PRILOG 1.

1 PRAVILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA BETON I ARMlRANI BETON
I ()PSTE ODREDBE
( '\1111. pravilnikom propisuju se uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri pro1,ldov<lnju, izvodenju i odrsavanju konstrukcija i elemenata od betona i armiranog
l ...
t1llliL.

( •.ir,·dbe ovog pravilnika prirnenjuju 1... 1... 1I<l za hidrotehnicke koustrukcije. 1111" .lrukcije propisano.

sc i na spccijalnc vrste betona i konstrukcija, bctona za kolovozne konstrukcije i slicno, ako

( l.ir!'dbe ovog pravilnika ne odnose se na konstrukcije i clemente od betona i arrni1.'II0)!; betona koji su u eksploataciji izlozeni temperaturi visoj od 120°C, na kon«t.rnkcije i clemente sa krutim celicnim profilima, kao i na konstrukcije i elemente ,,,I lakog betona. ';I~',11r11ost stabilnost elemenat.a i konstrukcija od betona u celini moze se utvrditi i i II .. OSIiOVU teorijskih iii eksperimentalnih dokaz.a, zasnovanih na naucnirn dostignu• III1;L, ako se time obez beduje siguruost utvrdena ovim pravilnikom.

:l

:,
,I

['r ojcktna dokumentacija za elemente ikonstrukcije od betona i arrniranog betona '11,)ra da sadrzi: tehnicki izvestaj, staticki proracun, planove za izvodenje, tehnicke uslove za izvodenje radova sa postupkom oeene i kontrole kvaliteta i projekat osru.u.rnnja i odrzavanja.
I..."Ioiene konstrukcije, projektna dokumentacija ·""Irzi projekat skele, a za montaine konstrukcije

iz stava 1. ovog clana mora da - projekat montaze. od betona i armiranog

I', ,. spravljanja i ugradivanja betona II elemente i konstrukcije I...lolla mora se izraditi projekat be tona.

;,
"I",. uavedene oznake, u smislu ovog pravilnika , imaju sledece znacenje: II V,·lika slova latinicorn
.\1

kao oznake

J'

ruornent savijanja transverzalna sila

3

N - norrnalna S - uticaj

sila

E - modul elasticnosti MB - marka bet ona C - celik A - povrsina preseka o - obim poprecnog presek a D - precnik B - beton J - moment inercije 2) Mala slova latinicom kao oznake

Ii - mehanicki

armiranja koeficijent arrniranja a - norrnalni napon; standardna devijacija T - smicuci napon V - Poasonov 'koeficijent X - koeficijent starenja

fL - koeficijent

4) Slova kao indeksi

T - oznaka za uticaj torzije; oznaka za uticaj od temperature
a - oznaka za arrnaturu b - oznaka za beton 9 - oznaka za stalno opterecenje i - izvijanje, idealni (npr. Abi - idealni betonski presek) k - oznaka za kocku Z - oznaka za uzorak ispitan na zatez anje S - oznaka za skupljanje t - oznaka za vreme, oznaka z a tecenje betona v - oznaka za granicu tecenja (r azvlacenja] celika pri zat.ezanju q - oznaka za granicu tecenja (gujecenja] celika pri pritisku U - oznaka za granicni uticaj (na primer Mu, Nu)

a - odstojanje tezista zategnute armature od ivice preseka a' - odstojanje tezista pritisnute armature od ivice preseka ao - najrnanji zastit.ni sloj betona do armature b - manja strana pravougaonog preseka d' - ukupna visina prescka, debljina ploc.e e - ekscentricitet, oznaka za elast.icnu defor macij u eu - razrnak uzengija I - cvrstoca . lak - karakteristicna cvrstoca celika pri kidanju /bk - karakterist.icna cvrstoca betona pri pritisku /bz - cvrstoca betona pri z at.ez anju IB - r acunska c v rst.ooa betona !k - cvrstoca kocke /be - cvrstoca cilinclra 9 - st.alno opterecenje h - staticka v isina preseka i - poluprecnik inercije

II MATERIJALI
1. AG.REGAT (GRANULAT)

6
Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji ispunjava uslove kvaliteta propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS B. B3.100 i JUS B.B2.010. Projektorn betona moze se predvideti upotreba agregata, 1. ovog clana, mora da ispunjava i posebne uslove. Prirodni, neseparisani agregat moze se upot.rebiti najvise MB 15, za ispune , slojeve izravnanja i sl. prema koji osim uslova iz stava beton, do

t - duzina t, - duzina
Sn V-

izvijanja
opt.erecenje

p - korisno podeljeno

proceujena stan dar dna devijacija deforlI1acija-ugib z - krak unutrasnjih sila X - odstojanje neutralne linije od krajnje 3) Grcka slova kao oznake
Q

sarno za nearnnram

pritisnute

ivice preseka

7
Granulometrijski sast.av mesavine obradljivost i zbijenost bctona. agregata mora bit.i takav da osigurava dovoljnu

ugao, koeficijent termicke dilatacije - parcijalni koeficijent sigllrnosti 6 - izduzenje pri kidanju £ - dilatacija Ca - dilatacija celika Cb - clilatacija betona Ai - vitkost
_

"[u i

8
Granulometrijski sastav mesavine agregata utvrduje se ispitivanjem propisanih uslova kvaliteta, nacina i uslova transporta i ugradivanja i od drugih cinilaca koji mogu uticati na kvalit.et betona. i zavisi od bet.ona, kao

Granulometrijski sastav mesa vine agregata utvrden na nacin iz stava 1. ovog dana ne sme se rnenjati bez odgovarajucih dopunskih ispitivanja.

4

5

9
Izuzetno, granulometrijski sastav mesavine agregata moze se odabrati prema propisima 0 jugoslovenskom standardu JUS U.M 1.057 i upotrebiti za beton kategorije B.l bez prethodnih ispitivanja, s tim da najkrupnija frakcija agregata bude velicine od 16 do 32 mm.

4. DODAeI BETONU

14
~a spravljanje betona upotrebljavaju se dodaei betonu koji ispunjavaju hteta prema propisirna 0 jugoslovenskom standardu JUS U.Ml.035.

uslove kva-

10
Velicina najveceg zrna agregata ne sme biti veca od jedne cetvrtine najmanje dimenzije preseka betonskog elementa (kod ploca - od jedne trecine debljine ploce ), niti veca od 1,25 najmanjeg cistog horizontalnog razmaka profila armature.

15
Pre spravljanja betona sa upotrebom dodatak betonu odgovara projektovanoj goslovenskom st.ndardu JUS U.Ml.037. dodataka betonu mora se proveriti betonskoj mesavini, prerna propisu da Ii 0 ju-

2. CEMENT
Za spr avljanje betona upotrebljava se cement dene propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS B.C1.013 i JUS B.Cl.014.

5. BETON
a)

11

KLASIFIKACIJA

BETONA

koji ispunjava uslove kvaliteta utvrJUS B.C1.009, JUS B.Cl.O 11,

16
Kv~litet betona odreduje se projektom konstrukeije, na osnovu tehnickih za izvodenje betonskih radova, kao i uslova za tu konstrukeiju i elemente eksploatacije. uslova u toku

U projektu konstrukcije od betona i arrniranog betona moze se predvideti upotreba specijalnog cementa koji, osim uslova iz stava 1. ovog dana, mora ispunjavati i uslove predvidene projektom konstrukcije. Portland-cement, sa dodatkom prirodnog pucolana vecirn od 15%, moze se upotrebiti samo za izvodenje konstrukcije, odnosno delova konstrukcija od betona i armiranog betona koje su stalno u vodi iii u tlu. Izuzetno, t.aj cement se moze upotrebiti i za druge konstrukcije od betona i armiranog betona ako se prethodnim ispitivanjern betona dokaze da takav beton ispunjava uslove kvaliteta pripisane ovim pravilnikom.

Projektom konstrukeije od armiranog i nearmiranog betona, zavisno od st.atickih eksploataeionih, tehnoloskih i drugih uslova, odreduju se potrebna marka betona (MB) i druga svojstva bet.ona koja uslovljavaju trajnost konstrukeije.
_u_ projektnoj d~kumentaciji mora se nazriaciti klasa betona (za datu konstrukeiju ili elemenat) koja o.buhvata. iii sarno rnarku betona (MB) iii marku betona (MB) druga svojstva bet.ona propisana u clanu 19. ovog pravilnika.

i

Vrsta betona, sastava.

prema

odredbama

ovog pravilnika,

jeste

beton jedne

klase ali drugog

3. VODA

17
uslove utvrdene propisom i Cvrstoca betona pri pritisku ispituje se, prema propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS U.M1.005 i JUS U.M1.020, na koekama ivice 20 em koje su cuvane u vodi iii u najmanje 95%-noj relativnoj vlazi, pri temperaturi 20±30C. Karakteristicna cvrst.oca pri pritiskuje vrcdnost 10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanog betona Marka beto.na. (MB) jeste normira.na cvrst.oca na karakteristicnoj cvrst oci pri starosti bctona ispod koje se rnoze ocekivati (10%-lIi fraktil). pri pritisku u MPa, od 28 dana. cvrstoca najvise

12
Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava o jugoslovenskom standardu JUS U .M1.058. Izuzetno od odredbe bez dokaza 0 njenoj Morska
cije.

stava I. ovog clana, obicna voda za pice moze se upotrebiti podobnosti za spravljanje betona. samo za spravljanje betona za nearmirane konstruk-

voda se srne upotrebiti

koja se zasniva betona pr i pri-

13
Upotr ebljivost vode za spravljanje nearmiranog betona moze se proveriti uporednim ispitivanjem vremena vezivanja i cvrstoce pri pritisku na uzorcima pripremljenim sa odgovarajucom vodom i destilisanom vodorn, pri cernu razlikc pocetka iii zavrsetka vez ivanja ne smcju bit.i vece od 30 min, a razlike cvrstoce pri pritisku ne smeju biti upre od 10%.

~ proje~tu konstrukeije moze se odrediti karakteristicna tisku , PrJ starosti koja je veca iii manja od 28 dana.

18
Za konstrukeije i elernente od betona 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60. Za armirani beton ne sme se upotrebiti upotrebljavaju marka betona se rnarke betona niza od MB 15. (MB) 10 15 ' ,

7

Konzistencija betona moze se meriti pomocu:

19 Svojstva
_ _ _ _

koja mora imati beton u posebnim uslovima sredine ispituju se i oeenjuju prema sledecim propisima 0 jugoslovenskim standardima: vodonepropustljivost - prema JUS U .Ml.015; otpornost na habanje - prema JUS B.BS.015; otpornost na mraz - prema JUS U.Ml.016; otpornost na mraz i soli - prema JUS.U.Ml.055.

prema standardu JUS.U.MS.054; - sleganja, prema standardu JUS U.MS.050; - r asprostiranja, prerna standardu JUS U.MS.052· - sleganja vibriranjern, prema standardu JUS U .MS.056.
- Vebe-aparata,

Mere konzistencije sveze betonske mase date su u tabeli 2. Tabela 2. Mere konzisteneije Opis (granice) konzisteneije Kruta Slabo plasticna Plasticna Teena (iitka) VEBE (u stepenirna) vise od 11 5 - 10 2-4 manje od I
sveze

betonske mase

20

Cvrstoca betona pri pritisku moze se ispitati i ua probnim telima drugih dimenzija i oblika koja se razlikuju od kocke ivica 20 em, i ona se prer acunava prema tabeli 1 na evrstocu koeke ivice 20 em. Tabela 1. Odnosi cvrstoce pri pritisku normne kocke ivice 20 cm i betonskih tela drugih dimenzija i oblika Odnos evrstoce pri priDimenzije ispitivanog Oblik ispitivanog tela tisku koeke ivica 20 em i tela (u em) ispitivanog tela 0,90 10 . 10 . 10 Kocka 0,95 15· 15 . 15 1,00 20·20·20 1,OS 30·30·30 1,17 10·20 Valjak 1,20 15·30 1,26 20·40 1,02 10·10 1,05 15· 15 1,10 20·20

Mere konzisteneije Sleganje RasprosMera sleganja (u em) tiranje (u em) vibriranjern vise od 1,25 0 do 40 2-5 I,ll 1,24 6 - 10 40 - 50 1,04 - I,XO 11 - IS 50 - 65 do 1,03

b) SASTAV

BETONA

23
U pro~e~tu ~etona, kolicina sastojaka betonske mesavine (agregat, cement, voda i dodaci] lzrae.unava se u masama i apsolutnim zapreminarna, a konacni sastav betona - u kilograrnima.

24
Konzis~encija betona odabira se tako da se raspolozivirn sredstvima za ugradiv . db bii . anje omogueava_ 0 ro Z ijanje betona, sto lakse ugradivanje bez pojave segregaeije i dobra zavrsna obrada povrsme.

21

Betoni se svrstavaju

u dye kategorije:

_ betoni prve kategorije (B.I) mogu se spravljati bez prethodnih ispitivanja, stirn sto se mora upotrebiti kolicina cementa propisana clanom 26. ovog pravilnika Betoni prve kategorije (HI) srneju biti MB 10, 15, 20 i 25 i mogu se ugradivati sarno na gradilistu na kome se spravljaju; _ betoni druge kategorije (B.Il) su MB 30 i vise, kao i be toni sa posebnim svojstvime i transportovani betoni svih marki. Betoni iznad MB 60 su speeijalni betoni, koji se mogu upotrebiti sarno u posebne svrhe. Betoni druge kategorije (B.Il) spravljaju se na OSIIOVU prethodnih ispitivanja U skladu sa clanorn 28. ovog pravilnika. svezeg betona izrazavaju se njegovom obradljivoscu. Konzistencija betona je mera obradljivosti, a razlikuje se kruta, slabo plasticna, plasticna i teen a [zitka).

Usvojeni sastav betona moze se menjati sarno na osnovu statisticki dataka kontrolnih ispitivanja betona.

25

obradenih

po-

Beton B.I

26
Najmanja kolicina cementa klase 35 za betone kategorije B .I svih k onzis t en cij a osirn . .. . _.tk ik .. 1 Zl e, s naj ruprujom frakcijorn 16 do 32 mrn ne sme biti manja od k li_. d t tabeli 3. ,. 0 icme aeu

22 Svojstva

9 8

Tabela 3. Najmanja

koliCina cementa klase 35 za betone B.l

Tabela 4. Vrednosti rezultata prethodnih vana svojstva betona Srednja cvrst.oca pri pritisku Vodonepropustlj iyost Habanje Otpornost na mraz Otpornost na mraz i soli Otpornost na hemijske agresije

ispitivanja

u odnosu na projekto-

MB Najmanja kolicina cementa klase 35 za betone B.I (u kg/m3) 220 10 260 15 300 20 350 25 Za cement klase 45 kolicina cementa data u tabeli 3 moze sc smanjiti za 10%, a za cement klase 25 data kolicina cementa mora se poveca.tt za 10%. Kolicina cementa, u odnosu na kolicine cementa navedene u tabeli 3, mora se povecati za: _ 10% _ ako je najkrupnija frakcija 8 do 16 mm u mesavini; _ 20% - ako je najkrupnija frakcija 4 do 8 mm u mesavini; _ 10% - ako se ugraduje beton tecne (zitke) konzistencije.

h:m > MBp,. + 8,0 (u MPa) Vrnin > Vpr + 2
Hmax Mmin MSmin OK~in

<

>

+ 50 cikl. > M s; + 5 cikl. > Ox :
Mpr

n;

30
Ukupna kolicin.a ceme~lta i zrna agregata manjih od 0,25 mm za bet on kategorije B.1I ne moze biti manja od vrednosti prikazanih u tabeli 5.
.Tabela 5. Kolicina cementa i zrua agregata rnanjih od 0 ,25 rnm Najveca frakcija agregata Najmanja ukupna kolicina cementa i cestica (u mm) manjih od 0,25 mm II kg/m3 betona 4-8 500 8 - 16 425 16 - a2 350 32 - 63 300

27

Za sastav betona kategorije B.l moze se primeniti i postupak betona kategorije B.II odreden u clanu 29. ovog pravilnika.

odredivanja

sastava

31
Beton B.Il Ako_je beton izlozen delo:anju agresivne sredine radi osiguranja trajnosti u takvim sredinama, pn utvrdivauju sastava betona, kao i pri njegovom ugradivanju i negovanju , mor aj u se preduz.eti odgovarajuce mere.

28

Sastav betona kategorije R.ll odreduje se na osnovu prethodnih ispitivanja svezeg i ocvrslog betona spravljenog od predvidenih materijala za predvidene uslove gradenja i namenu konstrukcije. Za prethodna ispitivanja mogu se pripremiti mesavine u laboratoriji iii u fabrici betona. Ako su prethodna ispitivanja obavljena u laboratoriji, odabrani sastav mesavine mora se ponovo ispitati u fabrici betona.

32
Bet~ni izlozeni delovanju rnraza iii mraza i soli moraju se stititi aeriranjem. uvucenog vazduha mora odgovarati vrednostima navedenim u tabeli 6. Tabela 6. Kolicina uvucenog vazduha Najveca frakcija agregata (u mm) Sadrzaj pora (u %) 2- 3 32 63 3-5 16 - 32 5-7 8 - 16 7 - 10 4 -8 Kolicina uvucenog vazduha ispituje se prerna jugoslovenskom standardu .JUS U.M1.031. Kolicina

29

Kriterijumi za izbor sastava betona utvrduju se postupcima tehnicke statistike, odredivanjem gornje i donje granice karakteristicnih vrednosti projektovanih svojstava svezeg i ocvrslog betona. Pri tom treba uzeti u obzir rasipanje rezultata ispitivanja u proizvodnji. Ako se ne raspolaie statistickirn podacima rasipanja rezultata u proizvoduji, vrednosti rezu\tata prethodnih ispitivanja zahtevanih svojstava mor aju se, u odnosu na projektovana svojst va, nalaziti u granicama navedenim u tabeli 4.

11

10

ovog pravilnika.odlucuje da li. V~hCl~a partije zav~sl od ukupne kolicine bet one iste vrste. od pro~isane uce~talostl UZl~anja uzoraka. ispituju se prerna propisu 0 mogu se predvideti veca ucestalost 36 pocet ak i kraj jugoslovenskom vezi vanja i stalnost zapremine standardu JUS B.4%.039 i JUS U.B8. isporuke t cementa iIi Kontrolu proizvodnje cu betonskih radova do zavrsetka vrse: proizvodae betona . dodacima i standardlma JUS B. 40 Konzistenciju svezeg betona svake vrste betona proizvodac ispituje proizvodnje betona.Ml.020 iii najmanje jedanput u toku radne smene.se tao part ija betona prrma ili odbija po prethodno usvojenom kriterijumu za preuzimanje Pri ispitivanju cementa proizvodac ga.020. moze se obaviti na najvise 250 cementa iste klase negovanja dopremljenog.Il . JUS 39 ispit. konzistencija dodatno ispitivati na mestu ugradivanja betona. Ispitivanje se obavlja premajugoslovenskim U. upotreba takvog cementa se obustavlja i vrsi se potpuno ispitivanje svih flzickornehanickih i hemijskih svojst.051I JUS U.lna kolicinu be. Sadrzaj prasinastih i glinovitih prema propisu 0 virna projekta konstrukcije betona. a odnosi se n~ betone ugradene u iste ~~nstr~kt. u odnosu na kolicinu cementa. 34 Kontrola kvaliteta sastoji se od kontrole i projekta proizvodnje i kontrole saglasnosti . ne 38 I'rilikom vizuelno Sastojke prijema svake posiljke sastojaka za beton.012. Jedno ispitivanje bljenog cementa.Ml. Kolicina hlor-jona u betonu sastoji se od zbira vodi.M 1.C8.CS. Broj uzoraka koji se odnosi na Je IIU par IJU Ako se ispitivanjem utvrdi da cement ne ispunjava zahteve kvaliteta lZ ovog clana.029.052.p~oizve~enog u fabrici betona cija proizvodnja zadovoljava uslove ut~rdene u propisima 0 jugoslo~ venskim standardima JUS U. od uslova pripremanja i ugradivanja betona I od predvidenog trajanja betonskih radova. svezeg na pocetku tela za standardu moze se betona 13 12 .Il obavezna kvaliteta je kontrola porizvodnje saglas- nosti sa uslovima na mestu ugradivanja. betona i kontrola na betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno i prilikom prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS B.035.Cl.050. saglasno uslovima projekta konstrukcije. Ako je to odredeno programom ispitivanja. odnosno upotre- Proizvodac mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B. prema propisu 0 jugoslovenskom s tim da se u projektu konstrukcije prirnopredaje objekta. u smislu clana 22. pri izradi betonskih ispitivanje svojstava ocvrslog betona. hlor-jona u cementu. cestica agregata betona ispituje se najmanje jedanjugoslovenskom standardu JUS B. agregata betona uzimaju se po zavrsetku Za beton kategorije B. cuva sest meseci. odnosno pro~ramom kontrole be_tona.M1. Dodaci betonu ispituju se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U.v) KONTROLA PROIZVODNJE BETONA 33 Ukupna kolicina hlor-jona 1I armiranom betonu. Standardna konzistencija.av agregata betona ispituje se najmanje jugoslovenskom standardu JUS B.ona ne sme biti veci od 30. prover ava se da Ii su za odredenu partiju betona postignuta projektom proplsana marka betona i druga zahtevana svojstva. Rezultati ispitivanja sastojaka betona evidentiraju se u dokumentaciji 0 ispitivanju.d ti bet. Poole tog~ se.rukcije. VeliCina partije betona i broj slucajnih uzoraka uzetih u toj part~i odreduju se rt.ava cementa na posebnom uzorku.M1.uje proizvodac.do vremena predaje ?eto~a izvodai izvod ac betonskih radova ~ od vremena preuzirnanja betona ugradenog betona.B8. sa uslovima kvaliteta odredene u tabeli 3. transportnih i siri kategorije B. sast. Uzorci cementa se ispituju prilikom svake dnevne vrste iii ako je cement odlezao vise od tri meseca.l~ne ele~ mente iIi u vise razlicitih konstruktivmh elemenata na objektu .Ml. ton a ugradenog u elemente objekta u odredenom periodu. mora da odvoji pose ban uzorak cementa i da satndardu JUS B.036. proizvodac betona duzan je da pregleda rnaterijal i da evidentira dokumentaciju 0 prijemu materijala.iia jektom konst. jedanput nedeljno. svake 35 Vlaznost agregata uocljive promene.023. pn cemu jedna par j ne sme da se odnosi na period proizvodnje betona duzi od mesec dana. Kontrolom kvaliteta betona.05S. .~l.Ml.88. sa 1 liS 0- Granulometrijski prema propisu put nedeljno. moze predvideti cuvanje uzorka cementa do Partija betona je koliCina iste klase i vrste bet on a koja se priprema i ugraduje pod jednakirn uslovima. Programom ispitivanja frakcija agregata obim ispitivanja agregata betona. prema propisu 0 jugoslovenskom JUS U.037 za svaku sariu prilikom dopremanja dodataka betonu na gradiliste ili ako je vreme odleeavanja dod at aka betonu na gradilistu duze od sest meseci.I obavezna je kontrola saglasnosti mestu ugradivanja i kontrola najmanje kolicine cementa Za beton Uzorci za ispit ivanje frakcija oper acija. JUS U. betona 0 sme biti veta od 0.

uajrnauje jednim ispit ivanjern u jednoj smeni. Rezultati ispitivanja cvrstoce pri pritisku betona goslovenskom standardu JUS U. prcma jednorn od navedenih kriterijuma: Kriterijum ?vaj 1 u skladu sa programom kontrole ' 41 U proizvodnji betona kategorije B. ' .II proizvodac ispituje cvrstocu pri pritisku na uzorku koji se uzima za svaku vrstu hetona.M1. betona koja se u vreme ocenjivanja najvise 30 ispitivanja. u MPa. odnosno na svakih 75 mesavina.n uzastopna rezult a t a ISpliti ' . k d se racuna sa proce'a 2: M B + 1.arit met.icka sredma od t.melljuje se na vece partije iste vrste bet on a.Ml. 217. temperatura svezeg betona ispituje se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U. XIJ: _ .ick« jednoj partiji.icaje sredine proizvodac obavlja na nacin odreden projektom he tona i prema odgovarajucim propisima 0 jllgoslovenskim standar dima. otpornosti na dejstvo mraza. u MPa. ranijih ispiti ia ist ivanja IS e 44 17 - Na mestu praznjenja iz transportnih sredstava. i to svaki dan kad se beton proizvodi iii na svakih 50 m3 proizvedenog betona. gde je : 43 Uzorke betona za kontrolu proizvodnje uzima proizvodac u fabrici betona. gde kl = k2 = 3 ~1Pa 1Il3 ~riterijum primenjuje se ako se raspolaie sa n ~ 15 rezultata ispitivanja cvrstoce na 3. x)' 3. rneriti i evidentirati po istom postupku kao u fabrici betona. m3 . 30. XI se prema 2: M B + 1. odnosno na mestu ugradivanja betona izvodac betonskih radova mora evident irati podatke karakteristicnih svojstava betona i vreme trajanja transport-a. je: = 4 . Xl. Kriterij lllll 3 ::. standardna devijacija odredcna vrste betona (nu 2: 30) velikog broja Konzistenciju dopremljenog be tona koja mora odgovarati konzistenciji odredenoj projektom treba kontrolisati vizuelno.I' ISpl ma IZ veceg )I'OJa rez ult.vaj kriterijum prirnenjujse na partije sa 15 _< 11 njenorn st andard non .Ml. ispituje se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U. PO PARTIJAMA . devijacijom s.Ako je projektom konstrukcije iii programom ispit.e betona na osnovu rezultata ispitivanja. IvanJa. e J '\'(m ~ n_ 1 H _ £. Knterijum 2 kl 2: MB + kl 2: I\1B _ kz. sa brojem rezultata _ 11 ::. kolicina pora u aeriranom svezem betonu svake vrste betona. 45 14 Kvalitet svake vrst. odnosno na svakih U partiji 150 mesavina. ispitivanja OSIlOVll od n rezuitata na (MPa). ' .. " .ata (najmanje no 2: 30): m.4 (MPa).za vrerne u h 0d avanja proizvodnje. X 2. broj rezultata ar iuuet.'_ MPa proizvodi u kolicini vecoj od 1000 m 3 moze se izvrsiti Za svaku vrstu betona koja se u vreme ocenjivanja 1000 m3 vrsi se najmanje 10 ispitivanja. ".ivanj a (Xl . . 6 i sa vise uzastopno uzetih uzoraka. a prilikom be touiranja u posebnim uslovima. _ 2 I\1Pa .. od n rezuitata: mn XI 30.t' k os.. ' .ivanja odredeno. najmanJavredn t js it.najmanja vred nost od t n uzastopna rezuitata ispitivanja. Ako je kolicina proizvedenog betona u vreme ocenjivanja cvrstoce pri pritisku veca od 2000 m3. 3 ' Sn. 2: M13 -. I k-. od ju- 70v~ kriterijum ~ri.051. kada je poznata standardna devijacija 17 odredena r alllJlm isniti IvanJI'" " . : _. vr d . habanja i otpornosti na stetne ut.i . ispit ivanja srcdiua \I uzima se iz iste mesavine. g) 17= Sn - procenjena standardna devijacija ad n rezultata S 1/ _ ispitivanja OCENA POSTIGNUTE MARKE BETONA ocenjuje se odvojeno. O. ISPI Ivane cvrstoce (MPa) od n rezu ltata: e nos I sva 'e pOjeclin€ cvrstoo.031. Uzorak svezeg betona od koga se izraduju sva probna tela potrebna za ispitivanja cvrstoce i drugih svojstava betona \1 B 11 IUn - 2: MB _ 4 (MPa).1I par tij I od n rez ul tata. uzorci za ispitivanje betona uzimaju se na svakih 100 m3. rnarka betona. 46 Ocena marke betona (MB) vrsi se po partijama. 42 Ispitivanje vodonepropustljivosti. .)2 I 15 . s tim da se uzima slucaj koji daje veci broj uzoraka. Partije Cine grupe od tri uzastopna rezultata ispit.032. proizvodi ocenjuju u kolicini manjoj propisu 0 J:I za uhodanu proizvodnju.

.v a Letona ciju odredeno projektom Cvrstoca odredbi pri pritisku dana ispituju se i ocenjuju akoje konstrukcije iii programom utvrduje se na osnovu to za odgovarajucu konstrukz) kontrole. Tabela 7. . _ 1z b gde je d . ksii I pn a slJa nom betona pri aksi- Z.anja pojave . -/.1 srednje vrednosti modula elasticnostj beto dt tabe li 8. Vari~acij~ stvaruih . odreduje se eksperirnentalno. ovog clana za napon iti k < 0 4/ . 1 tacki a) ovog clana 49 presek a elementa u m: granicu vazenja izraza..051.visina poprecnog -/. propisorn a) za beton dopremljen iz fabrike betona koji zadovoljava ojugoslovenskom standardu . vanjern na uzorcuna. pri zatezanju ± 30o/r 0 vre d- b) za beton spravljen iskljucivo za potrebe objekta. mora naknadni dokaz 0 kyalitetu betona. 25{if:.ivauja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazivanje saglasnosti sa uslovima kvaliteta betona na mestu ugradivanja ako je projektom betona to predvideno. mogu se USVOJIt. . cvrstoce pri pritisku u toku vremena utvrduje 16 17 . elemente koji manje kolicine . za ez anju «mst: se vreduost 0.0G5. Posebna svojst. . . e pn IS a v _. a prerua prijerna se tr azrt: DEFORMACIJE BETONA PRI KRATKOTRAJNIM DEJSTVIMA betona 17.I '. 52 S~aticki rnodul elasticnosti betona pri jednoaksijalnom pritisku kad J' e t d videno projekt k t kcii ' 0 pre . .M1. d) PROMENE CVRSTOCE betona . a pogon ima kontrolu kvaliteta proizvodnje prerna propisu 0 jugoslovenskom st andardu .Ml.)US U.vrednosti nosti datih U Labell 7. . rezultata ispitivanja.d) OC'ENA SAGLASNOSTI SA PROPISANIM BETONA NA MESTU UGRA£lIVANJA USLOVIMA KVALITETA e) CVRSTOCE BETONA PRJ ZATEZANJU betona pri zatez ' dd' .. prerna propisirna 0 jugos ovenskom standardu JUS U. a cuvaju se i pripremaju prema propisu 0 jugoslovenskom st. jugoslovenskim 47 51 Cvrstoca dardirna 0 Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisauirn uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugradivanja prema programu kontrole.~spolaze rezultatima ispitivanja betona. cvrst.t . na a e u 50 Porast . JUS U Ml 010 JaUI1JSu re uje se prerna propisuna 0 .. ovog pravilnika. v) za beton kategorije B. z a srednju vrednost cvrstoce betona prr aksijalnorn zatezanj u Ib2m mogu se uzeti vrednosti date u tabeli 7. ovog praviluika.andarrlu JUS U .I koji se proizvodi u pogonu za proizvodnju samo te kategorije betona mora se uzeti broj uzoraka dvostruko vcci od broj a navedenog u Pri cdredivanju gl'anicnog st. BETONA PRI PRITISKU U TOKU VREMENA se uporednim ispiti- Ako se ne raspolazo rezultatima ispitivanja iz stava 1.MIOlll JUS U.JUS U. Broj uzoraka za ispitivanje cvrstoce betona pri pritisku odreduje se prema uslovima.oua pri zatez anju savijanjsm Ibz' ja Inom zatez anju Ib" koriste se vrednosti date izrazorn I ' cvrstoce Ibl. rezultati ispit.022. I om ons ru 'CIJe.6 + G.ce bet.7/blm' prslina ' za cvrstocu v .M1. .4) vd . mogu biti betona _ jedan uzorak od svake isporucene kolicine betona za konstruktivne su znacajni za sigurnost konstrukcije i u koje se ugraduju samo betona.a odnos CVl'sto.J>.ozriaka za douju (0' . Vreduosti u tabeli 7 odgovaraju izrazu gde je betona na 150 mesavina partiju betona. 162111 = 0.najrnanje tri uzorka za jednu betona.' bk..: U MPa.Ml.oce 16k i t. • U.025.r.051: _ za svaku vrstu betona _ jedan uzorak u proseku najmanje jedan uslove utvrdene uzorak za svaki dan betoniranja iii 100 m 3 na objektu.M1. (J' Partija betona se prihvata ako je ispunjen prethodno izabran kriterijum iz dana 46. stan- 48 ito: Ukoliko s~ ne r. odnosno gradilista. Ako taj kriterijum nije zadovoljen .

" betona ne moze zanemariti.23 0.i date u tabe li 10. nearmirani beton koji se odrzava u vlaznorn stanju najmanje prvl1 ispiuvanjcrn. prema uslovima projekta konstrukcij«.12 0. 58 se vrednost Za odnose sk uplj anja bct. 54 Modul smicanja betona izracuu ava se prema .56 0. Konacne vrednost i sk upljanja betona date u tabeli 9 odnose se na betone slabo plast. • • Relativna vlaznost sredine 57 .58 0.15 0.027.SKUPLJANJE I z ) DEFORMACIJE TECENJE ~~isnost J BETONA ZAVISNE BETONA 10. ticne cvrstoce betona pfl prit.85 0. .a. odnosno smanjiti za lfi% kad je konzistencija sveze betonske rnase krur.05 0.ruk cije u zatvorenirn prostorima maze sc smatrati da se nalaze u sredini sa relativnom vlaznoscu 40% (veoma suva sredina).icne i plasticne konzist. mogu se korist.50 0.30 0." .13 0.35 3 god.30 0. 53 U slucajevirna kad se uticaj poprec~. (too).0 II. u em. starosti hetona. korist. .(too) betona (danij'godine] 7 14 0.lh deformaelJa .03 90 0.cije betona cq' usvaja .amm vredn. '1 .83 0.oo (%0) preseka clementa dm (u em) Relativna vlaznost sredine (u %) u vodi 40% 70% 90% < 10 20 > 40 18 0. . .10 0. poprecnog prescka elementa u dodiru sa vazduhom. m is tog izraza s pretpost.d t b li 9 spravljene sa portland-cementom bez dodataka.' .10 0 -- (u %) Srednja debljina preseka element a dm (u em) Zavisnost skupljanja betona od vrernena Vrerne t posle prestanka negovanja £. og betona T a bela 9 Konacne vrednosti skup Ijanja nearrrur an skupljanje I Konacne vrednosti Srednja debljina nearmiranog betona f. Za nezast iceue elemcnte i za clemente i konstrukcije u slobodnorn prost.(t)/f.ona II vremenu t posle prestanka negovanja betona [najmanje prvih sedam dana) f. aEb . za. = Za clemente i konst.' .20 0.nad vodene povrsine.avljenim iii ispit. Vrednosti skupljanja treba povecati za 15% kad je konz isteucija sveze betonske mase.i vreclnost.15 365 0.73 0. ·· . odre dena prema clauu 22.oru smatra se da su u sredini sa relativnom vlaznosti 70% (srednje vlazna sredina).45 0. (t) i konacnih vrednosti skupljanja f.42 0.arosti manje I I v~ee. d I lasticnosti betona odredene ovim clanom koriste se pn zatezanJu Vre d nosti rno u a e betona. sto se za znacajne konstrukcije mora potvrditi merenjem.iu vrr-dnosti ate u a c . gde je: . .18 0.20 0.MI.40 0.10 0. usvaja se .povrsina poprecnog preseka betonskog elementa. relativna vlaznost maze da dostigne 90% (veoma vlaz na sredina). modula elasticnosti betona datil atih u ta b e rI 8 0 dgovaraju starosti betona Srednja debljina prese ka elernenta odredena je izrazom a odredene su izrezom Eb = 9. 00: '.2.48 0. OD VREMENA .95 0. prcma standardirna JUS UM1029 i JUS U.08 < 10 40% > 40 < 10 70% I 20 > 40 20 0.08 0. zitka. ovog pravilnika.enr ije. vrednost Poasonovog koefielJenta lib 0.34 0. dzovarai . Zavisnost skupljanja betona od vremena skupljanja i tccenja be ton a od vremena i kouacne vrcdnosti slkupljaknja I propisima 0 jugos ovens 'IIIl i tecenja betona odreduju se ekspemneflLa no.30 0.e . _ (t ) za vrerne too nisu odredene Ako konacne vrednostl sk upljanja betona £'00 . gde je fbk uMPa..07 0. 25\//bk + 10. . o .23 0. 0 .63 19 . za clemente i konstrukcije koje se nal aze u sredini priblizno stalne vlaznosti i temperature..68 0.16 0. di d ibli 293 oK (20°C) mogu se . za betone sedam dana i prt temperatufl sre me 0 pri izno . Za konstrukcije neposredno iz. 0.a i relativne vlaznosti srecline.obim Ab .75 0. karakteris'-' .05 28 0.88 0.40 0. Tabela == 10-:'.it.isku lbdt) za 0 govaraJuce .38 0.' .ostlma k onscenje ~ . u cm ' .60 0.28 0.T ' d 28 dana moze se odrediti Modul elasticnosti betona st. izrazu 55 Za koeficijent terrnicke dilata.90 0.15 0.uGPa. u zavisnosti od dimenzija poprecnog preseka clcmcut.Vrednosti t = 28 dana.

25 0.Ako konacne vrednosti koeficijenta tecenja betona <.6 4.9 1.3 1. gde je: Sb(t. st. pri dejstvu konstantnog napona ad trenutka to.1 2.4 1.8 1. bet.1 .7 4.3 2.1 1.oua . hnearno su zavisne ad napona ° b) dilatacije tcccnja bctona lisl('.2 I Za koeficijente tecenja betona mogu se uzeti iste vrednosti tezanju.5 1.10 0.38 0.1 1.5 1.8 0.30 0.a tecenja nearmiranog Starost betona u trenutku opterecenja to (dani/ godine) Srednja debljina preseka elementa dm (u em) ::::10 20 > 40 ~ 10 20 > 40 ::::10 20 > 40 ~ 10 20 > 40 S 10 20 > 40 S 10 20 > 40 betona 59 = 7 14 28 90 365 3 godine Konacne vrednosti koefieijenta tecenja nearmiranog betona <.0 2.to).73 0.30 0.7 1.5 1.8 3.p(too.0 2.25 0.65 0. ~kupna dilatacija bctona u trenutku vremena I usled dejstva napona d trenutk~ to 1 uticaja dcformacij a nezavisnih od napona (skupljanje betona) U llltervalu vrernena (t . 7 0. O"b < 4fbk koriste se osnovne pretpostavke hnearne teorije tecenj a betona: -'" a) dilatacije tecenja betona Sb<p(t.4 2.6 1.6 2.5 0.3 2.0 0. vrcrncna t: O"b(to).7 2.a i c pnras aja mcna mogu se sahirati. napona u razlicitim trenucima vre- 6.p(t.4 2.48 0.8 1.8 1.1 1.2 1.7 1.8 2.3 3. za nearmirani beton koji je odrz avan u vlaznorn stanju najmanje prvih sedam dana i pri temperaturi sredine od priblizno 293°K (20°C) mogu se koristiti vrednosti date u tabeli 11. u betonu.tal.p(t.p(too.0 1. O"b(t) <. to) od vremena t ad starosti betona u trenutku optereccnja t 0 Starost betona u trenutku Odnosi koeficijenta tecenja betona u opterecenja to (dani) trenutku vrernena t i konacne vrednosti ~oe~cijenta tecenja <. !: Odredbe clana 57. Zavisn~st koeficijenta tecenja hetona <. to) od vremcna t.83 365 0.23 0.9 0.3 3.enja.6 1.6 1.alne vlaznosti i temperature koriste se vrednosti date u tabeli 12.9 1.1 1. naponi u betonu u trenut.9 1. t~) u trenutku vremena t.7 1.5 i.4 3.6 2. s.i hetona koeficijent starenja II (I . to) . to) Eb(to) - .68 0.8 pri pritisku prt za- I r Tabela 12.43 0.poo <.1 0.(t. to) - 60 Ako zavisnost koefieijenta tecenja hetona <. to) za vreme too nisu eksperimentaino odredene.15 0. za srednje debljine presek a clemenata i relativne vlaznosti sredine. Tabeia 11.7 2.18 0.3 2.ku opterecen. odnosno od starosti hetona u trenutku opterecenja (t .skupljanje betona u intervalu x(t. to. ovog pravilnika koje se odnose na skupljanje betona primenjuju se i na tecenje hetona. to) modul elasticnost.poo Relativna vlaznost sredine (u %) 40% 70% 90% u vodi 4. to}/<..to).53-0.p(t. nije eksperimentalno odredena.6 2.5 3.85 28 do 90 0.7 0.9 0. za elemente i konstrukcije koje se nalaze u sredini pribl izuo st.8 2. to) TraJanJe opterecenja (t to) (dani/godine) I 7 14 28 90 365 3 god.Ja 10 i u trenutku vremena koeficijent tec. odnosno za.3 3.2 1. Konacne vrednosti koefieijent.1 1.0 1.anje ~ilatacije tecen!a betona u elementima i konstrukcijama pri naponiJ govalaJu eksploataclOl1lm opterecenjima.80 61 ~: ~~~~~i. treuu tk u optcrecenja 20 21 .p(t.0 1. ~ntcgr~lnog oblika veze napona i dilatacija. za proraclInavanje utc~eIlJa I skuplJanJa ~etona u elcmentlma i konstrukcijama rnoze se koristiti a gf ars a veza napona 1 dllatacija u betonu u ohliku: ~::sto.6 3.

S li.un»: IIIIT2" Silst..ZIC(' SU od ['. K.('~.abcli 13 0 It·· " kl)lltrolckvalit('ta··· . :\2. (1IISU_)IIp.)I.- I'l'Il'Odll() tndog I pOl'r('i'lIa ("lib r(.'I("I . ('ije su OSOVillP Is ~Jld~lll. 1'2. 10 i 12 llllll.a. a korist « se II preenicillla oc\ G. 2.1GO. anuatur« S" loduzk u. 8.htKe. 1l10g.uluje zic('. II se oel glatkog celik... IS.ie i SC II u kot urov ima. 12 mm ) iii sipke (cjJ> 12 mm). ar mat. . pr(.kovann arrnatura '" l' od hi i lice. .()slovellsklill stillldi\l'cloill . 8. zice kvaliteta celika G80/800. . (USO I II(d.rpa.\ ur. a korist. d n a ca va s.r ajnost konstrukcije i elernenat.ur a (MAG i ~L\R) i Bi armatura (RiA) Osim celika iz stava 1 ovoi.hl prd' 'c . a rnia .O!J] . (S. Pov rsi ua uazivuog prd'nika IIl()~.iluost cclika I adllt'zijll Zice i sipkc rebrastc .' . . od glatkog ('dib (CA). Glatka obliku i)()V}'sina presck a zic(' i sip\. I b[>OIU ( u t..\-fi8U/"(J(J Jist! spccij .unuu. 8.(' lu t. ok ru "vuceneaduo u]r. fi.o. 22. S astop'(' () I I I' .Zl(. ~.llpdIIJalllerd. or! Ilwko['.MI.or! k vn li t.a od bctoua. z na (<I Illr('. u « V(' PO( lIZI\(' . it koristi SI' II u az ivn u n prc(-lliCIIII<l od :).J. nilr. lwt()II.ak vi d a obezbe dc pot r ebu u sipki i bctonil u st. 1.u ra (GA) iicc i sip ki .e c.etonsk i cclik iSPOl'll<"tlj(' sc u pray ill I sipkalll<l.olls\. I)('t.tvarene _.· SIO\'II11il Hi I m n ar ava II( a IZI dZUI II (I<-s('\ IIII clcloVllllil Illilillletril oz A l.1l sc koristiti i drugi ohlici i vrst. il( novuccnf' II ist . '2'2. 20.et.umaturc poprecnug I'r('s('\.l g u t v r d en i su JlI- :lice i si pk e mckoe.cue glatke i orcbrc'll<' zICe .-b ar a mor aju biti t. . Zice I slpk. od nazi vu« povr siu« poprccllog preseka.. IL\-400j:)()O-1 S(' II pr"(llicillla imaju poprecn a rcbr a neprorncnljivog G. kvalit.urn Hi .c lipovi «('Iika koji se korist. .:W II() II1I11 (sl ika Ih) 22 2:1 . 19.o['..Illrezasta . tolcr a nciu. . I'0lozaj r.' 1IIlilJII \. 1><'I.. uobicajene starosti betona pn opt crecenju i istorije eksploatacionih opterecenja armiranobetonskih konstruk cija z a kon acnu vrednost kocficijenta starenja moze se uzeti: III CELIK ZA ARMIRANJE Za arruirauje konst.rukcija i cklllcuata od hetou" korist c sc zice (¢ ::.uruat Zice i sipk.': . 1'2.mJ2. VllCelll' Zlrf~ izracluj I orehr(.. 2~) :28..)ll. hladuo VIIC.e. 64 ar ruat.~ohlll dukt.'.c za lli-armaturu dati su II t. r laua. :32 i :I(j IIUIl. 0 I . od liladno -' .ura (GA) 0<1 llwko['. Ill.lvnog prccnika.1 koja ..UdllZllil IlwctusobllO Slika nglm('.').i mauja od :/7t. '2K.llog cclika (ilIAR 500/5GO). IlIcclllsobno sp ojeue prcckarna.ep e nu koji odgovara cv rstoc: celika.. IU. sipkilllIa savijeuuu 1I 67 lli-armat. l Ii. a 65 Rcbrast-a izraduj« zaklapaju (IL\) ud \lso\.Illr6(' . visokovrcd nih priroduo tvrdih rebrastih celika (RA).o\l'cdIIO). Glatki Glatka obliku l.(' razlicite zic(' I .slovenskllllstandill'dolllJ\lS U.i dru TO ' " irem I . Hi.IOO/50() II obliku rehl'ast. 10.('lIici i rastojalljil z ica . (i.1.r-t a (-"lib 240j.bra. ('"Iib kl'lIZIIU['.ehka ako sc ispitivanjem pretho duo doka:«: cia oni ispuuj avaju uslove predvidcne ovim pravilnikorn i da sc njihovom u potre hom olll'zlw(l11jP sig\ll'nost i t. mod I)110 upravrn '1I zava .01l5ko['.l.Za.umat.·. t urm. 63 Slika I moze da bude manja od 4% od armature 66 (\IACT d()O/5(iO) Z. ('clika k val itcta '2'10. 1'1.oje Sf' od pravih .(. it k orist c se u nazivnim prccuicuna od :).og ("lib k vaj i t et.ipki. a IllO ohli . 1")\TSille I.a 220j:140 izr.:lIm izraduj« sc U ZilVarelll' .c rehrasLe .('.' rehrilste armaturc HA-'llJO/5002 imaju poprr-r n a rebr a promcnljivog poprcc'llog preseka u ohllkll :. ye\i(illil i l\l('dll.vr. su l'oprccllog prcscka.roje koji oz prccn ik po duzu ih pet. k' "1. 12 i 14 111m (slika la) '2 Oblik .I\II.

5 5....0 8.20 0.E! N N ~ ~ 0 -e 8 8 i N ~~ <.~ c . c:.75 1...9 9. tC 0 g C L> 0 u -< .~ c E . Karaktf'risticne vrednosti rezultata ispitivanja ut..ematicke e ~ ~ oj N ~ f~~H~ ~.8:J t'G .i e 0 ~ ~. o C • 0" . u c 0 '" a <) karakteristike celika z.9 8. .:.= o !.. ri\zvl. c f~ u a< ....J :...len uslov Il(JrInaIIlC raspodde.:. E~ c . mora hit.at. I'rilll('1l011l worije lllat..~ Poduznc zice Povrsina Precnik Unutrsnji (A) razrnak (e) (¢) TIP BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA 31 36 40 56 69 80 89 98 113 mm 20 20 20 20 20 20 20 20 23 mm 3.Jt.D OJ 0:. ~ .' o~ ::.5 3..I:j c.J <S c: ~ c: 24 25 .00 1. '" ~ -q< '" ..~ ss or '" ~E 0..gll . 0 ~~ £i '" 0'2 .. ~ ..~ .1US U . ~ ..~ggE 8 ~ -c 0:: ~ ~2'§_~~ "! :~~~ ~ 8 -c N E E~ g 2i S S ~~~~~ ~ .::-= . 71 Karakteristicna ranje utvrduju cv rst.~ ~ 0 u E~ ".g-< [ v:~ ~ " .."g ~ Karakteristicna dreduje vrednost vrednosti.6 4. ~ '" .. 53 ~.0 0 N r g E 0 ~ :3 m N 0 N ~ lSi":' v- i~ -e ~ g 68 Mehanicke u tabeli 14...0 95 9... .IoII: g .5 4.!1_c ~ u .cz auj u fa.6:-:il ~g'8~~~ M .00 Precke Visina Razrnak (v) osovina (c) mm mm 3. '" ~a ::l X ~ '" .vrduju Sl' pod prdpostavkolll da irna 5al110 5% rezu\tata rnanjih od karakterist. Podesnost zavarivanja utvrdena je jugoslovenskilll stalldardolll i grallica .... .5 2.D 0 70 :lice iii sipke koje se nast avljaju zavariV<lnjelll lie smeju ua mr-stu var a imati losija mehanicke svojstva oel svojst. i '" s :f 5 I ..50 0.-= :2 ..ava propisallih za odp.6 6. stat. ~ E1~~: 0-.. t c . :i ~ ~ ~ I r2 ~ :.~ } z: ~ •~~ g N' . 'u E g..0 95 8.u C betona propisorn i celika 0 odrc(tu.c u.ovaraj ucu vrstu celika.. .25 0.al...~ 2.i . ~ C ~~ ...~ 1. ~ ~ .I:.Tabela 13... ao :a ~ ~ -e . '" ?~ ...a ispitivClllja .alldardu .!!.5 '" Zo l'! t . ~ g ~~ '..5 95 4.= t C . Mere Bi celika za armaturu BiA-680/800 -li Sirina ~..0 3..1 3.0 12. ..8 l1.. 14 mora dofiuisane kilo karakteristicne uslove vredelate nosti sa fraktilorn Celik koji se koristi od 5%.J 0 ~ ~ ~ 0 cvrstoce celika pri zatezanju fak 0- 0: .0 95 3.0 95 5.5 95 7. ~R t: (5 ~.~ 9 u o:....3 crrr' 0.-a oW ~ !: a -e ~ ~ -e ~ E Z'e E ::! a -e a a :::! -e 0 M . . .. ~ . ~E ~ . 1) ·U se ispitivalljelll n<l.icne ~~ I"I:IIU:.I US C.~~ g ~ DO ~ . E~ 1 ~ . C.0 ::o~ .(. ako .l\'ati sve propisane 69 Prianjanje utvrden .t OE.....u Giii'8]~ . :l ..ure ~" '0" ~ t'! ~ ~ 2 ISlllln.llllilllje:W uzoraka ~ 'fl .. '8 '" .J<lcvrstOl'e ('elika pri z atez auj u i granicl' razv\aCf'nja celika.~..in jugoSlovPIlSkolll st.lccnja cT!J' celika za armi..a ilfI11i\tmu.l. :i. s a o· E v .:~~. date su u taheli z a izr adu arrnat. 6 8~ NN :?8 -N Z'6 ~i E- 8 N ~.0 95 (8) mm 2.J <. c C::=> ~~fj·t~eb ~ ~ ::.or a pri ~ z...:~ ~ <.1(' ispull.0 6.!!:s .1\11.- ~ o~ ~""" 1Sl~ ".§ . ~ § g_ u u .:w~_:J r: CLC ~~.:! ~ d C.lednaka iii veca od odgovarajllcih vrednosti odrcdenih II talJ<'li 14..15 0.25 1. .h:6.i_g-g S! . <S <.c~ .0\)0. s ~.020.. Q " 0 se iz iz raz a E-< E.! ~ ~ E .l(' St' u a gredicallla izlozenim savijalljll nil n ar.0 95 10.0 4. . .istike.. '" -< ::0 ~ ~ ..~ ~ "o . -.5 3..50 2. Karakteristicna vrecluost rf'zliltata ISl'itivClll.~~ .0 5. ~ E u u ~ " §~ ~ -!: C.:~~-g~ -E 0"": e ~~ ~g. rez ul l.. ::=0 I .: .

I utrcaja granicnih vrednosti momenata i normalnih sila. Kontrolno ispit. emente. . 74 75 ' elemenata . dopusteno je da na svakih pet uzoraka preko prvih 10 uzoraka po jedan rezultat ispitivanja bude n iz i od odgovarajuce karak terist. pod uslovorn da se za takve elemente TJroracunaJ' dc ". osim za egnu e e .ivanja cvrstocc pri zatezanju (.ata proracunavaju se prema granicnim stanjima nosrvosti I prema ~raIllclllm st.i odredenc cl " 110 do 118 .broj rezultata 5 a jednoj partiji (skupini ). lomu ' 26 27 .. Smatra se da celik ispunjava uslove II pogledu tib osobina ako ni jedna vrednost rezultata ispitivanja nije nepovoljnija od vrednosti propisanih ovim praviluikorn. na rnodeljma.ta proracun prema granicnirn stanjima prslina i proracun prema gralllclllm stanjirna deforrnacija.F n-l st.za elemente hidrotehnickih konstrukcija i konstruk cij a u vodi iIi II vlaznim ' '" '_ ' I agreSIVI1lI11 sredlllam~..Karakteristicna iz izraza vrednost rez ult.i armiranobetonskih . - 5" = J(o. sredina od n rezultat.a. ' ut.anii " ". Celik za arrniranje ispunjava uslove u pogledu propisane cvrstoce pri zatezanju i gran ice razvlacenja ako najmanja vrednost rezultata ispitivanja nij. ovog pravi 'I III a. Ti uticaji mogu se odredivati i zavisno od krutosti neisprskalog betonskog element.von prs me cije 811 najvcc» vrednosr. bez uzimanja u r acun uticaja arm t ' zat t I Ak '" a ure. rem a gralllcl1Im " J ma nosivostr. Za proraculla.ivanje celika za arrnir anje pre ugradivanja vrsi se utvrdivanjern cvrstoce pri zatezanju lak i graniee razvlaccnja o"v na najmanje 10 slucajno odabranih uzoraka iz svake sku pine celika za kolicinu do 100 t. 0 su procenti arnuranja osetrn vodi se rae 'IOU t" cllna leaJ u armature pn odred ivanju krutosti elcmenta. onstru tcijama I gde je: lak . Ial' . ovog pravilnika. proracunavaju se po t. pri zatezanju i granica razvlacenja 72 1..vke za proracun preseka prema granicnom stanju nosivosti .karakteristicna lam .icaja betonskih. I k . uticaji k -uk . U tom slucaJ~.. na uzorcima: . pretpo. Preseei armiranobeto!lskih elemenata mogu se proracunavati i prerna dopustenim napomma. .at ispit.:-=~v. PRORACUN PRESEKA PREMA GRANICNIM STANJIMA NOSIVOSTI 76 I\onstrukcije i elementi od armirauog betona proracunavaju se p '.. isniti ." .anjima upotr ebljivosti. uvod e se op tercr ccnja ere - procenjena st.aritrneticka vrednost rezult. Kad je broj uzoraka koji se ispituju veci od 10 a manji od 30.andardna devijacija gran ice razvlacenja tt rezul- tata ispit ivanja. ovog praviluika. . kao I proracun prema granii'nim stanjima deformacija _ za elemente konstrukcija za koje Je propisano ispitivanje probnim opterecenjem prema clanu 278.vanj'c . jesu sledece: .eortji constru 'ella.. cvrstoca utvrduju se prema clanu 7l. statickih uticaja II stati C 'I neo d re d el1lm 'k' ' ist . .pOJ'edinacna O""m - 0".erist.tabela 15). U proracun .. Za partije celika sa kolicinorn vecorn od 100 t. ovog pravilnika pre ugradivanja vrsi se kontrolno ispitivanje glatkog betonskog celika i rebrastog visokovrednog prirodnog tvrdog celika.icnih vrednosti lak i O"vk datih u tabeli 14. " . devijacija cvrstoce pri zatezanju 11 = jUam-Ja.andardna rez ul- u presec ima mogu se odre d iti i na osnovu rezultat '. prema propisnna za opterecenja konstrukcija.icne vrednosti. t ' I' . ' Ako ne postoje rezultati ispitivanja prema clanu 71.a ispitivanja cvrstoce pri zatezanju na uzorispitivanja _ procenjena 1I erma. Kad je broj uzorakajednak iii veci od 30.'. a ispi ivanja na tata ispitivanja. .P aritrneticka pojedinacna vrednost rezultata sredina u rczultata vrednost rezultata ispit.nta ispltivitllja granicp razvl acenja O"vk odreduje sc IV OSNOVE PRORACUNA 73 Uticaji u presecima armiranobetonskih elemenata i konstrukcija ". za svaku kolicinu od 10 t preko 100 t uzima se jos po jedan uzorak. neophodan je proracun prema granicnim stanjima prslina . ..ika celika za armiranje odredenih u tabeli 14 utvrduju se na najmanje sest uzoraka. Proracun prerna granicnirn stanJI~a IIpotrebljlvo~tl obuhva. Preseci ~rmiranobeton~~i~ eleme~. zavisno od stanja prslina elementa kao I procenta artruranja preseka.' s:s errurna po pravilu s: u racun uvode krutosti. ik a) PRORACUN I MOMENATA GRANICNE SAVIJANJA NOSIVOSTI PRESEKA I NORMALNIH SILA ZA UTICAJE Vrednost i ostalih karak t. ". Izuzetno.ivanja: ispitivanja ispitivanja gran ice razvlacenja gran ice razvlacenja .' -t. n .sta. 77 ()sllovne.rnanja od karakterist.II erorrnacije () .

Ako sopstvena nicne nosivosti prornila. 28 29 . imaju znacenja: plim p') % Za stalno i promenljivo opterecenje.95g + i.359 1. kog iIi dinamickog. dat izrazom plim Preraspodela koeficijent oslonackog arrniranja . Sigurnost pri granicnorn stanju lorna je zadovoljena ako ie granicna nosij ost preseka. + 1.a prescka dokazuje se sarno prema uticaji od promenljivih opterecenja: korisnog pokretnog opterecenja.icaja uzirnaju se vrednosti: 59 1.acija (u/c) betona i celika definisanim d.3SIl. a posebno za normalne sile. 15p s 0° 2: 3%0 /00 20 (1 _ Pgde koeficijenti J1. + 2. pri cemu se vodi racuna 0 rnogucem rstovremenom delovanju tih uticaja. nule i tri za Ea za fa 2: ~ 3%0 0%0 sigurnosti lui p . zoni pri lomu ne prima sile zatezanja. prema teoriji elasticnosti. skupljanja 5fl.dilat. + 1. uticaji od ostalih opterecenja: razmicanja i sleganja oslonaca promena temperature. 81 lIticaji od seizrnickih sila proracunavaju visokogradnje u seizrnickirn po drucjirna. p ~ 0. veca od nosivosti iii jednaka nosivosti tog preseka za granicne uticaje.lomu uzirnaju se sledeh Akoje u pitanju slozeno savijanje.8Sp za e. gde je 80 Za odredivanje granicne nosivosti preseka uvode sc granicni uticaji Sile u presecima linijskih nosaca odreduju se.55p + 1. e.lOSp za z. p' . - ar miranobctonskih sklonista na dejstvo udarnog talasa eksplozije i preseka vrsi se prema jugoslovenskim propisirna za zastitne objektc. ako sopstvena Lezina i stalno opterecenje deluju povoljno u smislu povecanja nosivosti preseka pri proracunu granicnih ut.raspodela .najveci koeficijent arrniranja.65g granicni za Ea za Ea uticaji odredeni izrazirna: s. kao i za ostala opterecenja. zavisno od geornetrije preseka i mehanickih karakteristika materijala.beton dilatacija po visini preseka je linearria.ranicnorn stanju loma l'roracunavanje . koeficijent IB = 0. 82. preseku odreduju se izrazima: 1.405uu tezina i stalno opterecenjs deluju povoljno u smislu povecanja (smanjenja granicnih uticaja). s.raspodela napona u betonu i celiku usvaja se prema idealizovanirn radnim dijagramima napona . tokom vremena i dr.koeficijent armiranja zategnutom arrnaturom. 25g + 1. ~o%o Za stalno i prornenljivo opterecenje. i to tako sto se uticaj .5Plim momenta Ako su dilatacije celika ca izmedu odreduje se linearnorn interpolacijom.5plim odnosno p.35fl.ss..momenti savijanja u najopterecenijim presecima po teoriji elasticnosti smanjuju iIi povecavaju za velicinu 78 gde su za stalno i promenljivo opterecenje 1.lokaz nosivosti se prema a nosivost propisirna za izgradnju objekat.p' ~ 0. u zategnutoj . ':g . ukupni granicni uticaji Su odr eduju se posebno za momente savijanja.koeficijent arrnir anja pritisnutom armaturom. opterecenja snegom i opterecenja vetrom. 8Sp + 1.55p + 1. 2: 3%0 1. granicni uticaji u + 1.uticaji 5p - od sopstvene tezine i stalnog opterecenja. do 86. Za staticki neodredene konstrukcije ti uticaji za granicno stanje lorna mogu se odrediti i prema teoriji elasticnosti sa ogranicenom preraspodelom.58g kao i za ostala opterecenja. plim . ).8Sp + 1. s. 55fl.. = s. u proracun se uvode uticaji: gra- moze se vrsiti samo u slucaju ako je u preseku s.55fl. za 2: 3%0 00/00 Ca ~ 79 Za proracun uticaji: preseka prerna granicnorn stanju nosivosti . = 1. ovog pravilnika.2Sg+2. staticbetona. po pravilu. za + 1.

lomu. 00 I I atacije eehka u granicama· O S£:aSc:v. cvrstoce MB pri pritisku pri pritisku podrurjo .. ·1· tricnom normal nom silorn gra .~il.5 50 60 30 33 parabola i prava podrucje 4- v = = fB (MPa) Racunanje cvrstoce za marku 10 15 20 30 7 10. prikazanog na sliei 3a.--_. Hi samo normalnom silom pritiska uzima se naponsko-deformacijski dijagram (O'b/f. kod preseka nepravilnih oblika. • .i ~~vijanje sa normalnom silom sa punim iskoriscenjem I t dil . k . <2 oo/·z . . _ 3 50/ ).c zuna se bilimearm . s. I at acijama eehka f.) b. )'. V 0 • Za elemente konstrukcije visine preseka manje od 12 em...d.. d . Slika 4 Za. 10 0'_ €v~ 6v = 6"" 0. ·0 lakna betona (f.. Oks~~~JanJe I I savijanje sa normalnom silom sa iskoriscenom i nels orrscenorn nosiv oscu b eons k og preseka (f.. moze se pri proracunu preseka po granicnoj nosivosti lomu umesto racunskog dijagrama parabola i prava. Racunske fB za radni dijagram 40 25. fa celllt. is ---l---rrT..b ~ 2° /00 au obliku prave E". aCIJa Ivlcnog B -.... sa polozajem neutralne linije unutar poprecnog preseka. d'..5 14 20.sto sda.je fb 1-:3 .b < 3 5°/ 0' t .a n apouska st .... dii . . (4 f.82 Za proracun preseka prema granicnom stanju nosivosti . a 0. anja prese a za podrucja 1 do 5 (slika 5).l" Ebl = fp 2 00/ ~ = pritisak (mali ekseentrieitet) Zt d ejeO<cbo .0'. k nscenjem dilatacije celika do 10 promila. d 02 I najvecim opuste- = f: 6. 1 podrucje a brojne vrednosti date podrucje 32- centric cno za t ezanJe r e k scentricno .g p rrt. gde jc: c"' - 2 Slika 3 Racunska su u tabeli Tabela cvrstoca 15.vlijanj. gde je (Tb Za racunski dijagram celika (J" a /e... atacija rvicnog vlak na b eons k og preseka (£:b 3 5°/ ). sa granicnorn cvrstocom fB i neutralnom linijom J h d e. a nom SI om I sa cenl1Icne vre uosti dilatacija bet I' su za odgovarajur.0 .b )fb BiA MAGi MAR RA GA u intervalu 0° / 00 ~ f. -.~ ~ Eel En fs -+----::0.. o Stika 5 2. dil ... 75 c ... zatezanje (mali ekseentrieitet). kao i kod pravougaonih preseka napregnutih na koso savijanje sa normalnom silom iii bez nje... racunska urnanjuje se za 10% u odnosu na vreduosti date u tabeli 15.0 OUi eb2·J •• 1I11(11! II i! III! !1!1lI111111111 30 31 . koji su napregnuti na savijanje. IJ~gram sa grarucnom • ..' . ona ~b I ce ika fa date .Eb2.b) pritisnutog betona u obliku kvadratne parabole.rii':lli pritisak iii ekscentricni po« rucje . radni I evrstoeom celika jednakorn graniei ra I _.k . koristiti uprosceni dijagram u obliku pravougaonika (slika 3b).. elementc napregnute na cist 0 S3\IJanJe savijanje sa norm I . .5 betona 10 odnosi podrucjse na nearmirani beton. savijanje normalnom silorn.. a centr icni 1 00' Kod poprecnih preseka gde je pritisnuta zona betona kruznog iii trougaonog oblika._ "-.acijama cclika C 100/ a 83 = (J" 00.l .c uzi ~ _ . cvrstoca 5- savijanje s normalnom silom pritiska pri iskoriscenju dilat . . 00.. zv aeenJa (J"v.. .v _ e a_00. . 00 1 IS 0ci.0o I (Tv Ea o· 15. CI t '" 'I' . fB zavisi od marke betona. .. 0 nosno 111m dilat. _.rsa. .M'"T"T""""'" 84 o . 100/ << gdee Je f. j / .

5 14 21 28 32.5 . na did eu 0 neutralne linije do slika 5. maksimalne dilatacije pritisnutog betona iznose CbI Cb2 2. Racunske cvrstoce tabeli Tabela 16.icaja od 87 91 Za proracun armature reset ke sa promenljivim unutar po drucja Za dimenzionisanje nagibo koristi se u kom ' " ..6 k Sl Slika 6 A~o je ispunjen uslov r-. ' unu rasnji sila. dopusta se da.. za centricni pritisak. AI T" ± -t(tg"Yg -h(tg"Yd c.85 Kod dvostruko armiranih preseka uticaj pritisnute armature moze se uzcti pri proracunu nosivosti preseka ako je ta arrnatura povezana uzengijarna ciji razmak ne sme biti veci od 20 cm niti veci od 15 1jJ.5 cvrstoca Nominalni napon smicanja definisan je izrazorn Tm MB 10' Ie Za elemente konstrukcija (MPa) 7 cija je visina rnanja od 12 ern.<i 17.N 6. prunenjuje se model m pn isuuu etonskih dijagonala.5 60 35. racunska 16..3 1.5 1.. zavisno od marke betona.lomu. 16. Racunske betona (ME) CVl'stoce pri smicanju 15 0. ?' 32 33 . gde je ¢ najmanji precnik poduzue pritisnute armature. za b) PRORACUN PRESEKA ZA GRANICNE UTICAJE TRANSVERZALNIH SILA I MOMENATA TORZIJE preseka izlozcuih uticaju transverzalnih sila kao merodavna sila ~ko je Tn(T) > Tr po~rebno je pror acun at.. dat u obliku kvadratne parabole ovog pravilnika .x" (z ..ih u tabeli Ako se pri proracunu preseka koristi dijagram (fb/ Cb.50/00.5 20 0. Racunske cvrst oce betona parabola II reda = 3." preseka zategnute armature a Z J'e krak unutras "I 'I . dat u ovorne clanu. za granicna opterecenja pri istovr Ud ' rmaln_a sila Nu odredem kao uticaji . ovog pravilnika) vaii CbI ::: 3. moze se gde su transverzalna sila T" moment M i no' . ernenom ejstvu (clan 80 0 'I ik ) staticka visina preseka a z _ krak t _ iih ' ' vog praVIl1l a .8 30 40 50 Tr 60 (MPa) 1. asnjin 51 =-- Tmu = = a. Geometrijske velici .: ut.0. Tr nije potrebna nikakva racu osiguranje preseka za prihvatanje uticaja od dejstva transverzaln7~ 90 al armatura a. pri proracunu preseka prema granicnom stanju nosivosti koristiti i dijagram (fb/cb. 4cb2' 89 VeliCine racunskih cvrstoc ' " . + tg"Yd) + Nu[tg"Ydtg"Yg)]- + 6. nom T (T) od d oca Pbfl~mlcanJu r. (T) ::. h je . CB cvrstocorn betona pri pritisku fB (slika 6).Cal 86 Umesto proracunskog dijagrama (fb/Cb.5%0 betona i racunskorn fn date su u Slika 7 dijagram fB pri pritisku za pror acunski 88 15 20 30 40 50 10.1 1. za eksce ntricni pritisak . 1'abela Marka Tr napo- t8~----=""'" 6b~-..mali ekscentricitet (podrucje 5- b:: u kome J' e b Iruruma Ina smna poprecnog " .C su geornetrijske veliCine prikazane na slid 7. koje se uporeduju sa nominalnirn n re ene su u ta eli 17. definisanog clanom 82. Pritom. 'tJ 'h be je Tn~T) T". Clan 84. (slika 3a). icme "Yg.i arrnaturu ejstva transverzall1lh sila unutar podrucja gde je Tn(T) z a prihvatanje > r. "Y I a d (fb = 2fn CB (cn _ E:~ ) 2cB gde je teme parabole odredeno granicnom dilatacijom. fn uma- njuje se za 10% od vrednosti dat.

> 0. dd osnovu redukovane racunske transverzalne sile TRu Tmu .. 94 Minimalna povrsina preseka poprecne armature (Aau) u vidu dvosecne uzengije (m = 2) iii visesecne uzengije (m > 2) koja se mora usvojiti na duzini ). U slucaju 3T.. i~1 priti5nut~ Slika 10 35 34 .. Povrsina dodatne poduzne zategnute armature ~Aa.Cl smanjenje racunskog smicuceg napona od maksimalne vrednosti do vrednosti 1'.(T) < 1'n(T) :$ 51'. b . gde je T..C2.ctga 20'v ) granica razvlacenja upotrebljenog celika. redukciju napona r treba izvrsiti prema izrazu odredenom u clanu 91. odreduje se izrazom: min Aau = min Jiu . Pri tom je Slika b. koja se sabira sa postojecorn poduznorn armaturom sracunatom za momente savijanja._. na delu nosaca na kome je 1'n(T) > 1'. eu u kome eu predst avlja razmak uzengija. Ugao nagiba pritisnutih betonskih dijagonala 8 (slika 10) bira se u granicama 25° :$ 8 :$ 55°.a..C2 (slika 9b). dati u izrazu za povrsinu armature Aa. < max Tn (T) :$ 31'r.. Ako u oblasti oslonca dijagram uapona 1'n(T) po karakter~ od~ovar~ slucaju predstavljenom na slici 9a... .= T ~Aa = . (slika 8).ukupna sila smieanja. redukcija smicuceg napona vrsi se prema clanu 91. horizontalna sila veze na duzini osiguranja nosaca b .Tbu· SIIa Tbu 0 re ena je izrazom = Z Tbu 1 = -[31'. (slika 8b) uzima se racunska = Nominalni srnicuci napon ne sme biti veci od vrednosti 51'.. a min u.. 2 Na delu C . predstavljaju ugao nagiba armature U za prijern transverzalnih sila (uzengije i koso povijene sipke).1'n(T)Jb· U podrucju u kome je ispunjen uslov 31'r transverzalna sila < Tn(T) :$ 51'. Uglovi a i 8. Potrebna arrnatura. izracunava se pomocu izraza: ).2%. .. + sm a n. ovog pravilnika. I) 93 gde je: Hvu . ct g 8) a. ovog pravilnika sarno na delu nosaca C1 . gde se uzima daje Umin 45°.de Je 1'. tj. < 1'" (T) < 31' (slika 8a) potr ebna arrnatura se izracunava na ei -" \' . usled delovanja transverzalnih sila. u vidu = 0' v ( cos a .. :I. horizontalnu silu veze H v treba izracunati za celokupnu duzinu ). U po d rucju g. dijagonal~ Slika 8 b. tj. za prijem granicnih uticaja od transverzalnih uzengija iii koso povijenih sipki.. odreduje se na osnovu obrasca Aa sila. gde se znaccnje uglova a i 8 vidi na slici 10. ako je 1'n(T) > 1'.Ru (ctg8 . dok na delu C . trcba izvrsiti Iinearno (slika 9a)..

iTv . rasporedivanjem rea cija - nikakva racunska Ujlllllllllllllllllllllllllllllllill O. odnosno manje strane 25 cm. gde je i7" granica raz vlacenja celika. Velicine Tr odredene su u tabeli 17.Tr. gde je a. nije potrebna nata MTu' U slucaju men tom da je Tn 96. etgO celika. poprecnih preseka je 0 dm/8.. Abo je povrsma oivicena srednjom linijom profila.r.5Tr mora se racunati sa vrednostima MTbu O. vrednosti transverzalne sile Tmu i torzionog momenta MTRu dobijaju se uzirnanjern u obzir velicina i MTbu koje urnanjuju velicins Tu i MTu. o 98 Povrsina Slika 11 preseka vertikalnih Abo' 00 pri Tn :::. 97 Vrednost nominalnog smicuceg napona Tn (MT) iz dana biti veta od 5T. 0 vog pravilnika rnoze se uneti I' .. pri cemu je 6 debljina zida. ovog pravilnika arrnatura racunskim za prijem ne sme mornerno- 95 Ublazavanje u proracun '1 u .3Tr pri 3Tr < uzengija MTR = --2Aboi7v izracunava se izrazom Trooeu Aa ·eutg () - > --- 2i7" betonskih 96 dimenzionisanje Za preseka izlosenih Tu(MT) torziji merodavan je nomm . Pri naponima Tr < Tn :::. -I 89 uticaja transverzalnih . IZ C ana .. dok je () ugao nagiba pritisnutih dijagonala koje odgovaraju modelu prostorne resetke (slika 10). proracun se vrsi redukovanim torzionim Velicina MTbu odreduje se iz izraza: (3Tr . a "0" predstavlja obim srednje 00 :::..7Sid /Ll ill~u > Tr. Sl a T. Kod punih 0 !I1THu 2Abo . odnosno povrsina omedena poduzno~ torzronom arr~a~ turom.b + 1 "5d prema S lei .~e je MTu torzioni momenat sracunat za granicna opterecenja..._ .ofila. Za slucaj 3Tr < Tn :::. 11 kcii os Ionca na SIr ini X . alni III smlCUCI napon . 0 . granica linije zamisljenog razvlacenja tankozidnog = 12). U slucaju da je Tn :::. ( 99 Povrsina odreduje preseka svih se iz izraza poduznih sipki za prihvatanje torzionog momenta koji se izracunava na osnovu teorije tankozidnih stapo~a zatvo~enih p:. mora biti ispunjen delovanja transverzalne uslov da je sile Tmu torzionog momenta ~ Kada je Tn :::.Maksimalni razmak uzengija u ovom slucaju preseka. 3Tr racunske nu nu = = 36 37 . dm/8.5Tr Tr < Tn :::. == 2 A MTu bo' Ugao () mora biti u granieama Vo od 25° do 550.. ne srne biti veci od polovine odnosno staticke visine preseka. . g. nije potrebna nikakva racunska armatura. = dok je kod supljih preseka 0 0 = {)pri upotrebljenog IT~r ~ M ~-r. dok je 00 zarnisljena debljina zida ekvivalentnog tankozidnog preseka (slika MTHu 1:Aa .Tn) . Slika 12 100 U slucaju kombinovanog MT s«.

uzirnajuci i uticaje tccenja betona i geometrijsk se efekti skupljanja mogu zanemariti. pri 515- e ../75 za . ovog pravilnika. a Nq normalna stabilnosti :s gde su: hi efektivna duzina izvijanja.5 Aj gde su: < 75 . odnosno mora. po teoriji granicnog mora se izvrsiti . ovog pravilnika.A.ost 25 <.A.. na krajevima normalne element a sracunati po teo '" rIJI prvog d re a. stavom 2 . e PRORACUN VITKIH ELEMENATA Pritisnuti armiranobetonski elementi i konstrukcije moraju biti provereni na izvijanje zavisno od vitkosti. . dok koji nisu obuhvaceni prethodnim clanom mo _. Efekti tecenja uzimaju se u proracun u svim slucajevima koji nisu obuhvac . .5 e/d23. .nik inercije betonskog dela poprecnog preseka za osu oko koje se presek obrce prilikom izvijanja iii savijanja.. racuna se nezavisno od poduzne armature za uticaje od momenata savijanja. .Ai 140 provera stanja lorna (teorija II reda}.A.Ai izvijanja ne vrsi se u slucaju ako je < 25 za. Efekti tecenj a mogu zanemariti ako je se Aj ? II red a ). .i kontrola glavnog napona pritiska u pritisnutoj zoni prcseka. On se odreduje prerna izrazu ib gde su = !!t gde su: O:E h i flo odgovarajuci moment inercije i povrsina homogenog betonskog dela = poprecnog preseka (ne uzirnajuci u obzir prsline).0 Ng gde je Ng . t' .odgovarajuca odredenog za istu zonu.tern' ekscentricitet . v) visina poprecnog 106 PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI U slucajevima stab' I ti d I nos IOU kornbi .terecenja.. prema izrazu ib _ poluprei'. Ovako izracunata vrednost glavnog napona pritiska ne sme biti veca od 0. _lllaclJe spo netacnosti .Ai odreduje se c/d>2.Podnzna dodatna zategnuta armatura t.Aa odredenoj prema clanu 93. 101 105 Provera stabilnosti od uticaja . se dokazati stabilan ravnoteini polozaj spoljasnjih i unutrasnjih sila kad se uzmu u obzir i deformacije elementa (efekti teorije 103 za :it. i M2 - momenti cemu je IM21 > IMd. poduzna armatura se odreduje posebno za uticaje od momenata torzije i. d . ra se vrsiti provera icaja lZV1JanJa (efekti teorije II reda) za nai I' . NE' N NE = Ef·d-' • hi' 71"2 l id = I b + E Eb fa a 38 39 . sile sracunat po t eonji I re d a za elastican '" '-.i. posebno. U slucaju simultanog delovanja torzije i savijanja. ovog cl ana. U takvim slucajevirna glavni naponi pritiska sracunavaju se iz srednjeg normalnog napona u kriticnoj zoni i smicuceg napona 102 M. za uticaje momenata savijanja vodeci racuna i 0 armaturi t.6 MB. _9.norma Ina sila od stalnog. Za ~ltkostl 75 < . izracunata prema clanu 93.. uvo deni em enjern d odatne ckscentricnost. . elemente armiranobetonskih konstrukcija vitkost Za prizrnaticne prema izrazu 104 :s 50 :s 0. linih ' naJnepovo JIllJe moguce Jill op. e/d 2 :1. preseka.Aa za prijem uticaja od transverzalne sile.i 7~ provera stabilnosti mose se vrsiti priblisnim postupcima ( me 0 a zamenjujuceg stapa iIi zamenjujuce ekscentricnosti]. Ukupna poduzna arrnatura u slucaju simultanog delovanja tih uticaja dobija se superpozicijom dobijenih vrednosti. 2Nq sila od ukupno g op t erecenJ3. .Aj>75 _ 25 Ml < 50 - M2 Pri kombinovanom delovallju torzije I savijanja mora se izvrsit.

prikazani ne smeju preci vrednosti racunate prerna sledecern izrazu na slici 17a i 17b ' Za okvire sa pornerljivim cvorovirna dodatni nagib 0:. eg - eo . Za visespratne okvire sa pomerljivirr: i prerna pribliznorn obrascu cvorovima 108 rastojanje izrnedu prevojnih elementa koje se odreduju se moze oclrediti (slikn l:{) vitkost U slucaju linijskog lokalnog biti manja od vrednosti oslanjanja (slika 17a) sila zatezanja pri Iomu ne moze gde se sila Pu odreduje kao granicni utieaj prema clanu 80. {if.tg 0: . racunato sa modulom elasticnosti betona Eb = 1. moze se dopustiti vitkost Ai ~ 200. ali sarno za proveru stahilnosti elemenata u fazama montaze. cvrstoea i Abo . od vertikale) moraju se uzeti u obzir i pri proracunu.xi Ab - zbir svih poprecnih spratna visina.tg .iska pri lomu fo za elemente lezista.isnutog armiranobetonskog metodama elasticne analize konstrukcijskog sistema. ovog pravilnika. 7-?> .. ovog pravilnika. Izuzetno. = 1/150 . i pri pribliznom . sile od stalnog opterecenja (Ng).povrsine prema slid 17a i 17b definisane elanom 134.e]. gde je eo 1. ovog pravil- Efektivna dusina izvijanja (kriticna duzina] predstavlja tacaka deformacione linije prit. koja ne moze biti manja od 2 em niti veca od 10 em.za jednospratne njem. Uticaj netacnosti izvodenja uvodi se preko pocetne ekscentricnosti. koja deluje na vrhu konstrukcije. uglavnom vertikalnim opterecegde je: = fBV. ovog gde je: Ok relativno horizontal no pomeranje posmatranog sprata u odnosu na donji sprat usled dejstva horizontalne sile H 1. clanom 107.lid - idealizovani ekscentricnost pravilnika.. za koji je . graProracuni prema granicnim stanjirna prslina i deformacija zasnivaju se na dokazima da sirine prslina i deformacija armiranobetonskih elemenata u toku eksploatacije nisu vece od granicnih vrednosti odredenih zavisno od potrebne trajnosti i funkcionalnosti konstrukcije objekta. U tom slucaju mora se izvrsiti dokaz stabilnosti ne uzimajuci u obzir efekte tecenja betona. 0: = 1/200 - za sve ostale fB Au racunska nika. odre dena = Vitkosti > 140 ne dopustaju se.:.. PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA UPOTREBLJlVOSTI 110 Proracun prema nicnim stanjima granicnim stanjima upotrebljivosti obuhvata prslina i proracun prema granicnirn stanjima proracun prema deformaeija.ekscentricnost netacnosti pri izvodenju . betona odredena Clanom 82. umesto dodatne ekscentricnosti Eo uzima se t. okvire opterccene slucajeve. 1 k 2./300. momenat normalne usled inercije. gde je Ii sistemna duzina elementa. preseka stubova posmatranog sprata.:' s i." ~~ Slika 13 40 41 . dok je h teorijska Netacnosti pri izvodenju (odstupanja tacnom 107 g) LOKALNI NAPONI PRITISKA = 109 Lokalni naponi prit.

je skupljanja i tecenja betona. msu vece od granicnih sirina prslina au. ovog pravilnika i na osnovu posebnih zahtev~ iz proj~ktnog zadatka ili tehnoloskog.rmat.skih utisaka i drugo. arhitektonskog i drugog projekt. elemenata 0d re d uJu. nisu vece od granicnih deformacija. uklJucujuci neposredni uticaj morske vode i vazduha u blizini mora.abele 18 au ~ -k Za karaktensticnu sirinu prslina ak usvaja se vrednost 70% veca od srednje siri~e prslina a. 113 .u obzir uticaje skupljanja i tecenja betona u toku vrernena. . ispunama. Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au iz tabele 18 odnose se na arrniranobetonske elemente sa najmanjim zasritnim slojevima betona propisanim u clanu 135. Treba dokaz ati da najveci ugibi elemenata vmax u toku eksploatacije nisu yeti od granicnih ugiba v" 42 43 . pri cemu se uzima u obzir sadejstvo zategnutog bet ona izmedu prslina. S 0.za elemente koji su izlczeni vlazi. izbegavanja nepovoljnih psiholoskih utisaka i drugo. kao i radi obezbedenja potrebnih nagiba za odvodnja. Tabela 18 Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au u mm Trajanje uticaja Agresivnost stalno i dugotrajno stalno.stan~ima prslina radi obezbedenja potrebue trajnosti i funkcionalnosti konstrukcije objekta u t~~u eksploatacije. Granicne sirine prslina au arrniranobetonskih. Proracun prema granicnim stanjima prslina zasniva se na dokazu d~. ~e n a osnovu . posebno radi obezbedenja zastite al'matur: 1 b~t?na od k?rOzlJe.1 Jaka 0. uredajirna. hidrotehnickog.4 Slaba 0. atrnosferskim i korozivnimuticajima.l%.2 0. oblogama. posebno radi obezbedenja kompatibilnosti. ali najvise do 0.a objekta. a za rebrastu arrnaturu RA 400/500 iznosi 30. Koeficijent kp za glatku a. 111 "~~ka" . se na dokazu da najvece deformacije armil'anobetonskih elernenata u toku ekspioatacije. i koeficijenti arrniranja zategnute povrsine betona J.05 0.4 mm. 114 Proracun prema granicnim stanjima prslina nije neophodan za armiranobetonske elemente sa glatkom armaturom GA 240/360 iIi sa rebrastom armaturom RA 400/500. 112 q.2 Srednja 0. Koeficijent arrniranja zategnute povrsine betona 1-'% odreduje se zavisno od povrsine zategnute armature Aa i zategnute povrsine betona Abz 11.za clemente u unutrasnjosti objekata koji nisu izlozeni vlazi.' a. izrazeni u procentima. Za armiranobetonske elemente sa vecim zaStitnim slojevirna betona.kara~teri~ti. odreduje se zavisno od srednjeg rastojanja izmedu prslina lp i srednje dilatacije zategnute armature Ca. ako primenjeni precnik sipki q. uzirnajuci u obzir utica.z~ elemente koji su izlozeni jacim korosivnun uticajima. koji se nalaze u sredini slabe iIi srednje agresivnosti. uZlrnaJ~~I. ispunjavaju uslov J.vanje i radi izbegavanja nepovoljnih psiholosk ih i estet. dugotrajno sredine i kratkotrajno promenljivo promenljivo 0.1 mm. najvece vrednosti granicnih sirina prslina au srazmerno se mogu povecati najvise do 50% od vrednosti prikazanih u tabeli 18. tecnim iIi gasavrtim.a) PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA PRSLINA Armiranobetonski elementi proracunavaju se prema gral11cnm~. Najvecavrednost granicnih sirina prslina au armiranobetonskih se skladists tecnosti i gasovi iznosi 0. obezbedenja eventualne nepropustljivosti elemenata za tecnosti 1 gasove. pau = lp . ovog pravilnika. pregradnim zidovima. Ca. b) PRORACUN PREMA GRANICNIM sr ANJIMA DEFORMACIJA 115 Arrnira..1 Agresivnost sredine moze biti: "slaba" .. deformacija sa opremom. Srednja sirina prsline a.Lz(%) pri cemu je vrednost iz !. Proracun prema gl'anicnim stanjim~ deforrnacija zasniva.nobetonski elementi proracunavaju se prema granicnirn stanjima deformacija radi obezbeuenja funkcionnlnost] konstrukcije. izolacijama i slicno. elemenata u kojima .~ne smne prslina ak armiranobetonskih elemenata u toku ekspl?ataCl~e. atrnosferskim i slabijim korozivnim uticajima."srednja" .2 mm.uru GA 240/360 iznosi 35. Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au = Aa Abz prikazane su u tabeli 18.

tabele 20 za dvostruko arrnirane pravougaone prese e na strani Je sigurnosti.~.50 1.ena kOkeficijenta ~~ iz.75 990 930 1. tehnoloskog..75 805 2.00 1.50 720 2.:i..25 2. ll1U Iznosl povrsine (too=2-1." . V I-aznu sre dinu i . zavisan od odnosa pritisnute I zategnute armature A'a /A a. vrednost 750 za nosace kranskih staza. za prirodno . 12 16. raspona I i odnosa ekstremnih mornenata savijanja od dugotrajnih i od ukupnih uticaja MgI Mq ako je ispunjen uslov I A' {.2 : A 118 Proracun prerna gramcmm stanjima deformacija nije neophodan za arrniranobetonske elemente visine poprecnog preseka d .0 . po dusini elementa i iz srednje dilatacije zategnute armature £.. Koeficijent km za jednostruko Koeficijent GA 240/360 armiranja Jl (%) 1065 0. vrste armature i koeficijenta I za armirani pravougaoni presek u tabeli 20. arhitektonskog i drugog projekta objekta. oris e se .50 0. imajuci u vidu i zahteve iz projektnog zadatka iii masinskog. p. pa je 595 560 530 505 485 Granicni ugibi Vu armiranobetonskih elemenata odreduju se tako da bude obezbedena funkcionalnost konstrukcije objekta. krivina /(1 u preseku odreduje se iz ivicnih dilatacija u betonu dl i d2 za proracunski model preseka bez prsline visine d Koeficijent k arrnirani am. od 0 1 1 :! ~ J.a v odreduju se dvostrukom integracijom krivine Tabela 19. krivina /(ll odreduje se u tom slucaju iz srednje dilatacije betona na pritisnutoj ivici tb.6 4 "f=112 * I 1/2 :::..116 Ugibi Koeficijent k/... Vrednosti koeficijenta k/ K(dl)2 prikazan jeu tabeli 19.. J 1 xx.75 695 675 3. krivina /(ll u preseku odreduje se iz dilatacije u betonu na pritisnutoj ivici dI i iz dilatacije u zategnutoj arrnaturi £~l za proracunski model preseka sa prslinorn st aticke visine h.u Tabela 20. ovog clana.00 775 745 2. prikazan Je jednostruko blik a poprecnog preseka. preseke iii pri cemu se za koeficijent ku orijentaciono moze usvojiti vrednost 300 za gredne elemente. /( po duiini elementa I 'U = JJ i ~ ~ :I. Za isprskali dec elementa. :. .. I za ploce koje se proracunavaju kao linijski elementi. .6 13. armiranobetonskih elemenat.00 armirani pravougaoni presek Vrsta armature RA 400/500 BiA 680/800 640 375 350 330 310 MAG i MAR 500/560 510 475 445 425 405 385 370 360 345 po duiini elementa..e. :!. zavisan od statiekog sistema i opterecenja. a.0. :I ~ 9. vrednost 150 za konzolne element. U nedostatku zahteva iz stava 1..8 45 44 .zavisan . _. ~ ! ~ ~ Krivina armiranobetonskih elemenata zavisi od stanja prslina.25 880 840 1. uzirnajuci u obzir sadejstvo zategnutog betona izmedu prslina.. Za neisprskali deo elementa.8 24 J pri cemu treba voditi racuna 0 granicnim uslovirna. t . granicni ugibi Vu 117 295 285 275 armiranobetonskih 465 445 430 420 265 255 245 240 elemenata mogu se odrediti u funkciji raspona Vu 405 335 325 =- ku Vrednosti koeficijenta k m za zavarene armaturne mreze date u tabeli 20 k . Koeficijent uticaja skupljanja i tecenja betona (too.

ivicne n~pone pritiska prefabrikovanih armiranobetonskih ISlnJ~hl .2 2.8 1 1. 45. ispunjavaju uslov as.9 2.uslov Proracunski model preseka sa prslinom (naponsko stanje II) primenjuje se kad ivicni naponi zatezanja (J"bz ne zadovoljavaju uslov iz stava 6. ~ > 30 a u slucaju kosog slozeuog savjjanja . zida sanducastog preseka iii ploce Marka betona (MB) 15 20 30 40 50 60 4.. dopusteui naponi u armiranorn b~:~mcne te'_l1perature~ skupljanja beo napone pritiska 10%.5 '20.m.5 3.ons kil prefabrikata.5 7 6 9 12 14 9 13.5 13 3. u slucaju pravog slozenog savijanja. jednovremeno savijanje Tc proracunska gust a armatura ( I) b .ark. Proracunski model preseka bez prsline (naponsko stanje I) primenjuje se sve dok ivicni naponi zatezanja O"h. zidna platna d> 15 em {2} sanducasti preseei s» 12 em pritiska stubovi b < 20 em zidna platna d < 15 em sanducasti preseei d < 12 em Ivicni naponi stubovi b > 12 em pritiska grede O"r pravo savijanje ploce d> 12 em ili koso cisto stubovi b < 20 em savijanje ploce d < 12 em koso slozeno savijanje savijanje iIi Ta konstrukeijska torzija armatura savijanje i torzija jednovremeno ( . se idealno elasticno.6 0. naporu .5 4..9 1. su kompatibilne.manja strana stuba (:1) d .5 8 10 11.5 2.2 3 16 23 1. zbog prisustva prsline. 55 dopusteni 1acijorn izrnedu dye susedne vrednosti.1 1. iezavrsno ° imenzrja preseka. Pretpostavlja se da eelokupna zategnuta povr§ina betona. a za ivicne napone pritiskan~5~o°'::dcavvaJdu td z~hsredisnj~ se't~ 21.= 10 Ea Eb Za proracun preseka armiranobetonskih elemenata prema dopustenim naponima. armature Ea i modula deformaeije betona Eb uzima n = . 122 47 46 .5 1.. aktivni presek cini pritisnuta povrsina betona i eelokupna povrsina armature.5 Za . Dopusteni naponi u armiranom betonu dati su u tabeli 2l.4 3.t III erpo- za MB ~ 30 za MB Za dopust elemellataene sre dis . re nos I au u tabeli as. u odnosu na ivicne napone pritiska O"b.6 1. ne prihvata normalne napone zatezanja.1 1. PRORACUN PRESEKA PREMA DOPUSTENIM NAPONIMA Proracun preseka armiranobetonskih elemenata prema dopustenim naponima zasniva se na dokazu da najveci naponi u betonu i u armaturi.4 5 0. Proracunski model preseka bez prsline predstavlja idealizaeiju naponskog stanja faza I.. aktivni presek cini eelokupna povrsina betona i eelokupna povrsina armature.Tabela 21.lavni naponi savijanje iIi torzija proracunska savijanje i torzija !.debljina piatna.3 4. nosti iz tabele 21 I el1l ..atezanja Tb arrnatura . u pOgOlllma b e.5 1 1. ukljucujuci i uticaje usled . ~ O"b/3 O"b/4 121 Oblasti primene stubovi b> 20 em (1) naponi 0". ne budu veci od dopustenih napona datih u tabeli 21.8 2. Osnovne pretpostavke 119 Vrste napona Sredisni 120 Zll proracun preseka armiranobetonskih elemenata prerna dopustenim naponima su: _ preseci ostaju ravni i posle _ beton i armatura ponasaju _ dilatacije betona i armature Za odnos modula elasticnosti se konstantna vrednost deformaeije.4 4.e betona 25.8 o.5 18 20.3 4 4.5 8. ovog clana. primenjuje se proracunski model preseka bez prsline iii proracunski model preseka sa prslinom.5 10 11.5 5.5 6 8 12 16 18. uzirnaju se vece vreddd ·11 .2 1. Dopusteni naponi u arrniranom betonu (MPa) 3. Za ukupne uticaje.e 0. Proracunski model preseka sa prslinom predstavlja idealizaeiju naponskog stanja faza II. 123 Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom betonu navedeni su u tabeli 22. koji se istovremeno pojavljuju u preseku.8 3.5 0.5 6.2 2. opterecenih na sloseno savijanje sa normal nom silom pritiska. 35. se odreduj u linear nom . proizvec t . tona i slicno.3 3. koji se mogu pojaviti u toku gradenja i u toku eksploatacije.

ukljucujuci i utieaje usled promene temperature. ukljucujuci i 'uticaje usled promene temperature. Dopusteni naponi u armaturi betonu odnose se samo na preseke 124 Za ukupne uticaje. zavarenih arrnaturnih mresa od glatke iii rebraste zice MAG 500/560 i MAR 500/560.primena glatke armature GA 220/340.00/500-1.oznaka za gornju granicu vazenja izraza.12 ploce plote stubovi grede q. a za sipke precnika rP 14 do rP 36 mm iznose 140 MPa. Dopusteni ivicni naponi zatezanja u nearmiranom van radnih spojnica.turi (u MPa) Oblasti primene 4>5do 4>12 za stubove. Ako se ti naponi u armaturi ne proracunaveju. sa ogranicenjern do 180 MPa za glatku arrnarutu GA 240/360.5 2. obavezno se koristi armature sa granieom razvlacenja t1'v 2: 400 MPa.5 6 2 3. -.rmaturi d < 12 em d> 12 em d $12 em d> 12 em d < 12ein d> 12 em (To (u MPa) 250 270 270 290 380 400 400 1. Vrsta armature Glatka armatura GA 220/340 Glatka armatura GA 240/360 Tabela 23. grede i ploce Dopusteni nap ani u arrnaturi <TJu MP~ 125 Za dinarnicki opterecene armiranobetonske elemente dopustena je samo primena glatke armature GA 240/360 i rebraste armature RA 400/500-2. a do 280 MPa za rebrastu armaturu RA 400/500. Zavarene armaturne grede mreze od rebraste ziee MB 20 do MB 30 ploce MAR 500/560 place grede MB > 30 place -place Bi armatura MB 20 do grede BiA 680/800 MB 30 MB>30 ploce ploce Ivicni naponi zatezanja nearrniranih betonskih elemenata. 220 MPa stubovi grede gde je: t1'ad t1'a. kao i Bi-armature BiA 680/800 nije dopustena.5 5 O. Dopusteni naponi u glatkoj arrnaturi GA 240/360 dinamicki optereeenih elemenata za sipke precnika rP 5 do rP 12 mm izuose 160 MPa. Dopusteni naponi t1'ad U rebrastoj arrnaturi RA 400/500-2 dinamieki opterecenih elemenata ograniceni su na 220 MPa. Dopusteni naponi u arma. koji se istovremeno poja. . dati su u tabeli 23. najmanji MB 20 do MB30 place ploce napon u arrnaturi od stalnog i promenljivog opterecenja. opterecenih na slozeno savijanje.. dopusteni naponi u rebrastoj armaturi t1'ad i dopusteni na~)Oni u glatkoj armaturi t1'a dinamicki opterecenih elemenata mogu se poveriti do 10% v' vrednosti datih u tabeli 23.Tabela 22. MB> 30 grede place place d:S 12 em d>12em 4R 49 .min -.5 3.. i odreduju se prema izrazu t1'ad 125 160 d< 12 em d> 12 em d d 180 stubovi grede q. 7t1'a. skupljanja betona i slicno.14 do q. Za ukupne uticaje. Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom Vrste napona Sredisnji naponi pritiska Ivicni naponi pritiska betonu (u MPa) Marka betona (MB) 10 15 20 30 > 30 t1'. Ako se za centricno pritisnute elemente za betone MB > 30 koristi glatka armatura GA 240/360. Vrsta armature Oblasti primene DopuAteni naponi u a.2/u Uv 8 0.36 ploce Rebrasta armatura plate stubovi grede MB 20 do MB 30 place ploce < 12 ern :» 12 em 140 160 220 240 240 260 240 260 260 280 RA 400/500 MB > 30 Zavarene armaturne mreze ad glatke ziee MAG 500/560 d < 12 em d> 12 em = 140 + 0.1: betonu Dopusteni ivicni naponi satezanja od savijanja u nearmiranobetonskom iznose 10% od vrednosti dopustenih ivicnih napona pritiska iz tabele 22. . ne smeju biti veci od jedne petine ivicnih napona pritiska. a. rebraste armature RA 4.min - place ploce grede d < 12 ern d> 12 em d < 12 ern d> 12 em dopusteni r:apon u armaturi od stalnog i promenljivog opterecenja.vljuju u preseku.5 do q. moraju se proracunati najvece vrednosti napona u armaturi usled skupljanja i tecenja betona. skupljanja betona i slicno dopusteni naponi u armaturi povecavaju se za 20% U odnosu na vrednosti prikazane u tabeli 23.25/.

dopusteni sredisnji norrnalni napon u betonu pri izvijanju. - Ii dusina izvijanja elementa. Dozvoljene su sledece najvece vitkosti: . . Naponi u betonu i celiku. =A * 40000. ( 1-0. tecenje betona i dr. u. skupljanje. k .1)-' 125' gde je: AI - momenti \. (To b ' N r--_".za armirane elemente Ai > 50. ' = !.4u. .5 (MPa). e] k ~ 1. i = poluprecnik inercije betonskog preseka.:: 140.".-. e = Aa/Ab). 51 . 25 d~ gde je: e 3.dopusteni sredisnji normalni napon u betonu odreden u tabeli 21' (Ti . ovog pravilnika..0. koji se dobijaju (stvarno stanje) i povecanog ekscentriciteta. Stabilnost ekscentricno pritisnutih elemenata iz kombinacija najvece normalne sile ne smeju prelaziti dopustene vrednosti ne proverava se ako je 128 Ai::.Ai Ai=100 ·U. = 1.u. vodeci racuna i 0 svim dugotrajnim uticajima (stalno opterecenje.za armirane elemente Ai :.50 presek se mora armirati.odgovarajuca visina poprecnog preseka. . 50 • +2.5Ai za A' > 75 75 •- A' < 50-25•M2 Ai a. na krajevima normalne element a izracunati sile sracunat po teoriji I reda. 127 Dozvoljena sila nosivosti ekscentricno se prema sledecern izrazu: pritisnutog nearmiranog element a odreduje Izuzet no od odredaba clana 128. napona odredenih u tabelama 21 i 23. Za odnose najveci ekscentricitet janja stapa uvecan za. Promena oblika utvrduje se po teoriji konstrukcija (teorija II reda). e =~ ei - ukupniekscentricitet pri izvijanju.Elementi napregnuti (Ad prelaze sledece 126 na centricni vrednosti: pritisak proracunavaju se na izvijanje.(u.ekscentricitet normalne sile u odnosu na teziste preseka. (T = ~f1(T.). .za nearrnirane elemente Ai > 35.5V"k Ie) ::.za nearrnirane elemente Ai = 70. .> -arrniranja (J1.5 za x. ako vitkosti . po teoriji I reda za elastican d .ekscentricitet us led netacnosti + eo . povecanje ekscentriciteta jednostavnije konstrukcije izracunava se prema sledecem izrazu: 129 ei za gde je: gde je: .4 . 200 dopustaju se pri proveri stabilnosti elemenata u fazama montaie. = = koeficijent 10. . 135 .pocetni e . gde su: M) i J\I[2 - d- 3. Dozvoljena sila nosivosti centricno pritisnutog elementa u armiranom betonu odreduje se prema sledecem izrazu Pri odredivanju uticaja u armiranobetonskom preseku vitkih elemenata opterecenih normal nom silom i momentom savijanja uzima se u obzir promena oblika ose pritisnutog elementa.. i' cernu je e- IM21 > IM)I.odstojanje tacke jezgra od sredista preseka. Vitkosti 140 < Ai ::.. ~ M) 75 n J1. pri ekscentricitet sistem. uzet u srednjoj trecini dusine izvieo .najmanje pri izvodenju.

ovog pravilnib.: trf.1 Stubovi sa vitkoScu Ai > 50.. - dozvoljeni sredisni napon odreden u tabeli 21 (MPa). -!. lC Minimalni procent arrniranja poprecnom armaturom (uzengijama)..(karakteristicna evrstoca}. Opterecenje nil. .duaina izvijanja.povriina jesgra betonskog preseka unutar osa spirala. M. I I ..koeficijent armiranja spiral nom armaturom.t..2% odgovarajuceg betonskog preseka. I I I $: . Glavni napon zatezanja ne sme da bude yeti od dopustene granice Te. Sll iii jednake vrednostima napona Tb sile usled glavnih napona zatezanja. i 128. onda se osiguranje armaturom vrsi na celoj dusini elementa nil. (slika 14). I I t Slib 14 Dozvoljena sila nosivoeti spiralno armiranog stuba izracunava se prema izrazu Slika 15 Pri proracunu napona smicanja T uzima se u obzir promena visine nosaca. T i Tc datim u tabeli 21. .tr. delu svetlog otvora nosaca (na 0. = 52 53 . a manje. i to pocev od mesta gde je T > Ta do oslonca. 1'0 r koeficijent armiranja podusnom armaturom. 5d i raspored napona O'y prikazani su na slici 16. pri prekoracenju Ta napona. uzimaju se pri proracunu glavnih napona zatezanja.granica gnjecenja podusne armature.povriina i otporni moment betonskog preseka.utieaji usled stalnog optereeenja. kojoj vladaju jednoznacni glavni naponi zatezanja. A~ W~ N" M. Na toj duzini glavni naponi zatezanja u potpunosti se prihvataju progusccnom arrnaturom. Znatni poprecni O'y naponi.. U potpunosti ih prihvata beton. ovog clana moze se uneti u proracun uvodenjem oslonackih normalnih napona pri proracunu glavnih napona. bez obzira na to sto u oblasti oslonca naponi mogu biti manji od napona Ta (slika 15). linijskom nosacu koje dejstvuje nil. Mil -+_. koji se javljaju u oblasti oslonca. . Kada glavni naponi zatezanja prekoracuju vrednosti dopustenih napona rs. Rasprostiranje reakcije oslonaca na sirini oX b+l. k Ai . Glavni naponi zatezanja armiranobetonskih elemenata opterecenih na savijanje 1 torziju u blizini neutralne linije na najvecern delu linijskih nosaca jednaki su naponima smicanja. pa se kao takvi uporeduju sa dopustenim naponima Ta. 131 ~~ . .N . leo::. r"lu. ako se naponi 0'" pri proracunu glavnih napona zatezanja ne unose u proracun.. Ublasavanje uticaja transverzalnih sila iz stava 3. mora iznositi najrnanje 0. Iutl = 10'... kao i stubovi sa ekscentrienom normalnom silom ne mogu Be proracuna~ti kao spiralni stubovi nego kao obicni armirani. tr 'N.Jr. primaju se kosim sip kama i uzengijama. prema izrazima el: 126. pa nije potrebno obezbedenje armaturom... 132 ~/u. 130 gde je: lu . I"P . Glavni naponi zatezanja (0"2) elemenata opterecenih na savijanje sa uticajem transverzalne sile ne smeju biti veci od dopustenih vrednosti napona Tc dok glavni naponi zatezanja od ciste torzije iii jednovremenog uticaja torzije i savijanja ne smeju biti veci od dopustenih vrednosti Tb.. Ako su izracunate vrednosti glavnih napona zatezanja manje iii jednake vrednostima napona Ta. Za proracun se uzima ti9 .75 d) ne uzima se pri odredivanju transverzalne sile. A.najveci utieaji pri eksploateciji od ukupnih opterecenja A. i W. . Ako izracunate vrednosti glavnih napona zatezanja prelaze vrednosti napona Ta.

a (Abo bodo). . koje nisu obuhvacene" prvomalinejom ovog stava. koji izazi- d) . Najmanji zastitni slojevi betona do armature za elemente i konstrukeije agresivnim sredinama. marke betona.za elernente bez kose armature oko slobodnog oslonca: To -:ilL. izvedene betoniranjem na lieu mesta.za betone marke manje od MB 25.za ploce..5 + em . Us~ed lokalnog dejstva opterecenja javljaju se sile cepanja upravno na ravan sile koje s~ moraju prihvatiti ~rm~~urom: U slucaju linijskog lokalnog oslanjanja (slik~ 17a) sila zatez anja ne moze biti manja od vrednosti + + 0.Vtx. lokalno opter:c~na povrsin.za montazne elemente i konstrukeije proizvedene u fabrickim uslo54 55 .0. 0..ni slojevi oetona do armature iz stava L ovog clana povecavaju se za 0. = Agresivnost sredine odredena je u clanu 113.. odreden u tabeli 21 ovog pravilnika. - dopusteni sredisni napon u betonu. u arrniranom betonu ne srneju preci vrednosti 134 Dopusteni lokalni n~poni pritiska proraeunate prema izrazu: (To = . ljuske i zidove i za rebraste i olaksane meduspratne kon- (To = (T.ao u slabo = .5 em zaelemente i. konstrukcije u jako agresivnirn sredinama.za konstrukcije koje se izvode sa klizajucom oplatom.. au slucaju koneentnsanog opterecenja (slika 17b)j N ajmanji z astit. 1.5 ern za elernentei konstrukcije u.751bk 140 = 2. . jesu: . ZASTITNI SLOJ DO ARMATURE N~jmanji zastitni sloj betona do armature. za eleme t ' p . ito: nisu povrsini sa istim a) + 0. 1.5 em . umereno (srednje) agresivnim sredinama a za najrnanje 1.0- strukcije. odnosno konstrukcije posle betoniranja iIi su veoma tesko dostupne kontroli. = se. kraka unutraAnjih sila i obima svih si~ki u zategnutoj zorn kOJe prelaze preko slobodnog oslonca U. vima.5 em. .0 cm « ako Be povrsina betona naknadno obraduje postupeima vaju ostecenja zastitnog sloja betona. odnosno ugradivanja betona. odnosno konstrukcije.sd 1rT111"T"T11-rT11"TT11""""11111111111! rT'T I 1111111 Slika 17 Slika 16 133 Naponi pria_nj":llja Tp n~. U n e sa kosorn armaturom oko slobodnog oslonea.. stepena agresivnosti sredine u kojoj se element nalazi.I ~:b.5 em . -za 'grede. ovog pravilnisa. a prema izrazima: Tp . odreduje se zavisno od vrste elementa.b) v) g) a'ko povrsine elementa. krajnjim slobodnim osloneima armiranobetonskih elernenata optereeemh na savijanje sa uticajima transverzalnih sila odreduju se zavisno od redu~ov~e t~ansverzalne sile TR.0 em . ukljucujuci i uzengije. stubove i ostale elemente konstrukeije. gde su: (T. precnika armature i nacina izvodenja.I.ao 1. naponi prianjanja Tp odrecteni su u tabeli 25. Najmanji zastitni slojevi betonakoriguju Au - povrsina Au bidl geometrijski slicna lokalnoj opterecenoj tezistem kao i povrsina Abo (slika 17). Dopusteni V PRA VILA ZA ARMlRANJE 1.. u slucaju linijskog opterecenja (slika 17a).2 .

RASPOREDIVANJE ELEMENATA ARMATURE U PRESECIMA Razmak armature mora biti dovoljan da bi. odnosno u vertikalnoj ravni. Uzengije se u linijskim elementima po pravilu oblikuju kao zatvorene. Poduzna armatura od pojedinacnih profila glatkog iii rebrastog celika moze na krajevima imati kuk~ iii moze biti prava. a sarno izuzetno kao otvorene. pojedinacni profili armature mogu se grupisati jedan uz drugi u svesnjeve. ovog pravilnika. radi omogucavanja smest. Taj razmak mora biti najmanje jednak precniku armature. Zamenjujuci profil sveznja armature odreden je u clanu 138. OBLIKOV ANJE ARMATURE Poduzna armatura od pojcdinacnih profila glatkog. Ako je potreban zastitni sloj betona do armature. odreden prema odredbama dana 135. ~ \:.anja poduzne armature u poprecni presek jace armiranih elemenata. U paralelnim ravnima bez medusobnog razrnaka mogu se postaviti najvise dva profila BiA celika jedan uz drugi. Za odredivanje minimalnog cistog razmaka susednihpojedinacnih profila armature razliCitih precnika.0 cm. Tako odreden minimalni cist razrnak izrnedu sveznjeva meri se od stvarnih povrsina profila u susednim sveznjevirna.fiJ ft <tXJ Slika 18. odnosno granicnih stanja. Najveci dopusteni zarnenjujuci precnik sveznja armature je 44 mm.. osim kad se koriste za izradu uzengija. Uzengije se. merodavan je zamenjujuci profil sveznja. U slucaju grupisanja profila armature u svezanj. Pritom se u istoj ravni mogu postaviti jedan uz drugi najvise dva profila bez medusobnog razmaka (slika 18). ZaStitni sloj betona do armature ne sme biti manji od precnika tog profila armature. DopuSteni nacini grupisanja profila armature u sveinjeve bez medusobnog razmaka U svezanj se mogu grupisati i profili armature raz licitih precnika.8 nominalne velicine najveceg zrna agregata. Izuzetno... bez kuka na krajevima. Najmanji zaStitni slojevi hetona mogu biti uslovljeni i zahtevima otpornosti pri dejstvu posara iii drugim posebnim zahtevima u slucaju specijalnih konstrukcija iii elemenata i konstrukcija u sredinama neuobicajenog stepena iii karakteristika agresi vnosti. uz posebno dokazivanje da su obez bedeni uslovi efikasnog prianjanja i usidrcnja armature. zastitni sloj mora se arrnirati posebno tankom armaturnom mrezom. veci od 5. Armatura od zavarenih mreza i armatura od Bi-cclika ugraduju se bez kuka na krajevirna.itnom sloju od spoljne povrsine betona ne moze biti rnanje od 2. postizanje dobrog kvaliteta sastitnog sloja betona do armature i efikasno prianjanje betona i armature Cist horizontalan. pod kojim se podrazumeva fiktivan profil sa povrsinom poprecnog preseka jednakom povrsini preseka armature grupisane u svezanj. kao i za odredivanje najmanjeg cistog razmaka izmedu sveznjeva armature.stog iii Bi-celika moze biti prava iii povijena. Kad je to neophodno. po pravilu. kao i cist vertikalan razmak izmedu paralelnih pojedinacnih profila armature ne sme biti manji od 3. uz vodenje racuna 0 obezbedenju uslova za efikasno ugradivanje betona. Takva armatura zastitnog sloja ne uzima se pri dokazivanju napona. u slucajevima kad je nekom drugom armaturom obezbedeno poprecno opasivanje preseka armaturom. 136 2.0 em. zatvaraju na 57 139 138 140 . Zavarene armaturne mreze se ne povijaju.Korekcija najmanjeg zastituog sloja vrsi se simultano.0 ern. merodavan je profil veceg precnika. Cisto horizontal no rastojanje pojedinacnih profila armature mora biti takvo da omogucava prolazak pervibratora pri betoniranju u sve delove elemenata gde je to neophodno radi efikasnog ugradivanja betona. a uzima se od stvarnih povrsina profila armature grupisanih u svezanj. Rastojanje te armature u zast. U elementima masivnih betonskih konstrukcija mogu se koristiti i sveznjevi sa vecim zamenjujucim precnicima. se obezbedili uslovi za efikasno ugradivanje betona. ovog pravilnika. Tako grupisanih profila armature u sveznju moze biti najvise cetiri. bez medusobnog razmaka u horizontalnoj. Za odr edivanje najmanjeg zastitnog sloja betona do armature u sveznju . fifi 137 3. Armatura se povija ako je racionalno da se ista armatura pri prorneni uticaja duz raspona elementa koristi u razlicitim zonama preseka. Odredbe ovog clana odnose se i na mesta nastavljanja armature. rebra. a ne sme biti manji od 0. mogu se postaviti najvise dye uzengije jedna uz drugu bez medusobnog razrnaka. zaStitni sloj betona do armature ne sme biti manji od precnika zamenjujuceg profila svesnja armature. ako se ista armatura duz rasp on a elementa koristi za prihvatanje razlicitih uticaja iii ako se na taj nacin postize povoljnije usidrenje armature.

sa pravim delom dusine 8. Zatvaranje uzengija obezbeduje se kukama na mestu zatvaranja.9 za uzengije od Bi-celika.p ali ne manje od 8.. bez preklapanja..celika izrazavaju se u desetim delovima milimetra... ~ 6.0 em na kraju kuke.tk= { HI> 4. N a toj i potrebne dodatne duzine profila lih za ispravno oblikovanje kuke. u produietku krivine..</:> 4> ~ 101) 6</:> . 144 Standardne kuke na krajevima rebraste poduine armature su provougaone kuke.. Pravougaone kuke se oblikuju povijanjem armature za 90°. Najmanji precnici povijanja poduzne armature i uzengija mereni na unutrasnjoj konturi povijenih profila. < 12 . 143 145 Standardne kuke na krajevima uzengija od rebraste armature oblikuju se kao pravougaone kuke. Vrste betonskih celika RA 400/500 MAG i MAR 500/560 ~]:l~T a:f I . povijanjem armature za 1350. ali ne manje od (8. do 147. </:>12 za uzengije od rebraste armature. II produzetku krivinc.=150 ° 2=100 Slika 20 Standardne kruzne kuke ali ne rnanje je povijanje sliei date su 142 kuke na krajevima glatke poduzne armature su polukruzne kuke. Kad su uzengije po celom obimu zategnute (dejstvo torzije i dr.0 em 110 130 ZQ I) " 10 } ZQ10"'0~20 ZQ 0> 20 Slika 19 GA 240/360 BiA 680/800 Najmanji precnici povijanja armature D (u mm) ne povija se Povijanje poduzne 15¢> 15¢> 20¢> armature (osim kuka) 10..</:> krajevirna uzengija 4</:> r/J u < 82) .uglovima poprecnog preseka.0 ern na kraju kukc.. zatvorena pravougaona uzengija i potrebne ukupne duzine armature lu za izradu zatvorenih uzengija pravougaonog oblika. zatvorena pravougaona uzengija 59 58 . sa dimenzijama spoljasnje konture au i bu. </:>10 za uzengije od zavarenih armaturnih mreza sa jednostrukim zicama..93) . N ajveci precnici profila armature koji se koriste za izradu uzengija u uobicajenim elementima i konstrukcijama su: </:>16 za uzengije od glatke armature. Na sliei 20 prikazano je povijanje rebraste poduzne armature i oblik standardne pravougaone kuke. Poluse oblikuju povijanjern armature za 180 sa pravim delom duzine 4</:>.ocm 110 ZQ 0~10} ZQ I) ~ 10 Q)_'(__ 0. od 4.." Oi ~~:~+)E)l' :fB t. Tabela 24. </18 za uzengije od zavarenih armaturnih mreza sa dvostrukim zicama i </:>6. za raz licite vrste betonskih celika dati su u tabeli 24. povijanjem armature z a 900. Najmanji precnici povijanja zlicite vrste betonskih celika poduzne armature uzengija za ra- ° 1=150 141 t. sa pravim delom dusine 101> ali ne manje od 8. 1) Zavarene armaturne mreze sa jednostrukim poduznirn zicama.. sa pravim delom duiine 5. 3) Precnici po duznih zica Bi . Na slici 19 prikazano glatke po duzue armature i oblik standardne polukruzne kuke. u produzetku krivine. prema clanu 144. Na slici 20 date su i potrebne dodatne duzine profila Lllk za ispravno oblikovanje kuke.4>u-~ 16 5</:> . Standardne kuke na krajevima uzengija od glatke armature oblikuju se kao kose kuke.3... Na sliei 21 prikazana je standardna kosa kuka za krajeve uzengija od glatke armature.0 . potrebne dodatne duzine Lllk .. 2) Zavarene armaturne mreze sa dvostrukim poduznim zicama.). Na sliei 22 prikazana je standardna pravougaona kuka za krajeve uzengija od rebraste armature..0 em na kraju kuke. za ispravno oblikovanje kuke..pu) centimetara na kraju kuke. potrebne dodatne duzine profila Lllku za ispravno oblikovanje kuke.p. uzengije se zatvaraju s potrebnim preklopom.p bez kuka bez kuka Kuke na krajevima D2 6</:>a </:> 20 z ~ poduzue armature 8</:>a </1 20 z > Savijanje i kuke na D3 4¢ . u produzetku krivine. 0 .1k ={30+s..

udaljena najmanje 2. IS0u 49. bilo sa unutrasnje iIi sa spoljasnje strane uzengija.u ~Q ZQ 0u ~ 8 } 8~0u~ 12 :""'j I '{lI! _'l_ _ 4-. Na pravom delu.50u+9. odnosno do kraja krivine (slika 23).o em+ 111()u I. uzengija Slika 23 Uzengije od Bi-celika moraju na krajevima imati pravougaone kuke.9 Slika 24 146 Kad se zavarene armature koriste za izradu uzengija._L I' D3 = ~0u t.0 em od kraja uzengije. u slucaju da je za duzinu pravog del a na kraju kuke merodavna velicina 104>u' t. stirn da sigurnost sidrenja sipke armature u armiranobetonskim konstrukeijama mora biti najmanje 1. u produietku krivine. SIDRENJE ARMATURE Sidrenje profila armature moze se vrsiti pravim delom.Na sliei 23 date su i potrebne miminalne dodatne duzine profila fllku za ispravno oblikovanje kuke.1 ku= Js.ocm 80. ku- 1 _{a. Sidrenje pravirn de10m moze se izvrsiti na drugi nacin. l. sa propisanirn precnikorn povijanja od 64>". mora biti bar jedna zavarena poprecna ziea. sa precnikom povijanja 4cPu. oblikovane povijanjem armature za 90°.1 -ZQ ZQ 0u :! 10 } 10~~u~16 0u~IO IO~()u~ } 16 au 1 _{2au+2bu+16. ne smeju biti blife od 4cPu od pocetka.I 147 100uo(~Ocm --~ I I n -- -or .lkU=J 1. sto se mora dokazati ispitivanjern. oblikovane povijanjem armature za 90°.S0u Ht _~<i: au 1Slika 22 u u -12au+ ha +2 b u+16. Na slici su date i potrebne dodatne dusine profila flhu za ispravno oblikovanje kuka.O-50u 2bu+ 150u ZQ ZQ s ~0u~12 alu~8} 1 ZQ ZQ 0u4s. 61 60 .20u.Sem 16. dusine ne manje od lOcPu na kraju kuke. sa povijanjem profila u petlju i profilima sa zavarenim poprecnim sip kama. one na krajevima moraju imati pravougaone kuke. sa pravim delom duzine najmanje 154>" ali ne manje od razmaka precki (95 mm) na kraju kuke. 2bu+ 100u ZQ ZQ Slika 21 i potrebne ukupne dusine armature lu za izradu zatvorenih pravougaonih sa dimenzijama spoljasnje konture au i bu. u produzetku krivine (slika 24). sa kukom.5mm} 0u = 5.0Cm-60U u. Poprecne ziee.8. ~: 0u t.S em : I _--~ . 4.

dopusteni napon u armaturi odreden u tablici 23. . Ako su profili koji se sidre ¢ > 16 mm za zat.149' Dusina sidrenja zavisi od polozaja profila u elementu celika. u jed nom mest. Sidrenje profila pritisnute armature po pravilu se vrsi bez kuka. pri betoniranju. (/u /u . (ja(el) - aa a - = 1 . vrsi se utezanje betona uzengijama.2 1. ako se profili te armature pri betoniranju nalaze u donjoj polovini poprecnog preseka elementa iii su udaljene najmanje za 30 em od gornje slobodne p ovrsine elementa.76 0.98 Rebrasta armatura (RA) 1.precnik profila koji se sidri.na armaturu koja je pri betoniranju nagnuta za 45-90° prema horizontali. I s .4 puta veca od dusine usidrenja pojedinacne sipke. (jv - Sidrenje zatcgnute glatke armature pravim sipkama bez kuka ne dozvoljava se... Tp Na dusini sidrenja I. izuzev u slucajevirna kad se sidrenje sa kukama ne moze izvesti. Dopustene vrednosti napona prianjanja 25. se napon prianjanja proracun duzine sidrenja. pa je za svesnjeve od 2.4 1..min iznosi za zategnute i pritisnute sipke I.najmanje = 0. popre cna armatura u zoni sidrenja moze se izostaviti.. Ako u zoni sidrcnja postoje uticaji koji uravnoteiuju sile cepanja (oslonacke zone) ili ako je precnik poduzne armature ¢ < 16 mm.egnute i za pritisnute sipke na duzini usidrenja 1. od vrste Dopusteni naponi prianjanja Tp u uslovima dobre adhezije. 1. Efektivna duzina sidrenja zavisi od tip a usidrenja i stvarnog (efektivnog) napona u arrnaturi i izracunava prema izrazu I 62 s(ef) 150 = a. duzina usidrenja I. 1.2. stvarni naponi koji odgovaraju dejstvima u ekspioataciji. T_v gde je: I. tako da se iz jednog 151 U ostalim slucajevima polozaja armature u preseku. vrednosti naporia prianjanja Tp iz tabele 25 umanjuju se za jednu trecinu za uslove losije adhezije. koji nisu navedeni u drugom stavu ovog clana. da bi se izbegli nepovoljni uticaji sile cepanja.. uzima. Duzina sidrenja armature (I. zavisni su od polozaja armature pri betoniranju.85 0.3 ili 1.(eJ) obezbeduje se poprecna arrnatur a (uzengije) koja moze da prihvati 20% sile u poduznoj arrnaturi koja se sidri. Po pravilu.u mogu usidr iti najvise dye sipke. Dopustene vrednosti napona prianjanja adhezije Vrsta celika Tp (u MPa) za uslove dobre Marka betona (MB) 15 20 30 40 50 60 Glatka armatura (GA) 0. 1- 10¢ 1- 15 em Tabela 25.koeficijent sigurnosti Tp - = dopusteni racunski napon prianjanja odreden prema tabeli 25 za uslove dobre adhezije iii umanjen za jednu trecinu za losije uslove adhezije. Kad je u pitanju zategnuta povrsine betona. stay 5. a odnose se: . arrnatur a kuke ne treba postavljati u blizini slobodne 153 graniea razvlacenja celika. Sidrenje profila zategnute rebraste armature vrsi se pravim delom iii pravim delom sa pravougaonom kukom (90°). odnosno granica a 02. ovog pravilnika. kao i za sidrenje pritisnutih sipki sa kukama.45 2.75 2. za utez anje preseka mora se obezbediti popr ecna armatura.92 0.80) koji se odnosi na duzinu sidrenja. .(e!).60 0.nlln a = ~- za uslove dobre adhezije date su u tabeli . sipke iz sveznja treba pri sidrenju raspertiati.10 2.". I.67 0. od marke betona i precuika profila armature.(el) - efektivna dusina sidrenja.) pravog dela bez kuka za glatku armaturu rebrastu armaturu (RA) odreduje se prema izrazu (GA) 152 gde je: i/J . odnosno uzengije. kao konstantna vrednost za Na duzini usidrenja I. Sipke grupisane u sveznjeve (cvasti) sidre se na nacin propisan za sidrenje pojedinacnih sipki.duzina sidrenja odredena prema clanu 149. sveznja.5/.80 U zoni usidrenja zategnute i prrtisuute armature.za sidrenje pravim sipkama bez kuka napregnutim na zatezanje ili na pritisak. za sidrenje zategnutih sipki sa kukama.1 (ja(ef) O'a J .mm 63 . 3 iii 4 profila duzina usidrenja 1.na armaturu koja je pri betoniranju nagnuta za manje od 45° prema horizontali iii na horizontalnu arrnaturu .

ovog clana izvodi se obavezno sa kukom armaturu i sa kukom iii bez nje za rebrastu armaturu. Sidrenje vrsi povijanjern pod uglom od 45° .Pri sidrenju petljama.5 em a~ b?> iz stava 1. (1.4+2. mora da zadovolji uslove Duzina sidrenja duzine sidrenja da odstojanje (slika 29). 157 155 Usidrene sipke od glatke armature za prijem glavnih napona krajevima imati kuke i prave delove. petlji iii odstojanja ravni petlje e- manja od vrednosti do spoljne povrsine razrnaka betona.8f) gde je: U a(e1) - e Ua(eJ)</> /6k dusina sidrenja odredena prema izrazu iz dana 150.' u beusidrenja se mogu smanjiti na kraju sipke za glatku Mresasta 158 armatura sidri se bez kuka.na sliei 27a prikazano ZIJe. .(e1) - je mogucc je moguce sidrcnje sidrenje u zatcgnutoj u zategnutoj zoni za dobre uslove adhe- zoni za uslove losije adhez- D?.duzine 156 po duz ne ziec do prve poprecne ziee rznosi a > 2. a 1.Scm 5 em (50) Slika 29 64 65 .3 l. precnik . ovog pravilnika. Ako se sidrenje za 5</>.na sliei 27b prikazano ije. da bi se izbeglo cepanje betona unutar krivine petlje mora ispunjavati sledece uslove: 154 u ravni sidrenja. gde je: 1. osim kad se koristi armature za uzengije. a usidrene sipke rebraste imati te kuke. r- I y --I I Slika 28 a) Slika 26 ~l b) "j"d. mereno ad sistemne linije. 2.~I'). ako se sipka sidri u zategnutoj zoni (slika 26b). s tim: od kraja Poduzna glatka i rebrasta armatura za prijem sila zatezanja mogu se sidriti tonsku masu. a i povijanjern pod uglom od 45°. zategnute iii mrezaste pritisnute date u tabeli 26. irna dovoljnu duzinu usidrenja (slika 28). stvarni napon u armaturi na pocetku krivine petlje. Dusina sidrenja povijene sipke koja prima glavne napone zatezanja racuna se samo na pravom delu. ovog praviluika (slika 26a) ako se sipka sidri 1I pritisnutoj zoni. pravirn delom. ravni susednih at: Slika 25 zatezanja armature moraju na ne moraju *) za RA sa kukom Slika 27 Kad su u pitanju visoki nosaci arrnatura za prijem sila zatezanja od glavnih napona zatezanja moze se sidriti u pritisnuti deo betona sarno pravim delom sipke i kukom za glatku armaturu (GA) iii samo pravim delom iii pravirn delom i kukom za rebrastu armaturu (RA) ako pravi deo sipke. Duaina sidrcnja tog del a iznosi 60% duiine sidrenja odredene 1I clanu 1"49.

.2 50% 1. po pravilu.4 u jednom ¢ zategnute armature nastavlja preklapanjem sa profilima 5. one se izvodi u podrucjima najrnanjih . dleze odred barna 0 nast. Duzina preklapanja ne moze biti manja od duzine sidrenja odredene izrazom u clanu 149. pri cernu se usidrenja s najma- .avljanju armature iz ovog pravilnika. za rebr ast u armat. vrsi se tako da bar jedna poprecna sipka lesi u sirini oslonea. najmanje 5 em od iviee nosaca iIi serklaia. koji irnaju poprecne nosace iii scrklazc.uru ako se armatura odnosuo 50% za profile q) :2: lG. tavljanje ne moze izbeci.<.4 1.(en.3 > 50% 2. Nastavljanje zategnute armature vrsi se preklapanjem profila sa kukama i bez kuka. 162 Procent nastavka pritisnute armature na preklop moze iznositi do 100% ukupne armature u preseku. za duiinu nastavka 0'1 elate su u tabeli 27. Duzina i uslovi sidrenja Jednostruke ziee Uslovi adhezije dobri losiji dobri sipki armature MA od glatkih i orebrenih ziea I Dvostruke iiee ¢i ~ 8. NASTA VLJANJE ARMATURE Zategnuta armatura se.8 1. nasar mat uru qJ < 16. ali nastavak ne po- 161 Dusina nastavka na preklop armature (RA) iznosi Ip = odnosno 20 cm (slika 30).i: b ~ 5¢ b > 5¢ nastavljanja 20% 1. 160 < 16.100 (/. 66 67 .5< ¢i < 12 losiji 5 Tabela 27. sa zavarenom poprecnorn armaturom na delu preklopa ili na bilo koji drugi nacin. Armatura se moze nastavljati i elektrootpornim zavarivanjem. Tabela u obzir pri odr edivanju ~ ~ ~ <l-- 11D(3cm) 26.2 1 25% 1./2.da razmak popre cnih iiea uzima veca vrednost: bude veci iIi jeduak 5 em.5 ¢i < 12 Najmanja duzina sidrenja {u em) za MAG i MAR Najmanji broj poprecnih iiea {cvorova} na dufini usidrenja I 'I MAG 3 > 25 > 35 35 45 MAR 2 3 3 4 l Ip Slika 30 3 4 8. stirn da primenjeni nastavak ima sigurnost propisanu ovim pravilnikom.6 1. odnosno 25% za profile «> 16. Vrednosti koeficijenata 163 Duzina preklopa tabeli 28. ovog pravilnika. Vreelnosti koefieijenata za duzinu nastavka 0'1 Sidrenje mreiaste armature kod povrsinskih nosaca . . odnosno 15¢i. odnosno duzine 5 ¢i.0 1. nosivih iiea glatke orebrene mrez aste armature odredena je u zategnute glatke armature (GA) i zategnute rebrast e 0'1 ·I.ploca na krajnjim slobodnim osloncima.50% za glatkll Ako se takvo naprezanja. ako se mrezasta armatura prekida.1 33% 1. kao i na srednjim osloncima. Cist razrnak Cist razrnak iz med u <iva od najblize susedn a prepovrsine klapanja II betona jednom prcsck u a Procent nastavljanja preklapanjem u jednom sipki preseku 159 Duzina sidrenja zategnutc i pritisnute Bi-armature iznosi najmanje cetiri osovinska rastojanja preck i za dobre uslove adhezije i pet odstojanja precki za losije uslove adhezije. i ne moze biti manja od 1. Najveci prescku < 104) a> IO¢ dozvoljeni proeent moze iznosit. ne nastavlja preklapanjem.da se zavareni spojevi uzirnaju njirn brojern iiea (cvorova).

= = = Duzina preklopa glatke i orebrene nenosive zice mrczast..75 ako se glavni naponi zatezanja prihvataju samo uzengijama iIi ako za glavne napone zatezanja nije potrebno osiguranje armaturom. Tabela 29 Duzina preklopa nenosivih iiea mreiaste Poprecne zice Precuik ziee Uslovi adhezije data je u tabeli armature Duaina Broj poduzpreklopa (u COl) nih zica ( cvorova) t I I Jednostruke i <P:S 6.staticka visina nosaca. mora se proracunati poprecna armatura (uzengije).r.__4---- Ako se sipke .I~Ja pree I . Ako je pri odredivanju velicine pomeranja v presek nosaca promenljive visine.5 __:d.:o:..za 10sIJe uslove adhezije. s tim data armatura lie maze bit i munja od armature koja je odredena izrazima iz clana 132. 166 Nastavljanje armature zavarivanjern.-2 __ 3 164 . Linija zatezucih sila dobija se pomeranjem linijeM/Z za velicinu v (l' • h u pravcu ose nosaca. Duzirra sidrenja I. moze se primenjivati sarno ako je propisan postupak zavarivanja u projektu konstrukcije.dvostruke zice <p > 6. Velicina pomerene linije v zavisi od efikasnosti armature za prijem glavnih napona zatezanja pa je vrednost v O~ za slucaj da se glavni naponi zatezanja prihvataju kosim gvosdima 5 i uzengijama. --------------~-~-L-r-. Mogucnost dobrog nastavljanja ispitivanjern.p 2: 16 mm nastavljaju preklapanjern iIi ako se u jednorn preseku nastavlja vise od polovine ukupne armature...:.5 losiji 20 --. gde je 1> precnik nastavljene armature. cki Dusina preklopa kod Bi-arrnature iznosi najmanje pet OS?VlllS 'I rastoJa.tu ra mora se prevesti preko slobodnog krajnjeg oslonca iIi krajnjeg oslonea sa delimicnim ukljestenjern od najrnanje trecine ukupne armature u polju za gredne nosace.Tabela 28.(en odmerava se od racunski krajnje tacke R. ovog pravilni ka. VODENJE PODUZNE ARMATURE 167 Potrebna povrsina podusne armature dus nosaca odreduje se po pravilu prema liniji satezucih sila. armature zavarivanjern mora se prethodno dokazati 68 69 .. Slika 31 168 Poduzna arma.. pri cernu se uzengije postavljaju na duzini preklapanja.15. Ta arrnatura proracunava se iz poprecne sile koja je jednaka trecini ukupne sile u nastavljenoj arrnaturi u jed nom preseku. Profili armature koji se provode preko ovih oslonaea sidre se sa dye trecine efektivne duzine sidrenja odredene clanom 150.5 8. preklopa (u em) poprecnih iiea (cvorova) MAR MAG MAR MAG 40 35 4 3 40 35 5 3 40 35 4 3 40 35 4 5 4 50 45 5 50 45 6 5 Duzina 6. 165 t_1 I I r--r... a v 0.b. racunajuci dusinu usidrenja od kontakta nosaca i oslonea u slucaju direktnog oslanjanja.i-. gde je h . ovog pravilnika.:. k ih . Duzina preklopa nosivih zica mrezaste armature Poduzne ziee u nosivom praveu Precnik <p (u mm) Uslovi adhezije Jednostruke iiee Dvostruke iice Dvostruke iice <p ::.(ef).5<4>:S12 dobri losiji clobri losiji Najmanji broj . a najrnanje polovinu armature iz polja za ploce. racunajuci tu dusinu od trecine sirine oslonea (slika 32a i 32b).e armature 29. au slucaju indirektnog oslanjanja (zona zatezanja u podrucju sidrenja) ta duzina iznosi I. a njihov razmak ne sme biti veci od 5cf.. 12 dobri losiji <p:S 8.. u racun se uzima korisna visina odgovaraj uceg preseka (slika 31). osim elektrootpornog zavarivanja..za dobre uslove adhezije i sest rastojanja precki .-.

mogu se izvoditi bez kuka. koje se sidre II prii.e armat. 172 Nastavci zategnute armature izvedeni na preklop za ekscentricno pritisnute elemente. za raspone kontinualnih ploca. VI KONSTRUISANJE ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Konstrukcije i elementi ad armiranog betona konstruisu se u skladu sa pretpostavkama usvojenim u statickom proracunu. prema propisima za izgradnj U objekata visokogradnje u seizmickim podrucjima. OSLONCI I UKLJESTENJA Kontinualne ploce i grede. stubova i sl. Pri nastavljanju vertikalne armature (ankeri stubova) predvidaju se za seizrnicka po drucja nast avci bez kuka.· uzimaju se kao rasponi osovinska odstojanja zidova. .egnut. Ako se pri proracunu pretpostavi slobodno okretanje na osloncima.2 1"" I s(ef) DIREKTNO OSLANJANJE . dijagram momenata iznad oslonca smc se parabolicno zaobliti (slika 34). 169 1. i sa tim rasponima izraditi fiktivne scme nosaca za proracun.avci zat. Na duz ini preklopa post avljaju se uzengije na manjern razrnaku nego u samorn st u btl. 3 b) INDIREKTNO OSLANJANJE 171 I . Za kontinualne ploce. proracuuavaju se kao da se na osloncima mogu okretati. odnosno grede. zidova iii stubova vece od 10% svetlog otvora ploca iii greda. Ako se u jed nom presek u nastavlja vise od polovine armature. Ako su sirine oslonacnih podvlaka. podvlaka. Svaki ugao prclorna mora se utegnuti uzengijama (slika 33). TEORIJSKI RASPONI. Slika 35 170 70 71 . s tim sto se duzina preklopa za glatku armaturu i za armaturu od rebrastog celika odreduje prema clanu 158. Slika 34 Ako rasponi slobodno oslonjenih ploca iii greda nisu t.i zavarivaujem na suceljak. koji se racunaju po fazi I. I I I I Uticaj neminovnog odstupanja izrnedu usvojenog sistema konstrukcija u statickorn proracunu i stvarnog izvodenja mora se uzeti u obzir pri projektovanju konstrukcija.. nastavci armature Nasr.acno utvrdeni konstruk ti vnirn merama. po pravilu. ako je svaki profil direktno vezan uzengijarna sa armaturom u pritisnutoj zoni (slika 33).\---LIb/ Islef) Slika 32 a) Dilatacione razdelnice (fuge) rasporeduju se tako da se uticaji usled skupljanja betona. oduosno greda mogu se uzeti svetli otvori uvecani za 5%.isuutu zonu betona potrebnom duzinorn sidrenja. kao raspon se uzirna svetli otvor uvecan za 5%. temperaturnih promena iii nejednakog slaganja oslonaca svedu na meru koja ce zadovoljiti postavljene zahteve. ovog pravilnika. moraju se izvodit. zategnute sipke armature mogu da slede krivinu prelorna.urc na prelomima rnoraju se izvoditi urnetanjem pravih sipki . U takvim slucajevima oslonacki prcseci mogu se dimenzionisati prema redukovanim momcntirna savijanja nad osloncima (slika 35). b) Slika 33 Ako je llgao prelorna veci od 160°.

ovog 178 Pozitivni proracun srednjim nih ploca 174 mornenti u poljima kontinualnih ploca iii greda ne smeju za uzimanje u biti manji nego sto bi bili da se pretpostavi obostrano puno ukljestenje u poljima. < b1 . 0.. ---- . konstrukcije na stubove. Pri proracunu momenta u polju u krajnjim rasponima ploca iIi greda. uzcti 1I obzir ako nosaci idu same polja manji od dye trecine. zajednako podeljena opterecenja dovoljno je odrediti najvece mornente na ivicama oslonaea (preseeiI i II na sliei 36) i prema njima izvrsiti dimenzionisanje preseka.) sa nagibom 1:l. Grede T preseka su linijski nosaci kod kojih su ploce i grede medusobno kruto povezane i zajednicki sadejstvuju u prijemu statickih uticaja. puno opterecenje svih polja moze se uzet i u proracun sarno ako odnos raspona susednih polja nije manji od dye trecine. sa dejstvom kontinuitet. ukljestenje na krajnjim osloncima moze se uzeti u obzir sarno ako je konstruktivnim merama obezbedeno i racunski dokazano. Ako se ploce iii grede ojacavaju na osloncima vutama. odnosno druge po pravilu . Najmanji razrnaci pravilnika.5.) uzima se sa 177 Optere cenje u srednjoj ravni ploce je lokalno raspodeljeno na povrsini ugaona povrsina opterecenja moze se zameniti krugom iste povrsine je zadovoljen odnos 2/3 b1/b2 < 1. i 138. + 241 '1 • '1. 0. LOKALNA RASPODELA OPTERECENJA Koncentrisana opterecenja koja dejstvuju na ploce. i sl. preko dva 176 b1 --1ff -.1d1 72 73 . '+0. odnosno na rnest. uzirnaju se II proracun.ubove okvirne 175 uk rucene vertikalnim platnima. Ako su rasponi razliciti. GREDE I GREDE T PRESEKA Grede su linijski nosaci proizvoljnog preseka koji su pretezno napregnuti na savijanje. greda i greda T preseka odreduju se za puno optcrccenjc svih polja. momenti savijanja u okvirnim nastaju usled vertikalnih opterecenja na unutrasnjirn stubovima dok ivicne stubove (kruto vezane sa gredama) treba racunati konstrukcije. rebraste tavanice iii tavaniee za supljirn telima rnogu se uzeti 1I proracun kao lokalno ravnomemo podeljena opterecenja na lokalnoj povrsini el . osloncima. Reakcije clemente koje se prenose sa meduspratne zgrade. sit nih rebara. b2· Pravo(slika 37) ako 3.ima sme iznositi vise od 15 em.. 173 2.a. a kroz cvrste slojeve (beton i sl. izmedu sipki armature odreduju se prema clanu 137. + 141 Dejstvo kontinuiteta mora se obavezno polja iii ako je odnos raspona susednih " Slika 37 . pri cemu se mora voditi racuna o kontinuitetu i ukljestenju. odnosno jednostrano puno ukljestenje 1I krajnjim poljima odnosiii greda.~/ -----b. Odredbe za najmanje razrnake ljanja armature prekl apanjern. izmedu sipki armatura Na rnestirna najvecih ukljcstenja.Za ploce igrede u visokogradnji koje su kruto vezane sa svojim osloneima.. • ". " _0. Raspodela opterecenja kroz rastresite slojeve (zastor od tucanika nagibom 2:1. razrnak vaze i na -mestirna nastavmomenata u poljima i na sipki poduzne armature ne U zgradama koje su konstrukcijama koji mogu se zanernariti kao st._ Momenti i transverzalne sile za tavanice od ploca. e2 (slika 37). racunska korisna visina preseka na mestu ojacanja ne sme biti veca nego sto hi bila da je nagib vute1:3 (slika 36).

gde je I/> precnik n ajt. uzengije moraju biti na razmaku od 151/>. Sipke koje se produsuju preko slobodnog oslonca moraju se tako sidriti da bar pocetak kuke pada unutar oslonea za najmanje 3 em. Ako se proracunom dokaZe da je napon prianjanja veci od dopustenog.20%. 181 b. u preseeima u kojima ne postoji gornja arrnat. moze se koristiti izraz: u armiranobetonskom preseku. plocc: nultih t acaka 74 75 .atczuca sila sto pravilnije raspodeli na povijene sipke i uzengije. Za takvo usidrenje otvor kuke (Dr) mora se proracunati (slika 38). gde je I teorijski raspon nosaca. najveci razrnak koso povijene armature iznosi ek 3/4h gde je h . odnosno rastojanja moment. Ako sc u grecli koriste viscsecue uzeugij«. ¢6 rnm. 182 = Po celoj duzini osiguranja grede moraju imati uzengije na razmaku od dye trecine P. siriua gredc. taj procent mora iznositi najmanje 0.179 Sipke gIatke armature (GA) koje su zategnute na krajevima imati kuke. 25 . Pri dvostrukom arrnira. Ako se upotrebi visokovredni celik sa 0"" 2: 400 MPa.25% povrsine pravougaonog preseka greda. moraju Povrsina preseka glavne poduzne armature na mestima najvecih momenata. U seismicki aktivnim podrucjima kod okvirnih sistema poduzna armatura u gredarna .min <IJE = 5. deb ljiua prjt. Za proracun minimalnog procenta arrniranja od marke betona. sirina prit. Dr 2" '11'" ~ Slika 38 +0 b) 10 dc- rasp on obost rauo slobo dno oslonjene grede. postavljaju se zatvorene uzengije s preklopom na dvostruko manjem razmaku od maksimalno potrebnog. Na mestima na kojima ukupne gIavne napone zatezanja preuzima armatura. Il. na dusini nosaca od 0. odnosno 20 em u slucaju daje 'rmax > 'rb. odnosno 30 em kod nosaca gde su najveci r naponi prekoracili granieu 7). 10 o o ~e ~ . 183 Korisna sadejstvujuc.nju preseka. Precnik te armature mora iznositi najmanje 8 mm. broj sipki koje se produzuju preko slobodnog oslonca treba odrediti proracunom.isnuto ploce ked greda T preseka (slika 40).ast.ukupna visina nosaca (slika 39).ur a p ostavlja se dovoljan broj montaznih sipki radi boljeg povezivanja uzengija (slika 39c).anje si pke p oduzue pritisnute armature. !ITi1 I U gredama se moraju najmanje dye sipke glavne armature produsiti pravo preko sIobodnih oslonaca. celom duzinorn iii delimicno.nc povrsine na delu nosaca gde je ploca pritisnuta.1-0"" statick« visine uosaca ali ne vecern od 30 em u slucaju da je % celika date u MPa. u poIjima i na osloncima. Slika 39 c. koja se UZlll1U 11 proracu n pri dimenziollisanju preseka. Za podeljeua opterecenja odreduje se kao manja vrednost dobijena iz tzraz a: 1) 2) gde je: b.e razmak rebara. Precnik uzcugija mora bit. Te sipke moraju imati na krajevima kuke i lezati uz bocne strane preseka grede (sipke A na slici 38). moze da se odredi teorijski iii ispitivanjem. mora iznositi najrnanje 0.kontinualnim nosacima. b b = b + 20d ~ e = b + 0.ojanjc koso povijenih sipki i uzengija odreduje se tako da se kosa z. zavisno 180 Koso povijena armatura mora biti pravilno rasporedena na delu grede na kome treba da se prime glavni naponi zatczanja. na mestu oslonaea postavlja se obostrano tako da se pritisnuta armatura usvaja najmanje kao polovina potrebne zategnute armature.isuut. gde su fk i u" marke betona i granica razvlacenja tazrnaku jedne trccme visine preseka.21.5h. Najveci razmak ove armature iznosi najvise 0. U blizini cvora.. U tom slucaju potrebno je osigurati kraj nosaca pomocu uzengija.i uajmanje 'rmax ~ 'rb odnosno na Na bocnirn stranama greda i greda T preseka cija visina iznosi vise od 50 ern rastojanje poduznih sipki armature moze iznositi najvise 30 cm.

