You are on page 1of 345

Митрополит Јеротеј Влахос

РАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА
π
Наука Светих Отаца

Наслови изворника:
1. Αρχιμ. Ιεροθέου Σ. Βλάχου ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΨΥΧΟΘΕΡΑΠΕΙΑ (πατερική θεραπευτική
άγωγή)
Έκδοση Ε', 1995
'Ιερά Μονή Γενεθλίου της Θεοτόκου (Πελαγίας)
ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΝΑΥΠΑΚΤΟΥ ΚΑΟ ΑΓ. ΒΛΑΣΙΟΥ ΙΕΡΟΘΕΟΥ »ΘΕΡΑΠΕΥΤΙΚΗ ΑΓΩΓΗ«
ΠΡΟΕΚΤΑΣΕΙΣ ΣΤΗΝ ΟΡΘΌΔΟΞΗ ΨΥΧΟΘΕΡΑΠΕΙΑ
2.

2 Έκδοση
'Ιερά Μονή Γενεθλίου της Θεοτόκου (Πελαγίας)
3. ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΝΑΥΠΑΚΤΟ Υ ΚΑΟ ΑΓ. ΒΛΑΣΙΟΥ ΙΕΡΟΘΕΟΥ ΣΥΖΗΤΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΤΗΝ

»ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΨΥΧΟΤΕΡΑΠΕΙΑ«

Помени Господе дародавца ове књиге слугу Твог Матеју и
његову породицу Емилију, Лазара, Александру и
Јакова.
Напомене уз српски превод

Цитати из „Добротољубља" навођени су према његовом грчком издању, с
обзиром да се у српском преводу, рађеном по руском извор- нику, не налазе сви
они делови укључени у грчко издање (изузетак су једино наводи из текстова св.
Марка Подвижника и Евагрија Понтиј- ског). И у свим другим случајевима, када су
поменути остали томови „Добротољубља" - 2, 3. и 4, мисли се на његово грчко
издање, будући да српски преводи (још увек) нису урађени. Тако су и стране
наведе- не према грчком издању, осим уколико није напоменуто да се ради ο
српском преводу.
Цитати из дела св. Максима Исповедника углавном су навођени према зборнику
Изабраних дела („400 глава ο љубави", „Подвижнич- ко слово" и „Мистагогија"),
објављених у Призрену 1997, у преводу Преосв. Еп. Рашко-призренског, г. Артемија.
Изводи из списа светог Григорија Паламе „О страстима и врлинама и ο плодовима
умног ти- ховања", познатом и под називом „Монахињи Ксенији", навођени су по
сепарату из Житија светих за новембар, у преводу аве Јустина По- повића,
објављеном у Београду 1977. Што се тиче Лествице св. Јована СинајскогЛествичника, коришћен је превод Димитрија Богдановића, објављен у Београду

1963.
Грчки термин „нус" [νους] који, према речима св. Јована Дамаски- на, означава
„најчистији део и око душе", најчешће је превођен речју „ум", иако не изражава у
потпуности смисао који има грчка именица. Сагласно томе, придев ,,νοερος"
превођен је најчешће терминима „ум- ни", „мислени" или „духовни".
Именице „πράξις" и „θεωρία", које се често сусрећу у светоотачким списима,
превођене су у оном значењу које им се у тим списима даје, односно као
(подвижничко) „делање" и „созерцање" или „боговиђе- ње".
Приликом навођења изворника, због дужине наслова коришћене су следеће
скраћенице:
Е.П.Е - "Ελληνες Πατέρες τής'Εκκλησίας, Θεσσαλονίκη
Р.С. - Ра1го1о§1а Сгаеса, Μί§ηε, Ј. Ρ. Рапз, 1857-66
5С - боигсебСћгећеппез, Рапз
РР - Ιω. Ρωμανίδου: "Ρωμαίοι ή Ρωμηοί Πατέρες τής'Εκκλησίας, Θεσσαλονίκη, 1984.

Уместо предговора српском издању

Свети Грторије Чудотворац

Татијану, КРАТКА ПОУКА Ο ДУШИ

Замолио си ме, многопоштовани Татијане, да ти упутим расуђи- вање ο души с
уверљивим доказима изнетим по одељцима. Желео ш да то учиним не позивајући
се на сведочанства Писма. За оне што же- ле да побожно мудрују, тај начин
изучавања (тј. на основу Писма) је, наравно, убедљивији од сваког људског
доказивања. Ти си, међутим рекао да то не тражиш због сопственог уверавања, јер
си већ научен да се чврсто придржаваш божанског Писма и Предања, и твоја мисао
се не може поколебати довитљивошћу људских доказа, него ради по- бијања
мишљења оних што другачије расуђују и не желе да буду уверени Писмом,
настојећи да посредством својеврсне вештине оповрг- ну оне ненавикнуте на таква
размишљања. Ти разлози приклонили су ме да се спремно потчиним овом твом
захтеву, ни најмање се не престрашивши што сам невешт устројавању те врсте
расуђивања, а и охрабривши се твојом благонаклоношћу према мени јер знаш да
оно, што сматраш изврсним, изнесеш на видело, а да оно што је по твом мишљењу
лоше не примећујеш и прикриваш, чинећи и једно и друто због наклоности и
пријатељства према мени. Знајући све то, ја сам се, са пуним поверењем,
прихватио излагања. Своје излагање изнећу ко- ристећи онакав поредак и
редослед какав су примењивали искуснији у томе за оне што желе да нешто
научно истраже.
Превасходно ћу, дакле, показати каквом се силом познања, сагла- сно својој
природи, може појмити душа а затим чиме се доказује њено постојање, да ли је она
суштина или својство, да ли је тело или је бесте- лесна, да ли је проста или
сложена, смртна или бесмртна и најзад, да ли је словесна или бесловесна [разумна
или неразумна].
То су питања која се обично истражују када се расуђује ο души, јер су
најважнија и помоћу њих се могу окарактерисати њене особито- сти. У својству
доказа којима се потврђују питања подложна истражи- вању, користићу оне
општепознате разлоге каквима се обично доказу- је веродостојност ствари које су
нам на дохват руке. Ради сажетости и користи, овог пута ћу употребити само оне
закључке који су истински потребни за доказивање онога што је подложно

истраживању, како би нам те мисли као јасне и разумљиве, послужиле као
средства за из- ношење приговора противницима. Сада ћемо, дакле, започети наше
расуђивање.

Каквом се способношћу познаје душа?
1. Све што постоји може се познати чулима или се пак може по- знати
мишљењем. Оно, што се опажа чулима, има веродостојан доказ у самом чулу
јер оно, упоредо са додиром, у нама ствара и представу ο одговарајућем
предмету. Оно што се познаје мишљењем не познаје се само по себи него у
својој енергији [дејству]. Због тога се и душа, буду- ћи да се не може познати
сама по себи, познаје се у свом дејству.

Постоји ли душа?
2. Када се наше тело креће, оно бива покренуто или споља или изнутра. Из
чињенице да се оно креће и онда када га не гурају и не повлаче, јасно је да оно
не бива покренуто споља, као што се дешава са неживим стварима. Са друге
стране, када бива покренуто изнутра, не креће се силом природне нужности,
као ватра, која не престаје да се креће све док је ватра, слично као што тело,
када је мртво, престаје да се креће, али не престаје да буде тело. Према томе,
ако тело не би- ва покренуто споља, слично неживим предметима, и ако се не
креће силом физичке нужности као, на пример, ватра, јасно је да оно бива
покренуто душом која му омогућује и да живи. Ако је, дакле, доказано да душа
даје живот нашем телу онда, сама по себи, мора постојати и душа, која се
познаје из свог дејства.

Да ли је душа суштина?
3. Чињеница да је душа суштина доказује се превасходно тиме што се
одређење суштине, сасвим правилно, може применити и на њу. То одређење је
следеће: суштина је оно што, будући истоветно и једно, може наизменично
усвојити супротности. То да душа, не одступајући од сопствене природе,
наизменично прихвата супротности, јасно је свакоме, јер се у њој опажају и
правда и неправда, и храброст и страх, и умереност и разузданост, иако су
супротни једно другом. Ако је, да- кле, својство суштине да наизменично у себе
прима супротности и ако је доказано да душа допушта такво одређење, онда је
душа сушти- на. Како је тело суштина, неопходно је да и душа буде суштина,
јер је
немогуће да оно што се оживотворава буде суштина, а да оно што га оживотворава
то не буде. Нико не може да тврди да је не-сушто узрок суштог; само безумник
може да каже да се оно, чије постојање зависи од нечега и без чега не може да
постоји, појављује као узрок онога, од чега зависи.

Да ли је душа бестелесна?
4. Оним што смо рекли доказали смо да у нашем телу постоји ду- ша; због тога
морамо знати на који начин она постоји у телу. Ако се налази у непосредној
близини тела, као камичак крај камичка, онда ће душа бити тело, док тело у том
случају неће у целини поседовати душу, јер ће она бити у непосредној близини
само једног његовог дела. Ако би била помешана или сливена, онда би била
сложена, а не про- ста и била би лишена појма, који је иначе својствен души. Оно
што је сложено може се поделити и раставити, а оно што се може раставити
истовремено је и сложено; оно пак што је сложено, има три димензије, а оно што
има три димензије јесте тело. Тело, опет, када се прикључи телу, увећава обим.
Душа, међутим, налазећи се у телу, не увећава ње- гов обим и, уместо тога, она га

оживотворава. Душа, према томе, није тело него је бестелесна.
Уколико је душа тело, онда бива покренута или споља или изну- тра. Она, међутим,
нити се, као неживи предмети покреће споља, с. об- зиром да је нико не помера и
не повлачи, нити се пак, слично живим бићима, покреће изнутра. Осим тога,
бесмислено је говорити ο души душе. Она, дакле, нема тело, бестелесна је.
Ако је душа тело, онда она има особине приступачне чулима и хра- ни се, али
она се не храни, а ако се и храни, не храни се телесно него речима. Она стога нема
особине које би се могле опазити чулима, јер не можемо да видимо нити
праведност, нити храброст нити ма шта њима слично, а управо су то особине душе.
Душа, дакле, није тело, она је бестелесна.
Као што се све телесно дели на живо и неживо, онда нека они, што тврде да је душа
тело кажу и то, да ли је треба сматрати живим или неживим телом. Познато је
затим да свако тело има боју, величи- ну и облик, а како у души не налазимо ништа
томе слично, отуда сле- ди да душа није тело.

Да ли је душа проста или сложена?

5. Да је душа проста показује се из онога, на чијој је основи прет- ходно
доказано да је бестелесна. Душа, дакле, није тело; свако је, пак, тело сложено,
а све што је сложено састоји се из више делова. Отуда следи да се она не
садржи из више делова. Будући бестелесна, она је и проста управо због тога
што није сложена и не састоји се из више делова.

Да ли је наша душа бесмртна?
6. Мислим да је логично да оно што је просто [несложено], буде и бесмртно, а
на који начин - послушај. Међу постојећим нема ничега што би било рушилачко
само по себи. Уосталом, такво нешто није по- стојало од самог почетка, јер оно,
што може бити изложено оштећењу, бива оштећено од нечега што му је
супротно. Због тога се све, што мо- же бити оштећено, може и уништити, а што
се може уништити, то је сложено, док сложено има више делова. Оно, међутим,
што се састоји од делова, састоји се, као што је познато, из различитих делова,
а оно што је различито није истоветно. Будући да је душа проста и да није
састављена из различитих делова, да је несложена и неуништива, из истог
разлога мора бити и непропадљива и бесмртна.
Осим тога, све што бива покренуто од стране нечега другог и што своју
животну силу не добија од себе самог него од онога што га покре- ће, остаје у
таквом стању све дотле, док бива подржавано силом која у њему дејствује; када
дејствујуће прекрати своје дејство, прекрати се и оно, будући да га оно покреће.
Како душа покреће саму себе, она ника- да не престаје да постоји, јер оно што се
само покреће мора увек бити у покрету. Оно пак што се стално креће, никада се не
може прекрати- ти; што се не може прекратити, оно нема краја; оно што нема
краја је неуништиво, а што је неуништиво, оно је и бесмртно. Према томе, уколико
душа покреће саму себе, као што је већ доказано, онда ће, на основу управо
изложеног силогизма, бити и неуништива и бесмртна.
Истовремено је и све, што не бива оштећено сопственим злом, неу- ништиво;
зло је супротно природно лепом, па је због тога и погубно за њега, јер за тело не
постоји друго зло осим страдања, болести и смрти, исто као што су, насупрот томе,
његове врлине лепота, живот, здравље и благостање. Ако се, дакле, душа не
уништава сопственим злом, онда је зло душе бојажљивост, разузданост, завист и
сл, али све то није у ста- њу да јој одузме моћ живота и кретања и она је, према
томе, бесмртна.

Да ли је наша душа разумна?
7. Да је наша душа разумна, могло би се доказати на основу мно- гих података,
а најпре на основу тога што је она изумела многа умећа корисна за живот. Умећа се
нису тек тако и случајно појавила, како би то неко могао да каже; исто тако се не
може доказати ни то да су она бесплодна и бескорисна за живот. Ако, дакле, умећа
доприноси ономе, што је корисно за живот - а корисно је све што је похвално похвално се пак мора извршити разумом, и како су умећа изум душе, следи да је
наша душа разумна.
Да је наша душа разумна, доказује се и тиме што наша чула нису довољна за поимање
ствари, јер се за познање постојећега не задово- љавамо једино чулним додирима.
Када не желимо да се зауставимо на томе, показује се да је чуло без разума
немоћно да разликује оно што је једнако по облику, слично по боји, а различито по
природи. Ако нам, дакле, чула, лишена садејства разума, дају лажну представу ο
посто- јећем, морамо просудити, може ли се или не може уистину појмити
постојеће, а уколико може, постоји ли друга сила, узвишенија од чула, којом би се
то могло постићи. Ако се постојеће не може појмити, онда нећемо имати
могућности да друтачије познамо оно што посматрамо осим упоређујући га са тим,
како оно постоји у стварности. Ми, међу- тим, можемо појмити ствари и то нам је
јасно отуда што их употребља- вамо за своју корист, сагласно особинама сваке од
њих, и поново их претварамо у оно што желимо. Ако је, дакле, доказано да ми
можемо појмити ствари и да нам чула лишена разума дају погрешну представу ο
њима, онда ће то бити ум, који ће разумно разабрати и познати све, онако како оно
постоји у стварности. Ум је разумни део душе и, према томе, душа је разумна.
Осим тога, ми ништа не чинимо а да то претходно не испланира- мо, што није ништа
друто него врлина душе, јер знање ο постојећем не долази у њу споља него се чини
да она сама сопственим домишља- њима украшава све што постоји. Услед тога она
најпре у самој себи изображава ствар и на тај начин је показује и на делу. Врлина
душе не садржи се ни у чему другом, него у томе да све чини сагласно разу- му, јер
се она тиме и разликује од чула. Доказано је, дакле, да је душа разумна.

ПРАВОСЛАВНА
11Α .ΓΙ. .Ο\Ј 1 јгж. 1Ј ХЈ.х1к

ПСИХОТЕРАПИЈА
Наука Светих Отаца

ПРЕДГОВОР АУТОРА
Савремени човек, уморан и обесхрабрен различитим проблемима који га муче,
трага за спокојством и починком. Он, у суштини, тражи исцелење за своју душу, јер
управо ту и осећа проблеме. Он преживља- ва „душевну тескобу". Из тог разлога су
у наше време веома присутна психијатријска тумачења. Посебно је широко
распрострањена психо- терапија. Док су такве ствари раније биле готово
непознате, оне сада у великој мери преовлађују и многи људи се, трагајући за
миром и уте- хом, обраћају психотерапеутима. Савремени човек, понављам, осећа
да му је потребно лечење.
Упоредо са свешћу ο тој темељној потреби, сваког дана запажам да
хришћанство, а посебно Православље које чува суштину хришћан- ства, у великој
мери користи психотерапију или да је, другачије ре- чено, Православље углавном
терапијска, исцелитељска наука. Свако средство које оно користи, као и његов
суштински циљ, подразумева човеково исцелење и његово привођење Богу. Да
бисмо ступили у за- једницу са Богом и достигли блажено стање обожења, ми
најпре мора- мо бити исцељени. Зато је, поред свих других тумачења, Православље
превасходно „терапијска", исцелитељска наука и поступак. Оно се ја- сно разликује
од
других
психијатријских
метода,
јер
је
теантропоцентрично
[богочовекоцентрично], а не антропоцентрично. Осим тога, оно своје дело не
извршава уз помоћ људских метода, него уз помоћ и дејство [ενέργεια] божанске
благодати или, у суштини, кроз сарадњу [συνεργεία] људске и божанске воље.
Желео сам да у овој књизи нагласим извесне истине. Хтео сам да укажем на
суштину хришћанства, као и на метод који користи да би успело у том исцелењу.
Мој основни циљ је да савременом човеку по- могнем да унутар Православне цркве
доживи такво исцелење, јер се и ми боримо да у томе успемо. Свестан сам да смо
сви ми болесни и да трагамо за Исцелитељем. Болесни смо и трагамо за
исцелењем. Право- славна црква је лечилиште и болница у којој се може излечити
свако ко је болестан и преоптерећен.
Уколико ова књига за неке људе постане прилика да се, трагајући за исцелењем,
окрену Цркви и њеном учењу, ја ћу хвалити Бога који ме просветлио и оснажио да
испуним овај тежак подухват и молити се да буде милостив према мојим
многобројним слабостима.
Написано у Едеси, 30. септембра 1985, на дан помена
свештеномученика Гршорија, епископа и просветитеља Јерменије

Осећам да ми је дужност да дам неколико основних објашњења, неопходних за
изучавање и разумевање поглавља која следе.
Назив „Православна психотерапија" дат је књизи као целини, будући да износи
учења Светих Отаца ο исцелењу душе. Знам да је термин „психотерапија" готово
савремен и да га користе многи психи- јатри, чиме указују на метод који следе у
лечењу неуротичара. Како, међутим, многи психијатри не познају метод Цркве или
пак не желе да га примене и будући да се њихова антропологија у великој мери
разликује од антропологије и сотериолошје Светих Отаца, користећи израз
„психотерапија" ја нисам користио и њихова становишта. Било би много лакше да
сам у неким темама изложио њихова гледишта, од којих су нека сагласна а нека
супротна учењу Светих Отаца и затим дати потребне коментаре, али ја нисам
желео да тако поступим. Веру- јем да је, уместо оваквог повезивања, много боље
да кроз светоотач- ка дела следим учење Цркве. Стога сам испред речи
„психотерапија" дописао и „православна", односно „Православна психотерапија",
која би се исто тако могла описати и као „Православни терапијски [исце- литељски]
поступак".

будући да садрже обиље материјала. Никодим Светогорац. 11). Света Три Јерарха живела су. Сасвим сам свестан да текстови који садр.ника Варлаама. тј..тогорској библиотеци. некадашњи епископ Коринта и св. тј.на грчком). Са појавом калабријског монаха . Коначну обраду текстова „Добротољубља" извршили су св. међутим. ни оне такозване дружевне [грчки израз „κοινωνικός". где се указала потреба. „општитељни". веку појавила се потреба за сакупљањем главних светоотачких дела посвећених исихастичком [тиховатељном] животу и умно-срдачној молитви. пол. Ја сам. над којима је заблистао Свесвети и Лучезарни Дух" („Добротољубље". далеко поузданијем методу.. У православном бо. 14. књиге се данас читају на сентименталан начин. на пример. пропустио да тамо. „општитељни". срца и помисли. завршава се саборним оправдањем атонских отаца. предговор приређивача.тоотачких фигура. 1-11).Према приређивачима грчког издања „Добротољубља". прев. Нисам. као што су св. Развијајући ову тему. Григорије Палама (посеб. ума [нуса]. века.же много референди нису захвални за читање.Наведена су многа учења Светих Отаца са референцама. св. наравно. користио сам текстове многих Отаца. због описивања и излагања црквеног учења у погледу болести и ис. Василије Велики. том 1. (стр. стр. св.].гословљу су они који се називају трезвеноумнима превасходно дру. уместо да изложим студи. 1. једна од димензија њиховог трезвеноумља.нослов. пишући ο теми која је толико пресудна у овој епохи. започевши током 2. очистили свој ум и тако постали пастири народу Божијем. том.жевни.ме постало је јасно да постоји потреба за једним зборником учења Светих Отаца источног Православља ο исихастичком подвижништву и умно-срдачној молитви. Рекао сам такозвани трезвеноумни и такозвани дружевни [општитељни]. св. како би поткрепила ток излагања. да је „Доброто.ности. Мака. дао предност овом. после окончања иси. Јован Златоусти. али не би допринела његовој делотвор.рије. Ја сам. каснијег епископа Римокатоличке цркве. међутим.ли мета рационалистичког и друштвено активног римокатолицизма". Из тог разлога. они су поста. подвижничким животом. Они су записали: „Постоје показатељи да су антологију саставили продуховљени светогорски монаси према све. издање „Добротољубља".хастичког спора у 14.клевет. углавном су коришћени светоотачки текстови из „Добротољубља". цркве. а ја нисам желео да. св. трезвеноумним. (грч. Григорије Богослов. употребљен је да би означио Свете Оце који су јавно служили у Цркви и општили са људима. међутим.целења душе. у већој мери користио текстове Светих Отаца из „Добротољубља". Истина је да нема посебног поглавља посвећеног Светим Тајнама Крштења и .љубље" антологија мистичких богословских текстова и да „образује надахнуто озарење освећеног подвижничког опита божанствених све. тачније. Тај период се подудара с окончањем чувених исихастичких расправа. Углав.ју која би била лака за читање. прибегнем текстовима других великих Отаца. општење са људи.ма. прим. У то вре. јер не верујем да та разлика постоји у суштини. У делима света Три Јерарха постоје многа трезвеноумна учења.ном сам наводио дела такозваних трезвеноумних отаца [подразумева Свете Оце који су се подвизавали као отшелнициј не превиђајући. док су дружевни најпре трезвеноумни.но његовом делу „У одбрану свештених исихаста" или „Тријадама"). На жалост. око 1350. тако да „Добротољубље" на неки начин добија димензију саборног изложења мистичког богословља Православне цркве". стр. користим такав поступак. Чврсто верујем да је та светитељска дружевност. Симеон Нови Богослов итд. г. 9 .

Међутим. слабости и [телесних] повреда. То нисам могао да избегнем. и на то немамо примедби.словом „Умна молитва као исцелитељски метод". Али човек нека испитује себе. него да се. чија су учења овде представљена. С друге стране.тоду исцелења и с обзиром да постоје изванредне књиге у којима се описује метод и вредност умно-срдачне молитве. Нека Свети Оци.стија и есхатологија су најтешње повезане са подвижништвом. Он обитава у блаженом и непомућеном миру Христовом. како га описују Свети Оци. Верујем да су такозвани психолошки проблеми углавном проблеми помисли. мо. Будући да је тај вид био запоста. То није учињено нити услед пропуста. Црква. када открије место свог срца.пљености. одлучио сам да то поглавље изоставим упркос првобитној намери. Међутим.вља. свето Причешће је за припремљене светлост која просветљује. У њему су практично садржане и усредсређене све основне тачке осталих погла. јер је он пут припреме за свето Причешће. Вероватно је требало да буде написано и седмо поглавље. Нема. Живимо у време када се много говори ο еклисиологији. евхари. света Евхари.Κορ. Верујемо да су то суштински елементи духовног живота.27-30). међутим. будући да сам морао да анализирам изразе као „душа" [ψυχή]. Све. он нема психолошких проблема. грч.Евхаристије. Препоручујем проу. Сматрам га неопходним за човеков духовни живот и његово спасење. Данас се много говори ο психолошким проблемима. посебног излага. Признајем да је треће поглавље. Можда ће бити потребно да се проучи и други или тре. названо „Православље као терапијска наука". и изучава. исцр.гло би се окарактерисати као сажет преглед читаве књиге.ћи пут. 11. биће крив телу и кр. суд себиједе и пије не разликујући тела Господњега. било је неопходно да се управо он нагласи у овим текстовима. насловљено као „Православна психотерапија" на неким местима тешко. „срце" [καρδία] и „разум" [„словесност". Како у свим другим поглављима постоје места на којима је наглашена вредност и неопход.чавање других књига које су у оптицају. Чврсто верујем да се предност мора дати теми подвижничког живота. просветле и мене и читаоце како бисмо напредовали на стази исцелења и спасења наших душа.стологији и есхатологији. „ум" [νους]. Зато сумеђу вама мнош слаби и болесни. помрачен и замагљен ум и нечисте помисли извор су свих такозваних психолошких проблема. . да би се човек удостојио заједнице са светим Телом и Крвљу Христовом. наравно. Свето Причешће помаже исцелењу само уколико се следе и сви други верски поступци. исто тако. Јер који недостојно једе и пије. Ово говоримо ограђујући се по питању тела које. што је основа православног подвижништва. са посебним циљем да буде примењена. Сагласно литургијским молитвама.ност умно-срдачне молитве. посебно у поглављу ο исихазму као ме. На многим местима наглашава се велика вредност светотајинског живота наше Цркве. очисти умни [ноетички] део своје душе и ослободи њен разумни део.то Причешће је оно чиме се аскетизам [подвижништво] Православне цркве разликује од сваког друтог „аскетизма". Замолио бих да ова књига не буде само прочитана. а за неспремне сажижући огањ. као и да разматрам њихове узајамне везе и разлике. и доста ихумире(ΐ. са на. Нечисто срце. помра. може оболети услед преморености. Када је човек изнутра исцељен. „λογική"].ченог ума и нечистог срца. Прво поглавље. Апостол Павле каже: Тако који једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно. захтевају се претходне припреме које су са тим повезане. нити услед превида.ња ο крштењу јер знам да се обраћам људима који су већ крштени и да вероватно нема ни потребе за тим. Света Тајна Причешћа је средиште духовног и светотајинског живота Цркве.ви Господњој.вљен. и тако од хлеба некаједе и од чаше нека пије.

уколико примете неке грешке.јева није повезан са животом.оце да ми. а пророштво. што уистину и јесте први степен у кретању душе према Богу. Логос Божији. али опет би требало нагласити да оно није философија. дубоко промишљајући. него откривење које је сам Бог дао човеку. хришћанство се не може сматрати ни религијом.ту?" Већина њих. Одежде богочовечанског Логоса су преузете од философије тога доба. терапија. Треба. међутим. Основна разлика између хришћанства и философије налази се у чињеници да ова друга представља људско умовање. полази од онога што се већ догодило. постоји велика разлика: то је растојање које дели људско умовање од божанске благодати". В. Исто тако. реч про. Корист коју би оно могло донети подједнако ћемо дуговати и њима. а посебно у списима светог Максима Ис. а затим.весно је да хришћанство није философија у смислу какав данас прео. Господ над војскама. Умовање [или философија] је. мудрац. Оно није човечије откриће. укажу на њих како би биле исправљене. Тумачећи први стих 3. где је чове. Из.рока који богословствује. а посебно православље.поведника.вљене и да не нашкоде душама читалаца.. није тачна.ка. са своје стране. јунака и војни.фија" светитељ означава очишћење срца од страсти. многи га формулишу као једну од бројних философија и религија познатих из античког периода.св. 1. Исто тако. међутим.. узеће потпору Јерусалиму и Јуди. ПРАВОСЛАВЈБЕ ΚΑΟ χ ИСЦЕЛИТЕЉСКА НАУКА ] \ Формулисано је много тумачења хришћанства и дати су многи од. нешто друго. „Нека им Господ подари по њиховом срцу". Међу њима. док је хришћанство откривење Божије. главе у књизи пророка Исаије (Гле. дакле. међутим. За људску логику било је немогуће да пронађе хришћанске истине: међутим.Искрено молим Бога да све грешке које сам начинио буду испра.владава. приметити да изразом „практична [делатна] филосо.чанска реч [грч. У светоотачким делима. или бар не онако како се религија данас представља. Архимандрит Ј. судију и пророка и мудраца). Ова прва је људска делатност. јер су ова поглавља написана зато да би помогла а не да би нашкодила. Господ. Шта је хришћанство Тумачећи карактер хришћанства. појављује се богочовечански Логос односно Христос Богочовек. λόγος] немоћна. једно. Ово Божије откривење формулисано је философским терминима тог времена. Покушаћемо такође да опишемо и шта је терапија и како се спроводи. Философија формулише мисаони систем који у већини случа. предвиђа многе будуће догађаје. У ономе што следи покушаћемо да у потпуности објаснимо да је хришћанство. пророк говори под утицајем божанског надахнућа.говори на питање „шта је хришћанство и каква је његова мисија у све. Јован Златоусти запажа: . „Мудрост и пророштво су две заиста различите ствари: остављајући самога себе по страни. док је друга откривење Божије.Нини се да он овде мудрацем назива човека способног да предвиди будућност посредством дубоког промишљања и искуства са стварима". молим све чита. С. Обично се замишља да Бог обитава на . ο философији се говори као ο почетку духовног живота. као што један мисаон човек обично и чини. У закључку бих желео да захвалим свима који су помогли око овог издања.

нио се са Богом. којије Црква БоШ живоШ. него жива Личност која је у органској заједници са чо. онда то морамо учинити уз извесне прет. односно заједнице са Богом. не ишчекујемо крај историје и свршетак света него. Осим тога. можемо очекивати и да неки од њих хришћан. 18) и његовом ученику Тимотеју: да знаш како се треба владати у дому Божијему. Ми.18). небеског и земаљског. ко је видео нестворену светлост и сједи. У таквој заједници су уистину разрешени сви проблеми који се испољавају у нашем животу.небесима и отуда управља људском историјом: Он је врло захтеван и тражи задовољење од човека који је у својој болести и слабости пао на земљу.вимо живот какав ће уследити након Друтог доласка. моћне силе помо. Према томе. То значи да . дакле. Православље се.ство схватају као религију у поменутом смислу. друтачије речено. а религија му у томе успешно помаже. живих и упокојених.ци у духовном животу. згуснуто.миру и има потребу за Створитељем.лигије. Том циљу служе разни верски обреди. оно бива заједница човека и Бога. Како се међу члановима Цркве налазе и болесне особе и почетни. а Царство Божије почиње још у овом животу. Постоје и мишљења да је религија начин којим су људи обманути да своје наде пројектују на будући живот. које означава очишћење „образа" [лика. треба да знамо да је хришћанство углавном Црква.ност се. какво се даје такозваним „природним религијама". Човек мора да га савлада. Религија се исто тако сматра за човекову везу са Апсолут. за моћним Богом који ће му по. него да га жи.веком. Према светоотачком тумачењу. као и ре. 16. У хришћанству се будућност доживљава у садашњости.ким животом чији је циљ задобијање „подобија". пре. Ми. управо због тога што не одлаже проблем. 15).годат Тројединог Бога. треба да буде јасно да. као веза између „ја" и „Апсолутног Ти".ви. журимо у сус:рет крају историје и тако већ жи. чак и када говоримо ο хришћанству као религији.Тим. нешто узвишеније од ових тумачења и теорија. виђење нестворене Светлости. него кружно и крстолико одређење времена. посвећује и преображава заједнице. духовни живот представља динамично кретање. Хришћанство је. прошлост. стуб и тврђава истине(1. з. То је тзв. живе у једном непрекинутом јединству. Бог није Апсолутно Ти. не може окарактерисати као „опијум за народ". Цркве(ι.ћу религије врше притисак на народ. као прво. Вечност нас на тај начин обухвата у сваком временском тренутку. Између Бога и човека постоји зид који их раз. Он започиње крштењем. Оно нуди живот.ображава биолошки живот. и на овом камену сазидаћу Цркву Своју(Мт. за хришћанство се не може рећи да проблем једно. Осим тога.поставке. не ишчекује Други долазак Господњи. На тај начин. За хришћанско учење не постоји праволинијско. Постоји много места у Новом Завету где се хришћанство назива Црквом.дваја. међутим.ним Богом. Поменућемо само Христове речи: Ти си Петар. είκών]. Када се Православље живи на истински начин и у Духу Светом. У сваком случају.чи апостола Павлаупућене Колошанима: Онје ϊηαβα тела. православни. сконцентрисано време. у суштини. живећи у Христу. Царство Божије је бла.моћи у његовој слабости. а наставља се подвижнич. У складу са другим становиштем. оно не може бити обухваћено уобичајеним одређењем ре. Са тог становишта не ствара Бог човека него човек Бога. човек се осећа немоћним у све.ставно преноси у будућност или да ишчекује наслађивање Царством небеским након историје и након свршетка времена. садашњост и будућ. Свети Симеон Нови Богослов каже да онај. „Црква" значи „Тело Христово".

јер „сваки грех наноси модрице и ране". учитељима и служитељима сваке цркве.лењу.ти јединство и заједницу са Богом. оно је неопходно и стога што ће у противном боговиђење. Самарјанин је Сам Христос. превас. одвео човека у велику. ко се стара ο својој чистоти. Хришћанство без очишћења је утопија.колико истина. Када смо очишћени и када се старамо ο исце. учи. На њој је милосрдни Самарјанин. а кроз Павла и архијерејима. и посадивши ϊα на своје кљусе одведе хау Њстионицу и постара се око њега (Лк. брине ο несрећнима и чува се да га не опогани овај свет. а то је апостол Павле. Христос је на тај начин наш живот а ми смо „удови Христови". . не обмањује своје срце. ριεοτο да буде животворна светлост. представља истине које смо управо нагласили.ма. одакле управља историјом и људским животима. „И западе међу разбојнике. Посадио га је на Своју сопствену животињуг„Примив.33-34). Христос. бити сажижући огањ. чудесну и пространу гостионицу. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посећивати сироте и удовице у невољи њиховој. дакле. исцелење. него да је. тако се људска природа.но и уље. Јакова. онда можемо говорити и ο религији. а то су пророчке изреке и јеванђелска учења. уздигао га је ка Оцу на небесима".ка својега него вара срце своје. јесте побо. Да би човек задобио подобије и достигао боговиђење. као што каже Давид: Усмрдише се и затојише ране моје од лица безумља мо1а (Пс.жан и обитава у побожности. а Црква као болница. Обожење је истоветно са „подо. 37. које представља балзам за скупљање рана. онда он не живи истински унутар Цркве. а то је Црква.нивши да оздраве помоћу савета и опомена Старог и Новог Завета". а то је ђаво и силе противне човеку". Овде се Христос приказује као лекар који исце. морамо имати у виду циљ хришћанина да достигне блажено стање обожења. Он преузима на Себе људску природу и обожује је.ши тело на своја сопствена божанска рамена. терапија. За ране је користио ви. Уздржање на које се указује даје нам право на тврдњу да хришћан. сагласно речима св. 10.Христос не обитава једноставно на небесима.ходно му је потребно очишћење. исцели их стављајући им лековите облоге.6). Који је са неба сишао на земљу да би исцелио рањеног човека.шћанин учествује у богослужењима а да претходно није прошао кроз живототворно очишћење (а богослужења за циљ имају и човеково очишћење). говорећи: „По. Човек је из Небеског царства сишао у царство ђаволских обмана. Када хри. Ране којима је он изложен јесу различити грехови. Предао га је гостионичару. Како су људи болесни и рањени грехом. сажали се и приступивши зави му ране и залиуљем и вином.ћи ову параболу. у највећој мери. Онај. Према другом тумачењу. „уље доноси утешну реч. Веома је карактеристично да свети Јован Златоусти.кву. другачије речено. него и да је сједињен са на. То очишћење и исцелење јесте дело Цркве. обожена у Христу. 1. поуку која саби. налази са десне стране Оца. Овај цитат јасно показује да је побожан онај ко зауздава свој језик.брини се за народ што долази из незнабожаца и који ти предадох у Цркви. односно у ову саборну Цр. његоваје побожност узалуд. Оно подразумева исцелење човекових страсти како би могао задоби. Христос се побринуо за рањеног човека и довео га у гостионицу тј.бијем".љује болесника. а вино. анализирају. α не зауздава јези. Као другу претпоставку. у болницу.26-27). У причи ο милосрдном Самарјанину Господ нам је указао на не. и чувати себе неопогањена од света (Јак.ра расејан ум". „помешао је Светог Духа са Својом Крвљу и оживотворио човека". брата Господњег: Ако ко од вас мисли даје побожан.ство није ни философија ни религија у оном смислу у коме се схватају „природне" религије. Чим је Самарјанин видео човека који је допао међу разбојнике и којега су ови ранили и оставили полумртвог.

нису чак ни свесни постојања тог органа" („Ромејиили ромејски Оци Цркве". 8. . Из начина на који св. 62.цаја на друштво захваљујући успеху у постизању различитих степена исцелења делимично функционалних личности. као и у другим поглављима и одломцима из текстова Светих Отаца. конкретно. сгр. У свом друтом делу исти професор каже: „Светоотачко предање није нити социјална философија. нити пак вер. Неисцељени..цели болести које муче људе.исцелитељи народа Божијег. Веома сам захвалан свештенику и професору Јовану Романидису јер је у својим радовима истакао управо ову истину.С. посебно код оних простодушних:Грешећи се ο браћу и рањавајући њихову сла. разним болестима и мукама обузете. Овде налазимо исту контрадик.цељује све људе духовним саветима. Показало се да је она у наше до. То је основ. нити етички систем. Го. делећи свима просфору" (Р. Апостол Павле добро зна да је људска савест слаба. Солун.12). хришћанство. износи се управо ова истина.. и бесомучне.1-2). ноетичка] енергија душе која се умно и непрекидно моли у срцу јесте физиолошки орган који свако поседује и он захтева исцеле.исцељивао сваку болест и сва. Умна [мислена. када се хришћанство представља као философија или као неплодна спекулација. Он. него као медицинске науке сродне психијатрији и имале би великог ути.23-24). Она тежи да ис. посебно они садржани у „Добротољубљу". дакле. Једино трезвеноумно и подвижничко руковођење Светих Отаца води ка исцелењу тог органа.скопи и свештеници исто као апостол Павле . док су епи. Нити философија. Овде поново желим да нагласим неопходност Цркве. и то углавном на психијатрију.. култура или народно предање (као обичај или начин понашања. не прихвата поступак какав он прописује.Према светом Јовану Златоустом. каже: „Вероватиу Христа а не доживети исцелење у Христу значи не веровати уопште. „Исус Христос. и одузете. 22-23.бу савест. У Књизи Откривења се каже да је Јован Јеванђелиста видео реку живота како истиче од пре..знати подвижнички списи. Јован Златоусти тумачи ову причу очиглед. 1984. 4. по први пут појавили у XX веку.но је да је Црква болница која исцељује оболеле од греха. стр. имајући велико поверење у лекара. живот света". Ни на који начин се пророчки јудаизам и хришћанство не би могли тумачити као религије које користе разне магијске методе и веровање да би обећале бекство из наводног света материје и зла или из света лицемерја у наводни свет сигурности Иуспеха (Јован Романидис. највероватније их не би окарактерисали као религије. 755-757).12). као интелектуално богословље. ο Христа се Грешите (ΐ. том. 9. Павле подржава цркве Божије и „ис.ски догматизам.ба запостављена. на грчком). У том погледу оно у ве. Исто тако Христос је. 22. Те истине се појављују и на многим местима у Новом Завету. 28-29. и то углавном болести душе. стр. оно је исцелитељски поступак. на грчком.спод каже: Не требају здрави лекара ивго болесни (Мт. Да су се пророчки јудаизам и његов наследник.Κορ. илишће од дрвета беше за лечење народа (Отк. као лаичка побожност) представио ова учења као исцелитељску. дакле. као исцелитеш душе и тела.стола Божијег и од Јагњета:са обе странереке Дрво живота. превасходно исцелитељско.глављу.но учење Новог Завета и Отаца Цркве. и месечаре.ње. у даљем тексту РР). Верујем да је у томе његов велики допринос јер је у овој епохи. и да је стога добро схватио истински смисао хришћанства.ликој мери подсећа на медицину.ку немоћ у народу. и исцели их (Мт. Дело Цркве је. Уверен сам да су незаборавном професору добро по.торност као и у случају болесника који. У ономе што следи у овом по. нити било која позитивна или друштвена наука нису у стању да исцеле тај орган. и приведоше му све болеснике.1. терапијску науку и поступак.

ским. подељени на болесне. јер су неке његове изреке у грчком издању „Добротољубља" приписане св. ко се моли умом.целитељска наука. који нису у стању просветљења. Напротив. од очишћења ка просветљењу. Нилу. Григорије Богослов. дакле. 4. и ова заједница је човечије богопознање. односно психотерапијски метод и поступак. Нису сви за ово дело него само „они који су испитани и који су прошли кроз боговиђење. и само они могу показати хришћанима прави пут за досезање „места" исцелења. стр. Православним не чини само добра воља. Ти сте. Сви. 27). човек који није истински познао Бога говори ο њему само „са нагађањем" (исто). 1. Исто се може рећи и за богословље. Из учења Светих Отаца врло добро знамо да је свако.И заиста. созердање.ширимо оно што је речено. Богословље је. „Свети Оци не одређују људе као добре или лоше. онда ћеш се истински молити.те је услов знања ο Богу" „Ко је осећања своја савршено сјединио са Богом. тога Сам Бог тајанствено уводи у истине Своје. добра одлука. који су претходно били очишћени у души и телу или се бар очишћују". „Врхунац чисто.ња] прешли на теорију. он пише да није за свакога да богословствује. која се нису претход. 206). Православно богословље јасно показује да је оно. који су задобили заједницу са Богом.ма. веома је лоше да се ο Богу говори „са нагађањем".У цркви смо. богослови су само они исцељени. Нил (или Ева. Навешћемо учења Светих Отаца везана за богословље и богослове. Човечанство се у дубини дели на оне са болесном душом. на оне који се лече и оне. потребно је да овде про. могу говорити ο Богу. и плод и метод исцелења. имају болесну душу. ко је задобио благодат умно-срдачне молитве. плод исцелења. у највећој ме. Само они који су од праксе [дела. Овај светитељ зна како се у нама развија „демонско богословље". излечене и оне који се лече. Таква подела је површна. стр.] повезује богословље са молитвом. просветљење и обожење.грије) каже: „Ако си богослов. тј. јер ово није једноставна и лака тема. исто тако.овладава у нама није пометено немирима или погрешним представа. да говори ο Богу. ο чему сведоче и литургијски текстови" (исто. Друтим речима.14). онда сибогослов" („Добротољубље". који су већ излечени.кона. исцелитељски поступак. Због тога се свако. налази у заједници са Богом.срдачном молитвом. У славољубивим срцима.Е.гим местима у својој Лествици духовног наслађивања.но очистила деловањем Пресветог . док са друте указује на пут ка исцелењу.ри. Богословље као терапијска [исцелитељска] наука Из онога што је досад речено сасвим је јасно да је хришћанство ис. Е. превасходно са умно. 182) Свети Јован Лествичник представља истинско богословље на мно. Како бисмо јасније сагледали те истине. Сматрам да би требало да почнемо са светим Григоријем Назијан. Α када се то дешава? Онда када смо ослобођени од свих спољашњих оскрнављења или узнемирења и када оно што пре. јер доклегод не дође до сједињења свих наших осећања са Богом. светитеље. том. На почетку својих чувених богословских текстова. јер то човека одводи у прелест. 2.пени исцелења су сврха светотајинског живота Цркве. Тако св. прев. Овај тип молитве и јесте један облик созерцања. ступио на прве степене созерцања [теорије]. Α ако се ИСТИНСКИмолиш. стр. дакле.П. јер није случајно да је управо њега Црква назвала Богословом. тј. Због тога светитељ саветује: „Неопходно је да човек буде уистину смирен да би познао Бога" (св. с једне стране. према светоотачком учењу. прим. као моралне и неморалне на основу моралних за. То није философија него. Свети Нил Подвижник [вероватно је реч ο Евагрију. морални поступци или оданост православном предању него. и очишћење. тешко је говорити ο Богу" (поука 30.

64). стр. стр. У учењу светог Дијадоха Фотичког богословље је представљено као највећи дар који Свети Дух нуди човеку. Свети Максим у наставку каже да је „човек удостојен благодати богословља онда. другачије речено. Према томе.ски начин. исто тако. Солун 1977. 118). 226).на грчком). „достићи богословље какво превазилази ум и одликује се најузвишенијом. оно је откривење Божије дато човеку и Свети Оци га одређују као „созерцање". Дар богословља . дело. На другом месту.но. каже да ће човеков ум.де помиње као созерцање. знање ο Богу. Постоје монаси који су привржени безмолвију [тиховању] и озарени благодаћу Божијом. Према св. исти светитељ каже да „љубав рађа духовно знање и да за њим следи највећа од свих чежњи: благодат богословља" (исто. У првом случају. дакле. том. а то је покајање [тачнији превод грч. Онај. ко робује страсти. Богословље је овде такође тесно повезано са созерцањем и молитвом.шћења. откривено је за онога ко је досегао созерцање. благотворан и смиреноуман него. Ако човек није очишћен од страсти. израза μετάνοια био би „преумљење"] и очишћење од страсти. „изнад логике"].ви".тим Његова својства. Исто учење налазимо и у делима светог Максима Исповедника. 2. 33). према Светим Оцима. дуготрпељив.Духа. „он напредује у (духовном) знању". Свети Таласије. када започне са (једноставном) вером. који „се увек труди ο ономе што је унутра".стички стослов". 146 . Ка. Богословље је изнад разума [досл. путем интелекта.словствују. богословствује имоли се" (исто.умним изучавањем речи Божије. Тумачећи те речи. који је делио исто гледиште. када на крилима љубави Божије.Κορ. односно „делања" [„праксе"]. На другом месту. а превасходно од Бога дарованом благодаћу" (нав. демонско. „Сви Божији дарови су савршени. „созерцава. „знање без делања је демонско богословље" (Ра1го1о§1а Сгаеса. па ипак не бого. Светитељи не примају „божанске ствари интелектуалним путем" и. односно као боговиђење. док је у другом случају [у созерцању] „његов заједничар вођен ка унутрашњим својствима бестелесних и телесних бића". које није резултат очи.ма. Дијадох каже да духовно знање сједињује човека са Богом. будући да „ум испуњен уобразиљама није способан за богословље". Богословље се и ов. непролазном вером и виђењем невидљивог" („Добротољубље". 12. а мудрост другом човеку (ΐ. апостолу Павлу. „он напредује у разборитости". Максиму. овај исти свети отац каже да човек. не са. стр. а превасходно од уобразиља [замишљања]. Богословље или.мо да постаје целомудрен. „испитујући Духом Све. колико је то могуће уму човека" („400 глава ο љуба. не би требало да се „неуко бави богословљем". 227). превазишавши и делање и созерцање [теорију] пребива у Богу. дејствовањем Светога Духа.да човек живи практичном [делатном] философијом.ликује врлине од порока. нечисти демони нам „држе предавања ο тумачењу Светог Писма".ће да речима изрази оно што зна.8). али да га не покре. али ниједан не распламсава срце и не покреће на љубав према Његовој доброти као богословље". друтачије рече. Када искуси созерцање. стр. Мора се нагласити да је оно богословље. Свети Дух даје духовно знање једном. стр. Богословље је „превасходни изданак Божије благодати и награђује душу највећим даровима" („Гно. он је способан да раз. св. него на „начин апостола". Светитељи су живели богословље „исписано Духом". они се богословљем не баве на аристотелов. Мудрост је један од најређих дарова и Бог је дарује човеку који у исто време поседује и способност изражавања и снажан ум. ^•'"ТТрема св. стр. он није у стању да беседи са Богом или да говори ο Богу. богопознање „долази кроз молитву и дубоко безмолвије у савршеном немару за житејско док се мудрост задобија смирено. 601 С).

величанствену појаву војске у њеном сјају и блиставим униформама.чају. на пријемима и парадама. имају. .ма вере нуди учење ο њима сагласно свом сопственом разумевању. у крајњем слу. одбадују светитеље и надимају се гордошћу" (исто. апостоле. Јован Романидис: „Право. „Добротољубље". Због тога се у православном светоотачком предању богословље повезује и поистовећује са духовним оцем и духовни отац је превасходно богослов . утврђења или офанзивних и дефанзивних шема. Онај ко тежи да. напро.ње поседује непосреднознање ο неким Божијим енергијама или их пак познаје посредно. као ни здравствено стање до којег пацијента треба поново до. светитеље. Осим тога.тив. Максим Исповедник. другачије речено. истински богослови и да је богословље заправо боговиђење. То је као касапин који заузима место хирур.вести" (Ј. Такав је. сигурно није духовни отац нити би се могао назвати богословом у правом смислу те речи. док се друга бори против менталних и физичких болести. а не рационална наука.славни богослов је превасходно онај ко кроз просветљење или виђе. може примити откривења и након тога их пре. Догматско и символично богословље.другачије речено. они што нису прошли очишћење. 85 . у свом безумљу.га.дати људима. ко без знања и опита у ствари. или кроз Писмо. налази у процесу очишћења.32). према франколатинском моделу.чаван или изучавао ратну вештину. терапија. 15). списе Светих Отаца. постао „богоборац" (исто. астрономија или хемија него. али у сарадњи са човеком.ћи за циљ здравље и начине његовог васпостављања.1. стр150).3. онај ко доживљава божанско и способан је да непогрешиво води своја духовна чеда. а посебно у делима ђавола и демона. и отуда сле.кроз пророке. созерцање које називамо богословљем" („Тријаде". Романидис. Богослов којем су непознати методи непријатеља и савршенство у Христу не само да је неспособан да се својим сопственим савршен. дакле. Свако.ховно познање тајни независно од оне [човекове] силе која природно трага за таквим знањем" (св. Карактеристично је оно што пише о. има полемички карактер као стратегија или медицина.ди да богослов може да исцељује друге.1. не познавајући узрочнике болести. з.12).уздано је изгубио разум. рационално појми верске догмате. једно исто. Богослов и духовни отац су.ра. па чак и када би био генерал. нити методе њиховог лечења. Све ово показује да је богословље плод човековог исцелења. Богословље није апстрактно знање или делање као што је то логика.јеенергија [дејство] Све. обраћајући пажњу само на дивну. ____________________— ' ■— Уучењу светог Григорија Паламе каже се да су они.1. исто тако. био обу. Богословље је у суштини исцелење. стр. Само човек који је очишћен или се.тог Духа. а сусрели су свете људе и разговарали са њима. а да при том није ратовао. 2.жијим или делима творевине. том.на грчком).лом. То је исто као када би некога називали генера. 3. „Јер постоји знање ο Богу и његовим догматима. који виде Бо. „покушавају да расуђују сами од себе. постоје случајеви када људи без дела. јер Свети Дух „не даје човеку ду. Ова прва се бави питањима одбране и напада кроз телесне вежбе и стратегију за распоређивање оружја.ством бори против непријатеља него. одлуке и правила Васељенских и помесних сабо. покушавајући да речима искаже Добро које превазилази сваку реч. може бити посвећен у неисказане тајне и велике истине. Богослов је онај ко кроз ово непосредно или посредно духовно знање и боговиђење поуздано зна како да прави разлику у делима Бо. по. није ни у положају да исцељује и води друте. математика.га или лекара. Без дара разликовања духова није могуће проверити духове и увидети да ли је нешто дејство Светог Духа или ђавола и демона.

Отуда исходи и покушај појединца да и Бога и палог човека искористи како би осигурао своју личну безбедΗΟСЈ[Ј^^1£^у^XI^Ροманидис.сних функција уопште и в) робовање потиштености и условима окру.ству друтих чинимо оно што чине само људи који нис:у при чистој свести" (Лествица.С. ум се поново помрачује и умртвљује.сти" (Коментар на Посланицу Римљанима. Р.Е.цирамо шта је заправо исцелење. Павла да кроз непослушност једнога човека посташе мнош Грешни (Рим.но и изнад свега исцелитељске науке. када је озлеђен ко. Тако је кроз непослушност једног човека. Свети Јован Лествичник пише како се „демони труде да помраче наш ум". исцељује у нама? Неопходно је да то објаснимо у ономе што следи. живот света. Та болест је првенствено робовање и отпадништво ума. 11. Људска природа је оболела кроз „отпадање" од Бога. омилија. исти светитељ сликовито спомиње корен као символ: „Смрт је након Адама ушла у целокупан људски род. 15. људска природа оболела од греха.. б) неразликовање ове силе од функција мозга или теле.рен. он нас често наводи и подговара да и у прису. Сваки човек је. него као они што имају исту такву природу..19). тј. целокупна његова природа је оболела и он ту болест предаје и својим потомцима. Адама. у различитим степенима. исто као што. ослобађа од робовања греху и ђаволу и сједињује са Богом. стр. стр. 74. која је потпала под закон греха. Кроз „обред рођења у Богу". не као Адамови сукривци. него медицински. кроз свето крштење. Свети Кирил Јерусалимски то тумачи овако: „Након што је Адам услед греха пао и потонуоу пропадљивост. Карактеристично је оно што каже св. Због тога се крштење назива просветљењем. Григорије Палама: „Ум који се побунио против Бога постаје или зверски или демонски и. јер тада нису ни постојали. поука. 5. Светоотачки списи јасно показују да сваки грех и свака страст умртвљују ум. Након тога. будући да је изложен окружењу у коме та сила не дела или дела далеко испод своје могућности. Шта је исцелење [терапија] Будући да смо рекли да су хришћанство и богословље превасход.тим. Исцелење [терапија] душе првенствено означава исцелење и осло.П.Могли\ /^бисмо тачније утврдити да је „човеков пад или стање наслеђеног гре. На друтом месту. Тада су многи постали грешници. 113). а услед греха.де и нечистоте и у нашим удовима се појавио закон дивљине. Шта Православље. помрачење и смрт ума. требало би да сада укратко ски. На тај начин се у православном учењу схвата наслеђивање греха. Овде се углавном . након што се побунио против природе.ма"..жења које отуда следи. међу. Христос. У једном од поглавља обратићемо пажњу на природу човековог ума.. 785).вљем и богослужењем. човеков ум се просветљује./ вео пад своје умне [ноетичке] силе. Прародитељски грех је човеково удаљавање од Бога и губитак божанске благодати. и млади изданци који из њега ничу морају увенути" (исто. 788-789). 114). Исход неодговарајућег делања умне силе су лоши односи човека са Богом и [лоши односи] међу људима. То посебно чини демон блуда. дожи. Речи св.3. са својим богосло. Е. стр. (51.на грчком)/" ^ Тај губитак Божије благодати умртвљује човеков ум.бађање ума. стр. 23 . чезне за оним што припада други. што је за последицу имало ослепљење. и „запленивши ум као водећу способност човекову. Људска природа је у Адаму постала болесна кроз изопаченост непослушања и зато су у њу продрле стра.ха: а) неспособност његове умне [ноетичке] силе да исправно дела или да уопште дела. одједном суу телесну природу продрле насла. Свети Оци не тумаче правно.

а треће га крунише највишим мистичким искуством. за своје васпитање.Πβτρ.8). Који познаје срца.чи им давши имДуха Светога као и нама(Дела ап. Он изазива тескобу и узне. творећи светињу у страху Божијему (2. Апостол Петар је потпуно свестан да је љубав једних према друтима плод чистог срца.9). „као што тело греши преко (чулних) ства. Апостол Павле препоручује коринтским хришћанима: Очистимо. вратити у следећем поглављу. 74). 122 . Покушавајући да јасније одреди шта је нечистота ума. тако и ум греши страсним помислима и има.на грчком). друго да не познаје нешто од постојећег [тј. Ова истина показује да пад ума изазива пометњу у читавом духовном организму. Томе ћемо се.мо ο уму и срцу.22). 90). да буду и споља чисте (Мт.да приста. ι).Кор.Прво очишћује човека од страсти и украшава га врлинама. и као што тело блудничи са телом жене. Мора се нагласити да многи Свети Оци истичу ова три степена у духовном .ри и има за своје васпитање [обуздавање] телесне врлине. стр. стр. што Свети Оци називају ожи.Тим.њем. неопходно исцелење. τά καθόλα] треће . неку од универзалија. јер мислено види облик свог сопственог тела где се сједињује са обликом жениног (те. од суштинског значаја. Свети Максим Исповедник дели духовни живот на три степена.сли. Сагласно истраживању дела светог Максима. посведо. 15.гледу спољашње чистоте али немарне према оној унутрашњој. дакле. па самим тим и шта је његов пад. У учењу Господа и светих апостола много се говори ο чистоти ума и срца.ста срца љубите једни друге искрено (ι. Из тог разлога психотерапеути не могу много помоћи.ко богословље.вљеили једноставно 6о1ословље. То је помрачење и пад ума. На Апостолском сабору у Јерусалиму Петар је. Очишћење срца и ума је. стр.шње болести. тако и ум блудничи са помишљу ο жени маштаријама свог сопственог тела. које овај свети отац назива екстазом.во да има нечисто знање. Господ је рекао: Фарисеју слепи.14).шевне врлине" (исто. „Тај. Свети Мак. 9. пишући свом ученику Тимотеју. Максиму Исповеднику". Имајући у виду фарисеје свог времена. 7. 2) природно созерцање [теорија]или једноставно созерцањеи 3) мистичко богосло.26). Исти свети отац учи да. „његово учење ο личном приступу спасењу подељено је у три основна дела: 1) практична философијаили практично делање [пракса). тако и ум има свет ми.Ова три дела сачињавају основне степене на стази човековог личног спасења" (јеромонах Артемије Радосављевић. Агина 1975. 1. дакле. То су практична философија. иако знамо да је ово двоје у светоотачком богословљу једно. Уму је.миреност и уопштено чини да човек доживљава пад у свом његовом трагизму. стр.3. природно созерцање [теорија] и мистич. међутим. будући да једино Христос може васкрснути ум умртвљен страстима.жавају старозаветног закона. себе од сваке нечистоте тела и духа.сим поучава: „Као што тело има свет ствари. грч. друто просветљује његов ум истинским позна. Крв Христова ће очистити савест вашу од мртвих дела (Јев. ду. 23. очисти најпре изнутра чашу и зделу. овај апостол уверава да имамо тајну вере у чистој савести (2. тако да каже: Од чи.на спасења по св. 93-94). Тако многи проблеми који нас муче потичу од ове унутра. дакле.је на грех" („400 глава у љубави". свети Максим пише: „Нечистота ума јесте пр. веома брижљиве у по.да има страсне помисли и четврто . да није познао неки од општих појмова. суочавајући се с проблемом хришћана потеклих из незнабожачких народа ипитањем да ли најпре треба да буду обрезани и да се придр.бавимо темом његовог помрачења.вотворењем и очишћењем ума. исто тако." ла)" („400 глава ο љубави". Ми пише. рекао: И БОГ.

Григорије Богослов).слимо на њено ослобађање ОД страсти (св. на теорију и праксу]. умртвљени ум не може бити очишћен и оживотворен ако не сиђе Свети Дух. јер „само Свети Дух може очи. Григорије Богослов. исти. при. том.тивно. Због тога се за чување ума може рећи да „рађа светлост и муњу. Укратко. ако наша ревност садржи злобу и ако љубав према Богу није непрестана. то „бесно и халапљиво псето" (Лествица. Свети Максим наглашава да у случају оних учених созерцање претходи делању. Исак Сиријски. 1. „Прак. том.С. У оба случаја исход је. 215) или. „Добротољубље". стр..шћење ума. 90. том. 4. у ствари. стр. на преображај страсти. када се кроз заједничко делање божанске благо. то значи бити задивљен и схватити све што је било и што ће бити. Карактеристична особина чисте душе је „разум лишен зависти. када су у питању уста. „Добротољубље". У сваком случају. када је у пита. 1.њу тело. ИсихијеПре. Илија Презвитер. 1. Максима Исповедника созерцање није независно од делања. Таласије.ако јенаш разум завидљив. а созерцање делотворно". даје светлост и доноси огањ" (св. у суштини. стр. очи. човековом очишћењу и спасењу. јер води ка истом резултату. срца и образа. Ова подела не представља директну супротност претходној него је. У погледу руку. нити је соерцање истинито без делања. док га. тамо је и просветљење" (св. боље речено.животу: практичну философију или очишћење срца. па . 412). али га „патње које доживи у борби постепено очишћују и враћају у природно стање" (авва Доротеј. „Делање није поуздано без созерцања. стр. ми првенствено ми. делање [пракса] претходи созерцању [теорији] или боговиђењу. 1. Због тога авва Доротеј захтева: „Учинимо да наш образ буде чист. И поред човековог напора. јер делање мора бити разборито. састоји од поста и бдења. 412). 384). Дија.просветљење ума и заједница са Богом. очи.ма. том. стр. Ум је образ Божији. стр.. 3. духовни живот се дели на созерцање и делање [тј. стр. Р. посланица. чини псалмопојање.С. молитва и безмолвије [молчаније] које је корисније од говора. У сваком случају. он је онда и просветљен. „делање се. 5С.дох Фотички. „Созерцање је духовно виђење ума. Извесно је да према учењу св. поука.лање" (Р." (5С. међутим. „Добротољубље".1433-1437). а созерцање . дакле. док код неуких најпре долази де. Исцрпније речено. оно је у исто време и пози. 466). 289). Очишћење није. стр. јер је делање очишћење срца. он [ум] тада просветљује и бива просветљен. „Добротољубље".Ако човек након очишћења чува свој ум од греховног оскрнављења. истоветна са њом. Ако се човек бо. 2.ри да се не препусти греху и ако води битку са страсним помислима.родно созерцање или просветљење ума и мистичко богословље или заједницу са Богом путем созерцања. јер „тамо где је очишћење. узрочник теорије [созерцања]" (св. стр. Созерцање је умно [мислено. 19). 258). том. И заиста. можемо утврдити да је човеково лечење. Ми смо тај образ оскрнавили и он мора бити очишћен. 260).звитер.шћење је „уједначено узрастање" људског бића које води просветљењу ума. то значи да наше срце још увек није очишћено. Мораћемо да претрпи. Другачије речено. 36. пракса [делање] је све оно што руке чине без роптања" (св. када говоримо ο очишћењу душе.СТИТИум" (Дијадох Фотички. каквог смо га и примили. стр. само негативно. духовно] гледање" (св. „Добротољубље". васпостављање ума у његовој првобитној и првосазданој лепоти. незлобива ревност и непрестана љубав према Господу славе" (св.са или делање је. дакле. 168). Осим тога.мо патње и неподношљиву горчину док не очистимо свој пали ум. он бива понижен и потучен у тој борби.дати и људске воље ум очисти. Сагласно другој подели која се појављује у светоотачким списи.

Нема никаквог значаја да на овом месту набрајамо више степене док их не постанемо свесни и док их не применимо.зици и метафизичкој гносеологији и логици. који је уједно и метод православне вере. опису. стр. морамо следити да бисмо оздравили. „када дубоко промишљамо ο пропустима који су се десили у пометености дана". док је Палама за основу узео искуствену потврду. Монахињи Ксенији.исцелитељски поступак Након што смо видели шта је хришћанство.јући велику вредност молитве сатворене током ноћи. који су излечени. придајемо велики значај очувању вере.жиште на неповредиво очување догмата.вославног богословља и шта је исцелење. колико на ње. „тако да у тишини ноћи може. Неоспорна је чињеница да су данашњи хришћани несвесни свог духовног стања. 4. Варлаамово учење се заснивало на метафи. Само када смо свесни свога стања можемо и да зажалимо због њега. РР. стр. какав је карактер пра. Ако смо већ поставили проблем. дакле.целитељског поступка. Свети Максим учи: „(Човек) који је познао немоћ људске природе стекао је опит Божије силе и помоћу ње је нешто постигао. Свети Петар Дамаскин.Ми. каже: „Упражња. Управо због тога ми.ма Светог Духа и украшени врлинама. велики дар самоосуђивања. друтачије речено. „сукоб између Пала.ревање". Осим тога. јер је „самоосуђивање увек повезано са смирењем" (св. али исто тако и ο путу који ми. право. 18 . не само зато што се плаши. том. 154).на грчком). Он показује да у души постоји смирење.мо постати свесни грехова које смо починили и онда због њих плака. уверење и исходе који су се могли доказати" (Ј. неће се ни обра. то самозадовољ. Они. стр. једноставно зато што знамо да ће. због искривљавања вере. 108). . наводно. осврнућемо се на метод ис. православни. Када постане храм Светог Духа. а нешто се тек труди да постигне" („400 главаο љубави".ње је бреме које.чак и нешто лепше од тога: заједница са Бо. стр.мо искривљавања учења. Претходно смо већ нагласили да богословље треба тума. лечи душа? Најпре морамо да нагласимо постојање праве вере. и стављамо те.вори човеку који оправдава самога себе? Ми смо као они фарисеји из времена нашег Господа.ство које нас унесрећује уништава дело спасења.тодама излечи болесника.ти" („Добротољубље". и исцелење само по себи бити искривљено. сада морамо учинити све што можемо да пронађемо метод за задобијање чистоте срца или. исцелења. Исто можемо рећи и ο богословљу. Када покушава да различитим терапијским ме. Григо.чити као медицину. па према томе и спасења. медицина има у виду здраву особу. 68). који нису осећали да им је потребан лекар.славни. Метод исцелења . испуњени дарови.ме и Варлаама није се односио толико на врсту догмата. Самопознање је један од првих корака ка исцелењу. јесу светитељи Божији. када нема могућности да се развије унутрашњи живот? Са осећањем да смо болесни треба да буде повезано и „самопреко. На жалост. Добротољубље. Ми смо „умртвљени сагрешењима" и не само да то не запажамо. болесни. Како да се открије велики дар покајања и жаљења у срцу које не осе. него чак и осећамо да смо. Богословље је учење Цркве ο духовном здрављу. Романидис.гом. Како Христос да го. него и зато што бисмо изгубили могућност оздрављења.рије Палама. Самоосуђива.ћа своју празнину. Да би неко оздравио. 3.тити лекару. од суштинског је значаја да осети да је болестан. кажемо да је лечење успело. том 4. тј.Ако болестан човек није свестан своје болести. када се положи на душу.вање моралне врлине се остварује дубоким промишљањем ο ономе што се десило током дана". Како се.гове методолошке основе.

може и другима помоћи да га пронађу. ко је пронашао свој ум. па чак и формалним при. нити механички.ствичник. Ево како Свети Оци виде духовно очинство. Свештеници. Сматрају их за чаробњаке који се баве чаролијама! Ми.тургију. уништава страсти и испуњава срце најблаженијом радошћу" (исто. како ћемо показати своју лекарску вештину? Било би то немогуће. а онда помаже и другима да се исцеле од оне болести од које је и ОН исцељен" (св. који је познао велико благо које називамо духовним здрављем.њима.штине. међутим. прибави фластер. који је уистину сличан лекару. Већ смо рекли да духовни отац мора бити богослов и обрнуто. Свако. Он је најпре био излечен од своје сопствене болести или се. маст за очи. лековите масти. ко је прошао кроз демонска лукавства са сигур.чан у погледу онога шта свештеник треба да чини да би исцељивао: „И ти. а онда исцељује и сво. међутим. Није. стр. Такво вино је.ви. „Ум. завоје. они исто тако исцељују људске душе. напитке. Тако се у овом случају примењује изрека Лекару. 2.не лекара помоћу љубазних. Онај. сунђере. исто. да бисмо се добровољним ниподаштавањем себе оправдали за нехотичне грехе" (св. Многи савремени хришћани сматрају свештенике за слуге Најви. Свештеник је исто тако и лекар. Овај светитељ јеврло карактеристи. Већина хришћана задовољава се формалном исповешћу или формалним присуствовањем Литургији. исцелитељ. 148). како да се њи. то су нега и освежење болесника од стра. корисне у разним бирократским пита. међутим. као духовни оци. врше различите Свете Тајне и просла. који. него светотајински. може помоћи и другима да оздраве. каутере. кротких и нежних речи. стр. у крајњем случају. Напитак је прекоревање које изазива огорчење. најпре исцељује самога себе. Фластер је лек за видљиве страсти. неопходан је терапеут. „Добротољубље". то је управо једна хитна и одлучна операција ради спасења болесника. Маст за очи јесте очишћење душевног ока ума. али убрзо затим доводи до исцелења.ношћу може да води своју духовну децу. задовољавајући на тај начин њихове душе или испуњавајући традиционалну дужност. Они не започињу са исцелењем својих душа. Α награда се не даје за речи. Прашак је понижење које погађа човека и лечи од трулежи гордости. Познато им је како да их избаве из заточеништва. нож. духовни отац.хов ум ослободи ропства. 109). само по себи довољно да осећамо болест. Давање лека је лечење унутрашњих страсти и очишћење од невидљиве прљав. поука. „Прави лекар је онај који има душу и тело без болести.шег и као црквене званичнике. стр.„цеди и подстиче и истискује спасоносно вино које весели срце човека.ју духовну децу. после . Јован Синајски. Истина је да чак и недостојан свештеник врши Свете Тајне. али он не може да исцели. 4. том. не само да служе Ли. Сунђер. 109).23). У сваком случају. средства за спавање. са плачем који му је својствен. из Поуке пастиру. Таласије. знамо да се Божија благодат не преноси нити машјски. Пуштање крви јесте брзо чишћење невидљивог гноја.чешћивањем и ничим више. Тај исцелитељ је свештеник.стр. „Сто. односно нашег унутрашњег човека. лек против повраћања. и коме никакав лек од других људи уопште није потребан" (свехи ЈованЛе. 25. него за дела.на пример. Григорије Палама.га смо дужни непрестано осуђивати себе и бити незадовољни самима собом.вљају божанску Литургију. 225). Лествица. стр. умилење" (св. излечи се сам (Лк. бори да буде исцељен. инструменте за пуштање кр. када је то потребно. Ако нам сва та средства недостају. натруњеног узбуђењем гнева. Они поседују поуздано знање ο путу исцелења од страсти и са њим упознају и своју духовну децу. 211). то јест за страсти тела. ο дивни човече. Онај. прашкове. „Самоосуђивање.

Постоји само неколицина монаха . Оно што се налази у Светом Писму је заповест Божија и они. ко не зна како се те ствари задобијају и ко. ко не лечи и не зна да излечи лекар. дале. брзо очишћује ум своје душе и он на овај начин постаје бестрастан и прозорљив" („Практична поглавља". услед тога. Свештенство. који трагају за својим спасењем.ховање].не неохеленистичке пропаганде против изихазма. Свештеник.уздржањем. Каутер је казна и епитимија која се за извесно вре. Романидис пише: „Потврда кроз понављање успешних ис. Оно што је за лекаре благотворни лек против повраћања. тако и настојатељи могу васкрснути сваку умрлу душу" (исто).вање самоуздржања и љубави. Лековита маст.ва некога ко се ни најмање не налази у стању просветљења. је . Јован Романидис пише и следеће: „Претпоставља се да су.то слепило да не види сопствена добра. назива се аскезом [ασκησις. Никита Ститат.исихаста.жничко делање: Ловек има пет чула. О. ученик св. исцелитељ. примењује се на сваку науку. ко не зна шта су просветљење и обожење. Данас.ни. То се јасно ви. разориће страстикоје су скривенеу нама (Таласије. морају је одржати. над сопственим опусто. том. стр. какво је описао Дионисије Ареопагит. Најзад.слушника и путем покорности пружити му одмор. и сан бесани. да опитно доживимо своју ништавност. а додир са исихијом [тиховањем]. Отац Ј.ко више него сви остали.вославни метод. 295). молитва. самоуздржање и безмолвије јисихија. слух са богомислијем. Као што се лекари без одвратности прихватају лечења сваке гнојне ране. да не би своју заразу пренео и на друге. то је утеха која се после паљења каутером указује болеснику речима или малим одмором тела.шењем. ти. На основу учења Светих Отаца. Симеона Новог Богослова. описује подви. а тако постоји и пет подвига: бдење. Завоји. 217). Превасходно желимо да укажемо на подвижништво. што је у медицини и патрологији исцелење. међутим. богомислије. исцелитељи који болесне воде ка исцелењу епископи и свештеници. Онај ко успе да их уједи. „Добротољубље". „Блажени сиромашни духом" представља Господњу заповест према којој треба да трагамо за духовним сиромаштвом. руковођен духовним оцем. у ономе што следи осврнути на ту тачку.ме човекољубиво одређује ради покајања. Подвижници би требало да пет чула повежу са пет подвига: вид са бдењем. укус са само.пуштања крви и операције. нож је налог и одлука да се одсече душевно умртвљени и иструлели уд.кустава. то је за настојатеља бестрашће.ди у Блаженствима (Мт. стр.5.1-12). трпељивости и безмолвија. односно. стр. то значи трпљењем до смрти учвршћивати и везивати оне који су онемоћали и раслабљени таштином.а то је метод православне побожности. то значи узети на себе бреме по. дакле. стр. такви свештеници су ретки.„Практико. Исто као што је бесмислено рећи да је неко. и све. након једног и по столећа од катастрофал. „Блажени који плачу" је Божија заповест да плачемо над сопетвеним гресима. треба да следи и тако задобије духовно здравље. Напор који чинимо да бисмо човекову вољу потчинили вољи Божијој и да је на тај начин изменимо. а ови први (епископи) најчешће долазе из монаштва. сасвим смо свесни да се целокупно Јеванђеље садржи од „правила за исцелење". исто је тако бесмислено и сматрати за богосло. „Добротољубље". Ми ћемо се. 3. не исцељује" (РР. готово да је сас:вим ишчезло" (РР. 27). Средство за спавање. својој духовној деци препоручује и пра. Могли бисмо укратко рећи да је подвижништво примена Божијег закона и очување Његових заповести. како бисмо описали метод који болесник. 18-19). подвиг]. „Блажени гладни и жедни правде". мирис са молитвом. том. 2.

стр.штво се превасходно састоји у очувању заповести Христа Спаситеља. 74). Писмо нас. стр. стр.ни правде. 2. 212). исихаста.ју је навикло. α заповести ЊеХове не држи. Христова заповест је. з. уподоби Богу и да нас сједини са Њим. стр. Дионисије Ареопагит („О црквеној јерархији". 2. Овај светитељ. том. по томе знамо да у њему јесмо (ι. будност ума. Човек који их поседује у себи. том. Творење врлинских дела је повезано са извршавањем заповести.јеум. како каже св. „400 глава. а пост слаби чулну жељу (св.. 77). стр.. пост унижа. којег тајанствено примамо у Светој Тајни Крштења и сматра очување заповести за један од њих:„Уколико се више придржавамо заповести. утолико Свети Дух очигледније излива своју блиставу све. Онај који Говори: Познао сам. Исто тако. Р." стр. „Блажени чисти срцем" је Христова заповест да очистимо своја срца. 107). што је могуће више. у наставку запажа да љубав према Богу долази од „освећеног извршавања божанских заповести" (исто.Божија заповест да бу~ демо гладни и жедни заједнице са Богом. молитва очишћу. „Добротољубље''.ша". међутим. „Очување Божијих заповести рађа бестрашће. Подвижнич. Максим. 3. ако заповести Његове држимо.2. као што се каже и у тропарима које певамо у Цркви .3-5). 2. Свети Григорије Палама каже да познање творевине долази од врлинских дела.вљање божанске Литургије. α заповести Његове нису тешке (1-Јн. не само да слаби тело него. Свети Јован Јеванђелиста. у њима налази Господа" (св. „Добротољубље". Желео бих да у ономе што следи поменем светоотачке изреке ο вредности Божијих заповести. учи да ћемо то постићи кроз најревноснија приврженост заповестима и вршење богослуже.7... 11) и тако читава душа излази пред Бога исцељена. „Давање милостиње исцељује вољну силу душе. Када је упитан шта је циљ врлинских дела. „Циљ наше јерархије је да нас. наглашава хришћанима: По томе знамо да смо Га познали. И као што смо рекли. Закон је свет. лажа је и у њему истине нема. Када Он каже „блажени". ία.држања И мржње" (св. Исак Сиријски.да заповести Његове држимо. 117). 3. „Добротољубље". том. просла. трезвеност или. Све ово указује да је подвижништво од суштинског значаја за оздрављење и васкрсавање душе. Основне заповести које утичу на наше духовно здравље су. том. бдење и моли.5). 225). Карактеристичан је начин на који св.ва тело: „Оскудевање у храни смирује тело монаха" (авва Теодор.ТЛОСТна нас" („Добротољубље".тог Духа.тва. и заповест је света и праведна и добра (Рим.жија . 2. чини да се созерцатељни део душе умртви и изгуби вољу да се усредсреди" (Дијадох Фотички. Јован Лествичник говори ο посту: „Пост је насиље над природом и лишавање грла насладе на ко. Послушност заповестима Божијим је „васкрсавање мртвих" (исто.ка слова). исто тако.12). 1. ученик љубави. заиста је у Њему љубав Божија достшла савршенство. непрестана молитва. Јн. Бестрашће душе ће очувати духовно познање" (св. исто је као да је рекао: „Постаните сиромашни. 592 А). „Сав циљ заповести Спаситеља је да ослободи ум (човека) од неуз. Таласије. на тај начин.гл. описује два основна пута деловања Све.2.пост. Свети Григорије Синаит. пише: „Сједињење са Богом и уподобљавање Богу" („Тријаде".ник". чистота срца итд. 67). међутим. ово подвижни. гашење . „Стареч. 42). Α који држи реч Његову. Исти Јеванђелиста одлучно истиче: Ово је љубав Бо. з. Претеран пост. стр. плачите и будите жед.С. другачије речено. „Божије заповести превазилазе сва блага овога света. 4. Максим.

Читалац вероватно помишља да све ове терапијске поступке. стр. који су мелем за душевно око (в„ Отк. тако ћемо се и ми кроз пост и смиреноумље осло. виновник бестрашћа.ђутим. 14. јер је то уистину дело анђелско. стр.годат. а са друте на плодове какве он доноси души која се бори. Ми ћемо их. том. одмарање многоговорљивости. исцрпно обрадити у одељку насловљеном као „Православна патологија". Све ове ствари. Исак Сиријски каже: „Монах. јер у ноћној тишини може без по муке да их опази и ухвати" (20. И Он је читаве ноћи проводио на гори. Свети Јован Лествичник. поука. а то је бдење. Управо због тога су сви светитељи и волели пост. који разборитог ума истраје у бдењу неће изгледати као да је одевен у тело.То је превасходни метод за исцелење бо. поука. када се покаје.њем. Свети Јован Лествичник је јасан у том погледу. 1. разнежено срце. почне и добровољно да пости. Α наста вече и бијаше онде сам (Мт. представља узор будног монаха и корисне последице бдења: „Буд. човек се очишћује и исцељује од страсти. Врло је важно при. Душа која се труди и бди стећи ће очи херувима и непрестано ће ι ледати и опажати небеска виђења" („Подвижничка слова"). Будан монах је непријатељ блуда. Бдење је слабљење похоте. такође један од подвижничких метода исцелења. олакшица сна.лести душе. с једне стране указују докле досеже пост. Свети Оци су у својим животима осетили благотворне последи. а поспан . ослобођење од сновиђења. међутим. стражар ума. прогонство прљавих маштарија.но око очишћује ум. Осим поста. Горко зеље значи напор и труд поста. ме. У својим подвижничким списима. очи пуне суза. стр. мучили. Сигурно је да пост представља само средство али не и циљ. готово немогуће надвладати страсти и задобити бестрашће. Од суштинског је значаја да се придржавамо постова које је Црква установила и да се не трудимо да у потпуности удовољимо захтевима тела.23). врата и блаженство раја" (14. „Добротољубље". И отпустивши народ попе се на ΐοργ да се насамо помоли. двери умилења. на човекову душу се спушта велика бла. То свакако није истина. . основ без. чувар послушности. Будан монах је ловац помисли. а предуто спавање отупљује душу. 122). ако не будеш увек јео горко зеље и бесквасни хлеб. одстрањивање рђавих помисли. ту је још један начин исцелења. Без њега је.18) могу упражњавати једино монаси.це бдења.Упра. 100). смирено уз.дисање.бодити унутрашњег фараона: „Не варај се. св. спас од огрубелости. избављење од нечистих снова.молвија [тиховања]. „постје оруђе за обуку оних што чезну за самоуздржа. Као што су се Јевреји ослободили фараона и окусили Пасху након што су јели горко зеље и бесквасни хлеб. Господ нас је поучио како да се молимо током ноћи. Уз бдење иде и мопитва. поука.пламена телесне пожуде. Постоје и други терапијски поступци којима се исцељује свака душевна страст.жњавајући бдење. што показује да пост прати молитву и покајање. здравље тела. ведра скрушеност.гачије речено. Умно-срдачном молитвом и методом који користимо да бисмо ослободили ум и видели Бога позабавићемо се у одељку названом „Без. чувар помисли. које је он поменуо. Путем молитве.њем" (Дијадох Фотички.молвије [исихија] као терапијски метод". отпуштење грехова. дру. светилник душе.ште језика. очишћење молитве. топионица хране. 99). јер је сматрамо најважнијим начином за човеково спасење. са свим својим истанчаним расуђива.метити да човек. 267). укротилиште злих духова. Ти се нећеш ослободити од фараона нити ћеш небеску Пасху угледати. 3. стр.друг тога демона. а бесквасни хлеб мисао без надмености" (14.

Неки од отаца упитао је авву Нистероја: „Које бих добро дело мо. 4. исцелитељског по. још једном истичемо да је проницљиви православ.ђавање лека и примену одговарајућег терапијског. „Добротољубље". и ти. па је и са њим био Бог. у безмолвију и ћутању" („Лествица". плач. који је у суштини пут православног предања. међутим. сваки човек може применити Христове заповести на одговарајући начин. разболевши се од ока своје душе. када се даје у прикладно време. Покушаћу да у ономе што следи наведем неке од изрека светих ста. наглашава да је „чак и онима. . и „једног даровитог лекара који је посредством смирења извршио операцију надменог срца и извукао из њега сав гној".док. Молитва. Илија је волео без. Свети Григорије Палама. за другога је отров. поука.80). према томе. служи као лек. Свети Оци. Одговарајући лекови морају се давати у одговарајуће време.ступка. што значи да свако може да живи по њима. нека ти пред очима буде Бог. немој отуда сувише брзо одлазити. Чини се да је јасно да истом болеснику понекад треба послушност. покајање. исти овај светитељ. учини и чувај своје срце" (исто.љио Богу?" Старац је на то одговорио: „Ма куда да идеш. чак и онај ко живи у свету. стр.гао да учиним?" Он одговори: „Зар нису сва дела добра? Писмо каже да је Авраам био гостољубив и Бог је био уз њега.ме му није ништа друго учинио осим што га је бацио у очајање". Јосиф Тивејски каже: „Три ствари се одобравају пред очима Го.молвије и Бог је био и уз њега. Овај трећи ће уистину задобити узвишену круну". нека ти Писмо буде све. дакле. могуће уколико постоји епископ и божанска Ли.Свако. могуће да досегну чистоту. задобили су дар расуђивања и саветовали су сваком човеку да нађе свој пут. све што твоја душа пожели по Богу.е понизио болесника. трећа је када неко остане потчињен духовном оцу. Проницљиви исповедник. друга је када човек сва своја дела у чистоти испуњава пред очима Божијим. стр. Неко је упитао св. потпуно се одрекавши своје сопствене воље. хода. 26. стр. 97). Видео је.ва непокретан. једна иста ствар једном те истом човеку. том. говорећи ο чистоти. умилење. може жи. пост. Антонија: „Шта човек мора чинити да би удово. а он их прихвата са захвалношћу. како једном приликом ради очишћења нечистоте пије лек послушности.вети по заповестима Христовим. На овом месту карактеристичне су речи св. преби.1). не бринући ни ο чему људском. Α друтом приликом.раца наведених у „Старечнику" из којих је очигледно да у подвижнич. Спасење је. када је човек болестан човек и када на њега долазе искушења. Уз извесна прилагођавања. бдење. дакле. Он каже да је видео „невештог лекара који . Христос није изрекао ствари које би биле немогуће за човека. који су у браку. На такве случајеве наилазимо и у светоотачким списима. који су и сами били исцељени. док у наставку каглашава: „Ја сам одабрао болест" (исто. Давид је био понизан. креће се.тургија. Имај на уму ово троје и бићеш спасен" („Старечник". Због чега иначе Црква постоји и дела? Осим тога. каже и следеће: „Оно што је за једнога лек.ни исцелитељ [лекар духовник] од суштинског значаја за прилаго. Јована Лествичника. 156).стр. Он исто тако каже да је видео и „једног истог болесника. али са веома великом тешкоћом" (Монахињи Ксенији. ма шта да чиниш или кажеш. не спава. Овде. а понекад безмолвије и ћутање. свако је способан да развије живот сагласан Јеванђељу. а када се даје у неодговарајуће време делује као отров" (исто). итд.сподњим: прва је.ком делању постоји разноликост и велика могућност прилагођавања. јесу заповести Христове. и ма где да се нађеш. Α понекад.

а трећи служи чистог ума. као свом слути и ђакону [реч је прво. онда сва тројица извршавају исто дело" (исто. а то се примењује и у случају духовног исцеле. Мора постојати добар лекар. наглашавајући вредност подвижничког делања и исцеле. дакле. ПРАВОСЛАВНИ ИСЦЕЛИТЕЉ Надам се да смо до сада утврдили да је хришћанство углавном исцелитељска. онда Тело и Крв Христову прима. јер када се богослужење посматра издвојено од исцелења. међутим.жништвом и Светим Тајнама. То је епископ и свештеник. стр. То је трагање за човековим духовним исцелењем.штеникова улога да им омогући да учествују у Светим Тајнама. циљ онога што смо написали је. Та болест се посеб. да људи обично свештеника сматрају за чаробњака (нека ми се опрости што употре. нисмо омаловажили свету Евха. Богослужење и Свете Тајне морају се . међутим. Добро је. треба и то да чини. терапијска наука.ти реч Божију. Оно исцељује болесног човека.венствено духовни лекар који исцељује људске болести. како би свето Причешће за нас постало светлост и живот. тако да му могу исповедити своје грехе и добити духовну утеху. Црква. Тај терапеутски пут су применили и потврдили сви светитељи. Сматрам да се губитак предања углавном испољава у губитку исцелитељског поступка и истинских исцелитеља. независно од тога шта раде.мо „на суд и осуду". ослобађа ум и чини га храмом Светог Духа.].ристију него. људи данас осећају да је све. како бисмо објаснили да је свештеник пр. Чини се. 57). Надам се да је ових неколико речи објаснило да је хришћанство исцелитељска наука. са својим учењем. Авва Пимен је рекао: „Ако се три човека налазе на истом месту и један од њих у потпуности очува унутрашњи мир. величамо велики дар Евхаристије.тим. призван да Га моли да њихова дела буду благословена. 9. познато да светом Причешћу претходе очишћење и припрема. немате живота у себи (Јн. доброг. сматрамо неопходном за човека. 88) Из наведених примера се види да је свим људима заједничка бор. Повратак православном предању је. међутим. Божије заповести. повратак на ова два темеља. међутим. прев.но пројављује у уму. између осталог. Као што смо раније већ приметили. Причешће. итд. Господ је јасно нагласио: Ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви ЊеГове. Еклисиологија и есхатологија се не могу схватити без терапијске припреме. да јасно одредимо пут који се завршава код олтара. заједни.53). оспособљеног лекара. међу. То је једини пут који води ка Богу. С правом би се могла сматрати за пропуст чињеница да у оквиру исцелитељског поступка нисмо споменули св. Осим тога.ња.ња. морамо подвући и нагласити чињеницу да Евхаристију. Правилна медицинска пракса захтева. духовни отац може применити различите поступке. други и у болести исказује захвалност Богу. Сви морају одржа.битно означавала служитеља уопште. Они осећају да је он ђакон [служитељ] Божији. Они осећају да њему заповеда Бог. углавном. Ми. али да се разликују начини на које се људи боре.бљавам овај израз). онда се ту у великој мери ради ο магији! Понављамо.ба. Ако најпре не дође до исцелења ο којем овде говоримо. прим. и сви морају сачувати чистоту срца. Сигурно је да нико не може порећи да свештеник. подви. у суштини. Ми. С друге стране.цу Тела и Крви Христове.стр. богослужењем.

пружао за нас руке κ Богу. јер сви смо сагрешили. Томе доприноси незнање једног дела на.та. исцелитељског метода и поступка. обмањују сами себе. као друти Мојсије. Као болесници. јер постоје чак и они који нису ни свесни да су болесни или позлеђени . Све.ти. Ово вођ. Очигледно да је то исделитељски задатак. повређени и погођени разноликим болестима.та Тајна Исповести није само формално ослобађање од греха. свештеника или исповедника је да. ο монасима.не. „Учени лекар. без. Он саветује: „Свима нама. и свима нам је потребна Његова милост и благодат" (5С 129. разуме слабост свог бра. ревностан у делању и созерцању.174). или се са тешкоћом крећемо по својим келијама и манастирима. Постоје хришћа. лишавање и патњу. Ми лежимо болесни у постељи греха и смр. према томе. исто као и на улогу свештеника.цамо и призивамо исцелитеља душа и тела . свети Симеон Нови Богослов чини ту исти. посредник између нас и Бога. па ипак нису исцељени од својих духовних болести. свештеник је лекар: Ловек долази код духовног лекара опустошен страстима и избезу!Мљеног духа". и по. стр. је. што се уздају у сопствене снаге и тврде да им није потребан никакав вођа. Говорећи ο монасима. исцели наше рањено срце и подари здравље нашим душама што леже у постељи греха и смрти. Чак и као исповедник. Свети Оци су непопустљиви у погледу ове исти. Навели смо овај текст у целини. погођени различитим болестима. Осим тога. Сви који не осећају ту истину су „безумни". Као што нам је познато из православног предања. манастири су истинске болнице.ни који се исповедају током дугог низа година. Симеону Новом Богослову. Из старозаветне приче знамо шта је Мојсеј претрпео и како је водио овај тврдоглави народ.стављала их да надгледају епископе. Према св. дакле.ну сасвим јасном. а након тога учимо како да и сами исцељујемо.но у власти . Било би боље да кажемо да су они нека врста „медицинске школе". поука. светитељ каже да они.рода. као што каже св.поставити унутар терапијског.литељско надзирање. што хоћемо да изађемо из Египта и побегнемо од фараона. Због тога је рана Црква узимала свештенике из манастира. ми се исцељујемо. али и свештенства. који смо у ке. боле наше ране и болести. будући да јасно указује на улогу монаштва и Цркве. Вапимо. види да је болесник потпу. који би излечио наша болесна срца и подарио нам духовно здравље. Јована Лествичника. То је првенствено исце.што више и представља део исцелитељског поступка. Тај духовни Мојсеј је лекар. Задатак епископа. сви смо ми болесни и по.ство захтева напор и труд. 19). Унаставку.лијама. уздишемо.ћамо да нас. Тако су и хришћани који не остају у Цркви да би оздравили. св. човекољубив и сажаљив. Она је не. Наведимо као пример св. ми не можемо да учинимо ништа друго осим да даноноћно вапимо за ис. посебно западног типа. Говорећи.требни су нам и исцелење и лекар..целитељем душа и тела. изведе људе из Египта и уведе их у Обећану земљу. свештеник је првенствено исцелитељ.условно је потребан неки Мојсеј. безумни. Светитељ пише: „И то није све (што смо убоги и наги): ми лежимо тешко рањени.бар онолико колико осе. или осећају да им је добро. као да је Бог гневан и да захтева испаштање. запаљење изазвано болешћу или тумор. апостол.. Симеон не оклева да каже да смо сви ми сиромашни и оскудни. који 6и. као из медицинских школа. исто као и они у болницама и старачким домовима. Затим каже да смо сви ми. да бисмо под његовим вођством прешли море грехова и Амалика страсти натерали у бекство" (ι.да дође.

Свети Јован Златоусти. Он на свој живот примењује лутање Израиљаца и Мојсијево вођство и пише: „Сишао је доле. мора се налазити између делања и созерцања.15). Позната ми је важност слу.дан". стр. у којој се описује како је њега самога исцелио његов духовни отац. И заиста. неисцељене страсти спречавају свештеника да потпомогне исцелењу његове духовне деце.86-92). Веровах. повешћу те ка Богу". 4).зни прихватањем духовне службе".. 174.лечења? Због тога св. волех да са њим идем. стр. св. Григорије Богослов који пи. па онда очистити друге.. његов „лични" Мојсеј. јер се. посредовањем свог духовног оца. 140-142). Након дугог путовања на коме се. он га моли да не сумња у оно што је рекао. Да би човек био православни лекар и да би исцељивао духовне болести своје духовне деце. 3. „бестидно се. („О свештенству". а истовреме. а онда и друге учинити мудрим. чврсто загрлио. Ако сам исцелитељ претходно није био исцељен. Он је од овог Мојсеја затражио „уверење" да ће он то заиста и учинити: „Привукао ме. постати освећен. видео да сам роб и странац.. и рекао: Дођи. Светитељ затим описује како учени духовни лекар приступа болести и на који начин се она мора лечити (исто. чезнух да само њега служим. нећу те напустити. исто као и важности и тешкоће да се води народ: „Знам колико је слаба и ништавна моја сопствена душа.ше: „Најпре је потребно бити очишћен. Све ово је ненадмашно исказао и св.смрти". Велика чистота његовог срца и осећања учинила је да сматра како га је слабост његове душе учинила неподесним за архијерејску службу.ћи се да управљају манастирима или заузимајући неке друге положаје. 2. У својој преписци са св. у чувеном тексту у коме покушава да оправда своје одбија. Претходно смо споменули два основна обрасца која карактеришу пастирско дело: то је Мојсеј који води своју духовну децу. „плаши изазивања сабла. нећу прекршити твоје заповести и очуваћу их" (исто. „Они једноставно узимају безвредне људе и постављају их да управљају тим стварима" (исто.. „пре него што су видели Же. а онда га је обавио миомирис бесмртности. као што ћемо видети касније. 129. он и сам мора претходно бити излечен.7). успешно суочио са страстима и ослободио робовања. Василијем.но је и учени и сажаљиви лекар. „пошто ме немоћ мог духа чини непогодним за ту службу" (исто. будући да воли Христа.. постати светлост.штенства. и светим целивом поново целивао.. пише да је свестан слабости и маленкости своје душе. којег су поштовали као познаваоца све. кажем. Узе ме за руку и закорачи испред мене и тако смо кренули на пут". Симеон Нови Богослов оптужује оне што себе сматрају духовним руководитељима и пре него што су се испунили Светим Духом. помоћу хиљада сплетки. приступити Богу. па онда освећивати". 3. Како неко може да лечи ако претходно и сам није био излечен или ако није окусио почетак из. он бива „безвре.жења и његова велика тешкоћа" („О свештенству".ника у брачној ложници" и постали „синови светлости и синови дана" (исто. 42). . мој господару. Обе ове особине су садржане у поеми св.ти мудар. упињући да буду митрополити и епископи и да воде народ Господњи". брзоплето примајући исповести других људи и усуђују. Симеон преклиње свог духовог оца: „Дођи. поста. па онда и друге Њему приводити.ње да буде епископ. Симеона Новог Богослова. дете моје. па онда просветљивати. 116-118).

које има моћ да жртвује угојено теле.ске грехе. Господ их је призвао у апостолски чин. узвишеније и од краљевства. Оно што следи биће такође постављено у том контексту. онда то чинимо само зато да бисмо сагледали ону страну коју овде желимо да нагласимо.ло свештеника извршава се на земљи. Поредећи свештенство са многим друтим дужностима. боље речено.дине.мо вредност и важност свештенства. стр. ни арханђео нити било која друга створена сила. 2. свештенство је својом пастир. Свети Оци сматрају ову узвишенијом. ни анђео. али се сврстава међу небеске чинове.ском службом.чети да се исцељују.ку истину да свештеници. или. пре. Који бива погубљен за наше грехе" (св. а затим им је дао Светога Духа да би опраштали грехе и послао их да проповедају „свим народима" и руководе људима. будући да оно „влада стварима небеским. Ако неко на ОДГОВарајући начин извршава „божанске. евештенство Самог Христа. Свети Јован Златоусти пише: „Де.ну службу размотримо са тачке гледишта исцелитељске науке.4). јер друге службе помажу људима да разреше овоземаљске проблеме. благодат Божја тајанствено дела у свештенику и њему је из искуства познато то скривено дејство [енергија] благодати Божије. Позивање и рукоположење апостола Господ призива оне који одговарају овој служби и дарује им да буду Његово свештенство. 227). Свештеник је слута тог исцелења. Предуслови за улогу свештеника .штеније речено. Вредност свештенства.ли. „Као што сунце превазилази звезде". исто тако и свештеничка служба превазилази псалмопојање и молитву и разликује се од сваке друге службе. Свештеници преносе ту благодат на народ и због тога су у стању да опраштају и исцељују људ. који желе да исцељују болести људи. 3. Ако се на неким местима учини да истичемо вредност свештенства. Теогност. том.ства. стр. него сам Утешитељ" („О свештенству". а краљевство стварима овоземаљским" (Исидор Пелусиот. И заиста. 270). Целокупно устројство Цркве је богочовечанско. поштоване и страшне Тајне. док их свештенство води ка обожењу. „Добротољубље". које у ствари и представља човеково исцелење. јер га не извршава ни човек. На тај начин су први епископи били апосто. Свештенство је. корист која ће отуда уследити биће већа од оне која се може имати од било каквог дела или созерцања" (исто). или. пројављује то исцелење. благодат Пресвете Тројице. Вредност свештенства Велика је вредност свештенства. чији је главни задатак да исцељује људе. Осим тога. према томе. Тај избор и послање . Наш циљ није да објасни. морају претходно и сами бити исцељени од тих болести или бар морају по. били су уз Њега пуне три го. у Никодимовим „Коментарима на посланице". То је стога што кроз Свету Тајну Евхаристије жртвујемо самог Јединородног Сина Божијег. уоп. Учинио их је „рибарима људских душа" и проповедницима Јеванђеља. 1.васходно се дугује чињеници да оно помаже човеку да се од образа упути ка подобију Божијем. Изрекли смо само ових неколико ствари ο вредности свештен. као што смо нагласили. Оно га може водити ка обожењу. као што морају и осећати вредност и могућност оздрављења.исцелитеља Исцелење болесног хришћанина извршава Свети Дух.Све те ствари на које смо претходно већ позвали указују на вели. него да ту узвишену и одговор. јер ово поглавље нема за циљ да наглашава велику вредност овог дела. Већ смо разјаснили да не намеравамо да у потпуности разматрамо целокупан спектар свештенства или улоге свештеника.

није њима био везан него је био у стању да их учини делотворним.тљени учитељи. „будући Онај Који је Сам установио Свете Тајне. запису. с њим се радују сви удови(ι. били крштени водом за отпу. 293 . РР.Тим. Очигледно је да су сви обожени апостоли и пророци и просве.ла и пророка и просветљење осталих. за свакога утврдила . управљања или различитих језика (ι. пророк је онај.јући јављања васкрслог Христа.Κορ.стола: Павле.ком. Црква је.ста треба тумачити и увод у набрајање удова тела Христовог. међутим.8). 5. стр. Професор Романидис пише: „Према апостолу Павлу (Ι.. назване „разним језицима". 3. Његово јављање након Васкрсења.ко.штање грехова.11. били обичан народ. Основни предуслови рукоположења Сигурно је да су апостоли ово свештенство Христово преносили кроз Свету Тајну. умног] поклоњења (в.29). апостол Исуса Христа(1. помагања.јем Христу Исусу Господу нашему Који ми даде моћ. Остали су. Кор. Због тога се. која у друшм временима није била обзнањена синовима човечијим. 3. једно. Онај ко пророкује је.на основу опита умно-срдачне молитве.но се односе на оне на које се спустио Свети Дух. скупа са онима што су поседовали дар чудотворства. Христово јављање Павлу и призивање у апостолско достојанство представљало је и његово посвећење у свештенство Христово. чињеница је да су их Христово при. није био један од Његових ученика.дили као пастире народа Божијег. такође и случај апостола Павла који.на грчком).зван у апостолски чин.на грчком). где каже: Ако ли се један уд прославља.5-8). У Светом Писму немамо сведочанслво да је Христос вршио неки посебан обред како би апостолима доделио свештеничку службу. Будући призвани од Бога.Κορ. 15.бијају обожење. очигледно. јавио се и мени(ι.роватно је Света Тајна Миропомазања вршена да би се потврдило да је Свети Дух сишао да се моли у њима. Постоји. као каквом недоношчету. Можемо.Κορ. 12.Κορ. 27 . онај ко тумачи Стари Завет .16). различите начине поклоњења Светом Духу у својим срцима. Он је био уверен да је истински сведок Васкрсења. другачије речено. Ве. 14.5).ли од „обичних" (ι. 15. У свим тим догађајима. 12. 1. према Павловим речима. Речи „Ови које постави БогуЦркви (ι. виђење Христа у слави Пресвете Тројице. стр. због чега се она на латинском и назива „сопГ1гта1ш". И заиста. слично апостолима (ι. и због тога још нису постали храмови Светог Духа.28) очиглед.26).Κορ. овај исти апостол каже: Захваљу.Κορ. уз обожење апосто. Управо је такво и позније светоотачко разликовање богословља и богослова.управо и јесте оно што их је учинило апостолима. Другачије речено.Κορ. 12. набрајајући различите удове тела Христовог.1. Павле ово јасно наглашава када пише ο тајни Христа. 14.Нови Завет још није постојао . започиње са апостолима и пророцима. а завршава са онима који гово. током Христовог живота.1). односно помазани.5). Он је самога себе сматрао за Христовог апо. „Догматика". он на сваком месту пише: Ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола(2. Унутар овог контек. Они су.ре језике и тумаче (ι.19). На другом месту. а што су облици духовног [ноетичког. одважио да објави: Α после свију.ставним изражавањем Своје воље" (Трембелас. 12.28) чинили помазани клер или краљевско свештенство. исцелења. што ме за верна прими (1. Насупрот томе. почев од апостола до оног што пророкује и тумачи имају „различи. Сви они. како се сада Духом откри ЊеЈовим светим апостолима и пророцима(Еф. названу Света Тајна Свештенства. исто та.Κορ.том Светог Духа непрестаним мољењем. Романидис. који још нису примили помазање посе.12). Због тога апостол. задо.тост језика". ко је задобио обожење. Еф.28). Он је себе убрајао у сведоке Васкрсења. али је такође био при. благодатни дар да опраштају грехе и долазак Утешитеља на дан Педесетнице утвр. пророци у парохији су они што. на шта указује и служба светог Помазања. прослављени уд је обожен и Бог га је учинио проро.Тим.зивање Дванаесторице. како сведоче Свети Оци. не само кроз литургијски чин" (Ј. они су се разликова. јер је на путу за Дамаск видео васкрслог Христа. том. рећи да Господ. али нису били крштени Духом.

што у овом случају треба запазити. кад су одабрали седморицу ђакона поставише их пред апостоле и они. него да су рукоположени молитвом и то је значење по. Како пише у Делима апостолским.6).и канонске предуслове за примање ове велике благодати и обављање ове узвишене дужности. положишеруке на њих (Дела ап. Овде сусрећемо полагање руку и молитву. С. Такво је било и рукоположење ђакона у Јерусалиму. 6. Основни услов је био њихово примање Светог Духа.лагања руку: рука се полаже на човека. беседа на Дела апостолска. 60. Оно. јесте да је њих изабрала целокупна заједница хришћана прве Цркве. Р. Анализирајући овај одломак. Везано . 116). свети Јован Златоусти пише: „Он не каже на који је то начин било учињено. помоливши се Богу. Установљено је неколико услова. али целокупно дело извршава Бог" (14.

за рукоположење Стефана, у Делима апостолским читамо: Изабраше Стефана,
човека испуњеног вером и Духом Светим (Дела ап, 6,5). На тај начин, они не само
да су у време рукоположења примили Светог Духа, него су, поредтога, поседовали
и благодат Светог Духа.
Тумачећи ово, св. Јован Златоусти каже да је он благодат Светог Духа
поседовао „од купељи", тј. од светог крштења. Није, међутим, била довољна
само та благодат и било је потребно и полагање руку, „како би се Дух
приближио" (15. беседа на Дела апостолска,Р.С. 60,119). Он такође каже да је Стефан
примио више благодати у односу на друге ђа- коне: „Иако је рукоположење било
заједничко и за њих и за њега, он је I на себе ипак привукао већу благодат"
(исто). То се десило због његове
I веће чистоте и обитавања Светог Духа у њему.____________________
несумњиво показује да кандидати за ову велику службу нису
једноставно чекали дан свог рукоположења како би примили Светог Духа, него
да су претходно морали „примити" Светог Духа.
Црква у великој мери указује на το. То такође видимо и у пастир- ској
посланици апостола Павла, где он пише Тимотеју: На уму ми је ι нелицемерна
вера твоја, која се првоусели у бабу ШвојуЛоиду и матер \твоју Евникију, ауверен
самдаје иу теби(2.Тим. 1,5). Врло добро зна- / мо да вера није апстрактно учење,
него разумевање и виђење срца, ' живљење Светог Духа у нашој —' ~~ "
'
АПостол такође пише ТимотејуГкојег је сам рукоположио за епископа: Не занемаруј блшодатни дару теби који тије дат кроз проро- чанство
полшањем руку старешина на тебе(1.Тим. 4,14). На многим местима каже: Ову
ти заповест предајем сине Тимотеје, сходно пре- ђашњим пророчанствима ο
теби... (1.Тим. 1,18). Свети Теофилакт ну- ди следеће тумачење: „Свештенички
чин, који се тиче руковођења и заштите људи, будући велики и узвишен, захтева
да (кандидат) прет- ходно буде потврђен одозго од Бога. У древна времена су
они, који су постајали свештеници и епископи, примали ту благодат по божанским пророчанствима, друтачије речено, Светим Духом" (св. Никодим Светогорац,

„Коментари на посланице", том 3, стр. 95 - на грчком).

Многе припреме и предуслови укључени су у одабирање свеште- ника и
епископа за ту велику службу. Апостол опомиње: Акоје ко без мане(Тит. 1,6),
нека буде постављен за свештеника или епископа. Он такође препоручује да
такав човек не би требало да буде од „новокр- штених" (1.Тим. 3,6), јер мора
имати претходно духовно искуство и на тај начин бити крштен за ову велику
службу, мора се очистити, као што ћемо касније видети, и тек тада бити
рукоположен.
Свети Јован Златоусти пише да свештеник мора имати више буд- ности и
духовне снаге него пустиножитељ, јер ако ни отшелници, сло- бодни од града и
тржница и људи који ту бораве, нису непоколебиви у духу, колико онда више снаге
и бодрости мора показати свештеник, да би био у стању да „своју душу удаљи од
сваке заразе и очува нео- скрнављеном своју духовну красоту". Он због тога тврди
да је свеште- ницима, који живе у свету, потребно више чистоте него монасима (из
„Коментара..." стр. 118).

Темом очувања свештеничке чистоте бавићемо се касније. Овде бисмо радије
да истакнемо особине које хришћанин треба да поседује уколико треба да буде
рукоположен у чин свештеника, јер ако он сам није исцељен, како ће онда бити у
стању да лечи духовно слабе и бо- лесне?

Припрема за свештенство је једна од водећих тема у делима св. Си- меона
Новог Богослова: „Нико, ко није напустио свет и био сматран достојним да прими
Светог Духа као што су Га примили апостоли, ко није очишћен и просветљен, нити
се удостојио да созерцава непристу- пачну светлост, не би требало да се усуди да
прихвати свештенство и власт над душама" (5С 196,294-296).
Истоветно учење налазимо и код св. Теогноста. Ако свештеник, каже он, „није
потврђен од Светог Духа да је прихватљив за посредни- ка између Бога и човека, не
би требало да се дрзне да служи страшне и најсветије Тајне" („Добротољубље", 2. том,
стр. 257).

Када се приближавало рукоположење, Свети Оди су одлазили у планине, као што
видимо у житију и учењу св. Григорија Богослова. У свом делу „Оправдање бекства
у Понт", он тежи да оправда свој посту- пак и каже да нико не треба да прихвати да
буде пастир духовном ста- ду док претходно не постане „храм Бога живога и живо
обитавалиште Христово у духу" или док „опитом и созерцањем није прошао кроз
сва имена и силе Христове и „у тајности се поучио скривеној мудрости Бо- жијој";
друтачије речено, ако је још увек „одојче које се храни млеком" (Е.П.Е. 1. том, стр. 192194).

Извесно је да Свети Оци нису били несвесни чињенице да су мно- ги рукоположени а
да нису испуњавали ове идеале, да нису били очи- шћени и просветљени. Због тога
многа рукоположења „немају своје порекло у божанској благодати него у људским
тежњама" (св. Јован Зла- тоусти, „О свештенству", 4,1). И заиста, добро је позната изрека
св. Јована Златоустог да „Бог не рукополаже сваког (свештеника), али да кроз
сваког делује" (Беседа на Другу посланицу Тимотеју, Р. С. 62, 610).

Три степена свештенства

Ако проучавамо изворе, углавном светоотачке списе, постаје ја- сно да су три
степена свештенства (ђакон, свештеник, епископ) тесно повезана са три основна
степена духовног живота. То значи да се чо- век, уколико напредује у оздрављењу,
успиње духовним лествицама свештеничке благодати и благослова или да бар тако
уче Свети Оци. Говорећи ο исцељујућој благодати свештенства, требало би да
потпу- није развијемо ову темељну тачку светоотачког учења.
У претходном одељку нагласили смо да је духовни живот подељен у три степена очишћење, просветљење и обожење. Ту поделу нала- зимо код многих Отаца, иако
им могу давати различита имена. Свети Никита Ститат, на пример, каже да постоје
три степена у напредова- њу према савршенству: почетно стање очишћења,
прелазно стање про- светљења и мистичко стање савршенства. Како хришћанин
напредују кроз ова три стања, он утолико узраста у Христу. Циљ очишћења је да
укроти тело и да избегне сваки грех који подстиче страст; оно побуђује на
покајање, сузе, итд. Стање просветљења је почетак бестрашћа, које карактерише
„познање свега постојећег", „созерцање унутрашњих наче- ла [„логоса"]
творевине", и „причасност Светом Духу". Његов задатак је „очишћење ума",
„духовно отварање очију срца..., откривање тајни Царства небеског". „Мистички и
савршени степен" тајанствено води чо- века кроз „скривене тајне Божије",
испуњава га „заједништвом са Све- тим Духом", показује га као „мудрог богослова
усред велике Цркве", ИТД. („Гностичка поглавља", „Добротољубље", 3. том - грчко издање, стр.
335-337).

Тако човек који живи у Цркви и, потпомогнут Божијом благодаћу, очишћује
страствени део душе. Након тога, његов ум се просветљује и он се узноси до
мистичког богословља, до блаженог обожења.
У богословљу св. Максима Исповедника ова три степена су пред- стављена као

практична философија (негативно и позитивно очишће- ње), природно созерцање
[просветљење ума] и мистичко богословље [обожење]. Одвојивши се од свих
створења, Свети Оци Цркве се уз- носе до боговиђења и то виђење достиже свој
највиши степен у „бого- словској науци" или „богословској мистагогији
[тајноводству]", која се назива и „незаборавним [духовним] познањем" (јером.
Артемије Радоса- вљевић, „Тајна спасења по св. Максиму Исповеднику", стр. 165 - на грчком).

Тако су Оци, који обитавају у созерцању [боговиђењу] истински богослови, па
чак и истинско богословље, јер се богословље излива из читавог њиховог бића.
Према св. Максиму Исповеднику, велики Мојсеј је био богослов, и када је свој
шатор поставио изван логора, „односно, када је своју вољу и свој ум утврдио
изван света видљивих ствари, почео је да се клања Богу" („Добротољубље", 2. том,
стр. 133). Потврдило се да су три одабрана ученика на Таворској гори такође
богослови, јер су се удостојили да виде светлост тросунчаног божанства.
Богослов је био и св. Павле, који се узнео до трећег неба. Свети Максим
објашњава да три неба одговарају трима степенима човековог мистичког
успона, односно, практичној философији, природном созерцању и богословском
тајно- водству [мистичком богословљу] (исто, стр. 171-172).
Приказали смо ово мистичко учење да бисмо га довели у везу са темом која нас
интересује у овом поглављу. Исти свети отац (св. Мак- сим) повезује три стадијума
духовног живота са три степена свештен- ства. Он пише: „Дело ђакона врши онај
који вежба ум свој за свештене подвиге и одгони од себе страсне помисли, а дело
презвитера [свеште- ника] - онај који просвећује ум свој у познавању створених
бића и тиме уништава лажнозвано знање, док дело епископа има онај који
усавршава ум свој светим миром познања обожаване и Пресвете ТројИЦе!14Л00глава...", стр. 63)^_____________________________________—

~—\

Желео бих да ово што смо сада прочитали упоредимо са још јед- ним
тумачењем, односно тумачењем св. Никодима Светогорца, јер ј^ основна пракса
Цркве да један светитељ тумачи другога и кроз све титеље се изражава
искуство Цркве. Свети Никодим пише: „Богоно- сни Максим сматра да је ђаконов
задатак да путем моралног напора очисти друге од њихових страсти и рђавих
помисли, задатак свеште- ника да просветли друте природним созерцањем
унутрашњих начела [„логоса"] свега постојећег и најзад, да је задатак епископа
да усавр- ши друге у светлости унутрашњих начела [„логоса"] богословља... На
тај начин архијереј не мора да буде само философ морала, природе и |
расуђивања, него исто тако и богослов, будући да те улоге припадају
/ ђакону и свештенику".
[ /^^""Треба приметити да се повезивање три степена свештенства са три
стадијума духовног живота налази и у списима Дионисија Ареопа- гита, а у њима
је садржано црквено предање. Ако се узме да ти списи показују црквени
поредаку првим вековима, ондајејасно да три степе- на духовног живота морају
одговарати трима степенима свештеничке службе. Желим да се зауставим на
томе и да покажем ту везу.
Добро је познато да се у спису „О црквеној јерархији" св. Диониси- ја
Ареопагита описују три степена духовног живота, названа очишће- ње,
просветљење и савршенство. Савршенство је истоветно обожењу. „Епископи
['епископски чин'] у потпуности поседују моћ посвећења... њихов задатак није
само да посвећују, него и да усавршавају. Свеште- ници су просветљени и
просветљују, док ђакони очишћују и знају да расуђују" („О црквеној јерархији", 2).
Дело свештенства је литургијско, као и дело посвећења и усавршавања, јер се
човеков духовни живот разви- ја кроз Свете Тајне. Другим речима, освећени

обреди Цркве нису фор- ма, него очишћују, просветљују и усавршавају [обожују]
човека.
На тај начин се улоге ђакона, свештеника и епископа повезују са духовним
сазревањем хришћана. Током обреда светог крштења, ка- квим га представља св.
Дионисије, а верујемо да он изражава поступ- ке примењиване у првим вековима,
када би некога довели да га крсте, ђакон би му најпре свукао одећу, што показује
да је његов задатак у Цркви да очишћује; свештеник би онда помазао читаво тело
[кандида- та], што показује да свештеници у Цркви имају улогу просветитеља;
епископ доводи човека до савршенства тако што га крштава, чиме се указује на
њихову улогу да усавршавају, тј. обожују. Епископи „по пре- имућству извршавају
свако јерархијско освећење". Они „тумаче свете ствари и поучавају њиховим
својствима и силама. Свештеници руко- воде посвећенике ка божанским виђењима
Светих Тајни, али упућују епископима оне који су жељни потпуног разумевања
созерцаваних обреда". Свештеници, дакле, уз благослов епископа просветљују
хри- шћане, али зато њима (епископима) упућују оне, жељне савршенства, јер само
они у потпуности одговарају овом задатку. „Ђакони, пре него што их приведу
свештенику, очишћују све који приступају, удаљујући их од сваког бављења оним
што је зло. То допушта да прихвате созер- цавање обреда и причешћивање" (исто,
5).

Врло је значајно да се, према св. Дионисију, епископи не баве једи- но усавршавањем
будући да, исто тако, очишћују и просветљују. На сличан начин и свештеници и
просветљују и очишћују, док ђакони зна- ју једино како да очишћују. „Подређени не
би требало да прихватају задатке својих надређених". Тако су дужности у сваком
степену цркве- не службе јасно одређене тиме што сваки чин поседује свој
сопствени наук и знање ο духовном животу. Мислим да на овом месту треба да
наведемо један карактеристичан одељак, у коме св. Дионисије сумира целокупно
учење ο улогама ова три степена: „Чин светих служитеља је подељен на следећи
начин: њихова прва сила састоји се у очишћењу не- посвећених путем Светих Тајни;
њихова средишња сила је просветље- ње очишћених. Најзад, они поседују
најчудеснију силу и она обухвата
све који су причасни светлости Божијој, силуда ихусаврши на начин потпуног
разумевања онога, у шта су били посвећени" (исто).
Анализирајући учење св. Дионисија, долазимо до сазнања да сва- ки од три
степена свештеничких чинова одговара једном стадијуму духовног живота. Будући
да је ђаконов задатак да друге очисти од страсти, претпоставља се да он сам, пре
рукоположења, мора достићи степен очишћења, тако да и сам буде живи пример
практичне филосо- фије. Како је, према светоотачким списима, свештеников
задатак да просвећује, његово рукоположење претпоставља да поседује просветљен ум, а тоје,као што смо видели, степен созерцања. Свештеник се, дакле, у
својим молитвама мора непрестано сећати Бога, мора позна- вати духовна дела,
бити добар познавалац Светог Писма и бити у ста- њу да созерцава унутрашња
начела [„логосе"] свих створених ствари. Што се тиче епископа, а будући да је
његов превасходни задатак да усаврши људе у унутрашњим начелима [„логосима"]
богословља, он, са своје стране, мора имати опит мистичког богословља и живети у
заједници са Богом. Та тесна повезаност са Богом чини га пророком, божанским
посвећеником, способним да мистички објави реч истине народу Божијем.
Начин на који се врши рукоположење ђакона, свештеника и епи- скопа у
потпуности служи као показатељ духовног стања за које се претпоставља да су га
достигли како би испунили ове суштинске за- датке, јер како би иначе могли
исцељивати друге ако ни они сами не поседују лични опит задатка који морају да

изврше?
То се у највећој мери примењује на епископа, који је оруђе благода- ти по преимућству
„и у сваком чину епископског посвећења треба да буде непосредно надахнут
Богом". Ни Мојсеј није увео свог брат Ааро- на у свештеничко савршенство док му
Бог није заповедио да то учини. Он је био подређен Богу као најважнијем у чину
посвећења, и само је извршио божанско посвећење према обредном правилу.
Према св. Дионисију, који изражава традицију Цркве, епископ је највиши
познавалац [„научник"] духовног живота. Он види Бога и има лично искуство
обожења. „Према томе, божански чин епископ- ства је први међу онима који
гледају Бога, он је први, али и последњи. Епископ је плод обожења, и будући и сам
обожен, својом благодаћу помаже сабрату, хришћанину, на његовом путу ка
обожењу". „Посто- јање, својства и поредак црквене јерархије су у њему (епископу)
бо- жански усавршени и обожени и преносе се на оне што су му подређе- ни, у
складу са њиховим заслугама, док се у њему освећено обожење пројављује
непосредно од Бога". „Говорећи ο епископу, говоримо ο светом и надахнутом
човеку, ο некоме ко разуме васцело освећено знање, ο некоме у коме је целокупна
јерархија у потпуности усавр- шена и позната". „У подношењу напора да досегне
Једно, потпуном смрћу и раскидањем са свим што је противно божанском
јединству, епископ је обдарен безусловном способношћу уподобљења Богу". На тај
начин епископ је, као плод очишћења и просветљења, богонадах- нути човек који је
достигао савршенство (обожење), због чега га ру- ководи сам Бог. Он представља
„уста истине" и онога што се налази „у обличју и на месту Христовом".
Не можемо пропустити да се позовемо на карактеристичан одло- мак из текста
св. Дионисија, где каже да се зраци божанског светла највише дарују онима који су
у највећој мери боголики, способнима да и сами зраче и који су причасни Светлу.
Задатак је оних, који виде Бога, да свештеницима, „сразмерно њиховим
способностима", открију боговиђења која су созерцавали. Њихов задатак је, исто
тако, да откри- ју све што се тиче њихове јерархије, јер „имају моћ да дају такво
упут- ство". 'Го значи да се човек само након личног опита може уздићи на виши
положај; виши положај заузима богонадахнути човек, онај што Бога познаје кроз
лични опит.
Од хришћана су се уистину тражиле такве особине да би ступили у
свештенство. Морали су да прођу кроз ова три стадијума да би се потврдило и
оверило да су исцељени и способни да исцељују народ Божији. Све то јасно
показује да епископ, свештеник и ђакон нису само литургијска лица предвиђена за
извршавање Светих Тајни, него да су, исто тако, и духовни лекари који помажу
људима да се очисте, да буду посвећени и узнапредују ка заједништву са Богом.
Свети Си- меон Нови Богослов каже да човек може узнапредовати до служења св.
Литургије када је прославља „са свешћу ο чистом срцу, у част пре- чисте, пресвете
и непорочне Тројице, и ако је претходно созерцавао Христа, ако је примио Духа и
ако је кроз ово двоје био приведен Оцу" (19. химна, 5С, 98-100).
Ступање у свештенство је на тај начин чист призив Божији. Тај призив није само
апстрактно осећање да је неко призван да служи на- роду Божијем, него је то
поуздано уверење да је неко, кроз свој прео- бражај, способан да буде пастир
народа Божијег. Бити пастир народу Божијем превасходно значи исцељивати људе.
Према томе, човек не може приступити Богу ако није исцељен, не може видети
Бога, нити то виђење може постати светлост која ће га озарити уместо да буде
оган> који ће га спалити. Свети Теогност говори ο „надземаљској бла- годати
свештенства" („Добротољубље", 2. том, стр. 370). Ако неко не осети призив одозго,
односно, ако није исцељен, онда је „бреме уистину те- шко, јер га носи неко

недостојан, и оно превазилази његову снагу" (исто, стр. 371).
Често се говори ο апостолском предању и апостолском прејем- ству, при чему
се подразумева да је то било наслеђивање [прејемство] рукоположења. Нико то,
заиста, не може порећи, али је, истовремено, непобитна и чињеница да апостолско
прејемство није само низ руко- положења него предање целокупног црквеног
живота. Апостоли, а на- кон њих и Свети Оци, нису једноставно преносили
благодат свештен- ства, они су преносили и Христа и целокупан живот Христов. Из
тог разлога епископи су носили и носе благодат истине. Професор Ј. Ро- манидис
запажа: „Основа апостолског предања и прејемства није ово полагање руку, него
оно што га је из поколења у поколење пратило, а то је преношење предања
исцелења, просветлења и обожења. Парохиј- ски и епархијски сабори организовани
су зато да би ујединили истин- ске исцелитеље, да би из свештенства искључили
лажне пророке који су се претварали да поседују благодатне дарове и да би
заштитили стадо од јеретика. Најважнији део је било одабирање и искључивање
кандидата" (РР, 1. том, стр.370).
Билајето основа Цркве. Основно је правило у погледу одабирања епископа да
он буде одабран међу монаштвом, јер је монаштво „меди- цинска школа". Из
монаштва могу изаћи вешти и учени лекари, спо- собни да исцељују људске
болести.
Калист Вер, епископ Диоклеје, пише: „Један од дванаест главних манастира
(вероватно овде мисли на Велику Лавру на Светој Гори) је сам дао 26 патријараха и
144 епископа. То нам даје извесну идеју ο зна- чају Атоса за православну Цркву"
(„ОгЉоскжМшезз", септ. - дец. 1985).
Објашњавајући овај свети обичај Цркве, св. Никодим Светогорац пише: „О, како
су била срећна и златна она времена када је владао изванредан обичај да сви, који
је требало да се попну на епископски трон и да им буде поверено руковођење
људским душама, буду одаби- рани међу најскромнијим монасима (изузев
неколицине мирјана, иза- браних због њихове неупоредиве врлине). Догађај са
сабора у Светој Софији одражава управо овај обичај: представници кесаријске и
хал- кидонске цркве су одговорили посланицима папе Јована: 'На Истоку, ако нема
монаха, нема ни епископа, ни патријарха"'
Сигурно је да у историји Цркве није увек било тако „ружичасто". Постојале су
околности када се ова истина губила и људи би се тада нашли у тами незнања.
Нису знали да постоје такве ствари као што је духовно исцелење, нити како се оно
извршава, јер није било људи који би их поучили начину исцелења. Још је у IV веку
Исидор Пелусиот ука- зивао колико су се некадашњи пастири разликовали од
пастира њего- вог времена. „У та времена, каже он, пастири су умирали за своје
овце, док их данас сами кољу". У наставку каже: „У стара времена су љубите- л>и
врлина ступали у свештенство; сада су то љубитељи новца. Некада су се клонили
те службе због њене узвишености; сада са задовољством јуре за њом. Некада су
били вољни да се поносе својим сиромаштвом; сада са радошћу и похлепом
сабирају новац. Некада је пред њиховим очима био божански суд правде, док су
сада равнодушни према њему. Некада су се ти људи покоравали ударцима, а сада
их они задају. Треба ли да наставим? Изгледа да се свештеничка служба
претворила у тира- нију; понизност се претворила у надменост, пост у раскош,
домострој у деспотизам, јер као домостројитељи нису погодни да управљају, али
зато као деспоти присвајају..." („Коментари...", 1. том, стр. 112-113).
Професор Ј. Романидис, који се посебно бавио овом темом, пи- ше ο губитку тог
православног предања: „Како је време пролазило, није увек било могуће да се
пронађе обожен, па чак ни просветљен човек да би га одабрали и рукоположили за

Другачије речено. РР. Са догматске тачке гледишта. Поновно распламсавање благодатних дарова На овај начин смо показали да је свештенство велики дар. нереално је и води разводњавању терапијског задатка Цркве. а као њен исход исцелитељски призив Цркве поново је задо. све до појаве Франака и царског и неохеленистичког Православља. Предвођени исихазмом Отаца. који се даје . Григорија Паламе. подражавају манастирску парохију. нису их желели. Суочена са тим проблемом.жења пренео се из световне парохије. Због тога јечак и у световном предању Света Софија називана Великим Манастиром.епископа или свештеника.звало је побуну (коју је покренуо св. Симеон Нови Богослов.њем. пророци као обожене личности и исцелите.штву. одредила је помоћнике за свештенике. председавао апостолском сабору у Јерусалиму. која је постала слаба. односно назвати необоженог човека епископом. као што је предвиђао и св. Црква је морала да разреши проблем хоће ли бити исправно да за епископе рукополаже људе који нису били обожени. Такво стање ствари иза. Симеон Нови Богослов) и исиха. међутим епископи и свештеници који нису достигли ни степен просветљења. Уколико су и постојали такви људи они.стичко преузимање јерархије. Романидис. али су били просветљени. колико год је то могуће. без наговештаја било какве неједнакости.с:ком периоду. неопходно за просветљење и обожење. Цркви дао снаге да процвета у тешким времени. Тако ове ствари објашњава св. Назвати помоћника лекаром. и када се није могао на. Дионисије Ареопагит. будући да су просветљење и обожење неминовни у исцелењу свих људи. Како Сабор није пронашао довољно „доктора" да би надзирали „болничке центре". 29-31).ри.ма арапске. доктори са помоћницима на челу медицинског центра.био средишње место у Православљу.љи. у монашку парохију. били су слични тиму болничких лекара међу којима је један. Свети Симеон је подстицао на побуну против ситуације коју је описао... франачке и турске владавине. али нису поседовали исцелитељско знање. који смо управо описали. јер је светоотачки исцелитељски поступак. што су их одабирали. исцелитељски поступак просветљења и обо. световне [мирјанске] парохије су имале задатак да. Апостолски исцелитељски поступак сачуван је и у послеапостол. као епископ локалне Цркве. Разлика је само у квантитету и квалитету успешности исцелења" (Ј. Тако је епископ постепено задобио одговорност надзорника над председавајућим парохијским свештеницима. уз усредсређеност овог апостолског предања у мона. док је исихазам Отаца још једном придобио јерархију.ски поступак.рохијским саборима. Када су парохије почеле да се умножавају. Много пута су били пожељнији људи који су једноставно били морални и добри. нема разлике између световне [мирјанске] и манастирске парохије када су у питању понуђене Свете Тајне и потреба за исцеле. стр. У исто време су митрополије и епископије постале манасти. 2. Исто се догодило и међу апостолима: Петар је заузимао прво место иако је Јаков. као што су. Монаштво је постало једна врста „медицинске школе". што је углавном постигнуто тек у време св. Другачије речено. Појављивали су се епископи који су у претходном периоду били мирјани и у својим срцима нису имали Светог Духа Који би се непрестано молио.ћи пророк или пророци у смислу апостола Павла. нпр. изабран за старешину. Црква је изабрала свештенике да би председавали па. Црква и народ су преживели и након распадања Царства. пошто сви имају помрачен ум. „Током времена појавили су се. Паралелно са тим. где су кандидати за епископе изучавали апостолски терапиј.

свештеник носи свештенство Христово и мора га очува. Они не знају какав метод да примене. иначе неће бити у стању да људске болести лечи новим методама. као што каже Никола Кавасила. да на достојан начин служе Богу и људима и чувају освећено наслеђе. Та опомена је истоветна са опоме. благодаћу Божијом.исцељенима од страсти и постављенима на положај лекара да би и друге људе исцељивали од страсти.њеници да они не могу да исцељују и што не знају како да исцељују. они деле црквено и светоотачко учење на световно и монашко. у живљењу. 1. Он такође поучава апостола Тимотеја:Из ТОГразлога ти напомињем даразгореваш блтодатнидар Божији који јеу теби кроз полашње руку мојих (2. Вршење Светих Тајни је дело Божије благодати која се даје у Светој Тајни Свештенства. Он га опомиње да очува предање:Добро завештање очувај Духом Светим Који обитава у нама (2. Божијој благодати каква се даје оном човеку који је дар крштења учинио плодоносним. у духу.ти у стању да исцељује духовне болести људи. одгајен речима вере и добром науком којој си следовао (1. Постоје свештеници који нису рашчињени и. Буди образац вернима у речи. апостол Павле се често пози.14). кроз апостоле и Свете Оце. 4. Тим.ста.жији:Α ти буди трезвен у .6). Кор. може применити и на свештенике. али ти дарови неће посветити њих саме. 4. Где се показује та духовна немоћ? Она се углавном показује у чи.14). молимо васда не примитеузалуд благодат Божију (2. јер их Црква није осудила. захтева се будна пажња и велика борба. Њихова свештеничка служба.ва на ову тему. кроз своју борбу да очувају дар свештеничке службе.1) и речима истог апостола:Блшодат Његова којајеу мени не оста празна (ι. нема никакву моћ јер сује оскрнавили својим животима. не постоји у нашој Православној цркви.да. Основни квалитети свештеника . Да би се у свако доба поседовао дар свештенства. Бићеш добар служитељ Исуса Хри. уопштено говорећи.ном хришћанима:Сарађујући с Њим.исцелитеља Апостол Павле је саветовао свог ученика Тимотеја: Не занемаруј блашдатни дар у теби (1.12). 4. Они немају идеју ο томе шта је срце или ум [нус]. Способност исцељивања људских болести припа. у из.Тим. То објашњава због чега многи свештеници не знају како да излече људске страсти. међутим.хово свештенство је неометано. Унутар себе. међутим.7). 15. пажњу и будну бригу да одговори на велики призив Бо.штеничке службе.ίο).Тим. јер другачије неће би.весној мери. њи.Тим.Κορ.Тим. у љубави. који је употребио овај краљевски дар благодати. у чи. 6. Често сматрају да се та учења тичу искључиво монаха.12). 4. међутим. они могу да служе Литургију и врше Свете Тајне.ком Свете Тајне Рукоположења (Свештенства).ти неоскрнављеним. Они могу посвећивати дарове. 6.Тим. изложимо учење Цркве ο неопходности да свештеник узгаја дар све.Тим. потребно непрестано обнављање. а нису ни у стању то да учине. међутим. Лекару је. У ономе што следи желели бисмо да. у вери. да поново распламсава благодат примљену прили.6). Желели бисмо да наведемо неколико карактеристичних одломака: Вежбај се у побожности (1. Он захтева од Тимотеја да одржи његову заповест чисту и беспрекорну за јављање Господа нашег Исуса Христа (1. Он га опомиње на трезвеност. како ум бива заробљен или како умире срце. Епископ и свештенство морају.стоти (1. У својим пастирским посланицама. 1. Споља гледано. То има дубоко значење. На тај начин. Исто се. Таква разлика. То очување предања мора се извршити кроз Светог Духа Који обитава у Тимотеју.

њао Господу над војскама. а онда нека.ма. Он каже да свештеник треба да буде трезвен и прозорљив и да „поседује хиљаду очију. Подвижништво Цркве. све. које описујемо у овој књизи. „посебно од блуда и злопамћења. сгр. 4.5). 258).не би требало ни да се приближе свештеницима. служећи божанске Тајне. Са свих страна мора бити ограђен зидови. Благодат старешинства у Цркви гаси се „лењошћу и нема.но мора поседовати. и меру постоја. „све што се принесе Богу јесте жртва. Он мора „подсећати на многооког херувима како би се у чистоти кла. Теогноста. том.стр. Ове ствари показују да се од свештеника очекује велика трезве. Теогаост. Према св. Покајање је још један духовни квалитет који свештеник неминов.ром" а одржава у животу „трезвеношћу и пажњом" („Освештенству"). Према св. стр.пре треба да трезвеноумно и ревносно служл свету Литургију. Осим тога. Он мора „жртвено умрети за страсти и чулно наслађивање". требало би да буде познато црквеним . а не само овца. како је Свети Дух ника. У ономе што следи покушаћемо да направимо избор из тих учења. као што ватра захтева гориво. стр. у потпуности мора бити посвећен Богу. врши дело јеванђелиста. међу анђелским силама. дотакне светиње" (св. Свештеник се мора очистити од страсти. Теогносту. Свештеник. мора чувати овај божански дар „као зеницу свог ока а његову част неоскрнављеном" („Добротољубље". као што смо показали.штеничка служба захтева од нас „анђелско очишћење.свему.ности и целомудрености већу од оне у ранијем животу" („Добротољу. Он. стр. „Буди сигуран да се. дакле. служење своје испуни (2. крава или нешго томе слично (5С 92.тих Отаца наглашавају да ове две страсти блуд и злопамћење . Од нас зависи хоће ли се та благодат угасити или разгорети. „Свештеничко достојанство. као и свештеничке одежде. 2. Чистота свештеника ће сијати и зрачити нахришћане. а њего. дакле. Теогносту. Светоотачко учење односи се на све суштинске квалитете који треба да красе свештеника како би био способан да одговори на свој велики задатак и узвишени призив. Свештеникова душа „мора бити чистија од сунчевих зракова.ва машта мора бити слободна од страсти" (исто.бље".Тим. 258). Према св. Многи од Све.ко му нешто не би нашкодило". 2. Јовану Златоустом. иначе благодат Божија неће делати на исцелењу духовних болести његове (духовне) деце. ка. Трезвеност је неизбежна да би човек остао чист и на тај начин задржао свештеничку благодат и благослов. Свештеник. Учења ове двојице отаца изражавају учење свете Православне цркве. и то углавном из учења св.вену у њему. Свети Јован захтева ову непрестану будност у погледу очувања благодати свештенства.ност. исто.да неби оставио опустошену" („О свештенству"). свештеник мора бити чист као да стоји у самом рају. нај. свештеник не сме бити испуњен једино људ.ским предањем и мора поседовати благодат Божију. мотрећи у свим правцима". 370).ницу са Богом и најпре га морају применити Његове слуте.ци. „Нека помоћу потока суза постане бељи од снега. Јовану Златоустом. чисте савести. према авви Доро. тајанствено скри. не смеш поуздати само у људско предање и нека те благодат Божија изнутра и невидљиво испуни познањем узвишенијих ствари".да је. Свештеник. и поседовати силну ревност и непрестану трезвеност у животу. 258). и свештеник болестан. што захтева и много страдања. са своје стране. свештени. али само дотле док га изнутра озарује чистота душе". Према св.шћу. Јеванђеље описује пут хришћанина који се бори да достигне зајед. преиспуњено је блиставо. Јована Златоустог и св. злопати се. тако и благодат захтева нашу усрдност да би се могла распламсати. 476). том.теју.

Други свештеник је запао у страст блудничења. Свети Оци не оклевају да изложе и казне за недостојне свештени. међутим. оне који ову службу врше без одговарајућег испитивања. славољубив или разметљив или било шта томе слично. него их. 6. јер оно што пролази кроз срце помаже верујућим хришћанима. То се дешава услед тога што саблажњавају душе свог стада уместо да их исцељују. У оквиру овог становишта. док је читао 'нико од недостојних'.Корнијим" („О свештенству". Теогност саветује: „Смири се као јагње које пође на заклање. Поред очишћења и покајања. ми. Свети Јован Златоусти каже: „Свештеничка служба нам може би. јер је Христос. Свети Исидор Пелусиот пише: „Немојмо се изругивати божан.ти на осуду зато што јенисмо вршили како доликује" („О свештенству"). припреме и живота. усу. сгр.ђују да врше Свете Тајне.ке. св. свештеник мора бити испуњен свим благодатним даровима Духа. Осим тога. Он има на уму примере двојице недостојних свештеника са раз. 8). Као што се у ватри испитују метали. 2. том. Један човек ну. стр. Божанску службу треба вршити „са страхом и трепетом" и на тај на. или смећем. овај свети отац опоми.бротољубље". малодушан. свештеничка служба не прекрива човекове страсти. него ће их учинити још упорнијим и тврдо. „понизио Себе". схватају чињенично стање. (исто.болео и лежао на самрти. Када је схватио своју недостојност и завето.ди своју крв да би се спасао други.112).личитим последицама. Свети Јован Лествичник каже да је „знао старе свештенике који судемонима постали предмет исмевања" („Лествица".2. тако и свештеничка служба разликује људске душе. Зато се неизлечиво раз.. 258).ским стварима" (Никодим Светогорац: „Коментари на посланице". Бог те неће поштедети због твојих страсти" („До. Они су свесни да постоји мноштво недостојних свештеника који се. уистину сматрајући све људе достојнијима од себе" („Добротољубл>е".мо да би требало да буду упознати са њим искључиво кроз предавања или читање. Јовану Златоустом. 98). не тражимо само да се хлеб и вино претворе у Тело и Крв Христову. показује нам то смирење Христово. 265). споља гледано. Када кажемо „познато".вао се да ће одустати од вршења Светих Тајни.чин „поступај по речи истине и изврши своје спасење". 269). а то је самоумањење [ή κένοσις]. Према св. Евхаристија коју служи све. немајући чак ни основне врлине.стр. Ако је човек срдит. Један од њих је. 258). као што каже апостол.рувимске песме. дакле. Исаку Сиријском. Тежимо да се обучемо у дух Евхаристије. још више истиче и чини видљивим.том. изненада је умро".пастирима. напротив. ради људског спасења. стр. свим врлина. Свети Теогност се обраћа непоправљивом свештенику који се није одрекао свете службе: „Очекуј да паднеш у руке живог Бога и осетиш његов гнев. „опоравио се . и не само да ће их обнажити. стр. стр.ње на карактеристичан начин: „Сматрај себе прахом и пепелом. И заиста. и стално плачи". Свети Оци. оно је одежда божанства. Он саопштава да је „многе недостојне све.мо ступити у свето смирење и задобити тај жртвени начин живота.ма.1.. Она се дели и људи су задовољни. поука. иако је „изнутра био похотан и развратан" и у време хе. Кроз Евхаристију може.штенике уграбила изненадна смрт и да су неочекивано били бачени у тамницу" (исто. 14. ова служба ће то ускоро разоткрити и обнажити све његове недостатке.штеник. не мисли. или створењем сличним псу. него да би то требало да буде њихов живи опит. био поштован међу људима. То је смирење. Служећи Литургију. Основна врлина је свето смирење: према св. него тежимо да задобијемо и Христов начин живота. део. трезвености и будности.

гу. краљеви тако што сте оборили на земљу сва развратна дела и погубили све своје грехе. угодну Бо. 1. јер припадају духовном свештенству. своју сопстве. том.тао ни најмањи траг од његове болести" („Добротољубље". Јован Златоусти објављује: „Не верујем да има много свештеника који су спасени и много је више оних што пропада.посредно након тога. како би до. Јован Златоусти саветује своје слушаоце: Да. будући тако освећен. свету.С. да дате телеса своја у жртву живу. иучини нас царством. док апо. олтар и нож. зашто не би постојало и свештенство?" Авраамова жртва је била двострука: Он је понудио и с:вог јединородног сина и овна и „изнад свега. Црква не постоји само зато да би се бавила друштве. због чега св.ним радом или да би служила друштвеним потребама људи.так. 3. својим постојањем освећивао и друте људе. оскрнавили свештенство. у крштењу) постали краљеви. Постоје. а то је стога што ово велико дело захтева велику душу" (Трећа беседа на Дела апостолска). него и зато да би њима био освећен и да би. друтачије речено. као своје духовно богослужење (Рим. задржали смо се на њој.ство подразумева пастирско служење народу. који су крштени у име Пресвете Тројице и живе по заповестима . Желели бисмо да накратко застанемо на овој тачки. Служење људима је први и превас. 417). а заклањем детета (на које се одлучио) посветио је своју душу. Р.ти нестворена благодат Божија. У Књизи От. Они врше Свете Тајне и свети Дарови су кроз њих освећени. Ово учење је забележено у текстовима Новог Завета. Свештеник и епископ имају велику част да служе народу. а други да исцељује људе. дакле.259). ка исцелењу њихових душа. Он не постоји само зато да би вршио Свете Тајне.9).ну вољу". мирјани и монаси који нису рукополо. Свети Јован Златоусти и Авраама предста. ради милости Божије. свештеницима Бо1у и Оцу Својему (Отк. То дело захтева мноштво квалитета. Духовно свештенство Раније смо већ говорили ο томе да свештеник има двоструки зада. што се показује чињеницом да нису способни да исцеле. сви хри. али су у стању да исцељују људе.ко сте и ви у купељи (тј. Не. браћо. Кроз крштење и напор да се очувају Христове заповести. Иако се чини да ова тема излази изван предмета наше студије.јанству. 12. Код многих Отаца такође налазимо ово учење. Сви верујући.вља као свештеника јер „ако постоји ватра. него зато да би их повела ка спасењу. Апостол Петар каже:Α ви стерод изабрани. пророчком и првосвештеничком [архијерејском] досто. У свештенику мора обитава. с друге стране.5-6). али они не могу да исцељују друте или да спасу своје сопствене душе. Један је да врши Свете Тајне.1).жени за свештенике.ки човек свештеник Христов у смислу који смо одредили и који ћемо касније потпуније развити.стол Павле пише хришћанима у Риму:Молим вас. св.тано врше своју службу иако су. У наставку смо рекли да постоји много свештеника који су свештеници само споља и неоме. „На тај начин је крвљу јединородног и жртвовањем јагњета рукоположен за свештеника".2. То дело је веома узвишено. Крвљу овна посветио је своју десну руку. народ свети. а свештеници тако што сте себе принели Богу и жртвовали своје тело. будући и сами погубљени" (Беседа на Другу посланицу Коринћанима.стојно приступили и примили свето Причешће.кривења Јован јеванђелиста пише: Ономе Који нас љуби и опра нас од Греха наших крвљу Својом. 1. народ задобијен (ΐ.ходни задатак. царско сеештенство. свештеници и пророци. 61. према којем је сва.и није ос.шћани се облаче у Христа и на тај начин учествујемо у Христовом краљевском. стр.Πετρ. јер посебно желимо да нагласимо да свештен. у суштини.ју.

јер су међу верујућима они. ову Литургију служи ум тако што на олтару душе тајанствено жртвује Јагње Божије и постаје му причастан.ствује по Духу и све што се у том срцу каже или учини јесте духовно" (исто. То је духовно свештенодејствовање за читаву васељену. То је унутрашње свештенодејствовање и унутрашња божанска Литургија. док је духовно свештенство оно које ће у будућем животу наставити да служи на небеском жртвенику. Карактеристичне су његове речи: „Почетак умносрдачне молитве је дејство [енергија]. Према томе. Када се разоткрије човеков ум. Верујући.носрдачном молитвом. ко. Свети Григорије Синаит је био јасан и на другим местима: „Сви побожни цареви и свештеници су уистину помазани у препороду (кр. У том духовном све. Речи овог светог оца подстичу ме да кажем да је духовно свештен. 31). жртвовали себе. које деј. 51). у Царству небеском. одржавају васељену и исцељују људе. стр.штења). Молитве тих људи који су. Човек који поседује дар умно-срдачне молитве осећа у себи очишћујуће.ство постоји због народа. Јести Јагње Божије на духовном олтару душе не значи само схватити га или му . Према св. Григорију. али и зато што га не поседују сви који су крштени.тотајинског свештенства.нодејствовање ума" („Добротољубље". онда се то назива „духовним свештен. нема велику важност чињеница да жене. стр. надумном наслађивању. Оне имају могућност да буду „истинско свештенство". који је овладао ум. изабрани да приме и посебну благодат свештенства. који су исцељени и поседују умно-срдачну молитву.вање ума. Дајемо предност изразу „духовно свештенство" у односу на све остале. просветљујуће и обожујуће деловање благодати.хвати деловање Светога Духа. јер и свештеници и мирјани могу поседовати овај вид свештенства. На тај начин добро раз. посеб. наше истине". „од сада и довека".. молећи се за све. Човек у светилишту свога срца служи мистичку Литургију и постаје причастан Јагњету у заветима са Богом. као што су „опште" или „мирјанско" свештенство. На тај начин они. Сви. као што су у старини бивали помазани на символичан начин".је представља суштинску основу и за светотајинско свештенство. које ће се остварити у друтом веку. том. и сам уподобљује Јагњету. „умна молитва је мистично свештенодејствовање ума". 61). односно очишћујућа сила Духа и мистично свеште.но уколико је достигао онај степен благодати да се моли за цео свет. Свештеници Старог Завета били су „праобрази. у исто време. „Истинско свештен. да би служило његовим потребама.ством".умемо да. Као заруке које претходе будућем. 4.. када у нама дејствује умно-срдачна молитва.ство и свештенство будућег века је срце ослобођено помисли.штенство показују се као „истинско свештенство". Сви који достигну то стање су свештеници. То је велико дело оних који се непрестано моле за цео свет. Немајући намеру да се задржавамо на теми неизбрисивог или не-све. истичемо истину да светотајинско свештен. онда се врши и непрестана божанска Литургија која поткрепљује читаво наше биће. овладао је и духовним свештенством. а наравно и жене. свештеници су и поседују духовно све. него само они који су постали обитавалиште Тројединог Бога. када се ослободи робовања и при. помоћу молитве. он на духовном олтару своје душе једе Јагње Божије док се. по пра. Свети Григорије Синаит пише: „Духовна Литургија је унутрашње дело.штенство. Такво свештенство може укључивати све категорије људи.штенослужењу.вославном предању. не могу да приме светотајинско свештенство. који поседују ово духовно све. сгр. Свети Григорије Синаит пише ο овом духовном свештенству.Тројединог Бога. постају заклињачи [егзорцисти] и истерују демоне који владају у људским заједницама.ство оно. иако „наша царска и свештеничка власт нису истог карактера и облика" (исто.

којега је Дух Свети током дужег времена покретао према томе". чак и ако га људи нису рукоположили за епископа и јерарха. Према св. која се крије у умно-срдачној молитви и боговиђењу. 279-80. имајући Исуса као врховног Служитеља и Пр. Учење св. „ова страшна служба се преноси на свештенике који воде непорочан живот. али се надамо да ћемо тамо примити и саму њихову суштину" (исто. као друго. стр. исто тако. Литургију". односно. него зато што су се они сами отуђили од ње" (Архиепископ Василије Кривошеин.лику . Свети Симеон Нови Богослов пи~ ше: „Знам да је благодат свезивања и отпуштања грехова од Бога дата онима који су синови по усвојењу и Његове свете слуге. открива истину ο том питању. било запостављено. међутим. право свезивања и разрешења грехова није дато „само због њиховог рукоположења". Светитељ пише да право свезивања и разрешења грехова припа.ходно на монахе. 51). сви који су након природног созерцања сту. Напротив. није пре. Када. да би ука. Симеон ово учење развио.нију. сви који су.зао на искварено стање свештенства тога времена.восвештеника пред лицем Тројице" (исто. као треће. стр. јер он их исмева и понаша се надмено" (Манзаридис.тор] на који је Бог указао Мојсеју. западну у ду. Моћ опраштања грехова се даје „једино онима. и уподобити му се у будућем веку.штеницима и монасима. „ова служба се преноси на изабранике Божије. „погрешно се назива тим именом. а што је. Епископима и митрополити.постати причастан не.ја.да једино архијерејима који су га примили апостолским прејемством.је био рукоположен у чин епископа. Вероватно оно. 177. стр. духовним свештенством. сви свештеници благодати ће ступити у прву ски. уз све оне претпоставке које су одредили Свети Оци. Без обзира на то. Када пак свештеници. као и сада. Солун 1983 . Овде нам се дају речи тајне. 179). не због тога што се она одузима свештеницима или епископима. ђакон или монах. а будући духовно свештенство. „Када је чуо . као што смо раније објаснили. и као четврто. достојан благода. могли убројати у Христове ученике" (исто.вају духовно свештенство могу исцељивати болесне". све. зато што је он сам то лично доживео: његов духовни отац ни.ховне заблуде. Верујемо да је св. на грчком). епископ постане недостојан. односно Светим Духом. „јер ће и у будућем свету скинија имати две копрене. уколико човек претходно није овладао унутрашњим. заједно са епископима.пили у божански примрак. задобили дар богословља. стр. али ме је полагањем руке Божије. Никита Ститат учи да је било који свештеник. који би се. Симеону. док ће у другу ступити само они који ће и убудуће служити у примраку богословља. којег људи нису рукоположили. да би истакао вредност духовног свештенства.свећен у духовни живот. ради то. али је поседовао благодат Светог Духа и био у стању да отпушта грехе. Симеона Новог Богослова.ма се полагањем руку даје једино „допуштење да служе св. мо~ гу исцељивати болесне.на фчком). Ја сам такође био ученик једног таквог оца. Симеон Побожни. међу епископима. јесу свештеници Божији.го. ако неко није по. Према томе.виђао Свету Тајну Рукоположења. није било добро прихваћено. „У светлости Христовој". „истински епископ".нике и одредио да од људи примим рукоположење у прописаном об. уколико је причасник божанске благодати. превас. без обзира на то што су га његовим чином и рукоположењем узвисили над свима осталим. они сачињавају ово право и духовно свештенство.ти Божије". „Палами. због своје чистоте. Овај исти светитељ пише да је Царство небеско као скинија [ша.ка". као прво. 37). стр. што смо раније рекли ο томе да „сви који сачиња.га да би нагласио да Света Тајна Свештенства није магично пренела власт да се људима опраштају греси. укључио међу уче. међутим. његов духовни отац.

да. Будући прозорљиви. јер је извесно да многе телесне болести имајудуховно порекло. стр. тако и ти „узми мач и испружи руку и немој одсећи само ухо. увећати његову веру и дати му подршку. Било би добро да на овом месту чујемо шта каже св. „Нека допусти да му се приближи и нека са вером допусти да ступи у његову кућу. стр. Будући да смо постали свесни духовне болести и велике вредности свештеника исцелитеља. Дужни смо да будемо послу. ако можеш. марљиво трага за неким ко. умри са њим.шта.сти или споља. беседа. Ако он умре јер су према њему лоше поступали. Према свом бестрасном духовном оцу треба да покажемо ону врсту поверења какво болесник показује према лекару. Григорије Пала. „Ако буде ослобођен из тамнице. 334). лекари наших душа и тела. Симеон Нови Богослов. У духовном оцу присутан је Сам Христос. питајући га ο Богу и стварима Божијим. и у времену које ће доћи увешће га у Царство небеско" (17. очекујући од њега одговарајући поступак и исцелење.ла. тада одважно потра. добивши од Њега моћ да свезује и отпу.ма саветује: „Нека сваки хришћанин. као мученика. помажи га миомирисима и приреди му раскошан погреб" (5С 104. 180-181). нека му дозволи да остане са њим онолико колико жели. том 9.шни човеку на кога нам је указао Бог. У својој беседи на Јеванђеље за Светлу недељу. ти. имајући у виду разлику између душе и те. 512-514). 4. постао је причасник Његове благодати и Његових дарова. ти му се поново врати и поштуј га још више.Е. распламсану Светим Духом" (исто. сада морамо поћи у потрагу за њима. Потребан је заи. Неопходно је да се трага за таквим духовним оцем. готово све време остаје затворен. стр. Знам да ће му тада". псалмопојању и на сваки други начин". каже он.ноумљем и преклињући за његову молитву. након што недељом оде у Цркву.тило изнутра. Када говоримо ο отпуштању грехова. . учећи са смире. тако да се исцељујемо од онога што нас је реме. коме мораш бити послушан. Нека му дозволи да седне са човеком који ту живи. „Помо. или тајанствено у његовој лично. плачи као Петар.пустити ни онда када га други људи срамоте или презиру.П. Ако то није могуће. Ако га се одрекнеш. превасходно треба да га схватимо као исцелење од страсти. Следимо га као што су апостоли следили Христа. Е.жи његово тело и поштуј га више него онда када си га посећивао док је био жив. они опажају проблем који нас мучи и дају нам лек и метод исцелења. Требало би да покажемо још више поверења и љубави. Он представља „уста Божија". подражавајући апостоле који су се након Распећа обрели у горњој одаји. кроз Свог слугу" и поштуј га „као да је Сам Христос" (5С 104.ста велики напор да би се пронашли ови истински руководитељи наро. Симеон изједначава став апостола према Христу са ставом који ми треба да покажемо у односу на свог духовног оца. стр. Тако данас јасно увиђамо да нас „обдарени" монаси исцељују и без примања Свете Тајне Свештенства. Свог духовног оца не смемо на. како бисмо се ослободили чирева своје душе. каже светитељ. а то је трагање за терапеутом. У наставку.лећи да буде са Господом у молитвеном тиховању. немој се придружити издајницима и лошим људима". И као што је Петар извукао мач и одсекао ухо. Постојање таквих светитеља је утеха за све људе. Трагање за терапеутом Дошли смо до четвртог одељка овог поглавља. Ако буде разапет. „да ти покаже човека који је у стању да те добро руководи. же. него и руку и језик ономе који говори против твог оца или га вређа. св. „Христос невидљиво прићи и подарити унутрашњи мир помислима његове душе. јер је то начин на који може бити исцељена наша душа.Христове заповести.ли се Богу". св.

186-188). пошаљи ми човека који Те зна. духовни. како се исцељују ум. да му служим и да му се свом својом снагом потчиним као Теби и да. Бог је наш истин. као друго. него да се преобрати и живи. исто тако. „Господе. светитељи.тлост онолико.вотиња. 129. 104.ва васцелог човека као јединствену живу ипостас. термин са много значења. као треће. у овој глави требало би да објаснимо. али то су. који ће нам понуди. исцелитељ. него означа. како би био исцељен. Ти Који си дошао на земљу да обновиш живот у онима што услед греха леже мртви и да их удостојиш да виде Твоју истинску све. Симеона. Ако се хришћанин моли на овај начин. заузима Христово место. Она означава начин на који се у човеку пројављује живот и не односи се само на један сегмент човекове егзистенције тј. . колико је човеку могуће. грешник. као прво. Верујем да је ова тема веома значајна и неоп. а посебно у садашње време" (исто. и пријатељи Христови. па чак и „медицинско особље".340-342) Врло је карактеристично да духовни отац.тоотачким списима" (X. једином истинитом Богу. Основе вере. Бог ће му указати на духов. антички превод Старог Завета на грчки] употребили су грчку реч „душа" [грч. „Душа има многа значења и у Светом Писму и у све.на грчком). уобичајено је да се у Светом Писму она од. Душа [ψυχή] Реч „душа" једна је „од најсложенијих у Библији и хришћанској књижевности". „преводиоци Септуагинте [превод Седам. свака жи. 1. као супротност вештаственом [материјалном]. 87 . удостојим Твога Царства" (исто.ли да нађе одговарајућег духовног руководитеља. назива душом.пажа професор X.346).ти данас ретки.ног оца какав њему одговара. Јанарас. ума. удовољим Теби. Сигурно је да не треба превидети чињеницу да су такви терапеу. као и за остварење овог светог дела. „ψυχή"] да би превели јеврејску реч „нефеш". шта је душа и како се лечи. у којима обитава Сам Троједини Бог. односно душе. Он каже: „Они који поседују вештину да на одговарајући начин усмеравају и исцељују словесне душе уистину су ретки. стр.десеторице. Иако се све што поседује живот.носи на човека. У закључку би требало рећи да је неопходно да човек тражи и пронађе такве лекаре или исцелитеље. стр. творећи Твоју вољу у њему.ходна за упознавање унутрашњег очишћења и исцелења душе. који не желиш смрт грешника. каква веза постоји између „образа [лика] Божијег у човеку".ти духовно исцелење. Јанарас. Како за. срце и разум (помисли). ПРАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА Развијајући тему православне психотерапије. као што су то били и у време св. тако да се чак и ја. Не постоји други пут исцелења. срца и разума [словесности] и. који ће исцелити болести и ране његове душе. Свети Симеон користи и један облик молитве у којој се човек мо.ски исцелитељ.

5. Заклано је тело. Реч „душа" се.ти. α ако ко изгуби живот свој своју душу) Менеради. Рим. као и у биљкама или животињама. 12. Описујући Са.. прим. пишући ο Прискили и Акили. У једном случају. Т)аво је мртав дух јер није причастан Богу и ту смрт он преноси и у оне који му се придруже. Верујем да ова кратка анализа показује да реч „душа" има много значења у Светом Писму.мога Себе. док у другом случају реч „душа" означава живот. опет.њанима. Господ користи реч „душа" [у српском преводу: „живот"] да означи духовни елемент нашег бића. она је неко". 88) „Душа није узрок живота.9). како смо рекли. постоје и многа места на којима ствари нисујасне. 13.ју. на другим местима користи да би означила духовни елемент нашег бића. 10. као што Јеванђелиста каже у наставку. Реч „душа" се употребљава и да би означила васцелог човека. само по себи.. Господ каже: Ја сам Пастир добри. Душа је живот који постоји у свакој творевини. У параболи ο неразумном богаташу Господ каже: Безумниче. начину на који остварујемо живот. у ономе што следи. Разлика између душе као духовног елемента у бићу човека (смрт.но. у смислу благодатног дара Божијег. и васцели дух ваш и душа и тело да се сачува без порока задолазак Господа нашеЈа Исуса Христа (1.4). и управо она и јесте тај духовни елемент наше егзистенције. Он је живо суштаство. за моју душу) своје вратове положише (Рим. изГубиће ϊα. што значи да је душа. Душа је човек.ко и преведена на српски језик]. исто тако. 16. као плот [ή σάρκα] или срце одговара нашем егу.23). 12. своју душу) да сачува. али је душа и живот који постоји у човеку. биљкама. ове ноћи тражиће душу твоју од тебе. тј. 16. јер је термин „дух" употребљен да озна. прев] коју прима душа. Господ каже Сво.20). не1о се бојте више онош који и душу и тело можв погубити у паклу (Мт. (исто. Свети Јован Јеванђелиста пише у свом Откривењу: Видех под жртвеником душе закланих за реч Божију и за сведочанство Јмњетово које имаху (Отк. Павла. 2.. јер су помрли они који су тражипи душу Детета (Мт.сте постојање разлике између душе и тела. Ова реч се користи да би означила васце. схр. в. Људи не могу убити душу.ιΐ). али он не постоји у односу на Бога. Исто тако и апостол Павле. него је превасходно његов носилац" (исто. мртва. Навешћемо неколико цитата из Светог Писма да бисмо потврдили то становиште. 88). (Рим. Овде није реч ο такозваној човековој тројакој структури.. α оно што си припремио чије ће бити? (Лк.цом: Устани. 6.лог човека и духовни елемент човековог бића. Покушаћемо да се. α душу не могууби. уколико је лишена Светог Духа. ιο. зарученом са Пресветом Богороди. Господ и апостоли употребљавају ову реч да би означили живот.чи благодат Божију или харизму [у смислу који ова реч има код ап. 5 или 1. Будући да термин „душа" има много значења. и живот који се изражава унутар духовних елемената у нашој егзистенцији. У Посланици Солу.стол Павле саветује: Свака душа да се покорава властима које влада. исто као и живот који постоји у човеку. Кор. али је душа блиска Богу и беседи са Њим. Оно што овде желимо да истакнемо је. Апо.ног по природи али бесмртног по благодати) и живота појављује се у још једном Христовом учењу: Ко хоће живот свој (тј. апостол Павле се моли: Сам Бог мира да вас посвети потпу.25). али ђаво може то да учини.1).20). каже: За мој живот (тј.Душа није оно што једноставно обитава у телу него оно што се изражава телом и које.јим ученицима: Не бојте се оних који убијају тело. Анђео Господњи је рекао Јосифу. осврнемо на нека значења речи „душа" у текстовима Новог Завета и Светих Отаца Цркве. узми дете и матер Њешву и иди у земљу Израиљеву. а такође и сваки човек који поседује живот.28). наћи ће ϊα (Мт. У ова три случаја термин „душа" је употребљен у значењу „живот" [због чега је грчка именица „ψυχή" та. животињама и . стр. Пастир добри живот свој (душу своју) полаже за овце (Јн.Сол. Душа је.

укључују три основне чињенице. стр.на грчком). и да постоји велика разлика између та два значења. по сопственој природи невидљива за теле. као психосоматско биће. слободна].је Презвитер. а осим тога и божански облагодаће.. 46. Таква је уистину душа ЖИВа" (Сабрана дела. Григорије Палама каже да је то Божија енергија [дејство] а не Божија суштина: и као што се суштина назива светлошћу. Тумачећи речи св. 152 . словесна [λογική] и умна [νοερά]. осећање и рађање. обдарена вољом и делањем [енергијом]. То ћемо много боље видети касније. јер ју је таквом створио Господар" (Исихи. променљива јер је. Душа је једно. Црква није прихватила ову платоновску идеју без преду. Сасвим смо свесни да идеја бесмрт-1 ности душе није хришћанског порекла и да су је хришћани прихвати. самовласна је [тј. нешто друго у односу на живот тела. 1.на грчком). на грчком)^___ — _____ Каже се да је душа бесмртна.3. бесмртна".ли условно и уз извесне нужне претпоставке. Професор Ј. 23). Друта је да душа ни на који начин не треба да буде изједначена са човеком (чове. 148 . обраћамо се св. него на Васкрсењу Христовом иј будућем васкрсењу тела" („Зборник". 1.на грчком). безоблична. друтачије речено . Пре светог Јована Дамаскина. јер је бесмртно уједно и словесно. а човек. пре шла је у хришћанско предање. „Тријаде". И духовни и биоло.слова и претпоставки. узрастање. апостола Павла: Први човек Адам постаде душа жива (ι. том. готово истоветно одређење душе дао је св.ћа. књига. Григорије из Нисе. стр.Κορ. свети Григорије Палама каже да „душа жива" значи „вечножива.свим тварима причасним живототворној енергији Божијој. 81-82 . (такву) каква јесте" („Тачно изложење православне вере". стр.ство. када будемо разматрали разлику између душе човека и [душе] животиње. Нико то не може порећи а да се не нађе изван атмосфере самог цркве..ног тела преноси живототворну силу и моћ схватања чулних предме.ни и биолошки живот разликују: „Као што се од душе рађа живот у оживотвореном телу и ми тај живот називамо душом знајући да је душа. бестелесна. св. Трећа и најважнија јесте да човекова бесмртност није заснована на бесмртности душе. „Душа је проста и добра. користи тело као оруђе и даје му живот. „Речи: Створи Господ Бо! човека и дуну му у лице недостојне су Бога. 15. проста је. Зизијула' пише: „Идеја бесмртности душе. између осталог. Те претпоставке. 85.ти Створитеља. V значаја да обратимо пажњу на оно што је речено очима вере и да су те ствари изговорене „уз много снисхођења и услед наше слабости". Покушавајући да душу одредимо као духовни елемент нашег би.45). тако се и енергија назива светлошћу. Сопун 1962. која је у нама и даје живот телу.ΗΟ. нешто друго). том. „Добротољубље". Григорије Палама. али Свето Писмо то објашњава на .С.шки живот називају се душом. Прва је да душа није вечна него створена. све док се не разложи природа способна за то" („О души и васкрсењу". иако није хришћанског порекла.сне очи. склона промени и све је то примила од благода. будући створена.кова душа није и сам човек. Јовану Дамаскину који каже: „Душа је живо сушта. које од себе до органског и осећај. 6. Навели смо овај одломак како бисмо показали да су Свети Оци дубоко свесни да се реч „душа" односи како на духовни елемент нашег бића. тако се и у богоносној души рађа светлост од Бога Који се у њој настанио" (св. продревши чак и у нашу химнографију. али ми смо сасвим свесни да се духов. 29).ног култа. стр. који је први рекао: „Душа је створено суштаство.та.словесна [λογική]. Р. 1. од које је примила и своје постојање и своју природу. суштаство живо и умно. Говорећи ο нествореној светлости која ће се „кроз обитавање Божије" пројавити у богоносној души. Исто се може рећи и за душу. тако и на сам живот. Солун 1976.

а не као суштину". него је и неумесно рећи да је оно што је удахнуто у Адама била душа или да је душа пренета у тело из суштине Божије. све што се ο Богу износи антропоморфизмима. Познато је његово учење да у Богу постоје суштина и енергија [дејство]. 171) Свети Јован Златоусти тумачи тај дах Божији и каже: „Није само безумно. људски речено. независно од онога што је речено ο обитавању Логоса у телу.ма свети Григорије разматра и са друге тачке гледишта.но значење и оно нас учи стварима које превазилазе нашу природу" (исто. како је то описано у Светом Писму. „неко скриве. стр. Душа се.чите ствари. дакле. тај дух у њима није живототворан (исто. Упоређујући душу човека са душом животиње. „образ" превасходно подразумева душу. нераздељиво раздељује на су. Разлику која постоји између образа у човеку и образа у анђели.С. јер је „божанство просто и безоблично". стр.љива. 102-105). дакле. душа није један делић Бога него енергија [деј. али будући да се тело оживотворава духом. „Као што је Христос рекао: Примите Светог Духа. како каже св. Исихије Презвитер. 1. и у себи поседује ум и реч" („Добротољубље". Григорије Палама развија и у природним и бо.ство] Духа Светога Који је створио и саздао душу а да при том није и сам постао душа. али ја то помињем као индикативно. стр. будући да постоји одређени однос и веза. Иако умна и словесна анђелска природа поседује ум. Свети Јован Дамаскин пише да је све. које се сједињују раздељујући се и раздељују сједињујући се. ово учење ο суштини и енергији се примењује и на душу. стр. То је тајна не. а на другом неправедна". Јован Дамаскин. постоји у уму и речи. Према овом светитељу.ховна [ноетичка] љубав [ερως] и исходи из ума и речи. „Добротољубље". том.ласта и неразумна на другом. Као што смо претходно већ указали. Тво. 146). 74). будући удостојени тог снисхођења. дакле. онда душа не би била мудра на једном месту а буда. слично нашем сопстве. „Душа сваке бесловесне животиње . Будући да Писмо каже да је Бог дунуо у човеково лице. Уопштено говорећи. Он се није претворио у душу него је душу саздао. 53. исто тако је и. Јована Дамаскина у вези са „устима Божијим": „Схватимо Његова уста и говор као изражавање Његове воље. творевина Божија(св. образ је. Човек је непричастан Божијој суштини. дакле. него је непроменљива". стр. свети Григорије каже да „животиње поседују душу као енергију.гословским поглављима. снажнији у човеку него у анђелима. Када би то било истинито. али је причастан Божијим енергијама. Божански дах је био енергија [дејство] Божије. нити би на једном месту била праведна. Начин на који је Бог створио човеково тело и учинио га живом душом. реч [разум] и дух.такав начин ради нас и ради наше слабости. „Тај Дух је претходио. „Као што је Тројични Бог Ум. што се ο Богу каже у антропоморфизмима „речено на символичан начин" и да има виши сми. „Суштина Божија није ни дељива ни промен.штину и енергију. представља Божије снисхођење и оно је описано на тај начин услед наше слабости. Будући да је човек саздан по образу Божијем. том. Дух Свети.рац је. Свакако да су уста и дах две разли.раздељиве раздељености суштине и енергије. такав је и човек". били у стању да се узнесемо на ту висину" (Р. дах Божији поклоњева достојни и Свети Дух". Дух који оживотворава тело је „човекова ду. Он није постао душа него је створио душу.сао. каои тело. 147). Логос [Слово] и Дух. том. Душа је.ном изражавању најскривенијих мисли помоћу уста и говора" („Тачно изложење православне вере". снисходећи ка нама. тако да бисмо ми. 76). морамо се осврнути на тумачење св. садржи. 4. учествујући у стварању тела и у стварању Исто ово учење св.

а дух нам бива обузет умилењем. словесност] и дух.расејаним умом.лелне енергије душе. словесност] две пара. Речју се непрестано опоми.. а духом пројављује умилење. ноетичка]. душа не пропада заједно са њим. Бог се открива уму.на. Из тог разлога. Немамо намеру да проширујемо ову тему. примивши чове.ства ума. разумна [словесна] и духовна". созерцава Бога (Којег призива) не. реч [тј. Збогтогајој користи да чува своје устројство и да се у потпуности посвети Богу. 150 и 152).јесте живот за тело које оживотво.. посебно наглашава вредност молитве: Ди. ми.".дије.људи" („400 глава ο љубави". 143-144). стр. Претходно излагање омогућује нам да схватимо подељеност ду. док је разум. Григорије Пала. Због тога се Христос и ваплотио. сада треба да нагласимо да је ум повезан са Богом и да прима енергије Божије. а касније ћемо се тиме опшир.вање значи здравље душе. То показује велико човеково достојанство у односу на бесловесне звери. нерасејаним умом созерцавамо Бога. након што у себи сједини ум.рава. којује Бог створио по Свом образу [лику]. Касније ће. са страхом мотрећи на безначалну Тројицу. човекова душа не поседује само енергију. 4. друга .ним дахом" („Тачно изложење. том. поставши Богочовек а не Богоанђео. Разумни део је не.тиње поседује само енергију. 10).њемо имена Христовог. али како постоји у односу на друго.неразумне [бесловесне] животиње.ста молитва. да мотри једи.мо направити разлику између разума и ума. том. Логос [Слово] и Дух.чије тело а не анђелско обличје. она се не усложњава" (св. Расипање душевних сила је болест. речју призива Име (Божије). Теолипт. Словесна и умна. односно ο разумном и страственом делу душе. када пропада тело. стр. она умире заједно са телом. „Добротољубље". Тако долази до исцелења душе. стр. „Бог је умну и разумну [словесну. свети Григорије Палама каже да је душа.жији и пишући да је Пресвета Тројица Ум. 4. Оца. а трећа . Оно што је претходно речено јасно показује и на који се начин анђели разликују од људи. Једнога Бога" („Добротољубље".ше. Напротив. „умна. а у трећој заједно са прве две . λογική] душу човеку дао Својим сопстве. док њихово обједиња. Она остаје бесмртна. 90). Биљке [растиње] заједничаре самоупрвој.трополит филаделфијски. смиреноумље и љубав.није бавити.је три силе: „Од душевних сила. Свети Максим Исповедник у свом учењу износи да душа поседу. будући да зависе од нечега друтог и да не постоје саме по себи". Свети Јован Дамаскин каже да је душа умна и разумна. Душа бива развејана греховима и страстима и баш због тога мора бити уједињена и принета Богу. Страствени део душе се дели на осећања [чувства] и страсти и назива се тако . душа је сложена. као и најтоплијом и најусрднијом љубављу према Њему" („Добротсљубље". јер живи сама по себи".но на Бога и да се украшава непрестаним сећањем и созерцањем. у друтој заједно са овом (првом) . али ћемо представити оно што је неопходно и има суштински значај за општу тему ове сту.ма. стр. 4. него и суштину: „Душа не поседује живот само као енергију него и као суштину. том. Уједињење се извршава на много начи. Три силе душе се на овај начин обједињују и приносе Пресветој Тројици. иако углавном говори ο два.видљив и невезан за чула. логос. Једно од најважнијихучења Светих Отаца јесте да су ум и разум [логосност. 147). оно што уобличује и изражава иску. Будући да душа живо.разумна и мислена [умна. као енергија. смиреноумљем и љубављу. стр. једна је која храни и узраста [тело]. Мислим да светитељ овде говори ο уму [нусу]. животиње не поседују суштину него енергију. Позивајући се на чињениду да је душа образ Бо. „као да истовремено постоји и унутар и изван њих". али превасходно спровођењем речи Христових у дело. Никита Ститат дели душу на три дела. Сина и Светога Духа.која изазива маштања и нагоне [афекте].

анализирајући силе душе и прецизно описујући шта заправо има превласт у свакој од тих сила. дакле. „нису створени ни неразумни гнев ни безумна пожуда.лико и тело. маштања у умном.1141).изму) смештају у само средиште срца.мови у разумном делу душе („Добротољубље". Григорије БоЉслов. како смо нагласили. Свети Оци уче да се душа налази свуда у телу. примедба уз 26. стр. Гнев и пожуда су уследили као последица греха. 39).ша сама по себи није човек. од необлагодаћене душев. одређени однос. Душа се. том.С. Исто тако је и „заметак [ембрион] обдарен душом у моменту зачећа". „Философске и богословске студије". стр. 328). том. 4. Атина 1977. као на неку акрополу. како се у овом одељку посебно бавимо темом душе. и у којој мери постоји? То је питање којим ћемо се бавити на овом месту. том. по речима св. каже да не. дакле. стр.чисте помисли [λογισμοί] делају у словесном.____— : ~ " Постоји јасна разлика између душе и тела.бало је нешто рећи и ο њеној подељености. међутим. а то је душа и тело" („О васкрсењу". у којем се говори ο страсти. тај однос. „јер је та веза нераскидива" (св. том. али се назива „човековом душом". Осим тога. поуку у грчком/ издању). спој једног и другог назива се човеком. створена када и тело. Приликом стварања душе. да је тело тамница душе и да се душа спасава осло. сећања на животињске жеље у жељном. Р. Исти светитељ каже да је Бог Својим живототворним дахом душу створио као разумну [словесну] и умну: „Бог је није створио као жи. али се исто тако не може рећи ни да се налазе свуда". 42). „Лествица". 2. тако и душа испољава своје енергије [дејства]" (Св. Какав је. будући бестелесни. 3.вотињски раздражљиву и пожудну (исто. 10. не као одређено место нити као она која се садржи. као најверодостојнији покретач. стр. Свети Григорије Палама каже да се анђели и душе. „Иако ни једно ни друго није човек.ном. које је. али ју је Бог обдарио силом стремљења и одважношћу да буде привучена бого. 43). стр. и веза између душе и тела. Како се тело развија.бађањем од тела. садржи и даје живот. Светитељ тврди да смо ово учење при.мили „од . док је други (наклоњени јуда. „не налазе на једном [одређеном] месту. јер се материјал везан за њу налази у четвртом поглављу. налази свуда у телу. исти светитељ каже да ми сами „поуздано знамо да се разумни део душе [τό λογιστικών] налази у срцу. 156). Ту се налази ум и све помисли душе. зверске страсти у вољ. 222 . Човека сачињавају тело и душа. него као она што подржава. Ј Душа је. Нећемо даље развијати тему ο подељености душе. Максим Исповедник. Исто тако се ни тело не назива човеком него „човековим телом". будући да „душа није тело.на грчком). стр. Јован Синајски. 1. Постоји. међутим.ђеном месту у телу.ма. ствара у тренутку зачећа и она у том часу „дејствује исто онолико ко. Древни философи су веровали да се душа налази на једном одре. али не као у сасуду јер је бесте. 4. Свети Григорије Синаит. будући да је онаЈзбрааЈзожији („Добротољубље". 70). Бог је човека призвао у живот и васкрсење.„због своје потчињености страстима" („Добротољубље". очишћено од душевног духа" (тј.рена. све док подржава тело са којим је ство.лесна. Ниједан од ових елемената не чи~ ни човека сам по себи. немогуће је да душа и тело постоје и буду називани телом или душом невезано и независно једно од другог. Свети Јустин Философ и Мученик каже да ду. а пој. него је бестелесна" (св. али није призвао један његов део него целину.ности).чежњивошћу" (исто. ____________________________ ^' Увиђајући да „постоје људи (наклоњени јелинизму) који душу смештају у мозак. Григорија „најважнији орган и престо благодати". Душа се. нити пак изван срца јер је са њим сједињена" Човеково срце је. стр. Атина 1978. тре.

15. душа користи срце као своје оруђе и да управља телом. Због тога је. општи је закљуЧак да се душа налази у читавом телу.217). али душа поседује промислитељске силе. Душа покреће и усмерава читаво тело и све телесне удове. 3. при чему није само део целине коју обасјава. сагласно учењу Светих Отаца. То јасно показује да је душа образ Божији. 2. Унутар себе. што се дешава са душом у односу на тело. да се „креће и дела сагласно себи својственој природи и испољава своја сопствена кретања кроз телесне органе" („О души и васкрсењу". сагласно томе. као што се и светлост распростире и на свако место где допиру њени зраци. 42). душа је „једна. „душа је уједињена са телом.оног истог Христа.22). Она се не налази унутар тела као у некој посуди или меху и пре би се могло рећи да се тело налази унутар душе. дешава и кроз душу. „Поседујући многе моћи и будући свемоћан. Бог због тих сила које у Њему постоје не бива лишен јединствености и једноставности" (исто).С. Светитељ сажето казује да не подржава тело душу. који се у великој мери бавио темом одно.11). Он у наставку додаје речи св. што се дешава кроз Бога. тако је и задатак душе да руководи телом" (Таласије. са оним што Бог чини у односу на васцелу творевину. Оно што се дешава у Богу дешава се. Р. и не мо. и у човековој души. сагласно његовом сопственом делању" (Григорије Синаит. Немесије Емешки учи да је „душа бестелесна. Свети Григорије Палама. она овлада свим помислима и телесним удовима. („О човековој природи". Право.С. том.славна црква учи да Бог Својом нествореном енергијом лично упра.сли (Мт. према овом светитељу. Бог управља светом Својим промислитељским силама.С. стр. 4. јер се овде налазе и ум и све помисли душе". а оно што бисмо превасходно желели да истакнемо јесте да.вља читавим светом. „Доброто. „Као што Бог покреће природу. Р.це". да је срце најважније обитавалиште разумног де.ла душе и њено средиште. „Душа се не своди само на промислитељске силе. него да душа подржава тело. Григорије Палама повезује оно. 45. душа ништа мање не поседује промислитељске силе тела.ставна и несложена. каже да се оно.же се ограничити на једно место јер се сва свуда распростире. „као што је управљање светом дело Божије. да не постоји део људског тела у којем душа није присутна. а не састављена или сложена" („Тријаде".2. Свети Григорије из Нисе каже да је душа невештаствена и бестеле. Макарија: „Срце управља читавим човековим организмом. и када благодат обузме сва простран. душа у поједностављеном облику садржи „све промислитељске силе тела". Душа се распростире по читавом телу. У вези с узајамним односом душе и тела. Према томе. 15. Осим тога. Врло је карактеристично да у овом одломку св. „и не постоји ниједан део који је њоме озарен а да она у њему није у целини присутна" (Р. као и да из срца излазе зле поми. без створених посредника. основни циљ исцељивања да се ум који је расејан чулима врати у ср. 40. 597 и 600). стр. али не као нека посуда него као орган који . 207).љубље". и на свој сопствени извор. „Добротол>убље". а што би био случај када не би била свудаприсутна у њој". Бог је те промислитељске силе поседовао и пре стварања света.са између душе и тела. Који је и створио човека" и подсећа на Христову изреку: Не погани човека што улазиу уста него што излази изуста оно погани човека (Мт. а ипак остаје у потпуности несливена са њим". једно. Упркос постојању промислитељских сила у њој. том. 46. на исти начин и душа покреће и ставља у дејство сваки део тела.19).ства срца. Душа је сједињена са телом и оно јој није страно.сна.29). а оно је „обитавалиште помисли" и „најважнији разумни телесни Вратићемо се на ову тему. ако су очи извађене или ако су уши оглувеле. Чак и када су неки од телесних удова повређени.

Максим Исповедник. Према св. а ум прекинуо везу са Богом и постао помрачен. Григорију Синајском.ну [просту]. Човек се нашао у ноћи без месечине. 1. Према ОВОМ свети. пожу. 148). а његово тело постало је слично зверињем. 90). Када су душа и тело по. постоји најчвршћа веза. 4. том. Човекова душа се након пада испунила страстима. демона. нечиста душа је страсна. тело се пот. човек придружен животињама и постао им сличан (Григорије Синајски. Тада душа „пристаје на изазов и.је ка смрти. иако несливенаса те. „Нечистота душе подра. „400 глава. То такође представља и болест душе.њена гневу и пожуди. испуњена (нечистим) помислима. јер не можемо схватити пад и болест ду. која је дошла као последица тог пада. Свети Таласије каже да је „болест душе лоша навика. нечистота и умирање душе изврсно су описа.зумева да она не дела по природи.5). стр. „Добротољубље".стали пропадљиви. Након заласка сунца настаје ноћ. јер се из тога у уму рађају страсне помисли" (Св. стр.ше.жности и пропадљивости и постао сличан бесловесним животињама.. постали су једна бесловесна и безумна звер./ ше ако не знамо шта је душа и на који је начин повезана са телом^___Ј —Болест и умирање душе У цркви често говоримо ο човековом паду и смрти.16) и Христове речи упућене ученицима: Нека мртви . Човекова душа пада у непрозирну таму и у њему дејствују демони. Наводећи одломке из Светог Писма.је изван срца. Осврнимо се исцрпније на та пала стања душе.. Када се Христос удаљи од душе и када је прекрије помрчина страсти. а за њом је уследила и телесна. али она „налази задовољство у демонским подстицајима и када је једном преварена. док је душа створена као бестрасна. Будући да између тела и душе. 2." стр. њене помисли „бивају уплетене у демонске фантазије". То помрачење и смрт пренео је и на тело. а такође и да је душа. и једно и друго су постали пропадљиви. човеково тело је створено као нетрулежно и као такво ће бити и васкрснуто. 6).лесна и најзад бива убијена. 4. На тај начин. Бог је душу створио као добру и једностав. стр. ропство. том.тељу. уз помоћ тела. Човек је обукао „кожну одећу" труле. Ово ропство је истоветно помрачењу. том.ДОМ И МрЖЊОМ (ИСТО. Сваки грех је понављање Адамовог греха и ми смо са сваким грехом изложени помрачењу и умирању пале ду. 215). Најпре је дошло до духовне смрти. према Светом Писму. „Душа је задобила особине страсти или боље речено. том. 43). као што су речи апостола Па~ вла: Нас. Тако је. стр. ипак са њим повезана на најприснији начин. 39). његова душа бива заточена.ни у светоотачким списима. уподобивши се бесловесним зверима. „Разулареност чула ставља окове на душу". стр. њена нечистота. корак по корак.руководи читавим телом. „Добротољубље". оживи са Христом (Еф. Када човек ослободи своја чула и када се кроз чула његов ум изли. тежи нечему злобном као да је добро". Та болест. Оболела душа. 2. потчи. речи Јована Јеванђелисте: Има грех на смрт (1. напреду. Душа је изгубила нестворену благодат Божију. Болест душе је. покушава да. 5. који смо били мртви због грехова. на своју несрећу. услед њиховог узајамног прожимања и општења. I Све ове ствари су речене зато што су врло тесно повезане са темом / којуразвијамо у овој студији.чинило деловању и владавини пропадљивости". Свети Исихије Презвитер описује начин на који душа постаје бо. тада је „духовне звери кидају на комаде" (Теолипт. заправо. ту незакониту маштарију разума претвори у стварно дејство" („Добротољубље".^ лом. док је њена смрт грех стављен у дејство" („Добротољубље". Јн.

. „Верујем да разум [у смислу интелекта. „Душа је савршена онда. Можда зато што стојиш усправно на две ноге? То ће само потврдити моје уверење да си животиња у људском обличју" (св. авај. „Добротољубље". иако задржава привид живота.ма пише: Телесни човек [у грчком тексту ψυχικός άνθρωπος . 207). Солун 1970. видећемо и ка. стр. беседа на Другу посланицу Коринћанима. бива лишен живототворне енергије Божије и постаје душеван" (исто. 215) Чиста је она „душа која се ослободила од страсти и непрестано се весели божанском љу. „мртав" човек се назива „телесним" [σαρκικός] или „душевним" [ψυχικός]. покајање.. стр. „До. свети Григорије Палама каже да је душа. стр.14).Тим. стр. том.. Када. када њом овладају врлине" (исто. Романидис. каже да морамо очистити свој разум. 169). као и сатана такође постали духовно мртви" (исто.бротољубље". Јован Златоусти. стр. него си лаком и кршиш закон. „Када човек не следи Светог Духа. том. стр. може задобити прозорљивост и видети јасније и даље него демони. Таласије. она је мртва. зар нисте телесни и зар се не владатг по човеку (Ι. човекова душа умире. 104).6).њенице. другачије ре. Он каже и следеће: Све док је међу вама завист и неслога и раздори.3). 6.ла насладама. са њих је свучена „бли." стр. „Добротољубље". душа и тело.ко поступа здрава и жива душа. на пример. „. на грчком). Максим. кад је потпуно очи. 131. стр. када су прекршили његову заповест и приклонили се сатанином смртоносном духу. изрази као „душеван". 1. овај свети слуга Божији . јер му Господ даје откривења" (Исихије Презвитер.Κορ. као и неколико начина да се оно постигне. Све Свете Тајне и васцели подвижнички живот Цркве доприносе овом исцелењу. Нико.. 150). „иако бесмртна по благодати. оживотворење и исцелење душе.. јер сатана није само смртни дух. 41). Таласије.чено.. поред тога. 2. Свети Оци такође описују и неколико начина за васкрсавање. 5. 131). „Истребљење чулних наслада је васкрсавање душе" (св. 214). будући да усмрћује и оне који му приступе" (исто). Зато што једеш и пијеш? То чине и дивље звери. 61. У учењу апостола Павла. У својој Посланици Коринћани. Исцелење душе Целокупно црквено предање састоји се од исцелења и оживљава. жива је умрла (1. „Првородни грех". 130). „Када се човек придружи сатани и почне да твори његову вољу. том. 3. Иако жива. Када су се наши прародитељи удаљили од сећања и созерцавања Бога. том. није у стању да осети атмосферу православног предања. „Здравље душе чине бестрашће и (духовно) знање" (св. Жалост по Богу или.шћен и кад је у свом природном стању. када је разуздана и препуштена насладама и неуздржању. Таласије.. прекида чулне насладе. Он на тај начин тумачи и речи апостола Павла: Она (удовица) која се ода. стр.ња душе умртвљене грехом. а то је благодат Божија („Добротољубље". У ономе што следи видећемо шта чини здравље и оживотворење душе. душа је заправо мртва. 150).дослов. том. 4. 2. 8. жива умрла".. када не дела у складу са својом природом. Душа је мртва онда. Другачије речено. Када није здрава. 2. Романидису. како ти онда могу рећи да имаш душу? Зато што ходаш? Ходају и бесловесна створења. На другом месту у овој својој књизи он пише: „Телесни и душевни човек је целокупан човек.бављу" (св. „Добротољубље". „400 глава. велики слуга Божији. ко није свестан ове чи. 439). διάνοια]. „телесни" и „владате се по човеку" имају исто значење (Ј.става и жива одежда вишњег сјаја и они су.но: душеван човек] не прима што је од духа Божијега (ι. стр.22). 2. 211). будући да не поседује истински живот. стр.". „Она је душа савршена чија се жељна сила у потпуности устремила κ Богу" („400 глава. Свети Антоније. Чиста је „душа која воли Бога" (св. Р. али човек који не поседује ону енергију Светог Духа која га чини непропадљивим" (исто. стр.Κορ. С.укопавају својв мртве (Мт. Тако се увек дешава. Према проф. Ј. не мариш за врлину.

постепено почиње да се исцељује.ње.нам саветује да очистимо свој разум. 147). 4. ако је своју вољу и жудњу силом Божије љубави учинио ослонцем врлине и ум просветљен молитвом принео Богу. Осим делатног метода за исцелење душе. 147).бођен расејаности. св.ше и сваком телесном органу.љубље". Свети Григорије Палама.жања.шевним силама. 4. 1.да он „задобија и у себи види благодат обећану онима што су чистог срца" („Тријаде".жањем очистио тело. Осим напора да се ум очува чистим неоп. Тамо где постоји љубав према Богу.лењу душе. стр. стр. том. Тај ме. 122) . стр. стр. Никита Ститат нуди још један. у стању смо да васкрснемо душу. а разумни њен део окриљуј молитвом и светлост твога ума никада неће потамнети" („400 глава. жељни део исушуј уздржањем. каже да смо преступом и грехом изгубили подобије Божије. послушна је његовим саветима и поукама од којих добија вечни и истински живот" („Добротољубље". том. да беседиш са спољашњим (светом) и бори се са унутрашњим помисли. а за страствени део душе . задобија се мир у душевним силама и очишћење ума. 298). може и своју душу да очува чистом. 4.не Цркве. али разумљив. -—-Душа је здрава онда када се одврати од везаности за безначајне ствари и љубављу се привеже за најбоље" (св.I тод је једноставан. Када душа постане послушна законима Божијим. у нама се појављује ум који је до тада био мртав и неприметан. том. 6). Као што ћемо споменути на другом месту. стр. када се будемо борили против помисли које владају у нама. Због тога Теолипт поново саветује: „Престани. То ћемо открити само онда. ко је у стању да свој ум очува чистим од рђавих помисли и разноликих представа. 2). Свети Григорије Палама пише да се боримо како бисмо из свог тела искоренили закон греха и на његово место настанили надзирање ума.трашњим помислима. Примећено је да свако.мо и природно кретање сваког дела душе..закон љубави. и да се ум навикне на унутрашње делање и унутрашњу молитву. просветљује и да задобија вечни живот. будући да је чини храмом Светог Пуха. срце је дом у којем обитава Бог. потчињава му се [том најбољем] делима и врлинама. митрополит филаделфијски. дакле. Ако је човек самоуздр. тамо описује. а то је метод созерцања.ма. и доноси велику корист човековојЈ души. и твој ће се ум пробудити на духовна дела и речи". Свети Максим саветује сагласно православном предању: „Вољни део своје душе обуздавај љубављу.________ /"■""Т^олипт. ослобођена везаности за безначајне ствари и љубављу привезана за најбоље. док не нађеш место чисте молитве и дом у којем обитава Христос" („Добротољубље".. „Доброто. дакле.". „али нисмо изгубили лик" и управо стога што нисмо изгубили образ [лик]. украшавање и побољшање. Као резултат напора да се ум [нус] очува чистим и да буде осло. У другом поглављу ове књиге исцрпније говоримо ο томе како се исцељује душа и како се креће сагласно својој природи. установљујући на тај начин закон какав доликује сваком делу ду.мо настојали да живимо у безмолвију. Будући да говоримо ο исце. очишћење ума и настањивање Пресвете Тројице" („До. За чула установљујемо закон самоуздр. Разумни део (душе) усавршавамо тако што одбијамо сваку препреку која омета разум да се узнесе ка Богу и то називамо трезвеношћу. када буде. з. тумачећи целокупно предање Православ. примајући од њега просветље. Григорије Палама. „Душа. да се достигне милосрђе и љубав према Богу а где се настани ова љубав. овде ћемо укратко истаћи неколико чињеница. он. Чистота ума има велику важност.ходно је. 2. поучава: „Када спољашњи ρ свет престане да ти одвлачи пажњу и када загосподариш својим уну. том. делање ума и причасност недоступној Светлости „постоји и мир у ду.бротољубље".

али је ум истовремено и сила душе. исто тако. Читајући би. Свако. логосу.дух. „Тачно изложење. ум и дух [пневма] и како би душа била образ и подобије Божије.СабранаПРпа".ка. ума. по \ образу Божијем] лепоту где лежи без облика. што је око за тело. љубав. С обзиром да се душа распро^стире по читавом телу. то је и ум у односу на душу. Јасно је да се у овом „самогласену" образ односи на тело које лежи у >0' Ум и душа У текстовима Новог Завета и у светоотачким списима. самоуздржање. образ.блиографије ο овој теми открио сам да тумачи.ном уму. ум и [-. ум. ^ I ум и тело". разум] и дух.даћу Божијом преображен да би био тело. „Након стварања човека". Навешћу врло карактеристичан одломак који садржи ове појмове. Он уместо „душа" каже „ум". словесност.. према томе. то чини подвижнички метод Пра. и душа поседује ум. срца и разума [διάνοια. Јована Дамаскина који се чита током опела: „Плачем и ридам кад по. Ми. Карактеристичан је „самогласен" св.ње веома важно за наше доба. без славе. логос [реч. образ је у човеку снажнији од образа у анђелима. срце и разум. У почетку се говори ο / ίцуши која је сједињена „са телом и чувством". с .. Због тога ћемо у овом поглављу покушати да направимо разлику међу ^ њима и да одредимо оквир у којем се креће Λ сада смо објаснили да је човекова душастворена по образуБсР^ жијем и. 1 тпм. Термини „ум" и „душа" се узајамно смењују. стр. СЛОВеСНОСТи1жД¥ХУ-С. јер је то једино што може ослободити човека и исцелити га од потиштености и несигурности какве му доно. „анђе. него је и преобиљем те доброте и благо. „Душа не поседује ум као нешто од ње различито. него као свој најчистији део. То је васцела душа. не дају живот умртвље. без изгледа". то је ум за душу" (св. али је он. уз неколицину изузета. појмови / I „душа" и „ум" се узајамно смењују. нису били у стању да одреде однос и разлику између ових термина. ко буде уживао у новозаветним текстовима и светоотачким списима. „као/. али исто тако и разлика између термина душа. најпре ће се суочити са проблемом пометње која постоји када су у питању ови појмови и термини.вославне цркве. јер „оно што је око за тело. будући да душа даје живот телу са којим је сједињена. λογική] У текстовима Светих Отаца постоји извесна пометња. Узајамна веза душе. будући савршено јединствена по уму. дакле.". 2. и сила душе. верујемо да је православно преда. тј.мислим на смрт и видим у гробовима нашим по слици Божијој [тј. и васцели човек и само тело могу се сматрати | створенима по образу Божијем. Логос и Дух. душа се по. ум се поистовећује са душом. молитва и чување ума од сатанских изазова.ли су својим очима посматрали човекову душу сједињену са чувством и телом. Бавио сам се том темом неколико година и покушао да нађем решење.. У ономе што следи користи различите изразе: тело. Јован Дамаскин. Ти термини се узајамно смењују. ггр-&£)—-п /^Товом текступримећује се следећа ствар. Убрзо потом.ња. као што смо објаснили у другом одељку: будући да је Бог Ум. да је он „око душе". и видели су другог бога који божанском добротом на земљи < није постао сшо као ум и тело. речи [тј. Свети Јован Дамаскин пише да је ум [нус] најчистији део душе. при чему је дух благодат Светог Духа. Свети Григорије Палама користи термин „ум" [нус] у два значе. 152).си смрт душе. Према овом атонском светитељу. не очишћују нечисто срце. пише светогорски светитељ.Савети или лекови не лече болесну душу.истовећује са умом. Оно.

присутно је по. Душа је. 132). Григорија када би говорио ο повратку ума у срце. које се састоји од помисли и мисли. 1. међутим. Карактеристич. Ум и срце Ум се назива и суштином душе.истовећивање ума и срца. ка Богу" (исто. стр.6). него сама природа ума. као образ Божији. Јединство ума постаје тројако. и као такав уистину душа жива" (исто.тр. то значи да ум такође има три силе. али остаје јединствено у окретању према себи и успињању. реч [разум. 4. стр. дакле. 4. а понекад да би означио енергију или дејство. ум пои.раз Божији.ном Тројицом . Када се Господ након Васкрсења обрео међу ученицима.но смењују.Јединицом. која је об.обзиром да Бог „није чове. али треба додати да душа. Суштина душе је срце. односно срцем.но је оно што пише светитељ: „Оно што се назива умом је такође и делање ума. отвори им ум да разумеју Писма (Лк. том. Ум је такође и сила која их покреће.ка створио само као душу и тело. Исти апостол се моли да вам Εοϊ Господа наше1а Исуса Христа. Апостол Павле пише да је у срцу и Божије просветљење. стр.. и просветљене очи срца βαιιιεϊα да бисте знали у чемује нада позива 1<ривење богопознања. тако и душа.шој природи није узвишеније од ума" („Добротољубље". Григорија: „Када јединство ума поста.штину. јер ће Бога видети (Мт. том. поседује сушти. тројична.на од сила душе. Господ благосиља оне који су чистог срца: Блажени чисти срцем. Будући да човек познаје Бога када се отворе очи његовог срца и када се . Григорија Паламе. Тако је из овог текста јасно да је душа образ Божији. а његова енерги-ј ја друго (св. и целокупна душа.бротољубље". следиЈаиућугос^ и енергиј}^^^^ ^^/Свети Григорије Палама анализира ову чињеницу са свом својом ^мудрошћу и расуђивањем. према томе. кроз себе. Григорије Палама. Цитираћемо један карактеристичан текст св. словесност] и дух. Будући да се. док њену енергију г^ чине помисли сједињене са мислима. и ништа у на. Њу чине ум. будући да се ови термини узајамно смењују. Ум. него је човек исто тако и божански облагодаћен. према Светим Оцима. Како је.45). Будући да су савременици прекоревали св. Истовремено је. 142). Као што Бог поседује суштину и енергију. стр. међутим. Отац славе. с. „једна. Већ смо видели да се. даде Духа мудрости откривења да ϊα познате. том. Бог се открива у срцу и човек га у њему и по.цима из Светог Писма или из текстова Светих Отаца. Док је ум јед. „Добротољубље". У једном од својих поглавља он пише: „Овај образ не поседује наш телесни састав. 142). образ [лик] Божији односи на душу. стр. а понекад сматрахшшм-ши^око^^ св-Гован Дамаски Поистовећивање ума и душе је очигледно у још једном тексту св. уопштено говорећи. 24. 4.ну и енергију. 133). У многим одлом. истовремено. исто тако јесте и назива се умом. На другим местима се ово срце замењује умом.знаје. Човекова душа је.8). да се ум понекад поистовег ћује са душом. „Тријаде". речено да се образ односи и на ум: „Тај образ не поседује наш телесни састав него сама природа ума" (исто. ум поистовећен са душом.стовећује са душом. поседује и суштину и енергију [дејство]. написао је: „Такви људи очигледно нису свесни да је суштина ума једно. Тако се термин „ум" понекад користи да би означио су. иако поседује много сила" (св. јер су „ум" и „душа" термини који се узајам.не тројако остајући при том и јединствено. он је. 5. као целина са своје три силе. али и оно што се у Светом Писму назива срцем" („До. сједињује се са Богоначал. Бог је учинио да Његова светлост засија у срцима нашим ради просвгтљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа (2 Кор 4. Григорије Палама. 133) од којих је једна ум. 85).

мој дух се моли. треба да се врати у срце. Душа то тада не примећује и бива несређена. дакле. стр. док је ум расејан маштањима или заоку. α молићу се и умом. Максим Исповедник назива умом и разумну реч и срце као средиште нашег бића. али да га ум („истанчанија пажња") не прати. тј. расејан чулима. „Тријаде". том.ри. а да га ум не следи. Сам ум. Ум [срце] је оно што јасно сагледава ства. а ум је разум [у смислу „инте. На овом месту треба да утврди. каже: „То се односи на оне што се више не занимају стварима које се тичу тела. а реч увежбана доводи виђено пред очи (других)" („400 глава. указујући при том на различитост и дејство сваког од њих: „Чист ум правилно посматра ствари. све ће вам бити чисто (Лк.жњу. Ум се. и да га вратимо „у оно исто срце које је седиште разумног дела душе" (св.41). којег Господ наш назива с:рцем (Мт." стр. св. поред чистог ума. дакле. α хвалићу и умом (1. онда „васцели унутрашњи човек служи Богу". дакле. да га одвуку различите помисли и да се удаљи од богопознања. због чега мора бити очишћен. како би те нат.срце очисти.лект"]. Григорије Палама. будући да је овај телесни орган „седи. Према том схватању. Григорије Палама. . „Тријаде". α ум је мој без плода. јер Христос обитава у уму. Ум је овде. која је „истанчанија од разума" [„истанчанија од интелекта"] (св. У овом одломку. „реч увежбану". Јер то је оно што прља ум и не да му да види Христа Који се у њему настанио благо. „Добротољубље". дакле. да разум изговара речи молитве. Ми. „коју чине помисли и мишљење". али се ум удаљује од богопознања. са разумом. 15. Осим тога.ште разумног дела душе и најважнији разумни телесни орган".. 2. 8). неопходно да. дух је дар говора. 11. 3). 14. разум.14-15). _______________________________________________________— У овом смислу ум се назива и срцем.7). односно срцем. тумачећи Христове речи Подајте милостињу од 'οηοϊα што је унутра и Гле. у суштину душе која је. Разум [у смислу интелекта] тада изговара речи по навици. међутим. У Све. Теолипт Филаделфијски повезује ум са пажњом.ја пажња. да не мотри на Бога ко.даћу светог крштења" („400 глава ο љубави".јамно преплићу. да би био један од Отаца Цркве. логос] оно што уобличава и изражава виђено.природне ствари исказао у оној мери у којој је то уопште могуће.. Ум и разум [διανοία] Умом се назива и његова енергија.мо како је човеку.19). Могуће је. Када силе душе дејствују на овај начин. тако да се ова два појма уза. назива суштином душе.пљен оним што га прелешћује и за чим жуди" (Теолипт Филаделфијски. смештена унутар телесног срца. речи „отвори им ум" су истоветне речима „отвори им срце". Апостол Павле пише Коринћанима: Ако се тимјезиком молим Бо1у. Свети Максим Исповедник. као орган. поистовећен са интелектом. реч са призивањем а дух са умилењем и љубављу. 4.2. 1. кроз које задобијамо богопознање. Лесто се дешава да разум [интелект] изговара речи молитве. ум и срце су истоветни. поседује и изражавање. 1.јем се та молитва изговара. који не чине искључиво помисли него и истанчани. 120). Осим тога. Шта треба дакле? Молићу се Богу духом. верујем да су речи Блажвни чисти срцемјер ће Бо1а видети повезане са речима апостола Давла предбошјтвајте се обиовљењем ума својеја (Рим. 82).том Писму постоје многи одломци у којима се налази овакво значење. Кор. стр. него журе да очисте ум свој од мржње и неуздржања. хвалићу Εοϊα духом. док је реч [словесност. Ум и пажња Други Свети Оци употребљавају термин „ум" да би означили па. треба да саберемо свој ум.

ју пажњу која је расејана чулима и треба да се врати у срце. тако је и у погледу ума. — / У погледу овог питања изгубили смо везу са Предањем. У ономе што следи размотрићемо то исцрпније. Вратићемо се овим појмовима онда када будемо опширније говорили ο уму. јер се сопственим опитом ппзнадрригугтваЈјЈПОстојање ума. а човек не може да схвати оно што нема у себи. У овом поглављу желимо да нагласимо да термин „ум" има много значења у библијско-светоотачкој традицији. као мишљење.мачење унутрашњег живота душе. Свети Оци су ум окарактерисали као срце и душу. јер оно што је око за тело. и енергија душе.то од ње саме. у складу са речима св.учавања болести и исцелења ума. Управо је због тога било неопходно ово разјашњење. је читаво тело. исто као и њен најчистији део. и ум је образ Божији. ми ћемо га тумачити као око душе. када се одвоји од Бога. 2. Употребићемо овај термин углавном зато да бисмо означили силе ду~ ше. тј. Када ум изађе из ср. Посебно ћемо проучити ум. То око ду. постоји једна сила још веће вредности . али је он. У овом одељку. Управо је на то мислио Господ рекавши: Акоје дакле светлост којајеу теби тама. Према св. због чега је и васцела душа мртва.ше. Це. 152). И као што се душа дели на суштину и енергију. исто се може рећи и за ум. 7). срце. Ми ни најмање не сумњамо да. а то је управо око душе. помрачена је и васцела човекова душа. које дела кроз чула.23). Када је око болесно. Срце је мртво а ум помрачен. него као свој најчистији део. није потребно много објашњења. . срце и помисли.. он постаје болестан и умире. док су на другим местима ум окарактерисали као енергију. помисли и истанчани. Сматрам да ће нам ова анализа помоћи да испитамо своје унутрашње јаство. око душе или пак указује на суштину душе. Природни живот ума Свети Оци јасно одређују природни живот ума.локупна цивилизација је цивилизација губљења срца. исто тако. „Тријаде". понекад је енергија душе. не искључујући ни остале називе које смо претходно сттоменупи. „срце" и „ду. и да укажемо на њихове односе и различитости. срца и помисли. помраченс. срца. Јована Дамаскина: „Она не поседује ум као нешто различи.ца.ум. и ми ни. поред разума. који живи „унутар откривења". Као што су и у Богу суштина и енергија нераздељи. то је ум за душу. Он се понекад поистовећује са душом. Ники..ти Ститату. стр.де исцељено. 6. понекад на њену енергију а може означавати и пажњу која је „истанчанија од разума" (св.ха. Као и душа.Тему ума још нисмо исцрпли.во раздељене. а) Ум Већ смо нагласили да термин „ум" има много значења у делима Светих Отаца Цркве.ша"." („Тачно изложење православне вере". 3. због чега се у том случају ум поистовећује са срцем. када је болесно око душе а то је ум. срцу и помислима. тако да многи данас ум поистовећују са разумом. Ми једноставно желимо да у овом одељку направимо извесну разлику између појмова „ум". Ο уму. Оно што сада следи кретаће се углавном око те теме. истовремено. ум.смо у стању да запазимо њихово присуство. Човеку који унутар себе има Светога Ду. Григорије Палама. коликаје тек тама (Мт. а то је срце. 1. бива оскрнављено и болесно и треба да 6у. Болест и исцелење душе је углавном болест и исцелење ума. Због тога су на неким местима Свети Оци ум окарактерисали као суштину. током про. срцу и помислима Оно што смо до сада рекли представља увод за нашу анализу и ту. Ум се поистовећује са душом. Уопштено говорећи.

394. подражавајући га. стр. стр. изнад сваког ума и изнад сваког бе.та Ститат. стр. Живот Светог Духа проја. 2. по благодати постаје оно. природно саображава свакој помисли (коју прихвати). три мислена [духовна] места на која ступа човеков ум после промене: „природно. Свети Марко Подвижник описује три кретања ума. Зато је од велике важности да ум научи да духовно посматра мисаоне представе ствари јер другачије не живи у свом природном стању и бива изопачен. аутоматски је и васцела душа изопачена. противприродно и натприродно. Ум. „И као што Ум (Отац) рађа Логос (Реч). „Добротољубље^_4:Ј^ 133)^_________—-— — — . Ум својом речју пресаздава душе других људи и ожи. опет. „Добротољубље". стр. словесност. Α када исте ствари посматра духовно. издању). „Једино је Бог до. стр. Ум човека који се креће према Богу пресаздава друге душе и.. према сваком созерцању преображава се 1 различито. Максиму Исповеднику. Када се затекне у противприродном месту. том. Никите Ститата показују да ум. 3. Ове речи св. „То није случај са нечистим умом. у срп. Када човек истрајава у очувању кретања свог ума сагласног са природом.жава у једноставности и човекољубљу".„Бог је бестрасни ум. Никита Сти.бар и мудар по природи. Свети Оци такође наглашавају чињени. мисаоне представе] ο стварима. рађа и пресаздава људе. а причасношћу Богу такав постаје и ум.стано мировање и бесконачно кретање". уједињен са првим Умом. што је Небески Ум по Својој природи. 3. том. мораћемо јасно да одредимо шта су природна.вљује природно стање ума и одсликава његов природни развој. Описујући природно стање ума. и појмове [логосе] бића созерцава и преби. и сам се показује као ство. разума] и знања" („Добротољубље". 114). логос и по. 213). постаје потпуно без I облика и без изгледа" („400 глава ο љубави". јер је савршенство бескрајно. Који.тат каже то исто за ум: „Сви умови имају у том Првом Уму и непре.цу да се ум. стр. постаје добар и мудар. 332). Када се налази у природном месту. као око душе изопачен.саздава себи сродне људе. Када човек пребива у Богу. смиреноумљем.ма помиње вечно кретање непокретног и непокретно кретање. Када се пак нађе у Богу (молитвом). стр.. противприродна [неприродна] и натприродна кретања ума. човек има бестрастан ум онда. него са умом очишћеним и неоскрнављеним" (исто. он заборавља правду Божију и војује са људима као виновницима неправде према њему. горије Палама. премудрост. Α када доспе у натприродно место. 329). 329)_________________________ [рема св. а када је изопачена и болесна једна сила душе.вотворава их дахом својих уста. он налази плодове Светог Духа" („Добротољубље". Јединство ума са Богом је непокретност.знање. он себе сматра узроком злих помисли и страсти и своје грехе исповеда Богу. ако се потруди" (св. Таласије. Човеков ум жели и тражи да се сједини са Богом. који прима помисли [тј. Свети Максим у својим дели. „јер све учествују уједној души" (Гри-. логос. „Ум дејствује по природи када има страсти у покорности. чинећи их снажним за извршење њихових делатних врлина.ритељ разумног створења и великог космоса" (исто. изопачене су и болесне и све остале силе и васцела душа. он је у стању непрекидног кретања. „Добротољубље". том. исто као и дароватељ мудрости. „од којег је добио свој почетак" и по својим природним особинама окреће се ка њему и чезне да га „подра. 326). када се природно креће према Богу и када је уједињен са Њим. 104).вау Богу" („400 глава. словесности [речи. али оно је у исто време и кретање.страшћа. Када је ум. тако и ум душе рађа реч [слово. светлост и извор добре светлости. део. љубављу и састрадањем и бива обасјан светлошћу Светог Духа" (Ники. разум] и „као остале небеске душе пре. када се његов ум налази у природном стању и не креће се изван сопственог достојанства и природе". остаје чист од вештаства и „бива украшен кроткошћу." стр. „Као образ Божији. 1.

свети Григорије Палама пише да ова два учења нису противуречна. нити да ум окружује тело будући изван њега (јер бестелесно не може ништа обухватати).. Григорија из Нисе. будући бестеј лесан. према њима негује своју жељу и љубав. будући бестеле. у којем се кажеј да се ум и све помисли душе садрже у срцу као органу. Макарија. стр. „400 глава. У погледу кретања ума могли бисмо. када га скрнаве миса. било позитивно. Макарије у једном смислу говори ο уму као да је у телу. Максим Исповедник. натприродно и противприродно. „Душа одлази тамо где ум да подстицај било којој људској страсти" (Никита Ститат." стр. том.. од којих „сваки чини што је њему својствено". Верујемо да ће се ово разјаснити у ономе што следи. Ум није ограничен ни на један наш део. Свети Григорије из Нисе учи: „.ским стварима" (св„ Максим.сан. 103). и треба сматрати да се налази и у њој и око ње... као и одељак/ из учења св. „има власт и силу које хоће било да следује било да одбаци" (св. али не у смислу да се ум налази „унутар тела (јер тело не може садржати оно што је бес.дом коју има. ум се креће сагласно својим жељама. стр. 98)." 'Будући дајеумхранитељ душе. „Старечник". или према друтим људима" (авва Илија. „Људи свој ум управљају или према греху. 4.оне представе тих ствари. он условљава целокупно човеково стање. Због тога православно подвижништво приписује велики значај напредовању и кретању ума. не налази на једном одређеном месту. „Гностичка поглавља". било према бо. а страст љубави је за похвалу када се ум сједињује са божан. док св.^ . било према телесним стварима и страстима.телесно). Са слобо.. 330). који опет каже да се ум. 44. „400 глава. мења се сагласно путу који следи и месту у којем се налази а затим мења и душу. Као што неко. при чему није ни усађен у њу. Ум. ко тврди да се Бог. а затим скрнави и доводи у за.ји тврди да је Логос некада обитавао у утроби Пречисте Богородице. Р. Другачије речено. било негативно.177).". стр. анђела и демона.жанским. не налази у телу. он постаје болестан и ту болест преноси на све силе душе.мо говорили ο болести и исцелењу ума._____________ Тумачећи један одломак из текстова св. нити њоме обухваћен" („О стварању_човека". Страст љубави је за осуду када се ум занима материјалним стварима. него да у јединству допуњују једно друго.роди на неки зачуђујући и неразумљив начин и присаједињује јој се. или према Исусу. Карактеристично је да се ум „протеже на оне ствари на којима се задржава. Григорије у друтом смислу каже да је ум изван тела. Приопштење ума телу представља неизрецив и несхватљив спој. Добротољубље. Најпре ум бива болестан. када буде. Када се ум одврати и опажа вештаствене ствари.С.. него у смислу да ум приступа нашој при. него подједнако обитава у свему и кроз све". себи сродним и мисленим. не противуречи другоме. Наш ум се налази између две ствари. дакле. Свет^ Макарије и свети Григорије из Нисе полазе од различитих антрополо шких претпоставки. уопштено утврдити да оно може бити природно. Ум је оно ШТО дели душу. ко. између врлине и порока. 37). св. обдарен слободом.блуду читаву душу.

тако је и духовна молитва храна за ум (св. на тај начин излази из тела и ствара мисаоне представе [νοήμα] ствари." стр.ψΆΚΟ је и са овим учењима Светих Отаца у погледу ума. док као енергија дејствује кроз поми.ским виђењима и када узноси похвале и благодарност Богу. на грчком). привезав. неизре. У здравом посвећује уму. то је добро речено да нема ничег већег од божанске љубави" („400 глава. „Добротољубље". 2. Таласије. Дијадох Фотички. Молитва хранисе умум и оживотворава га. 78. 1. када је словесни део душе обузет божан. Према св. То је живот ума. том. Нил Подвижник.гија ума су присутни онда. У духовном животу. Солун 1977. 2. енергија ступа у суштину и тако се узноси ка Богу. од суштинског је значаја да ум поседује живот како би био у стању да разликује Божију утеху и дејство од деловања ђаволског. Човеков ум се. 38) № Као што је телу потребан хлеб да би живело. иУм у Богу задобија опажање и та способност опажања састоји се у „моћи да се поуздано разликују укуси духовних ствари" (св.циво користећи срце као најважнији телесни орган („Тријаде". Удаљавање од Бога умртвљује ум. То је кружно кретање ума. као што је души. „Стварни живот и истинска енер. Када креће према Богу и када се са Њим сје-Он дињује.. Апостол Павле пише: Ко познаде ум Господњи да би ϊα поучио? Α ми ум Христов имамо (Ι. Максиму Исповеднику. 2. 185). потребан хлеб врлине. 2. У свом природном стању.сли.Κορ. ο — којем/ /ћемо говорити ""' "Као образ Божиј^Гумживи само онда када је сједињен са Богом и када постане мудар и добар. у том стању прима утеху одздравље Бога. „Гностички стослови".ши се за Њега непрестаним сећањем" („Тријаде". . ум ступа у срце. стр..16). налази изван тела. Природно стање ума је његово уједињење са умом Христовим. да би живела. 29). „живот ума је светлост (духовног) познања. али исто тако и у телу. док је живот ума повезаност и сједињење са Њим.23).2. он је здрав и крепак. „страствени део душе (божанско) оружје" постаје (св. Објаснили смо на другом месту да ум поседује суштину и енергију и да као суштина обитава у срцу. а ову светлост рађа љубав према Богу. стр.| будући бестелесан. Он тада бива озарен и просветљен. који се непрестано божанском.

. 2. Павла Јасна ο је заповест апостола поседовању здравог и живог ума: Сваки некаје осведочен у уму своме (Рим. 213). када је ум здрав. Ум је кочија која човека одвози или Богуделима.5).„Добротољубље". или ђаволу и грешним У сваком случају. 14. стр. душа том. Тада је васцела здрава. онда је то у потпуности потврђено од Бога.

проницљивост са разборито.^"1^Гјеболестума. „Када га победе у томе. има недоличне помисли" (св. „Ум је савршен када је преображен духовним познањем" (исто.ствује у природном човеку. Где стоји на месту светоме (Мт. То познање је познање Бога и творевине на начин који је несазнајан. ум сузбија све помисли које происходе од ђавола и. проницљивост.тљиве.глављу. 214).жно спознавши Несазнајнога. 275). „Оно је савршени ум. Човек који живи „унутар откривења" и озарен је Светим Духом.7стао да буде савршен. ђаво се повлачи. стр. а по свршетку овога. остаје у уму.чује „ватрену кочију која језди преко неба" и супротставља се трима страстима: среброљубљу. Након што срце опустоши нечистим помислима. сагледао сва уопште Његова створења. показује природно стање ума када он деј. Када се налази у природном стању.мислима. стр. 217). ко је далеко од благодати. 3. разликовали и описали ове силе и упознали целокупно унутра.Иако је ум сила душе у смислу у којим се тиме бавимо у овом по. Осим тога. Ове четири силе ума морају се ујединити са четири оиште врлине душе. У таквим околностима кажемо да су ум заробили демон и страсти.гопознањем. и колико је то доступно мудрима. ко је далеко од Бога.15) и ка. присебност. 225).те шусобу опустошења. Никита Ститат учи да ум поседује четири силе: разумевање. Међутим. „Добротољубље". вуку га као заробљеника на само дело греха". целокупан човек остаје замагљен и непознат. он поседује и друге моћи и дејства [енергије].шћу. подстичу нечисте помисли помоћу којих воде битку саумбм и присиљаваЈу га да пристане на грех. 24. користећи као упориште страсти које постоје у човековој души. том. добио од Бога свеобухватно знање О Његовом промислу И суду ο њима" (св.шње устројство душе. стр.. постаје савршен када се обогаћује бо. „Задатак ума је да одбије сваку помисао која потајно клевета ближњег" (св. непознате и несхватљиве свакоме. опустошивши душу страсним помислима. гур. Добротољубље.бе ум и сваки следећи пут када човек да свој пристанак и сагреши. „Добротољу. Ђаво је прву борбу водио са умом. Све ово. То се испољава И у речима И делима. Свети Максим учи да демони. а довитљивост са одважношћу. Таласије. Таласије.вља".разумевање са целомудреношћу душе. схватање и довитљивост [умешност. Он је пре. али су Свети Оци. оштроумност]. 66).. кроз своје подвиге и просветљеност Светим Духом. у којем су демони. човеку Божијем. Све што човек каже или учини. Болест ума [ Ум је због грехопада затамњен. осим тога. Овакве поделе нашег ума за нас несумњиво морају бити несхва. односно . Максим Исповедник. уопште. том. Демони воде велику борбу како би поробили ум и привукли га нечистим по. и иста ствар се дешава сваки пут када човек сагреши. Демони покушавају да поро. То уобли. помрачен и болестан. том.. а „ум. упркос томе. познаје све дубине душе и све силе ума. за свакога. али идол греха.____________ ______________________________ .же да је „место свето и храм Божији ум човечији. Свети Максим наводи Господње речи: када дакле утеда. што смо изнели. 2. Ум. воде га у грех мислима (да машта ο греху).." стр. Оннебивасамопоробљен. 2. стр. поставили идола греха" („400 глина η љубзв^". зло се ту не зауставља. схватање са правдом. сузбија сваку помисао противну љубави. указује или на . будући да идол греха остаје као незацељена рана и узрок новог греха. 104). којим су овладале страсти.бље". сластољубљу и славољубљу („Делатна погла. који је савршеном вером непости. он истотако постаје и болестан. „400 глава.

Ми. „Као што облаци сакри. том. Овај одломак јасно наговештава да телесни [σαρκικός] човек. 2. говоре ο томе како се ум удаљује од сфере [„места"] духовног познања када се страствени део душе одвоји од њених врлина („Добротољубље".магљеног и погруженог у таму. стр. Ми истог тренутка губимо своју усрдност. удаљи од Бога и изгуби своје при. свака у своје време.5). Због тога Свети Оци поу. Никити Ститату. 152).родно стање. приступају дверима срца.[енергије] Светог Духа.плодан или када говоримо ο овоземаљским стварима. одважност пред Богом и духовно познање. са страшним и узнемирујућим последицама за наш живот. она са собом уводи и „мноштво других срамних помисли. „Лествица". 1.стол Павле каже да се надима својим телесним умом (Кол.. ο телесном уму. 382. као св.Тим. Свето Писмо говори ο изопаченом уму. Због тога смо „просветљени све дотле док чувамо ум.болест или на здравље ума. једна за другом. . има. као образ Божији. или када их прихватамо разумом и бивамо сагласни са њима или пак када се на. Ум је. поука. 3. Ово ропство. „телесни ум". 214). стр. На другим местима се за ум. издању). Говорећи ο јеретикутога времена. стр. „Добротољубље". супротно томе. ум се одвраћа [од Њега] да би се сјединио са чулима и тако постаје њихов роб. дакле. како се помиње у богословљу апостола Павла.8). немамо чист и отворен приступ ближњем. На другом месту.18). 4. Иси.Тим. Марко Подвижник. стр. том. 3. као и душа уопште. стр. 169). Уместо да се окрене према Богу и да се сједини са Њим. који поседују дар расуђивања. стр.17). Апостол Павле не жели да хришћани живе као пагани у празноумљу своме (Еф. бивамо помрачени" (Исихије Презвитер. Према св. удаљен од Бога.људи изопаче. Свети Оци. Када је наш ум помрачен. ухо не чу и у срце људско не дођоше" („Добротољубље". прекрива очи душе.шњим покретима и речима могу да разаберу стање ума сваког човека. Ако открију да је ум незаштићен. Такав ум. том. Таласије.ΗΟΪ ума и лишени истине" (1.чавају да стражаримо над својим помислима „како наш ум не би био помрачен него да би. Природно је да болест изазива и смрт ума. чини је мрачном и отежава опажање божанског и људског. том. Када се. Болестума се такође описује и речју „помрачење". „Добротољубље" 1. блистав. 26. На овом месту желимо да покажемо ко испољава болест ума: „. том. —' ономе што следи навешЕемо светоотачке текстове.сно сагледа ствари. можемо говорити ο слепилу и немогућности ума да ја. у срп. Било која од њих да уђе. могао да види" (св. стр. „незнање земаљског ума. 2. Ум се ослепљује трима страстима: среброљубљем. том. оне. за. каже да је „покварен" (Рим. 177). Привезаност ума за чула „чини га робом телесних наслађивања" (исто.вају сунце. међутим. Сви који се противе истини су људи изопаченоГаума (2. Таласије.хије Презвитер такође учи да човек. јесте болест ума. ово заточеништво. да бисмо описали извесна стања и особине болести ума. 6. јер је то истинско слепило ума. тако рђаве помисли помрачују и погубљују ум" (св. Наш ум је помрачен и остаје бес. стр.ним) уживањем (св. када води грешан и развратан живот. чим престанемо.28). оне подстичу и тело и побуђују га на срамне поступке" („Добротад>убље". 214). Јован Синајски. заједно са умом. ступају у срце. таштином и (чул. постаје затамњен и помрачен. 2. 320). 1. Све је оскрнављено и помрачено. бави чулним стварима. лишен дејства. „помрачује свој ум" (исто. 209). апо. Исихије Презвитер учи да осам главних нечистих помисли. умилење. по споља. „Добротољубље". тако да она није у стању да гледа зраке божанског светла или она добра која око не виде.ше тело. 1. Због тога они. које обухватају све друте (нечисте помисли). када на тај начин помраче ум. 160) Помрачење се назива и слепилом. стр.

час . Човек у тим условима не може да нађе истину. Свети Василије Велики учи: „Као што око не може јасно да види предмет када се стално помера час у страну.светљен. То представља његову болест и смрт.није способан да созерцава Бога или да буде про.

______________________. 60-62).П. друтачије речено. каже св. „400 глава ο љубави". постоји и оскрнављење. ни расуђивања. Разнолике страсти су ум учиниле грубим и он није у ста.15). 224). тако и ум постаје болестан" („Добротољубље". 163).мљу вучен страстима" (св. исто се дешава и са оком душе. том. Страсти га везују и држе прикованог за земљу.ко покушавао да узлети ка небеском познању. ни обзира. тако и ум. он одједном почиње да прихвата све што се појави у острашћеним уобразиљама [чулним представама и сликама створених у машти]. већ тупост. нема више ни трезвености. „Добротољубље". Апостол Павле каже: Чистима је све чисто. 2. ни сазнања. _________________________ „Ум оболео од страсти таштине прелешћује се у покушају да Бога ограничи на облике и форме" (Евагрије. у грч. све што уобразиље донесу. Исихије Презвитер такође описује начин на који ум бива заро. неосетљивост. често можеупрљати ум и једном једином неприклад. 6._____— — Јолестан ум је свезан и заточен. „Добротољубље". „Лествица". 54). а затим почиње да разговара са њима и да на њих одговара. том. уздижући се ка познању ствари. покушавши да лети. Осим већ поменутих болесних стања ума. односно умом". део. -^'"Друго болесно стање ума је равнодушност. Таласије.горе или доле. α нечистима и невернима ништа није чисто. 198). 1.НОМ речју" (св. стр. смртним гресима: „Ко је окусио од праве молитве. „Будући пометен хиљадама брига ο овоземаљском. 69). ношен ветровима таштине и гордо сти" (св. поука. Свети Максим каже: „Као кад птица везана за ногу. 1. човеков ум не може јасно да гледа истину" (Е. неосетљивост и безосе.њу да се чисто МОЛИ Богу (Евагрије. опет пада на земљу вучена узицом. ' 219).'ћајност. 28. . Таласије. „Када они (демони) победе душу и светлост ума помраче. пада опет на зе. Јован Лествичник I („Лествица".бљен. 1. стр. Нил Подвижник. „Добротољубље". 26. стр. том).Е. „Надмен ум је облак без воде. На тај начин се наше сопствене помисли придружују демонским фантазијама. „Неосетљивост срца ослепљује ум". поука. Јован Синајски. он то не може да учини све док се ослободи страсти. идању: св. стр. 181). нерасудност и заслепљеност" (исто. стр. Ако је неискусан и живи без трезвености. поука. Ум не мора бити оскрнављен само великим. том. стр. 1. негоје нечист и њихов ум и савест (Тит. стр. стр. стр. Максим. Како уобразиље [замишљања] почињу да се умножавају и да нарастају. Ма коли. „Осуде достојне страсти окивају /ум и везују га са чулне ствари" (св. том. 152). који још није стекао бестрашће. 2. 1. „Добротољубље".

1. смиреноумља и Исусове молитве" (исто. 167). како је већ речено. да стражаримо над умом. незналица. појављује у души" (15. чување ума може омогућити људима да „тајанствено созерцавају и богословствују" (исто. 153). пропадљивост. како се може постићи исцелење и као друго. 1. у стра. том.њем у јелу и пићу. Показује се да ум може потчинити и поробити и један једноставан покрет. Према једном од најважнијих учења наших светитеља. ропство и заточеништво. стражарење над умом почиње уздржа. стр. тако хитрог и подмуклог као што је тај дух. поука. оскрнављен и мртав.образи људе и да их од грешних. сле. што дуже . али зато исцелење ума има као исход исцелење читавог нашег бића. том. пошто без тра.стима. Према св. Да бисмо ову тему разјаснили. Исцелење умртвљеног ума захтева храброст. 168). 111).јања и без речи и слике. „Добротољубље". помрачење.државања. Осим тога. стр. подлих. Болест ума је. човек се очишћује. односно напор да се нечистим помислима не дозволи да продру у ум и да га поробе. Када је помрачен ум. У том стању је васцели човек болестан. Филотеју Синајском. Исцелење ума Православни начин живота превасходно подразумева исцелење умне [ноетичке] способности душе. стражарењем над умом. стр.жарењу над умом треба да будемо крајње поуздани. без за. нема ниједнога тако брзог.чисту помисао.миче пред ђаволом. истог часа јој се морамо одупрети и призвати Христа. јер „нема напредовања у стражарењу над умом без трезвености. 167). Ја сам уз тебе и спреман сам да ти помогнем" („Добротољубље". ограничићемо се на две основне тачке: као прво. да даје светлост и доноси пламен" и да превазилази многе врлине. „Храбра душа васкрсава умрли ум" („Лествица". међутим. Храбар борац се не предаје нити постаје малодушан чак ни у оним околностима када уз. непромишљених и неправедних учини праведнима. Чување ума није. Чувањем ума. какав је његов исход. 282) али је исто тако неопходно. чи. који се у једној ситној представи. исцелење ума постиже се чувањем ума. оно подразумева и разнолика дејства. Сада ћемо се окренути теми исцелења ума.Свети Јован Лествичник говори ο „препаду на ум. Чим опазимо не. одбијањем сваке нечисте помисли. светима и мудрима. „а најслађи Исус ће рећи: Погледај. освештава и постаје способан за богословље. прелест. које се назива трезвеноумљем или трезвеношћу [νήψις]. стр. 96). него се и тада узда у Бога. овоземаљских. Свети Оци снажно наглашавају значај храбрости за духовни живот. кориснима. Чување ума се повезује са трезвеношћу и Исусовом молитвом. чији је исход његова смрт. а код нехих и мимо њихове свести. неосетљивост. „Добар коњ. поука. стр. помрачена је и оскрнављена васцела душа. искључиво чување ума од помисли. безосећајност.пило. Стражарење над умом на. Будући да нечи. „Добротољубље". Чување ума је оно што силом Христовом може да пре. као и смирењем срца (Исихије Презвитер.зива се „осматрачницом са које се управља сваком врлином" (Исихије Презвитер.сте помисли потичу од страсти. том. тренутно изазива страст у подвижнику. тј. и од нас се захтева. стражарењем над умом. без претходне велике и сложене помисли. За чување ума се каже да „рађа светлост и муњу. 3. стр.вог природног кретања јесте болест ума. без трајања и без речи. 13. Међу духовима који кушају тело. оскрнављење и препад на ум. Све што омета ум и одвраћа га од њего. То значи да ово стражарење не може достићи свој највиши домет док човек не учини напор да се очисти од страсти и задобије врлине. стр.

ученик св. Под трком подразумевам појање светих песама. сећање на одлазак из тела. мора бити очишћен. Једино од. поука.веднику који стоји независно међу појмовима и расуђивањима.кујући добре помисли од рђавих". Он не допушта исквареним и сатанским помислима да продру у такозвану подсвест. „Када Свемоћни ступи у душу и свргне разбојника. 207). „Добротољубље". том. грдње. на суђење. стр. Свети Јован Лествичник поуча.бо" (св. стр. стр.. следи исто предање и тврди да је „за почетника најкраћи пут задобијања врли.шуј уздржањем. Симеона Новог Богослова. Таласије.." стр. другачије то није . Ум. које се постиже затварањем „улаза". има мноштво задатака: ако треба да буде васкрснут. 28.. Смирење.. поука. На тај начин бивају чисте све мисли и дела човека чија је помисао самовласни заповедник. чији је циљ исцелење ума. јер ако смрт долази у ум преступањем заповести. док је за созерцатељног (човека) лако да молитву потчини СВОМ уму" (Илија Презвитер. То се. 206). љубав и самоуздржање су „кочија са четворопрегом која човека узноси на не. тучен честим ударцем чекића поруге. умртвљен гресима. на пресуду" („Лествица".. 3. и светлост ума твога никад неће потамнети" („400 глава. а под коњем јуначан ум" („Лествица". јача и испуњава светлошћу. Одатле јасно видимо да ум. „како би у нама увек био запаљен пламен духовне светиљке". када човек не запоставља делатни живот" (исто.. том.важност даје човеку срчаност да васкрсне свој ум. „Добротољубље". стр. Ум се на тај начин уподобљава „самовласном запо. који се од робовања чулима ослобађа затварањем уста и уклања. Дело очишћења је деловање [енергија] Светог Духа. постаје управитељ душе.твог ума доћи њиховим очувањем. Потребно је нагласити да другачије свој ум потчињава делатни. „Многе су делатности практичног ума: мисао љубави према Богу.. онда ће до васкрсења и оживотворења мр. Овај одломак заслужује нашу пуну пажњу. Ум.ком језику назива очишћење [κάθαρσις]. прихватајући оне добре и „правећи залихе духовних добара" којима се „храни.ти здружено са човековим напором да у свом животу очува оно што му Бог налаже. Љубопитљиви ум. помаже уму да очисти самога себе и да разликује кретања. а разумни (део њен) окрили молитвом. „Само Дух Свети може очистити ум". стр. 299). да би се. 6. 2. 197). стр. на му. међутим. постоји и разлика у погледу човековог духовног узраста и онога што чини да би стражарио над својим умом. да тај исти ум најпре морамо очувати чистим. сећање на Бога. одбацујући друге помисли у бездан заборава и збацујући са себе њихо. Због тога се изнад свега захтева да у нама обитава Дух Свети.ва: „Нека ти у непостојаном телу ум буде постојан. 104). мора наставити и касније. 122). молитва. „Ум је просветљен онда. 278). Овим делом постиже се оно исцелење ума које се на светоотач. сећање на смрт. оскрнављен деловањем страсти. сећање на свуда.ке.ву горчину" („Добротољубље". одржао нимало сломљен или клонуо него потпуно гладак и нетакнут. 2. исмевања и увреде. том. сећање на Царство небеско. наравно. умири бригом ο самоме себи" (4. а другачије созерцатељни човек. ослобађа се оно што је било заробљено. Мировање чула.не ћутање усана и затварање очију и ушију".њем спољашњих подстицаја. на ревности светих мученика. Ово дело мора би.тивни [вољни] део своје душе обуздавај љубављу. Слично томе. ТИМ више се загрева и убрзава трк. поука. „Делатан човек свој ум лако потчињава молитви. Свети Максим Исповедник такође саветује духовног борца: „Афек. у дубину душе. Никита Ститат. У дубину душе ступају добре [позитивне] помисли које човека хране и оживотворују. жељни део њен ису. стр. унутрашњег делања. 69). разли.присутност Самога Бога. Ум прикуј на крст душе као што се наковањ причвршћује за пањ.трчи. Основна је порука Светих Отаца на почетку нашег духовног.. морају се одржати све Христове заповести.

том. искључиво ствар откривања нечистих помисли које су у њега продрле. ο повратку енергије у суштину. стр. слуша са знањем и схвата са разумевањем". употребљава одговарајући лек да би се (овакве хране) ослободио. поука. стр. Због тога нам и св. Ако незнање ума. Василија Великог његовом пријатељу. 4.ва у дубоком жаљењу. том. мислимо на деловање Светог Духа које наступа када се у срцу појави сећање на Христа. стр. Све те силе морају се очистити самоуздржањем. које се изврша. онда се повлачи у самога себе и кроз себе се узноси ка богопознању. Пет подвижнич.ких дела су бдење.могуће" (Дијадох Фотички.Е. 3. укус са самоуздржањем и додир са безмолви. љубављу. лако може да их избаци и да их се ослободи помоћу молитве Исусове. Један класичан пример налази се и у по. Исихије Презвитер поклања велику пажњу Исусовој молитви. Свети Григорије Палама наглашава да се дејство [„енергија"] ума. прогута их и окуси њихову горчину. ко је узео загађену хра. том. Будући озарен овим величанством и изнутра и споља. који чула нису расејала по спољашњем свету.јем. Неопходно је да се вид споји са бдењем. Свети Василије каже да се ум. „Као што постоји пет чула. Никита Ститат описује како се очишћује ум. Сила која изазива енергију [дејство] не може бити исцељена све док не буду исцељене и „све остале силе душе".ским стварима. св. самоуздржање и безмолвије [тиховање]. На овом месту ћемо запазити и велику вредност покајања. мирис са молитвом. Никита Ститат. исцељује се енергија његовог ума.ше. „Добротољубље". 133). а оно је је дубока тама која покрива виђење ду. међутим. 64).ског и сву своју ревност управља према стицању вечних добара" (Е.сланици св.на молитви. душа јасно сагледава те ствари. Очишћење ума није.познање. У списима Светих Отаца се много говори ο повратку ума у срце. . тако. посебно молитви коју чини једна једина реченица". стр. 1. насупрот њима.ну. дакле. наслађује се ослобађањем од овоземаљ. постоји и пет подвига. односно бдење: „Будно око очишћује ум" (Лествица. Свако. и како душу не повлаче на доле ни брига за храну ни брига за одевање. 122). молитва. сједињено са исповедањем. Будући да је просветљен и да зрачи лепотом. „Добротољубље". отвара очи душе да би виделе величину Божију. али још увек није исцељена васцела душа. он више није обузет овоземаљ. 1. том. тај исти ум чини замагљеним и замрачује виђење божанског и људ. богомислије. одакле следи да „речју мудрости Божије свима казује дивна чудеса Божија" („Добротољубље". „иначе се човек заварава ако мисли да је очишћен" („Добротољубље". он заборавља и на своју сопствену природу. изго. „Када ум прихвати нечисте помисли. Он у исто време задобија и бого. покајање ће га исцелити. 171).ту. 295). слух са богомисли.П. његове очи отворе покајањем.ворене из дубине срца" („Добротољубље". стр.мрачење ума. постаје бестрастан и Прозорљив" („Делатна поглавља". а њега чине помисли. него и њиховог уклањања. том. 3. Покајање. зато га је користио и св. стр. Навео сам читав овај одломак јер је врло изражајан. описујући по. 1. указује на исцелење путем покајања: „Када се. јер она очишћује ум од нечистих помисли. Овом очишћењу доприноси и ограничавање сна. већ само молитвом Исусовом. том. Када кажемо „молитва". Нечисте помисли се не појављују. може врло брзо очистити „посвећивањем време. итд. Када се човек посвети творењу молитве. 20. Ум на овај начин бива очишћен и префињен. враћа у самога себе и да се сам од себе узноси до боговиђења. 320). стр. што се не може постићи рационалним размишљањем или анализом. Григорије Палама у расправи са Варлаамом.јем. 73). Григорију: „Када ум није расејан спољашњим (стварима) нити је чулима развејан по све. То исто чини и молитва када је у питању оскрнављен ум.ског.

јесте исцелење ума. односно енергије ума у њех·. Дионисије Ареопагит. издању). По. Софроније. почетни степен у успону ка Богу. а затим и на метафизич. Прво је кружно кретање. како их описује св. духовно. да је чиста молитва пронашла своје превасходно место. односно јединство ума и срца. духовно срце. Управо због овога подвижници то. Повратак расејаног ума у срце.тако да заборавља чак и на сопствену природу. ум се удаљује од сваке представе.ства њему није нешто туђе. било чулне. „Старац Силуан". Он каже да душа и ум поседују три кретања.ј вање од онога што је споља. Он на свом повратку најпре наилази на физичко.дире у оне дубине које више нису тело. у срп. тако да постоји унутрашња усредсређе-/ . било менталне (исто). Ступајући у срце. Врата срца су затворена за сваки сграни елемент α „душа ступа у примрак [γνόφον] сасвим посебне врсте и постепено постаје достојна да непрестано стоји пред Богом чистог ума" (исто):_______ __________________________ Расправљајући ο повратку ума у срце.њен са срцем. гову суштину. Овде ум налази своје истинско место.ну.тврда овог јединства су сузе и умилење. већ нераздвојни део његовог сопственог бића" (архим.лико цене умилење" (исто). 61. „Кроз чисту умносрдачну молитву подвижнику се отварају велике тајне духа. Повратак ума у срце је заправо сабирање ума. Силазећи умом у своје срце. потребно је да се нешто каже и ο три кретања ума. он полако про. односно повратак енергије у сушти. „улазак (душе) у себе и удаља-. метафизичко срце и у њему сазнаје да биће целог човечан. стр.ко. као и слатко осећање љубави Божије. Тамо он открива своје дубоко. „Сузе умилења током молитве су сигуран знак да је ум сједи.

То кретање је кретање такозваног апофатичког богословља.ско.сао ο творевини и свако маштање. благословен ум који. Ум се ослобађа од свега створеног. он је покајањем уједињен са срцем и Бог се ту открива. у ко. 187).почетном и бескрајном. На тај начин се избегавају заблуде" (Дионисије Ареопагит. сабира све своје силе и на тај начин се узноси ка Богу. научени да на овај начин непосредно гледају Божије творевине. душа се најпре враћа самој себи. у ономе што следи осврнућемо се на исход исцелења.гословен ум који током молитве постаје невештаствен и сиромашан. Стога св.""ностна њене духовне силе".С. на основу дела Светих Отаца видећемо шта се са умом дешава непосредно након ис.ност првом кретању. „Њиме се ум враћа у срце. Треће кретање се назива спиралним и представља спој између претходна два кретања. ум се ^ узноси ка Богу. нерасејано моли Богу.целења. Нил Подвижник благосиља ум 2. не дозвољава уму да се обмањује и. који се нерасејано и невештаствено моли Богу: „Благословен ум који је током молитве потпуно очишћен од обличја.______________________________________________ \ Будући да смо видели како се очишћује ум. 2. бивају у заблуди и клањају се творевини више него Творцу и Саздатељу. благословен ум који се током молитве у потпуности ослобађа чулног" ^ („Добротољубље". Кружно кретање се задобија умно-срдачном молитвом. умно=сЈр дачном молитвом. него у кружном кретању. другачије речено. 3. 1. Друто кретање је праволиниј. гом. када се ум. као и током овог процеса. посебнб тзв. Који је изнад сваког бића. „Тријаде". бес. јер обликује круг. Један од првих плодова исцелења је бестрашће. 8) Г^____________________________ ____________ Ћовратак ума у срце постиже се МОЛИТВОМ. Када је у таквом . да га покрене али не праволинијски. задобија још већу богочежњивост. јер је ум сједињен са Њим. Свети Оци дају пред. непомућен у својој молитви. бла. Ο божанским именима. будући тако усредсређен. 704-705). Тај пут је поуздан. очишћен од било какве помисли или идеје. Р. као од неких шароликих и многоструких символа. душа тада напредује према стварима које је окружују и уздиже се од спољашњих ствари. ка простом и сабраном созерцању. Ово се назива природним созерцањем или катафатичким богословљем које Бога види у приро. созерцавајући природу. 1. које је непогрешиво^ (Григорије Палама. и кроз срце се узноси ка боговиђењу.ди. стр. названом кружним. Бестрастан ум је „надвладао страсти и превазишао и радост и бол". одбацује сваку ми. душа се узноси ка Богу. У овом методу су могуће обмане јер многи људи.јој (духовни) борац настоји да „ум врати у самога себе. У овом кретању.

ња. или у светлости Пресвете Тројице" (исто.ставља таквом гледишту као „стоичкој и питагорејској јереси". Таласије. „Добротољубље".шћу" (Максим Исповедник. Он поседује ја. Истинско богословље није плод материјалне усредсређености. сматрајући да „свако ко жели да буде свет и савршен мора научити методе дијерезе. уколико је човеков ум за то способан. стр. „400 глава ο љубави". Максиму Исповеднику.\ зе. најтешње повезано са бестрашћем. са Сунцем Правде које блиста међу њима. Философ1 ' Варлаам је тврдио да су светост и савршенство немогући без „дијере. „Познање Бога природно привлачи κ себи кроз љубав чисти ум" (исто. силогизама и анализе" [тј. стр. ако човек поседује и мудрост. јесно ви. 2.стању. у одговору на питање авве Амона да ли је.тољубље". Када је ум ослобођен спољашњих подстицаја и греховних оскрнављења. „он се радује доласку патњи. том. стр. Због тога је авва Сисоје. „Ум по мери (ослобођења) види подмуклост непријатеља" (св. па чак и тренутак када се овај припрема за битку.ДИ просте појмове" (Таласије.45). з. Чисти ум се. 315). . „Ми хришћани". стр. 2. рекао: „То није неопходно. Марко Подвижник. 41). он може да богословствује. када разум мирује. па тек онда да говориш" („Старечник". Добротољубље. јер је оно енергија [деј. разликовања. „Свети Дух налази чист ум и по његовој мери посвећује га у тајне будућег века" (св. „Добротољубље". том. „раних Отаца". а понекад природа ствари коју ум созерцава" (исто. Кор. па чак и само човеково тело. Очишћење је. том. Очишћен човек је у целини богословље.словља" (Никита Ститат. такође. Према св. Најчистија савест не бива узнемирена страсним помислима ни током сна. 208). том). упућујући у свет блиставе зраке бого. Он види све поступке злобника [демо. 112).Нисти ум је онај који се одвојио од незнања и осветљен је божанском светло.њу видљивог. а када дођу радости и весеља. 3. „било да његово тело спава или је будно. Он разуме Писмо које каже: Отвори им ум да разумеју Писма (Лк. 2. Максиму Исповеднику. стр. посебно у временима када је било и људи који су га порицали. он много јасније сагледава ствари. остаје уздржан и не прелази границу" (Никита Ститат. према св. Свети Григорије Палама се. стр. стр. Богосло вље се не добија људским знањем и ревношћу.на]. или нала. богословље. међутим. Када је ум очишћен. 24. неопходно умешно се користити речима и бити спреман за одговор на питање које би могло бити постављено. или у созерцању невидљивог.сно сазнање ο свим лукавствима злобника. „Природна поглавља". анђелске) силе ко. Очишћен ум „постаје за душу небо пуно звезда лучезарних и сјајних помисли. силогизама и анализе". односно. стр. боље је да чистотом духа овладаш собом и не стрепиш. Очишћење ума је важно јер човек на тај начин задобија богопознање. поучава он. „Добро. 103). 56). не зато што сами нису поседовали опит.је му предлажу добро. Свети Оци су понекад користили дела тзв. Ово бестрашће је живототворно умирање Господње (в. . Бестрастан ум.том. које није само истинито него.10) које наступа дејствовањем Светог Духа (исто. 4. стр. 303). какви су се примењивали у јелинској философији]. „Добротољубље".зи „у простим појмовима ствари људских или у природном созерца. 1. приликом изучавања Писма. 295). Чист ум некад поучава ам Бог приступајући му. него зато да би потврдили његову веродостојност.ство] Светог Духа Који обитава у чистом срцу. закључака и рашчлањива. 227). он се озарује и. стр. постоји узајамна привлачност "између чистог ума и богопознања. оно представља пројављивање Светог Духа. „не сматрамо истинитим знање које се садржи у речима и силогизмима него знање које се показује делима и живо. том. 41). понекад свете (тј. Због тога кажемо да је читав живот. На овај начин човек постаје богослов. --^"Очишћењем ума долазимо и до истинског самопознања. супрот. исто тако.

Због тога исцелењем ума откривамо постојање страсти да бисмо ~~ КадаЈеумт^сцељен. Григорије Палама. „Гно.је ово васкрсење са чудом васкрсавања Лазара. упутимо Христу. 2.ховно делање. Дијадох Фотички. следило би да је Марта делање а Марија созерцање. што буде чинио. 111). Када је ум ослобођен страсти које га умртвљују. Светитељ у наставку каже да нико не може доћи до самопознања ме. и ускликнимо: Благосло. међутим. плачући и наричући. 3. Јер данас многи тврде да човек 1 . ноетичко] делање и созерцање" („Добротољубље". као и очувањем Христових заповести.ћа. Ко. стр. том.савања мртвог ума. односно. стр. тако му (Христу) и „разборитост и праведност. „Тријаде".вен који долази!" (Јутрење у четвртак пред Цвети . 300). сматраће се за чисту жртву Богу" (Илија Презвитер. 2.њем.поуздано и непобитно". он је изнад сваке телесне жеље" (св. тј. 310).тодима дијерезе. који је некада био заточе. До самопознања долази дејствовањем [енергијом] Светог Духа. изашле у сусрет. озари нашу душу. мртав и погребен као Лазар. силогизама и анализе. Када човек започне да анализира самога себе. налазимо у многим православним тропарима који се певају у цркви. Никита Ститат повезу. 1.13). 325).димо му свој ум. као што је Христос дошао у Витанију да би васкрсао Лазара. 3. и као што су му Ла.рима како би. умире и ум и бива сахрањен. Други плод исцелења ума је слобода. тако долази и у мртав ум да би га васкрсао из трулежности изазване страстима. „Гностичка поглавља". „Када је ум ослобођен од страсти. Тек када благодат Божија. Везу између ова два чуда. стр.ристећи метод који смо описали. заједно са нашим сопственим дела. док је разборитост умно [духовно. Илија Презвитер. том. он је и васкрснут.не молитве. која су његова постојбина" (св. вративши се у срце. заблуда и може довести до страшних последица. Услед тога можемо говорити ο васкрсењу ума. могао видети своју унутрашњу пустош.зареве сестре.^ !оже доћи до самопознања путем самоанализе и психоанализе. Навешћу два таква тропара: „Похитајмо да созерцање и делање. чуда васкрсавања Лазара и чуда васкр. Марија и Марта. његово очишћење и повратак у срце путем покајања и умно-срдач. дру. у сузама излазе у сусрет". и „узноси се ка небесима.ђен маштања.гачије речено. јер тек тада започиње самопознање" (св. као палму пону. отупео и одбацивши страх Божији. због страсти. све. ^___________________________________ Овај цитат има велики значај. сада је слободан и испуњен радошћу. Као што је умро Лазар тако. погружене у бол због смрти нашегума. „неће постати свестан свог сиромаштва (тј. Подвижнички метод је једноставан. потпуно безосећајан и лишен животне силе. којима се Христос призива да васкрсне мртав ум.Улазак Господњи у Јерусалим). „када је очишћен и ослобо. стражарење над умом.ник. „Добротољубље". Према овом тропару. нико. настојимо да ум ослободимо његових сопствених представа и робовања чулним ства. другачије речено. и кроз Његову страшну власт да дарује живот. „Добротољубље". „Праведност је напор и ду. Ум. стр. и . „Подражавајмо верно Марију и Марту упутивши богонадахнута дела као посланство пред Господа. То \ Ј^Јз је.вршити као шизофреничар. незнања). највероватније је да ће за. уколико искреним покајањем и строгим подвигом не учини свој ум „понизним и незлобивим". преклињући Га да дође и васкрсне наш ум што мртав лежи у гробу. сједињене у молитви. том. ко није очистио свој ум. поуздано познајемо сваку појединост свог би.стички стослови".

во види своју сопствену светлост". том. „она себе види као духовну [умну] светлост" (исто). ослобођен страсти. „иступљење" и „узношење" из ума. Он. и не само да види сопствени образ. завршава говорећи: „Да ли јасно схваташ да ум. Сматрамо да је на овом месту од суштинског значаја да говоримо ο светлости. како би га Он васкрснуо. И како је Бог светлост. то не значи да ум напушта тело. као што је био случај саПитијом [пророчицау Аполоновом светилиштууДелфи. током молитве. 4. не престајући да буде свестан света. 183). он себе види као друго чак иако не гледа нешто друго. вансебности]. доживљава екстазу [вансебност]. сматра да се то деша.завапимо: Као што си некада. наставља: „Таква је свака очишћена природа која није пре. Учење св. међутим. могли повести битку 'Ј Ум је мртав. Свети Григорије.њу [екстази.частан благодати Божијој. дешавају природном чове. „усхи. 3. „Добротољубље". тако и ум поседује светлост.ствовањем Светог Духа. затим. стр. стр. том. он на другом месту каже: „Они што непрестано проводе време размишљајући у дубини свога срца ο овом светом и преславном Имену. у потпуности постаје толико прозиран да жи. током молитве може себе ви.1) међутим.дети као светлост и да зрачи божанском светаошћуУ?^~заиста7^ви^ дећи самога себе. помрачен и прикривен страсти. постајући при. Човек. посебно ο светлости ума ο којој се говори и у светоотачким текстовима.ља Лазара. том. До виђења ове светлости долази деј. када се човек ослободи страсти и буде од Бога озарен.ћењем" [αρπαγή] и представља један вид созерцања. Таласије. док је ум палог човека затамњен. лежи у гробу лишен животне силе и зато пред Христа пошаљимо Марију и Марту. Наводећи различите речи светитеља („Тријаде".бротољубље".ства унутар ума и чини да његова светлост дејствује без заблуда" („До. 1. „Ум који влада самим собом (васкрсли ум) постаје храм Светога Духа" (св. Међутим. 3. него и блиста. види светлост свога ума.3. „Добротољубље". 2.сподњи. тако у својој великој милости подари живот свима нама" (вечерња служба у среду пред Цветну недељу). Када Свети Оци говоре ο усхићењу и иступље. понекад такође могу видети светлост свог сопственог ума" (исто. Када не носи копрену зла. чист ум бива озарен и обузет заносом (Никита Ститат. стр. него да је ослобођен овоземаљских и телесних брига и да себе при. који је задобио непрестану молитву. том.словља. озарени и укрепљени Светим Духом. „Очишћен и просветљен ум. 127). 99).ма]. наше делање. Свети Дијадох Фотички. У том смислу светитељи кажу да човек може видети светлост свога ума. видећи самога себе.ње којеје благодат Божија утиснула у тај образ" (исто. страшном влашћу самилосно васкрсао Свог пријате. говори ο светлости ума: „Немојте сумњати да ум. 2. Ова екстаза се назива „отимањем ка Богу". у стању је да. Кад се нађе у овом стању. тј. Наслађује се боговиђењем и беседи са Господом.ва тек када „сила душе загосподари страстима" (нав. Ум је створен по образу Божијем. познавалац целокупног мистичког бого. . У својој расправи „У одбрану свештених исихаста" („Тријаде") св.11). ум себе види као светлост" (исто). међутим. Свети Нил Подвижник поучава: „Када нам приступи анђео Го. стр. Чист ум је озарен и просветљен. он самим својим присуством прекида сва непријатељска деј.кривена копреном зла".ку. добија и друга тајанствена и натприродна созерцања и. 330). Осим тога. 7).носи Богу. Господе. Дијадоха прихватају и Калист и Игњатије Ксантопули („Добротољубље". дело. када се нађе под снажним дејством. 220). Те ствари се. Григорије Палама се на многим местима бави овом темом. стр. 1.ма. 290). стр.

човек у ствари созерцава своју умну красоту коју многи поистовећују са Божанством. „Налазећи се у мраку занемаривања.приближава ум познању непрола. одражава у њему.вања. 145-146.ва. преисторијска катастрофа . издању). моћи ће да осети не.ситељеве речи: Пази. а што је потпуно погрешно. Исто се може ре.што слично светлости али то још није нестворена светлост Божанства већ природно својство ума створеног по Божијем образу. усавршавањем људске мисли. јер у мраку занемарива. Тешко нам је да упоредимо текстове св. он може видети не само своју сопствену светлост. у срп. у срп.обожавањем" (стр.ра благодаћу Божијом. самом по себи. него и блистање које се у његовом лику ства. ум осећа својеврсну насладу и спокојство. „у преобиље. Григорија Паламе и архи. 7). Светитељ види да се тај образ преображава из славе у славу. „Када бисмо хтели да одредимо „духовно" место овога мрака. Можда се овде најбоље могу применити Спа.као искорак из временог .сти. ономе ко ову мудрост прими за познање истинског Бога и ово сагледавање као приопштење Божанском бићу. зато што у таквом случају мрак занемаривања.ња још нема Бога. Као што чулно око не може бити активно док га спо. јер у том мраку. тешко.35). дакле. када се умна молитва врши без потребног покајања и молитвене устремљености ка Богу. 9). ослобођена од свих предста. Бог се јавља у светлости и као светлост" (стр. може видети Бог и задобити богопознање.ћи и за виђење божанске светлости у човековом уму. Григорија Паламе. према учењу св. издању). накратко може да обитава у том мраку занемаривања а да при том не види Бога. настала је као последица самозаљубље. 165167. односно. ум као образ Божији светлост. тако ни ум не може видети својим [духовним.пад Денице . сагледавања које се завршили само. у блистање које је у нама. уколико нема чулне светлости. пошто се налази на границама истинског боговиђења. јер је то мрак ослобађања или уопшта. чинећи човека поседником новог знања. Тек када за. већ природна светлост ума човека створеног по образу ^ожијем. у којој нема никакве таме. у коме нема Бога.Луцифера. Ако се он тада окрене самом себи. она није Истинска Светлост. тада бисмо рекли да се налази на граници појављивања нестворене светло. душа. уколико божанско зрачење постаје све јасније и јасније" (1. Бога још нема. Међутим.блиста светлост Божија и када је ум очишћен.ља не озари светлост.мандрита . пак. Укратко. зато што би то значило пасти у прелест. 11. али да је помрачен страстима.Ово учење наговештава да ум не види сопствени образ. која превазилази светлост сваког емпиријског знања.10). Тешко.вање . з. да светлост којајеу теби не буде тама (Лк. Чуло вида само по себи не може човеку бити ни од какве помоћи. Прва космичка. мрак очигледних ђаволских саблазни или мрак губљења благодати и богоостављености.ју они сагледавају светлост. 3. него славу Божију која се.ног сагледавања властите красоте. Иако је светлост ко. У својој књизи „Старац Силуан" архимандрит Софроније пише ο тој природној светлости ума: „Достигавши ону границу где је крај светлости и мраку (в. иако још апстрактног. може се назвати мраком. по благодати Божијој. тешко. који постаде тама.зног. Јов 26. Ова светлост ума. постаје непрозирни застор и чврст зид који одваја Бога више него мрак буђења грубих страсти. Свети Григорије Палама је развио сва ова учења зато што је философ Варлаам тврдио да се људским знањем. можемо рећи да је. ноетичким] чулом док га не озари божанска светлост (1. Ово сагледа.

Григорија Паламе. иако ће у извесној мери уследити и то. том. према којем је созер. Као исход исцелењаума. Таласије. стању у којем је чин боговиђења сам по себи превасходно „заједница са живим Богом".3. другачије речено. Чврсто смо уверени да су оба оца доживела такво стање. 224). преображава се као и тело које је са њим сједињено.рених) бића (св. стр. 71).дати Логоса" (св. стр. 2.Софронија везане за тему просветљења ума. „Добротољубље". Григорије Палама.ва исцељено и тело ми. него Божију енергију. благ. Верујемо да светите.ња и очишћења ума. „Тријаде". Α када се удаљи од Њега и приљуби материјалним стварима. укратко.стаје потребно искуство. Григорије Палама. 33).цање чисто дејствовање Бога у човеку. следили исти метод исцеле. он у себи носи скоро сва божанска својства. „400 глава. На тај начин ум бива прослављен." стр. стр. а како ће и тело окусити будућа добра.. потичу од умирања ума.љи немају неке своје. савладавајући и исто учење..сти. посебне погледе. они „виде одежду свог обожења" и „њихов ум бива прослављен и испуњен неизрециво прекрасним блистањем благо. Свети Максим каже: „Када видиш да се твој ум побожно и праведно бави светским помислима. јер нам недо. У сваком случају. Ум се. од суштинског је значаја да се припреми још у ОВОМ животу" (св. кад год су сједињени са Богом.ности сагласан са учењем св. дакле прославља и испуњава неизрецивим сјајем. виђење божанске светлости није могуће све док се човек не нађе у стању озарености благодаћу". бива поживотињен или озверен борећи се са људима због тих материјалних ствари" (св. али да изражавају његове различите аспекте. Будући да .3. бива исцељено и тело. 2. „приопштење Божанском Животу" („Старац Силуан") и лично не можемо да откријемо неслагања (у тврдњама) ове двојице очевидаца. милостив и дуготрпељив. Ум који размишља ο божанском одржава и тело чистим од такозваних телесних страсти.стаје као светлост (исто. јер многе болести. „Тријаде". 93). неоспорна је чињеница да човеков ум. када по. посебно оне нервне природе. затим се узноси ка Првом Уму и бива посвећен. Када кажемо да 6и. за. имају. 1. Бестрашће ума води га созерцању (ство. благодаћу Божијом. Сједињен са Богом. „Најпре ум постаје пријемчив за залог [предукус] будућих добара. и када то каже. „Добротољубље". 1. стр. водећи овај живот. „Светитељи виде светлост а онда задобијају боготворну заједницу Духа".5). наговештавајући апсорбовање тела од стране Духа. осећамо да старац Софроније говори ο разуму који човек обоготвора. Таласије. Он. човекољубив. чини да међу њима постоје разлике.ћи у виду различита схватања која су желели да побију.ва и заљубљује се у њега.горије Палама. Та светлост ума је заправо тама и примрак. ум постаје „мудар. ми верујемо да су те разлике само ствар различитих стилова. Кажемо „у извесној мери". знај да је и тело твоје чисто и безгрешно" (исто. Сви светитељи су. Док се. споља гледано. силан. ослобођен страсти и непрестано озарен созерцавањем створених бића.једно са телом са којим је сједињен да би га учинио божанственијим.. „. не мислимо да се оно ослобађа боле. он је у потпу. Овакво духовно наслађивање појављује се у уму када је обузет виђењем духовног и тада се „тешко одваја од овог наслађивања" (св. Максим. „Тријаде". наравно не созерца. Он стога сажето наглашава да је мрак занемаривања непрозирни застор и чврст зид који човека одваја од Бога више него страсти.. 213). Исцељен ум бива удостојен боговиђења. другачије речено. 1. Иако нисмо сасвим сигурни.стане „једног духа са Господом". да немају различита догматска становишта. и сам по. мрак демонских наговора или богоостављеност. „јасно види духовне ствари" (св. 208). поставши сластољубив. наравно. Ум.ва Божију суштину. Они се једноставно изражавају разноликим речима.17). Гри. том. док се тело утлавном ослобађа телесних страсти. 3.

на тропара се. завршава речима: „Помолимо се за спасење душа наших". у којем долази до заједнице и сједињења са Богом. 1. Свакоме би би. том. Све што смо до сада навели показује да ум који је погођен делова. „Добротољубље". Шта је срце Када Свето Писмо и Свети Оци говоре ο срцу.10). слаби и умире.с об. Имати срде значи заправо наћи срце. ступи. том. због чега и налазимо разлике код Светих Отаца. већ да је нешто што се не може одредити. срце је и телесни орган и средиште нашег бића./Натоћемо сеисцрпнијеосврнутиу оно. него је одевање у Христа. немогуће да позна ово духовно срце. . Свети Марко Подвижник. а у њему се и садржи човеково спасење. у срп.ло тешко да понуди дефиницију духовног срца.нин тада има Бога за свог учитеља и поуздано је руковођен Светим Духом. прихватају и исто учење. Ако бисмо покушали да схватимо разлике у изражавању сваког светитеља . 17.дињење са Христом.■ искусни у погледу духовних ствари. Свети Гри.телектуалног мишљења] и живи у тами живота након пада. И већи.ме што следи. изд. по мери тог деловања. Макарије. Та заједница превасходно настаје у срцу.поседују исти опит. 66)."7сазнаје да његово срце ни. _ ОДуховни човек. 205). Када нас Бог удостоји да нађемо своје срце."зичко [духовно]. јер хришћа. Господу се помолимо". али сеистовременои разликују. него позитивно стање. мисле на метафи. да смо одсечени од духовног пре. Апостол Павле пише: Будите утврђени у истом разуму и истој мисли (ι. Православни подвижнички метод описује начине исцелења ума. задобија богопознање.јег ће Бог водити човека. Та два значења срца сесусрећу ν једној тачки. „За вишњи мир и спасење душа наших. који је у власти разума [у власти рационалног.зиром да. Размотримо најпре метафизичко [духовно] срце.). каже: „Неопходно је најпре поседовати дејство благодати Божије у срцу а онда.је негативно. тумачећи речи Господње: Царство Божијеунутра јеу вама (Лк. 3. То исцелење је неопходно. не бисмо налазили различита учења. јер је „срце уистину неизмерни бездан" (св. стр. 399. То ни. поред истог опита. стр.дања Цркве. да бива лишен свог природног ста.њем страсти болује.је само физички орган или пак орган његовог психичког живота. 1.ристичне су речи авве Памве: „Ако имаш срце. то је стога што њихо. 102). Спасење није свлачење нечега. „Добротољубље".21).3. који живи молитвом. Он стога није γ стању да пронађе одређење које би могло да опише стварност какву опитно доживљава духовни човек и способан је да формулише једино карактеристике и слике. исто тако.Κορ. 2. Посебно је за телесног човека. Светитељи размишљају на исти начин. б) Срце [ή καρδιά] Једна од основних ствари за које молимо Бога јесте наше спасење. Каракте. Стога задобијање спасења превасходно значи налажење срца. Уколико у неким тачкама и запазимо разлике. ступили смо на стазу спасења.горије Палама наглашава да је ово „знање заједничко за све који су надпојмовно веровали у Христа" (исто. Због тога многи Свети Оци сматрају да је од суштинског значаја налажење места срца у којем дејствује нестворена благодат Божија. стр. они поседују различиту мудрост ако бисмо покушали да схватимо истинско значење сваке речи. ин.ТИ у Царство Божије" (в. Другачије речено. унутар ко. можеш бити спасен" („Старечник".ва учења тумачимо полазећи од погрешних претпоставки. Истина је да смо ми сами непотпуни и не. али и на телесно срце.ња и да му је неопходно исцелење. оно је утлавном заједница и сје. јер се ум тако очишћује и познаје Бога.

4. Апостол Петар назива срце скривеним човеком: скривени човек срца (ΐ. Благодат Божија свиће у у срцу: докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим (2 Петр. 3. средиште духовног света. Врло је значајно да св. иако ћемо овде ( рећи нешто више ο срцу.сујући пажњу. који Господ назива срцем" („400 глава.4). 26). Ум је око срца.стовећује са умом. анализирајући и опи. 132-133). акође треба да имамо на уму оно што смо испитивали у претход. стр. зна да је немогуће уловити процесе духовног живота срца. чак ни за кратко време. Као што хлеб неко може назвати и комадом и кришком и парчетом. То је уистину место на којем се освећује Бог: Господа Бога освећујтеу срцима својим (ΐ. Ј него да бисмо показали како многи одломци из Светог Писма и текстова Светих Отаца говоре ο срцу. 10). з.квих процеса" (исто. у срп. зна да је немогуће у потпуности пратити ток живота. Истински хришћански жи.).." стр. означавају јед. том. „Старац Силуан". говорећи ο стражарењу над умом или чувању срца. 206. изд. међутим. а исто тако и делање душе које се састоји у помислима. Бог остаје „већи".. Никифор Исихаста. у наставку анализира ум и његову чистоту („Добротољубље".Ј1оприште духовне борбе сваког човека је његово властито срце.ђег погледа. Онај. које у својим дубинама додирује оно Биће у којем већ нема ника.Πετρ. а неки као духовно [умно] безмолвије. дакле. 64. ко је силазио у ову тајанствену ложницу. али се чини да су повезани једно са другим. Упркос сједињењу Бога и човека у срцу. Никифору Исихасти. 1. стр. То значи да је у светоотачком богословљу ум повезан и поистовећен са срцем.Πβτρ.15). односно да Свети Оци умом називају и суштину душе која је у срцу. Софроније. Гри. заправо.вот хришћанина струји у тим дубинама срца. _________:_____________________ _ У Раније смо напоменули да је ум „око срца" и истакли да Свети Оци на многим местима срце повезују са умом. тако треба схватити и ове ствари" (исто. него чак и самом чове. Одломци из Светог : Писма нису наведени зато да бисмо показали на који су начин Писмо . говорећи ο чистоти срца.19).6). Максима Исповедни. такође се назива ум£мЈУм је и сила коЈа приводи у дејство оно. ко воли да понире у сопствено срце.горије Палама.тра и срце код човека . разумеће реч пророка Давида: Α штојеуну. ми. „Делање ума. неки пак као трезвеност.но исто. Софроније: . несумњиво је доживео неисказано чуђење над тајном бића.дубокоје (Пс. Срце се. а срце средиште људског бића. Онај. извором сваког бића" (архим. место на коме дејствује нестворена енергија Божија. говоримо ο истој ствари. срце остаје „мање". БОГ је већи од срца нашег (1.4). Ко је чистим умом понирао у напрегнуто зрење свога унутрашњег чо~ века. Према св. Јн. ___________________________________— ——■—-— / . стр. што Свето Писмо на зива срцем" (исто.( ку. Код многих људи ово „дубоко срце" није непознато само другима. 133). Карактеристичне су речи св.ј ходном поглављу писали ο уму односи се и на срце. Благодат Божија унутар срца тајанствено дела на човековом спасе-у ^ЊЈ^арактеристично Је оно што каже архим. стр. Срце је место на којем се развија целокупни духовни живот. стр. већ и од њега самог. и Оци окарактерисали срце (што ћемо учинити у следећем поглављу). каже да је (пажњу) неки Оци описују као стражарење над умом. други као чување срца. пои. Све што смо у прет. 120). 3.ном одељку. „Сви ти називи. скривеним не само од ту.али је способно да се сједини с Богом. које се састоји од помисли и мисли.ка: „Да се очисти ум.

За палог човека. Дијадоха Фотичког. може један такав уљез. која након св.же до духовних речи и дела" („Добротољубље".ким благодатним животом разоткрио ту благодат. Када се пак ослобо. срца и "" Будући да је у време св. митрополит филаделфијски. у дубину духов. који живи далеко од Бога. овладаш и унутрашњим помислима. срце је скривено и потпуно не. бива са. идеја да на истом месту у души постоје и благодат Божија и сатана. благодат споља подстиче душу на добро". 189) Учење св. Он саветује: „Прекини разговор са спољашњим светом и поведи борбу са својим унутрашњим помислима. стр. стр.ја месалијанаца.кривена страстима и на човеку је да уложи напор како би подвижнич. демон излази. стр.познато.мо потрудити да уклонимо облаке који прекривају наше срце. открива када човек безмолвствује. Свети Дијадох се пита како се онда.ди сваког материјалног богатства. 6). будући да је крштењем ђаво удаљен из срца. Благодат и сатана не обитаватдакле. прекинувши спољашње немире. настојећи да спречи сваки његов покушај да приступи божанском.ди побожан живот срце познато. стр.годат Божија" („Гностички стослови". „односно у уму". „опажањем ума (благодат) предаје души нешто од својих дсбара". светитељ је начинио разлику између онога што је познато из Светог Писма и онога што се опажа умом. а када се ревносно сећамо Бога онда „из те дубине свог срца осећамо божанско" (исто. 174). У друтом поглављу. Он ' каже да се од тренутка крштавања благодат скрива у дубинама ума.ног срца. Дијадоха преовладавала јеретичка иде.мо препорођени светим крштењем. 4. посебно када открију да смо немарни у духовној борби" / | (исто. 167). вратити и обитавати покрај истинског Господара. __________________________________ Из овог одломка видимо да је срце место које се открива благодат-^ 'ним подвижништвом. прикривајући истовремено своје присуство и од опажања ума". Теолипт. док демони насилно поробљавају душу теле. Он наглашава да „пре светог крштења. односно ум.сним чулима. Ово учење води нас становишту да је разоткривање срца исто што и разоткривање . 169). у овим — одломцима. том. водимо велику борбу да бисмо га разоткрили. од тренутка када бива. Који сада слободно живи у свом сопственом дому?" (исто. „открива место где се скрива бла. није му познато чак ни да оно постоји. Када човек почне да воли Бога „свом својом одлучношћу". оно за њега представља стварност. учи да се срде. док не нађеш место чисте молитве и дом у којем обитава Христос" (исто.јадох каже да се након крштења благодат спушта да би обитавала у дубинама душе.________ —"~ " Када поступамо сагласно телесним жељама. стр. Дијадоха је овде изложено да бисмо разјаснили како кроз крштење благодат Божија ступа у „дубоко срце". божанска благодат наслађује тело неизрецивом радошћу. стр. на истом меегу^„Кроз способност ума да опажа. примећујемо повезивање ума. То значи да се мора. а благодат улази" (исто. стр. св. крштења обитава у дубинама нашег духовног срца. 174) Овде. Оно је познато сваком човеку очишћеном од страсти и свих грешних дела. Међутим. Ди. и ум ће почети да се узди. „избачен на тако сраман начин. Када је то срце сакривено страстима.Ο вези срца и ума говори се и у учењу св. док је човеку који во. као и место где се пројављује Христос. благодат Божија. „Када. док се сатана „прикрива у дубини ума.

То није при. сагласно светоотачким учењима. он постаје истинска личност.лич. јер нисмо сви задобили подобије Божије. стр. срца. Човекова боголикост крије се у начину његовог постоја. које се испољава у човековој способности самопознања и самоодређења. Немамо намеру да овде развијамо онтологију личности онако ка. Лич. Личност се. у непропадљивости кротко. рађа одозго. 44 . представља могућност. . међутим. Имајући у виду да личност није дефинисана. Обузет љубављу. Овај препород личности у ствари је откривење.Јјије дефинисано. У нама се расцветава изванредан цвет: ипостас. 17. Као ни Царство Божије. Личност је „ново рођење одозго". човек осећа да је сједињен са љубљеним Богом. _______________________________________________—__— ~Ј Личност је стварност која се рађа благодаћу Божијом. _________—________ ___ _______________ —^ТСарактеристично је оно што говори архим.најдраго.њење Бога и човека. Процес којим људски дух ступа у област божанске вечности разликује се за свакога од нас (исто. у његовој могућности да спозна не само видљиви свет. можемо рећи да се и срце рађа одозго. Зато тврдимо да су онтоло. Алфа и Омега. На сличан начин и човек. дакле. У том сједињењу он познаје Бога.је подобије. Личност је скривени човек срца. стр. Верујемо да је. то је чак и ђаво. „Разоткривање срца је.родно стање. „Ми можемо формулисати научно и философско знање.личности. него и Самог Бога. а превасходно благодаћу Божијом. а не човек. које је личност. као тајанствена заједни. у којем постоји тајанствено сједи. исто тако ни ^срце. Као што се Црква може дефинисати једино као Тело Христово.шки сви људи личности. тако и човек поседује тајанствене дубине.Πετρ. Она је једна и јединствена" (исто. потенцију подобија.на енглеском). Када се човек благодатно подвизава. об. и на тај начин се љубав и познање сливају у јединствен чин" („Његов живот је и мој".ња. 43). Он дакле није ни зачетник постојања.раз [ликј могућност подобија. а да је подобије деловање [енергија] образа. нити његов крај.ност превазилази земаљске границе и креће се у свим сферама. саздан од Бога а пресаздан Црквом кроз свето крштење. он разоткрива срце у којем се пројављује и влада Христос. Слично томе. у поседовању стваралачке енергије. 3. Они су на ту тему написали обимне студије. штоје пред ΒΟΪΟΜ дра1оцено (ι. док сотериолошки нисмо сви ми личност. изнад сваке дефиниције. тако је 1 и у погледу људске личности. због чега је спо. ______________ _______ . ипостас представља најдубље унутрашње начело Бића. Не желећи да омаловажимо онтологију личности.ј ца и јединство са Христом. стр. на овом месту посебно нагла. не може дефинисати научним терминима.ценије језгро васцелог човековог бића. Само је Бог. Она се не може растумачити. „Личност се рађа одозго и због тога није потчињена природним законима. Будући да је личност срце.ском Бићу. Лондон. личност је.ност. Човек једино помоћу благодати Божије може разазнати место срца. .ља неспознатљива. дакле. ни личност не долази на видљив начин (Лк.ко је представљају учења Отаца Цркве. и у човековом бићу ипостас је суштинска унутрашња основа.ϊα и тихога духа. рТичност је „скривени човек срца". Подобије постојања је оно подобије ο којем говори Свето Писмо" (исто. уколико не разоткрије саму себе. које савремени богослови обично превиђају. и то је једина формулација која може дати личности стога што се личност. Софроније: „У божан.4) . Као што је Бог Тајанствени Бог. Када кроз личну борбу.20). 43). разоткривање личности". он постаје личностјер „подобије" превасходно означава личност. стр. човек задоби. 42).шавамо подвижништво (личности). као и срце.

не на каменим таблицама. зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме (Дела ап.2).лике тајне духа. постаје и личност. Максима Исповедника: „Када се Бог настани у таквом срцу.зи у средишту срца. противприродно и натпри. у срцу. он најпре налази физичко ср-) це.ра.ша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи. јер отуда долазе све страсти и хулне помисли. то треба тумачити у смислу да се након светог крштења благодат Божија нала. ово духовно срце се налази у теле. Григорије Палама пише: „Наше срце је келија разумне силе душе и најважнији разумни телесни орган" („Тријаде". 1. лажна сведочења. Човек почиње да осећа срце.Кор.3). не1о на Шелесним таблицама срца (2. Апостол Петар је рекао Ананији: Ананија. Он опажа постојање и дејство [енергију] оба ова срца. Услед свега тога. као земаљски одраз небеске веч. и када благодат обузме срце.3. показујући седа сте посланица Христова. 13. почаствује га тиме што на њега Светим Духом уреже Своја сопствена слова. 61). 5. прељу. а затим ступа и у дубоко. стр.бе. Наводећи речи Господње: Из срца излазезле помиспи.СТИТОГ бића" (архим. крађе. убиства. Макарија да „срце управља целокупним организмом. али је немогуће да разу. блуд. она завлада свим помислима и удовима.ности и славе Христа као Јединородног од Оца. Сагласно ономе што је речено. Софроније. налази се и ум и све помисли душе". овде. Оно је физички центар јер је (срце) саздано пре свих осталих делова тела.Срце је место где се Бог разоткрива као љубав и светлост. 2. док ђаво делује споља.19) и речи св.век созерцава јеванђелске заповести. „Кроз чисту умносрдачну молитву подвижнику се отварају ве.сном срцу као органу. 1. Лично откривење чини целокупно откривење Новог Завета духовно блиским" (исто. пошто ђаво већ беше метнуо у срце Јуди Симону Искариотскомда Га изда (Јн.лели да разјаснимо да је срце место које се разоткрива благодатним подвижничким животом и место где се открива Бог.41). Човек овде опажа светлост Божију а затим бива преплављен љубављу Божијом и љуба. рекли смо оно што је било потребно. не мастилом не1о Духом Βοϊα живоГа. које је испрва само теле. кроз наше служење написа. Добро је познато и Господње учење да из срца излазе зле . ^ у овим околностима не може бити никакве забуне. а исто ћемо учинити и у погледу духовног срца._______ //"""Када се ум поврати из расејаности. Свети Григорије се позива на речи апостола Павла: Ви сте на. Истовремено смо же. као Светлост и као Љубав. духовно срце. Свети Никодим Светогорац. каже да је телесно срце природно. Испитали смо ово како бисмо учинили разумљивом околност да човек.но од телесног срца. 44).вљу према Богу. будући у стању да истовремено опажа кретања оба срца На тај начин.сно (срце). већ нераздвојни део његовог вла. органски укорењен у православно предање. „Старац Силуан". подвижник овог исихастичког метода јасно може да разликује духов. а затим открива и духовно. св. Силазећи умом у своје срце. хуле (Мт. У почетку ум налази телесно срце. Сатана је продро и у Јудино срце: И кад би вече.родно средиште. Сагласно учењу Светих Отаца. То је заједнички опит свих који упражњавају Исусову молитву и свештено дело повратка ума у срце. У тој светлости чо.ме целокупан животни процес који се у њему одвија.3-4) и научење св. славе коју су ученици видели на гори Тавор. Оно је противприродни центар. Тамо он открива своје дубоко духовно срце и у њему сазнаје да биће целог човечанства за њега није нешто туђе. Изучавајући место ума и душе. стр. нашавши своје срце. з). „Бог се углавном открива срцу. 3.на. он полако продире у оне дубине које више нису тело. 15. као што је учинио и на Мојсијевим таблицама" („Тријаде".

190-191) Услед свега тога. које јасније приказују срце и његову улогу у целокупном духовном животу. 24). дали су неколидину карактеристика и описа оваквог живота. „дах Духа Светога гаси стреле ђаволске и пре него што (споља) дотакну тело. стр. Да се Христос вером усели у срца ваша (Еф.6). ука. Православно поимање срца Иако је из онога што смо до сада написали очигледно да се не мо.саће наш ум созерцањем као што пламен запали свећу" (св.стова. „Као што угаљ узрокује ватру. „Доброгољубље".стимо око свог ума. „Добротољубље". Срце.помисли.. стр. хуле (Мт.5). Када човек чува заповести Христове и непрестано се сећа имена Христовог. „Откривају се пак оне срду аналогно очишћењу заповестима свакога од нас" (св. јер овде дејствује благодат Хри. да га мрзи" (св." стр. Уколико открије да је ваздух наших помисли слободан од ветрова зла и заштићен чувањем ума. Већина рђавих помисли зачиње се у срцу услед демонских напада. противприродно и натпри. као и многе друге ствари. „Христос је рекао да је Царство Божије унутра у нама. 2. Царство Божије треба да тражимо унутар свог срца и уколико очи. 15.ћемо да се осврнемо на те карактеристике . стр. који виче: Авва. тада пламен благодати Божије захвата и спо. стр. тако и Бог након крштења обитава у срцу". док на друтом месту пише: Љубав Божи.17).њу. „Срце у себи ствара и добре и лоше помисли" (св. крштења скрива у крштеном „ишчекујући куда ће се душа приклонити". Срце је место где обитава Бог. 1. ту су сакривене све „ризнице премудрости и знања". Свети Дијадох у наставку каже да се благодат Божија након св. За све што нам се догађа.дефиниције.ја се излилау срца наша (Рим. с тимшто серђаве помисли нерађају од његове природе.^—— ^ Свети Оци.5). убиства. лажна сведочења. као природно.родно средиште. Срце је и натприродно средиште. Апостол Павле каже: Посла БОГ Духа Сина СвојеГа у срца ваша.\ же дати прецизна дефиниција духовног срца. 187). 209). осећамо да долази из срца. Свети Таласије каже да „добро срце ствара добре помисли. „Доброто. том. Оче! (Гал. Максим Исповедник. том.19). 3. У ономе што следи покуша. премудрост и сила Бога Оца". али исто тако може постати и извор духовне смрти. Макарије Велики.љашња чула срца и сагорева „плеву на човековом пољу". долази и спољашњи и унутрашњи мир. /"Чињеница да добре и лоше помисли излазе из срца не значи да^ /на истом месту истовремено постоје и благодат и сатана. јер помисли срца одговарају свом обитавалиШТу" („Добротољубље". прељубе. крађе. „Гностички стослови". квасац. Љубав Божија излила се у срца наша Духом Светим Који је дат нама (Рим. стр. семе. гаси и проналази огњене стреле док су још у ваздуху" (исто.љубље".зујући тиме да Божанство обитава у нашим срцима" (Филотеј Синајски. 282). 2. 4. извор је и телесног и духовног живота. може се рећи да је срце I ^место које се открива благодатним подвизавањем и у којем се открива и обитава Сам Бог. У својим срцима ћемо наћи Божанство. То место може запазити човек који се органски и супггински налазиЈнутаР православног предања. бисер. Будући да на том месту обитава Бог. У огледалу душе „блиставо се одражава и изображава Исус Христос. тамо ћемо заиста и наћи Царство Божије. који су доживели ову чињеницу. _____________________________________—.звитер. 4. Дијадох Фотички. „расплам. Бог нас поучава и исписује своје догме и . Обитавајући у нашим срцима. Исихије Пре..ди а ђаво буде поражен. у срцу се води највећа битка. 5. Када Христос побе. 120). него од сећања на зло. „400 глава. 5. блуд. 157). У том ста. стр. Зато је најважнији задатак подвижника „да ступи у своје сопствено срце и тамо поведе борбу са сатаном. том. том.

68). Ми морамо ревносно настојати да се Христос настани у нашим срцима. стр. Човек жели оно што жели и Бог. сагласно речима апостола Па. том. место где су записане заповести Божије. Светитељско задобијање ума Христовог не значи да они бивају лишени (сопствене) умне силе. имајући Бога у сво. служи се непрестана Литургија: Говорећи међу собому псалмима и химнама и песмама духовним. Христос силази и у ад који називамо дубином срца". „разумети сагласно Христу и кроз све разумети Христа" (исто. Господ долази до душа у аду које вапе κ Њему. том. 4.16). Апостол Павле говори ο онима. Свети Јо. том. Човек својим опитом познаје црквене догмате. на њему. „Добротољубље". тај ум се не појављује ни као „савршена допуна нашем уму". у чијим је срцима записано оно штоје по закону (Рим. То. јер ће нас тада Сам Бог научити како да се чврсто придржавамо Његових закона" (авва Фи. Он заправо „власти. Максиму. „Добротољубље". стр. певајући и појући Господу у срцу своме (Еф„ 5. „Имати ум ј Христов" значи. „Бог своје законе исписује у срцу" (св. стр.је узрок „догматског познања". 85-86). према св.15). Човек расуђује сагласно вољи Божијој и поседује непрестано сећање на Бога.15). Петар Дамаскин.јим срцима и будући удостојени да на њиховим срцима буде записан закон Божији. део.ти („Добротољубље". „Као што је сишао у ад и ослободио душе праведника. отвара гроб. том.19). стр. Василија Великог који каже да Бог. Макарију. исписује своје догме" (св. „када нађе човечије срце очишћено од свих овоземаљских брига и учења. 2. ми тиме не губимо сопствену \ умну силу. и ослобађа нашу за. 2. 10-19). према томе. 85). јер смо уистину били мртви.ван Лествичник каже: „Једна је ствар трајно надгледати срце. односно. „када чујемо да је Господ сишао у ад и ослободио душе.бити .вла: Ми имамо ум Христов (ι. Максиму. након што прође кроз све њих. 2. том. Све видљиво је. Јереј који вр~ ши Свете Тајне јесте изображење истинског Јереја Христове благода. „зрно горушичиног семена је Сам Господ. не треба да помислимо да је то далеко од онога што се дешава сада". Човек у срцу „неће само познати логосе. Апостол Петар саветује: Господа Бога освећујте у ср. Максим. том.стр. Срце је ад у који силази Христос и ослобађа човекову душу. 31). 2. у дубину срца.бље". у овом стању поста. том. 217). 2. стр. Унутар овог духовног иистинског храма који се налази у дубини срца.законе. стр. „Добротољубље". у извесној мери видети И самог Бога" (св. „Добротољубље". 3. „Гроб је срце. 3. На тај начин светитељи. „Добротољубље". према св. васкрсава нас. и незасито чезне ψ ЊимјСвети Петар Дамаскин се позива на речи св. удостоји га да на њему Духом Светим уреже Своја слова" (исто.лимон. него ће. након разговора са смрћу. Максим. Срце у којем нема нечистих помисли и у којем делује Свети Дух „и пре будућег живота представља истинско светилиште" (св. Григорије Синаит. а друга . Свети Макарије учи да. задобијају и ум Христов. нити пак тај ум „суштаствено и лично прелази у наш ум". подиже тешки камен што притиска душу. дакле. 3. стр.оно свето место на којем се прославља и освећује Господ.цима својим(ι.точену душу њене мрачне тамнице" („Добротољубље". стр. а онда. 71). Према св. јер у свом срцу поседује живот Божији. 85).Κορ. Којег су у своја срца духовно засадили они што су Га прихватили" („Добротољу. 219). Срце је земља у којује Господ засадио зрно горушичиног семена. одраз невидљивог.Πετρ. 3.(гим својствима озарује силу нашег ума и његову енергију [дејство] усклађује са својом". Исто се дешаваи са же-у љом. Срце је храм и олтар. као на чистој таблици. Видљиви храм је изображење храма срца. у препорођеном човеку. него се наш ум озарује енергијом Христовом. 2. „Када Бог дође И настани се у таквом срцу. стр. Срце је. Друтачије речено. Срце је храм и олтар. 85).

15). 3.6).ји".. том. (Еф. стр.158). не на каменим таблицама.32). „Стари Завет је образ спољашњег и чулног. „Добротољубље". Који виче: Αββα. Теофан Затворник.. 109). 1. Филотеј Синајски.жава чистоту срца. Срце је небо.1. ум је кнез [владар]. чување ума и стражарење над њим (Исихије Презви. том. Он засија у срцима нашим ради просветље. удостојиле су се да заједно са Жеником уђу у брачну ло. У срцу се човек уверава у богоусиновљењеи ту се јасно чује глас Божији док говори: Пошто сте синови. телесног подвижништва.. 3. тамо је небо срца" (св. стр. Нови Завет изобра. Унутар срца је запог Духа: Βοϊ. Реч Божија се овде чује јасно и разго. несвојствен њиховој природи јер је то благодат Светог Духа. Оче! (Гал. „Добротољубље". изд. Он ту и беседи са човеком. помоћу молитве и топлине.22). том. све прода.з-4). Отац славе. Срце је наш унутарњи човек(св. 44. Лествицу.158). боље речено. 296).. стр. и даде залог Духа у срца наша (2. том. „пет будних девојака које су у својим срцима носиле јелеј. извире вода жи.надзорником [епископом] срца" У првом случају.сти. Кор. 4. односно божанску благодат. стр. у грч. стр. Срце је таблица на којој је исписана посланица Божија: Ви сте наша посланица написана у срцима нашим. као и св. 275). „Монахињи Ксени. Максим. Срце је образ Новог Заветаили. Срце је извор са којег. тамо је и место Божије. Срце је. односно чистоте срца" (исто. Плектрум [ттзалица на ли.). Апостоли и Свети Оци користе ове. а свето Јеванђеље или Нови Завет образ пажње. а такође и учесталом молитвом управље.17-18)..ном ка непријатељу. посла Βοϊ Духа Сина Својеш у срца ваша. Григорије Синаиг. Који нас и запечати. 197). „400 глава. Кор. дакле. Мт. 4.тер. Срце је лира. и просветљене очи срца да бисте знали у чему је нада позива Њешва. даде Духа мудро. „Невидљива борба". 141. Срце је „одаја која прима Христа" (еп.жницу" („Добротољубље". Срце је место на којем блиста светлост Божијајер Βοϊ Који речеда из таме засија светлост. да би се радовао Жениковом венчању. 4. 4. Срцем влада мир Божији: Мир Божији нека владау срцима вашим (Кол.ња знања славе Божије у лицу Исуса Христа (2. сасуд у којем раз. стр. 13.борит човек чува благодат Светог Духа и на тај начин ступа у брачну ложницу. а словесност непрестано покреће тај плектрум сећањем на Бога. Срце је и светилиште на коме је запаљен огањ (исто).ма св. Григорије Палама. „Добротољубље".Кор. 86-87).ни трезвеношћу и пажњом." стр.. Срце је пољеукојем је скривено благо и онај ко га нађе. „услед чега душу испуњава неизрецива сладост.једа би га купио (в.. Будући да Бог обитава у срду. 1. а осећања њене жице. него на телесним таблицама срца (г. 120).ветно. 28.. написана не мастилом него Духом Βοία живош. поуку. 2.6). „Добротољубље".ри] је разум. место које се открива благодатним подвижничким животом и у . стр. а у друтом архијереј који приноси разумне жртве (в. а чист ум узноси божанско просветљење" (патријарх Калист. з. Макарију Египатском. 24. Пре. као и многе друте слике и карактеристике да би представили и изобразили срце. стр. стр.„Тамо где су смиреноумље и сећање на Бога утврђе. То су осетила двојица ученика на путу за Емаус када су говорили са Христом: Не Гораше ли срце нашеу нама док нам Јовораше путем и док нам објашњаваше Писма (Лк. У чистом срцу налазе се и очи којима оно види тајне Божије: Да вам Бог Господа нашеш Исуса Христа. 198). Могли бисмо сажето рећи да је срце „наш унутрашњи човек". Срце је сасудкоји садржи јелеј.. том.вототворног Духа (св.

које је изгу. јер им је срце покривено. том. неосетљивости. Марко Подвижник. Срдем се човек уверава у (по. Пропаст срца је губитак спасења. оно постаје безосећајно. умртвити. рекао је св.15). 377).чувамо чистом или да. „Добротољубље". бива болесно и умире. нечистоти и духовном умирању срца. Уобразиља је оно што у срце уводи демонске насртаје.ком оГорчења у дан кушања у пустињи (Гал. Суочавајући се са људима који су мотрили хоће ли исцељивати у суботу. До данас. Након чуда умножавања пет хлебова и стишавања буре бејаше им срце окамењено (Мк. многи.5). као и Петру.ни. кад се чита Мојсеј. Срце испуње. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као прили. То се испољило код Јевреја и јеретика.мено пролазе кроз исту цев.I но незнањем је пакао. Они читају Свето Писмо али га не разумеју.це.380. 148). Кор. одржава човека у животу.било благодат Божију. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима. „Добротољубље". Господ.цима.52). Почетак зла налази се у уобразиљи палог човека. истанчанијој од разума [тј._______У светоотачким делима говори се и ο пропасти срца.17).ченик Јеврејима.хвата благодат Божију која све преображава. Ономе пак ко се злопати и скрушава она се. помедавши на њих са . _______/ 1}аво улази у човековосрце и покорава т^ТЈТшд^гГвечера^пошто ђаво већ беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га из. 2. Тако се говори ο болести. 3. Због тога Свети Оци саветују да своју уобразиљу са. Нема сумње да се његов ум неколико година пре тога на. а да пре тога не закуца на његова врата у виду маштања изазваног ђаволом" (Исихије Презвитер.стојање) Бога и Бог се открива у срцу. напротив.дима ће бити суђено због неосетљивости срца. У овом одељку осврнућемо се на извеснајиспољавања болестисрца. затамњено.ма непознато али познато светитељима. јер њоме губимо све што смо имали" (св. изд). исто.2). Срце је духовни храм у којем се прославља непрестана божанска Литургија и Богу приносе непрекидна славословља.да (Јн. постаје замагљено. живимо на начин који је неће подстицати него ће је. Наша је дужност да не стварамо предуслове за неосетљивост и отврдлост срца. прикривено. Једна од болести срца је незнање и заборавност. Господ се много пута сусретао са окамењеним ср. стр. ^Марко Подвижник. Стефан Првому. сама отварају" (св. 1. 1. том. 13. стр. Заборавност је погибао. Ово место. Ова неосетљивост сабира гнев и због ње ће људима бити суђено: Својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведног суда Господњеϊ (Рим. Неосетљиво срце је и окамењено срце. човек се налази у дубокој тами. стоји покривало на срцу њиховом (2.3. 8. Болест срца Из целокупног библијско . док у друтим приликама каже народу: Зар је још окамењено срце ваше? (Мк. Када је покривено. када престане да се приклања вољи Божијој и почне да удовољава ђаволским захтевима. „Гвоздена врата која воде у град представљају неосетљиво срце. тако није могуће ни да грех уђе у душу. Човек може да се бави бо.гословљем тек када уобразиљу умртви снажким покајањем и великим Ј нутрашњим болом.којем се открива и обитава Бог. у срп.лазио у заточеништву. Љу. „Као што је немогуће да ватра и вода истовре. „Ад је незнање. 6. Будући да срце не При.светоотачког предања је познато да ср. Срце.8). "Болест срца је неосетљивост и отврдлост. То значи да у срцу не дејствује благодат Христова и да се натприродно средиште претвара у противприродно. јер су и једно и друго непрозир. стр. што је још боље. у њему изговара и тумачи Своју реч. од интелекта] и грубљој од ума.

исцељује човека са осушеном руком (Мк. 3. 1. она више неће моћи да буде задовољена јер ће јој недостајати вештаствене ствари. не толико спољашњој.биво срце је тамница душе. срце налази задо.тија. Био је то заиста благородан човек. лицемерје. Уместо да се управља ка љубави Божијој и да се њом наслађује. Због тога се у православном предању јасно говори и ο благородности. Постоји. када се душа ослободи тела. почети да муче душу. Када. јер не могу бити задовољене. односно уколико је обита.28). Архимандрит Софроније пише ο старцу Силуану: „У опхођењу са њим. Недостатак искрености је још једна од болести срца.ликама. стр. али. 8.пажљивости. колико уну. не. 284). онда је срце сигурно болесно. Према светом Никити Ститату.шевом. не-богоугодним стварима. као и осуђивање немарне и лењиве браће. како то само хришћанин може да буде" („Старац Силуан". Страсти душе бивају задовољене дотле. постоји и спољашња благородност која одражава унутрашњу префињеност и из ње исходи.). стр. изд. Господ је рекао: Сваки који погледа на жену са жењом за њом. Због тога је сластољубиво срце тамница и оков душе у часу њеног исхођења из тела. него и човекова разметљивост сопственим успехом.цем хтео да купи благодат Божију: Срце твоје није право пред БОГОМ (Дела ап. Нечистоха је још једна од болести срца. Болест срца је и грубост.28). 1. стр.зумно [неразборито] срце њихово (Рим.21). жалећи што су им срца окамењена. јер је искреност срца могућа само уколико се срце налази у природном стању. дакле. извештачености и слично.ли је мртво.трашњој. које не потиче од благородности срца и пре би се могло рећи да јој се јасно супротставља грубошћу која се крије у срцу. па самим тим и болест.ставног срца и споља показује благородност. То је описано у параболи ο царинику и фарисеју („Добротољубље". у срп. чак и ако се не покаже споља. природно је да постане нечисто. Још једна од болести срца је и унутрашње сластољубље. а трудољубиво отворена врата" („До.љашња благородност.стаје тамница и оклоп душе. Сластољу. Марку Подвижнику. чак ни човек најтананије интуиције није могао да запази било какве грубе покрете срца: одбојности према некоме. али се супротставља вољи Божијој. Срце које твори вољу ђаволску није искрено. међутим. сарказам или антипа. Срце треба да буде једноставно и префињено. Због тога ће те страсти. Апостол Петар је оптужио Симона Мага јер је нов. За идолопоклонике који се творевини клањају више него Творцу речено нам је да потамне нера. већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. надменост због врлине. „сластољубиво срце у часу исхода по. Када срце изгуби благодат Божију и на њему почну да делају зли демони. односно због мудрости и богопознања. нечистоту срца не чине само нечисте помисли. То су демони ο којима се гово. због узвишених размишљања. Срце је тада болесно. која не мора бити телесна у ужем смислу те речи.валиште Божије. у најразличитијим при. Све што такав човек мисли или же. И свака друга жеља. неуважавања. јесте скрнављење срца. 377. Болесна и умртвљена душа преноси болест и помрачење на чита. а превасходно сластољубље. докле постоји тело. јер је његово опхођење грубо. посебно у часу њеног исхођења (из тела).во човеково психосоматско биће. 5. и спо.бротољубље".Страсти које су у срцу чине га грубим. и та грубост се показује и споља. Свака жеља која се појави у срцу. том.вољство и наслађује се телесним. Човек једно. том. јесте нечистота и прељуба. 66). Према св. исто тако. Међутим. 4. постоје извештаченост.ри у светоотачким делима. Неразборито срце је такође болесно. Зато је авва .5).

горије Синаит. 644). облицима или речима.је речено. Покајање је очишћење савести" („Лествица". а нарочито они који долазе да приме од Цара опроштај дуга. стр.бротољубље". том. Овде се Бог сусреће са човеком. Солун 1981. оболеће читав човеков организам. Скрушено је оно срце које живи у покајању. Жалост по Богу и пламен срца исцељују човека од болести" (7. Исти светитељ на другом месту каже да сви „који су се после умивања. другачи. овде му пре. истина се не може окарактерисати „лицима.8). У следећем одељку говорићемо ο начину очишћења срца. Срцу које је оболело и умртвљено потребно је исцелење како би човека довело до богопознања. 3.. овде човек осећа Његово постојање. 106). том. изд.19). Исцелење срца Човеков најузвишенији циљ је задобијање богопознања. 305). 1. поука. орган православне гносеологије. Говорећи ο скрушености срца. 50. у срп.стр. вративши се на ову тему. стр. преумљење]. поука. 12. нити Бог обитава у тим стварима. тада постоји и спасење.5. стр. Свети Марко Подви. Као први лек за исделење срца треба да наведемо покајање [μετάνοια.ви ова заједница. Срце треба да се покаје и доспе у своје природно стање. богопознање је заједница човека са Богом. и истина и Бог обитавају у скрушеним срцима. у ду. треба да имају у себи неисказано велику скрушеност" („Лествица". Покајање је неопозиво одрицање од сваке жеље за телесним добрима.. а оно прихвата нечисте помисли. срце скрушено иунижено[тј. поука. заи.. морамо описати начин на који ср. .. 1. Болесно срце мора бити исцељено. него. Пророк и цар Давид каже: Жртваје Бо1у дух скрушен. стр. Ова заједница се. стр. напротив. 4. Покајање је помирење са Господом. Према св. наравно. онда ће га живот у покајању довести у његово право стање. 58). Када кажемо богопознање ми. Гри.ла ова заједница и боговиђење. 49). Очишћено срце је орган познања. „Добротољубље". Уколикога живот у греху води у противприродно стање. стр. том. 5. том. јер ћеБоГа видвти (Мт. од човека се захтева да очисти своје срце. 32. Никити Ститату. Покајање је самосудна мисао и брига ο себи без бриге ο спољним стварима. 28. Свети Марко Подвижник такође саветује: „Пре него што одбациш зло. 195). међутим. Уколико је дубље покајање. Да би се задоби.ховима смиреним и душама просветљеним богопознањем" („Природна поглавља". од спавања и од телесног покоја" („Добротољубље".). До скрушености доводи и „мудро усамљеништво и потпуно безмолвије [тиховање]" (св. То потврђује и Господ: Блажени чисти срцем. остварује у дубини срца. не мислимо на интелектуално знање него на „заједницу бића". а затим је прецизно одређује: „Срце се скрушава овима трима уздржањима: од хране. утолико нараста човекова скруше. 403.ња: „Покајање је обнова крштења. немој слушати своје срце" („До. Бог обитава у скрушеном срцу.вижника". поново испрљали. Свети Марко Подвижник. да тако кажем.Телесни покој узрокује сладострашће.ност. јер „искривљено равнало чини чак и праве ствари искривљенима" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-под.це постаје скрушено и шта је скрушеност срца. том.жник започиње говорећи да без скрушености срца човек не може да се избави од зла.но] БОГ неће одбацити (Пс.Доротеј рекао да свом срцу не смемо веровати све док смо потчињени страстима. Покајање је извор смирености.вотворити. уколико се не исцели.ста треба да очисте своје руке јаким пламеном срца и уљем жалости по Богу.даје Своје знање. оно ће га ожи. гл. Покајање је завет са Богом да ће се водити један нови живот. јер се у томе садржи његово спасење. 79). „Сви. Свети Јован Лествичник даје прецизно одређење покаја. „Добротољубље". стр. Када се успоста. смире.

свестан да дуга и непримерена жалост „помрачује и помућује разум". одликује истанчаним срцем. 3. 277).цање".литељ. уништи ђавола скрушеношћу свога срца. како би тријумфујући ушао у радост Господа свога. каква није погубна за срце. Душа се смирује и сећањем на страдања нашег Господа. умилење и уздање у Бога. како би у твом срцу потпу. који прима Духа Светога. Скруши своје срце молитвом да би сатана. Молитвом скруши своје срце.теј Синајски истиче и начине помоћу којих ћемо извршити ово дело.ног живота. као и да је њен исход безосећајност и бескрајна отврдлост (ср. 25. стр. 8. 377.). „Сећање на грехе изазива сузе и покреће нас да од свег срца будемо благодарни Богу.равно.обилну љубав и човекољубље Божије. Телесни напор и лишавања изазивају бол у срцу. док у скрушеном срцу нема места никаквим маштаријама. скрушено срце се непрестано моли Богу. тако се и ђаво плаши скрушеног срца. том. телесне грехе. као што и сећање на смрт подстиче жалост по Богу. као и на многа Божија добро. Наглашавајући чињеницу да све морамо учинити како бисмо умирили надменост срца. „мирна и корисна скрушеност срца која га доводи до умилења. у срп. дакле. Један анонимни исихаста указује на предности овог спасоносног метода: 1.ност срца. Срце постаје осетљивије и мекше када се очисти од страсти и скруши. односно човека удаљеног од Бога. Скрушеност.ца).изд. који те прелешћује. у срп. због чега се пре. Скрушеност срца долази са молитвом и доводи до мноштва пози. био разбијен на безбројне делиће (Анонимни исихаста: „Трезвеноумно созер.штава његово лукавство. том. која није обухваћена умилењем и молитвом. како би грех могао бити истрг. Љубљени. 7. Чим се у спокојном и нескрушеном срцу појави ђаволска машта. стр. да од душе удаљује чисту молитву и умилење и изазива бол у срцу. као и свих грехова које смо починили још од времена свог детињства изузимајући. 27. Скрушено и смирено срце ћемо задобити уколико се сећамо претход.нут из твог срца. 2. 1. стр. а постоји и друга .танско лукавство и спаљује свако ђаволско деловање.но била уништена сила сатанска. на. као искусни духовни исце. Телесног човека. одликују неосетљивост и окамење. пре.). 377. молитва и трпљење невоља образују нешкодљиву и корисну скрушеност" („Добротољубље". „Постоји".наглашава да „бдење. него се нада у пре. док се човек Божији. Солун . 9. иноче. изд. „Тако нас демон доводи до очајања" („Добротољубље". Корисна скрушеност се дешава у духу умилења и атмосфери молитве. Такво срце се. Друтачије речено. она истог часа одгони свако са.чинства према нама" („Добротољубље".ненормална и погубна. одликују молитва. оно је прихвата и у њега се дубоко утискује идеја те маштарије. Као што се човек плаши да узме усијано и врело гвожђе. стр. том. 26. том. Фило. „јер је сећање на њих штетно". Да ли је ђаво видео срце рањено скрушеном молитвом? Он се одмах сети удараца које је Христос претрпео од људи. Истинску скрушеност. односно Адамовог живота пре пада. користан и спасоносан за човека. Свети Симеон Нови Богослов је. још више помрачује човека и ствара погодну климу да ђаво убризга очајање и безнађе. 171-174. стр.1. Свети Оци описују и погубну скрушеност (срца).рија. која га рањава" („Добротољубље".плаши и обесхрабри. одликује надом. 14. Марку Подвижнику. 244). Када постоји скрушеност срца.ма св.тивних резултата. Скруши своје срце молитвом. не очајава. Скрушеност срца у потпуности пони.

присаједињене сваком верујућем кроз свето крштење.1977. стр.диолог не може да открије болест.демо осећали бол и док не искоренимо све своје срамне и злосмрадне грехове. Царство небеско с напором се осваја и подвижници ϊα задобијају(Мт.не када се покајемо. нема никаквих трагичних последица за телесно срце. али неизрецивом милошћу Божијом поново оживље. али су управо због ове неосетљивости далеко од чистоте и остају непричасни Светом Духу. када духовно срце бива скрушено и понижено. 25. „Као што се овца не спарује са вуком ради порода. „Не престајте да чините трудољубиве напоре због патњи које их прате. када са тутом и јецајима паднемо пред ноге Исусове. У већини случајева кар. њихова жетва бити бесплодна.ном мишљењу. Тај бол у духовном срцу. Из светоотачких дела нам је добро познато да ту рану. који на неки начин изазива рану. тако се ни ситост не спаја са болом срца да би се породила врлина". 1. односно осећање наше срамне грешности. уколико је сагласан са оним што истиче православно предање. каже св. на грчком). Патња срца и телесна стра. било да је телесна или духовна. 404. 14. која доприноси нашем спасењу.ни живот. Бол срца има суштински значај за спасење. То се нази. суштински значајан за духов.мучимо своја бедра и док не изнемогнемо од поста. Она Га је чула да каже: Опраштају ти се Греси твоји". Ум се тада лакше привезује за срце и лакше се враћа у њега. „молитва без бола недоношче пред Богом". без икаквих рђавих последица. на грчком). често је повезан и са плачем. остати бесплодна. осећамо снажније него телесну.мо и болећиво срце. Многи људи су делали и још увек делају без бола. има суштински значај за наше спасење. Човек гласно јеца и гуши се у сузама.издању). Тај бол. погребене у страсти нашим немаром за испуња. Када оно узраста благодаћу Божијом.ва плачем. у срп. иначе ћете бити осуђени због бесплодности и зачути речи:узми. сви су ти подвизи лажни и бљутави" („Лествица". јер је писано да нам кроз многе невоље ваља ући у Цар.вање заповести.12). стр. није нам могуће да на тлу свог срца породимо дух спасења. превасходно мислимо на духовно ср. 7. уколико није здружена са патњом и уколико не захтева нај.28). Човек који живи у скрушености срца пати и страда много више него онај.сно срце човека са болом у срцу није болесно. све док не искусимо муке какве осећа породиља. Морамо.те од њега талант(Мт. исцрпети у великом труду и опет ће. јер помаже да се ту усредсреде све силе наше душе. када пати због радосне жалости живота у покајању. човек не сме удовољавати телесној глади. требало би да говоримо и ο болу срца. по речима св. том. своја нечиста осећања и помисли. Друга. који се осећа и у телесном а да му при том не шкоди. којем је повређено тело. Тај . на самом почетку рећи да.сни да су поуздан знак подвижништва и услов напретка бол и патња. Према речима пророка.већи напор. по свом сопстве. Да би постојао бол у срцу. Духовно срце пати.ство Божије (Дела ап. Марко Подвижник („Добро. међутим. 11. Болом усрцу обухваћене су све врлине. из једноставног разлога што теле.дања показују дарове Светог Духа. телесно срце наставља свој природни ток. ако нема бола. Свака борба ће. Исака Сиријског.Ко не осећа бол не доноси плода јер је. Да бисмо на неки начин протумачили скрушеност срца. поука. обузето је болом.22) („Невидљива борба".тољубље". ако нема.чије речено. све док не из. стр. „Колико год ми велике подвиге чинили у животу свом. 79). Хришћански живот изван овог бола је привидан. „Они што делају безбрижно и немарно могу се. као грешница у кући Симона губавога у Витанији. говорећи ο болу срца. 83-84. док у срцима не бу. будући да се одричу неопходне патње подвизавања". „Морамо бити све.це.

бол, међутим, како ћемо видети из онога што следи, причињава и неизрециву
насладу.
Карактеристичне су речи св. Теофана Затворника ο тој рани која изазива
метафизички бол: „Побрините се да ваш ум не буде усредсре- ђен у глави, него у
срцу и придржавајте се тога у свако доба, а не само када стојите на молитви.
Потрудите се да у срцу изазовете једну врсту тегобе. Уз стални напор то ћете
убрзо и постићи. У томе нема ништа
необично: појава овог бола не значи озледу, иако је то у суштини бол. Та озледа
није физичка рана или бол који би обесхрабрио и био опасан по живот. То је бол
који потиче од опојне љубави, какав кроз божански загрљај осећа покајана душа,
као (бол) блудног сина. То је очишћујућа патња и незасито наслађивање,
неизрецивс тајанствено созерцање, не- раскидива веза са Богом, чежња да се
напусти овај живот и беседа љу- бави са Богом. Овај бол ће вам помоћи да
саберете све силе своје душе у овом љубљеном труду а Бог ће вам, видевши ваше
напоре, подарити оно што тражите. У вашем срцу ће се појавити извесне промене и
бо- жанска сгања" („Невидљиваборба" стр. 87-88).
Свети Јован Лествичник сведочи ο чињеници - а то је вероватно његов властити
опит - да је у неким људима овај метафизички бол био толико снажан да се крв из
рањених срца дословно изливала на уста: „Видео сам код неких људи крајњу
границу плача, јер су на уста избацивали крв из болног и рањеног срца. Видећи то,
подсетих се на онога који рече: Покошен бих као трава, и исахну срце моје (Пс.
101,5)" (Поука 7, стр. 79).
Изливање суза је још једна последица ове патње. Господ је блаже- нима назвао оне
који плачу: Блажени који плачујер ће се утешити (Мт. 5,4). Плач по Богу и сузе које
отуда происходе су заповест Христова. Сузе су, дакле, начин живота. Као што су
покајање и плач начин живо- та, то су и сузе које излива покајано и скрушено срце.
Говорећи ο су- зама, морамо нагласити да постоје унутрашње сузе срца и
спољашње, телесне сузе. Срце често јеца и бива окупано реком суза. Подвижник
духовног живота, живећи у духу православног предања, често „зати- че" своје срце
док плаче. Често се те сузе срца показују и споља, а поне- кад су скривене.
Осврнимо се, међутим, на вредност суза.
Светитељи подстичу хришћане на плач, јер је у том случају срце очишћено и задобија
духовну осетљивост, превазилазећи тиме своју неосетљивост и отврдлост. Свети
Исак Сиријски саветује: „Покваси образе плачем очију" („Подвижничка слова").Посебно
нас опомиње да призовемо Марију и Марту да би нас научиле „жалосним јецајима"
(исто). Свети Нил Подвижник каже да се најпре молимо за дар суза и додаје да ће
(Бог) „услишити све, што будемо тражили са сузама" („Добротољубље", 1. том, стр. 177,
грчко изд.).„За све што захтевамо треба да користимо сузе" (исто).
Вредност суза је велика. Карактеристичне су речи Светих Отаца, који су опитно
доживели ову чињеницу. Сузе представљају крштење. „Извор суза после крштења
већи је и од крштења, ма колико, можда, ове речи изгледале и дрске" („Лествица", 7.
поука, стр. 72). Сузе су знаме- ње препорођеног човека. Према авви Пимену, „сузе су
пут који су нам предали Писмо и наши Свети Оци говорећи: Плачите, јер уистину
не- ма другог пута осим овог" („Старечник", стр. 96). Немогуће је да без суза упознамо
саме себе. Другачије речено, уколико постанемо свесни сво- је грешности, што је
знак божанске благодати у нама, задобили смо дар самопознања и самоосуђивања,
а самим тим ћемо почети и да пла- чемо. Због тога нико не би требало „да напушта
сопственог мртваца и да иде да плаче за другим" (св. Никодим Светогорац: „Књига ο
Варсануфију и Јовану", Солун 1974, стр. 185, на грчком). Сузе у човеку знак су да се „Хри-

стос дотакао његових очију и да је духовно прогледао" (св. Марко Под- вижник,
„Добротољубље", 1. том, стр. 377. у срп. изд.). Сузе отварају душевне очи. То је такође
неопходно, јер ће, како каже авва Арсеније, човек понекад плакати у свакој
прилици. „Онај, ко буде својевољно плакао овде на земљи, неће плакати у будућем
животу. Напротив, ко не буде овде плакао, тамо ће заувек плакати" („Старечник", стр.
11).
Свети Симеон Нови Богослов, кога бисмо, заједно са друтима, мо- гли
окарактерисати као богослова суза, каже да су сузе знак живота. Као што
новорођенчад плачу изашавши из мајчине утробе и то пред- ставља знак живота,
тако се дешава и са духовним рођењем. Сузе су део човековог препорођења. Ако
новорођенче не плаче, сматра се да није ни живо. Људска природа, дакле, према
св. Симеону Новом Бого- слову, од свог рођења поседује сузе и плач као своје
следбенике (5С113, 184). Он то каже стога што су у његово време многи веровали
да немају сви људи исту природу и да не могу сви плакати. Није, међутим, тако.
Светитељ додаје да су сузе потребне души онолико колико је телу по- требно јело
и пиће. „Онај, ко не плаче свакога дана или свакога сата уништиће своју душу и
учинити да умре од глади" (исто, стр. 184). „Када човек задобије склоност према
добру, ревности, трпељивости, смире- ноумљу и љубави према Богу, тада ће и
душа, која сада личи на стену, постати извор суза" (исто, стр. 180). Светитељ је
сачувао један податак, који се иначе може наћи и у Светом Писму, а то је да су
неки људи, кр- штени као одрасли, обузети умилењем због силаска Светог Духа
про- ливали сузе, „али то нису биле сузе патње, него дејство Светог Духа и дар
слађи од меда, и оне су лагано и тихо текле из очију" (исто, стр 182).
Све ово показује, с једне стране, да су сузе нужне за наш духовни живот, а са друге
да су оне начин живота и да хране душе. Исто тако, сузе имају више видова. На то
бих желео да обратим пажњу у ономе што следи.
Никита Ститат, ученик св. Симеона Новог Богослова, учи да су једно сузе које
долазе услед покајања, а нешто друго оне сузе које се јављају због божанског
умилења. Прве личе на реку која преплавља и руши све тврђаве греха, док су
друге у односу на душу исто што и ки- ша кад пада на поља или снег на траву:
„Оне хране класје знања и чине да буде обилно и плодно" („Добротољубље", 3. том,
стр. 289). Он наглашава да од укуса суза срце понекад осећа горчину и бол, а
понекад радост и усхићење. Сузе покајања изазивају горчину и бол, а сузе чистог
ср- ца, ослобођеног страсти, јесу сузе задовољства и неизрециве сладости (исто,
стр. 289). Слично је и у погледу суза које потичу од страха Божи- јег И суза (које
потичу) ОД љубави Божије (Калист и Игњатије Ксантопули, „Добротољубље", 4. том,
стр. 255).
Сузе изазивају бројне последице. Оне човеково срце очишћују од греховне
нечистоте, а затим просветљују срце. Свети Оци уче да ђаво, када уђе у човеково
срце, убацује различите слике и да се затим повла- чи, остављајући у срцу идола
греха. Сузе, међутим, уклањају тог идо- ла: место срца је опрано, а облак, који је
заклањао човеково срце, иш- чезава. Сузе дакле, очишћују од грехова. Авва Пимен
поучава: „Онај, ко жели да се опере од својих преступа, опраће се сузама"
(„Старечник", стр. 96). Овај исти светитељ на другом месту опомиње: „Са највећом
жалошћу зајецајмо пред добротом Божијом, док се не смилује на нас" (исто, стр. 96).
Где постоји плач, „нема ни трага од оговарања или осуђи- вања" („Лествица", 10.
поука, стр. 89). Уистину, нашим искуством у цркви је потврђено да „као што вода
може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе" („Лествица", 26. поука, стр.
178). „На наше сузе силази Свети Дух и почива у нашем срцу, очишћује нас и пере
од греховне нечистоте" (авва Исак Сиријски, „Подвижничка слова").
Осим што очишћују, сузе и просветљују душу. Благодат Божија, која долази са

покајањем, просветљује и озарује човеково срце. „Ду- бина плача", односно велика
жалост, тражи утеху. Сузама задобијамо очишћење срца. Листо срце прима
озарење. Α озарење је неисказа- но дејство Божије, које се сазнаје несазнајно и
види невидљиво". Са озарењем долази и утеха, сагласно Христовом блаженству. Та
утеха је освежење болне душе. „Подршка је обновљење душе која је утонула у тугу,
које на чудесан начин претвара сузе бола у сузе радости" („Ле- ствица", 7. поука, сгр.
78). Никита Ститат учи да нико не може достићи потенцијално подобије Божије
уколико претходно врелим сузама не уклони нечистоту која постоји у нама и не
испуни заповести Христо- ве. На тај начин „одбацујемо своју наказност"
(„Добротољубље", 3. том,
„Гностичка поглавља", стр. 334) и постајемо способни да се наслађујемо славом Божијом.

Свети Оци указују и на сузе прелести. Могуће је да неке сузе под- стакну и
демони. Човек је прелешћен када плаче а затим се тиме хва- ли. Из тог разлога
Свети Оци саветују: „Не узноси се зато што си то КОМ молитве пролио сузе" (св.
Марко Подвижник, „Добротољубље",1. том, стр. 377. у срп. изд.).Нико не треба да се узноси
и да мисли како је бољи од осталих. Циљ наших суза је да очисте прљавштину
страсти. Када заборавимо сврху суза и погордимо се, можемо бити
обезглављени: „Многи људи, проливајући сузе због својих грехова, забораве
чему су- зе служе и залутају у свом безумљу" (св.Нил Подвижник, „Добротољубље",
1. том^£хр_122)
—_____________
/"Г1остоји више видова плача. Постоје сентименталне и егоистичне^ 1 сузе,
постоје сузе сатанине и сузе Божије, итд. Ми, међутим, треба да се боримо да
преобразимо те сентименталне сузе. Оци Цркве под- стичу нас на плач чак и
онда, када се у тим сузама налазе елементи егоизма. Самоосуђивањем и
окретањем себи и сопственим гресима, прекидањем разговора са другима и
беседовањем са Богом као и по- \ сматрањем своје сопствене недоличности, ми
ћемо се преобразити и Ј
наћи спасење._______-—1— '
~ ~~—
^
ТЗерујем да ужасавајуће стање у којем се налазе многи људи дугују управо
чињеници да смо се отуђили од плача: ми не плачемо. Када смо обремењени
различитим тешкоћама, када су нам нерви пренапрегну- ти а целокупна наша
унутрашња атмосфера у жалосном стању, потреб- но је да, уз помисао ο
самоосуђивању, покушамо да плачемо. Уколико учинимо такав покушај, Бог ће
нам послати Своју благодат, сузе ће постати наш начин живота и очистићемо своје срце од
страсти.
Покајање, жалост, скрушеност и сузе су тесно повезани са огњем^ (који се
појављује у срцу. Покајање је потпомогнуто огњем који Свети Дух распламсава у
човековом срцу. Господ је, говорећи ο ватри која се распламсава у срцу, рекао:
Дођох да бацим оГањ на земљу и како бих во- лео да се већ запалио! (Лк. 12,49).
Када се Христос приближи срцу, срце се разгорева због постојања страсти и то
ћемо анализирати у ономе што следи. То је пламен који су ученици осећали на
путу за Емауе Не гораше ли срце наше у нама док нам 1овораше путем и док
нам обја шњаваше Писма? (Лк. 25,32).
—~~—
Када тај огањ спали страсти душе, он се појављује као светлост. Након што
је то опитно доживео, апостол Павле пише: Господ ће осве- тлити што је
сакривено у тами и објавити намере срца(ι.Κορ. 4,5).
Апостол Петар описује исто искуство када пише: ДоклеДан не осване и Даница се
нероди у срцима вашим (2. Петр. 1,19). Благодат Божију срце најпре доживљава као
ватру, као огањ који сажиже грехове и страсти а затим, када су страсти сажежене,
доживљава ту благодат као светлост која озарује васцелог нашег унутрашњег
човека.

То учење, према којем се благодат Божија најпре доживљава као огањ, а затим
као светлост, анализирао је св. Јован Синајски, писац Лествице. Светитељ каже да
наднебесни огањ, када уђе у срце, неке спаљује јер нису очишћени, а „друге опет
просвећује сразмерно по- стигнутом савршенству". „Исти огањ назива се и огњем
који спаљу- је (5.Мојс. 4,24) и светлошћу која обасјава (Јн. 1,9). Стога неки излазе са
молитве као да излазе из ужарене пећи, осећајући олакшање од неке прљавштине
и вештаства, а други као обасјани и одевени у двостру- ку одећу смирења и
радости" („Лествица", 28. поука, стр. 198). Ватру, коју прима човеково срце, често
прима и само тело. Тада човек мисли да је у паклу и да гори пакленим огњем. Врло
добро знамо да ће исцелење утолико бити дубље, уколико је дубље покајање. Што
се снажније до- живи ова ватра покајања, утолико се постављају снажније
претпостав- ке за виђење нестворене светлости.
Бог је, према апостолу Павлу, огањ који спаљује. Εοϊ нашје о1ањ који спаљује (Јев.
12,29). „То је труд у нама док не уђе у светилиште наше (тј. у наше срце) огањ
Божији", каже св. Јован Лествичник, „јер је БОГ наш огањ који спаљује (5. Мојс, 4,29 и
Јев. 12,29) сваку распаљеност и похо- ту, сваку лошу навику и окорелост, без обзира
да ли се ради ο нечем унутрашњем или спољашњем, видљивом или невидљивом"
(26. поука, стр 152).
Покајање је дело и тренутак благодати, али и ми морамо помоћи да дође до
истинског покајања, односно да огањ Божији уђе у наше ср- це. Осим тога,
целокупан подвижнички живот је садејство [синергија] божанске и људске воље.
Свети Оци уче да се од страсти очишћујемо или „добровољним страдањима или
невољним недаћама". Добровољ- на страдања су жалост по Богу односно покајање,
осећање ватре пока- јања. Невољне недаће су различита искушења са којима се
срећемо у животу. „Када најпре постоје добровољна (страдања), невољна неће
уследити за њима" (Никита Ститат, „Добротољубље", 3. том, стр. 300). Стога морамо
настојати да у себи изазовемо покајање, огањ Божији, и да се на тај начин
ослободимо невољних недаћа. У својим срдима увек мо- рамо чувати тај пламен
покајања и топлину која из њега происходи. Демон се плаши монаха који живи у
жалости и не усуђује се да му приступи. Зато је „веран и паметан онај монах који је
сачувао своју ватреност, и који сваког дана, до краја свог живота, није пропуштао
да дода пламен на пламен, жар на жар, ревност на ревност и чежњи за Богом
богочежњивост" („Лествица", 1. поука, стр. 23).
Чиста молитва се рађа у срцу онога који поседује тај огањ. Стога у својој
молитви, с једне стране захтевамо да дође тај огањ и спали наше грехе, а са друге
да нам подари чисту молитву. „Огањ љубави васкрса- ва молитву, а кад ова
васкрсне и узноси се на небо, долази до силаска Огња (Светог Духа) у одају душе"
(„Лествица",28. поука,стр. 197). Стога је јасна заповест: „Не прекидај молитву све док
не видиш да су те огањ и вода (тј. сузе) по промислу Божијем напустили" (28.
поука, стр. 197).
Овај благословени огањ, који се у нашим срцима распламсава са доласком
благодати и повезан је са покајањем и сузама, узрокује наше духовно
препорођење. Помоћу тог огња преображава се целокупно унутрашње стање, као и
спољашња обележја нашег тела. Свети Тео- фан Затворник пише: „Од тренутка
када твоје срце почне да се загрева божанском топлином, тада, у суштини,
започиње његов унутрашњи преображај, његово препорођење. Тај пламичак ће
сагорети сваку страст која је у теби, другим речима, почеће да те одухотворава.
Све док се не покаже тај благословени огањ који просветљује и освећује, неће ни
доћи до одухотворења, ма колико се трудио да га достигнеш. Циљ је задобијање
тог огња. Дужни смо, међутим, да знамо да се тај благословени огањ неће
показати све док у нама постоје душевне стра- сти, чак и ако не дејствују у човеку.

Страсти су влага у огреву нашег бића, а влажан огрев не може се распламсати. Ту
се не може учинити ништа друго осим да се споља унесу сува дрва и запале,
допуштајући да њихови пламенови исуше влагу у огреву, све док овај не буде
довољ- но сув да се и сам разгори. Тако ће пламен сувих дрва растерати влагу и
раширити се, све док сав огрев не буде захваћен огњем".
„Све силе душе и сва кретања нашег тела су огрев нашег бића. Уколико,
међутим, човек не обраћа пажњу на себе и не труди се коли- ко је потребно, читаво
његово унутрашње биће натопљено је влагом, односно страстима. Све док страсти
не буду протеране, упорно ће се одупирати духовном огњу. Страсти продиру и у
душу и у тело, обузи- мајући чак и човеков дух, његову савест и слободу и
загосподаривши на тај начин целокупним човеком. Како су оне у савезу са
демонима, кроз страсти и демони господаре човеком, иако се он самозаварава да
је свој сопствени господар. Уз помоћ благодати Божије, човекова душа се најпре
ослобађа ових окова. Наша душа, испуњена страхом
Божијим и под дејством благодати, прекида сваку везу са страстима и демонима и,
кајући се због прошлости, чврсто одлучује да ће убудуће у свему удовољавати
једино Богу, да ће живети само за Њега и корача- ТИ по Његовим заповестима"
(„Невидљива борба", стр. 97-98 у грч. издању).
Свети Теофан пише ο том благословеном огњу: „Према авви Вар- сануфију,
када примиш онај огањ, ο коме је Господ рекао да је дошао да га баци на земљу,он
почиње да сажиже све твоје противприродне стра- сти. Када се услед дуготрајног
трења запали ватра и разгоре дебла, она ће горети уз пуцкетање и дим све док се
не распламсају колико треба. Када се пак разгоре, изгледаће да су сасвим обузета
огњем, и ствараће сасвим угодну светлост и топлину, без дима и пуцкетања. Тако
се де- шава и са човеком.
Када се ватра разгори, почиње да спаљује страсти. Колико је ту ди- ма и пуцкетања
знају само они, који су то доживели! Када се, међутим, разгори колико треба,
нестају и дим и пуцкетање, и унутра завлада светлост. То стање је стање чистоте.
Пут до њега не само да је дуг, него је исто тако јасно да оне, који су ступили у
заједницу са Богом, не чека починак него велики труд и напор. Тај труд је сладак и
плодоносан и, како је Господ милосрдан и свемогућ, пут више неће изгледати
горак, нити ће давати мало плодова, нити ће пак, као некад, бити сасвим бесплодан" (исто, стр. 78-79 у грч. изд.).
Уколико тај благословени огањ спаљује све више страсти, утолико се све више
и доживљава као светлост која обасјава срце. Свети Исихи- је Презвитер каже да
се очи човека који гледа сунце морају испунити светлошћу и да се то исто дешава
и са срцем. „Не може а да се не про- светли срце ономе, ко је непрестано загледан
у њега" („Добротољубље", 1. том, стр. 157). „Срце које не прихвата демонске слике,
представе и за- мишљања природно ће у себи породити помисли озарене
светлошћу". Из утља се рађа огањ, а утолико ће више Бог, који од светог крштења
обитава у нашим срцима, распламсати наш дух созерцањем ако откри- је да је
ваздух нашег духа чист од демонских ветрова и заштићен чува- њем ума" (исто,стр.
165). „Срце ослобођено уобразиља рађа божанске и тајанствене мисли које
искрсавају у њему". Срце постаје оруђе Светог Духа и задобија духовно познање.
Све мисли и делања човека чије је срце ослобођено од страсти су богословски.
Васцели човек постаје бо- гословље. Богословље извире из речи, тиховања, делања
и мировања. Унутар чистог срца, које је „небо срца" и „место Божије" (Филотеј Синајски, „Добротољубље", 1. том, стр. 275), блиста Сунце Правде.
___
Претходно смо говорили ο огњу који улази у срце, у „светилиште
Божије".Постојање тог огња изазива топлину у срцу и телу. Свети Ди- јадох Фотички

врло изражајно говори ο топлини која се ствара у срцу. „Када душа позна саму
себе", каже он, „из ње извире топлина богољу- бља. Та топлина се врло лако
исцрпи. Међутим, топлина која происхо- ди од Духа Светога је мирна и постојана.
Она се не расипа изван срца, него кроз њега (срце) чини да читав човек осећа
бесконачну љубав и радост. Прва топлина је природна, а друга духовна"
(„Добротољубље", 1 том, стр. 278). Топлина која избија као извор усредсређује човеков
ум и тако настаје чиста молитва. Подвижник који води ову духовну бор- бу треба
да зна да ова духовна топлина не долази ни са лева, ни са десна, а нити одозго,
него да „избија у срцу као извор живе воде од живототворног Духа". Он постоји у
срцу. „Нека се једино ова жеља на- ђе и створи у твом срцу, чувајући увек твој ум
од уобразиља [чулних представа и слика створених у машти], мисли и помисли"
(Григорије Синаит, „Добротољубље",4. том, стр. 86-87). Појава ове топлине је од велике
важности, јер ће се тако сабрати све душевне силе што ће, опет, иза- звати
непомућену молитву. Свети Теофан Затворник поучава: „Ова топлина је дело
благодати Божије, не неке посебне, него оне која је за- једничка за све. Она се
појављује када човек достигне извесни степен очишћења у свом личном моралу.
Када се у срцу појави тај пламичак или постојана топлина, тада ће се прекратити
навирање уобразиља и помисли. Са душом се дешава исто што и са крвоточивом
женом: Од- мах стаде течење крви њене(Лк. 8,44). У том стању и молитва постаје
готово непрестана, чему Исусова молитва служи као посредник. То је највиши
степен до којег се може узнети молитва када је човек твори сам од себе. Мислим
да ти је ово сасвим јасно.
Док се човек налази у овом стању, може му се дати и други вид мо- литве, и
човек је задобија благодаћу, уместо да је сам од себе твори. На човека се спушта
дух молитве и повлачи га у дубину срца, као да га је неко силом узео за руку и
извео из једне просторије у друту. Душа овде бива заробљена божанском и
надмоћнијом силом, и она добровољно остаје унутар ње, све док је преплављена
том молитвеном силом што се надвила над њом. Позната су ми два степена овог
Божијег дејства. На првом, душа све зна, свесна је себе и свега око себе, присебна
је, може да говори и да влада собом, па чак може и да, уколико пожели, прекине
то стање. То би такође требало да ти буде јасно.
Свети Оци, међутим, а посебно авва Исак Сиријски, помињу и други степен молитве,
који се човеку даје или се пак спушта на њега.
Свети Исак сматра да је та молитва, коју називамо екстазом или исту- пљењем,
узвишенија од оне раније описане" („Невидљиваборба", стр. 48.
у грч. изд.).

Каошто смо видели из наведених речи св. Дијадоха, могуће је да ( се
распламса и природна топлина. Другачије речено, постоје два ви- да топлине,
природна и натприродна. Ο тој теми и последицама нат- природне топлине
поново пише св. Теофан Затворник: „Истинска то- плина је дар Божији. Постоји
такође и природна топлина, која је плод наших сопствених напора и пролазног
расположења. Између ове две топлине постоји разлика као између неба и
земље. Почетницима није увек јасно коју од ове две топлине осећају. Кажеш да
ти досађују поми- сли, због чега ти је немогуће да се сабереш пред Богом? То
значи да та
топлина није од Бога, него да је природна:_____—
Први плод топлине Божије је смиреност и сабирање свих поми- "сли у
једну, као и њена непоколебива управљеност ка Богу. Сети се крвоточиве
жене којој је одмах престала да истиче крв. Када примимо топлину, и ток
помисли се на неки начин зауставља. Шта треба чини- ти? Задржи своју

31).1. преноси се и на тело. 5. стр. Жалост се не зауставља у души. нека брижљиво испита. изгуби блажену и милу топлину. з. Срце се већ сада припрема да / прими небеског Цара^. придружује јој се и срце. која се осети у срцу. Топлина душе се преноси и на тело. па нека свом снагом и ревношћу настоји да га отклони" (1.вајући се са Варлаамовом тврдњом да тело не учествује у молитви и да је потребно да се умртви страствени део душе. чини се као да је изашло из ватре вештаствене пећи" („Тријаде". 20). умножи телесна лишавања у погледу хране.природну топлину. сна и сл. 3. 1. од покајања. То се дешава и са топлином. јер је то знак да ова топлина потиче од ђавола. као да је одоздо потиснута да би сусрела Господа када дођеу облацима као што је и обећано" („Тријаде". уместо да служе ђаволу и грешним дели.ма. Јаков. и свепредај у руке Божије" (. -—-—■—. из каквог се је узрока лиши.ма каже да то није сагласно православном учењу.33). Лк.1.порођење душе укључује и препород тела. која је у души. 32)..ла. Сучеља.Мора се. односно помиње Мојсеја. не би ли нашу пажњу од. стр. поука. Свети Григорије Палама ово доказује наводећи примере из Светог Писма. 32).3. Када распламсала топлина одвлачи пажњу од Бога а молитва престане да буде чиста и постане расејана.__———— " 'СваЖтоплина. ——. ι. 32). чије се лице преобразило у лице анђела (исто.вратио од Бога. Онда заје. 22. него прелази и у тело и телесна чула (исто). на неки чудан начин се и тело узноси и загрева. издајући саму себе.8). Свети Григорије Палама заузима исто стано-ј виште као и свети Василије Велики и свети Атанасије и каже да је по-1 игравање срца знак благодати: срце поиграва у заносу љубави према^ добру („Тријаде". нагласити да је и овде.ван Лествичник каже: „Када душа.' Господ је рекао: Блажени чисти срцем. 89-90). 3. али немој јој придавати велику важност и сматрај је само као припрему за топлину Божију. св. „Током непрестане молитве. Не прима само ду. Пре.гу: Буди милостив! Не окрећи Своје лице од мене! Нека ме обасја Твоје лице! Упоредо са тим. када се запали духовна светиљка и ум путем духовног со. осим тога. човек не сме да се{ погорди. 1. 3. као и у многим другим стварима. Ова топлина има тако велики значај за духовни живот да св.цај што Бог не дејствује у твом срцу и непрестано се са болом моли Бо. Григорије Пала. ђаво у стању да изазове топлину.зерцања у високом пламену разгори љубав. Јо.2). тај залог прима и тело („Тријаде"1. ____ _______________________________________ Постојање~благодатиу срцу пројављује се ипоигравањем срца?) То је доказ чистоте срца. од незаситог сећања на Бога у најдубљем смиреноумљу. указујући тим духовним поигравањем да је у заједници са благодаћу. „Христов зној (в. Онима који га виде. Тако се човеково срце очишћује и припрема да види Господа.Невидп>ива_борба". Мудар и добар! духовни борац неће почети да се диви самоме себи и неће допустити1 свом уму да се удаљи од осећања греха. У наставку ћемо се осврнути на то очишћење и видети Јшга оно НУДИ човеку. . оне служе Господу.ша залог будућих добара.—— —— —| / Тиме се срце очишћује и исцељује од постојећег греховног блата.ствена [чулна] топлина" (исто.ша поиграва од љубави према Најжељенијем. као и пример архиђакона Стефана. јер ће Εοϊα видети (Мт.Тако се и благодат Божија. На другом месту исти светитељ каже: „Када ду. 3. чије је лице заблистало.44) је такође знак да се услед усрдне молитве Богу у телу распламсава чув. преноси и на тело. I 'Страсти се преображавају и.

320). стр. 276). Листо срце је оно које у иступљењу созерцава залоге будућих добара обећаних светима и она вечна блага. чије је изображење Нови Завет.века и стражар над сагрешењима. као на таблицу. стр.е". бдење и сви телесни подвизи добри су. стр. очишћењу срца.. немој износити никакав суд у свом ГсрцуТнего га сматрај за здравог: Ако неко има одузету руку. 8). том. тако да можемо да видимо Сунце Правде. сећање на смрт. Максим Исповедник. 120). немој га Ј I сматрати одузетим. подвизавање тела је „образ" Старог Завета. чување и стражарење над умом.. ни безаконика. стајање. Шта је.22). Како се задобија чистота срца. Исусовом молитвом]. Листота срца постоји онда. Максим Исповедник. кога срце непре-1 "кореваГзббГзапостављања Божијих заповести.. не осуђује и не мрзи. искорењује и одсеца сваку страст и свако зло из нашег срца и уноси радост. „Добротољу6л. Спољашњи подвизи припремају тло за развијање унутрашње борбе. што у суштини значи исцелење ίзд страсти? Анализирајући учење према коЈемсу помисли енергија 1 [дејство] душе а срце њена суштина.ре ο чистом срцу. међутим чисто срце? Које је срце чисто? Свети Симеон Нови Богослов описује чисто срце. а то је сећање на Бога у необузданој љубави" (8С 51. подстиче: Поправите срца ваша. том. 1. том. Каже да је чисто срце „оно.ње срца образ Јеванђеља Новог Завета. добру наду. том.то). истинско смиреноумље. док је очишће. ттаумдрЛТј^/ГУ^рцу је~чист онај." стр. па самим тим и блага која су у Њему (св. самопознање и познање сопствених грехова. св. 133). међутим. када се човек бори да не осуди ни блудницу.' рализованог посматрај као да је здрав" („Добротољубље". „Напор да се очисти срце укључује развејавање облака зла из ваздуха срца. и да у уму. док апостол Петар заповеда: Од чиста срца љубите једни друге искрено (ΐ.њу. Макарије Египатски. 4. 90). 85). стр. умилење. Листо је оно срце које не допу. 1. које не узнемирују страсти. том. 85). и на свакога од њих гледа чистим оком" (св. спавање на земљи. „400 глава.маљском и у себи носи само једно. То је истовремено и стражарење над сагрешењем у помислима. он још увек живи у времену Старог Завета. Теодор. „Беседе". онолико колико је то могуће људској природи" (исто. па.Πβτρ.ју поучни. стр. жалост. Свети Оци су већу пажњу поклањали унутрашњем очишће. стр.8). Христа. „Добротољубље". стр. због немара. Чисто срце види Бога. безграничну љубав према Богу и људима и снажну и искрену чежњу за божанским" (Исихије Презвитер. Оно што је искривљено гледај као да је право. Григорије Палама каже да се енергија ума у помислима лако може очистити „мсшитвом од једне ре. „Добротољу. „Иникада никога не презире. стр. том. дводушни (Јак. 2. „Добротољубље". у том случају нико не мисли да је у потпуности очишћен све док и ј . 1. Он види Бога. Међутим. 15. То је поучавање нашег спољашњег чо. Нека. урезао свој закон" (св. Који је „највише испуњење свих добара" („Добротољубље". 2. Листо је оно срце које нема подстицаје за природно кретање и на које је Бог. 2. нити на било који начин дели људе" (ис.Свети Макарије утврђује које особине указују на чисто срце: „Ако човека посматраш једним оком. Ако се човек зауставља на спољашњим подвизима и не прихвата унутрашње. сузе. или због прихватања непријатељске помисли" (св.ченице" [тј.шта даудушу продре било каква нечистапомисао" (ИсихијеПрезвитер. које избегава свако приклањање злом или овозе. 1. уздржање..бље". Пост. И остали Оци гово. Не превиђајући спољашње телесне подвиге који су у сваком случа. јер спречавају страствени део тела да сагреши.визавање. 4. ни грешника..брат Господњи. 158). у извесној мери. заблистају логоси Његове величанствености" (Филотеј Синајски. 89). „Добротољубље". Спољашње под.

коумље пред Богом сматра нечистим" (Филотеј Синајски. тада молитву мора применити и на све остале силе.во срце се отвара за страх Божији" („Старечник". 167)./§бо1' тога~се захтева „делањеГнепреставдГ плач. нико није чистији од бестелесних. дакле. али и ватру. човек. да протера страсне помисли и духовне непри. њего. има за учитеља Оног Истог Христа.на Исусовог. „Онај. 1. Делањем ће очистити делатни део.4. том. јер без ње не може ништа да учини. стр. I Свети Григорије каже да постоје два начина сједињења. уз садеј. познањем познајни део. том. а ми ћемо истаћи само неке од њих. по један са сваке стране умно-срдачне молитве.добити извршавањем само једне заповести. созерцање и молитва у созерцању („Добротољубље". не треба да се погорди: међу створеним бићима. када је срце очишћено. певајући и појући Господуу срцу своме(Еф. „Добротољубље". ^^Богнај^адије прихвата овакву_модихву —— ~" ~~ Када очисти своје срце. анђела. очишћење срца се не може за. „јер се његово висо. „Као што ковач користи своје оруђе. У сваком случају.могуће да очисти срце. а посебно „молитве од једне реченице". „или. . Други начин је да дух привуче ум κ себи и привеже га за дубину срца. спутавајући његово уобичајено кружење" („Добротољубље".јатеље без честог призивања Исуса Христа" („Добротољубље". узрочник и створитељ свих добара" (исто. том. наравно. стр. 155).литвом созерцатељни. док страсти ишчезавају. али оне остају неделотворне и бескорисне без огња Светог Духа без Којег не чисте прљавштину и исквареност његове душе" (5С 51. па опет је Деница [Луцифер] постао ђаво и нечист. 170). ___ Авва Пимен посебно наглашава дејство речи Божије. том. стр. а срце отврдло. а савршено очишћење извршава се силом Христовом: превасходни узрок очишћења срца је „Исус Христос. за духа који делује у молитви". тако је и реч Божија блага. 1. тј. у њему се врши непрестана божанска Литургија и певају се химне Богу. Призивање Имена Исусовог у срцу ствара радост и спокојство. 88-89). на исти начин и човек све може да учини и да употреби оруђе врлина. и тако ће кроз њих достићи „савршену. боље Г"речено. 5. ко се бори да очисти и сачува срце. „Један је непрестано призивање Име. Срце не може бити очишћено без дејства [енергије] Светог Духа. него извршавањем свих заповести.4. 133). ήσυχία] срца. стр. 277). Симеону Новом Богослову. када човек учестало слуша реч Божију. стр. Постоје. а мо.да нечистоту свог срца. 2. Син Божији и Бог. „Добротољубље". Када човек сагле. и услед топлине која се тада јавља. Међутим.ство [синергију] Светог Духа. Законодавца срца.остале силе душе не буду очишћене.ниту и постоја| јучистоту". два начина умно-срдачне молитве и сједињења ума и срца. појављује се енергија [дејство] срца. онда се прелешћује. Ако пак другачије мисли. док не буде очишћена и суштина ума. и Он га тајанствено поучава Својој ВОЉИ" (Исихије Презвитер. Очишћено срце доживљава такозвано безмолвије [тиховање.рноги Свети Оци наглашава^) Гју вредност молитве у циљу преображаја страсти и очишћење срца. „Као што капи воде мало по мало падају на камен. исти. стр. Исихије Презвитер каже да је човеку „не. 101). Очишћење срце изазива многе последице. Према св. Свети Оци у великој мери наглашавају силу молитве. (исто. Овде се може применити оно што је истицао апостол Павле: Говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовнии. Човек се очишћује молитвом. 71).стр. стр. два улаза. која се налази у срцу.стр. том.

ка. „Ако човек задобије чисто срце.це?" Као што смо већ објаснили. јер су препредени у злу своме" („Добротољубље". „Немогуће је да грех уђе у срце. Његов језик узноси химне и молитве. 1. да би се водио саве. јер живи у Духу и не може знати за жеље тела" („Добро. „Поседује унутрашње тиховање срца и безмолвије ослобођено сваке помисли" (исто. Марко Подвижник. 249). као што вене и биљка ако оштетимо њену срж" (исто. а то су страсти. и угодна је његова беседа" (Никита Ститат. у српском издању). ко је у свом срцу одгајио добро и бесмртно растиње. 1. Оно живи у миру Божијем.тољубље". стр.говори истим речима: „Упитајте своје срце. током и након очишћења. да разумемо своје срце и да одстранимо све што је зло: „Сваки дан испитуј себе. Симеон Нови Богослов. 143). и пред лицем Божијим. срце не чине само осећања. Овакво срце у потпуности постаје „пријемчиво за Светог Духа и јасно одражава Бо. том. Шта вам каже ваше ср. а његова тескоба .га" (авва Филимон. стр. том. 1. стр. 245).ских] красота. с наше стране неопходна пажња и стражарење. ослобођено уобразиља [чулних представа и слика створених у машти]. том. јер ум даје храну срцу. 159). Ослобађа се ускогрудо. 281). Чини се да је. Човек побеђује бојажљивост. Исаија Отшелник нас подстиче да свакодневно испитујемо себе. том. победиће бојажљивост" (св. јер је страх од смрти последица нечистоте срца. речи и дела" (Исихије Презвитер. 153). да би утврдио која се од страсти налази у њему. „покајање ће га препородити и свецело обновити" (исто). „Потребна је непрестана трезвеност и стражарење над срцем.Јијадох Фотички и наводи следеће изреке: /5наГкд~непрестано ' обитава у свом срцу. очишћење срца уједно и његово исцелење. „Добротољубље" 2.156). Одбачена је болест. „Ширина срца јесте нада у Бога. Свети Оци.з. одвојио се од свих житејских [световних. Захтева се да будемо пажљиви према срцу јер је рањено и читаво тело вене. да те не сустиг. на срце своје.). а затим скрнаве и срце. „Добротољубље" 1. „Добротољубље". стр. 1. стр. Ова пажња је потребна чак и у случају да је човек веома грешан. Када нађемо срце. међутим. том.вот у Христу има срце за свој циљ. у срп. неопходно да нађемо место срца.ши.звитер. Он се више ничега не пла.сти коју телесне бриге стварају саме по себи и узда се у Бога. са тачке гледишта резултата ο којима смо говорили. овосвет. 3. „Посвуда се у Светом Писму. Срце је здраво. 148). том. стр. том. саветује да је пре. 3. Чисто Срце. Након што сепотрудимо да очувамо чистим свој ум и уклонимо нечисте помисли и представе [слике] како бисмо и своје срце очували чистим.изд. 335. стр.15). а да претходно не закуца на његова врата у облику уобразиље коју је подстакао ђаво" (Исихије Пре. Ми морамо почети да га осећамо. и Старог и Новог Завета. стр. дакле. „Један од браће упитао је авву Титоса како да сачува ум. брате. морамо уложити сваки напор да га . стр. а старац му је одговорио: Како да сачувамо своје срце када су нам уста и стомаЦИ стално отворени?" („Старечник".не рђава пресуда! Пази.телесна брига" (св.'стан хришћански живот и задобило спасење. 270). Многоговорљивост и стомакоугађање су ствари које својим смрадом скрнаве ум. „Доброгољубље". јер када напусти грех и окрене се Богу. брате. стр. Један подвижник је имао обичај да на многа питања од. 122)^- ——______________ ј Верујем да је све ово јасно показало како је. „Добротољубље". Мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол. говори ο стражарењу над срцем". од нас се захтева самоуздржање у погледу језика и утробе. „Ослобођен је од демонских помисли. Затим је избаци из њега. стр. има радосно и блиставо лице. Целокупан подвижнички жи. чак ни смрти.„Онај. више не греши. истражуј срце своје. и буди будан пред непријатељима твојим. срце је и место које се благодатно открива путем подвижништва и у којем се чоткрива Бог. „Добротољубље". 396. том.

рио је чула и оно што је чулно да би служило тим суштаствима" („До. Због тога ћемо сада. то исто се односи и на душу. видели смо да је саздана по образу Божијем. Ум [Нус]. тако се и речју [словесношћу] човековом открива оно што осећа и доживљава ум. Реч [словесност] је оно што изражава искуство и живот ума.дући да је Бог Тројичан. створена по образу Божијем. али немају личносни ) I карактер" (исто.шко [откривењско]. него есхатоло.ће од несавршенства ка савршенству" (исто.мо болесно срце.\ ше. с једне стране. која има ум. „Добротољубље". Тако анђели имају разум [словесност] и ум. 4. реч и дух као ипостаси. разумна и умна. Прва претпоставка јесте да. сагласно учењу св. на грчком). Који је посебна Ипостас. реч и дух._____■—·—~~~ Ум је око душе.бротољубље". односно Оца. Управо овде долази до демонских изазова.Друтим речима. Троједини Бог се не тумачи на основу човека. стр. нераздељиве једна од друге. Разумна енергија душе повезана је са умном. разум] и дух. Како је немогуће да се реч разуме без духа. исцелитељски метод мора посебно осврнути на тему помисли и на значај разума. Помоћу ума и разума [словесности] човек познаје Бога.мачити тројично" (јером. а то се дешава у духу. реч и дух сагласно тројич^ ној форми егзистенције. а са друге помисли и виде. То тумачење није само психолошко и људско. како^ ћемо видетииз онога што следи. не поседује ум. а људи имају разум [словесност].кли да душа има ум. што је случај са Три Лица Пресвете Тројице. ум и чула. него се човек тумачи на основу Троједи. Као што је Логос Христос Онај Који открива вољу Ума. Григорију Палами". „човеково изображавање Тројичне тајне не треба разумети у смислу да Тројицу треба тумачити антропоморфно. Сви ми има. стр.чи у човековој души. јер је човек микрокосмос и збир васцеле творевине. Да бисмо ре. Те речи су исказане у намери да укажу на положај и вредност ре. реч [логос. 145): „Као што је Дух. 2. . дакле.су истоветне. Разум [λογική] ______ Већ смо рекли да је човекова душа. Проналажење и исцелење срца у суштини је проналажење спасења. ство. истражити разум. Бу. него као енергије [дејства] ду. јер је једно деловање разума а друго деловање ума. али оне ни. 50). имајући ум. стр. „Реч [логос] је духовно познање усађено у ум и увек сапостоји са њим" (исто. Реч [Логос] и Дух [Пневма]. које неки Свети Оци називају срцем. 145). Григорије Палама. 233). То значи да човек може да схвати ову чињеницу само када се налази унутар откривења. 47. како су живели сви светитељи. стр. Григорија Паламе. стр. Због тога се православни терапијски. него да човека треба ту. Говорећи ο души. Амфилохије Радовић.ног Бога. и свима нам је потребно исцелење. неизрецива љубав Родитеља према неизрециво рођеном Логосу [Речи]. стр. 50). /Друта претпоставка је да човек. тако је у човеку реч повезана са духом (св. „Оне су. временски сапостојеће и потребујуће исте интервале [оно које захтева исте временске разлике] и напредују. том. морамо начинити извесне претпостав. в) Разум и помисли [λογική καί λογισμοί] Разум и помисли имају најважнију улогу у болести и исцелењу душе. тако је и човеков дух стремљење ума нашој речи. једноставне помисли постају сложене. „Тајна Пресвете Тројице према св. том.ти на који начин долази до исцелења душе. а као резултат појављује се жеља која човека води ка сагрешењу.исцелимо од његових духовних болести. Свети Таласије пише да је Бог створио разумна [слове.сна] и умна суштаства „способна да приме Духа и да га познају.ке. 1.

211). био везан за Бога и реч је изражавала то искуство и живот.ционише или да се ускладе све унутрашње функцијејЧовеЈШТмТе^^ /^НжГзам|ШШ7Мклоњен страстимаи надвладаннепрозирномтамом.жава и покорава тело. стр. Око душе је ум. не. Теогност. У светоотачким списима. уз помоћ разума као својеврсног телесног оруђа. небеска блага не созерцаваразум [интелект]. 262). све чулно и све духовно претвара у разумско" (Тријаде. а реч увежбана доводи виђено пред очи (других)" (МаксимИсповедник. која више није могла да изрази искуства ума. То је. поистовећена је са разумом [интелектом].у —^ /Обично се каже да је човек разумно биће. Разум [интелект] једноставно чини замисливима ства. уздр. са свим енергијама егоизма. Изван овог оквира." стр. Разум је хи.го човеков ум. уз извесну опрезност. према речима св. „Добротољубље". међутим.Код многих Отаца. док је разум. Каракте. том. човек је неразуман [бесловесан] и не разликује се од неразумних [бесловесних] животиња.ца тога била је немогућност да читав унутрашњи свет природно функ. реч се назива и разумним [словесним] делом душе. Разум [у ' смислу интелекта]. болест речи и разума.пертрофиран. Може се дакле утврдити да посто. Хипертрофирани разум је извор великих не. Разум је уздигнут изнад ума и сада доминира над палим човеком. стр. Лист ум правилно посматра ствари. што смо раније већ споменули. у ствари. на пример код св. 2. „разуман човек није онај ко једноставно поседује разум [словесност] или говор него онај. док за разум [словесност] представља увреду да буде потчињена нечему што је неразумно [бесловесно]. Након изучавања дела Светих Отаца може се.. „400 глава. није око душе.. и да се „бави срамним жељама". оруђе којим се изражава реч. 2. док се разум бави чулним и разумским. у смислу да поседује /разум и да размишља. Другачије речено. словесност]. Максима Исповедника. 211). односно телу. Реч. утврдити да је реч спољашња и унутрашња и да је сједињена са умом. Бог се открива у уму. немој помишљати наразумско. „За разумну [словесну] душу је зло и да напусти Створитеља и да обожава тело" („Добротољубље". Сагласно богословљу св.82).3. — Овако је реч служила човеку пре пада: ум је осећао Бога. уздигнут је на узвишенији положај него ум и заробио је реч [логос. РазумЛ сам по себи. али је услед своје невезаности за Бога мртав Мртва душа показује се и умирањем речи.2. Сигурно је да он поседује и разум [словесност] и реч. али се изражава и споља. Григорија Паламе. Разуман [словесан] човек мора се потчинити Логосу. . Таласија.достатака у духовном организму. а након ] тога речју и разумом [интелектом] изражава овај унутрашњи опит. \ 34).ји истанчана разлика између речи [логоса] и разума.. повезан са интелектом [διάνοια].ри које човеков ум искуствено доживљава. Након пада./Карактери7· стичноје^то штбпише: „Када~чујеш даο очима душеговори некоко/ је опитно познао небеска блага. Спољашње ћутање не значи да не постоји унутрашња реч. међутим. пре пада. ко помоћу речи и разума [словесности] покушава да нађе Бога и да се сједини са Њим" (св. разумн [словесност] се по природи потчињава речи.ра изнутра.Ј стр. Човеков ум је. а последи.том. том. а реч је изражавала искуства ума. Реч се у човеку изгова.1./ Разуман је онај човек који очишћује свој ум где се открива Бог. Тамо се разбеснела гордост. ристично је оношто архим. док ^ разум [интелект] бележи та искуства у логичким премисама. уследило је умирање и смрт душе. као што постоји јиизмеђу разума и интелекга/Свети ТаласиЈеучи да се разум [у сми-"\ слуо^есности]11о1природи потчињава Логосу(„Добротољубље". и она је уједно и извор тих недостатака.

1 Износећи своје доказе. своју културу.I жански поредак бића. мудрих на речима. до највећих висина.шавања и право утврђивања или констатације истине. 31). Он тврди да једино њему припада право ре. разум. Софроније. личносним [ипостасним] начелом. Да бисмо сагледали исквареност разума палог човека и све оно што такав разум изазива у нашем духовном организму.Све сам проучио и нигде нисам нашао никога већег од себе. како се њему чини. том. Пре. И заиста. Он износи мноштво убедљивих доказа. Не достигне ли овај циљ.ја сам Бог. Гордост је непријатељ божанског закона. Он тврди да се достојан. али јој је својственије да лудује на мисленом. јер је врло карактеристичањ/Шостоје ί различити облици духовнеборбеТалиЈе најТеЖаи наЈсложенија борба I са гордошћу.разум. имати чисту реч и чист ра. спуштајући се. задобили природни разум. Постављајући себе у први план. Ниједан мудрац не може. Једино светитељи имају природни разум. Не нашавши гра. ј То су крајње границе интелектуалне уобразиље и у исто време последње границе пада и мрака" (архим.зум. стр.7. и та способност пред. испитаћемо три нивоа на која ступа пали разум. разум се гордо диже. потврђује иску. кроз очишћење.шава себе за божанско начело. Он себе прогла. Навешћу одломак у целини. јер су га од почетка оскрнавили нечистим помислима" („Добротољубље".века. изван Бога.^ на од пројава живота човекове личности. \ Безличан у законима свог функционисања.шава логосом који устројава биће. 147-149. разум тежи да се косне граница бића како би свему дао њему својствену 'дефиницију'. како онда могу да се сагласим да тај Бог нисам ја?" (Ово су речи неког ко је и сам ишао тим путем). ду^ ховном плану. тобоже.Софроније пише ο кретањима разумаЈ^/ човеку након пада и ο недостацима које он изазива у читавом органи. Изопачујући бо.нице бића и приписавши себи ту бескрајност. који је I стицао . Први је наш однос према Богу. ум .1) као безумље. затим. стр. који су снажни својом самоочевидношћу и које. до последњих дубина. а у исто време и са тугом. Како би утврдио своје првенство у бићу. 4. Старац Силуан. изнемогло пада. у српском издању). када се у њему усредсреди духовно биће чо. Затим. кличући: . Она се појављује (ΊΛ на телесном плану. а у суштини само јед.не су-ј дите да вам се не суди (Мт. царује и влада у њему својственој апстрактној сфери у толикој мери да не признаје никога вишим од себе.I вом. и у тој борби њено главно оружје јесте разум [га1к>]. она води борбу за пре. нема чист разум. настављајући борбу за превласт. једна од његових енергија. Нико од оних. она уноси распадање и смрт. разум истиче своја до.I власт над свим. дрско. разум одбацује Христову заповест .ство историјског живота. —' " ~Узносећи се. како он то уображава.стигнућа.ма томе . тј. доследно долази до тога да започиње борбу и са својим извором. С обзиром да је ум био тај.зму. говори: „Ако Бог постоји. Свети Григорије Синаит утврђује ту чињеницу: „Само су светитељи. и завршава тиме да прогла. објављујући: 'Нема Бога'.ство човека састоји у способности расуђивања.ставља његово превасходство над светом. у случају кад му се уступи водећа улога у духовном бићу човеко.

ства. разум служи уму и премисама изражава то унутрашње искуство. Варлаам је тврдио да је човеков разум једини достојан да прими богопознање.зумом [досл. тј.мљу: Блажени сиромашни духом. путем уну. Зато Свети Оци наглашавају да светитељи не богословствују на аристотеловски начин. Истинско богопознање се заснива на смиреноу. својим умом опитно доживљавају Бога. него природни символ. Тако ра. Тако су с вре. зрак божан. кроз Светога Духа). нестворена. слава Божија. на чистом срцу: Блажени чисти срцем. 4. Он (разум) је најплеменитији елемент човековог бића. том. Једини аргумент за Божије постојање јесте опит чистог ума. на чувању заповести . стр. 5. непроменљива. Светлост. након што очисте свој ум. земљо и небо. јер ће Бош видети (Мт. он пише: „О. Први имају по.ли пророци Старог Завета и апостоли на гори Тавор био символ и да је услед тога философско познање Бога веродостојније од пророчког или апостолског.на. Григори.мрачен ум и све тумаче једнострано. и сви који на њима виде светлост Царства Божијег.ја Паламе и философа Варлаама. „Добротољубље". Први. Затим је тврдио како је оно. философирају ο Богу док друти. Он је виђење нестворене светлости сматрао „мање вредним од нашег умовања". тако да уопште не сусреће Бога или пак ствара погрешну представу ο њему.створена светлост је слава божанске природе и лепота будућег века. философи. Не. да ли је то мање вредно од умовања?" („Тријаде". након унутрашњег\ очишћења и разоткривашгума.ретичка учења. док Свети Оци. када људски разум овлада човеком. није само вештаствени и спољашњи. према томе. према којем је философија узвишенија од боговиђења и које је приморало св. славу божанске природе. Због тога разум не успева у свом покушају да сам ступи на стазу богопознања. 5. невидљива и за анђеле и за људе. логиком] и философијом. сада то на себе преузима пали разум. Одговарајући му. Григорија Паламу да га назове философом уместо боговидиоцем. слава Христова. 191). појављују се различита је. безвремена.. И заиста. јер је њихово Царство небеско (Мт. него је „неизрецива. по којем је нестворена светлост „мање вредна од нашег умовања".зум настоји да створи аргументе којима ће доказати постојање Божије. безгранична. лепоту будућег века. __________——-— " За ово место карактеристичан је дијалог вођен између св.. Варлаамово схватање. тј. него на начинрибара. односно / путем опита (као апостоли. помоћу разума.3). бесконач. што су посматра. истински богослови. а боговиђење по. Начин богопознања у светоотачком богословљу разликује се од оног у философији." (Тома Светогорац. уједно је и схватање свих јеретика који су желели да откривење замене философијом. неприступачна. вечна.мена на време стваране различите философске теорије и различите религије. богослови. созерцавају Бога. свети Григорије учи да светитељско созерцање не долази споља него изнутра. 3. слава Духа. 23). односно енергија нестворене благодати. и природно да је апсолутно немогуће да то постигне. Сматрам да се ту испољава разлика између философа и богослова. Јереси које су потресале Цркву Христову појављивале су се управо због те надмене гордости разума. тако да није „мање вредна од нашег умовања".искуство Бога. лепота праобраза. Нестворена светлост није утвара и символ који настаје и нестаје.трашњег преображаја и очишћења. У одговору на Варлаамово гледиште.8). 1.знањем које происходи из хипертрофираног разумског мишљења. односно ра.

ставимо ствари. на наше самопознање.Божијих: Сваки који преступа и не остаје у уче. 13) и како смо раније објаснили. анализа и дијерезе. — Као духовни очеви. Узнемиреност разума показује се и у начину на који приступамо ближњима. Ми. 8). омилша.вост. однос према другима. тогаје БОГ познао (ι. „Владавина разума". 9). не би Господа славе разапели (ι. Као треће. он има и Оца и Сина (2. Наше понашање према ближњем не сме одређивати разум. Као друго. а то није угодно Богу. као што каже св. покушавају да пронађу себе помоћу разума. Јн. 3.лизације. Психијатри обично сле. која је основа целокупне западне циви. Макарија Египатског.њу Христовом тај Бо1а нема._______ ________ '________________________ Из онога што је досада речено постаје јасно да се пали човек нала. телесни човек не прима што је од Духа Божијега (Ι. На тај начин избегавамо да судимо ко је ко.. 2. међутим. води њиховом уништењу. То је. на љубави: Ако неко љуби Бога..стоје да „никоме не суде.14). како би били у могућности да открију њихову болест. него дубоким \Г1окајањем и строгим подвижништвом. ни преступнику. ни блудници. 8. питагорејскаи стоичка јерес/Човеков покушај~да разумом испита самога себе можеТеубр™ /зоокончати шизофренијом. него да на свакога гледају благонаклоно и чистим оком.де начин мишљења својих болесника и залазе у њега. ни грешнику. тако и у односу на ближње. ми људе посматрамо као личности. али не помоћу разума.Κορ. да сврставамо људе по категоријама. α који остаје у учењу Христовом. Када се то распростире и на међусобне односе. Наш задатак је двојак.светли да применимо одговарајући исцелитељски поступак.8). јер да сује познали. с једне .чемо сазнање ο свом унутрашњем свету. не може се задобити богопознање. под утицајем пи. покушавамо да применимо истински исцелитељски поступак. Према речима св. другачије речено. ограђујемо се од сваке представе. који живимо унутар Православне цркве. води развијању страсти суђења и осуђивања. То значи да лично стојимо испред свакога ко се исповеда. очишћења ума.ме и разоткрива страсти које владају у њему.тагорејског самопознања. Нарочито ћемо настојати да учинимо супротно од онога што нам разум налаже. Тако треба да се понашамо и према онима што страдају од телесне болести. Метод православног исцелитељског поступка и православ. према св. Многи људи. У свом напору да очува чистоту ума. него љубав.Κορ. подвижништва и покајања.зи у власти и моћи разума.тиштеност.Κορ. пали разум утиче и на наш однос према самима себи. Мудрост Божију ниједан од кнезова οβοϊα века није познао. Том приликом се углавном користе разумом који их може довести до погрешних закључака. покушавамо да васпо. И заиста. али не помоћу метода силошзама.јединац нас лично интересује. Човек ће постојање својих унутрашњих / проблема приписати другим узроцима и обузеће га меланхолија и по. богатством интелекта и разума. Тако ћемо избећи да судимо друтима и да их сврставамо по разним категоријама.3). Настојаћемо да не примећујемо грехе и рђаве поступке наших ближњих и да према њима осећамо љубав и трпељи. на коју не треба да гледамо нити да ο њој судимо" (15. Григорије Палама (исто. тј. уједно је и темељ спољашњих и унутрашњих недостатака. него помоћу трезвеноумља. хришћани треба да на. Ми. човек упознаје унутрашње пробле. 1. Другачије речено. како у односу на Бога. карактеристике или идеје и молимо се да нам Бог открије човеков истински проблем и да нас про.ног самопознања садржи се у томе да ум постане смирен и незлобив. На тај начин сти. Људском мудрошћу. 2. Григорију Палами. Сваки по.

реч се мора роди. Не смемо имати поверења у сопственумудрост и расуђивање/И заиста. али не зато да би страсти биле умртвљене. било да се ради ο добрим стварима или ο нечему што изгледа зло. без бриге у опасности. који нас руководи на духовном путу. значи живот. Послушност.стр. овај светитељ је написао читаво једно поглавље под називом „Да се не треба ослања. увек радим са незнатном снагом. јер ће за све одговарати онај који је побожно умртвио његову душу. „тиме га и погубљује" (исто. неприпремљена одбрана пред Богом. Солун 1981.стране.| ну термини. дакле. „нико није несрећнији нити се лакше може савладати од човека који нема никога да га руководи на путу ка Богу" (исто. разум мора бити ограничен.ја живота" („Лествица". стр. Вековно иску. настојимо да ограничимо власт разума.слушност духовном оцу.._________-—■— Послушност вољи Божијој има важну улогу у ограничавању ра зума. Паралелно се захтева да без сопственог расуђивања будемо послушни вољи Божијој израженој у Светом Писму и делима Светих Отаца Цр. одсуство страха од смрти. сопственог поима^ ' ња. стр.кве. живот без радозналости. који проистичу из разума. Послушност. а са друте да разоткријемо свој ум. него зато да би се пре. Наш разум ће се сигурно побунити и приговарати. ο чему смо раније писали. 646). Авва Доротеј каже: „У свим ствари. али нужно је да се потчинимо вољи Божијој. а ускрснуће смерности. поука. не уништава разум него га исцељује и поставља на његову природни положај.\ ма које ми се дешавају никада не желим да трчим унаоколо у потрази \ за људском мудрошћу и. Другим речима. Послушник.образиле. значи смрт. 32).тивања. друтачије речено.ти размишља. било шта да је то. 4. како би након тога разум [интелект] речима^ и премисама изразио познање ума. не одговара ни. ко може да буде послушан. ходање у сну. док је послушност живот.ти насопственорасуђивање" (исто. стр. Послушност је неверовање себи у свакоме добру. као да је мртав. --Ϊ60-362). Послушност је вршење дужности без испи. Јован Лествич. дакле. било неопходно да се преокре._^— — . Послушност је умртвљавање сопствене воље. док се ум мора развити. захтева се по. Према авви Доротеју.ник: „Послушност је потпуно одрицање од своје душе које се испо. стр.ти од просветљеног ума. Непослушност. препуштајући истовремено целину Богу" („Добротољубље трезве. и ум и разум морају бити постављени \ на своја природна места. То је добровољна смрт.љава у телесним дејствима. Послушност је одустајање од расуђивања при богатству расуђивања. до кра.ноумних и отаца-подвижника". Из чињенице да се ум палог човека налази у дубоком мраку и да је разум једини извор егзистенције јасно је да би./Кадађавоунекомеоткрије самовољу и самооправдавање.ство Цркве показало је да свако. Не смемо показивати поверење у своје сопствено сазнање и ми-1 шљење. Будући да је немогуће да знамо каква је воља Божија за појединости свакодневног живота. која се примењује на начин какав прописује Црква. Послушност је начин за човеково напре довање. може да преобрази читав свој унутрашњи свет. може и да се исцели од унутрашњих психичких болести. Карактеристично је оно што ο послушности пише св. ради постизања стања пре Ј пада и живљења у складу са природом. том 12.. 362).ЗбО). Или обратно: послушност је умртвљење удова при живом разуму. Послушност је гроб воље. безопасна пловидба.

це изазивају у нашем духовном организму и. ум се облагодаћује. да избегне грех и да се ослободи зато. јер од суоча. Демони користе логосе ствари. час у мислене садржаје.чеништва ума.лизирамо шта су помисли. молитвом. Шта су помисли Када Свети Оци говоре ο помислима [οι λογισμοί].су ништа друго до „представе вештаствених и овоземаљских ствари" („Добротољубље". Развој греха започиње у помислима. све врсте представа се на подвижничком језику називају општим именом помисли" (архим.крећу уобразиљу. 4. не мисле јед. Разнолике демонске мисли користе понекад као свој покретач оно што чула уносе у ум. Подвижнички. Према св.латним и созерцатељним животом. Свим начинима. Осим тога. због чега би се могли назвати и демонским логосима .ствено само по себи. али оне задобијају вид вештаствених ствари и њихов изглед се мења („Добротољубље". стр. 40). Због тога онај. очистимо ум. Како севиди из овог текста. 165). Софроније. а понекад оне по. оживотворава и узноси ка свом истинском месту. узнемирују ме сећања и женски идоли" („Старечник". како би се просве тлио нествореном енергијом Божијом. том.вопишу разнолике слике и представе. Тако се може рећи да су помисли сликари који на нашем разумном делу душе жи. Ово је тема од пресудног значаја. исцелитељски поступак Цркве управљен је према том циљу. Према св. Григорију Синаиту. треба да сачува разумни [словесни] део своје душе од утицаја [нечистих] помисли. Њихово дејство није вешта. „Старац Силуан". а већина њих су сећања на прошлост.Истовремено са ограничавањем разума. стр. 1. болестан је и изазива безбројне недостатке у нашем животу. 124). У овом поглављу ћемо покушати да ана. а затим облагодаћује и разум. уобразиља има најважнију улогу у нашем уобличавању представа.ве чулних предмета повлаче са собом неку мисао.ноставно на мисли [σκέψεις]. Пошто предста. кроз по. најзад. __ —-—■—" " —— Уколико разум није потчињен облагодаћеном уму. Зато је један брат. разум постаје слута „облагодаћеног" ума и човек се враћа у своје при. На тај начин. док је. здрав и природан.кајање и подвижнички живот Цркве.зданих помисли. Помисли [οί λογισμοί] У разумном [словесном] делу душе делују такозване помисли које подстичу жеље покушавајући да заробе човеков ум. које прописује православно Предање.родно стање. када се потчини уму. Свето Писмо те логосе ствари назива помислима [λογισμοί]. а најчешће су пак и једно и друго. што ћемо и видети из онога што следи. којег су нападала сећања на прошлост. шта је узрок њихове појаве. Логоси ствари називају се и појмовима [τά νοήματα] и обрнуто. „Представе [слике] се заодевају час у видљиве облике. стр. стр. како би починио грех. Исихију Презвитеру. него и на слике и представе иза којих се налазе и одговарајуће мисли. Слике здружене са мислима називају се помислима. 2.вања са њима зависи или наша духовна смрт или наш духовни живот. 61). настојимо и да. којим се методом помисли могу исцелити. То се постиже трезвеноумљем. као и читавим де. ко жели да очисти свој унутрашњи свет. Све ствари имају своја унутрашња начела [логосе]. рашчлањују памћење и нападају човека са прикриве. помоћу којих беседе и опште са људима.ним циљем да успеју да га потчине. превасходно умно-срдачном молитвом. какве последи. рекао: „Моје помисли су стари и нови живописци. већина људи не зна да помисли ни. том. многи физички недостаци и болести проистичу од необу.

Сећање на ствар. или афек. Узрок помисли Оно што смо написали ο [нечистим] помислима. Светитељ учи да до покретања помисли у човеку долази услед че. Исто тако се и помисао ο гостољубљу ради истицања пред људима одсеца „доласком боље помисли" која нас.де смо видели да постоје помисли које одсецају и које се одсецају. у срп. ствара острашћену или сложену помисао. „као из страсти и мисли сложене" („400 глава.стр. Просте помисли су бестрасне.. Сматрам да је добро да на овом месту опишемо разлику између ствари. Страсна мисао је помисао сложена од страсти и мисли. испреплетано са страшћу. Ов.гом месту.жене. Одвојимо страст од мисли и остаће проста [голај помисао. изд). Максим. жену или мушкарца. усмерава ка госто. показује и њи. али да се нашим сопственим напором и надахнућем Светог Духа преобрази у добру и обрнуто.сто сећање на прошлост. стр.(исто).том. Према св. а неке сло. као друго од маштања ο чулним овоземаљским стварима које човек види и чује. узрока који их изази.вају. стр. стр. сећање и владавина тела.давање оних узрока од којих проистичу страсти. али зато добре помисли од. стр. дакле. Он наводи и један пример. Бог је био средиште свих душевних сила. 86). Говорећи ο помислима и покушавајући да прецизно одредим шта су помисли. почетак и узрок помисли налази се у „расцепу у јединственом и једноставном сећању до којег је дошло услед човековог преступа" („Добротољубље". или разумни помрачују" (исто. међутим. „Страст је неразумна љубав или нерасудна мржња према некој од тих ствари. Стварје злато. да постоје добре и рђаве помисли. стр. сматрам да треба да наведем поделу коју је сачинио св. Григорију Синаиту. боље ре. Помисао ο гостољубљу Бога ради одсеца кушач који наводи на помисао ο гостољубљу због људске похвале.91). када будемо говорили ο исцелењу од (рђавих) помисли. Исак Сиријски даје полазиште за јасније сагле. од природне воље тела. На то ћемо се. који у свим страстима ратују са нама. као „речну бујицу која се. како их ана. човек и сл.". Према овом светитељу. Свети Таласије каже да постоје три узрока због којих се појављују (нечисте) помисли: „чула. 40). јер нису повезане са страстима.Свети Григорије Синаит описује нечисте помисли или. стр. 4. Максим Исповедник. Евагрије каже да постоје помисли које одсецају и помисли које се одсецају. неке помисли су просте.тивни [вољни] део узнемирују. Α одвајамо их љубављу духовном и уздржањем" (исто. 207).1 сти и у потпуности је било окренуто према Богу. жена. 453.тири узрока: као прво. да се једна помисао појави као рђава.лизира св. то јединствено сећање се расцепило. односно на злато. човеково сећање је било просто. „Све страсне помисли или надражују жељни део душе. том. Из тог разлога . Сматрам да нам св.. „Добротољубље". Непосредно након пада. Про. као треће од духовне склоности и застрањивања душе и као четврто услед напада [приступања] демона. њихове нападе. мисли и страсти. исцрпније осврнути на дру.сецају рђаве. Рђаве помисли одсецају добре. Мохуће је. односно није поседовало стра.хове узроке.39)/11ре"^1 Г пада. јесте мисао. док су сложене уједно и страсне. Најгоре су_одешто_долазеиз сећања" („Добротољубље". 1. 78).кроз пристајање на грех претвара у потоп и преплављује срце" (исто.2.чено. том.љубивости ради Бога и врлине (в.

поука. то постаје повод за рђаве помисли. φιλαυτία] „од стра. Ве. Помисли су. 4. Када човек помишља на зло. 385. самољубље [себељубље. а када се грех почини више пута и организам стекне навику. љи' човек чини грех и делом." стр. наравно без икаквог успеха. према св. 15. том. Већина помисли ''потиче од ђавола. „Од страсти које се гнезде у души демони узимају поводе да покрећу ν нама страсне помисли" („400 глава. Када јечовеково срце сладострасно. Свети. стр. 4. у^ЈЏби започео одговарајућу борбу у помислима. од које се рађају све остале страсти. Григорије Синаит. 22.ник пише како је једном запазио да демон славољубља. стр. или у мислима. бб)убудући да је основна страст.средством страсних помисли. или делом. 1. Григорију Синаиту. извршава двоструко дело: „Приметио сам да демон славољубља убацује помисли једном брату. Јован Лествич.човек. „Узроци помисли су страсти.лико је демонско лукавство у овој бици и могу га разликовати једино свети.ка узроци битке што се води помоћу помисли" („Добротољубље". подстрекавајући овога да првоме каже шта му је на срцу. 290). 127). због чега св. Тала. стр. том. том. 6). 39). том. стр... које потичу од наше сопствене воље . Најпре се појави помисао.ступају противно нашој вољи и оне. да је баце у грех било мислима било делом" („400 глава. стр. Јован Синајски (Ле. приступају и њима одгова. које потичу од демона. односно наклоњено сладострашћу.мисли. траже је по. _________________________________-— Уопштено. ђаво најчешће ' као повод користи страсти које постоје у нашој души. стр. он тада чини грех у мислима. „Добротољубље". стр. Зато св. 55). Свака страст има и одговарајућег демона. по. Марко\ Подвижник. Дешава се исто што и са телесним ранама. 221). стр. У својим поукама.Будући да по-' стоје хотимичне и нехотичне помисли. од демона блуда" („Лествица". Он познаје стра.ствичник) наглашава да се „срамне и нечисте помисли рађају у срцу од обмањивача срца. као ни борбе која севоди све док је тело живо („Подвижничка слова").. стр. стр. Најважнији узрок помисли је демонска борба. „Рат демона (против нас) жешћије кроз помисли него кроз самествари" Г4П0 гцпва.". поука.. у српском издању). ' „Из сладострасног срца рађају се погубне помисли и речи" (св. „Збогтога се човек све до смрти не може ослободити помисли. Тело због нечега бива позлеђено и та рана затим изазива запаљење. 62). „Демони који стално траже нашу душу. можемо рећи да помисли.можемо рећи да се „нехотичне помисли рађају од греха који им претходи. Илији Презвитеру..коравају ум и воде сагрешењу у мислима или на делу.сије. па их друтоме потом открива. како би га онда демон прославио као прозорљивца" („Лествица".рајуће помисли. стр.тељи препознају „демонско семе" па сагласно томе и саветују људе („Старечник". које су нека врста душевних рана. а проблем остаје и све више нараста.сти самољубља потичу три основна помисли везане за жеље" (св. Услед страсти.сти које ту постоје и на том месту и подстиче душу.. 2. „Добротољубље". не може да се ослободи по.. „Слух и вид су узрок (битке која се води) помоћу ствари. све док остаје у овом свету. ТЗаволов циљ је да човека наведе да сагреши. Према св. Господ на многим местима износи да помисли долазе из Ј . 40).. а узроци страстиЈ грешна дела" (св. а када твори вољу ђаволску и удовољава његовој же. Он се борио и са Самим Христом. који имају чист ум и дар прозорљивости. речи демона и претече страсти. 402). Извршење греха назива се грехом на ј^дел]^емони непрестано сеју помисли како би поробили ум. том. а не помоћу ствари. настаје и страст. 2. Демони непрестано усађују нечисте и срамне помисли. демони са људима најпре воде битку помоћу помисли. а демони и нави. а за њом следи и извршење греха („Добротољубље". „Добротољубље". односно помисли које нам при. а хотимичне од самовласне воље" и „да су друте узрок првих" (исто. 114).

Јеванђелист Лука наводи да је међу ученике Христове „ушла помисао ко би међу њима био већи". лажна сведочења.сао) од Бога.. наше страсти и демонски изазови. Α Исус знајући помисао срца њихова. осећамо да оне проистичу из срца.мљанин.. него због сећања на зло. тако се дешава и са нашим умом: Ј он се непрестано креће. 1.менути да помисао може да изазове и радост која потиче од таштине и сластољубивог срца. блуд. али су изнутра грабљиви вукови" (Никодим Свето^.46-47). Са тим је повезано и учење св. рекаоје: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазеу срца ваша (Лк.19). Када смо обузети овоземаљским бригама и телесним стварима.маљског. 24.то се из демонских напада [приступања] рађају рђаве помисли („Добро. онда је то знак да помисао долази од Бога.38)./Од нас зависи да ли ћемо му понудити духов. због чега се и каже да помисли излазе из срца. међутим. на први почињени грех који је во._____________________________________________________ ^"^Поред рђавих. Григорија Синаита. Будући да у човековом уму дејствују најистанчанија осећања. Када се након васкрсења Господ појавио међу ученицима. односно наводе помисли које изгледају праведно. „Добротољубље". као ни оно што постоји у свету. том. јер се непријатељи често облаче у јагњећу кожу. знај да је она (поми. 1. осећамо да се помисли стварају у срцу. Исто се дешава и са телом.лазе у души. а посебно оне који поседују дар разликовања духова. Демонске помисли су испуњене немиром и болом. Ми. било добро или лоше. Није. којима недостаје такав . али за. стр.је природе.међутим.. крађе. када се препуштамо лакомисленим и празним причама. 40). Будући да је већина нас неискусна у овој духовној борби и да се ово преношење одиграва веома брзо. прељубе.дакле.4. Они. Ма шта да поседује.тољубље". ствари по самој својој природи ч изазивају помисли. стр. а онда страсти делају у срцу и помоћу њих ђаво користи прилику да покрене своје сопствене помисли. Према речима св. Срце ствара добре или зле помисли. узв дете и постави ϊα крај Себе (Лк. Због тога помисли може разликовати само онај ко је окусио дарове Светог Духа и очистио себе од страсти које се на. 187). И заиста. 9. стр. том. убиства. лоша употреба овозе. постоје. он усваја помисли које су посејали лукави демони.________________ Независно од ђавола и страсти. У сваком случају. напо. Како ћемо разликовати прве помисли? Они. Ум је хранитељ срца. лоша је само наша склоност и наша слободна воља. (Мт. том. међутим. хуле. и они се притајено и неприметно повлаче за њима. најпре ум бива нападнут помислима. 84). Ствар (сама по себи) није лоша.дио навици. Како тело воли да му се ласка преварама и како постоји веза између душе и тела. несложене] помисли. Дијадоха Фотичког. не ствара зле помисли због сво. Помисли које долазе од демона су испуњене немиром и болом.. лоше су срамне жеље које постоје у нама. Свети Варсануфије учи: „Када те помисао подстиче да учиниш нешто у складу са вољом Божијом и то ти причини радост и истовремено жалост ако јој се супротстављаш. наравно. то се преноси до срца. бР-61ЦМора се. стр. и добре помисли које потичу од Бога. чини се да помисли које су демони посејали у душу проистичу из срца (Дијадох Фотички. када нас помисао наговара да нешто учинимо и то у нама изазива радост. треба да потраже опитне духовне очеве. оно. у нама се умножавају рђаве помисли" (Касијан Ри. природа ствари изазива само једноставне [просте. „Као што је немогуће да вода престане да окреће воденични точак и да меље и 1 жито и кукољ који тамо убацујемо. „Добротољубље". Срце сматра да већина тих помисли потиче од демонске злобе. Сви ови одломци показују да помисли излазе из човековог срца. који су почетници у духовном животу. 15.срца: Из срца излазе зле помисли. горац: „Књига ο Варсануфију и Јовану".на размишљања или телесна дела.

Ако идол греха не буде уклоњен снажним и дугим покајањем. „Наслада коју предлаже страст привлачи пажњу ума". јер за сваку страст по. наравно. 1. тј. После тога демони. Овде су у општим обрисима дати развој и напредовање греха. 23. напредује док се не почини грех и не створи навика. следи „сједињење" и долази до „пристајања".стоји и (одговарајућа) помисао. а исто тако и вољу.духовни опит. св. сластољубљу. морамо се укратко осврнути и на различите врсте помисли. туга. 12. започиње прија. Јован Синајски (Ле. среброљубље. међутим. стома. наслада умртви након што зароби човеков ум или. том. стр. Помисли су почетак демонске битке против нас. гнев. Би.. Схватајући злобу и тежину хулне помисли као и чињеницу да она углавном напада оне који воде духовну борбу. Свети Јован Лествичник саветује да „нико не треба себе да сматра виновником хулних помисли. он постаје извор недостатака у духовном животу. дакле. велики значај има постојање и дуготрајност насладе.)." стр. сагледамо развој нечистих помисли. Тај стадијум се назива искушење и „још увек се не уписује у грех" (архим. Свети Таласије каже да постоје три основне помисли. славољубље и среброљубље и да за њима следе све оста. 61). а на њих су се односила и Христова искушења. вуку га као заробљеника на само дело греха. .враћа од св. 134). Због тога Свети Оци саветују да се. поробљују ум и тако заточеног одводе га у грех. „изазову осећање насладе". изд.коугађање. коју је засејао демон. Она напада ум и одвлачи га од молитвених речи. чак и током припреме за св. онако како их описују Свети Оци. а то је хула.ло би. многе од. помоћу страсти које се налазе у уму. поука. 221). Причешће. у срп. Након тога извршава се грех. добро да размотримо још неколико појединости тог напредовања. Свети Максим учи да се помисли. Причешћа.дост („Добротољубље". Авва Доротеј каже да се страсти појаве сваки пут када се у души појаве страсне помисли (Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника.тан разговор са њом. чамотиња [униније]. а по свршетку овога. Због тога ћемо у ономе што следи покушати да. Када се потчињавање понавља. блуд. опустошивши душу кроз помисли. колико год је могуће. боре са умом и охрабрују га да пристане на грех. Софроније. Постоје помисли које су аналогне страстима. јер демон наводи праведну помисао.ним у душу. Уколико човек не одвоји ум од насладе. 124. Свети Јован пише да хулна помисао потиче од гордости: она човека напада чак и када присуствује богослужењу. појављује се наклоност. славољубљу и среброљубљу или користољубљу. а то су: стомакоугађање. 125). Помисао. С обзиром да смо показали шта су помисли и какви их узроци изазивају.ле страсне помисли („Добротољубље". а у души остаје идол греха" („400 глава. 67). треба да се посаветују са опитним духовним очевима. За остварење овог ропства и делотворност страсти. Помисли које су ступиле у разумни део душе настоје да поробе ум.сли. да се преобрази. Свети Касијан Римљанин разликује и опширно анализира осам нечистих помисли. Када у тој бици надвладају ум. тј. повлаче се са овима (са помислима). том. Многима прекида молитву. стр. Морамо се сетити и једне срамне и велике помисли. а некима „тело изнури тутом". стр.стр. 2. ствара се навика страсти „и тада све човекове природне силе почињу да јој служе" (исто. то су демонске речи инамера им је да нас удаље од Бога и Његове Цркве" („Лествица". славољубље и гор. Ове три помисли одговарају трима главним страстима. подстакнуте страстима положе.. „СтарацСилуан". из опита Светих Ота. „воде га у грех мислима [да машта ο греху]. што је још боље. стр. Са тим циљем покушавају да. Све јача наслада потчињава ум.ца. а сам је неправедан.ствичник) посвећује њеном описивању читаво поглавље и показује начин на који је можемо одбити. Поми.

човек нечисто гледа на ствари / зато што је његово „унутрашње око постало нечисто и помрачено"..ном" и тако долази до „пристајања и дела" („Добротољубл>е". Све време проводимо искварујући се поми.. Као што учи Филотеј Синајски. . Помисли нас кваре и уништавају.том. а затим и на дело. 1.га. стр. 412).___________________ Чини се да човекова слобода не даје свој пристанак само у тре. дело. поука. биће наведен и да је оствари.вија их. стр. стр. стр. 37).слима ο друтима и уништавајући саме себе" (исго. Више није у стању да се суздржи.го је спроводи у дело. ' док жеља за слушањем саблажњивих ствари потиче отуда што су „на. него и пре то. уз сагласност човекове слободе. која се онда све више бори са ЊИМ Имучи га" (Авва Доротеј. стр. том. стр. 391). односно.страшће" (св. том. „Тоје вештина лукавога. То се назива пристрасношћу.сности. Последице помисли Када се помисао дуго задржава у нама. дело. загревана под крилима птице. „.мисли бивајуумешане у уобразиље [представе и слике] изазване демо. 394. због тога човек најпре треба да води борбу унутар себе. испуњавају га нечистим сликама и „противно његовој вољи и насилно. разарају је и трују. Исто се дешава и када човек задржава у себи своје помисли и раз.Новек који се разумом не бори против грешне помисли и не каже ништа про. због чега су оскрнављена и његова спољашња чула. Са те тачке гледишта можемо рећи да помисли замагљују и потчињавају ум. посебно уколико је објекат или осо. јасно указује на последице дуготрајних и не. стр. нав. 528-530). Исихије Презвитер пише ο помешаности и јединству душевних помисли и демонских изазова путем уобразиље: „Њене (душевне) по. то оснажи и ојача страст. Човек постаје необуздан. изд). онај. уобразиља их преувеличава и улепшава како би покорила ум и навела га на саглашавање. „Када се нечиста помисао задржава и човек се не бори са њом не. Међутим. 1. тако и неисповеђене помисли прелазе у дело" („Лествица". непрестано се жртвује чулним стварима и земаљској творевини.нутку искушења. ко допусти да помисао неометано дела у њему и не бори се са њом. стр. тј само на предлог демонске помисли. када. стр. 33). и он тим стрелама тру.]Уколико је човек изнутра оскрнављен. Марко Подвижник. од сећања на небеско. Ово. Уобразиља игра важну улогу.ба далеко од нас. постајемо слуге пристра.је сваку душу" (Исихије Презвитер. што је речено. 148). 524). „Добротољубље". његова жеља да испуни и задобије управо те ствари.исповеђених помисли. стварајући нам проблеме и у међусобним односима. бивају помрачени око и ухо душе. „Нечисте помисли прљају и скрнаве нашу душу" („Старечник". уколико су повезани са чулима. Води је помисао која се дуго задржава. . оживљују. запрљано је око његовог срца. „Помисао која се дуго задржава у човеку открива његово при. стр. Када се ум одвоји од небеске хране. 177). 26.ше душевне уши слушале оно што су нам дошаптавали демони сабла-^' зни у нама" („Добротољубље^том» стр. 29.тив ње. извршиће је и телесно" („Старечник". нав. 61). и уколико су особа или предмет видљиви. У следећем поглављу ћемо те последице и пред. „Није уздржљив онај који сехрани помислима" (исто. 624-626). у срп. јер ће наслада нарасти и навести ум на саглашавање.ставити. Пристрашће је човекова привезаност за створене ствари. „Као што јаја.Солун 1981. Као што смо споменули. воде га ка сагрешењу" (авва Доротеј.

ступка. То значи да човек.јању да нечисте помисли не приступе и не заробе ум. односно. „Нечисте помисли одвајају Бога од човека". јер није у стању да се супротстави ђаволској сили. стр. стр. показује да се налази далеко од миомириса Духа" (Никита Ститат. то за последицу има и телесне недостатке. 2. ђаво добија превласт над њим и може га навести чак и на убиство. стр.ма" (Максим Исповедник.. Тога су свесни и лекари. у потпуности одваја од Бо.ње од злих. Човек нечистих помисли не губи само одважност пред Богом и миомирис Светога Духа него се. 198). „Превентивни поступак" или предострожност се састоји у насто. Зато можемо рећи да помисли уз. Солун 1981.немирују човека и да га могу довести до слома нерава. 12. не може да открије његов узрсж: „Ко се поводи за својим мисли. због чега саветују да се не оптерећујемо бригама." („Старечник". 1. исто тако. међутим. „Нечиста помисао одводи душу у преисподњу. стр. као и терапијски поступак након исцелења. Управо смо дошли до те теме. стр. 86). Отуда се догађа да ум ослепљује за духовно созерцање и молитвено усхођење" („400 глава. „Као што је земаљском цару мрзак онај који стојећи пред њим окреће од њега главу и са непријатељима господаревим разговара. несигурност и телесне болести има.способно за духовно созерцање.".. Једна једина мисао може учинити да човек не заспи током читаве ноћи.ни [афективни] узнемирују.Када човек прихвати помисли. или разумни помрачују. ко је обузет нечистим помислима. ако је прихвати и сагласи се са њом" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника".ру мрзак онај човек који стоји на молитви. Бог не разоткрива Своје тајне" („Старечник". „400 глава. Бог не може бити у заједни. описати и начин за исцеле. .„Добротољубље". 1. исто тако и у погледу помисли постоји „превентивни" поступак. 210). у српском издању). „Добротољубље". Потиштеност. Последице рђавих помисли су уистину застрашујуће. поука. том. Марко Подвижник. „Добротољубље". 286). 82-83). 42). том. Осврнућемо се на оба ова по." стр. То се постиже трезвеноумљем. стр. баца је ПОДземљу" (св. „Свако. али његов узрок не може да сагледа" (св. том. 386.ности које оне изазивају у нашем психосоматском устројству. када није у стању да осети молитвено усхођење. Настојали смо да изложимо само опште неправил. „Ономе. када је око његове душе болесно и не. демонских помисли. иако бисмо могли навести многе цитате из светоотачких дела. Авва Доротеј је рекао: „Помисао долази и узнемирује ме. 3. 514-516). Психотерапијски метод мора. стр.. тако је и Господа. том. Авва Доротеј сасвим јасно каже: Ловека од Бога може одвојити и једна нечиста помисао. „Добротољубље". Исцелење помисли Као што је то случај са свим душевнкм и телесним болестима. Човек тада губи и одважност пред Богом. па иако види деловање греха. или вољ.. Он види дејство греха. том.ју свој узрок у помислима.. остаје без Бога и бива мртав. Будући да помисли одвајају човека од Бога.ци са човеком који скрнави ум злим и нечистим помислима. „Ум се лишава смелости према Богу онда. „Све страсне помисли или надражују жељни део душе. Ми смо их само укратко приказали. када постаје сабеседник злим и нечистим помисли. 28.га. 148)..ма бива заслепљен. Онај кога заробе помисли постаје слеп. ко стално осећа да га узнемирују помисли и чија утроба гори. стр. стр. а прима нечисте помисли" („Лествица". 45). Таласије.

. стр. а према којем је ум око душе.308). јер се чак и уз њих ум постепено навикава на одвајање од Бога. безмолвијем] не подразумева само безмолвије [ћутање] пред спољашњим подстицајима (иако је то зачетак безмолвија. безмолвијем [тиховањем. умним тиховањем.ње чистоте срца. Када се човек привикне на овај свештени подвиг одстрањивања сваке помисли.сао. која будно стоји на вратима срца. Тога ради монах је дужан. стр. 181).вола" (Дијадох Фотички. Због тога се у православном учењу под исихијом [тиховањем. морамо одбацити и добре помисли. У том подвигу да се ум одржи чистим и да се сачува непрестано сећање на Бога. том. „Старац Силуан". ни неразумну. Они су знали да непријатељи дејствују об. 37). „страсне помисли или надражу. том. „да пазимо на своје помисли и боримо се са страсним помислима" (св.мотеја. Једно значење има настојање да се разум очува чистим.. Свети Максим даје један пример да би показао како треба да се подвизавамо за очува. Апостол Павле опомиње ученика. 149).гавање узрока који изазивају помислипредставља још једну меру предострожности којом ће се ум сачувати од пометње. поука. То се каже у смислу који смо већ разјаснили.познавање помисли и неукрадљива ми. том. 4. . „Добротољубље".ставе" („Старечник". а узроци . том.162). и имати чист ум у Богу" (архим. а друго настојање да се очува чи. а особито исихаста.5).Тим. а друго стражарење над умом. Старац Силуан је поучавао: „Светитељи су научили како се ва. Поред трезвености и унутрашњег безмолвија [тиховања]. стр. Као што је познато. 2. ОДНОСНО срце (Филотеј Синајски. 1.но одбацивати сваку помисао чак и онда кад изгледа добра. срде. 2. на непрестану будност: Α ти буди трезвен у свему(2. безмолвије [исихија] срца. Љубитељ безмолвија [тиховања] поседује некакву јуначку и стро. али ипак одвлачи пажњу ума од молитве и затим наставља да изазива пометњу. У светоотачким делима се може наћи исцрпна анализа ове борбе. поука. изд).мисли које нападају твоје срце" („Добротољубље". „Када човек истрајава у тој борби а особито ако је ум обузет Царством небеским. 2. и њихове узроке да препознаје и одсеца. Трезвеноумље се назива и чувањем помисли. та.чито код почетника). Тако треба знати да жељни део душе надражују страсна сећања на жене.пажњом. „Добротољубље". 2. Софроније. Свети Јован Ле.гу помисао. све помисли ишчезавају као што се и звезде скривају када се појави сунце" (Илија Презвитер. „Добротољубље". 259). превасходно. стр. „Од суштинског је значаја да обратимо пажњу на своје помисли. Свети Таласије саветује: „Запечатисвоја чула безмолвијем и осуди по. и друго је узвишеније од првог" (26. наро. 1. Помисао може у почетку да изгледа добра.. стр. стр. Према св.ствичник каже: „Једно је чување помисли. 207). послате од ђа. стр. том. 150. али и да одсеца оне рђаве. размишљања и пред. него. ум тада окуша доброту Божију и задобија чистоту. том. „Добротољубље". Ова трезвеност душе и чување помисли назива се унутрашњим.стим ум. Око душе треба да чувамо од сваке помисли. Зато је неопход. Таласије. „Добротољубље". Ти. да тачно пази на своје помисли. 206).ју жељни део душе. стр. избе. „безмолвије тела је познавање и уређење нарави и чула. стр. као што и телесно око чувамо од сваког штетног предмета. у срп.„У срцу не смемо имати ниједну помисао.ко да може да разликује помисли и да „у ризницу свог сећања сабира оне добре и послате од Бога. стр. Јовану Синајском.убија или одбија" (27. док је помисао оно што делује у човековом разуму.маном кроз помисли и зато читавог живота нису примали помисли. ни разумну" (Исихије Презвитер. а безмолвије душе . или узнемирују вољни [афективни] или разумни помрачују. Свети Оци су заповедили да усредсредимо свој ум (енергију душе у њену суштину).ља борити са непријатељем. и мисли што наваљују са стране .. 207). исихмјом] и одсецањем нечистих помисли.

држи се душевног самоунижавања [самоумањења] и телесног напора. од. па ћеш се убрзо избавити од помисли" (исто.говарајући на питање неког брата који је водио борбу са сећањем на жене и чежњама из прошлости. помисли) је по. . „Исцрпљуј своје тело постом и бдењем. не због тога што су они лоши. нав. самуј". Када нема страха. Када човек усвоји начело чувања ума и пажње у односу на ствари. Таласије. Упоредо са сладо.лико човек у погледу насладе не буде врло строг према себи. „Добротољубље".мо избегавати оне људе који нас доводе у искушење.дострашћу. Као што смо претходно истакли. мора уклонити све што изазива телесно задовољство или телесну утеху.. „сазнаће према којој има страст" (св. неће бити у стању да освоји и задобије унутрашњу слободу. дело.томе (сећањима) су неумереност у јелу и пићу. али бежи од живих и умножи своје молитве" („Старечник". потребна је и борба са сладострашћем тела. св. ко је примио тај дар. мора. пастира.ње и повученост. сујета и љубав према материјалним стварима. 86-87). Страх Божији нам помаже да се ослободимо борбе са помислима.61). стр.100). и то не тренутно. Да би се избавио од помисли. стр. бди. бори се током читавог дана да не би учинио нешто што не би било угодно Богу. наравно.„400 глава. а узроци томе су сластољубље. Ове пак узроке одсеца презрење и омаловажавање (речених) из љубави према Богу" („400 главаο љубави". чак и када не постоји овај благодатни дар. тако се и нечиста помисао топи пред страхом Божијим" (св. или као онај који није успео (да их стекне). труди се.страшћем срца.жнички живот. 524). 206). осим тога. треба да се изборимо и да изазовемо осећање присуства Божијег и будућег суда. објекте и људе." стр. бде. Нама се."стр. Паралелно са тим. Међутим. одговорио: „Немој се плашити мртвих. будући да по. међутим. 85). Максим каже: „Пости. Њих (та сећања) сасецаглад и жеђ. Онај. мора да води борбу са страстима. чак и ако то не жели. јер управо оне дају демонима прилику да посеју одговарајуће помисли. Осећање опет узнемирују страсна сећања на оне који су нас увредили. Страх Божији је дар који је Бог дао човеку. Један подвижник је.ве и бешчашћа материјалних ствари". стр. у вези са гневом и тугом „презири (помисли) сла. „Добротољубље". као начини исцелења постоје труд и подви. 224). па ћеш одбити смртоносну помисао насладе" (св. стр. том. том.206).. Овим се острашћени жалости или као онај који је (наведених ствари) лишен.2.Пост. Постоји и борба за сузбијање сладострашћа срца. Борац. 2.Илија Презвитер.2. односно помисли. као и често и неразумно општење са женама. не саветује да се клонимо свих људи. То може да оствари само неколицина оних који трагају за савршеном чистотом. и не само да се бори. него зато што смо ми изнутра слаби и склони болести.. Максим Исповед. Таласије. стр. стр. Ако се човек препусти телесном сла. „Као што се восак топи пред ватром. „Асирци ће га неминовно. стр.метено (св. том.. „Страх Божији је пастир који води овце. насилно одвести да служи Навуходоносору" (авва Доротеј. бдење и молитва помажу уму да га не заробе помисли које му приступе. Уко. него и пламен страха Божијег топи сваку помисао када му се приближи.мисли настоје да побуде насладу и да привуку ум. који води унутрашњу борбу. „Добротољубље". како би се у потпуности предали Богу. У вези са блудном страшћу. ми. „Пази на своје тело и непрестано се моли. морамо избегавати ствари и људе који у нама изазивају рђаве помисли. стадо (тј. човек. а у погледу злопамћења „моли се за онога који те је увредио и избавићеш се" („400 глава.ник.313). Свети Марко Подвижник каже: „Ако хоћеш да те не узнемирују зле помисли.

Сви Свети Оци саветују да се не збуњујемо када нас нападну нечисте по. Никодим Светогорац: „Књига ο Варсануфију и Јовану". стр. Ум који ступа у беседу са помислима непрестано ће се сусретати са њиховим усложњавањем. у срп. опазе помисао и пре него што приступи разумном делу душе. па чак и онда. 75-76).". јесте презирање и одсецање страсти. Максим поучава: „Храбро подноси буру помисли. погледајмо исцрпније на који се начин може исцелити душа која је под утицајем помисли. јер нема моћ да води тако напорну и опасну борбу. него размисли ο томе шта жели да учини и без пометње учини супротно. Ум који је отргнут од сећања на Бога демони лако помуте било на овај или онај начин. 403. што смо споменули. спорећи се са њима. Није лоше што лопов улази у кућу.. Стефан Пустињак.ње [повезивање] или када дође до саглашавања. Демони се труде да у човеку изазову пометњу. Софроније. том. Преподобни Марко Тракијски је пред смрт почео да пребира у мислима своја добра дела. пред своју кончину је по навици ступио у „препирку" са мислима. уколико има мање искуства у духовним стварима. изд). сигурно. Бољи начин од разговора. који је из своје руке хранио леопарда (Лествица. особито туге и унинија [чамотиње]" („400 глава. Због тога св.. стр.. али је исто тако потребно и ако је болестан.искусан човек обично примећује помисао тек кад неприметно прође прве ступњеве свог развитка. То се дешава неколицини оних који су преизобилно обдарени благодаћу Божијом и желе да лицем у лице поведу борбу са ђаволом и сасвим га савладају. Због тога је по смрти на путу за небо био задржан у ваздуху један час. човек нипошто не сме бити пометен. Свети Варсануфије каже: „Ако помисао дође не збуњуј се. 1. Због тога се у тренутку смрти обрео у борби са демонима. Мора се рећи да човек. „Духовно не. поука. утолико ће пре опажати пемисао у првим ступњевима њеног развоја. када се оснажи или чак кад настане опасност да се грех претвори у дело" (архим.. стр.тоду борбе са помислима: „Старац је говорио ο томе како светоотачко искуство познаје различите врсте и начине борбе са помислима. Већина хришћана није у стању да то учини. изд). да би затим делотворније ометали душу и заробили је. 77). Они. грч.жничкој борби. човек може користити као меру предо. допу. него то што узима оно што у кући нађе" (св. У сваком случају. Као прво. када се тек припрема да започне битку са борцем. стр. Ово. но да је најбољи начин од свих . Уколико више напредује у овој подви. који су искуснији духовни борци. или када се нађе на прагу дела. истог тренутка мора повести битку против ње. Архимандрит Софроније износи учење старца Силуана ο најбољем ме. на сваком месту и у сваком делу" („Добротољубље".строжности када су у питању помисли. изд). Из таквог једног разговора ум никад не изађе чист. што и јесте циљ демона. дакле. као метод исцелења од помисли. Од.важно суочавање са помислима представља друго мучеништво. Други оци су били мудрији у духовној борби. кад год је сретне. 45). или пак тек онда. Није. Α постојала је опасност да се тај један час претвори у вечност.стити помислима да ступе у срце . када је грех већ почињен. 7. „Старац Силуан". посебно на почетку духовне борбе.мисли..мисли. стр. 223. Неки примете помисао тек када се изврши сједиње. Међутим. 125 у срп.стр. тј.не ступати у разговор са њима. Неки људи допуштају помислима да ступе у њихов ум и срце како би са њима водили разговори савладали их силом Христовом. призивајући Господа.. Заузет тим разговором.него у свако време. Већина нас треба да презре по. он се одваја од сећања на Бога. утолико спорије опажа приступање помисли." (Старац Силуан.

Други начин исцелења је недопуштање да помисли будудуготрај.89). „Када приступе помисли. а са друге. авва Пимен мујерекао: „Ако не можеш то да учиниш. „Ниједан од ових начина не допушта помислима да се дуто задрже" (в. Неко је рекао авви Пимену: „Авво. док ће ум и нехотице бити заробљен.МО ударац и одбијемо их" (Исихије Презвитер. Свети Максим учи да није потребно да погубимо само телесне страсти него. Свети Григорије Синаит учи да почетник не може развејати помисли уколико то не учини Бог..1.вања помисли такође нам помаже да се од ње избавимо. стр.. уместо тога.87). имам многе помисли и оне ме доводе у опасност". а то се углавном постиже молитвом.. „400 глава.\ не. и помисао ће тада постати проста (в.јемо. Када би пак дошло лето.87). говорили би: 'Кад прође лето.јући своја искушења. као и у неприхватању страсне помисли. у нашем одби. али чак и они то чине уз Божију помоћ.лаже и тако ослабити и саму страст. „борећи се на тај на.св Максим Исповедник.и „чим их опазимо. Они.изд)." стр. стр. оне ће се временом прикрити. распасти" (исто. у срп. он је рекао: 'Агатоне. састоји у потпуном презирању помисли.веју. Дуготрајна помисао изродиће и друге помисли и изазвати бројне проблеме у унутрашњем свету. тешко је и да спречимо помисли да нам приступе. Осим одсецања и презирања помисли. стр.2.ника у овој борби. отићи ћемо одавде'. Ми морамо да им се успротивимо. архим. стр.јању да учинимо оно што захтевају. које засеју демони. Одлагање времена удовоља.ведник. не треба да допустимо простој [једноставној] помисли да постане сложена или страсна и. Као што је тешко да зауставимо своје дисање.124-125. Исто тако су и авва Теодор и авва Лукије провели педесет година исмева. исто та. одлазимо одавде'. али им се можеш успротивити" („Старечник". посебно за почет. често и стрпљиво призивај Господа Исуса Христа и оне ће се повући. стр.88). „Ако тс не учинимо телесно. То се назива противљењем помисли. тј. Презирање помисли представља добар начин. говорећи помислима ο напуштању места свог подвизавања: 'Након зиме. захтева се и да их разве. ни помисли не можеш спречити да приступе. који су снажни. с једне стра.„400 глава. том.. Неопходно је да се духовном љубављу и уздржањем страст раздвоји од мисли. Будући да помисао покушава да побуди насладу која ће затим за. Софроније." Када је одговорио да не може то да учини. стр. и страсне помисли душе („Добротољубље". Максим Испо." стр. па ће човек. То противљење се. потребно је да сложену помисао претворимо у просту. 91). дело. „Када је помисао навела авву Агатона да осуђује. треба да узврати.80). Сложена помисао састоји се од страсти и мисли. Исто тако. стр.робити ум. тако и зле помисли. оне не могу да поднесу топлину срца какву ствара молитва и повлаче се као да су опечене . Борба се састоји у недопуштању једноставној [простој] помисли да покрене страст.ко. „Као што неко змију или шкорпију затвори у боцу па она током времена умре. ишчезавајууз помоћ стрпљења" (исто. стр. Не ступајући у разговор са помишљу. Старац га је извео напоље и одговорио: „Рашири груди али немој удисати. у стању су да воде рат са помислима и да их раз. ум се мора раздвојити од насладе каква му се предлаже (в. „Добротољубље".13).41). Тако су све време провели у исмевању демона" (исто.чин и уз помоћ Божију.не. нав. стр. 148). том. „Старац Силуан". победити и саму страст" (авва Доротеј. треба одбитионо што пред. 626). немој то да чиниш' и помисао је заћутала (исто.

„Сваку помисао која се дуго задржава и бори са то~ бом. уз Божију помоћ. тако и зле помисли. __________________________— —-— —' 1олитва изговорена са трезвеноумљем очишћује разум од сваке уобразиље [представа и слика] нечистих помисли. Ма колико био снажан.ватром" („Добротољубље". остаје неисцељен" (Никодим Светогорац: „Књига ο Варсануфију и Јовану". познаје њене последице. Касијан учи да се „не може наћи други пут спасења. презиру или молитви. онда је уздање у Бога кроз молитву вода која га гаси" (авва Пимен. 1. треба да поступи као Мојсеј: нека своје руке и очи подигне према небу и Сам Бог ће растерати помисли" (исто). „Онај. „Добротољубље". Овај одломак је врло значајан.ни са њим шта год хоће. чак и ако смо мудри.дело. 178).ступе.сли сажижу и удаљују од ума. док присуство божанске благодати у срцу ствара топлину. Свети Касијан Римљанин каже: „Као што зми. а затим их исповеда свом . 92). 1. Наш разум на тај начин постаје свестан непријатељских замисли. откриј свом авви и он ће те. Због тога св. мислимо на оне које нас не напуштају упркос нашем негодовању. уместо да следимо сопствену помисао и расуђивање" (исто.ја. том. разум не може бити снажнији од силе демонске помисли.сгр. када се искреном и отвореном исповешћу изнесу на ви. том. 98). 45). Подвижници. не починивши грех.ју да се с њима суоче уз помоћ људског разума. нав. „Као што се дим распрши у ваздуху. јер многи у време искушења покушава. ко не исповеда своје помисли духовном оцу. Када говоримо ο упорним помислима. стр. „Ништа толико не шкоди монасима нити толико радује ђавола као скривање помисли од духовних отаца" (исто. говорећи: „Господе. „Доброхољубље". и сву своју наду положити на Бога.сли. разборито рашчлањује помисао и на тај на. иако им нису познати из личног искуства. из тог разлога су сасвим свесни живота греха и грешника. Успешан начин за избављење од помисли је њихово исповедање искусном духовном оцу. стр. 165). Морамо напустити сваку помисао. 89). тако се и помисли распрше када се призива Име Исусово" (Исихије Презвитер. 81). исцелити" (исто. исповедити и изрећи их пред духовним оцем. а када више немам снаге да им се супротставим. 97). Свети Јован Лествичник наводи пример монаха којег је сусрео у једном општежитељном [киновијском] манастиру. када из мрачне рупе изађе на светлост жури да се сакрије. боримо против ђавола. стр._______ //'^Цд демонских помисли не можемо се ослободити и избавити уз ј помоћ људског умовања. То искривљује целокупан ду. Тиме се поми. у суштини. 632). „Уколико је непријатељско семе огањ. одговорним за наше спасење. том. дакле. стр. стр. молитвом притичем Богу и спасавам се од непријатеља" (исто. који може да чи. дело. а не против προ-сте помисли. „Уколико некоме недостаје деловање [енергија] молитве. У молитви се изговара Име Исусово а оно је бич за демоне. стр. 4. „Старечник". осим исповедања помисли оцима који су највише обдарени расуђивањем. као острашћена помисао сједињена са страшћу. Упорне ПОМИСЛИ МОра. Уз помоћ молитве. Он је за појасом носио свешчицу и рекао му је да у њу сваког дана записује своје поми.ховни живот и човек постаје играчка у рукама демона. како Ти знаш и желиш" (авва Доротеј.чин. стр.мо. У борби са I помислима ми се.89). том. журе да утекну од човека" („Добротољубље". Авва Јован каже: „Седим у својој келији и видим да ме нападају нечисте помисли. стр. Они треба да нас руководе ка врлини. који су искусни у тој духовној борби и не допуштају помислима да им при. 155). све уреди онако. али и велике користи ОД МОЛИТВеи трезвеноумља (Исихије Презвитер. него настављају да воде борбу са нама. стр. 1. подвижник духовног живота постаје потпуно свестан читаве помисли.

тражимо и његове молитве и благослов. преподобни Макарије Велики није престајао да скромно мисли ο себи. 385. Међутим. нав.је светитељска реч. 206). Тако је одговарао. При том је потребна и велика опрезност.вање.ћене апостолима. у срп. 334). Тим изливањем (светитељског благослова). дело. „Авва Арсеније је имао навику да се ο својим помислима распитује код једног старца обдареног расу. од помисли се може. 2. можемо подстицати добре помисли. оче Арсеније. исто као и њихова житија. али ја нисам научио ниазбуку овог сељака" („Старечник". исти. јер је био научен да ум свој стално држи у аду. јер у ноћној тишини може без по муке да их опази и ухвати" („Лествица". који поседује дар расуђивања. Позивајући се на Христове речи упу. посебно у време молитве. том. јер се на тај начин може развити демонски облик духовности. и када нас нико не узнемирава.рац Силуан је поучавао: „Пролазећи митарства. 51. ослобађа се сваке од тих помисли. исто тако. 5). Када се исповедамо свом духовном оцу ми. како кроз њих не бисмо изазвали уобразиље [чулне представе и слике створене у машти]. па чак и оне добре.којством. имају сна. Када човек научи да се отвара Богу кроз свог духовног оца и да му предочава све своје ране задобијене помислима. На тај начин Бог отклања недостатке ствари" (св. задобија унутрашње смирење и сазнаје шта представља мир Божији. Таласије.на. прихватимо то са спо. 43). . Чак и када је све ружно. међу. може му бити непозната мудрост овога света. поука. где ће горети пакленим пламеновима". али мује зато позната премудрост Божија. истовремено.12).ђивањем. 502). можемо и да преобразимо зле помисли у добре. као и саме помисли и када је. свети Златоуст каже да често. Ми смо. неписмен и необразован. што нас испуњава великом радошћу.тим.мо избавити и неговањем разних врлина. 208). стр. послушан његовом савету.С. „Уздржање и љубав ће нас избавити од страсних помисли" (св.^__ ' Један од најбољих начина за исцелење и из§ављење од помисли јесте и „држање ума у аду. „Добротољубље". Старац. стр. „Савладавање воље и жеље брзо избавља од помисли" (исто. за своје помисли распитујеш код сељака? Он мује на то одговорио: Истина је да сам добио грчко и латинско образо. Ста. Марко Подвижник. и тада ће Бог уклонити све недостатке. У неко друго време. Постоји и могућност да стварамо добре помисли.старцу (4.Исто тако. том. стр. 1. стр. са тако добрим грчким и латинским образовањем.жно дејство и смирују душу. „Добротољубље". може бити необразован по светским мерилима.10. стр. Као што смо нагласили и на другом месту. „Смењивање добра и зла примај спокојно. он је одговарао да још није. Неки од браће га је упитао: Како то да се ти. „Брижљиво узгајајте добре помисли да бисте их убудуће МОГЛИпронаћи" (авва Доротеј. ________________________________________ Читање~закота БожијегчГжитија светих такође одсеца помисли. којима им налаже да сваку кућу где буду улазили поздраве речима: Мир дому овоме (Мт. свако ђаволско расуђивање и свака недолична помисао бежи из наше душе (Р. Због тога речи Апостола и Отаца. иако је био неук. изд). поука.лека довикивали да их се ослободио. Зли духови су му изда. а нарочито ако се налазимо на почетку духовног живота. Томе у великој мери доприноси и бдење: „Будан монах је ловац помисли. 122). 'Гиме је стварно умакао демонима. стр. водимо борбу са помислима и бивамо пометени или се пак појављују нечисте жеље. односно светитељски благослов. стр. Ту биткуумиру. 20. Прихватимо сваку ствар са добром помишљу. раније рекли да треба да одсечемо и одбацимо сваку помисао.

Поучен искуством дуге борбе са демонима и знајући да је гордост најопаснији и највећи непријатељ човеков. Крштење које чисти сваки грех иоживљава мртве" (Р.мо Цркви.јј /етота ума од свих страсних помисли" (архим. природни човек. Софроније. И у Цркви. који чекаху да се вода заталаса (Јн. 76.сник благодати Божије доживљава ову унутрашњу реалност. и чврсто се уздао у то да ће га Он спасти.ште.3). са. ја ћу бити тамо где је сатана. у дубини своје душе знао је да је Господ благ и милостив. богочовек по благодати. „Старац Силуан". које има силну моћ и представља вели. Често би говорио својим ученицима: Верујте.ња или. преподобни Пимен Велики се читавог свог живота трудио да стекне смирење. исцелење страсти. децо. Човек постаје истински свештеник благодати Божије и осећа предукус добара Царства небе. изд).С. која је духовна болница и духовно лечили.није помисли и очисти и ум и срце.ки дар. будући да телесни човек не може да доживи покајање и жаљење. Овај осврт је неопходан. Једино прича. Душа је ослобођена свих својих рана и постаје храм Тројединог Бога. пропадљивошћу и смртношћу са свим њиховим последицама. Речи „Држати свој ум у аду" и „спалити сваку помисао пакленим пламеновима" значе да се човек налази у стању покајања. Црква је такође бања. ПРАВОСЛАВНА ПАТОЛОГИЈА Непосредно пре него што ће представити Господње чудо исцеле. 5. Благодат Божија осветљава наше унутрашње биће и ми у себи сагледавамо силу страсти и закон греха у својим удо.203). хромих. да се јасније изразимо. Ова мисао је довољна да човека ослободи од тираније страсти. Уколико оно\ не постоји. чланови Цркве.ња одузетога. будући да он сачињава православни етос. св.ликог и усрдног покајања.ског. V болницама постоје специјализоване клинике које се називају патологијом. али чврсто верујемо да је пато. што ће се десити у будућности и да је то превасходно свето Крштење.вима. Сви ми. То је истинити. посебно ве. Верујемо .логија наука ο страстима. Када се човек потпуним подвижничким методом ослободи тира. Не бисмо желели да у погледу ових термина стварамо било какву забуну. 59. Због тога се и осећамо болеснима. човек би неизоставно морао да се сећа смрти и суда у па. ______________ ■■_________/Овако скромно мислити ο себи је најбољи начин да се сачува чи. Свети Јован Златоусти тумачи чудо које је Господ учинио у бањи Витезди и поставља питање: „Какво је то исцелење? Каква нам је тајна наговештена?" Он одговара да бања изображава и одсликава оно. Јован Јеванђелиста даје опис бање Витезде и атмос. постоји патолошка клиника. „Он се спремао да дарује Крштење.( /стр.владани смрћу и трулежношћу. Сви хришћа. Будући да је свето Крштење „уводна Света Тајна" којом приступа. Па ипак. који су окусили Божије човекољубље и љубав.клу. Због тога ћемо се исцрпније осврнути на тему страсти. Витезда је имала пет тремова иуњима лежаше велико мноштво болесника. које је благодатни дар Христов. надајући се свом духовном исцелењу.ни. испуњава се енергијом [дејство&] Светог Духа и доживљава исцелење душе. оно је почетак боговиђења. сухих. истовремено осећају и духовно сиромаштво. духовна Витезда. У ономе што следи дефинисаћемо страст и направити разлику међу страстима. То осећање је почетак исцеле. чекамо у тој бањи.мо. слепих. духовно лечилиште и болница. можемо да проширимо овај символизам и да кажемо да је Црква духовна Витезда. а затим ћемо испитати.фере која је тамо владала током посете Господње. γ срп. што исцрпније може.

изговорио је и речи које изражавају васцели бол човечанства: Али видимдруш закон уудима својим који се бори про. основа читаве ове књиге. Филотеју Синајском. У жељи да разоткријемо страшну стварност која нас мучи и које најчешће нисмо свесни. када кажемо да је неко православан. које смо назвали „Пато. 7. Када учење ο препо.звољава му да донесе род. који се учестало понавља и који се током дужег временског периода прикрива у нашој души. Апостоли и Свети Оци.ким виђењем. и поробљава ме законом греха којијеуудима мо. 282). Иако је осећао тесну повезаност са Христом и могао да каже Не живим више ја него живи у мени Христос (Гал. лакомства. Овде желимо да нагласимо да се грех.тив закона ума мојега.мер апостола Петра.20).ко основних елемената. убиства. Господ је. Свети Оци јасно разликују страст од греха. покушаћемо да на неким местима будемо врло аналитични. Α . Природа апостола још није била оснажена енергијом [дејством] Светог Духа.лу" (Никита Ститат. Тумачећи параболу ο сејачу и посебно указујући на семе које је „пало у трње". наводећи све страсти које помињу Христос. зло око. блуд. 2. Господ је на многим местима објаснио Своје учење ο страстима и оно је забележено у светим Јеванђељима. „страшћу се обично назива оно што се током дужег периода страствено прикрива у души" („Добротољубље".тиче од глагола „пасхо" [πάσχω]. крађе. 7. Верујемо да је ово поглавље. Шта су страсти Реч „страст" [πάθος] означава патњу [страдање. Страст је „оно што се креће у души". Исто се десило и у случају апостола Павла. а оно се догодило на дан св. 7. „Добротољубље".ње фарисеја: Зашто ученици Твоји не живе према предању од старих него једу хлеб неумивеним рукама (Мк. Сигурно да га је тај велики догађај Богојављења водио ка покајању и плачу.5). Гордост. У ономе што следи настојаћемо да се осврнемо на тај закон греха. безумље.не човека (Мк. лукавства.23-24). У наставку ћемо видети како се грех претвара у страст. У сваком случају. то означава неколи. 285). Господ каже да су страсти оно што гуши семе и не до.роду подразумева тренутни догађај који се збива спољашњом вером у Христа онда оно није православно. што указује на унутрашњу болест. после неколико дана. 1. хула на Εοϊα.ња нестворене светлости. из срца људскога.да. Педесетнице. док је грешно дело „оно што се пројављује у те. 3. разврат. будући да препород траје током читавог живота и не постоји граница усавршавању. прељубг. јер ћемо им се касније вратити. Први се мора односити на човеково отпадање од божанског живота и на трагичност човековог стања после пада.јим. одрекао Христа. Показало се да је његов пад у великој супротности са овим вели. Затим треба говорити ο човековом препороду кроз свето Крштење и ο непрекидности тог препорода унутар Цркве. том. „Практична поглавља". Јајадни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? (Рим. пакости. 2. Овде истичемо само нека од њих. одговарајући на пита. Постоји олакшавајућа околност да је апостол Петар видео светлост Господњу пресвог крштења.21-23). овде запажамо чињеницу да је закон греха толико снажан да је чак и после уверавања у божанство Христо. назива страшћу.шњег човека: Изнутра. који је на гори Тавор био удостојен созерцава. Сва ова зла изнутра излазе и пога. али се ипак. том.логија". чије су се очи преобразиле тако да је видео славу Господњу. Према св. усмерио пажњу на унутра. трпљење] и по.стр. Познат нам је при. стр. на „други закон".во довео до пада. излазе зле помисли.

или су то пак природне силе душе које су се исква. Када говоримо ο страстима. „400 глава. чине ум. разумско и чулно [знање]. С обзиром да ћемо у наставку развити тему страсти и говорити ο страсном делу душе који је оскрнављен и захтева исце. Истоветну поделу користи и св. ра. 144. „Тајна Пресвете Тројице према св. дело.ник најбесрамније скрнави и најжалосније уништава лепоту која се скрива у њему" („Добротољубље". скрнављење и затамњење образа. тројичну природу знања чини духовно [ноетичко. стр. ко. „разумна ду. Описујући живот незнабожаца-идолопоклоника.ша. стр. Григори.које у трње паде. То је њихово природно ста.риле грехом и нашим удаљавањем од Бога? Читаво библијско-свето. човек. 8. стр. то су они који чуше. односно своју душу и „доживљава готово истоветну патњу" као безумници који кидају своја тела. „Људска ду. и живећи у бршама и богатству и сластима οβοϊα живота. Учењу двојице великих Отаца Цркве можемо прикључити и учење авве Доротеја. сгр. тако и душа има ум. св.вању постојећег" (нав. који воли неправду. 4. Те три силе треба да се окрену Богу. том. Григорија Паламе.14). Григорија Богослова. страсни део душе. тројичну природу душе чине ум. Страсти су помраче. а разум њен разумни део (в. а тројичност ума. Према овом атонском светитељу. Григорије Палама.ско назначење разумног дела душе његова посвећеност . страсти грехов. 12. установљену у епохи старогрчких философа.5). Крштењу и које представља телесни. 147-148). 100). стр. 592). умно].. 55. том. логос [разум. 145).ствену душу. 7. мрзи своју соп. разумни. Због тога у ономе што следи морамо испитати душу и њене делове да бисмо увидели на који су се начин те силе исквариле. временски сапостојеће и пслребујуће исте интервале [оно које захтева исте временске разлике]. реч [логос.шенства ка савршенству" („Добротољубље". подрива и срамоти образ Божији. који.зум] и дух.титељу. тако и безако. вољног и разумног" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника". лепоте Божије. Солун 1973 .отачко предање верује да су страсти ово друго. словесност] и дух. Солун.ристи и ону. дакле. архиепископ солунски. 90-91). скривају у души и учитавом бићу изазивајуте. Страсти се. опет. Јесу ли то силе које ступају у душу и које тре. када се вољни део подвизава за њу и када њен разумни (део) тежи созерца.ба да искоренимо. Говорећи ο стању које претходи св. 4. Према овом све.на грчком).". 594). што ћемо у наставку видети на многим местима. с. 4. користећи један одломак из учења св. Свети Григорије Палама учи: Како је Бог Ум. стр. 1. Логос и Дух. када се окрене према себи и узнесе према Богу. Према учењу св. 4. који је ту сагласан са Евагријем. Према св. Поред ове поделе. Максим Исповедник.не кроз закон дејствовахуу нашимудима да се смрти плод доноси (Рим. том. Дух душе је „стремљење ума нашој речи. неопходно је да прецизније одредимо шта су заправо страсти. „Она се дели на три дела. стр. када њен жељни део стреми врлини. пише да се „душа састоји из три дела: жељног. том. Вољни и жељни део сачињавају тзв. знање и љубав" („Добротољубље".ша поступа природно онда. Свети Таласије пише да је истин. стр. иако јединствена. жељу и вољу. буду угушгни и не донесурода (Лк. он пише: Кад бејасмо у телу.лење. Апостол Павле је такође свестан постојања страсти у човековом срцу. вољни и жељни" (исто. 133). Као што они (безумници) „уништавају своје тело. и јеромонах Амфилохије Радовић. поседује многе силе" („Добротољубље". и напредујуће од несавр.ње.26). Доротеју. неопходно је да схватимо вољу и жељу. том. пише: Зато их предаде Богу срамне страсти (Рим. душа поседује три силе: разум..ју Палами". плотски живот.шке проблеме.ње.

. или ради чега чулног" (исто. злоупотребу чини" (исто. „Страст је порочна. гнева и злопамћења. будући да је Христос.на. По природи је у нама и гнев. Та.41). каже да је правилна употреба полног општења рађање деце. пише овај светитељ. Бог није творац страсти. Максим Исповедник каже да се оно дешава „или по неразумној љубави или по безрасудној мржњи. 213). Страсти немају ни суштину. Свети Максим је изучавао природни и неприродни живот душе и исцрпно га анализирао. жељним делом . греши у употреби. а вољним . јер је неприродно кретање душе" (св. После човековог пада. општећи са женом.изопаченост тела. стр. Насупрот томе. 2. Он на другом месту пише да је зло „погрешна употреба појмова. 1979. Бог је нашој природи даровао многе врлине" (26. Другачије речено. док је задатак страсног (вољног и жељног) дела љубав и уздржање („Доброгољубље". Постојање врлина је човеково природно стање. 510). представљају неприродан живот. „Ко дакле. Ο животу у Христу. 160). Бог није створио човека са недоличним страстима. исто можемо рећи и за страсти. човек. али само према непријате љима душе. Добили смо по природи чак и злопамћење.вање. том. Добили смо и жељу за храном. стр. Природно је да душа жуди за славом. „Бог није створио ни начинио зло". какве ми познајемо у палом стању. у односу на ову тему. жели само Бога и подвизава се како би и задобио Бога. „у човеку нема зла или страсти по природи. стр. св. ни ипостас. али за оном на небу. али смо га искористили-! за блуд. Природне силе душг. сматрајући добрим оно што није добро. Светитељ даје неколико примера да би то разјаснио: „Ми по природи имамо семе за рађање деце. које могу бити или према чему. сагласан са поменутим Оцима и каже да је „човекова природа саздана за новог човека. Максим Исповедник. следствено. У нама је и ревност-да ревнујемо за врлине.рили устрасти". а ми на зло ревнујемо.богопознању. 172). а ми смо га употребили против ближњег.". гледа само на ужи. Солун. али у односу на демоне. док су страсти неприродне.. 61). поука. стр. стр. жељу да бисмо Му похитали.„400 глава. Објашњавајући шта је „неприродно кретање душе". Природно је и поносити се. неприродно кретање. Никола Кавасила је. јесу разум. „Ми смо позитивна својства душе претво. Сагласно ономе што је речено. Природна употреба ових сила је таква да се разум. с. када живи сагласно природи. Из тог разлога Свети Оци стално наглашавају истину да страсти. лишеном дејства [енергије] Светог Духа.61). којој следује злоупотреба ствари".страсти мр. Као што ни тама не постоји у суштини и представља одсуство светлости. односно заједницу са Богом. том. а памћење нам је дато да бисмо Га (Хри. Исто тако је природно и радовати се. нав. али Господу и срећи ближњег. Јован Лествичник. дело. стр. поука. душа је измислила страсти и утврдила их у себи" (авва Доротеј. „Удаљивши се сластољубљем од врли. . Јовану Синајском. прволик [праобраз] човека" („Добротољубље трезвеноумних и отаца-подвижника". Можда би било боље да кажемо да страсти представљају изопачење душевних сила. 22. стр. 574). Како каже св. човек није створен са страстима на начин на који оне данас делују у телесном човеку.ни део „кроз познање креће према Богу најједноставнијим трагањем" да се жељни део „чежњом усмерава само према Богу". разумним делом његове душе доминира гордост.ста) носили у себи. али то не значи да треба бити облапоран" (26. Разум смо добили да бисмо познали Христа. али против змије. Узимајући брак као пример.жње. Ми смо преиначили и изопачили енергије [дејства] душе и довели их из природног у неприродно стање. а да се вољни део „подвизава како би задобио једино Бога". Према св.кав. жеља и воља. жели да у потпуности позна Бога.

у смислу одсуства Све. тј.1728). Због тога је нечистота душе да „не делује по природи. него од ума ка телу" („Тријаде".ње страсног и разумног дела душе од Бога ка творевини. Да је страст противприродно кретање душевних сила и одвраћа.12. изопачују се страсти вољног и жељног дела.теју.лама. онда разумни део завршава у (духовном) незнању. Максим Исповедник. показује се када она.носе и стихови Светог Писма: Љуби Господа Бош својега свим срцем својим. 90-91). Сузе.на" (Р. болесне су и све остале (св. „И једне и друге се узбуђују [покрећу] кроз осећања" (св. нити новац. Будући да је човекова душа јединствена. стр. а то је врли. Свети Максим на друтом месту анализира шта је злоупотреба.сне силе душе. задобија блажено стање љубави. мудрост.тог Духа. дакле. „као што злоупотреба познања бића претвара мудрост у лудост. 83). будући зле. показује се и чињеницом да човек. ништа што је природно није зло. и свом снаГом својом (Мк.12). нити рађање деце . већ стомакоутађање.знославље]" (исто. тако и злоупотреба сила душе рађа страшне страсти" („Тријаде". Свети Григорије Палама учи да.. а злоупотреба жељне и вољне силе мржња и раскалашност. Ако је то тако. али да има много сила." стр.вамо да се исделимо. то значи да зло постоји онда када се (природне) силе у нама изопаче. и свом душом својом.вамо. „Добротољубље". св.годати и својим сопственим подвигом. већ среброљубље. можемо говорити ο човековој болести коју треба исце. „Тајна спасења по св.19).С. сједињен са Богом. Обраћајући се Варлааму који је тврдио да бол и жалост не припадају молитви јер страсне силе. Када је душа „ван љубави и ван уздржања". Човек. Атина 1975 . треба да буду умртвљене молитвом. стр. „Када човек користи ове три силе душе противно природи. покуша. покајање и бол. телесног живота. нити слава. Злоупотреба природних сила је грех. 48). на жељу и вољу.на грчком). јер је Бог љубав. будући изнутра исцељен деловањем Божије бла. болест. „Та дејства [енергије] су духовна и не крећу се од тела ка уму. Свети Максим наводи и друге примере. Према светом Доро. не потискује и не поништава страсне силе душе него их управља према Богу. дело..зо).бијају познање и заједницу са Богом. 2. 133). оне му стреме и задо. остане бестрасна" („400 глава. Човек се на тај начин потпуно потчињава ђаволу и скрнави лепоту своје душе" (јеромонах Артемије Радосављевић. а вољни у тиранији. 4. који су најделотворнији по питању исцелења. ми не умртвљујемо страсти. 83). јер из тога се у уму рађају страсне помисли. нав. што ћемо објаснити касније. На ово се од.лити. углавном бих желео да нагласим да су телесне страсти изопачене енергије душе. жељни део у самољубљу. „Нису јела зла.. Завршавајући овај параграф. Природно стање човекове душе. онда ништа од Богом сазданих бића и догађаја није зло" („400 глава. и свимумом својим. која је превасходно здрава.. Максиму Исповеднику".2. жалост. 88. „зло је болест душе лишене свог природног здравља. Григорије Па. „Злоупотреба разумне силе је незнање и неразумност. дакле. него их преобража. очишћују страсни и разумни део душе. представљају неприродно кретање душе и услед тога значе умирање. 2. Страсти плотског. смрт и болест душе. Ми. када оболи једна од сила душе. Када. приликом напада на стра. већ сујета [пра." стр. Григорије Палама учи да постоје „блажене страсти и заједничка дејства [енергије] душе и тела које не прикивају дух за тело него узносе тело ка оном достојанству какво поседује дух". љубав и целомудреност. Правилна употреба ових сила је знање. 2. дакле.већ блуд. Ако. том. стр. .Исход тог природног кретања је љубав.

свађе. хвалисавци.19-21).Тим.ње. 3. издајници. безосећај. пише: Како не маришеда познају Бош. среброљубље и сујета. стр.28-31). хвалисави. 5. Самољубив је чо.следње дане": Али ово знај да ћеупоследње дане настати тешка време. насилници. пуни зависти. 72-72). Јер ћељуди бити самољубиви.Нувај себе мајке свих зала.хова мајка. Подела страсти и њихов развој Сада. Апостол у наставку наводи телесна дела. Максим набраја васцело „потомство" само. нечистота. који имају изглед побожности. дошаптачи. α силе њезине су се одрекли (2. чарање. 1. предаде их Богу покварен ум да чине штоје неприлично. св.сти.љивост и сладокусност [уживање у добрим јелима] узрок су раскала. страсти које узнемирују читаво наше биће. св. среброљубиви. богомрсци. блуд. бесрамност. Три наведена одломка у целини указују на стање у каквом се на.чу и рађају се све остале страсти јесте самољубље. самољубље. неваљалства. Дефинишући самољубље. односно стомакоугађа. пијанства.јимо. раздори.17). напрасити. јер верујемо да ће то помоћи хришћанима који се подвизавају добрим подвигом. главна страст из које происти.на. Истовремено ћемо покушати и да их набро. 84). надувени. . као што сам и раније говорио. више сластољубиви него богоњубиви. Идолопоклонство. апостол описује стање људи „у по. неблшодарни.љиви. каже св. непомир. Максиму Исповеднику. У наставку ће. пако. неопходно је да најпре поставимо њихову дијагнозу.моме себи и жели да увек удовољи себи. неосетљиви. дело.2. назива га мајком од које проистичу многобројне кћери. Од ове страсти рађају се и три „прве страсне и најоштрије помисли. стр. Када се човекова пажња удаљи од Бога и када човек не мари за сједињење са Њим и извршавање Његове свете воље. непријатељства. када смо видели шта су страсти. опадачи. Гордељиви. Апостол Павле и у Посланици Римљанима набраја грешна дела.лази само у светоотачким списима него и у Светом Писму. Њих ко. Ако треба да се исцелимо од страсти. злоћудности.лази човек удаљен од Бога. Говорећи ο онима који су напустили Бога и клањају се идолима.1-5). „Многоговор. које сврстава . јереси. ко је лишен дејстава [енергија] Светог Духа: Јер тело жели против Духа.ме (Гал.век који прекомерно воли себе и од себе чини сопственог идола. пркоси. да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега (Гал. измишљачи зала. Апостол Павле говори ο телу. непомирљиви. α Дух против тела. непослушниродитељима. дело. и слично овима зα која вамунапред казујем. представљајући страшне последице самољубља. убиства. Максим каже да је оно „неразумна љубав према телу". То је истински „психограм" и изванредна рендгеноскопија човекове душе којом владају страсти. неразумни. док је њи. На самом почетку треба истаћи да се учење ο страстима не на.лашности. гнев. непокорниродитељима. гордељивци. лакомства.ни. невере.љубља. узрок и једног и друтог (тј. недоброљубиви. убиства. у наставку ћемо испитати њихову поделу и развој. хулници. неминовно се окреће са. Α из ових се рађа целокупан списак зала" (нав. свађе. α ово се противи једно друго.ји су испуњени сваке неправде. блуда. 5. раска. зависти. немилостиви (Рим. У спису „Таласију".мо анализирати светоотачка дела. себељубља". клеветници. непобожни. која су: прељуба. лукавства. сурови. а среброљубље и сујета мржње према ближњем. и раскалашности и Мржње)" (нав. неуздржљиви. Према св.шности. злоће. Добро је познато да апостол телесним човеком назива оног. У Посланици ученику Тимотеју. а то су телесне страсти: Α позната су дела тела. На другом месту. Максим.

плиткоумност. док је за вољни део душе карактеристично стомакоугађање. Мора се. хвалисање. Они су. стр. 100-104). пијанчење. које у себи садрже свако зло и оне су. вољни и жељни. Разлика која постоји између ова три Света Оца није суштинска. уображеност. 131. Од ове три велике страсти потичу све остале. раскалашност.дост.вање промисла (тј. Прва зла творевина жељног дела душе је користољубље. на грчком). шегачење. природно. Друга категорија укључу. најзад.ко друго расположење које не даје прилику за задовољство" (јеромонах Артемије Радосављевић. туге. хула.стано задржавање на њима". немар. „Тајна спасења по св. убиство и „непре. охолост. нечистота. Сваки од Отаца је.љубља. истицао другу страст. која од мрачне вуне души шије тамну одећу и покров". подругљивост. махнитост. многоговорљивост. будући да од помисли настају грехови. тиранија.бље. меланхолију. псовке и све томе слично. „Уколико они буду оборени и убијени. гне. злопамћење. среброљубље и сластољу. глупост. ниподашта. негодовање на свој удео). увек говорили на основу личног искуства. 350-351.кову душу и тело. заборавност. на.страсти. Свети Оци нису стварали философију. мржњу. злобу. похлепа. нагласити да је самољубље најтешње повеза.тичу из страственог дела душе". сујета. „Та три дива су (духовно) незнање. које је мај. повезане са одговарајућим страстима.вост. заборавношћу и лењошћу: када човек пажњу усмери на себе. мрзовољу.ва. среброљубље. У претходном погла. Према светом Јовану Дамаскину. разумни. заборавност. одакле происходи рађање свих других грехова . користољу. „из којег проистиче свака телесна нечистота" („Добротољубље". завист. прељуба. а другу страсти које удаљују од бола. сарадница и помоћница. безумље. Самољубље. малодушност. која је мајка свих осталих. стр. 1. мајке и господарице свих страсти. Максиму Исповеднику". љубомору. Грехови жељног дела су стомакоутађање. непријатељство. клеветање. Осим тога. Тих осам помисли су „помисли стомакоугађања. јадиковање.бље. презир. и ле~ њост. бесрамност. а то су славољубље. насиље. надменост. нити су анализирали сваку душу када су наво.дили ове страсти. лењост и незнање Бога представљају најпо. среброљубља. Грехови вољног дела су неосетљивост. . из самољубља.ни и жељни. одсуство саосећајности. равнодушност. богатством и телесним наслађивањем. Једну категорију чине страсти које воде (чулном) наслађивању. издању). њена сестра. у срп. јереси. дрскост.но са незнањем. нечистота. покушавајући да процени страсти и да открије ону. потиштеност. лакомство. вољ. које скрнаве Чове. пише да „постоје три силна и крепка дива". сплеткарење. гор. не. сузе. незахвалност и „саглашавање са греховима који по. мржња. осим тога. унинија [чамотиње]. Зла творевина разумног дела душе је славољубље.ка свих зала.разборитост. који се даље развијају у страсти. прижељкивање туђег. Првој категорији припадају следеће страсти: „стомакоугађање. а друга среброљубље. занемоћаће сва сила лукавих демона". блуд. том.стају три главне страсти. надменост. безнађе. Незнање. Овај исти светитељ наводи и осам помисли.је следеће страсти: гнев.умесно говорење.вољнију климу за развој страсти славољубља. Друтим речима. стр. Грехови разумног дела су неверје. блуда. разврат. злопамћење. неправовремену жалост. очајање. жалост. том. пркос и сва. не. заборавност и лењост „снаже и увеличавају темеље свих осталих страсти" („Добротољубље". Свети Марко Подвижник. 4. среброљубља и сласто. разметљи. то неминовно доводи до заборавности и незнања Бога.вљу нагласили смо да се душа рашчлањује на три дела. Свети Григорије Палама даје друту поделу. душа се рашчлањује на три дела: разумни.у две категорије. завист. аналогно својој личној борби и теми коју је желео да нагласи. жудња за празном славом.

као и страсти које припадају телу. Телесна страст је дакле плотољубиви живот „који огрубљује ум и чини га земним и зверским. подмуклост. страсти које припадају ду. Истина. 2. склоност према украшавашу.сујете и гордости" („Добротољубље". све врсте телесних удобности и удовољавања телесним прохтевима када је те. Васцели човек је окушао дарове Божије. стр. човекова душа била отворена за Бога и била храњена Божијом благодаћу. гордост. Напротив. ласкање.њеу Христу"Атина. „стомакоугађање. улажемо напор да ду. надме. „Телесне имају поводе од тела. љубав према вештаственом. Постоје. У складу са њом. прељуба. неразумна тута. Тако се појављују сластољубиве телесне страсти. а тело „облагодаћеном душом". Душа. дакле. Телесне страсти су. као да је то нешто природно. стр. окушао Божију благодат. То је смрт тела. Јовану Дамаскину.вању врлина" („Добротољубље".ње знамења и предсказања. каква се такође среће у светоотачким текстовима. љубомора.нила нествореном благодаћу. беспосличење. 233). и самољубље. 1979. хвалисање. не налазећи живот у души. малодушност. „тражи храну од тела. родоскрнављење [„крвосмешење"]. лењост и незнање. сумњичавост. „саглашавање са греховима који потичу из страственог дела душе и непрестано задржавање на њима".. 234-235). чије су телесне функције често заустављене. роптање.ње. 2. „Обоже.шу окренемо ка Богу да би се Њиме хранила.дели душе. дотеривање.. умишљеност. дрскост. безосећајност. сујета. том. бојажљивост. превара и свака страсна злоупотреба пријатности овога света. злопамћење.ле природне страсти. притворност. блуд. која се након пада одвојила од Бога.. И док је подела страсти коју смо до сада испитивали аналогна по.ло здраво. Душа се. човек је морао да се бори како би задобио потпуну заједницу и сједињење са Богом. 4. безверје. корен и извор сваког зла „а то је среброљубље. стр. Исто тако. неблагодарност. а душевне од спољашњих предмета" („400 глава. и никада му не допушта да се уздигне ка Богу или упражња. човекоу. свађа. том. страсти се деле на телесне и душевне. лажљивост. лакомство. то су и лутање мисли. клеветање. а друго душевне страсти" („Добротољубље". привезаност за земне ствари. а то су безбожништво. сањарење. завист. властољубље. преједање. . гнев. тело се. односно свака јерес. Свети Јован Дамаскин је прихватио да наведе телесне и душевне страсти. нечистота. 311). неке страсти су телесне. мужелоштво. убиство. хвалисавост. препреденост. уображеност. лажна учења. подвижништвом и животом у Христу. Према светом Максиму. али је он. Телесне страсти су и прорицања. напраситост. према св. посматра. осуђивање. светотат. чиме се освећује васцели човек. униније. зле жеље и све срамне и противприродне страсти: лоповлук." стр. истинског извора живота. и да би се тело хранило „облагодаћеном душом". и бива затворено у кружни ток распадања. разнолика сластољубља. којима се помрачује око душе и душом тада овладавају и све друте страсти. док човек настоји да из материјалних ствари извуче живот и радост" (Панајотис Нелас.стовима и према којем је. Тако су наста. Са своје стране. разбојништво. богохуље.ство [крађа свештених предмета].гађање. подмуклост и злоћа". глупост. Исто учење ο разликовању страсти сусрећемо и код Илије Презвитера који каже: „Једно су телесне. окреће спољашњим стварима и потчињава вештаству. То видимо у светитељима Цркве. стр. Душевне страсти су заборавност. а неке душевне.ши. бестидносг. дакле. страх. лицемерје. чаробњаштво. пристрашће. хра. 203-204). тајноједење.ност. том. суровост. пијанче. јарост. пре пада.ње. бојење лица. чак и у то време. потребно је да сада размотримо још једну поделу. 48). зверство. Познато нам је учење са којим се сусрећемо у светоотачким тек. похлепа.. мизантропија. а посебно душе.

... а у монашким друга врста страсти. уколико имају свега довољно. његовог начина живота и друтих чинилаца.Свети Григорије Синаит сажето износи целокупно учење Светих Отаца ο телесним и душевним страстима. а понекад од природе.1260-1261). пошто немају ни прилике за то" (15. Све оне сједињују се једна са друтом и једна другој садејствују. или нечист. Тако се страсти жељног дела сједињују са телесним.. а славољубље . понекад од поста. постаје идолопо. Оне који живе ван света муче у то време демони стомакоугађања и блуда. и на тај начин је човек у целини оскрнављен и умртвљен. као и гнев. поука. за време болести напада демон гнева. или пакомац. „Неумесни смех рађа се понекад од демона блуда.страсти тела. 155). Телесне страсти се даље могу поделити на страсти патње и грешне. а умне пак са мисленим страстима и страстима сећања" (Р.ти Јован примећује да „неке страсти из душе прелазе у тело. стр. Дуто спавање произ. 112).ге назване су урођеним [природним. страсти душе са страстима вољног дела. када нас обузме униније.чина живота монаха који се подвизавају у манастиру. непорочним] страстима. Овде видимо да човек не прима увек иста искушења. стр. који је идолопоклоник.но (услед околности) или због природних особина. а понекад и демон хуле. Другачије речено. морамо приметити да оне међусобно нису строго раздвојене.ту.5). ове дру. у мирјанским околностима преовладава једна. Човек. дакле. Једна је тесно повезана са друтом.жемо бити сигурни да нас узнемирава страст славољубља. стр. јесу пород све ове три страсти. Апостол Павле је јасан и категоричан: Јер знајте ово да ниједан блудник.ке само изданци других (страсти). тј подела на страсти монаха и страсти мирјана. Једно су страсти душе. Мајка гордости је славољубље" (исто). поука. Постоји још једна подела страсти. у зависности од његовог (духовног) стања.Он у наставку каже да „међу безумним страстима нема ни реда ни смисла. док су опет нешто сасвим друго страсти умне и мислене.илази некад од преситости. док се страсти патње деле на страсти болести и страсти казне [васпитне]. То зависи од његовог духовног стања. док је за монахе корен сваког зла у стомакоугађању („Лествица". Све оне су хотимичне. Свети Јован Синајски је од једног светог човека научио да је стомакоугађање мајка блуда. Да би то објаснио. све је ту неред и збрка". јуриша на њих тиранин унинија и незахвалности" (26. понекад од унинија. а ум умртвљен. када се чине услед нужности. Будући да се начин живота мирјана разликује од на. мо. све. жељне и разумске [словесне]. Претходно смо већ нагласили да се неки страсти сматрају „мајка. Душевне се опет деле на вољне.. Разликују се и страсти које се код монаха и мирјана појављују током болести. и њих су Свети Оци описали као страсти које се појављују или последич.. страсти жељног дела разликују се (од страсти) вољног или разумног дела. а неке „кћерима". а разумске на мислене страсти и страсти уобразиље. 26.. нема наслеђа у Царству Христа и Εοϊα (Εφ. Дута. Упркос поделама и набрајању страсти. Душа услед страсти бива болесна. Ђаво је довитљив и зна како да се бори са сваким човеком. и деле се на телесне и душевне. поука. Ово друго дешава се људима који живе у свету. Неке страсти рађају друге страсти.клоник и није у стању да наследи небеско Царство. а друго . док су не. „На оне који живе у све. Свети Јован Синајски пише да је за људе који живе у свету [мирјане] корен сваког зла среброљубље.ла са умним. а прво се збива са онима који се налазе у монаштву.С. Α ако живе на местима неудобним и подвижничким.ма". 150. а друге иду обратним путем. 161). а понекад од демона таштине.унинија [чамотиње]. када се чине кроз злоупотребу или пак нехотичне. 5. Он пише: „Страсти имају различите називе.. а затим и страсти разумног де.

" Уопштено говорећи. ослобођена окова уздржања. 2. изазива узроке страсти" (исто)." стр. 218). стр. тј. том. Када се човеков ум. Према св. најпре је нападнут ум. настаје страст. стр. 158). поука. или гнева. због чега се она приклања греховима. забе. У ономе што следи даје се детаљнији опис развијања страсти. постаје предмет на. „Неразборитост чула. долази до побуне страсти „и покреће се деловање [енергија] најропскијих чула" (Никита Ститат.ји напад.јег настаје страст. важну улогу у стварању страсти игра и жеља која постоји у нама. исто тако.пада". Свети Јован Синајски исцрпно описује развијање помисли из ко. а затим следи спајање. Григорије Палама пише да је сластољубље почетак телесних страсти и болест душе. стр. они су. кроз чула бивају покренуте страсти" („Добротољубље". јер за тим непосредно следе страст и катастрофа. „Ум је први који пострада". 78-79). или услед претеране зависти демона. Најпре посто.њем ума. стр. Осим заточеништва ума. Пре. као страст жеље. Свети Јаков. опет. „родитељи сваког зла су чулно уживање и злоћа" („Лествица". Врло је значајно да на овом месту испитамо како се грех развија у страст. које се извршава онда кад се наше помисли помешају са демонским. 219). а понекад од таштине. том. до самог греха" („Добротољубље". Таласију. Када се развеже узда најважнијих чула. α Јрех учињен рађа смрт(Јк. стр.ности и гнева. односно. или од многих других страсти.Многоговорљивост понекад потиче од угађа. од пристрашћа. 105). као што смо раније приметили. Када се грех понови више пута. Следећи корак је саглашавање и оно води ка томе да се грех и почини (в. у нашу душу бива посејано семе трагедије. 148-149). 274). Окорелост срца долази од ситости. Лицемерство од самозадовољства и својеглавости. брат Господњи. стр. од угађања стомаку или од таштине. дуго бави чулним стварима.лежили и њихове узроке и развој. „Када недостају духовна љубав и уздржање.4-5). Исихије Презвитер приказује пут који следи страст.зи. Хула је управо плод гордости.ма св. том. или туге.шава сеуглавном преко очију („Добротољубље". Због тога СВИСвети Оци истичу настојање да ум не буде заробљен неким чулним предметом или идејом. страсти покрећу три ствари: а то су „сећање. „сигурно да има страст према њој. Ловеккоји свој ум привеже за чулне ствари.ри. или злопамће. Униније: понекад од преситости. 26. 3. 2. Злоћа проистиче из уображе. Тада жеља затрудневши рађа ϊρεχ. Када се та помисао дуто задржи. Када је неки од браће упитао авву Сисоја: „Шта да учиним са својим страстима". Заточе. Свети Оци се нис:у задовољили искључивим набрајањем страсти. Као познаваоци ове унутрашње борбе. од неосетљивости.. Α често долази и као последица тога што смо ближњег осуђивали за исти грех.". стр. а понекад од недостатка страха Божијег. отуђи се од духовне љубави и уздржања и прихвати дејство демона. Заступајући православно предање исцелитељског поступка. покреће се страст. 114). Утискивање тих слика извр. Максиму Исповеднику. том. 57). а затим и до опипљивог дела.ша" (св. 1. . „Тада долази до нашег саглашавања.. „400 глава. том.. описује то ста. Он покреће зло и путем чула уноси у душу представе чулних ства.ња стомаку. „400 глава. најпре сећање уноси просту помисао у ум. св.ње: Свакош искушава сопствена жеља која ϊα мами и вара. 4.Максим Исповедник. 1. стр. или од блуда. То пристрашће дола.. старац му је одговорио: „Свакога од нас искушава његова сопствена жеља" („Старечник". „Добротољубље". нарав и чула" („Добротољубље". или од среброљубља.

зависно од духовног стања подвижника. деца траже и новац. борбу и тзв.„Према објашњењу мудрих Отаца. Свети Григорије истовремено износи и једно занимљиво запажање. код сасвим мале деце [младенаца] развијају страсти користољубља и сре.. са љубављу блуд. познавалац скривеног унутрашњег живота. глухоћа за основани прекор. Оваквом борбом може се заслужити или круна. поука. Истина је да не можемо лако разликовати телесне и душевне стра. стр. Најзад. Тако се са „гостољубљем преплиће сто." Ο поробљењу се различито расуђује. Страст подлеже код свих људи или буду. пазе да са водом не захвате и по коју жабу" и повезује то са врлинама. То није грешно.вањем". страст. . „ми често вршимо и оно зло што се тајно са њима сплело". Расуђивање спада у велике бла. „Поробљење је насилно и невољно завођење срца или трајно општење са предметом. 15.сније појављује и страст сластољубља („Добротољубље". док се ка.њу да их запазимо.ја болесне душе". исцелитељ. током детињства страст славољубља.носно користољубље и среброљубље. јер су демони који их покрећу обично прикривени и нисмо у ста.дрошћу препреденост. када поодрасту. леност. Због тога је потребан добар терапеут. „При.јање значи разговарати са тиме што се појавило. спајање. према св. У нешто старијем узрасту.годатне дарове Светог Духа. са радошћу понос. Ни овакво стање још увек није грешно. са кроткошћу подмуклост. односно као борбу душе и њену битку да грех не буде почињен. 100-105). Славољубље се показује у два облика: први је светска слава која тежи „телесном украшавању и раскошним одеждама".сти.ћем покајању ИЛИбудућој муци" („Лествица". На крају долази страст која је. „Борбу одређују као равнотежу снага између онога који напада и оног који се брани". поробљење. или казна.стр. Страст је зла. без обзира да ли са страшћу или бестрасно". а са смиреноумљем дрскост" (26. Ово може бити добро или лоше. Са ћутањем се преплиће уображено достојанство учитељства. својеглавост. с обзиром да ли се догодило у време молитве или у неко друго време. „када бринемо ο телу да бисмо удовољили његовим жуд. то нису обележ. који је због расуђивања и лечења постао сасуд Светога Духа.. будући да се природне страсти не могу осудити: њих је створио добри Бог „како бисмо кроз њих живели у добрим делима". са му. Свети Гри. или слику било чега.станак је сагласност душе са оним што се јавило.мер и каже да „људи. млитавост. развија се и сластољубље. могли бисмо рећи. стр.. са надом немар. 111). који дођу на извор по воду. која напада вр. уз чију се помоћ непријатељ припрема да развеје духовно богатство душе. са љубављу (осим блуда) осуђивање. Укратко. треба разликова.своје ствари. „Спа.макоугађање. односно стомакоугађање.лину и испољава се у лицемерју.вољубља. Блажени Оци одређују приступање као просту реч. Као додатак опису претварања помисли у страст. Он за то даје бројне примере.њама".. наглашавамо да се. која се поново појављује и уноси у срце". одговарање. Касније. Свети Оци су приказали и начин на који се страст развија током времена. Свети Јован Синајски наводи један при. са расуђивањем превиспреност. Григорију Палами.брољубља [похлепе]. а други је сујета [празнославље]. 4. „порок који се током дужег времена страсно угнездио у души и који је кроз навику постао као њено природно својство.ти приступање. након користољубља и сла. а из њега и „свака телесна нечистота". поука. Иако се „сластољубље и природни нагон за рађање [тј. сједињено са ужи.горије Палама каже да се страсти развијају још од раног детињства. развија се страст славољубља. због чега мала деца желе да при. од. и то следећим редом: најпре се развијају страсти жељног дела душе. са чистотом огорченост. Чак и када чинимо добра дела. пристанак. том. са безмолвијем униније и тромост. полни нагон] запажају још код одојчади.

2.протставља свим осталим злим духовима" (27. међутим. онда то повређује тело и скрнави душу" (св. Потребно је да будемо веома опрезни у погледу „жабе". стр.ће је да човек има страсти. Када је.вољно одрекли имања. дошло неколико људи и почело да га хвали због његовог безмолвија. Другим речима. том. тако и ум који још није стекао бестрашће. указује им на ту. 218). Максим каже да се ствар [πράγμα].сном старцу са даром расуђивања. праћен смиреношћу или узнемирењем. Исто тако се и „демон среброљубља жестоко бори са онима који су се добро. Мисао је голо сећање нечега од реченога. „постоји демон среброљубља који често глу."стр. Отуда је јасно да се захтева велика пажња како би се разоткриле страсти. 91).жан живот сиротиње. и други начини да приметимо постојање и деловање страсти. ]ован. али да их не спроводи у дело" (нав. 264-266). Α постоји и демон славољубља.метити постојање страсти. сујета. Јован Лествичник) износи један слу. потребно је да укратко изложи. сгр. На основу овог одломка схватамо да је могуће да човек буде преиспуњен страстима. зле жеље и сл. На неколико места смо већ писали ο томе да страсти умртвљују ум..ликовали демонску злобу. Због тога је и неопходно потпуно исцелење. а страст је неразумна љубав или безрасудна мржња према нечему реченом" („400 глава.већеној (Богу). Знак да делује добровољна страст јесте „човеково узнемирење када га због ње прекоревају или исправљају". а да то и не примећује. том. стр. или да није ни свестан њеног деловања" (азва Доротеј. поука.".. мисао [νοήμα] и страст [πάθος] међусобно разли. наравно. изд). 186-187). Грехови су дејства страсти. Да бисмо довршили овај одломак. авва Доротеј каже да је грех једно. дело. 1.жући се ка познању ствари. Када пак смирено прихвата прекоре.је на постојање страсти.159). Како каже св. усрп. како би их то навело да од незаинтересованих за материјална добра поново постану материјалисти" (26. истог часа је „помисао сујете потиснула помисао лености". „Најгоре страсти су скривене у нашој души и показују се само онда. 171).мо које су то страшне последице страсти. припада бестра. када бивамо преко. због чега је пожелео да напусти келију. Свети Оци у својим делима истичу и начин на који можемо при.рени за своја дела" (св. Таласије. жена. мржња. јер се није догодило да почини грех.вести искусан духовник са даром расуђивања. Због тога нам је изнад свега потребна велика опрезност. узди. дело. Та страст скрнави извршавање заповести. злато и сл. Максим. „Када се страсти пробуде у остарелом телу или души пос. 162).ми смиреност. Истакнуто место. а страст Друто. који ће мотрити на кретања душе и исправљати нас. опет пада на земљу вучена узицом. „400 глава. Постоје. стр.лински живот а да у ствари служимо делима ђаволским и одгајамо страсти. прекор. пада опет на земљу привучен страстима" (св. Марко Подвижник. 54). које ће спро. а то је најчешће страст сујете [празнославља]. указу. стр.чај и каже да га је надвладао демон тромости. онда то значи „или да је поражен. хотимичне или нехотичне. покушавши да лети. „Добротољубље". „Могу. Покушавајући да прецизно опише шта је страст. стр. 393. нав.. „Добротољубље". . Па када не успе да их савлада. Страсти.Страсти су гнев. св. стр. сластољубље. међутим.ње милостиње" (исто. Тада се зачудио начину на који се „овај демон су. Он (св. „Као кад птица везана за ногу. како бисмо чак и у извршавању врлинских дела раз. „Ствари су човек. који подстиче на дава.. поука. Желели бисмо да потпуније развијемо ову тему. Може се десити да сматрамо како водимо вр. 648).кују. Разликујући страст игрех. стр.

јер ово двоје бивају посредници Царства Небеског. Да би се ум ослободио и наслађивао Богом.ти ни духовну поуку" (исто. исцелење страсти превасходно подразумева њихов преображај. 221). У сваком слу. 2. „Убијање стра.пијске поступке.њама. тако врло често бива и са узроцима који прљају душу" („Лествица".маљско. стр. 498).тељског „материјала". 2. Најпре морамо објаснити неколико ствари. прихватањем исцелитељског поступка. Е.стр. изазива у нама болест тек после извесног времена или дан касније. стр. Једна та. овај одломак јасно показује да страсти чине душу болесном. него даубијамо страсти" („Старешик". Таласије. као што су страсти и не. Свако. стр. 3. где ће се наћи и мучити она кажњена тела. неопходно је духовно исце.ји су изашли из ђавоиманога и ушли у крдо свиња које су се затим уда. у оном неизрецивом огњу. шкодљива за наше тело." стр. „Душа острашћеног човека је радионица злих помисли. 219). видеће да се у њима налази мноштво исцели. природне. саучествујући са душама у страшним пат. 11. коју Православље треба да пренесе савременом посрнулом свету. 108). „Добротољубље". „400 глава.П. Будући да су бестрасне тј. „Страсти су пакао.јамо тело. Максим Исповедник. у потпуности умртвљују ум и стварају наш пакао. У томе се углавном и састоји исцелење страсти. 225). 67). „Свиње су углавном они што носе одежду запрљану телом" („Омилије". Тим питањима ћемо се бавити у ономе што следи. Те муке су почетак. у тами.ква зла душа ствара ризницу зла" (св.. Страсти. треба да раз. Григорије Палама каже да свиње због своје нечистоте означавају сваку злу страст." (авва Доротеј.101). 15.. Тумачећи (јеванђелски) одломак у којем се говори ο демонима ко. „Добротољубље". јер су сасвим актуелне. што смо прет. стр. Таласије. поука.јих страсти које је сажижу и прождиру". Он неће прихвати. Као прво.дело. будући исцелитељска наука.дакле. Исцелење страсти Сада. св. незнатан предукус оних друтих мука „на страшним местима.знање посредници вечног мучења" (св. Уверени смо да је порука. а неће бити уништена.. али смо само делимично упознати са начином исцелења или нам је он чак и потпуно непознат. „Осуде достојне страсти су окови ума.. привезују човека за зе.сти" треба најпре схватити у смислу њиховог преображаја.ходно већ описали. најзад. природно је да оне. Многи од нас схватају да су болесни и осећају се духовно оболелима. То је главни део овог поглавља. у наставку треба да говоримо ο теми исцелења. том. стр.зивају у целокупном нашем бићу. Острашћену душу увек кажњавају њене рђаве навике и стално носи са собом горко сећање и болне приговоре сво. порука ο његовој болести и истовремено. нав. У следећем поглављу говоримо ο исцелењу страсти. Максима Исповедника. Авва Пимен је рекао авви Исаку: „Ми нисмо научени да уби.виле у мору. стр. том. „Страсти умртвљују ум и он не прихвата савет. када смо постали свесни великог разарања које страсти иза.вије ове теме. Морам признати да сам. „Плата за трудове врлине је бестрашће и (духовно) знање.чају.Е. Мислим да Православље. ко буде читао стослове [„главе"] ο љубави св. Као друто. порука ο његовом исцелењу.лење. „Свака страст доноси са собом семе смрти". непорочне страсти изопачене. у . треба приметити да Свети Оци у својим делима указују на многе тера. који га привезују за чулне ствари" (св. „Као што храна. 208). буду преображене.

другачије речено. Сагласност која извршава (грех) и постаје грех назива се грехом учињеним на делу. 5. који су оби. Указали смо на из. Сваки појединац мора применити властиту терапију под духовним руковођењем савремених „живих личности". односно принесемо Богу. док у Посланици Гала.5-10). обдарен расуђивањем. То смо претходно већ размотрили. постаје личност.тавалиште Тројединог Бога. Који ϊα је саздао (Кол. „Све ово. запа.". У другој посланици духоносни апостол даје исту поуку: Α блуд и свака нечистота и лакомство да се не спомиње међу вама.стота је пристанак воље на грех. злу похоту и ла. него радије захваљивање (Еф.. послушношћу и жељом за исцелењем.тима пише: Не будимо сујетни. који постаје образ и подобије Божије. износе његова основна начела..ште и дају различита правила или начине за његово исцелење.ти да удовољи антропоцентричном начину живота. Ми ћемо их споменути у тексту који следи. Свети Оци су сасвим свесни циља овог терапијског поступка. нужно је и има су. Не лажите један друШа. према лику Онога. пакост. а када већ постану храм Светог Духа. прилагођени друштву.. Нечи. Хришћани.ставно постали добри људи. страсти и исцелењу страсти. Многи одломци из Светог Писма говоре управо ο томе. Ми се не трудимо да бисмо једно. изазивајући једни дру!е.вести општа правила исцелитељског поступка. него да доведе до заједнице са Богом и да то виђење не буде огањ који ће спалити. Максим много већу пажњу поклања изучавању помисли. циљ терапије није да човека учини бољим у друштвеном погледу ни. љутину.штински значај. Апостол Павле даје следећи савет Колошанима: Умртвите. хуљење. као удове телесног мудровања. који се обнавља за познање. завидећиједни друшма (Гал. говорећи ο човековом исцелењу. Срце којим су овладале страсти није способно да воли. Као следеће запажање наводи. што год је непристојно. јер се „љубав према Богу и човеку рађа у бестрашћу". ко приступи и затражи са смирењем. Другачије речено. тај метод даје опитан исцелитељ. него светлост која ће просветлити.витоперено стање какво су страсти створиле у нама.. јер свукосте старог човека са делима њеЈовим. ни срамотне ни луде речи или шале. То указује и на циљ терапије.ћава страст. апостол је овде телесно мудровање на.3-4). И обуко. 5. најпре морају да се духов. Α сад одбаците и ви све ово: шев. дакле. Све ово указује на неопходност исцелења. Снажно је наглашено човеково исцелење. Због тога ћемо овде на. а то су страсти.мо чињеницу да Свети Оци. очекивао да овде пронађем неколицину правила везаних за љубав и опис њене вредности. дакле. нечистоту. и да би постали храм Светог Духа и обитавалиште Божије.26). али исто су тако свесни и различитости циљева које људи . тј. не смеју бити нечисти.но очисте.звао „земљом". а лакомошћу материју [ствар] која рађа и уве. 3. заповедио јебожанствени Апостол да умртвимо" („400 глава. Страшћу је назвао страсну помисао. 53). страст. а „блудом" грех учињен делом.време када сам желео да читам ово дело. стр. Одмах сам. Исцелење болести наше душе. они имају у виду човека уоп. Другачије речено.зио да св. тада одбацујемо старог човека са његовим делима и жељама и облачимо се у новог (човека). али морамо нагласити да сваки човек захтева сопствени исцелитељски метод. Ономе. треба и да остану чисти. Злом жељом назива се „просто примање похотне мисли (у уму)". као шшо и доликује светима. Према светом Максиму.комство.сте се у новоГа. Када све то умртвимо (а касније ћемо видети на који начин) и преобразимо. међутим. штоје идолопоклонство. удове своје који су на земљи: блуд. саглашавање са грехом. срамотне речи из уста својих.

" стр. Неопходно је истаћи да исцелење страсти не зависи нити искљу. тако ни без Исуса не може бити спасен нити ући у Царство небеско" (св. 2.„Душа се може супрот. а трећи чеда Божија. Макарије Египатски.православно монашгво". врло добро знамо да су телесна. Према учењу Светих Отаца. Умртвљавање страственог дела душе не значи да ћемо га „затворити и у самима себи учинити неделатним и непокретним". α ово се противиједно другоме. У нашој Цркви је све богочовечанско. 5. наш основни циљ је ступање у заједницу са Богом. стр.гавају страсти из страха од других људи". 7. Апостол Павле у својим Посланица. свесни да уну. односно. који живе у Христу. 5. истина. 2. каквим хришћанин живи унутар Цркве. плотска дела страсти. Ако Духом живимо. у делу митрополита Дионисија „Ис. страсти ϊρεχοβне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси. а неки „сеослобађају (страсти) по судовима Божијим" („400 глава. Ми. α Дух против тела. Захтева се непрестано исцелење.ставити греху. Свети Максим каже да „неки људи избе. Једино су људи Христови. да се боримо и узвратимо стреле". греје га благодат Божија и он се . управо и јесу оно што преображава и исцељује страсти. Ми смо. без језика не може да говори. када је обда. Ав. „Тријаде".пеше тело са страстима и жељама. „Као што човек без очију не може да види. Најпре се мора дати благодат Божија. неки „по уздржању". други најамници.сте хтели. Гал. стр. него зато што их уистину мрзи и каже: „У потпуности их мрзим" (нав. Када човек „ходи по Духу". 5. 646). 372).точно . Ми прихватамо сваки од ових духовних узраста. 23). 63). односно и Бога и човека.. док је „искорењивање" страсти и њихов суштински преображај дело Божије.бро знају да неки људи желе да се ослободе страсти зато што изазивају много бола. извршава се Христовим дејствовањем [енергијом]. без ушију не може да чује.ма често наглашава ту чињеницу: Кад бијасмо у телу. 371-на грчком). На нама је да водимо рат против страсти и греха.(себи) постављају. дело. а неки пак због љубави према Христу. Α сад се ослободисмо од закона умревши ономе што нас држаше. нисте под законом (Гал.рен благодаћу Тројединог Бога. без ногу не може да хода и без руку не може да ради. да слу. Ако сте пак Духом вођени.24-25). на шта смо претходно већ указали (в. чак и у погле. Григорије Палама. То ОКрета.19-21).ду самог циља овог поступка. „да се супрот. и наша љубав према Богу као плод Светог Духа.5-6). а то је божанско надахнуће.ва Доротеј истиче као правило да човек не треба да жели ослобађање од страсти зато да би избегао муке. и похоту телесну нећете чинити.ње према љубави Божијој не извршава се без опита љубави. преображава се васцели унутрашњи свет. „Духовне беседе". и да је неопходна синергија [садејство] и једног и другог. У сваком случају. односно исцелење. То није истински диљ православне терапије. Осећање љубави Божије као заједница са благодаћу Божијом. нити искључиво од Бога. пак. да чините оно што не би.жимо Богу у новоме духу α не по староме слову (Рим. Светитељи врло до. други у жељи да задобију рај. избављени од тела и телесних жеља. када се у човеку распламса љубав према Богу..тар Цркве постоје различити духовни узрасти и стања. Јер тело жели против Духа.ставимо. стр.16-18). по Духу и да ходимо (Гал. али наглашавамо да стремимо достизању треће категорије. које се дарује целокупним духовним животом. него да ћемо га „од његове привезаности за грех окре.нути љубави Божијој" (св. Први су слуте. неки се придржавају речи Божије страхујући од пакла.чиво од човека. али без Бога није у стању да победи и искорени зло" (исто. исцељен је изнутра: По Духу ходите. рас. Човеково очишћење. које сачињавају свет греха: Α који су Христови.

Максим Исповедник. Од суштинскогје значаја да се то учини. „Треба. Сили Христовој. исто тако. у срп. Да бисмо стекли поуздано самопознање. него и сами овај наш привремениживот" (св. желимо да нагласимо и чињеницу да су свето Причешће и заједница са Телом и Крвљу Христовом дело. стр. Познање сопствених грехова и оболелости душе је. Свети јеванђелиста Јован пише: Ако речемо да греха немамо. 161). Од нас се најпре захтева самопознање. 170) и „човек ће прогнати демона (оне) страсти коју је победио" („Старечник". није довољно да користимо различите исцелитељске поступке како бисмо прекрати. односно да секлонимо и најмање помисли да смо задобили неко добро. убио је демоне" („Лествица". осим тога. Другачије речено. јер „ко је побе. а исцелење се никада не окончава. не можемо доћи до самопознања.жанска благодат. дело. У наставку ћемо покушати да се осврнемо на то садејство [синергију] човекове воље. 26. исто тако. јер нас на нашем духовном путовању непре. поука. убеђујући га да презире не само чулне ствари. 100). 173). стр. „Непрестано испитуј и обележјастрасти. Самопознање наших страсти је најтешње повезано са покајањем и исповешћу. 460).8). „400 глава. Самопознање је неопходно и стога што у човеку постоје три ста.зерцавање Бога. 26. стр. стр.сим. Свето Причешће је лекза бесмртност. Уколико то не постоји..шавање греха на делу. дакле.нав. издању). Неопходно је да прекратимо извр..стано вребају стагнација и самозадовољство.Јн. Потребно је. „Љубав Божија. и да их преобразимо у љубав према Богу и људима. „400 глава. када делује бо.творна помоћ у човековом подвигу очишћења душе.дио страсти. поу. стр.ња: „Постоји покретање страсти.ка. самопознање као свест ο сопственој грешности и страстима значи со. и први степен .. себе варамо. Отуда је јасно да се исцелење од страсти дешава онда." стр. овладавши умом. њихово обуздавање и њихово искоре. 104). јер духовни живот представља бесконачно путовање. поука. стр.вати и човекова воља. свети Петар Дамаскин за друго познање сматра „познање наших сагрешења и доброчинстава Божијих" („Под.жност мора да буде: не помислити ни на часак да поседујемо било какву врлину" („Лествица".освећује. Све дотле док наша чула дејствују телесно. 1. а осмо будућем веку. дреши га од окова. Захваљујући свом огромном духовном искуству.стр. пазити на ум у односу према стварима да би се сазнало према којој он има страст" (св. будући да смо болесни и да су она сједињена са нашом природом. па ћеш тада схватити да у себи имаш пуно страсти" (исто).ли деловање страсти. Описујући осам духовних созерцања од којих седам припада овом. која има улогу од највећег значаја. и истине немаунама (1.ће да победи страсти. 38. неопходно је да „никада не престанемо испитивати где се налазимо у односу на све страсти и врлине: у почетку.њивање" (авва Доротеј. Будући да се охолост преплиће са одважношћу.Друтачије речено. мора садејство. Непрестано се очишћујемо да бисмо задобили заједницу са Богом. Мак. Због тога се благодат Божија дарује кроз Свете Тајне. Ми. То је од суштинског значаја. „наша стална ду. да надвлада демонску суштину. а особито страсти.Што се тиче страсти и врлина. 57). љубав Божија. Свети Оци су свесни да се „обележја" страсти не могу лако са сигурношћу препознати. у средини или на крају" („Лествица". Незнање ο болести ће учинити да останемо неисцељени. Од великог је значаја да будемо свесни свог духовног стања.". 26.. неопходно је спољашње безмолвије.сетник пустињског трезвеноумља". човекује готово немогу.

стр.штеник дела на земљи.стите Грехе. 72). а умилење даје утеху човековом срцу. Осим тога. „Уколико је дијагноза телесне болести непоуздана и само у неким случајевима позната. Потребно је. које су откривене. 3. опраштају им се. као што ни исповедање духовном исцелитељу не може заменити исповедање кроз молитву. 4. . а уколико се не исповедамо како би требало. Овај одломак јасно показује „какве је части Дух Свети удо. задржани су (Јн. и којима задржите. стр. „Када селекар изговори неспособношћу да нас излечи морамо отићи другоме. да увек будемо спремни. Господу морамо пону. „Доброто. страсти душе се много теже разумевају" (Никита Ститат. 7. том. 34). стр. према речима св. стр. када се молимо Богу и исповедамо своје грехове. „Дијагноза за болест душе је непоузданија и много слабија". 47). Најпре морамо истаћи да у библијским и светоотачким текстовимапостоједвавидаисповести. У сваком случају.хова духовном оцу. Сигурно је да за успешно исцелење су.ло пажљиви како наша савест „не би заваравала саму себе погрешним уверењем да је исповест коју је понудила Богу довољна" (исто. а друга исповест коју казујемо ду. не поседују сви благодат духовног свештенства. Ако нам добри судија саветује да се исповедимо пред свим људима. односно. Од суштинског је значаја да се повежу ова два облика исповедања.Према светом Дијадоху Фотичком. светитељ нас опомиње да будемо вр. Потребно је. јер „Бог на небу одобрава оно.дити дубоко и непрекидно покајање чак и због својих невољних са. 643). јер је основно начело да су ране.ховном лекару. То је бол срца.ховном лекару. 643). исцељене. него се и лече" („Лествица". 4. свети Јован Лествичник каже: „Умилење је непрестано мучење савести које унутрашњим исповедањем расхла.повест изазива умилење.грешења и не треба да се заустављамо „све док се наша савест кроз сузе љубави не увери да нам је опроштено" („Гностички стослов". Исповедање Богу кроз молитву не може заменити исповедање гре.231). Сви свештеници могу да врше Свету Тајну Исповести.кајање је самозаборав природе. исповедимо се свом добром судији". „иако живе на земљи.230. онда се то још више односи на духовне болести". Првајеунутрашња [духовнаЈ исповест.стојио свештенство" (свети Јован Златоусти. поверено служење небеском". да у циљу свог исцељења притекнемо ду. поука. Свештеницима је. „Пре свега. поука. као што неко заборави да једе хлеб свој" (исто).231). стр. осим тога. Овде дакле говоримо ο Светој Тајни Исповести. Солун1977 нагрчком). јер без лекара се ретко ко излечио" („Лествица". „О свештенству". стр. стр. Говорећи ο умилењу и дефинишући његов смисао. стр. Златоуста. признање сопствене грешности. дакле. Унутрашња [духовна] ис. „у часу нашег исхођења обузеће нас страховање од неизвесности" (исто. што све. док је његов спољашњи израз исповеда. ми то морамо и учинити. То је самообмањивање. Бог им је дао право да опраштају грехе: Примите Дух Свети! Којима опро. 48.ње.покајања. 301). Господар потврђује одлуке својих слугу" (исто. 20. ο чему смо већ говорили у посебном поглављу. исцелитељ. коју кроз молитву приносимо Богу. који је уједно и наш исцелитељ.ђује ватру срца" („Лествица". „Ране које се открију не само да се не погоршавају. „По. тј. дакле.С. то често чинимо на неодговарајући начин и живимо у самозадовољном уверењу да смо своје грехове исповедили. исповест подразумева дубоко покајање и збива се у атмосфери покајања. Р.штински значај има добар лекар. али не могу сви да исцељују.22-23). „Поред тога. који доводи до „самозаборава природе".љубље". поука. Светитељ ово пише стога што ми. неопходно је да се након исповедања кроз молитву посети духовни отац.

вања те озледе. појављује се унутрашње спокојство. 292).Вредност исповести истицали су и многи савремени психијатри. Нико га друти није направио него моја сопствена лакоумност. „Не скривај своју бруку" (исто. а са друте да захвалимо свом духовном исцелитељу. поука. морамо се понашати и размишљати као осуђеници. Духовни лекари обично бивају нападнути од оних које исповеда. одрешитим признањем и молбом на коленима ублажавају строгост судије и гнев његов преображавају у милосрђе" (исто. 132). стр. Душа се исцељује благодаћу Божијом.на одважност да би своју озледу открио духовном лекару. па ипак није осетио никакво олакшање. уместо да се затвара у самога себе. Током Свете Тајне Исповести извршава се духовна операција и болесник показује отпор. Међутим. стр. Упоре. Не треба се стидети или. За човека је од највеће важности да се отвори. али је неопходно да се тај стид превазиђе. 47). након покази. ο чему говори и свети Јован Лествичник: „Ником поникни и ако је мо~ гуће ороси сузама ноге судије и лекара као да су Христове" (исто. Говорећи језиком Цркве. скруше.вест уклања сву нечистоту из душе и зато нас. Овај пример показује истину да исповест не подразумева само људски напор него. па и само лудило. 46). распламсава срце и тамо. 46). Када одлучимо да се исповедимо. Зато је савет који упућују Св'ети Оци јасан: „Немој се гневити на човека који те и нехотице оперише као хирург. 23. бивају исцељене све ране. 13). међутим. стр. Нико други није крив .3.ни човек. Ни пост ни бдење неће бити од велике користи. које је надахнуто Утешите. Природно је да човек осети стид када треба да исповеди своју озледу. кроз духовног оца. „Добротољубље". Вредност исповести осећамо и на делу. где постоји жаљење. неопходно да се уистину исповедимо.већ једино мој немар" (исто. Α ко их прима. 47). ни дух. Неопходно је нагласити да покајање. 2. тада запо. поука. сједињено са Светом Тајном Исповести.но говорећи: Моја је то рана. треба превазићи стид због греха и показати га. стр. прекоревајући себе. када човек зна како да се.чено. „демони често имају обичај да нам саветују или да се уопште не исповедамо или да то чинимо у трећем лицу. 136). стр. с једне стране.чиње и духовно исцелење. и деловање силе Божије. Човек који је у том стању задобија . „преузми и сву кривицу на себе.до са откривањем болести. Када своје унутрашње ране откривамо духовном оцу. мора подстаћи да прекоримо себе. стр. наравно.њем. 2. Непосредно након тога. благосиљај га јер ти је по домостроју [промислу] Божијем на тај начин био ОДкористи" (Илија Презвитер. Свети Јован Лествичник саветује: „Покажи слободно своју озледу лекару". Спокојство преплављује и душу и тело. Од човека се. може да избегне многе душевне болести.зла" (исто. али је. уколико се ови други нису исповедили са смирењем и самопозна. том. ни тело. или да кривицу за свој сопствени грех пре. постојање греха нас и телесно исцрпљује и ми га доживљавамо чак и као телесну слабост. уколико нису сједињени са исповешћу. захтева духов.ју. Постоји прича ο ревносном монаху. 22. Боље је да погледаш на гнусобу коју је уклонио и. Другачије ре. исто тако. који је око двадесет година исцрпљивао своје тело постом и бдењем. боље речено. отвори Богу. Исти светитељ потврђује да је видео како осуђеници „држањем које изазива сажаљење. „Ко не трпи прекоре.љем. а страст је већ била ишче. стр. „Још ни из келије старчеве није био изашао. испољава страст. ослобађа се ланца којим је био свезан" („Лествица".бацујемо на друге" (исто. када је одлучио да ту помисао исповеди духовном лекару и да је запише на папир. оче. Испо. Покајање. истог часа је био исцељен. мученом хулним помислима. Мој је то ожиљак. нити шта друго . лечи човекову рану. поука. Будући да је ђаволу позната вредност исповести. стр.

„Да би срце постало скрушено и смерно. осим сиромаштва духа" (исто.311).лама разликује у души три дела . у којем бесне страсти користољубља и сребро. 3. Када се . 179). Веома је карактери. „још није добио опроштај" (св.лима и лече" (Никита Ститат. До човековог препорођења не може доћи без његовог потчињава. стр. Овде ћемо описати само опште начине исцељења страсти.ко је немогуће да поново задобијеш чистоту девствености.ди. Григорије Палама у начине за исцелење страсти славољу. јер си на различите начине пао у оскрнављење и телесне страсти". 26.сти. човек је може обновити сузама другог крштења. дешава да подле душевне страсти не буду исце. „Ако се човек не потчи. том.ше. Свети Никита Ститат саветује: „Немој у свом срцу говорити ка.ња духовном оцу који ће га исцелити у Христу.љубља.". стр. где бол покајања надвладава душу страдањем и топлином и где у умилењу теку реке суза. телесне и душевне страсти. шта томе претходи. стр.. исцелићемо некористољубљем [нестјажатељношћу. Онај ко се није ослободио од страсти благодаћу Христовом. поука. У наставку ћемо покушати да опишемо како се лече три дела ду. одсуством љубави према богатству]. стр.држање: од сна. сгр. док ће подвижништво и уздржање исцелити вољни део (душе) у којем бесне телесне страсти.и каже да свака душевна сила. Опит тројаког сиромаштва рађа плач по Богу. том. 45. том. жељни део. Овај плач рађа сузе. 2. па самим тим и душа у целини. „Као што човек који болује од неке дутотрајне болести не може у једном тренутку постати здрав. Григорије Палама. а настањивањем Утешитеља збива се вишње препорођење и душа поново постаје палата чистоте и девствености" (Никита Ститат. тј. у којем бесни страст славољубља.мо. а то је покајање.велико благо девствено. Потребно је дуго и истрајно подвижништво јер се страсти „учињене на делу.варајућа утеха. него ослобађање од стра. де. која може бити учињена и под великим психолошким притисцима. Григорије Па. вољни и жељни . Тада је неопходно исцелење. 42). било у осами било у својој келији" (исто.ни духовном оцу. које је Господ назвао блаженим: „Стек. јер до овог рођења долази потчињавањем духовном оцу" (исто. „Добротољубље". Опраштање грехова у суштини и није формална исповест. потребно је тројако уз.стично да св. руши се свака тврђава и гаси сваки пламен страсти. бива болесна када се човек удаљи од Бога. и зато исти светитељ у наставку каже: „Та. Таласије. „Бестрашће доносе обуздавање и уздржање. труд и духовна борба" (исто). ослободивши се земаљских блага. 3. „Добротољубље".бља укључује и отшелништво и умно тиховање [безмолвије]. то значи да неће ни бити рођен одозго.разумни. 310). 44). Смиреноумљем ћемо исцелити разумни део (душе). тако се ни страсти.. „О страстима и врлинама. Исцелење се садржи у духовном сиромаштву. „Лечењу ових страсти (гордости и сујете) у многоме помаже и усамљено живљење. макар и само једна страст.нимо и ми сиромаштво смиривши се духом и подвизавајући се телом. не могу одједанпут савладати" („Лествица". У једном од претходних поглавља истакли смо да св.сти. Често се. и шта за тим сле. стр. 210). Чак и ако је изгубио своју девственост. „Добротољубље". 281). Београд 1977). подражавајући Христа Који се Свом Оцу потчинио до крсне смрти. стр. одакле следи и одго.љене непосредно након исповести. Телесно сиромаштво води скрушености срца. да би Божије царство постало наше" (св. међутим. Телесне страсти „ништа друго није у стању да излечи изузев телесног труда и молитве која дејствује из смиреног срца. Потребна је упорна борба и велико подвижништво да би се душа ослободила ових страсти. стр. хране и телесног уживања. Плач по Богу има велику вредност за очишћење човековог ума.

Стога они који плачу и тугују од жудње за неприступним Жеником. које игра важну улогу у човековом духовном животу. и свети Јован Дамаскин разликује у ду.седује разумни и страсни део. стр. Плач представља очишћење ума и срца. од. Α крај та. Већ смо споменули да се. Као што смо већ видели. 48). први му је труд да спере плачем одвратну маску.так плача по Богу личи „на тражење венчања с Богом. Исцелење и оздрављење ра~ зумног дела је „непоколебива вера у Бога и истинити.стољубљу. оно што је по подобију" (исто. среброљубљу и славољубљу" („Лествица". поука. наоружајмо се против три страсти трима врлинама. кроткости. обраћају му се као неким предбрачним речима. 157). Материјално сиромаштво. трпељивости и доброти". незаблудни и православни догмати побожности. Покајање рађа плач који се изражава на много начина. Човек тада постаје личност. али он доноси велику корист. Када се доживи дубина бола. Таласије. Ум на тај начин задобија чистоту и мировање помисли. дакле. 2. чиста и непрекидна молитва и благодарност Богу". а страсни .. 215). некористољубље. љубави. љубављу и смирењем насупрот сла. 2. Према светом Григорију Палами. Ове страсти исцељују се одговарајућим духовним делањем.ши три силе: разумну. рађа се из овог смиреноумља и телесног плача. 1. изд). постиже одговарајућим тројаким сиромаштвом. том. уз. плач „задобија слатку и свету утеху тиме што се онај који је плачем преображен храни добротом Утешитеља" (исто. 351. том.. братољубљу. изражено некористољубљем и сједиње. 54). сгр.ња за (божанским) усиновљењем" („Добротољубље".свете Тројице.жну лењост одагнамо „најживљом ревношћу" („Добротољубље". Душа. „Добротољубље". рађа се љубав према Богу. (телесни) труд. јер нас доживљава.34-235).љубављу иуздржањем" (св.љубљу. Свети Јован Лествичник даје сажету формулацију: „Уз помоћ Пре. давање иметка сиромасима. Како време про. „Када ум поч.не да се храни добротом Пресветог Духа.лази. 26. вољни и жељни део једним именом називају страсним делом душе. док су исцелење и оздрављење жељног дела душе „пост. у срп. он тада по благодати као да почиње да слика на ономе што је по образуБожијем. тада задобија духовну радост" (исто. Као што смо видели. наоружајмо се уздржањем. дакле. „Разумни део се очишћује (духовним) читањем имолитвом. а са њом и подобије. стр. том. Исцелење и оздрављење вољног дела душе садржи се у „човеко.равност..це са Богом. стр. Постоји такође и разлика између душевних и телесних страсти. вољну и жељну.ро немогуће. Самопрекоревање. исцелење тројаке душе се.му незнања уништимо „просвећеним небеским познањем" и да безбо. очишћује ум. Телесне жеље и захтеви тела прекидају се . свети Марко Подвижник сматра да су забо. стр. према Светим Оцима. 51). све док човека не доведе до заједни.квога плача је чудно младеначко савршено сједињење душе са Богом" (исто.носно. стр. Плач је у почетку болан јер је повезан са страхом Божијим. незнање и лењост три велика дива страсти. 54). непрестано поучавање исказива. уздигне изнад растрзаности мноштвом брига и утледа унутрашњег човека. коју је стекао од приземних страсних лутања и заблуда" (исто. Поче. да погубну та..но са духовним сиромаштвом. „Кад се ум одвоји од свега што је чулно. састрадању.држање. 47). Он нас подстиче да заборавност исцелимо „изврсним сећањем на Бога". по. сгр. стр.њу [изражавању] духа. стр.душа преко ове скрушености ослободи злобе и горчине.ње подобија чини личностима. 2. које изгледа ско. стремљење ка будућим бесмртним добрима и Царству Божијем и жуд.

Никити Ститату. нав.нимо на различите силе душе.стр.ти младо дрво." стр. затим са среброљубљем и на крају са славољубљем.сти. Онај.који је ступио у битку за побожност. ко је ступиоу [божанствени] примрак бо. 57). „Добротољубље". телесне и ду. стр. Очигледно је. спавањем на земљи. Такав је поредак исцелења.ку. Пламенови душе и „надменост срца расхлађују се читањем Бо. стр. Искорењивање страсти је на почетку лако и захтева мали напор. а душу сећањем на паклене муке и разми. Будући да постоје три опште страсти. „Будући острашћени. ко је прошао средину уз по. „Почетник. избећи ће. бдењем и ноћним молитвама. 282-283). Свети Оци представљају и поредак пре. Уколико је ум не презре. то је и лакше борити се са њима. стр..уздржањем. сластољубље. Други начин да се изборимо са страстима јесте да са њима пове. ко се налази у средини битке. том.. „подиже своје оружје против безбожног демона среброљубља". Од суштинског је значаја и одсуство самопоуздања. стр. постоје и три начина за борбу са њима: почетни. смиреном и непрестаном молитвом. стр. Подвижничка слова. 315). стр.демо борбу док су још у зачетку. пре свега.гословља. „А онај. ко се од почетка бори „брзо потчинити страст" (св. бори се против духа славољубља" (исто. дело. наиме.шљањем ο смрти". Што су (страсти) млађе. „Тријаде". „400 глава.2. да се боримо Ипризивамо Бога (авва Доротеј. уколико протекне много времена.20. Када надзиремо страсти и одбацујемо демонске наговоре. јер ћемо се на тај начин обратити Богу. Збуњеност узрокује велико зло у души која се бори.ма св.ва се јелејем умилења" (Никита Ститат. „Добротољубље". дело. „тиме одсеца и све што након њега следи" (св. Максим Исповедник. бори се против духа сластољубља. У тој духовној борби морамо се удаљити од рђавих жеља и дела „и показати да смо их се неповратно одрекли" (св. ишчупај га пре него што се разграна и продре".жанског Писма. природно је да се у њему зачне или распламса страст и тада постаје неопходно да ум презре ствар која га је заробила. Најпре се. Он своје тело смирује постом. У свом подвигу исцелења. што изазива и узрокује стра. Када неко одбије овакав демон. треба борити са сластољубљем. среброљубље и славољубље и њима одговарају три дела душе. „Док је грех још у зачетку. Григорије Палама. дакле. а све ово ублажа.мо рађање и распламсавање страсти. нагрчком). касније ће сусрести „нечовечног господара" док ће онај. пре. „онда захтевају и много више труда" (исто. Исак Сиријски. Међутим. 644). не треба да се збуњујемо. онај ко се очистио од страсти сластољубља.ски наговор. Досад смо навели исцелитељске поступке које би требало да приме. а сасвим друга искоренити старо стабло" (авва Доротеј. Потребно је да будемо стрпљиви.24). 235).ђивања страсти значи незнање и гордост. да је „једна ствар ишчупа. Ако је човек немаран на почет. јер такав човек није свестан свог стања и клони се труда". нав.бом. три дива међу страстима.424).шевне страсти. итд. односно на њена три дела. „не може се ослободити аналогне страсти" (св.474). Неопходно је да одсечемо и све оно. „Пометња због доса. средњи и завршни.скин. не треба да буде збуњен у овој духовној борби. 2. 3. јер искривљено равнало чини искривљеним чак и оно што јеправо" (исто. Када се човеков ум дуго задржава на чулном предмету. том. .ма којем би се требало борити са страстима. не смемо веровати свом срцу. постом и духовном бор. Сада треба да испитамо опште исцелитељске поступке који се могу применити на све страсти. Претходно смо већ описали како се помисао претвара у страст. стр. Јован Дама. уколико оне нарасту. Основне страсти су.моћ созерцања и бестрашћа. Човек. 2. односно. 522-524). Када нам почне досађивати нека страст.

задобија телесне и душевне врлине. Тело палог човека се храни вештаством и вешта. очистити се од страсти и испунити се врлинама. Из смиреноумља се рађа сунце правде и изгони све звери страсти. дело. међутим учинити супротно. 22) а св. Бог. том. и одлазе да лешу у оборе своје(ст.га себе.. 59-60). „непрестано призивање Имена Божијег је лек. 396. тј. Душа мора да научи да се храни благодаћу Божијом. итд. молитва. победили су све страсти" (26. 2. 1. 1. борећи се и уз помоћ Божију. у срп. 213). сакупљају се. Марко Подвижник. поука. 2. треба рећи како сви Све. псалму каже: Кад се сунце роди.нуфију и Јовану". „Добротољубље". у сластољубива срца. молитвом Исусовом и „бу.ти Оци саветују да „неодложно одсечемо страст чим се она појави" („Старечник". између бор. 208). То ћемо постићи трудом на задобијању врлина. послушање. 216-217. „Као што ле. „Покорност духовном оцу.ње и позитиван и негативан процес. борећи се да тело потчини души а душу Богу.бе и трезвености. који су ту врлину стекли. стр. „Књигаο Варса. а не у нас" (исто. Цар и пророк Давид. том.дући тако невезан за страсти. „Добротољубље". сједињена са уздржањем. Неопходно је да се избавимо од тог неприродног стања. као и много борбеда бисе задо. тј. на грчком). стр. том. а затим и духовна будност„да се не умноже". тумачећи ове стихове.билеврлине. говорећи ο зверима у шуми.Сви Свети Оци говоре ο одсецању узрока и подстицаја греха. Касијан Римљанин. Таласије. Према Светим Оцима. не саветује „да прекинемо општење са људима. нав. Настојање да се живи у љубави одстрањује све страсти: „Потруди се да сваког човека подједнако волиш. каже да се у нашој души „из тамне дубине смирења" поново рађа сунце и да се звери „повлаче у своју шуму и скривају у своја легала. стр. у 103. него да одсечемо узроке зла у себи" (св.Уколико се подвижник духовног живота супротстави помисли. стр. него и за њихово деловање". стр.. па ћеш истовремено протерати Исве своје страсти" (св. гом. стр. духовна борба се извршава очувањем заповести Христових и добро знамо да човек. Јован Лествичник. „Сједињење душевних сила са врлинама ослободиће нас тираније страсти" (св Таласије. „страст тада слаби и постаје немоћна да се са њим бори и да га мучи" тако да он. Ово је изузетно велика борба: није нимало лако преобразити само. „Добротољубље". стр.ћеном душом. иако ми не знамо како" (Никодим Светогорац. 2. 624-626).кар ставља лек на озледу страдалника и он затим делује иако болесник не познаје начин деловања. 5). а тело да се храни облагода. стр. „Ко мрзи страсти. издању). подвиг. Хришћанин се бори да своја чула обузда једноличном храном. стр. Максим. Свети Јован Лествичник каже да је смиреноумље лек за сваку страст. Солун 1974. 113). љубав. не само за све страсти. . „Они. 158). Желели бисмо да овде истакнемо неколицину врлина које су од суштинског значаја за наш преображај. Да бисмо укратко изложили тему одсецања узрока и подстицаја страсти. тада ће се у нашем организму успоставити равнотежа. „мало по мало. стр.". 75). а душа телом. јер је очишће. потчињава дивљу звер страсти" („Старечник".306). Неопходна је напорна биткада бисмо ослабилистрасти. „400 глава. 173). Исцелитељ душа и тела.бротољубље". стр.ственим стварима. . као што су смирење. стр.дакле. а свој ум „молитвом од једне реченице". Сви наши напори налазиће се. „До. Треба. током молитве бива узнесен ка Богу" (Илија Презвитер. тако и призивање Имена Божијег уклања све страсти. одсеца и њихове узроке" (св. том. „Добротољубље". пост. и трезвеноумља „да бисе (врлине) сачувале" (св. Непрестана молитва. побеђује и саму страст" (авва Доротеј.

стр. 40).17). „Опијени вином че.жанског знања" (исто. заповестима прописао законе за сва. према мишљењу овог светитеља. стр.сти и „ослободити свих страсти старог (необлагодаћеног) човека: то с:у смиреноумље и послушање" (Никодим Светогорац. стр. 148-149). 5. Таласије. 212). „400 глава. Говорећи ο духовном свеоружју какво треба да поседује сваки хришћанин. 300). велика искушења. исто. стр.води неколико примера да би το објаснио.3. Таласије. тј.као светских ствари и нелицемерно љубављу служи ближњем. стр. уништићеш страсти" (св. „Добротољубље". „Добротољубље". 26. том. Исти светитељ саветује нам и да стремимо испуњењу заповести „да бисмо се ослободили страсти" (исто. 173). Раније смо већ споменули да плач. ко жели да се избави од сваке страсти. дешавају зато што се нисмо својевољно покајали.. није Мене достојан (в.стављају законе за троделну душу и чини се да је исцељују оним што прописују. љубав Имолитву" (св. Од греховних оскрнављења очишћујемо се или добровољним трудом под.28). Свети Филотеј у наставку на. Христос је. „Који се ИСТИНСКИодре. 279-280). 266). Дутотрпљење. 2. Уколико добровољни труд покајања буде претходио.вижништва или невољним искушењима. невољни догађаји „снажније делати на васпостављању нашег прволика" (Никита Ститат.„Онај. одбијање (демонских наговора) и молитва одвраћају изазове искушења и она остају неделатна.22). милостиња. Мт. том. Максим." стр. односно изазов не постаје сагласност и страст: „Ако је ум пажљив и трезвен. „Добротољубље". за њим неће уследити невољна страдања. И не само да се чини да је тако. брзо се ослобађа сваке страсти и постаје заједничар божанске љубави и бо. и када се око њих потрудиш.нимо заповести Христове. стр. са којима се сусрећемо током живота. 70). 10. очишћујемо се од страсти. незлопамћење и кроткост заустављају страст гнева и не допуштају јој да се развије.ју. 279). стр. Покајање употпуњују и разнолика искушења и пробе. односно слу. Постоје извесна подвижничка средства која заустављају страсти и не дозвољавају им да узрастају. 224). 1. покајање и исповест спадају у најделотворнија оружја (у борби) против страсти. том. Уколико испу. „Добротољубље". 210). благост и човекољубље воде у ишчезнуће" (св.ћан и захтева да кроз сузе принесемо очишћујући огањ покајања. „Добротољубље". сузбиће нарастање изазова и све његове по. Трезвеност. „Књигаο Варсануфи.мично и својевољно прихватање . Заповести Божије се односе на троделну човекову душу. (телесни) труд и бдење не допуштају да се жеља развије. 2.сто се трезне водом. ако се успротиви и призове Господа Исуса. на жељни део Сваки који пошеда на жену са жељом за њом. То значи да нам се бројна искушења. Вирус зла је мо. које означавају „рђаве склоности нашег унутрашњег човека" (авва Доротеј. 262).стр.ки од три дела душе. Бог је човеку дао два велика благодатна дара којима се може спа. моли.следице ће бити неделатне" (Исихије Презвитер.. већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт. то значи да се бори са заповестима Христовим (исто. Заповести Христове „по. по Божијој икономији. Тако се на вољни део душе односе речи Сваки који се шеви на брата својега биће крив суду (Мт. апостол Павле мисли на реч Божију: Узмите мач Ду. Тако.ха. стр. оне је и уистину исцељују" (св. поука. стр. том. док је отшелништво. док је „љубав. 5. „". 2. стр. којијереч Божија (Еф„ 6. а постоје и средства која их „умањују и воде у ишчезнуће". Хоти. Филотеј. Када добровољни подвиг не доведе до очишћења онда ће.. на пример пост.чајеви који нам се дешавају и противно нашој вољи. созерцање. Опијени страстима трезне се сузама" („Лествица". Реч Божија мора непрестано бити пред нашим очима: „Непрестано буди посвећен речима Божијим. треба да прихвати уздржање. Како се ђаво бори са сва три дела душе. У очишћењу и ослобађању од страсти велику помоћ представља и реч Божија.тва и богочежњивост „умањују и воде уништењу". том. а на разумни Ко се не одрекне свега Менеради.37-38).

„ко болује од душевне страсти..но" („Лествица". 1. „Среброљубље се исцељује самоодрицањем и некористољубљем [нестјажатељством]. 72). блуд.тиховање [безмолвије].штањем да нас привуче наслађивање грла" (исто. „Савршено исцелење (од ове страсти) задобићемо онда. личи на човека који је на сред пучине скочио с брода и мисли да на једној јединој дасци без опасности доспе на коп. у срп. којима одговара осам страсти? Стомакоугађање се исцељује уздржавањем у погледу хране. без којега се неможе победити ниједан порок" (исто. „непрестаном молитвом против тог не. стр. нити праведног.мом хоће да угаси ватру" („Добротољубље". када су у питању животиње. Једно од најмоћнијих оружја за очишћење од страсти јесте и иси. Свети Марко Подвижник каже да онај „ко хоће да се излечи од страсти уплитањем у светско. Како исцелити тих осам помисли. нити неправедног" (исто.крста покајања има. 182). Сада желимо да представимо и неколицину посебних ис. 382. Може се исцелити скрушеношћу срца. Уколико постоји скривена душевна страст. па чак и неживи предмети".ван Лествичник каже да онај.сли.4). том. ο чему учи и Свето Писмо и божански Оци" (исто. „Није довољно да свој гнев обуздавамо једино када су у питању људи него и онда. прикрити страсти уместо да их исцели („Добротољубље". поука. том. 1.преме и посебног благослова духовног оца. и то превасходно умно тиховање. обдареног даром расуђи. стр. „Није довољно да. када схватимо да се ни због каквог разлога не смемо разгневити. избављење од невољног и нехотичног крста искушења и проба.чистог духа. владамо својим речима. стр. 61-62). да би угодио војводи (2." а превасходно „душевним смирењем. Осим тога. Уистину. 68). стр. удаљи од људи и оде у пустињу. јер не постоји објекат који би је изазвао. Унутрашњи мир. личи на човека који сла. стр.ње је „постојаност у Богу" и „чистота ума" и назива се умним тихо.це очистимо од злопамћења и да своје рђаве помисли не управљамо према брату". јер га мора пратити и уклањање гневних помисли".целитељских поступака за исцелење посебних страсти. Савети Отаца у погледу тиховања нису контрадикторни. До сада смо говорили ο различитим начинима за исцељење стра. стр. Отшелништво [подвизавање у усамљеништву] није добро за свакога. у случају човека који се тамо упути без неопход.гавашем преједања и пуњења желуца. свакодневним постом. ο ко~ јем ћемо говорити у следећем поглављу. у време искушења. Јовану Касијану Римљанину. постоји могућност да не буде исцељен. она се не може исцелити у пустињи. постоји осам рђавих поми. Тихова. Блуд се исцељује чувањем ума од „нечистих помисли". 63). „ова страст се не може исцелити само уклањањем спољашњег изражавања гнева.вањем. који заслепљује очи срца. 72-74). стр.сти уопште.Тим.дом и рукоделијем. „избе. дугим и разборитим размишљањем ο Светом Писму. Уколико се човек без посебне при. који је супротност гневу. Пустиња ће. среброљубље. потребно је да и своје ср. као своју после. том.. Гнев. 27. униније [чамотиња]. тема тиховања [исихије] и отшелништва је веома обимна и деликатна. издању). а упушта се у подвиг безмолвија. 2. 1. Свети Јо. Апостол Павле уверава да се ниједан војник не уплиће у послове обичног живота. туга.жемо задобити трпељивошћу какву други показују према нама. тру.дицу. а то су стомакоугађање.них припрема. Према св. . гнев. Труд на редуковању чулних подстицаја и преданост молитви потпомажу ослобађање од страсти.вања. стр. можемо исцелити дуготрпљењем у односу на ближње.хија . 72). него сопственим дуготрпљењем у односу на друге". „не мо. и недопу. славољубље и гордост („Добротољубље".

Свети Јован Лествичник наводи два примера. Када се истовремено боримо против две страсти. ђаво.них. кроткима. Униније [чамотиња] се не може исцелити ничим осим „молитвом. 15. Човекова проницљивост испољава се у начинима које користи да би преварио ђавола. Када је у питању ова страст.де и узме са собом седам друшх духова горих од себе. Они раде и обезбеђују храну не само за себе.ње и морамо га истерати из свог срца". иде кроз безводна места тражећи покоја. 78-79). док је још био млад. 75-76). Тиме ћемо задобити савршену љубав" (стр. 106). 79-80). како се не би догоди. „постојано одбијајући помисли које приступају срцу и похваљују га. Желимо да у ономе што следи наведемо неколико методаи саве. пометен иукрашен. стр. изузетно је довитљив. који води ову борбу.43-45). у истом тренутку спопале две помисли: помисао стомакоугађања и помисао славољубља. кроткошћу и некористољубљем. „Негујмо само ону тугу која прати кајање због сагрешења и нека она буде сједињена са уздањем у Бога". Страсти се углавном „лако враћају" („Лествица". Онда каже: да се вратим у дом свој отку. Тамо су га. Ови монаси не раде.но. Добро су познате речи Господње ο нечи. Међутим. Понекад се деси да нам браћа дођу у посету када се молимо. смиренима.ност прекидању молитве.махе и за утамничене. Други пут се догодило да светитељ. поука. дође у неки град. и дошавши нађе празан. и буде потоње Јоре човеку ономе од првога (Мт. поука. дуготрпељивима у свим патњама и искушењима које би нам Бог могао послати" (исто. „приступачнима. неопходна је велика пажња. јер је „љубав већа од молитве". Дозволио је да га победи славољубље (односно да буде . „Морамо се борити са демоном туге који баца душу у очаја. само за себе него и за путнике. Због тога хришћанин. док је седео за трпезом. и то још снажније него што су биле. а душа исцељена. себе сматра сасвим ни. у жалост покајања. „Египатски Свети Оци не допуштају монасима да у било које доба буду беспослени.ло да нас надвлада јача страст. 12. дакле.стом духу: Α кад нечисти дух изиђе из човека. требало би да дамо предност потчињавању слабијој (страсти). Потребан је и телесни труд. него и за све оне којима је то потреб. Другачије речено. избегавањем празнословља. и не налази. Битку превасходно треба повести против главне страсти.да се учини да су исцељене или да су ишчезле. Од човека се захтева да на сваки начин победи ову „многолику звер". за сиро. изучавањем речи Божије и трпељивошћу у искушењима". стр. Требало би да дамо пред. 'Гада оти. Славољубље има много облика и веома је препредено. 3. стр. гордост је борба „погубнија и свирепија од свих претход. када је ђаво био протеран. Најзад. У светоотачким списима налазимо бројне случајеве „досетљивости". стр. 28). Он не треба ништа да чини имајући у виду похвале других људи и да.та Светих Отаца.. 76-78). туга се уклања и исцељује једино благодаћу Божијом и одважношћу којом је преображавамо у духовну жалост. убрзо се врате.да сам изишао.штавним пред Богом" (исто. стр. Исцељује се смиреноумљем које долази са вером и страхом Божи. спремнима и послу.. ништа нам неће користити победа над осталим страстима" („Лествица".тар нас. Ка. и ушавши борави онде. непријатељ нашег спасења. Тада морамо да учинимо једну од ове две ствари: или да због браће прекинемо молитву или да увредимо браћу. „Ако се та страст не савлада. верујући да ће таквим доброчинством принети богоутодну жртву" (исто.шнима за свако добро дело. Ова жалост по Богу чини нас.Туга се исцељује борбом управљеном према страстима које су уну.јим. и сам мора бити довитљив.

уздржан и да буде похваљен што пости), јер се више плашио стомакоутађања:
„Знао сам наиме да код младих људи демон славољубља често побеђује демона
стомакоутађа- ња" (26. поука, стр. 161).
Авва Јосиф учи да је понекад боље да допустимо да страсти уђу у нас и да се ту
боримо са њима, а понекад пак да их одсечемо у самом почетку. Због тога је једном
брату, када га је упитао ο томе, одговорио: „Допусти им да дођу и бори се са њима",
и рекао да је тако боље. Када му, међутим, друти брат поставља исто питање,
односно, да ли да до- пусти страстима да приступе или да их одсече, каже: „Никако
немој допустити страстима да приступе него их одмах одсеци" („Старечник", стр.
53). Ово показује да је духовни исцелитељ неко ко ће нам одредити облик борбе и
битке, исто као и метод, јер је сваки човек другачији и сваки случај посебан.
Свети Јован Лествичник помиње начине којима човек може побе- дити демона.
Они нам могу изгледати као крајња средства и мора се нагласити да их не може
применити свако, него искључиво „они што су победили страсти". Другачије
речено, они који су чистог срца имају много начина да позледе демоне.
Неки брат је, претрпевши увреду, остао миран, јер је практиковао умну
молитву. Након тога је, међутим, почео да плаче и да се жали због увреде,
прикривајући овом страшћу своје бестрашће. Други брат се претварао да жуди за
првенством, иако га уопште није желео. Не- ки од браће, који се одликовао
особитом чистотом, отишао је у јавну кућу, што је изгледало као решеност да
почини грех, али је он, запра- во, једну блудницу привео подвижништву. Једном
подвижнику су пак донели грозд. Када су браћа која су донела грозд отишла,
отшелник „навали на грозд и поједе га без икаквог апетита, претварајући се пред
демонима да пати од угађања стомаку" (в. 26. поуку, стр. 170).
Овакве ствари чинили су „Христа ради јуродиви", како би обма- нули демона и на
разне начине користили браћи. То, међутим, захтева посебну чистоту, посебан
благослов и благодат Божију. Због тога је св. Јован Лествичник, имајући у виду ове
околности, написао: „Таквим подвижницима потребна је велика предострожност
како не би, у на- мери да се наругају демонима, били и сами изложени њиховом
подсме- ху" (исто,с.тр. 170).
Након дуге борбе, човек може, благодаћу Божијом, да исцели стра- сти, болове своје
душе, и да постане цар. Подвижник духовне борбе често добија такве дарове и
може да понови речи авве Јосифа: „Данас сам цар, јер сам се зацарио над
страстима" („Старечник",стр. 54). Он за- добија живот у Христу јер онај „ко је умртвио
своје страсти и надвла- дао незнање прелази из живота у живот" (св. Таласије,
„Добротољубље", 2. том,стр. 226).
Међутим, све док смо у овом животу и у себи носимо пропадљи- вост и смртност,
непрестано морамо да се боримо. Чак и онда, када човек савлада „готово све
страсти", преостају два демона која се боре са човеком Божијим. Један од њих се
бори са душом „одвраћајући је од њеног великог богољубља према непримереној
ревности, тако да не жели да неко други, осим ње саме, удовољи Богу" (св. Дијадох
Фотички, „Гностички стослови", стр. 228). Другачије речено, он је наводи на непримерену ревност да досегне савршенство и да ниједна друга душа не буде угодна
Богу осим ње саме. Други демон, по допуштењу Божијем, распламсава телесну
похоту. Господ допушта да овакво искушење до- ђе ономе ко је иначе преиспуњен
врлинама, „како би подвижник себе сматрао нижим од оних у свету" и на тај начин,
кроз смиреноумље и самоосуђивање, задобио спасење. „Са првим од ових
искушења треба се борити смиреноумљем и љубављу, а са другим уздржањем,
безгне- вљем и непрестаним сећањем на смрт" (исто, стр.228).

Неки од браће пожалио се авви Пимену: „Моје тело постаје бо- лесно, али моје
страсти не бивају ништа слабије" („Старечник", стр.99). Упркос свему овоме, човек, у
свом напору да се очисти, доживљава блажено стање бестрашћа. Због тога ћемо
сада проучити благослове- ни живот у бестрашћу.

4. Бестрашће [απάθεια]
Настојаћемо да разматрање ο бестрашћу буде прилично кратко јер оно, што
смо претходно говорили, већ показује како се задобија то блажено стање.
Бестрашће има велику вредностза духовни живот. Човек који га је задобио сасвим
се приближио Богу и сјединио са Њим, будући да заједница са Богом указује на
постојање бестрашћа. Бестрашће је, пре- ма учењу Светих Отаца, „здравље душе"
(св. Таласије, „Добротољубље",2. хом, стр.211). Ако су страсти болест душе, онда
бестрашће представља њено здраво стање. Бестрашће је „васкрсење душе пре
васкрсења те- ла" („Лествица",27. поука, стр.200). „Бестрасним се... назива човек који је
тело начинио непропадљивим, који је ум уздигао изнад свега ство- реног, који је сва
чула покорио уму а душу своју представио Господу" (исто).Бестрашће је, дакле
„улазак у Обећану земљу" (Илија Презвитер, „Добротољубље",2. том, стр.300). „Дух излива
своју светлост на онога ко је достигао границу бестрашћа и уздигао се, сразмерно
свом очишћењу, изнад лепоте створења до Створитеља" (Никита Ститат,
„Добротољубље", з. том, стр.295). Другим речима, бестрашће има велику вредност и Свети Оци га величају, будући да оно значи ослобађање ума. Ако страсти поробљују и
потчињавају ум, бестрашће га ослобађа и приводи позна- њу бића и богопознању.
„Бестрашће ума води ка познању бића" (св. Таласије, „Добротољубље",2. гом, стр.224).
„Бестрашће је пут за (духовно) знање" (св. Максим,„400 глава...", стр.117). Исход оваквог
знања је задоби- јање великог благодатног дара расуђивања. Човек у благодати
може разликовати добро од зла, створене енергије од нестворених, сатанске
енергије [дејства] од енергија [дејстава] Божијих. „Бестрашће рађа ра- суђивање"
(исто, стр.64).
Наши савременици много говоре ο заједничкој својини и сирома- штву. Већина њих,
међутим, греши ограничавајући сиромаштво на материјална добра и заборављајући
да постоји и нешто више од њих.
Када се човеков ум ослободи од свега створеног, престане да робује створеним
стварима и уздигне се ка Богу, доживљава и истинско сиро- маштво. То истинско
сиромаштво духом задобија бестрасник: „Сиро- маштво духом је савршено
бестрашће и када га ум задобије, напушта све (овоземаљско)" (св.Таласије,
„Добротољубље", 2. том, стр. 215).
Сада, међутим, треба да одредимо шта је бестрашће.Још од древ- них
времена, стоици су говорили да је бестрашће умртвљавање стра- ственог дела
душе. Већ смо нагласили да страствени део душе обра- зују њен вољни и жељни
део и када се они умртве, тада, по древним тумачењима, задобијамо бестрашће.
Међутим, када Свети Оци говоре ο бестрашћу, они не мисле на умртвљавање
страственог дела (душе) него на његов преображај. Будући да се након (човековог)
пада душев- не силе налазе у неприродном стању, то значи да бестрашће, односно,
ослобађање од страсти, представља њихово природно стање.
Према светоотачком учењу, бестрашће је некретање душе према злу, а то се не
може постићи без милости Божије (исто, стр. 207). Према св. Максиму, „бестрашће је
мирно стање душе, у којем она постаје тешко покретна за зло" („400 глава..." стр. 42).
То значи да она остаје бе- страсна „и у помислима ο стварима" (исто, стр. 91).
Другачије речено, душа је слободна од помисли које се покрећу чулима, а исто тако
и од самих ствари. „Као што је у древна времена жбун горео у огњу а није сагорео,

тако и бестрастан човек, ма колико његово тело било тромо или загрејано, ни
телесно ни духовно не трпи штету од те то- плоте, нити га она узнемирује", јер у
таквом случају „глас Господњи зауставља природне пламенове" (св. Јован Карпатски,
„Добротољубље", 1. том, стр. 276). Ум бестрасника је слободан и неузнемираван
овоземаљ- ским стварима или телесном топлотом. И заиста, та ослобођеност ума од
свих телесних кретања и од свих мисаоних представа ствари несхватљива је свима
који нису доживели стање бестрашћа него су, напротив, изложени деловању
страсти. Оно, што свет назива природ- ним, за човека Божијег је неприродно, док
оно, што називају натпри- родним, он доживљава као природно. Суочен са
приговорима да чо- веку није могуће да доживи та натприродна стања, св. Симеон
Нови Богослов је написао да онај, ко није бестрастан, не може ни да зна шта је
бестрашће, „нити може да поверује да би га неко на земљи мо- гао поседовати" (5С
51, стр. 66). То јена некиначин природно, будући да „сваки појединац расуђује ο
делима ближњег као ο добрим или лошим на основу сопственог стања" (исто).Свако
суди сагласно са- држају сопственог живота и начину на који живи. У сваком
случају,
сигурно је да за оне који имају то искуство, карактеристично обележ- је бестрашћа
представља то, што у свему „остају спокојни и неустра- шиви", јер им је „од Бога
дато да све могу учинити" (св. ПетарДамаскин, „Добротољубље", 3. том, стр. 63).
Желели бисмо да, уз помоћ свега овога, истакнемо како је бестра- шће сасвим
природно стање, да представља преображај страсног дела душе и повратак
природном животу. Ο овој теми је у XIV веку вођена велика расправа између св.
Григорија Паламе и философа Варлаама. Критикујући начин молитве какву су онда
и сада практиковали иси- хасти, Варлаам је тврдио да бестрашће представља
умртвљавање стра- сног дела душе. Свети Григорије Палама је, поседујући лични
опит и изражавајући целокупно искуство Цркве, побио ово гледиште. „Ми,
философе, нисмо учили да је бестрашће умртвљавање страсног дела душе, него
његова промена од лошег ка добром, управљање његове енергије ка божанским
стварима и његово потпуно одвраћање од рђа- вог и обраћање према добром"
(„Тријаде", 2, 2,19). Бестрасник је онај, ко се „одликује врлинама, као што се и
острашћени одликује својим ружним насладама". Острашћени потчињавају своју
разумну силу страстима, док бестрасник потчињава страствени део душе, тј. њен
вољни и жељни део, „познајној, расуђујућој и разумној способности душе" (исто).
„Он ће помоћу разумног дела душе и кроз познање посто- јећег [створених ствари]
задобити богопознање, а страственим делом (душе) ће творити одговарајуће
врлине: силу жеље (тј. жељног дела душе) преобратиће у љубав, док ће силом
воље задобити трпљење" (исто).Бестрашће је, дакле, „преображај страственог дела
душе и ње~ гово потчињавање уму, који природно поседује првенство и кретање
према Богу кроз непрестано сећање на Бога, и на тај начин задобија божанску
наклоност и најузвишеније стање, а то је љубав према Богу" (исто). Ми, дакле,
схватамо да се страствени део душе не умртвљује, него да задобија велику силу и
живот. Свети Григорије Палама на дру- гом месту учи да „распети тело са
страстима и жељама" не значи да треба да умртвимо свако телесно дејство и сваку
душевну силу, тј. да починимо самоубиство, него да се удаљимо од нечистих жеља
и дела и „да покажемо да смо их се неповратно одрекли", односно да им се нећемо
враћати, да постанемо људи духовних жеља и да одважно кре- немо напред по
праобразу Лота који је изашао из Содоме. Укратко, можемо рећи да, према св.
Григорију Палами, бестрасник не умртвљу- је страствени део своје душе него да
„има живот и дела за најбоље" („Тријаде", 2, 2, 24).
Бестрашће се, дакле, везује за љубав и оно представља живот и кретање.

Према св. Јовану Синајском, три врлине, односно љубав, бестрашће и
богоусиновљење треба схватити као „светлост, огањ и пламен који се стичу у
једном дејству". „Љубав, бестрашће и богоуси- новљење разликују се између себе
само и једино по називу" („Лествица", 30. поука, стр. 204).
Када кажемо „бестрашће", ми, наравно, не мислимо да човек пре- стаје да се бори са
ђаволом. Непријатељ нашег живота наставља да узнемирује и бестрасног човека,
јер је посредством три искушења ку- шао и Самог Господа у пустињи. Бестрашће,
напротив, значи „остати непобеђен у (демонским) нападима" (св. Дијадох Фотички,
„Гностички сто- слови", стр. 227).
Постоје многи степени и стадијуми
наводећи учења Светих Отаца.

бестрашћакоје желимо да споменемо,

Свети Максим наводи четири степена бестрашћа. Прво бестра- шће се може
приметити код почетника и представља „уздржавање од извршавања греха". На
овом степену човек не чини спољашње [видљи- ве] грехе. Друго бестрашће, које се
показује у врлинском човеку, је- сте потпуно одбијање мисленог саглашавања са
страсним помислима. Треће бестрашће, које означава потпуну непокретност жеља
у односу на страсти, примећује се код обожених, док је четврто бестрашће, ко- је
представља савршену чистоту чак и у погледу простих уобразиља [представа и
слика], одлика савршених (Р.С. 90,1281). Из овог одломка видимо да се на сваком
степену човековог очишћења пројављује и од- говарајуће бестрашће.
Свети Симеон Нови Богослов дели бестрашће на две категорије. Првој припада
бестрашће душе, а другој бестрашће тела. „Душевно бестрашће освећује и тело
својим блистањем и изливањем светлости Духа, док бестрашће тела, уколико не
постоји бестрашће душе, не мо- же бити од користи ономе, ко га поседује" (5С
51,66). „Чак и у случају да упражњава све делатне врлине, човек не може тврдити
да је задобио бестрашће" (св. Теогност, „Доброгољубље", 2. том, стр. 165).
Свети Јован Лествичник, налазећи се унутар црквеног предања, пише да „има
бестрасних људи, но има и од бестрасних бестраснијих. На пример, један човек
мрзи зло, друти се, међутим, незасито богати у добру" (29. поука, стр.200). То
показује да бестрашће није само нега- тиван, него и позитиван процес. Оно
представља задобијање врлина, које је плод Светог Духа.
Свети Никита Ститат такође дели бестрашће на две категорије. „Прво
бестрашће наступа након што се подвижници усаврше у прак- тичној философији,
односно након одговарајућег подвизавања, када се умртве страсти и стремљења
тела остану неделатна, при чему се силе душе крећу ка природном. Друго и
савршеније бестрашће за под- вижника наступа са почетком природног созерцања.
Ово савршено бе- страшће проистиче из умног тиховања помисли и води ка
спокојном стању ума, чинећи га (ум) проницљивим и прозорљивим. Ум бестрасника постаје проницљив за божанско, за виђења и откривења тајни Божијих, а
прозорљив за човечанско, када на даљини види људе који ће га посетити"
(„Добротољубље", 3. том, стр. 294).
Свети Оци уопштено саветују да се поклони велика пажња бе- страшћу, јер је
немогуће да нас страсти узнемирују онда, када с:у објек- ти који их изазивају
далеко; када су, међутим, ти објекти присутни, тада и страсти помућују ум. То је
„извесно (делимично, непотпуно) бестрашће" (св. Максим, „400 глава...", стр. 116).
Бестрашће има различите степене а човек, који се подвизава да га задобије, не сме
се никада зауставити и мора наставити да се подвизава, јер је савршенство бесконачно. Уопштено говорећи, морамо нагласити да је отпуштање гре- хова једно, а

бестрашће нешто друто. Свети Јован Лествичник пише: „Многи су одмах примили
опроштај грехова. Али, бестрашће нико није стекао одмах. За ово је потребно и
много времена, и много тру- да, и милост Божија" (26. поука, стр. 179). Због тога смо
на другом месту нагласили да није довољна само исповест и да је, исто тако,
потребно и исцелење душе, односно стицање извесног (делимичног), па чак и
потпуног бестрашћа.
Из свега што је до сада речено јасно је да постоје извесни елемен- ти на основу
којих се може разликовати истинско од лажног бестра- шћа. Свети Јован
Лествичник, који је познавао унутрашњи живот ду- ше и поседовао дар расуђивања,
пише да демони и страсти напуштају душу, било за извесно време било за стално.
Мало је, међутим, оних којима су познати начини и разлози њиховог одступања.
Страсти се, као прво, повлаче због божанског огња. Благодат Божија сажиже страсти као огањ и очишћује душу. Као друто, „демони се плански повлаче да би нас
учинили необазривима те изненада напали и утрабили ду- шу". Као треће, повлаче
се и онда, „када се душа коначно навикне на грех... тако да сама себи зло снује и
саму себе напада", односно, када душа постане сопствени издајник и непријатељ.
Она се тада понаша слично као деца која, „навикнута на дојење и одбијена од сисе,
сисају своје прсте". Постоји, најзад, и бестрашће које потиче од „велике простодушности и похвалне невиности" („Лествица",26. поука, стр.160).
Разлика између истинског и лажног бестрашћа показује се и у ставу који имамо
према људима. Бестрашће се везује за љубав, због чега став, какав заузимамо
према браћи, показује или истинско, или лажно бестрашће. Није задобио
бестрашће онај, ко „у часу искушења није у стању да превиди ману [грешку]
пријатеља". Када се у души уз- буркај'у страсти, оне заслепљују разум и „не
дозвољавају му да види светлост истине, нити да разликује боље од горега" (св.
Максим,„400 гла- ва...", стр.124). Крајње и непомућено бестрашће обитава само у
ономе ко је достигао савршену љубав и „узнео се непрестаним созерцањем изнад
чула, а смиреноумљем изнад тела" (св. Теогност, „Добротољубље",2. том, стр.260). Онај,
ко се приближио граници бестрашћа, према свим људима показује благонаклоно
поштовање, „увек и ο свакоме мисли добро, свакога сматра светим и чистим, и
доноси исправан суд и ο бо- жанским и ο људским стварима". Ум бестраснога је
ослобођен свега вештаственог, јер је „потпуно обузет духовним добрима Божијим и
созерцава лепоту Божију. Он на неки начин постаје достојан Бога и у неизрецивом
тиховању и радости обитава на божанским местима блажене славе Божије.
Имајући преображена чула, он невештаствено општи са људима, као анђео у
вештаственом телу" (Никита Ститат, „До- бротољубље",3. том, стр.295). Када бестрастан
говори ο гресима свог бра- та, он то чини из једног од два разлога - или да би њега
исправио, или да би другима користио. Ако пак неко говори ο сагрешењима свог
брата „да би га ружио или исмевао", неће избећи „остављеност од Бога, него ће
сигурно упасти (поново) било у исти, било у друти грех, и будући од друшх
изобличен и наружен, посрамиће се" (св. Максим, „400 глава..." стр.98-99).
Савршено бестрашће постоји онда, када човека не покрене ни појава предмета ни
сећање на њега. „Дуговремена врлина умртвљује страсти, а ако се она занемари,
оне (страсти) поново устају" (исто, стр. 116). Због тога није бестрастан онај човек,
којег понекад узнемирују страсти, а понекад је спокојан и смирен, него онај, ко
непрестано ужи- ва у бестрашћу и којег не покрећу узроци што изазивају страсти"
(св. Теогност, „Добротољубље",2. том, стр.259).
Још један знак постојања савршеног бестрашћа је и ако „твоме уму у време
молитве не досађује никаква светска помисао" („400 гла- ва...", стр. 54).
Свети Јован Лествичник каже да се „већина гордих људи све до смрти заварава

уверењем да су бестрасни. Тек тада они увиде колика је њихова беда" (23. поука,
стр. 133).
„Обележје бестрашћа је и истинско расуђивање" (св. Таласије, „До- бротољубље", 2.
том, стр. 207).

Раније смо већ истакли да је љубав знак којим се прави разлика из- међу
истинског и лажног бестрашћа. Желели бисмо да сада опширни- је размотримо ту
разлику. Према светом Максиму Исповеднику, „онај који је савршен у љубави и који
је достигао врхунац бестрашћа, не познаје разлику између себе и другога, између
својег и туђег, или међу верним и неверним, или између роба и слободњака, или
чак између мушког пола и женског". „Гледајући на једну човечанску природу, све
подједнако види и према свима је подједнако расположен". На другом месту, овај
светитељ каже: „Као што Бог, будући по природи добар и бестрастан, све
подједнако љуби као своја створења, но врлинског про- славља као блиског Себи по
духу, а порочног милује по Својој добро- ти и обраћа кажњавајући га у овом свету,
тако и човек који је по свом настројењу добар и бестрастан све људе подједнако
љуби: врлинског због природе и за добро расположење воље, а порочног због
приро- де и састрадања" („400 глава..." стр. 40). Бестрастан је, осим тога, онај ко „не
злопамти на онога који му је причинио штету и рђаво говорио ο њему" (исто, стр.
113). „Бестрастан човек воли све људе и неразликује побожне ОДбезбожних"
(Никита Ститат, „Добротољубље", 3. том, стр. 308). Бестрастан, дакле, пати због својих
ближњих и моли се за њих. „Не говори да онај ко нема страсти не може туговати.
Јер ако не тугује за самим собом, дужан је да тутује за својим ближњим" (Св. Марко
Подви- жник, „Добротољубље", 1. том, стр. 397. у срп. издању).
„Онај ко стреми бестрашћу и Богу сматра изгубљеним сваки онај дан у који га нико
не би грдио" („Лествица", 4. поука,стр. 57). Друтачије речено, не само да се не
узнемирава када га понижавају и вређају, него је, напротив, забринут када га не
грде. То показује да је његово срце очишћено од страсти, чак и оних скривених.
Бестрастан човек је, уопштено говорећи, испуњен благодатним даровима Светог
Духа, односно он је дрво које обилује изврсним пло- довима, а то су плодови Светог
Духа или врлине. Када Свети Оци го- воре ο врлинама, не разматрају их као
појединачна морална дела, него онтолошки. Другачије речено, врлине нису добра
дела или апстрактне вредности, него је то личност иако, наравно, нису
индивидуализоване у смислу поседовања самобитности. Љубав је заједница са
истинском
Љубављу, а то је Христос. Мир није нека апстрактна вредност, него сам Христос.
Исто се може рећи и за праведност, итд. Како бестрастан човек ступа у заједницу
са Христом, природно је да Христове врлине постану и његове. Не желимо да се
бавимо темом врлина. Кажемо са- мо то да, као што постоје природне и
неприродне страсти, постоје и природне и неприродне врлине. И као што постоје
степени и стади- јуми страсти, постоје и и степени и стадијуми врлина. Као што
међу страстима постоје мајке и кћери, тако постоје и међу врлинама. Не мислимо
да је неопходно да их овде набрајамо. Читаоце ћемо упути- ти на следеће Свете
Оце: када су у питању душевне и телесне врлине, на светог Јована Дамаскина
(„Добротољубље", 2. том, стр. 232), а у погледу врлина које су саобразне са три степена
духовног узрастања, односно које одговарају почетницима, напреднима
(средњима) и савршенима (учитељима) - на светог Јована Лествичника (в. 26. поуку,
стр. 154-155).
Када човека више не узнемирују страсти, када у његовом срцу на- раста
богочежњивост, када се не плаши смрти и сматра је за сан, тада добија залог свог
спасења и „носећи у себи Царство небеско, радује се неизрецивом радошћу" (св.
Теогност, „Добротољубље", 2. том, стр. 257).

91). стр. самопрекоревањем и највећим смиреноумљем чува све што је стекао. и жену. дакле. поука. 47). Овај одломак је изузетно важан. . 14.огност то не прихвата. 64). Досезању бестрашћа значајно помаже и плач по Богу. до.том Јовану Синајском. свој живот) да бисмо били следбеници Христови и ушли у Царство небеско. „код многих је плач претеча блаженог бестра.ворили ο борби да се исцеле страсти. у свему будући уздржан и усрдно се молећи док. „Када човек дела са стрпљењем. том. стр. јер и данас постоје они који тврде да до бестрашћа можемо доспети делатном врлином. Теогност. „Уколико човек крене неким другим путем. 34). Он чисти душу.шћа који мете и украшава унапред душу и одстрањује из ње смеће греха" (7. стр. па и живот свој. људи неће моћи да ступе у починак бестрашћа и у савршенство (духовног) знања (Никита Ститат. треба да присиле себе да ствари (овога света) користе сагласно заповестима Божијим.. стр. односно у земљу бестрашћа. од смирења . „задобивши делатну врлину. очишћује ум и чини га спремним да прими божанску утеху. Уколико упражњавају искључиво телесне подвиге без вере. чинећи да душа буде обузета сми. „Добротољубље". „Чистота која происходи из очувања заповести Божијих рађа бестрашће" (в.Благодатни дар бестрашћа не може се задобити случајно. Свети Теогност та~ кође јасно каже да се човек. стр. након тога. „Добротољу. покајањем и молитвом. бдење. Овај плач се везује за покајање. не може бити Мој ученик (Лк. Према све. 124).вање заповести Божијих рађа бестрашће" (св.смирење. 264). стр. том. „Добротољубље". свуда је поуздано и непоколебиво" (15. и децу. „Добротољубље"." стр. и сестре.живљај љубави доноси бестрашће и бестрашће је тесно повезано са љубављу. показује и начин задобијања бе. „400 глава. 318). Свети Јован Синајски каже да „бестрашће тела стечено подвигом безмолвија. „Од послушности . поука. Желели бисмо. међутим. стр. 3. том. не остаје непоколебиво. Отуда видимо да чување заповести Божијих има велику вредност: . 2. том. Плач је. стр. Смирење које проистиче из послушности доноси бестрашће.25) и Ако неко дође Мени и не мрзи оца својеш.Ну. Свети Те..рењем и сузама и да пламти од љубави према Богу" (Никита Ститат. 78). богомислије и молитва брзо доводе до границе бестрашћа. „Сува и умерена исхрана. 3. Господ је говорио како треба да омрзнемо своју душу (тј. „Добротољубље". истовремено. стр. а истинско покајање се везује за човекову мр. „Љубав и уздржање држе ум бестрастан и према стварима и према помислима ο њима" („400 глава. 364).жњу према самоме себи. не може при.. да постоји узајамно прожимање врлина и да духовни живот представља јединство и органску повезаност. 212). α ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће ϊα за живот вечни (Јн. Оно.је. са честим одласком у свет. Пост. Теогност. „Старечник". брзо доводи монаха у пристаниште бестрашћа" (авва Евагри. Таласије.дан је интензиван напор и велика борба. стр. у право време примити благодат бестрашћа" (св. да укратко набројимо путеве који воде у Обећану земљу.26). Неопходно је да у сажетом облику наведемо светоотачке текстове. Бестрашће је „награ. том. особито са такозваном умно-срдачном молитвом. 2. поука. стр. 367).бље". 12. и матер. онда ће. Неопхо. и браћу. 346). том.ближити бестрашћу све док духовна созерцања не предају уму просве. здружена са љубављу. Будући да постоје различити степени љубави. стр.. Делатна врлина нужно мора бити повезана са духовним созерцањем. а оно бестрашће. неће пронаћи оно за ЧИМ чезне" (св. 261). 106)." стр. што смо у претходном поглављу го. Због тога ћемо сада видети како се задобија бестрашће.шће се не може задобити без љубави" (исто. Свети Григорије Палама пише да и „они.ца". „Бестра.страшћа. који живе у свету. начин живота. Који воли живот свој изгубиће ϊα. које долази од послушности.бестрашће" („Лестви. бдење и молитва много помажу у стицању бестрашћа: „Разуман пост. 2. 4.тљујуће знање и разумевање створених бића" („Добротољубље".да за уздржање" (исто. 2.

" стр. Када је свети Јефрем благодаћу Божијом надвладао све душев. стр. 2. не треба да се саблажњавамо. 26. Због тога треба да се молимо да задобијемо бла. „Подсетник. олакша. јер си недостојан таквог дара. стр. том. могуће је да нам Бог неће допустити да се ослободимо неке страсти. Свети Теогност саветује: „Немој тражити да задобијеш бестрашће.добије бестрашће. зато што би добијање тога. 20). пак. у историји Цркве су познати примери људи који су задобили бестрашће.3. Када приметимо да постоје извесни људи који су врло истакнути у духовном животу.ће нам прихватање заповести Божијих и променити наше колебљиво расположење у постојано стање. То се дешава или стога. Делимично или потпуно бестрашће указује на исцелење душе. за шта молимо. као што смо већ рекли. са кнежевима народа Господњег" („Лествица". поука. За бестрашћем не треба да трагамо покре. „Бла. или.Ово присиљавање. 159-160). тако да бестрашће можемо окусити или делимично.жено бестрашће.. Упркос нашој молитви и великој борби. пре но што су доспели до бестрашћа.не и телесне страсти. или да постанемо немарни. да се не би олењио и био осуђен јер се више није борио са непријатељем (св. обузете страстима и каже: „Молимо се истрајно Господу. 2. али су затим молили Бога да им одузме тај благослов. да тугујемо „ако наше молитве Господу за извесно време нису услишене. које ће се временом укоренити као навика. како би се поново могли борити са непри.жено бестрашће узноси бедни ум људски са земље на небо и са ђубри.страшће" („Тријаде". 68). стр. сиротог! Α свеопевана љубав чини му да седне са кнежевима и светим анђелима. Ум. јер Бог промислитељски оставља у њима ове безазлене страсти „како би били незадовољни собом и стекли не.шта страсти подиже га. 2. који жели да га на тај начин прелести таштином. Душа се исцељује и васкрсава из своје умртвљености. То стање дарује души непоколебиву мржњу према рђавим особинама и стањима. 196). V . зна шта је на нашу корист" (в. стр. стр.ствицу". грех више не влада њиме и он може да отпочине у слободи и закону Духа" (Никита Ститат. На тај начин мржња према злу и нашем изопаченом јаству [себству] постаје извор бестрашћа. Душа задобија здравље. али зато непрестано преклињи за спасење.не дарове: могуће је да човек овај дар добије и од ђавола. па ћеш тако задобити и бестра. поука. „Ле.347)..нути гордошћу и егоизмом. стр. „Када човек за. што од Бога нешто тражимо преурањено. том. али да ипак имају неке сасвим лаке страсти. или у потпуности. Свети Јован Лествичник подстиче све нас. Поред тога. а плод те мржње је бе. „молио је да му тај дар буде одузет".пропадљиво благо смиреноумља" („Лествица". поука.шће" („Добротољубље". Господ хоће да сви људи у једном тренутку постану бестрасни. дакле.јатељем. били су најпре страсни" (28. или недостојно. Петар Дамаскин. 261). али Његов промисао. „Добротољубље". 29. поуку. или сујетно. како бисмо задобили велике и натприрод. То је велико благо бестрашћа. који је био умртвљен страстима заскрсава и буди се. учинило или да се погордимо. Оно је повезано са свим врлинама и духовним животом. ο грешни људи! Сви бестрасници. 203). 161). Не треба. 26.

Као што смо већ дозналн из светоотачких учења. Будући да је недостатак тиховања [исихије. уморном. као и психоло. колико год је могуће.С. 95. Безмолвијем човек очишћује своја чула и своје срце и тако познаје Бога. Телесно безмолвије се односи на спољашње. Безмолвијем се човеков ум очишћује и постаје пријемчиво оруђе за созерцавање Бога. Верујем да је то јасно из онога што је претходно речено. немир и несигурност. Када је ум сакривен страстима. али и ο антиисиха. смањи додир са спољашњим представама. порука тиховања [исихије]. безмолвије] у пуном значењу те речи. призорима које чула прихватају и затим уносе у душу.шавали да живе у безмолвију. настојаћемо да сагледамо њихове узроке.ња" (Р. Свети Оци. а интелект нешто друго. ум је једно. 1.чај за задобијање заједнице са Богом. Исихија Пре него што дамо дефиницију исихије или безмолвија. што за човека значи живот.вља. исихијом]. 1245).2. БЕЗМОЛВИЈЕ] КАО МЕТОД ИСЦЕЉЕЊА Један од основних начина за исцељење душе је исихија [тиховање.шке.ду основних животних питања. јер очишћују ум и чине га проницљивим" („Добротољубље". Телесно безмолвије се углавном односи на подвизавање на пустим ме.нос православног предања у овој области огроман. психичке и физичке болести. добро је познато да се у тим списима прави разлика између безмолвија тела и безмолвија душе. разоча. који су се бавили изучавањем светоотачких дела и поку. Онима. Због тога у наставку говоримо ο исихији [тиховању] као методу исцелења душе.ИСИХИЈА [ТИХОВАЊЕ. Свуда је завладао антииси. Ово богопознање значи његово спасење. а душевно на унутрашње ствари. Сматрам да је допри. представљајући уједно и главни разлог ове изопачене ситуације. безмолвија] оно што изазива проблеме. том.хастички ветар који дува и све распламсава.ви од страсти он постаје проницљив и види Бога као светлост. који су у потпуности доживели сву ширину право.зму као узрочнику телесне и душевне болести. осврнимо се на њену велику вредност за исцелење душе. стр.молвија. Савремени човек тражи исцељење у погле. 208). Због тога је једна од порука које Православље може да понуди савременом свету. управо зато што је превише напет. потиштеност. „Мора се најпре тиховати да би се разговетно беседило са Богом и ум постепено вратио са својих лута. Имамо утисак да су исихија и исихазам међу најважнијим лековима за стицање унутрашњег здра. Као што смо написали. Овом усмерењу у потпуности припада и свети Таласије који се сажето изразио: „Безмолвије и молитва су најмоћнија оружја врлине. али када се изба. наглашавали су велику важност православног без. који представљају антиисихазам. Свети Григорије Богослов (а Црква га није случајно назвала Богословом) је сматрао да безмолвије [тиховањеј има суштински зна. Зато ћу у овом поглављу покушати да још више објасним вредност исихије и исихазма за исцељење душе.раном и несигурном. до очишћења ума долази безмолвијем [тиховањем. срца и интелекта. ума. тј. он престаје да созерцава тајне Божије (ум је тада мртав).славног предања. а посебно у погледу свог унутрашњег стања.стима и на покушај да се. Душевно безмолвије подразумева да ум задобије способност и могућност .

стр. нити између трезвеноумних и „општитељних". из којег се види да је поседовао најузвишеније познавање безмолвија. поука. духовног безмолвија. Е.ки значај за живот по Богу.товних школа и стицања световног образовања. „Старац Силуан". 92). које изнад свега настоје да утихну овај глас". 64).ња. Ум је. 27. рекао: „Онај ко је заволео безмолвије затворио јеуста" („Лествица". створена једино ради насладе. Користимо израз „такозвани". телесном безмолвију.Свети Јован Лествичник је.следица оваквог „мировања" је „просветљујућа сила и созерцање. као дејство [ή ενέργεια]. настојао да у „пустињ. стр. Свети Оци.мично или веће богопознање. јер ο њој пишу и они тзв. а његов крај екстаза [иступљење] и усхићење [„отимање". 11. том.звеноумни су превасходно дружевни. него као постојано пребивање у Богу" (архим. Софроније. а како душу не повлаче на доле ни брига ο храни ни брига ο одевању. озарује се нествореном светлошћу божанства и „вазноси до богопознања. „светлост Кападокије". он заборавља и на своју сопствену природу. не схватају исихазам „нити као затворништво. очима да гледају ружичаста и складна тела. Када се нађе у таквом стању.ском универзитету" задобије богопознање. Григорије Синаит. 4. она се наслађује ослобађа. св. Ове речи изражавају блажено стање безмолвија у којем се овај свети Отац налазио боравећи у пустињи где је. Карактеристичне су његове речи: „Безмолвије је сам почетак очишћења душе. слушања и речи. „Добротољубље". άρπαγή] ума према Богу" (исто). Григорију. међутим. . пустиња и опште телесно безмолвије потпомажу задобијању унутрашњег. том.П. нити као отшелништво у пустињу. ослаби звук душе нити да то учине речи досетљивих и духовитих људи. Сигурно је да. односно суштине [ουσία] и сједињен са њом. гледа.181). а исто тако и ο телесном безмолвију. „Почетак безмолвија је божански починак [σχολή] (св. које подразумева спутавање [ограничавање] језика.вије душе. „дружевни". 124). стр. духовно безмолвије. Патристички тексто. Човек сеуздржава од сваког делања. дружевних отаца. он ο без. По. стр. Када св. такозвано умно. У посланици пријатељу. сабран у месту срца. док су дружевни неизрециво трезвеноумни. као што смо већ рекли.па Богу. Када ум не бива расплинут спољашњим стварима и када чулима не бива расејан по свету око нас. у наставку предочава један класичан одломак.молвију пише као ο почетку очишћења душе. Телесно безмолвије помаже човеку да задобије унутрашње безмол. када се језику не допушта да говори ο људским стварима. након похађања све. 1.љашњем. размишљајући ο спо. чиме задобија дели. ипак има вели.тог Василија Великог. стр. стр. Овај свети Отац. Јован Лествичник на другом месту говори ο безмолвију.завање на пустим местима" (21. јер у православном предању не постоји дијалектичка супротност између созерцања и делања. Будући озарен овим величанством и изнутра и споља. повлачи се у самога себе и кроз самога себе присту. Тре. човеков ум је обузет трезвеношћу и умилењем и усредсређен је у срцу. 127. односно теорије и праксе. „Безмолвије тела је познавање и уређење нарави ичула" („Лествица". иако није сасвим неопходно.њем од овоземаљског и сву своју ревност управља ка стицању вечних добара" (Сабрана дела. поука. Телесно безмолвије подразумева ограничавање [спутавање] тела. поука.ви показују да ово прво. у срп.Е. превасходно има у виду „подви. Желео бих да као један пример свештеног безмолвија наведем све. 51). Такозвани трезвеноумни [νηπτικοί] Оци нису једини који спо.мињу и описују свештену атмосферу безмолвија. ушима да им музика. „општитељни" [κοινωνικοί].неприхватања било каквог искушења да одлута.

и сада ћемо говорити ο тој свештеној теми. односно постао безгрешан. 76).штих врлина да би дејствовале сагласно са природом" . и описујући његову свештену атмосферу.мисли. осим оних најбожанственијих.ћи свестан Божије воље. буду. Карактеристично је оно што ο томе каже Никита Ститат. „Шта је безмолвије. док на другом месту каже: 'Милости хоћу. непоко. наћи ћеш помоћ. 290).бротољубље". савршено обожење и починак од труда у вели. Карактеристично је да Никита Ститат. Читајући свето.Иако пу. пише: „Изненађен сам тиме што уче да се безгранично може ограничи. Свети Симеон Нови Богослов. Ако састрадаваш. том.шње ј