-

POREMEĆAJI LIČNOSTI IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao i onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psihoimuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

2

UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. Istorijski gledano, geštalt terapija je, jednako kao kompletan humanistički pokret, odbacila svaku ideju o dijagnostici, smatrajući je depersonalizujućom, antiterapijskom i politički represivnom. “ Egzistencijalistička škola je, utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka, proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju, ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Na sličan način, mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer, geštalt, humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije.” (Klerman, 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. To su bile godine protesta, društvenog i političkog. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme, naravno, niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima, socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. Upravo suprotno. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Karl Rodžers je, definišući svoj pristup, iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni, ali, ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih, uključujući i geštalt terapiju, bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Ipak, nekoliko decenija kasnije, nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije, nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Odbijajući da klasifikujemo i obeležimo dinamiku naših klijenata, mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Naravno, s jedne strane, mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu, na primer, bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili, pitanjem da li defleksija zaista postoji. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. Ili, da li je post kontakt isto što i povlačenje?

3

Da nije tih teoriskih konfrontacija. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Bez obzira što se potčinjavamo 4 .Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. Ipak. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. Obezbediti terapeutima kliničke kriterijume bazirane na karakteristikama geštalt pristupa Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. u onim oblastima koje su im bliske. intirzična ili ekstrizična. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. moraju da preovladjuju. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. Ipak. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. Geštalt terapija. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije.

svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde.1989) Za početak. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. transformativnoj psihoterapiji. 5 . (Skodol. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. Naš izbor oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. poremećaje ličnosti. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. Dalje. način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. tj. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. tj. kako to označava I samo njeno ime. globalnu perspektivu. Geštalt terapija predstavlja. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije.naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. anksiozni 1980-tih. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. Upravo nasuprot.

To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. 6 . hormonalni disbalans. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. ono što neko smatra histerijom. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima.U relativno kratkom periodu. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. Socijalno učenje.25 do 0. Bez ovih kriterijuma. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u. Naravno. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena.76. osim organskih mentalnih poremećaja. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. Zapravo. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1. Ipak. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo.

Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. u svetlu onoga što nam je poznato. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. a ne na inferentnim. ali. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. Njihova toplina. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. geštalt terapija nije monolitna. mora. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. te da im je neophodna praktična potvrda. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. Na sreću. PSIHOPATOLOGIJA IZ GEŠTALT PERSPEKTIVE Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. Osa I bavi se kliničkim simptomima. 7 . To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. tehničkoj I teorijskoj osnovi. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. POGLAVLJE 2. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. pokušaj.Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. neki ne.

mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. Ipak. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. naši snovi. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. dijagnostički govoreći. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. Strogo govoreći. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978).Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. na granici kontakta. Ipak. Ipak. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. I opet. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. Daleko od toga. fenomenološki govoreći. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. U osnovi. 8 . Na primer. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. mi smo odano funkcionalno orjentisani. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. Uglavnom. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. mi se bavimo procesom pitajući se gde. kontaktne funkcije dodira i pokreta. pošto je akcija zasnovana na energiji. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. nije lako integrisati. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. naši planovi za budućnost. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. onoga što jeste I onoga što će biti. U terapiji. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost.

Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. kontakt I povlačenje. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. projekcija. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. akcija. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. kognitivni I biološki potporni sistem. Sistemi podrške su: interpersonalni. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. introjekcija. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. 9 . ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija.Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. svesnost. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. Ipak. mobilizacija. retrofleksija I defleksija. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva.

Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. često je bivalo primećeno 10 . kognitivnih I emocionalnih stimulusa. Tokom terapijskog rada. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. senzacije. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. akcije. povlačenja. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. Takodje. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu.Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. iako to možda nije uvek očigledno. mobilizacije energije. ili da postoji manjak tranzitivnosti. svesnosti. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. poput apstrakcija. kontakta I iznova. Pokazuje trenutke povlačenja. Skica br. odvojena od svih reprezentacija. Zapravo. Ustvari.

Čim sam se pokrenuo. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. I razmišljam da proverim termostat. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. Medjutim. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. Kako temperatura raste. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Još nisam “kontaktirao” objekat iz sredine koji će obnoviti moj balans. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. ipak. Dok sedim u tišini. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. u akciji sam. postajem energizovan I spreman za akciju. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Primećujem otvorene prozore. ježim se I diže mi se kosa na glavi. raste I moje zadovoljstvo. Dok to čInim. Prethodne 11 . osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. Za sada. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi.da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. ja ću ostvariti trenutak kontakta. Delujem I ako je moja akcija ispravna. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. Za sada. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. ali krećem se. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. iznenada osećam hladnoću na koži. Stoga moram delovati u sredini.

mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. Medjutim. Neko može prekidati sebe ili doživljavati 12 . nakon dužeg vremena. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. Odredjenije rečeno. Na primer. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo.senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. možemo. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. Ciklus je kompletiran. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. sebe vidimo kao odredjene. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. lojalne I razumne. senzacije koje ugrožavaju ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. Drugim rečima. I dok temperatura pada. Dok nastavljam da šetam. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. Ako. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. Ustvari. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Izabiram mesto koje me zanima. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. moja želja za pivom se povlači. mnogo složenijih emocija.

pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. U delujem isto vreme. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava.slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. Potpuno sam osetio Svesnost o svemu ovome senzaciju I spreman sam da me po malo rastužuje. Kolege su mi dosadne Hladno mi je Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. senzacije I svesnosti. svesnosti I mobilizacije. Zapravo. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. ili kontakta I povlačenja. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. Odlažem sve projekte za kasnije. Možda previše lak? Istina je. rad mi je dosadan. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. akcije I kontakta. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. SVESNOST MOBILIZACIJA ENERGIJE 13 . mobilizacije I akcije. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak.

Doživljavam senzaciju novine. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. publicitet. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. 14 . Tako. Divno Počinjem sa novim poslom. postaju modeli adaptacije na kontakt. Hipnoza. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Imam posao. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. Sada sam ponovo spreman za nove stvari.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. Vreme je za akciju. Ona može biti sposobna da svari breskvu. Novi ciklus počinje. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. a odbacuje toskične. Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. Dobijam poziv od uprave kompanije. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima.KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”.

deo okoline. namera ili misli koje su suprotne našima. Projekcija Ovo je poznatiji proces. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. Da parafraziramo izreku. Naravno. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. humoreske ili hiperbole. Anticipacija je projekcija. šalama. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. U terapiji. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. I može da promeni kontakt sa objektom. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. praviti šale. suprotno tome. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. dok. preterivati itd. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. 15 . Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. zapravo.Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. proizvoda mašte ili igre šaha. Iako projekcija izgleda jednostavno. ustvari je to složen proces. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. upotrebom nejasnih izraza. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. mi želimo da on to čini. Takodje. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu).

u čekaonici. u suštini. grupni sportovi. Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. uzdržava se od plakanja ili jecanja. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Dalje. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. U terapiji. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume.U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. Sviranje u orkestru. postoje naravno još I miris I ukus. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. prosudjivanja. čak I ako priča samo polovičnu priču. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. Samoubistvo. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. U smislu adaptacije. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. Na primer. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. To može činiti govoreći bez kontakta. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. refleksije. Drugi pacijent se žali da se u svakoj 16 . ona stiska zube I pesnice.

krećemo se. oni će ostati potpuno zatvoreni. pojava Načini na koji se oblačimo. Pokret. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. koji. dodirujemo ili izbegavamo dodir. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. Ili. što se više trudimo da ovo rešimo. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto razumeli. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. dodir. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. Kod drugih je upravo suprotno. uverenja… 17 . način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. maglovito.vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. Može sve pnavljati po dva puta. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. uredjujemo kosu. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. može imati pasivan pogled. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. šminkamo. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. strahove. može selektivno gledati. ne dovršavati rečenice. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. zapravo. “definitivno”. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. ništa ne percipira. naše želje. sve se više upetljavamo. Ili. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno.

Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. kada terapeut uspostavlja kontakt. poznanika I intimnih prijatelja. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje.Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. a vazduh potiče iz sredine. Kognitivni sistem podrške 18 . Ipak. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. stabilno. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. Takodje. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. on u početku ne izbegava transfer. U periodima uzbudjenja. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. Na primer. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. disanje je autonomna podrška akciji. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. agresiji. zavodjenju ili seksualnosti. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Gravitacija onemogućava lebdenje. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. Ove snage čine naš potporni sistem. Takodje. dok ga drugi koriste neefikasno. U geštalt terapiji. Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru.

Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Što smo u boljoj kondiciji. neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. postoji respiratorni sistem. da ste nesposobni za to. 19 . Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju. vi ste u pravu. manje smo skloni umoru. nečujnog glasa. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice Bez obzira na sve. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije. već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije.Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. tu je naša koštana struktura. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. obrnuto. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. Ipak. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. konačno. Drugim rečima. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. ako ne napornije od same akcije. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. kao što je nemoguće biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. ili. Pa ipak. to čine na račun sopstvenog zdravlja. bili bi smo “amebasti”. sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Bez kostiju. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog. iako verujete da ste sposobni da nešto učinite. I. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno. Za početak. ako ih ignorišu.

izmedju ostalih. obrnut proces je takodje prisutan. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. 20 . mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. kao geštalt terapeutima. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne.neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Za razliku od geštaltista. takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. Nama je. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima. emotivnog I bihejvioralnog. Kognitivisti (Murray 1988). Mi verujemo da su ponašanje.

zauzvrat. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. Bihejvioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. Suprotno možemo pripisati histerijama. mnogo češće. na primer. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. radosti. Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja. Ili. planiramo. analiziramo ili pamtimo. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli Zdrave transakcije fenomenološkog iskustva Bihejvioralni model Primećujem da Patološke transakcije me Mogu rećI da me posmatraš 21 . Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. ljutnje itd. Ukoliko imam govornu manu. što naravno. emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Ukoliko očekujemo. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove). Kompulsivne osobe. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas.Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Ukoliko imam teškoće sa hodom. što me. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I. Ukoliko sam oštećenog sluha. govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. poput izbegavajuće osobe. tuge. bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. čini nestrpljivim I postidjenim. partner može imati teškoća da me razume. osećam kao da sam svima teret. drugim rečima. previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. već je. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti. dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo. reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji.

bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Cenim to što me slušaš. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. što tako malo reaguješ na (defleksija I projekcija) ono što govorim. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. za našu svrhu. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. zaboravi na to. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. pa Možeš verovati da si silan. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. ipak. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje 22 . (nefenomenološki opis. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača. ili prići mi.Kognitivni model netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. malo mi je neprijatno ali nećeš me uplašiti. drugi se oslanjaju na neaktivnost. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta.) Emotivni model arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. I. ili. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. Ipak. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. odnos izmedju organizma I sredine. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti.

Sržne rubrike se. Stoga. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ 23 . Paradoksalni fokus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. već se ono shvata kao fokus intervencije.To nije ponašanje samo po sebi. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. Dalje. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. Bihejvioralni fokus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje.…geštalt terapeut promoviše iskustveni. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. posvećujući pažnju mikrokosmosu. fokus akcije I indikator promena. opskuran govor. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Kognitivni fokus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima.intervencije. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. prema tome. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. ponašanje poput “gazde”. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. Bez obzira na različite stilove I preferencije. kontinumom svesnosti. zavodničko ponašnje. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. manje ili više graciozno. “Šta mislite kako se osećao?” itd. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. Putem ovog učestvujuće-opažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije.

Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. Prema tome. ono što je zajednička tačka medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da 24 . Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. U skladu sa tim. Ipak. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. To su pitanja kao na primer: “O čemu sada razmišljaš”. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. To ne znači. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. ovakva osoba može da u potpunosti. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. Drugim rečima. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe.Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. najšire govoreći. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. a koja pojačavaju svesnost. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički fokus Geštalt radi na granici kontakta. prosudjeno. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. Ipak. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. Dalje. upotrebljava svoje funkcije kontakta.

ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. dovršenu figuru. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize.naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. 25 . Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. na radove dva autora. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. U stvari. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. Pozivali smo se takodje. Poglavlje 4. U medjuvremenu. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. ja sam učinio upravo to. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. Prilikom pisanja ove knjige. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu.

Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Obzirom da se spremno manifestuju. aktivno-pasivno. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. razlikovanja izmedju tela I sredine. na nesreću. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. 26 . Osoba nebi trebalo da uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. Zapravo. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Specijalista socijalnog učenja. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. Millon (1986) ističe da je u 1915. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo.Theodore Millon T. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. zadovoljstvo-bol. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. na primer. Dalje. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. u geštalt terminima. Izbegavajuće osobe. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. ipak. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. Zajedno.

organizovana na osnovama ovog dokumenta.Ponovo. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. Analiza supervizijskog materijala. 27 . koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. posebno u opisu opštih strategija tretmana. Osim toga. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u iznalaženju konvrgentnih opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. Tako. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. Poglavlje 5. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. Allen J. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. iako nedovljno sistematizovanog. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Od 1985 autor je. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I.

Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Na kraju svega. Intervju se snima na video traku radi dalje analize.Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program. Kurikulum Tokom trajanja programa. 8 sekucndarnih skala. mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. 28 . naravno. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: . Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti.Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? .Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? . . iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: .16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? . mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze.

jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). Patologiju. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. nedostacima – odeljak II. oni nisu “bolesti” po sebi. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. Naprimer. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. stoga. 29 . Opšti pregled Neuroze. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. U ovoj tački. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. Ispravno govorećI. otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). posebno u oblasti teorije polja. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). kontakt funkcije. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. a druga ne. Kernberg. ekscesima. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. s druge strane. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. Ili. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. Jedna se može zaraziti. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. slabostima. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip.Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. druga ne. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. Dalje.

na primer. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. pojavljuju češće od drugih. anksioznost itd. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). kompulsivno-pasivno-agresivna itd. Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. Postoje brojni razlozi za to. naravno. na pr. Šizoidni poremećaj ličnosti. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. Odredjene kombinacije se. 30 . Na psihološkom. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. posledice mogu da uključe distimiju. Dalje. shizoidno-izbegavajuća. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). broji sedam kriterijuma. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. Zapravo.

uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. A. B. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. kao što je to prikazano u tabeli 3. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog 31 . Zbog deskriptivne. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. Tabela 3. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. na primer.Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. “shizoidan” prisutno Mr. pa ipak. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. VIšestruki model nam. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. bar teorijski. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. udaljen. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli.

Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne 32 . igra je vredna rizika. fenomenološke transakcije. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. stoga.poremećaja. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. već njih sve. njegove modele otpora I adaptacije. Pa neka bude kako bude. Klijent. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. tranfernih tendencija. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. Ipak. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototip-klijentom. takodje olakšava putem referenci. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. na primer. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. Jasno je da to nije naš cilj. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. kako je to napred razmotreno. U opisu svakog poremećaja ćemo. kontaktne funkcije. ali. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. Ipak.

da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. konačno. medjutim. na kraju krajeva. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji posebno ozbiljni. Shizoidna osoba je usamljenik. govorećI iskreno. naravno.treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. “izbegavajući” itd. Grupa A. slažemo sa ovim upozorenjem. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. 33 . S druge strane. Iako se mi. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. Poglavlje 7. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. Ipak. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. jedno od uporišta geštalt terapije. to bi. skoro beživotne. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. S jedne strane. I. pod uticajem Rodžersa. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj.

Temperament im je ravan. Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. emocionalno su pasivni. Iako može biti inteligentan. još gore. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. radosti ili tugovanju. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. Povlačenje Povlačenje. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. je naravno. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik 34 . Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. Obzirom da preferira da ne oseća. Zapravo. jedva primetne I slabo spontane. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. o gnevu. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. svesnost im je slaba. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. da klijent nije “podoban” za terapiju. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. bez obzira o čemu da je reč. intrizično im nedostaju osećanja. omiljena pozicija. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan.Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima.

Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. paradoksalno. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. To što se ne suprotstavlja. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. “normalni”. Drugo. I. Njegovi roditelji su bili “dobri”. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta.kontakta). konačno. Uobičajeno. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. Prvo. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. uredu”. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. “prosečni”.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. Sistemi podrške 35 . čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije.

Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. Bazične polarnosti (Millon) 36 . Telo shizodinog pacijenta. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. životnim zadovoljstvima I nedaćama. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. medjutim. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. Zapravo. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. istraživački. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. Aktivan rad na disanju. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. na primer. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. telesnom položaju.Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije.

Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. čak iako one ne uključuju druge ljude. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. a po svojoj prirodi nije radoznao. medjutim. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog . što se često dešava. uopšteno govoreći. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. ipak. ona je već izbalansirana time što je nema. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. Imajte na umu. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. Teško ga je intelektualno stimulisati. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. on u potpunosti gubi interes. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. čim se tema razgovora promeni. Rad na ovoj polarnosti je. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači.takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. a to se često dešava. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. to otežava terapiju. Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Stoga ima malo energije za promenu. Ukoliko je. U obrnutom smeru gledano. da shizoidni 37 . ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. njegov intelektualni nivo podprosečan.Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći).

Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. već “anksioznost stranca” (Johnson. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša.pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. Iako su retke. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. ponovo. nove poslovne obaveze.”. površno gledano. Sluh Definitvno. Unapredjenje. 38 . Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. “Moj posao je dobar…itd”. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju.K… itd. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. Preklapanje. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. žive sličnim životnim stilom. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. 1987). oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. Tipično koristi brojne generalizacije. Ukoliko je proces previše snažan. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna. Preklapanje. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. a što je karakteristično za shizotipalnog. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. Čuje samo fakte. Pokret. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. hladnoća. Osa I Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. Drugim rečima. Glas mu je prilično monoton.”. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. “Moje kolege su O. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu.

posebno ukoliko je dovoljno inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. On je. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Organizacija transfera 39 . on može funkcionisati prilično dobro. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta.Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. 1986). rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. Druga važna briga je shvatanje toga da li je naš cilj da promenimo ličnost shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo da konsoliduje svoje sposobnosti onako kako on to sam želi u cilju nošenja sa ljudskim okruženjem na način koji mu omogućava da održava bezbednu distancu pre nego da doživljava “iskustvo I rast na granici kontakta”. Ipak. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. ako ne I moralno diskutabilno. Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. otudjeno I monotono. Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom.

transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. U svakom slučaju. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. Naravno. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. 40 . nežna I vrlo obazriva. U skladu sa tim.Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. Ova vrsta rada. Kontra . Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. Ipak. mora biti spora. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. što je napor koji nije uvek preporučljiv. Ipak. kada se razvije terapijski proces. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. naravno. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva.

Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna shizofrenija. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. Da li je to distintkivna psihoza. ova osoba će se retko obratiti terapeutu. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. 41 . U Odeljku I. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. U suprotnom. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. Ukoliko nije na neki način prinudjena. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana.Šta god da radili. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću.

parafrazirajući Isidora Froma. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. Sledstveno. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. važna I predmet zlih ponašanja okoline. Stoga ga je teško relaksirati. do odredjene mere. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. cinizmu I rigidnosti. a ako ga ne relaksiramo. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. da. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. već preusmeravanje iste. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane.Svesnost Više nego kod drugih. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. već da je prigodan ekran za projekcije. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. Drugim rečima. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. 42 . Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” I da deluje u skladu sa njima.

Paranoidni je. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. Sve se dobro sažvaće a onda. to je samo parcijalna retrofleksija. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. budnost je suprotnost 43 . Introjekcija Introjekcija je naravno.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. važan element kontinuiteta selfa. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. On ne može da prati grupu. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. što je zapravo. Projekcija Cinizam. antiteza ovom poremećaju. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. Nesposoban je da prihvati hostilnost. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Suštinski. kao na primer u grupnoj terapiji. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. najčešće ispovrati. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. pak.

Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. pravu ili zamišljenu. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Sledstveno. Radeći na ovoj dimenziji. Bez obzira. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. Stoga. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. Bazične polarnosti (Millon) 44 . Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. Takodje. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. Na ovom nivou. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom.defleksiji. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. Ovo. I mogu dugo čuvati nešto u sebi.

Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude.Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. šta mislite?…”Ponovo. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. Ova. zavidan. ali je zapravo iritirajućI. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. on se meša. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. bez osećaja za humor. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. 45 . Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. Naravno. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. što mu u potpunosti odgovara. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. napadan.

U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti.Preklapanje. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. Osa I Poremećaji delirijuma. napetiji I teži za rad. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. Tako terapeut može postati još obazriviji. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. ranije zvani paranoidni poremećaji. 46 . Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. Preklapanje. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. a paranoidna napada. Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. Tokom susreta. stoga postaje još sumnjičaviji. Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta.

odslikava neke od naših tamnijih strana. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. U skladu sa ovom hipotezom. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. Poput shizoidnih. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. 47 . Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. održavajući vezu sa realnošću. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. naravno). Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. Možda u tome ima nešto. otvoreno I bez animuziteta. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. možda ne greši u potpunosti. ali jasno. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. Kada se ovo desi.Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. misle I ponašaju se. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. ukoliko ne I destruktivan. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. Zapravo. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće.

Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. 1989). što je posledica ovakve iskustvene osnove. Ipak. s druge strane. Za razliku od shizofrenika. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. Ukoliko. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. ipak. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. Nije lako. Simbolizojući procesi su teški. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. naša je dužnost da makar pokušamo. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. Takodje. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan.Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. 48 . pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne.

Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. već zaista može da ga ometa. sutra “izvetri”. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Ne samo da je socijalno povučen.. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. Njegova interpersonalna mreža odnosa. 49 . neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. Ipak. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Ono što danas razume. Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr.citirano iz Maxmen-a. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. 1986). ukoliko je uopšte ima. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao. 1985.Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva.

Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. privlače pažnju ili zavode. Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. 50 . da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje. Povremeno. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije.Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. Njihov govor je ponekad teško pratiti. Nekada govore sami sa sobom. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. Sklon je magičnom mišljenju. magično mišljenje. poremećen. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično.

treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. Uz moguće izuzetke. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. I često je slabo koordinisan. U inicjalnom kontaktu. Ukoliko je. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. tako I opsesivno-kompulsivnim poremećajima. Preklapanje. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. 51 . pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. kako ih drugi vole ili mrze. kako to neki veruju. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. Preklapanje. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom.Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima.

POGLAVLJE 8. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. GRUPA B: Dramatične. oni to čine s mnogo straha. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. kao Kernberg. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. Oni očekuju da ih ljudi. 1989). svi smo mi manje ili više narcistični. dok drugi. emocionalne ili eratične osobe. Ponovo. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. sami pridaju smisao svemu. Drugim rečima. Ipak. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. 52 . posebno u ranim fazama. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. u najboljem slučaju. jednom kada se terapijski odnos uspostavi. Ovo je problem zbog toga što neki. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer.Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. smatraju da je to faza razvojnog procesa. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. kao na primer Kohut. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima. empatija je od najvećeg značaja. Autori poput Kohut-a. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. Po Kohutu. teško prate.

Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. zajedno sa graničnim. Bez obzira. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. Na primer. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. ona će ih simbolizovati 53 . Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. Na socijalno-kulturnom nivou. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika self-centrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. Ipak. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. u neko vreme. preosetljivosti. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. Bez obzira. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. predstavlja patologiju današnjeg doba. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. Iz manje veličanstvene perspektive. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. I “narcističkim ciljevima”. u okviru DSM III. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac.

povremeno. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. Drugim rečima. ali mu ne možete osetiti ukus. One. čak ekspanzivan. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. Naravno. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. na raspolaganju. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. Pod jedan. Kada su povučeni. ipak.kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. tokom svog govora. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Ovo su. retka iskustva. Vše od toga. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. liče na komercijalnu televiziju. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. on može da kaže da je previše darežljiv. najviše što može da prepozna je ustvari. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. na neki način. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. osećajan. Ukoliko. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. Ustvari. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. Ipak. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. 54 . drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. izuzetan kvalitet! Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan.

kvalitet u odnosu na kvantitet. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. a da joj oni koji je ne vole zavide. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. lepote I uspeha. I ja ću te voleti…”(Johnson. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. budi ono što meni treba da ti budeš. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. 1987) 1 55 . Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. ili barem tako kažu. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. njena uloga je da bude “fan klub”. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. Ovo su ljudi koji su “Ne moj biti to što jesi. Ipak. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Preferiraju. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi.

Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama. narcistični pacijent je karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. stid I osećanje praznine. Suprotno od njih. da ne kritikuje. Njihova pasivnost nije apatija. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. Tokom susreta ona priča o patnjama 56 . mi odmah osetimo da ona njije empatična. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. ona doživljava bes. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. Kada se to desi. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska.morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. Ove osobe nisu indolentne. U kontaktu sa njom. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. Kognitivno ekspanzivan.

Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. paradoksalno. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. Osa I Što se tiče ovog odeljka. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični aktivni I fokusirani na druge. atraktivni a ipak hladni. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje 57 . naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. ima više muškaraca medju narcističnima. Takodje. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti.svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. a žena medju histeričnima. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Preklapanje. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Volite da ih posmatrate. Preklapanje. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. ali vas nešto sprečava da ih dodirnete.

Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II, ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. Izgubili su posao, nisu dobili očekivano unapredjenje, razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog, lično ili profesionalno. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Stoga nije iznenadjujuće da, kada stvari počnu da se popravljaju, ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Bez obzira na način koji koristimo, potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. Svesnost/kontakt fokus Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta, geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća, a posebno da ispolji empatiju. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. Da bi to bilo moguće, geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. Intrapsihički fokus Klinička, a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. U radu sa narcističnim osobama, prema Johnson-u, treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa, simptomskog selfa I istinskog selfa. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad, to je onaj self koji nosi osećanja praznine, panike, gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa.

58

Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi, već posebno I iznad svega, on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova, tj. lažnog I simptomskog selfa. Bihejvioralni fokus Uprkos svojoj pojavi, narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije, ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija, pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson, 1987). Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. Inicijalna organizacija transfera Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances, 1986). Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom, terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad, izazivaju našu zavist. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani, I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti, pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. U ovom tipu odnosa, terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson, 1987). Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju, mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta, na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. Ipak, terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Konačno, neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. Čak I kada se to desi, terapijski odnos ostaje fragilan. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen

59

klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala.

Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od poremećaja ličnosti, grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Njihov osnovni način odnosa, što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem, izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego, recimo, način na koji pate opsesivno-kompulzivni ili zavisni. Takodje, granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i, prema nekim procenama, zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres, koji su pod dejstvom droge ili, čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances, 1990). Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. Ova dijagnoza, kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti, a ne za prolazne kliničke sindrome. Na nesreću, oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog, obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti, ovaj istog konceptualnog reda. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Prema njegovom shvatanju, granični sadrži histerični, izbegavajući, zavisni, pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav, u potpunosti, bilo bi vrlo opasno, u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer, 1989). Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Proučavane su dve vrste faktora koji dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. Kao prvo, granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Kao drugo, kako ćemo to diskutovati kasnije, dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). 60

Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. Preciznije. Ipak. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. gube mnogo od pozadine u tom procesu. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. nezreo i konfuzan. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane.Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. u zavisnosti od okolnosi i osobe. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. Ipak. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. povremeno. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući. Self doživljavaju kao nesiguran. najviše. 61 . Konsekventno.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati kontaktu.

veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. Na primer. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. 1986). neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize.Povremeno. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje.Ponovo. ukoliko se oseća neprijatno. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. dok je interpersonalna mreža 62 . Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. S druge strane. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Na rimer. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju. U stvari. Uopšteno. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta.

Jednog dana ste O. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku.. anksionznosti ili euforije. ipak. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog.. itd. U smislu tretmana.podrške muškaraca institucionalnija (posao.K. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate.. osa II 63 . U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. Funkcije kontakta U periodima stresa. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. religiozne grupe. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog.. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. Preklapanje.. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću. sledećeg više ne. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. On se pomera iz stanja normalnosti ka depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. Jednog dana za graničnog je terapija dobra.. sledećeg ne. Pokret. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju.. medjutim na vrlo polarizujući način.

ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. Ponašaju se detinjasto.Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. i manipulativno. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). S druge strane. Preklapanje. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. impulsivno. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. narcističnim. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. 1988). U inicijalnim razgovorima. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. Terapeuta će granični alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Kada granični pacijent postane vezan. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. Tako oni 64 . Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti.

Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije.rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. Ovaj pristup mora biti podržavajući. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. Ipak. 1986). Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. Može biti potrebno nekoliko susreta 65 . Dok je njegova definicija šira od DSM-a. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. (Frances. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. to će se bolje ponašati. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. projektivna identifikacija. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva.

pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. 66 . Ipak. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili.nedeljno tokom nekoliko godina. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. ceo pakao sruči na nas. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. kako se to neizbežno dešava. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. Ukoliko radite sa graničnima. suprotno. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri".

67 .

68 .

69 .

ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. na individualnom nivou. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. S druge strane. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. to je ovo. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. U stvari. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. 1986). što ima malo veze sa psihologijom. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. Ona to želi i to je sve. ili sa mladim delikventima. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. 70 . a ne refleksija. Mobilizacija Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. Zapravo. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. Stoga. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. 80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. bez obzira. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. Značaj ovoga je. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. Onog trenutka kad nešto poželi. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive.Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. mora da deluje. bez krivice. Ipak.

može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. ali teži da ostane prepunjena.Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. 1985). Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. Na primer. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. Inače. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. Zapravo. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. u okviru teorije objektnih odnosa. bez obzira na poreklo tog odsustva. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. Naravno. ona je usamljenik i . »Oni su gomila idiota«. agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. 71 .

Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. Preklapanje. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Govor Ja izgleda preuveličano. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. Preklapanje. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. ali ih ne može zaista i osetiti. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u 72 . osa I Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. Kada je konfrontirana. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. a nepoštovanje u odnosu na druge. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. Pasivno/aktivno Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih.

koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. to će i dobiti. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje).kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reid-a i drugih. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. I. naveden u referencama. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. Možda je tako. Prva je naivnost. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. 73 . On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. konačno. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima.

senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Drugi poremećaji ličnosti. Kontakt Histerična osoba forsira kontakt. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. teatralne ili impulsivne. kao na primer narcistički i opsesivno-kompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Ipak. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. Paradoksalno. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. Na primer. 74 . Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. ona gradi kontakt u formi pažnje. 1986).

Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. u zdrav mozak«.. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu. Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći. U stvari. psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. Ipak. Ipak. nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba. otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. »izgovor«.Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu. u najboljem slučaju. histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. može izgledati kao da introjektuje. ponekad neverovatno kreativno. ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini. osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. i pružaće. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen. 75 . Biološki Tradicionalno. u većini situacija. Gregarno. najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan. već se pre može govoriti o defleksiji. socijabilnu i šarmantnu. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena. Projekcija Projekcije histeričnih osoba. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan. razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja. a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j…. on zaista deflektuje.

Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih. Naravno. terapeuta. a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. histerična osoba aktivno traži pažnju. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. ona je takodje i egocentrična. 76 . »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna. mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. površnih i kratkotrajnih emocija. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge. Za razliku od narcističke. Često ima energiziran i melodičan glas. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. i posebno.

Preklapanje, osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti, vidite relevantne odeljke). Preklapanje, osa I Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube, ili, kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Iznad svega, ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom, a kontra njihove okoline koja, kako to oni doživljavaju, frustrira njihove potrebe. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola, takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Njihova glad za uzbudjenjima, tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim, kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju, moraju da se prorade u ranim fazama terapije. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola, histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. Ukoliko je terapeut istog pola, teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Kada se, kao što je to čest slučaj, terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže, to mora da čini vrlo obazrivo, shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ipak, neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala, ne, zašto…(Frances, 1987). Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. Na nesreću, mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom.

77

Ukoliko se ovako ponašamo, pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe, pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći, vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Ipak, ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo, u ranim fazama terapije, služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. Kasnije, u relaciji, onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao vrednog, on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji, a što se, prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. Tokom istraživanja ove teme, važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv, dopadljiv ili zdrav. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos, verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. U tom slučaju, terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem, prezirom i kompetitivnošću. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima, geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno, kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na

78

terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa, kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Na primer, ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne, može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Bihejvioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Za one koji su manje psihološki orjentisani, sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide, ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Život me čini nervoznim. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. Kao prvo, klijent ne samo da nije senzitivan, ili, makar, nije toliko senzitivan… Takodje, život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu; naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima, geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja, straha i ljutnje. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući, a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu. Za razliku od malog dečaka, ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka, one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. Za devojke, kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti

79

Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. bilo ženskog pola. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Ipak. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. kada intimnost postane moguća. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. 80 . Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu.majku. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. bilo muškog. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. naravno kontraproduktivne. Obe rekacije su. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne.

Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. disciplinovanom. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. tvrdoglavost i tvrdičluk. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. Iskustveni ciklus Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. Naime. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Ceni lojalnost i disciplinu. naročito ako je depresivan. PLAŠLJIVE I ANKSIOZNE LIČNOSTI Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. 81 . na primer. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. U stvari. razboritom i lojalnom self imidžu. Ipak. Kako je preterano posvećena poslu. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. ovo je socio-sintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju.POGLAVLJE 9. Opsesivnokompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. U terapeutskoj situaciji. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća.

Biološki Ovi pacijenti su često napeti. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. to ne mora da bude tako očigledno. subjektivni. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja.Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. u nepredvidljivo. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Opsesivno-kompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. ovo nije lako izvesti. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. 82 . Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. Introjekcija Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. Ako. kao što je često slučaj. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. s druge strane. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. U terapiji. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. emocionalni. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. Međutim. neorganizovani. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. Ipak. U ovom slučaju njegova veza sa autoritetom postaće ambivalentnija. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. itd ”.

Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. Funkcije kontakta Spoljašnjost Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Njemu nedostaje imaginacija. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. 83 . Njegovom dodiru nedostaje toplina. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu.Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. on često shvata metafore bukvalno. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. i ovo je ključna odlika. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Preklapanje. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. Preklapanje. Nemate želje da ga dodirujete. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. kruti i pravilni. Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. Pokret. U stvari. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. on ne zna sasvim čija pravila sledi.

Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. naročito u fazi indukcije. 1988). Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. 84 . čuvajte se “treba”-ova. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem.” U svakom slučaju. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. postepeno jačanje energije. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. Ipak. opsesivno-kompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. da bi razumeo ovakvog pacijenta. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. S druge strane. Pažljivo. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. kako je citirano u Murray. Opsesivnokompulzivni pacijent je osoba koja. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. nemajući smisao za humor. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. nemojte da idete sa ovim predaleko. S druge strane. Takođe. Taensferna organizacija Od samog početka. Prema Forgus i Shulman (1979. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. Život je nepredvidljiv. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivno-kompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. Čovek ponekad oseća da mora. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način.

bar donekle. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. vrlo je teško doći do njihovih afekata. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. 1988). najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. U fazi indukcije. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. jednom kada stignete ispod te površine. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. proključalim. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. vodili ljubav. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances. Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. međutim. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. Inače. opsesivno preokupirani detaljima. itd. zahteva da budemo. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. Dobijajući ovo. šta su mislili baš pre seanse. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivnokompulzivnim poremećajem ličnosti. 85 . ako se na pravi način ne odvije do kraja.Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. kao geštalt terapeuti. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole.

Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). Kontakt Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivnoagresivni tip. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. Gnev i zavisnost su srž problema. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. navodno zevajući i protežući se u isti mah. 86 . U grupi umeju da se namrgode i povuku.Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. što je bazična odlika kontakta. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju.

ali…”. cinizam i skeptičnost. svoju čekovnu knjižicu. međutim.Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. eksperimente. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. zahteva mnogo energije. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. 87 . Fenomenološka transakcija Kognitivni način Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju. ovo nije sasvim pogrešno. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. Ići kroz život i govoriti “Da. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. kako u svojim životima (rođendane. i t.d. Retrofleksija Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. sastanke. Ova vidljiva pasivnost. dok sledi terapeutove “instrukcije”. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. Ko je ljut?…Ko je nepravičan?… Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. seanse itd). ali…”. Njegov kognitivni model sadrži negativnost. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. Ipak. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. “To bih veoma želeo ali…”. zašto je zaboravio na sastanak. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje.) tako i u terapiji (pitanja. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini.

“Zaboravio sam pitanje…”. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg.Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. “Ali zar niste upravo rekli?…”. Pokret. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. ja sam to već rekao. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. Preklapanje. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. 1988). U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. zakasne. ali…”. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. itd. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. zaborave svoju čekovnu knjižicu. ja sam to već probao…”. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivno-agresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. najpronicljivijeg terapeuta. Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. 88 . 1988). ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. “Ne razumem šta to znači…”.

Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. 1988). Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost. itd. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam.. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć.Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. ali me nemoj lišiti moje slobode. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. 89 .. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne.

Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća. 90 . Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore.Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna. terapija nikada neće proći indukcionu etapu.

Oni se plaše susreta sa novim ljudima. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. gleda u stranu i crveni. Na poslu zaostaju. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. podsmeha i poniženja.. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. on čak može da bude blago paranoičan. nasuprot ovome. 91 . Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom.Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. Ovo su vrlo stidljivi ljudi. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. Međutim. on mrmlja i muca. na primer. on ipak pita gde je kupatilo. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola.. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. Ako. oklevajući i strašljiv način. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. 1986).

vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol. u njegovim očima. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta. on to doživljava kao odbijanje. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. 92 . Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. 1989). Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio uznemirujuće i ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd. Ipak. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. može da izgleda da intorjektuje. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja.Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem.

tugu i ljutnju. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. Kada je to tako. svet ono. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. kao što je često slučaj. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. u osvrtu na seansu. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. počinje da oseća da sada kada se otvorio. straha od odbijanja i teških osećanja. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. Osa I Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. itd. “Ljudi ovo. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. U fazi indukcije. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. 93 . oni obično postaju vrlo saradljivi. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. Ipak. strah od odbijanja. On se koleba između potrebe za ljubavlju. Posle izvesnog vremena. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. pacijent odlazi kući i. nemoj toliko da brineš“. Preklapanje. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. itd ”. Preklapanje. Njemu je takođe teško da kaže ne. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. U stvari. Pokret. ovi pacijenti će početi da se otvaraju.

do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. 1988). geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. Ako iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. toliko imaju problema da iz nje izađu. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. 94 . terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. kreativni i razigrani. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III.Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. Šta više. Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. oni se nje drže kao da je život u pitanju. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. Šta god da je sadržaj seanse. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. Bihejvioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. Kako god da se terapeut ponaša.

to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. 95 . da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja". Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. U suprotnom.Verovatno je (i poželjno je. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Drugi terapeuti. 1988). nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. mi se izlažemo opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti.

i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. Oni imaju teškoću da započnu nešto. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. koji je zasnovan na početnoj separaciji. ona mora da ima neki drugi 96 . Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. Zato senzacije. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. Sve ostale akcije. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. kontakt. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. DSM III – R je proširio kriterijume. proizvodi anksioznost. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. Međutim. sprovode se sa izvesnom protočnošću. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim.Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom.

tako sposobna da vlada situacijom. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca .način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja.«. jačine i odgovornosti. misli da. Ako osoba takođe ima i neke pasivnoagresivne crte. »On. 97 . slabo ih koristi. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. i t. Rečima Dekarta. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. Biološki Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. itd«. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. »preživaju« za vreme stresa. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. Intorjekcija Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da.podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. ona je tako snažna. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. ove osobe su sklone da mozgaju.d. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. 1988). Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. »Misliti znači biti«. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji.

Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Preklapanje. 98 . naročito agorafobiji. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka izglađivanju sukoba. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Međutim. i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Kada se radi o ovome. Pokret. posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni. Jednom kada nestane njihova početna anksioznost. Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti. Preklapanje.Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. 1989).

U početku. oni će često tragati za "pravim" odgovorom. sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Kada ih pitate šta osećaju i misle. Porodična i bračna terapija 99 . u stvari. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija odložena. Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije.Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). žele da terapeut popuni nastalu prazninu. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. sigurnošću i naklonošću. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. Oni često. dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima. Preciznije rečeno.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. Oni dobro reaguju na ispitivanje. terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju.

Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. više od većine ostalih. Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti.Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. preteranog zaštićivanja i odbacivanja. što predstavlja njegov ili njen impas. opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). I na kraju. ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata. 100 . Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. Kada se radi o ovome. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. Ipak. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova.

Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših klijenata završava svoju terapiju pre vremena.ČETVRTI DEO OD ZNANJA DO PRAKSE POGLAVLJE 10. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. čak i kao zdrave individue. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. U stvari. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. u igru će biti uvedene druge teme. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. mi. Neki ga određuju na 240. Koristeći primer imunog sistema. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. Isto važi i za krvni pritisak. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. POREMEĆAJI LIČNOSTI U KLINIČKOJ PRAKSI Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. TABELA 4. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički STIL Usamljen Originalni. Nema razlike ni na psihološkom nivou. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. Srećom. drugi na 200. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant 101 . bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti.

Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti". Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. uključujući i posao. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Ipak. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. porodične odnose. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. 102 .Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. Ova osoba ima raznolika interesovanja. Naprotiv. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa.

Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. mi ipak interpretiramo.. privržen). za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. Naravno.NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? 103 . čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Ipak.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. gledanje . Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. Ona često sebe povređuje. POGLAVLJE 11. Različito od naših kolega analitičara.. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. kako obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. FENOMENOLOGIJA U KLINIČKOJ PROCENI Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. Naravno. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. posle desete seanse sa istim klijentom. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke. Pored toga. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja. Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. Dakle. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge.

gubi se u njemu?) .Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? . spavanje.Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? .Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne.Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? .)? .Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta . funkcije kontakta u budućoj podršci)? .d. Slušanje . zabava. jednoličan. zasvođene obrve.Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? .Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Opis glasa (promukao.Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? . buljave oči) .Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? Dodir. slab.Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? .Šta osećam u vezi ovog glasa? .Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? .Kako sedi? .Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe.Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) . mek) . i t. alkohol i droge. hrana. koje emocije na taj način izgleda da izražava? .. disanje.Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? 104 .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor. sitne.Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška . plovi kroz njega. jak.Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda. Pokret.d.Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t.Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze. koje emocije on najviše izražava? . Govor . Izgled .Kako se osećam u vezi ovog glas.Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas.

izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup.)? .d.d. Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija. demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? . pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. bira da ne gleda u mene. dosada.Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? .Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? . Ipak.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. mi moramo da 105 .d. projekcija. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu. razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije.)? . defleksija)? .Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? .Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? . i na kraju. šta dobijam? . uzbuđenje.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja POGLAVLJE 12. čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije. Međutim.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr..Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na sakupljanje relevantnih informacija. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. ponos i t. PROTOKOL ZA PRVI INTERVJU Pročitavši prethodna poglavlja. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? . Problematika Inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti. introjekcija.Ako bih se osećao bliskim toj osobi. retrofleksija. povlačenje i t. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. kontakt.

ako im damo odgovarajuću pažnju. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje.izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Pokret. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. postajemo manje svesni ovih procesa.. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. Što se više navikavamo na klijenta. odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Ipak. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. 106 . PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". takav kao što su defleksija i retrofleksija.. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. Pošto smo mi ovoga svesni. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt. obično se manifestuju u njegovom glasu. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. Tokom inicijalnog intervjua Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt. Iskustveni ciklus Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije.

Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku. Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost". Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. Ili: ". Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka transakcija. histrionični – zavodljiv. dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. pitajte ga da ih opiše.. Da li klijent izgleda oštro. Deo 1.) Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt". paranoidni – sumnjičav.Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija... videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu. sumnje i t. emotivni naačin".porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe. hladnoće. klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv. Neki otvoreno kažu: ". Poglavlje 9.d. Jasno. U većini slučajeva.. dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. osetljivo. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta.Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". Budite svesni flerta. sumnjičavo. "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Ako je naša reakcija neuobičajena."Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe. ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti. Prijateljska – seksualna . opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen.d. on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. zavisni – potčinjen i t. 107 . naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije"). kognitivni način".

stidljivo ili uzdržano. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua). što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. zato što izgleda teatralno ili egocentrično. granični slučaj ili antisocijalni. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. Sa većinom klijenata terapeut mora. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. Nastavak inicijalnih utisaka 108 . na ovaj ili onaj način. sumnjičavo ili čudno. zato što reaguje hladno. histrionični. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. Izolovano. što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja.IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju.. hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II.. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni. Zaplašeno i anksiozno. mi organizujemo svoje impresije. da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. potčinjeno. pasivno-agresivni ili zavisni. šizotipalni ili paranoidni. treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. Dominirajuće. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze.

ako nije privremena. Govori monotonim glasom. Dijagnoze se identifikuju. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije.Konstatovati da je odnosni model koji klijent uspostavlja sa nama. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. DRUGI INTERVJU Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. Klinički sindromi. Ipak. terapeutove fenomenološke opservacije. Kao primer procesa u akciji. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. Dovršavanje I na kraju. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE OPERACIJE OPAŽANJA Pre inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. njegove procese zaključivanja. Neke dijagnoze se isključuju. Tabela 5. ako je potrebno. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? 109 . mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način.

Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti.Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač – odgovor. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu. Klijent ne pokazuje čudno ponašanje. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav. ljudima koji 110 .. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?.. Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. ničim drugim se ne raspoznaje.. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua Da. Tako je.. Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške. Ona ne gleda u terapeuta. Okidajući potencijal intervjua obučena.

. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. (Osmehuje se) A vi. Mislim. da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. Ja jednostavno brinem ni zbog čega. ne. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh.Mi se ne poznajemo dobro. Možda. Mada kada ja nekoga volim. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba. ne stvarno... ali to je kao da se osećam smešno pored druge Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške 111 ... Dakle to je dobro. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. Ali ne i sada. Ja imam osećaj da me vi razumete..kao okidač nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno.

Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi.Između inicijalnog Klijenta brine ono i drugog intervjua što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? Identifikovanje mogućih dijagnoza osobe. Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. Ona je i anksiozna i stidljiva. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. mi ne možemo potpuno da odbacimo 112 . Ipak.

Izgleda da je njena samo-procena vrlo niska. U stvari. ozbiljnosti crte ličnosti koje (Opšta procena ozbiljno oslabljuju ličnosti – GAP. Uspostavljanje Testiranje ključnih elemenata motivacije za diferencijalne uspostavljanje dijagnoze odnosa sa drugim ljudima. POGLAVLJE 13. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. POREMEĆAJI LIČNOSTI: STOŽERNA OSA U SAVREMENOJ PSIHOPATOLOGIJI Poremećaji ličnosti su indikatori i predikatori celokupnog funkcionisanja ličnosti 113 . Privremena Izgleda da ova Nivo 6. procena osoba ima neke Vrlo nizak. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. njeno Frances) funkcionisanje na nekoliko nivoa.šizoidni poremećaj ličnosti. Ako je motivacija netaknuta.

Na taj način.. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. III i IV u DSM). Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. U stvarnosti. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. Superiorno funkcionisanje. psihološku i socijalnu patološku perspektivu. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samoregulaciju kroz kontakt. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III.. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan. u ovom susretu. preimućstvom i manjkavostima (Ose II. Patologija zato može da bude viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). 80. Po analogiji. t. Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). Kada. ili grešakama u proceni kliničara.d.. faktora stresa i reakcije osobe. na biološkom nivou. Da bi ilustrovao ovaj pristup. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore. Osim toga. mi znamo dve. ili kombinaciji ovih faktora. Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti. Otsustvo ili minimalni simptomi. u zavisnosti od modela.. težine kliničkog sindroma. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti (GAP) Klinički ishod Globalna procena funkcionisanja 90-100. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku. sa svom njegovom snagom. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. ili EGP nivoima i Osama I. IV i V. 6 114 . Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na bio-psiho-socijalnoj perspektivi i. slabostima.j. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. pojave se klinički sindromi (Osa I). 1992). žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti.Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM).

godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. slično poremećajima raspoloženja. Ipak. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima. Ipak. 115 . Drugo. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja.. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. Neka oštećenja u testiranju realnosti 3 4 60. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. Depue i Monroe su 1986.. 40.. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti.. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta.. 10. Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. 70. za razliku od kliničkih sindroma. 7 20.1 5 2 4 3 5 2 1 6 30. verovatno pod uticajem publikacija o stresu.. Dohrenwend i drugi (1987).. 50. Neki umereni simptomi. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. sami po sebi... Pre svega.. 1988).

jaku depresiju. Prvo. 2 Pomoć u tranziciji. Uzmimo za primer dve osobe. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. od supstanci Podrška fokusirana na tugovanju. obe sa zavisnom ličnošću. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. do 3 puta Nedeljne 50 minutne nedeljno po 30 seanse. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. min. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). Zato. Suprotno ovome. Tabela 6. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. Moguća medikamentozn a potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Nisu naznačeni usled Psihoterapeutska zadovoljavajuć intervencija eg fokusirana na funkcionisanja pojačavanje psiho-imunog psiho-imunog sistema sistema 116 . Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Zaključivanje što se tiče nivoa funkcionisan ja ličnosti (GAP) Kratkoročni terapeutski ciljevi (Osa I) Smrt supružnika Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanjem Nivo 2 ili1. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike.Ipak. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. ili vrlo dobro ili superiorno funkcionisanje Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Nivo 6 ili 7. vrlo slabo ili jako manjkavo funkcionisanje Dugoročni terapeutski ciljevi (Osa II) Intervencija fokusirana na Intervencija na zavisnosti adaptaciju. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa.

Primeri predstavljeni u Tabeli 6. iskreno rečeno. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. i što je važnije. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. U većini slučajeva. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog Učiti kako se živi sa sindroma (više "hroničnim" kliničkim kratkoročni pristup) sindromom (više dugoročni pristup) Sprečiti napade panike Organski mentalni poremećaj Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psihoimuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 45-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između 117 . Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. Tabela 7. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana.Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. Na štetu ovog drugog.

Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe 118 . Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog pristupa. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu. psihotična dekompenzacija). nije idealan kandidat za ne-direktivnu terapiju zasnovanu na uvidu.svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem. Po njima.. Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4. Slika 4: Odnos urgentnost . Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samo-posmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost.

Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. vlažne šake. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Kvadrat II Gospodin B..U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Pati od nesanice. kod kuće? Moj Bože. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. drhtanje. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". Bio je ubeđen da umire. Da li ga nešto uznemirava na poslu. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. međutim. Sledi par primera različitih situacija. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. Kvadrat I Gospođa A. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. kod kuće. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. preporučio joj je da poseti psihologa. Kako mu je na poslu. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. osim neznatnog povećanja pritiska. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. Osim mogućeg umora od posla. II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma. On je trgovački putnik. Ima 39 godina i živi sama. teškoće sa disanjem. Kvadrat III 119 . suvo grlo i zamućen vid. Ton njenog glasa. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući.. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. pomislio je da je doživeo infarkt.. i vratio se kući da bi posetio svog lekara.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu.. Imao je sve simptome. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. Ništa.

III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana G. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. omršavela i osušena. koja je umrla pre 5 godina. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. pasivnoagresivne crte Nivo 5 Napadi panike G-đa C. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. zakazala je susret sa psihoterapeutom. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. S druge strane. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. Da bi razmrsio ovaj problem. navodi je da užasno paniči.svesnost varijablama G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. zavisne crte Nivo 5 Atipična somatizacija depresivnog poremećaja Četvrti raskid. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti Osa II GAP Osa I Osa IV Nedovoljno informacija 120 . delimično G.Gospođa C. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. Kvadrat IV Gospodin D. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. B II Kvadrat Opsesivnokompulzivni PD. S druge strane. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka.

121 . što je situacija manje urgentna. Obrnuto. moramo da priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces.Osa III Urgentnost Svesnost odgovoran za odustajanje od materinstva NIL Hipertenzija Ne Da Ne Ne ozbiljna bolest Rak dojke Da Da da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. Što je situacija urgentnija.

U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. geštalt terapiju. Navešćemo primer. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. posebno agorafobiji. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. Takođe. terapeut ima znatnu moć. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. Iako je g-đa C. terapija odvija tokom dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena 122 . praktičar bira orijentaciu. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. Ako se. Kao deo svog razvoja. Na primer. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. sposobna za introspekciju. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. Bivajući svesni ovih odnosa. gospodin B. verovatno uz pomoć medikamenata. NLP ili psihoanalizu. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. međutim. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Jednom kada se stabilizuje. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom.muku. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima.Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer.

opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt, klajnijanska analiza, kratka terapija, afektivno-racionalna i t.d., psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj, čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu, artikulisanu i čvrstu podršku. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje, i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme, profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga, većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste, kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. Ljudi su ti koji nas konsultuju, nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve, znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Ipak, treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte, 1987). Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa, kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman.

123

Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju, stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije, kada je za to sposoban, radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa različitim tipovima intervencije, uključujući i onu koju on sam primenjuje. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja, psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci, u tretmanu depresije, anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge, daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. POGLAVLJE 14. LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade, svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju, ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Tražila je da se završi rasprava dužini tretmana, važnosti transfera, koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Konceptu "uvida" mi suprotstavili koncept "svesnosti". Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima, sa velikim akcentom na iskustveni aspekt. I ponovo, naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Zato, u geštalt kulturi, primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je, od početka, konstituisalo originalnost i moć našeg metoda.

124

Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima, kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom, zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa, koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta, ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje, bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti, koji, kao što ćemo kasnije videti, leže u srcu psihopatološke dinamike. Zaista, geštalt terapija, usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava, i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine, precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. Pod uslovom, međutim, da se bavimo samim terapijskim odnosom, pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga, kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji, kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok, ciljajući na razvoj ili transformaciju. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta, od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. Na kraju, raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj.

Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U stvari tek od 1984. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali sv tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Od 1984. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje, istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. Varijable vezane za klijenta, terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijs odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. Ond ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha

125

terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos.terapije. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu.Joyce. stvarni odnos je taj. Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji.OTR). 1991. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. Saari (1986). uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe. Pored toga. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog self-koncepta i klijentovog self-koncepta. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. polazeći iz hermeneutičke perspektive. Na kraju. Da ponovimo. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley. McCallum i dr. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. teoretskom konstruktu. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). za Piper. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. Rinaldi je 1987. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. Za Kahn (1987). (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . Shodno tome. U ritualima akreditacije osoba. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos. Kao što ćemo kasnije videti. godine primetio da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. 126 . Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. Za Dormaar. taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe. Azim. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. koji omogućava selfu da se razvija. Konačno.uopšteno posmatrano. to klijent manje napreduje. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom.

Uopšteno govoreći. Na kraju. Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. brojne razlike postaju vidljive. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem. Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir . u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povez sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist.više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge .prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentaln poremećaju” (šifra V) .kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje . Bugental. U stvari. koristeći GAP . James F. Norton. centracija i integritet za OTR. Otuda proističe važnost elemen koje nazivamo intimnost.jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) .priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) . 1987). New York. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta.šizotipalni poremećaj ličnosti .identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II). Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta ka više-osna dijagnoza ukazuje da: .klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: . odnos je terapija. isključujući: . Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti.T.Za Henry.antisocijalni poremećaj ličnosti . terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjek skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. 1987) Kratkotrajna Očekivanja u odnosu Dugotrajna Nedelje na dužinu terapije Godine Objektivizacija Pravac terapijskog Subjektivizacija uticaja Adaptacija/ Ciljevi terapije Transformacija podešavanje Ponašanje kao mera Cilj promene Iskustvo selfa i adaptacije okruženja Eksplicitno Način komuniciranja Implicitno Ojačavanja Poluge promene Povećanje svesnosti Odnos pomaže da se Uloga terapijskog Odnos je srž procesa promena desi ali igra odnosa promene: transfer i drugorazrednu ulogu kontratransfer Uzročnost Način objašnjavanja Namera 127 .

On je ponekad dirnut i. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. Međutim.Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Stvarnost je ta koja je doživljena. ne traži da se previše menja. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. klijenta. kao učesnik. odgovara. ili oseća nežnost. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. Konačno. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. smeje. kreće se. manje je razumljiv. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. da se aktivno uključi. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. Jasnije rečeno. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. osmehuje. reparacija. doživljene stvarnost. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. i iz egzistencijalnohumanističke i iz geštalt perspektive? Pre svega. koji se odnosi na hermenautički odnos. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. ali takođe i govori. Treći. ispituje. čak i kada se konfrontira. različita od svih ostalih. naravno. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. opažena. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. U stvari. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. On sluša. frustrira ili gratifikuje klijenta. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). rekognicija. ili održava ili prekida kontakt. Pored svog interaktivnog uključivanja. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. tri nivoa 128 . kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut.

koji će se razvijati. Zaista. ustvari. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. Drugim rečima. kontaktom. ono što ga je dovelo do terapeuta. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. trezveno. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom.terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. ko može da. Da bi se transferni odnos uobličio. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). 129 . geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. Ipak. Bez toga. bivajući licem u lice sa drugim. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. dok održava stav budne svesnosti. Beznačajno i štetno. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. i stoga potencijalno veštačkom. posmatrača i komentatora. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. u situaciji jedan-na-jednog. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti.

stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži meta-tumačenje terapeuta i. Šta više. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. U ciklusu kontakta. Iako neophodan za terapeutski proces. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. ali ne potpuno zdravlje. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. klijenta. upotpunjavanjem. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. a ova od nostalgije. bitan za geštaltiste. se poštuje. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. 1991). U ovom smislu. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. Razvojna osa odnosa 130 . ništa više nego zamoran komentar starog skripta. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. mora da se govori o onome što je poznato. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. Zato. i klijentovog procesa. Podjednako dostojanstveni. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. Ovo je živa hermeneutika. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). mada različitih kapaciteta i uloga. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. u ovom odnosu. identifikovana. Prava reč. vrednost neposrednog iskustva. kako se odnos razvija. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. stvarni odnos. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. Tuga se razlikuje od melanholije. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. nestalnih slika i osećanja.. on nije sam po sebi dovoljan. Terapeut je osoba koja daje različit primer. ovo je plemenit oblik svesnosti. strast za prave nijanse..Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. Inače. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. učvršćuje doživljaj u prvi plan.ti”. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. oni vode dijalog. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. raste i širi se. tako uobičajenog kao što može da izgleda. Tu. On je zdravlje. u finalnoj analizi. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat.

Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. sluša i govori. POGLAVLJE 15. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir. Po svojoj suštini. integritet. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. Smatramo da. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za selfsuperviziju. Kontinuumi su intimnost. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). U svakoj dimenziji. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. 1987. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. fokus i fascinacija. preuzimanje rizika. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. Pored toga. kao i ose dijagnoze. 131 . Stoga. Iznad svega. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. u interakciji. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja.). i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. Drugim rečima. mentalni poremećaji su "zarazni". Pored toga. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment.Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG.

Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. U svakom slučaju. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. paranoidni. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat nezavršenog posla. U najgorem slučaju. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. on ipak ostaje vrlo uzdržan. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivno-kompulzivnog. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. šizoidna ili zavisna. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Ipak. nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. kao deo svog ličnog razvoja. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. Neki čak tvrde da je to jedini alat. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. 132 . Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može.

Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. međutim. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. On retko misli da je terapija zaista završena. konvencije i pravila. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. Svestan klijentovih manevara. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji.Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. Ipak. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. Nasuprot tome. svetlu i nivoima svesnosti. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija. 133 . On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. Za ovaj tip terapeuta. Ipak. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. dekodiraju i transformišu simptome. S druge strane. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti.

Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. Ipak. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. Obdaren veoma kritičkim umom. 134 . Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. Takođe. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. S druge strane. podržavanih postojanošću i stabilnošću. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. on drži klijentove ciljeve na umu. i dati nam podršku i pažnju. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. mogućnosti i verovatnoće. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. on će biti majstor za frustriranje. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži.Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću.

. bol i obmanu a da se ne naljuti. i da biti sam zaista boli. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo.On je vrlo topao. i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi.provalu besa. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Naprotiv. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. kod određenih klijenata.. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. On je sposoban da opazi ljutnju. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem. Zajedno. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. ove strane konstruišu svetlosni spektar. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. Takođe. 135 . Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. Ipak. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića.

Što se dogodilo. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe".. ključevi koji otvaraju vrata duše. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. moralo je da se dogodi. jedva zadržanim disanjem. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. Adlerom. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. 136 . Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. tehnika odigravanja. napetim šakama i savijenim ramenima. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Mi pre moramo da govorimo srcem. Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje.. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. Verthajmerom i drugima. konformista i pseudo-racionalnih osoba. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti. bilo da su uspešni ili ne. Rankom. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. slomljenim glasom. Jungom. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. I na kraju. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful