-

POREMEĆAJI LIČNOSTI IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao i onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psihoimuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

2

UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. Istorijski gledano, geštalt terapija je, jednako kao kompletan humanistički pokret, odbacila svaku ideju o dijagnostici, smatrajući je depersonalizujućom, antiterapijskom i politički represivnom. “ Egzistencijalistička škola je, utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka, proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju, ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Na sličan način, mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer, geštalt, humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije.” (Klerman, 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. To su bile godine protesta, društvenog i političkog. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme, naravno, niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima, socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. Upravo suprotno. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Karl Rodžers je, definišući svoj pristup, iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni, ali, ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih, uključujući i geštalt terapiju, bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Ipak, nekoliko decenija kasnije, nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije, nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Odbijajući da klasifikujemo i obeležimo dinamiku naših klijenata, mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Naravno, s jedne strane, mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu, na primer, bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili, pitanjem da li defleksija zaista postoji. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. Ili, da li je post kontakt isto što i povlačenje?

3

Ipak. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. Da nije tih teoriskih konfrontacija. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. Bez obzira što se potčinjavamo 4 . u onim oblastima koje su im bliske. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Ipak. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju.Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. intirzična ili ekstrizična. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. moraju da preovladjuju. Geštalt terapija. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Obezbediti terapeutima kliničke kriterijume bazirane na karakteristikama geštalt pristupa Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale.

kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. tj. Geštalt terapija predstavlja. globalnu perspektivu. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. 5 . suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. transformativnoj psihoterapiji. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. anksiozni 1980-tih. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način.naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. Naš izbor oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. Dalje. (Skodol. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu.1989) Za početak. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. Upravo nasuprot. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. poremećaje ličnosti. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. tj. kako to označava I samo njeno ime. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata.

One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena. Socijalno učenje. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. 6 . kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi.25 do 0. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. hormonalni disbalans. Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. ono što neko smatra histerijom. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite.76. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. Bez ovih kriterijuma. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. Zapravo. Naravno. osim organskih mentalnih poremećaja. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. Ipak. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u.U relativno kratkom periodu.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1.

pokušaj. Osa I bavi se kliničkim simptomima. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. ali. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. POGLAVLJE 2. a ne na inferentnim. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. neki ne. PSIHOPATOLOGIJA IZ GEŠTALT PERSPEKTIVE Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. u svetlu onoga što nam je poznato. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. te da im je neophodna praktična potvrda. Na sreću. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. tehničkoj I teorijskoj osnovi. mora. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. 7 . Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. Njihova toplina. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način.Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. geštalt terapija nije monolitna.

način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. Ipak. Strogo govoreći. nije lako integrisati. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. mi smo odano funkcionalno orjentisani. 8 . I opet. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. pošto je akcija zasnovana na energiji. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. Ipak. naši planovi za budućnost. kontaktne funkcije dodira i pokreta. U osnovi. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. Daleko od toga. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. dijagnostički govoreći. U terapiji. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. onoga što jeste I onoga što će biti. Na primer. mi se bavimo procesom pitajući se gde. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Ipak. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. fenomenološki govoreći. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija.Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. Uglavnom. na granici kontakta. naši snovi.

ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. kontakt I povlačenje. ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. kognitivni I biološki potporni sistem. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. Ipak. 9 . pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. retrofleksija I defleksija. DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. projekcija. akcija. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. svesnost. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. mobilizacija. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. Sistemi podrške su: interpersonalni. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. introjekcija. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija.Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija.

akcije. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. odvojena od svih reprezentacija. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. iako to možda nije uvek očigledno. Pokazuje trenutke povlačenja. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. senzacije. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. poput apstrakcija. Ustvari. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. svesnosti. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. kontakta I iznova. povlačenja. ili da postoji manjak tranzitivnosti. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. često je bivalo primećeno 10 . mobilizacije energije. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. Takodje. Tokom terapijskog rada. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. Zapravo. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Skica br. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu.Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem.

Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. Primećujem otvorene prozore. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. Još nisam “kontaktirao” objekat iz sredine koji će obnoviti moj balans. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze.da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. ipak. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Dok to čInim. Za sada. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. I razmišljam da proverim termostat. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. Kako temperatura raste. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. Medjutim. u akciji sam. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. Čim sam se pokrenuo. ali krećem se. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. ježim se I diže mi se kosa na glavi. postajem energizovan I spreman za akciju. Za sada. Prethodne 11 . raste I moje zadovoljstvo. iznenada osećam hladnoću na koži. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. Dok sedim u tišini. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. Delujem I ako je moja akcija ispravna. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. Stoga moram delovati u sredini. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. ja ću ostvariti trenutak kontakta.

Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. Neko može prekidati sebe ili doživljavati 12 . kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. I dok temperatura pada. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. sebe vidimo kao odredjene. Na primer. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Izabiram mesto koje me zanima. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. možemo. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. Drugim rečima. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. Odredjenije rečeno.senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. Ako. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. moja želja za pivom se povlači. Medjutim. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. Ustvari. nakon dužeg vremena. senzacije koje ugrožavaju ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. mnogo složenijih emocija. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. Ciklus je kompletiran. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. lojalne I razumne. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. Dok nastavljam da šetam. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas.

Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. svesnosti I mobilizacije. Kolege su mi dosadne Hladno mi je Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. SVESNOST MOBILIZACIJA ENERGIJE 13 . osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava. rad mi je dosadan. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. ili kontakta I povlačenja. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. akcije I kontakta.slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. Možda previše lak? Istina je. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. Odlažem sve projekte za kasnije. mobilizacije I akcije. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. Potpuno sam osetio Svesnost o svemu ovome senzaciju I spreman sam da me po malo rastužuje. Zapravo. senzacije I svesnosti. U delujem isto vreme. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa.

Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. Doživljavam senzaciju novine. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. roditeljski zahtevi su forme introjekcije.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. postaju modeli adaptacije na kontakt. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. Vreme je za akciju. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam.KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. Dobijam poziv od uprave kompanije. Imam posao. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. 14 . a odbacuje toskične. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Novi ciklus počinje. publicitet. Divno Počinjem sa novim poslom. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Ona može biti sposobna da svari breskvu. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. Tako. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. Hipnoza. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične.

Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. ustvari je to složen proces. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. Takodje.Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. suprotno tome. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. zapravo. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. I može da promeni kontakt sa objektom. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. U terapiji. praviti šale. namera ili misli koje su suprotne našima. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. 15 . mi želimo da on to čini. upotrebom nejasnih izraza. Iako projekcija izgleda jednostavno. Anticipacija je projekcija. Da parafraziramo izreku. dok. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. Naravno. Projekcija Ovo je poznatiji proces. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. preterivati itd. proizvoda mašte ili igre šaha. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. humoreske ili hiperbole. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. šalama. deo okoline. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. Defleksija Ovo je savremeniji koncept.

iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. Drugi pacijent se žali da se u svakoj 16 . Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. uzdržava se od plakanja ili jecanja. To može činiti govoreći bez kontakta. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. Na primer. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. Sviranje u orkestru. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. U smislu adaptacije. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. prosudjivanja. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. Dalje. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. refleksije. u čekaonici. U terapiji. ona stiska zube I pesnice. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima.U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. Samoubistvo. u suštini. grupni sportovi. postoje naravno još I miris I ukus. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. čak I ako priča samo polovičnu priču.

strahove. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto razumeli. šminkamo. može selektivno gledati. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. ne dovršavati rečenice. dodir. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. koji. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. Ili. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. sve se više upetljavamo. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. naše želje. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. Kod drugih je upravo suprotno. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. što se više trudimo da ovo rešimo. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. uverenja… 17 . Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. oni će ostati potpuno zatvoreni. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. “definitivno”. Pokret.vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. Može sve pnavljati po dva puta. krećemo se. dodirujemo ili izbegavamo dodir. zapravo. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. Ili. maglovito. pojava Načini na koji se oblačimo. uredjujemo kosu. može imati pasivan pogled. ništa ne percipira.

Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. Na primer. on u početku ne izbegava transfer. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. dok ga drugi koriste neefikasno. Gravitacija onemogućava lebdenje. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. Takodje. Kognitivni sistem podrške 18 . Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. a vazduh potiče iz sredine. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. Ove snage čine naš potporni sistem. disanje je autonomna podrška akciji. agresiji. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. U periodima uzbudjenja. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. zavodjenju ili seksualnosti. Ipak. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Takodje. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. poznanika I intimnih prijatelja. Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. kada terapeut uspostavlja kontakt.Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. stabilno. U geštalt terapiji.

Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Bez kostiju. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije. da ste nesposobni za to. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. 19 . pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. tu je naša koštana struktura. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. nečujnog glasa. Drugim rečima. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. bili bi smo “amebasti”. kao što je nemoguće biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. to čine na račun sopstvenog zdravlja. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. Ipak. Pa ipak. neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. Za početak. ako ne napornije od same akcije. Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. konačno. postoji respiratorni sistem. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. manje smo skloni umoru. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice Bez obzira na sve. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Što smo u boljoj kondiciji. vi ste u pravu. ako ih ignorišu. već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. ili. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog.Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena. iako verujete da ste sposobni da nešto učinite. I. obrnuto. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I.

kao geštalt terapeutima. mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela.neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. Kognitivisti (Murray 1988). Za razliku od geštaltista. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne. izmedju ostalih. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima. obrnut proces je takodje prisutan. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. Mi verujemo da su ponašanje. potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. emotivnog I bihejvioralnog. Nama je. oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. 20 .

Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. Ukoliko imam govornu manu. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. što me.Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. zauzvrat. analiziramo ili pamtimo. ljutnje itd. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. radosti. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. Bihejvioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. čini nestrpljivim I postidjenim. Ukoliko imam teškoće sa hodom. drugim rečima. na primer. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli Zdrave transakcije fenomenološkog iskustva Bihejvioralni model Primećujem da Patološke transakcije me Mogu rećI da me posmatraš 21 . previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. osećam kao da sam svima teret. emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja. Ili. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti. Suprotno možemo pripisati histerijama. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo. bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. već je. Ukoliko sam oštećenog sluha. dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. poput izbegavajuće osobe. Ukoliko očekujemo. tuge. što naravno. Kompulsivne osobe. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove). mnogo češće. partner može imati teškoća da me razume. planiramo.

izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. (nefenomenološki opis. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje 22 . I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Cenim to što me slušaš. zaboravi na to. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. Ipak.Kognitivni model netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. što tako malo reaguješ na (defleksija I projekcija) ono što govorim. za našu svrhu.) Emotivni model arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. odnos izmedju organizma I sredine. ili. I. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. drugi se oslanjaju na neaktivnost. ili prići mi. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. ipak. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. pa Možeš verovati da si silan. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. malo mi je neprijatno ali nećeš me uplašiti. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača.

…geštalt terapeut promoviše iskustveni. “Šta mislite kako se osećao?” itd. Putem ovog učestvujuće-opažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. već se ono shvata kao fokus intervencije. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. Sržne rubrike se. Stoga. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. opskuran govor. zavodničko ponašnje. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. kontinumom svesnosti. ponašanje poput “gazde”. fokus akcije I indikator promena. Kognitivni fokus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. Dalje. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. Bihejvioralni fokus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. Paradoksalni fokus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. Bez obzira na različite stilove I preferencije. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. manje ili više graciozno. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti.To nije ponašanje samo po sebi.intervencije. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. posvećujući pažnju mikrokosmosu. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ 23 . prema tome.

pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. najšire govoreći. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. U skladu sa tim. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. To su pitanja kao na primer: “O čemu sada razmišljaš”. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. Dalje. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom.Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. To ne znači. Ipak. Ipak. Prema tome. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. a koja pojačavaju svesnost. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. ono što je zajednička tačka medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da 24 . pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. Drugim rečima. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički fokus Geštalt radi na granici kontakta. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. ovakva osoba može da u potpunosti. prosudjeno. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. upotrebljava svoje funkcije kontakta. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva.

Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. U stvari. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). zasnovano na uobičajenom obimu prakse. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize. Pozivali smo se takodje. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. dovršenu figuru. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. 25 . U medjuvremenu. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”.naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Poglavlje 4. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. ja sam učinio upravo to. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. na radove dva autora. Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Prilikom pisanja ove knjige. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva.

Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. Specijalista socijalnog učenja. 26 . Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. ipak. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. u geštalt terminima. na primer. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. Izbegavajuće osobe. Dalje. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. Zajedno. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. zadovoljstvo-bol. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. razlikovanja izmedju tela I sredine. Osoba nebi trebalo da uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. aktivno-pasivno. Zapravo.Theodore Millon T. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. Millon (1986) ističe da je u 1915. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Obzirom da se spremno manifestuju. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. na nesreću. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti.

Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. Analiza supervizijskog materijala. koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. iako nedovljno sistematizovanog. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad.Ponovo. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Poglavlje 5. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. Tako. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. posebno u opisu opštih strategija tretmana. Osim toga. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Od 1985 autor je. organizovana na osnovama ovog dokumenta. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. Allen J. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. 27 . Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u iznalaženju konvrgentnih opservacija koje potiču iz različItih perspektiva.

Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć. Intervju se snima na video traku radi dalje analize. Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji. 28 . šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi. Kurikulum Tokom trajanja programa. Na kraju svega.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. naravno.Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Ova procedura se sastoji iz sledećeg: . korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka.16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: . Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? . Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti. .Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. 8 sekucndarnih skala.Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? . Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar.

Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. Patologiju.Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. slabostima. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. a druga ne. druga ne. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. s druge strane. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. 29 . dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. Jedna se može zaraziti. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. Ili. Opšti pregled Neuroze. nedostacima – odeljak II. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. posebno u oblasti teorije polja. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). Kernberg. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. Ispravno govorećI. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). kontakt funkcije. Dalje. U ovoj tački. od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. oni nisu “bolesti” po sebi. ekscesima. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. Naprimer. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. stoga. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse.

PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. naravno.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. Postoje brojni razlozi za to. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. na pr. broji sedam kriterijuma. shizoidno-izbegavajuća. Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. Odredjene kombinacije se. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. Na psihološkom. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. 30 . Šizoidni poremećaj ličnosti. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. anksioznost itd. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. Zapravo. Dalje. pojavljuju češće od drugih. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. posledice mogu da uključe distimiju. na primer.

A. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. bar teorijski. “shizoidan” prisutno Mr. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. pa ipak. na primer. VIšestruki model nam. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. Zbog deskriptivne. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. kao što je to prikazano u tabeli 3.Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog 31 . udaljen. Tabela 3. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. B. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti.

moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. kako je to napred razmotreno. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. fenomenološke transakcije. tranfernih tendencija. U opisu svakog poremećaja ćemo. Ipak. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. takodje olakšava putem referenci. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototip-klijentom. kontaktne funkcije. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse.poremećaja. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. Jasno je da to nije naš cilj. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. njegove modele otpora I adaptacije. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. već njih sve. Ipak. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne 32 . bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. stoga. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. ali. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. Klijent. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. igra je vredna rizika. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. Pa neka bude kako bude. na primer.

Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. skoro beživotne. naravno. “izbegavajući” itd. govorećI iskreno. Shizoidna osoba je usamljenik. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. Ipak. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. medjutim. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. I. Poglavlje 7. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. Grupa A. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji posebno ozbiljni. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. konačno. S druge strane. 33 . Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. to bi. jedno od uporišta geštalt terapije. pod uticajem Rodžersa. Iako se mi. S jedne strane. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. slažemo sa ovim upozorenjem. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa.treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. na kraju krajeva. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj.

još gore. emocionalno su pasivni. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba.Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. bez obzira o čemu da je reč. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. o gnevu. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. Iako može biti inteligentan. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. Zapravo. Povlačenje Povlačenje. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik 34 . Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. je naravno. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. intrizično im nedostaju osećanja. svesnost im je slaba. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. omiljena pozicija. radosti ili tugovanju. jedva primetne I slabo spontane. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. da klijent nije “podoban” za terapiju. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. Temperament im je ravan. Obzirom da preferira da ne oseća.

subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. paradoksalno. Uobičajeno. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. uredu”. Njegovi roditelji su bili “dobri”. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. “normalni”. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne.kontakta). Sistemi podrške 35 . ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. “prosečni”. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. To što se ne suprotstavlja. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. Drugo. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. I. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. konačno. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. Prvo. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije.

verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. istraživački. na primer. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. Aktivan rad na disanju. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. telesnom položaju. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. Bazične polarnosti (Millon) 36 . Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. Telo shizodinog pacijenta. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. Zapravo.Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. medjutim. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. životnim zadovoljstvima I nedaćama. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu.

Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. čim se tema razgovora promeni. on u potpunosti gubi interes. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva.takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja.Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. ona je već izbalansirana time što je nema. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. uopšteno govoreći. da shizoidni 37 . a po svojoj prirodi nije radoznao. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Rad na ovoj polarnosti je. U obrnutom smeru gledano. što se često dešava. to otežava terapiju. Stoga ima malo energije za promenu. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. njegov intelektualni nivo podprosečan. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. medjutim. čak iako one ne uključuju druge ljude. a to se često dešava. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. ipak. Teško ga je intelektualno stimulisati. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog . Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. Ukoliko je. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. Imajte na umu.

površno gledano. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge.pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. 1987). Pokret. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. a što je karakteristično za shizotipalnog. nove poslovne obaveze. Drugim rečima. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša. Preklapanje. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. 38 . shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. Ukoliko je proces previše snažan. hladnoća. ponovo. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna. Tipično koristi brojne generalizacije. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. već “anksioznost stranca” (Johnson. Unapredjenje. Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. žive sličnim životnim stilom. “Moj posao je dobar…itd”. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. Osa I Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja.”.”. Preklapanje. Sluh Definitvno. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine.K… itd. Iako su retke. “Moje kolege su O. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. Glas mu je prilično monoton. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. Čuje samo fakte. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta.

rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. On je. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. Organizacija transfera 39 . pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. posebno ukoliko je dovoljno inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. otudjeno I monotono. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. Ipak. 1986). ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba.Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. on može funkcionisati prilično dobro. ako ne I moralno diskutabilno. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. Druga važna briga je shvatanje toga da li je naš cilj da promenimo ličnost shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo da konsoliduje svoje sposobnosti onako kako on to sam želi u cilju nošenja sa ljudskim okruženjem na način koji mu omogućava da održava bezbednu distancu pre nego da doživljava “iskustvo I rast na granici kontakta”. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti.

prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. nežna I vrlo obazriva. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. Kontra . Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. Ova vrsta rada.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). 40 . ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. kada se razvije terapijski proces. naravno. Ipak. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. mora biti spora. U skladu sa tim. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe.Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. U svakom slučaju. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. Ipak. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. što je napor koji nije uvek preporučljiv. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. Naravno.

Najbitnije od svega je da budete strpljivi. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna shizofrenija. U suprotnom.Šta god da radili. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. Ukoliko nije na neki način prinudjena. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. U Odeljku I. ova osoba će se retko obratiti terapeutu. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. Da li je to distintkivna psihoza. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. 41 . paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos.

Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. već da je prigodan ekran za projekcije. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” I da deluje u skladu sa njima. već preusmeravanje iste. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. Sledstveno. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. važna I predmet zlih ponašanja okoline. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. do odredjene mere. Drugim rečima. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. cinizmu I rigidnosti. Stoga ga je teško relaksirati. parafrazirajući Isidora Froma. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. a ako ga ne relaksiramo. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. da. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. 42 . rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela.Svesnost Više nego kod drugih. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju.

antiteza ovom poremećaju.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. Paranoidni je. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. najčešće ispovrati. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. što je zapravo. Projekcija Cinizam. U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. Nesposoban je da prihvati hostilnost. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. Suštinski. On ne može da prati grupu. Sve se dobro sažvaće a onda. kao na primer u grupnoj terapiji. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Introjekcija Introjekcija je naravno. važan element kontinuiteta selfa. budnost je suprotnost 43 . postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. pak. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. to je samo parcijalna retrofleksija.

Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Stoga. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. Bazične polarnosti (Millon) 44 . nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. Na ovom nivou. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. Sledstveno. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. Ovo. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. Radeći na ovoj dimenziji. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. Takodje. Bez obzira.defleksiji. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. pravu ili zamišljenu. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške.

Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. 45 . skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. što mu u potpunosti odgovara. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. Naravno.Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. napadan. bez osećaja za humor. Ova. on se meša. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. šta mislite?…”Ponovo. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. ali je zapravo iritirajućI. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. zavidan. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost.

Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. Tako terapeut može postati još obazriviji. Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. ranije zvani paranoidni poremećaji. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. Tokom susreta. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. 46 . ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. a paranoidna napada. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. stoga postaje još sumnjičaviji. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. Preklapanje. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno.Preklapanje. Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. napetiji I teži za rad. Osa I Poremećaji delirijuma. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan.

održavajući vezu sa realnošću. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. Možda u tome ima nešto. ukoliko ne I destruktivan. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. odslikava neke od naših tamnijih strana. naravno). državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. U skladu sa ovom hipotezom. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. možda ne greši u potpunosti. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. ali jasno. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. Poput shizoidnih. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti.Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. 47 . uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. Kada se ovo desi. misle I ponašaju se. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. otvoreno I bez animuziteta. Zapravo.

ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. Simbolizojući procesi su teški. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. Ipak. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. 48 . što je posledica ovakve iskustvene osnove. Nije lako. s druge strane. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. naša je dužnost da makar pokušamo. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju.Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. Takodje. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. ipak. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. Ukoliko. Za razliku od shizofrenika. 1989). shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju.

Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. 1985. sutra “izvetri”. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. Ono što danas razume. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. Ipak. 1986). ukoliko je uopšte ima. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. 49 . I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija.citirano iz Maxmen-a.. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. Njegova interpersonalna mreža odnosa. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. već zaista može da ga ometa. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao.Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Ne samo da je socijalno povučen.

Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje. poremećen. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju.Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. privlače pažnju ili zavode. Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. Njihov govor je ponekad teško pratiti. magično mišljenje. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. 50 . Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. Povremeno. Nekada govore sami sa sobom. Sklon je magičnom mišljenju. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške.

Uz moguće izuzetke. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. U inicjalnom kontaktu. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. kako to neki veruju. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. Preklapanje. Preklapanje. I često je slabo koordinisan. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. 51 . Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. kako ih drugi vole ili mrze. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije.Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. Ukoliko je. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. tako I opsesivno-kompulsivnim poremećajima. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija.

posebno u ranim fazama. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. u najboljem slučaju. Ovo je problem zbog toga što neki. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. dok drugi. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. Drugim rečima. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. Po Kohutu. empatija je od najvećeg značaja. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. svi smo mi manje ili više narcistični. smatraju da je to faza razvojnog procesa. POGLAVLJE 8. 1989). Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. kao Kernberg. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. kao na primer Kohut. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. Ponovo.Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. Oni očekuju da ih ljudi. Autori poput Kohut-a. GRUPA B: Dramatične. Ipak. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. emocionalne ili eratične osobe. jednom kada se terapijski odnos uspostavi. sami pridaju smisao svemu. oni to čine s mnogo straha. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. teško prate. 52 . shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti.

koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. u okviru DSM III. Bez obzira. ona će ih simbolizovati 53 . Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika self-centrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. Ipak. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. zajedno sa graničnim. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. Bez obzira.Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. Na primer. Iz manje veličanstvene perspektive. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. preosetljivosti. predstavlja patologiju današnjeg doba. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. Na socijalno-kulturnom nivou. I “narcističkim ciljevima”. u neko vreme. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III.

Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. ali mu ne možete osetiti ukus. Ovo su. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. Naravno. Pod jedan. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike.kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. Vše od toga. Ustvari. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. liče na komercijalnu televiziju. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. povremeno. tokom svog govora. najviše što može da prepozna je ustvari. 54 . ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. ipak. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. Ipak. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. izuzetan kvalitet! Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. on može da kaže da je previše darežljiv. osećajan. retka iskustva. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. Kada su povučeni. Ukoliko. na neki način. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Drugim rečima. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. na raspolaganju. One. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. čak ekspanzivan. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna.

Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe. 1987) 1 55 . Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. ili barem tako kažu. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. budi ono što meni treba da ti budeš. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. kvalitet u odnosu na kvantitet. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. a da joj oni koji je ne vole zavide. Ipak. Preferiraju. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. Ovo su ljudi koji su “Ne moj biti to što jesi. lepote I uspeha. I ja ću te voleti…”(Johnson. njena uloga je da bude “fan klub”. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju.

ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. U kontaktu sa njom. ona doživljava bes. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu.morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. da ne kritikuje. Njihova pasivnost nije apatija. Ove osobe nisu indolentne. stid I osećanje praznine. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. narcistični pacijent je karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. mi odmah osetimo da ona njije empatična. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Tokom susreta ona priča o patnjama 56 . Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. Kognitivno ekspanzivan. Suprotno od njih. Kada se to desi. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti.

naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. Takodje. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični aktivni I fokusirani na druge. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. Preklapanje. Osa I Što se tiče ovog odeljka. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje 57 . a žena medju histeričnima. paradoksalno. ima više muškaraca medju narcističnima. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. ali vas nešto sprečava da ih dodirnete.svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Volite da ih posmatrate. Preklapanje. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. atraktivni a ipak hladni. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak.

Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II, ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. Izgubili su posao, nisu dobili očekivano unapredjenje, razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog, lično ili profesionalno. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Stoga nije iznenadjujuće da, kada stvari počnu da se popravljaju, ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Bez obzira na način koji koristimo, potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. Svesnost/kontakt fokus Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta, geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća, a posebno da ispolji empatiju. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. Da bi to bilo moguće, geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. Intrapsihički fokus Klinička, a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. U radu sa narcističnim osobama, prema Johnson-u, treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa, simptomskog selfa I istinskog selfa. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad, to je onaj self koji nosi osećanja praznine, panike, gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa.

58

Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi, već posebno I iznad svega, on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova, tj. lažnog I simptomskog selfa. Bihejvioralni fokus Uprkos svojoj pojavi, narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije, ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija, pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson, 1987). Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. Inicijalna organizacija transfera Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances, 1986). Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom, terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad, izazivaju našu zavist. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani, I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti, pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. U ovom tipu odnosa, terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson, 1987). Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju, mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta, na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. Ipak, terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Konačno, neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. Čak I kada se to desi, terapijski odnos ostaje fragilan. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen

59

klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala.

Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od poremećaja ličnosti, grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Njihov osnovni način odnosa, što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem, izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego, recimo, način na koji pate opsesivno-kompulzivni ili zavisni. Takodje, granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i, prema nekim procenama, zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres, koji su pod dejstvom droge ili, čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances, 1990). Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. Ova dijagnoza, kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti, a ne za prolazne kliničke sindrome. Na nesreću, oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog, obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti, ovaj istog konceptualnog reda. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Prema njegovom shvatanju, granični sadrži histerični, izbegavajući, zavisni, pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav, u potpunosti, bilo bi vrlo opasno, u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer, 1989). Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Proučavane su dve vrste faktora koji dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. Kao prvo, granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Kao drugo, kako ćemo to diskutovati kasnije, dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). 60

Preciznije. povremeno. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući. Ipak. Ipak. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. Self doživljavaju kao nesiguran. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. gube mnogo od pozadine u tom procesu. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. u zavisnosti od okolnosi i osobe. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta.Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. nezreo i konfuzan. Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. 61 . Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. najviše. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati kontaktu. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. Konsekventno.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima.

Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. U stvari. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja. Na primer. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. 1986). Uopšteno. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. S druge strane. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. ukoliko se oseća neprijatno. Na rimer. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata.Ponovo. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći.Povremeno. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. dok je interpersonalna mreža 62 . Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata.

Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. Funkcije kontakta U periodima stresa. U smislu tretmana.. Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. Preklapanje.. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog.podrške muškaraca institucionalnija (posao.. Jednog dana ste O... granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan.. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću. Jednog dana za graničnog je terapija dobra. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". medjutim na vrlo polarizujući način. On se pomera iz stanja normalnosti ka depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. religiozne grupe. osa II 63 . ipak. sledećeg više ne. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate. Pokret. anksionznosti ili euforije..K. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. itd. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. sledećeg ne.

Tako oni 64 . Ponašaju se detinjasto. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. U inicijalnim razgovorima. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. impulsivno.Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. i manipulativno. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Terapeuta će granični alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. narcističnim. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. 1988). Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. S druge strane. Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Kada granični pacijent postane vezan. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. Preklapanje.

Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. Ovaj pristup mora biti podržavajući. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. (Frances. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. Može biti potrebno nekoliko susreta 65 . okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. Ipak. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. to će se bolje ponašati. projektivna identifikacija. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva.rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. 1986). agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4.

Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri".nedeljno tokom nekoliko godina. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. Ukoliko radite sa graničnima. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. kako se to neizbežno dešava. pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. suprotno. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. 66 . možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. Ipak. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. ceo pakao sruči na nas. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju.

67 .

68 .

69 .

Stoga. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. U stvari. bez krivice. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. bez obzira. 1986). ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. Onog trenutka kad nešto poželi. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. Značaj ovoga je. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. Zapravo. Ipak. Ona to želi i to je sve. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. a ne refleksija. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. Mobilizacija Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. mora da deluje. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. što ima malo veze sa psihologijom. 70 . 80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. S druge strane. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost.Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. to je ovo. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. ili sa mladim delikventima. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. na individualnom nivou.

Zapravo. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. »Oni su gomila idiota«. Na primer. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. ona je usamljenik i . Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. 71 . agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. 1985). Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. ali teži da ostane prepunjena. Naravno. u okviru teorije objektnih odnosa.Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. Inače. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. bez obzira na poreklo tog odsustva. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta.

»seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu. Govor Ja izgleda preuveličano. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. osa I Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. ali ih ne može zaista i osetiti. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. a nepoštovanje u odnosu na druge. Preklapanje. Pasivno/aktivno Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. Preklapanje. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. Kada je konfrontirana. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u 72 . Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu.

Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje). naveden u referencama. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. konačno. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. I. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. to će i dobiti. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda.kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reid-a i drugih. 73 . ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. Možda je tako. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. Prva je naivnost.

Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. Ipak. ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. kao na primer narcistički i opsesivno-kompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. Drugi poremećaji ličnosti. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše. ona gradi kontakt u formi pažnje. 1986). Paradoksalno. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. teatralne ili impulsivne. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. Na primer. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. 74 . ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Kontakt Histerična osoba forsira kontakt.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž.

i pružaće. socijabilnu i šarmantnu. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan. u najboljem slučaju. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. Ipak. ponekad neverovatno kreativno. ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. već se pre može govoriti o defleksiji. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. on zaista deflektuje. a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j…. razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim. u zdrav mozak«. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena.Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen. Ipak. U stvari. 75 . »izgovor«. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja. najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba. socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. u većini situacija. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan.. može izgledati kao da introjektuje. osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. Gregarno. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini. Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći. Biološki Tradicionalno. histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. Projekcija Projekcije histeričnih osoba. pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan. otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima.

Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. 76 . Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. histerična osoba aktivno traži pažnju. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. ona je takodje i egocentrična. Naravno. mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Za razliku od narcističke. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«. Često ima energiziran i melodičan glas. terapeuta. ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. i posebno. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. površnih i kratkotrajnih emocija. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju.

Preklapanje, osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti, vidite relevantne odeljke). Preklapanje, osa I Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube, ili, kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Iznad svega, ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom, a kontra njihove okoline koja, kako to oni doživljavaju, frustrira njihove potrebe. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola, takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Njihova glad za uzbudjenjima, tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim, kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju, moraju da se prorade u ranim fazama terapije. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola, histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. Ukoliko je terapeut istog pola, teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Kada se, kao što je to čest slučaj, terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže, to mora da čini vrlo obazrivo, shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ipak, neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala, ne, zašto…(Frances, 1987). Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. Na nesreću, mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom.

77

Ukoliko se ovako ponašamo, pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe, pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći, vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Ipak, ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo, u ranim fazama terapije, služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. Kasnije, u relaciji, onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao vrednog, on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji, a što se, prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. Tokom istraživanja ove teme, važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv, dopadljiv ili zdrav. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos, verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. U tom slučaju, terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem, prezirom i kompetitivnošću. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima, geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno, kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na

78

terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa, kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Na primer, ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne, može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Bihejvioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Za one koji su manje psihološki orjentisani, sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide, ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Život me čini nervoznim. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. Kao prvo, klijent ne samo da nije senzitivan, ili, makar, nije toliko senzitivan… Takodje, život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu; naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima, geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja, straha i ljutnje. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući, a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu. Za razliku od malog dečaka, ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka, one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. Za devojke, kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti

79

80 . Ipak. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se.majku. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. Obe rekacije su. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. bilo muškog. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. bilo ženskog pola. kada intimnost postane moguća. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. naravno kontraproduktivne. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. PLAŠLJIVE I ANKSIOZNE LIČNOSTI Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. disciplinovanom. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. Opsesivnokompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. na primer.POGLAVLJE 9. Ipak. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. Iskustveni ciklus Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. ovo je socio-sintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. U terapeutskoj situaciji. Kako je preterano posvećena poslu. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. Naime. Ceni lojalnost i disciplinu. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. 81 . Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. U stvari. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. tvrdoglavost i tvrdičluk. razboritom i lojalnom self imidžu. naročito ako je depresivan. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija.

ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. ovo nije lako izvesti. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. Introjekcija Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. emocionalni. 82 . Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. Ako. U terapiji. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. to ne mora da bude tako očigledno. kao što je često slučaj. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. neorganizovani. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. subjektivni. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima.Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. Opsesivno-kompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. s druge strane. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. Ipak. u nepredvidljivo. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. U ovom slučaju njegova veza sa autoritetom postaće ambivalentnija. Međutim. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. itd ”. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta.

Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. i ovo je ključna odlika. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Njemu nedostaje imaginacija. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. Preklapanje. 83 . on ne zna sasvim čija pravila sledi. Funkcije kontakta Spoljašnjost Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Preklapanje. Nemate želje da ga dodirujete. kruti i pravilni. Pokret. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Njegovom dodiru nedostaje toplina. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija.Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. U stvari. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. on često shvata metafore bukvalno. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre.

naročito u fazi indukcije. Taensferna organizacija Od samog početka. nemajući smisao za humor. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. Čovek ponekad oseća da mora. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. Opsesivnokompulzivni pacijent je osoba koja. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši.” U svakom slučaju. Takođe. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. postepeno jačanje energije. Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. S druge strane. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. opsesivno-kompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. Prema Forgus i Shulman (1979. S druge strane. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. čuvajte se “treba”-ova. da bi razumeo ovakvog pacijenta. Život je nepredvidljiv. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. 84 . Ipak. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. Pažljivo. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivno-kompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. nemojte da idete sa ovim predaleko. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. kako je citirano u Murray. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. 1988).

Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. proključalim. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances. Inače. Dobijajući ovo. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. međutim. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. zahteva da budemo. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. ako se na pravi način ne odvije do kraja. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivnokompulzivnim poremećajem ličnosti. jednom kada stignete ispod te površine. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. šta su mislili baš pre seanse. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. bar donekle. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. opsesivno preokupirani detaljima.Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. itd. U fazi indukcije. vrlo je teško doći do njihovih afekata. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. kao geštalt terapeuti. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. 1988). Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. 85 . vodili ljubav. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt.

Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. Kontakt Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima.Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. U grupi umeju da se namrgode i povuku. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. 86 . Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivnoagresivni tip. što je bazična odlika kontakta. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. Gnev i zavisnost su srž problema. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. navodno zevajući i protežući se u isti mah. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). dok terapeut ne skrene pažnju na njega.

ali…”. “To bih veoma želeo ali…”. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. svoju čekovnu knjižicu. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. Ko je ljut?…Ko je nepravičan?… Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. Ići kroz život i govoriti “Da. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. zahteva mnogo energije. Ova vidljiva pasivnost. Retrofleksija Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. 87 . Njegov kognitivni model sadrži negativnost. cinizam i skeptičnost. kako u svojim životima (rođendane. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja.Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt.) tako i u terapiji (pitanja. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. sastanke. ali…”. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. eksperimente. seanse itd). u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje.d. ovo nije sasvim pogrešno. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. dok sledi terapeutove “instrukcije”. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. i t. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. zašto je zaboravio na sastanak. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju. međutim. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. Ipak.

ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. “Zaboravio sam pitanje…”. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni.Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. Pokret. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg. 1988). najpronicljivijeg terapeuta. zaborave svoju čekovnu knjižicu. Preklapanje. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. ali…”. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivno-agresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. ja sam to već probao…”. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. “Ne razumem šta to znači…”. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. ja sam to već rekao. “Ali zar niste upravo rekli?…”. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. itd. zakasne. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. 1988). 88 .

Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost... Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. itd. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja.Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti. 89 . Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. ali me nemoj lišiti moje slobode. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. 1988).

Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore. terapija nikada neće proći indukcionu etapu.Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna. 90 . Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije.

oklevajući i strašljiv način. on ipak pita gde je kupatilo. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti.. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. on mrmlja i muca. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima.. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. on čak može da bude blago paranoičan. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. gleda u stranu i crveni. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. podsmeha i poniženja. Ako. Ovo su vrlo stidljivi ljudi. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. 1986). na primer. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja.Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. Međutim. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. nasuprot ovome. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. 91 . Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. Na poslu zaostaju. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost.

Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi.Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. 92 . u njegovim očima. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Ipak. on to doživljava kao odbijanje. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio uznemirujuće i ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta. može da izgleda da intorjektuje. 1989).

Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. počinje da oseća da sada kada se otvorio. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. u osvrtu na seansu. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. “Ljudi ovo. svet ono. nemoj toliko da brineš“. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. tugu i ljutnju. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. Preklapanje. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. strah od odbijanja. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. oni obično postaju vrlo saradljivi. Posle izvesnog vremena.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. itd. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. Njemu je takođe teško da kaže ne. Ipak. itd ”. Preklapanje. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. On se koleba između potrebe za ljubavlju. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. U fazi indukcije. Pokret. U stvari. straha od odbijanja i teških osećanja. kao što je često slučaj. 93 . pacijent odlazi kući i. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. Kada je to tako. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. Osa I Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija.

mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. Šta god da je sadržaj seanse. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. 94 . kreativni i razigrani. Ako iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. 1988). U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom.Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. oni se nje drže kao da je život u pitanju. Bihejvioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. toliko imaju problema da iz nje izađu. Kako god da se terapeut ponaša. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Šta više. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti.

Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. 95 . koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja".Verovatno je (i poželjno je. 1988). Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. U suprotnom. Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. mi se izlažemo opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. Drugi terapeuti. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha.

pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. Zato senzacije. sprovode se sa izvesnom protočnošću. Sve ostale akcije. ona mora da ima neki drugi 96 . Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. proizvodi anksioznost. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. DSM III – R je proširio kriterijume. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. kontakt. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. Međutim. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. Oni imaju teškoću da započnu nešto. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja.Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice.

Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja.d. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama.način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. jačine i odgovornosti. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji. Rečima Dekarta. Ako osoba takođe ima i neke pasivnoagresivne crte. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. i t. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. 97 . »On.«. »preživaju« za vreme stresa. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. misli da. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da.podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. tako sposobna da vlada situacijom. ona je tako snažna. Intorjekcija Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. itd«. Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. slabo ih koristi. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. 1988). Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca . »Misliti znači biti«. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. ove osobe su sklone da mozgaju. Biološki Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim.

Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti. oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer. Međutim. i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. Pokret. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka izglađivanju sukoba. povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju.Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Preklapanje. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine. Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Preklapanje. 1989). posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. Kada se radi o ovome. Jednom kada nestane njihova početna anksioznost. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. naročito agorafobiji. dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. 98 . Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni.

pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima. Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Porodična i bračna terapija 99 . Kada ih pitate šta osećaju i misle. U početku. sigurnošću i naklonošću. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti. Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. Oni dobro reaguju na ispitivanje. budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju. objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija odložena. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot.Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe. Preciznije rečeno. u stvari. oni će često tragati za "pravim" odgovorom. terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom. sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. žele da terapeut popuni nastalu prazninu. dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. Oni često. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja.

I na kraju. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja. Ipak. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice.Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. što predstavlja njegov ili njen impas. više od većine ostalih. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. Kada se radi o ovome. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti. Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. 100 . ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata. preteranog zaštićivanja i odbacivanja. obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera.

ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. drugi na 200. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. TABELA 4. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou.ČETVRTI DEO OD ZNANJA DO PRAKSE POGLAVLJE 10. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. U stvari. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. Isto važi i za krvni pritisak. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših klijenata završava svoju terapiju pre vremena. Nema razlike ni na psihološkom nivou. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički STIL Usamljen Originalni. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti. Srećom. čak i kao zdrave individue. u igru će biti uvedene druge teme. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. Koristeći primer imunog sistema. Neki ga određuju na 240. POREMEĆAJI LIČNOSTI U KLINIČKOJ PRAKSI Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant 101 . zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. mi. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja.

NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu. porodične odnose. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege.Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. Naprotiv. NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Ipak. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti". Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. uključujući i posao. Ova osoba ima raznolika interesovanja. 102 . Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje.

Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. Ipak. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. Dakle.NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. kako obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. FENOMENOLOGIJA U KLINIČKOJ PROCENI Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja. posle desete seanse sa istim klijentom. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice.. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. Različito od naših kolega analitičara. prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta. Ona često sebe povređuje. privržen). Pored toga.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? 103 . mi ipak interpretiramo. POGLAVLJE 11. Naravno. Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči. Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja. Naravno. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. gledanje . Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe..

Opis glasa (promukao. jednoličan.Opis očiju i načina na koji gleda (krupne. buljave oči) .Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? . plovi kroz njega.Kako se osećam u vezi ovog glas.Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? 104 . jak. Pokret. hrana..Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? .Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? .Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? .Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? . slab.Kako sedi? .Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? .Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .)? .Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? . Slušanje . zabava. sitne.Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) .Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? Dodir. koje emocije na taj način izgleda da izražava? .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor. zasvođene obrve.Šta osećam u vezi ovog glasa? . gubi se u njemu?) . Govor . spavanje. i t. funkcije kontakta u budućoj podršci)? .Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda.Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua .Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t.Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas. disanje.Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe. mek) .d. Izgled . alkohol i droge.d. koje emocije on najviše izražava? .

defleksija)? . Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja.d.)? . Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. introjekcija. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? .Ako bih se osećao bliskim toj osobi.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na sakupljanje relevantnih informacija. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? . ponos i t. Ipak.Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? . mi moramo da 105 . bira da ne gleda u mene.Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? . pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama.. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t. povlačenje i t.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? . i na kraju. razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu. Problematika Inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti.Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć. dosada. čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. kontakt. izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup.d. projekcija.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja POGLAVLJE 12. retrofleksija.)? . demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja. Međutim. uzbuđenje. šta dobijam? .Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? . PROTOKOL ZA PRVI INTERVJU Pročitavši prethodna poglavlja.d. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo.

Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju.. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. 106 . PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. obično se manifestuju u njegovom glasu.. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. Pokret.izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. takav kao što su defleksija i retrofleksija. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. ako im damo odgovarajuću pažnju. odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Iskustveni ciklus Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Ipak. Tokom inicijalnog intervjua Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt. postajemo manje svesni ovih procesa. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. Pošto smo mi ovoga svesni. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Što se više navikavamo na klijenta. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake.

Ili: ". ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Da li klijent izgleda oštro. zavisni – potčinjen i t.porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe. Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka transakcija.. U većini slučajeva."Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe.) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen.Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija. kognitivni način". emotivni naačin". histrionični – zavodljiv. "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta. sumnje i t. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. 107 . Deo 1. hladnoće. pitajte ga da ih opiše. Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost". Prijateljska – seksualna .d. klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv.Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak..d. Ako je naša reakcija neuobičajena.) Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt". paranoidni – sumnjičav. naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije"). Jasno. videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu. Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti.. osetljivo. sumnjičavo. Budite svesni flerta. Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku. dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. Poglavlje 9.. Neki otvoreno kažu: ".

šizotipalni ili paranoidni. treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. potčinjeno. što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni. što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući. mi organizujemo svoje impresije. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. Zaplašeno i anksiozno. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem.. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. granični slučaj ili antisocijalni. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. zato što reaguje hladno. na ovaj ili onaj način. histrionični. da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički.. Izolovano. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. Dominirajuće. sumnjičavo ili čudno.IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. Sa većinom klijenata terapeut mora. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. Nastavak inicijalnih utisaka 108 . hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. zato što izgleda teatralno ili egocentrično. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. pasivno-agresivni ili zavisni. stidljivo ili uzdržano. Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua).

Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma.Konstatovati da je odnosni model koji klijent uspostavlja sa nama. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. terapeutove fenomenološke opservacije. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. Kao primer procesa u akciji. Dovršavanje I na kraju. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? 109 . Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. Dijagnoze se identifikuju. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. Ipak. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa. Govori monotonim glasom. ako je potrebno. kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. DRUGI INTERVJU Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. njegove procese zaključivanja. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Klinički sindromi. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE OPERACIJE OPAŽANJA Pre inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. ako nije privremena. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. Tabela 5. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Neke dijagnoze se isključuju.

. Tako je. Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu. ljudima koji 110 . On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?. ničim drugim se ne raspoznaje. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Ona ne gleda u terapeuta. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua Da. Okidajući potencijal intervjua obučena. Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti.Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač – odgovor.. Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. Ali on me je poznavao kada smo se venčali.. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". Klijent ne pokazuje čudno ponašanje..

da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam.. Možda.. Ali ne i sada. Ja imam osećaj da me vi razumete.. (Osmehuje se) A vi. ne stvarno.... Ja jednostavno brinem ni zbog čega.kao okidač nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno. ne.Mi se ne poznajemo dobro. ali to je kao da se osećam smešno pored druge Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške 111 . Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. Mislim. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. Mada kada ja nekoga volim. Dakle to je dobro.

Ona je i anksiozna i stidljiva. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). mi ne možemo potpuno da odbacimo 112 .Između inicijalnog Klijenta brine ono i drugog intervjua što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? Identifikovanje mogućih dijagnoza osobe. Ipak. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti.

njeno Frances) funkcionisanje na nekoliko nivoa. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze.šizoidni poremećaj ličnosti. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. ozbiljnosti crte ličnosti koje (Opšta procena ozbiljno oslabljuju ličnosti – GAP. U stvari. Ako je motivacija netaknuta. POREMEĆAJI LIČNOSTI: STOŽERNA OSA U SAVREMENOJ PSIHOPATOLOGIJI Poremećaji ličnosti su indikatori i predikatori celokupnog funkcionisanja ličnosti 113 . Uspostavljanje Testiranje ključnih elemenata motivacije za diferencijalne uspostavljanje dijagnoze odnosa sa drugim ljudima. POGLAVLJE 13. Privremena Izgleda da ova Nivo 6. Izgleda da je njena samo-procena vrlo niska. procena osoba ima neke Vrlo nizak.

ili EGP nivoima i Osama I.Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). psihološku i socijalnu patološku perspektivu. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan. Superiorno funkcionisanje. Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom.d... na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. u zavisnosti od modela. u ovom susretu. težine kliničkog sindroma. Po analogiji. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. sa svom njegovom snagom. 1992). 80. U stvarnosti. mi znamo dve. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. IV i V. pojave se klinički sindromi (Osa I). konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samoregulaciju kroz kontakt. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici.. Na taj način. Kada. faktora stresa i reakcije osobe. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore. preimućstvom i manjkavostima (Ose II. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti. Otsustvo ili minimalni simptomi. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. III i IV u DSM). Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. ili grešakama u proceni kliničara.j. t. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na bio-psiho-socijalnoj perspektivi i. na biološkom nivou. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). slabostima. Da bi ilustrovao ovaj pristup. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti (GAP) Klinički ishod Globalna procena funkcionisanja 90-100. ili kombinaciji ovih faktora. Osim toga. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku. 6 114 . Patologija zato može da bude viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije..

. 10. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa.... godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima. Neki umereni simptomi.. za razliku od kliničkih sindroma. 70. 1988). Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. Depue i Monroe su 1986. Ipak. Drugo. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. 7 20. sami po sebi..1 5 2 4 3 5 2 1 6 30.. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti... 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma.. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. 50. 40. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. Ipak. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. 115 . Dohrenwend i drugi (1987). osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. slično poremećajima raspoloženja. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. Neka oštećenja u testiranju realnosti 3 4 60. verovatno pod uticajem publikacija o stresu. Pre svega.

kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. vrlo slabo ili jako manjkavo funkcionisanje Dugoročni terapeutski ciljevi (Osa II) Intervencija fokusirana na Intervencija na zavisnosti adaptaciju. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). jaku depresiju.Ipak. ili vrlo dobro ili superiorno funkcionisanje Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Nivo 6 ili 7. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. Moguća medikamentozn a potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Nisu naznačeni usled Psihoterapeutska zadovoljavajuć intervencija eg fokusirana na funkcionisanja pojačavanje psiho-imunog psiho-imunog sistema sistema 116 . Uzmimo za primer dve osobe. Prvo. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Zaključivanje što se tiče nivoa funkcionisan ja ličnosti (GAP) Kratkoročni terapeutski ciljevi (Osa I) Smrt supružnika Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanjem Nivo 2 ili1. do 3 puta Nedeljne 50 minutne nedeljno po 30 seanse. Suprotno ovome. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. obe sa zavisnom ličnošću. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. Tabela 6. Zato. od supstanci Podrška fokusirana na tugovanju. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. 2 Pomoć u tranziciji. min. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest.

Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. Tabela 7. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. iskreno rečeno. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. i što je važnije. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. U većini slučajeva. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. Na štetu ovog drugog. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog Učiti kako se živi sa sindroma (više "hroničnim" kliničkim kratkoročni pristup) sindromom (više dugoročni pristup) Sprečiti napade panike Organski mentalni poremećaj Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psihoimuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 45-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između 117 . Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola.

Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samo-posmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog pristupa. psihotična dekompenzacija). Slika 4: Odnos urgentnost . Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr.. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu. nije idealan kandidat za ne-direktivnu terapiju zasnovanu na uvidu. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe 118 . Po njima. Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4.svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma.

On je trgovački putnik. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. suvo grlo i zamućen vid. Pati od nesanice. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5.. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući. vlažne šake.. pomislio je da je doživeo infarkt. Osim mogućeg umora od posla.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. Kvadrat I Gospođa A. Ton njenog glasa. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma.. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. preporučio joj je da poseti psihologa. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. Kvadrat II Gospodin B. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. osim neznatnog povećanja pritiska. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. Kako mu je na poslu. Ima 39 godina i živi sama. Kvadrat III 119 .. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. Imao je sve simptome. teškoće sa disanjem. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Da li ga nešto uznemirava na poslu. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti.U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. Ništa. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. kod kuće? Moj Bože. drhtanje. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. međutim. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Sledi par primera različitih situacija. Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. Bio je ubeđen da umire. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. kod kuće. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom.

misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije. koja je umrla pre 5 godina. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. S druge strane. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. delimično G. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. zavisne crte Nivo 5 Atipična somatizacija depresivnog poremećaja Četvrti raskid. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana G. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Da bi razmrsio ovaj problem. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. Kvadrat IV Gospodin D. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. pasivnoagresivne crte Nivo 5 Napadi panike G-đa C. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. navodi je da užasno paniči. zakazala je susret sa psihoterapeutom. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti Osa II GAP Osa I Osa IV Nedovoljno informacija 120 . omršavela i osušena. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. S druge strane. Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije.Gospođa C. B II Kvadrat Opsesivnokompulzivni PD. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani.svesnost varijablama G-đa A I Kvadrat Histrionički PD.

Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). Obrnuto. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9.Osa III Urgentnost Svesnost odgovoran za odustajanje od materinstva NIL Hipertenzija Ne Da Ne Ne ozbiljna bolest Rak dojke Da Da da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. 121 . Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. što je situacija manje urgentna. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. Što je situacija urgentnija. moramo da priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali.

olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. Na primer. verovatno uz pomoć medikamenata. terapeut ima znatnu moć. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima. terapija odvija tokom dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer. Takođe. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti.muku. Iako je g-đa C. Bivajući svesni ovih odnosa. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. međutim. sposobna za introspekciju. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj.Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. Navešćemo primer. posebno agorafobiji. geštalt terapiju. Ako se. U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. praktičar bira orijentaciu. Kao deo svog razvoja. NLP ili psihoanalizu. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Jednom kada se stabilizuje. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. gospodin B. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena 122 . koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes.

opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt, klajnijanska analiza, kratka terapija, afektivno-racionalna i t.d., psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj, čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu, artikulisanu i čvrstu podršku. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje, i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme, profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga, većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste, kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. Ljudi su ti koji nas konsultuju, nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve, znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Ipak, treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte, 1987). Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa, kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman.

123

Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju, stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije, kada je za to sposoban, radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa različitim tipovima intervencije, uključujući i onu koju on sam primenjuje. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja, psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci, u tretmanu depresije, anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge, daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. POGLAVLJE 14. LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade, svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju, ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Tražila je da se završi rasprava dužini tretmana, važnosti transfera, koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Konceptu "uvida" mi suprotstavili koncept "svesnosti". Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima, sa velikim akcentom na iskustveni aspekt. I ponovo, naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Zato, u geštalt kulturi, primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je, od početka, konstituisalo originalnost i moć našeg metoda.

124

Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima, kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom, zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa, koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta, ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje, bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti, koji, kao što ćemo kasnije videti, leže u srcu psihopatološke dinamike. Zaista, geštalt terapija, usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava, i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine, precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. Pod uslovom, međutim, da se bavimo samim terapijskim odnosom, pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga, kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji, kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok, ciljajući na razvoj ili transformaciju. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta, od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. Na kraju, raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj.

Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U stvari tek od 1984. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali sv tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Od 1984. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje, istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. Varijable vezane za klijenta, terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijs odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. Ond ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha

125

Kao što ćemo kasnije videti. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. McCallum i dr. Saari (1986). Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. koji omogućava selfu da se razvija. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. Da ponovimo. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. teoretskom konstruktu. Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe. 1991.uopšteno posmatrano. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. Za Kahn (1987). U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley. 126 . Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). Shodno tome. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. Rinaldi je 1987. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . Za Dormaar.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji.Joyce. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. Na kraju. U ritualima akreditacije osoba. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa.OTR). polazeći iz hermeneutičke perspektive. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . Pored toga. koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom. godine primetio da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. to klijent manje napreduje. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog self-koncepta i klijentovog self-koncepta. Konačno. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen.terapije. Azim. stvarni odnos je taj. empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. za Piper. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab.

Za Henry.T.klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: . Otuda proističe važnost elemen koje nazivamo intimnost.više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge . James F. Bugental. U stvari. brojne razlike postaju vidljive. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental. centracija i integritet za OTR.identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II). Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta.šizotipalni poremećaj ličnosti .antisocijalni poremećaj ličnosti . Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjek skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti. Norton.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) . koristeći GAP . isključujući: .kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje . dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem.jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist. Uopšteno govoreći.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. 1987).prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentaln poremećaju” (šifra V) . 1987) Kratkotrajna Očekivanja u odnosu Dugotrajna Nedelje na dužinu terapije Godine Objektivizacija Pravac terapijskog Subjektivizacija uticaja Adaptacija/ Ciljevi terapije Transformacija podešavanje Ponašanje kao mera Cilj promene Iskustvo selfa i adaptacije okruženja Eksplicitno Način komuniciranja Implicitno Ojačavanja Poluge promene Povećanje svesnosti Odnos pomaže da se Uloga terapijskog Odnos je srž procesa promena desi ali igra odnosa promene: transfer i drugorazrednu ulogu kontratransfer Uzročnost Način objašnjavanja Namera 127 . u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu. New York. Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povez sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta. Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta ka više-osna dijagnoza ukazuje da: . Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir . odnos je terapija. Na kraju.priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) .

smeje. Konačno. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. ne traži da se previše menja. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. osmehuje. Pored svog interaktivnog uključivanja. Treći. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. frustrira ili gratifikuje klijenta. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. Međutim. reparacija. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. kreće se. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. Jasnije rečeno. rekognicija. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. opažena. koji se odnosi na hermenautički odnos. U stvari. odgovara. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. On sluša. čak i kada se konfrontira. ispituje. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. On je ponekad dirnut i. ili oseća nežnost. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. ili održava ili prekida kontakt.Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Stvarnost je ta koja je doživljena. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. tri nivoa 128 . U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. da se aktivno uključi. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. doživljene stvarnost. naravno. i iz egzistencijalnohumanističke i iz geštalt perspektive? Pre svega. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. manje je razumljiv. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. kao učesnik. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. različita od svih ostalih. ali takođe i govori. klijenta.

terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. ono što ga je dovelo do terapeuta. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. ko može da. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. bivajući licem u lice sa drugim. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. Ipak. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. Zaista. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. kontaktom. Bez toga. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). ustvari. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. 129 . dok održava stav budne svesnosti. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. Drugim rečima. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. i stoga potencijalno veštačkom. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. trezveno. koji će se razvijati. u situaciji jedan-na-jednog. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. Beznačajno i štetno. posmatrača i komentatora. Da bi se transferni odnos uobličio. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav.

Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. oni vode dijalog. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. vrednost neposrednog iskustva. Iako neophodan za terapeutski proces. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. Terapeut je osoba koja daje različit primer. Razvojna osa odnosa 130 . Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. stvarni odnos. se poštuje. u finalnoj analizi. učvršćuje doživljaj u prvi plan. klijenta. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži meta-tumačenje terapeuta i. raste i širi se. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). 1991). Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). Tu.ti”. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. ovo je plemenit oblik svesnosti. upotpunjavanjem. Podjednako dostojanstveni. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. On je zdravlje. i klijentovog procesa. kako se odnos razvija. tako uobičajenog kao što može da izgleda. nestalnih slika i osećanja. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika.. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos.. mora da se govori o onome što je poznato. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. Prava reč. on nije sam po sebi dovoljan. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. strast za prave nijanse. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. bitan za geštaltiste. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. mada različitih kapaciteta i uloga. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. Zato. Ovo je živa hermeneutika. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. Tuga se razlikuje od melanholije. u ovom odnosu. U ovom smislu. U ciklusu kontakta. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. identifikovana. a ova od nostalgije. ali ne potpuno zdravlje. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. Inače.Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. Šta više. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja.

koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za selfsuperviziju. integritet. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. Iznad svega. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti.). Po svojoj suštini. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). u interakciji. sluša i govori. Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi.Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. POGLAVLJE 15. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. Smatramo da. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Pored toga. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. fokus i fascinacija. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. kao i ose dijagnoze. 131 . Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. Pored toga. Kontinuumi su intimnost. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. mentalni poremećaji su "zarazni". U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. Stoga. Drugim rečima. U svakoj dimenziji. preuzimanje rizika. 1987.

Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. šizoidna ili zavisna. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat nezavršenog posla. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja.Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. paranoidni. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. Ipak. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. 132 . Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. Neki čak tvrde da je to jedini alat. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivno-kompulzivnog. U najgorem slučaju. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. kao deo svog ličnog razvoja. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. on ipak ostaje vrlo uzdržan. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. U svakom slučaju. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema.

On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. konvencije i pravila. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. Za ovaj tip terapeuta. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. Ipak. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. On retko misli da je terapija zaista završena. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. Ipak. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. 133 . Nasuprot tome. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti.Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. Svestan klijentovih manevara. međutim. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. svetlu i nivoima svesnosti. S druge strane. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. dekodiraju i transformišu simptome. Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje.

Obdaren veoma kritičkim umom. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. i dati nam podršku i pažnju. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. podržavanih postojanošću i stabilnošću. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. on će biti majstor za frustriranje. on drži klijentove ciljeve na umu. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. Takođe. mogućnosti i verovatnoće. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka.Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. 134 . I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. Ipak. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. S druge strane.

i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi.. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem.. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. i da biti sam zaista boli. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. Zajedno. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. kod određenih klijenata. 135 . ove strane konstruišu svetlosni spektar.On je vrlo topao. Takođe. Ipak.provalu besa. Naprotiv. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes. On je sposoban da opazi ljutnju. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. bol i obmanu a da se ne naljuti.

Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. napetim šakama i savijenim ramenima.. Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. bilo da su uspešni ili ne. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. Što se dogodilo. Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. tehnika odigravanja. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. Mi pre moramo da govorimo srcem. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. Verthajmerom i drugima.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. 136 . Rankom. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. Jungom.. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. jedva zadržanim disanjem. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. Adlerom. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. I na kraju. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. slomljenim glasom. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. moralo je da se dogodi. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. ključevi koji otvaraju vrata duše. konformista i pseudo-racionalnih osoba. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful