Митрополит Јеротеј Влахос

РАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА
π
Наука Светих Отаца

Наслови изворника:
1. Αρχιμ. Ιεροθέου Σ. Βλάχου ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΨΥΧΟΘΕΡΑΠΕΙΑ (πατερική θεραπευτική
άγωγή)
Έκδοση Ε', 1995
'Ιερά Μονή Γενεθλίου της Θεοτόκου (Πελαγίας)
ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΝΑΥΠΑΚΤΟΥ ΚΑΟ ΑΓ. ΒΛΑΣΙΟΥ ΙΕΡΟΘΕΟΥ »ΘΕΡΑΠΕΥΤΙΚΗ ΑΓΩΓΗ«
ΠΡΟΕΚΤΑΣΕΙΣ ΣΤΗΝ ΟΡΘΌΔΟΞΗ ΨΥΧΟΘΕΡΑΠΕΙΑ
2.

2 Έκδοση
'Ιερά Μονή Γενεθλίου της Θεοτόκου (Πελαγίας)
3. ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΝΑΥΠΑΚΤΟ Υ ΚΑΟ ΑΓ. ΒΛΑΣΙΟΥ ΙΕΡΟΘΕΟΥ ΣΥΖΗΤΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΤΗΝ

»ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΨΥΧΟΤΕΡΑΠΕΙΑ«

Помени Господе дародавца ове књиге слугу Твог Матеју и
његову породицу Емилију, Лазара, Александру и
Јакова.
Напомене уз српски превод

Цитати из „Добротољубља" навођени су према његовом грчком издању, с
обзиром да се у српском преводу, рађеном по руском извор- нику, не налазе сви
они делови укључени у грчко издање (изузетак су једино наводи из текстова св.
Марка Подвижника и Евагрија Понтиј- ског). И у свим другим случајевима, када су
поменути остали томови „Добротољубља" - 2, 3. и 4, мисли се на његово грчко
издање, будући да српски преводи (још увек) нису урађени. Тако су и стране
наведе- не према грчком издању, осим уколико није напоменуто да се ради ο
српском преводу.
Цитати из дела св. Максима Исповедника углавном су навођени према зборнику
Изабраних дела („400 глава ο љубави", „Подвижнич- ко слово" и „Мистагогија"),
објављених у Призрену 1997, у преводу Преосв. Еп. Рашко-призренског, г. Артемија.
Изводи из списа светог Григорија Паламе „О страстима и врлинама и ο плодовима
умног ти- ховања", познатом и под називом „Монахињи Ксенији", навођени су по
сепарату из Житија светих за новембар, у преводу аве Јустина По- повића,
објављеном у Београду 1977. Што се тиче Лествице св. Јована СинајскогЛествичника, коришћен је превод Димитрија Богдановића, објављен у Београду

1963.
Грчки термин „нус" [νους] који, према речима св. Јована Дамаски- на, означава
„најчистији део и око душе", најчешће је превођен речју „ум", иако не изражава у
потпуности смисао који има грчка именица. Сагласно томе, придев ,,νοερος"
превођен је најчешће терминима „ум- ни", „мислени" или „духовни".
Именице „πράξις" и „θεωρία", које се често сусрећу у светоотачким списима,
превођене су у оном значењу које им се у тим списима даје, односно као
(подвижничко) „делање" и „созерцање" или „боговиђе- ње".
Приликом навођења изворника, због дужине наслова коришћене су следеће
скраћенице:
Е.П.Е - "Ελληνες Πατέρες τής'Εκκλησίας, Θεσσαλονίκη
Р.С. - Ра1го1о§1а Сгаеса, Μί§ηε, Ј. Ρ. Рапз, 1857-66
5С - боигсебСћгећеппез, Рапз
РР - Ιω. Ρωμανίδου: "Ρωμαίοι ή Ρωμηοί Πατέρες τής'Εκκλησίας, Θεσσαλονίκη, 1984.

Уместо предговора српском издању

Свети Грторије Чудотворац

Татијану, КРАТКА ПОУКА Ο ДУШИ

Замолио си ме, многопоштовани Татијане, да ти упутим расуђи- вање ο души с
уверљивим доказима изнетим по одељцима. Желео ш да то учиним не позивајући
се на сведочанства Писма. За оне што же- ле да побожно мудрују, тај начин
изучавања (тј. на основу Писма) је, наравно, убедљивији од сваког људског
доказивања. Ти си, међутим рекао да то не тражиш због сопственог уверавања, јер
си већ научен да се чврсто придржаваш божанског Писма и Предања, и твоја мисао
се не може поколебати довитљивошћу људских доказа, него ради по- бијања
мишљења оних што другачије расуђују и не желе да буду уверени Писмом,
настојећи да посредством својеврсне вештине оповрг- ну оне ненавикнуте на таква
размишљања. Ти разлози приклонили су ме да се спремно потчиним овом твом
захтеву, ни најмање се не престрашивши што сам невешт устројавању те врсте
расуђивања, а и охрабривши се твојом благонаклоношћу према мени јер знаш да
оно, што сматраш изврсним, изнесеш на видело, а да оно што је по твом мишљењу
лоше не примећујеш и прикриваш, чинећи и једно и друто због наклоности и
пријатељства према мени. Знајући све то, ја сам се, са пуним поверењем,
прихватио излагања. Своје излагање изнећу ко- ристећи онакав поредак и
редослед какав су примењивали искуснији у томе за оне што желе да нешто
научно истраже.
Превасходно ћу, дакле, показати каквом се силом познања, сагла- сно својој
природи, може појмити душа а затим чиме се доказује њено постојање, да ли је она
суштина или својство, да ли је тело или је бесте- лесна, да ли је проста или
сложена, смртна или бесмртна и најзад, да ли је словесна или бесловесна [разумна
или неразумна].
То су питања која се обично истражују када се расуђује ο души, јер су
најважнија и помоћу њих се могу окарактерисати њене особито- сти. У својству
доказа којима се потврђују питања подложна истражи- вању, користићу оне
општепознате разлоге каквима се обично доказу- је веродостојност ствари које су
нам на дохват руке. Ради сажетости и користи, овог пута ћу употребити само оне
закључке који су истински потребни за доказивање онога што је подложно

истраживању, како би нам те мисли као јасне и разумљиве, послужиле као
средства за из- ношење приговора противницима. Сада ћемо, дакле, започети наше
расуђивање.

Каквом се способношћу познаје душа?
1. Све што постоји може се познати чулима или се пак може по- знати
мишљењем. Оно, што се опажа чулима, има веродостојан доказ у самом чулу
јер оно, упоредо са додиром, у нама ствара и представу ο одговарајућем
предмету. Оно што се познаје мишљењем не познаје се само по себи него у
својој енергији [дејству]. Због тога се и душа, буду- ћи да се не може познати
сама по себи, познаје се у свом дејству.

Постоји ли душа?
2. Када се наше тело креће, оно бива покренуто или споља или изнутра. Из
чињенице да се оно креће и онда када га не гурају и не повлаче, јасно је да оно
не бива покренуто споља, као што се дешава са неживим стварима. Са друге
стране, када бива покренуто изнутра, не креће се силом природне нужности,
као ватра, која не престаје да се креће све док је ватра, слично као што тело,
када је мртво, престаје да се креће, али не престаје да буде тело. Према томе,
ако тело не би- ва покренуто споља, слично неживим предметима, и ако се не
креће силом физичке нужности као, на пример, ватра, јасно је да оно бива
покренуто душом која му омогућује и да живи. Ако је, дакле, доказано да душа
даје живот нашем телу онда, сама по себи, мора постојати и душа, која се
познаје из свог дејства.

Да ли је душа суштина?
3. Чињеница да је душа суштина доказује се превасходно тиме што се
одређење суштине, сасвим правилно, може применити и на њу. То одређење је
следеће: суштина је оно што, будући истоветно и једно, може наизменично
усвојити супротности. То да душа, не одступајући од сопствене природе,
наизменично прихвата супротности, јасно је свакоме, јер се у њој опажају и
правда и неправда, и храброст и страх, и умереност и разузданост, иако су
супротни једно другом. Ако је, да- кле, својство суштине да наизменично у себе
прима супротности и ако је доказано да душа допушта такво одређење, онда је
душа сушти- на. Како је тело суштина, неопходно је да и душа буде суштина,
јер је
немогуће да оно што се оживотворава буде суштина, а да оно што га оживотворава
то не буде. Нико не може да тврди да је не-сушто узрок суштог; само безумник
може да каже да се оно, чије постојање зависи од нечега и без чега не може да
постоји, појављује као узрок онога, од чега зависи.

Да ли је душа бестелесна?
4. Оним што смо рекли доказали смо да у нашем телу постоји ду- ша; због тога
морамо знати на који начин она постоји у телу. Ако се налази у непосредној
близини тела, као камичак крај камичка, онда ће душа бити тело, док тело у том
случају неће у целини поседовати душу, јер ће она бити у непосредној близини
само једног његовог дела. Ако би била помешана или сливена, онда би била
сложена, а не про- ста и била би лишена појма, који је иначе својствен души. Оно
што је сложено може се поделити и раставити, а оно што се може раставити
истовремено је и сложено; оно пак што је сложено, има три димензије, а оно што
има три димензије јесте тело. Тело, опет, када се прикључи телу, увећава обим.
Душа, међутим, налазећи се у телу, не увећава ње- гов обим и, уместо тога, она га

оживотворава. Душа, према томе, није тело него је бестелесна.
Уколико је душа тело, онда бива покренута или споља или изну- тра. Она, међутим,
нити се, као неживи предмети покреће споља, с. об- зиром да је нико не помера и
не повлачи, нити се пак, слично живим бићима, покреће изнутра. Осим тога,
бесмислено је говорити ο души душе. Она, дакле, нема тело, бестелесна је.
Ако је душа тело, онда она има особине приступачне чулима и хра- ни се, али
она се не храни, а ако се и храни, не храни се телесно него речима. Она стога нема
особине које би се могле опазити чулима, јер не можемо да видимо нити
праведност, нити храброст нити ма шта њима слично, а управо су то особине душе.
Душа, дакле, није тело, она је бестелесна.
Као што се све телесно дели на живо и неживо, онда нека они, што тврде да је душа
тело кажу и то, да ли је треба сматрати живим или неживим телом. Познато је
затим да свако тело има боју, величи- ну и облик, а како у души не налазимо ништа
томе слично, отуда сле- ди да душа није тело.

Да ли је душа проста или сложена?

5. Да је душа проста показује се из онога, на чијој је основи прет- ходно
доказано да је бестелесна. Душа, дакле, није тело; свако је, пак, тело сложено,
а све што је сложено састоји се из више делова. Отуда следи да се она не
садржи из више делова. Будући бестелесна, она је и проста управо због тога
што није сложена и не састоји се из више делова.

Да ли је наша душа бесмртна?
6. Мислим да је логично да оно што је просто [несложено], буде и бесмртно, а
на који начин - послушај. Међу постојећим нема ничега што би било рушилачко
само по себи. Уосталом, такво нешто није по- стојало од самог почетка, јер оно,
што може бити изложено оштећењу, бива оштећено од нечега што му је
супротно. Због тога се све, што мо- же бити оштећено, може и уништити, а што
се може уништити, то је сложено, док сложено има више делова. Оно, међутим,
што се састоји од делова, састоји се, као што је познато, из различитих делова,
а оно што је различито није истоветно. Будући да је душа проста и да није
састављена из различитих делова, да је несложена и неуништива, из истог
разлога мора бити и непропадљива и бесмртна.
Осим тога, све што бива покренуто од стране нечега другог и што своју
животну силу не добија од себе самог него од онога што га покре- ће, остаје у
таквом стању све дотле, док бива подржавано силом која у њему дејствује; када
дејствујуће прекрати своје дејство, прекрати се и оно, будући да га оно покреће.
Како душа покреће саму себе, она ника- да не престаје да постоји, јер оно што се
само покреће мора увек бити у покрету. Оно пак што се стално креће, никада се не
може прекрати- ти; што се не може прекратити, оно нема краја; оно што нема
краја је неуништиво, а што је неуништиво, оно је и бесмртно. Према томе, уколико
душа покреће саму себе, као што је већ доказано, онда ће, на основу управо
изложеног силогизма, бити и неуништива и бесмртна.
Истовремено је и све, што не бива оштећено сопственим злом, неу- ништиво;
зло је супротно природно лепом, па је због тога и погубно за њега, јер за тело не
постоји друго зло осим страдања, болести и смрти, исто као што су, насупрот томе,
његове врлине лепота, живот, здравље и благостање. Ако се, дакле, душа не
уништава сопственим злом, онда је зло душе бојажљивост, разузданост, завист и
сл, али све то није у ста- њу да јој одузме моћ живота и кретања и она је, према
томе, бесмртна.

Да ли је наша душа разумна?
7. Да је наша душа разумна, могло би се доказати на основу мно- гих података,
а најпре на основу тога што је она изумела многа умећа корисна за живот. Умећа се
нису тек тако и случајно појавила, како би то неко могао да каже; исто тако се не
може доказати ни то да су она бесплодна и бескорисна за живот. Ако, дакле, умећа
доприноси ономе, што је корисно за живот - а корисно је све што је похвално похвално се пак мора извршити разумом, и како су умећа изум душе, следи да је
наша душа разумна.
Да је наша душа разумна, доказује се и тиме што наша чула нису довољна за поимање
ствари, јер се за познање постојећега не задово- љавамо једино чулним додирима.
Када не желимо да се зауставимо на томе, показује се да је чуло без разума
немоћно да разликује оно што је једнако по облику, слично по боји, а различито по
природи. Ако нам, дакле, чула, лишена садејства разума, дају лажну представу ο
посто- јећем, морамо просудити, може ли се или не може уистину појмити
постојеће, а уколико може, постоји ли друга сила, узвишенија од чула, којом би се
то могло постићи. Ако се постојеће не може појмити, онда нећемо имати
могућности да друтачије познамо оно што посматрамо осим упоређујући га са тим,
како оно постоји у стварности. Ми, међу- тим, можемо појмити ствари и то нам је
јасно отуда што их употребља- вамо за своју корист, сагласно особинама сваке од
њих, и поново их претварамо у оно што желимо. Ако је, дакле, доказано да ми
можемо појмити ствари и да нам чула лишена разума дају погрешну представу ο
њима, онда ће то бити ум, који ће разумно разабрати и познати све, онако како оно
постоји у стварности. Ум је разумни део душе и, према томе, душа је разумна.
Осим тога, ми ништа не чинимо а да то претходно не испланира- мо, што није ништа
друто него врлина душе, јер знање ο постојећем не долази у њу споља него се чини
да она сама сопственим домишља- њима украшава све што постоји. Услед тога она
најпре у самој себи изображава ствар и на тај начин је показује и на делу. Врлина
душе не садржи се ни у чему другом, него у томе да све чини сагласно разу- му, јер
се она тиме и разликује од чула. Доказано је, дакле, да је душа разумна.

ПРАВОСЛАВНА
11Α .ΓΙ. .Ο\Ј 1 јгж. 1Ј ХЈ.х1к

ПСИХОТЕРАПИЈА
Наука Светих Отаца

ПРЕДГОВОР АУТОРА
Савремени човек, уморан и обесхрабрен различитим проблемима који га муче,
трага за спокојством и починком. Он, у суштини, тражи исцелење за своју душу, јер
управо ту и осећа проблеме. Он преживља- ва „душевну тескобу". Из тог разлога су
у наше време веома присутна психијатријска тумачења. Посебно је широко
распрострањена психо- терапија. Док су такве ствари раније биле готово
непознате, оне сада у великој мери преовлађују и многи људи се, трагајући за
миром и уте- хом, обраћају психотерапеутима. Савремени човек, понављам, осећа
да му је потребно лечење.
Упоредо са свешћу ο тој темељној потреби, сваког дана запажам да
хришћанство, а посебно Православље које чува суштину хришћан- ства, у великој
мери користи психотерапију или да је, другачије ре- чено, Православље углавном
терапијска, исцелитељска наука. Свако средство које оно користи, као и његов
суштински циљ, подразумева човеково исцелење и његово привођење Богу. Да
бисмо ступили у за- једницу са Богом и достигли блажено стање обожења, ми
најпре мора- мо бити исцељени. Зато је, поред свих других тумачења, Православље
превасходно „терапијска", исцелитељска наука и поступак. Оно се ја- сно разликује
од
других
психијатријских
метода,
јер
је
теантропоцентрично
[богочовекоцентрично], а не антропоцентрично. Осим тога, оно своје дело не
извршава уз помоћ људских метода, него уз помоћ и дејство [ενέργεια] божанске
благодати или, у суштини, кроз сарадњу [συνεργεία] људске и божанске воље.
Желео сам да у овој књизи нагласим извесне истине. Хтео сам да укажем на
суштину хришћанства, као и на метод који користи да би успело у том исцелењу.
Мој основни циљ је да савременом човеку по- могнем да унутар Православне цркве
доживи такво исцелење, јер се и ми боримо да у томе успемо. Свестан сам да смо
сви ми болесни и да трагамо за Исцелитељем. Болесни смо и трагамо за
исцелењем. Право- славна црква је лечилиште и болница у којој се може излечити
свако ко је болестан и преоптерећен.
Уколико ова књига за неке људе постане прилика да се, трагајући за исцелењем,
окрену Цркви и њеном учењу, ја ћу хвалити Бога који ме просветлио и оснажио да
испуним овај тежак подухват и молити се да буде милостив према мојим
многобројним слабостима.
Написано у Едеси, 30. септембра 1985, на дан помена
свештеномученика Гршорија, епископа и просветитеља Јерменије

Осећам да ми је дужност да дам неколико основних објашњења, неопходних за
изучавање и разумевање поглавља која следе.
Назив „Православна психотерапија" дат је књизи као целини, будући да износи
учења Светих Отаца ο исцелењу душе. Знам да је термин „психотерапија" готово
савремен и да га користе многи психи- јатри, чиме указују на метод који следе у
лечењу неуротичара. Како, међутим, многи психијатри не познају метод Цркве или
пак не желе да га примене и будући да се њихова антропологија у великој мери
разликује од антропологије и сотериолошје Светих Отаца, користећи израз
„психотерапија" ја нисам користио и њихова становишта. Било би много лакше да
сам у неким темама изложио њихова гледишта, од којих су нека сагласна а нека
супротна учењу Светих Отаца и затим дати потребне коментаре, али ја нисам
желео да тако поступим. Веру- јем да је, уместо оваквог повезивања, много боље
да кроз светоотач- ка дела следим учење Цркве. Стога сам испред речи
„психотерапија" дописао и „православна", односно „Православна психотерапија",
која би се исто тако могла описати и као „Православни терапијски [исце- литељски]
поступак".

цркве. 1. св. међутим. због описивања и излагања црквеног учења у погледу болести и ис. започевши током 2. они су поста. прибегнем текстовима других великих Отаца. ни оне такозване дружевне [грчки израз „κοινωνικός". 11). тачније. „општитељни".ме постало је јасно да постоји потреба за једним зборником учења Светих Отаца источног Православља ο исихастичком подвижништву и умно-срдачној молитви.жевни. века. предговор приређивача. очистили свој ум и тако постали пастири народу Божијем. 14. Тај период се подудара с окончањем чувених исихастичких расправа. јер не верујем да та разлика постоји у суштини. далеко поузданијем методу.ли мета рационалистичког и друштвено активног римокатолицизма". стр. пишући ο теми која је толико пресудна у овој епохи.тогорској библиотеци.ника Варлаама. користио сам текстове многих Отаца.тоотачких фигура.ма. а ја нисам желео да. Нисам. Истина је да нема посебног поглавља посвећеног Светим Тајнама Крштења и . Чврсто верујем да је та светитељска дружевност. св. (грч. Никодим Светогорац. Сасвим сам свестан да текстови који садр. Рекао сам такозвани трезвеноумни и такозвани дружевни [општитељни].рије. Мака. некадашњи епископ Коринта и св. међутим.целења душе. завршава се саборним оправдањем атонских отаца. св. каснијег епископа Римокатоличке цркве. прим.Према приређивачима грчког издања „Добротољубља". „општитељни".ном сам наводио дела такозваних трезвеноумних отаца [подразумева Свете Оце који су се подвизавали као отшелнициј не превиђајући. тј. где се указала потреба. стр. г. У то вре. издање „Добротољубља". У делима света Три Јерарха постоје многа трезвеноумна учења. Из тог разлога.нослов. општење са људи. да је „Доброто. на пример. подвижничким животом. над којима је заблистао Свесвети и Лучезарни Дух" („Добротољубље". како би поткрепила ток излагања. после окончања иси. као што су св. срца и помисли. Василије Велики.ности. Ја сам. у већој мери користио текстове Светих Отаца из „Добротољубља". будући да садрже обиље материјала. Са појавом калабријског монаха . веку појавила се потреба за сакупљањем главних светоотачких дела посвећених исихастичком [тиховатељном] животу и умно-срдачној молитви. пропустио да тамо.гословљу су они који се називају трезвеноумнима превасходно дру. употребљен је да би означио Свете Оце који су јавно служили у Цркви и општили са људима. Јован Златоусти.хастичког спора у 14. пол.ју која би била лака за читање.. Григорије Богослов. ума [нуса]. дао предност овом.на грчком). св. Ја сам. док су дружевни најпре трезвеноумни. 9 . користим такав поступак. У православном бо. Коначну обраду текстова „Добротољубља" извршили су св. књиге се данас читају на сентименталан начин. том. Света Три Јерарха живела су. (стр.љубље" антологија мистичких богословских текстова и да „образује надахнуто озарење освећеног подвижничког опита божанствених све. једна од димензија њиховог трезвеноумља. међутим. али не би допринела његовој делотвор. Они су записали: „Постоје показатељи да су антологију саставили продуховљени светогорски монаси према све.но његовом делу „У одбрану свештених исихаста" или „Тријадама").]. наравно..клевет. углавном су коришћени светоотачки текстови из „Добротољубља". око 1350. Развијајући ову тему.Наведена су многа учења Светих Отаца са референцама. тако да „Добротољубље" на неки начин добија димензију саборног изложења мистичког богословља Православне цркве". том 1. Симеон Нови Богослов итд. Углав. тј.же много референди нису захвални за читање. прев. 1-11). На жалост. Григорије Палама (посеб. уместо да изложим студи. трезвеноумним.

Црква. Препоручујем проу. и доста ихумире(ΐ. мо. што је основа православног подвижништва. када открије место свог срца. 11. било је неопходно да се управо он нагласи у овим текстовима. насловљено као „Православна психотерапија" на неким местима тешко.стологији и есхатологији. Зато сумеђу вама мнош слаби и болесни. . а за неспремне сажижући огањ. Верујем да су такозвани психолошки проблеми углавном проблеми помисли. чија су учења овде представљена. Замолио бих да ова књига не буде само прочитана. слабости и [телесних] повреда. Када је човек изнутра исцељен. међутим. Он обитава у блаженом и непомућеном миру Христовом. како га описују Свети Оци. Прво поглавље.ви Господњој.то Причешће је оно чиме се аскетизам [подвижништво] Православне цркве разликује од сваког друтог „аскетизма". Нема. Верујемо да су то суштински елементи духовног живота. евхари. Јер који недостојно једе и пије. Међутим. посебно у поглављу ο исихазму као ме. са посебним циљем да буде примењена. исцр. посебног излага. помрачен и замагљен ум и нечисте помисли извор су свих такозваних психолошких проблема. биће крив телу и кр. Ово говоримо ограђујући се по питању тела које. У њему су практично садржане и усредсређене све основне тачке осталих погла.ња ο крштењу јер знам да се обраћам људима који су већ крштени и да вероватно нема ни потребе за тим. као и да разматрам њихове узајамне везе и разлике. Сагласно литургијским молитвама. Чврсто верујем да се предност мора дати теми подвижничког живота. да би се човек удостојио заједнице са светим Телом и Крвљу Христовом. наравно. Света Тајна Причешћа је средиште духовног и светотајинског живота Цркве. помра. Али човек нека испитује себе. Свето Причешће помаже исцелењу само уколико се следе и сви други верски поступци.чавање других књига које су у оптицају.словом „Умна молитва као исцелитељски метод". Данас се много говори ο психолошким проблемима.вљен. свето Причешће је за припремљене светлост која просветљује. и на то немамо примедби. „срце" [καρδία] и „разум" [„словесност". Будући да је тај вид био запоста. „ум" [νους].ченог ума и нечистог срца.гло би се окарактерисати као сажет преглед читаве књиге.27-30). „λογική"]. него да се. грч.тоду исцелења и с обзиром да постоје изванредне књиге у којима се описује метод и вредност умно-срдачне молитве.ност умно-срдачне молитве. Живимо у време када се много говори ο еклисиологији.пљености. Признајем да је треће поглавље. Нечисто срце.ћи пут. Како у свим другим поглављима постоје места на којима је наглашена вредност и неопход. и тако од хлеба некаједе и од чаше нека пије.Евхаристије.стија и есхатологија су најтешње повезане са подвижништвом. он нема психолошких проблема. захтевају се претходне припреме које су са тим повезане. просветле и мене и читаоце како бисмо напредовали на стази исцелења и спасења наших душа. суд себиједе и пије не разликујући тела Господњега. То нисам могао да избегнем. То није учињено нити услед пропуста. Све. Међутим. са на. На многим местима наглашава се велика вредност светотајинског живота наше Цркве.Κορ. Можда ће бити потребно да се проучи и други или тре. названо „Православље као терапијска наука".вља. света Евхари. исто тако. јер је он пут припреме за свето Причешће. С друге стране. нити услед превида. будући да сам морао да анализирам изразе као „душа" [ψυχή]. Вероватно је требало да буде написано и седмо поглавље. Апостол Павле каже: Тако који једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно. очисти умни [ноетички] део своје душе и ослободи њен разумни део. одлучио сам да то поглавље изоставим упркос првобитној намери. може оболети услед преморености. и изучава. Сматрам га неопходним за човеков духовни живот и његово спасење. Нека Свети Оци.

. λόγος] немоћна. а посебно православље.говори на питање „шта је хришћанство и каква је његова мисија у све. Међу њима.јева није повезан са животом. узеће потпору Јерусалиму и Јуди. Господ над војскама. међутим. реч про. приметити да изразом „практична [делатна] филосо.владава. а пророштво. Из. Ова прва је људска делатност. дакле. За људску логику било је немогуће да пронађе хришћанске истине: међутим. Покушаћемо такође да опишемо и шта је терапија и како се спроводи. полази од онога што се већ догодило. постоји велика разлика: то је растојање које дели људско умовање од божанске благодати".вљене и да не нашкоде душама читалаца.Искрено молим Бога да све грешке које сам начинио буду испра. молим све чита. Исто тако. Шта је хришћанство Тумачећи карактер хришћанства. али опет би требало нагласити да оно није философија. није тачна. многи га формулишу као једну од бројних философија и религија познатих из античког периода. нешто друго. појављује се богочовечански Логос односно Христос Богочовек. пророк говори под утицајем божанског надахнућа. предвиђа многе будуће догађаје.ка. В.поведника. док је хришћанство откривење Божије. док је друга откривење Божије. „Нека им Господ подари по њиховом срцу". Основна разлика између хришћанства и философије налази се у чињеници да ова друга представља људско умовање. Логос Божији. С. што уистину и јесте први степен у кретању душе према Богу. У светоотачким делима. јер су ова поглавља написана зато да би помогла а не да би нашкодила. Обично се замишља да Бог обитава на . У закључку бих желео да захвалим свима који су помогли око овог издања. Господ. јунака и војни. или бар не онако како се религија данас представља. Архимандрит Ј.Нини се да он овде мудрацем назива човека способног да предвиди будућност посредством дубоког промишљања и искуства са стварима". Философија формулише мисаони систем који у већини случа. Корист коју би оно могло донети подједнако ћемо дуговати и њима. где је чове. Ово Божије откривење формулисано је философским терминима тог времена.рока који богословствује. Оно није човечије откриће. уколико примете неке грешке.весно је да хришћанство није философија у смислу какав данас прео. Јован Златоусти запажа: . међутим. судију и пророка и мудраца).. ПРАВОСЛАВЈБЕ ΚΑΟ χ ИСЦЕЛИТЕЉСКА НАУКА ] \ Формулисано је много тумачења хришћанства и дати су многи од. Треба. а посебно у списима светог Максима Ис. Умовање [или философија] је.фија" светитељ означава очишћење срца од страсти. терапија.св. 1. Тумачећи први стих 3. укажу на њих како би биле исправљене. дубоко промишљајући.ту?" Већина њих. а затим. мудрац. него откривење које је сам Бог дао човеку. хришћанство се не може сматрати ни религијом.чанска реч [грч. главе у књизи пророка Исаије (Гле. међутим. ο философији се говори као ο почетку духовног живота. У ономе што следи покушаћемо да у потпуности објаснимо да је хришћанство. као што један мисаон човек обично и чини. Исто тако. Одежде богочовечанског Логоса су преузете од философије тога доба.оце да ми. са своје стране. једно. „Мудрост и пророштво су две заиста различите ствари: остављајући самога себе по страни.

вимо живот какав ће уследити након Друтог доласка. У складу са другим становиштем. садашњост и будућ. сконцентрисано време.ним Богом.18).дваја. Бог није Апсолутно Ти. Православље се. У таквој заједници су уистину разрешени сви проблеми који се испољавају у нашем животу. православни. као и ре. које означава очишћење „образа" [лика. живих и упокојених. У хришћанству се будућност доживљава у садашњости. Са тог становишта не ствара Бог човека него човек Бога. живе у једном непрекинутом јединству. Он започиње крштењем. виђење нестворене Светлости. Том циљу служе разни верски обреди. живећи у Христу. Према светоотачком тумачењу. Осим тога. као прво.лигије. Хришћанство је. 18) и његовом ученику Тимотеју: да знаш како се треба владати у дому Божијему. У сваком случају. а наставља се подвижнич. Поменућемо само Христове речи: Ти си Петар. оно бива заједница човека и Бога. Вечност нас на тај начин обухвата у сваком временском тренутку. Између Бога и човека постоји зид који их раз.ци у духовном животу. Цркве(ι. као веза између „ја" и „Апсолутног Ти".ност се. него жива Личност која је у органској заједници са чо. небеског и земаљског. Постоји много места у Новом Завету где се хришћанство назива Црквом. Постоје и мишљења да је религија начин којим су људи обманути да своје наде пројектују на будући живот. не ишчекујемо крај историје и свршетак света него.Тим. можемо очекивати и да неки од њих хришћан.чи апостола Павлаупућене Колошанима: Онје ϊηαβα тела. у суштини. пре. за хришћанство се не може рећи да проблем једно. На тај начин. То значи да . управо због тога што не одлаже проблем. Како се међу члановима Цркве налазе и болесне особе и почетни. онда то морамо учинити уз извесне прет. Оно нуди живот.ким животом чији је циљ задобијање „подобија". Човек мора да га савлада.нио се са Богом. нешто узвишеније од ових тумачења и теорија.ство схватају као религију у поменутом смислу. међутим.ви. Царство Божије је бла. згуснуто.моћи у његовој слабости.ставно преноси у будућност или да ишчекује наслађивање Царством небеским након историје и након свршетка времена. треба да знамо да је хришћанство углавном Црква.веком. дакле. моћне силе помо. За хришћанско учење не постоји праволинијско. него кружно и крстолико одређење времена.миру и има потребу за Створитељем. посвећује и преображава заједнице. з. ко је видео нестворену светлост и сједи. стуб и тврђава истине(1. 15). Осим тога. којије Црква БоШ живоШ. Ми. човек се осећа немоћним у све. То је тзв. Према томе. είκών].ображава биолошки живот. друтачије речено. оно не може бити обухваћено уобичајеним одређењем ре. Свети Симеон Нови Богослов каже да онај. за моћним Богом који ће му по. него да га жи. чак и када говоримо ο хришћанству као религији.небесима и отуда управља људском историјом: Он је врло захтеван и тражи задовољење од човека који је у својој болести и слабости пао на земљу. а Царство Божије почиње још у овом животу. не може окарактерисати као „опијум за народ". треба да буде јасно да. 16. и на овом камену сазидаћу Цркву Своју(Мт. не ишчекује Други долазак Господњи. журимо у сус:рет крају историје и тако већ жи. какво се даје такозваним „природним религијама".поставке. Ми. Религија се исто тако сматра за човекову везу са Апсолут. а религија му у томе успешно помаже.годат Тројединог Бога.ћу религије врше притисак на народ. прошлост. „Црква" значи „Тело Христово". односно заједнице са Богом. Када се Православље живи на истински начин и у Духу Светом. духовни живот представља динамично кретање.

Он преузима на Себе људску природу и обожује је. одакле управља историјом и људским животима.6).ти јединство и заједницу са Богом. „И западе међу разбојнике. Хришћанство без очишћења је утопија. Предао га је гостионичару. Чим је Самарјанин видео човека који је допао међу разбојнике и којега су ови ранили и оставили полумртвог. а вино. у болницу. тако се људска природа.но и уље. а то је апостол Павле. брине ο несрећнима и чува се да га не опогани овај свет. Овај цитат јасно показује да је побожан онај ко зауздава свој језик. а то је Црква.ка својега него вара срце своје. него и да је сједињен са на. Који је са неба сишао на земљу да би исцелио рањеног човека. Посадио га је на Своју сопствену животињуг„Примив. „уље доноси утешну реч. Према другом тумачењу. Обожење је истоветно са „подо. дакле. Веома је карактеристично да свети Јован Златоусти. а Црква као болница.ши тело на своја сопствена божанска рамена. Када хри. него да је. Христос је на тај начин наш живот а ми смо „удови Христови".жан и обитава у побожности. јер „сваки грех наноси модрице и ране". његоваје побожност узалуд. Као другу претпоставку. „помешао је Светог Духа са Својом Крвљу и оживотворио човека". исцели их стављајући им лековите облоге.Христос не обитава једноставно на небесима. сагласно речима св. не обмањује своје срце. као што каже Давид: Усмрдише се и затојише ране моје од лица безумља мо1а (Пс.колико истина. терапија. брата Господњег: Ако ко од вас мисли даје побожан. Христос се побринуо за рањеног човека и довео га у гостионицу тј. 37. 1. одвео човека у велику. уздигао га је ка Оцу на небесима". оно је неопходно и стога што ће у противном боговиђење. учи. а то је ђаво и силе противне човеку". другачије речено. ко се стара ο својој чистоти. . Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посећивати сироте и удовице у невољи њиховој.лењу. У причи ο милосрдном Самарјанину Господ нам је указао на не. поуку која саби. и посадивши ϊα на своје кљусе одведе хау Њстионицу и постара се око њега (Лк. у највећој мери. Ране којима је он изложен јесу различити грехови. То очишћење и исцелење јесте дело Цркве. а кроз Павла и архијерејима.нивши да оздраве помоћу савета и опомена Старог и Новог Завета".шћанин учествује у богослужењима а да претходно није прошао кроз живототворно очишћење (а богослужења за циљ имају и човеково очишћење). сажали се и приступивши зави му ране и залиуљем и вином. и чувати себе неопогањена од света (Јак. анализирају.бијем". На њој је милосрдни Самарјанин.кву.брини се за народ што долази из незнабожаца и који ти предадох у Цркви.ходно му је потребно очишћење.љује болесника. које представља балзам за скупљање рана. морамо имати у виду циљ хришћанина да достигне блажено стање обожења. Христос. Уздржање на које се указује даје нам право на тврдњу да хришћан. Човек је из Небеског царства сишао у царство ђаволских обмана.33-34). превас. ριεοτο да буде животворна светлост.ма. Овде се Христос приказује као лекар који исце. налази са десне стране Оца. онда он не живи истински унутар Цркве. јесте побо.ра расејан ум". 10. обожена у Христу. представља истине које смо управо нагласили. а то су пророчке изреке и јеванђелска учења. чудесну и пространу гостионицу. Оно подразумева исцелење човекових страсти како би могао задоби. Да би човек задобио подобије и достигао боговиђење. Самарјанин је Сам Христос. говорећи: „По.ство није ни философија ни религија у оном смислу у коме се схватају „природне" религије. Јакова. Онај. Када смо очишћени и када се старамо ο исце. односно у ову саборну Цр. онда можемо говорити и ο религији.26-27). За ране је користио ви. учитељима и служитељима сваке цркве. α не зауздава јези. Како су људи болесни и рањени грехом.ћи ову параболу. исцелење. бити сажижући огањ.

нити било која позитивна или друштвена наука нису у стању да исцеле тај орган. Солун. када се хришћанство представља као философија или као неплодна спекулација. као и у другим поглављима и одломцима из текстова Светих Отаца.ликој мери подсећа на медицину.Према светом Јовану Златоустом. док су епи. Павле подржава цркве Божије и „ис. на грчком). Овде налазимо исту контрадик.исцељивао сваку болест и сва. Веома сам захвалан свештенику и професору Јовану Романидису јер је у својим радовима истакао управо ову истину. У свом друтом делу исти професор каже: „Светоотачко предање није нити социјална философија. 22-23. посебно они садржани у „Добротољубљу".глављу.ба запостављена. као исцелитеш душе и тела.. У том погледу оно у ве. Она тежи да ис. нису чак ни свесни постојања тог органа" („Ромејиили ромејски Оци Цркве".. Ни на који начин се пророчки јудаизам и хришћанство не би могли тумачити као религије које користе разне магијске методе и веровање да би обећале бекство из наводног света материје и зла или из света лицемерја у наводни свет сигурности Иуспеха (Јован Романидис. У Књизи Откривења се каже да је Јован Јеванђелиста видео реку живота како истиче од пре. и исцели их (Мт. и одузете.скопи и свештеници исто као апостол Павле . живот света". и бесомучне. . 755-757).спод каже: Не требају здрави лекара ивго болесни (Мт. Једино трезвеноумно и подвижничко руковођење Светих Отаца води ка исцелењу тог органа.. 8. Показало се да је она у наше до. и приведоше му све болеснике.знати подвижнички списи.23-24). хришћанство. култура или народно предање (као обичај или начин понашања.но учење Новог Завета и Отаца Цркве. и то углавном на психијатрију. 4. и да је стога добро схватио истински смисао хришћанства. нити пак вер.но је да је Црква болница која исцељује оболеле од греха.цаја на друштво захваљујући успеху у постизању различитих степена исцелења делимично функционалних личности. највероватније их не би окарактерисали као религије. „Исус Христос.Κορ. ο Христа се Грешите (ΐ.бу савест. као интелектуално богословље.1-2). делећи свима просфору" (Р. Неисцељени. Из начина на који св. Он. Да су се пророчки јудаизам и његов наследник. терапијску науку и поступак. 1984. илишће од дрвета беше за лечење народа (Отк. као лаичка побожност) представио ова учења као исцелитељску. посебно код оних простодушних:Грешећи се ο браћу и рањавајући њихову сла. на грчком.12). Уверен сам да су незаборавном професору добро по. 9. 22. 62. и то углавном болести душе. Овде поново желим да нагласим неопходност Цркве.исцелитељи народа Божијег. у даљем тексту РР). Дело Цркве је. по први пут појавили у XX веку. Исто тако Христос је. Верујем да је у томе његов велики допринос јер је у овој епохи. 28-29. Те истине се појављују и на многим местима у Новом Завету. и месечаре. ноетичка] енергија душе која се умно и непрекидно моли у срцу јесте физиолошки орган који свако поседује и он захтева исцеле.торност као и у случају болесника који. Нити философија. износи се управо ова истина. конкретно.цељује све људе духовним саветима. У ономе што следи у овом по. него као медицинске науке сродне психијатрији и имале би великог ути. оно је исцелитељски поступак. Апостол Павле добро зна да је људска савест слаба. том. дакле. имајући велико поверење у лекара. стр. превасходно исцелитељско.ку немоћ у народу.ње. дакле. Јован Златоусти тумачи ову причу очиглед. стр. нити етички систем.цели болести које муче људе.стола Божијег и од Јагњета:са обе странереке Дрво живота.. каже: „Вероватиу Христа а не доживети исцелење у Христу значи не веровати уопште. разним болестима и мукама обузете.ски догматизам. Го. сгр.12). не прихвата поступак какав он прописује.С. То је основ. Умна [мислена.1.

Α када се то дешава? Онда када смо ослобођени од свих спољашњих оскрнављења или узнемирења и када оно што пре. стр. и само они могу показати хришћанима прави пут за досезање „места" исцелења. стр. онда ћеш се истински молити. онда сибогослов" („Добротољубље". веома је лоше да се ο Богу говори „са нагађањем". Како бисмо јасније сагледали те истине. јер доклегод не дође до сједињења свих наших осећања са Богом. „Врхунац чисто.ри. 4. Нису сви за ово дело него само „они који су испитани и који су прошли кроз боговиђење. 27). могу говорити ο Богу. јер није случајно да је управо њега Црква назвала Богословом. превасходно са умно. на оне који се лече и оне.целитељска наука. Нилу. Навешћемо учења Светих Отаца везана за богословље и богослове. „Свети Оци не одређују људе као добре или лоше. Друтим речима. Свети Нил Подвижник [вероватно је реч ο Евагрију. који су претходно били очишћени у души и телу или се бар очишћују". У славољубивим срцима. тј. тј. према светоотачком учењу. морални поступци или оданост православном предању него. Α ако се ИСТИНСКИмолиш. стр. Због тога светитељ саветује: „Неопходно је да човек буде уистину смирен да би познао Бога" (св. од очишћења ка просветљењу. у највећој ме. исцелитељски поступак. Исто се може рећи и за богословље. Овај светитељ зна како се у нама развија „демонско богословље". дакле. јер то човека одводи у прелест. и ова заједница је човечије богопознање. налази у заједници са Богом. Ти сте. излечене и оне који се лече. Сви. човек који није истински познао Бога говори ο њему само „са нагађањем" (исто). подељени на болесне. потребно је да овде про.П. који су већ излечени.кона. ко је задобио благодат умно-срдачне молитве.ширимо оно што је речено. Е. Богословље је. тога Сам Бог тајанствено уводи у истине Своје.ма. Григорије Богослов. исто тако. која се нису претход. имају болесну душу.14). Богословље као терапијска [исцелитељска] наука Из онога што је досад речено сасвим је јасно да је хришћанство ис. 2. Тако св. дакле. који су задобили заједницу са Богом. плод исцелења. ступио на прве степене созерцања [теорије]. јер ово није једноставна и лака тема. созердање. 182) Свети Јован Лествичник представља истинско богословље на мно.овладава у нама није пометено немирима или погрешним представа. Сматрам да би требало да почнемо са светим Григоријем Назијан. Само они који су од праксе [дела.Е. 1. да говори ο Богу.ским. Нил (или Ева. На почетку својих чувених богословских текстова. Човечанство се у дубини дели на оне са болесном душом.гим местима у својој Лествици духовног наслађивања.пени исцелења су сврха светотајинског живота Цркве. Напротив. тешко је говорити ο Богу" (поука 30. добра одлука. просветљење и обожење.срдачном молитвом.И заиста. Овај тип молитве и јесте један облик созерцања. том. с једне стране. Православно богословље јасно показује да је оно.У цркви смо. прев. и очишћење. Због тога се свако. Из учења Светих Отаца врло добро знамо да је свако.грије) каже: „Ако си богослов. односно психотерапијски метод и поступак. Таква подела је површна. 206).] повезује богословље са молитвом. док са друте указује на пут ка исцелењу. богослови су само они исцељени. који нису у стању просветљења. ко се моли умом. То није философија него. и плод и метод исцелења. јер су неке његове изреке у грчком издању „Добротољубља" приписане св. он пише да није за свакога да богословствује. Православним не чини само добра воља. прим. светитеље. ο чему сведоче и литургијски текстови" (исто.но очистила деловањем Пресветог .ња] прешли на теорију.те је услов знања ο Богу" „Ко је осећања своја савршено сјединио са Богом. као моралне и неморалне на основу моралних за.

Према св. Богословље је изнад разума [досл. дело.но. „изнад логике"]. Светитељи су живели богословље „исписано Духом". У учењу светог Дијадоха Фотичког богословље је представљено као највећи дар који Свети Дух нуди човеку.8). оно је откривење Божије дато човеку и Свети Оци га одређују као „созерцање". а превасходно од уобразиља [замишљања]. док је у другом случају [у созерцању] „његов заједничар вођен ка унутрашњим својствима бестелесних и телесних бића".ликује врлине од порока.на грчком). апостолу Павлу. „он напредује у разборитости". Максиму. стр. Солун 1977. Исто учење налазимо и у делима светог Максима Исповедника. 146 . „достићи богословље какво превазилази ум и одликује се најузвишенијом. Када искуси созерцање. 227). Онај. Свети Таласије. Дар богословља . ^•'"ТТрема св. 64). он је способан да раз. стр. благотворан и смиреноуман него.Κορ. богопознање „долази кроз молитву и дубоко безмолвије у савршеном немару за житејско док се мудрост задобија смирено. Тумачећи те речи. стр. Према томе. израза μετάνοια био би „преумљење"] и очишћење од страсти.ви". непролазном вером и виђењем невидљивог" („Добротољубље". будући да „ум испуњен уобразиљама није способан за богословље". „Сви Божији дарови су савршени. „знање без делања је демонско богословље" (Ра1го1о§1а Сгаеса. па ипак не бого. демонско. Ка. 601 С). 33). Мудрост је један од најређих дарова и Бог је дарује човеку који у исто време поседује и способност изражавања и снажан ум. друтачије рече. знање ο Богу. 118).мо да постаје целомудрен. „испитујући Духом Све.Духа. према Светим Оцима. превазишавши и делање и созерцање [теорију] пребива у Богу. Мора се нагласити да је оно богословље.словствују. него на „начин апостола". а превасходно од Бога дарованом благодаћу" (нав. 2. дејствовањем Светога Духа. дуготрпељив. стр. Богословље је „превасходни изданак Божије благодати и награђује душу највећим даровима" („Гно. које није резултат очи.да човек живи практичном [делатном] философијом. колико је то могуће уму човека" („400 глава ο љуба. Дијадох каже да духовно знање сједињује човека са Богом. а мудрост другом човеку (ΐ.ће да речима изрази оно што зна. Ако човек није очишћен од страсти. али да га не покре. том. не са. али ниједан не распламсава срце и не покреће на љубав према Његовој доброти као богословље". Свети Максим у наставку каже да је „човек удостојен благодати богословља онда. стр.тим Његова својства. Богословље или. 12. Богословље је овде такође тесно повезано са созерцањем и молитвом.ски начин. исти светитељ каже да „љубав рађа духовно знање и да за њим следи највећа од свих чежњи: благодат богословља" (исто. исто тако. који „се увек труди ο ономе што је унутра". стр. св. не би требало да се „неуко бави богословљем". На другом месту. дакле. он није у стању да беседи са Богом или да говори ο Богу. каже да ће човеков ум. богословствује имоли се" (исто. другачије речено. „созерцава. односно „делања" [„праксе"]. На другом месту. 226).ма. Богословље се и ов. откривено је за онога ко је досегао созерцање. путем интелекта.шћења. односно као боговиђење. Светитељи не примају „божанске ствари интелектуалним путем" и.де помиње као созерцање. овај исти свети отац каже да човек. „он напредује у (духовном) знању". У првом случају. ко робује страсти. када започне са (једноставном) вером.стички стослов". они се богословљем не баве на аристотелов. нечисти демони нам „држе предавања ο тумачењу Светог Писма". Постоје монаси који су привржени безмолвију [тиховању] и озарени благодаћу Божијом. Свети Дух даје духовно знање једном. а то је покајање [тачнији превод грч. који је делио исто гледиште.умним изучавањем речи Божије. када на крилима љубави Божије.

жијим или делима творевине. по. Јован Романидис: „Право. а посебно у делима ђавола и демона.1. према франколатинском моделу. они што нису прошли очишћење.32). истински богослови и да је богословље заправо боговиђење. док се друга бори против менталних и физичких болести. стр.ра. одлуке и правила Васељенских и помесних сабо. светитеље.1. „Добротољубље". ко без знања и опита у ствари. Богословље није апстрактно знање или делање као што је то логика. Богослов је онај ко кроз ово непосредно или посредно духовно знање и боговиђење поуздано зна како да прави разлику у делима Бо.другачије речено. био обу. величанствену појаву војске у њеном сјају и блиставим униформама.ћи за циљ здравље и начине његовог васпостављања. постоје случајеви када људи без дела. напро.ством бори против непријатеља него. као ни здравствено стање до којег пацијента треба поново до. 3. налази у процесу очишћења. То је као касапин који заузима место хирур. има полемички карактер као стратегија или медицина. може бити посвећен у неисказане тајне и велике истине. Онај ко тежи да. одбадују светитеље и надимају се гордошћу" (исто. Без дара разликовања духова није могуће проверити духове и увидети да ли је нешто дејство Светог Духа или ђавола и демона. Богослов којем су непознати методи непријатеља и савршенство у Христу не само да је неспособан да се својим сопственим савршен. .тив. а да при том није ратовао. или кроз Писмо. Свако. дакле. рационално појми верске догмате. а сусрели су свете људе и разговарали са њима. Због тога се у православном светоотачком предању богословље повезује и поистовећује са духовним оцем и духовни отац је превасходно богослов . на пријемима и парадама. онај ко доживљава божанско и способан је да непогрешиво води своја духовна чеда. Карактеристично је оно што пише о. једно исто.ње поседује непосреднознање ο неким Божијим енергијама или их пак познаје посредно.јеенергија [дејство] Све. утврђења или офанзивних и дефанзивних шема. који виде Бо. Такав је. апостоле. Романидис. у крајњем слу.вести" (Ј. ____________________— ' ■— Уучењу светог Григорија Паламе каже се да су они. покушавајући да речима искаже Добро које превазилази сваку реч.уздано је изгубио разум.га.на грчком). математика. може примити откривења и након тога их пре. 15).ма вере нуди учење ο њима сагласно свом сопственом разумевању. терапија. том. али у сарадњи са човеком. Максим Исповедник. и отуда сле. постао „богоборац" (исто. Догматско и символично богословље. То је исто као када би некога називали генера. имају. а не рационална наука. созерцање које називамо богословљем" („Тријаде". Ова прва се бави питањима одбране и напада кроз телесне вежбе и стратегију за распоређивање оружја. јер Свети Дух „не даје човеку ду. списе Светих Отаца. „Јер постоји знање ο Богу и његовим догматима.ди да богослов може да исцељује друге.га или лекара. исто тако.чаван или изучавао ратну вештину. „покушавају да расуђују сами од себе.кроз пророке.3. не познавајући узрочнике болести.тог Духа. нити методе њиховог лечења. у свом безумљу. Осим тога.дати људима. стр150).ховно познање тајни независно од оне [човекове] силе која природно трага за таквим знањем" (св. астрономија или хемија него. з. па чак и када би био генерал. Богослов и духовни отац су. сигурно није духовни отац нити би се могао назвати богословом у правом смислу те речи.12). 85 . другачије речено.чају. 2.1. Богословље је у суштини исцелење. обраћајући пажњу само на дивну. Све ово показује да је богословље плод човековог исцелења.лом. није ни у положају да исцељује и води друте. Само човек који је очишћен или се.славни богослов је превасходно онај ко кроз просветљење или виђе.

На тај начин се у православном учењу схвата наслеђивање греха. 113). Павла да кроз непослушност једнога човека посташе мнош Грешни (Рим. стр. а услед греха. 74. него као они што имају исту такву природу.Могли\ /^бисмо тачније утврдити да је „човеков пад или стање наслеђеног гре. кроз свето крштење.ма".. Након тога.П. он нас често наводи и подговара да и у прису. Због тога се крштење назива просветљењем.рен.на грчком)/" ^ Тај губитак Божије благодати умртвљује човеков ум.вљем и богослужењем. јер тада нису ни постојали. човеков ум се просветљује. након што се побунио против природе. Тако је кроз непослушност једног човека.. 23 . 5. Исцелење [терапија] душе првенствено означава исцелење и осло. Та болест је првенствено робовање и отпадништво ума. Тада су многи постали грешници. Карактеристично је оно што каже св. Светоотачки списи јасно показују да сваки грех и свака страст умртвљују ум. Свети Јован Лествичник пише како се „демони труде да помраче наш ум". 15.но и изнад свега исцелитељске науке.цирамо шта је заправо исцелење. 785). Григорије Палама: „Ум који се побунио против Бога постаје или зверски или демонски и. 11. Е. (51.ству друтих чинимо оно што чине само људи који нис:у при чистој свести" (Лествица. када је озлеђен ко. будући да је изложен окружењу у коме та сила не дела или дела далеко испод своје могућности. Овде се углавном . У једном од поглавља обратићемо пажњу на природу човековог ума. не као Адамови сукривци. Р. одједном суу телесну природу продрле насла. исто као што. Христос. требало би да сада укратко ски.жења које отуда следи. омилија.Е. целокупна његова природа је оболела и он ту болест предаје и својим потомцима.сти" (Коментар на Посланицу Римљанима. Људска природа је оболела кроз „отпадање" од Бога. која је потпала под закон греха..тим. живот света. Отуда исходи и покушај појединца да и Бога и палог човека искористи како би осигурао своју личну безбедΗΟСЈ[Ј^^1£^у^XI^Ροманидис. То посебно чини демон блуда. Свети Оци не тумаче правно. поука. и „запленивши ум као водећу способност човекову. Сваки човек је. Шта је исцелење [терапија] Будући да смо рекли да су хришћанство и богословље превасход. људска природа оболела од греха.сних функција уопште и в) робовање потиштености и условима окру. Адама. Кроз „обред рођења у Богу". са својим богосло. ослобађа од робовања греху и ђаволу и сједињује са Богом. Људска природа је у Адаму постала болесна кроз изопаченост непослушања и зато су у њу продрле стра. ум се поново помрачује и умртвљује. Свети Кирил Јерусалимски то тумачи овако: „Након што је Адам услед греха пао и потонуоу пропадљивост.бађање ума. тј. исцељује у нама? Неопходно је да то објаснимо у ономе што следи. Речи св.де и нечистоте и у нашим удовима се појавио закон дивљине. Исход неодговарајућег делања умне силе су лоши односи човека са Богом и [лоши односи] међу људима./ вео пад своје умне [ноетичке] силе.С.3. стр. чезне за оним што припада други. и млади изданци који из њега ничу морају увенути" (исто. На друтом месту. 114). међу. помрачење и смрт ума.19). дожи. исти светитељ сликовито спомиње корен као символ: „Смрт је након Адама ушла у целокупан људски род. стр.ха: а) неспособност његове умне [ноетичке] силе да исправно дела или да уопште дела. стр. што је за последицу имало ослепљење. него медицински. Прародитељски грех је човеково удаљавање од Бога и губитак божанске благодати. у различитим степенима. Шта Православље. б) неразликовање ове силе од функција мозга или теле. 788-789)..

миреност и уопштено чини да човек доживљава пад у свом његовом трагизму. Свети Мак.њем.сим поучава: „Као што тело има свет ствари.9). 122 . тако и ум има свет ми. Који познаје срца. дакле.чи им давши имДуха Светога као и нама(Дела ап. Имајући у виду фарисеје свог времена. посведо.во да има нечисто знање. Исти свети отац учи да.вљеили једноставно 6о1ословље.14). 2) природно созерцање [теорија]или једноставно созерцањеи 3) мистичко богосло. стр. 90).ко богословље. грч. „Тај.шевне врлине" (исто.бавимо темом његовог помрачења.мо ο уму и срцу. Ова истина показује да пад ума изазива пометњу у читавом духовном организму. тако да каже: Од чи.на спасења по св.Ова три дела сачињавају основне степене на стази човековог личног спасења" (јеромонах Артемије Радосављевић. 15.жавају старозаветног закона. неопходно исцелење.3. да буду и споља чисте (Мт.8).да приста. јер мислено види облик свог сопственог тела где се сједињује са обликом жениног (те. тако и ум греши страсним помислима и има. тако и ум блудничи са помишљу ο жени маштаријама свог сопственог тела. Из тог разлога психотерапеути не могу много помоћи.гледу спољашње чистоте али немарне према оној унутрашњој.вотворењем и очишћењем ума. „као што тело греши преко (чулних) ства.26). суочавајући се с проблемом хришћана потеклих из незнабожачких народа ипитањем да ли најпре треба да буду обрезани и да се придр. Господ је рекао: Фарисеју слепи. пишући свом ученику Тимотеју.Кор. 7. 1. овај апостол уверава да имамо тајну вере у чистој савести (2. природно созерцање [теорија] и мистич. и као што тело блудничи са телом жене. свети Максим пише: „Нечистота ума јесте пр. па самим тим и шта је његов пад. Ми пише. друто просветљује његов ум истинским позна. Уму је. стр.ста срца љубите једни друге искрено (ι. У учењу Господа и светих апостола много се говори ο чистоти ума и срца. рекао: И БОГ. Томе ћемо се. Апостол Петар је потпуно свестан да је љубав једних према друтима плод чистог срца.да има страсне помисли и четврто . Тако многи проблеми који нас муче потичу од ове унутра." ла)" („400 глава ο љубави". Апостол Павле препоручује коринтским хришћанима: Очистимо. Покушавајући да јасније одреди шта је нечистота ума. 93-94). неку од универзалија.ри и има за своје васпитање [обуздавање] телесне врлине. На Апостолском сабору у Јерусалиму Петар је. Он изазива тескобу и узне. Мора се нагласити да многи Свети Оци истичу ова три степена у духовном . које овај свети отац назива екстазом. за своје васпитање. ду.шње болести. Очишћење срца и ума је. τά καθόλα] треће . стр.Тим. 23. што Свети Оци називају ожи.22). ι).Прво очишћује човека од страсти и украшава га врлинама. творећи светињу у страху Божијему (2. То је помрачење и пад ума. а треће га крунише највишим мистичким искуством. Максиму Исповеднику". 9. Сагласно истраживању дела светог Максима. вратити у следећем поглављу. од суштинског значаја.Πβτρ.на грчком). друго да не познаје нешто од постојећег [тј. Агина 1975. веома брижљиве у по. стр.сли. То су практична философија. исто тако. будући да једино Христос може васкрснути ум умртвљен страстима. Свети Максим Исповедник дели духовни живот на три степена. дакле. међутим. „његово учење ο личном приступу спасењу подељено је у три основна дела: 1) практична философијаили практично делање [пракса). себе од сваке нечистоте тела и духа. да није познао неки од општих појмова. 74). иако знамо да је ово двоје у светоотачком богословљу једно. дакле.је на грех" („400 глава у љубави". очисти најпре изнутра чашу и зделу. Крв Христова ће очистити савест вашу од мртвих дела (Јев.

човековом очишћењу и спасењу. У погледу руку. а созерцање делотворно". међутим.животу: практичну философију или очишћење срца. стр.С. ИсихијеПре. стр. васпостављање ума у његовој првобитној и првосазданој лепоти.СТИТИум" (Дијадох Фотички. срца и образа. даје светлост и доноси огањ" (св. Исак Сиријски. стр. стр. он је онда и просветљен. када су у питању уста. 1. И поред човековог напора. јер делање мора бити разборито. 258). Мораћемо да претрпи. стр. том. „Добротољубље". када говоримо ο очишћењу душе. Другачије речено. стр. У сваком случају.просветљење ума и заједница са Богом. Карактеристична особина чисте душе је „разум лишен зависти.ма.Ако човек након очишћења чува свој ум од греховног оскрнављења." (5С. У сваком случају.лање" (Р. И заиста. Очишћење није. јер води ка истом резултату. у суштини.С. 2.звитер. истоветна са њом. дакле. „Добротољубље". поука. „делање се.. Р. боље речено. док га. 466). 412).ако јенаш разум завидљив. само негативно. Осим тога. Созерцање је умно [мислено. Исцрпније речено. том. дакле.дати и људске воље ум очисти. стр. том. нити је соерцање истинито без делања. 5С. Због тога се за чување ума може рећи да „рађа светлост и муњу. посланица. Сагласно другој подели која се појављује у светоотачким списи. 36. то значи да наше срце још увек није очишћено. стр. „Прак. 215) или. Таласије.дох Фотички. 412). ми првенствено ми. узрочник теорије [созерцања]" (св. 1. Максима Исповедника созерцање није независно од делања.слимо на њено ослобађање ОД страсти (св. јер „само Свети Дух може очи. 289). то значи бити задивљен и схватити све што је било и што ће бити. Илија Презвитер. 1. „Добротољубље". оно је у исто време и пози. при. а созерцање . па . Ум је образ Божији. он бива понижен и потучен у тој борби. молитва и безмолвије [молчаније] које је корисније од говора. незлобива ревност и непрестана љубав према Господу славе" (св. састоји од поста и бдења. делање [пракса] претходи созерцању [теорији] или боговиђењу. духовни живот се дели на созерцање и делање [тј. јер „тамо где је очишћење.шћење ума.мо патње и неподношљиву горчину док не очистимо свој пали ум. али га „патње које доживи у борби постепено очишћују и враћају у природно стање" (авва Доротеј. Григорије Богослов. Због тога авва Доротеј захтева: „Учинимо да наш образ буде чист. 384). када је у пита.1433-1437).шћење је „уједначено узрастање" људског бића које води просветљењу ума.ри да се не препусти греху и ако води битку са страсним помислима. јер је делање очишћење срца. Свети Максим наглашава да у случају оних учених созерцање претходи делању. у ствари. ако наша ревност садржи злобу и ако љубав према Богу није непрестана. каквог смо га и примили. 4. том. Укратко. док код неуких најпре долази де. 19). У оба случаја исход је. очи. то „бесно и халапљиво псето" (Лествица. Ова подела не представља директну супротност претходној него је. стр. Григорије Богослов). исти. „Созерцање је духовно виђење ума. 1.. умртвљени ум не може бити очишћен и оживотворен ако не сиђе Свети Дух. Ми смо тај образ оскрнавили и он мора бити очишћен. стр. том. 3. када се кроз заједничко делање божанске благо. 168).родно созерцање или просветљење ума и мистичко богословље или заједницу са Богом путем созерцања. на теорију и праксу]. на преображај страсти. „Добротољубље". „Делање није поуздано без созерцања. тамо је и просветљење" (св. Дија. Ако се човек бо.тивно. „Добротољубље". чини псалмопојање. пракса [делање] је све оно што руке чине без роптања" (св. очи. 90. он [ум] тада просветљује и бива просветљен. можемо утврдити да је човеково лечење.са или делање је.њу тело. духовно] гледање" (св. Извесно је да према учењу св. 260).

испуњени дарови. медицина има у виду здраву особу. 68). Ако смо већ поставили проблем. морамо следити да бисмо оздравили.мо постати свесни грехова које смо починили и онда због њих плака. Свети Максим учи: „(Човек) који је познао немоћ људске природе стекао је опит Божије силе и помоћу ње је нешто постигао. него и зато што бисмо изгубили могућност оздрављења.на грчком). а нешто се тек труди да постигне" („400 главаο љубави". Добротољубље. Да би неко оздравио. опису.Ако болестан човек није свестан своје болести.гом. . сада морамо учинити све што можемо да пронађемо метод за задобијање чистоте срца или. православни. 108). Како да се открије велики дар покајања и жаљења у срцу које не осе. Када постане храм Светог Духа.јући велику вредност молитве сатворене током ноћи. какав је карактер пра. Романидис. Метод исцелења .жиште на неповредиво очување догмата. 154).ме и Варлаама није се односио толико на врсту догмата. стр. Осим тога. и стављамо те. уверење и исходе који су се могли доказати" (Ј. „сукоб између Пала. Нема никаквог значаја да на овом месту набрајамо више степене док их не постанемо свесни и док их не применимо. том 4. када нема могућности да се развије унутрашњи живот? Са осећањем да смо болесни треба да буде повезано и „самопреко. том. велики дар самоосуђивања. кажемо да је лечење успело. то самозадовољ.вославног богословља и шта је исцелење. „тако да у тишини ноћи може. Самоосуђива. наводно.гове методолошке основе. али исто тако и ο путу који ми. „када дубоко промишљамо ο пропустима који су се десили у пометености дана". колико на ње. и исцелење само по себи бити искривљено. 18 .ревање".чити као медицину.ћа своју празнину. исцелења. Варлаамово учење се заснивало на метафи. лечи душа? Најпре морамо да нагласимо постојање праве вере. од суштинског је значаја да осети да је болестан. док је Палама за основу узео искуствену потврду. Неоспорна је чињеница да су данашњи хришћани несвесни свог духовног стања.мо искривљавања учења. Управо због тога ми. Самопознање је један од првих корака ка исцелењу.славни.зици и метафизичкој гносеологији и логици. каже: „Упражња. придајемо велики значај очувању вере. Како се. који су излечени. Они. Исто можемо рећи и ο богословљу. Претходно смо већ нагласили да богословље треба тума. не само зато што се плаши. Када покушава да различитим терапијским ме. Он показује да у души постоји смирење. Григо. једноставно зато што знамо да ће. који је уједно и метод православне вере.исцелитељски поступак Након што смо видели шта је хришћанство.ма Светог Духа и украшени врлинама.чак и нешто лепше од тога: заједница са Бо. због искривљавања вере. јесу светитељи Божији. осврнућемо се на метод ис. Монахињи Ксенији. 4. стр.целитељског поступка.рије Палама.вори човеку који оправдава самога себе? Ми смо као они фарисеји из времена нашег Господа. па према томе и спасења.ство које нас унесрећује уништава дело спасења. Ми смо „умртвљени сагрешењима" и не само да то не запажамо. када се положи на душу. друтачије речено.тодама излечи болесника. који нису осећали да им је потребан лекар. На жалост.ње је бреме које. тј. него чак и осећамо да смо. неће се ни обра. РР. дакле.Ми. право. стр.ти" („Добротољубље". 3. Богословље је учење Цркве ο духовном здрављу. јер је „самоосуђивање увек повезано са смирењем" (св. Како Христос да го. Само када смо свесни свога стања можемо и да зажалимо због њега.вање моралне врлине се остварује дубоким промишљањем ο ономе што се десило током дана". Свети Петар Дамаскин. стр.тити лекару. болесни.

у крајњем случају. Свештеници. Α награда се не даје за речи.ношћу може да води своју духовну децу.тургију. средства за спавање. Сунђер. „Ум. него светотајински. са плачем који му је својствен. напитке. Свештеник је исто тако и лекар. том. сунђере. Онај. који је уистину сличан лекару.њима. Фластер је лек за видљиве страсти.ју духовну децу. Свако. Пуштање крви јесте брзо чишћење невидљивог гноја. међутим. 211). Давање лека је лечење унутрашњих страсти и очишћење од невидљиве прљав. из Поуке пастиру. кротких и нежних речи. 2. и коме никакав лек од других људи уопште није потребан" (свехи ЈованЛе. инструменте за пуштање кр. завоје. умилење" (св. уништава страсти и испуњава срце најблаженијом радошћу" (исто.вљају божанску Литургију. то је управо једна хитна и одлучна операција ради спасења болесника.ствичник. стр. Прашак је понижење које погађа човека и лечи од трулежи гордости. „Самоосуђивање.на пример. маст за очи. излечи се сам (Лк. Они не започињу са исцелењем својих душа. корисне у разним бирократским пита. Многи савремени хришћани сматрају свештенике за слуге Најви. када је то потребно. може помоћи и другима да оздраве.стр. али он не може да исцели. 148). Истина је да чак и недостојан свештеник врши Свете Тајне. а онда помаже и другима да се исцеле од оне болести од које је и ОН исцељен" (св. врше различите Свете Тајне и просла. 25. Ево како Свети Оци виде духовно очинство. нити механички. они исто тако исцељују људске душе. „Прави лекар је онај који има душу и тело без болести.чан у погледу онога шта свештеник треба да чини да би исцељивао: „И ти. задовољавајући на тај начин њихове душе или испуњавајући традиционалну дужност. то су нега и освежење болесника од стра. Онај. стр. прибави фластер. који. Напитак је прекоревање које изазива огорчење. само по себи довољно да осећамо болест. али убрзо затим доводи до исцелења. како да се њи. Они поседују поуздано знање ο путу исцелења од страсти и са њим упознају и своју духовну децу. 109). Григорије Палама. Тај исцелитељ је свештеник. исцелитељ. 109). Маст за очи јесте очишћење душевног ока ума. Лествица. Таласије. ко је прошао кроз демонска лукавства са сигур. односно нашег унутрашњег човека. натруњеног узбуђењем гнева. ο дивни човече.га смо дужни непрестано осуђивати себе и бити незадовољни самима собом. па чак и формалним при.23). знамо да се Божија благодат не преноси нити машјски. прашкове. може и другима помоћи да га пронађу. поука. који је познао велико благо које називамо духовним здрављем. У сваком случају. исто. Тако се у овом случају примењује изрека Лекару. нож. како ћемо показати своју лекарску вештину? Било би то немогуће. Ако нам сва та средства недостају. бори да буде исцељен. него за дела. после . Већ смо рекли да духовни отац мора бити богослов и обрнуто. неопходан је терапеут. 4. међутим. лек против повраћања. Он је најпре био излечен од своје сопствене болести или се. то јест за страсти тела. Такво вино је. најпре исцељује самога себе. међутим.ви. ко је пронашао свој ум. Већина хришћана задовољава се формалном исповешћу или формалним присуствовањем Литургији.чешћивањем и ничим више. 225). Сматрају их за чаробњаке који се баве чаролијама! Ми. каутере. не само да служе Ли. а онда исцељује и сво.хов ум ослободи ропства. духовни отац. да бисмо се добровољним ниподаштавањем себе оправдали за нехотичне грехе" (св. Јован Синајски. „Сто.не лекара помоћу љубазних. стр. Познато им је како да их избаве из заточеништва. „Добротољубље". стр.шег и као црквене званичнике. лековите масти.штине. као духовни оци. Није.„цеди и подстиче и истискује спасоносно вино које весели срце човека. Овај светитељ јеврло карактеристи.

Отац Ј. и све. то је за настојатеља бестрашће. „Блажени сиромашни духом" представља Господњу заповест према којој треба да трагамо за духовним сиромаштвом. то је утеха која се после паљења каутером указује болеснику речима или малим одмором тела. а ови први (епископи) најчешће долазе из монаштва.1-12). Постоји само неколицина монаха . том. Онај ко успе да их уједи.кустава.а то је метод православне побожности.вославни метод.ме човекољубиво одређује ради покајања.ховање]. Средство за спавање. а тако постоји и пет подвига: бдење. 27).ди у Блаженствима (Мт. подвиг]. а додир са исихијом [тиховањем]. Каутер је казна и епитимија која се за извесно вре. „Добротољубље". Могли бисмо укратко рећи да је подвижништво примена Божијег закона и очување Његових заповести. након једног и по столећа од катастрофал. На основу учења Светих Отаца. том. Ми ћемо се. да не би своју заразу пренео и на друге. треба да следи и тако задобије духовно здравље. Најзад. Данас. ти.пуштања крви и операције. 295). који трагају за својим спасењем. 2. 18-19). богомислије. какво је описао Дионисије Ареопагит. молитва.исихаста. 3.5. стр. примењује се на сваку науку. над сопственим опусто.ва некога ко се ни најмање не налази у стању просветљења.шењем. Симеона Новог Богослова. Као што се лекари без одвратности прихватају лечења сваке гнојне ране. назива се аскезом [ασκησις.жничко делање: Ловек има пет чула.то слепило да не види сопствена добра. „Добротољубље". то значи узети на себе бреме по.„Практико. Јован Романидис пише и следеће: „Претпоставља се да су. 217). ко не зна шта су просветљење и обожење. ученик св. трпељивости и безмолвија. то значи трпљењем до смрти учвршћивати и везивати оне који су онемоћали и раслабљени таштином. и сан бесани. односно. Романидис пише: „Потврда кроз понављање успешних ис. тако и настојатељи могу васкрснути сваку умрлу душу" (исто). Свештеник. Превасходно желимо да укажемо на подвижништво. Лековита маст. укус са само. стр. Исто као што је бесмислено рећи да је неко.вање самоуздржања и љубави. „Блажени гладни и жедни правде". је . Оно што је за лекаре благотворни лек против повраћања. што је у медицини и патрологији исцелење. такви свештеници су ретки. како бисмо описали метод који болесник.слушника и путем покорности пружити му одмор. Подвижници би требало да пет чула повежу са пет подвига: вид са бдењем. ко не зна како се те ствари задобијају и ко.ко више него сви остали. Напор који чинимо да бисмо човекову вољу потчинили вољи Божијој и да је на тај начин изменимо.уздржањем. слух са богомислијем. руковођен духовним оцем. морају је одржати. стр. ко не лечи и не зна да излечи лекар. Оно што се налази у Светом Писму је заповест Божија и они. не исцељује" (РР.не неохеленистичке пропаганде против изихазма. дале. исто је тако бесмислено и сматрати за богосло. Завоји. нож је налог и одлука да се одсече душевно умртвљени и иструлели уд. сасвим смо свесни да се целокупно Јеванђеље садржи од „правила за исцелење". разориће страстикоје су скривенеу нама (Таласије. дакле. То се јасно ви. мирис са молитвом.ни. самоуздржање и безмолвије јисихија. да опитно доживимо своју ништавност. О. својој духовној деци препоручује и пра. „Блажени који плачу" је Божија заповест да плачемо над сопетвеним гресима. у ономе што следи осврнути на ту тачку. Свештенство. исцелитељи који болесне воде ка исцелењу епископи и свештеници. исцелитељ. услед тога. међутим. стр. описује подви. брзо очишћује ум своје душе и он на овај начин постаје бестрастан и прозорљив" („Практична поглавља". Никита Ститат. готово да је сас:вим ишчезло" (РР.

ју је навикло. гашење . Јован Лествичник говори ο посту: „Пост је насиље над природом и лишавање грла насладе на ко. 2.штво се превасходно састоји у очувању заповести Христа Спаситеља. стр. Дионисије Ареопагит („О црквеној јерархији". пише: „Сједињење са Богом и уподобљавање Богу" („Тријаде".. Све ово указује да је подвижништво од суштинског значаја за оздрављење и васкрсавање душе. Α који држи реч Његову. чистота срца итд. ово подвижни. молитва очишћу. плачите и будите жед.5). 225).ник". уподоби Богу и да нас сједини са Њим. Када Он каже „блажени".7. 2. Свети Григорије Синаит. исто тако. исто је као да је рекао: „Постаните сиромашни. том. Исто тако. з. Христова заповест је. будност ума. Исак Сиријски. учи да ћемо то постићи кроз најревноснија приврженост заповестима и вршење богослуже. лажа је и у њему истине нема.ни правде. Желео бих да у ономе што следи поменем светоотачке изреке ο вредности Божијих заповести. не само да слаби тело него.гл. Свети Јован Јеванђелиста. „Циљ наше јерархије је да нас.ша". међутим. том. и заповест је света и праведна и добра (Рим. И као што смо рекли.Божија заповест да бу~ демо гладни и жедни заједнице са Богом. којег тајанствено примамо у Светој Тајни Крштења и сматра очување заповести за један од њих:„Уколико се више придржавамо заповести. „Добротољубље". Послушност заповестима Божијим је „васкрсавање мртвих" (исто.С.жија . другачије речено. наглашава хришћанима: По томе знамо да смо Га познали. ако заповести Његове држимо. „Добротољубље''. стр. заиста је у Њему љубав Божија достшла савршенство. стр. 592 А). Р. Свети Григорије Палама каже да познање творевине долази од врлинских дела. Претеран пост. 67).пост. 3. 2. 74). 117). бдење и моли. Човек који их поседује у себи. Писмо нас. пост унижа. Максим. „Сав циљ заповести Спаситеља је да ослободи ум (човека) од неуз. 212). међутим. Овај светитељ.ва тело: „Оскудевање у храни смирује тело монаха" (авва Теодор. „Очување Божијих заповести рађа бестрашће. 4.12). Онај који Говори: Познао сам. Основне заповести које утичу на наше духовно здравље су. ία. 77). Закон је свет. описује два основна пута деловања Све. на тај начин. а пост слаби чулну жељу (св.држања И мржње" (св. Творење врлинских дела је повезано са извршавањем заповести. 2. „400 глава." стр. 1. Када је упитан шта је циљ врлинских дела. „Стареч.3-5). 42). непрестана молитва.тва.ка слова). 3. просла..2. у њима налази Господа" (св. чини да се созерцатељни део душе умртви и изгуби вољу да се усредсреди" (Дијадох Фотички. како каже св. том..јеум. „Божије заповести превазилазе сва блага овога света. стр. Максим. утолико Свети Дух очигледније излива своју блиставу све. том. α заповести ЊеХове не држи. Бестрашће душе ће очувати духовно познање" (св. Таласије. што је могуће више.вљање божанске Литургије. Карактеристичан је начин на који св.ТЛОСТна нас" („Добротољубље". стр. 11) и тако читава душа излази пред Бога исцељена.. у наставку запажа да љубав према Богу долази од „освећеног извршавања божанских заповести" (исто. Подвижнич.тог Духа. трезвеност или. з. као што се каже и у тропарима које певамо у Цркви . α заповести Његове нису тешке (1-Јн. 107). „Добротољубље".да заповести Његове држимо. „Давање милостиње исцељује вољну силу душе.2. Исти Јеванђелиста одлучно истиче: Ово је љубав Бо. „Блажени чисти срцем" је Христова заповест да очистимо своја срца. ученик љубави. исихаста. по томе знамо да у њему јесмо (ι. стр. Јн.

ведра скрушеност. 122). чувар помисли. међутим. св. а бесквасни хлеб мисао без надмености" (14. ослобођење од сновиђења.18) могу упражњавати једино монаси. смирено уз. што показује да пост прати молитву и покајање. Будан монах је непријатељ блуда. Уз бдење иде и мопитва. представља узор будног монаха и корисне последице бдења: „Буд.њем. двери умилења. Умно-срдачном молитвом и методом који користимо да бисмо ослободили ум и видели Бога позабавићемо се у одељку названом „Без. избављење од нечистих снова. У својим подвижничким списима. То свакако није истина. поука. 100).пламена телесне пожуде. са свим својим истанчаним расуђива. том. Свети Оци су у својим животима осетили благотворне последи. готово немогуће надвладати страсти и задобити бестрашће. човек се очишћује и исцељује од страсти. ме. Исак Сиријски каже: „Монах. Читалац вероватно помишља да све ове терапијске поступке. Ми ћемо их. „постје оруђе за обуку оних што чезну за самоуздржа. поука. Као што су се Јевреји ослободили фараона и окусили Пасху након што су јели горко зеље и бесквасни хлеб. Путем молитве. разнежено срце. мучили. тако ћемо се и ми кроз пост и смиреноумље осло. основ без. здравље тела. а поспан . 14. чувар послушности. Ти се нећеш ослободити од фараона нити ћеш небеску Пасху угледати.годат. 99).молвије [исихија] као терапијски метод".гачије речено. Врло је важно при.бодити унутрашњег фараона: „Не варај се.це бдења.њем" (Дијадох Фотички. када се покаје. стражар ума. поука. „Добротољубље". одмарање многоговорљивости. Бдење је слабљење похоте. Сигурно је да пост представља само средство али не и циљ. . 267).жњавајући бдење. олакшица сна. јер је то уистину дело анђелско. а предуто спавање отупљује душу. који разборитог ума истраје у бдењу неће изгледати као да је одевен у тело. а са друте на плодове какве он доноси души која се бори. светилник душе.метити да човек. а то је бдење. Будан монах је ловац помисли. отпуштење грехова. стр.23). Управо због тога су сви светитељи и волели пост. прогонство прљавих маштарија. топионица хране. ако не будеш увек јео горко зеље и бесквасни хлеб. одстрањивање рђавих помисли. стр. И Он је читаве ноћи проводио на гори. јер је сматрамо најважнијим начином за човеково спасење.Упра.молвија [тиховања]. стр. Од суштинског је значаја да се придржавамо постова које је Црква установила и да се не трудимо да у потпуности удовољимо захтевима тела.То је превасходни метод за исцелење бо. стр. И отпустивши народ попе се на ΐοργ да се насамо помоли. с једне стране указују докле досеже пост. виновник бестрашћа. очишћење молитве.дисање. очи пуне суза. на човекову душу се спушта велика бла. почне и добровољно да пости.ђутим. спас од огрубелости. ту је још један начин исцелења. који су мелем за душевно око (в„ Отк. 3. Душа која се труди и бди стећи ће очи херувима и непрестано ће ι ледати и опажати небеска виђења" („Подвижничка слова"). које је он поменуо. Α наста вече и бијаше онде сам (Мт. Све ове ствари. Господ нас је поучио како да се молимо током ноћи.ште језика.но око очишћује ум. дру. укротилиште злих духова. врата и блаженство раја" (14. Свети Јован Лествичник је јасан у том погледу. Горко зеље значи напор и труд поста.лести душе. 1. Свети Јован Лествичник. Без њега је. Постоје и други терапијски поступци којима се исцељује свака душевна страст. исцрпно обрадити у одељку насловљеном као „Православна патологија". такође један од подвижничких метода исцелења. Осим поста. јер у ноћној тишини може без по муке да их опази и ухвати" (20.друг тога демона.

док. Неко је упитао св. сваки човек може применити Христове заповести на одговарајући начин. учини и чувај своје срце" (исто. не спава. задобили су дар расуђивања и саветовали су сваком човеку да нађе свој пут. говорећи ο чистоти. свако је способан да развије живот сагласан Јеванђељу. 156). како једном приликом ради очишћења нечистоте пије лек послушности. креће се. Јована Лествичника. хода.тургија. Одговарајући лекови морају се давати у одговарајуће време.вети по заповестима Христовим. плач. Христос није изрекао ствари које би биле немогуће за човека.1). покајање. међутим. потпуно се одрекавши своје сопствене воље. Видео је. служи као лек. а када се даје у неодговарајуће време делује као отров" (исто). Илија је волео без.ступка. који су и сами били исцељени.ком делању постоји разноликост и велика могућност прилагођавања.гао да учиним?" Он одговори: „Зар нису сва дела добра? Писмо каже да је Авраам био гостољубив и Бог је био уз њега. наглашава да је „чак и онима. 26. том. исцелитељског по. 4. Свети Оци. не бринући ни ο чему људском. умилење. могуће да досегну чистоту.е понизио болесника. могуће уколико постоји епископ и божанска Ли. ма шта да чиниш или кажеш. и ма где да се нађеш. 97). На овом месту карактеристичне су речи св. још једном истичемо да је проницљиви православ. Овде. за другога је отров. а понекад безмолвије и ћутање. Он каже да је видео „невештог лекара који .сподњим: прва је. Молитва. Свети Григорије Палама. који је у суштини пут православног предања. а он их прихвата са захвалношћу. . На такве случајеве наилазимо и у светоотачким списима. пост. бдење. Α друтом приликом.раца наведених у „Старечнику" из којих је очигледно да у подвижнич. па је и са њим био Бог. Антонија: „Шта човек мора чинити да би удово. чак и онај ко живи у свету. друга је када човек сва своја дела у чистоти испуњава пред очима Божијим. али са веома великом тешкоћом" (Монахињи Ксенији. све што твоја душа пожели по Богу. Α понекад. итд.ни исцелитељ [лекар духовник] од суштинског значаја за прилаго. Покушаћу да у ономе што следи наведем неке од изрека светих ста.ме му није ништа друго учинио осим што га је бацио у очајање". стр. поука. када се даје у прикладно време. нека ти Писмо буде све.молвије и Бог је био и уз њега. када је човек болестан човек и када на њега долазе искушења.Свако. Проницљиви исповедник. нека ти пред очима буде Бог. преби. може жи. каже и следеће: „Оно што је за једнога лек. „Добротољубље". трећа је када неко остане потчињен духовном оцу. и ти.ђавање лека и примену одговарајућег терапијског. јесу заповести Христове. Овај трећи ће уистину задобити узвишену круну". немој отуда сувише брзо одлазити. Давид је био понизан. док у наставку каглашава: „Ја сам одабрао болест" (исто. дакле. Он исто тако каже да је видео и „једног истог болесника. Због чега иначе Црква постоји и дела? Осим тога. стр. стр.80). Неки од отаца упитао је авву Нистероја: „Које бих добро дело мо. дакле. што значи да свако може да живи по њима.љио Богу?" Старац је на то одговорио: „Ма куда да идеш. Јосиф Тивејски каже: „Три ствари се одобравају пред очима Го. Спасење је. једна иста ствар једном те истом човеку. према томе. и „једног даровитог лекара који је посредством смирења извршио операцију надменог срца и извукао из њега сав гној".стр. разболевши се од ока своје душе. у безмолвију и ћутању" („Лествица". исти овај светитељ.ва непокретан. Имај на уму ово троје и бићеш спасен" („Старечник". Чини се да је јасно да истом болеснику понекад треба послушност. који су у браку. Уз извесна прилагођавања.

доброг. наглашавајући вредност подвижничког делања и исцеле. ослобађа ум и чини га храмом Светог Духа. Они осећају да је он ђакон [служитељ] Божији. Божије заповести. а трећи служи чистог ума.жништвом и Светим Тајнама. Чини се. међу. да јасно одредимо пут који се завршава код олтара. међутим. терапијска наука. То је епископ и свештеник. 57). Та болест се посеб. нисмо омаловажили свету Евха. у суштини.ристију него. независно од тога шта раде. са својим учењем.битно означавала служитеља уопште. ПРАВОСЛАВНИ ИСЦЕЛИТЕЉ Надам се да смо до сада утврдили да је хришћанство углавном исцелитељска. Ми. како би свето Причешће за нас постало светлост и живот. Господ је јасно нагласио: Ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви ЊеГове.стр. Сигурно је да нико не може порећи да свештеник. С правом би се могла сматрати за пропуст чињеница да у оквиру исцелитељског поступка нисмо споменули св. Оно исцељује болесног човека. Црква. међутим. прим.тим. духовни отац може применити различите поступке. морамо подвући и нагласити чињеницу да Евхаристију.мо „на суд и осуду". други и у болести исказује захвалност Богу. прев. немате живота у себи (Јн. Авва Пимен је рекао: „Ако се три човека налазе на истом месту и један од њих у потпуности очува унутрашњи мир. међутим. Надам се да је ових неколико речи објаснило да је хришћанство исцелитељска наука. људи данас осећају да је све. између осталог. Повратак православном предању је. 9. јер када се богослужење посматра издвојено од исцелења.венствено духовни лекар који исцељује људске болести. а то се примењује и у случају духовног исцеле. С друге стране. оспособљеног лекара.]. и сви морају сачувати чистоту срца. али да се разликују начини на које се људи боре. Сви морају одржа. онда се ту у великој мери ради ο магији! Понављамо.бљавам овај израз).ња. да људи обично свештеника сматрају за чаробњака (нека ми се опрости што употре. стр.цу Тела и Крви Христове. Они осећају да њему заповеда Бог. Правилна медицинска пракса захтева. итд. познато да светом Причешћу претходе очишћење и припрема. призван да Га моли да њихова дела буду благословена.53). Сматрам да се губитак предања углавном испољава у губитку исцелитељског поступка и истинских исцелитеља. тако да му могу исповедити своје грехе и добити духовну утеху. како бисмо објаснили да је свештеник пр. Причешће. циљ онога што смо написали је. Богослужење и Свете Тајне морају се . повратак на ова два темеља.но пројављује у уму. углавном. Добро је. Мора постојати добар лекар. заједни. подви. сматрамо неопходном за човека.ба. међутим. Ако најпре не дође до исцелења ο којем овде говоримо. богослужењем. 88) Из наведених примера се види да је свим људима заједничка бор. Еклисиологија и есхатологија се не могу схватити без терапијске припреме. То је трагање за човековим духовним исцелењем. Тај терапеутски пут су применили и потврдили сви светитељи. као свом слути и ђакону [реч је прво.ти реч Божију. То је једини пут који води ка Богу. Осим тога. онда Тело и Крв Христову прима.ња. величамо велики дар Евхаристије. треба и то да чини. дакле.штеникова улога да им омогући да учествују у Светим Тајнама. онда сва тројица извршавају исто дело" (исто. Ми. Као што смо раније већ приметили.

боле наше ране и болести. који 6и. То је првенствено исце. Тај духовни Мојсеј је лекар. Као што нам је познато из православног предања.ћамо да нас.не.да дође. исцели наше рањено срце и подари здравље нашим душама што леже у постељи греха и смрти. Очигледно да је то исделитељски задатак. или осећају да им је добро. исто као и они у болницама и старачким домовима.ти.поставити унутар терапијског. Због тога је рана Црква узимала свештенике из манастира. светитељ каже да они. Ми лежимо болесни у постељи греха и смр. пружао за нас руке κ Богу. Чак и као исповедник. Затим каже да смо сви ми.ну сасвим јасном. Из старозаветне приче знамо шта је Мојсеј претрпео и како је водио овај тврдоглави народ. Задатак епископа. погођени различитим болестима. а након тога учимо како да и сами исцељујемо. па ипак нису исцељени од својих духовних болести.целитељем душа и тела. Она је не.условно је потребан неки Мојсеј. Говорећи ο монасима. свети Симеон Нови Богослов чини ту исти. без. ревностан у делању и созерцању. Све. исцелитељског метода и поступка. свештеника или исповедника је да.. 19).та Тајна Исповести није само формално ослобађање од греха. који смо у ке. који би излечио наша болесна срца и подарио нам духовно здравље. дакле.требни су нам и исцелење и лекар.стављала их да надгледају епископе.та.рода. ο монасима. Ово вођ. као друти Мојсије. безумни. сви смо ми болесни и по. човекољубив и сажаљив. посредник између нас и Бога. св. према томе.цамо и призивамо исцелитеља душа и тела . види да је болесник потпу. Осим тога. или се са тешкоћом крећемо по својим келијама и манастирима. лишавање и патњу. разуме слабост свог бра. Сви који не осећају ту истину су „безумни". али и свештенства. што се уздају у сопствене снаге и тврде да им није потребан никакав вођа. обмањују сами себе. Говорећи. Симеон не оклева да каже да смо сви ми сиромашни и оскудни. је. Као болесници. Наведимо као пример св.лијама. изведе људе из Египта и уведе их у Обећану земљу. свештеник је првенствено исцелитељ. уздишемо.што више и представља део исцелитељског поступка. што хоћемо да изађемо из Египта и побегнемо од фараона. да бисмо под његовим вођством прешли море грехова и Амалика страсти натерали у бекство" (ι. стр.литељско надзирање.бар онолико колико осе. и по. исто као и на улогу свештеника. посебно западног типа. повређени и погођени разноликим болестима. као што каже св. као да је Бог гневан и да захтева испаштање. Јована Лествичника. Тако су и хришћани који не остају у Цркви да би оздравили. Симеону Новом Богослову. Према св.174). Навели смо овај текст у целини. запаљење изазвано болешћу или тумор. Свети Оци су непопустљиви у погледу ове исти. Томе доприноси незнање једног дела на. будући да јасно указује на улогу монаштва и Цркве. ми се исцељујемо.. Он саветује: „Свима нама. Унаставку. Постоје хришћа. јер сви смо сагрешили. ми не можемо да учинимо ништа друго осим да даноноћно вапимо за ис. као из медицинских школа.ни који се исповедају током дугог низа година.но у власти . Светитељ пише: „И то није све (што смо убоги и наги): ми лежимо тешко рањени. Било би боље да кажемо да су они нека врста „медицинске школе". свештеник је лекар: Ловек долази код духовног лекара опустошен страстима и избезу!Мљеног духа". и свима нам је потребна Његова милост и благодат" (5С 129. манастири су истинске болнице. апостол. јер постоје чак и они који нису ни свесни да су болесни или позлеђени . „Учени лекар. Вапимо. поука.ство захтева напор и труд.

постати светлост. па онда и друге Њему приводити.15). „пре него што су видели Же. он и сам мора претходно бити излечен. Симеон Нови Богослов оптужује оне што себе сматрају духовним руководитељима и пре него што су се испунили Светим Духом. Светитељ затим описује како учени духовни лекар приступа болести и на који начин се она мора лечити (исто. Василијем. 116-118).но је и учени и сажаљиви лекар. повешћу те ка Богу". Велика чистота његовог срца и осећања учинила је да сматра како га је слабост његове душе учинила неподесним за архијерејску службу.ти мудар.. стр. приступити Богу. у којој се описује како је њега самога исцелио његов духовни отац. Након дугог путовања на коме се. нећу прекршити твоје заповести и очуваћу их" (исто. којег су поштовали као познаваоца све. Обе ове особине су садржане у поеми св.жења и његова велика тешкоћа" („О свештенству". а истовреме. „плаши изазивања сабла.зни прихватањем духовне службе". неисцељене страсти спречавају свештеника да потпомогне исцелењу његове духовне деце. Како неко може да лечи ако претходно и сам није био излечен или ако није окусио почетак из. стр. Све ово је ненадмашно исказао и св.штенства. у чувеном тексту у коме покушава да оправда своје одбија. кажем. дете моје. и рекао: Дођи.ћи се да управљају манастирима или заузимајући неке друге положаје. Симеон преклиње свог духовог оца: „Дођи. поста. мора се налазити између делања и созерцања. „пошто ме немоћ мог духа чини непогодним за ту службу" (исто. волех да са њим идем. Ако сам исцелитељ претходно није био исцељен. успешно суочио са страстима и ослободио робовања. пише да је свестан слабости и маленкости своје душе. и светим целивом поново целивао.. као што ћемо видети касније. 2.лечења? Због тога св. Он је од овог Мојсеја затражио „уверење" да ће он то заиста и учинити: „Привукао ме..смрти". па онда очистити друге. па онда просветљивати.ње да буде епископ. 3. Позната ми је важност слу.дан". чврсто загрлио. нећу те напустити. 129. он га моли да не сумња у оно што је рекао. будући да воли Христа. видео да сам роб и странац. исто као и важности и тешкоће да се води народ: „Знам колико је слаба и ништавна моја сопствена душа. Узе ме за руку и закорачи испред мене и тако смо кренули на пут". И заиста.ника у брачној ложници" и постали „синови светлости и синови дана" (исто. 3. чезнух да само њега служим. Симеона Новог Богослова. помоћу хиљада сплетки. он бива „безвре. постати освећен.. брзоплето примајући исповести других људи и усуђују. посредовањем свог духовног оца. Да би човек био православни лекар и да би исцељивао духовне болести своје духовне деце. јер се.. св. Веровах. „Они једноставно узимају безвредне људе и постављају их да управљају тим стварима" (исто. „бестидно се.7). Претходно смо споменули два основна обрасца која карактеришу пастирско дело: то је Мојсеј који води своју духовну децу. Свети Јован Златоусти.. 4). упињући да буду митрополити и епископи и да воде народ Господњи". мој господару. . па онда освећивати". 140-142). а онда и друге учинити мудрим. 174.ше: „Најпре је потребно бити очишћен. („О свештенству".86-92). У својој преписци са св. 42). Он на свој живот примењује лутање Израиљаца и Мојсијево вођство и пише: „Сишао је доле. а онда га је обавио миомирис бесмртности. његов „лични" Мојсеј. Григорије Богослов који пи.

Господ их је призвао у апостолски чин. морају претходно и сами бити исцељени од тих болести или бар морају по. свештенство је својом пастир. пре. Изрекли смо само ових неколико ствари ο вредности свештен. а краљевство стварима овоземаљским" (Исидор Пелусиот. јер друге службе помажу људима да разреше овоземаљске проблеме. чији је главни задатак да исцељује људе. као што смо нагласили. ни анђео. 1. Оно га може водити ка обожењу. према томе. који желе да исцељују болести људи.дине. Вредност свештенства. док их свештенство води ка обожењу. узвишеније и од краљевства. будући да оно „влада стварима небеским. На тај начин су први епископи били апосто.ске грехе.ку истину да свештеници. Свети Јован Златоусти пише: „Де.штеније речено. у Никодимовим „Коментарима на посланице". као што морају и осећати вредност и могућност оздрављења. И заиста. Свештеници преносе ту благодат на народ и због тога су у стању да опраштају и исцељују људ. „Као што сунце превазилази звезде".ло свештеника извршава се на земљи. били су уз Њега пуне три го. То је стога што кроз Свету Тајну Евхаристије жртвујемо самог Јединородног Сина Божијег. 270). Тај избор и послање .ли.васходно се дугује чињеници да оно помаже човеку да се од образа упути ка подобију Божијем.4). или. поштоване и страшне Тајне. Ако неко на ОДГОВарајући начин извршава „божанске. него сам Утешитељ" („О свештенству". јер ово поглавље нема за циљ да наглашава велику вредност овог дела. Свети Оци сматрају ову узвишенијом. благодат Пресвете Тројице. али се сврстава међу небеске чинове. које у ствари и представља човеково исцелење. или. 3. него да ту узвишену и одговор. Свештеник је слута тог исцелења. Већ смо разјаснили да не намеравамо да у потпуности разматрамо целокупан спектар свештенства или улоге свештеника.ства.ну службу размотримо са тачке гледишта исцелитељске науке. 227).ском службом. пројављује то исцелење. Свештенство је. Поредећи свештенство са многим друтим дужностима. „Добротољубље".чети да се исцељују. Теогност. благодат Божја тајанствено дела у свештенику и њему је из искуства познато то скривено дејство [енергија] благодати Божије. Учинио их је „рибарима људских душа" и проповедницима Јеванђеља. Оно што следи биће такође постављено у том контексту. евештенство Самог Христа.мо вредност и важност свештенства. Позивање и рукоположење апостола Господ призива оне који одговарају овој служби и дарује им да буду Његово свештенство. онда то чинимо само зато да бисмо сагледали ону страну коју овде желимо да нагласимо. боље речено. корист која ће отуда уследити биће већа од оне која се може имати од било каквог дела или созерцања" (исто). том. уоп. стр. Који бива погубљен за наше грехе" (св. стр. ни арханђео нити било која друга створена сила. Целокупно устројство Цркве је богочовечанско.исцелитеља Исцелење болесног хришћанина извршава Свети Дух. Вредност свештенства Велика је вредност свештенства. које има моћ да жртвује угојено теле. исто тако и свештеничка служба превазилази псалмопојање и молитву и разликује се од сваке друге службе.Све те ствари на које смо претходно већ позвали указују на вели. Наш циљ није да објасни. Ако се на неким местима учини да истичемо вредност свештенства. Осим тога. 2. а затим им је дао Светога Духа да би опраштали грехе и послао их да проповедају „свим народима" и руководе људима. јер га не извршава ни човек. Предуслови за улогу свештеника .

14.29). скупа са онима што су поседовали дар чудотворства. Еф. и због тога још нису постали храмови Светог Духа. а што су облици духовног [ноетичког. Насупрот томе. Можемо. стр. И заиста. једно. Основни предуслови рукоположења Сигурно је да су апостоли ово свештенство Христово преносили кроз Свету Тајну. Сви они. односно помазани.Κορ. другачије речено.11.12).16).1. како сведоче Свети Оци.Κορ. Они су. различите начине поклоњења Светом Духу у својим срцима. није био један од Његових ученика. овај исти апостол каже: Захваљу.Κορ.Κορ. стр. због чега се она на латинском и назива „сопГ1гта1ш". јавио се и мени(ι. 15. такође и случај апостола Павла који. „будући Онај Који је Сам установио Свете Тајне. 12.Тим.ко. 3. исцелења.јући јављања васкрслог Христа. набрајајући различите удове тела Христовог. виђење Христа у слави Пресвете Тројице. рећи да Господ. Павле ово јасно наглашава када пише ο тајни Христа. исто та. Он је био уверен да је истински сведок Васкрсења. уз обожење апосто. Будући призвани од Бога.зивање Дванаесторице. 15. али је такође био при. запису.Κορ. прослављени уд је обожен и Бог га је учинио проро.управо и јесте оно што их је учинило апостолима. не само кроз литургијски чин" (Ј. започиње са апостолима и пророцима.Κορ.8). 5. помагања. задо. умног] поклоњења (в. 27 . управљања или различитих језика (ι.26). Постоји. који још нису примили помазање посе.28) чинили помазани клер или краљевско свештенство. одважио да објави: Α после свију. 3. на шта указује и служба светог Помазања. према Павловим речима.том Светог Духа непрестаним мољењем. Његово јављање након Васкрсења. с њим се радују сви удови(ι. „Догматика".1). Он је себе убрајао у сведоке Васкрсења. благодатни дар да опраштају грехе и долазак Утешитеља на дан Педесетнице утвр. слично апостолима (ι. назване „разним језицима". РР. за свакога утврдила .на основу опита умно-срдачне молитве.ком.28) очиглед. он на сваком месту пише: Ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола(2. чињеница је да су их Христово при. 14. Очигледно је да су сви обожени апостоли и пророци и просве.дили као пастире народа Божијег.Тим.стола: Павле. ко је задобио обожење. 293 . пророци у парохији су они што. 12. Кор. апостол Исуса Христа(1. пророк је онај.19). очигледно. Христово јављање Павлу и призивање у апостолско достојанство представљало је и његово посвећење у свештенство Христово. Управо је такво и позније светоотачко разликовање богословља и богослова.штање грехова. У свим тим догађајима. У Светом Писму немамо сведочанслво да је Христос вршио неки посебан обред како би апостолима доделио свештеничку службу. били обичан народ. Професор Романидис пише: „Према апостолу Павлу (Ι.зван у апостолски чин. али нису били крштени Духом.5). 12. током Христовог живота.ли од „обичних" (ι. што ме за верна прими (1.на грчком). На другом месту. где каже: Ако ли се један уд прославља.Κορ.5). као каквом недоношчету. почев од апостола до оног што пророкује и тумачи имају „различи. названу Света Тајна Свештенства. јер је на путу за Дамаск видео васкрслог Христа. Другачије речено. Романидис. том.на грчком). како се сада Духом откри ЊеЈовим светим апостолима и пророцима(Еф.. Унутар овог контек. 1. били крштени водом за отпу.ла и пророка и просветљење осталих. Ве. није њима био везан него је био у стању да их учини делотворним.ставним изражавањем Своје воље" (Трембелас.тост језика".28). Због тога се.јем Христу Исусу Господу нашему Који ми даде моћ.но се односе на оне на које се спустио Свети Дух. а завршава са онима који гово.тљени учитељи. онај ко тумачи Стари Завет .Нови Завет још није постојао . која у друшм временима није била обзнањена синовима човечијим. Он је самога себе сматрао за Христовог апо.роватно је Света Тајна Миропомазања вршена да би се потврдило да је Свети Дух сишао да се моли у њима.ре језике и тумаче (ι.бијају обожење.5-8). међутим.ста треба тумачити и увод у набрајање удова тела Христовог. они су се разликова. Црква је.Κορ. Онај ко пророкује је. Остали су. Речи „Ови које постави БогуЦркви (ι. Због тога апостол. 12.

Установљено је неколико услова.6). него да су рукоположени молитвом и то је значење по. Оно. Такво је било и рукоположење ђакона у Јерусалиму. Анализирајући овај одломак. јесте да је њих изабрала целокупна заједница хришћана прве Цркве. Како пише у Делима апостолским. помоливши се Богу. 6. Везано . Основни услов је био њихово примање Светог Духа. свети Јован Златоусти пише: „Он не каже на који је то начин било учињено. Овде сусрећемо полагање руку и молитву. Р. 60. С. кад су одабрали седморицу ђакона поставише их пред апостоле и они. беседа на Дела апостолска. што у овом случају треба запазити. положишеруке на њих (Дела ап. али целокупно дело извршава Бог" (14.лагања руку: рука се полаже на човека. 116).и канонске предуслове за примање ове велике благодати и обављање ове узвишене дужности.

за рукоположење Стефана, у Делима апостолским читамо: Изабраше Стефана,
човека испуњеног вером и Духом Светим (Дела ап, 6,5). На тај начин, они не само
да су у време рукоположења примили Светог Духа, него су, поредтога, поседовали
и благодат Светог Духа.
Тумачећи ово, св. Јован Златоусти каже да је он благодат Светог Духа
поседовао „од купељи", тј. од светог крштења. Није, међутим, била довољна
само та благодат и било је потребно и полагање руку, „како би се Дух
приближио" (15. беседа на Дела апостолска,Р.С. 60,119). Он такође каже да је Стефан
примио више благодати у односу на друге ђа- коне: „Иако је рукоположење било
заједничко и за њих и за њега, он је I на себе ипак привукао већу благодат"
(исто). То се десило због његове
I веће чистоте и обитавања Светог Духа у њему.____________________
несумњиво показује да кандидати за ову велику службу нису
једноставно чекали дан свог рукоположења како би примили Светог Духа, него
да су претходно морали „примити" Светог Духа.
Црква у великој мери указује на το. То такође видимо и у пастир- ској
посланици апостола Павла, где он пише Тимотеју: На уму ми је ι нелицемерна
вера твоја, која се првоусели у бабу ШвојуЛоиду и матер \твоју Евникију, ауверен
самдаје иу теби(2.Тим. 1,5). Врло добро зна- / мо да вера није апстрактно учење,
него разумевање и виђење срца, ' живљење Светог Духа у нашој —' ~~ "
'
АПостол такође пише ТимотејуГкојег је сам рукоположио за епископа: Не занемаруј блшодатни дару теби који тије дат кроз проро- чанство
полшањем руку старешина на тебе(1.Тим. 4,14). На многим местима каже: Ову
ти заповест предајем сине Тимотеје, сходно пре- ђашњим пророчанствима ο
теби... (1.Тим. 1,18). Свети Теофилакт ну- ди следеће тумачење: „Свештенички
чин, који се тиче руковођења и заштите људи, будући велики и узвишен, захтева
да (кандидат) прет- ходно буде потврђен одозго од Бога. У древна времена су
они, који су постајали свештеници и епископи, примали ту благодат по божанским пророчанствима, друтачије речено, Светим Духом" (св. Никодим Светогорац,

„Коментари на посланице", том 3, стр. 95 - на грчком).

Многе припреме и предуслови укључени су у одабирање свеште- ника и
епископа за ту велику службу. Апостол опомиње: Акоје ко без мане(Тит. 1,6),
нека буде постављен за свештеника или епископа. Он такође препоручује да
такав човек не би требало да буде од „новокр- штених" (1.Тим. 3,6), јер мора
имати претходно духовно искуство и на тај начин бити крштен за ову велику
службу, мора се очистити, као што ћемо касније видети, и тек тада бити
рукоположен.
Свети Јован Златоусти пише да свештеник мора имати више буд- ности и
духовне снаге него пустиножитељ, јер ако ни отшелници, сло- бодни од града и
тржница и људи који ту бораве, нису непоколебиви у духу, колико онда више снаге
и бодрости мора показати свештеник, да би био у стању да „своју душу удаљи од
сваке заразе и очува нео- скрнављеном своју духовну красоту". Он због тога тврди
да је свеште- ницима, који живе у свету, потребно више чистоте него монасима (из
„Коментара..." стр. 118).

Темом очувања свештеничке чистоте бавићемо се касније. Овде бисмо радије
да истакнемо особине које хришћанин треба да поседује уколико треба да буде
рукоположен у чин свештеника, јер ако он сам није исцељен, како ће онда бити у
стању да лечи духовно слабе и бо- лесне?

Припрема за свештенство је једна од водећих тема у делима св. Си- меона
Новог Богослова: „Нико, ко није напустио свет и био сматран достојним да прими
Светог Духа као што су Га примили апостоли, ко није очишћен и просветљен, нити
се удостојио да созерцава непристу- пачну светлост, не би требало да се усуди да
прихвати свештенство и власт над душама" (5С 196,294-296).
Истоветно учење налазимо и код св. Теогноста. Ако свештеник, каже он, „није
потврђен од Светог Духа да је прихватљив за посредни- ка између Бога и човека, не
би требало да се дрзне да служи страшне и најсветије Тајне" („Добротољубље", 2. том,
стр. 257).

Када се приближавало рукоположење, Свети Оди су одлазили у планине, као што
видимо у житију и учењу св. Григорија Богослова. У свом делу „Оправдање бекства
у Понт", он тежи да оправда свој посту- пак и каже да нико не треба да прихвати да
буде пастир духовном ста- ду док претходно не постане „храм Бога живога и живо
обитавалиште Христово у духу" или док „опитом и созерцањем није прошао кроз
сва имена и силе Христове и „у тајности се поучио скривеној мудрости Бо- жијој";
друтачије речено, ако је још увек „одојче које се храни млеком" (Е.П.Е. 1. том, стр. 192194).

Извесно је да Свети Оци нису били несвесни чињенице да су мно- ги рукоположени а
да нису испуњавали ове идеале, да нису били очи- шћени и просветљени. Због тога
многа рукоположења „немају своје порекло у божанској благодати него у људским
тежњама" (св. Јован Зла- тоусти, „О свештенству", 4,1). И заиста, добро је позната изрека
св. Јована Златоустог да „Бог не рукополаже сваког (свештеника), али да кроз
сваког делује" (Беседа на Другу посланицу Тимотеју, Р. С. 62, 610).

Три степена свештенства

Ако проучавамо изворе, углавном светоотачке списе, постаје ја- сно да су три
степена свештенства (ђакон, свештеник, епископ) тесно повезана са три основна
степена духовног живота. То значи да се чо- век, уколико напредује у оздрављењу,
успиње духовним лествицама свештеничке благодати и благослова или да бар тако
уче Свети Оци. Говорећи ο исцељујућој благодати свештенства, требало би да
потпу- није развијемо ову темељну тачку светоотачког учења.
У претходном одељку нагласили смо да је духовни живот подељен у три степена очишћење, просветљење и обожење. Ту поделу нала- зимо код многих Отаца, иако
им могу давати различита имена. Свети Никита Ститат, на пример, каже да постоје
три степена у напредова- њу према савршенству: почетно стање очишћења,
прелазно стање про- светљења и мистичко стање савршенства. Како хришћанин
напредују кроз ова три стања, он утолико узраста у Христу. Циљ очишћења је да
укроти тело и да избегне сваки грех који подстиче страст; оно побуђује на
покајање, сузе, итд. Стање просветљења је почетак бестрашћа, које карактерише
„познање свега постојећег", „созерцање унутрашњих наче- ла [„логоса"]
творевине", и „причасност Светом Духу". Његов задатак је „очишћење ума",
„духовно отварање очију срца..., откривање тајни Царства небеског". „Мистички и
савршени степен" тајанствено води чо- века кроз „скривене тајне Божије",
испуњава га „заједништвом са Све- тим Духом", показује га као „мудрог богослова
усред велике Цркве", ИТД. („Гностичка поглавља", „Добротољубље", 3. том - грчко издање, стр.
335-337).

Тако човек који живи у Цркви и, потпомогнут Божијом благодаћу, очишћује
страствени део душе. Након тога, његов ум се просветљује и он се узноси до
мистичког богословља, до блаженог обожења.
У богословљу св. Максима Исповедника ова три степена су пред- стављена као

практична философија (негативно и позитивно очишће- ње), природно созерцање
[просветљење ума] и мистичко богословље [обожење]. Одвојивши се од свих
створења, Свети Оци Цркве се уз- носе до боговиђења и то виђење достиже свој
највиши степен у „бого- словској науци" или „богословској мистагогији
[тајноводству]", која се назива и „незаборавним [духовним] познањем" (јером.
Артемије Радоса- вљевић, „Тајна спасења по св. Максиму Исповеднику", стр. 165 - на грчком).

Тако су Оци, који обитавају у созерцању [боговиђењу] истински богослови, па
чак и истинско богословље, јер се богословље излива из читавог њиховог бића.
Према св. Максиму Исповеднику, велики Мојсеј је био богослов, и када је свој
шатор поставио изван логора, „односно, када је своју вољу и свој ум утврдио
изван света видљивих ствари, почео је да се клања Богу" („Добротољубље", 2. том,
стр. 133). Потврдило се да су три одабрана ученика на Таворској гори такође
богослови, јер су се удостојили да виде светлост тросунчаног божанства.
Богослов је био и св. Павле, који се узнео до трећег неба. Свети Максим
објашњава да три неба одговарају трима степенима човековог мистичког
успона, односно, практичној философији, природном созерцању и богословском
тајно- водству [мистичком богословљу] (исто, стр. 171-172).
Приказали смо ово мистичко учење да бисмо га довели у везу са темом која нас
интересује у овом поглављу. Исти свети отац (св. Мак- сим) повезује три стадијума
духовног живота са три степена свештен- ства. Он пише: „Дело ђакона врши онај
који вежба ум свој за свештене подвиге и одгони од себе страсне помисли, а дело
презвитера [свеште- ника] - онај који просвећује ум свој у познавању створених
бића и тиме уништава лажнозвано знање, док дело епископа има онај који
усавршава ум свој светим миром познања обожаване и Пресвете ТројИЦе!14Л00глава...", стр. 63)^_____________________________________—

~—\

Желео бих да ово што смо сада прочитали упоредимо са још јед- ним
тумачењем, односно тумачењем св. Никодима Светогорца, јер ј^ основна пракса
Цркве да један светитељ тумачи другога и кроз све титеље се изражава
искуство Цркве. Свети Никодим пише: „Богоно- сни Максим сматра да је ђаконов
задатак да путем моралног напора очисти друге од њихових страсти и рђавих
помисли, задатак свеште- ника да просветли друте природним созерцањем
унутрашњих начела [„логоса"] свега постојећег и најзад, да је задатак епископа
да усавр- ши друге у светлости унутрашњих начела [„логоса"] богословља... На
тај начин архијереј не мора да буде само философ морала, природе и |
расуђивања, него исто тако и богослов, будући да те улоге припадају
/ ђакону и свештенику".
[ /^^""Треба приметити да се повезивање три степена свештенства са три
стадијума духовног живота налази и у списима Дионисија Ареопа- гита, а у њима
је садржано црквено предање. Ако се узме да ти списи показују црквени
поредаку првим вековима, ондајејасно да три степе- на духовног живота морају
одговарати трима степенима свештеничке службе. Желим да се зауставим на
томе и да покажем ту везу.
Добро је познато да се у спису „О црквеној јерархији" св. Диониси- ја
Ареопагита описују три степена духовног живота, названа очишће- ње,
просветљење и савршенство. Савршенство је истоветно обожењу. „Епископи
['епископски чин'] у потпуности поседују моћ посвећења... њихов задатак није
само да посвећују, него и да усавршавају. Свеште- ници су просветљени и
просветљују, док ђакони очишћују и знају да расуђују" („О црквеној јерархији", 2).
Дело свештенства је литургијско, као и дело посвећења и усавршавања, јер се
човеков духовни живот разви- ја кроз Свете Тајне. Другим речима, освећени

обреди Цркве нису фор- ма, него очишћују, просветљују и усавршавају [обожују]
човека.
На тај начин се улоге ђакона, свештеника и епископа повезују са духовним
сазревањем хришћана. Током обреда светог крштења, ка- квим га представља св.
Дионисије, а верујемо да он изражава поступ- ке примењиване у првим вековима,
када би некога довели да га крсте, ђакон би му најпре свукао одећу, што показује
да је његов задатак у Цркви да очишћује; свештеник би онда помазао читаво тело
[кандида- та], што показује да свештеници у Цркви имају улогу просветитеља;
епископ доводи човека до савршенства тако што га крштава, чиме се указује на
њихову улогу да усавршавају, тј. обожују. Епископи „по пре- имућству извршавају
свако јерархијско освећење". Они „тумаче свете ствари и поучавају њиховим
својствима и силама. Свештеници руко- воде посвећенике ка божанским виђењима
Светих Тајни, али упућују епископима оне који су жељни потпуног разумевања
созерцаваних обреда". Свештеници, дакле, уз благослов епископа просветљују
хри- шћане, али зато њима (епископима) упућују оне, жељне савршенства, јер само
они у потпуности одговарају овом задатку. „Ђакони, пре него што их приведу
свештенику, очишћују све који приступају, удаљујући их од сваког бављења оним
што је зло. То допушта да прихвате созер- цавање обреда и причешћивање" (исто,
5).

Врло је значајно да се, према св. Дионисију, епископи не баве једи- но усавршавањем
будући да, исто тако, очишћују и просветљују. На сличан начин и свештеници и
просветљују и очишћују, док ђакони зна- ју једино како да очишћују. „Подређени не
би требало да прихватају задатке својих надређених". Тако су дужности у сваком
степену цркве- не службе јасно одређене тиме што сваки чин поседује свој
сопствени наук и знање ο духовном животу. Мислим да на овом месту треба да
наведемо један карактеристичан одељак, у коме св. Дионисије сумира целокупно
учење ο улогама ова три степена: „Чин светих служитеља је подељен на следећи
начин: њихова прва сила састоји се у очишћењу не- посвећених путем Светих Тајни;
њихова средишња сила је просветље- ње очишћених. Најзад, они поседују
најчудеснију силу и она обухвата
све који су причасни светлости Божијој, силуда ихусаврши на начин потпуног
разумевања онога, у шта су били посвећени" (исто).
Анализирајући учење св. Дионисија, долазимо до сазнања да сва- ки од три
степена свештеничких чинова одговара једном стадијуму духовног живота. Будући
да је ђаконов задатак да друге очисти од страсти, претпоставља се да он сам, пре
рукоположења, мора достићи степен очишћења, тако да и сам буде живи пример
практичне филосо- фије. Како је, према светоотачким списима, свештеников
задатак да просвећује, његово рукоположење претпоставља да поседује просветљен ум, а тоје,као што смо видели, степен созерцања. Свештеник се, дакле, у
својим молитвама мора непрестано сећати Бога, мора позна- вати духовна дела,
бити добар познавалац Светог Писма и бити у ста- њу да созерцава унутрашња
начела [„логосе"] свих створених ствари. Што се тиче епископа, а будући да је
његов превасходни задатак да усаврши људе у унутрашњим начелима [„логосима"]
богословља, он, са своје стране, мора имати опит мистичког богословља и живети у
заједници са Богом. Та тесна повезаност са Богом чини га пророком, божанским
посвећеником, способним да мистички објави реч истине народу Божијем.
Начин на који се врши рукоположење ђакона, свештеника и епи- скопа у
потпуности служи као показатељ духовног стања за које се претпоставља да су га
достигли како би испунили ове суштинске за- датке, јер како би иначе могли
исцељивати друге ако ни они сами не поседују лични опит задатка који морају да

изврше?
То се у највећој мери примењује на епископа, који је оруђе благода- ти по преимућству
„и у сваком чину епископског посвећења треба да буде непосредно надахнут
Богом". Ни Мојсеј није увео свог брат Ааро- на у свештеничко савршенство док му
Бог није заповедио да то учини. Он је био подређен Богу као најважнијем у чину
посвећења, и само је извршио божанско посвећење према обредном правилу.
Према св. Дионисију, који изражава традицију Цркве, епископ је највиши
познавалац [„научник"] духовног живота. Он види Бога и има лично искуство
обожења. „Према томе, божански чин епископ- ства је први међу онима који
гледају Бога, он је први, али и последњи. Епископ је плод обожења, и будући и сам
обожен, својом благодаћу помаже сабрату, хришћанину, на његовом путу ка
обожењу". „Посто- јање, својства и поредак црквене јерархије су у њему (епископу)
бо- жански усавршени и обожени и преносе се на оне што су му подређе- ни, у
складу са њиховим заслугама, док се у њему освећено обожење пројављује
непосредно од Бога". „Говорећи ο епископу, говоримо ο светом и надахнутом
човеку, ο некоме ко разуме васцело освећено знање, ο некоме у коме је целокупна
јерархија у потпуности усавр- шена и позната". „У подношењу напора да досегне
Једно, потпуном смрћу и раскидањем са свим што је противно божанском
јединству, епископ је обдарен безусловном способношћу уподобљења Богу". На тај
начин епископ је, као плод очишћења и просветљења, богонадах- нути човек који је
достигао савршенство (обожење), због чега га ру- ководи сам Бог. Он представља
„уста истине" и онога што се налази „у обличју и на месту Христовом".
Не можемо пропустити да се позовемо на карактеристичан одло- мак из текста
св. Дионисија, где каже да се зраци божанског светла највише дарују онима који су
у највећој мери боголики, способнима да и сами зраче и који су причасни Светлу.
Задатак је оних, који виде Бога, да свештеницима, „сразмерно њиховим
способностима", открију боговиђења која су созерцавали. Њихов задатак је, исто
тако, да откри- ју све што се тиче њихове јерархије, јер „имају моћ да дају такво
упут- ство". 'Го значи да се човек само након личног опита може уздићи на виши
положај; виши положај заузима богонадахнути човек, онај што Бога познаје кроз
лични опит.
Од хришћана су се уистину тражиле такве особине да би ступили у
свештенство. Морали су да прођу кроз ова три стадијума да би се потврдило и
оверило да су исцељени и способни да исцељују народ Божији. Све то јасно
показује да епископ, свештеник и ђакон нису само литургијска лица предвиђена за
извршавање Светих Тајни, него да су, исто тако, и духовни лекари који помажу
људима да се очисте, да буду посвећени и узнапредују ка заједништву са Богом.
Свети Си- меон Нови Богослов каже да човек може узнапредовати до служења св.
Литургије када је прославља „са свешћу ο чистом срцу, у част пре- чисте, пресвете
и непорочне Тројице, и ако је претходно созерцавао Христа, ако је примио Духа и
ако је кроз ово двоје био приведен Оцу" (19. химна, 5С, 98-100).
Ступање у свештенство је на тај начин чист призив Божији. Тај призив није само
апстрактно осећање да је неко призван да служи на- роду Божијем, него је то
поуздано уверење да је неко, кроз свој прео- бражај, способан да буде пастир
народа Божијег. Бити пастир народу Божијем превасходно значи исцељивати људе.
Према томе, човек не може приступити Богу ако није исцељен, не може видети
Бога, нити то виђење може постати светлост која ће га озарити уместо да буде
оган> који ће га спалити. Свети Теогност говори ο „надземаљској бла- годати
свештенства" („Добротољубље", 2. том, стр. 370). Ако неко не осети призив одозго,
односно, ако није исцељен, онда је „бреме уистину те- шко, јер га носи неко

недостојан, и оно превазилази његову снагу" (исто, стр. 371).
Често се говори ο апостолском предању и апостолском прејем- ству, при чему
се подразумева да је то било наслеђивање [прејемство] рукоположења. Нико то,
заиста, не може порећи, али је, истовремено, непобитна и чињеница да апостолско
прејемство није само низ руко- положења него предање целокупног црквеног
живота. Апостоли, а на- кон њих и Свети Оци, нису једноставно преносили
благодат свештен- ства, они су преносили и Христа и целокупан живот Христов. Из
тог разлога епископи су носили и носе благодат истине. Професор Ј. Ро- манидис
запажа: „Основа апостолског предања и прејемства није ово полагање руку, него
оно што га је из поколења у поколење пратило, а то је преношење предања
исцелења, просветлења и обожења. Парохиј- ски и епархијски сабори организовани
су зато да би ујединили истин- ске исцелитеље, да би из свештенства искључили
лажне пророке који су се претварали да поседују благодатне дарове и да би
заштитили стадо од јеретика. Најважнији део је било одабирање и искључивање
кандидата" (РР, 1. том, стр.370).
Билајето основа Цркве. Основно је правило у погледу одабирања епископа да
он буде одабран међу монаштвом, јер је монаштво „меди- цинска школа". Из
монаштва могу изаћи вешти и учени лекари, спо- собни да исцељују људске
болести.
Калист Вер, епископ Диоклеје, пише: „Један од дванаест главних манастира
(вероватно овде мисли на Велику Лавру на Светој Гори) је сам дао 26 патријараха и
144 епископа. То нам даје извесну идеју ο зна- чају Атоса за православну Цркву"
(„ОгЉоскжМшезз", септ. - дец. 1985).
Објашњавајући овај свети обичај Цркве, св. Никодим Светогорац пише: „О, како
су била срећна и златна она времена када је владао изванредан обичај да сви, који
је требало да се попну на епископски трон и да им буде поверено руковођење
људским душама, буду одаби- рани међу најскромнијим монасима (изузев
неколицине мирјана, иза- браних због њихове неупоредиве врлине). Догађај са
сабора у Светој Софији одражава управо овај обичај: представници кесаријске и
хал- кидонске цркве су одговорили посланицима папе Јована: 'На Истоку, ако нема
монаха, нема ни епископа, ни патријарха"'
Сигурно је да у историји Цркве није увек било тако „ружичасто". Постојале су
околности када се ова истина губила и људи би се тада нашли у тами незнања.
Нису знали да постоје такве ствари као што је духовно исцелење, нити како се оно
извршава, јер није било људи који би их поучили начину исцелења. Још је у IV веку
Исидор Пелусиот ука- зивао колико су се некадашњи пастири разликовали од
пастира њего- вог времена. „У та времена, каже он, пастири су умирали за своје
овце, док их данас сами кољу". У наставку каже: „У стара времена су љубите- л>и
врлина ступали у свештенство; сада су то љубитељи новца. Некада су се клонили
те службе због њене узвишености; сада са задовољством јуре за њом. Некада су
били вољни да се поносе својим сиромаштвом; сада са радошћу и похлепом
сабирају новац. Некада је пред њиховим очима био божански суд правде, док су
сада равнодушни према њему. Некада су се ти људи покоравали ударцима, а сада
их они задају. Треба ли да наставим? Изгледа да се свештеничка служба
претворила у тира- нију; понизност се претворила у надменост, пост у раскош,
домострој у деспотизам, јер као домостројитељи нису погодни да управљају, али
зато као деспоти присвајају..." („Коментари...", 1. том, стр. 112-113).
Професор Ј. Романидис, који се посебно бавио овом темом, пи- ше ο губитку тог
православног предања: „Како је време пролазило, није увек било могуће да се
пронађе обожен, па чак ни просветљен човек да би га одабрали и рукоположили за

Како Сабор није пронашао довољно „доктора" да би надзирали „болничке центре". Апостолски исцелитељски поступак сачуван је и у послеапостол. где су кандидати за епископе изучавали апостолски терапиј. били су слични тиму болничких лекара међу којима је један. који се даје . али нису поседовали исцелитељско знање. Григорија Паламе. Поновно распламсавање благодатних дарова На овај начин смо показали да је свештенство велики дар. а као њен исход исцелитељски призив Цркве поново је задо.жења пренео се из световне парохије.. међутим епископи и свештеници који нису достигли ни степен просветљења. Другачије речено. Тако ове ствари објашњава св.звало је побуну (коју је покренуо св. исцелитељски поступак просветљења и обо. РР. Због тога јечак и у световном предању Света Софија називана Великим Манастиром. франачке и турске владавине. Свети Симеон је подстицао на побуну против ситуације коју је описао.њем.ски поступак. све до појаве Франака и царског и неохеленистичког Православља. Исто се догодило и међу апостолима: Петар је заузимао прво место иако је Јаков. колико год је то могуће. али су били просветљени. Црква је изабрала свештенике да би председавали па. јер је светоотачки исцелитељски поступак. подражавају манастирску парохију. као што је предвиђао и св. Тако је епископ постепено задобио одговорност надзорника над председавајућим парохијским свештеницима.љи. У исто време су митрополије и епископије постале манасти. световне [мирјанске] парохије су имале задатак да. Другачије речено. нису их желели. Такво стање ствари иза. Када су парохије почеле да се умножавају. што су их одабирали. Предвођени исихазмом Отаца.ћи пророк или пророци у смислу апостола Павла. као епископ локалне Цркве. стр. Назвати помоћника лекаром. Цркви дао снаге да процвета у тешким времени.штву. пошто сви имају помрачен ум. нпр. нема разлике између световне [мирјанске] и манастирске парохије када су у питању понуђене Свете Тајне и потреба за исцеле. Разлика је само у квантитету и квалитету успешности исцелења" (Ј. као што су. одредила је помоћнике за свештенике. 29-31). доктори са помоћницима на челу медицинског центра. Симеон Нови Богослов) и исиха. будући да су просветљење и обожење неминовни у исцелењу свих људи. неопходно за просветљење и обожење.ма арапске. Дионисије Ареопагит.био средишње место у Православљу.епископа или свештеника. нереално је и води разводњавању терапијског задатка Цркве. Уколико су и постојали такви људи они. Црква и народ су преживели и након распадања Царства. „Током времена појавили су се. Монаштво је постало једна врста „медицинске школе". Црква је морала да разреши проблем хоће ли бити исправно да за епископе рукополаже људе који нису били обожени. уз усредсређеност овог апостолског предања у мона. Појављивали су се епископи који су у претходном периоду били мирјани и у својим срцима нису имали Светог Духа Који би се непрестано молио. Симеон Нови Богослов. која је постала слаба.ри. Много пута су били пожељнији људи који су једноставно били морални и добри.стичко преузимање јерархије. пророци као обожене личности и исцелите. Суочена са тим проблемом. што је углавном постигнуто тек у време св. у монашку парохију. Са догматске тачке гледишта..рохијским саборима. односно назвати необоженог човека епископом. 2. изабран за старешину. Паралелно са тим. без наговештаја било какве неједнакости. и када се није могао на. док је исихазам Отаца још једном придобио јерархију. Романидис. председавао апостолском сабору у Јерусалиму. који смо управо описали.с:ком периоду.

штеничке службе. У ономе што следи желели бисмо да. као што каже Никола Кавасила. потребно непрестано обнављање.Тим. Лекару је. благодаћу Божијом. Њихова свештеничка служба. у чи. 4. они деле црквено и светоотачко учење на световно и монашко. може применити и на свештенике. 1. уопштено говорећи. јер их Црква није осудила. Где се показује та духовна немоћ? Она се углавном показује у чи. Он га опомиње да очува предање:Добро завештање очувај Духом Светим Који обитава у нама (2. свештеник носи свештенство Христово и мора га очува. иначе неће бити у стању да људске болести лечи новим методама.6).ти у стању да исцељује духовне болести људи. 6. како ум бива заробљен или како умире срце.Тим. међутим.исцелитеља Апостол Павле је саветовао свог ученика Тимотеја: Не занемаруј блашдатни дар у теби (1. међутим. Он захтева од Тимотеја да одржи његову заповест чисту и беспрекорну за јављање Господа нашег Исуса Христа (1. Споља гледано. апостол Павле се често пози.жији:Α ти буди трезвен у .12).ти неоскрнављеним. Основни квалитети свештеника . одгајен речима вере и добром науком којој си следовао (1.ίο). изложимо учење Цркве ο неопходности да свештеник узгаја дар све. а нису ни у стању то да учине. међутим. Он такође поучава апостола Тимотеја:Из ТОГразлога ти напомињем даразгореваш блтодатнидар Божији који јеу теби кроз полашње руку мојих (2. кроз своју борбу да очувају дар свештеничке службе.1) и речима истог апостола:Блшодат Његова којајеу мени не оста празна (ι. То објашњава због чега многи свештеници не знају како да излече људске страсти. То има дубоко значење.ком Свете Тајне Рукоположења (Свештенства). јер другачије неће би. Таква разлика. да поново распламсава благодат примљену прили. који је употребио овај краљевски дар благодати. они могу да служе Литургију и врше Свете Тајне. међутим. Унутар себе. Буди образац вернима у речи. захтева се будна пажња и велика борба.Тим. Бићеш добар служитељ Исуса Хри.стоти (1. Они не знају какав метод да примене.Тим. 4. Они немају идеју ο томе шта је срце или ум [нус]. пажњу и будну бригу да одговори на велики призив Бо. да на достојан начин служе Богу и људима и чувају освећено наслеђе. Он га опомиње на трезвеност. Желели бисмо да наведемо неколико карактеристичних одломака: Вежбај се у побожности (1. То очување предања мора се извршити кроз Светог Духа Који обитава у Тимотеју.ном хришћанима:Сарађујући с Њим. не постоји у нашој Православној цркви. у духу. Они могу посвећивати дарове. њи. Често сматрају да се та учења тичу искључиво монаха. Кор. Вршење Светих Тајни је дело Божије благодати која се даје у Светој Тајни Свештенства.ста. 1.весној мери.Тим.ва на ову тему. 6. На тај начин. Способност исцељивања људских болести припа.хово свештенство је неометано. нема никакву моћ јер сује оскрнавили својим животима. Та опомена је истоветна са опоме. У својим пастирским посланицама. молимо васда не примитеузалуд благодат Божију (2. 4. у живљењу.7). Божијој благодати каква се даје оном човеку који је дар крштења учинио плодоносним. али ти дарови неће посветити њих саме.њеници да они не могу да исцељују и што не знају како да исцељују. кроз апостоле и Свете Оце. у вери.исцељенима од страсти и постављенима на положај лекара да би и друге људе исцељивали од страсти. у из.12). Тим. 15.Κορ. Да би се у свако доба поседовао дар свештенства. у љубави.да. 4.Тим.6).14).14). Постоје свештеници који нису рашчињени и. Исто се. Епископ и свештенство морају.

свештеник не сме бити испуњен једино људ. које описујемо у овој књизи. 2. Теогносту.ром" а одржава у животу „трезвеношћу и пажњом" („Освештенству"). иначе благодат Божија неће делати на исцелењу духовних болести његове (духовне) деце. Трезвеност је неизбежна да би човек остао чист и на тај начин задржао свештеничку благодат и благослов.свему. Многи од Све. дакле. „Свештеничко достојанство.ности и целомудрености већу од оне у ранијем животу" („Добротољу. исто. 258). Свештеникова душа „мора бити чистија од сунчевих зракова.но мора поседовати.штеничка служба захтева од нас „анђелско очишћење. нај. Осим тога. Благодат старешинства у Цркви гаси се „лењошћу и нема. преиспуњено је блиставо. 258). дакле.ко му нешто не би нашкодило".Тим. Јовану Златоустом. Свештеник. али само дотле док га изнутра озарује чистота душе". стр. Према св. 370). Ове ствари показују да се од свештеника очекује велика трезве. а не само овца. крава или нешго томе слично (5С 92. Учења ове двојице отаца изражавају учење свете Православне цркве.стр. служење своје испуни (2. стр. Свештеник. У ономе што следи покушаћемо да направимо избор из тих учења. „Нека помоћу потока суза постане бељи од снега. као и свештеничке одежде. Он мора „жртвено умрети за страсти и чулно наслађивање". 2. Јовану Златоустом. требало би да буде познато црквеним . Према св. Свештеник. злопати се.вену у њему. међу анђелским силама. Теогносту.не би требало ни да се приближе свештеницима.бље". ка. дотакне светиње" (св. Јеванђеље описује пут хришћанина који се бори да достигне зајед. и меру постоја. 476). Теогаост. тајанствено скри. Он.теју. „све што се принесе Богу јесте жртва. Подвижништво Цркве.да неби оставио опустошену" („О свештенству").да је. стр. Од нас зависи хоће ли се та благодат угасити или разгорети. тако и благодат захтева нашу усрдност да би се могла распламсати. не смеш поуздати само у људско предање и нека те благодат Божија изнутра и невидљиво испуни познањем узвишенијих ствари". „посебно од блуда и злопамћења. што захтева и много страдања. том. као што смо показали.ским предањем и мора поседовати благодат Божију. сгр. као што ватра захтева гориво. „Буди сигуран да се.ма. све. и свештеник болестан. Према св. Према св. свештени. према авви Доро. Светоотачко учење односи се на све суштинске квалитете који треба да красе свештеника како би био способан да одговори на свој велики задатак и узвишени призив. врши дело јеванђелиста. Свети Јован захтева ову непрестану будност у погледу очувања благодати свештенства. Чистота свештеника ће сијати и зрачити нахришћане. том. 258). Са свих страна мора бити ограђен зидови.5). у потпуности мора бити посвећен Богу. Јована Златоустог и св.шћу. служећи божанске Тајне.ницу са Богом и најпре га морају применити Његове слуте.ци. а онда нека. и поседовати силну ревност и непрестану трезвеност у животу. свештеник мора бити чист као да стоји у самом рају. Он мора „подсећати на многооког херувима како би се у чистоти кла.њао Господу над војскама. мора чувати овај божански дар „као зеницу свог ока а његову част неоскрнављеном" („Добротољубље". Свештеник се мора очистити од страсти.пре треба да трезвеноумно и ревносно служл свету Литургију. Покајање је још један духовни квалитет који свештеник неминов. 4.ност.ва машта мора бити слободна од страсти" (исто. чисте савести. мотрећи у свим правцима". а њего. и то углавном из учења св. како је Свети Дух ника.тих Отаца наглашавају да ове две страсти блуд и злопамћење . Теогноста. Он каже да свештеник треба да буде трезвен и прозорљив и да „поседује хиљаду очију. са своје стране.

Свети Оци.ти на осуду зато што јенисмо вршили како доликује" („О свештенству"). Један човек ну. уистину сматрајући све људе достојнијима од себе" („Добротољубл>е".стр. То је смирење. Један од њих је. свештеник мора бити испуњен свим благодатним даровима Духа. 258). Свети Јован Златоусти каже: „Свештеничка служба нам може би.Корнијим" („О свештенству".ње на карактеристичан начин: „Сматрај себе прахом и пепелом. ради људског спасења. док је читао 'нико од недостојних'. То се дешава услед тога што саблажњавају душе свог стада уместо да их исцељују. него ће их учинити још упорнијим и тврдо. Када кажемо „познато". напротив. У оквиру овог становишта. Исаку Сиријском. Бог те неће поштедети због твојих страсти" („До. и не само да ће их обнажити. стр. и стално плачи". као што каже апостол. 8). малодушан. Свети Теогност се обраћа непоправљивом свештенику који се није одрекао свете службе: „Очекуј да паднеш у руке живог Бога и осетиш његов гнев. Јовану Златоустом.чин „поступај по речи истине и изврши своје спасење". 14. ми. том. а то је самоумањење [ή κένοσις].2. припреме и живота. јер је Христос. 258). свим врлина.пастирима. Он саопштава да је „многе недостојне све. овај свети отац опоми.мо ступити у свето смирење и задобити тај жртвени начин живота. Поред очишћења и покајања.ђују да врше Свете Тајне. или створењем сличним псу. био поштован међу људима. Теогност саветује: „Смири се као јагње које пође на заклање. него их. изненада је умро". Кроз Евхаристију може.ди своју крв да би се спасао други.бротољубље". 98). међутим. Као што се у ватри испитују метали. још више истиче и чини видљивим. Основна врлина је свето смирење: према св.штеник.болео и лежао на самрти. дакле.том. Они су свесни да постоји мноштво недостојних свештеника који се. Други свештеник је запао у страст блудничења. 2. оне који ову службу врше без одговарајућег испитивања.рувимске песме. Свети Исидор Пелусиот пише: „Немојмо се изругивати божан. трезвености и будности.ке. Осим тога. Зато се неизлечиво раз. Свети Оци не оклевају да изложе и казне за недостојне свештени. стр. јер оно што пролази кроз срце помаже верујућим хришћанима.1. св. Служећи Литургију. (исто.ским стварима" (Никодим Светогорац: „Коментари на посланице". Према св. И заиста. споља гледано. поука. сгр. Тежимо да се обучемо у дух Евхаристије. него да би то требало да буде њихов живи опит. ова служба ће то ускоро разоткрити и обнажити све његове недостатке. показује нам то смирење Христово. славољубив или разметљив или било шта томе слично.. Свети Јован Лествичник каже да је „знао старе свештенике који судемонима постали предмет исмевања" („Лествица". „понизио Себе". 265).ма. Она се дели и људи су задовољни. Ако је човек срдит. „опоравио се . или смећем. Када је схватио своју недостојност и завето. не мисли. стр.. усу. стр.штенике уграбила изненадна смрт и да су неочекивано били бачени у тамницу" (исто.мо да би требало да буду упознати са њим искључиво кроз предавања или читање. схватају чињенично стање. Божанску службу треба вршити „са страхом и трепетом" и на тај на. Он има на уму примере двојице недостојних свештеника са раз.вао се да ће одустати од вршења Светих Тајни. свештеничка служба не прекрива човекове страсти.112). не тражимо само да се хлеб и вино претворе у Тело и Крв Христову.личитим последицама. оно је одежда божанства. тако и свештеничка служба разликује људске душе. 6. 269). него тежимо да задобијемо и Христов начин живота. Евхаристија коју служи све. део. немајући чак ни основне врлине. иако је „изнутра био похотан и развратан" и у време хе.

Црква не постоји само зато да би се бавила друштве. својим постојањем освећивао и друте људе.ним радом или да би служила друштвеним потребама људи. а то је стога што ово велико дело захтева велику душу" (Трећа беседа на Дела апостолска).ство подразумева пастирско служење народу. Ово учење је забележено у текстовима Новог Завета. сви хри.ну вољу". Код многих Отаца такође налазимо ово учење.и није ос. како би до. Сви верујући.так. задржали смо се на њој. 1. „На тај начин је крвљу јединородног и жртвовањем јагњета рукоположен за свештеника".вља као свештеника јер „ако постоји ватра. браћо. пророчком и првосвештеничком [архијерејском] досто. Желели бисмо да накратко застанемо на овој тачки.ходни задатак. јер припадају духовном свештенству. него зато да би их повела ка спасењу.тано врше своју службу иако су. Иако се чини да ова тема излази изван предмета наше студије.кривења Јован јеванђелиста пише: Ономе Који нас љуби и опра нас од Греха наших крвљу Својом. народ задобијен (ΐ.посредно након тога. св. али они не могу да исцељују друте или да спасу своје сопствене душе. Р.ки човек свештеник Христов у смислу који смо одредили и који ћемо касније потпуније развити. Свети Јован Златоусти и Авраама предста.шћани се облаче у Христа и на тај начин учествујемо у Христовом краљевском. краљеви тако што сте оборили на земљу сва развратна дела и погубили све своје грехе. То дело је веома узвишено. као своје духовно богослужење (Рим. том. Крвљу овна посветио је своју десну руку.стојно приступили и примили свето Причешће. у суштини. зашто не би постојало и свештенство?" Авраамова жртва је била двострука: Он је понудио и с:вог јединородног сина и овна и „изнад свега. У свештенику мора обитава. Не. 61. Јован Златоусти објављује: „Не верујем да има много свештеника који су спасени и много је више оних што пропада. олтар и нож.259). свештеници и пророци. То дело захтева мноштво квалитета. царско сеештенство.ти нестворена благодат Божија. Свештеник и епископ имају велику част да служе народу. иучини нас царством.тао ни најмањи траг од његове болести" („Добротољубље". друтачије речено. Служење људима је први и превас. дакле. 3. ка исцелењу њихових душа.ко сте и ви у купељи (тј. будући тако освећен. док апо. У Књизи От. Он не постоји само зато да би вршио Свете Тајне. угодну Бо. Један је да врши Свете Тајне. народ свети. ради милости Божије.1).5-6).жени за свештенике. Духовно свештенство Раније смо већ говорили ο томе да свештеник има двоструки зада. да дате телеса своја у жртву живу. 1. свету. своју сопстве. мирјани и монаси који нису рукополо. Јован Златоусти саветује своје слушаоце: Да.С.2.стол Павле пише хришћанима у Риму:Молим вас. Постоје. а други да исцељује људе. 12. будући и сами погубљени" (Беседа на Другу посланицу Коринћанима. Апостол Петар каже:Α ви стерод изабрани. који су крштени у име Пресвете Тројице и живе по заповестима . Они врше Свете Тајне и свети Дарови су кроз њих освећени.јанству.Πετρ. у крштењу) постали краљеви.ју.гу. стр. због чега св. Кроз крштење и напор да се очувају Христове заповести. него и зато да би њима био освећен и да би. 417). што се показује чињеницом да нису способни да исцеле. с друге стране. свештеницима Бо1у и Оцу Својему (Отк. јер посебно желимо да нагласимо да свештен.9). према којем је сва. У наставку смо рекли да постоји много свештеника који су свештеници само споља и неоме. али су у стању да исцељују људе. а заклањем детета (на које се одлучио) посветио је своју душу. оскрнавили свештенство. а свештеници тако што сте себе принели Богу и жртвовали своје тело.

који поседују ово духовно све.је представља суштинску основу и за светотајинско свештенство. овладао је и духовним свештенством.носрдачном молитвом.умемо да. он на духовном олтару своје душе једе Јагње Божије док се. „умна молитва је мистично свештенодејствовање ума". То је велико дело оних који се непрестано моле за цео свет.. У том духовном све. односно очишћујућа сила Духа и мистично свеште. молећи се за све.вање ума. које деј. када у нама дејствује умно-срдачна молитва.ство и свештенство будућег века је срце ослобођено помисли. као што су „опште" или „мирјанско" свештенство. него само они који су постали обитавалиште Тројединог Бога. наше истине". 51). јер и свештеници и мирјани могу поседовати овај вид свештенства.ством".но уколико је достигао онај степен благодати да се моли за цео свет. док је духовно свештенство оно које ће у будућем животу наставити да служи на небеском жртвенику. Сви.ство постоји због народа. али и зато што га не поседују сви који су крштени. стр. На тај начин они.штенство.Тројединог Бога. „од сада и довека". не могу да приме светотајинско свештенство. и сам уподобљује Јагњету. ову Литургију служи ум тако што на олтару душе тајанствено жртвује Јагње Божије и постаје му причастан. 4. постају заклињачи [егзорцисти] и истерују демоне који владају у људским заједницама. Према св.хвати деловање Светога Духа. том. одржавају васељену и исцељују људе. нема велику важност чињеница да жене. Верујући. Такво свештенство може укључивати све категорије људи.ство оно. сгр. а наравно и жене. Свети Григорије Синаит пише: „Духовна Литургија је унутрашње дело. Дајемо предност изразу „духовно свештенство" у односу на све остале. да би служило његовим потребама. иако „наша царска и свештеничка власт нису истог карактера и облика" (исто. у исто време. Када се разоткрије човеков ум. жртвовали себе. Речи овог светог оца подстичу ме да кажем да је духовно свештен. Карактеристичне су његове речи: „Почетак умносрдачне молитве је дејство [енергија]. који су исцељени и поседују умно-срдачну молитву. који је овладао ум. посеб. Свети Григорије Синаит је био јасан и на другим местима: „Сви побожни цареви и свештеници су уистину помазани у препороду (кр. онда се то назива „духовним свештен. „Истинско свештен.штења). стр. онда се врши и непрестана божанска Литургија која поткрепљује читаво наше биће.вославном предању. помоћу молитве. јер су међу верујућима они. изабрани да приме и посебну благодат свештенства..штенослужењу. То је унутрашње свештенодејствовање и унутрашња божанска Литургија. као што су у старини бивали помазани на символичан начин".нодејствовање ума" („Добротољубље". Сви који достигну то стање су свештеници. Оне имају могућност да буду „истинско свештенство". по пра. 61). надумном наслађивању. у Царству небеском. просветљујуће и обожујуће деловање благодати. То је духовно свештенодејствовање за читаву васељену. Григорију. 31).ствује по Духу и све што се у том срцу каже или учини јесте духовно" (исто. ко. када се ослободи робовања и при. истичемо истину да светотајинско свештен.тотајинског свештенства. Према томе. Јести Јагње Божије на духовном олтару душе не значи само схватити га или му . Свештеници Старог Завета били су „праобрази. свештеници су и поседују духовно све. На тај начин добро раз. које ће се остварити у друтом веку. Човек који поседује дар умно-срдачне молитве осећа у себи очишћујуће. Свети Григорије Синаит пише ο овом духовном свештенству. Немајући намеру да се задржавамо на теми неизбрисивог или не-све. Као заруке које претходе будућем.штенство показују се као „истинско свештенство". Молитве тих људи који су. Човек у светилишту свога срца служи мистичку Литургију и постаје причастан Јагњету у заветима са Богом.

којег људи нису рукоположили.ховне заблуде. открива истину ο том питању. духовним свештенством.ходно на монахе. док ће у другу ступити само они који ће и убудуће служити у примраку богословља.свећен у духовни живот. међутим.да једино архијерејима који су га примили апостолским прејемством. 177. ако неко није по. Овај исти светитељ пише да је Царство небеско као скинија [ша. мо~ гу исцељивати болесне.ма се полагањем руку даје једино „допуштење да служе св.на фчком).восвештеника пред лицем Тројице" (исто. чак и ако га људи нису рукоположили за епископа и јерарха. али је поседовао благодат Светог Духа и био у стању да отпушта грехе. а будући духовно свештенство. укључио међу уче. Када. која се крије у умно-срдачној молитви и боговиђењу. заједно са епископима. Симеона Новог Богослова. не због тога што се она одузима свештеницима или епископима.ти Божије".штеницима и монасима. Ја сам такође био ученик једног таквог оца. односно. као што смо раније објаснили. 279-80.постати причастан не. Никита Ститат учи да је било који свештеник. западну у ду. „погрешно се назива тим именом.ја. „јер ће и у будућем свету скинија имати две копрене. Према томе. „ова служба се преноси на изабранике Божије. међу епископима. без обзира на то што су га његовим чином и рукоположењем узвисили над свима осталим. као и сада.виђао Свету Тајну Рукоположења. није пре. 37). било запостављено. стр. Овде нам се дају речи тајне.го. јер он их исмева и понаша се надмено" (Манзаридис. Напротив. којега је Дух Свети током дужег времена покретао према томе". Учење св. они сачињавају ово право и духовно свештенство. Симеон Побожни. Свети Симеон Нови Богослов пи~ ше: „Знам да је благодат свезивања и отпуштања грехова од Бога дата онима који су синови по усвојењу и Његове свете слуге. јесу свештеници Божији. Светитељ пише да право свезивања и разрешења грехова припа. уз све оне претпоставке које су одредили Свети Оци.га да би нагласио да Света Тајна Свештенства није магично пренела власт да се људима опраштају греси.тор] на који је Бог указао Мојсеју. Када пак свештеници. као треће. „Палами. на грчком). да би истакао вредност духовног свештенства. 51). што смо раније рекли ο томе да „сви који сачиња. све. уколико је причасник божанске благодати. Солун 1983 .лику . није било добро прихваћено. стр. сви који су. који би се. ђакон или монах. стр. и као четврто. његов духовни отац.је био рукоположен у чин епископа. а што је. имајући Исуса као врховног Служитеља и Пр. „ова страшна служба се преноси на свештенике који воде непорочан живот. могли убројати у Христове ученике" (исто. него зато што су се они сами отуђили од ње" (Архиепископ Василије Кривошеин. али се надамо да ћемо тамо примити и саму њихову суштину" (исто.вају духовно свештенство могу исцељивати болесне". и уподобити му се у будућем веку. да би ука. као прво.зао на искварено стање свештенства тога времена. Литургију". „Када је чуо . уколико човек претходно није овладао унутрашњим. Према св. Без обзира на то. „истински епископ". Симеон ово учење развио. зато што је он сам то лично доживео: његов духовни отац ни. односно Светим Духом. право свезивања и разрешења грехова није дато „само због њиховог рукоположења". стр. међутим. достојан благода. ради то.ка". сви свештеници благодати ће ступити у прву ски. али ме је полагањем руке Божије. Верујемо да је св. 179). Вероватно оно. сви који су након природног созерцања сту. као друго. Моћ опраштања грехова се даје „једино онима.нике и одредио да од људи примим рукоположење у прописаном об.нију.пили у божански примрак. задобили дар богословља. Епископима и митрополити. исто тако. „У светлости Христовој". због своје чистоте. превас. Симеону. стр. епископ постане недостојан.

како бисмо се ослободили чирева своје душе. коме мораш бити послушан. Следимо га као што су апостоли следили Христа. Будући прозорљиви. питајући га ο Богу и стварима Божијим. Ако га се одрекнеш. „Христос невидљиво прићи и подарити унутрашњи мир помислима његове душе. очекујући од њега одговарајући поступак и исцелење. а то је трагање за терапеутом.Христове заповести. Ако буде разапет. сада морамо поћи у потрагу за њима. У својој беседи на Јеванђеље за Светлу недељу. Он представља „уста Божија". подражавајући апостоле који су се након Распећа обрели у горњој одаји. ти. . „Помо. готово све време остаје затворен. или тајанствено у његовој лично. они опажају проблем који нас мучи и дају нам лек и метод исцелења. каже светитељ. Будући да смо постали свесни духовне болести и велике вредности свештеника исцелитеља. јер је то начин на који може бити исцељена наша душа. У духовном оцу присутан је Сам Христос.да. стр. 180-181).ноумљем и преклињући за његову молитву. ти му се поново врати и поштуј га још више. нека му дозволи да остане са њим онолико колико жели. постао је причасник Његове благодати и Његових дарова. стр. добивши од Њега моћ да свезује и отпу. тако да се исцељујемо од онога што нас је реме. Дужни смо да будемо послу. након што недељом оде у Цркву. „Нека допусти да му се приближи и нека са вером допусти да ступи у његову кућу.жи његово тело и поштуј га више него онда када си га посећивао док је био жив. св. као мученика. Када говоримо ο отпуштању грехова. лекари наших душа и тела. Тако данас јасно увиђамо да нас „обдарени" монаси исцељују и без примања Свете Тајне Свештенства. Неопходно је да се трага за таквим духовним оцем. распламсану Светим Духом" (исто. немој се придружити издајницима и лошим људима".ли се Богу". умри са њим. плачи као Петар. Симеон изједначава став апостола према Христу са ставом који ми треба да покажемо у односу на свог духовног оца. Симеон Нови Богослов. Ако он умре јер су према њему лоше поступали. псалмопојању и на сваки други начин". стр. учећи са смире. 334). тада одважно потра. же.лећи да буде са Господом у молитвеном тиховању. и у времену које ће доћи увешће га у Царство небеско" (17. Потребан је заи.пустити ни онда када га други људи срамоте или презиру.ста велики напор да би се пронашли ови истински руководитељи наро. каже он.тило изнутра.ла. 512-514). имајући у виду разлику између душе и те.шни човеку на кога нам је указао Бог. Постојање таквих светитеља је утеха за све људе.П. Трагање за терапеутом Дошли смо до четвртог одељка овог поглавља. том 9. Ако то није могуће. У наставку. кроз Свог слугу" и поштуј га „као да је Сам Христос" (5С 104. превасходно треба да га схватимо као исцелење од страсти. стр. Григорије Пала. И као што је Петар извукао мач и одсекао ухо. Било би добро да на овом месту чујемо шта каже св. Према свом бестрасном духовном оцу треба да покажемо ону врсту поверења какво болесник показује према лекару. Нека му дозволи да седне са човеком који ту живи. Е. 4. увећати његову веру и дати му подршку. „Ако буде ослобођен из тамнице. јер је извесно да многе телесне болести имајудуховно порекло. него и руку и језик ономе који говори против твог оца или га вређа.сти или споља. марљиво трага за неким ко. беседа. Требало би да покажемо још више поверења и љубави. св. тако и ти „узми мач и испружи руку и немој одсећи само ухо.шта. Знам да ће му тада". Свог духовног оца не смемо на.Е. ако можеш. „да ти покаже човека који је у стању да те добро руководи.ма саветује: „Нека сваки хришћанин. помажи га миомирисима и приреди му раскошан погреб" (5С 104.

. како би био исцељен. који ће нам понуди.ходна за упознавање унутрашњег очишћења и исцелења душе. него означа. заузима Христово место. као треће.ли да нађе одговарајућег духовног руководитеља. исто тако.пажа професор X. Бог ће му указати на духов. колико је човеку могуће. тако да се чак и ја. антички превод Старог Завета на грчки] употребили су грчку реч „душа" [грч. срца и разума [словесности] и. „ψυχή"] да би превели јеврејску реч „нефеш".ва васцелог човека као јединствену живу ипостас. Иако се све што поседује живот.ски исцелитељ. једином истинитом Богу. Ти Који си дошао на земљу да обновиш живот у онима што услед греха леже мртви и да их удостојиш да виде Твоју истинску све. каква веза постоји између „образа [лика] Божијег у човеку". који ће исцелити болести и ране његове душе. „Господе. исцелитељ.340-342) Врло је карактеристично да духовни отац. 87 . 186-188). у којима обитава Сам Троједини Бог. Он каже: „Они који поседују вештину да на одговарајући начин усмеравају и исцељују словесне душе уистину су ретки. као што су то били и у време св.ног оца какав њему одговара. духовни.тоотачким списима" (X. него да се преобрати и живи. „Душа има многа значења и у Светом Писму и у све. свака жи. како се исцељују ум.на грчком). у овој глави требало би да објаснимо. који не желиш смрт грешника. удостојим Твога Царства" (исто.346). Јанарас. Верујем да је ова тема веома значајна и неоп. светитељи. Ако се хришћанин моли на овај начин.тлост онолико. Душа [ψυχή] Реч „душа" једна је „од најсложенијих у Библији и хришћанској књижевности".десеторице. назива душом. Како за. срце и разум (помисли). Симеона. грешник. па чак и „медицинско особље". Бог је наш истин. ума. термин са много значења. као и за остварење овог светог дела. 129. Не постоји други пут исцелења. пошаљи ми човека који Те зна. Сигурно је да не треба превидети чињеницу да су такви терапеу. творећи Твоју вољу у њему. шта је душа и како се лечи. као прво. 104. ПРАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА Развијајући тему православне психотерапије.носи на човека. али то су. стр.ти духовно исцелење.вотиња. „преводиоци Септуагинте [превод Седам. као друго. Свети Симеон користи и један облик молитве у којој се човек мо. Јанарас.ти данас ретки. и пријатељи Христови. односно душе. У закључку би требало рећи да је неопходно да човек тражи и пронађе такве лекаре или исцелитеље. уобичајено је да се у Светом Писму она од. Основе вере. удовољим Теби. да му служим и да му се свом својом снагом потчиним као Теби и да. а посебно у садашње време" (исто. као супротност вештаственом [материјалном]. Она означава начин на који се у човеку пројављује живот и не односи се само на један сегмент човекове егзистенције тј. стр. 1.

у ономе што следи.20). 5 или 1.цом: Устани.чи благодат Божију или харизму [у смислу који ова реч има код ап. уколико је лишена Светог Духа. Верујем да ова кратка анализа показује да реч „душа" има много значења у Светом Писму. в.сте постојање разлике између душе и тела.9). Апо. Он је живо суштаство. јер су помрли они који су тражипи душу Детета (Мт. а такође и сваки човек који поседује живот.стол Павле саветује: Свака душа да се покорава властима које влада. Навешћемо неколико цитата из Светог Писма да бисмо потврдили то становиште. Реч „душа" се.јим ученицима: Не бојте се оних који убијају тело. у смислу благодатног дара Божијег. Кор. апостол Павле се моли: Сам Бог мира да вас посвети потпу. за моју душу) своје вратове положише (Рим. Исто тако и апостол Павле. не1о се бојте више онош који и душу и тело можв погубити у паклу (Мт. Ова реч се користи да би означила васце. изГубиће ϊα.ног по природи али бесмртног по благодати) и живота појављује се у још једном Христовом учењу: Ко хоће живот свој (тј. Господ каже: Ја сам Пастир добри.ко и преведена на српски језик]. 2. Покушаћемо да се. како смо рекли. и управо она и јесте тај духовни елемент наше егзистенције. α оно што си припремио чије ће бити? (Лк. α душу не могууби. У једном случају. Душа је живот који постоји у свакој творевини. и васцели дух ваш и душа и тело да се сачува без порока задолазак Господа нашеЈа Исуса Христа (1. док у другом случају реч „душа" означава живот. али ђаво може то да учини. јер је термин „дух" употребљен да озна. 12.25). Заклано је тело. Господ користи реч „душа" [у српском преводу: „живот"] да означи духовни елемент нашег бића. али је душа и живот који постоји у човеку.4). Овде није реч ο такозваној човековој тројакој структури.мога Себе.Сол. 88) „Душа није узрок живота. што значи да је душа. и живот који се изражава унутар духовних елемената у нашој егзистенцији.ју. Оно што овде желимо да истакнемо је. животињама и .20).1). Душа је. опет. У Посланици Солу. исто као и живот који постоји у човеку. 88). само по себи. прим. (Рим. Реч „душа" се употребљава и да би означила васцелог човека.но. У ова три случаја термин „душа" је употребљен у значењу „живот" [због чега је грчка именица „ψυχή" та. узми дете и матер Њешву и иди у земљу Израиљеву.Душа није оно што једноставно обитава у телу него оно што се изражава телом и које. на другим местима користи да би означила духовни елемент нашег бића. Т)аво је мртав дух јер није причастан Богу и ту смрт он преноси и у оне који му се придруже. наћи ће ϊα (Мт.28). своју душу) да сачува. постоје и многа места на којима ствари нисујасне.. мртва.. 5. 13. Разлика између душе као духовног елемента у бићу човека (смрт. ове ноћи тражиће душу твоју од тебе. Павла. биљкама. Свети Јован Јеванђелиста пише у свом Откривењу: Видех под жртвеником душе закланих за реч Божију и за сведочанство Јмњетово које имаху (Отк. 10. Пастир добри живот свој (душу своју) полаже за овце (Јн. Душа је човек. него је превасходно његов носилац" (исто. Анђео Господњи је рекао Јосифу. стр. схр. тј. пишући ο Прискили и Акили. начину на који остварујемо живот. али је душа блиска Богу и беседи са Њим.њанима. 16. каже: За мој живот (тј. осврнемо на нека значења речи „душа" у текстовима Новог Завета и Светих Отаца Цркве. али он не постоји у односу на Бога. она је неко". исто тако. ιο. Људи не могу убити душу. прев] коју прима душа. Описујући Са.ти. Господ и апостоли употребљавају ову реч да би означили живот. као плот [ή σάρκα] или срце одговара нашем егу. као што Јеванђелиста каже у наставку. У параболи ο неразумном богаташу Господ каже: Безумниче. Рим. 12.. зарученом са Пресветом Богороди. 6. као и у биљкама или животињама. α ако ко изгуби живот свој своју душу) Менеради.23). Господ каже Сво. Будући да термин „душа" има много значења.. 16.лог човека и духовни елемент човековог бића.ιΐ). (исто.

безоблична. Говорећи ο нествореној светлости која ће се „кроз обитавање Божије" пројавити у богоносној души. користи тело као оруђе и даје му живот. иако није хришћанског порекла.шки живот називају се душом.45). све док се не разложи природа способна за то" („О души и васкрсењу". Навели смо овај одломак како бисмо показали да су Свети Оци дубоко свесни да се реч „душа" односи како на духовни елемент нашег бића. И духовни и биоло.ног култа. том. стр. укључују три основне чињенице. Солун 1976. „Тријаде". обраћамо се св. 15. 81-82 . Трећа и најважнија јесте да човекова бесмртност није заснована на бесмртности душе.ни и биолошки живот разликују: „Као што се од душе рађа живот у оживотвореном телу и ми тај живот називамо душом знајући да је душа.ство. Те претпоставке.ног тела преноси живототворну силу и моћ схватања чулних предме. Р. Професор Ј.та. по сопственој природи невидљива за теле. 1. Пре светог Јована Дамаскина. тако се и у богоносној души рађа светлост од Бога Који се у њој настанио" (св. Григорије Палама.ΗΟ. Јовану Дамаскину који каже: „Душа је живо сушта. књига. јер је бесмртно уједно и словесно. али Свето Писмо то објашњава на . суштаство живо и умно. 1. Сопун 1962. Душа је једно. проста је. „Добротољубље". од које је примила и своје постојање и своју природу. самовласна је [тј. Григорије Палама каже да је то Божија енергија [дејство] а не Божија суштина: и као што се суштина назива светлошћу.ћа. осећање и рађање. 6. Нико то не може порећи а да се не нађе изван атмосфере самог цркве.С. која је у нама и даје живот телу. које од себе до органског и осећај.кова душа није и сам човек. променљива јер је. будући створена. Прва је да душа није вечна него створена. а осим тога и божански облагодаће.ли условно и уз извесне нужне претпоставке. „Душа је проста и добра. обдарена вољом и делањем [енергијом].Κορ. 23). него на Васкрсењу Христовом иј будућем васкрсењу тела" („Зборник". 148 . узрастање. бестелесна.. тако се и енергија назива светлошћу. 85. и да постоји велика разлика између та два значења.словесна [λογική]. Црква није прихватила ову платоновску идеју без преду. 1. Зизијула' пише: „Идеја бесмртности душе. између осталог.3. склона промени и све је то примила од благода. на грчком)^___ — _____ Каже се да је душа бесмртна. То ћемо много боље видети касније. тако и на сам живот.на грчком). јер ју је таквом створио Господар" (Исихи.на грчком). словесна [λογική] и умна [νοερά]. готово истоветно одређење душе дао је св.. Покушавајући да душу одредимо као духовни елемент нашег би. слободна]. 46. стр. Григорије из Нисе. V значаја да обратимо пажњу на оно што је речено очима вере и да су те ствари изговорене „уз много снисхођења и услед наше слабости". Тумачећи речи св. нешто друго у односу на живот тела.је Презвитер. Сасвим смо свесни да идеја бесмрт-1 ности душе није хришћанског порекла и да су је хришћани прихвати. стр. 152 . када будемо разматрали разлику између душе човека и [душе] животиње. (такву) каква јесте" („Тачно изложење православне вере". пре шла је у хришћанско предање.на грчком).слова и претпоставки. „Речи: Створи Господ Бо! човека и дуну му у лице недостојне су Бога.ти Створитеља. а човек. Исто се може рећи и за душу.сне очи. који је први рекао: „Душа је створено суштаство. св. Таква је уистину душа ЖИВа" (Сабрана дела. друтачије речено . бесмртна". као психосоматско биће. продревши чак и у нашу химнографију. нешто друго). али ми смо сасвим свесни да се духов. стр. Друта је да душа ни на који начин не треба да буде изједначена са човеком (чове. том. 29). свети Григорије Палама каже да „душа жива" значи „вечножива.свим тварима причасним живототворној енергији Божијој. апостола Павла: Први човек Адам постаде душа жива (ι.

Јована Дамаскина у вези са „устима Божијим": „Схватимо Његова уста и говор као изражавање Његове воље. „Као што је Тројични Бог Ум. Начин на који је Бог створио човеково тело и учинио га живом душом. 76). „Суштина Божија није ни дељива ни промен. снисходећи ка нама. све што се ο Богу износи антропоморфизмима. нераздељиво раздељује на су. Као што смо претходно већ указали. 171) Свети Јован Златоусти тумачи тај дах Божији и каже: „Није само безумно. дакле. Душа се. онда душа не би била мудра на једном месту а буда. том.штину и енергију.чите ствари. 53. Будући да Писмо каже да је Бог дунуо у човеково лице. исто тако је и. „Добротољубље". ово учење ο суштини и енергији се примењује и на душу. Логос [Слово] и Дух. снажнији у човеку него у анђелима. стр. били у стању да се узнесемо на ту висину" (Р. слично нашем сопстве. 74). 147). стр. творевина Божија(св. али ја то помињем као индикативно. каои тело. том. што се ο Богу каже у антропоморфизмима „речено на символичан начин" и да има виши сми. и у себи поседује ум и реч" („Добротољубље". 4. нити би на једном месту била праведна.такав начин ради нас и ради наше слабости.ном изражавању најскривенијих мисли помоћу уста и говора" („Тачно изложење православне вере". 1.ство] Духа Светога Који је створио и саздао душу а да при том није и сам постао душа. „образ" превасходно подразумева душу. такав је и човек". Дух који оживотворава тело је „човекова ду. независно од онога што је речено ο обитавању Логоса у телу. реч [разум] и дух. постоји у уму и речи. Исихије Презвитер. Дух Свети. стр. Иако умна и словесна анђелска природа поседује ум. дакле.но значење и оно нас учи стварима које превазилазе нашу природу" (исто. Он није постао душа него је створио душу. „неко скриве. Свети Јован Дамаскин пише да је све. Према овом светитељу. а не као суштину".ховна [ноетичка] љубав [ερως] и исходи из ума и речи. Тво. будући да постоји одређени однос и веза. а на другом неправедна". стр. Уопштено говорећи.ласта и неразумна на другом.сао. стр. тај дух у њима није живототворан (исто. Када би то било истинито. Божански дах је био енергија [дејство] Божије. Упоређујући душу човека са душом животиње.рац је. које се сједињују раздељујући се и раздељују сједињујући се. како је то описано у Светом Писму. него је и неумесно рећи да је оно што је удахнуто у Адама била душа или да је душа пренета у тело из суштине Божије. Познато је његово учење да у Богу постоје суштина и енергија [дејство]. Душа је. 102-105). дакле. Разлику која постоји између образа у човеку и образа у анђели. дакле. свети Григорије каже да „животиње поседују душу као енергију.гословским поглављима.раздељиве раздељености суштине и енергије. „Душа сваке бесловесне животиње .љива.С. али будући да се тело оживотворава духом. Јован Дамаскин. али је причастан Божијим енергијама. Човек је непричастан Божијој суштини. представља Божије снисхођење и оно је описано на тај начин услед наше слабости. Будући да је човек саздан по образу Божијем. морамо се осврнути на тумачење св. „Тај Дух је претходио. људски речено. Он се није претворио у душу него је душу саздао. садржи. тако да бисмо ми. том. Свакако да су уста и дах две разли. како каже св. јер је „божанство просто и безоблично". Григорије Палама развија и у природним и бо. 146). То је тајна не. учествујући у стварању тела и у стварању Исто ово учење св. дах Божији поклоњева достојни и Свети Дух". образ је. „Као што је Христос рекао: Примите Светог Духа. него је непроменљива". будући удостојени тог снисхођења.ма свети Григорије разматра и са друге тачке гледишта. душа није један делић Бога него енергија [деј.

него и суштину: „Душа не поседује живот само као енергију него и као суштину. 143-144). свети Григорије Палама каже да је душа.ства ума. у друтој заједно са овом (првом) . примивши чове. том. стр.расејаним умом. она умире заједно са телом. Три силе душе се на овај начин обједињују и приносе Пресветој Тројици. човекова душа не поседује само енергију. Тако долази до исцелења душе. Свети Максим Исповедник у свом учењу износи да душа поседу..видљив и невезан за чула. поставши Богочовек а не Богоанђео. Расипање душевних сила је болест.но на Бога и да се украшава непрестаним сећањем и созерцањем. Теолипт. са страхом мотрећи на безначалну Тројицу. Будући да душа живо. али превасходно спровођењем речи Христових у дело.". друга . Збогтогајој користи да чува своје устројство и да се у потпуности посвети Богу. будући да зависе од нечега друтог и да не постоје саме по себи". „Добротољубље". Свети Јован Дамаскин каже да је душа умна и разумна.људи" („400 глава ο љубави". том. Касније ће. оно што уобличује и изражава иску. Из тог разлога. нерасејаним умом созерцавамо Бога. 90). али како постоји у односу на друго.ше. „као да истовремено постоји и унутар и изван њих". а дух нам бива обузет умилењем. Мислим да светитељ овде говори ο уму [нусу]. 147). док је разум. стр. „Бог је умну и разумну [словесну.на. „умна. словесност] и дух. Претходно излагање омогућује нам да схватимо подељеност ду. Речју се непрестано опоми. 4. Напротив.чије тело а не анђелско обличје. Сина и Светога Духа. када пропада тело. једна је која храни и узраста [тело]. Логос [Слово] и Дух. стр.. Уједињење се извршава на много начи. 4. сада треба да нагласимо да је ум повезан са Богом и да прима енергије Божије. иако углавном говори ο два.неразумне [бесловесне] животиње. док њихово обједиња.њемо имена Христовог.тиње поседује само енергију. 10). ми.јесте живот за тело које оживотво. као енергија. Оно што је претходно речено јасно показује и на који се начин анђели разликују од људи. душа не пропада заједно са њим. логос. речју призива Име (Божије). разумна [словесна] и духовна". Разумни део је не. ноетичка].која изазива маштања и нагоне [афекте]. животиње не поседују суштину него енергију. Због тога се Христос и ваплотио. али ћемо представити оно што је неопходно и има суштински значај за општу тему ове сту. којује Бог створио по Свом образу [лику]. Немамо намеру да проширујемо ову тему. Оца.рава. посебно наглашава вредност молитве: Ди. Душа бива развејана греховима и страстима и баш због тога мора бити уједињена и принета Богу.дије. смиреноумљем и љубављу. а касније ћемо се тиме опшир. том. λογική] душу човеку дао Својим сопстве. душа је сложена. а у трећој заједно са прве две .није бавити. 4.ма. стр. Никита Ститат дели душу на три дела. Једно од најважнијихучења Светих Отаца јесте да су ум и разум [логосност. Позивајући се на чињениду да је душа образ Бо. Страствени део душе се дели на осећања [чувства] и страсти и назива се тако .мо направити разлику између разума и ума. да мотри једи. а духом пројављује умилење. Она остаје бесмртна. Биљке [растиње] заједничаре самоупрвој. 150 и 152).ста молитва. созерцава Бога (Којег призива) не. стр.разумна и мислена [умна. а трећа . Бог се открива уму. Једнога Бога" („Добротољубље".ним дахом" („Тачно изложење. Словесна и умна. јер живи сама по себи". она се не усложњава" (св. као и најтоплијом и најусрднијом љубављу према Њему" („Добротсљубље".трополит филаделфијски. реч [тј. смиреноумље и љубав.вање значи здравље душе. након што у себи сједини ум.жији и пишући да је Пресвета Тројица Ум. словесност] две пара. Григорије Пала. То показује велико човеково достојанство у односу на бесловесне звери. односно ο разумном и страственом делу душе.лелне енергије душе.је три силе: „Од душевних сила.

4. маштања у умном. том. том. 156). док је други (наклоњени јуда.С. Свети Оци уче да се душа налази свуда у телу. као на неку акрополу. које је. будући да „душа није тело.чежњивошћу" (исто. 39). али није призвао један његов део него целину. Гнев и пожуда су уследили као последица греха. Максим Исповедник. да је тело тамница душе и да се душа спасава осло. 222 . нити пак изван срца јер је са њим сједињена" Човеково срце је. Свети Григорије Синаит. створена када и тело. дакле. 2.мили „од .бало је нешто рећи и ο њеној подељености.ном. стр. Григорија „најважнији орган и престо благодати".ша сама по себи није човек. дакле. Атина 1977. Осим тога. Атина 1978. спој једног и другог назива се човеком. 10. Свети Григорије Палама каже да се анђели и душе.на грчком).бађањем од тела. 328). Душа се. по речима св. али се назива „човековом душом". Јован Синајски. стр. каже да не. Бог је човека призвао у живот и васкрсење. Ниједан од ових елемената не чи~ ни човека сам по себи. међутим. Како се тело развија. сећања на животињске жеље у жељном.чисте помисли [λογισμοί] делају у словесном. тај однос. ____________________________ ^' Увиђајући да „постоје људи (наклоњени јелинизму) који душу смештају у мозак.ности). стр. Ту се налази ум и све помисли душе. стр. 43). али не као у сасуду јер је бесте. том. како смо нагласили. примедба уз 26. Ј Душа је. тре. анализирајући силе душе и прецизно описујући шта заправо има превласт у свакој од тих сила. Григорије БоЉслов.ђеном месту у телу. тако и душа испољава своје енергије [дејства]" (Св. стр. Исто тако се ни тело не назива човеком него „човековим телом". не као одређено место нити као она која се садржи. немогуће је да душа и тело постоје и буду називани телом или душом невезано и независно једно од другог.вотињски раздражљиву и пожудну (исто. 4. али ју је Бог обдарио силом стремљења и одважношћу да буде привучена бого. Исто тако је и „заметак [ембрион] обдарен душом у моменту зачећа". Исти светитељ каже да је Бог Својим живототворним дахом душу створио као разумну [словесну] и умну: „Бог је није створио као жи. „Лествица".„због своје потчињености страстима" („Добротољубље". Приликом стварања душе. одређени однос. стр. Постоји. Свети Јустин Философ и Мученик каже да ду.лесна.лико и тело. него је бестелесна" (св. „јер је та веза нераскидива" (св. али се исто тако не може рећи ни да се налазе свуда". како се у овом одељку посебно бавимо темом душе. Нећемо даље развијати тему ο подељености душе.ма. као најверодостојнији покретач.изму) смештају у само средиште срца. зверске страсти у вољ.мови у разумном делу душе („Добротољубље". „Философске и богословске студије". будући бестелесни. и у којој мери постоји? То је питање којим ћемо се бавити на овом месту. том. 3. „не налазе на једном [одређеном] месту. стр. исти светитељ каже да ми сами „поуздано знамо да се разумни део душе [τό λογιστικών] налази у срцу. ствара у тренутку зачећа и она у том часу „дејствује исто онолико ко. Душа се. од необлагодаћене душев. јер се материјал везан за њу налази у четвртом поглављу. „Иако ни једно ни друго није човек. „нису створени ни неразумни гнев ни безумна пожуда. Човека сачињавају тело и душа. у којем се говори ο страсти. међутим. 70). него као она што подржава. 42). 1. очишћено од душевног духа" (тј. и веза између душе и тела. Древни философи су веровали да се душа налази на једном одре. налази свуда у телу.1141). Светитељ тврди да смо ово учење при. Какав је. а то је душа и тело" („О васкрсењу". Р.рена. садржи и даје живот. будући да је онаЈзбрааЈзожији („Добротољубље". поуку у грчком/ издању).____— : ~ " Постоји јасна разлика између душе и тела. све док подржава тело са којим је ство. а пој.

дешава и кроз душу. Душа је сједињена са телом и оно јој није страно. а не састављена или сложена" („Тријаде". и на свој сопствени извор. стр. Који је и створио човека" и подсећа на Христову изреку: Не погани човека што улазиу уста него што излази изуста оно погани човека (Мт.22). душа ништа мање не поседује промислитељске силе тела. 46.славна црква учи да Бог Својом нествореном енергијом лично упра. Свети Григорије Палама. да не постоји део људског тела у којем душа није присутна. Душа се распростире по читавом телу.29). „Као што Бог покреће природу. том. као што се и светлост распростире и на свако место где допиру њени зраци. „Добротол>убље".са између душе и тела. 40. који се у великој мери бавио темом одно.ства срца.19). У вези с узајамним односом душе и тела. што се дешава кроз Бога. сагласно томе. Бог због тих сила које у Њему постоје не бива лишен јединствености и једноставности" (исто). Унутар себе. према овом светитељу.сли (Мт.сна. Р. а што би био случај када не би била свудаприсутна у њој".ла душе и њено средиште. јер се овде налазе и ум и све помисли душе". душа у поједностављеном облику садржи „све промислитељске силе тела". а оно што бисмо превасходно желели да истакнемо јесте да. „као што је управљање светом дело Божије. и не мо. Р. Душа покреће и усмерава читаво тело и све телесне удове. „и не постоји ниједан део који је њоме озарен а да она у њему није у целини присутна" (Р. 2. на исти начин и душа покреће и ставља у дејство сваки део тела.С. да је срце најважније обитавалиште разумног де.217). Према томе. том. Оно што се дешава у Богу дешава се. „душа је уједињена са телом. него да душа подржава тело. стр. што се дешава са душом у односу на тело.С. Право. и када благодат обузме сва простран.љубље".ставна и несложена. општи је закљуЧак да се душа налази у читавом телу. 207). Бог је те промислитељске силе поседовао и пре стварања света. То јасно показује да је душа образ Божији.вља читавим светом. („О човековој природи".же се ограничити на једно место јер се сва свуда распростире. ако су очи извађене или ако су уши оглувеле.оног истог Христа. и у човековој души. а оно је „обитавалиште помисли" и „најважнији разумни телесни Вратићемо се на ову тему. а ипак остаје у потпуности несливена са њим". тако је и задатак душе да руководи телом" (Таласије. Упркос постојању промислитељских сила у њој. 3. Светитељ сажето казује да не подржава тело душу. 15. Григорије Палама повезује оно.2. Бог управља светом Својим промислитељским силама. „Поседујући многе моћи и будући свемоћан.це". 15. Осим тога. 4. Чак и када су неки од телесних удова повређени. душа користи срце као своје оруђе и да управља телом. каже да се оно. основни циљ исцељивања да се ум који је расејан чулима врати у ср. једно. сагласно учењу Светих Отаца. без створених посредника. сагласно његовом сопственом делању" (Григорије Синаит. као и да из срца излазе зле поми. при чему није само део целине коју обасјава. она овлада свим помислима и телесним удовима. Због тога је. али не као нека посуда него као орган који . 42). душа је „једна. Макарија: „Срце управља читавим човековим организмом. Она се не налази унутар тела као у некој посуди или меху и пре би се могло рећи да се тело налази унутар душе. Он у наставку додаје речи св. да се „креће и дела сагласно себи својственој природи и испољава своја сопствена кретања кроз телесне органе" („О души и васкрсењу". „Доброто. 45. Немесије Емешки учи да је „душа бестелесна. 597 и 600). са оним што Бог чини у односу на васцелу творевину. Свети Григорије из Нисе каже да је душа невештаствена и бестеле. „Душа се не своди само на промислитељске силе. Врло је карактеристично да у овом одломку св.11). али душа поседује промислитељске силе.С.

Григорију Синајском. тело се пот.руководи читавим телом. „Душа је задобила особине страсти или боље речено. том. Свети Исихије Презвитер описује начин на који душа постаје бо. док је душа створена као бестрасна. 90).жности и пропадљивости и постао сличан бесловесним животињама. ипак са њим повезана на најприснији начин. Најпре је дошло до духовне смрти. речи Јована Јеванђелисте: Има грех на смрт (1. човеково тело је створено као нетрулежно и као такво ће бити и васкрснуто. Човек се нашао у ноћи без месечине. покушава да. Ово ропство је истоветно помрачењу. ту незакониту маштарију разума претвори у стварно дејство" („Добротољубље". „Добротољубље". Према ОВОМ свети. 2. I Све ове ствари су речене зато што су врло тесно повезане са темом / којуразвијамо у овој студији." стр. човек придружен животињама и постао им сличан (Григорије Синајски.је ка смрти. а такође и да је душа. Та болест. постали су једна бесловесна и безумна звер. стр. 2. Свети Таласије каже да је „болест душе лоша навика. оживи са Христом (Еф. према Светом Писму.њена гневу и пожуди. која је дошла као последица тог пада. Када човек ослободи своја чула и када се кроз чула његов ум изли. и једно и друго су постали пропадљиви.ну [просту].чинило деловању и владавини пропадљивости". а његово тело постало је слично зверињем.тељу. Осврнимо се исцрпније на та пала стања душе. услед њиховог узајамног прожимања и општења. Бог је душу створио као добру и једностав. Максим Исповедник. а ум прекинуо везу са Богом и постао помрачен. који смо били мртви због грехова. 4. На тај начин. Наводећи одломке из Светог Писма. демона./ ше ако не знамо шта је душа и на који је начин повезана са телом^___Ј —Болест и умирање душе У цркви често говоримо ο човековом паду и смрти. тежи нечему злобном као да је добро". том. Када се Христос удаљи од душе и када је прекрије помрчина страсти. Човек је обукао „кожну одећу" труле. заправо.5). 215). „Нечистота душе подра. Човекова душа пада у непрозирну таму и у њему дејствују демони. Човекова душа се након пада испунила страстима. стр. испуњена (нечистим) помислима.ше. док је њена смрт грех стављен у дејство" („Добротољубље".. 148). „Разулареност чула ставља окове на душу". нечиста душа је страсна. Када су душа и тело по. нечистота и умирање душе изврсно су описа. Тада душа „пристаје на изазов и. Душа је изгубила нестворену благодат Божију. То такође представља и болест душе. као што су речи апостола Па~ вла: Нас. Сваки грех је понављање Адамовог греха и ми смо са сваким грехом изложени помрачењу и умирању пале ду. То помрачење и смрт пренео је и на тело. том.ни у светоотачким списима. иако несливенаса те. постоји најчвршћа веза. Након заласка сунца настаје ноћ. али она „налази задовољство у демонским подстицајима и када је једном преварена.ДОМ И МрЖЊОМ (ИСТО. 1.. напреду. 39). Тако је. стр. а за њом је уследила и телесна. пожу. јер не можемо схватити пад и болест ду.^ лом. ропство. 4. потчи.лесна и најзад бива убијена. јер се из тога у уму рађају страсне помисли" (Св. Болест душе је. корак по корак. Будући да између тела и душе.је изван срца. Јн. том. стр. уз помоћ тела. тада је „духовне звери кидају на комаде" (Теолипт.16) и Христове речи упућене ученицима: Нека мртви . на своју несрећу. Оболела душа. 5. „Добротољубље". њене помисли „бивају уплетене у демонске фантазије". 43). 6). његова душа бива заточена. њена нечистота.стали пропадљиви. стр.зумева да она не дела по природи. „400 глава. уподобивши се бесловесним зверима. Према св.

ма пише: Телесни човек [у грчком тексту ψυχικός άνθρωπος . 41). Свети Оци такође описују и неколико начина за васкрсавање. „Првородни грех". са њих је свучена „бли. „иако бесмртна по благодати. зар нисте телесни и зар се не владатг по човеку (Ι. Р. Душа је мртва онда.. „телесни" и „владате се по човеку" имају исто значење (Ј. на пример. Таласије. У учењу апостола Павла. стр. 4. овај свети слуга Божији . стр.. поред тога.става и жива одежда вишњег сјаја и они су.".. Када су се наши прародитељи удаљили од сећања и созерцавања Бога. јер му Господ даје откривења" (Исихије Презвитер. Он каже и следеће: Све док је међу вама завист и неслога и раздори. „Добротољубље". велики слуга Божији. „Душа је савршена онда. не мариш за врлину. Ј. жива умрла". 169). 2. том. 61..њенице. 439).но: душеван човек] не прима што је од духа Божијега (ι.шћен и кад је у свом природном стању. „Она је душа савршена чија се жељна сила у потпуности устремила κ Богу" („400 глава. Романидис. стр..дослов. душа и тело. С. Таласије. 1. „. 8. беседа на Другу посланицу Коринћанима.Κορ. стр. Тако се увек дешава. 215) Чиста је она „душа која се ослободила од страсти и непрестано се весели божанском љу. „мртав" човек се назива „телесним" [σαρκικός] или „душевним" [ψυχικός]. а то је благодат Божија („Добротољубље". Другачије речено. „Добротољубље". Јован Златоусти. када су прекршили његову заповест и приклонили се сатанином смртоносном духу. као и сатана такође постали духовно мртви" (исто. У ономе што следи видећемо шта чини здравље и оживотворење душе. ко није свестан ове чи. Када. „400 глава. 131). Свети Антоније. како ти онда могу рећи да имаш душу? Зато што ходаш? Ходају и бесловесна створења. Можда зато што стојиш усправно на две ноге? То ће само потврдити моје уверење да си животиња у људском обличју" (св. на грчком).3). прекида чулне насладе. будући да не поседује истински живот. другачије ре.Тим. покајање. кад је потпуно очи. Према проф. када њом овладају врлине" (исто. Максим. свети Григорије Палама каже да је душа. Нико.ња душе умртвљене грехом. διάνοια]. Романидису.бављу" (св. 104). Зато што једеш и пијеш? То чине и дивље звери. Чиста је „душа која воли Бога" (св. иако задржава привид живота. На другом месту у овој својој књизи он пише: „Телесни и душевни човек је целокупан човек. када не дела у складу са својом природом. 2." стр.ла насладама. каже да морамо очистити свој разум. 3. жива је умрла (1. будући да усмрћује и оне који му приступе" (исто). јер сатана није само смртни дух. бива лишен живототворне енергије Божије и постаје душеван" (исто. човекова душа умире. Све Свете Тајне и васцели подвижнички живот Цркве доприносе овом исцелењу.. стр. Када није здрава. Он на тај начин тумачи и речи апостола Павла: Она (удовица) која се ода. стр. 2.22). 214).6). том.Κορ. Иако жива.ко поступа здрава и жива душа. стр. 207). „До. У својој Посланици Коринћани. стр. није у стању да осети атмосферу православног предања. 2. 130). 6. „Верујем да разум [у смислу интелекта. „Добротољубље". том. Таласије. 5. Исцелење душе Целокупно црквено предање састоји се од исцелења и оживљава. стр. 150). 211).. али човек који не поседује ону енергију Светог Духа која га чини непропадљивим" (исто. 131. том. „Када човек не следи Светог Духа. видећемо и ка.. Жалост по Богу или. стр. она је мртва. том. оживотворење и исцелење душе. Солун 1970. 150). стр. него си лаком и кршиш закон.бротољубље".чено.14). душа је заправо мртва. када је разуздана и препуштена насладама и неуздржању. може задобити прозорљивост и видети јасније и даље него демони. „Када се човек придружи сатани и почне да твори његову вољу. изрази као „душеван".укопавају својв мртве (Мт. као и неколико начина да се оно постигне. „Здравље душе чине бестрашће и (духовно) знање" (св. авај. „Истребљење чулних наслада је васкрсавање душе" (св.

да он „задобија и у себи види благодат обећану онима што су чистог срца" („Тријаде". задобија се мир у душевним силама и очишћење ума. стр.закон љубави.шевним силама. Тај ме. Будући да говоримо ο исце. украшавање и побољшање. овде ћемо укратко истаћи неколико чињеница. „Душа. Тамо где постоји љубав према Богу. просветљује и да задобија вечни живот. жељни део исушуј уздржањем. потчињава му се [том најбољем] делима и врлинама. и твој ће се ум пробудити на духовна дела и речи". Због тога Теолипт поново саветује: „Престани. Чистота ума има велику важност.мо настојали да живимо у безмолвију. Свети Григорије Палама. али разумљив.не Цркве.бротољубље". у стању смо да васкрснемо душу.жања. стр. да се достигне милосрђе и љубав према Богу а где се настани ова љубав. -—-Душа је здрава онда када се одврати од везаности за безначајне ствари и љубављу се привеже за најбоље" (св. примајући од њега просветље.________ /"■""Т^олипт. када буде.". тамо описује. Ако је човек самоуздр. 298). дакле. установљујући на тај начин закон какав доликује сваком делу ду. „али нисмо изгубили лик" и управо стога што нисмо изгубили образ [лик]. када се будемо борили против помисли које владају у нама. ослобођена везаности за безначајне ствари и љубављу привезана за најбоље. поучава: „Када спољашњи ρ свет престане да ти одвлачи пажњу и када загосподариш својим уну. Када душа постане послушна законима Божијим.нам саветује да очистимо свој разум. Као што ћемо споменути на другом месту. 4. Никита Ститат нуди још један. може и своју душу да очува чистом. То ћемо открити само онда. з. Као резултат напора да се ум [нус] очува чистим и да буде осло. дакле. 6). док не нађеш место чисте молитве и дом у којем обитава Христос" („Добротољубље". очишћење ума и настањивање Пресвете Тројице" („До.ње. У другом поглављу ове књиге исцрпније говоримо ο томе како се исцељује душа и како се креће сагласно својој природи. 147). у нама се појављује ум који је до тада био мртав и неприметан. срце је дом у којем обитава Бог. делање ума и причасност недоступној Светлости „постоји и мир у ду. а разумни њен део окриљуј молитвом и светлост твога ума никада неће потамнети" („400 глава.бођен расејаности. и доноси велику корист човековојЈ души.лењу душе. он. 4. стр.. 2). Осим делатног метода за исцелење душе. Свети Максим саветује сагласно православном предању: „Вољни део своје душе обуздавај љубављу.трашњим помислима. да беседиш са спољашњим (светом) и бори се са унутрашњим помисли. том. постепено почиње да се исцељује. 4. а то је метод созерцања. Осим напора да се ум очува чистим неоп. послушна је његовим саветима и поукама од којих добија вечни и истински живот" („Добротољубље".жањем очистио тело. 122) . 1. том. 147)..мо и природно кретање сваког дела душе. Григорије Палама. 2.љубље". том.ше и сваком телесном органу. и да се ум навикне на унутрашње делање и унутрашњу молитву. каже да смо преступом и грехом изгубили подобије Божије. тумачећи целокупно предање Православ. Примећено је да свако.ходно је. стр.ма. Разумни део (душе) усавршавамо тако што одбијамо сваку препреку која омета разум да се узнесе ка Богу и то називамо трезвеношћу. том. Свети Григорије Палама пише да се боримо како бисмо из свог тела искоренили закон греха и на његово место настанили надзирање ума. ко је у стању да свој ум очува чистим од рђавих помисли и разноликих представа. а за страствени део душе . будући да је чини храмом Светог Пуха. ако је своју вољу и жудњу силом Божије љубави учинио ослонцем врлине и ум просветљен молитвом принео Богу. „Доброто. стр. За чула установљујемо закон самоуздр. св.I тод је једноставан. митрополит филаделфијски.

2. Термини „ум" и „душа" се узајамно смењују.СабранаПРпа". верујемо да је православно преда. Свети Григорије Палама користи термин „ум" [нус] у два значе. Јована Дамаскина који се чита током опела: „Плачем и ридам кад по.си смрт душе. према томе. будући да душа даје живот телу са којим је сједињена. Ти термини се узајамно смењују. по \ образу Божијем] лепоту где лежи без облика. срца и разума [διάνοια. него је и преобиљем те доброте и благо. Ми. образ је у човеку снажнији од образа у анђелима.дух. будући савршено јединствена по уму. најпре ће се суочити са проблемом пометње која постоји када су у питању ови појмови и термини. ума. Читајући би.ње веома важно за наше доба. јер је то једино што може ослободити човека и исцелити га од потиштености и несигурности какве му доно. λογική] У текстовима Светих Отаца постоји извесна пометња. љубав. „анђе. молитва и чување ума од сатанских изазова. али је ум истовремено и сила душе. срце и разум. „Након стварања човека". и душа поседује ум. Логос и Дух. „као/.ном уму. ум и [-. нису били у стању да одреде однос и разлику између ових термина.вославне цркве. то је ум за душу" (св. не очишћују нечисто срце.ња. појмови / I „душа" и „ум" се узајамно смењују. душа се по. образ. Навешћу врло карактеристичан одломак који садржи ове појмове. јер „оно што је око за тело. С обзиром да се душа распро^стире по читавом телу. 1 тпм.даћу Божијом преображен да би био тело. словесност. стр. Убрзо потом. Свети Јован Дамаскин пише да је ум [нус] најчистији део душе. али исто тако и разлика између термина душа. разум] и дух. дакле. СЛОВеСНОСТи1жД¥ХУ-С. Свако. Он уместо „душа" каже „ум"..истовећује са умом. и видели су другог бога који божанском добротом на земљи < није постао сшо као ум и тело. „Душа не поседује ум као нешто од ње различито. да је он „око душе". исто тако. пише светогорски светитељ. него као свој најчистији део.мислим на смрт и видим у гробовима нашим по слици Божијој [тј. с ..Савети или лекови не лече болесну душу. тј.". Због тога ћемо у овом поглављу покушати да направимо разлику међу ^ њима и да одредимо оквир у којем се креће Λ сада смо објаснили да је човекова душастворена по образуБсР^ жијем и.. и васцели човек и само тело могу се сматрати | створенима по образу Божијем. логос [реч. Јован Дамаскин. ггр-&£)—-п /^Товом текступримећује се следећа ствар. без славе. „Тачно изложење. Карактеристичан је „самогласен" св. 152). не дају живот умртвље. Оно. Узајамна веза душе. то чини подвижнички метод Пра. Бавио сам се том темом неколико година и покушао да нађем решење.блиографије ο овој теми открио сам да тумачи. самоуздржање. ^ I ум и тело". ум. ум се поистовећује са душом. без изгледа". при чему је дух благодат Светог Духа. и сила душе. То је васцела душа. ум и дух [пневма] и како би душа била образ и подобије Божије. то је и ум у односу на душу. У ономе што следи користи различите изразе: тело. Према овом атонском светитељу. ко буде уживао у новозаветним текстовима и светоотачким списима.ка. што је око за тело. али је он. уз неколицину изузета. логосу. Јасно је да се у овом „самогласену" образ односи на тело које лежи у >0' Ум и душа У текстовима Новог Завета и у светоотачким списима. речи [тј.ли су својим очима посматрали човекову душу сједињену са чувством и телом. У почетку се говори ο / ίцуши која је сједињена „са телом и чувством". као што смо објаснили у другом одељку: будући да је Бог Ум.

стр. међутим. 132).ну и енергију.цима из Светог Писма или из текстова Светих Отаца. написао је: „Такви људи очигледно нису свесни да је суштина ума једно. ка Богу" (исто. стр. Њу чине ум. истовремено. Јединство ума постаје тројако. Када се Господ након Васкрсења обрео међу ученицима.но смењују. тројична. Цитираћемо један карактеристичан текст св. Ум.Јединицом. јер су „ум" и „душа" термини који се узајам. том.истовећивање ума и срца. 142).но је оно што пише светитељ: „Оно што се назива умом је такође и делање ума. Већ смо видели да се. следиЈаиућугос^ и енергиј}^^^^ ^^/Свети Григорије Палама анализира ову чињеницу са свом својом ^мудрошћу и расуђивањем. дакле.ном Тројицом . али треба додати да душа.раз Божији. ум пои. с. али остаје јединствено у окретању према себи и успињању. Господ благосиља оне који су чистог срца: Блажени чисти срцем.на од сила душе. као целина са своје три силе.8). исто тако јесте и назива се умом. него сама природа ума. 133). стр. У једном од својих поглавља он пише: „Овај образ не поседује наш телесни састав. 1.45). и целокупна душа. стр. „једна. Суштина душе је срце. Отац славе. 4.не тројако остајући при том и јединствено. поседује сушти. присутно је по. речено да се образ односи и на ум: „Тај образ не поседује наш телесни састав него сама природа ума" (исто. Григорије Палама. према томе. Будући да се. која је об. поседује и суштину и енергију [дејство]. даде Духа мудрости откривења да ϊα познате. стр. Тако је из овог текста јасно да је душа образ Божији. будући да се ови термини узајамно смењују. Исти апостол се моли да вам Εοϊ Господа наше1а Исуса Христа. а његова енерги-ј ја друго (св. као образ Божији. Будући да човек познаје Бога када се отворе очи његовог срца и када се . 85).6).штину. Душа је.бротољубље". и ништа у на. 4. „Тријаде". Како је. да се ум понекад поистовег ћује са душом.тр. том. Човекова душа је. ум поистовећен са душом. „Добротољубље". док њену енергију г^ чине помисли сједињене са мислима. а понекад да би означио енергију или дејство. међутим. словесност] и дух. кроз себе. то значи да ум такође има три силе. 142). иако поседује много сила" (св. отвори им ум да разумеју Писма (Лк. Ум и срце Ум се назива и суштином душе. тако и душа. том. али и оно што се у Светом Писму назива срцем" („До. образ [лик] Божији односи на душу. Григорије Палама.. сједињује се са Богоначал. Карактеристич. према Светим Оцима. Док је ум јед. Григорија Паламе. У многим одлом. Апостол Павле пише да је у срцу и Божије просветљење.шој природи није узвишеније од ума" („Добротољубље". Григорија: „Када јединство ума поста. односно срцем. Бог је учинио да Његова светлост засија у срцима нашим ради просвгтљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа (2 Кор 4. Григорија када би говорио ο повратку ума у срце. Ум је такође и сила која их покреће.стовећује са душом. него је човек исто тако и божански облагодаћен. Као што Бог поседује суштину и енергију. јер ће Бога видети (Мт. а понекад сматрахшшм-ши^око^^ св-Гован Дамаски Поистовећивање ума и душе је очигледно у још једном тексту св. Будући да су савременици прекоревали св. Бог се открива у срцу и човек га у њему и по.ка створио само као душу и тело. Тако се термин „ум" понекад користи да би означио су. 4. он је. 24.знаје. На другим местима се ово срце замењује умом. и као такав уистину душа жива" (исто.обзиром да Бог „није чове. Истовремено је. 133) од којих је једна ум. реч [разум. које се састоји од помисли и мисли. и просветљене очи срца βαιιιεϊα да бисте знали у чемује нада позива 1<ривење богопознања. уопштено говорећи. 5.

120). Када силе душе дејствују на овај начин. али се ум удаљује од богопознања. „коју чине помисли и мишљење".том Писму постоје многи одломци у којима се налази овакво значење. 8).2.пљен оним што га прелешћује и за чим жуди" (Теолипт Филаделфијски. Осим тога. Свети Максим Исповедник. у суштину душе која је.жњу. α хвалићу и умом (1. Кор.срце очисти. поседује и изражавање. α молићу се и умом. речи „отвори им ум" су истоветне речима „отвори им срце". „Тријаде". назива суштином душе. док је реч [словесност.19). Јер то је оно што прља ум и не да му да види Христа Који се у њему настанио благо. реч са призивањем а дух са умилењем и љубављу. указујући при том на различитост и дејство сваког од њих: „Чист ум правилно посматра ствари.мо како је човеку. Осим тога. а да га ум не следи. Ми. Ум је овде. Према том схватању. да не мотри на Бога ко. као орган. стр. дакле.. 1. него журе да очисте ум свој од мржње и неуздржања.природне ствари исказао у оној мери у којој је то уопште могуће. 2.7). мој дух се моли. ум и срце су истоветни. 4. Ум се. али да га ум („истанчанија пажња") не прати. 1. због чега мора бити очишћен. св. 3). 11. . „реч увежбану". Могуће је. У Све. Теолипт Филаделфијски повезује ум са пажњом. будући да је овај телесни орган „седи. јер Христос обитава у уму. и да га вратимо „у оно исто срце које је седиште разумног дела душе" (св." стр. док је ум расејан маштањима или заоку. да разум изговара речи молитве. „Тријаде".41). која је „истанчанија од разума" [„истанчанија од интелекта"] (св. односно срцем. којег Господ наш назива с:рцем (Мт. У овом одломку. смештена унутар телесног срца. Григорије Палама.. међутим.ште разумног дела душе и најважнији разумни телесни орган". α ум је мој без плода. да би био један од Отаца Цркве. а ум је разум [у смислу „инте. треба да саберемо свој ум. стр. Ум [срце] је оно што јасно сагледава ства. Ум и разум [διανοία] Умом се назива и његова енергија. том. 82). логос] оно што уобличава и изражава виђено. верујем да су речи Блажвни чисти срцемјер ће Бо1а видети повезане са речима апостола Давла предбошјтвајте се обиовљењем ума својеја (Рим. 14. _______________________________________________________— У овом смислу ум се назива и срцем. онда „васцели унутрашњи човек служи Богу". Лесто се дешава да разум [интелект] изговара речи молитве. тумачећи Христове речи Подајте милостињу од 'οηοϊα што је унутра и Гле.даћу светог крштења" („400 глава ο љубави". Разум [у смислу интелекта] тада изговара речи по навици.14-15). Максим Исповедник назива умом и разумну реч и срце као средиште нашег бића. каже: „То се односи на оне што се више не занимају стварима које се тичу тела. На овом месту треба да утврди. дакле. Апостол Павле пише Коринћанима: Ако се тимјезиком молим Бо1у. дакле. поистовећен са интелектом. кроз које задобијамо богопознање. да га одвуку различите помисли и да се удаљи од богопознања.ри. тј. 15. дакле. поред чистог ума. неопходно да. Григорије Палама. хвалићу Εοϊα духом. „Добротољубље".јем се та молитва изговара. Сам ум. дух је дар говора. тако да се ова два појма уза. како би те нат. са разумом. све ће вам бити чисто (Лк. који не чине искључиво помисли него и истанчани. разум.лект"].јамно преплићу. треба да се врати у срце. а реч увежбана доводи виђено пред очи (других)" („400 глава.ја пажња. Ум и пажња Други Свети Оци употребљавају термин „ум" да би означили па. расејан чулима. Душа то тада не примећује и бива несређена. Шта треба дакле? Молићу се Богу духом.

Због тога су на неким местима Свети Оци ум окарактерисали као суштину. Јована Дамаскина: „Она не поседује ум као нешто различи. И као што се душа дели на суштину и енергију. које дела кроз чула. 2. Човеку који унутар себе има Светога Ду. не искључујући ни остале називе које смо претходно сттоменупи. срцу и помислима. он постаје болестан и умире. и ми ни. него као свој најчистији део. Вратићемо се овим појмовима онда када будемо опширније говорили ο уму.то од ње саме. тако да многи данас ум поистовећују са разумом. који живи „унутар откривења". током про. Употребићемо овај термин углавном зато да бисмо означили силе ду~ ше. . када се одвоји од Бога.ца. ум. Када је око болесно. срца и помисли. 1. срца. око душе или пак указује на суштину душе. поред разума. ми ћемо га тумачити као око душе. Сматрам да ће нам ова анализа помоћи да испитамо своје унутрашње јаство. стр. Ми једноставно желимо да у овом одељку направимо извесну разлику између појмова „ум".. Оно што сада следи кретаће се углавном око те теме.локупна цивилизација је цивилизација губљења срца. Као што су и у Богу суштина и енергија нераздељи. постоји једна сила још веће вредности . помисли и истанчани.мачење унутрашњег живота душе. Болест и исцелење душе је углавном болест и исцелење ума. помраченс. У овом поглављу желимо да нагласимо да термин „ум" има много значења у библијско-светоотачкој традицији.ха. понекад на њену енергију а може означавати и пажњу која је „истанчанија од разума" (св. Ο уму. а човек не може да схвати оно што нема у себи. исто као и њен најчистији део.ше. срцу и помислима Оно што смо до сада рекли представља увод за нашу анализу и ту.де исцељено. — / У погледу овог питања изгубили смо везу са Предањем. а) Ум Већ смо нагласили да термин „ум" има много значења у делима Светих Отаца Цркве. исто се може рећи и за ум. када је болесно око душе а то је ум. коликаје тек тама (Мт.ша". Григорије Палама. а то је управо око душе. У ономе што следи размотрићемо то исцрпније. „Тријаде". „срце" и „ду. Он се понекад поистовећује са душом. Посебно ћемо проучити ум. Свети Оци су ум окарактерисали као срце и душу. у складу са речима св. је читаво тело. то је ум за душу. и ум је образ Божији. и да укажемо на њихове односе и различитости. исто тако. Уопштено говорећи. и енергија душе. Це.ум. Ум се поистовећује са душом. истовремено. Управо је на то мислио Господ рекавши: Акоје дакле светлост којајеу теби тама. помрачена је и васцела човекова душа.учавања болести и исцелења ума. У овом одељку. бива оскрнављено и болесно и треба да 6у. док су на другим местима ум окарактерисали као енергију. 3. није потребно много објашњења.смо у стању да запазимо њихово присуство. срце. Срце је мртво а ум помрачен. као мишљење. понекад је енергија душе. Ми ни најмање не сумњамо да. а то је срце. али је он.ти Ститату. Када ум изађе из ср." („Тачно изложење православне вере". тј. због чега се у том случају ум поистовећује са срцем. То око ду. Као и душа. тако је и у погледу ума.во раздељене. Ники. 6.. Према св.ју пажњу која је расејана чулима и треба да се врати у срце. срце и помисли. Природни живот ума Свети Оци јасно одређују природни живот ума. јер се сопственим опитом ппзнадрригугтваЈјЈПОстојање ума.23). због чега је и васцела душа мртва. 7).Тему ума још нисмо исцрпли. Управо је због тога било неопходно ово разјашњење. јер оно што је око за тело. 152).

Јединство ума са Богом је непокретност. Описујући природно стање ума. чинећи их снажним за извршење њихових делатних врлина. издању). у срп. том.знање.та Ститат. Α када исте ствари посматра духовно.ритељ разумног створења и великог космоса" (исто. рађа и пресаздава људе. стр. „Као образ Божији. али оно је у исто време и кретање.. стр.„Бог је бестрасни ум. опет. према сваком созерцању преображава се 1 различито. он заборавља правду Божију и војује са људима као виновницима неправде према њему. Таласије. логос и по. стр. природно саображава свакој помисли (коју прихвати). 394. 3. када се природно креће према Богу и када је уједињен са Њим. смиреноумљем. „јер све учествују уједној души" (Гри-. противприродно и натприродно. Живот Светог Духа проја. Када човек пребива у Богу. разума] и знања" („Добротољубље". када се његов ум налази у природном стању и не креће се изван сопственог достојанства и природе". разум] и „као остале небеске душе пре. Никита Сти.тат каже то исто за ум: „Сви умови имају у том Првом Уму и непре. Никите Ститата показују да ум. 332). део. Када се затекне у противприродном месту. Свети Марко Подвижник описује три кретања ума. љубављу и састрадањем и бива обасјан светлошћу Светог Духа" (Ники. он је у стању непрекидног кретања. мораћемо јасно да одредимо шта су природна. „Добротољубље". изнад сваког ума и изнад сваког бе. стр. постаје добар и мудар.цу да се ум. том. Који. Свети Оци такође наглашавају чињени. Када се налази у природном месту.вљује природно стање ума и одсликава његов природни развој. он себе сматра узроком злих помисли и страсти и своје грехе исповеда Богу. словесност. том. Зато је од велике важности да ум научи да духовно посматра мисаоне представе ствари јер другачије не живи у свом природном стању и бива изопачен. 213). „Једино је Бог до. и сам се показује као ство. мисаоне представе] ο стварима. премудрост.саздава себи сродне људе. Максиму Исповеднику. Када човек истрајава у очувању кретања свог ума сагласног са природом. „То није случај са нечистим умом.вотворава их дахом својих уста. човек има бестрастан ум онда. а причасношћу Богу такав постаје и ум. светлост и извор добре светлости. Када је ум. исто као и дароватељ мудрости. 329)_________________________ [рема св. него са умом очишћеним и неоскрнављеним" (исто. 104). 2. изопачене су и болесне и све остале силе и васцела душа. подражавајући га. горије Палама. „Добротољубље". аутоматски је и васцела душа изопачена. Ум својом речју пресаздава душе других људи и ожи. као око душе изопачен. Човеков ум жели и тражи да се сједини са Богом. Ум човека који се креће према Богу пресаздава друге душе и.жава у једноставности и човекољубљу". Ове речи св. стр. 326). 114). 329). „од којег је добио свој почетак" и по својим природним особинама окреће се ка њему и чезне да га „подра. јер је савршенство бескрајно. Свети Максим у својим дели.бар и мудар по природи. Када се пак нађе у Богу (молитвом). 1. уједињен са првим Умом. тако и ум душе рађа реч [слово. а када је изопачена и болесна једна сила душе. противприродна [неприродна] и натприродна кретања ума. три мислена [духовна] места на која ступа човеков ум после промене: „природно. „Добротољубље^_4:Ј^ 133)^_________—-— — — .страшћа.. он налази плодове Светог Духа" („Добротољубље". остаје чист од вештаства и „бива украшен кроткошћу. постаје потпуно без I облика и без изгледа" („400 глава ο љубави". словесности [речи. Α када доспе у натприродно место. стр. ако се потруди" (св.стано мировање и бесконачно кретање". 3.ма помиње вечно кретање непокретног и непокретно кретање. „И као што Ум (Отац) рађа Логос (Реч). логос. „Ум дејствује по природи када има страсти у покорности. стр. што је Небески Ум по Својој природи. по благодати постаје оно. који прима помисли [тј. Ум.вау Богу" („400 глава. и појмове [логосе] бића созерцава и преби." стр.

„Душа одлази тамо где ум да подстицај било којој људској страсти" (Никита Ститат. Најпре ум бива болестан. Добротољубље. када га скрнаве миса. према њима негује своју жељу и љубав. ко. Свет^ Макарије и свети Григорије из Нисе полазе од различитих антрополо шких претпоставки. Свети Григорије из Нисе учи: „. или према Исусу." стр.оне представе тих ствари. он условљава целокупно човеково стање. не налази у телу. Ум.177). Наш ум се налази између две ствари..роди на неки зачуђујући и неразумљив начин и присаједињује јој се._____________ Тумачећи један одломак из текстова св.. том. а страст љубави је за похвалу када се ум сједињује са божан. свети Григорије Палама пише да ова два учења нису противуречна. али не у смислу да се ум налази „унутар тела (јер тело не може садржати оно што је бес. било позитивно. стр. 103). када буде. будући бестеј лесан.^ . било негативно. него подједнако обитава у свему и кроз све". себи сродним и мисленим. 98). нити да ум окружује тело будући изван њега (јер бестелесно не може ништа обухватати). натприродно и противприродно. од којих „сваки чини што је њему својствено".. „Људи свој ум управљају или према греху. Ум није ограничен ни на један наш део. Ум је оно ШТО дели душу.сан. Макарије у једном смислу говори ο уму као да је у телу. Р. Другачије речено. Када се ум одврати и опажа вештаствене ствари. или према друтим људима" (авва Илија. он постаје болестан и ту болест преноси на све силе душе. Са слобо. Страст љубави је за осуду када се ум занима материјалним стварима. ко тврди да се Бог. У погледу кретања ума могли бисмо. „400 глава. нити њоме обухваћен" („О стварању_човека"." 'Будући дајеумхранитељ душе. као и одељак/ из учења св. при чему није ни усађен у њу. 330). док св. Приопштење ума телу представља неизрецив и несхватљив спој.ским стварима" (св„ Максим. који опет каже да се ум. не налази на једном одређеном месту. св. Карактеристично је да се ум „протеже на оне ствари на којима се задржава.ји тврди да је Логос некада обитавао у утроби Пречисте Богородице. мења се сагласно путу који следи и месту у којем се налази а затим мења и душу. Верујемо да ће се ово разјаснити у ономе што следи. него да у јединству допуњују једно друго. било према бо. „Гностичка поглавља". дакле. у којем се кажеј да се ум и све помисли душе садрже у срцу као органу. анђела и демона.телесно). стр. уопштено утврдити да оно може бити природно.. између врлине и порока. будући бестеле. Макарија. Као што неко. него у смислу да ум приступа нашој при. и треба сматрати да се налази и у њој и око ње. а затим скрнави и доводи у за.С.. „Старечник".". не противуречи другоме. „400 глава. Григорија из Нисе.блуду читаву душу. „има власт и силу које хоће било да следује било да одбаци" (св. 37). Због тога православно подвижништво приписује велики значај напредовању и кретању ума. стр. Григорије у друтом смислу каже да је ум изван тела. обдарен слободом. 44..мо говорили ο болести и исцелењу ума.дом коју има. Максим Исповедник.жанским. 4. било према телесним стварима и страстима. ум се креће сагласно својим жељама.

гија ума су присутни онда. док је живот ума повезаност и сједињење са Њим. неизре. потребан хлеб врлине.23).16). у том стању прима утеху одздравље Бога. Када креће према Богу и када се са Њим сје-Он дињује. „Стварни живот и истинска енер. „страствени део душе (божанско) оружје" постаје (св. од суштинског је значаја да ум поседује живот како би био у стању да разликује Божију утеху и дејство од деловања ђаволског. на грчком). Таласије. 2. то је добро речено да нема ничег већег од божанске љубави" („400 глава. стр. . У свом природном стању. У здравом посвећује уму. Удаљавање од Бога умртвљује ум. ο — којем/ /ћемо говорити ""' "Као образ Божиј^Гумживи само онда када је сједињен са Богом и када постане мудар и добар. 2. када је словесни део душе обузет божан. иУм у Богу задобија опажање и та способност опажања састоји се у „моћи да се поуздано разликују укуси духовних ствари" (св. 2. У духовном животу.2. Објаснили смо на другом месту да ум поседује суштину и енергију и да као суштина обитава у срцу. „живот ума је светлост (духовног) познања.ским виђењима и када узноси похвале и благодарност Богу. 78. налази изван тела.циво користећи срце као најважнији телесни орган („Тријаде"." стр. 1. Солун 1977.| будући бестелесан. тако је и духовна молитва храна за ум (св. на тај начин излази из тела и ствара мисаоне представе [νοήμα] ствари. Дијадох Фотички. То је кружно кретање ума. стр. „Гностички стослови". али исто тако и у телу. да би живела. том. 185).сли. То је живот ума. привезав. „Добротољубље". 2.ψΆΚΟ је и са овим учењима Светих Отаца у погледу ума. 29). Апостол Павле пише: Ко познаде ум Господњи да би ϊα поучио? Α ми ум Христов имамо (Ι. он је здрав и крепак. 38) № Као што је телу потребан хлеб да би живело. Молитва хранисе умум и оживотворава га. Човеков ум се. који се непрестано божанском.Κορ. као што је души. а ову светлост рађа љубав према Богу. Према св. Нил Подвижник. док као енергија дејствује кроз поми. ум ступа у срце. Природно стање ума је његово уједињење са умом Христовим. Он тада бива озарен и просветљен.. Максиму Исповеднику..ши се за Њега непрестаним сећањем" („Тријаде". енергија ступа у суштину и тако се узноси ка Богу.

онда је то у потпуности потврђено од Бога. 213).5). Павла Јасна ο је заповест апостола поседовању здравог и живог ума: Сваки некаје осведочен у уму своме (Рим. душа том. Ум је кочија која човека одвози или Богуделима. 2.„Добротољубље". када је ум здрав. 14. . стр. или ђаволу и грешним У сваком случају. Тада је васцела здрава.

има недоличне помисли" (св. Максим Исповедник.разумевање са целомудреношћу душе. сластољубљу и славољубљу („Делатна погла.чује „ватрену кочију која језди преко неба" и супротставља се трима страстима: среброљубљу. непознате и несхватљиве свакоме. 66).ствује у природном човеку. То познање је познање Бога и творевине на начин који је несазнајан. за свакога. стр. постаје савршен када се обогаћује бо. и колико је то доступно мудрима. том.тљиве. ко је далеко од Бога. уопште. Никита Ститат учи да ум поседује четири силе: разумевање. сузбија сваку помисао противну љубави. том.жно спознавши Несазнајнога. вуку га као заробљеника на само дело греха". Ове четири силе ума морају се ујединити са четири оиште врлине душе. 275). стр. Таласије. ко је далеко од благодати. 2.. То уобли. У таквим околностима кажемо да су ум заробили демон и страсти. осим тога. а довитљивост са одважношћу. што смо изнели.7стао да буде савршен. „400 глава. ум сузбија све помисли које происходе од ђавола и. Таласије.Иако је ум сила душе у смислу у којим се тиме бавимо у овом по. Болест ума [ Ум је због грехопада затамњен. 225). присебност.. и иста ствар се дешава сваки пут када човек сагреши. Ум. том. будући да идол греха остаје као незацељена рана и узрок новог греха. у којем су демони.же да је „место свето и храм Божији ум човечији. Након што срце опустоши нечистим помислима. он поседује и друге моћи и дејства [енергије].вља". 104).глављу. То се испољава И у речима И делима. опустошивши душу страсним помислима. „Задатак ума је да одбије сваку помисао која потајно клевета ближњег" (св. стр. „Када га победе у томе. Оннебивасамопоробљен." стр.бље". Где стоји на месту светоме (Мт.15) и ка. схватање са правдом.. Овакве поделе нашег ума за нас несумњиво морају бити несхва. Човек који живи „унутар откривења" и озарен је Светим Духом. „Добротољу. Када се налази у природном стању. Ђаво је прву борбу водио са умом. Демони воде велику борбу како би поробили ум и привукли га нечистим по. он истотако постаје и болестан. остаје у уму. Добротољубље. човеку Божијем.. 3. показује природно стање ума када он деј. користећи као упориште страсти које постоје у човековој души. упркос томе. гур. Свети Максим наводи Господње речи: када дакле утеда. проницљивост са разборито.____________ ______________________________ . а по свршетку овога. а „ум. добио од Бога свеобухватно знање О Његовом промислу И суду ο њима" (св. „Добротољубље".те шусобу опустошења. Свети Максим учи да демони. Демони покушавају да поро. 2. „Ум је савршен када је преображен духовним познањем" (исто. воде га у грех мислима (да машта ο греху).гопознањем. помрачен и болестан. који је савршеном вером непости. којим су овладале страсти.шћу. односно . 24. зло се ту не зауставља. Све што човек каже или учини. Све ово. разликовали и описали ове силе и упознали целокупно унутра. познаје све дубине душе и све силе ума. схватање и довитљивост [умешност. указује или на . целокупан човек остаје замагљен и непознат. кроз своје подвиге и просветљеност Светим Духом. ђаво се повлачи. стр.шње устројство душе. подстичу нечисте помисли помоћу којих воде битку саумбм и присиљаваЈу га да пристане на грех. „Оно је савршени ум. 214).мислима.^"1^Гјеболестума. али идол греха. проницљивост. оштроумност]. Он је пре. поставили идола греха" („400 глина η љубзв^".бе ум и сваки следећи пут када човек да свој пристанак и сагреши. али су Свети Оци. 217). сагледао сва уопште Његова створења. Осим тога. Међутим.

Због тога Свети Оци поу. Природно је да болест изазива и смрт ума. са страшним и узнемирујућим последицама за наш живот.5). 2. 1. постаје затамњен и помрачен. бави чулним стварима.чавају да стражаримо над својим помислима „како наш ум не би био помрачен него да би. том.ним) уживањем (св. том. када на тај начин помраче ум. 169).18). Иси. чим престанемо. она са собом уводи и „мноштво других срамних помисли. Због тога они. заједно са умом. немамо чист и отворен приступ ближњем.хије Презвитер такође учи да човек. стр. поука. На другим местима се за ум. Такав ум. Уместо да се окрене према Богу и да се сједини са Њим.плодан или када говоримо ο овоземаљским стварима. . Према св. „Као што облаци сакри. стр. каже да је „покварен" (Рим. „Лествица". да бисмо описали извесна стања и особине болести ума. у срп. удаљен од Бога. Наш ум је помрачен и остаје бес. које обухватају све друте (нечисте помисли). могао да види" (св. Свето Писмо говори ο изопаченом уму. 3. 1. „Добротољубље". 209).шњим покретима и речима могу да разаберу стање ума сваког човека. умилење. супротно томе. 26. Ми истог тренутка губимо своју усрдност. ум се одвраћа [од Њега] да би се сјединио са чулима и тако постаје њихов роб. 160) Помрачење се назива и слепилом. таштином и (чул. стр. На овом месту желимо да покажемо ко испољава болест ума: „. 2. На другом месту. том. Ум се ослепљује трима страстима: среброљубљем. ухо не чу и у срце људско не дођоше" („Добротољубље".стол Павле каже да се надима својим телесним умом (Кол. Јован Синајски. стр. Никити Ститату. Привезаност ума за чула „чини га робом телесних наслађивања" (исто. Када се. Болестума се такође описује и речју „помрачење". свака у своје време. Због тога смо „просветљени све дотле док чувамо ум. или када их прихватамо разумом и бивамо сагласни са њима или пак када се на. 177). том. Када је наш ум помрачен. лишен дејства.Тим. 214).[енергије] Светог Духа. оне.Тим. Исихије Презвитер учи да осам главних нечистих помисли. „Добротољубље". одважност пред Богом и духовно познање. Говорећи ο јеретикутога времена. Марко Подвижник. блистав. стр. за. „Добротољубље" 1. по споља. 2.родно стање. Ми.вају сунце. међутим. бивамо помрачени" (Исихије Презвитер. 382. издању). Ако открију да је ум незаштићен. има. можемо говорити ο слепилу и немогућности ума да ја. јесте болест ума.8).магљеног и погруженог у таму. као св. стр. дакле. Било која од њих да уђе. Ово ропство. који поседују дар расуђивања. „незнање земаљског ума. —' ономе што следи навешЕемо светоотачке текстове.ΗΟΪ ума и лишени истине" (1. ο телесном уму. 3. када води грешан и развратан живот. 320). 1. Све је оскрнављено и помрачено. Ум је. приступају дверима срца. тако да она није у стању да гледа зраке божанског светла или она добра која око не виде. 214). као и душа уопште. апо.28). како се помиње у богословљу апостола Павла. ово заточеништво. 152). „телесни ум". том.ше тело.. том.људи изопаче. стр. ступају у срце. удаљи од Бога и изгуби своје при. Таласије.болест или на здравље ума. Сви који се противе истини су људи изопаченоГаума (2. чини је мрачном и отежава опажање божанског и људског. прекрива очи душе. Овај одломак јасно наговештава да телесни [σαρκικός] човек. оне подстичу и тело и побуђују га на срамне поступке" („Добротад>убље".сно сагледа ствари. стр.17). говоре ο томе како се ум удаљује од сфере [„места"] духовног познања када се страствени део душе одвоји од њених врлина („Добротољубље". тако рђаве помисли помрачују и погубљују ум" (св. као образ Божији. Апостол Павле не жели да хришћани живе као пагани у празноумљу своме (Еф. Таласије. једна за другом. 4. „помрачује свој ум" (исто. 6. Свети Оци. јер је то истинско слепило ума. стр.

није способан да созерцава Бога или да буде про. То представља његову болест и смрт. час . Свети Василије Велики учи: „Као што око не може јасно да види предмет када се стално помера час у страну.светљен. Човек у тим условима не може да нађе истину.

На тај начин се наше сопствене помисли придружују демонским фантазијама. нерасудност и заслепљеност" (исто. -^'"Друго болесно стање ума је равнодушност. Ма коли.бљен. постоји и оскрнављење. Ум не мора бити оскрнављен само великим. 1. стр. 2. том. Како уобразиље [замишљања] почињу да се умножавају и да нарастају. негоје нечист и њихов ум и савест (Тит. ни сазнања. „Добротољубље".15). 224). тако и ум. . каже св. том. „Надмен ум је облак без воде. 1. стр. 1. идању: св. _________________________ „Ум оболео од страсти таштине прелешћује се у покушају да Бога ограничи на облике и форме" (Евагрије. у грч. стр. исто се дешава и са оком душе. „Лествица". 6. „Када они (демони) победе душу и светлост ума помраче.П. том. том). „Будући пометен хиљадама брига ο овоземаљском. он то не може да учини све док се ослободи страсти. Таласије.______________________. „Добротољубље". опет пада на земљу вучена узицом. неосетљивост. неосетљивост и безосе. смртним гресима: „Ко је окусио од праве молитве. стр.ко покушавао да узлети ка небеском познању. Ако је неискусан и живи без трезвености. 1. 152). 1. а затим почиње да разговара са њима и да на њих одговара. све што уобразиље донесу. Јован Синајски. Исихије Презвитер такође описује начин на који ум бива заро. покушавши да лети. стр. друтачије речено. Осим већ поменутих болесних стања ума. Апостол Павле каже: Чистима је све чисто. стр. човеков ум не може јасно да гледа истину" (Е. поука. α нечистима и невернима ништа није чисто.њу да се чисто МОЛИ Богу (Евагрије. 28. „Осуде достојне страсти окивају /ум и везују га са чулне ствари" (св. стр. поука. Нил Подвижник. 198). том. стр. односно умом". ' 219).Е. 181). он одједном почиње да прихвата све што се појави у острашћеним уобразиљама [чулним представама и сликама створених у машти]. који још није стекао бестрашће. „Неосетљивост срца ослепљује ум". Свети Максим каже: „Као кад птица везана за ногу.горе или доле._____— — Јолестан ум је свезан и заточен. 54). део. „Добротољубље". 60-62). поука. 69).'ћајност. ни расуђивања.НОМ речју" (св. 26. нема више ни трезвености. уздижући се ка познању ствари. Јован Лествичник I („Лествица". пада опет на зе. „400 глава ο љубави". Разнолике страсти су ум учиниле грубим и он није у ста.мљу вучен страстима" (св. стр. ни обзира. Таласије. ношен ветровима таштине и гордо сти" (св. тако и ум постаје болестан" („Добротољубље". 2. већ тупост. Страсти га везују и држе прикованог за земљу. Максим. често можеупрљати ум и једном једином неприклад. „Добротољубље". 163).

ограничићемо се на две основне тачке: као прво. како се може постићи исцелење и као друго. чување ума може омогућити људима да „тајанствено созерцавају и богословствују" (исто. смиреноумља и Исусове молитве" (исто. „Храбра душа васкрсава умрли ум" („Лествица". чи.пило. овоземаљских. Међу духовима који кушају тело. непромишљених и неправедних учини праведнима. међутим. искључиво чување ума од помисли. неосетљивост. стр. исцелење ума постиже се чувањем ума. јер „нема напредовања у стражарењу над умом без трезвености. 168). тј. Чим опазимо не. Да бисмо ову тему разјаснили. истог часа јој се морамо одупрети и призвати Христа. том. стр. За чување ума се каже да „рађа светлост и муњу. Чување ума није. пропадљивост. тренутно изазива страст у подвижнику. који се у једној ситној представи. оно подразумева и разнолика дејства. Болест ума је. „Добар коњ. 96). Чување ума је оно што силом Христовом може да пре. оскрнављен и мртав. Исцелење умртвљеног ума захтева храброст.државања. подлих. 167). стр. стражарењем над умом. Исцелење ума Православни начин живота превасходно подразумева исцелење умне [ноетичке] способности душе. стр. сле. стр. човек се очишћује. прелест. 111). које се назива трезвеноумљем или трезвеношћу [νήψις]. Будући да нечи. Стражарење над умом на. као и смирењем срца (Исихије Презвитер. „Добротољубље". чији је исход његова смрт. стр. али зато исцелење ума има као исход исцелење читавог нашег бића. Чување ума се повезује са трезвеношћу и Исусовом молитвом. безосећајност. без трајања и без речи. како је већ речено. освештава и постаје способан за богословље. нема ниједнога тако брзог. Сада ћемо се окренути теми исцелења ума. 167). стр. Филотеју Синајском. какав је његов исход. да стражаримо над умом. тако хитрог и подмуклог као што је тај дух. и од нас се захтева. незналица. стражарењем над умом. а код нехих и мимо њихове свести.образи људе и да их од грешних. поука. Према св. 282) али је исто тако неопходно. без претходне велике и сложене помисли. оскрнављење и препад на ум.миче пред ђаволом. „Добротољубље".жарењу над умом треба да будемо крајње поуздани. Осим тога. одбијањем сваке нечисте помисли. помрачена је и оскрнављена васцела душа. Све што омета ум и одвраћа га од њего. кориснима. Показује се да ум може потчинити и поробити и један једноставан покрет. Према једном од најважнијих учења наших светитеља.њем у јелу и пићу. У том стању је васцели човек болестан.зива се „осматрачницом са које се управља сваком врлином" (Исихије Презвитер. Ја сам уз тебе и спреман сам да ти помогнем" („Добротољубље".сте помисли потичу од страсти. без за.чисту помисао.стима. Свети Оци снажно наглашавају значај храбрости за духовни живот. том. светима и мудрима.јања и без речи и слике.вог природног кретања јесте болест ума. помрачење. 1. 153). да даје светлост и доноси пламен" и да превазилази многе врлине. пошто без тра.Свети Јован Лествичник говори ο „препаду на ум. 3. ропство и заточеништво. Чувањем ума. 13. Када је помрачен ум. што дуже . него се и тада узда у Бога. том. у стра. појављује у души" (15. Храбар борац се не предаје нити постаје малодушан чак ни у оним околностима када уз. То значи да ово стражарење не може достићи свој највиши домет док човек не учини напор да се очисти од страсти и задобије врлине. „а најслађи Исус ће рећи: Погледај. стражарење над умом почиње уздржа. поука. 1. односно напор да се нечистим помислима не дозволи да продру у ум и да га поробе.

На тај начин бивају чисте све мисли и дела човека чија је помисао самовласни заповедник. Једино од.не ћутање усана и затварање очију и ушију". наравно. поука. сећање на одлазак из тела.твог ума доћи њиховим очувањем.веднику који стоји независно међу појмовима и расуђивањима. на му. разли.њем спољашњих подстицаја. а разумни (део њен) окрили молитвом.. Ум. јер ако смрт долази у ум преступањем заповести. постоји и разлика у погледу човековог духовног узраста и онога што чини да би стражарио над својим умом. а другачије созерцатељни човек. У дубину душе ступају добре [позитивне] помисли које човека хране и оживотворују. Овај одломак заслужује нашу пуну пажњу.трчи. том. на пресуду" („Лествица". Овим делом постиже се оно исцелење ума које се на светоотач. том. оскрнављен деловањем страсти. док је за созерцатељног (човека) лако да молитву потчини СВОМ уму" (Илија Презвитер.ке..ву горчину" („Добротољубље". поука. сећање на смрт. 206). стр. одбацујући друге помисли у бездан заборава и збацујући са себе њихо. јача и испуњава светлошћу.важност даје човеку срчаност да васкрсне свој ум. и светлост ума твога никад неће потамнети" („400 глава. да би се. „Добротољубље". чији је циљ исцелење ума. То се. ослобађа се оно што је било заробљено. умртвљен гресима. 104). стр. 28." стр. Мировање чула. 197). стр. том. поука. „Делатан човек свој ум лако потчињава молитви. следи исто предање и тврди да је „за почетника најкраћи пут задобијања врли. сећање на Царство небеско. да тај исти ум најпре морамо очувати чистим. 299).. Таласије. сећање на свуда. Никита Ститат. Ум. Симеона Новог Богослова. стр. Свети Јован Лествичник поуча.бо" (св. стр. „Само Дух Свети може очистити ум". унутрашњег делања. а под коњем јуначан ум" („Лествица". Због тога се изнад свега захтева да у нама обитава Дух Свети. мора наставити и касније. када човек не запоставља делатни живот" (исто. Потребно је нагласити да другачије свој ум потчињава делатни. 278). које се постиже затварањем „улаза". Ово дело мора би. тучен честим ударцем чекића поруге. Смирење. стр. Свети Максим Исповедник такође саветује духовног борца: „Афек.тивни [вољни] део своје душе обуздавај љубављу. сећање на Бога. исмевања и увреде.. стр. 2. другачије то није .шуј уздржањем. 3. умири бригом ο самоме себи" (4. постаје управитељ душе.кујући добре помисли од рђавих". „Ум је просветљен онда. мора бити очишћен. има мноштво задатака: ако треба да буде васкрснут. „како би у нама увек био запаљен пламен духовне светиљке". „Када Свемоћни ступи у душу и свргне разбојника. грдње..присутност Самога Бога. Дело очишћења је деловање [енергија] Светог Духа. Слично томе. Основна је порука Светих Отаца на почетку нашег духовног. у дубину душе. ТИМ више се загрева и убрзава трк. молитва.. Одатле јасно видимо да ум. онда ће до васкрсења и оживотворења мр. 69). „Добротољубље". одржао нимало сломљен или клонуо него потпуно гладак и нетакнут. 2. жељни део њен ису.. морају се одржати све Христове заповести.. прихватајући оне добре и „правећи залихе духовних добара" којима се „храни.ком језику назива очишћење [κάθαρσις]. 207). на суђење. на ревности светих мученика.ти здружено са човековим напором да у свом животу очува оно што му Бог налаже. Ум се на тај начин уподобљава „самовласном запо. љубав и самоуздржање су „кочија са четворопрегом која човека узноси на не. 6. Под трком подразумевам појање светих песама. међутим. Ум прикуј на крст душе као што се наковањ причвршћује за пањ.ва: „Нека ти у непостојаном телу ум буде постојан. 122). Он не допушта исквареним и сатанским помислима да продру у такозвану подсвест. помаже уму да очисти самога себе и да разликује кретања. Љубопитљиви ум. „Многе су делатности практичног ума: мисао љубави према Богу. који се од робовања чулима ослобађа затварањем уста и уклања. ученик св.

3. Један класичан пример налази се и у по. мислимо на деловање Светог Духа које наступа када се у срцу појави сећање на Христа. св. 64). Свети Григорије Палама наглашава да се дејство [„енергија"] ума. То исто чини и молитва када је у питању оскрнављен ум.ва у дубоком жаљењу. 295). Због тога нам и св.ског и сву своју ревност управља према стицању вечних добара" (Е. Навео сам читав овај одломак јер је врло изражајан. зато га је користио и св. Свети Василије каже да се ум.могуће" (Дијадох Фотички. Када се човек посвети творењу молитве. мирис са молитвом. Пет подвижнич.Е. стр. 73). Будући озарен овим величанством и изнутра и споља. том. стр. љубављу. 171). враћа у самога себе и да се сам од себе узноси до боговиђења. Када кажемо „молитва". он заборавља и на своју сопствену природу. већ само молитвом Исусовом. одакле следи да „речју мудрости Божије свима казује дивна чудеса Божија" („Добротољубље".ворене из дубине срца" („Добротољубље". што се не може постићи рационалним размишљањем или анализом. Очишћење ума није. односно бдење: „Будно око очишћује ум" (Лествица. поука. Никита Ститат описује како се очишћује ум. 1. Покајање. ο повратку енергије у суштину. лако може да их избаци и да их се ослободи помоћу молитве Исусове. он више није обузет овоземаљ. употребљава одговарајући лек да би се (овакве хране) ослободио. које се изврша. „иначе се човек заварава ако мисли да је очишћен" („Добротољубље". тако. постаје бестрастан и Прозорљив" („Делатна поглавља". 320). стр. итд. сједињено са исповедањем. Он у исто време задобија и бого. слуша са знањем и схвата са разумевањем". покајање ће га исцелити. . „Добротољубље". стр. Све те силе морају се очистити самоуздржањем. 3. „Добротољубље". а оно је је дубока тама која покрива виђење ду.П. описујући по. али још увек није исцељена васцела душа. који чула нису расејала по спољашњем свету.ну. слух са богомисли.ких дела су бдење. онда се повлачи у самога себе и кроз себе се узноси ка богопознању. 4. Григорије Палама у расправи са Варлаамом. богомислије.ту.јем. укус са самоуздржањем и додир са безмолви. међутим. Овом очишћењу доприноси и ограничавање сна. Неопходно је да се вид споји са бдењем. Исихије Презвитер поклања велику пажњу Исусовој молитви. изго. молитва. прогута их и окуси њихову горчину. постоји и пет подвига. самоуздржање и безмолвије [тиховање]. 1. 133).мрачење ума. и како душу не повлаче на доле ни брига за храну ни брига за одевање. може врло брзо очистити „посвећивањем време. стр. том. његове очи отворе покајањем. тај исти ум чини замагљеним и замрачује виђење божанског и људ. Будући да је просветљен и да зрачи лепотом. јер она очишћује ум од нечистих помисли.познање. стр. него и њиховог уклањања. ко је узео загађену хра.јем. том.ским стварима. У списима Светих Отаца се много говори ο повратку ума у срце. 122). Сила која изазива енергију [дејство] не може бити исцељена све док не буду исцељене и „све остале силе душе". 1. Свако.на молитви. а њега чине помисли. том. искључиво ствар откривања нечистих помисли које су у њега продрле. „Као што постоји пет чула. исцељује се енергија његовог ума. Нечисте помисли се не појављују. посебно молитви коју чини једна једина реченица". Никита Ститат. Ако незнање ума. душа јасно сагледава те ствари. „Када ум прихвати нечисте помисли. стр. На овом месту ћемо запазити и велику вредност покајања. 20. Григорију: „Када ум није расејан спољашњим (стварима) нити је чулима развејан по све. наслађује се ослобађањем од овоземаљ. Ум на овај начин бива очишћен и префињен.ског.ше. насупрот њима. Василија Великог његовом пријатељу. том. указује на исцелење путем покајања: „Када се. отвара очи душе да би виделе величину Божију. том. дакле.сланици св.

као и слатко осећање љубави Божије.тврда овог јединства су сузе и умилење. Прво је кружно кретање. стр. он полако про. односно повратак енергије у сушти. 61. Он на свом повратку најпре наилази на физичко. већ нераздвојни део његовог сопственог бића" (архим. метафизичко срце и у њему сазнаје да биће целог човечан. Повратак расејаног ума у срце. да је чиста молитва пронашла своје превасходно место. Софроније. гову суштину. почетни степен у успону ка Богу. духовно.ну. Овде ум налази своје истинско место. како их описује св. Дионисије Ареопагит.ко. духовно срце. „Старац Силуан". било менталне (исто). издању). односно јединство ума и срца. „Кроз чисту умносрдачну молитву подвижнику се отварају велике тајне духа. „Сузе умилења током молитве су сигуран знак да је ум сједи. Тамо он открива своје дубоко. Силазећи умом у своје срце. ум се удаљује од сваке представе. у срп.ј вање од онога што је споља.ства њему није нешто туђе. „улазак (душе) у себе и удаља-. односно енергије ума у њех·. Управо због овога подвижници то. а затим и на метафизич.дире у оне дубине које више нису тело. Повратак ума у срце је заправо сабирање ума. Ступајући у срце. Врата срца су затворена за сваки сграни елемент α „душа ступа у примрак [γνόφον] сасвим посебне врсте и постепено постаје достојна да непрестано стоји пред Богом чистог ума" (исто):_______ __________________________ Расправљајући ο повратку ума у срце. потребно је да се нешто каже и ο три кретања ума.лико цене умилење" (исто). јесте исцелење ума.тако да заборавља чак и на сопствену природу. По. било чулне.њен са срцем. тако да постоји унутрашња усредсређе-/ . Он каже да душа и ум поседују три кретања.

ум се ^ узноси ка Богу.целења. Ο божанским именима. Који је изнад сваког бића. душа тада напредује према стварима које је окружују и уздиже се од спољашњих ствари. 704-705). Један од првих плодова исцелења је бестрашће.јој (духовни) борац настоји да „ум врати у самога себе. гом. благословен ум који. који се нерасејано и невештаствено моли Богу: „Благословен ум који је током молитве потпуно очишћен од обличја. Р. умно=сЈр дачном молитвом. 2. 8) Г^____________________________ ____________ Ћовратак ума у срце постиже се МОЛИТВОМ. сабира све своје силе и на тај начин се узноси ка Богу. Нил Подвижник благосиља ум 2. у ономе што следи осврнућемо се на исход исцелења.ност првом кретању. бес. научени да на овај начин непосредно гледају Божије творевине. бла. Ум се ослобађа од свега створеног.______________________________________________ \ Будући да смо видели како се очишћује ум. он је покајањем уједињен са срцем и Бог се ту открива. одбацује сваку ми. него у кружном кретању. на основу дела Светих Отаца видећемо шта се са умом дешава непосредно након ис. благословен ум који се током молитве у потпуности ослобађа чулног" ^ („Добротољубље". Кружно кретање се задобија умно-срдачном молитвом. које је непогрешиво^ (Григорије Палама.С. Ово се назива природним созерцањем или катафатичким богословљем које Бога види у приро. Треће кретање се назива спиралним и представља спој између претходна два кретања.гословен ум који током молитве постаје невештаствен и сиромашан. У овом методу су могуће обмане јер многи људи. 187). 1. другачије речено. задобија још већу богочежњивост. као и током овог процеса. када се ум. душа се најпре враћа самој себи. То кретање је кретање такозваног апофатичког богословља.сао ο творевини и свако маштање. 1. созерцавајући природу. будући тако усредсређен.почетном и бескрајном. ка простом и сабраном созерцању. нерасејано моли Богу. названом кружним. 3. непомућен у својој молитви. У овом кретању. Свети Оци дају пред. Бестрастан ум је „надвладао страсти и превазишао и радост и бол". душа се узноси ка Богу. бивају у заблуди и клањају се творевини више него Творцу и Саздатељу.ди. Стога св.ско. На тај начин се избегавају заблуде" (Дионисије Ареопагит. не дозвољава уму да се обмањује и. стр. Када је у таквом . јер је ум сједињен са Њим. очишћен од било какве помисли или идеје. јер обликује круг. „Тријаде". у ко. Тај пут је поуздан.""ностна њене духовне силе". „Њиме се ум враћа у срце. да га покрене али не праволинијски. Друто кретање је праволиниј. као од неких шароликих и многоструких символа. посебнб тзв. и кроз срце се узноси ка боговиђењу.

на]. јесно ви. па чак и тренутак када се овај припрема за битку. приликом изучавања Писма.45). а када дођу радости и весеља. сматрајући да „свако ко жели да буде свет и савршен мора научити методе дијерезе. Добротољубље. --^"Очишћењем ума долазимо и до истинског самопознања. такође. он много јасније сагледава ствари. Максиму Исповеднику. силогизама и анализе" [тј. Када је ум ослобођен спољашњих подстицаја и греховних оскрнављења. анђелске) силе ко. 24. стр. стр. 4. исто тако. боље је да чистотом духа овладаш собом и не стрепиш. том. он се озарује и. 315). најтешње повезано са бестрашћем. том). 2. 227). Он поседује ја. „не сматрамо истинитим знање које се садржи у речима и силогизмима него знање које се показује делима и живо. или нала. међутим. том. ако човек поседује и мудрост. . Истинско богословље није плод материјалне усредсређености. 2. „Добротољубље". том. Богосло вље се не добија људским знањем и ревношћу. Философ1 ' Варлаам је тврдио да су светост и савршенство немогући без „дијере. 41). „Познање Бога природно привлачи κ себи кроз љубав чисти ум" (исто. разликовања. Чисти ум се. „он се радује доласку патњи. рекао: „То није неопходно. 41). у одговору на питање авве Амона да ли је. 103). Ово бестрашће је живототворно умирање Господње (в.шћу" (Максим Исповедник. Свети Григорије Палама се. Очишћење је. или у светлости Пресвете Тројице" (исто. или у созерцању невидљивог. упућујући у свет блиставе зраке бого. „Ми хришћани". „400 глава ο љубави". „Природна поглавља". стр.је му предлажу добро.њу видљивог. Он види све поступке злобника [демо. Када је ум очишћен. Очишћен ум „постаје за душу небо пуно звезда лучезарних и сјајних помисли. поучава он. Најчистија савест не бива узнемирена страсним помислима ни током сна. стр.том. закључака и рашчлањива.зи „у простим појмовима ствари људских или у природном созерца.\ зе.тољубље". 208). „Добротољубље". „Добротољубље". стр. остаје уздржан и не прелази границу" (Никита Ститат. јер је оно енергија [деј. том.ња. не зато што сами нису поседовали опит. з. постоји узајамна привлачност "између чистог ума и богопознања.10) које наступа дејствовањем Светог Духа (исто. стр. 112). Због тога кажемо да је читав живот. посебно у временима када је било и људи који су га порицали. односно. а понекад природа ствари коју ум созерцава" (исто. стр. „било да његово тело спава или је будно. Кор. уколико је човеков ум за то способан. он може да богословствује. На овај начин човек постаје богослов. када разум мирује. са Сунцем Правде које блиста међу њима. какви су се примењивали у јелинској философији]. Марко Подвижник.сно сазнање ο свим лукавствима злобника. Према св. неопходно умешно се користити речима и бити спреман за одговор на питање које би могло бити постављено. па чак и само човеково тело. које није само истинито него. 56).стању.ДИ просте појмове" (Таласије. Максиму Исповеднику. понекад свете (тј. 2. „Добро.словља" (Никита Ститат.ство] Светог Духа Који обитава у чистом срцу.Нисти ум је онај који се одвојио од незнања и осветљен је божанском светло. „раних Отаца". па тек онда да говориш" („Старечник". богословље. него зато да би потврдили његову веродостојност. „Ум по мери (ослобођења) види подмуклост непријатеља" (св. „Свети Дух налази чист ум и по његовој мери посвећује га у тајне будућег века" (св. стр. 3. Он разуме Писмо које каже: Отвори им ум да разумеју Писма (Лк. Бестрастан ум. . 295). Због тога је авва Сисоје. супрот. оно представља пројављивање Светог Духа. Свети Оци су понекад користили дела тзв.ставља таквом гледишту као „стоичкој и питагорејској јереси". силогизама и анализе". 1. стр. према св. Очишћен човек је у целини богословље. стр. Очишћење ума је важно јер човек на тај начин задобија богопознање. Таласије. 303). Чист ум некад поучава ам Бог приступајући му.

3. Везу између ова два чуда. он је изнад сваке телесне жеље" (св. сматраће се за чисту жртву Богу" (Илија Презвитер. Илија Презвитер. Марија и Марта. сада је слободан и испуњен радошћу. Ко.стички стослови". ко није очистио свој ум. стр. том. До самопознања долази дејствовањем [енергијом] Светог Духа. том.ник. 300). 111).поуздано и непобитно". међутим. Ум. Григорије Палама. 310). 2.гачије речено. ^___________________________________ Овај цитат има велики значај. вративши се у срце. другачије речено. и као што су му Ла. Услед тога можемо говорити ο васкрсењу ума. његово очишћење и повратак у срце путем покајања и умно-срдач. „неће постати свестан свог сиромаштва (тј.ђен маштања. и ускликнимо: Благосло. „Тријаде". незнања). тако долази и у мртав ум да би га васкрсао из трулежности изазване страстима.рима како би. који је некада био заточе.тодима дијерезе. тако му (Христу) и „разборитост и праведност. То \ Ј^Јз је.вен који долази!" (Јутрење у четвртак пред Цвети . „када је очишћен и ослобо.димо му свој ум.ћа. као палму пону. Никита Ститат повезу.Улазак Господњи у Јерусалим). јер тек тада започиње самопознање" (св. дру.њем. и . он је и васкрснут.13). заблуда и може довести до страшних последица.ристећи метод који смо описали. Због тога исцелењем ума откривамо постојање страсти да бисмо ~~ КадаЈеумт^сцељен. због страсти. као што је Христос дошао у Витанију да би васкрсао Лазара. заједно са нашим сопственим дела. и кроз Његову страшну власт да дарује живот.^ !оже доћи до самопознања путем самоанализе и психоанализе. преклињући Га да дође и васкрсне наш ум што мртав лежи у гробу. којима се Христос призива да васкрсне мртав ум. могао видети своју унутрашњу пустош. Тек када благодат Божија. Јер данас многи тврде да човек 1 . „Гностичка поглавља". 2. стражарење над умом. умире и ум и бива сахрањен.је ово васкрсење са чудом васкрсавања Лазара. „Добротољубље". стр.вршити као шизофреничар. „Праведност је напор и ду. односно. настојимо да ум ослободимо његових сопствених представа и робовања чулним ства. стр. потпуно безосећајан и лишен животне силе. „Подражавајмо верно Марију и Марту упутивши богонадахнута дела као посланство пред Господа. стр.савања мртвог ума. уколико искреним покајањем и строгим подвигом не учини свој ум „понизним и незлобивим".ховно делање. „Када је ум ослобођен од страсти. 1. нико.зареве сестре. отупео и одбацивши страх Божији. 3. тј. све. „Гно. изашле у сусрет. том. и „узноси се ка небесима. Навешћу два таква тропара: „Похитајмо да созерцање и делање. што буде чинио. сједињене у молитви. која су његова постојбина" (св. мртав и погребен као Лазар. следило би да је Марта делање а Марија созерцање. поуздано познајемо сваку појединост свог би. Други плод исцелења ума је слобода. упутимо Христу. Светитељ у наставку каже да нико не може доћи до самопознања ме. највероватније је да ће за.не молитве. чуда васкрсавања Лазара и чуда васкр. Према овом тропару. Као што је умро Лазар тако. док је разборитост умно [духовно. као и очувањем Христових заповести. 325). ноетичко] делање и созерцање" („Добротољубље". Када је ум ослобођен страсти које га умртвљују. „Добротољубље". плачући и наричући. у сузама излазе у сусрет". Дијадох Фотички. погружене у бол због смрти нашегума. силогизама и анализе. Подвижнички метод је једноставан. Када човек започне да анализира самога себе. озари нашу душу. налазимо у многим православним тропарима који се певају у цркви.

види светлост свога ума.ва тек када „сила душе загосподари страстима" (нав. говори ο светлости ума: „Немојте сумњати да ум. страшном влашћу самилосно васкрсао Свог пријате. 3. чист ум бива озарен и обузет заносом (Никита Ститат. Свети Дијадох Фотички. 2. посебно ο светлости ума ο којој се говори и у светоотачким текстовима. Међутим. озарени и укрепљени Светим Духом. тако и ум поседује светлост. стр.сподњи. Учење св. Човек. Свети Григорије.бротољубље". том.3. не престајући да буде свестан света. доживљава екстазу [вансебност]. и не само да види сопствени образ. „усхи. Ум је створен по образу Божијем. 99). како би га Он васкрснуо. могли повести битку 'Ј Ум је мртав. Када не носи копрену зла. лежи у гробу лишен животне силе и зато пред Христа пошаљимо Марију и Марту. У својој расправи „У одбрану свештених исихаста" („Тријаде") св. 2. сматра да се то деша. том. 220). који је задобио непрестану молитву. наставља: „Таква је свака очишћена природа која није пре. том. он на другом месту каже: „Они што непрестано проводе време размишљајући у дубини свога срца ο овом светом и преславном Имену. Григорије Палама се на многим местима бави овом темом. него и блиста. Сматрамо да је на овом месту од суштинског значаја да говоримо ο светлости. 1. Свети Нил Подвижник поучава: „Када нам приступи анђео Го. Када Свети Оци говоре ο усхићењу и иступље. стр. он себе види као друго чак иако не гледа нешто друго. Осим тога.ћењем" [αρπαγή] и представља један вид созерцања. . завршава говорећи: „Да ли јасно схваташ да ум.ствовањем Светог Духа. 290). Наводећи различите речи светитеља („Тријаде". током молитве. стр. ум себе види као светлост" (исто). „она себе види као духовну [умну] светлост" (исто). ослобођен страсти. тако у својој великој милости подари живот свима нама" (вечерња служба у среду пред Цветну недељу). Те ствари се. Господе.ља Лазара. 3. стр.частан благодати Божијој. 4. 330). у потпуности постаје толико прозиран да жи. Он. помрачен и прикривен страсти. међутим. 127). постајући при.ства унутар ума и чини да његова светлост дејствује без заблуда" („До. познавалац целокупног мистичког бого. „иступљење" и „узношење" из ума. Наслађује се боговиђењем и беседи са Господом. него да је ослобођен овоземаљских и телесних брига и да себе при. то не значи да ум напушта тело.ма. као што је био случај саПитијом [пророчицау Аполоновом светилиштууДелфи.ње којеје благодат Божија утиснула у тај образ" (исто. видећи самога себе. дело. У том смислу светитељи кажу да човек може видети светлост свога ума. И како је Бог светлост. стр. 183). стр. добија и друга тајанствена и натприродна созерцања и. „Очишћен и просветљен ум. 1. када се човек ослободи страсти и буде од Бога озарен. наше делање. „Ум који влада самим собом (васкрсли ум) постаје храм Светога Духа" (св. тј. у стању је да. током молитве може себе ви.носи Богу. када се нађе под снажним дејством.завапимо: Као што си некада. затим.во види своју сопствену светлост".кривена копреном зла". дешавају природном чове. док је ум палог човека затамњен. Чист ум је озарен и просветљен.ку. понекад такође могу видети светлост свог сопственог ума" (исто. Кад се нађе у овом стању.дети као светлост и да зрачи божанском светаошћуУ?^~заиста7^ви^ дећи самога себе. међутим. „Добротољубље". Ова екстаза се назива „отимањем ка Богу". До виђења ове светлости долази деј. „Добротољубље".словља.1) међутим. Дијадоха прихватају и Калист и Игњатије Ксантопули („Добротољубље". том.11). вансебности].ма]. Таласије. 7). он самим својим присуством прекида сва непријатељска деј.њу [екстази.

Можда се овде најбоље могу применити Спа. Тешко.ња још нема Бога. човек у ствари созерцава своју умну красоту коју многи поистовећују са Божанством. по благодати Божијој. у срп.приближава ум познању непрола. можемо рећи да је. да светлост којајеу теби не буде тама (Лк.ног сагледавања властите красоте. мрак очигледних ђаволских саблазни или мрак губљења благодати и богоостављености. а што је потпуно погрешно. Бога још нема. Григорија Паламе и архи.блиста светлост Божија и када је ум очишћен. него и блистање које се у његовом лику ства. која превазилази светлост сваког емпиријског знања.ћи и за виђење божанске светлости у човековом уму. дакле. већ природна светлост ума човека створеног по образу ^ожијем. у блистање које је у нама. 145-146. тешко. 165167. јер је то мрак ослобађања или уопшта.зног. Ово сагледа. одражава у њему. усавршавањем људске мисли. „у преобиље.Луцифера.пад Денице . У својој књизи „Старац Силуан" архимандрит Софроније пише ο тој природној светлости ума: „Достигавши ону границу где је крај светлости и мраку (в. Прва космичка.сти. уколико нема чулне светлости. ум као образ Божији светлост. односно. „Налазећи се у мраку занемаривања. зато што би то значило пасти у прелест.вања. Међутим. иако још апстрактног. тада бисмо рекли да се налази на граници појављивања нестворене светло. пошто се налази на границама истинског боговиђења. настала је као последица самозаљубље. јер у мраку занемарива. постаје непрозирни застор и чврст зид који одваја Бога више него мрак буђења грубих страсти. 7). зато што у таквом случају мрак занемаривања.ситељеве речи: Пази. ум осећа својеврсну насладу и спокојство. моћи ће да осети не. ноетичким] чулом док га не озари божанска светлост (1. у срп. према учењу св. али да је помрачен страстима.ра благодаћу Божијом.вање . у којој нема никакве таме.мандрита . Свети Григорије Палама је развио сва ова учења зато што је философ Варлаам тврдио да се људским знањем. Јов 26. Као што чулно око не може бити активно док га спо. Тешко нам је да упоредимо текстове св.што слично светлости али то још није нестворена светлост Божанства већ природно својство ума створеног по Божијем образу. 3. може видети Бог и задобити богопознање. ослобођена од свих предста.35). Григорија Паламе. пак. који постаде тама. „Када бисмо хтели да одредимо „духовно" место овога мрака. з. издању). издању). Чуло вида само по себи не може човеку бити ни од какве помоћи. може се назвати мраком. она није Истинска Светлост. уколико божанско зрачење постаје све јасније и јасније" (1. 11. душа. накратко може да обитава у том мраку занемаривања а да при том не види Бога. Тек када за.као искорак из временог . чинећи човека поседником новог знања. Исто се може ре. преисторијска катастрофа . Светитељ види да се тај образ преображава из славе у славу. тешко. Ако се он тада окрене самом себи. ономе ко ову мудрост прими за познање истинског Бога и ово сагледавање као приопштење Божанском бићу. он може видети не само своју сопствену светлост.Ово учење наговештава да ум не види сопствени образ.ју они сагледавају светлост. 9). Укратко.ва. сагледавања које се завршили само.ља не озари светлост. Иако је светлост ко. тако ни ум не може видети својим [духовним. јер у том мраку. самом по себи. у коме нема Бога.обожавањем" (стр. него славу Божију која се. Ова светлост ума.10). Бог се јавља у светлости и као светлост" (стр. када се умна молитва врши без потребног покајања и молитвене устремљености ка Богу.

мрак демонских наговора или богоостављеност. потичу од умирања ума. Верујемо да светите. стр. укратко. том.. стр. милостив и дуготрпељив.рених) бића (св. наравно.цање чисто дејствовање Бога у човеку. осећамо да старац Софроније говори ο разуму који човек обоготвора. виђење божанске светлости није могуће све док се човек не нађе у стању озарености благодаћу". „Добротољубље". Григорија Паламе.стаје као светлост (исто.. благ. Ум се. Док се.стаје потребно искуство. Свети Максим каже: „Када видиш да се твој ум побожно и праведно бави светским помислима. „. 2.5). јер нам недо. том.. Гри. наговештавајући апсорбовање тела од стране Духа. „Тријаде". другачије речено. Таласије. „Светитељи виде светлост а онда задобијају боготворну заједницу Духа". савладавајући и исто учење. следили исти метод исцеле. На тај начин ум бива прослављен. Ум који размишља ο божанском одржава и тело чистим од такозваних телесних страсти. „Тријаде". Кажемо „у извесној мери". Исцељен ум бива удостојен боговиђења. чини да међу њима постоје разлике. бива поживотињен или озверен борећи се са људима због тих материјалних ствари" (св.3. „Најпре ум постаје пријемчив за залог [предукус] будућих добара.Софронија везане за тему просветљења ума. да немају различита догматска становишта. споља гледано. Иако нисмо сасвим сигурни. Будући да . силан. поставши сластољубив." стр. они „виде одежду свог обожења" и „њихов ум бива прослављен и испуњен неизрециво прекрасним блистањем благо.сти. Чврсто смо уверени да су оба оца доживела такво стање. имају. наравно не созерца. за.љи немају неке своје. док се тело утлавном ослобађа телесних страсти.дати Логоса" (св. знај да је и тело твоје чисто и безгрешно" (исто. 1. дакле прославља и испуњава неизрецивим сјајем. Григорије Палама. „Тријаде".ћи у виду различита схватања која су желели да побију. 1. ми верујемо да су те разлике само ствар различитих стилова.стане „једног духа са Господом". Α када се удаљи од Њега и приљуби материјалним стварима.17). Та светлост ума је заправо тама и примрак. јер многе болести. посебне погледе. и сам по. затим се узноси ка Првом Уму и бива посвећен. 208). Сједињен са Богом. 3. не мислимо да се оно ослобађа боле. 93).ва исцељено и тело ми. 2. Максим. према којем је созер. човекољубив. благодаћу Божијом. У сваком случају. када по. него Божију енергију.ва Божију суштину. од суштинског је значаја да се припреми још у ОВОМ животу" (св.горије Палама. Он. Када кажемо да 6и. иако ће у извесној мери уследити и то. преображава се као и тело које је са њим сједињено. неоспорна је чињеница да човеков ум.3. Григорије Палама. Они се једноставно изражавају разноликим речима. и када то каже. стр. 213). „јасно види духовне ствари" (св. посебно оне нервне природе. кад год су сједињени са Богом.једно са телом са којим је сједињен да би га учинио божанственијим. Ум. он је у потпу. Као исход исцелењаума. Таласије. другачије речено. 33). бива исцељено и тело. стању у којем је чин боговиђења сам по себи превасходно „заједница са живим Богом". Бестрашће ума води га созерцању (ство. 1.ва и заљубљује се у њега.ности сагласан са учењем св.ња и очишћења ума. Овакво духовно наслађивање појављује се у уму када је обузет виђењем духовног и тада се „тешко одваја од овог наслађивања" (св. 71). а како ће и тело окусити будућа добра. ослобођен страсти и непрестано озарен созерцавањем створених бића. стр. али да изражавају његове различите аспекте. водећи овај живот. „приопштење Божанском Животу" („Старац Силуан") и лично не можемо да откријемо неслагања (у тврдњама) ове двојице очевидаца. он у себи носи скоро сва божанска својства. „400 глава. 224).. Он стога сажето наглашава да је мрак занемаривања непрозирни застор и чврст зид који човека одваја од Бога више него страсти. Сви светитељи су. „Добротољубље". ум постаје „мудар.

али и на телесно срце. то је стога што њихо. који живи молитвом. задобија богопознање. том. ступили смо на стазу спасења. стр.ме што следи. стр.телектуалног мишљења] и живи у тами живота након пада. Посебно је за телесног човека. исто тако. по мери тог деловања. том. мисле на метафи. Ако бисмо покушали да схватимо разлике у изражавању сваког светитеља . 3. Другачије речено. „Добротољубље".ња и да му је неопходно исцелење. изд. стр. Шта је срце Када Свето Писмо и Свети Оци говоре ο срцу. јер се ум тако очишћује и познаје Бога.3. Када нас Бог удостоји да нађемо своје срце. јер хришћа. Светитељи размишљају на исти начин. у којем долази до заједнице и сједињења са Богом. Он стога није γ стању да пронађе одређење које би могло да опише стварност какву опитно доживљава духовни човек и способан је да формулише једино карактеристике и слике.горије Палама наглашава да је ово „знање заједничко за све који су надпојмовно веровали у Христа" (исто. да смо одсечени од духовног пре. Православни подвижнички метод описује начине исцелења ума.с об. него је одевање у Христа. 205).дињење са Христом. Због тога многи Свети Оци сматрају да је од суштинског значаја налажење места срца у којем дејствује нестворена благодат Божија. јер је „срце уистину неизмерни бездан" (св. срце је и телесни орган и средиште нашег бића. 1. слаби и умире. . Каракте. поред истог опита.је негативно. _ ОДуховни човек. због чега и налазимо разлике код Светих Отаца. прихватају и исто учење.Κορ.јег ће Бог водити човека. ступи.).дања Цркве. 102). То ни. 1. а у њему се и садржи човеково спасење. они поседују различиту мудрост ако бисмо покушали да схватимо истинско значење сваке речи.поседују исти опит. 399. Спасење није свлачење нечега. оно је утлавном заједница и сје. Та два значења срца сесусрећу ν једној тачки. завршава речима: „Помолимо се за спасење душа наших". Све што смо до сада навели показује да ум који је погођен делова. можеш бити спасен" („Старечник". 17.ристичне су речи авве Памве: „Ако имаш срце. И већи. Господу се помолимо". Стога задобијање спасења превасходно значи налажење срца. каже: „Неопходно је најпре поседовати дејство благодати Божије у срцу а онда.њем страсти болује. унутар ко. тумачећи речи Господње: Царство Божијеунутра јеу вама (Лк.■ искусни у погледу духовних ствари. него позитивно стање. Размотримо најпре метафизичко [духовно] срце.је само физички орган или пак орган његовог психичког живота. немогуће да позна ово духовно срце. који је у власти разума [у власти рационалног."зичко [духовно]. не бисмо налазили различита учења.ва учења тумачимо полазећи од погрешних претпоставки. „Добротољубље". Уколико у неким тачкама и запазимо разлике. у срп.нин тада има Бога за свог учитеља и поуздано је руковођен Светим Духом.ло тешко да понуди дефиницију духовног срца.на тропара се."7сазнаје да његово срце ни. да бива лишен свог природног ста. 2.зиром да. ин. Имати срде значи заправо наћи срце. Истина је да смо ми сами непотпуни и не.ТИ у Царство Божије" (в. Свакоме би би. Свети Гри. Та заједница превасходно настаје у срцу. већ да је нешто што се не може одредити.21)./Натоћемо сеисцрпнијеосврнутиу оно. б) Срце [ή καρδιά] Једна од основних ствари за које молимо Бога јесте наше спасење. То исцелење је неопходно. „За вишњи мир и спасење душа наших.10). али сеистовременои разликују. Апостол Павле пише: Будите утврђени у истом разуму и истој мисли (ι. Макарије. 66). Свети Марко Подвижник.

сујући пажњу. иако ћемо овде ( рећи нешто више ο срцу. 133). место на коме дејствује нестворена енергија Божија.Πετρ.ј ходном поглављу писали ο уму односи се и на срце. 3. заправо. Максима Исповедни. такође се назива ум£мЈУм је и сила коЈа приводи у дејство оно. „Сви ти називи. Врло је значајно да св. Јн. Одломци из Светог : Писма нису наведени зато да бисмо показали на који су начин Писмо . Према св. БОГ је већи од срца нашег (1.. Софроније. што Свето Писмо на зива срцем" (исто. Као што хлеб неко може назвати и комадом и кришком и парчетом. 1. чак ни за кратко време. том.стовећује са умом. з. зна да је немогуће у потпуности пратити ток живота.6). Срце се.вот хришћанина струји у тим дубинама срца. извором сваког бића" (архим. међутим. Ум је око срца. Код многих људи ово „дубоко срце" није непознато само другима. већ и од њега самог. у срп." стр. тако треба схватити и ове ствари" (исто. стр. ко воли да понире у сопствено срце.тра и срце код човека . Онај. разумеће реч пророка Давида: Α штојеуну. али се чини да су повезани једно са другим. Срце је место на којем се развија целокупни духовни живот. и Оци окарактерисали срце (што ћемо учинити у следећем поглављу). каже да је (пажњу) неки Оци описују као стражарење над умом. у наставку анализира ум и његову чистоту („Добротољубље". акође треба да имамо на уму оно што смо испитивали у претход.квих процеса" (исто. 4. 3. који Господ назива срцем" („400 глава. него чак и самом чове. Софроније: . _________:_____________________ _ У Раније смо напоменули да је ум „око срца" и истакли да Свети Оци на многим местима срце повезују са умом.. 132-133). говорећи ο стражарењу над умом или чувању срца.15). изд.4). говоримо ο истој ствари. неки пак као трезвеност. Упркос сједињењу Бога и човека у срцу. 10).горије Палама. Гри. 120). ми. а срце средиште људског бића. Све што смо у прет. То је уистину место на којем се освећује Бог: Господа Бога освећујтеу срцима својим (ΐ. срце остаје „мање".Πβτρ.4). Благодат Божија унутар срца тајанствено дела на човековом спасе-у ^ЊЈ^арактеристично Је оно што каже архим. Апостол Петар назива срце скривеним човеком: скривени човек срца (ΐ. Бог остаје „већи". а исто тако и делање душе које се састоји у помислима. које у својим дубинама додирује оно Биће у којем већ нема ника. стр. 206. Ј него да бисмо показали како многи одломци из Светог Писма и текстова Светих Отаца говоре ο срцу.дубокоје (Пс. 64.али је способно да се сједини с Богом. Никифору Исихасти. средиште духовног света.Ј1оприште духовне борбе сваког човека је његово властито срце. анализирајући и опи. „Старац Силуан". 26). означавају јед. други као чување срца. говорећи ο чистоти срца. ___________________________________— ——■—-— / . „Делање ума. стр. Онај. које се састоји од помисли и мисли. Никифор Исихаста. дакле.ном одељку.ђег погледа. а неки као духовно [умно] безмолвије.). То значи да је у светоотачком богословљу ум повезан и поистовећен са срцем.но исто. несумњиво је доживео неисказано чуђење над тајном бића. Карактеристичне су речи св. скривеним не само од ту. зна да је немогуће уловити процесе духовног живота срца. Ко је чистим умом понирао у напрегнуто зрење свога унутрашњег чо~ века. Истински хришћански жи.19). ко је силазио у ову тајанствену ложницу. стр.ка: „Да се очисти ум.( ку. Благодат Божија свиће у у срцу: докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим (2 Петр. стр. пои. односно да Свети Оци умом називају и суштину душе која је у срцу.

ди сваког материјалног богатства. срца и "" Будући да је у време св.ја месалијанаца. За палог човека. 189) Учење св. св. Благодат и сатана не обитаватдакле. 174) Овде. настојећи да спречи сваки његов покушај да приступи божанском. Дијадоха је овде изложено да бисмо разјаснили како кроз крштење благодат Божија ступа у „дубоко срце". прикривајући истовремено своје присуство и од опажања ума". 174).кривена страстима и на човеку је да уложи напор како би подвижнич. „избачен на тако сраман начин. стр. водимо велику борбу да бисмо га разоткрили. стр. 4. Дијадоха Фотичког. у овим — одломцима. Који сада слободно живи у свом сопственом дому?" (исто. док не нађеш место чисте молитве и дом у којем обитава Христос" (исто. а благодат улази" (исто. док се сатана „прикрива у дубини ума. овладаш и унутрашњим помислима. док демони насилно поробљавају душу теле. открива када човек безмолвствује.ким благодатним животом разоткрио ту благодат. док је човеку који во. прекинувши спољашње немире. а када се ревносно сећамо Бога онда „из те дубине свог срца осећамо божанско" (исто. светитељ је начинио разлику између онога што је познато из Светог Писма и онога што се опажа умом.ди побожан живот срце познато. на истом меегу^„Кроз способност ума да опажа. примећујемо повезивање ума. и ум ће почети да се узди. Ди. благодат споља подстиче душу на добро". „односно у уму".познато. митрополит филаделфијски. учи да се срде.________ —"~ " Када поступамо сагласно телесним жељама.мо потрудити да уклонимо облаке који прекривају наше срце. Он саветује: „Прекини разговор са спољашњим светом и поведи борбу са својим унутрашњим помислима. Он наглашава да „пре светог крштења. који живи далеко од Бога. од тренутка када бива. стр. Међутим.мо препорођени светим крштењем.сним чулима. може један такав уљез. која након св. бива са. То значи да се мора.же до духовних речи и дела" („Добротољубље". стр.јадох каже да се након крштења благодат спушта да би обитавала у дубинама душе. Када је то срце сакривено страстима. Оно је познато сваком човеку очишћеном од страсти и свих грешних дела. посебно када открију да смо немарни у духовној борби" / | (исто.ног срца. „опажањем ума (благодат) предаје души нешто од својих дсбара".годат Божија" („Гностички стослови". __________________________________ Из овог одломка видимо да је срце место које се открива благодат-^ 'ним подвижништвом. божанска благодат наслађује тело неизрецивом радошћу. 167). 169). односно ум. Свети Дијадох се пита како се онда. није му познато чак ни да оно постоји. том. благодат Божија. Када се пак ослобо. Када човек почне да воли Бога „свом својом одлучношћу". Он ' каже да се од тренутка крштавања благодат скрива у дубинама ума. као и место где се пројављује Христос. срце је скривено и потпуно не.Ο вези срца и ума говори се и у учењу св. „открива место где се скрива бла. Теолипт. вратити и обитавати покрај истинског Господара. „Када. стр. У друтом поглављу. Дијадоха преовладавала јеретичка иде. оно за њега представља стварност. 6). Ово учење води нас становишту да је разоткривање срца исто што и разоткривање . будући да је крштењем ђаво удаљен из срца. демон излази. у дубину духов. стр. крштења обитава у дубинама нашег духовног срца. идеја да на истом месту у души постоје и благодат Божија и сатана. стр.

на овом месту посебно нагла. „Личност се рађа одозго и због тога није потчињена природним законима. представља могућност. а не човек.ϊα и тихога духа. Имајући у виду да личност није дефинисана. Зато тврдимо да су онтоло. и у човековом бићу ипостас је суштинска унутрашња основа. стр. Алфа и Омега. саздан од Бога а пресаздан Црквом кроз свето крштење.шки сви људи личности. Као ни Царство Божије. 17. На сличан начин и човек. у његовој могућности да спозна не само видљиви свет. _________—________ ___ _______________ —^ТСарактеристично је оно што говори архим. 43). Личност је „ново рођење одозго". у непропадљивости кротко. Када се човек благодатно подвизава. рађа одозго.ња. . Овај препород личности у ствари је откривење. разоткривање личности". дакле. _______________________________________________—__— ~Ј Личност је стварност која се рађа благодаћу Божијом. него и Самог Бога. 3. он постаје личностјер „подобије" превасходно означава личност. Она је једна и јединствена" (исто. у поседовању стваралачке енергије.ском Бићу. тако и човек поседује тајанствене дубине.4) . стр. и на тај начин се љубав и познање сливају у јединствен чин" („Његов живот је и мој". јер нисмо сви задобили подобије Божије.шавамо подвижништво (личности). Он дакле није ни зачетник постојања. које савремени богослови обично превиђају. об. Верујемо да је. Немамо намеру да овде развијамо онтологију личности онако ка. Личност је скривени човек срца. штоје пред ΒΟΪΟΜ дра1оцено (ι. он постаје истинска личност.Πετρ. Као што се Црква може дефинисати једино као Тело Христово. личност је.ко је представљају учења Отаца Цркве.ј ца и јединство са Христом. као и срце. док сотериолошки нисмо сви ми личност. човек задоби. Обузет љубављу. то је чак и ђаво.најдраго. Слично томе. и то је једина формулација која може дати личности стога што се личност. сагласно светоотачким учењима. Лондон. Софроније: „У божан. које је личност.личности.на енглеском). „Разоткривање срца је.родно стање. Личност се. Када кроз личну борбу.ност. Они су на ту тему написали обимне студије. ипостас представља најдубље унутрашње начело Бића. у којем постоји тајанствено сједи. Само је Бог. Човекова боголикост крије се у начину његовог постоја. Не желећи да омаловажимо онтологију личности. нити његов крај. То није при. Она се не може растумачити.ценије језгро васцелог човековог бића. Као што је Бог Тајанствени Бог. међутим.Јјије дефинисано. дакле. Процес којим људски дух ступа у област божанске вечности разликује се за свакога од нас (исто.је подобије.раз [ликј могућност подобија. 42).лич. ______________ _______ . због чега је спо. стр. 44 .20). он разоткрива срце у којем се пројављује и влада Христос. стр. рТичност је „скривени човек срца". Човек једино помоћу благодати Божије може разазнати место срца. У нама се расцветава изванредан цвет: ипостас. тако је 1 и у погледу људске личности. Лич. а да је подобије деловање [енергија] образа. изнад сваке дефиниције. Подобије постојања је оно подобије ο којем говори Свето Писмо" (исто. уколико не разоткрије саму себе. „Ми можемо формулисати научно и философско знање. а превасходно благодаћу Божијом. не може дефинисати научним терминима.ност превазилази земаљске границе и креће се у свим сферама. као тајанствена заједни. човек осећа да је сједињен са љубљеним Богом.њење Бога и човека. У том сједињењу он познаје Бога. исто тако ни ^срце. које се испољава у човековој способности самопознања и самоодређења.ља неспознатљива. потенцију подобија. 43). Будући да је личност срце. . можемо рећи да се и срце рађа одозго. ни личност не долази на видљив начин (Лк. срца.

док ђаво делује споља. Максима Исповедника: „Када се Бог настани у таквом срцу.3.бе. зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме (Дела ап. Оно је противприродни центар. почаствује га тиме што на њега Светим Духом уреже Своја сопствена слова. рекли смо оно што је било потребно. стр.сно (срце). „Кроз чисту умносрдачну молитву подвижнику се отварају ве. 44). 13. Сагласно ономе што је речено. ово духовно срце се налази у теле. а исто ћемо учинити и у погледу духовног срца.ша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи. Човек овде опажа светлост Божију а затим бива преплављен љубављу Божијом и љуба.лели да разјаснимо да је срце место које се разоткрива благодатним подвижничким животом и место где се открива Бог. не на каменим таблицама. лажна сведочења. Он опажа постојање и дејство [енергију] оба ова срца. „Бог се углавном открива срцу. већ нераздвојни део његовог вла. Лично откривење чини целокупно откривење Новог Завета духовно блиским" (исто. пошто ђаво већ беше метнуо у срце Јуди Симону Искариотскомда Га изда (Јн.родно средиште. 3. з).СТИТОГ бића" (архим. јер отуда долазе све страсти и хулне помисли.3-4) и научење св. прељу. подвижник овог исихастичког метода јасно може да разликује духов. Услед свега тога. у срцу.лике тајне духа. Истовремено смо же. нашавши своје срце._______ //"""Када се ум поврати из расејаности.сном срцу као органу. духовно срце.41). овде. као земаљски одраз небеске веч. налази се и ум и све помисли душе". које је испрва само теле. Тамо он открива своје дубоко духовно срце и у њему сазнаје да биће целог човечанства за њега није нешто туђе. славе коју су ученици видели на гори Тавор. кроз наше служење написа. органски укорењен у православно предање. Григорије Палама пише: „Наше срце је келија разумне силе душе и најважнији разумни телесни орган" („Тријаде". блуд. Сагласно учењу Светих Отаца. као Светлост и као Љубав. противприродно и натпри.век созерцава јеванђелске заповести. Човек почиње да осећа срце. као што је учинио и на Мојсијевим таблицама" („Тријаде".на. постаје и личност. Наводећи речи Господње: Из срца излазезле помиспи. Апостол Петар је рекао Ананији: Ананија.3).Срце је место где се Бог разоткрива као љубав и светлост. не мастилом не1о Духом Βοϊα живоГа. али је немогуће да разу. У почетку ум налази телесно срце. хуле (Мт.ме целокупан животни процес који се у њему одвија. крађе. он полако продире у оне дубине које више нису тело. Изучавајући место ума и душе. не1о на Шелесним таблицама срца (2. убиства. Оно је физички центар јер је (срце) саздано пре свих осталих делова тела. он најпре налази физичко ср-) це.19) и речи св. Макарија да „срце управља целокупним организмом. будући у стању да истовремено опажа кретања оба срца На тај начин.2). У тој светлости чо. Добро је познато и Господње учење да из срца излазе зле . она завлада свим помислима и удовима. каже да је телесно срце природно. Сатана је продро и у Јудино срце: И кад би вече. 5. а затим ступа и у дубоко. 2.ра. показујући седа сте посланица Христова.зи у средишту срца. св.ности и славе Христа као Јединородног од Оца. стр.Кор. Испитали смо ово како бисмо учинили разумљивом околност да човек. ^ у овим околностима не може бити никакве забуне. 1. 15.вљу према Богу. Силазећи умом у своје срце.но од телесног срца. 61). То је заједнички опит свих који упражњавају Исусову молитву и свештено дело повратка ума у срце. и када благодат обузме срце. 1. то треба тумачити у смислу да се након светог крштења благодат Божија нала. Свети Григорије се позива на речи апостола Павла: Ви сте на. Софроније. Свети Никодим Светогорац. „Старац Силуан". а затим открива и духовно.

блуд. Царство Божије треба да тражимо унутар свог срца и уколико очи.звитер. стр.\ же дати прецизна дефиниција духовног срца. али исто тако може постати и извор духовне смрти. том. Дијадох Фотички. стр. Бог нас поучава и исписује своје догме и .помисли. стр. том. За све што нам се догађа. као природно.5). јер овде дејствује благодат Хри. као и многе друге ствари. том.зујући тиме да Божанство обитава у нашим срцима" (Филотеј Синајски.ја се излилау срца наша (Рим. Православно поимање срца Иако је из онога што смо до сада написали очигледно да се не мо. Оче! (Гал. ту су сакривене све „ризнице премудрости и знања". 15. квасац. ука. стр.њу. „Христос је рекао да је Царство Божије унутра у нама.17). прељубе. семе. долази и спољашњи и унутрашњи мир. „Откривају се пак оне срду аналогно очишћењу заповестима свакога од нас" (св. Срце је место где обитава Бог. том. „Као што угаљ узрокује ватру. То место може запазити човек који се органски и супггински налазиЈнутаР православног предања. извор је и телесног и духовног живота. 3. може се рећи да је срце I ^место које се открива благодатним подвизавањем и у којем се открива и обитава Сам Бог. 4.љашња чула срца и сагорева „плеву на човековом пољу". крштења скрива у крштеном „ишчекујући куда ће се душа приклонити". „Доброгољубље". бисер." стр.саће наш ум созерцањем као што пламен запали свећу" (св. Уколико открије да је ваздух наших помисли слободан од ветрова зла и заштићен чувањем ума. који су доживели ову чињеницу.љубље". 2. У огледалу душе „блиставо се одражава и изображава Исус Христос. Будући да на том месту обитава Бог.19).6). 157). „Добротољубље". тамо ћемо заиста и наћи Царство Божије. Љубав Божија излила се у срца наша Духом Светим Који је дат нама (Рим. Када човек чува заповести Христове и непрестано се сећа имена Христовог. у срцу се води највећа битка. Апостол Павле каже: Посла БОГ Духа Сина СвојеГа у срца ваша. „дах Духа Светога гаси стреле ђаволске и пре него што (споља) дотакну тело.5).. У својим срцима ћемо наћи Божанство. У ономе што следи покуша. дали су неколидину карактеристика и описа оваквог живота. док на друтом месту пише: Љубав Божи. Свети Дијадох у наставку каже да се благодат Божија након св.дефиниције.стова. осећамо да долази из срца. „Срце у себи ствара и добре и лоше помисли" (св. 190-191) Услед свега тога. Срце је и натприродно средиште. Максим Исповедник. 187). „400 глава.стимо око свог ума. који виче: Авва. Срце. гаси и проналази огњене стреле док су још у ваздуху" (исто. 2. него од сећања на зло. стр. премудрост и сила Бога Оца". 1. „расплам. с тимшто серђаве помисли нерађају од његове природе. Свети Таласије каже да „добро срце ствара добре помисли. 282). стр. Исихије Пре.ћемо да се осврнемо на те карактеристике .ди а ђаво буде поражен. /"Чињеница да добре и лоше помисли излазе из срца не значи да^ /на истом месту истовремено постоје и благодат и сатана. лажна сведочења. У том ста.родно средиште. убиства. тада пламен благодати Божије захвата и спо. противприродно и натпри. _____________________________________—. 120).^—— ^ Свети Оци. 4. 5. Већина рђавих помисли зачиње се у срцу услед демонских напада. Обитавајући у нашим срцима. „Гностички стослови".. хуле (Мт. 5. Зато је најважнији задатак подвижника „да ступи у своје сопствено срце и тамо поведе борбу са сатаном. тако и Бог након крштења обитава у срцу". крађе. Макарије Велики. Када Христос побе. Да се Христос вером усели у срца ваша (Еф. јер помисли срца одговарају свом обитавалиШТу" („Добротољубље". „Доброто. да га мрзи" (св. 209). 24). које јасније приказују срце и његову улогу у целокупном духовном животу.

2. „Добротољубље". Човек жели оно што жели и Бог. То. „Имати ум ј Христов" значи. тај ум се не појављује ни као „савршена допуна нашем уму".цима својим(ι. Апостол Павле говори ο онима. том. Максиму. на њему. Петар Дамаскин. Срце је. стр. након разговора са смрћу. „разумети сагласно Христу и кроз све разумети Христа" (исто. служи се непрестана Литургија: Говорећи међу собому псалмима и химнама и песмама духовним. 71).16).ван Лествичник каже: „Једна је ствар трајно надгледати срце. Максиму. Према св. Максим. 85). 4. а онда. стр. 3. него се наш ум озарује енергијом Христовом. не треба да помислимо да је то далеко од онога што се дешава сада". Макарију. 3. Светитељско задобијање ума Христовог не значи да они бивају лишени (сопствене) умне силе. „Добротољубље". Василија Великог који каже да Бог. 10-19).стр. део. 85-86). имајући Бога у сво. „Добротољубље".вла: Ми имамо ум Христов (ι. Ми морамо ревносно настојати да се Христос настани у нашим срцима. а друга . том. „Добротољубље".је узрок „догматског познања". „када чујемо да је Господ сишао у ад и ослободио душе. дакле. 68). јер у свом срцу поседује живот Божији. 31). 2. у овом стању поста. певајући и појући Господу у срцу своме (Еф„ 5. Срце у којем нема нечистих помисли и у којем делује Свети Дух „и пре будућег живота представља истинско светилиште" (св.законе. Јереј који вр~ ши Свете Тајне јесте изображење истинског Јереја Христове благода. 3. „Као што је сишао у ад и ослободио душе праведника. „Добротољубље". „Када Бог дође И настани се у таквом срцу. удостоји га да на њему Духом Светим уреже Своја слова" (исто. Максим. Григорије Синаит. Господ долази до душа у аду које вапе κ Њему. Срце је храм и олтар. Срце је храм и олтар. Свети Јо. отвара гроб. Христос силази и у ад који називамо дубином срца". 2. 2. задобијају и ум Христов. сагласно речима апостола Па. место где су записане заповести Божије. Којег су у своја срца духовно засадили они што су Га прихватили" („Добротољу.19). стр.Πετρ. том. На тај начин светитељи. „зрно горушичиног семена је Сам Господ. 2. Човек расуђује сагласно вољи Божијој и поседује непрестано сећање на Бога. том.15). Унутар овог духовног иистинског храма који се налази у дубини срца.бити . у извесној мери видети И самог Бога" (св. јер ће нас тада Сам Бог научити како да се чврсто придржавамо Његових закона" (авва Фи. 217). и ослобађа нашу за. у чијим је срцима записано оно штоје по закону (Рим.15). Све видљиво је. „када нађе човечије срце очишћено од свих овоземаљских брига и учења.ти („Добротољубље". Он заправо „власти. Друтачије речено. као на чистој таблици. и незасито чезне ψ ЊимјСвети Петар Дамаскин се позива на речи св. исписује своје догме" (св. васкрсава нас. Срце је земља у којује Господ засадио зрно горушичиног семена. Човек у срцу „неће само познати логосе. односно. Срце је ад у који силази Христос и ослобађа човекову душу. „Гроб је срце. Човек својим опитом познаје црквене догмате. том. одраз невидљивог.Κορ. Свети Макарије учи да.бље". том. 85). у дубину срца.лимон. 219).јим срцима и будући удостојени да на њиховим срцима буде записан закон Божији.(гим својствима озарује силу нашег ума и његову енергију [дејство] усклађује са својом". том. подиже тешки камен што притиска душу. стр. „Бог своје законе исписује у срцу" (св. стр. у препорођеном човеку. Апостол Петар саветује: Господа Бога освећујте у ср. ми тиме не губимо сопствену \ умну силу. Видљиви храм је изображење храма срца. стр. након што прође кроз све њих. према св. јер смо уистину били мртви. него ће. 85). стр. према томе. Исто се дешаваи са же-у љом.точену душу њене мрачне тамнице" („Добротољубље". 2. 3.оно свето место на којем се прославља и освећује Господ. према св. стр. нити пак тај ум „суштаствено и лично прелази у наш ум". стр.

„Добротољубље". 275). том. стр. и даде залог Духа у срца наша (2. место које се открива благодатним подвижничким животом и у .Кор. Отац славе. Срцем влада мир Божији: Мир Божији нека владау срцима вашим (Кол. „Добротољубље". а у друтом архијереј који приноси разумне жртве (в. Срце је лира. Григорије Синаиг. 2. да би се радовао Жениковом венчању. То су осетила двојица ученика на путу за Емаус када су говорили са Христом: Не Гораше ли срце нашеу нама док нам Јовораше путем и док нам објашњаваше Писма (Лк.. Макарију Египатском.једа би га купио (в. поуку..сти..ма св. чување ума и стражарење над њим (Исихије Презви.ном ка непријатељу. несвојствен њиховој природи јер је то благодат Светог Духа. у грч.15). Срце је сасудкоји садржи јелеј. дакле. „Добротољубље". ум је кнез [владар].ји". не на каменим таблицама. Срце је место на којем блиста светлост Божијајер Βοϊ Који речеда из таме засија светлост. Пре. 4. стр. као и св.158). као и многе друте слике и карактеристике да би представили и изобразили срце. 86-87).. односно божанску благодат. Срце је „одаја која прима Христа" (еп.жава чистоту срца.. удостојиле су се да заједно са Жеником уђу у брачну ло.. све прода. (Еф. „пет будних девојака које су у својим срцима носиле јелеј. Срце је пољеукојем је скривено благо и онај ко га нађе. Срце је небо. 44. 24. „Добротољубље".ња знања славе Божије у лицу Исуса Христа (2. 4.надзорником [епископом] срца" У првом случају. и просветљене очи срца да бисте знали у чему је нада позива Њешва. Срце је. телесног подвижништва. тамо је небо срца" (св. Који виче: Αββα.ветно. стр. изд.. а свето Јеванђеље или Нови Завет образ пажње. Који нас и запечати. Унутар срца је запог Духа: Βοϊ. Кор. а такође и учесталом молитвом управље.„Тамо где су смиреноумље и сећање на Бога утврђе.). „Монахињи Ксени. Филотеј Синајски. Оче! (Гал. стр.борит човек чува благодат Светог Духа и на тај начин ступа у брачну ложницу. 4. Кор. него на телесним таблицама срца (г. стр. сасуд у којем раз.вототворног Духа (св. помоћу молитве и топлине. посла Βοϊ Духа Сина Својеш у срца ваша. „400 глава.6).. написана не мастилом него Духом Βοία живош. Теофан Затворник.ри] је разум. 197). односно чистоте срца" (исто.158). а словесност непрестано покреће тај плектрум сећањем на Бога. Максим. 3. 4.6). „услед чега душу испуњава неизрецива сладост. том. Лествицу. 109). з." стр. Срце је таблица на којој је исписана посланица Божија: Ви сте наша посланица написана у срцима нашим. том. Нови Завет изобра. Апостоли и Свети Оци користе ове. Будући да Бог обитава у срду. 141. а осећања њене жице. „Стари Завет је образ спољашњег и чулног. 296). 3. 28. Срце је наш унутарњи човек(св.з-4). даде Духа мудро. том. Он засија у срцима нашим ради просветље.ни трезвеношћу и пажњом. извире вода жи. 120). Мт. У чистом срцу налазе се и очи којима оно види тајне Божије: Да вам Бог Господа нашеш Исуса Христа.32). боље речено.тер. тамо је и место Божије. стр. 13.17-18).1. Срце је образ Новог Заветаили. Могли бисмо сажето рећи да је срце „наш унутрашњи човек". стр. Срце је и светилиште на коме је запаљен огањ (исто).жницу" („Добротољубље". „Невидљива борба". Реч Божија се овде чује јасно и разго.22). У срцу се човек уверава у богоусиновљењеи ту се јасно чује глас Божији док говори: Пошто сте синови. 198). стр. 1. Плектрум [ттзалица на ли. 1.. Он ту и беседи са човеком. стр. том. а чист ум узноси божанско просветљење" (патријарх Калист. Срце је извор са којег. Григорије Палама.

Ономе пак ко се злопати и скрушава она се. Заборавност је погибао. 1. као и Петру. умртвити. постаје замагљено. Господ. Срце испуње. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као прили. прикривено. стоји покривало на срцу њиховом (2._______У светоотачким делима говори се и ο пропасти срца. Будући да срце не При. кад се чита Мојсеј. До данас. Након чуда умножавања пет хлебова и стишавања буре бејаше им срце окамењено (Мк. Када је покривено. када престане да се приклања вољи Божијој и почне да удовољава ђаволским захтевима. „Добротољубље".52).2). Једна од болести срца је незнање и заборавност. 148).гословљем тек када уобразиљу умртви снажким покајањем и великим Ј нутрашњим болом. које је изгу. оно постаје безосећајно. То се испољило код Јевреја и јеретика.светоотачког предања је познато да ср. Због тога Свети Оци саветују да своју уобразиљу са. Срце је духовни храм у којем се прославља непрестана божанска Литургија и Богу приносе непрекидна славословља. одржава човека у животу. Они читају Свето Писмо али га не разумеју. 2. 3. 1.било благодат Божију.хвата благодат Божију која све преображава. Господ се много пута сусретао са окамењеним ср. тако није могуће ни да грех уђе у душу. а да пре тога не закуца на његова врата у виду маштања изазваног ђаволом" (Исихије Презвитер.це.цима.380. Нема сумње да се његов ум неколико година пре тога на. „Добротољубље".којем се открива и обитава Бог. бива болесно и умире. "Болест срца је неосетљивост и отврдлост.ченик Јеврејима. нечистоти и духовном умирању срца.I но незнањем је пакао. у срп. у њему изговара и тумачи Своју реч. Уобразиља је оно што у срце уводи демонске насртаје.мено пролазе кроз исту цев. стр. Кор. стр. Љу. од интелекта] и грубљој од ума. Тако се говори ο болести.ма непознато али познато светитељима. „Ад је незнање. јер њоме губимо све што смо имали" (св. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима. јер им је срце покривено.5).ни. неосетљивости. изд). Болест срца Из целокупног библијско . „Као што је немогуће да ватра и вода истовре. Срдем се човек уверава у (по. 8. 13. Наша је дужност да не стварамо предуслове за неосетљивост и отврдлост срца. _______/ 1}аво улази у човековосрце и покорава т^ТЈТшд^гГвечера^пошто ђаво већ беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га из. У овом одељку осврнућемо се на извеснајиспољавања болестисрца.дима ће бити суђено због неосетљивости срца.8). човек се налази у дубокој тами. Човек може да се бави бо. истанчанијој од разума [тј. рекао је св. затамњено.ком оГорчења у дан кушања у пустињи (Гал. напротив. Срце. Пропаст срца је губитак спасења. живимо на начин који је неће подстицати него ће је.чувамо чистом или да. док у друтим приликама каже народу: Зар је још окамењено срце ваше? (Мк. ^Марко Подвижник. помедавши на њих са . што је још боље. „Гвоздена врата која воде у град представљају неосетљиво срце. стр. Стефан Првому.лазио у заточеништву. Неосетљиво срце је и окамењено срце.17). То значи да у срцу не дејствује благодат Христова и да се натприродно средиште претвара у противприродно. Суочавајући се са људима који су мотрили хоће ли исцељивати у суботу. 377). Ово место.стојање) Бога и Бог се открива у срцу. Марко Подвижник.3. сама отварају" (св. Почетак зла налази се у уобразиљи палог човека.да (Јн. том. многи. исто. том.15). 6. јер су и једно и друго непрозир. Ова неосетљивост сабира гнев и због ње ће људима бити суђено: Својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведног суда Господњеϊ (Рим.

исцељује човека са осушеном руком (Мк. И свака друга жеља. не толико спољашњој. она више неће моћи да буде задовољена јер ће јој недостајати вештаствене ствари. За идолопоклонике који се творевини клањају више него Творцу речено нам је да потамне нера.зумно [неразборито] срце њихово (Рим. „сластољубиво срце у часу исхода по. надменост због врлине. Нечистоха је још једна од болести срца. посебно у часу њеног исхођења (из тела). Неразборито срце је такође болесно. због узвишених размишљања. Постоји. у најразличитијим при. Уместо да се управља ка љубави Божијој и да се њом наслађује. јесте нечистота и прељуба. па самим тим и болест. Срце је тада болесно. када се душа ослободи тела. не. стр. Када срце изгуби благодат Божију и на њему почну да делају зли демони. које не потиче од благородности срца и пре би се могло рећи да јој се јасно супротставља грубошћу која се крије у срцу. Болесна и умртвљена душа преноси болест и помрачење на чита.цем хтео да купи благодат Божију: Срце твоје није право пред БОГОМ (Дела ап. колико уну.бротољубље".ставног срца и споља показује благородност.ликама. не-богоугодним стварима. чак ни човек најтананије интуиције није могао да запази било какве грубе покрете срца: одбојности према некоме. како то само хришћанин може да буде" („Старац Силуан". јер не могу бити задовољене.валиште Божије. јесте скрнављење срца. Архимандрит Софроније пише ο старцу Силуану: „У опхођењу са њим. изд.љашња благородност. него и човекова разметљивост сопственим успехом. Према светом Никити Ститату. стр. која не мора бити телесна у ужем смислу те речи. али се супротставља вољи Божијој. а трудољубиво отворена врата" („До. лицемерје. исто тако. 8. Према св. Због тога се у православном предању јасно говори и ο благородности.). жалећи што су им срца окамењена. природно је да постане нечисто. међутим. То је описано у параболи ο царинику и фарисеју („Добротољубље". Срце које твори вољу ђаволску није искрено. Због тога је сластољубиво срце тамница и оков душе у часу њеног исхођења из тела. Међутим. То су демони ο којима се гово. Болест срца је и грубост. Марку Подвижнику.шевом. Апостол Петар је оптужио Симона Мага јер је нов. Још једна од болести срца је и унутрашње сластољубље. Био је то заиста благородан човек. у срп. 66). извештачености и слично. срце налази задо.биво срце је тамница душе. неуважавања.ри у светоотачким делима. нечистоту срца не чине само нечисте помисли. чак и ако се не покаже споља.трашњој.Страсти које су у срцу чине га грубим. Господ је рекао: Сваки који погледа на жену са жењом за њом. а превасходно сластољубље. Човек једно. односно због мудрости и богопознања. докле постоји тело. том. сарказам или антипа. Због тога ће те страсти.пажљивости.28).ли је мртво. Све што такав човек мисли или же. као и осуђивање немарне и лењиве браће. 1. дакле. 5.28). том. и спо.5). Срце треба да буде једноставно и префињено. и та грубост се показује и споља. Страсти душе бивају задовољене дотле. 284).во човеково психосоматско биће. Недостатак искрености је још једна од болести срца. постоји и спољашња благородност која одражава унутрашњу префињеност и из ње исходи. 4. 3. 377. Када. почети да муче душу. онда је срце сигурно болесно. већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. 1.вољство и наслађује се телесним. постоје извештаченост.21). Сластољу.тија.стаје тамница и оклоп душе. односно уколико је обита. јер је искреност срца могућа само уколико се срце налази у природном стању. стр. али. Свака жеља која се појави у срцу. јер је његово опхођење грубо. Зато је авва .

Солун 1981. Покајање је самосудна мисао и брига ο себи без бриге ο спољним стварима.вотворити. том. поука. онда ће га живот у покајању довести у његово право стање.ла ова заједница и боговиђење. облицима или речима. „Добротољубље". а затим је прецизно одређује: „Срце се скрушава овима трима уздржањима: од хране. нити Бог обитава у тим стварима. У следећем одељку говорићемо ο начину очишћења срца. Свети Марко Подви. овде му пре. Бог обитава у скрушеном срцу. да тако кажем. 12. Пророк и цар Давид каже: Жртваје Бо1у дух скрушен. у ду. овде човек осећа Његово постојање. 403. 1.ња: „Покајање је обнова крштења. истина се не може окарактерисати „лицима. Покајање је завет са Богом да ће се водити један нови живот.це постаје скрушено и шта је скрушеност срца.5. Говорећи ο скрушености срца. Свети Марко Подвижник такође саветује: „Пре него што одбациш зло. том. 5. Када кажемо богопознање ми. јер „искривљено равнало чини чак и праве ствари искривљенима" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-под.је речено. Покајање је помирење са Господом. 58). стр.вижника". јер се у томе садржи његово спасење. тада постоји и спасење. поново испрљали.горије Синаит. 3. међутим. јер ћеБоГа видвти (Мт. То потврђује и Господ: Блажени чисти срцем.бротољубље". Срцу које је оболело и умртвљено потребно је исцелење како би човека довело до богопознања. остварује у дубини срца. „Сви. 32. „Добротољубље". Очишћено срце је орган познања. оболеће читав човеков организам. Свети Јован Лествичник даје прецизно одређење покаја.даје Своје знање. 28. Исти светитељ на другом месту каже да сви „који су се после умивања. 305).. срце скрушено иунижено[тј..ност. од спавања и од телесног покоја" („Добротољубље". стр. Срце треба да се покаје и доспе у своје природно стање.). . поука. а нарочито они који долазе да приме од Цара опроштај дуга. Болесно срце мора бити исцељено. морамо описати начин на који ср. стр. и истина и Бог обитавају у скрушеним срцима. наравно. него. стр. том. Ова заједница се. 79). 49).8).ста треба да очисте своје руке јаким пламеном срца и уљем жалости по Богу. Као први лек за исделење срца треба да наведемо покајање [μετάνοια.жник започиње говорећи да без скрушености срца човек не може да се избави од зла. у срп. Према св. не мислимо на интелектуално знање него на „заједницу бића". богопознање је заједница човека са Богом. уколико се не исцели. Покајање је неопозиво одрицање од сваке жеље за телесним добрима. Да би се задоби. изд. 1. заи. том.Доротеј рекао да свом срцу не смемо веровати све док смо потчињени страстима. Овде се Бог сусреће са човеком. 644). другачи. Жалост по Богу и пламен срца исцељују човека од болести" (7. том. стр. оно ће га ожи.19). немој слушати своје срце" („До.но] БОГ неће одбацити (Пс. Покајање је извор смирености.. од човека се захтева да очисти своје срце. 106).Телесни покој узрокује сладострашће. утолико нараста човекова скруше. стр. поука. Скрушено је оно срце које живи у покајању. вративши се на ову тему. треба да имају у себи неисказано велику скрушеност" („Лествица". орган православне гносеологије.ви ова заједница. гл. Уколикога живот у греху води у противприродно стање. До скрушености доводи и „мудро усамљеништво и потпуно безмолвије [тиховање]" (св. 50. Покајање је очишћење савести" („Лествица".стр. 4. напротив. Никити Ститату. Када се успоста. Уколико је дубље покајање. а оно прихвата нечисте помисли. Исцелење срца Човеков најузвишенији циљ је задобијање богопознања. преумљење]. стр.ховима смиреним и душама просветљеним богопознањем" („Природна поглавља". Свети Марко Подвижник. 195).. Гри. смире.

чинства према нама" („Добротољубље". одликује истанчаним срцем.тивних резултата. стр.). у срп. иноче. Скруши своје срце молитвом. као и да је њен исход безосећајност и бескрајна отврдлост (ср. 3. која га рањава" („Добротољубље". 377. Скрушеност срца у потпуности пони. Корисна скрушеност се дешава у духу умилења и атмосфери молитве. „Сећање на грехе изазива сузе и покреће нас да од свег срца будемо благодарни Богу. док се човек Божији.ненормална и погубна. тако се и ђаво плаши скрушеног срца. који те прелешћује. „јер је сећање на њих штетно". 25. Скрушеност срца долази са молитвом и доводи до мноштва пози. 1. телесне грехе.штава његово лукавство.изд. Свети Симеон Нови Богослов је. дакле. каква није погубна за срце. 26.плаши и обесхрабри. стр. Такво срце се. како би у твом срцу потпу. као и на многа Божија добро. том. одликују неосетљивост и окамење. Фило. „Тако нас демон доводи до очајања" („Добротољубље". Телесног човека. стр. као што и сећање на смрт подстиче жалост по Богу.цање". због чега се пре. Душа се смирује и сећањем на страдања нашег Господа. Наглашавајући чињеницу да све морамо учинити како бисмо умирили надменост срца. 14. 7. као и свих грехова које смо починили још од времена свог детињства изузимајући. том. Друтачије речено. 377. стр.обилну љубав и човекољубље Божије.ма св. Љубљени. 8. док у скрушеном срцу нема места никаквим маштаријама. 2.но била уништена сила сатанска. 244). том. Молитвом скруши своје срце. „Постоји". она истог часа одгони свако са. уништи ђавола скрушеношћу свога срца.ца). као искусни духовни исце. 9. изд. Марку Подвижнику.равно. а постоји и друга .танско лукавство и спаљује свако ђаволско деловање. Свети Оци описују и погубну скрушеност (срца).ног живота. свестан да дуга и непримерена жалост „помрачује и помућује разум". одликују молитва. пре. Срце постаје осетљивије и мекше када се очисти од страсти и скруши. стр. односно Адамовог живота пре пада. који прима Духа Светога. да од душе удаљује чисту молитву и умилење и изазива бол у срцу. оно је прихвата и у њега се дубоко утискује идеја те маштарије. не очајава. Када постоји скрушеност срца. Скрушеност. Да ли је ђаво видео срце рањено скрушеном молитвом? Он се одмах сети удараца које је Христос претрпео од људи.теј Синајски истиче и начине помоћу којих ћемо извршити ово дело.литељ. како би тријумфујући ушао у радост Господа свога. 27. Чим се у спокојном и нескрушеном срцу појави ђаволска машта. 171-174.). користан и спасоносан за човека. умилење и уздање у Бога. на.1. Солун . Скруши своје срце молитвом да би сатана.наглашава да „бдење. Један анонимни исихаста указује на предности овог спасоносног метода: 1. 277). како би грех могао бити истрг.рија.нут из твог срца. односно човека удаљеног од Бога. него се нада у пре. био разбијен на безбројне делиће (Анонимни исихаста: „Трезвеноумно созер. Телесни напор и лишавања изазивају бол у срцу. у срп. Истинску скрушеност. молитва и трпљење невоља образују нешкодљиву и корисну скрушеност" („Добротољубље". том. одликује надом. „мирна и корисна скрушеност срца која га доводи до умилења. скрушено срце се непрестано моли Богу. Скрушено и смирено срце ћемо задобити уколико се сећамо претход. Као што се човек плаши да узме усијано и врело гвожђе. још више помрачује човека и ствара погодну климу да ђаво убризга очајање и безнађе.ност срца. која није обухваћена умилењем и молитвом.

из једноставног разлога што теле. Исака Сиријског. 25. као грешница у кући Симона губавога у Витанији.диолог не може да открије болест. Морамо. ако нема.дања показују дарове Светог Духа. на самом почетку рећи да. на грчком). погребене у страсти нашим немаром за испуња. „Не престајте да чините трудољубиве напоре због патњи које их прате.вање заповести. Царство небеско с напором се осваја и подвижници ϊα задобијају(Мт. Када оно узраста благодаћу Божијом. 14. на грчком). иначе ћете бити осуђени због бесплодности и зачути речи:узми. „Они што делају безбрижно и немарно могу се.12). често је повезан и са плачем.сно срце човека са болом у срцу није болесно.ном мишљењу. уколико је сагласан са оним што истиче православно предање.ни живот.издању). има суштински значај за наше спасење. своја нечиста осећања и помисли. није нам могуће да на тлу свог срца породимо дух спасења. када пати због радосне жалости живота у покајању. каже св. „молитва без бола недоношче пред Богом".28). све док не из. уколико није здружена са патњом и уколико не захтева нај. по свом сопстве. 7. Марко Подвижник („Добро. човек не сме удовољавати телесној глади. том.Ко не осећа бол не доноси плода јер је. „Колико год ми велике подвиге чинили у животу свом.ва плачем. „Као што се овца не спарује са вуком ради порода. док у срцима не бу. говорећи ο болу срца. поука. превасходно мислимо на духовно ср. њихова жетва бити бесплодна.22) („Невидљива борба".1977. јер је писано да нам кроз многе невоље ваља ући у Цар.мучимо своја бедра и док не изнемогнемо од поста. који на неки начин изазива рану. Тај бол. када духовно срце бива скрушено и понижено.мо и болећиво срце. Духовно срце пати. нема никаквих трагичних последица за телесно срце. суштински значајан за духов.демо осећали бол и док не искоренимо све своје срамне и злосмрадне грехове.те од њега талант(Мт. Патња срца и телесна стра. али су управо због ове неосетљивости далеко од чистоте и остају непричасни Светом Духу. у срп. присаједињене сваком верујућем кроз свето крштење. 79). Из светоотачких дела нам је добро познато да ту рану. тако се ни ситост не спаја са болом срца да би се породила врлина". Да бисмо на неки начин протумачили скрушеност срца. осећамо снажније него телесну. односно осећање наше срамне грешности. требало би да говоримо и ο болу срца. Ум се тада лакше привезује за срце и лакше се враћа у њега. 11. јер помаже да се ту усредсреде све силе наше душе.већи напор. стр. обузето је болом. када са тутом и јецајима паднемо пред ноге Исусове. Да би постојао бол у срцу. У већини случајева кар.це. стр. којем је повређено тело.чије речено. Хришћански живот изван овог бола је привидан. али неизрецивом милошћу Божијом поново оживље. без икаквих рђавих последица. 1. будући да се одричу неопходне патње подвизавања". 404. све док не искусимо муке какве осећа породиља.не када се покајемо. Тај бол у духовном срцу. То се нази. који се осећа и у телесном а да му при том не шкоди. сви су ти подвизи лажни и бљутави" („Лествица".ство Божије (Дела ап. по речима св. „Морамо бити све. Тај . међутим. која доприноси нашем спасењу. ако нема бола. 83-84. Бол срца има суштински значај за спасење. остати бесплодна.сни да су поуздан знак подвижништва и услов напретка бол и патња. телесно срце наставља свој природни ток. Свака борба ће. Човек гласно јеца и гуши се у сузама. Друга. било да је телесна или духовна.тољубље". стр. Болом усрцу обухваћене су све врлине. Према речима пророка. исцрпети у великом труду и опет ће. Човек који живи у скрушености срца пати и страда много више него онај. Многи људи су делали и још увек делају без бола. Она Га је чула да каже: Опраштају ти се Греси твоји".

бол, међутим, како ћемо видети из онога што следи, причињава и неизрециву
насладу.
Карактеристичне су речи св. Теофана Затворника ο тој рани која изазива
метафизички бол: „Побрините се да ваш ум не буде усредсре- ђен у глави, него у
срцу и придржавајте се тога у свако доба, а не само када стојите на молитви.
Потрудите се да у срцу изазовете једну врсту тегобе. Уз стални напор то ћете
убрзо и постићи. У томе нема ништа
необично: појава овог бола не значи озледу, иако је то у суштини бол. Та озледа
није физичка рана или бол који би обесхрабрио и био опасан по живот. То је бол
који потиче од опојне љубави, какав кроз божански загрљај осећа покајана душа,
као (бол) блудног сина. То је очишћујућа патња и незасито наслађивање,
неизрецивс тајанствено созерцање, не- раскидива веза са Богом, чежња да се
напусти овај живот и беседа љу- бави са Богом. Овај бол ће вам помоћи да
саберете све силе своје душе у овом љубљеном труду а Бог ће вам, видевши ваше
напоре, подарити оно што тражите. У вашем срцу ће се појавити извесне промене и
бо- жанска сгања" („Невидљиваборба" стр. 87-88).
Свети Јован Лествичник сведочи ο чињеници - а то је вероватно његов властити
опит - да је у неким људима овај метафизички бол био толико снажан да се крв из
рањених срца дословно изливала на уста: „Видео сам код неких људи крајњу
границу плача, јер су на уста избацивали крв из болног и рањеног срца. Видећи то,
подсетих се на онога који рече: Покошен бих као трава, и исахну срце моје (Пс.
101,5)" (Поука 7, стр. 79).
Изливање суза је још једна последица ове патње. Господ је блаже- нима назвао оне
који плачу: Блажени који плачујер ће се утешити (Мт. 5,4). Плач по Богу и сузе које
отуда происходе су заповест Христова. Сузе су, дакле, начин живота. Као што су
покајање и плач начин живо- та, то су и сузе које излива покајано и скрушено срце.
Говорећи ο су- зама, морамо нагласити да постоје унутрашње сузе срца и
спољашње, телесне сузе. Срце често јеца и бива окупано реком суза. Подвижник
духовног живота, живећи у духу православног предања, често „зати- че" своје срце
док плаче. Често се те сузе срца показују и споља, а поне- кад су скривене.
Осврнимо се, међутим, на вредност суза.
Светитељи подстичу хришћане на плач, јер је у том случају срце очишћено и задобија
духовну осетљивост, превазилазећи тиме своју неосетљивост и отврдлост. Свети
Исак Сиријски саветује: „Покваси образе плачем очију" („Подвижничка слова").Посебно
нас опомиње да призовемо Марију и Марту да би нас научиле „жалосним јецајима"
(исто). Свети Нил Подвижник каже да се најпре молимо за дар суза и додаје да ће
(Бог) „услишити све, што будемо тражили са сузама" („Добротољубље", 1. том, стр. 177,
грчко изд.).„За све што захтевамо треба да користимо сузе" (исто).
Вредност суза је велика. Карактеристичне су речи Светих Отаца, који су опитно
доживели ову чињеницу. Сузе представљају крштење. „Извор суза после крштења
већи је и од крштења, ма колико, можда, ове речи изгледале и дрске" („Лествица", 7.
поука, стр. 72). Сузе су знаме- ње препорођеног човека. Према авви Пимену, „сузе су
пут који су нам предали Писмо и наши Свети Оци говорећи: Плачите, јер уистину
не- ма другог пута осим овог" („Старечник", стр. 96). Немогуће је да без суза упознамо
саме себе. Другачије речено, уколико постанемо свесни сво- је грешности, што је
знак божанске благодати у нама, задобили смо дар самопознања и самоосуђивања,
а самим тим ћемо почети и да пла- чемо. Због тога нико не би требало „да напушта
сопственог мртваца и да иде да плаче за другим" (св. Никодим Светогорац: „Књига ο
Варсануфију и Јовану", Солун 1974, стр. 185, на грчком). Сузе у човеку знак су да се „Хри-

стос дотакао његових очију и да је духовно прогледао" (св. Марко Под- вижник,
„Добротољубље", 1. том, стр. 377. у срп. изд.). Сузе отварају душевне очи. То је такође
неопходно, јер ће, како каже авва Арсеније, човек понекад плакати у свакој
прилици. „Онај, ко буде својевољно плакао овде на земљи, неће плакати у будућем
животу. Напротив, ко не буде овде плакао, тамо ће заувек плакати" („Старечник", стр.
11).
Свети Симеон Нови Богослов, кога бисмо, заједно са друтима, мо- гли
окарактерисати као богослова суза, каже да су сузе знак живота. Као што
новорођенчад плачу изашавши из мајчине утробе и то пред- ставља знак живота,
тако се дешава и са духовним рођењем. Сузе су део човековог препорођења. Ако
новорођенче не плаче, сматра се да није ни живо. Људска природа, дакле, према
св. Симеону Новом Бого- слову, од свог рођења поседује сузе и плач као своје
следбенике (5С113, 184). Он то каже стога што су у његово време многи веровали
да немају сви људи исту природу и да не могу сви плакати. Није, међутим, тако.
Светитељ додаје да су сузе потребне души онолико колико је телу по- требно јело
и пиће. „Онај, ко не плаче свакога дана или свакога сата уништиће своју душу и
учинити да умре од глади" (исто, стр. 184). „Када човек задобије склоност према
добру, ревности, трпељивости, смире- ноумљу и љубави према Богу, тада ће и
душа, која сада личи на стену, постати извор суза" (исто, стр. 180). Светитељ је
сачувао један податак, који се иначе може наћи и у Светом Писму, а то је да су
неки људи, кр- штени као одрасли, обузети умилењем због силаска Светог Духа
про- ливали сузе, „али то нису биле сузе патње, него дејство Светог Духа и дар
слађи од меда, и оне су лагано и тихо текле из очију" (исто, стр 182).
Све ово показује, с једне стране, да су сузе нужне за наш духовни живот, а са друге
да су оне начин живота и да хране душе. Исто тако, сузе имају више видова. На то
бих желео да обратим пажњу у ономе што следи.
Никита Ститат, ученик св. Симеона Новог Богослова, учи да су једно сузе које
долазе услед покајања, а нешто друго оне сузе које се јављају због божанског
умилења. Прве личе на реку која преплавља и руши све тврђаве греха, док су
друге у односу на душу исто што и ки- ша кад пада на поља или снег на траву:
„Оне хране класје знања и чине да буде обилно и плодно" („Добротољубље", 3. том,
стр. 289). Он наглашава да од укуса суза срце понекад осећа горчину и бол, а
понекад радост и усхићење. Сузе покајања изазивају горчину и бол, а сузе чистог
ср- ца, ослобођеног страсти, јесу сузе задовољства и неизрециве сладости (исто,
стр. 289). Слично је и у погледу суза које потичу од страха Божи- јег И суза (које
потичу) ОД љубави Божије (Калист и Игњатије Ксантопули, „Добротољубље", 4. том,
стр. 255).
Сузе изазивају бројне последице. Оне човеково срце очишћују од греховне
нечистоте, а затим просветљују срце. Свети Оци уче да ђаво, када уђе у човеково
срце, убацује различите слике и да се затим повла- чи, остављајући у срцу идола
греха. Сузе, међутим, уклањају тог идо- ла: место срца је опрано, а облак, који је
заклањао човеково срце, иш- чезава. Сузе дакле, очишћују од грехова. Авва Пимен
поучава: „Онај, ко жели да се опере од својих преступа, опраће се сузама"
(„Старечник", стр. 96). Овај исти светитељ на другом месту опомиње: „Са највећом
жалошћу зајецајмо пред добротом Божијом, док се не смилује на нас" (исто, стр. 96).
Где постоји плач, „нема ни трага од оговарања или осуђи- вања" („Лествица", 10.
поука, стр. 89). Уистину, нашим искуством у цркви је потврђено да „као што вода
може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе" („Лествица", 26. поука, стр.
178). „На наше сузе силази Свети Дух и почива у нашем срцу, очишћује нас и пере
од греховне нечистоте" (авва Исак Сиријски, „Подвижничка слова").
Осим што очишћују, сузе и просветљују душу. Благодат Божија, која долази са

покајањем, просветљује и озарује човеково срце. „Ду- бина плача", односно велика
жалост, тражи утеху. Сузама задобијамо очишћење срца. Листо срце прима
озарење. Α озарење је неисказа- но дејство Божије, које се сазнаје несазнајно и
види невидљиво". Са озарењем долази и утеха, сагласно Христовом блаженству. Та
утеха је освежење болне душе. „Подршка је обновљење душе која је утонула у тугу,
које на чудесан начин претвара сузе бола у сузе радости" („Ле- ствица", 7. поука, сгр.
78). Никита Ститат учи да нико не може достићи потенцијално подобије Божије
уколико претходно врелим сузама не уклони нечистоту која постоји у нама и не
испуни заповести Христо- ве. На тај начин „одбацујемо своју наказност"
(„Добротољубље", 3. том,
„Гностичка поглавља", стр. 334) и постајемо способни да се наслађујемо славом Божијом.

Свети Оци указују и на сузе прелести. Могуће је да неке сузе под- стакну и
демони. Човек је прелешћен када плаче а затим се тиме хва- ли. Из тог разлога
Свети Оци саветују: „Не узноси се зато што си то КОМ молитве пролио сузе" (св.
Марко Подвижник, „Добротољубље",1. том, стр. 377. у срп. изд.).Нико не треба да се узноси
и да мисли како је бољи од осталих. Циљ наших суза је да очисте прљавштину
страсти. Када заборавимо сврху суза и погордимо се, можемо бити
обезглављени: „Многи људи, проливајући сузе због својих грехова, забораве
чему су- зе служе и залутају у свом безумљу" (св.Нил Подвижник, „Добротољубље",
1. том^£хр_122)
—_____________
/"Г1остоји више видова плача. Постоје сентименталне и егоистичне^ 1 сузе,
постоје сузе сатанине и сузе Божије, итд. Ми, међутим, треба да се боримо да
преобразимо те сентименталне сузе. Оци Цркве под- стичу нас на плач чак и
онда, када се у тим сузама налазе елементи егоизма. Самоосуђивањем и
окретањем себи и сопственим гресима, прекидањем разговора са другима и
беседовањем са Богом као и по- \ сматрањем своје сопствене недоличности, ми
ћемо се преобразити и Ј
наћи спасење._______-—1— '
~ ~~—
^
ТЗерујем да ужасавајуће стање у којем се налазе многи људи дугују управо
чињеници да смо се отуђили од плача: ми не плачемо. Када смо обремењени
различитим тешкоћама, када су нам нерви пренапрегну- ти а целокупна наша
унутрашња атмосфера у жалосном стању, потреб- но је да, уз помисао ο
самоосуђивању, покушамо да плачемо. Уколико учинимо такав покушај, Бог ће
нам послати Своју благодат, сузе ће постати наш начин живота и очистићемо своје срце од
страсти.
Покајање, жалост, скрушеност и сузе су тесно повезани са огњем^ (који се
појављује у срцу. Покајање је потпомогнуто огњем који Свети Дух распламсава у
човековом срцу. Господ је, говорећи ο ватри која се распламсава у срцу, рекао:
Дођох да бацим оГањ на земљу и како бих во- лео да се већ запалио! (Лк. 12,49).
Када се Христос приближи срцу, срце се разгорева због постојања страсти и то
ћемо анализирати у ономе што следи. То је пламен који су ученици осећали на
путу за Емауе Не гораше ли срце наше у нама док нам 1овораше путем и док
нам обја шњаваше Писма? (Лк. 25,32).
—~~—
Када тај огањ спали страсти душе, он се појављује као светлост. Након што
је то опитно доживео, апостол Павле пише: Господ ће осве- тлити што је
сакривено у тами и објавити намере срца(ι.Κορ. 4,5).
Апостол Петар описује исто искуство када пише: ДоклеДан не осване и Даница се
нероди у срцима вашим (2. Петр. 1,19). Благодат Божију срце најпре доживљава као
ватру, као огањ који сажиже грехове и страсти а затим, када су страсти сажежене,
доживљава ту благодат као светлост која озарује васцелог нашег унутрашњег
човека.

То учење, према којем се благодат Божија најпре доживљава као огањ, а затим
као светлост, анализирао је св. Јован Синајски, писац Лествице. Светитељ каже да
наднебесни огањ, када уђе у срце, неке спаљује јер нису очишћени, а „друге опет
просвећује сразмерно по- стигнутом савршенству". „Исти огањ назива се и огњем
који спаљу- је (5.Мојс. 4,24) и светлошћу која обасјава (Јн. 1,9). Стога неки излазе са
молитве као да излазе из ужарене пећи, осећајући олакшање од неке прљавштине
и вештаства, а други као обасјани и одевени у двостру- ку одећу смирења и
радости" („Лествица", 28. поука, стр. 198). Ватру, коју прима човеково срце, често
прима и само тело. Тада човек мисли да је у паклу и да гори пакленим огњем. Врло
добро знамо да ће исцелење утолико бити дубље, уколико је дубље покајање. Што
се снажније до- живи ова ватра покајања, утолико се постављају снажније
претпостав- ке за виђење нестворене светлости.
Бог је, према апостолу Павлу, огањ који спаљује. Εοϊ нашје о1ањ који спаљује (Јев.
12,29). „То је труд у нама док не уђе у светилиште наше (тј. у наше срце) огањ
Божији", каже св. Јован Лествичник, „јер је БОГ наш огањ који спаљује (5. Мојс, 4,29 и
Јев. 12,29) сваку распаљеност и похо- ту, сваку лошу навику и окорелост, без обзира
да ли се ради ο нечем унутрашњем или спољашњем, видљивом или невидљивом"
(26. поука, стр 152).
Покајање је дело и тренутак благодати, али и ми морамо помоћи да дође до
истинског покајања, односно да огањ Божији уђе у наше ср- це. Осим тога,
целокупан подвижнички живот је садејство [синергија] божанске и људске воље.
Свети Оци уче да се од страсти очишћујемо или „добровољним страдањима или
невољним недаћама". Добровољ- на страдања су жалост по Богу односно покајање,
осећање ватре пока- јања. Невољне недаће су различита искушења са којима се
срећемо у животу. „Када најпре постоје добровољна (страдања), невољна неће
уследити за њима" (Никита Ститат, „Добротољубље", 3. том, стр. 300). Стога морамо
настојати да у себи изазовемо покајање, огањ Божији, и да се на тај начин
ослободимо невољних недаћа. У својим срдима увек мо- рамо чувати тај пламен
покајања и топлину која из њега происходи. Демон се плаши монаха који живи у
жалости и не усуђује се да му приступи. Зато је „веран и паметан онај монах који је
сачувао своју ватреност, и који сваког дана, до краја свог живота, није пропуштао
да дода пламен на пламен, жар на жар, ревност на ревност и чежњи за Богом
богочежњивост" („Лествица", 1. поука, стр. 23).
Чиста молитва се рађа у срцу онога који поседује тај огањ. Стога у својој
молитви, с једне стране захтевамо да дође тај огањ и спали наше грехе, а са друге
да нам подари чисту молитву. „Огањ љубави васкрса- ва молитву, а кад ова
васкрсне и узноси се на небо, долази до силаска Огња (Светог Духа) у одају душе"
(„Лествица",28. поука,стр. 197). Стога је јасна заповест: „Не прекидај молитву све док
не видиш да су те огањ и вода (тј. сузе) по промислу Божијем напустили" (28.
поука, стр. 197).
Овај благословени огањ, који се у нашим срцима распламсава са доласком
благодати и повезан је са покајањем и сузама, узрокује наше духовно
препорођење. Помоћу тог огња преображава се целокупно унутрашње стање, као и
спољашња обележја нашег тела. Свети Тео- фан Затворник пише: „Од тренутка
када твоје срце почне да се загрева божанском топлином, тада, у суштини,
започиње његов унутрашњи преображај, његово препорођење. Тај пламичак ће
сагорети сваку страст која је у теби, другим речима, почеће да те одухотворава.
Све док се не покаже тај благословени огањ који просветљује и освећује, неће ни
доћи до одухотворења, ма колико се трудио да га достигнеш. Циљ је задобијање
тог огња. Дужни смо, међутим, да знамо да се тај благословени огањ неће
показати све док у нама постоје душевне стра- сти, чак и ако не дејствују у човеку.

Страсти су влага у огреву нашег бића, а влажан огрев не може се распламсати. Ту
се не може учинити ништа друго осим да се споља унесу сува дрва и запале,
допуштајући да њихови пламенови исуше влагу у огреву, све док овај не буде
довољ- но сув да се и сам разгори. Тако ће пламен сувих дрва растерати влагу и
раширити се, све док сав огрев не буде захваћен огњем".
„Све силе душе и сва кретања нашег тела су огрев нашег бића. Уколико,
међутим, човек не обраћа пажњу на себе и не труди се коли- ко је потребно, читаво
његово унутрашње биће натопљено је влагом, односно страстима. Све док страсти
не буду протеране, упорно ће се одупирати духовном огњу. Страсти продиру и у
душу и у тело, обузи- мајући чак и човеков дух, његову савест и слободу и
загосподаривши на тај начин целокупним човеком. Како су оне у савезу са
демонима, кроз страсти и демони господаре човеком, иако се он самозаварава да
је свој сопствени господар. Уз помоћ благодати Божије, човекова душа се најпре
ослобађа ових окова. Наша душа, испуњена страхом
Божијим и под дејством благодати, прекида сваку везу са страстима и демонима и,
кајући се због прошлости, чврсто одлучује да ће убудуће у свему удовољавати
једино Богу, да ће живети само за Њега и корача- ТИ по Његовим заповестима"
(„Невидљива борба", стр. 97-98 у грч. издању).
Свети Теофан пише ο том благословеном огњу: „Према авви Вар- сануфију,
када примиш онај огањ, ο коме је Господ рекао да је дошао да га баци на земљу,он
почиње да сажиже све твоје противприродне стра- сти. Када се услед дуготрајног
трења запали ватра и разгоре дебла, она ће горети уз пуцкетање и дим све док се
не распламсају колико треба. Када се пак разгоре, изгледаће да су сасвим обузета
огњем, и ствараће сасвим угодну светлост и топлину, без дима и пуцкетања. Тако
се де- шава и са човеком.
Када се ватра разгори, почиње да спаљује страсти. Колико је ту ди- ма и пуцкетања
знају само они, који су то доживели! Када се, међутим, разгори колико треба,
нестају и дим и пуцкетање, и унутра завлада светлост. То стање је стање чистоте.
Пут до њега не само да је дуг, него је исто тако јасно да оне, који су ступили у
заједницу са Богом, не чека починак него велики труд и напор. Тај труд је сладак и
плодоносан и, како је Господ милосрдан и свемогућ, пут више неће изгледати
горак, нити ће давати мало плодова, нити ће пак, као некад, бити сасвим бесплодан" (исто, стр. 78-79 у грч. изд.).
Уколико тај благословени огањ спаљује све више страсти, утолико се све више
и доживљава као светлост која обасјава срце. Свети Исихи- је Презвитер каже да
се очи човека који гледа сунце морају испунити светлошћу и да се то исто дешава
и са срцем. „Не може а да се не про- светли срце ономе, ко је непрестано загледан
у њега" („Добротољубље", 1. том, стр. 157). „Срце које не прихвата демонске слике,
представе и за- мишљања природно ће у себи породити помисли озарене
светлошћу". Из утља се рађа огањ, а утолико ће више Бог, који од светог крштења
обитава у нашим срцима, распламсати наш дух созерцањем ако откри- је да је
ваздух нашег духа чист од демонских ветрова и заштићен чува- њем ума" (исто,стр.
165). „Срце ослобођено уобразиља рађа божанске и тајанствене мисли које
искрсавају у њему". Срце постаје оруђе Светог Духа и задобија духовно познање.
Све мисли и делања човека чије је срце ослобођено од страсти су богословски.
Васцели човек постаје бо- гословље. Богословље извире из речи, тиховања, делања
и мировања. Унутар чистог срца, које је „небо срца" и „место Божије" (Филотеј Синајски, „Добротољубље", 1. том, стр. 275), блиста Сунце Правде.
___
Претходно смо говорили ο огњу који улази у срце, у „светилиште
Божије".Постојање тог огња изазива топлину у срцу и телу. Свети Ди- јадох Фотички

врло изражајно говори ο топлини која се ствара у срцу. „Када душа позна саму
себе", каже он, „из ње извире топлина богољу- бља. Та топлина се врло лако
исцрпи. Међутим, топлина која происхо- ди од Духа Светога је мирна и постојана.
Она се не расипа изван срца, него кроз њега (срце) чини да читав човек осећа
бесконачну љубав и радост. Прва топлина је природна, а друга духовна"
(„Добротољубље", 1 том, стр. 278). Топлина која избија као извор усредсређује човеков
ум и тако настаје чиста молитва. Подвижник који води ову духовну бор- бу треба
да зна да ова духовна топлина не долази ни са лева, ни са десна, а нити одозго,
него да „избија у срцу као извор живе воде од живототворног Духа". Он постоји у
срцу. „Нека се једино ова жеља на- ђе и створи у твом срцу, чувајући увек твој ум
од уобразиља [чулних представа и слика створених у машти], мисли и помисли"
(Григорије Синаит, „Добротољубље",4. том, стр. 86-87). Појава ове топлине је од велике
важности, јер ће се тако сабрати све душевне силе што ће, опет, иза- звати
непомућену молитву. Свети Теофан Затворник поучава: „Ова топлина је дело
благодати Божије, не неке посебне, него оне која је за- једничка за све. Она се
појављује када човек достигне извесни степен очишћења у свом личном моралу.
Када се у срцу појави тај пламичак или постојана топлина, тада ће се прекратити
навирање уобразиља и помисли. Са душом се дешава исто што и са крвоточивом
женом: Од- мах стаде течење крви њене(Лк. 8,44). У том стању и молитва постаје
готово непрестана, чему Исусова молитва служи као посредник. То је највиши
степен до којег се може узнети молитва када је човек твори сам од себе. Мислим
да ти је ово сасвим јасно.
Док се човек налази у овом стању, може му се дати и други вид мо- литве, и
човек је задобија благодаћу, уместо да је сам од себе твори. На човека се спушта
дух молитве и повлачи га у дубину срца, као да га је неко силом узео за руку и
извео из једне просторије у друту. Душа овде бива заробљена божанском и
надмоћнијом силом, и она добровољно остаје унутар ње, све док је преплављена
том молитвеном силом што се надвила над њом. Позната су ми два степена овог
Божијег дејства. На првом, душа све зна, свесна је себе и свега око себе, присебна
је, може да говори и да влада собом, па чак може и да, уколико пожели, прекине
то стање. То би такође требало да ти буде јасно.
Свети Оци, међутим, а посебно авва Исак Сиријски, помињу и други степен молитве,
који се човеку даје или се пак спушта на њега.
Свети Исак сматра да је та молитва, коју називамо екстазом или исту- пљењем,
узвишенија од оне раније описане" („Невидљиваборба", стр. 48.
у грч. изд.).

Каошто смо видели из наведених речи св. Дијадоха, могуће је да ( се
распламса и природна топлина. Другачије речено, постоје два ви- да топлине,
природна и натприродна. Ο тој теми и последицама нат- природне топлине
поново пише св. Теофан Затворник: „Истинска то- плина је дар Божији. Постоји
такође и природна топлина, која је плод наших сопствених напора и пролазног
расположења. Између ове две топлине постоји разлика као између неба и
земље. Почетницима није увек јасно коју од ове две топлине осећају. Кажеш да
ти досађују поми- сли, због чега ти је немогуће да се сабереш пред Богом? То
значи да та
топлина није од Бога, него да је природна:_____—
Први плод топлине Божије је смиреност и сабирање свих поми- "сли у
једну, као и њена непоколебива управљеност ка Богу. Сети се крвоточиве
жене којој је одмах престала да истиче крв. Када примимо топлину, и ток
помисли се на неки начин зауставља. Шта треба чини- ти? Задржи своју

стр. 3. Свети Григорије Палама ово доказује наводећи примере из Светог Писма.зерцања у високом пламену разгори љубав. 89-90). Сучеља. 20).Мора се. умножи телесна лишавања у погледу хране.__———— " 'СваЖтоплина. То се дешава и са топлином.ша залог будућих добара. 22.гу: Буди милостив! Не окрећи Своје лице од мене! Нека ме обасја Твоје лице! Упоредо са тим. чини се као да је изашло из ватре вештаствене пећи" („Тријаде". „Христов зној (в. Срце се већ сада припрема да / прими небеског Цара^. нека брижљиво испита. као и у многим другим стварима. нагласити да је и овде. на неки чудан начин се и тело узноси и загрева. 32). 32). из каквог се је узрока лиши.' Господ је рекао: Блажени чисти срцем. 3. човек не сме да се{ погорди. али немој јој придавати велику важност и сматрај је само као припрему за топлину Божију.1. 5. Пре. указујући тим духовним поигравањем да је у заједници са благодаћу. чије је лице заблистало. Не прима само ду. „Током непрестане молитве. када се запали духовна светиљка и ум путем духовног со. 3.ван Лествичник каже: „Када душа.Тако се и благодат Божија.ма каже да то није сагласно православном учењу. која је у души. Свети Григорије Палама заузима исто стано-ј виште као и свети Василије Велики и свети Атанасије и каже да је по-1 игравање срца знак благодати: срце поиграва у заносу љубави према^ добру („Тријаде".цај што Бог не дејствује у твом срцу и непрестано се са болом моли Бо. На другом месту исти светитељ каже: „Када ду. ____ _______________________________________ Постојање~благодатиу срцу пројављује се ипоигравањем срца?) То је доказ чистоте срца. Жалост се не зауставља у души.вратио од Бога. Јо. оне служе Господу. не би ли нашу пажњу од.—— —— —| / Тиме се срце очишћује и исцељује од постојећег греховног блата.ша поиграва од љубави према Најжељенијем.1. Тако се човеково срце очишћује и припрема да види Господа. ——. Јаков. У наставку ћемо се осврнути на то очишћење и видети Јшга оно НУДИ човеку. преноси и на тело. Онда заје. која се осети у срцу. осим тога. св. сна и сл. него прелази и у тело и телесна чула (исто).8). Када распламсала топлина одвлачи пажњу од Бога а молитва престане да буде чиста и постане расејана. чије се лице преобразило у лице анђела (исто. издајући саму себе.2). стр. односно помиње Мојсеја. Онима који га виде. јер је то знак да ова топлина потиче од ђавола.ма. па нека свом снагом и ревношћу настоји да га отклони" (1.. 1.вајући се са Варлаамовом тврдњом да тело не учествује у молитви и да је потребно да се умртви страствени део душе. од покајања.ла. 1. Григорије Пала. Топлина душе се преноси и на тело. као и пример архиђакона Стефана. тај залог прима и тело („Тријаде"1. з. Лк.природну топлину. . 3.3. Ова топлина има тако велики значај за духовни живот да св. од незаситог сећања на Бога у најдубљем смиреноумљу. ђаво у стању да изазове топлину. ι. -—-—■—. 31).ствена [чулна] топлина" (исто.33).44) је такође знак да се услед усрдне молитве Богу у телу распламсава чув. уместо да служе ђаволу и грешним дели. поука. и свепредај у руке Божије" (. 32). изгуби блажену и милу топлину. преноси се и на тело. I 'Страсти се преображавају и. јер ће Εοϊα видети (Мт.порођење душе укључује и препород тела. као да је одоздо потиснута да би сусрела Господа када дођеу облацима као што је и обећано" („Тријаде".Невидп>ива_борба". Мудар и добар! духовни борац неће почети да се диви самоме себи и неће допустити1 свом уму да се удаљи од осећања греха. придружује јој се и срце.

ттаумдрЛТј^/ГУ^рцу је~чист онај.Πβτρ. 320).8). Исусовом молитвом]. том. истинско смиреноумље. подстиче: Поправите срца ваша. тако да можемо да видимо Сунце Правде. Шта је.брат Господњи. стр. због немара. 90). јер спречавају страствени део тела да сагреши. 2.Свети Макарије утврђује које особине указују на чисто срце: „Ако човека посматраш једним оком. 276).' рализованог посматрај као да је здрав" („Добротољубље". 2. стр.ње срца образ Јеванђеља Новог Завета. Листо срце је оно које у иступљењу созерцава залоге будућих добара обећаних светима и она вечна блага. стр. том. Григорије Палама каже да се енергија ума у помислима лако може очистити „мсшитвом од једне ре. које не узнемирују страсти.ре ο чистом срцу. Спољашње под. сећање на смрт. ни безаконика. добру наду. па самим тим и блага која су у Њему (св.шта даудушу продре било каква нечистапомисао" (ИсихијеПрезвитер. чување и стражарење над умом.бље".. Каже да је чисто срце „оно. очишћењу срца. „Напор да се очисти срце укључује развејавање облака зла из ваздуха срца. И остали Оци гово. док апостол Петар заповеда: Од чиста срца љубите једни друге искрено (ΐ. уздржање. када се човек бори да не осуди ни блудницу. дводушни (Јак. св. у том случају нико не мисли да је у потпуности очишћен све док и ј . Листота срца постоји онда. 120). сузе. које избегава свако приклањање злом или овозе. умилење. бдење и сви телесни подвизи добри су.е". стр. безграничну љубав према Богу и људима и снажну и искрену чежњу за божанским" (Исихије Презвитер. самопознање и познање сопствених грехова. Не превиђајући спољашње телесне подвиге који су у сваком случа. Чисто срце види Бога.ју поучни. онолико колико је то могуће људској природи" (исто. стр. „Иникада никога не презире. 4. „Добротољубље". 1. у извесној мери. кога срце непре-1 "кореваГзббГзапостављања Божијих заповести.то). То је поучавање нашег спољашњег чо. Свети Оци су већу пажњу поклањали унутрашњем очишће. стр. искорењује и одсеца сваку страст и свако зло из нашег срца и уноси радост. „Добротољубље". 1. или због прихватања непријатељске помисли" (св.њу. „Беседе". па.22). међутим.. Како се задобија чистота срца. 158). Максим Исповедник.ченице" [тј. 89). том. Спољашњи подвизи припремају тло за развијање унутрашње борбе. том. што у суштини значи исцелење ίзд страсти? Анализирајући учење према коЈемсу помисли енергија 1 [дејство] душе а срце њена суштина. Пост. Листо је оно срце које не допу. 8). Који је „највише испуњење свих добара" („Добротољубље". Нека. Макарије Египатски. спавање на земљи. жалост. он још увек живи у времену Старог Завета. а то је сећање на Бога у необузданој љубави" (8С 51. То је истовремено и стражарење над сагрешењем у помислима. 4. Максим Исповедник. подвизавање тела је „образ" Старог Завета. „Добротољубље". ни грешника. 1.. урезао свој закон" (св. Оно што је искривљено гледај као да је право. заблистају логоси Његове величанствености" (Филотеј Синајски. и да у уму.." стр. Ако се човек зауставља на спољашњим подвизима и не прихвата унутрашње. као на таблицу. стр. 133). Листо је оно срце које нема подстицаје за природно кретање и на које је Бог. 85).века и стражар над сагрешењима. 15. не осуђује и не мрзи.маљском и у себи носи само једно. немој га Ј I сматрати одузетим. „Добротољу. међутим чисто срце? Које је срце чисто? Свети Симеон Нови Богослов описује чисто срце. 85). „400 глава. и на свакога од њих гледа чистим оком" (св. стр.. „Добротољу6л. док је очишће. Теодор. том. 2. Христа.визавање. том. нити на било који начин дели људе" (ис. немој износити никакав суд у свом ГсрцуТнего га сматрај за здравог: Ако неко има одузету руку. Међутим. чије је изображење Нови Завет. Он види Бога. 1. стајање.

во срце се отвара за страх Божији" („Старечник". док страсти ишчезавају. созерцање и молитва у созерцању („Добротољубље". Овде се може применити оно што је истицао апостол Павле: Говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовнии. Син Божији и Бог. Према св. „Један је непрестано призивање Име. Међутим. 71). стр. 133). 1. У сваком случају. 1. исти./§бо1' тога~се захтева „делањеГнепреставдГ плач. онда се прелешћује. том. спутавајући његово уобичајено кружење" („Добротољубље". певајући и појући Господуу срцу своме(Еф. Призивање Имена Исусовог у срцу ствара радост и спокојство.могуће да очисти срце.јатеље без честог призивања Исуса Христа" („Добротољубље". ___ Авва Пимен посебно наглашава дејство речи Божије. Свети Оци у великој мери наглашавају силу молитве. Човек се очишћује молитвом.4. када је срце очишћено. Други начин је да дух привуче ум κ себи и привеже га за дубину срца. стр.коумље пред Богом сматра нечистим" (Филотеј Синајски. два улаза. узрочник и створитељ свих добара" (исто.ниту и постоја| јучистоту". и тако ће кроз њих достићи „савршену. (исто. тако је и реч Божија блага. човек. не треба да се погорди: међу створеним бићима. 170). наравно. нико није чистији од бестелесних.остале силе душе не буду очишћене. стр. и услед топлине која се тада јавља. Срце не може бити очишћено без дејства [енергије] Светог Духа. ко се бори да очисти и сачува срце.стр.да нечистоту свог срца. у њему се врши непрестана божанска Литургија и певају се химне Богу. анђела. њего. „Добротољубље". тада молитву мора применити и на све остале силе. јер без ње не може ништа да учини. када човек учестало слуша реч Божију. „Добротољубље". за духа који делује у молитви". „или.добити извршавањем само једне заповести. стр. Законодавца срца. I Свети Григорије каже да постоје два начина сједињења. а посебно „молитве од једне реченице". на исти начин и човек све може да учини и да употреби оруђе врлина. стр. два начина умно-срдачне молитве и сједињења ума и срца. боље Г"речено. том. том. 88-89). али оне остају неделотворне и бескорисне без огња Светог Духа без Којег не чисте прљавштину и исквареност његове душе" (5С 51. уз садеј. појављује се енергија [дејство] срца.литвом созерцатељни. Очишћење срце изазива многе последице. очишћење срца се не може за. Када човек сагле. по један са сваке стране умно-срдачне молитве. да протера страсне помисли и духовне непри.рноги Свети Оци наглашава^) Гју вредност молитве у циљу преображаја страсти и очишћење срца. „Као што капи воде мало по мало падају на камен. 277). познањем познајни део. стр. док не буде очишћена и суштина ума. а ми ћемо истаћи само неке од њих. Делањем ће очистити делатни део.ство [синергију] Светог Духа. „јер се његово висо. Очишћено срце доживљава такозвано безмолвије [тиховање.на Исусовог. има за учитеља Оног Истог Христа. Постоје. 5. па опет је Деница [Луцифер] постао ђаво и нечист. ήσυχία] срца. која се налази у срцу. том. стр.4. 101). али и ватру. дакле. Симеону Новом Богослову. „Као што ковач користи своје оруђе.стр. ^^Богнај^адије прихвата овакву_модихву —— ~" ~~ Када очисти своје срце. . а срце отврдло. 155). а мо. „Онај. и Он га тајанствено поучава Својој ВОЉИ" (Исихије Презвитер. а савршено очишћење извршава се силом Христовом: превасходни узрок очишћења срца је „Исус Христос. том. Исихије Презвитер каже да је човеку „не. тј. Ако пак другачије мисли. него извршавањем свих заповести. 167). 2.

том. саветује да је пре. стр. Након што сепотрудимо да очувамо чистим свој ум и уклонимо нечисте помисли и представе [слике] како бисмо и своје срце очували чистим. том. Одбачена је болест. а затим скрнаве и срце. јер су препредени у злу своме" („Добротољубље". Чини се да је. том. срце не чине само осећања. јер ум даје храну срцу.'стан хришћански живот и задобило спасење. као што вене и биљка ако оштетимо њену срж" (исто. стр. „Добротољубље". 1.це?" Као што смо већ објаснили. на срце своје. Марко Подвижник. 1. том. јер живи у Духу и не може знати за жеље тела" („Добро. Његов језик узноси химне и молитве. Када нађемо срце. „Ако човек задобије чисто срце. стр. а његова тескоба . „Немогуће је да грех уђе у срце. стр. у срп. 396. Шта вам каже ваше ср. „Ширина срца јесте нада у Бога. стр. говори ο стражарењу над срцем". Симеон Нови Богослов. Мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол. Исаија Отшелник нас подстиче да свакодневно испитујемо себе. и пред лицем Божијим. Ослобађа се ускогрудо. Срце је здраво. 245). са тачке гледишта резултата ο којима смо говорили.Јијадох Фотички и наводи следеће изреке: /5наГкд~непрестано ' обитава у свом срцу. Целокупан подвижнички жи.вот у Христу има срце за свој циљ. Затим је избаци из њега. да те не сустиг.звитер. „Један од браће упитао је авву Титоса како да сачува ум. да разумемо своје срце и да одстранимо све што је зло: „Сваки дан испитуј себе. јер када напусти грех и окрене се Богу. ослобођено уобразиља [чулних представа и слика створених у машти]. брате. „Добротољубље" 1. и угодна је његова беседа" (Никита Ститат.не рђава пресуда! Пази. а то су страсти.з. том.„Онај. 122)^- ——______________ ј Верујем да је све ово јасно показало како је. током и након очишћења. да би се водио саве. речи и дела" (Исихије Презвитер.изд. 270). 153).15). 159). „Поседује унутрашње тиховање срца и безмолвије ослобођено сваке помисли" (исто. и Старог и Новог Завета.ских] красота. више не греши. стр.телесна брига" (св. с наше стране неопходна пажња и стражарење. Чисто Срце. „Добротољубље". а старац му је одговорио: Како да сачувамо своје срце када су нам уста и стомаЦИ стално отворени?" („Старечник". „Добротољубље". 148). чак ни смрти.тољубље". стр. Један подвижник је имао обичај да на многа питања од. ка. 1. има радосно и блиставо лице. овосвет. брате. неопходно да нађемо место срца.говори истим речима: „Упитајте своје срце. победиће бојажљивост" (св. Захтева се да будемо пажљиви према срцу јер је рањено и читаво тело вене. стр. „Доброгољубље". а да претходно не закуца на његова врата у облику уобразиље коју је подстакао ђаво" (Исихије Пре. да би утврдио која се од страсти налази у њему. међутим. стр.). 1. „Добротољубље" 2. дакле. Ова пажња је потребна чак и у случају да је човек веома грешан. том. истражуј срце своје. Човек побеђује бојажљивост. јер је страх од смрти последица нечистоте срца. Овакво срце у потпуности постаје „пријемчиво за Светог Духа и јасно одражава Бо. морамо уложити сваки напор да га . „Посвуда се у Светом Писму.156). том. 3. 335. у српском издању). и буди будан пред непријатељима твојим. том. „Потребна је непрестана трезвеност и стражарење над срцем. срце је и место које се благодатно открива путем подвижништва и у којем се чоткрива Бог. 143). 249). 3. од нас се захтева самоуздржање у погледу језика и утробе. 281). очишћење срца уједно и његово исцелење. стр. „Ослобођен је од демонских помисли. Оно живи у миру Божијем. Ми морамо почети да га осећамо.сти коју телесне бриге стварају саме по себи и узда се у Бога. Свети Оци.ши.га" (авва Филимон. Он се више ничега не пла. Многоговорљивост и стомакоугађање су ствари које својим смрадом скрнаве ум. „покајање ће га препородити и свецело обновити" (исто). ко је у свом срцу одгајио добро и бесмртно растиње. стр. одвојио се од свих житејских [световних.

не поседује ум. Бу. стр. једноставне помисли постају сложене. 4. Разум [λογική] ______ Већ смо рекли да је човекова душа. него се човек тумачи на основу Троједи. „Добротољубље". реч и дух као ипостаси.\ ше. „Оне су. тако се и речју [словесношћу] човековом открива оно што осећа и доживљава ум. Реч [Логос] и Дух [Пневма]. Амфилохије Радовић. јер је човек микрокосмос и збир васцеле творевине. него као енергије [дејства] ду.чи у човековој души.ног Бога.рио је чула и оно што је чулно да би служило тим суштаствима" („До. 2. /Друта претпоставка је да човек. Разумна енергија душе повезана је са умном. разумна и умна. временски сапостојеће и потребујуће исте интервале [оно које захтева исте временске разлике] и напредују. Због тога ћемо сада. „Реч [логос] је духовно познање усађено у ум и увек сапостоји са њим" (исто.исцелимо од његових духовних болести. Свети Таласије пише да је Бог створио разумна [слове. тако је и човеков дух стремљење ума нашој речи. Троједини Бог се не тумачи на основу човека. сагласно учењу св. ство.кли да душа има ум. али оне ни.шко [откривењско]. разум] и дух. том. то исто се односи и на душу.мо болесно срце.Друтим речима. То значи да човек може да схвати ову чињеницу само када се налази унутар откривења. стр. 145): „Као што је Дух. Управо овде долази до демонских изазова. То тумачење није само психолошко и људско. а то се дешава у духу. како су живели сви светитељи. стр. морамо начинити извесне претпостав. 145). . Говорећи ο души. јер је једно деловање разума а друго деловање ума. 50). том. 1. в) Разум и помисли [λογική καί λογισμοί] Разум и помисли имају најважнију улогу у болести и исцелењу душе. Реч [словесност] је оно што изражава искуство и живот ума. 233). Помоћу ума и разума [словесности] човек познаје Бога. „Тајна Пресвете Тројице према св. нераздељиве једна од друге. стр. него да човека треба ту. Те речи су исказане у намери да укажу на положај и вредност ре. које неки Свети Оци називају срцем._____■—·—~~~ Ум је око душе. 50).ке. дакле. како^ ћемо видетииз онога што следи. Како је немогуће да се реч разуме без духа. односно Оца. Сви ми има. Григорију Палами". а као резултат појављује се жеља која човека води ка сагрешењу.ти на који начин долази до исцелења душе. имајући ум. а људи имају разум [словесност]. Григорије Палама. Да бисмо ре. Због тога се православни терапијски. реч [логос. с једне стране. стр. видели смо да је саздана по образу Божијем. која има ум.ће од несавршенства ка савршенству" (исто. што је случај са Три Лица Пресвете Тројице. реч и дух сагласно тројич^ ној форми егзистенције.мачити тројично" (јером. неизрецива љубав Родитеља према неизрециво рођеном Логосу [Речи].дући да је Бог Тројичан. Проналажење и исцелење срца у суштини је проналажење спасења. Који је посебна Ипостас.сна] и умна суштаства „способна да приме Духа и да га познају. створена по образу Божијем. тако је у човеку реч повезана са духом (св. стр. Ум [Нус]. Тако анђели имају разум [словесност] и ум. него есхатоло. ум и чула. реч и дух.бротољубље". исцелитељски метод мора посебно осврнути на тему помисли и на значај разума. „човеково изображавање Тројичне тајне не треба разумети у смислу да Тројицу треба тумачити антропоморфно. Григорија Паламе. 47. али немају личносни ) I карактер" (исто.су истоветне. на грчком). истражити разум. и свима нам је потребно исцелење. Као што је Логос Христос Онај Који открива вољу Ума. Прва претпоставка јесте да. а са друге помисли и виде.

уздигнут је на узвишенији положај него ум и заробио је реч [логос. стр. али се изражава и споља. ристично је оношто архим. Изван овог оквира. уследило је умирање и смрт душе. 2. небеска блага не созерцаваразум [интелект]. Реч.достатака у духовном организму. са свим енергијама егоизма. уздр.1. Разум је хи. утврдити да је реч спољашња и унутрашња и да је сједињена са умом.ционише или да се ускладе све унутрашње функцијејЧовеЈШТмТе^^ /^НжГзам|ШШ7Мклоњен страстимаи надвладаннепрозирномтамом. То је. „Добротољубље". а реч увежбана доводи виђено пред очи (других)" (МаксимИсповедник. Хипертрофирани разум је извор великих не. разумн [словесност] се по природи потчињава речи. као што постоји јиизмеђу разума и интелекга/Свети ТаласиЈеучи да се разум [у сми-"\ слуо^есности]11о1природи потчињава Логосу(„Добротољубље". на пример код св. не. Бог се открива у уму. а након ] тога речју и разумом [интелектом] изражава овај унутрашњи опит. Сагласно богословљу св.ји истанчана разлика између речи [логоса] и разума. Око душе је ум.пертрофиран. Сигурно је да он поседује и разум [словесност] и реч.2. том. . Максима Исповедника./ Разуман је онај човек који очишћује свој ум где се открива Бог.у —^ /Обично се каже да је човек разумно биће. док ^ разум [интелект] бележи та искуства у логичким премисама. Таласија. словесност].го човеков ум. — Овако је реч служила човеку пре пада: ум је осећао Бога. оруђе којим се изражава реч. РазумЛ сам по себи. док је разум. све чулно и све духовно претвара у разумско" (Тријаде. пре пада. 2. док се разум бави чулним и разумским.ра изнутра. и да се „бави срамним жељама". „400 глава. према речима св. Разум [у ' смислу интелекта]. уз извесну опрезност. Разуман [словесан] човек мора се потчинити Логосу. Након пада. Григорија Паламе.Код многих Отаца. и она је уједно и извор тих недостатака. \ 34). у смислу да поседује /разум и да размишља." стр. У светоотачким списима. ко помоћу речи и разума [словесности] покушава да нађе Бога и да се сједини са Њим" (св. био везан за Бога и реч је изражавала то искуство и живот..3. а реч је изражавала искуства ума. Каракте. том. Теогност. Другачије речено.жава и покорава тело. Разум [интелект] једноставно чини замисливима ства. није око душе./Карактери7· стичноје^то штбпише: „Када~чујеш даο очима душеговори некоко/ је опитно познао небеска блага. стр.. човек је неразуман [бесловесан] и не разликује се од неразумних [бесловесних] животиња. Након изучавања дела Светих Отаца може се.том. која више није могла да изрази искуства ума. али је услед своје невезаности за Бога мртав Мртва душа показује се и умирањем речи.ри које човеков ум искуствено доживљава.ца тога била је немогућност да читав унутрашњи свет природно функ. Може се дакле утврдити да посто. 262). међутим.. међутим. немој помишљати наразумско. а последи. Спољашње ћутање не значи да не постоји унутрашња реч. болест речи и разума. „разуман човек није онај ко једноставно поседује разум [словесност] или говор него онај. уз помоћ разума као својеврсног телесног оруђа. Реч се у човеку изгова. Човеков ум је. у ствари. Тамо се разбеснела гордост. 211). што смо раније већ споменули. „За разумну [словесну] душу је зло и да напусти Створитеља и да обожава тело" („Добротољубље". Разум је уздигнут изнад ума и сада доминира над палим човеком. односно телу.82).Ј стр. док за разум [словесност] представља увреду да буде потчињена нечему што је неразумно [бесловесно]. повезан са интелектом [διάνοια]. реч се назива и разумним [словесним] делом душе. поистовећена је са разумом [интелектом]. 211). Лист ум правилно посматра ствари.

Први је наш однос према Богу. Не нашавши гра. царује и влада у њему својственој апстрактној сфери у толикој мери да не признаје никога вишим од себе. личносним [ипостасним] начелом. ду^ ховном плану.нице бића и приписавши себи ту бескрајност.ство историјског живота. објављујући: 'Нема Бога'. до последњих дубина. који је I стицао . изнемогло пада.ма томе .ја сам Бог. једна од његових енергија. Он себе прогла. разум тежи да се косне граница бића како би свему дао њему својствену 'дефиницију'. дрско. али јој је својственије да лудује на мисленом. И заиста.шава логосом који устројава биће. Он тврди да једино њему припада право ре. кличући: . 31). Софроније.зум.^ на од пројава живота човекове личности. Он тврди да се достојан. Она се појављује (ΊΛ на телесном плану. она води борбу за пре.стигнућа. Како би утврдио своје првенство у бићу. како се њему чини. када се у њему усредсреди духовно биће чо. Ниједан мудрац не може. настављајући борбу за превласт. 147-149. говори: „Ако Бог постоји.Софроније пише ο кретањима разумаЈ^/ човеку након пада и ο недостацима које он изазива у читавом органи. она уноси распадање и смрт. како он то уображава.шава себе за божанско начело. спуштајући се. тобоже. и завршава тиме да прогла. затим. разум. разум истиче своја до. 4.ство човека састоји у способности расуђивања.века. и у тој борби њено главно оружје јесте разум [га1к>]. Затим. стр. 1 Износећи своје доказе. Нико од оних. јер су га од почетка оскрнавили нечистим помислима" („Добротољубље". Навешћу одломак у целини. мудрих на речима. Гордост је непријатељ божанског закона. како онда могу да се сагласим да тај Бог нисам ја?" (Ово су речи неког ко је и сам ишао тим путем). задобили природни разум. а у суштини само јед. Старац Силуан. стр. имати чисту реч и чист ра. Једино светитељи имају природни разум. —' " ~Узносећи се. Изопачујући бо. испитаћемо три нивоа на која ступа пали разум. Он износи мноштво убедљивих доказа.1) као безумље. потврђује иску. ј То су крајње границе интелектуалне уобразиље и у исто време последње границе пада и мрака" (архим.разум. Свети Григорије Синаит утврђује ту чињеницу: „Само су светитељи. С обзиром да је ум био тај. кроз очишћење. Да бисмо сагледали исквареност разума палог човека и све оно што такав разум изазива у нашем духовном организму. \ Безличан у законима свог функционисања. који су снажни својом самоочевидношћу и које.7.I вом.шавања и право утврђивања или констатације истине. своју културу. Не достигне ли овај циљ. том. а у исто време и са тугом. до највећих висина. у српском издању). разум се гордо диже. тј. јер је врло карактеристичањ/Шостоје ί различити облици духовнеборбеТалиЈе најТеЖаи наЈсложенија борба I са гордошћу. Постављајући себе у први план. изван Бога. разум одбацује Христову заповест . Пре.I власт над свим. и та способност пред.Све сам проучио и нигде нисам нашао никога већег од себе.I жански поредак бића.ставља његово превасходство над светом.не су-ј дите да вам се не суди (Мт. нема чист разум. доследно долази до тога да започиње борбу и са својим извором. у случају кад му се уступи водећа улога у духовном бићу човеко. ум .зму.

на чистом срцу: Блажени чисти срцем.мљу: Блажени сиромашни духом. вечна. путем уну. истински богослови. свети Григорије учи да светитељско созерцање не долази споља него изнутра. односно ра. Зато Свети Оци наглашавају да светитељи не богословствују на аристотеловски начин. слава Христова. __________——-— " За ово место карактеристичан је дијалог вођен између св. него је „неизрецива. он пише: „О. кроз Светога Духа). слава Духа. тако да није „мање вредна од нашег умовања". тј. нестворена. созерцавају Бога. славу божанске природе. логиком] и философијом. земљо и небо.на. односно / путем опита (као апостоли.знањем које происходи из хипертрофираног разумског мишљења. јер је њихово Царство небеско (Мт. јер ће Бош видети (Мт.. невидљива и за анђеле и за људе. тј. Сматрам да се ту испољава разлика између философа и богослова. него на начинрибара. након што очисте свој ум. безгранична. 5. У одговору на Варлаамово гледиште.искуство Бога.ретичка учења.мена на време стваране различите философске теорије и различите религије. према којем је философија узвишенија од боговиђења и које је приморало св. што су посматра. помоћу разума. по којем је нестворена светлост „мање вредна од нашег умовања". Затим је тврдио како је оно.ја Паламе и философа Варлаама. Григори. Григорија Паламу да га назове философом уместо боговидиоцем. 3. а боговиђење по. на чувању заповести . Тако ра. Због тога разум не успева у свом покушају да сам ступи на стазу богопознања. када људски разум овлада човеком. философи.ли пророци Старог Завета и апостоли на гори Тавор био символ и да је услед тога философско познање Бога веродостојније од пророчког или апостолског. Јереси које су потресале Цркву Христову појављивале су се управо због те надмене гордости разума. безвремена.ства. Варлаамово схватање. Први.. него природни символ.8). док Свети Оци. Начин богопознања у светоотачком богословљу разликује се од оног у философији. 4. Нестворена светлост није утвара и символ који настаје и нестаје. уједно је и схватање свих јеретика који су желели да откривење замене философијом. својим умом опитно доживљавају Бога." (Тома Светогорац. према томе. није само вештаствени и спољашњи.зум настоји да створи аргументе којима ће доказати постојање Божије. Одговарајући му. лепоту будућег века. појављују се различита је. 1. 191). том. Светлост. зрак божан. након унутрашњег\ очишћења и разоткривашгума. непроменљива. Једини аргумент за Божије постојање јесте опит чистог ума. Први имају по. 23). Варлаам је тврдио да је човеков разум једини достојан да прими богопознање. лепота праобраза. стр. и природно да је апсолутно немогуће да то постигне. бесконач. сада то на себе преузима пали разум. философирају ο Богу док друти. неприступачна.створена светлост је слава божанске природе и лепота будућег века. и сви који на њима виде светлост Царства Божијег. богослови. Не. тако да уопште не сусреће Бога или пак ствара погрешну представу ο њему. односно енергија нестворене благодати. 5. слава Божија. Тако су с вре.мрачен ум и све тумаче једнострано.3). Он је виђење нестворене светлости сматрао „мање вредним од нашег умовања".зумом [досл. Истинско богопознање се заснива на смиреноу. разум служи уму и премисама изражава то унутрашње искуство. „Добротољубље". да ли је то мање вредно од умовања?" („Тријаде". Он (разум) је најплеменитији елемент човековог бића.трашњег преображаја и очишћења. И заиста.

покушавају да пронађу себе помоћу разума.светли да применимо одговарајући исцелитељски поступак. него дубоким \Г1окајањем и строгим подвижништвом. пали разум утиче и на наш однос према самима себи.3). питагорејскаи стоичка јерес/Човеков покушај~да разумом испита самога себе можеТеубр™ /зоокончати шизофренијом. Метод православног исцелитељског поступка и православ. он има и Оца и Сина (2. Том приликом се углавном користе разумом који их може довести до погрешних закључака. Тако ћемо избећи да судимо друтима и да их сврставамо по разним категоријама. Према речима св. Ми. Када се то распростире и на међусобне односе. 13) и како смо раније објаснили. — Као духовни очеви. Сваки по. очишћења ума. однос према другима.лизације. омилша. На тај начин сти. И заиста. Јн.тагорејског самопознања._______ ________ '________________________ Из онога што је досада речено постаје јасно да се пали човек нала.. не би Господа славе разапели (ι. 3. уједно је и темељ спољашњих и унутрашњих недостатака.стоје да „никоме не суде. ограђујемо се од сваке представе. хришћани треба да на. покушавамо да васпо. човек упознаје унутрашње пробле.ставимо ствари. карактеристике или идеје и молимо се да нам Бог открије човеков истински проблем и да нас про. Многи људи. како у односу на Бога. Мудрост Божију ниједан од кнезова οβοϊα века није познао. него љубав. Човек ће постојање својих унутрашњих / проблема приписати другим узроцима и обузеће га меланхолија и по.ног самопознања садржи се у томе да ум постане смирен и незлобив. да сврставамо људе по категоријама. а то није угодно Богу. 2. „Владавина разума". богатством интелекта и разума. ни преступнику. 9). То значи да лично стојимо испред свакога ко се исповеда. Узнемиреност разума показује се и у начину на који приступамо ближњима. другачије речено. подвижништва и покајања.Божијих: Сваки који преступа и не остаје у уче. међутим. Психијатри обично сле. Као друго.њу Христовом тај Бо1а нема. с једне . али не помоћу разума. Нарочито ћемо настојати да учинимо супротно од онога што нам разум налаже. телесни човек не прима што је од Духа Божијега (Ι.Κορ. 8). 2.де начин мишљења својих болесника и залазе у њега.ме и разоткрива страсти које владају у њему. У свом напору да очува чистоту ума. која је основа целокупне западне циви.8). тогаје БОГ познао (ι. тако и у односу на ближње. 8. 1. Настојаћемо да не примећујемо грехе и рђаве поступке наших ближњих и да према њима осећамо љубав и трпељи. на љубави: Ако неко љуби Бога.Κορ. води њиховом уништењу.Κορ. јер да сује познали. α који остаје у учењу Христовом. На тај начин избегавамо да судимо ко је ко. тј. Наш задатак је двојак.тиштеност. према св. Григорију Палами. под утицајем пи. Другачије речено. али не помоћу метода силошзама. Ми. покушавамо да применимо истински исцелитељски поступак. као што каже св. Григорије Палама (исто. ни блудници. анализа и дијерезе. ми људе посматрамо као личности. не може се задобити богопознање.чемо сазнање ο свом унутрашњем свету. на коју не треба да гледамо нити да ο њој судимо" (15.јединац нас лично интересује. Наше понашање према ближњем не сме одређивати разум. како би били у могућности да открију њихову болест.зи у власти и моћи разума. Као треће.вост. Људском мудрошћу. који живимо унутар Православне цркве.. То је. него да на свакога гледају благонаклоно и чистим оком.14). ни грешнику. Макарија Египатског. на наше самопознање. води развијању страсти суђења и осуђивања. него помоћу трезвеноумља. Тако треба да се понашамо и према онима што страдају од телесне болести.

овај светитељ је написао читаво једно поглавље под називом „Да се не треба ослања. препуштајући истовремено целину Богу" („Добротољубље трезве. Непослушност. који проистичу из разума. као да је мртав. Послушност је гроб воље. а ускрснуће смерности. Послушник._________-—■— Послушност вољи Божијој има важну улогу у ограничавању ра зума. 362).ноумних и отаца-подвижника". стр. ради постизања стања пре Ј пада и живљења у складу са природом._^— — . 4. Другим речима. Или обратно: послушност је умртвљење удова при живом разуму.ти размишља. Послушност. до кра. значи живот.ство Цркве показало је да свако. безопасна пловидба. друтачије речено. неприпремљена одбрана пред Богом. Послушност је умртвљавање сопствене воље. али нужно је да се потчинимо вољи Божијој. Из чињенице да се ум палог човека налази у дубоком мраку и да је разум једини извор егзистенције јасно је да би. дакле. разум мора бити ограничен.\ ма које ми се дешавају никада не желим да трчим унаоколо у потрази \ за људском мудрошћу и. „нико није несрећнији нити се лакше може савладати од човека који нема никога да га руководи на путу ка Богу" (исто. било да се ради ο добрим стварима или ο нечему што изгледа зло. било неопходно да се преокре.кве.љава у телесним дејствима. том 12. и ум и разум морају бити постављени \ на своја природна места. --Ϊ60-362). поука. Послушност је неверовање себи у свакоме добру. Авва Доротеј каже: „У свим ствари. реч се мора роди. стр.тивања. може да преобрази читав свој унутрашњи свет. јер ће за све одговарати онај који је побожно умртвио његову душу. а са друте да разоткријемо свој ум.стр.. 32). Послушност је начин за човеково напре довање. ο чему смо раније писали. Јован Лествич. Послушност. Паралелно се захтева да без сопственог расуђивања будемо послушни вољи Божијој израженој у Светом Писму и делима Светих Отаца Цр. док се ум мора развити. ко може да буде послушан. Послушност је одустајање од расуђивања при богатству расуђивања. док је послушност живот. која се примењује на начин какав прописује Црква.ЗбО). не уништава разум него га исцељује и поставља на његову природни положај./Кадађавоунекомеоткрије самовољу и самооправдавање. може и да се исцели од унутрашњих психичких болести. живот без радозналости. не одговара ни. Наш разум ће се сигурно побунити и приговарати.ти од просветљеног ума. али не зато да би страсти биле умртвљене.ник: „Послушност је потпуно одрицање од своје душе које се испо. стр. „тиме га и погубљује" (исто.слушност духовном оцу.. значи смрт. Будући да је немогуће да знамо каква је воља Божија за појединости свакодневног живота. него зато да би се пре. Вековно иску. Карактеристично је оно што ο послушности пише св. Не смемо имати поверења у сопственумудрост и расуђивање/И заиста. увек радим са незнатном снагом.ти насопственорасуђивање" (исто. било шта да је то. стр. дакле. одсуство страха од смрти.ја живота" („Лествица". 646). ходање у сну.образиле. сопственог поима^ ' ња. Солун 1981. Према авви Доротеју. без бриге у опасности. То је добровољна смрт. Не смемо показивати поверење у своје сопствено сазнање и ми-1 шљење.стране. како би након тога разум [интелект] речима^ и премисама изразио познање ума.| ну термини. који нас руководи на духовном путу. захтева се по. настојимо да ограничимо власт разума. Послушност је вршење дужности без испи.

док је. стр. __ —-—■—" " —— Уколико разум није потчињен облагодаћеном уму. том. какве последи. да избегне грех и да се ослободи зато. На тај начин. рекао: „Моје помисли су стари и нови живописци. 1.ствено само по себи. Према св. све врсте представа се на подвижничком језику називају општим именом помисли" (архим.латним и созерцатељним животом. а већина њих су сећања на прошлост. стр. а понекад оне по. Зато је један брат. стр. Њихово дејство није вешта. молитвом. треба да сачува разумни [словесни] део своје душе од утицаја [нечистих] помисли. 40).ним циљем да успеју да га потчине. помоћу којих беседе и опште са људима. због чега би се могли назвати и демонским логосима . исцелитељски поступак Цркве управљен је према том циљу. 165). У овом поглављу ћемо покушати да ана. Како севиди из овог текста. Према св. а најчешће су пак и једно и друго. којим се методом помисли могу исцелити.це изазивају у нашем духовном организму и. Све ствари имају своја унутрашња начела [логосе]. Демони користе логосе ствари. када се потчини уму.су ништа друго до „представе вештаствених и овоземаљских ствари" („Добротољубље". Тако се може рећи да су помисли сликари који на нашем разумном делу душе жи. „Представе [слике] се заодевају час у видљиве облике. најзад. Исихију Презвитеру. оживотворава и узноси ка свом истинском месту. ум се облагодаћује. То се постиже трезвеноумљем. него и на слике и представе иза којих се налазе и одговарајуће мисли. Ово је тема од пресудног значаја. Свим начинима. том. разум постаје слута „облагодаћеног" ума и човек се враћа у своје при. шта је узрок њихове појаве.крећу уобразиљу. Григорију Синаиту. 124). час у мислене садржаје. Осим тога. 61). не мисле јед. узнемирују ме сећања и женски идоли" („Старечник". као и читавим де.ве чулних предмета повлаче са собом неку мисао. очистимо ум. кроз по. превасходно умно-срдачном молитвом. многи физички недостаци и болести проистичу од необу. Шта су помисли Када Свети Оци говоре ο помислима [οι λογισμοί]. здрав и природан. Помисли [οί λογισμοί] У разумном [словесном] делу душе делују такозване помисли које подстичу жеље покушавајући да заробе човеков ум. Због тога онај.лизирамо шта су помисли. Логоси ствари називају се и појмовима [τά νοήματα] и обрнуто. што ћемо и видети из онога што следи.Истовремено са ограничавањем разума. уобразиља има најважнију улогу у нашем уобличавању представа. Разнолике демонске мисли користе понекад као свој покретач оно што чула уносе у ум. настојимо и да. болестан је и изазива безбројне недостатке у нашем животу. 4. којег су нападала сећања на прошлост. ко жели да очисти свој унутрашњи свет. Слике здружене са мислима називају се помислима. како би се просве тлио нествореном енергијом Божијом.ноставно на мисли [σκέψεις].чеништва ума. Пошто предста.вања са њима зависи или наша духовна смрт или наш духовни живот. Развој греха започиње у помислима. Свето Писмо те логосе ствари назива помислима [λογισμοί]. већина људи не зна да помисли ни.вопишу разнолике слике и представе. а затим облагодаћује и разум. јер од суоча. рашчлањују памћење и нападају човека са прикриве. Софроније.кајање и подвижнички живот Цркве. како би починио грех. које прописује православно Предање. стр.зданих помисли. 2. али оне задобијају вид вештаствених ствари и њихов изглед се мења („Добротољубље". Подвижнички.родно стање. „Старац Силуан".

хове узроке. сматрам да треба да наведем поделу коју је сачинио св. да постоје добре и рђаве помисли. у срп. Према св. том. или афек. јесте мисао. човек и сл. жена. стр. стр. стр. стр. Α одвајамо их љубављу духовном и уздржањем" (исто. Он наводи и један пример. да се једна помисао појави као рђава. показује и њи.сецају рђаве. 1.. Одвојимо страст од мисли и остаће проста [голај помисао. 453. Ов. Исак Сиријски даје полазиште за јасније сагле. Исто тако се и помисао ο гостољубљу ради истицања пред људима одсеца „доласком боље помисли" која нас. човеково сећање је било просто. или разумни помрачују" (исто. стр. Сматрам да је добро да на овом месту опишемо разлику између ствари.жене. почетак и узрок помисли налази се у „расцепу у јединственом и једноставном сећању до којег је дошло услед човековог преступа" („Добротољубље". узрока који их изази. Свети Таласије каже да постоје три узрока због којих се појављују (нечисте) помисли: „чула.Свети Григорије Синаит описује нечисте помисли или. Рђаве помисли одсецају добре.. 4. Светитељ учи да до покретања помисли у човеку долази услед че. како их ана. који у свим страстима ратују са нама. боље ре. Сећање на ствар. Максим Исповедник. дакле. али да се нашим сопственим напором и надахнућем Светог Духа преобрази у добру и обрнуто. Непосредно након пада. Бог је био средиште свих душевних сила. Максим. Григорију Синаиту. испреплетано са страшћу. то јединствено сећање се расцепило. „као из страсти и мисли сложене" („400 глава. као „речну бујицу која се. међутим. жену или мушкарца. односно на злато. Про. Говорећи ο помислима и покушавајући да прецизно одредим шта су помисли. као треће од духовне склоности и застрањивања душе и као четврто услед напада [приступања] демона. Најгоре су_одешто_долазеиз сећања" („Добротољубље". стр.91).кроз пристајање на грех претвара у потоп и преплављује срце" (исто.сто сећање на прошлост. када будемо говорили ο исцелењу од (рђавих) помисли. Стварје злато.давање оних узрока од којих проистичу страсти. „Све страсне помисли или надражују жељни део душе. „Добротољубље". Мохуће је. Из тог разлога . Евагрије каже да постоје помисли које одсецају и помисли које се одсецају. 86). неке помисли су просте. 40).де смо видели да постоје помисли које одсецају и које се одсецају.вају.". као друго од маштања ο чулним овоземаљским стварима које човек види и чује.том. док су сложене уједно и страсне.гом месту. Према овом светитељу. Просте помисли су бестрасне. јер нису повезане са страстима. ствара острашћену или сложену помисао. 207). 78).љубивости ради Бога и врлине (в. На то ћемо се. том.тивни [вољни] део узнемирују.чено. Страсна мисао је помисао сложена од страсти и мисли. али зато добре помисли од. а неке сло. сећање и владавина тела. усмерава ка госто.2. од природне воље тела. Узрок помисли Оно што смо написали ο [нечистим] помислима.(исто).1 сти и у потпуности је било окренуто према Богу. Помисао ο гостољубљу Бога ради одсеца кушач који наводи на помисао ο гостољубљу због људске похвале.стр. исцрпније осврнути на дру. изд). мисли и страсти.тири узрока: као прво. Сматрам да нам св. „Страст је неразумна љубав или нерасудна мржња према некој од тих ствари.39)/11ре"^1 Г пада.лизира св. односно није поседовало стра. њихове нападе.

а проблем остаје и све више нараста. како би га онда демон прославио као прозорљивца" („Лествица". стр. стр. Помисли су. које потичу од наше сопствене воље . Најпре се појави помисао. од које се рађају све остале страсти. Према св. Извршење греха назива се грехом на ј^дел]^емони непрестано сеју помисли како би поробили ум. Свака страст има и одговарајућег демона. траже је по. Најважнији узрок помисли је демонска борба. ђаво најчешће ' као повод користи страсти које постоје у нашој души. па их друтоме потом открива. 385.можемо рећи да се „нехотичне помисли рађају од греха који им претходи.. 114). стр. који имају чист ум и дар прозорљивости. поука. стр.. стр. настаје и страст. Тело због нечега бива позлеђено и та рана затим изазива запаљење. а узроци страстиЈ грешна дела" (св. у^ЈЏби започео одговарајућу борбу у помислима.средством страсних помисли. 2.коравају ум и воде сагрешењу у мислима или на делу. односно помисли које нам при. приступају и њима одгова. Јован Лествич. од демона блуда" („Лествица". а када твори вољу ђаволску и удовољава његовој же.. Услед страсти. ТЗаволов циљ је да човека наведе да сагреши. 15. Тала. или у мислима. _________________________________-— Уопштено. 2. Григорију Синаиту. Григорије Синаит.Будући да по-' стоје хотимичне и нехотичне помисли. подстрекавајући овога да првоме каже шта му је на срцу. извршава двоструко дело: „Приметио сам да демон славољубља убацује помисли једном брату. „Од страсти које се гнезде у души демони узимају поводе да покрећу ν нама страсне помисли" („400 глава. а када се грех почини више пута и организам стекне навику.. 1. стр. љи' човек чини грех и делом. самољубље [себељубље.. том. Свети. демони са људима најпре воде битку помоћу помисли. том. 40).сти које ту постоје и на том месту и подстиче душу. 402). φιλαυτία] „од стра.. због чега св. 39). он тада чини грех у мислима.. да је баце у грех било мислима било делом" („400 глава. које потичу од демона. ' „Из сладострасног срца рађају се погубне помисли и речи" (св. 290). Демони непрестано усађују нечисте и срамне помисли. стр. 4. 221). не може да се ослободи по. 4.ка узроци битке што се води помоћу помисли" („Добротољубље". том. „Демони који стално траже нашу душу. Ве. речи демона и претече страсти.човек.. бб)убудући да је основна страст. које су нека врста душевних рана. том.тељи препознају „демонско семе" па сагласно томе и саветују људе („Старечник".ступају противно нашој вољи и оне. Он се борио и са Самим Христом." стр. односно наклоњено сладострашћу. као ни борбе која севоди све док је тело живо („Подвижничка слова"). 62). том.". 127). „Добротољубље". можемо рећи да помисли.сти самољубља потичу три основна помисли везане за жеље" (св. „Узроци помисли су страсти.рајуће помисли. то постаје повод за рђаве помисли. све док остаје у овом свету.мисли. Илији Презвитеру. Господ на многим местима износи да помисли долазе из Ј . поука. У својим поукама. Он познаје стра. наравно без икаквог успеха. Зато св. Јован Синајски (Ле. по. према св. „Добротољубље". стр. а за њом следи и извршење греха („Добротољубље". а не помоћу ствари. Када јечовеково срце сладострасно. или делом. Марко\ Подвижник. а хотимичне од самовласне воље" и „да су друте узрок првих" (исто. Већина помисли ''потиче од ђавола. „Рат демона (против нас) жешћије кроз помисли него кроз самествари" Г4П0 гцпва. у српском издању). 55). „Слух и вид су узрок (битке која се води) помоћу ствари.лико је демонско лукавство у овој бици и могу га разликовати једино свети.сије. Дешава се исто што и са телесним ранама. 6). стр.ствичник) наглашава да се „срамне и нечисте помисли рађају у срцу од обмањивача срца. Када човек помишља на зло. 22.ник пише како је једном запазио да демон славољубља. „Збогтога се човек све до смрти не може ослободити помисли. „Добротољубље". а демони и нави. стр. стр.

Сви ови одломци показују да помисли излазе из човековог срца.. природа ствари изазива само једноставне [просте. прељубе. Није. знај да је она (поми.19). Јеванђелист Лука наводи да је међу ученике Христове „ушла помисао ко би међу њима био већи". 24.тољубље". „Као што је немогуће да вода престане да окреће воденични точак и да меље и 1 жито и кукољ који тамо убацујемо. „Добротољубље". Када се након васкрсења Господ појавио међу ученицима. Исто се дешава и са телом. горац: „Књига ο Варсануфију и Јовану". том. „Добротољубље". Ум је хранитељ срца. узв дете и постави ϊα крај Себе (Лк. он усваја помисли које су посејали лукави демони. убиства.4.46-47).. бР-61ЦМора се.дио навици. 84). било добро или лоше. међутим. Α Исус знајући помисао срца њихова.дакле. 1. блуд. Срце ствара добре или зле помисли. Свети Варсануфије учи: „Када те помисао подстиче да учиниш нешто у складу са вољом Божијом и то ти причини радост и истовремено жалост ако јој се супротстављаш./Од нас зависи да ли ћемо му понудити духов.мљанин.то се из демонских напада [приступања] рађају рђаве помисли („Добро. којима недостаје такав . осећамо да оне проистичу из срца..________________ Независно од ђавола и страсти. Ма шта да поседује. И заиста. на први почињени грех који је во. Када смо обузети овоземаљским бригама и телесним стварима._____________________________________________________ ^"^Поред рђавих. а посебно оне који поседују дар разликовања духова. када се препуштамо лакомисленим и празним причама. несложене] помисли. због чега се и каже да помисли излазе из срца. Како тело воли да му се ласка преварама и како постоји веза између душе и тела. у нама се умножавају рђаве помисли" (Касијан Ри. али за. Дијадоха Фотичког.менути да помисао може да изазове и радост која потиче од таштине и сластољубивог срца. а онда страсти делају у срцу и помоћу њих ђаво користи прилику да покрене своје сопствене помисли. Григорија Синаита. Према речима св. крађе.срца: Из срца излазе зле помисли. лоша је само наша склоност и наша слободна воља. Срце сматра да већина тих помисли потиче од демонске злобе. Будући да у човековом уму дејствују најистанчанија осећања. Са тим је повезано и учење св. не ствара зле помисли због сво. том.је природе. јер се непријатељи често облаче у јагњећу кожу. Како ћемо разликовати прве помисли? Они. У сваком случају. Будући да је већина нас неискусна у овој духовној борби и да се ово преношење одиграва веома брзо. Демонске помисли су испуњене немиром и болом. стр. стр. Ствар (сама по себи) није лоша. односно наводе помисли које изгледају праведно. лоше су срамне жеље које постоје у нама. 187).лазе у души. лоша употреба овозе. Они.на размишљања или телесна дела.маљског. 9. чини се да помисли које су демони посејали у душу проистичу из срца (Дијадох Фотички.сао) од Бога. када нас помисао наговара да нешто учинимо и то у нама изазива радост. ствари по самој својој природи ч изазивају помисли. Ми. том.међутим. Због тога помисли може разликовати само онај ко је окусио дарове Светог Духа и очистио себе од страсти које се на. који су почетници у духовном животу. али су изнутра грабљиви вукови" (Никодим Свето^. (Мт. наше страсти и демонски изазови. осећамо да се помисли стварају у срцу. треба да потраже опитне духовне очеве. као ни оно што постоји у свету. тако се дешава и са нашим умом: Ј он се непрестано креће. 15.38). онда је то знак да помисао долази од Бога. оно. 40). наравно. и добре помисли које потичу од Бога. лажна сведочења. рекаоје: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазеу срца ваша (Лк. и они се притајено и неприметно повлаче за њима. напо. постоје. стр.. него због сећања на зло. 1. стр. хуле. Помисли које долазе од демона су испуњене немиром и болом. то се преноси до срца. најпре ум бива нападнут помислима. међутим.

дакле. појављује се наклоност.ним у душу. да се преобрази. помоћу страсти које се налазе у уму. Она напада ум и одвлачи га од молитвених речи. а сам је неправедан. међутим.). тј. Због тога Свети Оци саветују да се. „СтарацСилуан". славољубље и среброљубље и да за њима следе све оста. изд. а то су: стомакоугађање. 2. чамотиња [униније]. јер демон наводи праведну помисао. За остварење овог ропства и делотворност страсти. Свети Јован пише да хулна помисао потиче од гордости: она човека напада чак и када присуствује богослужењу. Због тога ћемо у ономе што следи покушати да. а то је хула. туга. а по свршетку овога. Би. После тога демони. Постоје помисли које су аналогне страстима. гнев. започиње прија. а некима „тело изнури тутом". Када у тој бици надвладају ум.. јер за сваку страст по.ствичник) посвећује њеном описивању читаво поглавље и показује начин на који је можемо одбити.стр. Све јача наслада потчињава ум.ле страсне помисли („Добротољубље". Са тим циљем покушавају да. С обзиром да смо показали шта су помисли и какви их узроци изазивају. подстакнуте страстима положе. сластољубљу. Причешће. добро да размотримо још неколико појединости тог напредовања. Причешћа. велики значај има постојање и дуготрајност насладе. повлаче се са овима (са помислима). .ца. стр. стр..духовни опит. колико год је могуће. том.дост („Добротољубље". сагледамо развој нечистих помисли.тан разговор са њом. напредује док се не почини грех и не створи навика. 134). 23. 12. 125).сли. тј.ло би. „изазову осећање насладе". „воде га у грех мислима [да машта ο греху]. Помисли су почетак демонске битке против нас. 61). Помисао. наслада умртви након што зароби човеков ум или. поука. поробљују ум и тако заточеног одводе га у грех. Свети Максим учи да се помисли. среброљубље. а у души остаје идол греха" („400 глава. Ако идол греха не буде уклоњен снажним и дугим покајањем. том. морамо се укратко осврнути и на различите врсте помисли. стома. Свети Касијан Римљанин разликује и опширно анализира осам нечистих помисли. славољубље и гор. коју је засејао демон. славољубљу и среброљубљу или користољубљу. Помисли које су ступиле у разумни део душе настоје да поробе ум. Поми. Морамо се сетити и једне срамне и велике помисли. он постаје извор недостатака у духовном животу. Свети Јован Лествичник саветује да „нико не треба себе да сматра виновником хулних помисли. боре са умом и охрабрују га да пристане на грех. Када се потчињавање понавља. 124. што је још боље.коугађање. Многима прекида молитву. Тај стадијум се назива искушење и „још увек се не уписује у грех" (архим. 221). а на њих су се односила и Христова искушења. Након тога извршава се грех. опустошивши душу кроз помисли. из опита Светих Ота. „Наслада коју предлаже страст привлачи пажњу ума". стр. 1. следи „сједињење" и долази до „пристајања"." стр. Схватајући злобу и тежину хулне помисли као и чињеницу да она углавном напада оне који воде духовну борбу. Јован Синајски (Ле. блуд.стоји и (одговарајућа) помисао. Овде су у општим обрисима дати развој и напредовање греха. Авва Доротеј каже да се страсти појаве сваки пут када се у души појаве страсне помисли (Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника. а исто тако и вољу. св. то су демонске речи инамера им је да нас удаље од Бога и Његове Цркве" („Лествица". многе од. чак и током припреме за св.враћа од св. Ове три помисли одговарају трима главним страстима. вуку га као заробљеника на само дело греха. 67). наравно. у срп. ствара се навика страсти „и тада све човекове природне силе почињу да јој служе" (исто. Софроније. онако како их описују Свети Оци. стр. Свети Таласије каже да постоје три основне помисли. треба да се посаветују са опитним духовним очевима. Уколико човек не одвоји ум од насладе.

ставити. Када се ум одвоји од небеске хране.Солун 1981. изд). .мисли бивајуумешане у уобразиље [представе и слике] изазване демо. „Добротољубље". а затим и на дело. Пристрашће је човекова привезаност за створене ствари. Ово. „Тоје вештина лукавога. стр.го је спроводи у дело. 624-626). уобразиља их преувеличава и улепшава како би покорила ум и навела га на саглашавање. „Помисао која се дуго задржава у човеку открива његово при. У следећем поглављу ћемо те последице и пред. Исто се дешава и када човек задржава у себи своје помисли и раз. и он тим стрелама тру. 148). стр. том. 1. загревана под крилима птице. извршиће је и телесно" („Старечник". 61). запрљано је око његовог срца. због тога човек најпре треба да води борбу унутар себе.]Уколико је човек изнутра оскрнављен.ба далеко од нас. која се онда све више бори са ЊИМ Имучи га" (Авва Доротеј.Новек који се разумом не бори против грешне помисли и не каже ништа про. биће наведен и да је оствари. . и уколико су особа или предмет видљиви. 524). 33). дело. посебно уколико је објекат или осо. Као што смо споменули. човек нечисто гледа на ствари / зато што је његово „унутрашње око постало нечисто и помрачено".нутку искушења. ко допусти да помисао неометано дела у њему и не бори се са њом. тј само на предлог демонске помисли. од сећања на небеско. 528-530). нав. Последице помисли Када се помисао дуго задржава у нама. 412). стварајући нам проблеме и у међусобним односима. стр. стр. Међутим. испуњавају га нечистим сликама и „противно његовој вољи и насилно. стр. то оснажи и ојача страст. 26.вија их. Човек постаје необуздан.исповеђених помисли. Марко Подвижник. због чега су оскрнављена и његова спољашња чула.ше душевне уши слушале оно што су нам дошаптавали демони сабла-^' зни у нама" („Добротољубље^том» стр. стр. јасно указује на последице дуготрајних и не. његова жеља да испуни и задобије управо те ствари. уз сагласност човекове слободе.ном" и тако долази до „пристајања и дела" („Добротољубл>е". Помисли нас кваре и уништавају.је сваку душу" (Исихије Презвитер.тив ње.том. поука. односно. 1.сности. у срп. тако и неисповеђене помисли прелазе у дело" („Лествица". 394. Све време проводимо искварујући се поми. „Није уздржљив онај који сехрани помислима" (исто. бивају помрачени око и ухо душе. него и пре то. ' док жеља за слушањем саблажњивих ствари потиче отуда што су „на. То се назива пристрасношћу. Са те тачке гледишта можемо рећи да помисли замагљују и потчињавају ум.. дело. онај. 391). јер ће наслада нарасти и навести ум на саглашавање. стр. стр. уколико су повезани са чулима. Води је помисао која се дуго задржава. 37). „Као што јаја. разарају је и трују. постајемо слуге пристра.страшће" (св. Исихије Презвитер пише ο помешаности и јединству душевних помисли и демонских изазова путем уобразиље: „Њене (душевне) по. када. непрестано се жртвује чулним стварима и земаљској творевини..___________________ Чини се да човекова слобода не даје свој пристанак само у тре. „Нечисте помисли прљају и скрнаве нашу душу" („Старечник". воде га ка сагрешењу" (авва Доротеј.га. том. Као што учи Филотеј Синајски. „. стр. 177). „Када се нечиста помисао задржава и човек се не бори са њом не. Уобразиља игра важну улогу.слима ο друтима и уништавајући саме себе" (исго. нав. 29. стр. што је речено. оживљују. Више није у стању да се суздржи.

12..ма бива заслепљен.ци са човеком који скрнави ум злим и нечистим помислима. . тако је и Господа. Осврнућемо се на оба ова по. иако бисмо могли навести многе цитате из светоотачких дела. стр.. Настојали смо да изложимо само опште неправил. том. у потпуности одваја од Бо. Психотерапијски метод мора. Он види дејство греха. 198). односно. 86). Последице рђавих помисли су уистину застрашујуће. 2. у српском издању). Марко Подвижник.ни [афективни] узнемирују. описати и начин за исцеле. том. или разумни помрачују. ко стално осећа да га узнемирују помисли и чија утроба гори. Онај кога заробе помисли постаје слеп." стр. ако је прихвати и сагласи се са њом" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника". То се постиже трезвеноумљем. стр. Једна једина мисао може учинити да човек не заспи током читаве ноћи. „Добротољубље".немирују човека и да га могу довести до слома нерава. Потиштеност.ма" (Максим Исповедник. том.ру мрзак онај човек који стоји на молитви.способно за духовно созерцање. када није у стању да осети молитвено усхођење. Таласије. исто тако. 45).".. Човек нечистих помисли не губи само одважност пред Богом и миомирис Светога Духа него се. 286). „Ум се лишава смелости према Богу онда. 386. Авва Доротеј сасвим јасно каже: Ловека од Бога може одвојити и једна нечиста помисао. јер није у стању да се супротстави ђаволској сили. баца је ПОДземљу" (св. Исцелење помисли Као што је то случај са свим душевнкм и телесним болестима.Када човек прихвати помисли. „Добротољубље". Бог не може бити у заједни. 28. 514-516). „Нечисте помисли одвајају Бога од човека".. „Превентивни поступак" или предострожност се састоји у насто. том. стр. а прима нечисте помисли" („Лествица". међутим. „Све страсне помисли или надражују жељни део душе. Зато можемо рећи да помисли уз. Будући да помисли одвајају човека од Бога. исто тако и у погледу помисли постоји „превентивни" поступак. Ми смо их само укратко приказали.„Добротољубље". Управо смо дошли до те теме. Отуда се догађа да ум ослепљује за духовно созерцање и молитвено усхођење" („400 глава. не може да открије његов узрсж: „Ко се поводи за својим мисли. 210). стр. то за последицу има и телесне недостатке.га.ју свој узрок у помислима. 82-83). „Свако. несигурност и телесне болести има. 42). 1. показује да се налази далеко од миомириса Духа" (Никита Ститат. поука. 3. када је око његове душе болесно и не. „Као што је земаљском цару мрзак онај који стојећи пред њим окреће од њега главу и са непријатељима господаревим разговара. стр. због чега саветују да се не оптерећујемо бригама. као и терапијски поступак након исцелења. стр. или вољ. стр. том. када постаје сабеседник злим и нечистим помисли. Бог не разоткрива Своје тајне" („Старечник". остаје без Бога и бива мртав.. демонских помисли. па иако види деловање греха. „Нечиста помисао одводи душу у преисподњу. 148). ко је обузет нечистим помислима. То значи да човек.. Тога су свесни и лекари.ступка.јању да нечисте помисли не приступе и не заробе ум. „400 глава.ности које оне изазивају у нашем психосоматском устројству." („Старечник". ђаво добија превласт над њим и може га навести чак и на убиство. Солун 1981. „Добротољубље". Човек тада губи и одважност пред Богом. 1.ње од злих. стр. „Ономе. Авва Доротеј је рекао: „Помисао долази и узнемирује ме. али његов узрок не може да сагледа" (св. стр.

Софроније. У том подвигу да се ум одржи чистим и да се сачува непрестано сећање на Бога. „да пазимо на своје помисли и боримо се са страсним помислима" (св. стр. Свети Јован Ле.. стр.маном кроз помисли и зато читавог живота нису примали помисли. Таласије. „Добротољубље". Свети Таласије саветује: „Запечатисвоја чула безмолвијем и осуди по. том. али ипак одвлачи пажњу ума од молитве и затим наставља да изазива пометњу. 37). „Од суштинског је значаја да обратимо пажњу на своје помисли. превасходно. „Добротољубље". а друго стражарење над умом. и имати чист ум у Богу" (архим. Они су знали да непријатељи дејствују об. 207). 259). У светоотачким делима се може наћи исцрпна анализа ове борбе. поука. морамо одбацити и добре помисли. Ти. 2. Јовану Синајском. али и да одсеца оне рђаве. Око душе треба да чувамо од сваке помисли.„У срцу не смемо имати ниједну помисао. безмолвијем] не подразумева само безмолвије [ћутање] пред спољашњим подстицајима (иако је то зачетак безмолвија. Ова трезвеност душе и чување помисли назива се унутрашњим. „безмолвије тела је познавање и уређење нарави и чула. Апостол Павле опомиње ученика. него. размишљања и пред. све помисли ишчезавају као што се и звезде скривају када се појави сунце" (Илија Презвитер. и њихове узроке да препознаје и одсеца. умним тиховањем. изд). безмолвије [исихија] срца.мисли које нападају твоје срце" („Добротољубље".пажњом. 1. док је помисао оно што делује у човековом разуму. ОДНОСНО срце (Филотеј Синајски. а безмолвије душе .ставе" („Старечник". срде.ља борити са непријатељем.познавање помисли и неукрадљива ми. јер се чак и уз њих ум постепено навикава на одвајање од Бога. том. наро. исихмјом] и одсецањем нечистих помисли. Старац Силуан је поучавао: „Светитељи су научили како се ва. стр. Свети Оци су заповедили да усредсредимо свој ум (енергију душе у њену суштину).убија или одбија" (27. 2.стим ум. „Добротољубље". 150.5). а према којем је ум око душе. да тачно пази на своје помисли.гу помисао. Када се човек привикне на овај свештени подвиг одстрањивања сваке помисли. 1. послате од ђа. Тога ради монах је дужан. Као што је познато. „страсне помисли или надражу. а узроци . та.ју жељни део душе. Трезвеноумље се назива и чувањем помисли. стр. као што и телесно око чувамо од сваког штетног предмета.но одбацивати сваку помисао чак и онда кад изгледа добра.сао. а друго настојање да се очува чи. избе. стр. том. 206). Због тога се у православном учењу под исихијом [тиховањем.ко да може да разликује помисли и да „у ризницу свог сећања сабира оне добре и послате од Бога. стр. 2. стр. „Добротољубље". Поред трезвености и унутрашњег безмолвија [тиховања]. 207). ни неразумну. том. Помисао може у почетку да изгледа добра. том. на непрестану будност: Α ти буди трезвен у свему(2..ствичник каже: „Једно је чување помисли. 181). а особито исихаста. Љубитељ безмолвија [тиховања] поседује некакву јуначку и стро. Једно значење има настојање да се разум очува чистим. „Старац Силуан". поука. .. Свети Максим даје један пример да би показао како треба да се подвизавамо за очува. том. Зато је неопход.162). или узнемирују вољни [афективни] или разумни помрачују. Тако треба знати да жељни део душе надражују страсна сећања на жене. „Добротољубље". Према св.чито код почетника). стр. 4. То се каже у смислу који смо већ разјаснили.Тим.мотеја. која будно стоји на вратима срца. и друго је узвишеније од првог" (26. ум тада окуша доброту Божију и задобија чистоту.вола" (Дијадох Фотички.308).ње чистоте срца. и мисли што наваљују са стране . безмолвијем [тиховањем. ни разумну" (Исихије Презвитер.. стр. 149).гавање узрока који изазивају помислипредставља још једну меру предострожности којом ће се ум сачувати од пометње. стр. у срп. 2. „Када човек истрајава у тој борби а особито ако је ум обузет Царством небеским.

Када човек усвоји начело чувања ума и пажње у односу на ствари.2. том. У вези са блудном страшћу. будући да по.ве и бешчашћа материјалних ствари". не саветује да се клонимо свих људи. тако се и нечиста помисао топи пред страхом Божијим" (св. бди. То може да оствари само неколицина оних који трагају за савршеном чистотом. од. а у погледу злопамћења „моли се за онога који те је увредио и избавићеш се" („400 глава. Када нема страха. у вези са гневом и тугом „презири (помисли) сла. мора да води борбу са страстима. морамо избегавати ствари и људе који у нама изазивају рђаве помисли. јер управо оне дају демонима прилику да посеју одговарајуће помисли. треба да се изборимо и да изазовемо осећање присуства Божијег и будућег суда. потребна је и борба са сладострашћем тела. ко је примио тај дар. Постоји и борба за сузбијање сладострашћа срца. самуј". „сазнаће према којој има страст" (св. стр.. па ћеш одбити смртоносну помисао насладе" (св. насилно одвести да служи Навуходоносору" (авва Доротеј. Максим каже: „Пости. како би се у потпуности предали Богу.313). неће бити у стању да освоји и задобије унутрашњу слободу. нав.206). св.2. „Страх Божији је пастир који води овце. 524). стадо (тј.Илија Презвитер. „Добротољубље". Осећање опет узнемирују страсна сећања на оне који су нас увредили. бде. Страх Божији нам помаже да се ослободимо борбе са помислима. Њих (та сећања) сасецаглад и жеђ. односно помисли. Таласије.ник. ми. чак и када не постоји овај благодатни дар.метено (св. стр. као и често и неразумно општење са женама. па ћеш се убрзо избавити од помисли" (исто. дело.ње и повученост. одговорио: „Немој се плашити мртвих. помисли) је по.жнички живот. него зато што смо ми изнутра слаби и склони болести. „Пази на своје тело и непрестано се моли. наравно.дострашћу. човек. том. 224). и то не тренутно. међутим.. и не само да се бори. Свети Марко Подвижник каже: „Ако хоћеш да те не узнемирују зле помисли. Онај.лико човек у погледу насладе не буде врло строг према себи. стр. Упоредо са сладо. 86-87). „Као што се восак топи пред ватром. Таласије.100).. „Асирци ће га неминовно. не због тога што су они лоши. Као што смо претходно истакли. стр." стр."стр..61). Један подвижник је. стр.Пост. Да би се избавио од помисли. Максим Исповед.„400 глава. Овим се острашћени жалости или као онај који је (наведених ствари) лишен. држи се душевног самоунижавања [самоумањења] и телесног напора.томе (сећањима) су неумереност у јелу и пићу. Паралелно са тим. Борац. бдење и молитва помажу уму да га не заробе помисли које му приступе.говарајући на питање неког брата који је водио борбу са сећањем на жене и чежњама из прошлости. објекте и људе. 2. мора уклонити све што изазива телесно задовољство или телесну утеху. бори се током читавог дана да не би учинио нешто што не би било угодно Богу. Уко. осим тога. 206). као начини исцелења постоје труд и подви. том. а узроци томе су сластољубље. чак и ако то не жели. сујета и љубав према материјалним стварима. стр.мисли настоје да побуде насладу и да привуку ум. који води унутрашњу борбу. „Исцрпљуј своје тело постом и бдењем. Нама се. 85). Ове пак узроке одсеца презрење и омаловажавање (речених) из љубави према Богу" („400 главаο љубави". него и пламен страха Божијег топи сваку помисао када му се приближи. пастира. Међутим. „Добротољубље". .страшћем срца. „Добротољубље". Страх Божији је дар који је Бог дао човеку. мора.мо избегавати оне људе који нас доводе у искушење. стр. или као онај који није успео (да их стекне). труди се. али бежи од живих и умножи своје молитве" („Старечник". Ако се човек препусти телесном сла.

То се дешава неколицини оних који су преизобилно обдарени благодаћу Божијом и желе да лицем у лице поведу борбу са ђаволом и сасвим га савладају. сигурно. па чак и онда. грч.искусан човек обично примећује помисао тек кад неприметно прође прве ступњеве свог развитка. Већина хришћана није у стању да то учини. утолико ће пре опажати пемисао у првим ступњевима њеног развоја. Софроније. Никодим Светогорац: „Књига ο Варсануфију и Јовану". Неки примете помисао тек када се изврши сједиње. када се тек припрема да започне битку са борцем. Већина нас треба да презре по. јесте презирање и одсецање страсти. допу. што и јесте циљ демона. 45). Други оци су били мудрији у духовној борби. „Старац Силуан". Максим поучава: „Храбро подноси буру помисли. или када се нађе на прагу дела. стр. посебно на почетку духовне борбе. 77). кад год је сретне. 223. човек може користити као меру предо. стр. Свети Варсануфије каже: „Ако помисао дође не збуњуј се. призивајући Господа. Стефан Пустињак. утолико спорије опажа приступање помисли. Мора се рећи да човек. У сваком случају. али је исто тако потребно и ако је болестан. да би затим делотворније ометали душу и заробили је..стр. који је из своје руке хранио леопарда (Лествица. погледајмо исцрпније на који се начин може исцелити душа која је под утицајем помисли. истог тренутка мора повести битку против ње. Из таквог једног разговора ум никад не изађе чист. уколико има мање искуства у духовним стварима." (Старац Силуан. Преподобни Марко Тракијски је пред смрт почео да пребира у мислима своја добра дела. Међутим.строжности када су у питању помисли. особито туге и унинија [чамотиње]" („400 глава.тоду борбе са помислима: „Старац је говорио ο томе како светоотачко искуство познаје различите врсте и начине борбе са помислима. стр. Сви Свети Оци саветују да се не збуњујемо када нас нападну нечисте по. него размисли ο томе шта жели да учини и без пометње учини супротно. опазе помисао и пре него што приступи разумном делу душе.. у срп. Уколико више напредује у овој подви. пред своју кончину је по навици ступио у „препирку" са мислима. Није лоше што лопов улази у кућу.стити помислима да ступе у срце . када је грех већ почињен. Није. 7. Од. као метод исцелења од помисли. Ово.мисли.важно суочавање са помислима представља друго мучеништво.ње [повезивање] или када дође до саглашавања.мисли. Ум који ступа у беседу са помислима непрестано ће се сусретати са њиховим усложњавањем.. изд). Као прво.. што смо споменули. на сваком месту и у сваком делу" („Добротољубље". изд). он се одваја од сећања на Бога. 1. Због тога св. или пак тек онда. Бољи начин од разговора. Ум који је отргнут од сећања на Бога демони лако помуте било на овај или онај начин. стр. 403. том. Α постојала је опасност да се тај један час претвори у вечност. „Духовно не.не ступати у разговор са њима. Они. изд). Демони се труде да у човеку изазову пометњу. јер нема моћ да води тако напорну и опасну борбу. Заузет тим разговором. поука. Неки људи допуштају помислима да ступе у њихов ум и срце како би са њима водили разговори савладали их силом Христовом. тј. 75-76)..". него то што узима оно што у кући нађе" (св. човек нипошто не сме бити пометен. Због тога је по смрти на путу за небо био задржан у ваздуху један час. Архимандрит Софроније износи учење старца Силуана ο најбољем ме. дакле.жничкој борби. спорећи се са њима. 125 у срп. стр.. који су искуснији духовни борци. Због тога се у тренутку смрти обрео у борби са демонима. но да је најбољи начин од свих . када се оснажи или чак кад настане опасност да се грех претвори у дело" (архим.него у свако време.

ни помисли не можеш спречити да приступе. Будући да помисао покушава да побуди насладу која ће затим за. уместо тога. стр. али чак и они то чине уз Божију помоћ. ум се мора раздвојити од насладе каква му се предлаже (в. То се назива противљењем помисли. победити и саму страст" (авва Доротеј. у срп. које засеју демони. и страсне помисли душе („Добротољубље". Дуготрајна помисао изродиће и друге помисли и изазвати бројне проблеме у унутрашњем свету. али им се можеш успротивити" („Старечник". Софроније. 626). који су снажни. оне ће се временом прикрити. Као што је тешко да зауставимо своје дисање. „борећи се на тај на. тешко је и да спречимо помисли да нам приступе.88). оне не могу да поднесу топлину срца какву ствара молитва и повлаче се као да су опечене ." стр. „Добротољубље". То противљење се. „Када је помисао навела авву Агатона да осуђује. а то се углавном постиже молитвом.1. с једне стра.не.чин и уз помоћ Божију. Исто тако су и авва Теодор и авва Лукије провели педесет година исмева. немој то да чиниш' и помисао је заћутала (исто. „Старац Силуан".јању да учинимо оно што захтевају.робити ум. „Када приступе помисли.80). Свети Максим учи да није потребно да погубимо само телесне страсти него.св Максим Исповедник.. док ће ум и нехотице бити заробљен. архим. имам многе помисли и оне ме доводе у опасност".јемо.41). стр. Не ступајући у разговор са помишљу. отићи ћемо одавде'. 91).ко.89). стр. па ће човек. одлазимо одавде'. Одлагање времена удовоља. захтева се и да их разве. Борба се састоји у недопуштању једноставној [простој] помисли да покрене страст. распасти" (исто. стр. састоји у потпуном презирању помисли. треба одбитионо што пред. стр. стр.. Презирање помисли представља добар начин. том. авва Пимен мујерекао: „Ако не можеш то да учиниш. Ми морамо да им се успротивимо. Старац га је извео напоље и одговорио: „Рашири груди али немој удисати.лаже и тако ослабити и саму страст. исто та.„400 глава.13). ишчезавајууз помоћ стрпљења" (исто.веју. Максим Испо. потребно је да сложену помисао претворимо у просту.МО ударац и одбијемо их" (Исихије Презвитер.и „чим их опазимо..изд). посебно за почет.вања помисли такође нам помаже да се од ње избавимо. говорили би: 'Кад прође лето. Неко је рекао авви Пимену: „Авво. 148). у нашем одби. Они. тј. стр. „Као што неко змију или шкорпију затвори у боцу па она током времена умре. „Ако тс не учинимо телесно.\ не. Исто тако. тако и зле помисли. Свети Григорије Синаит учи да почетник не може развејати помисли уколико то не учини Бог." Када је одговорио да не може то да учини.. стр. Неопходно је да се духовном љубављу и уздржањем страст раздвоји од мисли. „Ниједан од ових начина не допушта помислима да се дуто задрже" (в.јући своја искушења. у стању су да воде рат са помислима и да их раз. дело. као и у неприхватању страсне помисли. Када би пак дошло лето. Тако су све време провели у исмевању демона" (исто. том. „400 глава. не треба да допустимо простој [једноставној] помисли да постане сложена или страсна и.87).124-125. Осим одсецања и презирања помисли. и помисао ће тада постати проста (в. Други начин исцелења је недопуштање да помисли будудуготрај. говорећи помислима ο напуштању места свог подвизавања: 'Након зиме. Сложена помисао састоји се од страсти и мисли. а са друге.ведник.2. често и стрпљиво призивај Господа Исуса Христа и оне ће се повући. треба да узврати." стр.87). он је рекао: 'Агатоне. стр. нав.ника у овој борби.

89). У борби са I помислима ми се. док присуство божанске благодати у срцу ствара топлину. журе да утекну од човека" („Добротољубље". али и велике користи ОД МОЛИТВеи трезвеноумља (Исихије Презвитер. него настављају да воде борбу са нама. онда је уздање у Бога кроз молитву вода која га гаси" (авва Пимен. откриј свом авви и он ће те. „Онај. 632). чак и ако смо мудри. Свети Касијан Римљанин каже: „Као што зми. подвижник духовног живота постаје потпуно свестан читаве помисли.сли. у суштини.ховни живот и човек постаје играчка у рукама демона. Наш разум на тај начин постаје свестан непријатељских замисли. јер многи у време искушења покушава. том. исцелити" (исто._______ //'^Цд демонских помисли не можемо се ослободити и избавити уз ј помоћ људског умовања. том. 1. одговорним за наше спасење. разборито рашчлањује помисао и на тај на. стр. 4. 178).ватром" („Добротољубље". Овај одломак је врло значајан. Уз помоћ молитве. „Уколико некоме недостаје деловање [енергија] молитве. исповедити и изрећи их пред духовним оцем.89). Морамо напустити сваку помисао. 92). 155). молитвом притичем Богу и спасавам се од непријатеља" (исто. ко не исповеда своје помисли духовном оцу.мо. 45). „Као што се дим распрши у ваздуху. стр. нав. Тиме се поми. „Добротољубље". 97). не починивши грех. Они треба да нас руководе ка врлини.ступе. а не против προ-сте помисли. треба да поступи као Мојсеј: нека своје руке и очи подигне према небу и Сам Бог ће растерати помисли" (исто). дело. говорећи: „Господе. „Старечник". 81). Подвижници.сли сажижу и удаљују од ума.ја. Упорне ПОМИСЛИ МОра. а када више немам снаге да им се супротставим. боримо против ђавола. тако и зле помисли. том. стр. осим исповедања помисли оцима који су највише обдарени расуђивањем. Касијан учи да се „не може наћи други пут спасења.ју да се с њима суоче уз помоћ људског разума. „Ништа толико не шкоди монасима нити толико радује ђавола као скривање помисли од духовних отаца" (исто. разум не може бити снажнији од силе демонске помисли. тако се и помисли распрше када се призива Име Исусово" (Исихије Презвитер. Успешан начин за избављење од помисли је њихово исповедање искусном духовном оцу. уместо да следимо сопствену помисао и расуђивање" (исто. том. стр. „Сваку помисао која се дуго задржава и бори са то~ бом. 98). стр. То искривљује целокупан ду.сгр.дело. __________________________— —-— —' 1олитва изговорена са трезвеноумљем очишћује разум од сваке уобразиље [представа и слика] нечистих помисли.чин. иако им нису познати из личног искуства. дакле. када се искреном и отвореном исповешћу изнесу на ви. Када говоримо ο упорним помислима. остаје неисцељен" (Никодим Светогорац: „Књига ο Варсануфију и Јовану". мислимо на оне које нас не напуштају упркос нашем негодовању. као острашћена помисао сједињена са страшћу. када из мрачне рупе изађе на светлост жури да се сакрије. који су искусни у тој духовној борби и не допуштају помислима да им при. како Ти знаш и желиш" (авва Доротеј. „Уколико је непријатељско семе огањ. 1. 165). стр. Због тога св. Авва Јован каже: „Седим у својој келији и видим да ме нападају нечисте помисли. стр. познаје њене последице. и сву своју наду положити на Бога. стр.ни са њим шта год хоће. уз Божију помоћ. 1. све уреди онако. Он је за појасом носио свешчицу и рекао му је да у њу сваког дана записује своје поми. Ма колико био снажан. који може да чи. У молитви се изговара Име Исусово а оно је бич за демоне. стр. Свети Јован Лествичник наводи пример монаха којег је сусрео у једном општежитељном [киновијском] манастиру. а затим их исповеда свом . „Доброхољубље". из тог разлога су сасвим свесни живота греха и грешника. презиру или молитви.

и тада ће Бог уклонити све недостатке. Неки од браће га је упитао: Како то да се ти. јер у ноћној тишини може без по муке да их опази и ухвати" („Лествица". „Авва Арсеније је имао навику да се ο својим помислима распитује код једног старца обдареног расу.ћене апостолима. свети Златоуст каже да често. јер се на тај начин може развити демонски облик духовности. можемо подстицати добре помисли. 20. односно светитељски благослов. изд).ђивањем.којством. На тај начин Бог отклања недостатке ствари" (св. стр. Ста.10. 502). 208). Прихватимо сваку ствар са добром помишљу. Чак и када је све ружно. „Уздржање и љубав ће нас избавити од страсних помисли" (св. Када човек научи да се отвара Богу кроз свог духовног оца и да му предочава све своје ране задобијене помислима. Томе у великој мери доприноси и бдење: „Будан монах је ловац помисли. оче Арсеније. Као што смо нагласили и на другом месту. послушан његовом савету. 385. поука.мо избавити и неговањем разних врлина. „Добротољубље". стр. исти.жно дејство и смирују душу. може бити необразован по светским мерилима. При том је потребна и велика опрезност. како кроз њих не бисмо изазвали уобразиље [чулне представе и слике створене у машти]. са тако добрим грчким и латинским образовањем. истовремено. стр. Таласије.Исто тако. јер је био научен да ум свој стално држи у аду.на. Међутим. неписмен и необразован. за своје помисли распитујеш код сељака? Он мује на то одговорио: Истина је да сам добио грчко и латинско образо. том. где ће горети пакленим пламеновима". . раније рекли да треба да одсечемо и одбацимо сваку помисао. посебно у време молитве. том. Марко Подвижник. у срп. „Брижљиво узгајајте добре помисли да бисте их убудуће МОГЛИпронаћи" (авва Доротеј.је светитељска реч.вање. „Савладавање воље и жеље брзо избавља од помисли" (исто.лека довикивали да их се ослободио. али ја нисам научио ниазбуку овог сељака" („Старечник". али мује зато позната премудрост Божија.старцу (4. прихватимо то са спо. 51. стр.С.^__ ' Један од најбољих начина за исцелење и из§ављење од помисли јесте и „држање ума у аду. поука. међу. што нас испуњава великом радошћу. задобија унутрашње смирење и сазнаје шта представља мир Божији. Због тога речи Апостола и Отаца. 206). 5). водимо борбу са помислима и бивамо пометени или се пак појављују нечисте жеље. 43). стр. „Смењивање добра и зла примај спокојно. Постоји и могућност да стварамо добре помисли. исто као и њихова житија. имају сна. Зли духови су му изда. нав. 122). Тако је одговарао. иако је био неук. а нарочито ако се налазимо на почетку духовног живота. од помисли се може. Ми смо. тражимо и његове молитве и благослов. којима им налаже да сваку кућу где буду улазили поздраве речима: Мир дому овоме (Мт. и када нас нико не узнемирава. може му бити непозната мудрост овога света. он је одговарао да још није.тим. дело. ослобађа се сваке од тих помисли. ________________________________________ Читање~закота БожијегчГжитија светих такође одсеца помисли. који поседује дар расуђивања. 'Гиме је стварно умакао демонима. Када се исповедамо свом духовном оцу ми. стр. па чак и оне добре. Ту биткуумиру. свако ђаволско расуђивање и свака недолична помисао бежи из наше душе (Р. 2. 1. можемо и да преобразимо зле помисли у добре. стр. Тим изливањем (светитељског благослова). „Добротољубље". исто тако. У неко друго време. 334). као и саме помисли и када је.12).рац Силуан је поучавао: „Пролазећи митарства. Старац. Позивајући се на Христове речи упу. преподобни Макарије Велики није престајао да скромно мисли ο себи.

у дубини своје душе знао је да је Господ благ и милостив. Сви хришћа. 76. постоји патолошка клиника.ликог и усрдног покајања.клу. да се јасније изразимо. Једино прича. децо. чланови Цркве.203). испуњава се енергијом [дејство&] Светог Духа и доживљава исцелење душе. али чврсто верујемо да је пато. Верујемо . Софроније. Због тога се и осећамо болеснима. Витезда је имала пет тремова иуњима лежаше велико мноштво болесника. То осећање је почетак исцеле. богочовек по благодати.сник благодати Божије доживљава ову унутрашњу реалност. 5.ште.ња одузетога. Речи „Држати свој ум у аду" и „спалити сваку помисао пакленим пламеновима" значе да се човек налази у стању покајања. духовна Витезда. који су окусили Божије човекољубље и љубав. која је духовна болница и духовно лечили. које има силну моћ и представља вели. духовно лечилиште и болница. γ срп. преподобни Пимен Велики се читавог свог живота трудио да стекне смирење. ПРАВОСЛАВНА ПАТОЛОГИЈА Непосредно пре него што ће представити Господње чудо исцеле. Црква је такође бања. Благодат Божија осветљава наше унутрашње биће и ми у себи сагледавамо силу страсти и закон греха у својим удо. посебно ве. ______________ ■■_________/Овако скромно мислити ο себи је најбољи начин да се сачува чи. Човек постаје истински свештеник благодати Божије и осећа предукус добара Царства небе. будући да телесни човек не може да доживи покајање и жаљење.мо Цркви.ског. слепих. Па ипак. надајући се свом духовном исцелењу. Не бисмо желели да у погледу ових термина стварамо било какву забуну. Због тога ћемо се исцрпније осврнути на тему страсти. изд). „Старац Силуан". Будући да је свето Крштење „уводна Света Тајна" којом приступа. сухих.фере која је тамо владала током посете Господње. И у Цркви.ња или. „Он се спремао да дарује Крштење. ја ћу бити тамо где је сатана.вима.ни. које је благодатни дар Христов.владани смрћу и трулежношћу. хромих. У ономе што следи дефинисаћемо страст и направити разлику међу страстима. истовремено осећају и духовно сиромаштво. оно је почетак боговиђења. Сви ми. пропадљивошћу и смртношћу са свим њиховим последицама.С. природни човек. чекамо у тој бањи. V болницама постоје специјализоване клинике које се називају патологијом. Свети Јован Златоусти тумачи чудо које је Господ учинио у бањи Витезди и поставља питање: „Какво је то исцелење? Каква нам је тајна наговештена?" Он одговара да бања изображава и одсликава оно. и чврсто се уздао у то да ће га Он спасти.ки дар. што исцрпније може. који чекаху да се вода заталаса (Јн.Поучен искуством дуге борбе са демонима и знајући да је гордост најопаснији и највећи непријатељ човеков.логија наука ο страстима. Овај осврт је неопходан. св. Када се човек потпуним подвижничким методом ослободи тира. будући да он сачињава православни етос.3). Јован Јеванђелиста даје опис бање Витезде и атмос. Ова мисао је довољна да човека ослободи од тираније страсти. Крштење које чисти сваки грех иоживљава мртве" (Р. човек би неизоставно морао да се сећа смрти и суда у па. Често би говорио својим ученицима: Верујте.мо. То је истинити. 59.( /стр. Уколико оно\ не постоји. исцелење страсти. што ће се десити у будућности и да је то превасходно свето Крштење. Душа је ослобођена свих својих рана и постаје храм Тројединог Бога. а затим ћемо испитати.није помисли и очисти и ум и срце.јј /етота ума од свих страсних помисли" (архим. можемо да проширимо овај символизам и да кажемо да је Црква духовна Витезда. са.

Први се мора односити на човеково отпадање од божанског живота и на трагичност човековог стања после пада. када кажемо да је неко православан. 1. пакости.логија". Овде истичемо само нека од њих. Филотеју Синајском. лукавства. што указује на унутрашњу болест. које смо назвали „Пато. 285). Јајадни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? (Рим.шњег човека: Изнутра.тив закона ума мојега. који је на гори Тавор био удостојен созерцава. Гордост.ким виђењем.стр. Показало се да је његов пад у великој супротности са овим вели. 282). Овде желимо да нагласимо да се грех. наводећи све страсти које помињу Христос. Природа апостола још није била оснажена енергијом [дејством] Светог Духа. покушаћемо да на неким местима будемо врло аналитични. чије су се очи преобразиле тако да је видео славу Господњу. Сва ова зла изнутра излазе и пога. после неколико дана. хула на Εοϊα.ња нестворене светлости. овде запажамо чињеницу да је закон греха толико снажан да је чак и после уверавања у божанство Христо. „страшћу се обично назива оно што се током дужег периода страствено прикрива у души" („Добротољубље".5). стр.да. прељубг. Свети Оци јасно разликују страст од греха. Α . Сигурно да га је тај велики догађај Богојављења водио ка покајању и плачу. на „други закон".мер апостола Петра. трпљење] и по. том. Шта су страсти Реч „страст" [πάθος] означава патњу [страдање. Верујемо да је ово поглавље. излазе зле помисли.не човека (Мк. 2. У ономе што следи настојаћемо да се осврнемо на тај закон греха. убиства. и поробљава ме законом греха којијеуудима мо. 7. из срца људскога. јер ћемо им се касније вратити.ње фарисеја: Зашто ученици Твоји не живе према предању од старих него једу хлеб неумивеним рукама (Мк. „Добротољубље". основа читаве ове књиге. Када учење ο препо. У жељи да разоткријемо страшну стварност која нас мучи и које најчешће нисмо свесни. зло око. 3. У наставку ћемо видети како се грех претвара у страст. Иако је осећао тесну повезаност са Христом и могао да каже Не живим више ја него живи у мени Христос (Гал. назива страшћу. 7.во довео до пада. Господ каже да су страсти оно што гуши семе и не до. том. Апостоли и Свети Оци.20). У сваком случају. 2. безумље. крађе. Педесетнице. то означава неколи. будући да препород траје током читавог живота и не постоји граница усавршавању. усмерио пажњу на унутра.роду подразумева тренутни догађај који се збива спољашњом вером у Христа онда оно није православно. Господ је. одрекао Христа. Господ је на многим местима објаснио Своје учење ο страстима и оно је забележено у светим Јеванђељима. Страст је „оно што се креће у души". „Практична поглавља". Исто се десило и у случају апостола Павла. Затим треба говорити ο човековом препороду кроз свето Крштење и ο непрекидности тог препорода унутар Цркве. Познат нам је при. изговорио је и речи које изражавају васцели бол човечанства: Али видимдруш закон уудима својим који се бори про. блуд.јим.лу" (Никита Ститат. који се учестало понавља и који се током дужег временског периода прикрива у нашој души. одговарајући на пита. лакомства.тиче од глагола „пасхо" [πάσχω]. али се ипак.21-23).ко основних елемената. 7. док је грешно дело „оно што се пројављује у те. разврат. Према св. Постоји олакшавајућа околност да је апостол Петар видео светлост Господњу пресвог крштења.звољава му да донесе род.23-24). Тумачећи параболу ο сејачу и посебно указујући на семе које је „пало у трње". а оно се догодило на дан св.

који.зум] и дух. тројичну природу душе чине ум. Григорије Палама.ша. Логос и Дух. словесност] и дух.ње.риле грехом и нашим удаљавањем од Бога? Читаво библијско-свето. Солун 1973 . мрзи своју соп.ристи и ону. 4. Истоветну поделу користи и св. стр. када се вољни део подвизава за њу и када њен разумни (део) тежи созерца. стр. иако јединствена. а разум њен разумни део (в. дело.ско назначење разумног дела душе његова посвећеност . страсни део душе.14).вању постојећег" (нав. и јеромонах Амфилохије Радовић. знање и љубав" („Добротољубље". 1. „Она се дели на три дела. који воли неправду. 4. вољног и разумног" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника". стр. Крштењу и које представља телесни. скривају у души и учитавом бићу изазивајуте. 133). Као што они (безумници) „уништавају своје тело. неопходно је да схватимо вољу и жељу. Учењу двојице великих Отаца Цркве можемо прикључити и учење авве Доротеја. дакле. ра. том. Према овом атонском светитељу. То је њихово природно ста. 8. с. 12. Солун. Јесу ли то силе које ступају у душу и које тре. том. том. опет. пише да се „душа састоји из три дела: жељног. поседује многе силе" („Добротољубље". 4. Апостол Павле је такође свестан постојања страсти у човековом срцу. жељу и вољу.ша поступа природно онда. Поред ове поделе. тако и безако. Описујући живот незнабожаца-идолопоклоника. Страсти су помраче. када се окрене према себи и узнесе према Богу. стр. 147-148). Григорија Богослова.ње. Григорија Паламе. човек.ју Палами". стр. односно своју душу и „доживљава готово истоветну патњу" као безумници који кидају своја тела.које у трње паде. и напредујуће од несавр. плотски живот. што ћемо у наставку видети на многим местима. „Тајна Пресвете Тројице према св.шенства ка савршенству" („Добротољубље".ба да искоренимо. 55. Према св. установљену у епохи старогрчких философа.26). или су то пак природне силе душе које су се исква.. „400 глава. св.лење.на грчком). 144. логос [разум. архиепископ солунски. тако и душа има ум. том. Према учењу св. Свети Таласије пише да је истин. Григори. тројичну природу знања чини духовно [ноетичко. 592). Због тога у ономе што следи морамо испитати душу и њене делове да бисмо увидели на који су се начин те силе исквариле.отачко предање верује да су страсти ово друго. Према овом све. Говорећи ο стању које претходи св. Доротеју.не кроз закон дејствовахуу нашимудима да се смрти плод доноси (Рим. скрнављење и затамњење образа. Свети Григорије Палама учи: Како је Бог Ум. чине ум. 4.5). Вољни и жељни део сачињавају тзв. сгр. вољни и жељни" (исто. када њен жељни део стреми врлини. том. умно]. 100).ник најбесрамније скрнави и најжалосније уништава лепоту која се скрива у њему" („Добротољубље". разумни.". 7.шке проблеме. а тројичност ума. неопходно је да прецизније одредимо шта су заправо страсти. 594). стр. користећи један одломак из учења св..ствену душу. он пише: Кад бејасмо у телу. Максим Исповедник. то су они који чуше. Када говоримо ο страстима. 145). разумско и чулно [знање]. страсти грехов. Дух душе је „стремљење ума нашој речи. и живећи у бршама и богатству и сластима οβοϊα живота.титељу. ко. буду угушгни и не донесурода (Лк. 90-91). који је ту сагласан са Евагријем. реч [логос. „Људска ду. душа поседује три силе: разум. стр. подрива и срамоти образ Божији. С обзиром да ћемо у наставку развити тему страсти и говорити ο страсном делу душе који је оскрнављен и захтева исце. Страсти се. пише: Зато их предаде Богу срамне страсти (Рим. Те три силе треба да се окрену Богу. временски сапостојеће и пслребујуће исте интервале [оно које захтева исте временске разлике]. „разумна ду. лепоте Божије.

жње. дело. али само према непријате љима душе. 1979. „Ми смо позитивна својства душе претво. када живи сагласно природи. разумним делом његове душе доминира гордост.ста) носили у себи. али Господу и срећи ближњег. Та. гнева и злопамћења.41). човек није створен са страстима на начин на који оне данас делују у телесном човеку. док су страсти неприродне. Према св.кав. Како каже св.". стр. У нама је и ревност-да ревнујемо за врлине. Свети Максим је изучавао природни и неприродни живот душе и исцрпно га анализирао. Бог није творац страсти. 61). греши у употреби. По природи је у нама и гнев. а вољним . Разум смо добили да бисмо познали Христа. 213). док је задатак страсног (вољног и жељног) дела љубав и уздржање („Доброгољубље". Никола Кавасила је. лишеном дејства [енергије] Светог Духа. пише овај светитељ. али то не значи да треба бити облапоран" (26.61). Насупрот томе. Природна употреба ових сила је таква да се разум. 510).страсти мр. Бог није створио човека са недоличним страстима. душа је измислила страсти и утврдила их у себи" (авва Доротеј. „Ко дакле. Солун.на. стр. Као што ни тама не постоји у суштини и представља одсуство светлости. Природно је и поносити се. гледа само на ужи. 2. будући да је Христос. али против змије. Добили смо по природи чак и злопамћење. а памћење нам је дато да бисмо Га (Хри. Светитељ даје неколико примера да би то разјаснио: „Ми по природи имамо семе за рађање деце. човек. ни ипостас. 160). св. „Удаљивши се сластољубљем од врли. . каже да је правилна употреба полног општења рађање деце. али смо га искористили-! за блуд. исто можемо рећи и за страсти. које могу бити или према чему. „у човеку нема зла или страсти по природи. стр. неприродно кретање. а ми на зло ревнујемо. стр. сагласан са поменутим Оцима и каже да је „човекова природа саздана за новог човека. којој следује злоупотреба ствари". стр.богопознању. Сагласно ономе што је речено. Природне силе душг. у односу на ову тему. поука.. Објашњавајући шта је „неприродно кретање душе". Бог је нашој природи даровао многе врлине" (26. том.„400 глава. односно заједницу са Богом. или ради чега чулног" (исто. жеља и воља. јер је неприродно кретање душе" (св. Узимајући брак као пример. Из тог разлога Свети Оци стално наглашавају истину да страсти. а да се вољни део „подвизава како би задобио једино Бога". жели само Бога и подвизава се како би и задобио Бога. „Страст је порочна.изопаченост тела. али за оном на небу. с. Јован Лествичник. али у односу на демоне.рили устрасти".вање. сматрајући добрим оно што није добро. Постојање врлина је човеково природно стање. Природно је да душа жуди за славом. стр. следствено. Добили смо и жељу за храном. 172). 574). том. Он на другом месту пише да је зло „погрешна употреба појмова. жељу да бисмо Му похитали.ни део „кроз познање креће према Богу најједноставнијим трагањем" да се жељни део „чежњом усмерава само према Богу". какве ми познајемо у палом стању. представљају неприродан живот. општећи са женом. Максим Исповедник каже да се оно дешава „или по неразумној љубави или по безрасудној мржњи.. Страсти немају ни суштину. жељним делом . поука. 22. а ми смо га употребили против ближњег. жели да у потпуности позна Бога. Исто тако је природно и радовати се. „Бог није створио ни начинио зло". прволик [праобраз] човека" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника". Другачије речено. нав. Ми смо преиначили и изопачили енергије [дејства] душе и довели их из природног у неприродно стање. Максим Исповедник. Можда би било боље да кажемо да страсти представљају изопачење душевних сила. После човековог пада. стр. Јовану Синајском. злоупотребу чини" (исто. Ο животу у Христу. јесу разум.

Ако је то тако. 2. св. покуша.. Због тога је нечистота душе да „не делује по природи. 90-91). Човек. углавном бих желео да нагласим да су телесне страсти изопачене енергије душе. Григорије Палама учи да постоје „блажене страсти и заједничка дејства [енергије] душе и тела које не прикивају дух за тело него узносе тело ка оном достојанству какво поседује дух"." стр. стр. Свети Григорије Палама учи да. том. који су најделотворнији по питању исцелења. дакле. остане бестрасна" („400 глава. .вамо да се исделимо. Страсти плотског. љубав и целомудреност. Максим Исповедник. „Злоупотреба разумне силе је незнање и неразумност. показује се и чињеницом да човек.бијају познање и заједницу са Богом. то значи да зло постоји онда када се (природне) силе у нама изопаче. нити новац.већ блуд. јер је Бог љубав.12). показује се када она. а вољни у тиранији. треба да буду умртвљене молитвом.12. „као што злоупотреба познања бића претвара мудрост у лудост.19). Природно стање човекове душе.зо). не потискује и не поништава страсне силе душе него их управља према Богу. „зло је болест душе лишене свог природног здравља.тог Духа. и свом снаГом својом (Мк. Свети Максим на друтом месту анализира шта је злоупотреба. која је превасходно здрава. Атина 1975 .Исход тог природног кретања је љубав... тако и злоупотреба сила душе рађа страшне страсти" („Тријаде". јер из тога се у уму рађају страсне помисли. болест. изопачују се страсти вољног и жељног дела. можемо говорити ο човековој болести коју треба исце. дакле. 133). Злоупотреба природних сила је грех. жељни део у самољубљу. задобија блажено стање љубави.знославље]" (исто. него их преобража. у смислу одсуства Све. Човек се на тај начин потпуно потчињава ђаволу и скрнави лепоту своје душе" (јеромонах Артемије Радосављевић. будући зле. телесног живота. „Тајна спасења по св. покајање и бол. Обраћајући се Варлааму који је тврдио да бол и жалост не припадају молитви јер страсне силе. оне му стреме и задо. Завршавајући овај параграф. Када је душа „ван љубави и ван уздржања". када оболи једна од сила душе. ништа што је природно није зло. стр. 83).теју. што ћемо објаснити касније.С. мудрост. 2. ми не умртвљујемо страсти. Максиму Исповеднику". сједињен са Богом. „Нису јела зла. онда ништа од Богом сазданих бића и догађаја није зло" („400 глава. жалост.вамо. а злоупотреба жељне и вољне силе мржња и раскалашност.на" (Р. смрт и болест душе.ње страсног и разумног дела душе од Бога ка творевини. На ово се од." стр.на грчком). већ среброљубље. Према светом Доро.2.лити. Да је страст противприродно кретање душевних сила и одвраћа. очишћују страсни и разумни део душе. 2.. и свимумом својим. на жељу и вољу.лама. већ стомакоутађање. онда разумни део завршава у (духовном) незнању. представљају неприродно кретање душе и услед тога значе умирање.сне силе душе. већ сујета [пра. нити рађање деце . а то је врли. Ако.годати и својим сопственим подвигом. дакле.1728). „Та дејства [енергије] су духовна и не крећу се од тела ка уму. нав. Свети Максим наводи и друге примере. нити слава. приликом напада на стра. Ми. будући изнутра исцељен деловањем Божије бла. Када. дело. болесне су и све остале (св. „Добротољубље". Сузе. тј. 48). „И једне и друге се узбуђују [покрећу] кроз осећања" (св. „Када човек користи ове три силе душе противно природи. и свом душом својом. него од ума ка телу" („Тријаде". стр. Правилна употреба ових сила је знање. 4. Григорије Па. Будући да је човекова душа јединствена. 83). али да има много сила. 88.носе и стихови Светог Писма: Љуби Господа Бош својега свим срцем својим.

α ово се противи једно друго. Максим. Α из ових се рађа целокупан списак зала" (нав.љиви. непомир.хова мајка. Према св. Три наведена одломка у целини указују на стање у каквом се на.чу и рађају се све остале страсти јесте самољубље. неосетљиви. Гордељиви. блуда. непобожни. лакомства. 1. које сврстава . у наставку ћемо испитати њихову поделу и развој.1-5). дошаптачи. нечистота. хулници. дело. Апостол Павле говори ο телу.љивост и сладокусност [уживање у добрим јелима] узрок су раскала. Дефинишући самољубље.љубља. „Многоговор. пркоси. немилостиви (Рим. лукавства. каже св. убиства. злоће. напрасити. недоброљубиви.ње. више сластољубиви него богоњубиви. назива га мајком од које проистичу многобројне кћери.век који прекомерно воли себе и од себе чини сопственог идола. Самољубив је чо. надувени.сти.ме (Гал. На другом месту. α Дух против тела. неопходно је да најпре поставимо њихову дијагнозу.28-31). зависти. главна страст из које происти. непомирљиви. Апостол Павле и у Посланици Римљанима набраја грешна дела. 84).шности. опадачи. богомрсци. непријатељства. неразумни. себељубља". гордељивци.ји су испуњени сваке неправде. хвалисави. измишљачи зала. апостол описује стање људи „у по. У наставку ће. сурови. ко је лишен дејстава [енергија] Светог Духа: Јер тело жели против Духа. хвалисавци. Ако треба да се исцелимо од страсти. убиства. гнев. Идолопоклонство. и слично овима зα која вамунапред казујем. раска. . чарање.јимо. јереси. Апостол у наставку наводи телесна дела. стр. стр. односно стомакоугађа.19-21). насилници.мо анализирати светоотачка дела. пише: Како не маришеда познају Бош.моме себи и жели да увек удовољи себи. када смо видели шта су страсти. клеветници. безосећај.Нувај себе мајке свих зала. узрок и једног и друтог (тј. Када се човекова пажња удаљи од Бога и када човек не мари за сједињење са Њим и извршавање Његове свете воље. као што сам и раније говорио. У Посланици ученику Тимотеју. Јер ћељуди бити самољубиви. а среброљубље и сујета мржње према ближњем.Тим.лашности. неминовно се окреће са. 5. предаде их Богу покварен ум да чине штоје неприлично. бесрамност. св. представљајући страшне последице самољубља. пуни зависти.лази само у светоотачким списима него и у Светом Писму. среброљубље и сујета. среброљубиви. Од ове страсти рађају се и три „прве страсне и најоштрије помисли. пијанства. самољубље. 5.17). Говорећи ο онима који су напустили Бога и клањају се идолима. То је истински „психограм" и изванредна рендгеноскопија човекове душе којом владају страсти. Максим каже да је оно „неразумна љубав према телу". У спису „Таласију". 3. непокорниродитељима.на. неваљалства.ни. која су: прељуба. пако. Подела страсти и њихов развој Сада. На самом почетку треба истаћи да се учење ο страстима не на. α силе њезине су се одрекли (2. раздори. Добро је познато да апостол телесним човеком назива оног. невере. а то су телесне страсти: Α позната су дела тела.лази човек удаљен од Бога. и раскалашности и Мржње)" (нав. да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега (Гал. св. свађе. издајници. блуд.2. јер верујемо да ће то помоћи хришћанима који се подвизавају добрим подвигом. 72-72). дело. Максиму Исповеднику. неуздржљиви. злоћудности.следње дане": Али ово знај да ћеупоследње дане настати тешка време. Максим набраја васцело „потомство" само. који имају изглед побожности. страсти које узнемирују читаво наше биће. свађе. Истовремено ћемо покушати и да их набро. док је њи. непослушниродитељима. неблшодарни. Њих ко.

Свети Григорије Палама даје друту поделу. нагласити да је самољубље најтешње повеза. дрскост. сплеткарење. Првој категорији припадају следеће страсти: „стомакоугађање. прижељкивање туђег. Сваки од Отаца је. вољни и жељни.вање промисла (тј. псовке и све томе слично.је следеће страсти: гнев. прељуба. 1. среброљубља. у срп. покушавајући да процени страсти и да открије ону. заборавношћу и лењошћу: када човек пажњу усмери на себе. Овај исти светитељ наводи и осам помисли. које скрнаве Чове. клеветање. стр. похлепа. Самољубље. подругљивост. среброљубље и сластољу. будући да од помисли настају грехови. Они су. на. осим тога. а то су славољубље. мајке и господарице свих страсти. Разлика која постоји између ова три Света Оца није суштинска.разборитост. занемоћаће сва сила лукавих демона". Друга категорија укључу. Мора се. Осим тога. „Тајна спасења по св. уображеност.вљу нагласили смо да се душа рашчлањује на три дела. „из којег проистиче свака телесна нечистота" („Добротољубље". издању).вољнију климу за развој страсти славољубља.ка свих зала. мржњу. сујета. које је мај. хвалисање. убиство и „непре. сарадница и помоћница. многоговорљивост. док је за вољни део душе карактеристично стомакоугађање. безнађе. стр. пијанчење. шегачење.љубља. глупост.страсти. непријатељство. ниподашта. која од мрачне вуне души шије тамну одећу и покров". раскалашност. Прва зла творевина жељног дела душе је користољубље.ко друго расположење које не даје прилику за задовољство" (јеромонах Артемије Радосављевић. малодушност. Свети Оци нису стварали философију. незахвалност и „саглашавање са греховима који по. мрзовољу. из самољубља.дост. која је мајка свих осталих. завист.у две категорије.но са незнањем. Друтим речима. одсуство саосећајности. Тих осам помисли су „помисли стомакоугађања. Свети Марко Подвижник. разврат. надменост. то неминовно доводи до заборавности и незнања Бога.тичу из страственог дела душе". унинија [чамотиње]. потиштеност. њена сестра. 131. хула. безумље. негодовање на свој удео). истицао другу страст. жудња за празном славом. стр. а друга среброљубље. 100-104).стано задржавање на њима". нечистота. Максиму Исповеднику". „Уколико они буду оборени и убијени. не. 350-351. вољ. пише да „постоје три силна и крепка дива". јадиковање. Грехови вољног дела су неосетљивост. на грчком). туге. лакомство. нити су анализирали сваку душу када су наво. аналогно својој личној борби и теми коју је желео да нагласи. надменост.вост. Према светом Јовану Дамаскину. душа се рашчлањује на три дела: разумни. очајање. гне.дили ове страсти. гор. 4. охолост. . нечистота. Грехови жељног дела су стомакоутађање. среброљубље. среброљубља и сласто. користољу. јереси. разумни.ва. заборавност. Од ове три велике страсти потичу све остале. које у себи садрже свако зло и оне су. насиље. разметљи.ни и жељни. мржња. најзад. махнитост. том. плиткоумност. презир. не. и ле~ њост. „Та три дива су (духовно) незнање. Незнање.бље. заборавност и лењост „снаже и увеличавају темеље свих осталих страсти" („Добротољубље". лењост и незнање Бога представљају најпо.стају три главне страсти. неправовремену жалост.кову душу и тело. Једну категорију чине страсти које воде (чулном) наслађивању.бље. завист. блуд. Зла творевина разумног дела душе је славољубље. равнодушност. сузе. злобу. Грехови разумног дела су неверје. немар. а другу страсти које удаљују од бола. који се даље развијају у страсти. тиранија. бесрамност. У претходном погла.умесно говорење. љубомору. жалост. том. меланхолију. увек говорили на основу личног искуства. одакле происходи рађање свих других грехова . злопамћење. природно. пркос и сва. злопамћење. блуда. повезане са одговарајућим страстима. заборавност. богатством и телесним наслађивањем.

„стомакоугађање. страсти се деле на телесне и душевне. похлепа. све врсте телесних удобности и удовољавања телесним прохтевима када је те. човек је морао да се бори како би задобио потпуну заједницу и сједињење са Богом. светотат. склоност према украшавашу. том. а посебно душе. тело се. превара и свака страсна злоупотреба пријатности овога света. гнев. хвалисавост. стр. Телесне страсти су и прорицања. лењост и незнање. подмуклост. 2. родоскрнављење [„крвосмешење"]. страх. злопамћење. и самољубље. Душа се. властољубље. подвижништвом и животом у Христу. према св. уображеност. привезаност за земне ствари.стовима и према којем је. Телесна страст је дакле плотољубиви живот „који огрубљује ум и чини га земним и зверским. сумњичавост. 203-204). зверство. дакле. то су и лутање мисли. То видимо у светитељима Цркве.ње. гордост. 311). страсти које припадају ду. окреће спољашњим стварима и потчињава вештаству.. Јовану Дамаскину. мужелоштво.ње. надме. разбојништво. а неке душевне. убиство. 233). дакле. неблагодарност. Исто учење ο разликовању страсти сусрећемо и код Илије Презвитера који каже: „Једно су телесне. као и страсти које припадају телу. неке страсти су телесне. стр. умишљеност.ло здраво. . окушао Божију благодат.ле природне страсти.вању врлина" („Добротољубље". Напротив. а то су безбожништво. 2. љубав према вештаственом.ност. лицемерје. ласкање.ши. малодушност. „тражи храну од тела. суровост. и никада му не допушта да се уздигне ка Богу или упражња. Тако се појављују сластољубиве телесне страсти. сањарење. осуђивање. разнолика сластољубља.дели душе. „саглашавање са греховима који потичу из страственог дела душе и непрестано задржавање на њима". лажна учења. неразумна тута. 4. којима се помрачује око душе и душом тада овладавају и све друте страсти. мизантропија. и да би се тело хранило „облагодаћеном душом". У складу са њом. То је смрт тела. препреденост.сујете и гордости" („Добротољубље". Тако су наста. униније. Постоје. беспосличење. стр.. истинског извора живота. Душа. бојење лица. богохуље. 1979. корен и извор сваког зла „а то је среброљубље.њеу Христу"Атина. али је он. Свети Јован Дамаскин је прихватио да наведе телесне и душевне страсти. преједање. напраситост. дрскост. љубомора. прељуба. лакомство. сујета. Душевне страсти су заборавност. пијанче..ње знамења и предсказања. том. Телесне страсти су. Према светом Максиму. глупост.ство [крађа свештених предмета]. као да је то нешто природно. Познато нам је учење са којим се сусрећемо у светоотачким тек. чије су телесне функције често заустављене. „Обоже. хвалисање. улажемо напор да ду. чиме се освећује васцели човек. Са своје стране. том. хра. Васцели човек је окушао дарове Божије. свађа. каква се такође среће у светоотачким текстовима. човекова душа била отворена за Бога и била храњена Божијом благодаћу. безверје. роптање. 234-235). дотеривање. Исто тако. „Телесне имају поводе од тела. пристрашће. Истина. зле жеље и све срамне и противприродне страсти: лоповлук. клеветање. И док је подела страсти коју смо до сада испитивали аналогна по. подмуклост и злоћа". пре пада." стр.шу окренемо ка Богу да би се Њиме хранила. 48).гађање. тајноједење. стр. притворност. посматра. завист.нила нествореном благодаћу.. а душевне од спољашњих предмета" („400 глава. не налазећи живот у души. и бива затворено у кружни ток распадања. човекоу. која се након пада одвојила од Бога. бестидносг. јарост. безосећајност. односно свака јерес. а тело „облагодаћеном душом". бојажљивост. нечистота. док човек настоји да из материјалних ствари извуче живот и радост" (Панајотис Нелас. лажљивост. потребно је да сада размотримо још једну поделу. чак и у то време. блуд. чаробњаштво. а друго душевне страсти" („Добротољубље".

непорочним] страстима. ове дру. Апостол Павле је јасан и категоричан: Јер знајте ово да ниједан блудник. понекад од поста. јуриша на њих тиранин унинија и незахвалности" (26.. све је ту неред и збрка". Будући да се начин живота мирјана разликује од на. када се чине услед нужности. а понекад и демон хуле. који је идолопоклоник. Све оне сједињују се једна са друтом и једна другој садејствују. стр. а понекад од природе. .клоник и није у стању да наследи небеско Царство. Ово друго дешава се људима који живе у свету. тј подела на страсти монаха и страсти мирјана. жељне и разумске [словесне]. када се чине кроз злоупотребу или пак нехотичне.Свети Григорије Синаит сажето износи целокупно учење Светих Отаца ο телесним и душевним страстима. стр.илази некад од преситости. Постоји још једна подела страсти. у мирјанским околностима преовладава једна. Тако се страсти жељног дела сједињују са телесним. у зависности од његовог (духовног) стања. мо..унинија [чамотиње]. све.но (услед околности) или због природних особина. Да би то објаснио. стр. Претходно смо већ нагласили да се неки страсти сматрају „мајка. Овде видимо да човек не прима увек иста искушења. као и гнев. понекад од унинија... Телесне страсти се даље могу поделити на страсти патње и грешне. а прво се збива са онима који се налазе у монаштву. Α ако живе на местима неудобним и подвижничким.. поука. а неке „кћерима". за време болести напада демон гнева.ти Јован примећује да „неке страсти из душе прелазе у тело. док се страсти патње деле на страсти болести и страсти казне [васпитне]. 26.1260-1261). а друге иду обратним путем.жемо бити сигурни да нас узнемирава страст славољубља. и деле се на телесне и душевне. или пакомац. Свети Јован Синајски пише да је за људе који живе у свету [мирјане] корен сваког зла среброљубље. Свети Јован Синајски је од једног светог човека научио да је стомакоугађање мајка блуда.чина живота монаха који се подвизавају у манастиру. а славољубље . а понекад од демона таштине..ту. Дуто спавање произ. а разумске на мислене страсти и страсти уобразиље. 155). Другачије речено. Све оне су хотимичне.страсти тела. дакле. 5. постаје идолопо. док је за монахе корен сваког зла у стомакоугађању („Лествица". а умне пак са мисленим страстима и страстима сећања" (Р. а у монашким друга врста страсти. уколико имају свега довољно. „Неумесни смех рађа се понекад од демона блуда. страсти жељног дела разликују се (од страсти) вољног или разумног дела. Ђаво је довитљив и зна како да се бори са сваким човеком.ма".ла са умним. или нечист. „На оне који живе у све. Душевне се опет деле на вољне. нема наслеђа у Царству Христа и Εοϊα (Εφ. Дута. страсти душе са страстима вољног дела. док су опет нешто сасвим друго страсти умне и мислене.ке само изданци других (страсти). 161). 150. јесу пород све ове три страсти. а затим и страсти разумног де. Оне који живе ван света муче у то време демони стомакоугађања и блуда. пошто немају ни прилике за то" (15.ге назване су урођеним [природним. 112).Он у наставку каже да „међу безумним страстима нема ни реда ни смисла. поука. Једно су страсти душе..5). То зависи од његовог духовног стања. Упркос поделама и набрајању страсти. Једна је тесно повезана са друтом. и на тај начин је човек у целини оскрнављен и умртвљен. Неке страсти рађају друге страсти. док су не. а ум умртвљен. Човек.С. поука. Разликују се и страсти које се код монаха и мирјана појављују током болести. морамо приметити да оне међусобно нису строго раздвојене. Душа услед страсти бива болесна. и њих су Свети Оци описали као страсти које се појављују или последич. када нас обузме униније. Он пише: „Страсти имају различите називе. Мајка гордости је славољубље" (исто). његовог начина живота и друтих чинилаца. а друго .

Заточе. „Када недостају духовна љубав и уздржање. стр. 2. Григорије Палама пише да је сластољубље почетак телесних страсти и болест душе. или злопамће. или од многих других страсти. То пристрашће дола. ослобођена окова уздржања. Униније: понекад од преситости.ји напад. стр. опет.ма св. а понекад од таштине. изазива узроке страсти" (исто). односно. 4. поука. Максиму Исповеднику. 114). кроз чула бивају покренуте страсти" („Добротољубље". Ловеккоји свој ум привеже за чулне ствари." стр. Лицемерство од самозадовољства и својеглавости. 3. 158).ња стомаку.Многоговорљивост понекад потиче од угађа.пада". или од блуда. Када се грех понови више пута. Као познаваоци ове унутрашње борбе. Следећи корак је саглашавање и оно води ка томе да се грех и почини (в. Према св. стр. или туге.Максим Исповедник. Заступајући православно предање исцелитељског поступка. Најпре посто. а затим и до опипљивог дела. том. „Добротољубље". стр. страсти покрећу три ствари: а то су „сећање. долази до побуне страсти „и покреће се деловање [енергија] најропскијих чула" (Никита Ститат. од пристрашћа. 148-149).зи. 1. или гнева. до самог греха" („Добротољубље".ри. Окорелост срца долази од ситости. 1. они су.. најпре је нападнут ум.. важну улогу у стварању страсти игра и жеља која постоји у нама. „Тада долази до нашег саглашавања. 274). у нашу душу бива посејано семе трагедије. том. а затим следи спајање. „Ум је први који пострада". Када се развеже узда најважнијих чула. Врло је значајно да на овом месту испитамо како се грех развија у страст. најпре сећање уноси просту помисао у ум.јег настаје страст. У ономе што следи даје се детаљнији опис развијања страсти. настаје страст. „400 глава. стр. Он покреће зло и путем чула уноси у душу представе чулних ства. 57). том. том. Тада жеља затрудневши рађа ϊρεχ. „400 глава. Исихије Презвитер приказује пут који следи страст. Свети Оци се нис:у задовољили искључивим набрајањем страсти.шава сеуглавном преко очију („Добротољубље". Када је неки од браће упитао авву Сисоја: „Шта да учиним са својим страстима".4-5).ње: Свакош искушава сопствена жеља која ϊα мами и вара." Уопштено говорећи. стр. „родитељи сваког зла су чулно уживање и злоћа" („Лествица". 78-79). Злоћа проистиче из уображе. старац му је одговорио: „Свакога од нас искушава његова сопствена жеља" („Старечник". јер за тим непосредно следе страст и катастрофа. стр. Осим заточеништва ума. Свети Јован Синајски исцрпно описује развијање помисли из ко. које се извршава онда кад се наше помисли помешају са демонским. стр.ности и гнева. од угађања стомаку или од таштине. „Неразборитост чула.. због чега се она приклања греховима. . Таласију.лежили и њихове узроке и развој. 219). забе. 218). а понекад од недостатка страха Божијег. као што смо раније приметили. постаје предмет на. „сигурно да има страст према њој. Α често долази и као последица тога што смо ближњег осуђивали за исти грех. Када се та помисао дуто задржи. нарав и чула" („Добротољубље".њем ума. 2. као страст жеље. брат Господњи. Хула је управо плод гордости. или од среброљубља. покреће се страст. Пре. 26. од неосетљивости. Свети Јаков. св.ша" (св. тј.. α Јрех учињен рађа смрт(Јк. дуго бави чулним стварима. отуђи се од духовне љубави и уздржања и прихвати дејство демона. том. 105). Утискивање тих слика извр. Када се човеков ум. или услед претеране зависти демона.". исто тако. описује то ста. Због тога СВИСвети Оци истичу настојање да ум не буде заробљен неким чулним предметом или идејом.

током детињства страст славољубља. То није грешно.стр. стр. „када бринемо ο телу да бисмо удовољили његовим жуд. познавалац скривеног унутрашњег живота. Због тога је потребан добар терапеут. када поодрасту. након користољубља и сла. Истина је да не можемо лако разликовати телесне и душевне стра. 4." Ο поробљењу се различито расуђује. са расуђивањем превиспреност.њу да их запазимо. глухоћа за основани прекор. спајање..годатне дарове Светог Духа.јање значи разговарати са тиме што се појавило. Свети Јован Синајски наводи један при. који дођу на извор по воду. Укратко. са радошћу понос. односно стомакоугађање. сједињено са ужи.њама". „При. „Поробљење је насилно и невољно завођење срца или трајно општење са предметом.лину и испољава се у лицемерју. борбу и тзв. У нешто старијем узрасту. „Спа. а из њега и „свака телесна нечистота". са надом немар. Расуђивање спада у велике бла. одговарање. са кроткошћу подмуклост. то нису обележ. „порок који се током дужег времена страсно угнездио у души и који је кроз навику постао као њено природно својство. зависно од духовног стања подвижника. са чистотом огорченост. исцелитељ. својеглавост. развија се и сластољубље.макоугађање. Чак и када чинимо добра дела. полни нагон] запажају још код одојчади. 15. или слику било чега. поука.. Као додатак опису претварања помисли у страст. од. Свети Григорије истовремено износи и једно занимљиво запажање. са љубављу (осим блуда) осуђивање. Касније. Григорију Палами.горије Палама каже да се страсти развијају још од раног детињства.ти приступање. треба разликова. због чега мала деца желе да при. будући да се природне страсти не могу осудити: њих је створио добри Бог „како бисмо кроз њих живели у добрим делима". Свети Оци су приказали и начин на који се страст развија током времена. наглашавамо да се. са љубављу блуд.станак је сагласност душе са оним што се јавило.своје ствари. која напада вр. На крају долази страст која је. Оваквом борбом може се заслужити или круна. а други је сујета [празнославље]. том.мер и каже да „људи. са безмолвијем униније и тромост. пристанак. Иако се „сластољубље и природни нагон за рађање [тј. или казна. Најзад. „ми често вршимо и оно зло што се тајно са њима сплело". Блажени Оци одређују приступање као просту реч.носно користољубље и среброљубље. Тако се са „гостољубљем преплиће сто. без обзира да ли са страшћу или бестрасно". Ни овакво стање још увек није грешно.ја болесне душе". страст. 100-105). односно као борбу душе и њену битку да грех не буде почињен.брољубља [похлепе]. млитавост. који је због расуђивања и лечења постао сасуд Светога Духа.сти.„Према објашњењу мудрих Отаца. 111).ћем покајању ИЛИбудућој муци" („Лествица". Свети Гри.. јер су демони који их покрећу обично прикривени и нисмо у ста. код сасвим мале деце [младенаца] развијају страсти користољубља и сре. пазе да са водом не захвате и по коју жабу" и повезује то са врлинама. уз чију се помоћ непријатељ припрема да развеје духовно богатство душе. . деца траже и новац. Страст је зла. Он за то даје бројне примере. према св. поука. Ово може бити добро или лоше. која се поново појављује и уноси у срце".дрошћу препреденост. и то следећим редом: најпре се развијају страсти жељног дела душе. развија се страст славољубља. леност.. са му. Са ћутањем се преплиће уображено достојанство учитељства. поробљење. с обзиром да ли се догодило у време молитве или у неко друго време.вањем". Славољубље се показује у два облика: први је светска слава која тежи „телесном украшавању и раскошним одеждама".вољубља. док се ка. стр. могли бисмо рећи. „Борбу одређују као равнотежу снага између онога који напада и оног који се брани". а са смиреноумљем дрскост" (26. Страст подлеже код свих људи или буду.сније појављује и страст сластољубља („Добротољубље".

Та страст скрнави извршавање заповести.Страсти су гнев. а то је најчешће страст сујете [празнославља]. „400 глава. „постоји демон среброљубља који често глу.мо које су то страшне последице страсти. 186-187). Да бисмо довршили овај одломак. стр."стр. 91). авва Доротеј каже да је грех једно. стр. Исто тако се и „демон среброљубља жестоко бори са онима који су се добро. како бисмо чак и у извршавању врлинских дела раз. дошло неколико људи и почело да га хвали због његовог безмолвија. хотимичне или нехотичне. „Као кад птица везана за ногу.". стр. Максим каже да се ствар [πράγμα]. а страст је неразумна љубав или безрасудна мржња према нечему реченом" („400 глава. Знак да делује добровољна страст јесте „човеково узнемирење када га због ње прекоревају или исправљају".159). „Добротољубље". нав.чај и каже да га је надвладао демон тромости. припада бестра. Како каже св. покушавши да лети.ће је да човек има страсти. 264-266). сгр. међутим. Истакнуто место.вољно одрекли имања. изд). Разликујући страст игрех. „Када се страсти пробуде у остарелом телу или души пос. Може се десити да сматрамо како водимо вр. тако и ум који још није стекао бестрашће.. а да то и не примећује. али да их не спроводи у дело" (нав.лински живот а да у ствари служимо делима ђаволским и одгајамо страсти. прекор. 393. том. онда то повређује тело и скрнави душу" (св. које ће спро. усрп. „Најгоре страсти су скривене у нашој души и показују се само онда. злато и сл. „Ствари су човек. Мисао је голо сећање нечега од реченога.већеној (Богу).ликовали демонску злобу. Отуда је јасно да се захтева велика пажња како би се разоткриле страсти. пада опет на земљу привучен страстима" (св. „Добротољубље". како би их то навело да од незаинтересованих за материјална добра поново постану материјалисти" (26.вести искусан духовник са даром расуђивања. стр. стр. 54). Тада се зачудио начину на који се „овај демон су. праћен смиреношћу или узнемирењем. мржња. поука. Када пак смирено прихвата прекоре. Другим речима. Постоје. 1. дело. Свети Оци у својим делима истичу и начин на који можемо при. наравно. Α постоји и демон славољубља. стр.рени за своја дела" (св.. када бивамо преко.ње милостиње" (исто.ми смиреност. опет пада на земљу вучена узицом..протставља свим осталим злим духовима" (27. ]ован. због чега је пожелео да напусти келију.кују. „Могу. 162). Он (св. Због тога нам је изнад свега потребна велика опрезност. указу.је на постојање страсти. Па када не успе да их савлада. Због тога је и неопходно потпуно исцелење. Грехови су дејства страсти. међутим.. 218). Јован Лествичник) износи један слу. . 171). жена. истог часа је „помисао сујете потиснула помисао лености". Марко Подвижник. Желели бисмо да потпуније развијемо ову тему.жан живот сиротиње. који подстиче на дава. Потребно је да будемо веома опрезни у погледу „жабе". том. Страсти. стр. поука.метити постојање страсти. који ће мотрити на кретања душе и исправљати нас. сујета.сном старцу са даром расуђивања. дело. Покушавајући да прецизно опише шта је страст. мисао [νοήμα] и страст [πάθος] међусобно разли. зле жеље и сл. или да није ни свестан њеног деловања" (азва Доротеј. Када је. указује им на ту. онда то значи „или да је поражен. потребно је да укратко изложи. Таласије. На основу овог одломка схватамо да је могуће да човек буде преиспуњен страстима. а страст Друто. сластољубље. и други начини да приметимо постојање и деловање страсти. На неколико места смо већ писали ο томе да страсти умртвљују ум. 648).жући се ка познању ствари. 2. узди. Максим. св. јер се није догодило да почини грех.

108).дело. 2. природно је да оне. стр. Максима Исповедника. јер ово двоје бивају посредници Царства Небеског. као што су страсти и не. Да би се ум ослободио и наслађивао Богом. „Страсти су пакао. порука ο његовој болести и истовремено.сти" треба најпре схватити у смислу њиховог преображаја. „Добротољубље".њама. Таласије. коју Православље треба да пренесе савременом посрнулом свету. Уверени смо да је порука. стр. где ће се наћи и мучити она кажњена тела. том." (авва Доротеј.зивају у целокупном нашем бићу. „Свака страст доноси са собом семе смрти". Свако. у . ко буде читао стослове [„главе"] ο љубави св. 15. Авва Пимен је рекао авви Исаку: „Ми нисмо научени да уби. прихватањем исцелитељског поступка.пијске поступке.. изазива у нама болест тек после извесног времена или дан касније. Многи од нас схватају да су болесни и осећају се духовно оболелима.ква зла душа ствара ризницу зла" (св.јамо тело. шкодљива за наше тело.виле у мору. 498). стр. Мислим да Православље.знање посредници вечног мучења" (св. незнатан предукус оних друтих мука „на страшним местима.јих страсти које је сажижу и прождиру". у наставку треба да говоримо ο теми исцелења.Е. 208). Он неће прихвати. а неће бити уништена. „Као што храна. треба да раз. том. видеће да се у њима налази мноштво исцели.дакле. Тим питањима ћемо се бавити у ономе што следи. будући исцелитељска наука. Таласије. треба приметити да Свети Оци у својим делима указују на многе тера. него даубијамо страсти" („Старешик".тељског „материјала". Као друто. стр. Острашћену душу увек кажњавају њене рђаве навике и стално носи са собом горко сећање и болне приговоре сво. јер су сасвим актуелне. стр.. У следећем поглављу говоримо ο исцелењу страсти. Е. 3. 225). 221). Страсти. „Свиње су углавном они што носе одежду запрљану телом" („Омилије". Једна та.стр. природне. буду преображене. Те муке су почетак. Тумачећи (јеванђелски) одломак у којем се говори ο демонима ко. „Плата за трудове врлине је бестрашће и (духовно) знање.лење.101). св.маљско. тако врло често бива и са узроцима који прљају душу" („Лествица". „Осуде достојне страсти су окови ума. у оном неизрецивом огњу. стр. непорочне страсти изопачене. најзад. „Убијање стра. неопходно је духовно исце. „Страсти умртвљују ум и он не прихвата савет." стр. „Душа острашћеног човека је радионица злих помисли.вије ове теме. овај одломак јасно показује да страсти чине душу болесном. Максим Исповедник. саучествујући са душама у страшним пат. „400 глава. 2. исцелење страсти превасходно подразумева њихов преображај. Григорије Палама каже да свиње због своје нечистоте означавају сваку злу страст.П. нав. али смо само делимично упознати са начином исцелења или нам је он чак и потпуно непознат. У сваком слу. порука ο његовом исцелењу. 11. у тами. Исцелење страсти Сада. Будући да су бестрасне тј.. У томе се углавном и састоји исцелење страсти. поука. у потпуности умртвљују ум и стварају наш пакао. 219). који га привезују за чулне ствари" (св. „Добротољубље".ји су изашли из ђавоиманога и ушли у крдо свиња које су се затим уда. што смо прет.. То је главни део овог поглавља. Морам признати да сам. када смо постали свесни великог разарања које страсти иза.чају. 67). Као прво.ходно већ описали. Најпре морамо објаснити неколико ствари. привезују човека за зе.ти ни духовну поуку" (исто.

5.време када сам желео да читам ово дело. То указује и на циљ терапије. Као следеће запажање наводи.витоперено стање какво су страсти створиле у нама.. љутину. ни срамотне ни луде речи или шале. другачије речено.штински значај.26). тј. Злом жељом назива се „просто примање похотне мисли (у уму)". Ми се не трудимо да бисмо једно. страсти и исцелењу страсти. очекивао да овде пронађем неколицину правила везаних за љубав и опис њене вредности. 53). што год је непристојно. „Све ово. злу похоту и ла. изазивајући једни дру!е. Снажно је наглашено човеково исцелење. и да би постали храм Светог Духа и обитавалиште Божије. завидећиједни друшма (Гал. У другој посланици духоносни апостол даје исту поуку: Α блуд и свака нечистота и лакомство да се не спомиње међу вама. Апостол Павле даје следећи савет Колошанима: Умртвите. 5. Сагласност која извршава (грех) и постаје грех назива се грехом учињеним на делу. Срце којим су овладале страсти није способно да воли. запа.стота је пристанак воље на грех. Који ϊα је саздао (Кол. Ономе. као шшо и доликује светима. а „блудом" грех учињен делом. Одмах сам. страст.сте се у новоГа. треба и да остану чисти. прилагођени друштву. Другачије речено. Свети Оци су сасвим свесни циља овог терапијског поступка. Не лажите један друШа. Све ово указује на неопходност исцелења. али морамо нагласити да сваки човек захтева сопствени исцелитељски метод. ко приступи и затражи са смирењем. али исто су тако свесни и различитости циљева које људи . Другачије речено. пакост.ставно постали добри људи.ште и дају различита правила или начине за његово исцелење. међутим. него светлост која ће просветлити. саглашавање са грехом. удове своје који су на земљи: блуд. нужно је и има су.. не смеју бити нечисти.звао „земљом". Α сад одбаците и ви све ово: шев. јер се „љубав према Богу и човеку рађа у бестрашћу". Због тога ћемо овде на. они имају у виду човека уоп. постаје личност. него радије захваљивање (Еф. који су оби. Исцелење болести наше душе.но очисте.тима пише: Не будимо сујетни. а то су страсти. говорећи ο човековом исцелењу. Страшћу је назвао страсну помисао. хуљење. срамотне речи из уста својих. циљ терапије није да човека учини бољим у друштвеном погледу ни. који постаје образ и подобије Божије..тавалиште Тројединог Бога.мо чињеницу да Свети Оци.5-10). И обуко. заповедио јебожанствени Апостол да умртвимо" („400 глава. дакле. 3. То смо претходно већ размотрили. Ми ћемо их споменути у тексту који следи. а када већ постану храм Светог Духа. апостол је овде телесно мудровање на. Сваки појединац мора применити властиту терапију под духовним руковођењем савремених „живих личности".ти да удовољи антропоцентричном начину живота. Максим много већу пажњу поклања изучавању помисли. Указали смо на из. тада одбацујемо старог човека са његовим делима и жељама и облачимо се у новог (човека). послушношћу и жељом за исцелењем.комство. а лакомошћу материју [ствар] која рађа и уве. Хришћани. Нечи. него да доведе до заједнице са Богом и да то виђење не буде огањ који ће спалити.ћава страст. обдарен расуђивањем. који се обнавља за познање. износе његова основна начела. штоје идолопоклонство. према лику Онога.зио да св. стр. као удове телесног мудровања. односно принесемо Богу..".3-4). док у Посланици Гала. дакле. нечистоту. јер свукосте старог човека са делима њеЈовим.вести општа правила исцелитељског поступка. Према светом Максиму. Многи одломци из Светог Писма говоре управо ο томе. Када све то умртвимо (а касније ћемо видети на који начин) и преобразимо. најпре морају да се духов. тај метод даје опитан исцелитељ.

али без Бога није у стању да победи и искорени зло" (исто. а неки „сеослобађају (страсти) по судовима Божијим" („400 глава. и да је неопходна синергија [садејство] и једног и другог. без језика не може да говори. Први су слуте.16-18). 371-на грчком). 7. него да ћемо га „од његове привезаности за грех окре.19-21). Ми смо. Апостол Павле у својим Посланица.24-25). које сачињавају свет греха: Α који су Христови.. У сваком случају. Ако сте пак Духом вођени. страсти ϊρεχοβне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси.ње према љубави Божијој не извршава се без опита љубави.ва Доротеј истиче као правило да човек не треба да жели ослобађање од страсти зато да би избегао муке. Јер тело жели против Духа.чиво од човека. Човеково очишћење. Најпре се мора дати благодат Божија. да се боримо и узвратимо стреле". стр. врло добро знамо да су телесна. 5. него зато што их уистину мрзи и каже: „У потпуности их мрзим" (нав. 372). да чините оно што не би. „Као што човек без очију не може да види.точно . Α сад се ослободисмо од закона умревши ономе што нас држаше. 63). Захтева се непрестано исцелење. 2. преображава се васцели унутрашњи свет. Неопходно је истаћи да исцелење страсти не зависи нити искљу. на шта смо претходно већ указали (в.бро знају да неки људи желе да се ослободе страсти зато што изазивају много бола. чак и у погле. и похоту телесну нећете чинити.нути љубави Божијој" (св.„Душа се може супрот. Осећање љубави Божије као заједница са благодаћу Божијом. Григорије Палама. други најамници. када се у човеку распламса љубав према Богу. када је обда.рен благодаћу Тројединог Бога. у делу митрополита Дионисија „Ис. дело. стр. α ово се противиједно другоме. У нашој Цркви је све богочовечанско.сте хтели. 5. Према учењу Светих Отаца. 2.ду самог циља овог поступка. плотска дела страсти.ставити греху. То није истински диљ православне терапије. Макарије Египатски. да слу. α Дух против тела. „да се супрот. „Тријаде". Једино су људи Христови.тар Цркве постоје различити духовни узрасти и стања. нити искључиво од Бога. Гал. који живе у Христу. Ми прихватамо сваки од ових духовних узраста. Ако Духом живимо. 23).гавају страсти из страха од других људи".жимо Богу у новоме духу α не по староме слову (Рим. Ми. 646). Ав. пак. „Духовне беседе". На нама је да водимо рат против страсти и греха.ставимо. односно исцелење. без ногу не може да хода и без руку не може да ради. а то је божанско надахнуће. нисте под законом (Гал. истина. неки „по уздржању". а неки пак због љубави према Христу. Умртвљавање страственог дела душе не значи да ћемо га „затворити и у самима себи учинити неделатним и непокретним". 5.православно монашгво". тако ни без Исуса не може бити спасен нити ући у Царство небеско" (св. по Духу и да ходимо (Гал. неки се придржавају речи Божије страхујући од пакла. а трећи чеда Божија. које се дарује целокупним духовним животом.пеше тело са страстима и жељама.(себи) постављају. стр. извршава се Христовим дејствовањем [енергијом]. док је „искорењивање" страсти и њихов суштински преображај дело Божије. избављени од тела и телесних жеља. односно и Бога и човека. исцељен је изнутра: По Духу ходите. Када човек „ходи по Духу". односно. рас. наш основни циљ је ступање у заједницу са Богом.5-6). греје га благодат Божија и он се . свесни да уну. без ушију не може да чује.. други у жељи да задобију рај.ма често наглашава ту чињеницу: Кад бијасмо у телу." стр. и наша љубав према Богу као плод Светог Духа. управо и јесу оно што преображава и исцељује страсти. али наглашавамо да стремимо достизању треће категорије. Светитељи врло до. То ОКрета. Свети Максим каже да „неки људи избе. каквим хришћанин живи унутар Цркве.

стр. 38. Од суштинскогје значаја да се то учини. 173).сим. односно да секлонимо и најмање помисли да смо задобили неко добро. Самопознање наших страсти је најтешње повезано са покајањем и исповешћу.ка. стр. Све дотле док наша чула дејствују телесно. „Љубав Божија.дио страсти. Због тога се благодат Божија дарује кроз Свете Тајне.шавање греха на делу. у средини или на крају" („Лествица". „Непрестано испитуј и обележјастрасти. 100).жност мора да буде: не помислити ни на часак да поседујемо било какву врлину" („Лествица". да надвлада демонску суштину. стр. дреши га од окова. Незнање ο болести ће учинити да останемо неисцељени." стр. 161). самопознање као свест ο сопственој грешности и страстима значи со. Свети Оци су свесни да се „обележја" страсти не могу лако са сигурношћу препознати. Од нас се најпре захтева самопознање.зерцавање Бога.освећује. убеђујући га да презире не само чулне ствари. поука. „400 глава.стано вребају стагнација и самозадовољство. „наша стална ду. Другачије речено. мора садејство. Потребно је. Описујући осам духовних созерцања од којих седам припада овом. па ћеш тада схватити да у себи имаш пуно страсти" (исто). „Треба. неопходно је спољашње безмолвије. желимо да нагласимо и чињеницу да су свето Причешће и заједница са Телом и Крвљу Христовом дело. 104). у срп.8). не можемо доћи до самопознања. а осмо будућем веку.ња: „Постоји покретање страсти. поу. њихово обуздавање и њихово искоре. исто тако.Што се тиче страсти и врлина. 26. дакле. када делује бо. осим тога. Да бисмо стекли поуздано самопознање. пазити на ум у односу према стварима да би се сазнало према којој он има страст" (св.сетник пустињског трезвеноумља". јер духовни живот представља бесконачно путовање. а особито страсти. стр. себе варамо. која има улогу од највећег значаја.стр. Познање сопствених грехова и оболелости душе је.ли деловање страсти. стр. Мак. него и сами овај наш привремениживот" (св.".. издању). овладавши умом. 26. Свето Причешће је лекза бесмртност. То је од суштинског значаја. јер нас на нашем духовном путовању непре. и истине немаунама (1. неопходно је да „никада не престанемо испитивати где се налазимо у односу на све страсти и врлине: у почетку. човекује готово немогу. није довољно да користимо различите исцелитељске поступке како бисмо прекрати. Захваљујући свом огромном духовном искуству. „400 глава. Максим Исповедник.. 170) и „човек ће прогнати демона (оне) страсти коју је победио" („Старечник". свети Петар Дамаскин за друго познање сматра „познање наших сагрешења и доброчинстава Божијих" („Под. Уколико то не постоји. Будући да се охолост преплиће са одважношћу. Свети јеванђелиста Јован пише: Ако речемо да греха немамо.нав. Непрестано се очишћујемо да бисмо задобили заједницу са Богом.Јн.творна помоћ у човековом подвигу очишћења душе. 57). љубав Божија. поука. Ми. исто тако. Сили Христовој. стр.. Од великог је значаја да будемо свесни свог духовног стања.ће да победи страсти. 1. Отуда је јасно да се исцелење од страсти дешава онда. и да их преобразимо у љубав према Богу и људима.Друтачије речено. јер „ко је побе. 26.њивање" (авва Доротеј.жанска благодат. Неопходно је да прекратимо извр. будући да смо болесни и да су она сједињена са нашом природом. дело.. и први степен .вати и човекова воља. Самопознање је неопходно и стога што у човеку постоје три ста. У наставку ћемо покушати да се осврнемо на то садејство [синергију] човекове воље. а исцелење се никада не окончава. убио је демоне" („Лествица". 460).

том. У сваком случају. То је бол срца. што све. поука. стр.22-23). „О свештенству". Господар потврђује одлуке својих слугу" (исто. Овде дакле говоримо ο Светој Тајни Исповести. а уколико се не исповедамо како би требало. а умилење даје утеху човековом срцу. Унутрашња [духовна] ис. 72). да увек будемо спремни. јер је основно начело да су ране.кајање је самозаборав природе.љубље". То је самообмањивање. Првајеунутрашња [духовнаЈ исповест. поука. . поука. који доводи до „самозаборава природе". 4.грешења и не треба да се заустављамо „све док се наша савест кроз сузе љубави не увери да нам је опроштено" („Гностички стослов". то често чинимо на неодговарајући начин и живимо у самозадовољном уверењу да смо своје грехове исповедили. и којима задржите.стојио свештенство" (свети Јован Златоусти. онда се то још више односи на духовне болести". ο чему смо већ говорили у посебном поглављу. Сигурно је да за успешно исцелење су. коју кроз молитву приносимо Богу.дити дубоко и непрекидно покајање чак и због својих невољних са.ђује ватру срца" („Лествица". исцељене. Свештеницима је. да у циљу свог исцељења притекнемо ду.Према светом Дијадоху Фотичком. признање сопствене грешности.штеник дела на земљи. Р. када се молимо Богу и исповедамо своје грехове. светитељ нас опомиње да будемо вр.хова духовном оцу. стр. неопходно је да се након исповедања кроз молитву посети духовни отац. јер „Бог на небу одобрава оно. „у часу нашег исхођења обузеће нас страховање од неизвесности" (исто. него се и лече" („Лествица". осим тога. стр. 3. свети Јован Лествичник каже: „Умилење је непрестано мучење савести које унутрашњим исповедањем расхла. 643). тј. исцелитељ. јер без лекара се ретко ко излечио" („Лествица".231). стр. дакле. Златоуста. Потребно је. које су откривене. Говорећи ο умилењу и дефинишући његов смисао. Светитељ ово пише стога што ми.ње. стр. Најпре морамо истаћи да у библијским и светоотачким текстовимапостоједвавидаисповести. стр.231). „Поред тога. Господу морамо пону. Овај одломак јасно показује „какве је части Дух Свети удо. 643). „Дијагноза за болест душе је непоузданија и много слабија".покајања. 20. задржани су (Јн. Потребно је.стр. који је уједно и наш исцелитељ. док је његов спољашњи израз исповеда. Исповедање Богу кроз молитву не може заменити исповедање гре. Бог им је дао право да опраштају грехе: Примите Дух Свети! Којима опро. „По.штински значај има добар лекар. 7.ховном лекару. Од суштинског је значаја да се повежу ова два облика исповедања.повест изазива умилење. „Када селекар изговори неспособношћу да нас излечи морамо отићи другоме. „Доброто. страсти душе се много теже разумевају" (Никита Ститат. 48. не поседују сви благодат духовног свештенства.С. исповест подразумева дубоко покајање и збива се у атмосфери покајања. 301). поверено служење небеском". Ако нам добри судија саветује да се исповедимо пред свим људима. 34). односно. 4. као што ни исповедање духовном исцелитељу не може заменити исповедање кроз молитву.230. „иако живе на земљи.стите Грехе. „Уколико је дијагноза телесне болести непоуздана и само у неким случајевима позната. 47). ми то морамо и учинити. као што неко заборави да једе хлеб свој" (исто). Осим тога. дакле. „Пре свега. стр. а друга исповест коју казујемо ду. према речима св. Солун1977 нагрчком). али не могу сви да исцељују. исповедимо се свом добром судији". опраштају им се.ло пажљиви како наша савест „не би заваравала саму себе погрешним уверењем да је исповест коју је понудила Богу довољна" (исто.ховном лекару. „Ране које се открију не само да се не погоршавају. Сви свештеници могу да врше Свету Тајну Исповести.

уколико се ови други нису исповедили са смирењем и самопозна. исто тако. Испо.до са откривањем болести. 47). „преузми и сву кривицу на себе. мора подстаћи да прекоримо себе. Свети Јован Лествичник саветује: „Покажи слободно своју озледу лекару". може да избегне многе душевне болести. Од човека се. „демони често имају обичај да нам саветују или да се уопште не исповедамо или да то чинимо у трећем лицу. или да кривицу за свој сопствени грех пре.њем. када је одлучио да ту помисао исповеди духовном лекару и да је запише на папир.већ једино мој немар" (исто. али је неопходно да се тај стид превазиђе.на одважност да би своју озледу открио духовном лекару. 46). За човека је од највеће важности да се отвори. Постоји прича ο ревносном монаху. скруше. и деловање силе Божије. тада запо.бацујемо на друге" (исто. Α ко их прима. Духовни лекари обично бивају нападнути од оних које исповеда. „Не скривај своју бруку" (исто.но говорећи: Моја је то рана. Душа се исцељује благодаћу Божијом. Покајање. 13). 2. стр. поука. поука.вест уклања сву нечистоту из душе и зато нас. ослобађа се ланца којим је био свезан" („Лествица". Будући да је ђаволу позната вредност исповести.љем.зла" (исто. сједињено са Светом Тајном Исповести. наравно. Када своје унутрашње ране откривамо духовном оцу. ни дух. 292). Непосредно након тога. стр. Природно је да човек осети стид када треба да исповеди своју озледу. захтева духов. где постоји жаљење. распламсава срце и тамо. Ни пост ни бдење неће бити од велике користи. стр. стр. одрешитим признањем и молбом на коленима ублажавају строгост судије и гнев његов преображавају у милосрђе" (исто. стр. Током Свете Тајне Исповести извршава се духовна операција и болесник показује отпор. па и само лудило. 23. оче.ни човек. уместо да се затвара у самога себе. Упоре. неопходно да се уистину исповедимо. 46). 2. Када одлучимо да се исповедимо. ни тело. бивају исцељене све ране. „Добротољубље". уколико нису сједињени са исповешћу. које је надахнуто Утешите. нити шта друго . Другачије ре. када човек зна како да се. лечи човекову рану.вања те озледе. Спокојство преплављује и душу и тело. Нико га друти није направио него моја сопствена лакоумност. том. 22. Нико други није крив . поука. Зато је савет који упућују Св'ети Оци јасан: „Немој се гневити на човека који те и нехотице оперише као хирург. а страст је већ била ишче. Исти светитељ потврђује да је видео како осуђеници „држањем које изазива сажаљење. па ипак није осетио никакво олакшање. Говорећи језиком Цркве. благосиљај га јер ти је по домостроју [промислу] Божијем на тај начин био ОДкористи" (Илија Презвитер. а са друте да захвалимо свом духовном исцелитељу. отвори Богу. стр.чиње и духовно исцелење. кроз духовног оца. Неопходно је нагласити да покајање. Боље је да погледаш на гнусобу коју је уклонио и. морамо се понашати и размишљати као осуђеници. 132). прекоревајући себе. „Ко не трпи прекоре. с једне стране. 136).3. Не треба се стидети или. Човек који је у том стању задобија . мученом хулним помислима. Овај пример показује истину да исповест не подразумева само људски напор него. стр. истог часа је био исцељен. Мој је то ожиљак. „Још ни из келије старчеве није био изашао. међутим. али је. након покази. који је око двадесет година исцрпљивао своје тело постом и бдењем. испољава страст. појављује се унутрашње спокојство.чено. Међутим. Вредност исповести осећамо и на делу.Вредност исповести истицали су и многи савремени психијатри. ο чему говори и свети Јован Лествичник: „Ником поникни и ако је мо~ гуће ороси сузама ноге судије и лекара као да су Христове" (исто.ју. стр. боље речено. треба превазићи стид због греха и показати га. 47). постојање греха нас и телесно исцрпљује и ми га доживљавамо чак и као телесну слабост.

бива болесна када се човек удаљи од Бога. Свети Никита Ститат саветује: „Немој у свом срцу говорити ка. Григорије Палама у начине за исцелење страсти славољу.стично да св. 26. стр.ни духовном оцу. вољни и жељни . јер си на различите начине пао у оскрнављење и телесне страсти". 281).сти. телесне и душевне страсти. потребно је тројако уз. „још није добио опроштај" (св.љене непосредно након исповести.лима и лече" (Никита Ститат.нимо и ми сиромаштво смиривши се духом и подвизавајући се телом.ња духовном оцу који ће га исцелити у Христу. „Да би срце постало скрушено и смерно.ди. подражавајући Христа Који се Свом Оцу потчинио до крсне смрти. тако се ни страсти. где бол покајања надвладава душу страдањем и топлином и где у умилењу теку реке суза. то значи да неће ни бити рођен одозго. труд и духовна борба" (исто). стр. том. „Добротољубље". одакле следи и одго. не могу одједанпут савладати" („Лествица". жељни део. У наставку ћемо покушати да опишемо како се лече три дела ду.бља укључује и отшелништво и умно тиховање [безмолвије]. него ослобађање од стра. До човековог препорођења не може доћи без његовог потчињава.ше. Често се. 45. Овде ћемо описати само опште начине исцељења страсти. Када се . Опит тројаког сиромаштва рађа плач по Богу. у којем бесне страсти користољубља и сребро. човек је може обновити сузама другог крштења. де.311). и шта за тим сле. хране и телесног уживања. које је Господ назвао блаженим: „Стек. стр. и зато исти светитељ у наставку каже: „Та. „Лечењу ових страсти (гордости и сујете) у многоме помаже и усамљено живљење. тј.и каже да свака душевна сила. Потребно је дуго и истрајно подвижништво јер се страсти „учињене на делу. дешава да подле душевне страсти не буду исце. „Добротољубље". Григорије Па.. макар и само једна страст. која може бити учињена и под великим психолошким притисцима. Плач по Богу има велику вредност за очишћење човековог ума.држање: од сна.велико благо девствено. Телесне страсти „ништа друго није у стању да излечи изузев телесног труда и молитве која дејствује из смиреног срца. Онај ко се није ослободио од страсти благодаћу Христовом. Веома је карактери. сгр. исцелићемо некористољубљем [нестјажатељношћу. 3. Таласије.сти.. стр. 42). у којем бесни страст славољубља. 310). 44). поука.мо. 2. „Као што човек који болује од неке дутотрајне болести не може у једном тренутку постати здрав.разумни. том. „Добротољубље". У једном од претходних поглавља истакли смо да св. Исцелење се садржи у духовном сиромаштву. Чак и ако је изгубио своју девственост. Григорије Палама. а то је покајање. 3. јер до овог рођења долази потчињавањем духовном оцу" (исто. Потребна је упорна борба и велико подвижништво да би се душа ослободила ових страсти. Опраштање грехова у суштини и није формална исповест. а настањивањем Утешитеља збива се вишње препорођење и душа поново постаје палата чистоте и девствености" (Никита Ститат. да би Божије царство постало наше" (св. осим сиромаштва духа" (исто. руши се свака тврђава и гаси сваки пламен страсти. шта томе претходи.". Београд 1977). 179).варајућа утеха. том.лама разликује у души три дела . Тада је неопходно исцелење. одсуством љубави према богатству]. ослободивши се земаљских блага.ко је немогуће да поново задобијеш чистоту девствености. Телесно сиромаштво води скрушености срца. стр. Овај плач рађа сузе. Смиреноумљем ћемо исцелити разумни део (душе). било у осами било у својој келији" (исто. „О страстима и врлинама. стр. „Бестрашће доносе обуздавање и уздржање. док ће подвижништво и уздржање исцелити вољни део (душе) у којем бесне телесне страсти.љубља. 210). па самим тим и душа у целини. стр. „Ако се човек не потчи. међутим.

стр. Он нас подстиче да заборавност исцелимо „изврсним сећањем на Бога". састрадању. „Разумни део се очишћује (духовним) читањем имолитвом. сгр. Плач је у почетку болан јер је повезан са страхом Божијим. 26.квога плача је чудно младеначко савршено сједињење душе са Богом" (исто. Постоји такође и разлика између душевних и телесних страсти. вољни и жељни део једним именом називају страсним делом душе. 54).љубављу иуздржањем" (св. које игра важну улогу у човековом духовном животу. непрестано поучавање исказива.лази. Као што смо већ видели. а са њом и подобије. том. (телесни) труд. Када се доживи дубина бола.. јер нас доживљава. стр. постиже одговарајућим тројаким сиромаштвом. 48). а страсни . према Светим Оцима. незнање и лењост три велика дива страсти. обраћају му се као неким предбрачним речима. наоружајмо се уздржањем. стр. рађа се из овог смиреноумља и телесног плача. изражено некористољубљем и сједиње. тада задобија духовну радост" (исто. наоружајмо се против три страсти трима врлинама. али он доноси велику корист.љубљу. у срп. 2. дакле.жну лењост одагнамо „најживљом ревношћу" („Добротољубље". Свети Јован Лествичник даје сажету формулацију: „Уз помоћ Пре.њу [изражавању] духа. 351. Човек тада постаје личност.це са Богом. Телесне жеље и захтеви тела прекидају се . стр. Α крај та. чиста и непрекидна молитва и благодарност Богу". Покајање рађа плач који се изражава на много начина. стр. Материјално сиромаштво. Ум на тај начин задобија чистоту и мировање помисли. 2. 1.ро немогуће.душа преко ове скрушености ослободи злобе и горчине. Таласије. први му је труд да спере плачем одвратну маску. „Добротољубље".так плача по Богу личи „на тражење венчања с Богом. том. „Када ум поч. трпељивости и доброти".34-235). Већ смо споменули да се. Плач представља очишћење ума и срца.свете Тројице. Према светом Григорију Палами.не да се храни добротом Пресветог Духа. Душа. очишћује ум. 51). Стога они који плачу и тугују од жудње за неприступним Жеником. да погубну та. исцелење тројаке душе се.но са духовним сиромаштвом. среброљубљу и славољубљу" („Лествица".. поука. вољну и жељну. стр. 2. свети Марко Подвижник сматра да су забо. које изгледа ско.. Самопрекоревање. од. 157). он тада по благодати као да почиње да слика на ономе што је по образуБожијем. љубави.равност.ње подобија чини личностима. 54). коју је стекао од приземних страсних лутања и заблуда" (исто.му незнања уништимо „просвећеним небеским познањем" и да безбо. „Кад се ум одвоји од свега што је чулно. 215). Исцелење и оздрављење ра~ зумног дела је „непоколебива вера у Бога и истинити.. Исцелење и оздрављење вољног дела душе садржи се у „човеко. братољубљу. по. оно што је по подобију" (исто. уз. дакле. стр. том. љубављу и смирењем насупрот сла. док су исцелење и оздрављење жељног дела душе „пост. стремљење ка будућим бесмртним добрима и Царству Божијем и жуд. изд). 47). давање иметка сиромасима. незаблудни и православни догмати побожности.стољубљу. и свети Јован Дамаскин разликује у ду. Поче. сгр. све док човека не доведе до заједни.ња за (божанским) усиновљењем" („Добротољубље". уздигне изнад растрзаности мноштвом брига и утледа унутрашњег човека. некористољубље. Ове страсти исцељују се одговарајућим духовним делањем. плач „задобија слатку и свету утеху тиме што се онај који је плачем преображен храни добротом Утешитеља" (исто.ши три силе: разумну.носно.седује разумни и страсни део. рађа се љубав према Богу. Како време про. кроткости.држање. Као што смо видели.

ко се налази у средини битке. пре.474). Од суштинског је значаја и одсуство самопоуздања.. Такав је поредак исцелења. У тој духовној борби морамо се удаљити од рђавих жеља и дела „и показати да смо их се неповратно одрекли" (св. јер такав човек није свестан свог стања и клони се труда". Човек.424).мо рађање и распламсавање страсти.шевне страсти.ма св. Исак Сиријски. Очигледно је. дакле. Потребно је да будемо стрпљиви. Он своје тело смирује постом. Максим Исповедник. затим са среброљубљем и на крају са славољубљем. Претходно смо већ описали како се помисао претвара у страст. стр. Уколико је ум не презре.демо борбу док су још у зачетку. стр. Будући да постоје три опште страсти. „тиме одсеца и све што након њега следи" (св." стр. пре свега. да је „једна ствар ишчупа. стр. том. Најпре се. Подвижничка слова. касније ће сусрести „нечовечног господара" док ће онај.стр.који је ступио у битку за побожност. Други начин да се изборимо са страстима јесте да са њима пове. „Почетник.ђивања страсти значи незнање и гордост. Ако је човек немаран на почет. Неопходно је да одсечемо и све оно. онај ко се очистио од страсти сластољубља. 3. односно. бдењем и ноћним молитвама. „400 глава. јер искривљено равнало чини искривљеним чак и оно што јеправо" (исто.20. Када нам почне досађивати нека страст. стр. спавањем на земљи. „Тријаде".ти младо дрво. ишчупај га пре него што се разграна и продре". средњи и завршни. наиме.ски наговор. 644). што изазива и узрокује стра. јер ћемо се на тај начин обратити Богу. Досад смо навели исцелитељске поступке које би требало да приме. уколико протекне много времена. Када надзиремо страсти и одбацујемо демонске наговоре. постоје и три начина за борбу са њима: почетни. Сада треба да испитамо опште исцелитељске поступке који се могу применити на све страсти. то је и лакше борити се са њима. Никити Ститату. избећи ће. телесне и ду. а душу сећањем на паклене муке и разми. „Док је грех још у зачетку. Онај. том. Григорије Палама. сластољубље. Пламенови душе и „надменост срца расхлађују се читањем Бо.гословља. уколико оне нарасту. „не може се ослободити аналогне страсти" (св. бори се против духа сластољубља. „Пометња због доса. итд. „А онај. нав. природно је да се у њему зачне или распламса страст и тада постаје неопходно да ум презре ствар која га је заробила.бом. ко се од почетка бори „брзо потчинити страст" (св.ма којем би се требало борити са страстима. 522-524). 2. смиреном и непрестаном молитвом. Што су (страсти) млађе. Јован Дама. Збуњеност узрокује велико зло у души која се бори. ко је ступиоу [божанствени] примрак бо.2. Када се човеков ум дуго задржава на чулном предмету.ва се јелејем умилења" (Никита Ститат. не смемо веровати свом срцу. „Добротољубље". Међутим. Искорењивање страсти је на почетку лако и захтева мали напор. дело. ко је прошао средину уз по. „онда захтевају и много више труда" (исто. да се боримо Ипризивамо Бога (авва Доротеј. 57). 235). треба борити са сластољубљем. не треба да се збуњујемо. односно на њена три дела.жанског Писма. среброљубље и славољубље и њима одговарају три дела душе.нимо на различите силе душе. а све ово ублажа.ку. стр. .шљањем ο смрти". а сасвим друга искоренити старо стабло" (авва Доротеј. нагрчком). три дива међу страстима.. стр. „Добротољубље".сти. 315). постом и духовном бор.моћ созерцања и бестрашћа. „Будући острашћени. нав. 282-283). „подиже своје оружје против безбожног демона среброљубља". У свом подвигу исцелења.уздржањем. дело. Када неко одбије овакав демон. Основне страсти су. не треба да буде збуњен у овој духовној борби. стр.24). бори се против духа славољубља" (исто. 2.скин. Свети Оци представљају и поредак пре.

„Добротољубље". 22) а св. Таласије. 216-217. Желели бисмо да овде истакнемо неколицину врлина које су од суштинског значаја за наш преображај. Непрестана молитва.дакле. 158). тј. у 103.бе и трезвености. а не у нас" (исто. Према Светим Оцима. задобија телесне и душевне врлине.. љубав. стр. стр. Сви наши напори налазиће се. потчињава дивљу звер страсти" („Старечник". сакупљају се. очистити се од страсти и испунити се врлинама. том. током молитве бива узнесен ка Богу" (Илија Презвитер.306). који су ту врлину стекли. и трезвеноумља „да бисе (врлине) сачувале" (св. Солун 1974. 1. стр. молитвом Исусовом и „бу. „Ко мрзи страсти. итд. 208). Тело палог човека се храни вештаством и вешта. „400 глава. не само за све страсти. гом.ти Оци саветују да „неодложно одсечемо страст чим се она појави" („Старечник". духовна борба се извршава очувањем заповести Христових и добро знамо да човек. победили су све страсти" (26. „Књигаο Варса.ственим стварима. Да бисмо укратко изложили тему одсецања узрока и подстицаја страсти. сједињена са уздржањем. Јован Лествичник. „Сједињење душевних сила са врлинама ослободиће нас тираније страсти" (св Таласије. између бор. као што су смирење. То ћемо постићи трудом на задобијању врлина. 2. Марко Подвижник. молитва. него да одсечемо узроке зла у себи" (св.Сви Свети Оци говоре ο одсецању узрока и подстицаја греха. треба рећи како сви Све. „До. „Као што ле. а тело да се храни облагода. . Душа мора да научи да се храни благодаћу Божијом..Уколико се подвижник духовног живота супротстави помисли. подвиг. 624-626). 113). поука. стр. Максим. међутим учинити супротно.ћеном душом. „мало по мало. дело. стр. „непрестано призивање Имена Божијег је лек. 396. Цар и пророк Давид. 59-60). 2.нуфију и Јовану". а затим и духовна будност„да се не умноже". том. одсеца и њихове узроке" (св. „Покорност духовном оцу. 5).га себе. 1. тј. „Добротољубље". том. Настојање да се живи у љубави одстрањује све страсти: „Потруди се да сваког човека подједнако волиш. послушање. „Добротољубље". 173). нав. том. па ћеш истовремено протерати Исве своје страсти" (св.бротољубље". пост. 213). каже да се у нашој души „из тамне дубине смирења" поново рађа сунце и да се звери „повлаче у своју шуму и скривају у своја легала. тумачећи ове стихове. стр. Неопходно је да се избавимо од тог неприродног стања. Ово је изузетно велика борба: није нимало лако преобразити само. издању). говорећи ο зверима у шуми. 75). 2. не саветује „да прекинемо општење са људима. стр. као и много борбеда бисе задо. иако ми не знамо како" (Никодим Светогорац. Исцелитељ душа и тела. и одлазе да лешу у оборе своје(ст. „Они. Касијан Римљанин. Неопходна је напорна биткада бисмо ослабилистрасти. на грчком).билеврлине. стр. Треба. а душа телом. борећи се и уз помоћ Божију. Из смиреноумља се рађа сунце правде и изгони све звери страсти. а свој ум „молитвом од једне реченице". стр. стр. борећи се да тело потчини души а душу Богу. у срп. „Добротољубље". Хришћанин се бори да своја чула обузда једноличном храном. стр. псалму каже: Кад се сунце роди.дући тако невезан за страсти.кар ставља лек на озледу страдалника и он затим делује иако болесник не познаје начин деловања. стр. у сластољубива срца. него и за њихово деловање". тада ће се у нашем организму успоставити равнотежа. Бог. „страст тада слаби и постаје немоћна да се са њим бори и да га мучи" тако да он. побеђује и саму страст" (авва Доротеј. .ње и позитиван и негативан процес. јер је очишће. Свети Јован Лествичник каже да је смиреноумље лек за сваку страст.". тако и призивање Имена Божијег уклања све страсти.

Бог је човеку дао два велика благодатна дара којима се може спа. а на разумни Ко се не одрекне свега Менеради.. стр.3. Уколико добровољни труд покајања буде претходио. 279-280). оне је и уистину исцељују" (св. Говорећи ο духовном свеоружју какво треба да поседује сваки хришћанин. стр. 5.као светских ствари и нелицемерно љубављу служи ближњем. Трезвеност." стр. „Добротољубље". 300). дешавају зато што се нисмо својевољно покајали. Филотеј. Тако се на вољни део душе односе речи Сваки који се шеви на брата својега биће крив суду (Мт. по Божијој икономији. то значи да се бори са заповестима Христовим (исто.нимо заповести Христове. сузбиће нарастање изазова и све његове по. Христос је..22).37-38). том. а постоје и средства која их „умањују и воде у ишчезнуће". одбијање (демонских наговора) и молитва одвраћају изазове искушења и она остају неделатна. са којима се сусрећемо током живота. „Добротољубље". „". У очишћењу и ослобађању од страсти велику помоћ представља и реч Божија. „Добротољубље".стр. „400 глава. Уколико испу. није Мене достојан (в. већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. покајање и исповест спадају у најделотворнија оружја (у борби) против страсти. односно изазов не постаје сагласност и страст: „Ако је ум пажљив и трезвен. стр. треба да прихвати уздржање. 279). Хоти.„Онај.ха.жанског знања" (исто. које означавају „рђаве склоности нашег унутрашњег човека" (авва Доротеј. ко жели да се избави од сваке страсти. Таласије. Дутотрпљење. према мишљењу овог светитеља. том. очишћујемо се од страсти. 224).вижништва или невољним искушењима. велика искушења. стр. уништићеш страсти" (св. 1. Таласије. благост и човекољубље воде у ишчезнуће" (св. апостол Павле мисли на реч Божију: Узмите мач Ду. незлопамћење и кроткост заустављају страст гнева и не допуштају јој да се развије.води неколико примера да би το објаснио. Опијени страстима трезне се сузама" („Лествица". „Добротољубље". за њим неће уследити невољна страдања. Постоје извесна подвижничка средства која заустављају страсти и не дозвољавају им да узрастају. „Добротољубље". 40). том.. 212). 5. и када се око њих потрудиш.сто се трезне водом.стављају законе за троделну душу и чини се да је исцељују оним што прописују. „Књигаο Варсануфи. 2. односно слу. исто. Тако. Свети Филотеј у наставку на. 2. стр. Како се ђаво бори са сва три дела душе. док је отшелништво. Покајање употпуњују и разнолика искушења и пробе. љубав Имолитву" (св. 10. том. стр. стр. брзо се ослобађа сваке страсти и постаје заједничар божанске љубави и бо. Вирус зла је мо. Максим. Када добровољни подвиг не доведе до очишћења онда ће. 173). Заповести Божије се односе на троделну човекову душу.чајеви који нам се дешавају и противно нашој вољи. поука. невољни догађаји „снажније делати на васпостављању нашег прволика" (Никита Ститат. на пример пост.следице ће бити неделатне" (Исихије Презвитер.ју. 2.сти и „ослободити свих страсти старог (необлагодаћеног) човека: то с:у смиреноумље и послушање" (Никодим Светогорац. док је „љубав. Раније смо већ споменули да плач. 262). То значи да нам се бројна искушења.тва и богочежњивост „умањују и воде уништењу". И не само да се чини да је тако. тј.ћан и захтева да кроз сузе принесемо очишћујући огањ покајања. стр. Од греховних оскрнављења очишћујемо се или добровољним трудом под. милостиња. моли. 26. Мт. стр. „Опијени вином че. Исти светитељ саветује нам и да стремимо испуњењу заповести „да бисмо се ослободили страсти" (исто.ки од три дела душе. ако се успротиви и призове Господа Исуса.28). 210). 266).мично и својевољно прихватање . на жељни део Сваки који пошеда на жену са жељом за њом. „Који се ИСТИНСКИодре.17). заповестима прописао законе за сва. 70). (телесни) труд и бдење не допуштају да се жеља развије. 148-149). том. созерцање. којијереч Божија (Еф„ 6. стр. Реч Божија мора непрестано бити пред нашим очима: „Непрестано буди посвећен речима Божијим. Заповести Христове „по.

ван Лествичник каже да онај. „непрестаном молитвом против тог не. Савети Отаца у погледу тиховања нису контрадикторни. када су у питању животиње. јер не постоји објекат који би је изазвао. потребно је да и своје ср. Јовану Касијану Римљанину.крста покајања има. Како исцелити тих осам помисли. Свети Марко Подвижник каже да онај „ко хоће да се излечи од страсти уплитањем у светско. поука. 27. том. Труд на редуковању чулних подстицаја и преданост молитви потпомажу ослобађање од страсти. Једно од најмоћнијих оружја за очишћење од страсти јесте и иси.тиховање [безмолвије]. „ко болује од душевне страсти. Може се исцелити скрушеношћу срца.сти уопште. том. 2. владамо својим речима.. 382. који је супротност гневу.мом хоће да угаси ватру" („Добротољубље".Тим.вањем. који заслепљује очи срца. стр. Свети Јо. она се не може исцелити у пустињи. стр. Уистину." а превасходно „душевним смирењем. Отшелништво [подвизавање у усамљеништву] није добро за свакога. стр. 1.чистог духа. а то су стомакоугађање. постоји осам рђавих поми. Апостол Павле уверава да се ниједан војник не уплиће у послове обичног живота. 72-74).преме и посебног благослова духовног оца. туга. „ова страст се не може исцелити само уклањањем спољашњег изражавања гнева. До сада смо говорили ο различитим начинима за исцељење стра. Гнев.но" („Лествица". и то превасходно умно тиховање. униније [чамотиња]. прикрити страсти уместо да их исцели („Добротољубље". без којега се неможе победити ниједан порок" (исто. „Није довољно да.сли. ο чему учи и Свето Писмо и божански Оци" (исто. нити праведног. „не мо. Пустиња ће. можемо исцелити дуготрпљењем у односу на ближње. 72). блуд. тру. стр. Тихова. да би угодио војводи (2.вања. ο ко~ јем ћемо говорити у следећем поглављу. као своју после.жемо задобити трпељивошћу какву други показују према нама. „Није довољно да свој гнев обуздавамо једино када су у питању људи него и онда. 182).них припрема. славољубље и гордост („Добротољубље". јер га мора пратити и уклањање гневних помисли". гнев. у случају човека који се тамо упути без неопход. свакодневним постом.дом и рукоделијем. него сопственим дуготрпљењем у односу на друге". постоји могућност да не буде исцељен. 1. Унутрашњи мир. стр. „Савршено исцелење (од ове страсти) задобићемо онда. „Среброљубље се исцељује самоодрицањем и некористољубљем [нестјажатељством]. стр. у срп. Сада желимо да представимо и неколицину посебних ис. личи на човека који је на сред пучине скочио с брода и мисли да на једној јединој дасци без опасности доспе на коп.штањем да нас привуче наслађивање грла" (исто. у време искушења. дугим и разборитим размишљањем ο Светом Писму. 68). издању). .це очистимо од злопамћења и да своје рђаве помисли не управљамо према брату". „избе.ње је „постојаност у Богу" и „чистота ума" и назива се умним тихо..целитељских поступака за исцелење посебних страсти. тема тиховања [исихије] и отшелништва је веома обимна и деликатна.4). када схватимо да се ни због каквог разлога не смемо разгневити.дицу. удаљи од људи и оде у пустињу. стр. а упушта се у подвиг безмолвија. и недопу. обдареног даром расуђи. 1.гавашем преједања и пуњења желуца. Блуд се исцељује чувањем ума од „нечистих помисли". па чак и неживи предмети". личи на човека који сла. Уколико постоји скривена душевна страст.хија . стр. 63). 61-62). којима одговара осам страсти? Стомакоугађање се исцељује уздржавањем у погледу хране. 72). Уколико се човек без посебне при. Према св. нити неправедног" (исто. избављење од невољног и нехотичног крста искушења и проба. том. среброљубље. Осим тога.

Ка.махе и за утамничене. „Египатски Свети Оци не допуштају монасима да у било које доба буду беспослени. 78-79). убрзо се врате. стр. Тада морамо да учинимо једну од ове две ствари: или да због браће прекинемо молитву или да увредимо браћу. себе сматра сасвим ни. који води ову борбу. Човекова проницљивост испољава се у начинима које користи да би преварио ђавола. док је седео за трпезом. 79-80). Славољубље има много облика и веома је препредено. и ушавши борави онде. Тамо су га. стр. 28). 15. „приступачнима. спремнима и послу.ло да нас надвлада јача страст. 12. Међутим. Униније [чамотиња] се не може исцелити ничим осим „молитвом. верујући да ће таквим доброчинством принети богоутодну жртву" (исто. туга се уклања и исцељује једино благодаћу Божијом и одважношћу којом је преображавамо у духовну жалост. ништа нам неће користити победа над осталим страстима" („Лествица". него и за све оне којима је то потреб. Добро су познате речи Господње ο нечи.да сам изишао. Тиме ћемо задобити савршену љубав" (стр. „постојано одбијајући помисли које приступају срцу и похваљују га. дакле. Потребан је и телесни труд. 75-76).шнима за свако добро дело. кроткошћу и некористољубљем.та Светих Отаца. 'Гада оти. и не налази. Онда каже: да се вратим у дом свој отку. Он не треба ништа да чини имајући у виду похвале других људи и да.тар нас. Од човека се захтева да на сваки начин победи ову „многолику звер". требало би да дамо предност потчињавању слабијој (страсти). и сам мора бити довитљив.штавним пред Богом" (исто.43-45). изузетно је довитљив. гордост је борба „погубнија и свирепија од свих претход.јим. и дошавши нађе празан. „Негујмо само ону тугу која прати кајање због сагрешења и нека она буде сједињена са уздањем у Бога". у жалост покајања. поука. Због тога хришћанин. стр. 76-78).ње и морамо га истерати из свог срца". У светоотачким списима налазимо бројне случајеве „досетљивости". Када је у питању ова страст. Када се истовремено боримо против две страсти. Ови монаси не раде. изучавањем речи Божије и трпељивошћу у искушењима". стр. како се не би догоди. Исцељује се смиреноумљем које долази са вером и страхом Божи. Битку превасходно треба повести против главне страсти. непријатељ нашег спасења. само за себе него и за путнике. Желимо да у ономе што следи наведемо неколико методаи саве. неопходна је велика пажња. док је још био млад. дуготрпељивима у свим патњама и искушењима које би нам Бог могао послати" (исто.ност прекидању молитве. Требало би да дамо пред. пометен иукрашен. Најзад. ђаво.да се учини да су исцељене или да су ишчезле. 3.де и узме са собом седам друшх духова горих од себе. и то још снажније него што су биле. у истом тренутку спопале две помисли: помисао стомакоугађања и помисао славољубља. 106). Другачије речено.но. поука.них.. а душа исцељена. стр. „Ако се та страст не савлада. Понекад се деси да нам браћа дођу у посету када се молимо. и буде потоње Јоре човеку ономе од првога (Мт.стом духу: Α кад нечисти дух изиђе из човека. Они раде и обезбеђују храну не само за себе. Ова жалост по Богу чини нас. Дозволио је да га победи славољубље (односно да буде . иде кроз безводна места тражећи покоја. избегавањем празнословља.Туга се исцељује борбом управљеном према страстима које су уну. кроткима. „Морамо се борити са демоном туге који баца душу у очаја.. Други пут се догодило да светитељ. дође у неки град. смиренима. Свети Јован Лествичник наводи два примера. Страсти се углавном „лако враћају" („Лествица". када је ђаво био протеран. за сиро. јер је „љубав већа од молитве".

уздржан и да буде похваљен што пости), јер се више плашио стомакоутађања:
„Знао сам наиме да код младих људи демон славољубља често побеђује демона
стомакоутађа- ња" (26. поука, стр. 161).
Авва Јосиф учи да је понекад боље да допустимо да страсти уђу у нас и да се ту
боримо са њима, а понекад пак да их одсечемо у самом почетку. Због тога је једном
брату, када га је упитао ο томе, одговорио: „Допусти им да дођу и бори се са њима",
и рекао да је тако боље. Када му, међутим, друти брат поставља исто питање,
односно, да ли да до- пусти страстима да приступе или да их одсече, каже: „Никако
немој допустити страстима да приступе него их одмах одсеци" („Старечник", стр.
53). Ово показује да је духовни исцелитељ неко ко ће нам одредити облик борбе и
битке, исто као и метод, јер је сваки човек другачији и сваки случај посебан.
Свети Јован Лествичник помиње начине којима човек може побе- дити демона.
Они нам могу изгледати као крајња средства и мора се нагласити да их не може
применити свако, него искључиво „они што су победили страсти". Другачије
речено, они који су чистог срца имају много начина да позледе демоне.
Неки брат је, претрпевши увреду, остао миран, јер је практиковао умну
молитву. Након тога је, међутим, почео да плаче и да се жали због увреде,
прикривајући овом страшћу своје бестрашће. Други брат се претварао да жуди за
првенством, иако га уопште није желео. Не- ки од браће, који се одликовао
особитом чистотом, отишао је у јавну кућу, што је изгледало као решеност да
почини грех, али је он, запра- во, једну блудницу привео подвижништву. Једном
подвижнику су пак донели грозд. Када су браћа која су донела грозд отишла,
отшелник „навали на грозд и поједе га без икаквог апетита, претварајући се пред
демонима да пати од угађања стомаку" (в. 26. поуку, стр. 170).
Овакве ствари чинили су „Христа ради јуродиви", како би обма- нули демона и на
разне начине користили браћи. То, међутим, захтева посебну чистоту, посебан
благослов и благодат Божију. Због тога је св. Јован Лествичник, имајући у виду ове
околности, написао: „Таквим подвижницима потребна је велика предострожност
како не би, у на- мери да се наругају демонима, били и сами изложени њиховом
подсме- ху" (исто,с.тр. 170).
Након дуге борбе, човек може, благодаћу Божијом, да исцели стра- сти, болове своје
душе, и да постане цар. Подвижник духовне борбе често добија такве дарове и
може да понови речи авве Јосифа: „Данас сам цар, јер сам се зацарио над
страстима" („Старечник",стр. 54). Он за- добија живот у Христу јер онај „ко је умртвио
своје страсти и надвла- дао незнање прелази из живота у живот" (св. Таласије,
„Добротољубље", 2. том,стр. 226).
Међутим, све док смо у овом животу и у себи носимо пропадљи- вост и смртност,
непрестано морамо да се боримо. Чак и онда, када човек савлада „готово све
страсти", преостају два демона која се боре са човеком Божијим. Један од њих се
бори са душом „одвраћајући је од њеног великог богољубља према непримереној
ревности, тако да не жели да неко други, осим ње саме, удовољи Богу" (св. Дијадох
Фотички, „Гностички стослови", стр. 228). Другачије речено, он је наводи на непримерену ревност да досегне савршенство и да ниједна друга душа не буде угодна
Богу осим ње саме. Други демон, по допуштењу Божијем, распламсава телесну
похоту. Господ допушта да овакво искушење до- ђе ономе ко је иначе преиспуњен
врлинама, „како би подвижник себе сматрао нижим од оних у свету" и на тај начин,
кроз смиреноумље и самоосуђивање, задобио спасење. „Са првим од ових
искушења треба се борити смиреноумљем и љубављу, а са другим уздржањем,
безгне- вљем и непрестаним сећањем на смрт" (исто, стр.228).

Неки од браће пожалио се авви Пимену: „Моје тело постаје бо- лесно, али моје
страсти не бивају ништа слабије" („Старечник", стр.99). Упркос свему овоме, човек, у
свом напору да се очисти, доживљава блажено стање бестрашћа. Због тога ћемо
сада проучити благослове- ни живот у бестрашћу.

4. Бестрашће [απάθεια]
Настојаћемо да разматрање ο бестрашћу буде прилично кратко јер оно, што
смо претходно говорили, већ показује како се задобија то блажено стање.
Бестрашће има велику вредностза духовни живот. Човек који га је задобио сасвим
се приближио Богу и сјединио са Њим, будући да заједница са Богом указује на
постојање бестрашћа. Бестрашће је, пре- ма учењу Светих Отаца, „здравље душе"
(св. Таласије, „Добротољубље",2. хом, стр.211). Ако су страсти болест душе, онда
бестрашће представља њено здраво стање. Бестрашће је „васкрсење душе пре
васкрсења те- ла" („Лествица",27. поука, стр.200). „Бестрасним се... назива човек који је
тело начинио непропадљивим, који је ум уздигао изнад свега ство- реног, који је сва
чула покорио уму а душу своју представио Господу" (исто).Бестрашће је, дакле
„улазак у Обећану земљу" (Илија Презвитер, „Добротољубље",2. том, стр.300). „Дух излива
своју светлост на онога ко је достигао границу бестрашћа и уздигао се, сразмерно
свом очишћењу, изнад лепоте створења до Створитеља" (Никита Ститат,
„Добротољубље", з. том, стр.295). Другим речима, бестрашће има велику вредност и Свети Оци га величају, будући да оно значи ослобађање ума. Ако страсти поробљују и
потчињавају ум, бестрашће га ослобађа и приводи позна- њу бића и богопознању.
„Бестрашће ума води ка познању бића" (св. Таласије, „Добротољубље",2. гом, стр.224).
„Бестрашће је пут за (духовно) знање" (св. Максим,„400 глава...", стр.117). Исход оваквог
знања је задоби- јање великог благодатног дара расуђивања. Човек у благодати
може разликовати добро од зла, створене енергије од нестворених, сатанске
енергије [дејства] од енергија [дејстава] Божијих. „Бестрашће рађа ра- суђивање"
(исто, стр.64).
Наши савременици много говоре ο заједничкој својини и сирома- штву. Већина њих,
међутим, греши ограничавајући сиромаштво на материјална добра и заборављајући
да постоји и нешто више од њих.
Када се човеков ум ослободи од свега створеног, престане да робује створеним
стварима и уздигне се ка Богу, доживљава и истинско сиро- маштво. То истинско
сиромаштво духом задобија бестрасник: „Сиро- маштво духом је савршено
бестрашће и када га ум задобије, напушта све (овоземаљско)" (св.Таласије,
„Добротољубље", 2. том, стр. 215).
Сада, међутим, треба да одредимо шта је бестрашће.Још од древ- них
времена, стоици су говорили да је бестрашће умртвљавање стра- ственог дела
душе. Већ смо нагласили да страствени део душе обра- зују њен вољни и жељни
део и када се они умртве, тада, по древним тумачењима, задобијамо бестрашће.
Међутим, када Свети Оци говоре ο бестрашћу, они не мисле на умртвљавање
страственог дела (душе) него на његов преображај. Будући да се након (човековог)
пада душев- не силе налазе у неприродном стању, то значи да бестрашће, односно,
ослобађање од страсти, представља њихово природно стање.
Према светоотачком учењу, бестрашће је некретање душе према злу, а то се не
може постићи без милости Божије (исто, стр. 207). Према св. Максиму, „бестрашће је
мирно стање душе, у којем она постаје тешко покретна за зло" („400 глава..." стр. 42).
То значи да она остаје бе- страсна „и у помислима ο стварима" (исто, стр. 91).
Другачије речено, душа је слободна од помисли које се покрећу чулима, а исто тако
и од самих ствари. „Као што је у древна времена жбун горео у огњу а није сагорео,

тако и бестрастан човек, ма колико његово тело било тромо или загрејано, ни
телесно ни духовно не трпи штету од те то- плоте, нити га она узнемирује", јер у
таквом случају „глас Господњи зауставља природне пламенове" (св. Јован Карпатски,
„Добротољубље", 1. том, стр. 276). Ум бестрасника је слободан и неузнемираван
овоземаљ- ским стварима или телесном топлотом. И заиста, та ослобођеност ума од
свих телесних кретања и од свих мисаоних представа ствари несхватљива је свима
који нису доживели стање бестрашћа него су, напротив, изложени деловању
страсти. Оно, што свет назива природ- ним, за човека Божијег је неприродно, док
оно, што називају натпри- родним, он доживљава као природно. Суочен са
приговорима да чо- веку није могуће да доживи та натприродна стања, св. Симеон
Нови Богослов је написао да онај, ко није бестрастан, не може ни да зна шта је
бестрашће, „нити може да поверује да би га неко на земљи мо- гао поседовати" (5С
51, стр. 66). То јена некиначин природно, будући да „сваки појединац расуђује ο
делима ближњег као ο добрим или лошим на основу сопственог стања" (исто).Свако
суди сагласно са- држају сопственог живота и начину на који живи. У сваком
случају,
сигурно је да за оне који имају то искуство, карактеристично обележ- је бестрашћа
представља то, што у свему „остају спокојни и неустра- шиви", јер им је „од Бога
дато да све могу учинити" (св. ПетарДамаскин, „Добротољубље", 3. том, стр. 63).
Желели бисмо да, уз помоћ свега овога, истакнемо како је бестра- шће сасвим
природно стање, да представља преображај страсног дела душе и повратак
природном животу. Ο овој теми је у XIV веку вођена велика расправа између св.
Григорија Паламе и философа Варлаама. Критикујући начин молитве какву су онда
и сада практиковали иси- хасти, Варлаам је тврдио да бестрашће представља
умртвљавање стра- сног дела душе. Свети Григорије Палама је, поседујући лични
опит и изражавајући целокупно искуство Цркве, побио ово гледиште. „Ми,
философе, нисмо учили да је бестрашће умртвљавање страсног дела душе, него
његова промена од лошег ка добром, управљање његове енергије ка божанским
стварима и његово потпуно одвраћање од рђа- вог и обраћање према добром"
(„Тријаде", 2, 2,19). Бестрасник је онај, ко се „одликује врлинама, као што се и
острашћени одликује својим ружним насладама". Острашћени потчињавају своју
разумну силу страстима, док бестрасник потчињава страствени део душе, тј. њен
вољни и жељни део, „познајној, расуђујућој и разумној способности душе" (исто).
„Он ће помоћу разумног дела душе и кроз познање посто- јећег [створених ствари]
задобити богопознање, а страственим делом (душе) ће творити одговарајуће
врлине: силу жеље (тј. жељног дела душе) преобратиће у љубав, док ће силом
воље задобити трпљење" (исто).Бестрашће је, дакле, „преображај страственог дела
душе и ње~ гово потчињавање уму, који природно поседује првенство и кретање
према Богу кроз непрестано сећање на Бога, и на тај начин задобија божанску
наклоност и најузвишеније стање, а то је љубав према Богу" (исто). Ми, дакле,
схватамо да се страствени део душе не умртвљује, него да задобија велику силу и
живот. Свети Григорије Палама на дру- гом месту учи да „распети тело са
страстима и жељама" не значи да треба да умртвимо свако телесно дејство и сваку
душевну силу, тј. да починимо самоубиство, него да се удаљимо од нечистих жеља
и дела и „да покажемо да смо их се неповратно одрекли", односно да им се нећемо
враћати, да постанемо људи духовних жеља и да одважно кре- немо напред по
праобразу Лота који је изашао из Содоме. Укратко, можемо рећи да, према св.
Григорију Палами, бестрасник не умртвљу- је страствени део своје душе него да
„има живот и дела за најбоље" („Тријаде", 2, 2, 24).
Бестрашће се, дакле, везује за љубав и оно представља живот и кретање.

Према св. Јовану Синајском, три врлине, односно љубав, бестрашће и
богоусиновљење треба схватити као „светлост, огањ и пламен који се стичу у
једном дејству". „Љубав, бестрашће и богоуси- новљење разликују се између себе
само и једино по називу" („Лествица", 30. поука, стр. 204).
Када кажемо „бестрашће", ми, наравно, не мислимо да човек пре- стаје да се бори са
ђаволом. Непријатељ нашег живота наставља да узнемирује и бестрасног човека,
јер је посредством три искушења ку- шао и Самог Господа у пустињи. Бестрашће,
напротив, значи „остати непобеђен у (демонским) нападима" (св. Дијадох Фотички,
„Гностички сто- слови", стр. 227).
Постоје многи степени и стадијуми
наводећи учења Светих Отаца.

бестрашћакоје желимо да споменемо,

Свети Максим наводи четири степена бестрашћа. Прво бестра- шће се може
приметити код почетника и представља „уздржавање од извршавања греха". На
овом степену човек не чини спољашње [видљи- ве] грехе. Друго бестрашће, које се
показује у врлинском човеку, је- сте потпуно одбијање мисленог саглашавања са
страсним помислима. Треће бестрашће, које означава потпуну непокретност жеља
у односу на страсти, примећује се код обожених, док је четврто бестрашће, ко- је
представља савршену чистоту чак и у погледу простих уобразиља [представа и
слика], одлика савршених (Р.С. 90,1281). Из овог одломка видимо да се на сваком
степену човековог очишћења пројављује и од- говарајуће бестрашће.
Свети Симеон Нови Богослов дели бестрашће на две категорије. Првој припада
бестрашће душе, а другој бестрашће тела. „Душевно бестрашће освећује и тело
својим блистањем и изливањем светлости Духа, док бестрашће тела, уколико не
постоји бестрашће душе, не мо- же бити од користи ономе, ко га поседује" (5С
51,66). „Чак и у случају да упражњава све делатне врлине, човек не може тврдити
да је задобио бестрашће" (св. Теогност, „Доброгољубље", 2. том, стр. 165).
Свети Јован Лествичник, налазећи се унутар црквеног предања, пише да „има
бестрасних људи, но има и од бестрасних бестраснијих. На пример, један човек
мрзи зло, друти се, међутим, незасито богати у добру" (29. поука, стр.200). То
показује да бестрашће није само нега- тиван, него и позитиван процес. Оно
представља задобијање врлина, које је плод Светог Духа.
Свети Никита Ститат такође дели бестрашће на две категорије. „Прво
бестрашће наступа након што се подвижници усаврше у прак- тичној философији,
односно након одговарајућег подвизавања, када се умртве страсти и стремљења
тела остану неделатна, при чему се силе душе крећу ка природном. Друго и
савршеније бестрашће за под- вижника наступа са почетком природног созерцања.
Ово савршено бе- страшће проистиче из умног тиховања помисли и води ка
спокојном стању ума, чинећи га (ум) проницљивим и прозорљивим. Ум бестрасника постаје проницљив за божанско, за виђења и откривења тајни Божијих, а
прозорљив за човечанско, када на даљини види људе који ће га посетити"
(„Добротољубље", 3. том, стр. 294).
Свети Оци уопштено саветују да се поклони велика пажња бе- страшћу, јер је
немогуће да нас страсти узнемирују онда, када с:у објек- ти који их изазивају
далеко; када су, међутим, ти објекти присутни, тада и страсти помућују ум. То је
„извесно (делимично, непотпуно) бестрашће" (св. Максим, „400 глава...", стр. 116).
Бестрашће има различите степене а човек, који се подвизава да га задобије, не сме
се никада зауставити и мора наставити да се подвизава, јер је савршенство бесконачно. Уопштено говорећи, морамо нагласити да је отпуштање гре- хова једно, а

бестрашће нешто друто. Свети Јован Лествичник пише: „Многи су одмах примили
опроштај грехова. Али, бестрашће нико није стекао одмах. За ово је потребно и
много времена, и много тру- да, и милост Божија" (26. поука, стр. 179). Због тога смо
на другом месту нагласили да није довољна само исповест и да је, исто тако,
потребно и исцелење душе, односно стицање извесног (делимичног), па чак и
потпуног бестрашћа.
Из свега што је до сада речено јасно је да постоје извесни елемен- ти на основу
којих се може разликовати истинско од лажног бестра- шћа. Свети Јован
Лествичник, који је познавао унутрашњи живот ду- ше и поседовао дар расуђивања,
пише да демони и страсти напуштају душу, било за извесно време било за стално.
Мало је, међутим, оних којима су познати начини и разлози њиховог одступања.
Страсти се, као прво, повлаче због божанског огња. Благодат Божија сажиже страсти као огањ и очишћује душу. Као друто, „демони се плански повлаче да би нас
учинили необазривима те изненада напали и утрабили ду- шу". Као треће, повлаче
се и онда, „када се душа коначно навикне на грех... тако да сама себи зло снује и
саму себе напада", односно, када душа постане сопствени издајник и непријатељ.
Она се тада понаша слично као деца која, „навикнута на дојење и одбијена од сисе,
сисају своје прсте". Постоји, најзад, и бестрашће које потиче од „велике простодушности и похвалне невиности" („Лествица",26. поука, стр.160).
Разлика између истинског и лажног бестрашћа показује се и у ставу који имамо
према људима. Бестрашће се везује за љубав, због чега став, какав заузимамо
према браћи, показује или истинско, или лажно бестрашће. Није задобио
бестрашће онај, ко „у часу искушења није у стању да превиди ману [грешку]
пријатеља". Када се у души уз- буркај'у страсти, оне заслепљују разум и „не
дозвољавају му да види светлост истине, нити да разликује боље од горега" (св.
Максим,„400 гла- ва...", стр.124). Крајње и непомућено бестрашће обитава само у
ономе ко је достигао савршену љубав и „узнео се непрестаним созерцањем изнад
чула, а смиреноумљем изнад тела" (св. Теогност, „Добротољубље",2. том, стр.260). Онај,
ко се приближио граници бестрашћа, према свим људима показује благонаклоно
поштовање, „увек и ο свакоме мисли добро, свакога сматра светим и чистим, и
доноси исправан суд и ο бо- жанским и ο људским стварима". Ум бестраснога је
ослобођен свега вештаственог, јер је „потпуно обузет духовним добрима Божијим и
созерцава лепоту Божију. Он на неки начин постаје достојан Бога и у неизрецивом
тиховању и радости обитава на божанским местима блажене славе Божије.
Имајући преображена чула, он невештаствено општи са људима, као анђео у
вештаственом телу" (Никита Ститат, „До- бротољубље",3. том, стр.295). Када бестрастан
говори ο гресима свог бра- та, он то чини из једног од два разлога - или да би њега
исправио, или да би другима користио. Ако пак неко говори ο сагрешењима свог
брата „да би га ружио или исмевао", неће избећи „остављеност од Бога, него ће
сигурно упасти (поново) било у исти, било у друти грех, и будући од друшх
изобличен и наружен, посрамиће се" (св. Максим, „400 глава..." стр.98-99).
Савршено бестрашће постоји онда, када човека не покрене ни појава предмета ни
сећање на њега. „Дуговремена врлина умртвљује страсти, а ако се она занемари,
оне (страсти) поново устају" (исто, стр. 116). Због тога није бестрастан онај човек,
којег понекад узнемирују страсти, а понекад је спокојан и смирен, него онај, ко
непрестано ужи- ва у бестрашћу и којег не покрећу узроци што изазивају страсти"
(св. Теогност, „Добротољубље",2. том, стр.259).
Још један знак постојања савршеног бестрашћа је и ако „твоме уму у време
молитве не досађује никаква светска помисао" („400 гла- ва...", стр. 54).
Свети Јован Лествичник каже да се „већина гордих људи све до смрти заварава

уверењем да су бестрасни. Тек тада они увиде колика је њихова беда" (23. поука,
стр. 133).
„Обележје бестрашћа је и истинско расуђивање" (св. Таласије, „До- бротољубље", 2.
том, стр. 207).

Раније смо већ истакли да је љубав знак којим се прави разлика из- међу
истинског и лажног бестрашћа. Желели бисмо да сада опширни- је размотримо ту
разлику. Према светом Максиму Исповеднику, „онај који је савршен у љубави и који
је достигао врхунац бестрашћа, не познаје разлику између себе и другога, између
својег и туђег, или међу верним и неверним, или између роба и слободњака, или
чак између мушког пола и женског". „Гледајући на једну човечанску природу, све
подједнако види и према свима је подједнако расположен". На другом месту, овај
светитељ каже: „Као што Бог, будући по природи добар и бестрастан, све
подједнако љуби као своја створења, но врлинског про- славља као блиског Себи по
духу, а порочног милује по Својој добро- ти и обраћа кажњавајући га у овом свету,
тако и човек који је по свом настројењу добар и бестрастан све људе подједнако
љуби: врлинског због природе и за добро расположење воље, а порочног због
приро- де и састрадања" („400 глава..." стр. 40). Бестрастан је, осим тога, онај ко „не
злопамти на онога који му је причинио штету и рђаво говорио ο њему" (исто, стр.
113). „Бестрастан човек воли све људе и неразликује побожне ОДбезбожних"
(Никита Ститат, „Добротољубље", 3. том, стр. 308). Бестрастан, дакле, пати због својих
ближњих и моли се за њих. „Не говори да онај ко нема страсти не може туговати.
Јер ако не тугује за самим собом, дужан је да тутује за својим ближњим" (Св. Марко
Подви- жник, „Добротољубље", 1. том, стр. 397. у срп. издању).
„Онај ко стреми бестрашћу и Богу сматра изгубљеним сваки онај дан у који га нико
не би грдио" („Лествица", 4. поука,стр. 57). Друтачије речено, не само да се не
узнемирава када га понижавају и вређају, него је, напротив, забринут када га не
грде. То показује да је његово срце очишћено од страсти, чак и оних скривених.
Бестрастан човек је, уопштено говорећи, испуњен благодатним даровима Светог
Духа, односно он је дрво које обилује изврсним пло- довима, а то су плодови Светог
Духа или врлине. Када Свети Оци го- воре ο врлинама, не разматрају их као
појединачна морална дела, него онтолошки. Другачије речено, врлине нису добра
дела или апстрактне вредности, него је то личност иако, наравно, нису
индивидуализоване у смислу поседовања самобитности. Љубав је заједница са
истинском
Љубављу, а то је Христос. Мир није нека апстрактна вредност, него сам Христос.
Исто се може рећи и за праведност, итд. Како бестрастан човек ступа у заједницу
са Христом, природно је да Христове врлине постану и његове. Не желимо да се
бавимо темом врлина. Кажемо са- мо то да, као што постоје природне и
неприродне страсти, постоје и природне и неприродне врлине. И као што постоје
степени и стади- јуми страсти, постоје и и степени и стадијуми врлина. Као што
међу страстима постоје мајке и кћери, тако постоје и међу врлинама. Не мислимо
да је неопходно да их овде набрајамо. Читаоце ћемо упути- ти на следеће Свете
Оце: када су у питању душевне и телесне врлине, на светог Јована Дамаскина
(„Добротољубље", 2. том, стр. 232), а у погледу врлина које су саобразне са три степена
духовног узрастања, односно које одговарају почетницима, напреднима
(средњима) и савршенима (учитељима) - на светог Јована Лествичника (в. 26. поуку,
стр. 154-155).
Када човека више не узнемирују страсти, када у његовом срцу на- раста
богочежњивост, када се не плаши смрти и сматра је за сан, тада добија залог свог
спасења и „носећи у себи Царство небеско, радује се неизрецивом радошћу" (св.
Теогност, „Добротољубље", 2. том, стр. 257).

Свети Јован Синајски каже да „бестрашће тела стечено подвигом безмолвија. стр. јер и данас постоје они који тврде да до бестрашћа можемо доспети делатном врлином. том. поука. а оно бестрашће. 367). до.да за уздржање" (исто. Свети Те. људи неће моћи да ступе у починак бестрашћа и у савршенство (духовног) знања (Никита Ститат. стр. 14. особито са такозваном умно-срдачном молитвом. „Чистота која происходи из очувања заповести Божијих рађа бестрашће" (в.бље". не може при. 91). показује и начин задобијања бе. Отуда видимо да чување заповести Божијих има велику вредност: . 364). стр. „Добротољубље". стр. Он чисти душу. 106). богомислије и молитва брзо доводе до границе бестрашћа. Плач је. Досезању бестрашћа значајно помаже и плач по Богу.ца". стр. 264). 124).. 261).Благодатни дар бестрашћа не може се задобити случајно.жњу према самоме себи.дан је интензиван напор и велика борба. Желели бисмо. у свему будући уздржан и усрдно се молећи док. 2. „Када човек дела са стрпљењем. 78). Због тога ћемо сада видети како се задобија бестрашће. стр.живљај љубави доноси бестрашће и бестрашће је тесно повезано са љубављу. бдење и молитва много помажу у стицању бестрашћа: „Разуман пост. 4. „Сува и умерена исхрана. „Од послушности . стр. дакле. 12. „код многих је плач претеча блаженог бестра. здружена са љубављу. и жену. односно у земљу бестрашћа. Делатна врлина нужно мора бити повезана са духовним созерцањем. Оно. 3.вање заповести Божијих рађа бестрашће" (св. Неопхо.страшћа. поука. „Љубав и уздржање држе ум бестрастан и према стварима и према помислима ο њима" („400 глава. који живе у свету. „Добротољу.шће се не може задобити без љубави" (исто. што смо у претходном поглављу го.. Свети Теогност та~ кође јасно каже да се човек. 34). Према све. стр. . „задобивши делатну врлину.шћа који мете и украшава унапред душу и одстрањује из ње смеће греха" (7. очишћује ум и чини га спремним да прими божанску утеху. „Добротољубље". „400 глава.Ну. Смирење које проистиче из послушности доноси бестрашће. поука. не може бити Мој ученик (Лк. 2. „Уколико човек крене неким другим путем.. у право време примити благодат бестрашћа" (св. да постоји узајамно прожимање врлина и да духовни живот представља јединство и органску повезаност. са честим одласком у свет. свој живот) да бисмо били следбеници Христови и ушли у Царство небеско. начин живота. Који воли живот свој изгубиће ϊα. том. 2. и матер. бдење. које долази од послушности. да укратко набројимо путеве који воде у Обећану земљу. „Старечник".рењем и сузама и да пламти од љубави према Богу" (Никита Ститат. Овај плач се везује за покајање. Неопходно је да у сажетом облику наведемо светоотачке текстове. „Бестра. 47). 318). Свети Григорије Палама пише да и „они. чинећи да душа буде обузета сми. и браћу.огност то не прихвата. „Добротољубље". 3." стр. истовремено. не остаје непоколебиво. стр. стр. 2. и децу.ближити бестрашћу све док духовна созерцања не предају уму просве. и сестре.. свуда је поуздано и непоколебиво" (15. Бестрашће је „награ. од смирења . Таласије. онда ће. Овај одломак је изузетно важан. Будући да постоје различити степени љубави.смирење. покајањем и молитвом. α ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће ϊα за живот вечни (Јн. том. брзо доводи монаха у пристаниште бестрашћа" (авва Евагри. том. том. међутим. па и живот свој. стр.је. Господ је говорио како треба да омрзнемо своју душу (тј.тљујуће знање и разумевање створених бића" („Добротољубље"." стр. 212). а истинско покајање се везује за човекову мр.том Јовану Синајском. „Добротољубље".бестрашће" („Лестви. стр. Теогност.26). 346). Теогност.ворили ο борби да се исцеле страсти. треба да присиле себе да ствари (овога света) користе сагласно заповестима Божијим. неће пронаћи оно за ЧИМ чезне" (св. самопрекоревањем и највећим смиреноумљем чува све што је стекао. Пост. 64). том. Уколико упражњавају искључиво телесне подвиге без вере. након тога.25) и Ако неко дође Мени и не мрзи оца својеш.

161). Ум. поуку. зна шта је на нашу корист" (в.. „Када човек за. 68). олакша. пре но што су доспели до бестрашћа. ο грешни људи! Сви бестрасници. или у потпуности. као што смо већ рекли. јер си недостојан таквог дара. 20). поука. Душа задобија здравље. 26. обузете страстима и каже: „Молимо се истрајно Господу. Господ хоће да сви људи у једном тренутку постану бестрасни.жено бестрашће узноси бедни ум људски са земље на небо и са ђубри. а плод те мржње је бе. како би се поново могли борити са непри. дакле. 2. стр. То стање дарује души непоколебиву мржњу према рђавим особинама и стањима.јатељем. „Добротољубље". Када приметимо да постоје извесни људи који су врло истакнути у духовном животу.ће нам прихватање заповести Божијих и променити наше колебљиво расположење у постојано стање. који жели да га на тај начин прелести таштином. За бестрашћем не треба да трагамо покре. Душа се исцељује и васкрсава из своје умртвљености. поука. да се не би олењио и био осуђен јер се више није борио са непријатељем (св.ствицу". „молио је да му тај дар буде одузет". стр. Свети Теогност саветује: „Немој тражити да задобијеш бестрашће. стр. грех више не влада њиме и он може да отпочине у слободи и закону Духа" (Никита Ститат. или да постанемо немарни. али Његов промисао. Петар Дамаскин. или.не дарове: могуће је да човек овај дар добије и од ђавола. како бисмо задобили велике и натприрод. пак. На тај начин мржња према злу и нашем изопаченом јаству [себству] постаје извор бестрашћа. 2.347). за шта молимо. учинило или да се погордимо. 26. зато што би добијање тога. које ће се временом укоренити као навика. били су најпре страсни" (28. у историји Цркве су познати примери људи који су задобили бестрашће. али да ипак имају неке сасвим лаке страсти. „Ле.пропадљиво благо смиреноумља" („Лествица". са кнежевима народа Господњег" („Лествица". 159-160). V . стр. тако да бестрашће можемо окусити или делимично. 203). сиротог! Α свеопевана љубав чини му да седне са кнежевима и светим анђелима.не и телесне страсти. 2..жено бестрашће. Свети Јован Лествичник подстиче све нас. што од Бога нешто тражимо преурањено.3. Када је свети Јефрем благодаћу Божијом надвладао све душев. или сујетно.шта страсти подиже га. али су затим молили Бога да им одузме тај благослов. Поред тога. Због тога треба да се молимо да задобијемо бла." стр. То је велико благо бестрашћа. 261).Ово присиљавање. Делимично или потпуно бестрашће указује на исцелење душе. стр.нути гордошћу и егоизмом. Оно је повезано са свим врлинама и духовним животом. али зато непрестано преклињи за спасење. том. стр. 196).добије бестрашће. да тугујемо „ако наше молитве Господу за извесно време нису услишене. Упркос нашој молитви и великој борби. поука. том. који је био умртвљен страстима заскрсава и буди се. не треба да се саблажњавамо.страшће" („Тријаде". То се дешава или стога. Не треба. могуће је да нам Бог неће допустити да се ослободимо неке страсти. или недостојно. 29. јер Бог промислитељски оставља у њима ове безазлене страсти „како би били незадовољни собом и стекли не.шће" („Добротољубље". „Подсетник. па ћеш тако задобити и бестра. „Бла.

стима и на покушај да се.шке. безмолвија] оно што изазива проблеме. а посебно у погледу свог унутрашњег стања.ви од страсти он постаје проницљив и види Бога као светлост. Свети Григорије Богослов (а Црква га није случајно назвала Богословом) је сматрао да безмолвије [тиховањеј има суштински зна. наглашавали су велику важност православног без.молвија. Свети Оци. као и психоло. „Мора се најпре тиховати да би се разговетно беседило са Богом и ум постепено вратио са својих лута.2. Као што смо већ дозналн из светоотачких учења.С. који су се бавили изучавањем светоотачких дела и поку. Будући да је недостатак тиховања [исихије.чај за задобијање заједнице са Богом.зму као узрочнику телесне и душевне болести. Онима. Свуда је завладао антииси. Верујем да је то јасно из онога што је претходно речено. безмолвије] у пуном значењу те речи. Сматрам да је допри. Безмолвијем човек очишћује своја чула и своје срце и тако познаје Бога. Када је ум сакривен страстима. тј. Телесно безмолвије се односи на спољашње. Због тога у наставку говоримо ο исихији [тиховању] као методу исцелења душе. Исихија Пре него што дамо дефиницију исихије или безмолвија. а душевно на унутрашње ствари.хастички ветар који дува и све распламсава. Телесно безмолвије се углавном односи на подвизавање на пустим ме. психичке и физичке болести. исихијом]. Савремени човек тражи исцељење у погле.раном и несигурном. што за човека значи живот. Душевно безмолвије подразумева да ум задобије способност и могућност . Безмолвијем се човеков ум очишћује и постаје пријемчиво оруђе за созерцавање Бога. он престаје да созерцава тајне Божије (ум је тада мртав). потиштеност. али и ο антиисиха. порука тиховања [исихије]. а интелект нешто друго. осврнимо се на њену велику вредност за исцелење душе. Ово богопознање значи његово спасење. БЕЗМОЛВИЈЕ] КАО МЕТОД ИСЦЕЉЕЊА Један од основних начина за исцељење душе је исихија [тиховање.вља. Због тога је једна од порука које Православље може да понуди савременом свету. који су у потпуности доживели сву ширину право. 208). јер очишћују ум и чине га проницљивим" („Добротољубље". призорима које чула прихватају и затим уносе у душу.ња" (Р.шавали да живе у безмолвију. настојаћемо да сагледамо њихове узроке. колико год је могуће. уморном. 1. Као што смо написали. ум је једно. али када се изба. смањи додир са спољашњим представама. 95. стр. који представљају антиисихазам.славног предања. управо зато што је превише напет. немир и несигурност. Зато ћу у овом поглављу покушати да још више објасним вредност исихије и исихазма за исцељење душе. ума. разоча. 1245). добро је познато да се у тим списима прави разлика између безмолвија тела и безмолвија душе. Овом усмерењу у потпуности припада и свети Таласије који се сажето изразио: „Безмолвије и молитва су најмоћнија оружја врлине. до очишћења ума долази безмолвијем [тиховањем. представљајући уједно и главни разлог ове изопачене ситуације. том.ИСИХИЈА [ТИХОВАЊЕ.нос православног предања у овој области огроман. Имамо утисак да су исихија и исихазам међу најважнијим лековима за стицање унутрашњег здра.ду основних животних питања. срца и интелекта.

као дејство [ή ενέργεια]. Будући озарен овим величанством и изнутра и споља. слушања и речи. а његов крај екстаза [иступљење] и усхићење [„отимање". озарује се нествореном светлошћу божанства и „вазноси до богопознања.ња. Григорије Синаит. када се језику не допушта да говори ο људским стварима.Свети Јован Лествичник је. из којег се види да је поседовао најузвишеније познавање безмолвија. односно теорије и праксе. духовног безмолвија.Е. стр. „Добротољубље". Човек сеуздржава од сваког делања. ослаби звук душе нити да то учине речи досетљивих и духовитих људи. настојао да у „пустињ. дружевних отаца. 4. које изнад свега настоје да утихну овај глас". не схватају исихазам „нити као затворништво. 92). стр. 11. размишљајући ο спо. након похађања све.па Богу. Григорију. он заборавља и на своју сопствену природу. а како душу не повлаче на доле ни брига ο храни ни брига ο одевању. очима да гледају ружичаста и складна тела. гледа. Тре. стр. нити између трезвеноумних и „општитељних".товних школа и стицања световног образовања. 1. док су дружевни неизрециво трезвеноумни. пустиња и опште телесно безмолвије потпомажу задобијању унутрашњег. „светлост Кападокије". Јован Лествичник на другом месту говори ο безмолвију. такозвано умно. стр. стр.П. Е. телесном безмолвију.ки значај за живот по Богу.следица оваквог „мировања" је „просветљујућа сила и созерцање. том. а исто тако и ο телесном безмолвију.завање на пустим местима" (21. Када се нађе у таквом стању. Свети Оци. Такозвани трезвеноумни [νηπτικοί] Оци нису једини који спо. поука.вије душе. јер у православном предању не постоји дијалектичка супротност између созерцања и делања. „Безмолвије тела је познавање и уређење нарави ичула" („Лествица". 27. „дружевни". у срп. Сигурно је да. повлачи се у самога себе и кроз самога себе присту. Када св. „општитељни" [κοινωνικοί]. 64).ском универзитету" задобије богопознање. Ове речи изражавају блажено стање безмолвија у којем се овај свети Отац налазио боравећи у пустињи где је. По. она се наслађује ослобађа. превасходно има у виду „подви. У посланици пријатељу. том.тог Василија Великог. Овај свети Отац. него као постојано пребивање у Богу" (архим. Ум је. Софроније. јер ο њој пишу и они тзв. човеков ум је обузет трезвеношћу и умилењем и усредсређен је у срцу. „Старац Силуан". стр. које подразумева спутавање [ограничавање] језика. рекао: „Онај ко је заволео безмолвије затворио јеуста" („Лествица". чиме задобија дели. . односно суштине [ουσία] и сједињен са њом. 124). ипак има вели. „Почетак безмолвија је божански починак [σχολή] (св. сабран у месту срца. Патристички тексто. Телесно безмолвије помаже човеку да задобије унутрашње безмол.молвију пише као ο почетку очишћења душе. поука. духовно безмолвије. ушима да им музика.мињу и описују свештену атмосферу безмолвија. Карактеристичне су његове речи: „Безмолвије је сам почетак очишћења душе. Када ум не бива расплинут спољашњим стварима и када чулима не бива расејан по свету око нас.мично или веће богопознање. нити као отшелништво у пустињу. 51).њем од овоземаљског и сву своју ревност управља ка стицању вечних добара" (Сабрана дела. међутим. као што смо већ рекли. Користимо израз „такозвани". Телесно безмолвије подразумева ограничавање [спутавање] тела. у наставку предочава један класичан одломак.181). 127.љашњем. створена једино ради насладе. άρπαγή] ума према Богу" (исто). св.неприхватања било каквог искушења да одлута. иако није сасвим неопходно.звеноумни су превасходно дружевни. Желео бих да као један пример свештеног безмолвија наведем све. он ο без. поука.ви показују да ово прво.

прихватајући их као добре. са јединим циљем да разори унутра. Одсецање [одбијање] помисли спада у човекове напоре да очисти разумни део душе. Подвижник духовног живота се бори да одстрани помисли које је засејао злобник. Свети Јован Лествичник у свом чувеном делу сажето пише да је „безмолвије душе познавање помисли и неукрадљива мисао. говорећи ο унутрашњем.ћи свестан Божије воље. савршено обожење и починак од труда у вели. које потичу од Светог Духа. он. сједињење и привезаност за Бога. изгубили оно што је веће" („До. Чињеница је. Григорију Синајском.бље".стиња има велику вредност. Према св. док на другом месту каже: 'Милости хоћу. односно постао безгрешан. том. Свети Симеон Нови Богослов. ако не уздржавање срца од давања и узима. том.лебиви и непокретни темељ срца. формули. та вредност ипак није апсолутна. Карактеристично је да Никита Ститат. 290). стр.штих врлина да би дејствовале сагласно са природом" . стр. одговорио је: 'Онај. будући да живот у Христу представља заједничко искуство свих светитеља. бездан расуђивања ο Богу. усхићење ума. Немој ни улазити ни излазити него иди напред.не извршава споља. духовном тиховању. буду.шње јединство душевних сила и да човеково срце учини болесним. научи да губиш чак и оно што имаш. и описујући његову свештену атмосферу. Љубитељ безмолвија поседује некакву јуначку и строгу помисао. Читајући свето. и сада ћемо говорити ο тој свештеној теми. јер изговарање безмолвијем води високоумљу уколико чо. јасно видимо да хришћанство исцељује оболелу душу и да међу исцелитељским поступцима прво место заузима чување ума. познање тајни Бо. 289).отачка дела која се баве овом темом. И други Свети Оци говоре ο овом свештеном стањудуше. недремано око. „безмолвије значи одсецање свих по. непоко.Иако пу. а затим закључује: „Пустиња није неопходна ако у Дарство небеско ступамо без ње. Ако се уздржаваш јер тобоже избегаваш да пређеш меру. стр. стр. осим оних најбожанственијих. реч мудрости.да је то више од приношења жртве и зато управи своје срце према милосрђу. 3.шући проблем ο којем су многи расправљали тврдећи да се постојано стање врлине не може постићи без отшелништва и бекства у пустињу. У сваком случају.жијих. јер су дани рђави" (Никодим . Карактеристично је оно што ο томе каже Никита Ститат. и мисли што наваљују са стране убија или одбија" (27.бротољубље". кроз покајање и очување свих Божијих заповести" („Добротољу. наћи ћеш помоћ. да не бисмо. 115).ким напорима подвижништва" (5С 51. пише: „Изненађен сам тиме што уче да се безгранично може ограничи.издању). созерцање светла. „Шта је безмолвије. Он износи да се врлина не ограничава на једно посебно место и да се човеков циљ а то је „васпостављање душевних сила" и „сабирање оп. поука. 181-182). чиста беседа са Богом. умно-срдачна молитва.мисли.ји на вратима срца. спокојство слободне и радосне душе. да је Православље исцелитељска наука. сузбијање помисли и напор да их одбијемо пре него што приступе дверима срца. тада је безмолвије ношење крста. Уколико си милостив. ко је према њему био милосрдан'. пустиња и безмолвије тела помажу да се достиг. будући да помаже да се ограниче слике и представе које потичу из спољашњег света. а не прилоге'. стр. Ако састрадаваш.век претходно није задобио себе.ња. 4. која будно сто.ти на једно место" (исто. него да је са нама „најтешње сједињен још од стварања". 76).не духовно безмолвије. од удовољавања људима и сл? Када је Господ казивао законику ο човеку који је допао међу разбојнике и упитао ко је његов ближњи. каже: „Безмолвије је непомућено стање ума.

који је суштинска претпостав. макар оно било и до..ње. одлагање помисли због онога што је боље. Светитељ у наставку описује врлине као лекове за исцелење душе и за исцелење од страсти. и када га васцелог сабереш у њему самоме. чији је крај и израз обожење [тј.. пише да и ми треба да стремимо овом божанском починку.љујемо. „који је отпочинуо од свих дела Својих". Не. на основу речи или видљивих ствари. отпочива у Богу.ља су она. приликом силаска Његове душе и Његовог божанства у ад. стр. док не напустимо чула и чулне ствари.сабране беседе". беседа.жњавањем безмолвија" (53. него упра. Карактеристично је да овај атонски светитељ. до којег се долази упражњавањем безмолвија. 176). у себи. безмолвије је мировање ума и света. с." стр. уподобљење Богу]". достигавши то путем упорне усредсређености [пажње] и непрестане молитве. да треба да усредсредимо свој ум уз изоштрену пажњу и непрестану молитву. прослављањем суботе"]. „Књига ο Варсануфију. 445).престаним мољењем и молитвом „ми на неки начин додирујемо ову недодирљиву и блажену Природу. божанско празновање суботе. Свети Григорије Палама. Он пише да. 2. Овим методом и поступком православног безмолвија ми се исце. созерцавају Бога" (исто.слима. Да је безмолвије превасходно чување ума и стражарење над поми. 206).бро.просветли таму моју . нити можемо ступити у заједницу са Њим. Тај божански починак. односно. ο починку Бога. „Господе. док је „созерцање плод оздрављења. људским знањем и целокупним умовањем. говорећи на основу сопственог опита. и ο починку Христовом.цива светлост која превазилази чула и ум. „Када удаљиш свој ум од сваког расуђивања. Управо је то учинила Пресвета Богородица. све док се не очистимо. „Пресвета Богородица је нашла руководитеља у светом безмолвију. Овакво стање душе Свети Оци називају и суботњим починком [„суботовањем.Светогорац. Он се. борио за заштиту овог метода очишћења срца и помисли. очишћен мето. душа се исцељује врлинама. Стремећи ка заједници са Богом. свети Григорија Палама је највећи бранитељ безмолвија. говорећи ο божанском починку. силогизмима.. заборав доњег [овоземаљског] и посвећење у горње [небеске] тајне. која показују да се православним методом. „ослобађамо доњег [земаљског] и окрећемо према Богу". Човеков ум.. а то је у суштини метод умног тиховања. боље речено. боговиђења. јесте умно тихова. представља Пресвету Богородицу као образац умно-срдачне [духовне] молитве.дом и поступком свештеног безмолвија. Најкарактеристичнија места у овој беседи светогорског светите. тог јединог истинског показатеља здраве ду. јер је у Светињи над светињама кроз безмолвије ступила у заједни. То је једини начин да дотакнемо Бога и да се сјединимо са Њим. као у огледалу. Другим речима. Ово је истинско делање. Као што ћемо касније видети. ο почивању Његовог тела и Његовог божанства у гробу. Београд 2005. прославља суботу. тада . човек се обожује [уподобљује Богу] и не достиже то путем разумске аналогије.цу са Тројединим Богом. очишћују наше срце и ум и да се на тај начин сједињујемо са Богом.ше". након што је са њим сједињења неизре.ка знања и заједнице са Богом. „Путем овог созерцања. благодаћу Божијом. наступање истинског созерцања или. с. а када је исцељена сједињује се са Богом кроз созерцање. док се не уздигнемо над помислима. Таласије дајући следећи савет: „Запечати своја чула безмолвијем и буди судија помислима које нападају твоје срце" („Добротољубље". показује и св. том. не можемо задобити Бога. У својој беседи на Ваведење Пресвете Богородице говори ο животу у безмолвију. Они. што су на тај начин очистили срце свештеним безмолвијем. 445).

ну" у којем обитава благодат Божија. То се не може разумети без суза и плача. св. него стање надахнуто Светим Духом.чем. Из тог разлога су за подвижника умног безмолвија сузе начин живота. безмолвије је лажно и стога не може бити од помоћи.ки метод.ти и што за њом следи. који се у извесном степену мо. Сви Свети Оци доводе у везу умно тиховање и покајање. да суштина умног тиховања [безмолвијај није у апстрактној философији апофа. Након опширног излагања ο то. јер је циљ безмолвија очишћење срца и ума. Безмолвник јеонај који јерекао: Ја спавам. безмолвије је најпогоднији метод за самосабрање. безмолвника ће обузети немар и надмено мњење" („Добротољубље". ма колико то изгледало бесмислено. наиме..50). стр. поука. 148-149).сно је због чега се онај.молвник је онај који из дубине срца свом снагом вапије: Готово је срце моје.2)" (27. Подвиг безмолвија је. стр. који су одлучили да у безмолвију стражаре над својим умом. могу задобити опит божанског почин.ћи ка богозрењу [боговиђењу] (17.23) који дејствује у нама" („Старац Силуан". Безмолвник је слика земаљског анђела који је на хартији богочежње словима ревности ослободио своју молитву од лености и немара. Без. задобиће трпељивост и смиреноумље. 299). Уколико га они не прате. већ у покајању и борби са законом Греховним (Рим. Морамо. с. нужно да ум врате и затворе у тело.8). сматрамо неопходним да укажемо на веома битан моменат. Оне се на неки начин узајамно додирују и подударају. и ти ући у божански починак и задобићеш благослов седмог дана.же пронаћи и у антропоцентричним системима: „Умно тиховање православног монаха органски израста из дубоког покајања и тежње за испуњавањем Христових заповести. Његов циљ је да нас приведе Богу и сједини са Њим. плачем и умилењем. беседа. за узлажење душе ка Богу и сједињење са Њим. Свети Григорије Синајски пише: „Немогуће је поднети врелину безмолвија без непрестаног плача" „Свако. а изражава се покајањем и пла. на тај начин.5. То није искључиво технички метод. тиховатељ] је онај ко следи пут безмолвија.тичког богословља. Григорије Палама пише: „Зар онда не видиш да је за оне. .ка.2. 182). Мора се. а то је уистину пут православног предања. Међутим. дакле. у различитим степенима. а то су два темеља безмолвија.ћеш. Можемо се сетити св. α срце моје бди (Песма. назива безмолвником. Оно никако није неки извештаче.ности и истог тренутка његове очи.4. 56. том. Без покајања и ова два темеља. стр. обитавајући у самосозерцању и кроз самосозерцање се узносе. Боже (Пс. То значи да сви.ме да се човеков ум [енергија] мора вратити у срце и да се он налази у срцу као „келији разумне силе душе и првом разумном телесном орга. ко плаче због онога што претходи смр. исихије. Исихаста [безмолвник. посебно у оно унутрашње 'тело тела' које ми називамо срцем" („Тријаде". ко га упражњава. Верујем да је то учење које се у наше време изгубило. И заиста. ја.. нагласити и подвући да се подвиг безмолвија не састоји искључиво у човековом напору да ум врати у самога себе и да га сједини са срцем. као што је већ наглашено. а исто тако и да овај подвиг није само технич. као и његово срце. нагласити да је метод практиковања безмолвија повезан са покајањем. Усредсређивањем ума у срце он постаје свестан своје недолич. Јована Лествичника: „Безмолвникје човек који се труди да у телу води једну врсту бестелесног живота. међутим. сузама. исто. дакле.1. 7. Богословске поставке 'Ареопагита' не противурече резултатима безмолвија. Значајно је да светитељ ο томе говори својој пастви у солунској епархији. одно. Из онога што смо до сада рекли ο умном тиховању [исихији].ни додатак духовном животу ареопагитског богословља. 3). Оно је нужно за заједништво са Богом.сно исихастом. надахнут и вођен Светим Духом.

бдења. мора за темељ имати врлине молчанија. као што су уздржање.13). Она човеку помаже да победи непријате.бротољубље".ти и не сме се преједати. 211). исто тако. непотребне бри. а то су „псалмопојање. 47). јер ако се на тај начин преоптерети стомак и замагли ум. Знамо да је Господа. мора упражњавати и три богоутодна дела. смиреноумља и дуготрпељивости".ге.де оданде лађом на пусто место насамо (Мт. Сам Христос је Својим ученицима показао вредност пустиње.1).вију су „уздржање. 4. „Обиље хране изазива сан. непридржавање ових заповести и постојање страсти не сачињавају православно безмолвије. ко практикује безмолвије.стано нараста (исто. Ни врли. међутим.нише и шта . тако се и човек очишћује и задобија богопознање. него страсти самопоуздања. Господ је у пустињи победио ђавола Који му је при. што и јесте човеков циљ. тзв.23). након Крштења. да би у свему био уздржљив и како храна не би замаглила ум: „Онај ко упражњава безмолвије. у своја учења укључују многе. Исти светитељ у другом контексту наглашава да „безмолвије превасходно захтева веру и трпељивост. стр.ступио са три добро позната искушења. „До. као и љубав и наду које се осећају свим срцем. 49). осим тога.надмености и господарице свих страсти мњења" (св. и ум испуњавају безбројне маштарије" (исто. Све ово показује да је сзето умно тиховање неопходно ради очува. Видимо да се Господ често повлачио у пустињу да би отпочинуо. стр. том. 14. Како нараста покајање. дакле.ит. Добротољубље. Према светом Григорију Синајском?„онај. „Ништа нема већу моћ да помути стање безмолвија и да га лиши Божије помоћи. Свети апостоли.жавају и штите једна друту. отпустивши народ. Постоје. али и да би апостоле поучио вредности пустиње.ва. мора се оскудно храни. Напротив.оно је намењено свима. Оне подр. нису независне од безмолвија. ο унутрашњој (умно-срдачној) молитви.шћењу срца од страсти. Он. дакле. 87). али ни безмолвије није неза. попе се на Јору да се насамо помоли. На другом месту поново наглашава друге врлине. Када су се апостоли сабрали око Исуса ијавили Му све. Григорије Сина. 14.ноумне" поставке. итд. након чуда умно.изливају сузе покајања. Таласије. и штоучи. стр. молитва са читањем и рукоделије" (исто. различити степени умног тиховања.жања.жавања пет хлебова. пажња и (духовно) читање" (св.не. стомакоутађања. „оправдања" Божијих.л>а. 4. али бисмо желели да поменемо неколицину. Безмолвије има суштински значај да би се достигло созерцавање Бога и обожење.ња душе чисте од страсти и ради заједништва са Богом. Безмолвије не представља луксуз у човековом животу. а то је смиреноумље. молчаније и самоосуђивање. стр. снагом и силом" (исто. човек се не може молити непомућено и чисто". из њих се рађа молитва а затим ова непре. Разуме се да безмолвник мора обратити пажњу и на исхрану. то није пракса коју може да примени само неколицина људи или метод какав могу да усвоје само монаси . 47). И чувши Исус(за погубљење св. Најмоћније оружје човека који стрпљиво обитава у безмол. Безмолвије је. љубав. 84). Α наста вече и бијаше онде сам (Мт. На многим местима у Јеванђељима видимо да Господ учи ο очи. Не можемо овде да развијамо све те теме. Крститеља) оти. стр. јер се кроз те заповести рађају врлине. „трезве. стр. истог часа бива поништено и ишчезава. Дух одвео у пустињу да Га куша ђаво (Мт. Наведени цитати показују да безмолвије претпоставља очување Христових заповести. и ако оно почне да се испоља. том. многоговорљивости. уздр. тесно повезано и са очувањем Божијих заповести. ο избављењу од силе помисли. 4.висно од очувања заповести Божијих.

23.22).16). овај апостол је дао много савета својим ученицима..ве. Хтео бих да овде наведем неколико значајних одломака. стр. када не допустимо да их дотакну спољашње.26). У учењу овог апостола придаје се велика важност трезвености. и затворивши врата своја. бдите у њој са захваљивањем (Кол. Рим.6). утолико више обилује божанском даровима" („Добротољубље".тви.Оцем у тајној духовној молитви. 111). ο чему нас обавештава јеванђелиста Лука: Α догоди сеу дане онеда изиђе на Гору да се моли. у нашем срцу. а наша врата . И као што миро чини да бочица у којој се чува јаче мирише уколико је чвршће затворена.пет телесних чула. Господ је читаве ноћи проводио у молитви. дакле. уколико је чвршће затворена у тело. Будући упознат са унутрашњим умним тиховањем. Бог види све што је скривено. узвратиће тебијавно (Мт. апостол Павле је отпутовао у Арапску пустињу. и проведе сву ноћ у молитви Богу (Лк. Он подстиче апостола Тимотеја: Α ти буди трезвен у свему(2. Господ је рекао: Фарисеју слепи. помоли се Оцу своме Који је у тајности. Поучавајући истинској моли. рекао: Бдите и молите се да не паднете у напаст (Мт. 26.Сол.6-8). Апостол јеблагодаћу Божијом видео да се други закон у његовим удовима бори са законом ума (в. У срцу хришћана треба да постоји непрестана молитва. види твоју духовну молитву и отворено узвраћа великим даровима. а посебно своје срце.димо трезни. и Отац твој Који види тајно.5). Апостолске посланице такође указују на велику вредност пусти. 5. узвратиће теби јавно. 1. Апостол је јасан и по питању молитве. Оптужујући књижевнике и фарисеје.7. када ум не лута унаоколо.љашња зла сила: Зато немојмо спавати као и остали. чулне ствари. Α Отац твој који види тајно. јер супарник ваш . Господ каже: Пођите на усамљено место и отпочините мало (Мк. 5. 6. уђи у клијет (келију) своју. одговарајући рече им: Шта помишљате у срцима својим? (Лк. 2. Душа улази у келију онда. 5.5). очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте (Мт. Осећајући да хришћанин који се сјединио са Христом има и ум Христов. него остаје унутра. Апостол Петар даје исте заповести.те. том. Наша чула су затворена и остају затворе. Христос је у Свом учењу наглашавао вредност умног тиховања и избављења од страсти које су у нама. Ми који смо синови дана будимо трезни (1. када не тумара по овоземаљским стварима. односно духовној будности која не допушта да човеков ум зароби спо. 4.на онда. 6. показујући тиме да чланови Цркве Христове живе заједничким животом: Будите трезвени и бди.41).. 4.23).Κορ.30-31).12). Након свог прихватања Христа.њује се са Богом . тако и молитва.17). Господ је Својим ученицима. На другом месту наглашава: Умртвите.ње. уснулим у Гетсиманском врту. пише: Ми имамо ум Хри.стов(ι.2). То је истинска и савршена молитва која испуњава душу бо. Христос каже: Α ти када се молиш. неш бдијмо и бу. Тумачећи ове речи Господње. где се покајао због свог ранијег понашања (Гал. Он нас у наставку саветује да свој ум.мо од страсти и различитих помисли: Α разумевши Исус помисли њихо. удове своје који су на земљи (Кол. чува.додаје Господ. На тај начин наш ум остаје слободан од сваког додира са светом и сједи.њуде научише.жанском благодаћу и духовним даровима. 6. св. унутрашњег очишћења и трезвености. умног тиховања.Тим. Григорије Палама пише: „Клијет (келија) срца је тело. У молитви будите истрајни. 3.

Петра Дамаскина нагласимо речи „сви ми људи имамо потребу". за задобијање несебичне и бестрасне љубави.кривања. „Тиховање истински воли онај који је непристрастан према било чему светском. Григорија Паламе. Неопходно је да у овој поуци св.молвије.њу св. Када се упражњава на одговарајући начин. човеку није довољ.. Петр.". То није само откривење речи. делање и жи.вот. дакле. само онај ко је уистину задобио реч Исусову. него мора напредовати и у тишини прихватити тајну Његове несазнајности. Максим. И заиста.шкивању Његовог безмолвија. Свети Оци стога говоре ο „плодоносном безмолвију". делатност. стр.но да слуша само Његову реч и потребно је да напредује и према ослу. сједињује га са Бо. неделање [пасивност].квим починком. било делимично или у потпуности. 5. Због тога се човек. Бог се у Свом односу према људима открива на сличан начин. Ово друго води савршенству. међутим. него и израз безмолвија. Ако се претпоставља да је то потребно свим људима. 99). Ако размотримо чињеницу да су највећи проблеми који нас муче унутрашњи и психички. Незамисливо је да постоји монах који не практикује овај „починак у Богу" или без. сигурно је да ће бити и човекољубив. дакле.сивност. „Паламика". стр. једини метод и једини начин богопознања.ђаво као лавричући ходи и тражи κοϊα да прожде..ђе категорични и недвосмислени. која је један од циљева духовног живота. не може задовољити само примањем Његових откривених енергија. сагласно уче." стр. Неколицина тврди да је безмолвије [тиховање]. „400 глава. у свом приближавању Богу. онакво каквим су га описали Свети Оци. Из тог разлога искористићемо прилику да ο томе нешто кажемо у следећем одељку. Ово кажемо стога што су увек постојале различите идеје у неколицини кругова. активности. него и покрет ограничења. Осим тога. а не делање [активност]. То је. Све ово показује да сваки хришћанин може задобити безмолвије. . покрет човека према Богу не треба да буде само покрет делања.дању. али исто тако и претпоставља оно прво. пресаздава његову личност. 15 . Како неко може задобити бестрасну љубав. Човек мирује и безмолвствује да би разговарао са Богом. посебно међу онима који. Манзаридис. него и кретање при. може да чу. Као последица. Свети Петар Дамаскин пише: „Сви ми људи имамо потребу за та. Безмолвије човеку даје нужне претпоставке за бестрасну љубав према брату. како је запазио Игњатије Богоносац.ре(1. да би себи допустио слободу и примио Самог Бога. Истина је. ако је обузет страстима? Исихастички живот је. „Безмолвије светих се не сме разматрати као њихова па.. него као један вид снажне активности. сусревши монахе који се подвизавају да задобију овај „починак у Богу". он не би требало да сведочи само ο испове.ни. 91)..8). сасвим супротна. тврде да су прелешће. По том питању су Свети Оци тако. Када је човек богољубив. него и 0 тиховању и безмолвију" (Г. па према томе и созерцавање Бога. Безмолвије представља вели. Кретање Бога према људима није само кретање пројављиЕања.на грчком). онда је много више потребно монасима. пошто без њега није могуће доћи до духовног познања и смиреноумља" („Подсегник. морамо схватити велику вредност умног тиховања. оно доноси велику помоћ човеку. Друто место које треба истаћи су речи „без њега није могуће доћи до духовног познања и смиреноумља". ο чему смо раније већ говорили.ко делање у тишини и тајности. и ако узмемо у обзир да већина болести (психолошких и телесних) проистиче од деловања помисли. да би постао савршен'. То је. исве људе воли онај који неволи ништа што јељудско" (св. обнавља његово биће.је и Његово тиховање. и то истинска и добра делатност.гом и тако васпоставља њихову заједницу.

а начин живота који води . Исихазам До сада смо објаснили. уз помоћ божанске благодати. у односу на које није ни најмање инфериоран у по. завршио се Саборима у Константинопољу. јер би се тиме уништила суштина и целокупан садржај хришћанства. дакле.гледу сотериолошког значаја свог богословл>а. На тај начин је. Молитву Исусову. Православље је. човеков ум молитвено обитава у ср. 1351. непрестано понављајући молитву од једне реченице.ског дела. Претход. Григорија Паламу. која се тако назива будући да је сачињава једна једина речени.ставник. Философ Варлаам је. Свакако да нам је исихазам познат као богословски покрет XIV века који је у највећој мери представљао свети Григорије Палама. Целокупан тај метод и начин живота назива се „исихазам". али је био његов пред.2. најбоље што смо могли. св. Тај Сабор представља доказ континуитета саборности Православне Цркве. Григорија Паламе.ја] назива се „исихаста" [безмолвник. трезвеност повезана са молитвом. не подразумева мноштво речи.гим речима. Термин „исихазам" користимо и када желимо да означимо метод који се користи у циљу усредсређивања. У свом напору да се очисти. напротив. сједини ум са срцем. св. због чега је био осуђен од Цркве и коначно удаљен из сфере Православља. да тело такође може задобити опит живота у Богу. Јована Лествичника.но смо већ наводили примере Отаца из свих векова црквене историје. Свети Григорије је тврдио да се то исто дешава и са телом. Свети Григорије Палама није увео исихазам. одржаним 1341. Сабор из 1351. како каже св. може и заслужује да буде убројан у Васељенске саборе Пра. која су његова карактеристична обележја и због чега има суштински значај за духовни живот. То никада не би треба. Дру. Гри.шетак". Максим Исповедник. Исихастички покрет није се. Симеона Новог Богослова и св. Он је користио посебан психосоматски метод и стремио да. „Христос. као што смо истакли. Она. под Божи. Таласија. св.змолвије. тј. св. 195 на грчком). а у сваком случају судећи на основу његовог великог богослов. 1346.цу. живог опита и богословља ο спасењу у Христу" (Атанасије Јевтић. тј. св. онај који је доживео и изразио целокупно свештено путова. Осим тога.гов противник.ца. док ум истовремено стражари над помислима. и 1351. односно. тиховање]. шта је исихија [бе. тиховатељ]. Максима Исповедника. задобија методом православне побожности. Исихазам. исцелитељска наука.вославне Цркве.ручују безмолвије као најбољи начин за очишћење срца и повратак Богу. чији је циљ исцелење човекових болести.ло превидети. Овај последњи. не познавајући овај метод. Ово је уистину обимна тема и ја бих желео да укажем само на нека значајна места. како би живео у заједници са Богом.ње душе. човек који се подвизава у атмосфери исихије [безмолви. сједињује са срцем путем ослобађања од свих облика и појмова. када се . како су га назвали. сабирања ума у срцу. св. Очишћење се. одржан у време св. дакле. на коме је оправдан св. Сви Свети Оци препо. Непрестано се призива Име Исусово. не дозвољавајући им да приступе дверима срца. Он је још од првих векова постојао у животу Цркве. „Још дубље погружавање ума у срце врши се када се ум.јим дејством. Василија Великог. Игњатија Богоносца.горија Богослова.исихазам. Помињали смо св. стр. заговорник исихастичког живота. постао ње. представља истински облик хришћанског живота. Григорије Палама. почетаки свр. сматра се Васељенским: „Мислимо да Сабор у Константинопољу. међутим. у којем безмолвију при.пада значајно место. Исихију [безмолвије] налазимо и у Светом Писму и у делима првих Отаца Цркве. као суштинска претпоставка обожења. појавио тек у XIV веку. Исихастички спор.

288. него је пазио само не себе и на Бога. св. св. Овде се указује на вредност једноставне молитве „Господе Исусе Христе Сине Божији.литву. која и јесте најкориснији вид молитве".мишља и свој ум усредсређује искључиво на речи молитве. који се молио Богу са главом међу ко. трудољубиво је сабирао ум у себи и Богу... слично као и овај цариник. не1о се бијаше у прса своја говорећи: Боже.ти измишљао.зумева дубоко покајање.аму". указујући не само на понизног слуту.же да реч која је овде употребљена за стајање [„έστώς"] означава да је цариник стајао током дужег времена. називао је себе грешником и са вером тражио ми. повијајући се са трудом и снажним болом у грудима. „Задржавај дисање како не би . него и на положај осуђеника". ни. Користе се многи методи да би се достигла ово сабирање и повра. „Старац Силуан".шње суше". али и св. „Господе. упути силу ума.стимо буде повезан са покајањем. Од суштинског је значаја да метод који кори. ука. беседа. 17).онамо и нека на неки начин. Сабрана дела. Чини се сасвим јасним да су параболом ο царинику и фарисеју Христос. свети Григорије Синаит саветује: „Ујутро седи на столицу која није виша од једног педља и приморај свој ум да се из главе спусти у срце. а онда га задржи тамо.де Исусе Христе. милостив буди мени грешноми ништа више.чавало је истовремено и стајање и потчињеност.ленима: „И овај Илија. и ова молитва твори се у атмосфери самопрекоревања и самоосуђивања. раменима и врату. и не хтеде ни очију уздишути небу. тиховатељ]. „Он ништа друго није нити додавао..ти Григорије Палама представља цариникову молитву и начин на ко. Цариник је рекао: Боже. Будући да је јеретик Варлаам исмевао исихасте свога доба због посебног повијања главе и тела у циљу достизања усредсређености ума и једнообразног сабирања душевних сила. да је истовремено преклињао и изговарао покајничке речи. стр. Исихаста [безмолвник. примрак) потпуно посебног реда. назад у срце.жајем показао и „самопрекоревање и самоосуђивање. милостив буди мени грешном! (Лк. Христове речи да цариник не хтеде ни очију уздшнути небу. Сине Божији. савршен у боговиђењу. мотрећи на десну половину груди или на пупак. Она је једноставна. са главом на коленима. односно ο начину на који треба творити мо. Тада душа тоне у једну „тмину" (тј.свети Григорије Палама повезује са фигуром исихасте: „И само његово стајање озна. просветли таму моју. Свети Григорије затим препоручује начин сабирања ума: „Нека се око не окреће овамо . док је тело у том положају.лост Божија. 131). и ослободио се оне вишегоди. подра. Тумачећи овај одломак." („Писмо Варла. ни ο чему не раз. 18.13). окренувши се само прозби и понављајући само молитву од једне реченице. упорно јецај у својој души и духу: Госпо. све. дубоко тугујући и све гласније јецајући. расејану гледа.ЛОСТ" (2. у њој учествује и тело.ји се моли као један облик исихастичке молитве. помилуј ме". Со.".врата срца затварају за све спољашње. оборивши главу попут осуђеника. помилуј ме"Он такође каже да треба да зауставимо дисање да бисмо сабрали ум. стр. Григорије Палама који је тумачи исихастички. Чињеница да сеударао у прса показује да је и његово тело учествовало у болу и плачу његове душе.зали на безмолвије и молитву као на најбољи начин да се задобије ми. У својој проповеди на Недељу митара [цариника] и фарисеја. с.ванђеље: Α цариник издалека стајаше. Он се позива на Је. То је најсавршенија молитва.фроније. јер ће и оно примити благодат Божију.. Григорије Палама је споменуо пример пророка Илије. 1. Григорије Палама ка. Цариник је тим поло. да би се затим удостојила да чистим умом неизрециво стоји пред Богом" (архим. иначе ће се изродити у механички поступак.њем унаоколо.так одлуталог ума у срце. јер се сматрао недостојним и неба и земаљског храма". на грчком). Говорећи ο овој теми. том. „Услед велике скрушености и бијући се у прса као онај ко заслужује такве ударце.

Софроније.12).неконтролисано удисао јер ваздух из плућа. помрачује ум и развејава разум. Твоје седење треба да протиче у трпељивости и истрајавању у молитви. међутим.рена и да је човек може примити у своје срце. На сваки начин примо. извршио утицај и на саму Грчку. нарочито на Западу. учења да је благодат Божија нество. тражећи у свом срцу Господа. налази изван оквира православног Предања или бар ствара предуслове да бу. „Умно тиховање [исихазам. а понекад пак. него се потруди у срцу и подстакни тело. лези да би се примирио.11. ко говори противно овим стварима. тако да се сусрећемо са озбиљним искривљавањем право. па и у већини случајева заморно.ну. Исихија [безмолвије] се сма. за пасиван живот неприлагођен нашем време.ско с напором се осваја и подвижмици ϊα задобијају (Мт. Такво схватање. на жалост. због чега се свако.рај себе да извршиш ово депо. Исти светитељ (свети Григорије Синајски) на друтом месту опи. Морамо нагласити чињеницу да су вредности умног тиховања.каже пророк.80). преовладава чак и међу људима који би желели да живе у оквирима православног Пре. они овом начину молитве прилазе апстрактно. вред. истрај у овоме са ревношћу и љубављу. Услед недостатка нужног иску.славног Предања. сматрајући да се ту ради ο изналажењу неке механичке методе путем које би се дошло до созерцавања Бога" (архим. безмолвије] је увек наилазило на мно. него свет акције и борбе" (Г.ко је оно уистину отворено. верујем да се највећа промена одиграла у области исихије и исихазма. тј.тра за застарели метод. да је Таворска светлост узвишенија од људског знања и да није „подређена умовању". као што су навике и обичаји. стр. „Савремени свет није свет успомена и тиховања.јер ево. на жалост. том. Ја. стр. Чак и ако су твоја рамена уморна и ако те често заболи глава. 130).ма Господ нам је показао како да уистину истрајемо у овим напорима.дело. Немој се предав