-

POREMEĆAJI LIČNOSTI IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao i onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psihoimuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

2

UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. Istorijski gledano, geštalt terapija je, jednako kao kompletan humanistički pokret, odbacila svaku ideju o dijagnostici, smatrajući je depersonalizujućom, antiterapijskom i politički represivnom. “ Egzistencijalistička škola je, utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka, proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju, ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Na sličan način, mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer, geštalt, humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije.” (Klerman, 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. To su bile godine protesta, društvenog i političkog. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme, naravno, niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima, socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. Upravo suprotno. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Karl Rodžers je, definišući svoj pristup, iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni, ali, ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih, uključujući i geštalt terapiju, bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Ipak, nekoliko decenija kasnije, nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije, nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Odbijajući da klasifikujemo i obeležimo dinamiku naših klijenata, mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Naravno, s jedne strane, mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu, na primer, bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili, pitanjem da li defleksija zaista postoji. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. Ili, da li je post kontakt isto što i povlačenje?

3

dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. Obezbediti terapeutima kliničke kriterijume bazirane na karakteristikama geštalt pristupa Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt.Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. Da nije tih teoriskih konfrontacija. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. Ipak. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. moraju da preovladjuju. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. intirzična ili ekstrizična. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. Bez obzira što se potčinjavamo 4 . takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Geštalt terapija. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Ipak. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. u onim oblastima koje su im bliske. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje.

transformativnoj psihoterapiji. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. 5 . takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. globalnu perspektivu. način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. kako to označava I samo njeno ime. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Naš izbor oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. poremećaje ličnosti.1989) Za početak. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. Geštalt terapija predstavlja.naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. tj. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. Dalje. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. tj. Upravo nasuprot. anksiozni 1980-tih. (Skodol. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih.

Bez ovih kriterijuma. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima.U relativno kratkom periodu. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer.76. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. Socijalno učenje. ono što neko smatra histerijom. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. 6 . većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne.25 do 0. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. osim organskih mentalnih poremećaja. Ipak. Naravno. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. hormonalni disbalans. Zapravo. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati.

Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. tehničkoj I teorijskoj osnovi. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. Njihova toplina. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. Osa I bavi se kliničkim simptomima. geštalt terapija nije monolitna. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. neki ne. Na sreću.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. te da im je neophodna praktična potvrda. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. u svetlu onoga što nam je poznato. PSIHOPATOLOGIJA IZ GEŠTALT PERSPEKTIVE Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. mora. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije.Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. a ne na inferentnim. ali. 7 . odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. pokušaj. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. POGLAVLJE 2. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima.

način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. I opet. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. mi se bavimo procesom pitajući se gde. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. pošto je akcija zasnovana na energiji.Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. 8 . Ipak. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). naši snovi. onoga što jeste I onoga što će biti. Strogo govoreći. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. naši planovi za budućnost. dijagnostički govoreći. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. fenomenološki govoreći. kontaktne funkcije dodira i pokreta. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. mi smo odano funkcionalno orjentisani. U terapiji. U osnovi. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. na granici kontakta. Daleko od toga. Ipak. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. Ipak. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. Na primer. Uglavnom. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. nije lako integrisati.

Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. introjekcija. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. Ipak. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. mobilizacija. Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. svesnost. projekcija. kognitivni I biološki potporni sistem. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. Sistemi podrške su: interpersonalni. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. kontakt I povlačenje. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. retrofleksija I defleksija. 9 . Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. akcija.Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo.

U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. Zapravo. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. Tokom terapijskog rada. Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. Ustvari. senzacije. svesnosti. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. mobilizacije energije. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. poput apstrakcija. akcije. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. Takodje. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. povlačenja. iako to možda nije uvek očigledno. često je bivalo primećeno 10 . Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. kontakta I iznova. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. Skica br. ili da postoji manjak tranzitivnosti. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem.Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. odvojena od svih reprezentacija. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. Pokazuje trenutke povlačenja.

Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. ipak. Kako temperatura raste. ježim se I diže mi se kosa na glavi. Dok sedim u tišini. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. I razmišljam da proverim termostat. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Delujem I ako je moja akcija ispravna. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. ali krećem se. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. u akciji sam. Primećujem otvorene prozore. raste I moje zadovoljstvo. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. Za sada. Za sada. Medjutim. ja ću ostvariti trenutak kontakta. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. Još nisam “kontaktirao” objekat iz sredine koji će obnoviti moj balans. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. Čim sam se pokrenuo. Stoga moram delovati u sredini. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. postajem energizovan I spreman za akciju. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata.da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. iznenada osećam hladnoću na koži. Prethodne 11 . odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. Dok to čInim. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine.

kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. mnogo složenijih emocija. sebe vidimo kao odredjene. Ustvari. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. lojalne I razumne. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih.senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. moja želja za pivom se povlači. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. Na primer. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. Ciklus je kompletiran. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. nakon dužeg vremena. senzacije koje ugrožavaju ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. možemo. I dok temperatura pada. Odredjenije rečeno. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. Neko može prekidati sebe ili doživljavati 12 . toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. Drugim rečima. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. Medjutim. Ako. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. Dok nastavljam da šetam. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. Izabiram mesto koje me zanima. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo.

Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. Kolege su mi dosadne Hladno mi je Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. Zapravo. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. mobilizacije I akcije.slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. rad mi je dosadan. ili kontakta I povlačenja. svesnosti I mobilizacije. akcije I kontakta. Potpuno sam osetio Svesnost o svemu ovome senzaciju I spreman sam da me po malo rastužuje. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. SVESNOST MOBILIZACIJA ENERGIJE 13 . Odlažem sve projekte za kasnije. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. senzacije I svesnosti. Možda previše lak? Istina je. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. U delujem isto vreme. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava.

Hipnoza. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog.KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. Imam posao. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Divno Počinjem sa novim poslom. Doživljavam senzaciju novine. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Vreme je za akciju. Tako. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. Novi ciklus počinje. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe. Dobijam poziv od uprave kompanije. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. postaju modeli adaptacije na kontakt. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. Ona može biti sposobna da svari breskvu. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. a odbacuje toskične. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. 14 . Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. publicitet. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente.

praviti šale. proizvoda mašte ili igre šaha. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. Takodje. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). ustvari je to složen proces. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. 15 . medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. šalama. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. Projekcija Ovo je poznatiji proces. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. preterivati itd. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. Anticipacija je projekcija. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. U terapiji. Da parafraziramo izreku.Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. I može da promeni kontakt sa objektom. upotrebom nejasnih izraza. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. namera ili misli koje su suprotne našima. mi želimo da on to čini. Naravno. zapravo. humoreske ili hiperbole. deo okoline. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. dok. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. suprotno tome. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. Iako projekcija izgleda jednostavno. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima.

uzdržava se od plakanja ili jecanja. U terapiji. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Samoubistvo. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. Na primer. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. Drugi pacijent se žali da se u svakoj 16 . Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. U smislu adaptacije. u suštini. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. u čekaonici. refleksije. grupni sportovi. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. postoje naravno još I miris I ukus. ona stiska zube I pesnice. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Sviranje u orkestru. Dalje. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. čak I ako priča samo polovičnu priču. To može činiti govoreći bez kontakta. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. prosudjivanja.U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom.

šminkamo. može selektivno gledati.vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. ne dovršavati rečenice. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. može imati pasivan pogled. koji. “definitivno”. Ili. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. uredjujemo kosu. dodir. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. maglovito. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto razumeli. Kod drugih je upravo suprotno. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. što se više trudimo da ovo rešimo. Ili. zapravo. Može sve pnavljati po dva puta. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. pojava Načini na koji se oblačimo. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. ništa ne percipira. sve se više upetljavamo. naše želje. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. uverenja… 17 . Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. Pokret. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. krećemo se. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. strahove. dodirujemo ili izbegavamo dodir. oni će ostati potpuno zatvoreni.

Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. Ove snage čine naš potporni sistem. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. a vazduh potiče iz sredine. on u početku ne izbegava transfer. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. Takodje. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj.Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. disanje je autonomna podrška akciji. dok ga drugi koriste neefikasno. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. Kognitivni sistem podrške 18 . Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. U geštalt terapiji. Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. Takodje. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. poznanika I intimnih prijatelja. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. agresiji. kada terapeut uspostavlja kontakt. Ipak. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. Gravitacija onemogućava lebdenje. zavodjenju ili seksualnosti. U periodima uzbudjenja. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Na primer. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. stabilno. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu.

Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. Drugim rečima. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora.Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. ili. ako ne napornije od same akcije. tu je naša koštana struktura. da ste nesposobni za to. 19 . Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I. kao što je nemoguće biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno. Pa ipak. pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. nečujnog glasa. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. ako ih ignorišu. Ipak. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju. obrnuto. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. Za početak. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice Bez obzira na sve. iako verujete da ste sposobni da nešto učinite. konačno. Što smo u boljoj kondiciji. već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena. manje smo skloni umoru. vi ste u pravu. bili bi smo “amebasti”. I. Bez kostiju. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. postoji respiratorni sistem. to čine na račun sopstvenog zdravlja. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira.

emotivnog I bihejvioralnog. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne. Za razliku od geštaltista. obrnut proces je takodje prisutan. Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. Nama je. potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. Kognitivisti (Murray 1988). izmedju ostalih. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima. Mi verujemo da su ponašanje. takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. 20 . Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog. kao geštalt terapeutima. oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva.neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju.

Kompulsivne osobe. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha. partner može imati teškoća da me razume. zauzvrat. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. tuge. Ukoliko imam govornu manu. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo. bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. već je. mnogo češće. Suprotno možemo pripisati histerijama.Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I. što me. analiziramo ili pamtimo. poput izbegavajuće osobe. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli Zdrave transakcije fenomenološkog iskustva Bihejvioralni model Primećujem da Patološke transakcije me Mogu rećI da me posmatraš 21 . Ukoliko sam oštećenog sluha. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. drugim rečima. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. na primer. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Ukoliko očekujemo. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove). reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. čini nestrpljivim I postidjenim. značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. Bihejvioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Ili. previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti. osećam kao da sam svima teret. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. Ukoliko imam teškoće sa hodom. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. što naravno. planiramo. radosti. ljutnje itd.

Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. zaboravi na to.) Emotivni model arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. malo mi je neprijatno ali nećeš me uplašiti. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Cenim to što me slušaš. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije.Kognitivni model netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. odnos izmedju organizma I sredine. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. ili. (nefenomenološki opis. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje 22 . ipak. pa Možeš verovati da si silan. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. I. Ipak. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača. drugi se oslanjaju na neaktivnost. što tako malo reaguješ na (defleksija I projekcija) ono što govorim. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. ili prići mi. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. za našu svrhu. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti.

Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. Bez obzira na različite stilove I preferencije. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. Kognitivni fokus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. Putem ovog učestvujuće-opažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ 23 . Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. Paradoksalni fokus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. “Šta mislite kako se osećao?” itd. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. Stoga. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. prema tome. ponašanje poput “gazde”. zavodničko ponašnje. fokus akcije I indikator promena. Bihejvioralni fokus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje.…geštalt terapeut promoviše iskustveni. manje ili više graciozno. opskuran govor. posvećujući pažnju mikrokosmosu. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. Sržne rubrike se. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. kontinumom svesnosti. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. Dalje. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. već se ono shvata kao fokus intervencije.intervencije. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem.To nije ponašanje samo po sebi. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje.

Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. a koja pojačavaju svesnost. Drugim rečima. najšire govoreći. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. ono što je zajednička tačka medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da 24 . promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. Dalje. To ne znači. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. To su pitanja kao na primer: “O čemu sada razmišljaš”. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički fokus Geštalt radi na granici kontakta. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. Prema tome. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. Ipak. Ipak. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte.Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. prosudjeno. upotrebljava svoje funkcije kontakta. U skladu sa tim. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. ovakva osoba može da u potpunosti. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju.

Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. U stvari. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Prilikom pisanja ove knjige. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. dovršenu figuru.naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. 25 . ja sam učinio upravo to. na radove dva autora. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. Poglavlje 4. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. Pozivali smo se takodje. U medjuvremenu. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu.

Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. 26 . Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. aktivno-pasivno. na nesreću. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. Millon (1986) ističe da je u 1915. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Dalje. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. u geštalt terminima. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. Zapravo. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. razlikovanja izmedju tela I sredine. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. na primer. zadovoljstvo-bol. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. Zajedno. Osoba nebi trebalo da uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. Specijalista socijalnog učenja. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Obzirom da se spremno manifestuju.Theodore Millon T. ipak. Izbegavajuće osobe. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo.

Tako. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. Analiza supervizijskog materijala. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. Od 1985 autor je. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. organizovana na osnovama ovog dokumenta. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. iako nedovljno sistematizovanog. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. Poglavlje 5. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. posebno u opisu opštih strategija tretmana. 27 .Ponovo. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u iznalaženju konvrgentnih opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. Osim toga. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. Allen J. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta.

Intervju se snima na video traku radi dalje analize. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. naravno.Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? .Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: . uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. 8 sekucndarnih skala. šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi. 28 .ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji. Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija.16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. . Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: . korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? .Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? . posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad.Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program. Na kraju svega. Kurikulum Tokom trajanja programa. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć.

Naprimer. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. kontakt funkcije. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. Ispravno govorećI. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). U ovoj tački. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. 29 . otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). Opšti pregled Neuroze. Dalje. slabostima. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. oni nisu “bolesti” po sebi. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). ekscesima. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. druga ne. posebno u oblasti teorije polja.Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. Ili. nedostacima – odeljak II. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. Kernberg. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. s druge strane. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. Patologiju. a druga ne. Jedna se može zaraziti. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. stoga. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti.

kao što ćemo to videti u poglavlju 13. Dalje. broji sedam kriterijuma. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. naravno. shizoidno-izbegavajuća. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. Postoje brojni razlozi za to. Na psihološkom. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. Odredjene kombinacije se. 30 . posledice mogu da uključe distimiju. na primer. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. Šizoidni poremećaj ličnosti. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. Zapravo. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. pojavljuju češće od drugih. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). anksioznost itd. na pr. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt.

na primer. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. udaljen. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. bar teorijski. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. B. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. pa ipak. A. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. Tabela 3. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. Zbog deskriptivne. VIšestruki model nam. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. kao što je to prikazano u tabeli 3. “shizoidan” prisutno Mr.Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog 31 . emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti.

njegove modele otpora I adaptacije. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. fenomenološke transakcije. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne 32 . geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. takodje olakšava putem referenci. već njih sve. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. tranfernih tendencija. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu.poremećaja. ali. kako je to napred razmotreno. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. Jasno je da to nije naš cilj. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. Pa neka bude kako bude. U opisu svakog poremećaja ćemo. kontaktne funkcije. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototip-klijentom. Ipak. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. Klijent. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. igra je vredna rizika. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. stoga. na primer. Ipak. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta.

33 . Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. konačno. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. to bi.treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. Poglavlje 7. slažemo sa ovim upozorenjem. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. na kraju krajeva. govorećI iskreno. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji posebno ozbiljni. I. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. Iako se mi. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. jedno od uporišta geštalt terapije. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. “izbegavajući” itd. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. skoro beživotne. naravno. Shizoidna osoba je usamljenik. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. Ipak. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. Grupa A. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. medjutim. S jedne strane. S druge strane. pod uticajem Rodžersa.

Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. intrizično im nedostaju osećanja. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. radosti ili tugovanju. Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. da klijent nije “podoban” za terapiju. Temperament im je ravan.Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. Obzirom da preferira da ne oseća. Povlačenje Povlačenje. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. Zapravo. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. jedva primetne I slabo spontane. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. svesnost im je slaba. bez obzira o čemu da je reč. o gnevu. još gore. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. emocionalno su pasivni. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik 34 . je naravno. Iako može biti inteligentan. omiljena pozicija. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima.

omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. Sistemi podrške 35 . uredu”. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. Drugo. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju.kontakta). I. To što se ne suprotstavlja. “normalni”. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. Uobičajeno. “prosečni”. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. Prvo. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. konačno. paradoksalno. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. Njegovi roditelji su bili “dobri”.

već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. Zapravo. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. istraživački. medjutim. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. Bazične polarnosti (Millon) 36 . Telo shizodinog pacijenta. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. na primer. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. Aktivan rad na disanju. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. životnim zadovoljstvima I nedaćama.Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. telesnom položaju. verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta.

a to se često dešava. da shizoidni 37 . Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. čim se tema razgovora promeni. uopšteno govoreći. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. ona je već izbalansirana time što je nema. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. Rad na ovoj polarnosti je. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima.takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. što se često dešava. Imajte na umu. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog .Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. čak iako one ne uključuju druge ljude. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. ipak. Ukoliko je. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. on u potpunosti gubi interes. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. to otežava terapiju. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. medjutim. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. a po svojoj prirodi nije radoznao. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. Teško ga je intelektualno stimulisati. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. njegov intelektualni nivo podprosečan. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. U obrnutom smeru gledano. Stoga ima malo energije za promenu. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo.

“Moj posao je dobar…itd”. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. površno gledano. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. Tipično koristi brojne generalizacije. Pokret. Ukoliko je proces previše snažan. Osa I Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. hladnoća. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. Unapredjenje. 38 . Čuje samo fakte. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Drugim rečima. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. žive sličnim životnim stilom.pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. 1987). Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja.K… itd. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju.”. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Glas mu je prilično monoton. “Moje kolege su O.”. Iako su retke. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. a što je karakteristično za shizotipalnog. nove poslovne obaveze. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. već “anksioznost stranca” (Johnson. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. ponovo. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša. Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. Preklapanje. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna. Preklapanje. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. Sluh Definitvno. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli.

Druga važna briga je shvatanje toga da li je naš cilj da promenimo ličnost shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo da konsoliduje svoje sposobnosti onako kako on to sam želi u cilju nošenja sa ljudskim okruženjem na način koji mu omogućava da održava bezbednu distancu pre nego da doživljava “iskustvo I rast na granici kontakta”. on može funkcionisati prilično dobro. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom.Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. 1986). zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. Ipak. posebno ukoliko je dovoljno inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. Organizacija transfera 39 . otudjeno I monotono. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. ako ne I moralno diskutabilno. On je. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti.

kada se razvije terapijski proces. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. Ipak. Ipak. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. U svakom slučaju. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. 40 . mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. Ova vrsta rada. U skladu sa tim. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu.Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. nežna I vrlo obazriva. Naravno. što je napor koji nije uvek preporučljiv.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. naravno. mora biti spora. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. Kontra . možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje.

Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. Ukoliko nije na neki način prinudjena. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj.Šta god da radili. paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. U Odeljku I. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna shizofrenija. ova osoba će se retko obratiti terapeutu. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. U suprotnom. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. Da li je to distintkivna psihoza. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. 41 . Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure.

On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. Stoga ga je teško relaksirati. već preusmeravanje iste. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. parafrazirajući Isidora Froma. Drugim rečima. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. Sledstveno. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. cinizmu I rigidnosti. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. 42 . važna I predmet zlih ponašanja okoline. da. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. već da je prigodan ekran za projekcije. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” I da deluje u skladu sa njima. do odredjene mere.Svesnost Više nego kod drugih. a ako ga ne relaksiramo.

Projekcija Cinizam. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. Suštinski. On ne može da prati grupu. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. važan element kontinuiteta selfa. Introjekcija Introjekcija je naravno. budnost je suprotnost 43 . pak. Paranoidni je. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. Nesposoban je da prihvati hostilnost. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. to je samo parcijalna retrofleksija. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. kao na primer u grupnoj terapiji. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. antiteza ovom poremećaju. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. što je zapravo. Sve se dobro sažvaće a onda. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. najčešće ispovrati. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav.

paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. pravu ili zamišljenu. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Bazične polarnosti (Millon) 44 . i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. Ovo.defleksiji. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Bez obzira. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. Na ovom nivou. Stoga. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. Radeći na ovoj dimenziji. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Takodje. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. Sledstveno. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja.

Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. on se meša. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. Naravno. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. bez osećaja za humor. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. što mu u potpunosti odgovara. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. napadan. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. 45 . Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. šta mislite?…”Ponovo. ali je zapravo iritirajućI. zavidan. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. Ova. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje.

Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. ranije zvani paranoidni poremećaji. Tako terapeut može postati još obazriviji. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. napetiji I teži za rad. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. Osa I Poremećaji delirijuma. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. stoga postaje još sumnjičaviji. a paranoidna napada. Tokom susreta. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. Preklapanje. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva.Preklapanje. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. 46 .

uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći.Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. Kada se ovo desi. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. ali jasno. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. održavajući vezu sa realnošću. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. misle I ponašaju se. naravno). Zapravo. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. U skladu sa ovom hipotezom. ukoliko ne I destruktivan. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. otvoreno I bez animuziteta. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. 47 . možda ne greši u potpunosti. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. Poput shizoidnih. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. Možda u tome ima nešto. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. odslikava neke od naših tamnijih strana. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti.

1989). Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. Ipak. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. 48 . ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. naša je dužnost da makar pokušamo. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. Takodje. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. ipak. Nije lako. s druge strane. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. što je posledica ovakve iskustvene osnove. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. Simbolizojući procesi su teški. Za razliku od shizofrenika. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom.Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. Ukoliko. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje.

Ono što danas razume. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega.. Ne samo da je socijalno povučen. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. Ipak. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. već zaista može da ga ometa. 49 . Njegova interpersonalna mreža odnosa. Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. 1985. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima.Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. ukoliko je uopšte ima. 1986).citirano iz Maxmen-a. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. sutra “izvetri”.

Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. 50 . na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. Povremeno. Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. Sklon je magičnom mišljenju.Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. magično mišljenje. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. privlače pažnju ili zavode. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. poremećen. Nekada govore sami sa sobom. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Njihov govor je ponekad teško pratiti.

shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. kako to neki veruju. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. U inicjalnom kontaktu. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. tako I opsesivno-kompulsivnim poremećajima. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. I često je slabo koordinisan.Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. 51 . najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. Uz moguće izuzetke. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. kako ih drugi vole ili mrze. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. Preklapanje. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. Ukoliko je. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Preklapanje.

Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. Ponovo. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. smatraju da je to faza razvojnog procesa. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. teško prate. Drugim rečima. posebno u ranim fazama.Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. sami pridaju smisao svemu. 52 . Po Kohutu. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. svi smo mi manje ili više narcistični. dok drugi. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. Oni očekuju da ih ljudi. u najboljem slučaju. emocionalne ili eratične osobe. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Ovo je problem zbog toga što neki. oni to čine s mnogo straha. 1989). jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. kao Kernberg. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. POGLAVLJE 8. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. jednom kada se terapijski odnos uspostavi. Autori poput Kohut-a. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. GRUPA B: Dramatične. Ipak. empatija je od najvećeg značaja. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. kao na primer Kohut.

iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. Na socijalno-kulturnom nivou. Bez obzira. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. Ipak. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. zajedno sa graničnim. preosetljivosti. Na primer. Iz manje veličanstvene perspektive. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. Bez obzira. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje.Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. I “narcističkim ciljevima”. u neko vreme. u okviru DSM III. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika self-centrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. ona će ih simbolizovati 53 . Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. predstavlja patologiju današnjeg doba. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti.

ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. Naravno. Pod jedan. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. osećajan. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. retka iskustva. Ustvari. Vše od toga. na neki način. najviše što može da prepozna je ustvari. Drugim rečima. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. One. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. Ipak. on može da kaže da je previše darežljiv. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. ali mu ne možete osetiti ukus. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. Kada su povučeni. na raspolaganju. tokom svog govora. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. 54 . ipak. izuzetan kvalitet! Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. čak ekspanzivan. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. liče na komercijalnu televiziju.kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. Ukoliko. povremeno. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. Ovo su. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe.

u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. kvalitet u odnosu na kvantitet. Ipak. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. a da joj oni koji je ne vole zavide. Preferiraju. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. lepote I uspeha. Ovo su ljudi koji su “Ne moj biti to što jesi. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. njena uloga je da bude “fan klub”. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. 1987) 1 55 . budi ono što meni treba da ti budeš. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. ili barem tako kažu. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. I ja ću te voleti…”(Johnson. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe.

ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. mi odmah osetimo da ona njije empatična. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu.morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. Tokom susreta ona priča o patnjama 56 . on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. ona doživljava bes. Kada se to desi. stid I osećanje praznine. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. Njihova pasivnost nije apatija. narcistični pacijent je karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. U kontaktu sa njom. da ne kritikuje. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. Suprotno od njih. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Ove osobe nisu indolentne. Kognitivno ekspanzivan.

Osa I Što se tiče ovog odeljka. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. atraktivni a ipak hladni. Preklapanje. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja.svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. paradoksalno. Takodje. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. ali vas nešto sprečava da ih dodirnete. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. ima više muškaraca medju narcističnima. Preklapanje. Volite da ih posmatrate. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. a žena medju histeričnima. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični aktivni I fokusirani na druge. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje 57 .

Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II, ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. Izgubili su posao, nisu dobili očekivano unapredjenje, razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog, lično ili profesionalno. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Stoga nije iznenadjujuće da, kada stvari počnu da se popravljaju, ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Bez obzira na način koji koristimo, potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. Svesnost/kontakt fokus Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta, geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća, a posebno da ispolji empatiju. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. Da bi to bilo moguće, geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. Intrapsihički fokus Klinička, a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. U radu sa narcističnim osobama, prema Johnson-u, treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa, simptomskog selfa I istinskog selfa. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad, to je onaj self koji nosi osećanja praznine, panike, gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa.

58

Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi, već posebno I iznad svega, on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova, tj. lažnog I simptomskog selfa. Bihejvioralni fokus Uprkos svojoj pojavi, narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije, ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija, pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson, 1987). Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. Inicijalna organizacija transfera Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances, 1986). Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom, terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad, izazivaju našu zavist. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani, I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti, pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. U ovom tipu odnosa, terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson, 1987). Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju, mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta, na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. Ipak, terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Konačno, neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. Čak I kada se to desi, terapijski odnos ostaje fragilan. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen

59

klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala.

Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od poremećaja ličnosti, grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Njihov osnovni način odnosa, što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem, izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego, recimo, način na koji pate opsesivno-kompulzivni ili zavisni. Takodje, granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i, prema nekim procenama, zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres, koji su pod dejstvom droge ili, čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances, 1990). Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. Ova dijagnoza, kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti, a ne za prolazne kliničke sindrome. Na nesreću, oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog, obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti, ovaj istog konceptualnog reda. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Prema njegovom shvatanju, granični sadrži histerični, izbegavajući, zavisni, pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav, u potpunosti, bilo bi vrlo opasno, u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer, 1989). Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Proučavane su dve vrste faktora koji dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. Kao prvo, granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Kao drugo, kako ćemo to diskutovati kasnije, dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). 60

Ipak. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati kontaktu. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. povremeno. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. gube mnogo od pozadine u tom procesu. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući. nezreo i konfuzan. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. Self doživljavaju kao nesiguran. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i.Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. Ipak. najviše. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. Preciznije. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. 61 . Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. u zavisnosti od okolnosi i osobe. Konsekventno.

Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. U stvari. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. Uopšteno. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances.Povremeno.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. ukoliko se oseća neprijatno. 1986). Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju.Ponovo. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. dok je interpersonalna mreža 62 . Na primer. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. S druge strane. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju. Na rimer. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize.

Pokret. Jednog dana za graničnog je terapija dobra. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću. Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku.. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. sledećeg više ne. Preklapanje. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji.podrške muškaraca institucionalnija (posao. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. medjutim na vrlo polarizujući način. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. On se pomera iz stanja normalnosti ka depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje.. Funkcije kontakta U periodima stresa. sledećeg ne.. Jednog dana ste O. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog.. osa II 63 . Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja".. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju.. ipak. itd. religiozne grupe.. anksionznosti ili euforije. U smislu tretmana.K. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici.

Kada granični pacijent postane vezan. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. Ponašaju se detinjasto.Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. Terapeuta će granični alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. impulsivno. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. 1988). Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Tako oni 64 . Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. narcističnim. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Preklapanje. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. S druge strane. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. i manipulativno. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. U inicijalnim razgovorima. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata.

1986). Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. projektivna identifikacija. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. (Frances. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. to će se bolje ponašati. Ipak. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. Može biti potrebno nekoliko susreta 65 . Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije.rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. Ovaj pristup mora biti podržavajući. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih.

Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja.nedeljno tokom nekoliko godina. ceo pakao sruči na nas. pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. kako se to neizbežno dešava. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri". Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. suprotno. Ukoliko radite sa graničnima. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. Ipak. 66 .

67 .

68 .

69 .

mora da deluje. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. Stoga. Ona to želi i to je sve. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. na individualnom nivou. Mobilizacija Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. Zapravo. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. Onog trenutka kad nešto poželi. a ne refleksija. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. 1986). Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. Značaj ovoga je. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. bez obzira. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. bez krivice. što ima malo veze sa psihologijom. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. 70 . Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. ili sa mladim delikventima. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. 80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. U stvari. S druge strane. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. to je ovo. Ipak.Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike.

Naravno. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. ona je usamljenik i . u okviru teorije objektnih odnosa. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. Inače. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith.Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. 1985). Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. Na primer. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. Zapravo. bez obzira na poreklo tog odsustva. ali teži da ostane prepunjena. agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. 71 . Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. »Oni su gomila idiota«. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje.

Preklapanje. Pasivno/aktivno Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. Preklapanje. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. osa I Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. Govor Ja izgleda preuveličano. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. a nepoštovanje u odnosu na druge. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u 72 . Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. Kada je konfrontirana. ali ih ne može zaista i osetiti. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija.

konačno. Prva je naivnost. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. I. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. to će i dobiti. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. Možda je tako. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reid-a i drugih. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. naveden u referencama. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. 73 . prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje).kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima.

74 . Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Ipak. ona gradi kontakt u formi pažnje. teatralne ili impulsivne. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše. kao na primer narcistički i opsesivno-kompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. Na primer.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Kontakt Histerična osoba forsira kontakt. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. Drugi poremećaji ličnosti. 1986). Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi. ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Paradoksalno. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances.

razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. ponekad neverovatno kreativno. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. 75 .. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja. u najboljem slučaju. i pružaće. u većini situacija. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen. Ipak. Biološki Tradicionalno. »izgovor«. u zdrav mozak«. ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. već se pre može govoriti o defleksiji.Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu. socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan. nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba. Projekcija Projekcije histeričnih osoba. psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. socijabilnu i šarmantnu. Ipak. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena. ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. on zaista deflektuje. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini. Gregarno. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan. može izgledati kao da introjektuje. U stvari. histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j…. krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab.

Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. histerična osoba aktivno traži pažnju. površnih i kratkotrajnih emocija. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. ona je takodje i egocentrična. Često ima energiziran i melodičan glas. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Za razliku od narcističke. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju. terapeuta. 76 . i posebno. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna. mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Naravno.

Preklapanje, osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti, vidite relevantne odeljke). Preklapanje, osa I Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube, ili, kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Iznad svega, ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom, a kontra njihove okoline koja, kako to oni doživljavaju, frustrira njihove potrebe. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola, takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Njihova glad za uzbudjenjima, tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim, kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju, moraju da se prorade u ranim fazama terapije. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola, histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. Ukoliko je terapeut istog pola, teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Kada se, kao što je to čest slučaj, terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže, to mora da čini vrlo obazrivo, shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ipak, neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala, ne, zašto…(Frances, 1987). Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. Na nesreću, mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom.

77

Ukoliko se ovako ponašamo, pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe, pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći, vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Ipak, ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo, u ranim fazama terapije, služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. Kasnije, u relaciji, onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao vrednog, on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji, a što se, prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. Tokom istraživanja ove teme, važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv, dopadljiv ili zdrav. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos, verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. U tom slučaju, terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem, prezirom i kompetitivnošću. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima, geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno, kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na

78

terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa, kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Na primer, ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne, može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Bihejvioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Za one koji su manje psihološki orjentisani, sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide, ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Život me čini nervoznim. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. Kao prvo, klijent ne samo da nije senzitivan, ili, makar, nije toliko senzitivan… Takodje, život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu; naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima, geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja, straha i ljutnje. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući, a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu. Za razliku od malog dečaka, ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka, one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. Za devojke, kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti

79

bilo muškog. Obe rekacije su. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. Ipak. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. bilo ženskog pola. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. kada intimnost postane moguća.majku. 80 . naravno kontraproduktivne.

ovo je socio-sintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. 81 . Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. naročito ako je depresivan. razboritom i lojalnom self imidžu. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. tvrdoglavost i tvrdičluk.POGLAVLJE 9. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. Iskustveni ciklus Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. na primer. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. Ipak. Naime. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. disciplinovanom. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. Kako je preterano posvećena poslu. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. U stvari. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. Opsesivnokompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. U terapeutskoj situaciji. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. PLAŠLJIVE I ANKSIOZNE LIČNOSTI Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Ceni lojalnost i disciplinu.

Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. itd ”. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. Opsesivno-kompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. subjektivni. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. Međutim. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. ovo nije lako izvesti. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. Ipak. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja.Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. Introjekcija Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. to ne mora da bude tako očigledno. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. U ovom slučaju njegova veza sa autoritetom postaće ambivalentnija. kao što je često slučaj. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. U terapiji. emocionalni. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. u nepredvidljivo. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. neorganizovani. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. s druge strane. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. Ako. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. 82 . Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo.

Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. on često shvata metafore bukvalno. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. Preklapanje. Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. Njegovom dodiru nedostaje toplina. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor.Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. Pokret. Preklapanje. U stvari. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. i ovo je ključna odlika. Nemate želje da ga dodirujete. Njemu nedostaje imaginacija. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. on ne zna sasvim čija pravila sledi. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Funkcije kontakta Spoljašnjost Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. kruti i pravilni. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. 83 . ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije.

geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. Život je nepredvidljiv. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. Pažljivo. Takođe. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. 1988). Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. 84 .Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivno-kompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. postepeno jačanje energije. S druge strane. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. Opsesivnokompulzivni pacijent je osoba koja. S druge strane. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. naročito u fazi indukcije. Taensferna organizacija Od samog početka. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. čuvajte se “treba”-ova. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. nemajući smisao za humor. da bi razumeo ovakvog pacijenta. opsesivno-kompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. nemojte da idete sa ovim predaleko. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. kako je citirano u Murray. Prema Forgus i Shulman (1979. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako.” U svakom slučaju. Čovek ponekad oseća da mora. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. Ipak. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem.

U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. kao geštalt terapeuti. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole.Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. šta su mislili baš pre seanse. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. zahteva da budemo. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. bar donekle. Inače. Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. vrlo je teško doći do njihovih afekata. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. ako se na pravi način ne odvije do kraja. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. U fazi indukcije. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. itd. jednom kada stignete ispod te površine. međutim. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivnokompulzivnim poremećajem ličnosti. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. proključalim. Dobijajući ovo. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. opsesivno preokupirani detaljima. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. 85 . 1988). Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. vodili ljubav.

navodno zevajući i protežući se u isti mah. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. U grupi umeju da se namrgode i povuku. Gnev i zavisnost su srž problema. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. što je bazična odlika kontakta. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. 86 . On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter.Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. Kontakt Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivnoagresivni tip. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture.

87 . Fenomenološka transakcija Kognitivni način Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. svoju čekovnu knjižicu. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. eksperimente. Ko je ljut?…Ko je nepravičan?… Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. seanse itd). Ipak. Retrofleksija Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. zašto je zaboravio na sastanak. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. ali…”. zahteva mnogo energije. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. i t. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. Njegov kognitivni model sadrži negativnost. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. kako u svojim životima (rođendane. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. dok sledi terapeutove “instrukcije”. ovo nije sasvim pogrešno. ali…”. Ova vidljiva pasivnost. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini.d. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. međutim. “To bih veoma želeo ali…”.) tako i u terapiji (pitanja. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju.Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. Ići kroz život i govoriti “Da. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. cinizam i skeptičnost. sastanke. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju.

ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. ja sam to već probao…”. Pokret. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivno-agresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. zaborave svoju čekovnu knjižicu. “Ne razumem šta to znači…”. ali…”. Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. 1988). Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. itd. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg. najpronicljivijeg terapeuta. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. 88 . naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje.Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. 1988). terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. “Ali zar niste upravo rekli?…”. zakasne. Preklapanje. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. ja sam to već rekao. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. “Zaboravio sam pitanje…”. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike.

Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost.. Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. ali me nemoj lišiti moje slobode. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja.. Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti.Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. itd. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. 1988). Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. 89 .

90 . terapija nikada neće proći indukcionu etapu.Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore.

on mrmlja i muca. Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. oklevajući i strašljiv način. Ako. 91 . On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. gleda u stranu i crveni. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. podsmeha i poniženja. 1986). On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. nasuprot ovome. on ipak pita gde je kupatilo. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost.. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima.. Ovo su vrlo stidljivi ljudi.Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. na primer. Na poslu zaostaju. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. on čak može da bude blago paranoičan. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. Međutim. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je.

1989). Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio uznemirujuće i ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd.Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. 92 . Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta. On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. Ipak. može da izgleda da intorjektuje. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja. on to doživljava kao odbijanje. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. u njegovim očima.

događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. Kada je to tako. Pokret. počinje da oseća da sada kada se otvorio. nemoj toliko da brineš“. Posle izvesnog vremena. straha od odbijanja i teških osećanja. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. oni obično postaju vrlo saradljivi. svet ono. Preklapanje. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. U fazi indukcije. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. Njemu je takođe teško da kaže ne. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. Osa I Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. u osvrtu na seansu. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. itd ”. Ipak. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. On se koleba između potrebe za ljubavlju. pacijent odlazi kući i. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. 93 .Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Preklapanje. “Ljudi ovo. strah od odbijanja. U stvari. kao što je često slučaj. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. itd. tugu i ljutnju.

Kako god da se terapeut ponaša. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol.Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. 1988). U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. Bihejvioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. 94 . izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. Ako iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). Šta god da je sadržaj seanse. toliko imaju problema da iz nje izađu.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. Šta više. oni se nje drže kao da je život u pitanju. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. kreativni i razigrani.

Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja".Verovatno je (i poželjno je. Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. 95 . Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. U suprotnom. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. mi se izlažemo opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. 1988). Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Drugi terapeuti. da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi.

Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. DSM III – R je proširio kriterijume. Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. kontakt. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. Oni imaju teškoću da započnu nešto. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan.Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. ona mora da ima neki drugi 96 . Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Međutim. proizvodi anksioznost. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. Zato senzacije. sprovode se sa izvesnom protočnošću. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. Sve ostale akcije. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku.

Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca .«. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da. »Misliti znači biti«. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. misli da. Ako osoba takođe ima i neke pasivnoagresivne crte. »preživaju« za vreme stresa. tako sposobna da vlada situacijom. jačine i odgovornosti. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. slabo ih koristi.podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju.način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. 1988). Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. Biološki Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. itd«. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. ove osobe su sklone da mozgaju. Rečima Dekarta. i t. Intorjekcija Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. »On. ona je tako snažna. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti.d. 97 .

Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka izglađivanju sukoba. Preklapanje. povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Jednom kada nestane njihova početna anksioznost. izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Međutim. Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. 1989). Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer. Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Pokret. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti. Kada se radi o ovome. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi.Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. naročito agorafobiji. Preklapanje. 98 . čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom.

Preciznije rečeno. objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku.Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe. u stvari. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju. Oni često. terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. žele da terapeut popuni nastalu prazninu. Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju. oni će često tragati za "pravim" odgovorom. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. sigurnošću i naklonošću. Kada ih pitate šta osećaju i misle. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. U početku. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima. Porodična i bračna terapija 99 . Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Oni dobro reaguju na ispitivanje. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija odložena.

preteranog zaštićivanja i odbacivanja. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. Ipak. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. više od većine ostalih. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja. Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru.Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. I na kraju. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti. što predstavlja njegov ili njen impas. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. 100 . Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Kada se radi o ovome.

Neki ga određuju na 240. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. Koristeći primer imunog sistema. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički STIL Usamljen Originalni. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. mi. Srećom. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant 101 . takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. čak i kao zdrave individue. U stvari. drugi na 200. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših klijenata završava svoju terapiju pre vremena. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. Nema razlike ni na psihološkom nivou. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti.ČETVRTI DEO OD ZNANJA DO PRAKSE POGLAVLJE 10. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. TABELA 4. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. POREMEĆAJI LIČNOSTI U KLINIČKOJ PRAKSI Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. u igru će biti uvedene druge teme. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. Isto važi i za krvni pritisak.

Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti". Ipak. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. Naprotiv. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. porodične odnose. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. 102 . NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima.Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. uključujući i posao. NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. Ova osoba ima raznolika interesovanja. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti.

ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca.. Naravno. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. Različito od naših kolega analitičara.. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta. POGLAVLJE 11. kako obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. Ipak.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. Pored toga. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. FENOMENOLOGIJA U KLINIČKOJ PROCENI Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. Ona često sebe povređuje. Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja.NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. mi ipak interpretiramo. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči. Naravno. gledanje . prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. posle desete seanse sa istim klijentom. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja. privržen). mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? 103 . on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. Dakle. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke.

slab. koje emocije on najviše izražava? . zasvođene obrve.d.Kako se osećam u vezi ovog glas. jak.Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t.)? .Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) .Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? .d.Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda.Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? 104 .Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? . spavanje.Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? .Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? Dodir.Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? . i t. disanje. Govor . sitne.Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška .Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? . Izgled .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas.Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? . alkohol i droge.Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.Opis glasa (promukao.Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe. koje emocije na taj način izgleda da izražava? . funkcije kontakta u budućoj podršci)? .Šta osećam u vezi ovog glasa? . Slušanje .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne.Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? . mek) . jednoličan.Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua . plovi kroz njega. Pokret. hrana.Kako sedi? . zabava.. buljave oči) . gubi se u njemu?) .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor.

Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? . šta dobijam? .)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? . izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup. defleksija)? .Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć. kontakt.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. retrofleksija.. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije. projekcija.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? .)? .d. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. uzbuđenje.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja POGLAVLJE 12. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija. bira da ne gleda u mene. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t.Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? . PROTOKOL ZA PRVI INTERVJU Pročitavši prethodna poglavlja. povlačenje i t. čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na sakupljanje relevantnih informacija. introjekcija. demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja. Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. mi moramo da 105 . oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? . ponos i t.Ako bih se osećao bliskim toj osobi. Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja. Ipak. Problematika Inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija.d.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr.d. Međutim. dosada.)? . i na kraju.Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? .

Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. Iskustveni ciklus Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Ipak. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua.. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći.izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. 106 . Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. Što se više navikavamo na klijenta. odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Pošto smo mi ovoga svesni. posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua.. govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. takav kao što su defleksija i retrofleksija. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. Tokom inicijalnog intervjua Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. obično se manifestuju u njegovom glasu. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. Pokret. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. ako im damo odgovarajuću pažnju. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. postajemo manje svesni ovih procesa. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije.

Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka transakcija. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija."Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe.. naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije"). sumnje i t. Prijateljska – seksualna .d. "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Ako je naša reakcija neuobičajena. Neki otvoreno kažu: ". videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu. osetljivo. Deo 1. hladnoće. U većini slučajeva.. sumnjičavo. zavisni – potčinjen i t. Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost". Poglavlje 9. dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen.. Budite svesni flerta. emotivni naačin".Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". Jasno. histrionični – zavodljiv.. ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće.Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak.porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe. on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta.d. kognitivni način". Ili: ".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti. Da li klijent izgleda oštro. paranoidni – sumnjičav. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive.) Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt". Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku. pitajte ga da ih opiše. 107 .

Sa većinom klijenata terapeut mora. pasivno-agresivni ili zavisni. šizotipalni ili paranoidni. zato što izgleda teatralno ili egocentrično. potčinjeno. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. granični slučaj ili antisocijalni. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. mi organizujemo svoje impresije. što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući. Zaplašeno i anksiozno. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. na ovaj ili onaj način.. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži.IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju. stidljivo ili uzdržano. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua). Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. zato što reaguje hladno. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. Dominirajuće. Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda. da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički. sumnjičavo ili čudno. Izolovano.. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. histrionični. Nastavak inicijalnih utisaka 108 .

mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". Dijagnoze se identifikuju. Kao primer procesa u akciji. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. Tabela 5. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. Govori monotonim glasom. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE OPERACIJE OPAŽANJA Pre inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. DRUGI INTERVJU Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. ako je potrebno.Konstatovati da je odnosni model koji klijent uspostavlja sa nama. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. ako nije privremena. Ipak. Dovršavanje I na kraju. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? 109 . važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. njegove procese zaključivanja. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. Klinički sindromi. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. terapeutove fenomenološke opservacije. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. Neke dijagnoze se isključuju. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa.

Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu.. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške. Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua Da. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?. Okidajući potencijal intervjua obučena.. ljudima koji 110 . Ona ne gleda u terapeuta... ničim drugim se ne raspoznaje. Tako je. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Klijent ne pokazuje čudno ponašanje. Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav.Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač – odgovor. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja".

ne. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla.. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba.Mi se ne poznajemo dobro. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. Mada kada ja nekoga volim... Ja imam osećaj da me vi razumete. Možda.kao okidač nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno.. Ja jednostavno brinem ni zbog čega. ali to je kao da se osećam smešno pored druge Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške 111 . Mislim. Dakle to je dobro. ne stvarno. Ali ne i sada.. da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam.. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. (Osmehuje se) A vi.

mi ne možemo potpuno da odbacimo 112 . Ipak. Ona je i anksiozna i stidljiva. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti.Između inicijalnog Klijenta brine ono i drugog intervjua što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? Identifikovanje mogućih dijagnoza osobe. Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti.

ozbiljnosti crte ličnosti koje (Opšta procena ozbiljno oslabljuju ličnosti – GAP. POGLAVLJE 13. Izgleda da je njena samo-procena vrlo niska. procena osoba ima neke Vrlo nizak. Privremena Izgleda da ova Nivo 6. POREMEĆAJI LIČNOSTI: STOŽERNA OSA U SAVREMENOJ PSIHOPATOLOGIJI Poremećaji ličnosti su indikatori i predikatori celokupnog funkcionisanja ličnosti 113 .šizoidni poremećaj ličnosti. U stvari. njeno Frances) funkcionisanje na nekoliko nivoa. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. Uspostavljanje Testiranje ključnih elemenata motivacije za diferencijalne uspostavljanje dijagnoze odnosa sa drugim ljudima. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. Ako je motivacija netaknuta.

ili EGP nivoima i Osama I. Otsustvo ili minimalni simptomi. Superiorno funkcionisanje. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na bio-psiho-socijalnoj perspektivi i. psihološku i socijalnu patološku perspektivu. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti (GAP) Klinički ishod Globalna procena funkcionisanja 90-100. slabostima. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti.j. faktora stresa i reakcije osobe. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). IV i V.. pojave se klinički sindromi (Osa I).. Kada. u zavisnosti od modela. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. 6 114 .d. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan. t. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. ili kombinaciji ovih faktora. Na taj način.. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. Da bi ilustrovao ovaj pristup. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. III i IV u DSM). u ovom susretu.. Po analogiji. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. U stvarnosti. preimućstvom i manjkavostima (Ose II. ili grešakama u proceni kliničara. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samoregulaciju kroz kontakt. na biološkom nivou. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. sa svom njegovom snagom. Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). 1992). DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku. mi znamo dve. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error).Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. Osim toga. 80. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. Patologija zato može da bude viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. težine kliničkog sindroma. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore.

7 20.. Pre svega. sami po sebi. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam.. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma. Dohrenwend i drugi (1987). 1988). ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti.. za razliku od kliničkih sindroma. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja.. 50. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije.. Ipak. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu.. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. 70. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B.. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. 10. Drugo.1 5 2 4 3 5 2 1 6 30.. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima. 40. Depue i Monroe su 1986.. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. Neki umereni simptomi. Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. verovatno pod uticajem publikacija o stresu. Ipak. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema. 115 . Neka oštećenja u testiranju realnosti 3 4 60.. slično poremećajima raspoloženja. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow.

tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). od supstanci Podrška fokusirana na tugovanju. jaku depresiju.Ipak. Prvo. Zato. do 3 puta Nedeljne 50 minutne nedeljno po 30 seanse. Tabela 6. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. Suprotno ovome. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. ili vrlo dobro ili superiorno funkcionisanje Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Nivo 6 ili 7. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Zaključivanje što se tiče nivoa funkcionisan ja ličnosti (GAP) Kratkoročni terapeutski ciljevi (Osa I) Smrt supružnika Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanjem Nivo 2 ili1. vrlo slabo ili jako manjkavo funkcionisanje Dugoročni terapeutski ciljevi (Osa II) Intervencija fokusirana na Intervencija na zavisnosti adaptaciju. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. Moguća medikamentozn a potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Nisu naznačeni usled Psihoterapeutska zadovoljavajuć intervencija eg fokusirana na funkcionisanja pojačavanje psiho-imunog psiho-imunog sistema sistema 116 . Uzmimo za primer dve osobe. obe sa zavisnom ličnošću. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. 2 Pomoć u tranziciji. min.

Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog Učiti kako se živi sa sindroma (više "hroničnim" kliničkim kratkoročni pristup) sindromom (više dugoročni pristup) Sprečiti napade panike Organski mentalni poremećaj Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psihoimuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 45-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između 117 . On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. U većini slučajeva. Na štetu ovog drugog. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. Tabela 7. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. Primeri predstavljeni u Tabeli 6.Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. iskreno rečeno. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. i što je važnije.

svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma.. Po njima. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4. nije idealan kandidat za ne-direktivnu terapiju zasnovanu na uvidu. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu. Slika 4: Odnos urgentnost . Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samo-posmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost. psihotična dekompenzacija). Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog pristupa.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe 118 .

Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. Ima 39 godina i živi sama. On je trgovački putnik. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. Pati od nesanice..U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija.. II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma. preporučio joj je da poseti psihologa. Kvadrat III 119 . Osim mogućeg umora od posla. međutim. drhtanje. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. suvo grlo i zamućen vid. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Da li ga nešto uznemirava na poslu. Kako mu je na poslu. Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. Kvadrat II Gospodin B. Ništa. teškoće sa disanjem.. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. osim neznatnog povećanja pritiska.. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. Ton njenog glasa.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući. Kvadrat I Gospođa A. kod kuće. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. Sledi par primera različitih situacija. kod kuće? Moj Bože. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. Imao je sve simptome. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti. Bio je ubeđen da umire. vlažne šake. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. pomislio je da je doživeo infarkt.

Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa. S druge strane. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani.svesnost varijablama G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. zavisne crte Nivo 5 Atipična somatizacija depresivnog poremećaja Četvrti raskid. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. navodi je da užasno paniči. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. Kvadrat IV Gospodin D. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. koja je umrla pre 5 godina. Da bi razmrsio ovaj problem. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. zakazala je susret sa psihoterapeutom. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. delimično G. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. omršavela i osušena. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. S druge strane. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti Osa II GAP Osa I Osa IV Nedovoljno informacija 120 . Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana G. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. pasivnoagresivne crte Nivo 5 Napadi panike G-đa C. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije.Gospođa C. B II Kvadrat Opsesivnokompulzivni PD. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je.

Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. moramo da priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Obrnuto.Osa III Urgentnost Svesnost odgovoran za odustajanje od materinstva NIL Hipertenzija Ne Da Ne Ne ozbiljna bolest Rak dojke Da Da da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. Što je situacija urgentnija. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. 121 . što je situacija manje urgentna.

Jednom kada se stabilizuje. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. geštalt terapiju. terapeut ima znatnu moć. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. Ako se. Navešćemo primer. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. Bivajući svesni ovih odnosa. posebno agorafobiji. NLP ili psihoanalizu. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. praktičar bira orijentaciu. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. međutim. verovatno uz pomoć medikamenata. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje.Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut.muku. Kao deo svog razvoja. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. gospodin B. Na primer. Iako je g-đa C. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena 122 . Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. sposobna za introspekciju. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. terapija odvija tokom dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. Takođe. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer.

opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt, klajnijanska analiza, kratka terapija, afektivno-racionalna i t.d., psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj, čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu, artikulisanu i čvrstu podršku. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje, i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme, profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga, većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste, kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. Ljudi su ti koji nas konsultuju, nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve, znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Ipak, treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte, 1987). Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa, kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman.

123

Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju, stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije, kada je za to sposoban, radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa različitim tipovima intervencije, uključujući i onu koju on sam primenjuje. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja, psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci, u tretmanu depresije, anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge, daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. POGLAVLJE 14. LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade, svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju, ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Tražila je da se završi rasprava dužini tretmana, važnosti transfera, koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Konceptu "uvida" mi suprotstavili koncept "svesnosti". Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima, sa velikim akcentom na iskustveni aspekt. I ponovo, naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Zato, u geštalt kulturi, primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je, od početka, konstituisalo originalnost i moć našeg metoda.

124

Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima, kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom, zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa, koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta, ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje, bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti, koji, kao što ćemo kasnije videti, leže u srcu psihopatološke dinamike. Zaista, geštalt terapija, usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava, i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine, precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. Pod uslovom, međutim, da se bavimo samim terapijskim odnosom, pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga, kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji, kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok, ciljajući na razvoj ili transformaciju. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta, od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. Na kraju, raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj.

Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U stvari tek od 1984. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali sv tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Od 1984. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje, istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. Varijable vezane za klijenta, terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijs odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. Ond ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha

125

za Piper. Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. Za Kahn (1987). Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe. terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. 126 . empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. Azim. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley. Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom. Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos. koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. Da ponovimo. Shodno tome. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. Saari (1986). manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog self-koncepta i klijentovog self-koncepta. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. Na kraju. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . godine primetio da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti.terapije. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. polazeći iz hermeneutičke perspektive. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . teoretskom konstruktu. Za Dormaar. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . Rinaldi je 1987. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991).OTR). koji omogućava selfu da se razvija. McCallum i dr. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. U ritualima akreditacije osoba. 1991. taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe.Joyce. Pored toga.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. Konačno. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice.uopšteno posmatrano. stvarni odnos je taj. to klijent manje napreduje. Kao što ćemo kasnije videti. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a.

1987) Kratkotrajna Očekivanja u odnosu Dugotrajna Nedelje na dužinu terapije Godine Objektivizacija Pravac terapijskog Subjektivizacija uticaja Adaptacija/ Ciljevi terapije Transformacija podešavanje Ponašanje kao mera Cilj promene Iskustvo selfa i adaptacije okruženja Eksplicitno Način komuniciranja Implicitno Ojačavanja Poluge promene Povećanje svesnosti Odnos pomaže da se Uloga terapijskog Odnos je srž procesa promena desi ali igra odnosa promene: transfer i drugorazrednu ulogu kontratransfer Uzročnost Način objašnjavanja Namera 127 . 1987). Otuda proističe važnost elemen koje nazivamo intimnost. koristeći GAP .više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge .ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir . Bugental.jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem. James F. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental. Norton. Uopšteno govoreći. Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta ka više-osna dijagnoza ukazuje da: .kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima.klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: . New York. terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjek skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh.kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje . u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu.Za Henry. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist. odnos je terapija. centracija i integritet za OTR.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) .priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) . Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija.antisocijalni poremećaj ličnosti .T.šizotipalni poremećaj ličnosti . Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povez sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta. brojne razlike postaju vidljive.prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentaln poremećaju” (šifra V) . Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti. U stvari. isključujući: . Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. Na kraju. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta.identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II).

Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. različita od svih ostalih. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. Jasnije rečeno. On je ponekad dirnut i. ali takođe i govori. On sluša. Pored svog interaktivnog uključivanja. U stvari. opažena. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. manje je razumljiv. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. ili oseća nežnost. ne traži da se previše menja.Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Stvarnost je ta koja je doživljena. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. osmehuje. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. frustrira ili gratifikuje klijenta. tri nivoa 128 . čak i kada se konfrontira. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. naravno. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. doživljene stvarnost. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. kreće se. da se aktivno uključi. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). i iz egzistencijalnohumanističke i iz geštalt perspektive? Pre svega. koji se odnosi na hermenautički odnos. kao učesnik. ispituje. rekognicija. odgovara. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. smeje. reparacija. klijenta. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. Treći. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. Međutim. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. ili održava ili prekida kontakt. Konačno. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge.

Bez toga. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. ko može da. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. dok održava stav budne svesnosti. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. Ipak. ustvari. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. ono što ga je dovelo do terapeuta. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. u situaciji jedan-na-jednog. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. Zaista. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”.terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. Drugim rečima. Beznačajno i štetno. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. i stoga potencijalno veštačkom. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. posmatrača i komentatora. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). Da bi se transferni odnos uobličio. 129 . koji će se razvijati. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. trezveno. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. bivajući licem u lice sa drugim. kontaktom. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu.

ali ne potpuno zdravlje. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. mada različitih kapaciteta i uloga. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih. vrednost neposrednog iskustva.. Iako neophodan za terapeutski proces. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. U ovom smislu. nestalnih slika i osećanja. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. u ovom odnosu. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. 1991).. u finalnoj analizi. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. i klijentovog procesa. Podjednako dostojanstveni. Terapeut je osoba koja daje različit primer. stvarni odnos. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. Ovo je živa hermeneutika. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta.ti”. Tu. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. on nije sam po sebi dovoljan. mora da se govori o onome što je poznato. se poštuje. Šta više. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette.Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. tako uobičajenog kao što može da izgleda. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. Prava reč. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. Razvojna osa odnosa 130 . Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. oni vode dijalog. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. bitan za geštaltiste. upotpunjavanjem. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. U ciklusu kontakta. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. Zato. Tuga se razlikuje od melanholije. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. strast za prave nijanse. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. učvršćuje doživljaj u prvi plan. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. On je zdravlje. klijenta. identifikovana. a ova od nostalgije. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. raste i širi se. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . kako se odnos razvija. ovo je plemenit oblik svesnosti. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. Inače. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži meta-tumačenje terapeuta i.

sluša i govori. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za selfsuperviziju. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. mentalni poremećaji su "zarazni". Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. preuzimanje rizika. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). Kontinuumi su intimnost. integritet.). Smatramo da. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. POGLAVLJE 15. fokus i fascinacija. U svakoj dimenziji. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). Iznad svega. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. Pored toga. Pored toga. izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. kao i ose dijagnoze. Drugim rečima. Stoga. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir. 1987. 131 . u interakciji. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. Po svojoj suštini. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler.Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG.

Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. paranoidni. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. Ipak. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat nezavršenog posla. on ipak ostaje vrlo uzdržan. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Neki čak tvrde da je to jedini alat. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. šizoidna ili zavisna. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivno-kompulzivnog. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. U najgorem slučaju. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. kao deo svog ličnog razvoja. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. 132 . Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti.Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. U svakom slučaju. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti.

S druge strane. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. 133 . Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. Ipak. On retko misli da je terapija zaista završena. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija. Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". Za ovaj tip terapeuta. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti.Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. konvencije i pravila. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. dekodiraju i transformišu simptome. Nasuprot tome. svetlu i nivoima svesnosti. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. Svestan klijentovih manevara. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. međutim. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. Ipak.

On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Obdaren veoma kritičkim umom. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. on drži klijentove ciljeve na umu.Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. podržavanih postojanošću i stabilnošću. mogućnosti i verovatnoće. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. i dati nam podršku i pažnju. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. on će biti majstor za frustriranje. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. S druge strane. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. Ipak. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. 134 . On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. Takođe.

i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. ove strane konstruišu svetlosni spektar. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. 135 . ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. i da biti sam zaista boli. kod određenih klijenata. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes. Zajedno.provalu besa. Ipak. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga.. bol i obmanu a da se ne naljuti. Takođe.On je vrlo topao. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo.. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. On je sposoban da opazi ljutnju. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. Naprotiv.

Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave.. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. ključevi koji otvaraju vrata duše. Verthajmerom i drugima. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. Rankom. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. slomljenim glasom. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. konformista i pseudo-racionalnih osoba. Adlerom. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu.. bilo da su uspešni ili ne. Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. tehnika odigravanja. I na kraju. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. moralo je da se dogodi. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. napetim šakama i savijenim ramenima. Mi pre moramo da govorimo srcem. 136 . Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti. Što se dogodilo. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". Jungom. jedva zadržanim disanjem. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful