-

POREMEĆAJI LIČNOSTI IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao i onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psihoimuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

2

UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. Istorijski gledano, geštalt terapija je, jednako kao kompletan humanistički pokret, odbacila svaku ideju o dijagnostici, smatrajući je depersonalizujućom, antiterapijskom i politički represivnom. “ Egzistencijalistička škola je, utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka, proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju, ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Na sličan način, mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer, geštalt, humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije.” (Klerman, 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. To su bile godine protesta, društvenog i političkog. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme, naravno, niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima, socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. Upravo suprotno. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Karl Rodžers je, definišući svoj pristup, iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni, ali, ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih, uključujući i geštalt terapiju, bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Ipak, nekoliko decenija kasnije, nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije, nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Odbijajući da klasifikujemo i obeležimo dinamiku naših klijenata, mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Naravno, s jedne strane, mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu, na primer, bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili, pitanjem da li defleksija zaista postoji. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. Ili, da li je post kontakt isto što i povlačenje?

3

Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. Ipak. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt. Bez obzira što se potčinjavamo 4 . kako ćemo primetiti u daljem tekstu. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. Ipak. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. Geštalt terapija. u onim oblastima koje su im bliske. Obezbediti terapeutima kliničke kriterijume bazirane na karakteristikama geštalt pristupa Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. intirzična ili ekstrizična. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje.Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. Da nije tih teoriskih konfrontacija. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. moraju da preovladjuju. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost.

način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. Upravo nasuprot. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije.1989) Za početak. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. globalnu perspektivu. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. Dalje.naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. kako to označava I samo njeno ime. (Skodol. anksiozni 1980-tih. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. tj. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. tj. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. transformativnoj psihoterapiji. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. Geštalt terapija predstavlja. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. 5 . Naš izbor oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. poremećaje ličnosti.

DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1.76. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u.25 do 0. 6 . kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija.U relativno kratkom periodu. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. hormonalni disbalans. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti. Ipak. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. Bez ovih kriterijuma. Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. Socijalno učenje. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. osim organskih mentalnih poremećaja. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. ono što neko smatra histerijom. Naravno. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. Zapravo.

odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. Osa I bavi se kliničkim simptomima. u svetlu onoga što nam je poznato. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. te da im je neophodna praktična potvrda. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. a ne na inferentnim. POGLAVLJE 2. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. PSIHOPATOLOGIJA IZ GEŠTALT PERSPEKTIVE Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. 7 . Njihova toplina. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. neki ne. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. tehničkoj I teorijskoj osnovi. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. pokušaj. ali.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. Na sreću. mora. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja.Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. geštalt terapija nije monolitna. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom.

ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. dijagnostički govoreći. To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. Ipak. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. nije lako integrisati. U osnovi. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. Uglavnom.Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. Ipak. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. Daleko od toga. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. naši snovi. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. na granici kontakta. 8 . najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. Strogo govoreći. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. onoga što jeste I onoga što će biti. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. I opet. fenomenološki govoreći. mi se bavimo procesom pitajući se gde. naši planovi za budućnost. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Ipak. U terapiji. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. Na primer. mi smo odano funkcionalno orjentisani. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. pošto je akcija zasnovana na energiji. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. kontaktne funkcije dodira i pokreta.

Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. retrofleksija I defleksija. DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. kognitivni I biološki potporni sistem. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija. svesnost. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. kontakt I povlačenje. 9 . Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. mobilizacija. Sistemi podrške su: interpersonalni.Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. Ipak. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. introjekcija. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. projekcija. akcija.

geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. često je bivalo primećeno 10 . Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. odvojena od svih reprezentacija. svesnosti. senzacije. Pokazuje trenutke povlačenja. Takodje. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. kontakta I iznova. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. akcije. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. Ustvari. ili da postoji manjak tranzitivnosti. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu.Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. Tokom terapijskog rada. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. Skica br. povlačenja. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. mobilizacije energije. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. iako to možda nije uvek očigledno. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. poput apstrakcija. Zapravo.

ježim se I diže mi se kosa na glavi. ali krećem se. I razmišljam da proverim termostat. Dok sedim u tišini. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. Još nisam “kontaktirao” objekat iz sredine koji će obnoviti moj balans. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. ja ću ostvariti trenutak kontakta. Medjutim. iznenada osećam hladnoću na koži. u akciji sam. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. Čim sam se pokrenuo. Za sada. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. raste I moje zadovoljstvo. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. postajem energizovan I spreman za akciju. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. Delujem I ako je moja akcija ispravna. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu.da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. Stoga moram delovati u sredini. Za sada. ipak. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. Prethodne 11 . Dok to čInim. Kako temperatura raste. Primećujem otvorene prozore.

Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. Dok nastavljam da šetam. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. Ustvari. možemo. senzacije koje ugrožavaju ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. Ciklus je kompletiran. Odredjenije rečeno. Izabiram mesto koje me zanima. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. lojalne I razumne. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. moja želja za pivom se povlači. sebe vidimo kao odredjene.senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. mnogo složenijih emocija. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. Neko može prekidati sebe ili doživljavati 12 . nakon dužeg vremena. Medjutim. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. Drugim rečima. I dok temperatura pada. Na primer. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. Ako. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo.

svesnosti I mobilizacije. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. Potpuno sam osetio Svesnost o svemu ovome senzaciju I spreman sam da me po malo rastužuje. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. rad mi je dosadan. U delujem isto vreme. senzacije I svesnosti. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne.slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. akcije I kontakta. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. Možda previše lak? Istina je. SVESNOST MOBILIZACIJA ENERGIJE 13 . pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. Zapravo. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. Odlažem sve projekte za kasnije. ili kontakta I povlačenja. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava. Kolege su mi dosadne Hladno mi je Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. mobilizacije I akcije.

14 . Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. Ona može biti sposobna da svari breskvu.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. postaju modeli adaptacije na kontakt. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. Novi ciklus počinje. Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. Imam posao. publicitet. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. Vreme je za akciju. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. Dobijam poziv od uprave kompanije. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Hipnoza. Doživljavam senzaciju novine. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Divno Počinjem sa novim poslom. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. Tako. a odbacuje toskične.KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka.

praviti šale. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. humoreske ili hiperbole. mi želimo da on to čini. upotrebom nejasnih izraza. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. Anticipacija je projekcija. suprotno tome. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. Da parafraziramo izreku. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. ustvari je to složen proces. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. namera ili misli koje su suprotne našima.Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. preterivati itd. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. Naravno. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. dok. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. šalama. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. zapravo. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. Iako projekcija izgleda jednostavno. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. 15 . deo okoline. Projekcija Ovo je poznatiji proces. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. U terapiji. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. I može da promeni kontakt sa objektom. proizvoda mašte ili igre šaha. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. Takodje. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja.

U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. Na primer. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. u suštini. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. U smislu adaptacije. uzdržava se od plakanja ili jecanja. postoje naravno još I miris I ukus. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. Drugi pacijent se žali da se u svakoj 16 . U terapiji. Sviranje u orkestru. čak I ako priča samo polovičnu priču. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. Samoubistvo. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. u čekaonici. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. To može činiti govoreći bez kontakta. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. prosudjivanja. refleksije. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. grupni sportovi. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. ona stiska zube I pesnice. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. Dalje.

strahove. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. sve se više upetljavamo. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. uverenja… 17 . “definitivno”. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. Kod drugih je upravo suprotno. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. koji. može imati pasivan pogled. Ili. ništa ne percipira. zapravo. Pokret. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. dodirujemo ili izbegavamo dodir. šminkamo.vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto razumeli. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. dodir. naše želje. ne dovršavati rečenice. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. oni će ostati potpuno zatvoreni. maglovito. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. Može sve pnavljati po dva puta. pojava Načini na koji se oblačimo. može selektivno gledati. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. krećemo se. Ili. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. što se više trudimo da ovo rešimo. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. uredjujemo kosu.

u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. Ove snage čine naš potporni sistem. Ipak. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. dok ga drugi koriste neefikasno. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. a vazduh potiče iz sredine. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. on u početku ne izbegava transfer. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. stabilno. Gravitacija onemogućava lebdenje. agresiji. Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. U periodima uzbudjenja. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. poznanika I intimnih prijatelja. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. U geštalt terapiji. Na primer. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. Takodje. zavodjenju ili seksualnosti. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. Kognitivni sistem podrške 18 .Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. Takodje. disanje je autonomna podrška akciji. kada terapeut uspostavlja kontakt.

Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. ako ih ignorišu. manje smo skloni umoru. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. ako ne napornije od same akcije. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Za početak. 19 . Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice Bez obzira na sve. tu je naša koštana struktura. Bez kostiju. Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. to čine na račun sopstvenog zdravlja. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. konačno. iako verujete da ste sposobni da nešto učinite. ili.Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Ipak. bili bi smo “amebasti”. obrnuto. postoji respiratorni sistem. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I. sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. I. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. kao što je nemoguće biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. da ste nesposobni za to. Što smo u boljoj kondiciji. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog. nečujnog glasa. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. vi ste u pravu. Pa ipak. Drugim rečima.

Kognitivisti (Murray 1988). mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku.neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. 20 . Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog. emotivnog I bihejvioralnog. Mi verujemo da su ponašanje. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. kao geštalt terapeutima. Nama je. izmedju ostalih. Za razliku od geštaltista. obrnut proces je takodje prisutan.

emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava.Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Kompulsivne osobe. Suprotno možemo pripisati histerijama. Ukoliko imam teškoće sa hodom. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove). Ukoliko sam oštećenog sluha. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti. mnogo češće. već je. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. što naravno. značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I. dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo. Ukoliko imam govornu manu. tuge. zauzvrat. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli Zdrave transakcije fenomenološkog iskustva Bihejvioralni model Primećujem da Patološke transakcije me Mogu rećI da me posmatraš 21 . planiramo. radosti. osećam kao da sam svima teret. analiziramo ili pamtimo. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha. Ukoliko očekujemo. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. partner može imati teškoća da me razume. drugim rečima. Bihejvioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. na primer. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. što me. govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja. poput izbegavajuće osobe. previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. Ili. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. čini nestrpljivim I postidjenim. ljutnje itd. reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas.

Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. drugi se oslanjaju na neaktivnost.Kognitivni model netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. ili. ili prići mi. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. ipak. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. što tako malo reaguješ na (defleksija I projekcija) ono što govorim. za našu svrhu. pa Možeš verovati da si silan. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača. malo mi je neprijatno ali nećeš me uplašiti. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. (nefenomenološki opis. Ipak. odnos izmedju organizma I sredine. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje 22 . bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Cenim to što me slušaš. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. zaboravi na to. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. I.) Emotivni model arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene.

…geštalt terapeut promoviše iskustveni. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu.To nije ponašanje samo po sebi. Dalje. prema tome. već se ono shvata kao fokus intervencije. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. “Šta mislite kako se osećao?” itd. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ 23 . Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. Bihejvioralni fokus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. Sržne rubrike se. zavodničko ponašnje. Stoga. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. manje ili više graciozno. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. opskuran govor. ponašanje poput “gazde”. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Paradoksalni fokus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. Kognitivni fokus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. kontinumom svesnosti. Putem ovog učestvujuće-opažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. posvećujući pažnju mikrokosmosu. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja.intervencije. fokus akcije I indikator promena. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. Bez obzira na različite stilove I preferencije. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv.

pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. To su pitanja kao na primer: “O čemu sada razmišljaš”. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. U skladu sa tim. upotrebljava svoje funkcije kontakta. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. Ipak. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički fokus Geštalt radi na granici kontakta. a koja pojačavaju svesnost. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. ovakva osoba može da u potpunosti. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. najšire govoreći. prosudjeno. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom.Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. Drugim rečima. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. To ne znači. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. Prema tome. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. Ipak. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. Dalje. ono što je zajednička tačka medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da 24 . predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju.

U medjuvremenu. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju.naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. Prilikom pisanja ove knjige. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. Poglavlje 4. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. na radove dva autora. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. ja sam učinio upravo to. U stvari. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Pozivali smo se takodje. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. 25 . Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. dovršenu figuru. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize.

Zapravo. zadovoljstvo-bol. Millon (1986) ističe da je u 1915. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. na nesreću. Specijalista socijalnog učenja. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. Izbegavajuće osobe. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. ipak. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. Dalje. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. na primer. u geštalt terminima. 26 . Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima.Theodore Millon T. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. Obzirom da se spremno manifestuju. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. razlikovanja izmedju tela I sredine. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. Zajedno. aktivno-pasivno. Osoba nebi trebalo da uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri.

dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. posebno u opisu opštih strategija tretmana.Ponovo. Analiza supervizijskog materijala. Osim toga. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. organizovana na osnovama ovog dokumenta. 27 . Allen J. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u iznalaženju konvrgentnih opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. Tako. iako nedovljno sistematizovanog. Poglavlje 5. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. Od 1985 autor je. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11.

Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: .16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. 28 . Ova procedura se sastoji iz sledećeg: . šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi.Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? .Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? . Na kraju svega.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Kurikulum Tokom trajanja programa. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji.Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program. . uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć. Intervju se snima na video traku radi dalje analize. naravno. 8 sekucndarnih skala. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta.Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? .

stoga. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. Patologiju. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan.Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. s druge strane. ekscesima. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. Opšti pregled Neuroze. posebno u oblasti teorije polja. Ili. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). 29 . edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). U ovoj tački. Ispravno govorećI. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). Naprimer. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. Jedna se može zaraziti. slabostima. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. nedostacima – odeljak II. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. kontakt funkcije. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. oni nisu “bolesti” po sebi. Dalje. a druga ne. Kernberg. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. druga ne.

Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. na pr. shizoidno-izbegavajuća. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. Na psihološkom. dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. Odredjene kombinacije se. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. posledice mogu da uključe distimiju. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). na primer. broji sedam kriterijuma. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. anksioznost itd.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). 30 . postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. naravno. Postoje brojni razlozi za to. Dalje. Šizoidni poremećaj ličnosti. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. pojavljuju češće od drugih. Zapravo.

spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. na primer. udaljen. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. Tabela 3. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog 31 . B.Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti. VIšestruki model nam. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. kao što je to prikazano u tabeli 3. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. “shizoidan” prisutno Mr. A. pa ipak. Zbog deskriptivne. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. bar teorijski.

Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototip-klijentom. ali. njegove modele otpora I adaptacije. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. kako je to napred razmotreno. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. takodje olakšava putem referenci. U opisu svakog poremećaja ćemo.poremećaja. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. tranfernih tendencija. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. na primer. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. Ipak. Jasno je da to nije naš cilj. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne 32 . opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. Pa neka bude kako bude. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. fenomenološke transakcije. Klijent. igra je vredna rizika. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. stoga. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. već njih sve. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. Ipak. kontaktne funkcije. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv.

slažemo sa ovim upozorenjem. konačno. pod uticajem Rodžersa. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. Grupa A.treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. S druge strane. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. skoro beživotne. Poglavlje 7. jedno od uporišta geštalt terapije. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. S jedne strane. Shizoidna osoba je usamljenik. medjutim. na kraju krajeva. “izbegavajući” itd. Iako se mi. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. 33 . tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. Ipak. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji posebno ozbiljni. I. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. govorećI iskreno. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. to bi. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. naravno.

shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. da klijent nije “podoban” za terapiju. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. omiljena pozicija. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Obzirom da preferira da ne oseća. radosti ili tugovanju. o gnevu. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. bez obzira o čemu da je reč. Zapravo. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. je naravno. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. svesnost im je slaba. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik 34 . emocionalno su pasivni. još gore. jedva primetne I slabo spontane. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu.Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. intrizično im nedostaju osećanja. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. Temperament im je ravan. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. Povlačenje Povlačenje. Iako može biti inteligentan. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja.

“prosečni”. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. I. Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. uredu”. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. Drugo. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. paradoksalno. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. Sistemi podrške 35 .nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. Njegovi roditelji su bili “dobri”. Uobičajeno. To što se ne suprotstavlja. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. konačno. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik.kontakta). “normalni”. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. Prvo. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem.

što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. Telo shizodinog pacijenta.Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. životnim zadovoljstvima I nedaćama. medjutim. Aktivan rad na disanju. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. telesnom položaju. Zapravo. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. Bazične polarnosti (Millon) 36 . već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. na primer. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. istraživački. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja.

Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog . Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. ipak. medjutim. U obrnutom smeru gledano. on u potpunosti gubi interes. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. čak iako one ne uključuju druge ljude. čim se tema razgovora promeni. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. Teško ga je intelektualno stimulisati. ona je već izbalansirana time što je nema. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. On sebi ne postavlja mnogo pitanja.takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. da shizoidni 37 . a po svojoj prirodi nije radoznao. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. to otežava terapiju. uopšteno govoreći. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora.Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). Stoga ima malo energije za promenu. Imajte na umu. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Ukoliko je. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. a to se često dešava. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. njegov intelektualni nivo podprosečan. Rad na ovoj polarnosti je. što se često dešava.

ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. ponovo. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. već “anksioznost stranca” (Johnson.K… itd. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. Preklapanje. 38 . Ukoliko je proces previše snažan. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. Glas mu je prilično monoton. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. Osa I Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. hladnoća. Pokret. žive sličnim životnim stilom. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. Iako su retke. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. a što je karakteristično za shizotipalnog. “Moje kolege su O. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju. Unapredjenje. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. Drugim rečima. Preklapanje. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša. nove poslovne obaveze. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna.pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. Čuje samo fakte. površno gledano. 1987).”. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. “Moj posao je dobar…itd”. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Tipično koristi brojne generalizacije. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je.”. Sluh Definitvno.

posebno ukoliko je dovoljno inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. Organizacija transfera 39 . On je. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta.Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. Ipak. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. on može funkcionisati prilično dobro. Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. Druga važna briga je shvatanje toga da li je naš cilj da promenimo ličnost shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo da konsoliduje svoje sposobnosti onako kako on to sam želi u cilju nošenja sa ljudskim okruženjem na način koji mu omogućava da održava bezbednu distancu pre nego da doživljava “iskustvo I rast na granici kontakta”. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. otudjeno I monotono. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. ako ne I moralno diskutabilno. 1986). ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”.

Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. Naravno. Ipak. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. kada se razvije terapijski proces. U skladu sa tim. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. Ova vrsta rada.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). što je napor koji nije uvek preporučljiv. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. naravno. 40 . ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. Ipak. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. mora biti spora. Kontra . nežna I vrlo obazriva. U svakom slučaju. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata.

u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli.Šta god da radili. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. Ukoliko nije na neki način prinudjena. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. U suprotnom. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Da li je to distintkivna psihoza. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. U Odeljku I. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna shizofrenija. 41 . ova osoba će se retko obratiti terapeutu. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem.

Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. 42 . već da je prigodan ekran za projekcije. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. Drugim rečima. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. Stoga ga je teško relaksirati. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” I da deluje u skladu sa njima. cinizmu I rigidnosti. već preusmeravanje iste. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe.Svesnost Više nego kod drugih. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. Sledstveno. a ako ga ne relaksiramo. parafrazirajući Isidora Froma. do odredjene mere. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. da. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. važna I predmet zlih ponašanja okoline. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može.

manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. najčešće ispovrati. Nesposoban je da prihvati hostilnost. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. Suštinski. Introjekcija Introjekcija je naravno. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. budnost je suprotnost 43 . važan element kontinuiteta selfa. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. On ne može da prati grupu. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. Projekcija Cinizam. to je samo parcijalna retrofleksija. Paranoidni je. što je zapravo. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. pak. kao na primer u grupnoj terapiji. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. Sve se dobro sažvaće a onda.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. antiteza ovom poremećaju. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva.

Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. Takodje. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Na ovom nivou. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. Bazične polarnosti (Millon) 44 . bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Stoga. Sledstveno. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. Bez obzira. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Ovo. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini.defleksiji. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. Radeći na ovoj dimenziji. pravu ili zamišljenu. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć.

paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Ova. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. 45 . Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. on se meša. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. napadan. bez osećaja za humor. zavidan. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. Naravno. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. šta mislite?…”Ponovo. što mu u potpunosti odgovara. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. ali je zapravo iritirajućI.Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti.

46 . Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. Preklapanje. ranije zvani paranoidni poremećaji. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. stoga postaje još sumnjičaviji. Tokom susreta. a paranoidna napada. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. Tako terapeut može postati još obazriviji. Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. napetiji I teži za rad.Preklapanje. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. Osa I Poremećaji delirijuma. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe.

ukoliko ne I destruktivan. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. odslikava neke od naših tamnijih strana. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. misle I ponašaju se. Zapravo. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. Možda u tome ima nešto. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. ali jasno. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. Kada se ovo desi. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. naravno). oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. 47 . Poput shizoidnih. možda ne greši u potpunosti. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. otvoreno I bez animuziteta. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. U skladu sa ovom hipotezom.Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. održavajući vezu sa realnošću.

s druge strane. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. Ipak. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. Takodje. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. Nije lako. 48 . Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. Za razliku od shizofrenika. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. Simbolizojući procesi su teški. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. ipak.Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. Ukoliko. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. naša je dužnost da makar pokušamo. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. 1989). što je posledica ovakve iskustvene osnove.

Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. 49 . Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr.. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši.Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. ukoliko je uopšte ima. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. sutra “izvetri”. 1986). Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. Ne samo da je socijalno povučen. Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao.citirano iz Maxmen-a. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. već zaista može da ga ometa. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. Ono što danas razume. Njegova interpersonalna mreža odnosa. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge. Ipak. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. 1985. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega.

magično mišljenje. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. Njihov govor je ponekad teško pratiti. Sklon je magičnom mišljenju. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. poremećen. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. 50 . Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. privlače pažnju ili zavode. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. Nekada govore sami sa sobom. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške.Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. Povremeno. Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima.

Uz moguće izuzetke. Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. kako to neki veruju. Preklapanje. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. 51 . u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. kako ih drugi vole ili mrze. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni.Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. Ukoliko je. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. tako I opsesivno-kompulsivnim poremećajima. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. I često je slabo koordinisan. Preklapanje. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. U inicjalnom kontaktu. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom.

Ovo je problem zbog toga što neki. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima. jednom kada se terapijski odnos uspostavi. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. Ponovo. Drugim rečima. u najboljem slučaju. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. smatraju da je to faza razvojnog procesa. Ipak. POGLAVLJE 8. posebno u ranim fazama. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. GRUPA B: Dramatične. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. kao Kernberg. teško prate. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. dok drugi. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. Po Kohutu. kao na primer Kohut. empatija je od najvećeg značaja. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. Oni očekuju da ih ljudi. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života.Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. 1989). svi smo mi manje ili više narcistični. sami pridaju smisao svemu. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. Autori poput Kohut-a. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. oni to čine s mnogo straha. emocionalne ili eratične osobe. 52 . Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta.

okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. I “narcističkim ciljevima”. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. preosetljivosti. Bez obzira. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Ipak. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. zajedno sa graničnim. predstavlja patologiju današnjeg doba. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. ona će ih simbolizovati 53 . u okviru DSM III. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja.Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika self-centrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. Iz manje veličanstvene perspektive. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. Na socijalno-kulturnom nivou. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. Na primer. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. Bez obzira. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. u neko vreme. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst.

“Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. Ipak. liče na komercijalnu televiziju. osećajan. Kada su povučeni. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. tokom svog govora. Pod jedan. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. izuzetan kvalitet! Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. ipak. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. povremeno. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. on može da kaže da je previše darežljiv. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog.kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. na neki način. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. Drugim rečima. Ovo su. retka iskustva. čak ekspanzivan. na raspolaganju. Ustvari. Vše od toga. One. Ukoliko. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. Naravno. 54 . ali mu ne možete osetiti ukus. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. najviše što može da prepozna je ustvari.

Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. ili barem tako kažu. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. Ipak. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. Ovo su ljudi koji su “Ne moj biti to što jesi. budi ono što meni treba da ti budeš. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. Preferiraju. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. 1987) 1 55 . ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. I ja ću te voleti…”(Johnson. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. njena uloga je da bude “fan klub”. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. a da joj oni koji je ne vole zavide. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. lepote I uspeha. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. kvalitet u odnosu na kvantitet. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe.

Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. Ove osobe nisu indolentne. Kada se to desi. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu.morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. Suprotno od njih. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. narcistični pacijent je karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. Tokom susreta ona priča o patnjama 56 . Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. U kontaktu sa njom. ona doživljava bes. stid I osećanje praznine. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. Kognitivno ekspanzivan. Njihova pasivnost nije apatija. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama. mi odmah osetimo da ona njije empatična. da ne kritikuje. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih.

atraktivni a ipak hladni. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. Preklapanje. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje 57 . Takodje. paradoksalno. Preklapanje. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. a žena medju histeričnima.svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. ima više muškaraca medju narcističnima. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični aktivni I fokusirani na druge. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. Volite da ih posmatrate. ali vas nešto sprečava da ih dodirnete. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. Osa I Što se tiče ovog odeljka. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života.

Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II, ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. Izgubili su posao, nisu dobili očekivano unapredjenje, razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog, lično ili profesionalno. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Stoga nije iznenadjujuće da, kada stvari počnu da se popravljaju, ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Bez obzira na način koji koristimo, potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. Svesnost/kontakt fokus Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta, geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća, a posebno da ispolji empatiju. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. Da bi to bilo moguće, geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. Intrapsihički fokus Klinička, a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. U radu sa narcističnim osobama, prema Johnson-u, treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa, simptomskog selfa I istinskog selfa. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad, to je onaj self koji nosi osećanja praznine, panike, gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa.

58

Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi, već posebno I iznad svega, on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova, tj. lažnog I simptomskog selfa. Bihejvioralni fokus Uprkos svojoj pojavi, narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije, ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija, pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson, 1987). Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. Inicijalna organizacija transfera Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances, 1986). Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom, terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad, izazivaju našu zavist. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani, I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti, pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. U ovom tipu odnosa, terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson, 1987). Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju, mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta, na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. Ipak, terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Konačno, neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. Čak I kada se to desi, terapijski odnos ostaje fragilan. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen

59

klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala.

Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od poremećaja ličnosti, grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Njihov osnovni način odnosa, što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem, izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego, recimo, način na koji pate opsesivno-kompulzivni ili zavisni. Takodje, granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i, prema nekim procenama, zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres, koji su pod dejstvom droge ili, čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances, 1990). Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. Ova dijagnoza, kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti, a ne za prolazne kliničke sindrome. Na nesreću, oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog, obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti, ovaj istog konceptualnog reda. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Prema njegovom shvatanju, granični sadrži histerični, izbegavajući, zavisni, pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav, u potpunosti, bilo bi vrlo opasno, u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer, 1989). Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Proučavane su dve vrste faktora koji dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. Kao prvo, granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Kao drugo, kako ćemo to diskutovati kasnije, dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). 60

Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. gube mnogo od pozadine u tom procesu. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. Ipak. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. Preciznije. Self doživljavaju kao nesiguran.Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. Ipak. povremeno. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. 61 . nezreo i konfuzan. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. najviše. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati kontaktu. Konsekventno. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. u zavisnosti od okolnosi i osobe.

Na primer. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. dok je interpersonalna mreža 62 . S druge strane. U stvari. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. Na rimer. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. ukoliko se oseća neprijatno. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju.Povremeno. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje.Ponovo.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. 1986). Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. Uopšteno. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja.

Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. medjutim na vrlo polarizujući način. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja"..podrške muškaraca institucionalnija (posao. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. anksionznosti ili euforije. religiozne grupe. ipak. Pokret. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. osa II 63 . U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. Jednog dana ste O... sledećeg ne. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. sledećeg više ne... Funkcije kontakta U periodima stresa. U smislu tretmana. Preklapanje.. itd. Jednog dana za graničnog je terapija dobra. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog. Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima.K. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate.. On se pomera iz stanja normalnosti ka depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje.

Preklapanje. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. i manipulativno. 1988). Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. narcističnim. Ponašaju se detinjasto. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Kada granični pacijent postane vezan. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. Terapeuta će granični alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. impulsivno. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). Tako oni 64 . granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. S druge strane. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti.Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. U inicijalnim razgovorima.

grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. Može biti potrebno nekoliko susreta 65 . Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. (Frances. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. Ovaj pristup mora biti podržavajući.rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. Ipak. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. to će se bolje ponašati. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. projektivna identifikacija. 1986).

Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. 66 . pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. suprotno. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. Ipak. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri". Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. kako se to neizbežno dešava. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. ceo pakao sruči na nas. Ukoliko radite sa graničnima.nedeljno tokom nekoliko godina.

67 .

68 .

69 .

Stoga. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. U stvari. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. to je ovo. 80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. mora da deluje. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. a ne refleksija. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. Onog trenutka kad nešto poželi. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. ili sa mladim delikventima. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. Ona to želi i to je sve.Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. Mobilizacija Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. bez krivice. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. 1986). Značaj ovoga je. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. S druge strane. bez obzira. na individualnom nivou. što ima malo veze sa psihologijom. 70 . Ipak. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. Zapravo.

neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. 71 . Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. Na primer. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. u okviru teorije objektnih odnosa. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. ali teži da ostane prepunjena.Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. 1985). ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. bez obzira na poreklo tog odsustva. »Oni su gomila idiota«. ona je usamljenik i . ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. Zapravo. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. Naravno. Inače. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno.

»seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. osa I Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. Kada je konfrontirana. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u 72 . osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. a nepoštovanje u odnosu na druge. Preklapanje. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. Pasivno/aktivno Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. Preklapanje. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. ali ih ne može zaista i osetiti. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. Govor Ja izgleda preuveličano. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama.

pozivamo čitaoca da pogleda rad Reid-a i drugih. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. I. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. 73 . Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. naveden u referencama. Možda je tako. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. Prva je naivnost. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede.kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. to će i dobiti. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje). pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. konačno. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta.

Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi. ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Kontakt Histerična osoba forsira kontakt. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. teatralne ili impulsivne. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. Paradoksalno. Na primer. Drugi poremećaji ličnosti. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. 74 . 1986). Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. Ipak. ona gradi kontakt u formi pažnje. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. kao na primer narcistički i opsesivno-kompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca.

Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan. u većini situacija. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu. osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. 75 . nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena. socijabilnu i šarmantnu.. Projekcija Projekcije histeričnih osoba. krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. u zdrav mozak«. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. »izgovor«. histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. već se pre može govoriti o defleksiji. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini. ponekad neverovatno kreativno. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. on zaista deflektuje. Gregarno. a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j….Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu. razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim. najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. i pružaće. pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. Biološki Tradicionalno. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. Ipak. socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. U stvari. Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći. može izgledati kao da introjektuje. u najboljem slučaju. Ipak. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan. psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja.

Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna. ona je takodje i egocentrična. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. Za razliku od narcističke. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer. Često ima energiziran i melodičan glas. površnih i kratkotrajnih emocija. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju. Naravno. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. histerična osoba aktivno traži pažnju. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. 76 . Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«. a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. terapeuta. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih. i posebno.

Preklapanje, osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti, vidite relevantne odeljke). Preklapanje, osa I Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube, ili, kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Iznad svega, ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom, a kontra njihove okoline koja, kako to oni doživljavaju, frustrira njihove potrebe. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola, takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Njihova glad za uzbudjenjima, tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim, kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju, moraju da se prorade u ranim fazama terapije. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola, histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. Ukoliko je terapeut istog pola, teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Kada se, kao što je to čest slučaj, terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže, to mora da čini vrlo obazrivo, shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ipak, neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala, ne, zašto…(Frances, 1987). Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. Na nesreću, mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom.

77

Ukoliko se ovako ponašamo, pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe, pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći, vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Ipak, ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo, u ranim fazama terapije, služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. Kasnije, u relaciji, onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao vrednog, on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji, a što se, prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. Tokom istraživanja ove teme, važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv, dopadljiv ili zdrav. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos, verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. U tom slučaju, terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem, prezirom i kompetitivnošću. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima, geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno, kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na

78

terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa, kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Na primer, ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne, može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Bihejvioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Za one koji su manje psihološki orjentisani, sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide, ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Život me čini nervoznim. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. Kao prvo, klijent ne samo da nije senzitivan, ili, makar, nije toliko senzitivan… Takodje, život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu; naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima, geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja, straha i ljutnje. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući, a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu. Za razliku od malog dečaka, ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka, one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. Za devojke, kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti

79

Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. bilo ženskog pola. bilo muškog. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. 80 . biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. kada intimnost postane moguća. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. naravno kontraproduktivne. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju.majku. Ipak. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. Obe rekacije su. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti.

Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih.POGLAVLJE 9. Naime. PLAŠLJIVE I ANKSIOZNE LIČNOSTI Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. Ceni lojalnost i disciplinu. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. 81 . pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Opsesivnokompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Kako je preterano posvećena poslu. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. tvrdoglavost i tvrdičluk. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. Ipak. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. ovo je socio-sintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. Iskustveni ciklus Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. razboritom i lojalnom self imidžu. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. U terapeutskoj situaciji. Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. naročito ako je depresivan. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. na primer. disciplinovanom. U stvari. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima.

82 . vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. to ne mora da bude tako očigledno. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. Ako. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. U terapiji. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. kao što je često slučaj. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. Opsesivno-kompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. emocionalni. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Međutim. u nepredvidljivo. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. ovo nije lako izvesti. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. Introjekcija Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. itd ”. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. neorganizovani. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. U ovom slučaju njegova veza sa autoritetom postaće ambivalentnija. subjektivni. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka.Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. Ipak. s druge strane. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio.

Nemate želje da ga dodirujete. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. on ne zna sasvim čija pravila sledi. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. i ovo je ključna odlika. 83 . Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte.Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Preklapanje. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. on često shvata metafore bukvalno. Pokret. Preklapanje. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. U stvari. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. Njemu nedostaje imaginacija. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. Funkcije kontakta Spoljašnjost Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. Njegovom dodiru nedostaje toplina. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. kruti i pravilni. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija.

Takođe. 1988). Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. čuvajte se “treba”-ova. da bi razumeo ovakvog pacijenta. Taensferna organizacija Od samog početka. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. opsesivno-kompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti.” U svakom slučaju. Život je nepredvidljiv. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. nemajući smisao za humor. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. Opsesivnokompulzivni pacijent je osoba koja. kako je citirano u Murray. Pažljivo. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. S druge strane. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. Ipak. naročito u fazi indukcije.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivno-kompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. Čovek ponekad oseća da mora. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. nemojte da idete sa ovim predaleko. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. S druge strane. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. postepeno jačanje energije. 84 . Prema Forgus i Shulman (1979.

mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. Inače. jednom kada stignete ispod te površine. Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. međutim. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole. šta su mislili baš pre seanse. Dobijajući ovo. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. vrlo je teško doći do njihovih afekata. ako se na pravi način ne odvije do kraja. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. bar donekle. vodili ljubav. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances.Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. proključalim. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. U fazi indukcije. opsesivno preokupirani detaljima. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. 1988). Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. 85 . Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. kao geštalt terapeuti. zahteva da budemo. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivnokompulzivnim poremećajem ličnosti. itd. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije.

Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. navodno zevajući i protežući se u isti mah. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivnoagresivni tip. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. Kontakt Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć.Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. 86 . Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. Gnev i zavisnost su srž problema. U grupi umeju da se namrgode i povuku. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. što je bazična odlika kontakta. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija.

) tako i u terapiji (pitanja. Ipak. svoju čekovnu knjižicu. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio. seanse itd). i t. Retrofleksija Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. ovo nije sasvim pogrešno. kako u svojim životima (rođendane. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. 87 .d.Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. zašto je zaboravio na sastanak. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. dok sledi terapeutove “instrukcije”. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. zahteva mnogo energije. cinizam i skeptičnost. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. ali…”. Njegov kognitivni model sadrži negativnost. ali…”. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. međutim. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. “To bih veoma želeo ali…”. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. Ići kroz život i govoriti “Da. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. eksperimente. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. Ova vidljiva pasivnost. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. Ko je ljut?…Ko je nepravičan?… Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. sastanke. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan.

ja sam to već rekao. ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. itd. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. Pokret. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. najpronicljivijeg terapeuta. 88 . terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. “Ne razumem šta to znači…”. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. “Ali zar niste upravo rekli?…”. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivno-agresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. 1988). dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. “Zaboravio sam pitanje…”. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. Preklapanje. Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. zaborave svoju čekovnu knjižicu. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. zakasne. ali…”. ja sam to već probao…”. Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances.Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. 1988). Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg.

Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances.. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu.Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. 1988). progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. 89 . Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. itd. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. ali me nemoj lišiti moje slobode. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja.. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu.

terapija nikada neće proći indukcionu etapu. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. 90 . Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća.Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore.

On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. 1986).. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. podsmeha i poniženja. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. on mrmlja i muca. na primer. Na poslu zaostaju. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola.. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. gleda u stranu i crveni. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. nasuprot ovome. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. on ipak pita gde je kupatilo. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. Ovo su vrlo stidljivi ljudi.Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. Međutim. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. on čak može da bude blago paranoičan. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. 91 . Ako. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. oklevajući i strašljiv način. Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja.

Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. 1989). Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. u njegovim očima. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama.Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. on to doživljava kao odbijanje. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio uznemirujuće i ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. može da izgleda da intorjektuje. Ipak. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol. 92 . ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta.

Preklapanje. u osvrtu na seansu. 93 . da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. oni obično postaju vrlo saradljivi. Njemu je takođe teško da kaže ne. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. U stvari. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. itd. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. straha od odbijanja i teških osećanja. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. pacijent odlazi kući i. On se koleba između potrebe za ljubavlju. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. Posle izvesnog vremena. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. Preklapanje. svet ono. Osa I Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. Pokret. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. strah od odbijanja. Ipak. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. U fazi indukcije. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. itd ”. počinje da oseća da sada kada se otvorio. “Ljudi ovo. nemoj toliko da brineš“. tugu i ljutnju. kao što je često slučaj. Kada je to tako.

Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. Bihejvioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. 1988). Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. Šta god da je sadržaj seanse. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. toliko imaju problema da iz nje izađu. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. Ako iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike).Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. Kako god da se terapeut ponaša. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. Šta više. terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. oni se nje drže kao da je život u pitanju. 94 . jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. kreativni i razigrani. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa.

da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. 1988). 95 . i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. U suprotnom. Drugi terapeuti. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. mi se izlažemo opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja".Verovatno je (i poželjno je. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji.

Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. Zato senzacije. koji je zasnovan na početnoj separaciji.Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. sprovode se sa izvesnom protočnošću. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. Oni imaju teškoću da započnu nešto. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. Međutim. ona mora da ima neki drugi 96 . DSM III – R je proširio kriterijume. Sve ostale akcije. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. proizvodi anksioznost. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. kontakt. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan.

»preživaju« za vreme stresa. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca . Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. jačine i odgovornosti. ona je tako snažna. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. »On. slabo ih koristi. itd«. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta. misli da. 97 .podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta.d. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. tako sposobna da vlada situacijom.«. Intorjekcija Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da. i t. 1988). Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. Rečima Dekarta. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. Biološki Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. »Misliti znači biti«. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. Ako osoba takođe ima i neke pasivnoagresivne crte. ove osobe su sklone da mozgaju.način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja.

povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. 98 . Jednom kada nestane njihova početna anksioznost. posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka izglađivanju sukoba. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni. 1989). Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine. Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti. naročito agorafobiji. Međutim. Kada se radi o ovome. Preklapanje.Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. Preklapanje. Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. Pokret. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću.

Oni često. Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom.Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom. sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. Kada ih pitate šta osećaju i misle. oni će često tragati za "pravim" odgovorom. žele da terapeut popuni nastalu prazninu. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti. U početku. objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Porodična i bračna terapija 99 . u stvari. sigurnošću i naklonošću. pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija odložena. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. Oni dobro reaguju na ispitivanje. Preciznije rečeno. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju. terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega.

I na kraju. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. preteranog zaštićivanja i odbacivanja. obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. što predstavlja njegov ili njen impas. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. 100 . Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. više od većine ostalih. Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Kada se radi o ovome. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. Ipak. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu).Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo.

U stvari. Srećom. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. TABELA 4. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant 101 . Nema razlike ni na psihološkom nivou. Isto važi i za krvni pritisak. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. Neki ga određuju na 240. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših klijenata završava svoju terapiju pre vremena. čak i kao zdrave individue.ČETVRTI DEO OD ZNANJA DO PRAKSE POGLAVLJE 10. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. drugi na 200. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički STIL Usamljen Originalni. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. u igru će biti uvedene druge teme. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. POREMEĆAJI LIČNOSTI U KLINIČKOJ PRAKSI Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. mi. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. Koristeći primer imunog sistema. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja.

Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. 102 . NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. Ova osoba ima raznolika interesovanja. uključujući i posao. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu.Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. Ipak. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. porodične odnose. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Naprotiv. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti".

Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Ipak. Dakle. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. kako obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. gledanje . POGLAVLJE 11. posle desete seanse sa istim klijentom. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. Pored toga. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. Različito od naših kolega analitičara.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. Ona često sebe povređuje. Naravno. prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči. FENOMENOLOGIJA U KLINIČKOJ PROCENI Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985.. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa.NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. mi ipak interpretiramo. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . privržen).. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. Naravno.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? 103 . on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe.

Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Kako se osećam u vezi ovog glas.Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua . gubi se u njemu?) . Izgled .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor.. Govor .Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? .Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? . zabava.Šta osećam u vezi ovog glasa? . alkohol i droge.Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? 104 .d. funkcije kontakta u budućoj podršci)? . plovi kroz njega.Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne. Pokret.Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? . koje emocije on najviše izražava? . i t.Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? .Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? Dodir. buljave oči) . Slušanje . hrana.Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda.)? .Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas.Opis glasa (promukao.Kako sedi? . mek) . koje emocije na taj način izgleda da izražava? . jak. jednoličan. spavanje.Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t. sitne.Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? .Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe.Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? .d. zasvođene obrve.Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? . disanje.Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) . slab.

razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije. mi moramo da 105 .Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? . Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. povlačenje i t.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja POGLAVLJE 12. kontakt.Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? . ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t. čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije.d.d.Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? . Ipak. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? . šta dobijam? .Ako bih se osećao bliskim toj osobi.Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija. defleksija)? . Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja. Problematika Inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti. PROTOKOL ZA PRVI INTERVJU Pročitavši prethodna poglavlja. Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? . i na kraju. bira da ne gleda u mene.)? . Međutim. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. uzbuđenje.d. introjekcija. dosada. demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. retrofleksija. projekcija. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na sakupljanje relevantnih informacija. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? ..)? . ponos i t.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija.

postajemo manje svesni ovih procesa. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt. Pošto smo mi ovoga svesni. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. Što se više navikavamo na klijenta. takav kao što su defleksija i retrofleksija. Tokom inicijalnog intervjua Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. Pokret. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. obično se manifestuju u njegovom glasu. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". Ipak. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju.. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. 106 .. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta.izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. Iskustveni ciklus Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. ako im damo odgovarajuću pažnju. dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua.

Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost". Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija.) Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt".d. ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Ako je naša reakcija neuobičajena. Poglavlje 9. Budite svesni flerta.. 107 . Neki otvoreno kažu: ".Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. Jasno. naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije").Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti. opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen. sumnjičavo. kognitivni način".. "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku. on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta. klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv."Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe.d. histrionični – zavodljiv. osetljivo. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. emotivni naačin". videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu. Deo 1. pitajte ga da ih opiše. Da li klijent izgleda oštro. paranoidni – sumnjičav. Prijateljska – seksualna .. Ili: ". zavisni – potčinjen i t. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta.porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe. dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka transakcija. dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće.. hladnoće. sumnje i t. U većini slučajeva.

Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. granični slučaj ili antisocijalni. šizotipalni ili paranoidni. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. sumnjičavo ili čudno.. što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. zato što reaguje hladno. Zaplašeno i anksiozno. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua). Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. zato što izgleda teatralno ili egocentrično. što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. na ovaj ili onaj način. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda. hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Nastavak inicijalnih utisaka 108 . Sa većinom klijenata terapeut mora. potčinjeno. što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni. da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć.. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. pasivno-agresivni ili zavisni. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. stidljivo ili uzdržano. Dominirajuće. histrionični. treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Izolovano. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. mi organizujemo svoje impresije.IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa.

ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. Dijagnoze se identifikuju. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE OPERACIJE OPAŽANJA Pre inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. njegove procese zaključivanja. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". Tabela 5. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje.Konstatovati da je odnosni model koji klijent uspostavlja sa nama. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. DRUGI INTERVJU Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Govori monotonim glasom. Dovršavanje I na kraju. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. terapeutove fenomenološke opservacije. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. Ipak. mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. Neke dijagnoze se isključuju. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. ako je potrebno. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? 109 . Kao primer procesa u akciji. ako nije privremena. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. Klinički sindromi.

Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. Tako je. Ona ne gleda u terapeuta. Klijent ne pokazuje čudno ponašanje. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti... Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua Da. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". Okidajući potencijal intervjua obučena.Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač – odgovor. ničim drugim se ne raspoznaje. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške.. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?. ljudima koji 110 . Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu..

da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba... Dakle to je dobro.. Možda.kao okidač nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno. Ja jednostavno brinem ni zbog čega. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla.. ne stvarno. Mada kada ja nekoga volim. ali to je kao da se osećam smešno pored druge Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške 111 . ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. Ja imam osećaj da me vi razumete. (Osmehuje se) A vi.. ne. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. Ali ne i sada. Mislim.Mi se ne poznajemo dobro..

Ona je i anksiozna i stidljiva. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. mi ne možemo potpuno da odbacimo 112 . Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. Ipak.Između inicijalnog Klijenta brine ono i drugog intervjua što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? Identifikovanje mogućih dijagnoza osobe. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi.

šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. procena osoba ima neke Vrlo nizak. ozbiljnosti crte ličnosti koje (Opšta procena ozbiljno oslabljuju ličnosti – GAP. njeno Frances) funkcionisanje na nekoliko nivoa. Ako je motivacija netaknuta.šizoidni poremećaj ličnosti. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. POGLAVLJE 13. Uspostavljanje Testiranje ključnih elemenata motivacije za diferencijalne uspostavljanje dijagnoze odnosa sa drugim ljudima. POREMEĆAJI LIČNOSTI: STOŽERNA OSA U SAVREMENOJ PSIHOPATOLOGIJI Poremećaji ličnosti su indikatori i predikatori celokupnog funkcionisanja ličnosti 113 . U stvari. Izgleda da je njena samo-procena vrlo niska. Privremena Izgleda da ova Nivo 6.

Otsustvo ili minimalni simptomi.. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III.. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore.j. psihološku i socijalnu patološku perspektivu. t.. mi znamo dve. Patologija zato može da bude viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. ili kombinaciji ovih faktora. sa svom njegovom snagom. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti. na biološkom nivou.d. preimućstvom i manjkavostima (Ose II.. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan.Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). U stvarnosti. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. težine kliničkog sindroma. IV i V. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samoregulaciju kroz kontakt. faktora stresa i reakcije osobe. slabostima. III i IV u DSM). moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. u zavisnosti od modela. u ovom susretu. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. Na taj način. Da bi ilustrovao ovaj pristup. Osim toga. Kada. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. 80. 6 114 . moglo bi da se radi o prehladi ili groznici. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. 1992). ili grešakama u proceni kliničara. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti (GAP) Klinički ishod Globalna procena funkcionisanja 90-100. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. Superiorno funkcionisanje. Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na bio-psiho-socijalnoj perspektivi i. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. Po analogiji. pojave se klinički sindromi (Osa I). žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. ili EGP nivoima i Osama I. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV).

. Depue i Monroe su 1986. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti.. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. 1988). oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti. Ipak. Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden.. sami po sebi.1 5 2 4 3 5 2 1 6 30. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli... Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja. Drugo.. 50. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. za razliku od kliničkih sindroma. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. verovatno pod uticajem publikacija o stresu.. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. Dohrenwend i drugi (1987). 115 .. 40. Neki umereni simptomi. 7 20. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti.. Neka oštećenja u testiranju realnosti 3 4 60. Pre svega. Ipak. 10. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. 70. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima. godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema. slično poremećajima raspoloženja..

obe sa zavisnom ličnošću. 2 Pomoć u tranziciji. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. Prvo. Tabela 6. Uzmimo za primer dve osobe. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. ili vrlo dobro ili superiorno funkcionisanje Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Nivo 6 ili 7. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Zaključivanje što se tiče nivoa funkcionisan ja ličnosti (GAP) Kratkoročni terapeutski ciljevi (Osa I) Smrt supružnika Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanjem Nivo 2 ili1. do 3 puta Nedeljne 50 minutne nedeljno po 30 seanse. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. jaku depresiju. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6).Ipak. Moguća medikamentozn a potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Nisu naznačeni usled Psihoterapeutska zadovoljavajuć intervencija eg fokusirana na funkcionisanja pojačavanje psiho-imunog psiho-imunog sistema sistema 116 . ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. Suprotno ovome. Zato. min. vrlo slabo ili jako manjkavo funkcionisanje Dugoročni terapeutski ciljevi (Osa II) Intervencija fokusirana na Intervencija na zavisnosti adaptaciju. od supstanci Podrška fokusirana na tugovanju.

Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. Tabela 7. U većini slučajeva. iskreno rečeno. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog Učiti kako se živi sa sindroma (više "hroničnim" kliničkim kratkoročni pristup) sindromom (više dugoročni pristup) Sprečiti napade panike Organski mentalni poremećaj Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psihoimuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 45-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između 117 .Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. i što je važnije. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. Na štetu ovog drugog. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata.

. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem. psihotična dekompenzacija). Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samo-posmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog pristupa. Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe 118 . nije idealan kandidat za ne-direktivnu terapiju zasnovanu na uvidu. Slika 4: Odnos urgentnost .svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma. Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Po njima.

Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. kod kuće? Moj Bože. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu.. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma. Osim mogućeg umora od posla.. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. osim neznatnog povećanja pritiska. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. suvo grlo i zamućen vid. Imao je sve simptome. Pati od nesanice. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. Kako mu je na poslu. drhtanje. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Ništa. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. Da li ga nešto uznemirava na poslu. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. Bio je ubeđen da umire. pomislio je da je doživeo infarkt. međutim. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. kod kuće. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući.. Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". Kvadrat III 119 . zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti.. Sledi par primera različitih situacija. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. vlažne šake. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište.U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. Kvadrat I Gospođa A. Ton njenog glasa. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. teškoće sa disanjem. Kvadrat II Gospodin B. Ima 39 godina i živi sama. On je trgovački putnik. preporučio joj je da poseti psihologa.

Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. S druge strane. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika.Gospođa C. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. pasivnoagresivne crte Nivo 5 Napadi panike G-đa C. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. koja je umrla pre 5 godina. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. Da bi razmrsio ovaj problem. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. Kvadrat IV Gospodin D. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa.svesnost varijablama G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana G. S druge strane. B II Kvadrat Opsesivnokompulzivni PD. omršavela i osušena. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. zavisne crte Nivo 5 Atipična somatizacija depresivnog poremećaja Četvrti raskid. delimično G. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. zakazala je susret sa psihoterapeutom. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. navodi je da užasno paniči. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti Osa II GAP Osa I Osa IV Nedovoljno informacija 120 . Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije.

Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9.Osa III Urgentnost Svesnost odgovoran za odustajanje od materinstva NIL Hipertenzija Ne Da Ne Ne ozbiljna bolest Rak dojke Da Da da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). Što je situacija urgentnija. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Obrnuto. Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. moramo da priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. što je situacija manje urgentna. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. 121 .

koji nisu ni mehanički ni apsolutni. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer. NLP ili psihoanalizu. Ako se. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. Kao deo svog razvoja. praktičar bira orijentaciu. terapija odvija tokom dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. verovatno uz pomoć medikamenata.muku. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. terapeut ima znatnu moć. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. Jednom kada se stabilizuje. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. Takođe. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. Na primer. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. Bivajući svesni ovih odnosa. sposobna za introspekciju. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima.Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. gospodin B. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. posebno agorafobiji. međutim. geštalt terapiju. Navešćemo primer. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena 122 . Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Iako je g-đa C. U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma.

opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt, klajnijanska analiza, kratka terapija, afektivno-racionalna i t.d., psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj, čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu, artikulisanu i čvrstu podršku. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje, i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme, profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga, većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste, kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. Ljudi su ti koji nas konsultuju, nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve, znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Ipak, treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte, 1987). Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa, kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman.

123

Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju, stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije, kada je za to sposoban, radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa različitim tipovima intervencije, uključujući i onu koju on sam primenjuje. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja, psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci, u tretmanu depresije, anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge, daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. POGLAVLJE 14. LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade, svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju, ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Tražila je da se završi rasprava dužini tretmana, važnosti transfera, koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Konceptu "uvida" mi suprotstavili koncept "svesnosti". Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima, sa velikim akcentom na iskustveni aspekt. I ponovo, naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Zato, u geštalt kulturi, primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je, od početka, konstituisalo originalnost i moć našeg metoda.

124

Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima, kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom, zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa, koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta, ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje, bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti, koji, kao što ćemo kasnije videti, leže u srcu psihopatološke dinamike. Zaista, geštalt terapija, usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava, i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine, precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. Pod uslovom, međutim, da se bavimo samim terapijskim odnosom, pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga, kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji, kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok, ciljajući na razvoj ili transformaciju. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta, od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. Na kraju, raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj.

Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U stvari tek od 1984. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali sv tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Od 1984. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje, istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. Varijable vezane za klijenta, terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijs odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. Ond ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha

125

Da ponovimo. Konačno. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji.uopšteno posmatrano. terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). Za Kahn (1987). Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog self-koncepta i klijentovog self-koncepta. U ritualima akreditacije osoba. Rinaldi je 1987. Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. 126 . Za Dormaar. Pored toga. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. Na kraju. Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. Shodno tome. 1991. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). Saari (1986). Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. godine primetio da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. koji omogućava selfu da se razvija. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. Azim. polazeći iz hermeneutičke perspektive. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice. empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley.terapije. taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe. Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . Kao što ćemo kasnije videti. za Piper. McCallum i dr. koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. teoretskom konstruktu. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . stvarni odnos je taj.OTR).Joyce. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. to klijent manje napreduje. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti.

Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta ka više-osna dijagnoza ukazuje da: . Na kraju. Bugental.kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje . centracija i integritet za OTR. Otuda proističe važnost elemen koje nazivamo intimnost. Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta. odnos je terapija.jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti).Za Henry.identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II). koristeći GAP .prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentaln poremećaju” (šifra V) . James F. New York. 1987) Kratkotrajna Očekivanja u odnosu Dugotrajna Nedelje na dužinu terapije Godine Objektivizacija Pravac terapijskog Subjektivizacija uticaja Adaptacija/ Ciljevi terapije Transformacija podešavanje Ponašanje kao mera Cilj promene Iskustvo selfa i adaptacije okruženja Eksplicitno Način komuniciranja Implicitno Ojačavanja Poluge promene Povećanje svesnosti Odnos pomaže da se Uloga terapijskog Odnos je srž procesa promena desi ali igra odnosa promene: transfer i drugorazrednu ulogu kontratransfer Uzročnost Način objašnjavanja Namera 127 .klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: .više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge . u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu. Uopšteno govoreći. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem.priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) . Norton. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir .T.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povez sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta. Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti. terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjek skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist.šizotipalni poremećaj ličnosti . Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. 1987).antisocijalni poremećaj ličnosti . isključujući: . U stvari.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) . brojne razlike postaju vidljive.

on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. kao učesnik. frustrira ili gratifikuje klijenta. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. odgovara. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. tri nivoa 128 . On sluša. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. On je ponekad dirnut i. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. Međutim. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. opažena. Pored svog interaktivnog uključivanja. manje je razumljiv. Konačno. i iz egzistencijalnohumanističke i iz geštalt perspektive? Pre svega. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. naravno. reparacija. klijenta. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. U stvari. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. smeje. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. čak i kada se konfrontira. ali takođe i govori. osmehuje. Jasnije rečeno. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. rekognicija. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. ne traži da se previše menja. ili oseća nežnost. kreće se. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. da se aktivno uključi. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. različita od svih ostalih. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. doživljene stvarnost. ili održava ili prekida kontakt. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. ispituje. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. Treći. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine.Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Stvarnost je ta koja je doživljena. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. koji se odnosi na hermenautički odnos.

Drugim rečima. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. Bez toga.terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. Da bi se transferni odnos uobličio. 129 . skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. u situaciji jedan-na-jednog. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). koji će se razvijati. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. Ipak. kontaktom. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. bivajući licem u lice sa drugim. Beznačajno i štetno. Zaista. ono što ga je dovelo do terapeuta. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. ustvari. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. dok održava stav budne svesnosti. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. ko može da. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. i stoga potencijalno veštačkom. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. posmatrača i komentatora. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. trezveno. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su.

od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi.. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. učvršćuje doživljaj u prvi plan. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). strast za prave nijanse. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. klijenta. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. Šta više. ali ne potpuno zdravlje. 1991). Ovo je živa hermeneutika. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. upotpunjavanjem. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. On je zdravlje. Prava reč. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih. vrednost neposrednog iskustva. on nije sam po sebi dovoljan. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. nestalnih slika i osećanja. u finalnoj analizi. U ciklusu kontakta. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. Tuga se razlikuje od melanholije.ti”. mada različitih kapaciteta i uloga. U ovom smislu.Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. Terapeut je osoba koja daje različit primer. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. Iako neophodan za terapeutski proces. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. a ova od nostalgije. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. Tu. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . ovo je plemenit oblik svesnosti. i klijentovog procesa. Inače. oni vode dijalog. raste i širi se. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. kako se odnos razvija. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži meta-tumačenje terapeuta i.. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. mora da se govori o onome što je poznato. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. tako uobičajenog kao što može da izgleda. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. Razvojna osa odnosa 130 . Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. u ovom odnosu. stvarni odnos. Zato. identifikovana. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. Podjednako dostojanstveni. se poštuje. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. bitan za geštaltiste.

Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. Drugim rečima. 1987. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge.). fokus i fascinacija. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za selfsuperviziju. 131 . onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. Pored toga. kao i ose dijagnoze. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. u interakciji. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. POGLAVLJE 15. Smatramo da. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. Po svojoj suštini. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). Stoga. U svakoj dimenziji. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). sluša i govori. U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije.Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir. Pored toga. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. Kontinuumi su intimnost. mentalni poremećaji su "zarazni". preuzimanje rizika. integritet. Iznad svega. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu.

Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. Neki čak tvrde da je to jedini alat. šizoidna ili zavisna. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. Ipak. nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. 132 . Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat nezavršenog posla. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivno-kompulzivnog. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. U svakom slučaju. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. paranoidni. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje.Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. U najgorem slučaju. on ipak ostaje vrlo uzdržan. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. kao deo svog ličnog razvoja. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan.

Ipak. S druge strane. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti.Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. Ipak. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. Za ovaj tip terapeuta. Nasuprot tome. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. konvencije i pravila. 133 . On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. dekodiraju i transformišu simptome. Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. On retko misli da je terapija zaista završena. svetlu i nivoima svesnosti. Svestan klijentovih manevara. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija. međutim. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta.

On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. S druge strane. i dati nam podršku i pažnju. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. Ipak. on će biti majstor za frustriranje. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. podržavanih postojanošću i stabilnošću. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. mogućnosti i verovatnoće. 134 . izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. on drži klijentove ciljeve na umu. Takođe.Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. Obdaren veoma kritičkim umom. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije.

odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. On je sposoban da opazi ljutnju. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. Naprotiv. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem.. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes.provalu besa. Zajedno. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. 135 . i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. ove strane konstruišu svetlosni spektar. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. kod određenih klijenata. i da biti sam zaista boli.On je vrlo topao. bol i obmanu a da se ne naljuti. Ipak.. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Takođe. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period.

Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. 136 . Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. tehnika odigravanja.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. I na kraju. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. Mi pre moramo da govorimo srcem. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. napetim šakama i savijenim ramenima. jedva zadržanim disanjem. moralo je da se dogodi. Što se dogodilo. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. Rankom. Verthajmerom i drugima. slomljenim glasom. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. Jungom. konformista i pseudo-racionalnih osoba. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. ključevi koji otvaraju vrata duše. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti.. Adlerom. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. bilo da su uspešni ili ne. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti.. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful