-

POREMEĆAJI LIČNOSTI IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao i onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psihoimuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

2

UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. Istorijski gledano, geštalt terapija je, jednako kao kompletan humanistički pokret, odbacila svaku ideju o dijagnostici, smatrajući je depersonalizujućom, antiterapijskom i politički represivnom. “ Egzistencijalistička škola je, utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka, proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju, ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Na sličan način, mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer, geštalt, humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije.” (Klerman, 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. To su bile godine protesta, društvenog i političkog. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme, naravno, niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima, socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. Upravo suprotno. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Karl Rodžers je, definišući svoj pristup, iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni, ali, ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih, uključujući i geštalt terapiju, bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Ipak, nekoliko decenija kasnije, nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije, nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Odbijajući da klasifikujemo i obeležimo dinamiku naših klijenata, mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Naravno, s jedne strane, mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu, na primer, bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili, pitanjem da li defleksija zaista postoji. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. Ili, da li je post kontakt isto što i povlačenje?

3

posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. Ipak. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. moraju da preovladjuju. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Ipak.Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. Bez obzira što se potčinjavamo 4 . mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Obezbediti terapeutima kliničke kriterijume bazirane na karakteristikama geštalt pristupa Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. Da nije tih teoriskih konfrontacija. Geštalt terapija. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. intirzična ili ekstrizična. Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. u onim oblastima koje su im bliske. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće.

5 .naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. globalnu perspektivu. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. Naš izbor oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. (Skodol. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. poremećaje ličnosti. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. tj.1989) Za početak. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Geštalt terapija predstavlja. Dalje. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. anksiozni 1980-tih. transformativnoj psihoterapiji. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. tj. kako to označava I samo njeno ime. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. Upravo nasuprot.

Ipak.U relativno kratkom periodu. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer.76. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. Socijalno učenje. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. ono što neko smatra histerijom. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. Naravno. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. 6 . U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena.25 do 0. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. Bez ovih kriterijuma. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. osim organskih mentalnih poremećaja. hormonalni disbalans. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. Zapravo. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti.

Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. Njihova toplina. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. Na sreću.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. a ne na inferentnim. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. pokušaj. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. mora. Osa I bavi se kliničkim simptomima. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. PSIHOPATOLOGIJA IZ GEŠTALT PERSPEKTIVE Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. POGLAVLJE 2. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. te da im je neophodna praktična potvrda. ali. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. tehničkoj I teorijskoj osnovi. neki ne. u svetlu onoga što nam je poznato. geštalt terapija nije monolitna. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. 7 .

U terapiji. na granici kontakta. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. dijagnostički govoreći. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Uglavnom. Daleko od toga. naši snovi. To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. Na primer. nije lako integrisati. mi smo odano funkcionalno orjentisani. Ipak.Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. pošto je akcija zasnovana na energiji. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. mi se bavimo procesom pitajući se gde. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. I opet. Ipak. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). Strogo govoreći. U osnovi. Ipak. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. naši planovi za budućnost. fenomenološki govoreći. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. kontaktne funkcije dodira i pokreta. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. onoga što jeste I onoga što će biti. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. 8 . Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode.

ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. introjekcija.Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. Sistemi podrške su: interpersonalni. akcija. kontakt I povlačenje. 9 . Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. kognitivni I biološki potporni sistem. svesnost. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. projekcija. Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. mobilizacija. DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. Ipak. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. retrofleksija I defleksija. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije.

kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. često je bivalo primećeno 10 . čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. svesnosti. Skica br. Takodje. Pokazuje trenutke povlačenja. ili da postoji manjak tranzitivnosti. povlačenja. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. mobilizacije energije. odvojena od svih reprezentacija. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. Tokom terapijskog rada. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. akcije. senzacije. iako to možda nije uvek očigledno.Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. kontakta I iznova. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. Zapravo. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. Ustvari. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. poput apstrakcija. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi.

prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Prethodne 11 . Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. ja ću ostvariti trenutak kontakta. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. Medjutim.da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. Delujem I ako je moja akcija ispravna. Kako temperatura raste. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. I razmišljam da proverim termostat. Još nisam “kontaktirao” objekat iz sredine koji će obnoviti moj balans. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. Za sada. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. iznenada osećam hladnoću na koži. Primećujem otvorene prozore. postajem energizovan I spreman za akciju. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. Čim sam se pokrenuo. Za sada. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Stoga moram delovati u sredini. ipak. Dok to čInim. ali krećem se. ježim se I diže mi se kosa na glavi. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. raste I moje zadovoljstvo. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. Dok sedim u tišini. u akciji sam.

Dok nastavljam da šetam. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Odredjenije rečeno. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. Ciklus je kompletiran. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. Medjutim. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. nakon dužeg vremena. mnogo složenijih emocija.senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. senzacije koje ugrožavaju ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. Neko može prekidati sebe ili doživljavati 12 . moja želja za pivom se povlači. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. Ako. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. Izabiram mesto koje me zanima. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. sebe vidimo kao odredjene. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. Ustvari. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. Drugim rečima. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. I dok temperatura pada. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. lojalne I razumne. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. možemo. Na primer. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima.

Odlažem sve projekte za kasnije. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. senzacije I svesnosti. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. svesnosti I mobilizacije. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. Potpuno sam osetio Svesnost o svemu ovome senzaciju I spreman sam da me po malo rastužuje.slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. mobilizacije I akcije. rad mi je dosadan. Kolege su mi dosadne Hladno mi je Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. U delujem isto vreme. ili kontakta I povlačenja. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. Možda previše lak? Istina je. akcije I kontakta. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. Zapravo. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. SVESNOST MOBILIZACIJA ENERGIJE 13 .

Tako. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. Vreme je za akciju. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. Novi ciklus počinje. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Divno Počinjem sa novim poslom. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Doživljavam senzaciju novine. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. 14 . Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. Imam posao. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Dobijam poziv od uprave kompanije. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi.KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. a odbacuje toskične. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. Ona može biti sposobna da svari breskvu. postaju modeli adaptacije na kontakt. publicitet. Hipnoza. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe.

praviti šale. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. namera ili misli koje su suprotne našima. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. preterivati itd. humoreske ili hiperbole. Projekcija Ovo je poznatiji proces. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. Anticipacija je projekcija. I može da promeni kontakt sa objektom. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente.Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. deo okoline. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. 15 . Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. Takodje. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. Da parafraziramo izreku. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). šalama. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. ustvari je to složen proces. proizvoda mašte ili igre šaha. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. U terapiji. mi želimo da on to čini. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. Naravno. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. upotrebom nejasnih izraza. Iako projekcija izgleda jednostavno. zapravo. dok. suprotno tome.

Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. ona stiska zube I pesnice. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. u suštini. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. Drugi pacijent se žali da se u svakoj 16 . uzdržava se od plakanja ili jecanja. Dalje. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. Samoubistvo. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. Na primer. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. čak I ako priča samo polovičnu priču. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”.U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. U terapiji. To može činiti govoreći bez kontakta. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. grupni sportovi. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. U smislu adaptacije. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. postoje naravno još I miris I ukus. refleksije. Sviranje u orkestru. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. u čekaonici. prosudjivanja.

Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. oni će ostati potpuno zatvoreni. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. naše želje. zapravo. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. može selektivno gledati. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. dodirujemo ili izbegavamo dodir. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta.vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. Može sve pnavljati po dva puta. Ili. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. strahove. Ili. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. “definitivno”. Kod drugih je upravo suprotno. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. sve se više upetljavamo. pojava Načini na koji se oblačimo. krećemo se. šminkamo. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. maglovito. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. uredjujemo kosu. može imati pasivan pogled. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. ne dovršavati rečenice. Pokret. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto razumeli. ništa ne percipira. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. što se više trudimo da ovo rešimo. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. dodir. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. uverenja… 17 . koji.

Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. zavodjenju ili seksualnosti. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. kada terapeut uspostavlja kontakt. Gravitacija onemogućava lebdenje.Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. agresiji. Na primer. Takodje. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. disanje je autonomna podrška akciji. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. dok ga drugi koriste neefikasno. Kognitivni sistem podrške 18 . Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. stabilno. Ipak. Ove snage čine naš potporni sistem. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. on u početku ne izbegava transfer. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. Takodje. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. a vazduh potiče iz sredine. poznanika I intimnih prijatelja. U geštalt terapiji. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. U periodima uzbudjenja.

Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I. Ipak. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške. konačno. ako ne napornije od same akcije. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. kao što je nemoguće biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. tu je naša koštana struktura. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije. Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. 19 . Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena. Što smo u boljoj kondiciji. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. I. ili. Pa ipak. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. bili bi smo “amebasti”. ako ih ignorišu. vi ste u pravu. to čine na račun sopstvenog zdravlja. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). postoji respiratorni sistem. neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice Bez obzira na sve. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. obrnuto.Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog. pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Drugim rečima. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. manje smo skloni umoru. nečujnog glasa. iako verujete da ste sposobni da nešto učinite. da ste nesposobni za to. Za početak. Bez kostiju.

Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Nama je. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. Kognitivisti (Murray 1988). Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog. emotivnog I bihejvioralnog. potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne. Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku.neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. kao geštalt terapeutima. 20 . Za razliku od geštaltista. obrnut proces je takodje prisutan. Mi verujemo da su ponašanje. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. izmedju ostalih.

zauzvrat. Ukoliko očekujemo. već je. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Ili. tuge. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti. poput izbegavajuće osobe. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. analiziramo ili pamtimo. što me. govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. planiramo. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. drugim rečima. Ukoliko imam govornu manu. Kompulsivne osobe. reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. osećam kao da sam svima teret. na primer. što naravno. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. Ukoliko imam teškoće sa hodom. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. mnogo češće. radosti. ljutnje itd. dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha.Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. čini nestrpljivim I postidjenim. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. partner može imati teškoća da me razume. Bihejvioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. Suprotno možemo pripisati histerijama. Ukoliko sam oštećenog sluha. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove). rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli Zdrave transakcije fenomenološkog iskustva Bihejvioralni model Primećujem da Patološke transakcije me Mogu rećI da me posmatraš 21 . Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja.

U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača. drugi se oslanjaju na neaktivnost. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. ipak. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. (nefenomenološki opis. odnos izmedju organizma I sredine. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje 22 . izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Cenim to što me slušaš. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. zaboravi na to. pa Možeš verovati da si silan. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. I.Kognitivni model netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. što tako malo reaguješ na (defleksija I projekcija) ono što govorim. Ipak.) Emotivni model arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. ili prići mi. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. malo mi je neprijatno ali nećeš me uplašiti. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. za našu svrhu. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. ili.

afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Dalje.…geštalt terapeut promoviše iskustveni. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće.To nije ponašanje samo po sebi. Bihejvioralni fokus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. “Šta mislite kako se osećao?” itd. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. Bez obzira na različite stilove I preferencije. opskuran govor. prema tome. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ 23 .intervencije. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. Sržne rubrike se. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. kontinumom svesnosti. manje ili više graciozno. Kognitivni fokus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. već se ono shvata kao fokus intervencije. fokus akcije I indikator promena. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. Stoga. zavodničko ponašnje. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. Paradoksalni fokus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. ponašanje poput “gazde”. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. posvećujući pažnju mikrokosmosu. Putem ovog učestvujuće-opažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima.

prosudjeno. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. U skladu sa tim. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. Drugim rečima. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. Prema tome. Dalje. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde.Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. ovakva osoba može da u potpunosti. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. Ipak. upotrebljava svoje funkcije kontakta. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički fokus Geštalt radi na granici kontakta. Ipak. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. ono što je zajednička tačka medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da 24 . To su pitanja kao na primer: “O čemu sada razmišljaš”. To ne znači. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. najšire govoreći. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. a koja pojačavaju svesnost. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline.

već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. Prilikom pisanja ove knjige. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. ja sam učinio upravo to. U stvari. Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. Pozivali smo se takodje. dovršenu figuru. na radove dva autora. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. 25 . psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. Poglavlje 4. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. U medjuvremenu. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. zasnovano na uobičajenom obimu prakse.naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme.

zadovoljstvo-bol. Millon (1986) ističe da je u 1915. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. Zajedno. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. na primer. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. aktivno-pasivno. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni.Theodore Millon T. razlikovanja izmedju tela I sredine. na nesreću. Obzirom da se spremno manifestuju. Izbegavajuće osobe. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. 26 . Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. Specijalista socijalnog učenja. Zapravo. Osoba nebi trebalo da uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. u geštalt terminima. Dalje. ipak.

iako nedovljno sistematizovanog. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. Osim toga. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u iznalaženju konvrgentnih opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. posebno u opisu opštih strategija tretmana. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. organizovana na osnovama ovog dokumenta. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. Analiza supervizijskog materijala. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Poglavlje 5. Od 1985 autor je. 27 . možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. Allen J. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala.Ponovo. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. Tako.

16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: .Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama.Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? . mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? . Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija. 28 . Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: . Intervju se snima na video traku radi dalje analize. naravno. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka. šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi. Na kraju svega. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti. . mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Kurikulum Tokom trajanja programa.Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program. 8 sekucndarnih skala.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji.

(Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. Ispravno govorećI. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. nedostacima – odeljak II. ekscesima. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). Naprimer. 29 . kontakt funkcije. Jedna se može zaraziti. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. Opšti pregled Neuroze. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. Kernberg. a druga ne. Dalje.Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. slabostima. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. druga ne. posebno u oblasti teorije polja. Ili. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. stoga. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. Patologiju. s druge strane. U ovoj tački. oni nisu “bolesti” po sebi.

Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. Postoje brojni razlozi za to. na pr. Dalje. Odredjene kombinacije se. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. broji sedam kriterijuma. shizoidno-izbegavajuća. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. 30 . dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. Zapravo. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). na primer. Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. Šizoidni poremećaj ličnosti. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). Na psihološkom. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. anksioznost itd. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. pojavljuju češće od drugih. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. posledice mogu da uključe distimiju. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. naravno.

hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. pa ipak. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. A. kao što je to prikazano u tabeli 3. VIšestruki model nam. Tabela 3. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti.Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. bar teorijski. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog 31 . u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. na primer. Zbog deskriptivne. B. “shizoidan” prisutno Mr. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. udaljen. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima.

Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. njegove modele otpora I adaptacije. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. ali. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. Klijent. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne 32 . na primer. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. U opisu svakog poremećaja ćemo. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. Pa neka bude kako bude. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. kontaktne funkcije. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse.poremećaja. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. Jasno je da to nije naš cilj. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. Ipak. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. igra je vredna rizika. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototip-klijentom. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. kako je to napred razmotreno. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. stoga. takodje olakšava putem referenci. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. tranfernih tendencija. Ipak. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. fenomenološke transakcije. već njih sve.

Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. Ipak. govorećI iskreno. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji posebno ozbiljni. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. pod uticajem Rodžersa. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. Shizoidna osoba je usamljenik. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. Grupa A. “izbegavajući” itd. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. na kraju krajeva. S druge strane. 33 . naravno. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. skoro beživotne. Iako se mi. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. to bi. Poglavlje 7. jedno od uporišta geštalt terapije. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. konačno.treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. medjutim. S jedne strane. I. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. slažemo sa ovim upozorenjem.

Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. radosti ili tugovanju. svesnost im je slaba. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. Obzirom da preferira da ne oseća. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. o gnevu. Zapravo. još gore. omiljena pozicija. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. intrizično im nedostaju osećanja. Povlačenje Povlačenje. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik 34 . Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. jedva primetne I slabo spontane. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. emocionalno su pasivni. da klijent nije “podoban” za terapiju. Temperament im je ravan. bez obzira o čemu da je reč. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. Iako može biti inteligentan. je naravno.Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način.

ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. Prvo. Sistemi podrške 35 . Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. Uobičajeno. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. paradoksalno. uredu”. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. I. Njegovi roditelji su bili “dobri”.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. “normalni”. Drugo. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne.kontakta). Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. “prosečni”. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. konačno. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. To što se ne suprotstavlja. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom.

nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. telesnom položaju. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. medjutim. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. životnim zadovoljstvima I nedaćama.Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. Bazične polarnosti (Millon) 36 . na primer. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. Telo shizodinog pacijenta. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. Zapravo. istraživački. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. Aktivan rad na disanju. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa.

Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. da shizoidni 37 . svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji.takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. čim se tema razgovora promeni. njegov intelektualni nivo podprosečan. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. Rad na ovoj polarnosti je. Stoga ima malo energije za promenu. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. ona je već izbalansirana time što je nema. čak iako one ne uključuju druge ljude. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. a to se često dešava. Imajte na umu. Teško ga je intelektualno stimulisati. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. to otežava terapiju. medjutim. što se često dešava.Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). a po svojoj prirodi nije radoznao. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. ipak. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. on u potpunosti gubi interes. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog . Ukoliko je. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. uopšteno govoreći. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. U obrnutom smeru gledano. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti.

Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. hladnoća. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. Preklapanje. Unapredjenje. U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. “Moj posao je dobar…itd”. žive sličnim životnim stilom. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. već “anksioznost stranca” (Johnson. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije.”. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. Ukoliko je proces previše snažan.K… itd. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. a što je karakteristično za shizotipalnog. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. Glas mu je prilično monoton. 1987). 38 . Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. nove poslovne obaveze.”. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. Čuje samo fakte. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna. Drugim rečima. “Moje kolege su O. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. Sluh Definitvno. površno gledano.pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. ponovo. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Iako su retke. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša. Tipično koristi brojne generalizacije. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. Preklapanje. Pokret. Osa I Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju.

Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. ako ne I moralno diskutabilno. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. posebno ukoliko je dovoljno inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. Druga važna briga je shvatanje toga da li je naš cilj da promenimo ličnost shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo da konsoliduje svoje sposobnosti onako kako on to sam želi u cilju nošenja sa ljudskim okruženjem na način koji mu omogućava da održava bezbednu distancu pre nego da doživljava “iskustvo I rast na granici kontakta”. on može funkcionisati prilično dobro. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Organizacija transfera 39 . Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. 1986). zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. On je. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak.Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. Ipak. otudjeno I monotono.

kada se razvije terapijski proces. Ipak. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. U svakom slučaju. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. Kontra . Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju.Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. Ipak. mora biti spora. nežna I vrlo obazriva. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). Ova vrsta rada. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. Naravno. Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. naravno. što je napor koji nije uvek preporučljiv. 40 . ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. U skladu sa tim.

Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. 41 . paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna shizofrenija. Da li je to distintkivna psihoza. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. ova osoba će se retko obratiti terapeutu.Šta god da radili. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. U suprotnom. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. Ukoliko nije na neki način prinudjena. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. U Odeljku I.

42 . možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. Stoga ga je teško relaksirati. parafrazirajući Isidora Froma. cinizmu I rigidnosti. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” I da deluje u skladu sa njima. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. Sledstveno. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole.Svesnost Više nego kod drugih. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. do odredjene mere. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. važna I predmet zlih ponašanja okoline. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. a ako ga ne relaksiramo. već preusmeravanje iste. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. Drugim rečima. da. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. već da je prigodan ekran za projekcije. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav.

suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. pak. to je samo parcijalna retrofleksija. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Suštinski. On ne može da prati grupu. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. kao na primer u grupnoj terapiji. budnost je suprotnost 43 . Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. Nesposoban je da prihvati hostilnost. Sve se dobro sažvaće a onda. što je zapravo. U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. najčešće ispovrati. Paranoidni je. antiteza ovom poremećaju. Introjekcija Introjekcija je naravno. važan element kontinuiteta selfa. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. Projekcija Cinizam. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe.

Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. Bazične polarnosti (Millon) 44 . ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Takodje. Ovo. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. pravu ili zamišljenu. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh).defleksiji. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Radeći na ovoj dimenziji. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Sledstveno. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Stoga. Na ovom nivou. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Bez obzira.

što mu u potpunosti odgovara. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. napadan. on se meša. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. šta mislite?…”Ponovo. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. zavidan. bez osećaja za humor. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. ali je zapravo iritirajućI. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka.Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. Naravno. Ova. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. 45 .

Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. napetiji I teži za rad. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. Osa I Poremećaji delirijuma. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. Tako terapeut može postati još obazriviji. Preklapanje. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. a paranoidna napada. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. ranije zvani paranoidni poremećaji. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva.Preklapanje. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. Tokom susreta. stoga postaje još sumnjičaviji. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. 46 . Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta.

ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. ali jasno. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. održavajući vezu sa realnošću. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. Kada se ovo desi. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. Zapravo. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. 47 . Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. Možda u tome ima nešto. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. možda ne greši u potpunosti. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. U skladu sa ovom hipotezom. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. misle I ponašaju se. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. ukoliko ne I destruktivan. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. otvoreno I bez animuziteta. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. Poput shizoidnih. odslikava neke od naših tamnijih strana. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći.Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. naravno). Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara.

razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. s druge strane. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. što je posledica ovakve iskustvene osnove. Ukoliko. Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. 1989). Ipak. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. Za razliku od shizofrenika. naša je dužnost da makar pokušamo. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom.Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. Nije lako. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. ipak. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. 48 . Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. Takodje. Simbolizojući procesi su teški.

već zaista može da ga ometa. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. 49 . Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge..citirano iz Maxmen-a. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Ono što danas razume. 1985. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan.Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. Ipak. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. 1986). Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. Ne samo da je socijalno povučen. ukoliko je uopšte ima. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. sutra “izvetri”. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega. Njegova interpersonalna mreža odnosa.

Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške.Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. Povremeno. privlače pažnju ili zavode. poremećen. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. magično mišljenje. Njihov govor je ponekad teško pratiti. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. 50 . Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. Sklon je magičnom mišljenju. Nekada govore sami sa sobom. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje.

Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. tako I opsesivno-kompulsivnim poremećajima.Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. Preklapanje. Uz moguće izuzetke. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. kako ih drugi vole ili mrze. 51 . Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. kako to neki veruju. Ukoliko je. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. U inicjalnom kontaktu. I često je slabo koordinisan. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. Preklapanje. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo.

Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. sami pridaju smisao svemu. Drugim rečima. Ponovo. dok drugi. posebno u ranim fazama. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. u najboljem slučaju. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. empatija je od najvećeg značaja. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. oni to čine s mnogo straha. kao na primer Kohut. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. kao Kernberg. GRUPA B: Dramatične. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. Ipak. emocionalne ili eratične osobe. teško prate. 52 . Po Kohutu. Autori poput Kohut-a. svi smo mi manje ili više narcistični. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Ovo je problem zbog toga što neki.Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. smatraju da je to faza razvojnog procesa. Oni očekuju da ih ljudi. POGLAVLJE 8. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. jednom kada se terapijski odnos uspostavi. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. 1989). Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima.

Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. Ipak. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja.Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. preosetljivosti. Bez obzira. predstavlja patologiju današnjeg doba. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. Na primer. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. I “narcističkim ciljevima”. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. Bez obzira. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. u neko vreme. u okviru DSM III. Iz manje veličanstvene perspektive. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika self-centrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. ona će ih simbolizovati 53 . psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. Na socijalno-kulturnom nivou. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. zajedno sa graničnim. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst.

čak ekspanzivan. Vše od toga. ipak. Ukoliko. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. on može da kaže da je previše darežljiv. ali mu ne možete osetiti ukus. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. Ipak. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. Ustvari. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. Kada su povučeni. Ovo su. najviše što može da prepozna je ustvari. Pod jedan. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. tokom svog govora. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. retka iskustva. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. liče na komercijalnu televiziju. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. Drugim rečima. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. Naravno. 54 . izuzetan kvalitet! Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. na raspolaganju. One. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike.kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. na neki način. osećajan. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. povremeno.

Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. Ipak. kvalitet u odnosu na kvantitet. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. Ovo su ljudi koji su “Ne moj biti to što jesi. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. lepote I uspeha. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. budi ono što meni treba da ti budeš. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. njena uloga je da bude “fan klub”. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. I ja ću te voleti…”(Johnson. a da joj oni koji je ne vole zavide. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. Preferiraju. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. 1987) 1 55 . on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. ili barem tako kažu. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska.

Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. Kada se to desi. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. Suprotno od njih. narcistični pacijent je karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. da ne kritikuje. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Kognitivno ekspanzivan. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Tokom susreta ona priča o patnjama 56 . Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. ona doživljava bes. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Ove osobe nisu indolentne. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama.morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. Njihova pasivnost nije apatija. mi odmah osetimo da ona njije empatična. U kontaktu sa njom. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. stid I osećanje praznine. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti.

Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. Preklapanje. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. Preklapanje. Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Volite da ih posmatrate. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje 57 . ali vas nešto sprečava da ih dodirnete. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Takodje. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. ima više muškaraca medju narcističnima. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. paradoksalno. Osa I Što se tiče ovog odeljka. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja.svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. a žena medju histeričnima. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični aktivni I fokusirani na druge. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. atraktivni a ipak hladni. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života.

Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II, ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. Izgubili su posao, nisu dobili očekivano unapredjenje, razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog, lično ili profesionalno. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Stoga nije iznenadjujuće da, kada stvari počnu da se popravljaju, ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Bez obzira na način koji koristimo, potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. Svesnost/kontakt fokus Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta, geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća, a posebno da ispolji empatiju. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. Da bi to bilo moguće, geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. Intrapsihički fokus Klinička, a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. U radu sa narcističnim osobama, prema Johnson-u, treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa, simptomskog selfa I istinskog selfa. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad, to je onaj self koji nosi osećanja praznine, panike, gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa.

58

Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi, već posebno I iznad svega, on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova, tj. lažnog I simptomskog selfa. Bihejvioralni fokus Uprkos svojoj pojavi, narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije, ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija, pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson, 1987). Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. Inicijalna organizacija transfera Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances, 1986). Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom, terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad, izazivaju našu zavist. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani, I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti, pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. U ovom tipu odnosa, terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson, 1987). Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju, mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta, na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. Ipak, terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Konačno, neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. Čak I kada se to desi, terapijski odnos ostaje fragilan. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen

59

klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala.

Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od poremećaja ličnosti, grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Njihov osnovni način odnosa, što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem, izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego, recimo, način na koji pate opsesivno-kompulzivni ili zavisni. Takodje, granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i, prema nekim procenama, zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres, koji su pod dejstvom droge ili, čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances, 1990). Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. Ova dijagnoza, kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti, a ne za prolazne kliničke sindrome. Na nesreću, oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog, obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti, ovaj istog konceptualnog reda. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Prema njegovom shvatanju, granični sadrži histerični, izbegavajući, zavisni, pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav, u potpunosti, bilo bi vrlo opasno, u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer, 1989). Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Proučavane su dve vrste faktora koji dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. Kao prvo, granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Kao drugo, kako ćemo to diskutovati kasnije, dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). 60

u zavisnosti od okolnosi i osobe. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. Konsekventno. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati kontaktu. Ipak. najviše. 61 . Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. gube mnogo od pozadine u tom procesu. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. povremeno. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja.Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. Ipak. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. Preciznije. nezreo i konfuzan. Self doživljavaju kao nesiguran.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja.

Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. S druge strane. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. U stvari. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. Uopšteno.Ponovo. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. Na primer. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja. dok je interpersonalna mreža 62 . Na rimer.Povremeno. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. 1986). ukoliko se oseća neprijatno. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju.

. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima.podrške muškaraca institucionalnija (posao. religiozne grupe. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte.. itd.. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici.K. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. sledećeg ne. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate.. Jednog dana ste O. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću.. Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Funkcije kontakta U periodima stresa. osa II 63 . On se pomera iz stanja normalnosti ka depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje.. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. Jednog dana za graničnog je terapija dobra. U smislu tretmana. medjutim na vrlo polarizujući način. Pokret. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog. ipak.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. anksionznosti ili euforije. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. sledećeg više ne. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog. Preklapanje. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat..

ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. i manipulativno. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. narcističnim. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. U inicijalnim razgovorima. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. Ponašaju se detinjasto. S druge strane. Kada granični pacijent postane vezan.Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. 1988). Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. Terapeuta će granični alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. impulsivno. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Preklapanje. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. Tako oni 64 . Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj.

1986).rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. to će se bolje ponašati. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. Ipak. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. Može biti potrebno nekoliko susreta 65 . Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Ovaj pristup mora biti podržavajući. projektivna identifikacija. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. (Frances. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje.

ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. Ukoliko radite sa graničnima. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima.nedeljno tokom nekoliko godina. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. kako se to neizbežno dešava. suprotno. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. Ipak. pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. ceo pakao sruči na nas. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. 66 . Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri".

67 .

68 .

69 .

na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. S druge strane. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. na individualnom nivou. Značaj ovoga je. 80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. Onog trenutka kad nešto poželi. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. bez obzira. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. Zapravo. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. U stvari. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. to je ovo. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. 1986). bez krivice. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje.Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. 70 . ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. a ne refleksija. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. Ipak. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. što ima malo veze sa psihologijom. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. Stoga. Ona to želi i to je sve. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. mora da deluje. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. ili sa mladim delikventima. Mobilizacija Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera.

Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. ona je usamljenik i . može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana.Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. bez obzira na poreklo tog odsustva. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Inače. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. Zapravo. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. »Oni su gomila idiota«. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. Na primer. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. 71 . podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. Naravno. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. u okviru teorije objektnih odnosa. 1985). ali teži da ostane prepunjena.

Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. Pasivno/aktivno Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. a nepoštovanje u odnosu na druge. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. ali ih ne može zaista i osetiti. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu. osa I Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. Preklapanje. Preklapanje. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u 72 . Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. Govor Ja izgleda preuveličano. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Kada je konfrontirana.

naveden u referencama. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. to će i dobiti. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. konačno. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. Prva je naivnost. I.kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reid-a i drugih. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje). 73 . Možda je tako.

Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. Paradoksalno. Drugi poremećaji ličnosti. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. ona gradi kontakt u formi pažnje. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. kao na primer narcistički i opsesivno-kompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. Na primer. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi. Kontakt Histerična osoba forsira kontakt. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. 74 . a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. Ipak. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. teatralne ili impulsivne. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. 1986). ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše.

ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena. U stvari. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan. razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim. Ipak. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan. u većini situacija. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. 75 . socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. ponekad neverovatno kreativno. u zdrav mozak«. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini.Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu. Biološki Tradicionalno.. nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba. može izgledati kao da introjektuje. i pružaće. Ipak. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen. Gregarno. ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. socijabilnu i šarmantnu. najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći. krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Projekcija Projekcije histeričnih osoba. on zaista deflektuje. u najboljem slučaju. već se pre može govoriti o defleksiji. »izgovor«. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j…. osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja.

»Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju. površnih i kratkotrajnih emocija. histerična osoba aktivno traži pažnju. Za razliku od narcističke. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge. 76 . i posebno. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. terapeuta. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Naravno. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. ona je takodje i egocentrična. a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna. »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. Često ima energiziran i melodičan glas.

Preklapanje, osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti, vidite relevantne odeljke). Preklapanje, osa I Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube, ili, kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Iznad svega, ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom, a kontra njihove okoline koja, kako to oni doživljavaju, frustrira njihove potrebe. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola, takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Njihova glad za uzbudjenjima, tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim, kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju, moraju da se prorade u ranim fazama terapije. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola, histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. Ukoliko je terapeut istog pola, teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Kada se, kao što je to čest slučaj, terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže, to mora da čini vrlo obazrivo, shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ipak, neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala, ne, zašto…(Frances, 1987). Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. Na nesreću, mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom.

77

Ukoliko se ovako ponašamo, pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe, pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći, vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Ipak, ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo, u ranim fazama terapije, služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. Kasnije, u relaciji, onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao vrednog, on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji, a što se, prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. Tokom istraživanja ove teme, važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv, dopadljiv ili zdrav. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos, verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. U tom slučaju, terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem, prezirom i kompetitivnošću. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima, geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno, kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na

78

terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa, kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Na primer, ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne, može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Bihejvioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Za one koji su manje psihološki orjentisani, sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide, ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Život me čini nervoznim. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. Kao prvo, klijent ne samo da nije senzitivan, ili, makar, nije toliko senzitivan… Takodje, život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu; naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima, geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja, straha i ljutnje. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući, a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu. Za razliku od malog dečaka, ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka, one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. Za devojke, kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti

79

dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. kada intimnost postane moguća. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. naravno kontraproduktivne. bilo ženskog pola. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju.majku. 80 . Obe rekacije su. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. Ipak. bilo muškog. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti.

Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. Kako je preterano posvećena poslu. 81 . bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. U terapeutskoj situaciji. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. Ipak. ovo je socio-sintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. Ceni lojalnost i disciplinu. razboritom i lojalnom self imidžu. disciplinovanom. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. Naime. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. U stvari. Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. PLAŠLJIVE I ANKSIOZNE LIČNOSTI Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Opsesivnokompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. na primer. naročito ako je depresivan. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. tvrdoglavost i tvrdičluk. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija.POGLAVLJE 9. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Iskustveni ciklus Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”.

Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. ovo nije lako izvesti. u nepredvidljivo. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. itd ”. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. 82 . Introjekcija Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. Opsesivno-kompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. s druge strane. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja.Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. subjektivni. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. Ipak. emocionalni. to ne mora da bude tako očigledno. Ako. neorganizovani. kao što je često slučaj. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. U terapiji. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. U ovom slučaju njegova veza sa autoritetom postaće ambivalentnija. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. Međutim.

zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. 83 . on često shvata metafore bukvalno. kruti i pravilni. Funkcije kontakta Spoljašnjost Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. Nemate želje da ga dodirujete. Njegovom dodiru nedostaje toplina. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Preklapanje. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. Njemu nedostaje imaginacija. i ovo je ključna odlika. on ne zna sasvim čija pravila sledi. Pokret. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni.Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Preklapanje. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. U stvari. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre.

pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. 1988). Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Takođe. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. postepeno jačanje energije. naročito u fazi indukcije. Opsesivnokompulzivni pacijent je osoba koja. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. Život je nepredvidljiv. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivno-kompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. S druge strane. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. Prema Forgus i Shulman (1979. Taensferna organizacija Od samog početka. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. nemojte da idete sa ovim predaleko. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. 84 . on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. čuvajte se “treba”-ova. Čovek ponekad oseća da mora. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. Pažljivo. Ipak. opsesivno-kompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. nemajući smisao za humor.” U svakom slučaju. da bi razumeo ovakvog pacijenta. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. S druge strane. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. kako je citirano u Murray.

verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole. ako se na pravi način ne odvije do kraja. zahteva da budemo. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. U fazi indukcije. jednom kada stignete ispod te površine. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances. Inače. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. itd. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. međutim. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. vodili ljubav. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu.Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. vrlo je teško doći do njihovih afekata. bar donekle. proključalim. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. 85 . i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. šta su mislili baš pre seanse. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivnokompulzivnim poremećajem ličnosti. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. Dobijajući ovo. 1988). kao geštalt terapeuti. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. opsesivno preokupirani detaljima.

Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. 86 . tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. Kontakt Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Gnev i zavisnost su srž problema. navodno zevajući i protežući se u isti mah. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. U grupi umeju da se namrgode i povuku. što je bazična odlika kontakta. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivnoagresivni tip. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć.Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima.

) tako i u terapiji (pitanja. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. Retrofleksija Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. Ipak. sastanke. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. Ići kroz život i govoriti “Da. ovo nije sasvim pogrešno. Njegov kognitivni model sadrži negativnost. seanse itd). Ova vidljiva pasivnost. međutim. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. eksperimente. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”.d. svoju čekovnu knjižicu. “To bih veoma želeo ali…”. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. ali…”. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. i t. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. zašto je zaboravio na sastanak. kako u svojim životima (rođendane. zahteva mnogo energije. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. 87 . cinizam i skeptičnost. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio.Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. dok sledi terapeutove “instrukcije”. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. Ko je ljut?…Ko je nepravičan?… Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. ali…”.

terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. “Zaboravio sam pitanje…”. 1988). najpronicljivijeg terapeuta. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. “Ne razumem šta to znači…”. ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. ja sam to već rekao. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg.Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. Preklapanje. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. “Ali zar niste upravo rekli?…”. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. itd. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivno-agresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. Pokret. 88 . zakasne. 1988). Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. ali…”. zaborave svoju čekovnu knjižicu. ja sam to već probao…”.

. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. ali me nemoj lišiti moje slobode. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. itd. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. 89 . Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje.. Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. 1988).Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti.

Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća. 90 . Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore. terapija nikada neće proći indukcionu etapu.Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna.

ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. nasuprot ovome. na primer. Međutim. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. Na poslu zaostaju. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. Ovo su vrlo stidljivi ljudi. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. 91 . 1986). On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. podsmeha i poniženja. Ako. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. on ipak pita gde je kupatilo. oklevajući i strašljiv način. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. on mrmlja i muca. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni.Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III.. on čak može da bude blago paranoičan. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. gleda u stranu i crveni..

On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. može da izgleda da intorjektuje. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. on to doživljava kao odbijanje. 92 . Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme.Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. 1989). Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol. Ipak. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio uznemirujuće i ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. u njegovim očima.

U stvari. Kada je to tako. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. Ipak. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. strah od odbijanja.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. kao što je često slučaj. U fazi indukcije. Preklapanje. itd ”. počinje da oseća da sada kada se otvorio. Posle izvesnog vremena. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. tugu i ljutnju. 93 . ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. pacijent odlazi kući i. Njemu je takođe teško da kaže ne. Pokret. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. Preklapanje. nemoj toliko da brineš“. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. straha od odbijanja i teških osećanja. On se koleba između potrebe za ljubavlju. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. svet ono. Osa I Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. “Ljudi ovo. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. u osvrtu na seansu. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. oni obično postaju vrlo saradljivi. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. itd. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora.

terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. toliko imaju problema da iz nje izađu. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. 94 . Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Kako god da se terapeut ponaša. Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. Šta više. Ako iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. 1988). Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu.Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. oni se nje drže kao da je život u pitanju. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. Šta god da je sadržaj seanse. kreativni i razigrani. Bihejvioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti.

gotovo nemenjajući njegov stvarni život.Verovatno je (i poželjno je. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. 1988). koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja". mi se izlažemo opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. Drugi terapeuti. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. U suprotnom. 95 .

ona mora da ima neki drugi 96 . Sve ostale akcije. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. sprovode se sa izvesnom protočnošću. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama.Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. Međutim. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. Zato senzacije. DSM III – R je proširio kriterijume. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. kontakt. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. Oni imaju teškoću da započnu nešto. proizvodi anksioznost.

kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. Biološki Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. ove osobe su sklone da mozgaju. 97 . »On. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. misli da.način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. slabo ih koristi. »Misliti znači biti«. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. itd«. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. ona je tako snažna. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca . Ako osoba takođe ima i neke pasivnoagresivne crte. tako sposobna da vlada situacijom. Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. Rečima Dekarta.d. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. 1988). Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. »preživaju« za vreme stresa.«. Intorjekcija Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge.podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. i t. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. jačine i odgovornosti.

Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka izglađivanju sukoba. Preklapanje. posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. 1989). povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine.Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Preklapanje. Međutim. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Pokret. i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Jednom kada nestane njihova početna anksioznost. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. 98 . dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Kada se radi o ovome. naročito agorafobiji. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer. uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe.

Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju.Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe. Porodična i bračna terapija 99 . pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. žele da terapeut popuni nastalu prazninu. sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju. Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti. Oni dobro reaguju na ispitivanje. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. Oni često. u stvari. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Preciznije rečeno. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. U početku. Kada ih pitate šta osećaju i misle. Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija odložena. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. sigurnošću i naklonošću. dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. oni će često tragati za "pravim" odgovorom. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni.

u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. što predstavlja njegov ili njen impas. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat.Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. 100 . Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. preteranog zaštićivanja i odbacivanja. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja. obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. više od većine ostalih. opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. Ipak. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice. Kada se radi o ovome. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata. I na kraju. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo.

Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. mi. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. u igru će biti uvedene druge teme. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički STIL Usamljen Originalni. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. U stvari. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših klijenata završava svoju terapiju pre vremena. Isto važi i za krvni pritisak. čak i kao zdrave individue. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. Neki ga određuju na 240. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. Koristeći primer imunog sistema. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant 101 . Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. POREMEĆAJI LIČNOSTI U KLINIČKOJ PRAKSI Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. drugi na 200.ČETVRTI DEO OD ZNANJA DO PRAKSE POGLAVLJE 10. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. Nema razlike ni na psihološkom nivou. Srećom. TABELA 4. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou.

Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. uključujući i posao. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti".Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. Ova osoba ima raznolika interesovanja. porodične odnose. 102 . Naprotiv. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. Ipak. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja.

Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. gledanje . mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja. Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči. kako obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. Dakle. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima.. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. FENOMENOLOGIJA U KLINIČKOJ PROCENI Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. privržen). prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . Ipak. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. Pored toga. mi ipak interpretiramo. Naravno. Ona često sebe povređuje.NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. Naravno. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. Različito od naših kolega analitičara.. posle desete seanse sa istim klijentom. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? 103 . POGLAVLJE 11. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja.

Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Kako sedi? . zabava. mek) .d.Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? . koje emocije na taj način izgleda da izražava? .Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor. i t. Slušanje . gubi se u njemu?) . disanje. zasvođene obrve. jak. plovi kroz njega. Izgled .Šta osećam u vezi ovog glasa? .Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda. jednoličan.Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? .Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas. hrana.Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? 104 .Kako se osećam u vezi ovog glas..Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe.Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? Dodir. koje emocije on najviše izražava? . slab.Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) . alkohol i droge.Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? . sitne. funkcije kontakta u budućoj podršci)? .Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne.Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? . buljave oči) .d.Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t.Opis glasa (promukao.)? . spavanje.Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? . Govor .Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? . Pokret.

retrofleksija. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? . Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. defleksija)? .Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na sakupljanje relevantnih informacija.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? . razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije.Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? . nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. i na kraju.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja POGLAVLJE 12. demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja. PROTOKOL ZA PRVI INTERVJU Pročitavši prethodna poglavlja. čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije. introjekcija.d..Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć. projekcija.)? . Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja. Problematika Inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti. Međutim.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija.Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? .d.)? .Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr. mi moramo da 105 .d. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. uzbuđenje.Ako bih se osećao bliskim toj osobi. Ipak. ponos i t. dosada. šta dobijam? . Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu. izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. povlačenje i t.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija. bira da ne gleda u mene. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. kontakt.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? .Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? . ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t.

Iskustveni ciklus Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua.. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. Ipak. Što se više navikavamo na klijenta. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". 106 . jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost.. takav kao što su defleksija i retrofleksija. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje.izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. Pošto smo mi ovoga svesni. Tokom inicijalnog intervjua Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt. postajemo manje svesni ovih procesa. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. obično se manifestuju u njegovom glasu. odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. ako im damo odgovarajuću pažnju. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Pokret.

. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija. paranoidni – sumnjičav.d.. ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti.porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv.Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". hladnoće. Ako je naša reakcija neuobičajena. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. 107 . Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje.Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu.d. sumnjičavo. pitajte ga da ih opiše.) Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt". Poglavlje 9. Budite svesni flerta. kognitivni način". Deo 1.) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija."Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe. ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. osetljivo. Prijateljska – seksualna . Neki otvoreno kažu: ". Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku. Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost". on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta. zavisni – potčinjen i t. sumnje i t. opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen.. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). emotivni naačin". dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije"). Da li klijent izgleda oštro. Ili: ".. dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka transakcija. U većini slučajeva. histrionični – zavodljiv. Jasno.

možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. na ovaj ili onaj način. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. Sa većinom klijenata terapeut mora. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda. sumnjičavo ili čudno. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. Zaplašeno i anksiozno. što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući. Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. Izolovano. zato što izgleda teatralno ili egocentrično. zato što reaguje hladno. što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. stidljivo ili uzdržano.. Dominirajuće. pasivno-agresivni ili zavisni. potčinjeno. mi organizujemo svoje impresije.IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. granični slučaj ili antisocijalni. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua). Nastavak inicijalnih utisaka 108 . što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. histrionični. treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa.. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. šizotipalni ili paranoidni. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua.

zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. ako nije privremena. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa.Konstatovati da je odnosni model koji klijent uspostavlja sa nama. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE OPERACIJE OPAŽANJA Pre inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. Govori monotonim glasom. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. Kao primer procesa u akciji. Dijagnoze se identifikuju. Dovršavanje I na kraju. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Tabela 5. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". njegove procese zaključivanja. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. ako je potrebno. terapeutove fenomenološke opservacije. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. Ipak. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? 109 . U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. Klinički sindromi. važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. DRUGI INTERVJU Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. Neke dijagnoze se isključuju. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma.

Tako je. Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua Da. Okidajući potencijal intervjua obučena. Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške.. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. ničim drugim se ne raspoznaje. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav. Ona ne gleda u terapeuta.Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač – odgovor. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". Klijent ne pokazuje čudno ponašanje.. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?. ljudima koji 110 ...

Mi se ne poznajemo dobro. Možda. Mada kada ja nekoga volim..kao okidač nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno. Ja imam osećaj da me vi razumete. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba.. ne. ali to je kao da se osećam smešno pored druge Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške 111 . Mislim. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh... Ali ne i sada. Dakle to je dobro. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. ne stvarno. Ja jednostavno brinem ni zbog čega... da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. (Osmehuje se) A vi.

Između inicijalnog Klijenta brine ono i drugog intervjua što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? Identifikovanje mogućih dijagnoza osobe. Ipak. Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi. mi ne možemo potpuno da odbacimo 112 . Ona je i anksiozna i stidljiva. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva).

njeno Frances) funkcionisanje na nekoliko nivoa. Privremena Izgleda da ova Nivo 6. POGLAVLJE 13. Izgleda da je njena samo-procena vrlo niska. Ako je motivacija netaknuta.šizoidni poremećaj ličnosti. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. Uspostavljanje Testiranje ključnih elemenata motivacije za diferencijalne uspostavljanje dijagnoze odnosa sa drugim ljudima. ozbiljnosti crte ličnosti koje (Opšta procena ozbiljno oslabljuju ličnosti – GAP. U stvari. POREMEĆAJI LIČNOSTI: STOŽERNA OSA U SAVREMENOJ PSIHOPATOLOGIJI Poremećaji ličnosti su indikatori i predikatori celokupnog funkcionisanja ličnosti 113 . procena osoba ima neke Vrlo nizak.

Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. u zavisnosti od modela. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samoregulaciju kroz kontakt. u ovom susretu. ili kombinaciji ovih faktora. III i IV u DSM). ili grešakama u proceni kliničara. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti (GAP) Klinički ishod Globalna procena funkcionisanja 90-100. psihološku i socijalnu patološku perspektivu. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na bio-psiho-socijalnoj perspektivi i. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. Na taj način. na biološkom nivou.. U stvarnosti. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku... Osim toga. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. Patologija zato može da bude viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. Superiorno funkcionisanje. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. sa svom njegovom snagom.j. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III.. faktora stresa i reakcije osobe. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. slabostima. 1992). Otsustvo ili minimalni simptomi. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore.d. Kada. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. pojave se klinički sindromi (Osa I). preimućstvom i manjkavostima (Ose II. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. ili EGP nivoima i Osama I. 6 114 . mi znamo dve. t. IV i V. 80. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. Po analogiji. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom.Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). težine kliničkog sindroma. Da bi ilustrovao ovaj pristup. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici.

Neki umereni simptomi. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. sami po sebi... Ipak. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. 7 20. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije.. Neka oštećenja u testiranju realnosti 3 4 60.. Pre svega. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja. godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema.. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. 10. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. Depue i Monroe su 1986. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa.. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma. za razliku od kliničkih sindroma. 1988). Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. 115 . koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti.. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. slično poremećajima raspoloženja.. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti.1 5 2 4 3 5 2 1 6 30. verovatno pod uticajem publikacija o stresu. Dohrenwend i drugi (1987). 70. 40.. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. Drugo. Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. Ipak. 50. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima..

Prvo. 2 Pomoć u tranziciji. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. do 3 puta Nedeljne 50 minutne nedeljno po 30 seanse. Zato.Ipak. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Zaključivanje što se tiče nivoa funkcionisan ja ličnosti (GAP) Kratkoročni terapeutski ciljevi (Osa I) Smrt supružnika Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanjem Nivo 2 ili1. vrlo slabo ili jako manjkavo funkcionisanje Dugoročni terapeutski ciljevi (Osa II) Intervencija fokusirana na Intervencija na zavisnosti adaptaciju. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. Tabela 6. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. od supstanci Podrška fokusirana na tugovanju. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). obe sa zavisnom ličnošću. jaku depresiju. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. min. Moguća medikamentozn a potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Nisu naznačeni usled Psihoterapeutska zadovoljavajuć intervencija eg fokusirana na funkcionisanja pojačavanje psiho-imunog psiho-imunog sistema sistema 116 . Uzmimo za primer dve osobe. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. ili vrlo dobro ili superiorno funkcionisanje Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Nivo 6 ili 7. Suprotno ovome.

Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. iskreno rečeno. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. U većini slučajeva. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. Na štetu ovog drugog. Tabela 7. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog Učiti kako se živi sa sindroma (više "hroničnim" kliničkim kratkoročni pristup) sindromom (više dugoročni pristup) Sprečiti napade panike Organski mentalni poremećaj Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psihoimuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 45-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između 117 . ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. i što je važnije. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije.

Slika 4: Odnos urgentnost . pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost. psihotična dekompenzacija). Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog pristupa.svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma.. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samo-posmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. nije idealan kandidat za ne-direktivnu terapiju zasnovanu na uvidu. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe 118 . oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Po njima. Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu.

Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti. Kvadrat II Gospodin B. Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada".U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. drhtanje. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. kod kuće? Moj Bože. međutim. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. suvo grlo i zamućen vid. Pati od nesanice. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5.. Kvadrat III 119 .. Ništa. teškoće sa disanjem. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. vlažne šake. Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. On je trgovački putnik. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. preporučio joj je da poseti psihologa. Da li ga nešto uznemirava na poslu. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. kod kuće. Kvadrat I Gospođa A. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. Ima 39 godina i živi sama. Imao je sve simptome. II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma. Osim mogućeg umora od posla. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. Ton njenog glasa. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. Kako mu je na poslu. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5.. Sledi par primera različitih situacija. pomislio je da je doživeo infarkt.. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. Bio je ubeđen da umire. osim neznatnog povećanja pritiska.

zavisne crte Nivo 5 Atipična somatizacija depresivnog poremećaja Četvrti raskid. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. Kvadrat IV Gospodin D. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. navodi je da užasno paniči.Gospođa C. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. S druge strane. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. omršavela i osušena. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije. B II Kvadrat Opsesivnokompulzivni PD. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana G. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. delimično G. koja je umrla pre 5 godina.svesnost varijablama G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. S druge strane. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. pasivnoagresivne crte Nivo 5 Napadi panike G-đa C. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti Osa II GAP Osa I Osa IV Nedovoljno informacija 120 . zakazala je susret sa psihoterapeutom. Da bi razmrsio ovaj problem. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži.

Osa III Urgentnost Svesnost odgovoran za odustajanje od materinstva NIL Hipertenzija Ne Da Ne Ne ozbiljna bolest Rak dojke Da Da da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. Što je situacija urgentnija. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. Obrnuto. što je situacija manje urgentna. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. 121 . moramo da priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari.

Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. Navešćemo primer. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. terapija odvija tokom dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. Bivajući svesni ovih odnosa.muku. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena 122 . pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. sposobna za introspekciju. terapeut ima znatnu moć. Iako je g-đa C. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. Ako se. verovatno uz pomoć medikamenata. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. praktičar bira orijentaciu. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. Jednom kada se stabilizuje. U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza.Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. NLP ili psihoanalizu. Kao deo svog razvoja. Na primer. Takođe. posebno agorafobiji. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. geštalt terapiju. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. međutim. gospodin B. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima.

opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt, klajnijanska analiza, kratka terapija, afektivno-racionalna i t.d., psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj, čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu, artikulisanu i čvrstu podršku. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje, i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme, profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga, većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste, kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. Ljudi su ti koji nas konsultuju, nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve, znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Ipak, treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte, 1987). Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa, kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman.

123

Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju, stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije, kada je za to sposoban, radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa različitim tipovima intervencije, uključujući i onu koju on sam primenjuje. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja, psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci, u tretmanu depresije, anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge, daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. POGLAVLJE 14. LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade, svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju, ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Tražila je da se završi rasprava dužini tretmana, važnosti transfera, koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Konceptu "uvida" mi suprotstavili koncept "svesnosti". Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima, sa velikim akcentom na iskustveni aspekt. I ponovo, naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Zato, u geštalt kulturi, primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je, od početka, konstituisalo originalnost i moć našeg metoda.

124

Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima, kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom, zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa, koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta, ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje, bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti, koji, kao što ćemo kasnije videti, leže u srcu psihopatološke dinamike. Zaista, geštalt terapija, usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava, i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine, precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. Pod uslovom, međutim, da se bavimo samim terapijskim odnosom, pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga, kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji, kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok, ciljajući na razvoj ili transformaciju. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta, od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. Na kraju, raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj.

Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U stvari tek od 1984. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali sv tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Od 1984. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje, istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. Varijable vezane za klijenta, terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijs odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. Ond ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha

125

dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. Na kraju. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . za Piper. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice. 126 . Rinaldi je 1987. Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe. Pored toga. to klijent manje napreduje.uopšteno posmatrano. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. Kao što ćemo kasnije videti. Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji. Za Kahn (1987).OTR). Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe.Joyce. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. U ritualima akreditacije osoba. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. Saari (1986). stvarni odnos je taj. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos. teoretskom konstruktu. Da ponovimo. McCallum i dr. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. 1991. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. polazeći iz hermeneutičke perspektive. koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. godine primetio da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. Azim. terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. koji omogućava selfu da se razvija. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa.terapije. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog self-koncepta i klijentovog self-koncepta. Za Dormaar. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. Konačno. Shodno tome.

T. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem.prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentaln poremećaju” (šifra V) . Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povez sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta. 1987) Kratkotrajna Očekivanja u odnosu Dugotrajna Nedelje na dužinu terapije Godine Objektivizacija Pravac terapijskog Subjektivizacija uticaja Adaptacija/ Ciljevi terapije Transformacija podešavanje Ponašanje kao mera Cilj promene Iskustvo selfa i adaptacije okruženja Eksplicitno Način komuniciranja Implicitno Ojačavanja Poluge promene Povećanje svesnosti Odnos pomaže da se Uloga terapijskog Odnos je srž procesa promena desi ali igra odnosa promene: transfer i drugorazrednu ulogu kontratransfer Uzročnost Način objašnjavanja Namera 127 . U stvari.šizotipalni poremećaj ličnosti . Bugental. Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. James F. Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta ka više-osna dijagnoza ukazuje da: .jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). Uopšteno govoreći.klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: . Norton. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir .više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge . Na kraju. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist.antisocijalni poremećaj ličnosti . Otuda proističe važnost elemen koje nazivamo intimnost. u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu.priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) . New York.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) .kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje . Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti. Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. koristeći GAP . 1987). centracija i integritet za OTR. isključujući: . Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. brojne razlike postaju vidljive.identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II). terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjek skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh.Za Henry. odnos je terapija.

opažena. odgovara. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. Konačno. klijenta. Međutim. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. da se aktivno uključi. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. ali takođe i govori. čak i kada se konfrontira. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). On je ponekad dirnut i. doživljene stvarnost. manje je razumljiv. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. osmehuje. ispituje. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. različita od svih ostalih. smeje. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. On sluša. ne traži da se previše menja. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar.Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Stvarnost je ta koja je doživljena. kao učesnik. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. koji se odnosi na hermenautički odnos. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. ili održava ili prekida kontakt. Jasnije rečeno. ili oseća nežnost. Treći. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. naravno. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. tri nivoa 128 . on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. kreće se. Pored svog interaktivnog uključivanja. rekognicija. frustrira ili gratifikuje klijenta. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. reparacija. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. U stvari. i iz egzistencijalnohumanističke i iz geštalt perspektive? Pre svega.

Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. 129 . ko može da. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. posmatrača i komentatora. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. u situaciji jedan-na-jednog. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. trezveno. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. i stoga potencijalno veštačkom. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom.terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. Bez toga. dok održava stav budne svesnosti. Ipak. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. bivajući licem u lice sa drugim. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. Zaista. ono što ga je dovelo do terapeuta. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. Beznačajno i štetno. Drugim rečima. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. kontaktom. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. koji će se razvijati. ustvari. Da bi se transferni odnos uobličio. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”.

Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. klijenta. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži meta-tumačenje terapeuta i. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. tako uobičajenog kao što može da izgleda. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. On je zdravlje. identifikovana. se poštuje. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice.. Terapeut je osoba koja daje različit primer. Prava reč. Ovo je živa hermeneutika. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. bitan za geštaltiste. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. a ova od nostalgije. u ovom odnosu. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. Zato. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). vrednost neposrednog iskustva. i klijentovog procesa. mada različitih kapaciteta i uloga. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. oni vode dijalog. upotpunjavanjem. Podjednako dostojanstveni. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. u finalnoj analizi. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. Inače. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. stvarni odnos. učvršćuje doživljaj u prvi plan. Tu. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). ali ne potpuno zdravlje.. kako se odnos razvija. mora da se govori o onome što je poznato. Razvojna osa odnosa 130 .Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. raste i širi se. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. U ovom smislu. on nije sam po sebi dovoljan. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih.ti”. nestalnih slika i osećanja. Šta više. strast za prave nijanse. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. Iako neophodan za terapeutski proces. U ciklusu kontakta. ovo je plemenit oblik svesnosti. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. 1991). terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. Tuga se razlikuje od melanholije.

U svakoj dimenziji. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata.). to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir.Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. Pored toga. POGLAVLJE 15. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. Iznad svega. izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. integritet. U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). Po svojoj suštini. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. kao i ose dijagnoze. fokus i fascinacija. sluša i govori. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za selfsuperviziju. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. 131 . terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. Pored toga. 1987. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. Drugim rečima. preuzimanje rizika. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. Kontinuumi su intimnost. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. u interakciji. mentalni poremećaji su "zarazni". Smatramo da. Stoga. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije.

Bez obzira da li je po prirodi narcistička. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. U najgorem slučaju. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. Neki čak tvrde da je to jedini alat. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. 132 . Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. Ipak. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. šizoidna ili zavisna. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema.Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivno-kompulzivnog. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. U svakom slučaju. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat nezavršenog posla. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. kao deo svog ličnog razvoja. nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. on ipak ostaje vrlo uzdržan. paranoidni. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja.

međutim. dekodiraju i transformišu simptome. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. S druge strane. 133 . Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. Svestan klijentovih manevara. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. Ipak. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. konvencije i pravila. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. Za ovaj tip terapeuta. Ipak. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza.Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. svetlu i nivoima svesnosti. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. Nasuprot tome. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. On retko misli da je terapija zaista završena. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija.

on će biti majstor za frustriranje. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. Takođe. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. on drži klijentove ciljeve na umu. mogućnosti i verovatnoće. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. i dati nam podršku i pažnju. Obdaren veoma kritičkim umom. podržavanih postojanošću i stabilnošću. S druge strane. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi.Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. 134 . Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Ipak. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro.

on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo. Zajedno. ove strane konstruišu svetlosni spektar. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. Naprotiv. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period.. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. kod određenih klijenata.On je vrlo topao. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. On je sposoban da opazi ljutnju. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem. 135 . ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan.provalu besa. Ipak. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. i da biti sam zaista boli.. bol i obmanu a da se ne naljuti. Takođe.

Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. bilo da su uspešni ili ne. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. napetim šakama i savijenim ramenima. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. slomljenim glasom. tehnika odigravanja. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. Adlerom. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. ključevi koji otvaraju vrata duše. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. Verthajmerom i drugima. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti... rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. Rankom. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. konformista i pseudo-racionalnih osoba. Mi pre moramo da govorimo srcem. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. Što se dogodilo. I na kraju. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. 136 . da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. jedva zadržanim disanjem. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti. moralo je da se dogodi. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. Jungom. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful