You are on page 1of 12

Светлана Радић 362/2004

семинарски рад

Увод
На основу оснивачких уговора државе Чланице су део својих
надлежности, а самим тим и део суверенитета, пренеле на институције
Европских заједница, односно Европске уније. Тако органи Уније имају
одређена овлашћења у доношењу одлука које, када је први стуб интеграција у
питању, обавезују, поред органа ЕУ и држава Чланица, и физичка и правна
лица. У оквиру институционалне структуре Европске уније не постоји строга
подела на законодавну, извршну и судску власт као што је то случај са државом,
већ је заступљен принцип институционалног баланса, тј. свака институција
врши функције искључиво у оквиру своје надлежности и нема права да угрози
надлежности неке од осталих институција. Тако Европски парламент нема
искључиву законодавну улогу, већ је дели са Саветом ЕУ, док извршну власт са
Саветом ЕУ дели Европска комисија. Оваква расподела надлежности важи само
за први стуб - стуб интеграција. У друга два стуба, у којима ЕУ функционише
као класична међународна организација, главну улогу у доношењу одлука имају
Савет ЕУ и Европски савет. О поштовању принципа институционалног баланса,
као и уопште о примени комунитарног права, стара се Европски суд правде.
Главни органи ЕУ су Европски савет, Савет Европске уније, Европски
парламент, Европска комисија и Европски суд правде.

Оснивање и улога Европског суда правде
Разграната структура Европске Уније, наравно захтева и орган који је
надлежан и овлашћен да на независан начин обезбеђује поштовање правила, већ
обимног европско (комунитарног) права којим је уређена организација и
делатност Уније1.
Оснивање Европског суда правде везује се за стварање Европске
заједнице за угаљ и челик2. Уговором којим је створена ова Заједница
предвиђено је, осим оснивања осталих органа, и успостављање Суда правде
Европске заједнице за угаљ и челик. Након тога потписана су још два уговора
којима су основане друге две Заједнице3. Свака Заједница је имала своје посебне
органе, па тако и засебан Суд правде. Међутим, већ на самом почетку постало је
јасно да оваква организациона структура нема будућност и да треба
размишљати о једном суду за све три Заједнице. Тако је Конвенцијом о
одређеним органима заједничким за Европске заједнице успостављен само један
суд за све три Заједнице, а од 1959. године Суд добија назив Суд правде
Европских заједница, односно Европски суд правде. Неколико година касније,
8. априла 1965. године потписан је Уговор о стварању јединственог савета и
1

Проф. др Миодраг Старчевић МЕЂУНАРОДНО ПРИВРЕДНО ПРАВО, Београд, 2007.
Европска заједница за угаљ и челик основана је Париским уговором који је потписан 18. априла 1951.
године.
3
Европска економска заједница (ЕЕЦ) и Европска заједница за атомску енергију (Еуроатом) основане
Римским уговорима из 1957. године.
2

1

Васић. правних и физичких лица. 2005. Радић. наравно у односу на све радње које су обвављали док се баве или док су се бавили функцијом судије Европског суда правде. Суд правде има улогу заштите законитости Европске заједнице. да су овлашћени да врше правосудне функције у својим државама или да су изузетни правни стручњаци. Он врши уставно-судску. М. а прво рочиште пред овим Судом одржано је 1954. М. 20. Расправе Суда су тајне. М. Састав Европског суда правде Европски суд правде тренутно има 27 судија. Они Суду предочавају своје мишљење о спору који је у току. Независност судија је загарантована. За такву одлуку тражи се једногласност. Судије имају имунитет и тај имунитет уживају и после престанка судијске функције. пре изрицања пресуде.pdf) 6 Види: члан 223. То морају да буду личности високих стручних и моралних квалитета. (Извор:http://www.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/ce321/ce32120061229en00010331. Симић. 5 Д. Хрњаз. И. тако да су Европске заједнице функционисале као три посебне организације5. Општи правбобраниоци помажу судијама у обављању судијских функција. управно-судску и функцију грађанског суда. Иако та мишљења не обавезују Суд. који могу да дају правно мишљење о сваком предмету који се појави пред судом. чиме је створена јединствена организациона структура за све три Заједнице.ena. Судије Европског суда правде се именују на шест година. Судије су независне у односу на своју матичну земљу. Седиште Европског суда правде је у Луксембургу (који је још 1952.lu/europe/european-union/communities-brussels-1965-consolidated-2001. Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД). иако није формирана једна јединствена организација.cesid. Доступно на: http://www. контроле рада њених органа и непосредне заштите интереса држава чланица. уз могућност реизбора. стр. 4 Protocol of 8 April 1965 on the privileges and immunities of the European Communities (OJ 152). године изабран као седиште Суда). Уговора о оснивању Европске заједнице (Извор: http://eur-lex.pdf). Савет може да повећа број судија. Судије између себе бирају председника суда на период од три године. осим Првостепеног суда и недавно образованог Службеничког трибунала. Суд правде. уз могућност реизбора. Суд Европске уније. Милосављевић. Европски суд правде је најпознатији и најзначајнији суд ЕУ. али они нису заступници ни Уније ни страна у спору. Оснивачким уговором6 је предвиђено да се судије именују споразумом између влада држава чланица. Овај Суд је познат под различитим називима – Европски суд правде. често их Суд прихвата и одлуке заснива на њима.org/pdf/Ucimo_o_evropi. Београд.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад јединствене Комисије4.htm). 2 . На захтев Суда. Критеријуми за избор судија су слични критеријумима који се примењују у демократским државама.europa . пре свега њиховим статусом. године. Учимо о Европи. иако је његов пун и званичан назив Суд правде Европских заједница. Значајан чинилац у раду Суда су општи правобраниоци. Број судија истоветан је броју држава чланица Европске уније.

7 Види: члан 226. а такође има и одређена овлашћења у поступку. Судски бележник је задужен да прима поднеске. У свом раду је подређен генералном секретару. може се закључити да он у појединим случајевима има улогу међународног суда (international court) – када тумачи одредбе уговора. Председник Суда распоређује послове коморама. Уговора о оснивању ЕЗ. У вези са тим. односно уговорне обавезе. 3 . Суд решава по тужби Комисије или државе чланице о надлежности. национални судови су дужни да затраже мишљење Суда када се претходно питање постави у спору пред националним судом против чије одлуке нема правног лека у домаћем правном систему. Суд правде је надлежан да решава спорове у свим случајевима када се на одређену правну ствар има применити право Европске уније. аката Савета. Надлежност Европског суда правде Када се говори о надлежностима Европског суда правде. подељене између судова опште надлежности и посебних судова у националном судском систему. изузев оних који имају карактер препорука или мишљења8. надлежност Суда правде у основи обухвата три области. повреде уговора или другог прописа. Суд је надлежан да даје мишљење о претходном питању у вези са применом Уговора. europa. уставног суда (constitutional court) – када се бави питањима контроле законитости. Пре свега. битне повреде правила поступка. Иначе. саставља записнике на седници и руководи радом административних служби. Национални судови могу увек захтевати од Суда да донесе одлуку о претходном питању када се такво питање постави у спору пред националним судом. Генералног секретара на шест година именују судије и правобраниоци. као и да даје тумачења аката које су донели органи Уније. другостепеног суда (appellate court) – када су у питању одлуке по претходним питањима и управног суда (administrative court) – у службеничким споровима. именује судију известиоца за сваки посао. утврђује распоред расправа и хитно одлучује о захтевима за привремене мере. Уговора о оснивању Европске заједнице (Izvor: http://eurlex. које припадају групи континенталног права. или прекорачења или злоупотребе овлашћења. Комисије и Европске централне банке. став 1. Како је то Уговором прописано.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/ce321/ce32120061229en00010331. У овим случајевима. Суд је надлежан да контролише законитост аката које заједнички доносе Европски парламент и Савет. Мандат му се може поновити. коју по том основу против државе чланице може поднети Комисија или друга држава чланица 7. и 227. Основна надлежност Суда односи се на поштовање права приликом тумачења и примене Уговора о оснивању Европске уније и ову надлежност Суд спроводи кроз различите врсте поступака. депонује акта о поступку. неки аутори сматрају да су надлежности овог Суда у већини земаља.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад Председник суда обавља послове судске управе. Полазећи од тога да је надлежност Суда истовремено и разноврсна и комплексна.pdf) 8 Види: члан 230. Суд правде поступа по тужби због повреде Уговора.

европски управни простор” (European Administ-rative Space)9.европски управни простор”.oecd.org/puma /sigmaweb). У том смислу. да се француски закони. Устава Француске Републике. може се рећи да се управно право Европске уније развија и кроз процес усклађивања управног права појединих држава чланица са правом Уније. Хармонизација управног права и прихватање заједничких европских вредности и стандарда тиме добијају изузетан значај за све државе у транзицији које намеравају да се у ближој будућности уклопе у европски правни систем. који неки аутори називају . Улогу управног суда (административног трибунала) Суд правде има када поступа у службеничким. управна (и друга) пракса Европског суда правде има веома важну улогу. Улога Суда је посебно значајна у увођењу и интерпретацији појединих правних принципа који и данас чине темељ комунитарног правног система: принцип првенства комунитарних аката. 4 . који нису у складу са међународним уговорима. Европска комисија инсистира на изградњи административних капацитета који ће омогућити безболан улазак у . Снажна интеракција између управног права ЕУ и националног управног права земаља чланица произвела је значајне промене у националним правним системима и подстакла процес њихове хармонизације. радним споровима. принцип директне примене и директног ефекта прописа ЕУ у оквиру јединственог правног система ЕУ који је непосредно укључен у националне правне системе. (Извор: www. тј. не могу примењивати сагласно члану 55. 23: Preparing Public Administration for the European Administrative Space.. У процесу постепеног обликовања физиономије управног права Европске уније најзначајнија. да је судија овлашћен да сам тумачи међународне конвенције без обавезног обраћања Министарству иностраних послова. Државни савет је низом својих одлука прихватио супериорност међународног права. као и да француски законодавац мора поштовати право изведено из права Европске заједнице. да су директиве Европске заједнице обавезне за државе чланице заједнице. 1998.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад У погледу настанка и уобличавања управног права Европске уније. Тако. као и стварање заједничког система управних вредности и принципа допринели су уједначавању управног права земаља чланица. С обзиром на то да само усвајање прописа ЕУ не може гарантовати и њихову ефикасну примену. посебно права ЕУ у односу на национално право Француске. у материји права избеглица). Надлежност Европског суда 9 SIGMA Paper No. развој посебног европског система управног судства. Европски суд правде одиграо је одлучујућу улогу у стварању правног система Европске уније и постављању правних темеља који су неопходни за функционисање Уније. стр. Као резултат целог тог сложеног процеса. Државни савет је својом одлуком прихватио да општа правна начела могу бити изведена из међународних конвенција (на пример. односно њених регулатива и директива. створен је посебанг европски систем управног права. 14–15. OECD. Као пример може се навести како се управно право Европске уније примењује у Француској у којој Државни савет наставља са традицијом да својим одлукама и праксом ствара нове управно-правне институте. ако не и главна улога припада Европском суду правде.. Стални контакти између јавних службеника земаља чланица и јавних службеника Европске комисије.

Надлежност Европског суда правде за ову врсту спорова последица је јаког утицаја француске управне доктрине. Европски суд правде. 11 Види: члан 230. У привилеговане тужиоце спадају државе чланице. Council. Радне спорове покрећу запослени у органима ЕУ који су незадовољни одлукама у вези са својим запослењем. Акти националних органа не могу бити предмет тужбе за поништај.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад правде за радне спорове предвиђена је чланом 236.. стр. Управно-судски карактер надлежности Суда долази до изражаја и у споровима о законитости аката Заједнице. Под непривилегованим тужиоцима мисли се на физичка или правна лица која подижу тужбу. Београд. нека одлука Комисије). с тим што је његова надлежност ограничена на правна питања. затим потребно је да може да произведе одређена правна дејства и најзад. Уговора о оснивању ЕЗ. с обзиром на то да француски Државни савет има сличну надлежност у односу на државне службенике у вишим звањима у француској државној управи. у предмету European Parliament v. Међутим. Надлежност за тужбу за поништај подељена је између Европског суда правде и Првостепеног суда. Душан Поповић. 2006. Пре свега. Савет. радни спорови су прешли у надлежност Првостепеног суда. Уговора о оснивању европске заједнице. Ако физичко или правно лице подиже тужбу против акта који се односи на то лице (нпр. Ана Кнежевић Бајовић. због огромног броја предмета који су довели до пренатрпаности. потребно је да испуњава одређене услове. тј. Комисија. Европски парламент. 5 . Уговора о оснивању ЕЗ. и у тим случајевима разликују се две ситуације. Надлежност у овим споровима је до сада два пута мењана. радни спорови су били у надлежности Европског суда правде. а Европски суд правде остао је надлежан за другостепени поступак по жалби на одлуку Првостепеног суда у овој врсти спорова. тако да Европски суд поступа само по тужбама 10 Александра Чавошки. Да би један акт могао бити предмет оцене законитости.непосредно и појединачно погађа“12. Међутим. До оснивања Првостепеног суда (1989). 72–74. Суд је закључио да одлуке које доносе представници држава чланица када нису у својству чланова Савета не могу бити испитиване у поступку за поништај. С тим у вези. мора да буде акт који је усвојила нека од институција Заједнице. Интересантно је да је то једина врста поступка у којем физичка лица покрећу поступак пред овим Судом. Поводом питања ко може поднети тужбу за поништај разликују се привилеговани и непривилеговани тужиоци. У вршењу ове надлежности Европски суд правде поступа и као уставни и ако управни суд. поступком запошљавања. треба да докаже да га акт . 12 Види: члан 230. мора бити коначан 10. акт који може бити побијан тужбом за поништај. пензијама и сл. Финансијски суд и Европска централна банка11. Институт за упоредно право. претпоставља се да су испуњени услови за подношење тужбе. ако лице жели да покрене поступак за поништај акта који се односи на друго лице или се ради о општем акту.

То је и логично. у оквиру Европског савета. Истовремено се држави. У том случају покретање поступка пред Судом правде могуће је када су ова права повређена од стране држава чланица Заједнице (Уније). област заштите људских права у оквиру Заједнице (Уније) односи се на повреду ових права од стране саме Заједнице (Уније). Правна средства пред Судом правде Суду правде се могу поднети следећа правна средства: тужба због неиспуњења обавезе. Ако држава не поступи у складу са мишљењем у року који је одредила Комисија. Комисија је овлашћена да тражи 13 Види: члан 232. 15 Европски суд за људска права образован је Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода (1950). захтев за давање мишљења. али је Суд више пута поновио да је његово устаљено тумачење да основна права чине општа начела права чије поштовање обезбеђује судски систем Заједнице (Уније).Светлана Радић 362/2004 семинарски рад које подносе привилеговани тужиоци.europa. ћутања управе. тужба због пропуштања обавеза. даје рок да поступи у складу са мишљењем. захтев за поништавање акта. У погледу контроле поштовања људских права од стране Европског суда правде. Види: члан 51. у случају повреде људских права судску заштиту најчешће пружају судови држава чланица. Тужба због неиспуњења обавезе државе чланице Ова тужба је предвиђена одредбом члана 226. захтев службеника заједнице поводом спора у границама одређеним Статутом о раду запослених. у пракси. важно је рећи да он нема надлежност да примени Европску конвенцију о људским правима када контролише законитост аката Заједнице (Уније). У погледу саме врсте акта о коме је реч. Његово седиште је у Стразбуру.pdf). и област заштите људских права потпада под управну јурисдикцију Суда правде. захтев за одлучивање о претходном питању. из праксе Европског суда правде произилази да се мора радити о обавезујућем акту13. Статута Европског суда правде (Izvor: http://curia. Датум приступа 27. Уговора за случај да Комисија оцени да држава чланица није испунила обавезу из овог Уговора. Теоријски посматрано. Међутим. јер је ова надлежност последица тзв. Надлежност Суда поводом тужбе због пропуштања подсећа на надлежност управног суда. захтев за сношење одговорности. установио Европски суд за људска права15. август 2007. јер би подношење тужбе због пропуштања органа да усвоје неки акт који нема обавезујућу природу представљало непотребно коришћење процесних овлашћења. И ова надлежност за тужбу због пропуштања је подељена између Европског суда правде и Првостепеног суда14. У том случају Комисија даје образложено мишљење пошто је претходно држави која је прекршила обавезу дала прилику да се изјасни. Ћутање управе је ситуација која настаје када Европски парламент. У одређеној мери. као и посебан механизам који је. 14 6 . Савет или Комисија пропусте да донесу одређени акт. јер Европска конвенција није део правог поретка Заједнице (Уније).eu/en/instit /txtdocfr/txtsenvigueur/statut. Уговора о оснивању ЕЗ. док је Првостепени суд надлежан у свим осталим случајевима.

Тужбу подноси или Европска комисија или једна од земаља чланица. Европска централна банка. Уколико Комисија оцени да дотична чланица није донела такве мере за извршење одлуке Суда у утврђеном року. сходно околностима. Ако у року од два месеца од позива. Комисија може о томе да обавести Суд правде. огласиће ништавним оспорени акт. Тужба због пропуштања Ова тужба се примењује када нека институција (Европски парламент. образложење у коме су тачно назначене тачке по којима се држава није придржавала одлуке Суда. За подношење овакве тужбе овлашћене су земље чланице. његовог саопштавања или од дана када је подносилац на други начин са тим актом упознат. Уколико држава није донела мере за извршење одлуке Суда у утврђеном року. повреде битних правила поступка. буде претходно позван да нешто предузме. Тужба за накнаду штете 7 . Под истим условима овај поступак може да покрене свако физичко или правно лице против одлука донетих против њега. после давања могућности овој држави да поднесе примедбе. Истовремено она издаје. он може да јој наложи плаћање паушалног износа или казне. Покретање поступка везано је за рок од два месеца рачунајући од објаве акта. коју. институције и појединци (када се односи на њих директно и појединачно). Тужба се може поднети због ненадлежности. треба да плати дотична држава. Финансијски суд. У случају да се тужба покаже основаном. Комисија може о томе да обавести Суд правде. повреде Уговора или сваког другог правног прописа који се односи на његову примену. Уколико Суд оцени да је тужба основана. Ово је типична тужба “због ћутања администрације”. она предлаже висину паушалног износа или новчане казне. Савет или Комисија) пропусти да донесе одлуку. Захтев за поништај акта Ово правно средство има за циљ да обезбеди усклађеност аката и одлука Заједнице са Уговором и да реши проблеме око расподеле надлежности међу институцијама Европске уније. а што је супротно одредбама Уговора. Суд својом одлуком констатује неизвршење обавезе. У уговору је прописано да је држава обавезна да предузима мере којима ће извршити одлуку Суда правде. орган не заузме став.Европски парламент. Да би тужба могла да се поднесе. тужба се може поднети у наредном року од два месеца. потребно је да орган који је пропустио да донесе одлуку. Ако Суд правде утврди да се држава чланица није придржавала његове одлуке.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад одлуку Суда. Орган или органи чије је пропуштање проглашено супротним Уговору дужни су да донесу мере о извршењу одлуке Суда правде. изриче мере. Ову тужбу могу да поднесу земље чланице као и институције . Истовремено. као и одлука донетих у виду уредби или одлука упућених неком другом лицу а које га непосредно погађају. Суд правде констатује пропуштање и изриче мере које треба донети. али не може присилити државу да своју обавезу испуни.

Поступак пред судом правде 8 .Светлана Радић 362/2004 семинарски рад Ова тужба се односи на штету коју су причинили трећем лицу институције или њихови службеници и на обештећење оштећеног лица. Тужиоци треба да докажу одговорност Заједнице кроз постојање кривице и настале штете. али при том не прејудицира решење спора који спада у надлежност националног суда који примењује право Европске заједнице. Најважнији облик захтева је управо захтев за одлуком о претходном питању. тумачења статута тела која су основана актом Савета. Преговоре води Комисија у договору са специјалним комитетима које именује Савет да би јој помогли у обављању тог задатка. Приговор службеника . може да се затражи мишљење Суда правде о усклађености предлога неког споразума са одредбама овог Уговора. Уговорена надлежност На основу одредбе члана 181. Захтев за одлучивање о претходном питању Да би се обезбедила једнообразна примена права Заједнице у земљама чланицама Суд правде обезбеђује сарадњу националних судова и Суда правде. Ово због све већег продора прописа заједнице у правни поредак земаља чланица. ваљаности и тумачења аката који су донели органи заједнице. Суд правде је надлежан да доноси пресуде на основу арбитражне клаузуле садржане у јавноправном или приватноправном уговору који је закључила Заједница или су закључени у њено име. Захтев за давање мишљења Уговором су предвиђени случајеви када се закључују споразуми између Заједнице и једне или више држава или међународних организација када Комисија подноси препоруке Савету који је овлашћује да започне потребне преговоре.радни спор Институције Европске заједнице запошљавају значајан број службеника. Постоји обавеза обраћања Суду правде када се питање тумачења права Заједнице постави суду против чије одлуке нема права жалбе (Касациони суд. У случају да су испуњени услови. Суд правде коме је поднета одлука националног суда. Када постоји сумња о компатибилности предлога међународног уговора са одредбама Уговора. Уговора. Савет. Када се проблем тумачења права заједнице или правоваљаности неког акта заједнице постави пред националним судом. Суд правде је надлежан да доноси одлуке о претходним питањима у вези са тумачењем овог Уговора. објашњава право Заједнице. Државни савет). ако то ови статути предвиђају. Ове тужбе могу подносити појединци. Суд досуђује накнаду штете. Спорови који настају између институција Заједнице у својству послодавца и њених службеника решавају се пред Судом правде. он може да поднесе захтев Суду правде у облику питања које се решава пре почетка главне расправе . Комисија или држава чланица могу тражити мишљење Суда правде о наведеним питањима.како треба тумачити дотични текст или акт.

Поступак пред Судом се састоји из писменог и усменог дела18 Поступак непосредне тужбе У поступку непосредне тужбе поднесак се подноси Суду препорученом пошиљком преко судске писарнице. Суштина захтева се објављује у Службеном листу. Протокола о Статуту Суда ЕЕЗ уз Римски уговор о ЕЕЗ. предмет се износи на јавну расправу пред судије. Захтев који је примљен судски писар даје на превођење и доставља га странкама. први правобранилац бира правобраниоца. Пошто се изабере судија известилац. али не и државама. Vol II. На крају спроведених извиђаја. Пресуде којима се утврђује новчана обавеза лицима. потребно је једногласно одобрење Савета17.Common Market Law’’. 18. 18 Одредбе ча. Након спроведеног извиђаја предмет се износи пред судије на јавну расправу. 1991. A.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад Правила поступка пред Европским судом регулисана су Протоколима о Статуту Суда уз сваки од три оснивачка уговора европских заједница и Пословником о раду16. На принудно извршење се примењују прописи грађанског поступка оне државе на чијој се територији спроводи извршење. 188. Извршење пресуда Уговор прописује да су пресуде Суда правде извршне под одређеним условима. Уговора о ЕЗ. 210 17 9 . У року од два месеца странке могу да саопште примедбе. представљају извршне наслове. Принудно 16 Обављен је у ОЈ Л 176/7. постоји разлика измеду поступка по директним тужбама (direct actions) и поступка у прелиминарном одлучивању Суда (preliminary rulings). Longmans. Одлуке суда се доносе већином гласова. 1969. Прибавља се мишљење правобраниоца. Потом. Потом се поднесак доставља противној страни која има месец дана да дâ свој одговор. 1991. поступак тече именовањем судије известиоца који ће пратити предмет. Национални орган у том поступку само проверава аутентичност одлуке и без икаквих других формалности дозвољава извршење. Даље. После тога председник Суда именује судију известиоца задуженог за праћење предмета. Сходно чл. Захтев се подноси надлежном националном органу. иницира актом националног правосуђа које Суду правде поставља питања у вези са тумачењем или правоваљаношћу неког акта Заједнице. .. p. Суд одлучује по предлогу судије известиоца. Неколико седмица по одржаној јавној расправи правобранилац износи своје закључке. У погледу редовног поступка пред Судом. Суд одлучује на основу предлога судије известиоца. као што је речено. Поступак за доношење одлуке по претходном питању Овај поступак се. за усвајање Пословника (који доноси Суд). Обављен је у ОЈ Л 136/1. Свака влада државе чланице одређује национални орган који је надлежан да донесе одлуку о извршењу. бирањем правобраниоца који ће изнети своје мишљење. Захтев се даје на одговор. Поступак принудног извршења покреће се на захтев заинтересоване странке. Поднесак се уписује у регистар Суда и објављује у Службеном листу. Campbell. Oceana.

Међутим у надлежности је националних судова да испитују правилности извршних мера примењујући своје национално законодавство. Закључак 10 .Светлана Радић 362/2004 семинарски рад извршење може да буде одложено само одлуком Суда.

Од момента ратификације национални судови би били дужни да одредбе Уговора третирају као важеће. позитивно право. Тиме Уговор постаје саставни део унутрашњег права држава чланица. а опредељена да приступи Европској заједници. Државе које приступају Европској унији ратификују посебним актом Уговор о оснивању. Суд правде је кроз своје одлуке омогућио усклађивање правних средстава заштите са европским правом и стварање нових правних средстава. Упутства која доносе надлежни органи Европске заједнице уносе се на основу националних прописа у домаће правне поретке држава чланица.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад Из свега изложеног. да Суду правде иницирају решавање одређених случајева кад су за то испуњени услови. заштите потрошача. овај Суд успео да изгради свој ауторитет и постане уставни суд Европске уније. У склопу реформе правосуђа неопходна је и реформа образовања на правним факултетима. Одлуке Суда правде се објављују у службеном листу Европске заједнице и Збирци судских одлука и значајне су за јединствену примену комунитарног права. Улога овог Суда. Наша земља је примљена у Савет Европе. може се констатовати да је захваљујући својим надлежностима. тржишта. Пример за то су тужбе за накнаду штете од државе због неспровођења упутстава Заједнице и привремене мере које су дозвољене пред националним судовима и када их национално законодавство не познаје. односно његова судска пракса од непроцењивог је значаја за формирање управног права Европске уније и за продубљивање европске интеграције. већ и процесних закона. и усклађивање не само материјалних прописа из домена основних права и слобода. У том процесу један од задатака је да се припреме судови да примењују европско право у споровима са елементом европског спора. реформа образовања судија. Остваривањем начела ефикасне судске заштите. 11 .

eu/ 12 . Београд. www.informator. "Право и институције Европске уније". 2007.com Београд. јул 2006. www. Радовић.yu  Миодраг Старчевић.Светлана Радић 362/2004 семинарски рад Литература  Гордана Илић Гасми. Београд.co. 2008. " Међународно привредно право".  Зоран В.rrattorneys.europa.  Љиљана Вељић.  internet http://curia.