Rebra za ukrucenje moraju biti istog preseka kao i glavno rebro i moraju biti armirana sa po jednom sipkorn u gornjoj i donjoj zoni. 5d.za raspone t.jedno rebro za ukrucenje . Za korisnu sirinu pritisnute ploce moze se za podeljena opterecenja uzeti u proracun rnanja vrednost od U pritisnutoj ploci tavanica iz stava 2. i 2. onda je 4> ~ 4 mm na razmaku od 25 em.avau ica i t. ali ne vise od 12 rn. 0.isuut. 10 I. Tavanice sa supljim telima smeju se izvoditi i bez pritisnute rebrima obez beduje zajednicko dejstvo glavnih rebara. Ako se koristi mrezasta arrnatura (MA). ovog pravilnika. plocorn iIi bez nje. ovog clana 0 pomeranju i u vrt.(slika 41). Tavanice sa supljirn telima. Sll 187 konst. ali ni debljina 1. STUBOVI I ZIDOVI 184 Sitnorebraste tavanice i t avanice sa suplji m telirna vinski razmak rebara ne iz. Ako je odnos debljine ploce i ukupno visine nosaca i 2. konstrukcija izlozeni pretezno pr itisku. proracunavaju se ne ispiti- sledecih 1) 2) (/ = hI + "0 + Sd S.0 + 0. i 186 Slika 40 Sitnorebraste to: Slika 41 tavanice moraju . I If imati dovoljan broj poprecnih rebara za ukrucenje.dva rebra za ukr ucenje . gde debljina ploce na spoju sa nosacem iznosi ploce manja od 8 em. ovog dana. sa odnosom sa odnosom strana strana popo- Debljina pritisnute ploce sitnorebrast. uvek se predvida armatura upravna na pravac rebara. jedan deo sile pritiska moze se preueti na suplja tela.za raspone tavanice vece ad G m.avanica od 3 do 6 m.rukcije kod kojih osomora Stubovi precnog BU elementi konstrukcije jzlozeni pretezno pritisku preseka b ::.za raspone tavanica vece od 9 rn. Zidovi su elernenti precnog preseka b > 5d. 5e l 185 Korisna sadejstvujuca sirina pritisnute ploce. najrnanje 1/10 njegove ukupne visine. SITNOREBRASTE TAVANICE I TAVANICE SA SUPLJIM TELIMA 5. Uzengije u rebrirna tavanica moraju hiti na istom razmaku kao i arrnatur a ploce upravna na rebra i izvode se sa preklopirna koji obez beduju prijern negativnih rnomenata u ploci (slika 42).elima vaze odredbe clana 185. Ako pretpostavke iz stava 2. \. ako je uklonjena svaka mogucnost pomeranja u stranu iii uvrtanja (torzija). Podeona armatura mora biti od najmanje jedne sipke 4> 6 izmedu rebara. 0.om plocorn moraju se proracunavati kao grede sa kosim glavnim osovinama preseka (koso savijanjo ) . odnosi se na nosace T i G preseka. gde je d manja strana stuba. LI'I Slika 42 d. izrazi iz stava ploce. Za sitnorebraste tavanice sa supljirn t. Ako je sadejstvo supljih tela sitnorebraste t avanice dokazano sistematskim vanjima. 77 76 . 0.avanica sa supljim tclima iznositi najmanje 1/10 osovinskog razmaka rcbara.tri rebra za ukrucenje . = b + 1.. ali ne vise od 9 m. . ali lie manje od 4 ern.5e. kod kojih je razmak rebara e ~ 40 em.ih t.isnutorn supljeg tela. Presek armature obe sipke mora biti jednak preseku armature glavnog rebra. uaimajuci u obzir sadejstvo sa prit.anju nisu ispunjene grede sa jednostranorn pr it. . 5e iii . ako se poprecnirn b=bo+12dS. ovog clana zamenjuju se izrazima: manji od 1/10.Ako se pritisnuta ploca nalazi vecim delom sarno sajedne strane grede (nesimetricni T preseei). i to najmanja 4> 6 na 25 em.nosi vise od 75 em. ovog clana. greda se sme racunati kao simetricna greda T preseka.25"3 S.e 6' = hI +&0 +5d S. odredena kao manja vrednost iz izraza datih u stavu 1. 4.

merodavna vitkost. 50 . s tim da se zatvorene uzengije sa zatvaranjern na preklop po kracoj strani na ovoj duzini postavljaju na najvecem razmaku od 7. sa najmanjim precnikorn poduzne armature 5 mm. naponu betona procenat Poduzna armatura centricnog pritisnutog stuba iii zida sracunava minimalnog koeficijenta arrniranja i potrebnog betonskog preseka. odnosno 20 ern.povrsina preseka betoua. Zidovi se mogu armirati i mrezastom armaturom (MA). zidovima i platuima. Slika 44 Ako su prese ci stub ova razudeui. Na ostaloj duz ini postavljaju se norrnalnc uzengije.5 </>. Minimalna debljina zicla mora se povecati od naznacenih vrednosti ako to proracun zida na izvijanje (izbocavanje) zahteva iii ako to proistice iz pravilnog rasporeda armature u preseku iii kvalitetnog ugradivanja betona.mCIXs<lcm I I \ j_lmaxt 188 Precnik zice iii sipke poduzne armature u stubovima iznosi najrnanje 12 mm. U seizrnicki aktivnim podrucjima stubovi Sf' armir aju tako sto se po duzna arrnatura prevodi preko cvorova z a po I m najrnanje (bez nast. ako su zidovi povezani kontinualnim meduspratnim konstrukcijama. Ai . U spiralno armiranim pritisnutim elementima hod spirale ne srne biti veci od jedne pet. odnosno 10 em. Ako nema mesta za usidrenja. na duzini od jedan i po put. iznosi: stu- Slika 43 191 U podrucju stuba u koji se uvoeli sila. ali ne vise od 30 em.iue precnika betonskog jezgra ni veri ad 8 em (slika 43). kao i u podru cju nast. treba izvesti dvojne uzengije u is tom preseku stuba. \[ llm+4oem = : . It f J 192 1: 190 U prit. pri iskoriscenirn naponima u preseku.avljanja na preklop). 78 79 . Minimalna debljina armiranobetonskih zidova iznosi 10 em za zidova Iivene na lieu mesta. hez prekiopa. . 189 Ked preseka kod kojih je stvarni napon jednak dozvoljenom arrnitanja ne sme biti manji od 0. odnosno 10 cm. . a u zidnim nosacima najmanje 8 mm. se kao proizvod Ako najveci racunski napon pritiska ne dostigne dopusteni napon betona.670 Aa . i veze naspramne armature iii dvostruke uzengije. U stubovima pravougaouog prese ka Sit vise ad cetiti sipke armature predvid aju se. Najmanji koeficijent arrnir anja poduzuom armaturom u centricno pritisnutim bovirna. . minimalna debljina zidova povecava se na 12.5 </>.isnutim linijskim elementima.· I 'maxi. pored uzengija. ali ne sme biti manji od 0. rrun u gde je: = Aa Ab 100 = Ai (& Of. da bi se sprecilo lokalno izbocavanje pojedinih sipki armature.3% stvarnog betonskog preseka stuba iii noseceg zida. na najvecern razmaku ad 15 </>. Razrnak poduine armature u stub ovima lie sme iznositi vise oel 4(j CIll (slika 44).6 ni veri od 6.avka po duzne armature.Stubovi dimenzija < 20 em. ~ OJ \ I 0 ·~. ! 0 t. ali ne vise od 15 cm.4 70) ~ 0. uzengija na konkavnoj strani mora se prekinuti i usidriti u stub.a kraca strana stuba.J. minimalni proeent poduine armature u stubu iii zidu moze se smanjiti. "'1 .povrsina preseka poduzne Ab . . Ako ne postoji kontinuitet u meduspratnim konstrukcijama. zidovi debljine < 12 em i spiral no armirani stubovi izraduju se u betonu 1\1B ~ 20. armature. odnosno 8 em za montazne zidove. Razmak tih uzengija iznosi 7. predvidaju se uzengije ciji medusobni razrnak ne sme prelaziti 15struki precnik najt anje sipke poduzne armature ni najmanju dimenziju pritisnutog elementa. odnosno slicuo obez bedenje od lokalnog izvijanja po duzuih sipki armature. postavljaju se zatvorene uzengije na preklop po kracoj strani za prijern poprecnih zatezucih sila.0. Usidrenje se racuna od presek a uzengija i iznosi 25 precnika sipke uzengije.. Precnik spiralno armiranih stubova mora iznositi najmanje 20 em.

nast.6b ". ali u takvom slucaju armatura se rasporeduje .kao ~~ slici 4. ne treba ranim izvoditi. 196 Povrsiua pot. Za zavarene arrnatume mreze ta vreclnost sc moze smanjiti na 0. nast. zavisno od debljine precnika 6. U uglu stuba moze ~~ postavlt~ i po pet sipki. N agib povijanja ne sme biti veci od 1:6. i to za 20 precnika spirale. upotrebljavaju se horizontalna montazna armatura i medusobne veze obeju ravni armature. Pri takvom grupisanju poduine armature. Broj sipki armature okruglim i poligonalnim stubovima. Za ob~cno arrniranje stubova precnik sipki uzengija.Ako na mestima ukrstanja matura.avljanje se mora izvoditi z avanvanjem (slika 46). N astavci u stubovima obavezno se izvode bez kuka. dok druga polovina ide bez nastavka ili sa zavarenim nastavcima. prema slici 48. Broj veza po kvadratnom metru zida ne sme biti manja od 4. a <p 8 mrn . van podrucja za koje je propisano proguscenje uzengija (~ 1 m.1 % betonskog preseka sa svake strane zida .avci sc izvode zavarivanjem. Te veze ne moraju se izvoditi ako precnik poduine armature iznosi najmanje 12 rnm iii ako je zast. Najvece rastojanje horizontalne armature lie sme iznositi vise od 30 em. arrnatura se moze nastavljati povijanjem iz veceg stuba u manji stub u visini tavaniee. 1I 194 197 Ako su preseei stubova u dye susedne et ase razlicitih dimenzija. nastavak se rnoze izvoditi umetanjem narocite armature koja sluzi za povezivanje sipke gornjeg i donjeg stuba (slika 49).ako je precnik glavne armature veci od 20 mm. 193 Aa :~ Slika 48 o . prema sliei 49).~ precnik glavne armature do 20 mrn.alne armature (Aap) sme iznositi najmanje 1/5 povrsine vertikalne armature. tri iii cetiri sipke armature (slika 46a). Slika 46 Kad se izvodi nastavak spirale. radi odr zavanja glavne vertikalne armature u odredenom polozaju . Potrebna povrsina po duzne armature na kraju zida odreduje se statickim proracunom.uvlacenjem du.itni sloj betona najrnanje jednak dvostrukoj debljini sipke po duzne armature iii ako glavna armatura leii unutar podeone armature. Slika 47 80 81 .rcbne horizont. 8 iIi 10 mm. po obimu stubova treba izvrsiti preklapanje od najmanje 30 precnika spirale.> 20. Ugaone sipke po duzne armature na slobodnim ivicarna zida iii platna obezb eduju se uzengijama. Kuke. Q. Ako su razlike u dimenzijama stubova vece. ali ne manje od 0. b.boko u betonsko jezgro sipki glavne armature. krajeva uzengija (slika profila glavne armature 45) nije potrebna staticka arpostavljaju se montazne sipke U opterecenirn zidovima i platnima. iznosi 6 mm ako J. a prccnik sipke ne srue biti manji od 1/4 maksimalnog precnika vertikalne armature. a kr ajeve preklopa treba zavrsiti.075% betonskog preseka. obicno iii spiral no arrni- ne sme biti manji od 6 (slika 47). po pravilu. armatura se moze grupisati u uglovima stubova: ~ to po dve. U seizrnicki aktivnim podrucjima nastavci poduzne armature preklapaju se u zoni gde su zatezanja manja (van plasticnih zglobova). Ako je poduina armatura od sipk i <P ::. prrtom . tj.Minimalne povrsine po duzne armature u seizrnicki aktivnim podrucjirna utvrdene su propisima za izgradnju objekata visokogradnje u seizrnickim podrucjimao 195 Slika 45 Ako su stubovi jako arrnirani. Nastavei preklapanjern po spratu izvode se sarno za polovinu armature stuba.

stubove jednoetasnih konstrukeija koji nose veliko opt. Ako je krak sile manji u odnosu na visinu h .ur a 1I ne sme se obliku zatvorenih (slika 50).P.rebljava se rnarka betona MB ~ 30. b) = 1 1 I X I 1 I 6. ili jednaka tom kraku.erecenje od kranova. Minimalna debljina zidnog nosaca mora se obezbediti ne moze biti manja od 10 em. utieaji mogu se primiti sarno horizontal nom armaturom. Kratki I IL . odnosno koso povijena prekinuti na iviei konzolc iii nosaca. ZIDNI NOSACI momenta kratkim uzengija i transverzalnih elementima sila 200 Zidni nosaci su ravni povriiinski nosaci optereceni u srednjoj ravru cija je visina jednaka iIi veca od polovine raspona za nosace na dva slobodna oslonca. tj. stubove temelja pod masinama i stubove drugih jako napregnutih konstrukcija upot. a) I~I: : za h e l za h)l A-A h Slika 49 198 Za stubove donjih etaza visespratnih gradevina. odnosno koso povijene armature na osnovu teorijskih dokaza i ispitivanja. ar mat. Vertikalna arrnatura izvodi se II 7. 1 IV 199 elementi su elementi konstrukcije cija je visina h veta od kraka dejstva spoljne sile.4 raspona za kontinualne nosace. IIorizontalna. da ne Pri projektovanju i izvodenju kontinualnih dode do nejednakog sleganja oslonaca. ! V r- ~~ Stika 51 Ir//.: Slika 50 Momcnti savijanja i transverzaln« sile koje nastaju u takvirn elementirna prirnaju se sistemom horizontalne.l-t ~¢U/f) u/e Zidni nisaci proracunavaju se kao povrsinski nosaci napregnuti zidnih nosaca u srednjoj ravni. a jednaka iii veca od 0. a ~ h (slika 50). 82 83 . KRATKI ELEMENTI " II Ir .

8. u izrazu. U slucaju da se zidni nosac.2. usvajajuci za Poasonov koeficijent vrednosti izrnedu 0 i 0.a u polju iste trake budu po deseni da zadovoljavaj u uslove ravnoteze. umesto h treba staviti 1 (slika 51). linijski. a 84 85 . oslanja na cvrst oslonac. Sistem horizontalne i vertikalne armature se postavlja na oba lica zida. Glavna poduzna arrnatura iz polja vodi se po citavoj duzini odgovarajuceg raspona i u podrucju krajnjih oslonaca mora se usidriti. Za prenosenje raspodeljenog opterecenja predvidaju se vertikalne uzengije dovoljne duzine i precnika. kao i razlicitog znaka i istog pravca moraju se nalaziti u granicarna koje obezbeduju punu trajnost i funkcionalnost ploca i pod najnepovoljnijim kombinacijama dejstava i opterecenja u eksploataeiji. Ako se sidrenje vrsi pomocu kuka. 1I Ako se opterecenje nalazi na donjoj ivici zidnog nosaca. izvodi u klizucoj iii pokretnoj oplati.10% za RA 400/500 i 0.075% betonskog preseka za MA 500/560. 206 Priblizan proracun ploca koje prenose opt. svoje visine.15 h. po teoriji plasticnosti i po nelinearnoj u plocarna teoriji.125% betonskog preseka za GA 240/360. po visini iii delom kao st. linijski male dehljine iii u pojedinim kod kojih opterecenje tackama. odnosno 0. stub vecih dimenzija i slicno. odredeni po linearnoj tcoriji . a primenjuje se kod zastitnih konstrukcija . mereno od zategnute ivice nosaca u polju.i moze se zasnivati na homogenom betonskom preseku.crcccnje u jednorn [HaVeU iii nalna pravea po metodi traka dopustou je sarno kad su ploce opterecene optcrecenjern. Za proracun se mogu primeniti staticke i kinematicke metode. na jed nu str anu iii na dye suprotne strane.reba predvideti gornje ivice od izbocavanja. t. PLOCE 204 Ploce su ravni povrsinski nosaci ravno na srednju ravan plocc. odnosno tim sistemom i koso polozenom arrnaturom. Proracun uticaja po teoriji el asticnost. mora se predvideti armatura za potpuno osiguranje prenosenja obesenog opterecenja izrnedu mesta delovanja opterecenja i gornjeg dela zidnog nosaca. mogu povecati iIi smanjiti do 25%.201 Armatura zidnih nosaca sastoji se od glavne podusne armature i sistema horizontalne i vertikalne armature. Proracun statickih uticaja po teoriji plasticnosti po pravilu vaai za granicna stanja lorna usled incidentnih dejstava (eksplozije. Za prijem obesenog koncentrisanog opterecenja iii opterecenja koje se na zidni nosac prenosi linijski (poprecnim zidom. Kod kontinualnih ploca mozc se vrsiti ograniceua preraspodela uticaja tako sto se momenti jedne trake. 203 Zone u oblasti oslonca zidnih uosaca. ali ne smeju biti hare oel 0. U blizini oslonca duz ine uzengija se mogu smanjiti. poprecni zidni nosac. Te uzengije obuhvataju glavnu armaturu polja i dopiru do gornje ivice nosaca. Ako se konstrukcija zidnih nosaca upotrebljava se he ton marke ME 2: iii platna 20. u pojedinirn t ackama dejstvuje up- ploce mogu biti oslonjene 202 Razmak okana mreze horizontalne i vertikalne armature ne sme biti veci od dvostruke debljine zida ni veci od 30 em. Odnosi momenata lorna. Za nosace cija je visina h veca od raspona I. koje obuhvataju glavnu armaturu (slika 51).o je poprecni zid. po duznu armaturu radi povecanja Staticki uticaji (momenti savijanja. mora se napona pritisaka u oblastirna zidnog zidnog nosaca na oslonacku konstruk- 205 Naprezanja ploca oslonjenih upravno na pravac raspoua.ako da odgovarajuce sreelnje vrednosti momeuat. U gornjoj sigurnosti ivici zidnog nosaca t. sto zavisi od velicine glavnih napona zatezanja u zidnom nosacu (slika 5130 i 51b). Zidni nosaci proveravaju se na preturanje i na izbocavanje pritisnute zone betona. 0. Sile koje nast aju usled glavnih napona zatezanja primaju se sistemom horizontalne i vertikalne armature.).81 za It > I. udari i dr. treba primenjivati horizontalne kuke (slika 51a). Ploce mogu biti oslonjene Pravougaone (poligonalne) iIi potpuno slobodne. transverzalne sile i reakcije oslonaca) racunaju se po teoriji elasticnosti. podeljena opterecenja. ako ta zona nije posebnirn elementima ukrucena u poprecnom pravcu. dva ortogopodeljenim 207 Ukupna debljina debljina krovnih ploce iznosi uajmanje 7 em za st aticka ploca izuzetno moze biti 5 em. po pravilu. N ajmanja povrsina armature svake rnreze i svakog pravca arrniranja iznosi 0. is tog znaka a raalicitih pravaca. Glavna poduina armatura u polju rasporeduje se po visini zategnute zone preseka na minimalnoj visini do 0. proveriti prijem kosih zatezucih sila i glavnih nosaca preko kojih se prenosi optcrcccnje sa CIJU.sklonista i sl.8 It. koja nastaju obczbeduju se poprecnom (podeonom) armaturom. konstruisu se i izvode tako da se nosac obez bedi od gnjeceuja betona iii otkidanja uglova na oslonackim lezjstirna. pri cernu se vertikalna armatura izvodi u vidu zatvorenih uzengija. odnosno do visine jednake rasponu 1 za It > I. rebrom iIi stubom) na ukupnoj visini iIi na delu visine zielnog nosaca predvida se arrnatur a sposobna za prihvatanje i prenosenje tog opterecenja na zidni nosac.

0. Podeona arrnatura tih ploca ne sme biti manja od 1/5 preseka glavne armature ni rnanja od 0. ~==a=. PLOCE KOJE PRENOSE OPTERECENJE SAMO U JEDNOM PRA VCU 211 Ploce koj~ prenose opterecenje same u jednom pravcu moraju imati u zoni najveceg naprezanja presek armature najmanje 0. s tim sto se oko otvora u ravni ploce dodaje i koso polozena armatura. 0. Ako odstojanje nultih tacaka nije odredeno statickim proracunom.075% za MA. 210 gde je: b2 - sirina rasprostiranja koneentrisanog opterecenja je upravna na pravae glavne armature. Taj razmak ne sme iznositi vise od 30 em na rnestima najvecih naprezanja. koja se sracunava prema sledecern izrazu: b3 213 52).a poduznu arrnaturu . Cist razmak izmedu sipki armature ne sme iznositi manje od 4 em. koja obuhvat. odnosno 1. plocapo 10 em za putnicka Ako se stanje deformaeija ne dokazuje posebno. odnosno rastojanje nultih tacaka momenata. 9. U gornjoj zoni ploce arrnatura se postavlja na najmanji razmak kojim se obezbeduje pravilno razastiranje i ugradivanje betona.ali ne manje od 5 em. a 12 em za teretna vozila. moze se uzeti da to odstojanje iznosi 4/5 raspona. Na mestima na kojima se armatura smanjuje usled smanjenja momenata. gde je d ukupna visina ploce.15% od betonskog preseka za GA. ovog clana primenjuje se i na obezbedenja otvora u ploci. koja se sastoji od najmanje po jednog profila u gornjem i donjem uglu. U tom slucaju momenti nad osloneima pokrivaju se dodavanjern pravih sipki armature (slika 52b). Povijanje potrebne armature nad slobodnim osloncern moze se zameniti arrnaturom koja je prevedena preko oslonca i tako povijena da moze prihvatiti eveutualne negativne momente (slika 52a alternativa). najrnanja debljina ploce koja se racuna u jednom iii dva pravca treba da iznosi 1/35 manjeg raspona. Pri proracunu statickih uticaja u ploci mogu se zanemariti manji otvori. 209 Razmak podeone armature ne sme biti veci od 4 d ako je ploca opterecena podeljenim opterecenjem.Debljina kojima se krecu vozila treba da iznosi najmanje vozila.1% za RA i 0. radi obezbedenja utieaja od skretnih sila oko otvora ploce. razmak sipki armature ne sme iznositi vise od 40 em. Na srcdnjim osloncima ploca moze se.085% za RA i 0. odnosno ne vise od 40 em u podrucjima uz oslonee.075% za MA. izost. Poprecna arrnatura duz slobodne iviee. ovog pravilnika (slika Koneentrisano opterecenje P na ploci koja prenosi opterecenje same u jednom pravcu sme se raspodeliti upravno na pravac glavne armature na sirini b3. moraju prema odredbama clana 149. Sipke donje glavne armature. =b 2 + ~I < Aa - A bo - + 0. imati kuke i duzinu usidrenja. 212 koje se zavrsavaju na slobodnim osloncima.5d za koneentrisana opterecenja. mora se dati poduzna arrnatura iz konstruktivnih razloga. odnosno veci od 3d ako je ploca opterecena koncentrisanim opterecenjem. ako to glavni naponi zatezanja dozvoljavaju. Poduzne sipke uz ivicu debljih polja. rasporeduju se i po visini ploce. 86 87 . zatvorenih uzengija iii armature ploce upravne na slobodnu ivicu ploce (slika 52c). sastoji se od uzengija "ukosnica".651 Duz slobodne ivice ploce bez oslonca. u srednjoj ravni ploce koja An &0 - odnos povrsina preseka podeone armature i glavne armature. odnosno odstojanja nultih tacaka momenata kod kontinualnih iii ukljestenih ploca. pored potrebne armature za momente savijanja.1% od betonskog preseka za GA. 208 Razmaei izmedu sipki glavne armature u zonama najvecih naprezanja ne smeju biti veci od 2d za jednako podeljena opterecenja. gde je d ukupna visina ploce. niti vera od 20 em. Na krajevima sipki treba izraditi kuke. l~ ~ :==:I I ~! =tJ~1 1 ~i bl Slika 52 ~ cl f"31 alternativa Debljina ploca po kojima se same povremeno hod a (radi cescenja i opravki) iznosi 1/40 manjeg raspona. Na krajnjim slobodnim osloncima ploca treba poviti jednu trecinu do jednu polovinu glavne armature i prevesti je preko oslonea u gornju zonu. najmanje Stay 1.aviti povijanje armature iz polja.

armiraju se.ubova. 88 89 . odnosno grednom nosacu . po pravilu.se pren~a odgovarajucim momentima. 9D. a za visinu se uzima debljina ploce . I ~ 111 Aao II < Ly .31min. Za druge vrste podeljenih . 217 • V1Aax Ily "41. PLOCE KOJE PRENOSE OPTERECENJE ORTOGONALNAPRAVCA U DVA Ploca ciji je odnos strana naleganja 0.0 racunaju se kao ploce koje prenose opterecenja u dva ortogonalna pravca. 12. KRUZNE PLOCE 219 Pecurkaste ploce sa pravougaonirn rasporedom stubova.10% za RA i 0. za svaki pravac.proracun statickih uticaja pri prirneni pribliznog postupka mora se sprovesti pornocu metode zamenjujucih okvira.Jly S 1. odnosno grednog nosaca na pojedine delove (trake) ploce racuna se po teoriji ploca. gde je fmin kraci osovinski razrnak st. uzirna se. Armature ploce koja prenosi opterecenje u dva ortogonalna pravca racuna . Pri odredivanju statickih uticaja u zamenjujucem kontinualuom okviru.5 S 2. Kruta veza izmedu rigle i stubova prirnenice se i onda kad krutost stubova nije mala 11 odnosu na krutost rigle.10. Za sirinu rigle okvira. RaspodeJa statickih uticaja sa zamenjujuceg kontinualnog okvira. 215 Za ploce koje prenose opterecenje u dva ortogonalna pravca mo~a se prcdvideti dodatna armatura za prijern momenata uvijanja.i polo_v. bez obzira na velicinu kapitela. Slika 54 Ivicni pojasevi ploce koja prenosi opterecenjc u dva ortogonalna ~r~vca za Jednako podeljena opterecenja mogu se armirat.075% za MA. ako odnos IElly medusobno upravnih osovinskih razmaka stubova zadovoljava uslov 0. 216 .:1 '/4 II :1 :~ 1 I ~I ~ I : I 1>I~ I I: Ly Slika 53 Armatura - 1 -1 : kruznih ploca u sredini ploce izvodi se na nacin prikazan na slici 54. odnosno radijalnih momenata savijanja. odnosno za sirinu grednog nosaca uzirna se osovinski razrnak stub ova odgovarajuceg pravca. odnosno mora. Sirina tih pOJ~e:a ~~dnaka JC cetvrtini manjeg raspona place [slika 53). odnosno za pnjem momenata usled dejstva nepredvidenih ukljestenja. pri ce:mu se za proracun i raspored armature u ploci uzima cia je stranica kvadratne ploee a ~ 0. I. 214 i! s Kruzne ploce manjeg raspona moraju se proracunavati i armirati kao kvadratne ploce koje prenose opterecenja u dva pravca.Ill koncentrisanih opterecenja raspored armature treba izvrsiti prema proracunskim momentima savijanja. U proracunu se rnoze usvojiti da je Poasonov koeficijent v = o. ali u zonama uajvecih naprez anja ne sme biti manja od 0.33. 11. i ako je nagib konusa iii piramide upisanih u kapitel 11 odnosu na ravan ploce yeti iii jednak 1:11. Ako je precnik (strana) kapitela na spoju sa plocom veci od 0. ukupno odgovarajuce opterecenje.75 $ {. armatu~e jednog pravca koja je potrebua u sredini place. prstenastom i radijalnom armaturam za prijem tangencijalnih. prosto oslonjene i ukljestene. vodeci racuna i 0 najnepovoljnijem polozaju pokretnog (korisnog) opterecenja. I-- Kruzne ploce. PECURKASTE PLOCE 218 Pecurkaste ploce su ploce koje se neposredno oslanjaju na stubove sa ojacanom glavom stub a (kapitelom) iii bez ojacanja glave stuba i koje su sa stubovima kruto iii zglobno povezane. se uzeti 11 ob'zir kruta veza izrnedu rigle i stubova (slika 55). pomocu metode zamenjujucih kontinualnih okvira (kruta veza izmedu ploce i stubova] iIi pomocu metode zamenjujudih kontinualnih grednih nosaca (zglobna veza izmedu ploce i stubova). gde je D precnik krusne ploce. i jednakopodeljenim opterecenjem mogu se proracunavati priblisnim postupkom.i~om ~dgov~raJuce.

bez povijanja.i racuna 0 uticaju otvora u ploci koji ':0:.nax.srednja (prosecna) st aticka (korisna) visina pravca armature u kriticnom preseku.5 Iy. Odredbe clana 212.5 I". u racun uvodi zamenjujuci krusni stub precnika d. onda se. 7r - ploca za unutrasnji h.5 puta veca od krace strane. ovog pravilnika i najmanji procent armiranja pecurkastih Kod ploca koje se neposredno oslanjaju na stubove bez kapitela i kod ploca opterecenih koncentrisanim opterecenjern mora se ploca u kriticnom preseku obezbediti od probijanja. kruznog oblika i da se nalazi na udaljenosti h. posebna poprecna arrnatura . se na razrnak duz raspona sipki armature Za obim kriticnog preseka stuba na ivici ploce uzima se 60%. (slika 56).5 lx. ovog clana. i 214.icaj nesimct. .inualnih grednih nosaca. primenjuju ploca. u osnovi . II racun se sme uvesti cia je duza strana najvise 1.l . 13Vbd.2 -'V) I Ta rnje potrebna transverzalnc Slika 56 Ako se napon se prema izrazu posebna racunska sile T. a kod stuba u uglu ploce 30% od obima Okp kriticnog preseka ploce za unutrasnji stub. pri dimenzionisanju preseka ploce u oblasti kapitela prema momentima savijanja sme se u racun uvesti sarno ona staticka visina koja odgovara nagibu 1:3. Uticaj ekscentricnog oslanjanja ploce na velicinu napona smicanja na rncstu ivicnih i ugaonih oslonaca (stubova) usled dejstva opterecenja upravnog na plocu ne mora se posebno odredivati ako se napon srnicanja T. smatra se i svaki krajnji stub cija je osa udaljena odivice ploce uajrnanje za 0.ava 4./2 od ivice kruznog stuba precnika d. Ut. ploce za elva usvo- Ako kapitel ima nagib > 1:3 (slika 55b). odnosno I".. . U zima se da je kriticni presek. Najmanje 50% armature iz polja mora se voditi pravo. Aka je odstojanje ose stubova od ivice ploce manjs ad 0. =-_0 1. Tb mora se dati za prihvatanje zatezucih sila usled dejstva transverzalne sile Tmax. smicanja T arrnatura za prijern zatezucih sila us led dejstva ualazi u granici u kriticnom izracunava 3'1 Ta 2 < T :::: 12 .odnosno 0. I l=ths odreden prema clanu 220. obim krit. t najveca transverzalna cionim opterecenj ima.i-i cnog naprezanja ploce usled savijanja u oblasti oko unutrasnjih stubova (eksce ntricno oslanjanje ploce na stubove) moze se zanemariti pri opterecenju koje deluje upravuo n a plocu. Pri proracunu napona smicanja se nalazi u blizini oslonca T treba vodit. Okp = dkp . Unutrasnjim stubom.pona smicanja T. proracun se sprovodi pomocu gde je: Tmax - a) t=_> ai' bJ I"". za obim kriticnog preseka moze se uzeti meduvrednost kao linearna interpolacija vrednosti kriticnog oblika za unutrasnji i ivicni stub.odnosno 0. r asporedena prema slici 56b. poveca za na. 90 91 .icnog jena kruznog sila u kriticnom preseka preseku pri eksploatastub. 0) \ ~dkP"'ds+hs L b) h. izracunat prerna izrazu u ovom clanu. ovog pravi]- I ds 1 lh~2 preseku I 1" <3 - .~l Napon smicanje T !'I • I 'I TC!· prese~ 1 nl 221 Ako u kriticnoru nika. pri odredivanju na.5 puta od krace strane.5 (c. Ako je duza strana pravougaonika veta za vise od 1.jmanje 40%. zadovoljava preseku uslov napon srnicanja T.Ako nisu ispuujeui uslovi iz st. u srnislu ovog pravilnika. metocle zamenjujucih kont. 220 Ako poprecni presek oslonca (stuba) ima oblik pravougaonika cije su strane bid.

Armaturu treba postaviti u srednjoj povrsini ljuske u oblasti 93 . mose biti i ispod i iznad naznacenih granica.4 224 Za odredivanje proracuna moze se uzeti elasticno Il"o velicine uticaja u presecima i deformacijskih velicina. a koeficijent Il"a iznosi: Qo Qo Slika 57 Poliedarski povrsinski nosaci su prostorni medusobno kruto povezanih ploca. koja se unosi u izraze za 11 12 mora = 1. promena temperature.4 I. 226 U ivicnirn elementima Ijuski koji su pretezno odreduje na nacin predviden za grede. U ostalim podrucjirna. povrsinski nosaci sastavljeni od ravnih 1. Dimenzije i oblik kapitela mogu biti proizvoljni. lzraeunava se A ak Ad. Strana (precnik) preseka stuba ne sme biti manja od 1/20 odgovarajueeg manjeg razmaka stubova. koja ~ postavlja PO~ ~glom lZ izraaa uv/I. usled skupljanja i tecenja betona.ugiba. niti manja od 30 cm. ovog clana mose se primeniti i uprosceni nacin proracuna prema teoriji membrana. ispituje se na deformisanom sistemu. 92 Armatura Ijuski i .3 = 1. niti manja od 1/15 spratne visine. kao i usled mogucih odstupanja projektovane krivine pri izvodenju. armiranja 0. LJUSKE I POLIEDARSKI POVRSINSKI NOSA~I 223 Ljuske su jednostruko iii dvostruko zakrivljeni povrsinski nosaci male debljine sa ivicnim ukrucenjirna iii bez ivi~nih ukrucenja. odnosno sigurnost na 10m.SO _ 1· 35Tmax · .75Tmax - :5 90° u odnosu na srednju ravan ploce [slika 56b). Srednja vrednost procenta zadovoljavati uslove. usled rnogucih uticaja (opterecenja. sracunata janja. spustanja oslonca). 225 Pri dimenzionisanju nosaca ljuske proracunavaju se zatezuci naponi u betonu koji.0..5% :5 JJ :5 25 ·/u/u" :5 1. napregnuti na savijanje. armatura se 13.0 zaGA240j360. Debljina pecurkaste ploce ne sme biti manja od 1/35 veceg odstojanja susednih stubova ako se ne dokazuje stanje deformacija . krutosti.4/" i 0.poliedarskih povrsinskih nosaca u jako napregnutim podrucjima treba sto bolje da sledi trajektorije napona zatezanja. Ljuske se mogu racunati i po teoriji loma (teorija plasticnosti) kad se dokazuje sarno kapacitet nosivosti. Potrebna 450 :5 Il" povrsina preseka poprecne armature . Minimalna debljina 222 Za konstrukcije i elemente iz dana 223.5%. Moguce bez obzira na to sto njegova stvarna vrednost. zanemarenja sekundarnih napona i sekundarnih deforrnacija. 1-'. Stabilnost ljuski i poliedarskih nosaca. ovog praviluika mora se proveriti izbocavanje koje nastaje usled elasticnih deformacija i promene oblika. vodeci racuna 0 ivicnim smetnjama.faza 1.4Iy. skupljanja i tecenja betona. Koeficijenti 11 i 12 odreduju se iz izraza c 1"a d i "TO date su u funkciji marke betona gde je I-' srednja vrednost procenta arrniranja preseka ploce gornjom (negativnom) armaturom iz dva upravna pravca na sirini oslonacke trake 0. zaMA500j560. kao osnova ponasanje konst.Nije dopusteno stanje pri kome je 1" > 121". pecurkastih ploca ne sme biti manja od 15 em.· Granice dopustenih glavnih napona zatezanja u tabeli 21. nast aju od opterecenja u srednjoj povrsini Ijuske iii poliedarskog povrsinskog nosaca usled dejstva normalnih sila. zavisno od oblika.rukcija . smicucih sila i eventualnih momenata savijanja. zaRA400j500. u" odstupanja pri izvodenju projektovane krivine treba proceniti i uneti u proracun. Pri tome je I razmak stubova u posmatranom praveu. nisu potrebni staticka provera i osiguranje od prebijanja armaturom preseka ploce van kapitela. Ako strana [precnik] c kapitela na spoju sa plocom iznosi bar 0. pod pretpostavkom pUllog sadejstva betona u zategnutoj zoni. prema momentima savi- Za odredivanje velicine uticaja lZ stava·l. armiranje prerna trajektorijama naponazatez anja moze se zameniti mrezom odgovarajuceg oblika.

JU.a ad betona i armiranog betona mora se izraditi projekt betona.i u rasutom stanju moraju se transportovati sredstvima koja se hermetifki zatvaraju.u deponovanje agregata istih nazivnih f kci zhCltog porekla I separaeija.' .do uredaja za dozira..050. .M1.reba da ima najmenje onaj kvalitet koji ima bet. . 1. petlje na tim uzadima i drugi elementi sistema za dizanje elemenata moraju se proracunavati na mogucnost stoproeentnog povecanja tesine betonskog elementa koji se diie.u konstrukcije i projektu betona. za slozene konstrukeije i elernente od b _ tona I ~~mllranog betona. om za 0 vo N~~~dopusteno na istorn mest. arrnatura treba da sledi zone 232 Betonski radovi se izvode prerna projekt. ro jenja zrna. gradnju prisemnih zgrada. a Deponij a frakei: t . najmanje marke MB usidrenja i drugi moraju biti prikazani na detaljnim . BEl'ONSKI POGONI 233 Za proizvodnju betona ka!egorije B.program kon~~'ole betona.be~ona ne izradllje se za individualnu sup a I slicnih objekata. betonske masavine . uslove 234 mestu 230 Montaini armiranobetouski elementi moraju hiti tako uskladisteni. i ispitivanje betonske me' savine I . Ako se za arrniranje upotrebi glatki celik precnika sipke 10 rnm. kolicine i tclmicke uslove za projektovane klase betona. . uklapanja. i podupiranja montasnih arrni- Transport. ' . a ra- VII IZVOOENJE BETONSKIH RADOVA 231 bvodac konstrukeija i elemenata od betona i arrniranog betona mora voditi dokumentaciju prema OVoOlpravilniku.ja agrega a smesta se na podlogu sa dovoljnirn nagib dd njavanje. . . kuke se ne moraju izvoditi pod uslovom da se predvidi dovoljna duzina usidrenja iii preklapanja armature. koji sadrzi: . polosaj i orijentacija u konstrukeiji. . . a ne rnoze iznositi ni vise od 20 em.. i opremu. transportovani i postavljeni da se spreci njihovo prekomerno naprezanje iii ostecenje. na nacin odreden u detaljnim crteiima.membranskog stanja. Pr~ poc~t.plan betoniranja. e- 228 Uzad za dizanje. agreg~ta obuhva. baraka. Projektom montase odreduje se nacin povezivanja ranobetonskih elemenata u toku montaie.plan ~ont~ze elemenata. ra cija. tako da je cement zaSticen od vlasenja i drugih stetnih uticeja za v~me transporta. :roje~t . . kojom dokazuje kvalitet rnaterijala i izvodenja radova. a u oblasti ivicnih porernecaja zatezanja od momenata i normal nih sila. crtezinla u projektu. kao i projekt opla~e za specija ne vrste oplata. k '" .II koriste se ured . MONTAZNI ARMIRANOBETONSKI ELEMENTI transporta i ugradivanja 227 Montaini arrniranobetonski elementi izraduju se od betona.sastav betonskih mesaviua. od uskladistenja proizvodnjs.~a sve radne operacije. aJI Ojl IspunjavaJu rene propisom 0 Jugoslovenskom stalldardu JUS U. 14. 235 Cement.. utv d '.on elemenata koji se medusobno spajaju. uzoraka 20.ava i da ne dode do d bli . uzirnanj« tona po partl]ama. Svi detalji spojeva. . projek t skele. transportujll se odvojeno i skladiste tako da se ne zaprljaj d ostanu nepromenjenog granulometrijskog sast.nacin organizaeiju Razmak sipki armature u ljuskarna i poliedarskirn povrsinskim nosacirna ne sme preiaziti dvostruku debljinu ljuske.b . 229 Beton za zalivanje spojeva monteznih armiranobetonskih elemenata t.nje i mesanje betona. a re ata gg na Frakeije agregata. ako nije dat u projektu konstrukcije.ka iz:odenja konstrukcije i elcmenat.program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. kao i drugu dokumentaciju predvidenu projektorn. 96 . Na svakom momainom armiranobetonskom elementu moraju biti oznaceni gornja strana elementa.nacin negovanja ugrac1enog betona.

241 Betoniranje .Ml.Cement u vrecama transportuje se u pokrivenim transportnim sredstvima. bez ostecenja betona. Ako je takva oplata iii dec opiate bez uticaja na nosivost konstrukcije. ovog pravilnika. ranja. prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U .028.. slozene objekte nadvisenje skele odreduje se proracunorn. posebno. odnosno da njihovo mesanje nema stetuih uticaja na svojstva i ujednacenost proizvedcnog betona. opiate i armature. Cement se cuva.datumu pakovanja. odnosno firmi.avati.034 i uskladisteni prerna uputstvu proizvodaca. 243 Nadvisenja skele i opiate odreduju se zavisno od objekta i njegove namene i estetskog izgleda. Za proizvodnju temperiranih betona betonski pogon mora biti opremljen na tehnoloski odgovarajudi nacin. 246 Homogenost betonske mesavine doka. 244 Skele i oplate moraju biti tako izvedene da odgovaraju nacinu ugradivanja. U slucaju kad oplata i delovi oplate ostaju ugradeni u konstrukciju. Ako sredstva za ucvrscivanje opiate prolaze kroz beton. ne smeju stetno delovati na beton.. Vrece 2.i take konstruisane i izvedene cia. 238 0 jugoalovenskom stanII Podaci 0 projektovanim kolicinama sastojaka koji se doziraju na mesalici rnoraju betonskom pogonu biti istaknuti na vidnorn rnestu. .poreklu. ako prethodnirn ispitivanjem nije utvrdeno da u pogledu kvaliteta odgovara propisanirn uslovima. prerna projektu betona. treba proveriti njihovu trajnost ako je oplata sastavni dec konstrukcije iii njenog elementa. . 3. mogu preuzeti opterecenja i uticajekoji nastaju u toku izvodenja radova. negovanja i terrnicke obrade betona. a za vreme upotrebe hornogenost dodataka mora se stalno odri. ORGANIZACIJAI RADOVA PROJEKTI ZA IZVODENJE BETONSKIH podacima 0: 240 znaku proizvoOrganisacija. Oplatu treba tako izvesti da je moguce Iako skidanje.Za specijalne i. SKELE I OPLATE Skele i opiate moraju bit.050. bez stetnih sleganja i deforrnacija. U istom silosu smeju se uskladist. ne sme delovati na promenu boje povrsine vidnog betona i na vezu izmedu armature i betona. . moze poceti po pregledu podloge. i upotrebljava se za spravljanje betona prema redosledu prijema na gradilistu. i ne sme sterno delovati na materijale koji se naknadno nanose na beton. 96 97 . Ne sme se upotreblja.iti cementi isle vrste i klase iz iste fabrike cementa. 247 Unutrasnje sredstvom. stranice opiate moraju bib ciste i. 237 245 standardu Oplata mora biti takva da za vreme betonir'anja ne bude gubitaka sastojaka betona.zuje se prema porpisu dardu JUS U . oprema i projekti za izvodenje betonskih radova na gradilistu moraju biti uskladeni sa projektom konstrukcije i projektom betona. po vrstama. 239 Prernaz opiate ne sme biti stetan za beton. Dodatke betonu sklone sedimentaciji iii segregaciji treba pre upotrebe homogenizovati. skela. odnosno nazivu i sedistu iii registrovanom daca.Ml. kolicini. Svaka posiljka cementa treba biti suabdevena .datumu isporuke. narocito. vibri- Dodaci betona moraju biti oznaceni prema propisu 0 jugoslovenskom JUS U .Ml. i osigurati tacnost predvidenu projektom konstrukcije .vati cement koji je na gradilistu uskladisten duze od tri meseca. prernazane zastitnirn Betonski pogon mora posedovati izvestaj 0 podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izveStaj 0 jednornesecnom ispitivanju uredaja za dosiranje. prema potrebi. treba proveriti da njen uticaj na konstrukciju nije stet an. 242 236 Cement na gradilistu treba cuvati na nacin i pod slovima koji ne uticu nepovoljno na njegov kvalitet. a prema clanu 268. . sto se dokazuje uporednim ispitivanjima.vrsti i klasi cementa. Cementi istevrste i klase razlicitih proizvodaca smeju se uskladistiti u istom silosu sarno ako se perthodno dokaze da su medusobno kompatibilni. treba utovarivati i istovarivati tako da je iskljucena mogucnost vlazenja.

betona treba proveriti dimenzije skele i opiate i kvalitet 256 cvrsto 4. betona ne sme biti manja od: _ 30% propisane marke betona kod stub ova.K6. Zavarivanje gorionikom i kovanjern je zabranjeno. poSto se pretho dnim ispitivanjern proveri zavarljivost armature i celicnih elemenata. se _ 70% propisane marke betona kod ploea i donjih de lava opiate greda. 254 249 255 Za nosive clemente. isravnavajuci sloj betona. i slicnog. moze smanjiti adheziju. Sipke armature mogu se zavari vati ako su savarljive.). Nosivost zavarenih sipki dokazuje se ispitivanjern prema jugoslovenskom standardu JUS C. Armaturu betoniranja koja je uprljana betonom. proracun. bez potresa i udara. Pre pocetka betoniranja voljava. debljine Pri ugradivanju pocinkovanih celicnih elemenata ne srne doci do kootakta tih elemenata sa armaturom.nastavljanja armature ozuacavaju se u planovima armature.Nosivost i deformabiluost sp ojnica za mehanicko nastavljanje proveravaju se prethodnim ispitivanjem. Kad tehnologija gradenja zahteva podupiranje konstrukeije i posle skidanja opiate. . opiate. . raspored i nacin po dupiranja moraju se predvideti projektorn betona. Transport i usklaclistenje prefabrikovanih arrnaturnih sklopova i mreza treba obaviti tako da se pored navedenog izbegnu deforrnacije i nedopustena razmieanja sipki armature. .K6. Speeijalni nacini ugradivanja i specijalni betoni mogu zahtevati posebne uslove za oplatu (podvodni beton.020. II pogledu: 258 259 251 mora se sapisnicki utvrditi da Ii montirana armatura zado- Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nacin odreden projektorn konarmatura se mora ocistiti od prljavstine. masnoca. Udaljenost vara od pocetka krivine mora iznositi najmanje 10 <p. " . zidova i vertikalnih delova oplate greda.da. cvrstoca hetona mora da odgovara uslovirna za marku betona odredenu projektom konstrukcije. predvida se. kao i do gubitka oznaka i smanjenja preseka zbog korozije.ARMATURA Radi osiguranja projektovanog polozaja u toku ugradivanja betona.248 Oplata seskida po fazama. izvodenje i kontrola takvih varova izvode se u skladu s propisima 0 zavarivanju. potrebno je pre ocistiti. pumpani beton i 81. 253 Provera zavarljivosti vrsi se zatezanjem i savijanjern epruveta zavarenih spojeva. . se postavlja tako da posle njenog opt. Pre postavljanja. ka. za vreme skidanja opiate cvrstoea. kod kojih je slobodna dufina veca od I) Ill.mehanickih karakteristika: kon. 252 z"va1'ivanje nosive armature obavlja se u armirackcm pegcnu. armatura vezuje potrebnim brojem granicuika i po dmetaca odgovarajuceg tipa. Ako je betonski element za vreme skidanja oplate optereeen. Kad su armaturne sipke zavarene ua druge celicne elemente. Duzina i polozaj nastavka arrnaturnih sipki s preklapanjem odreduje se projektom konstrukeije . broja sipki i geometrije ugradene armature predvidene projektom strukeije. eementnim rnalterom i alieno. Ijuski korozije stzukcije.020. graniee rasvlacenja i granice kidanja. radionici iii na gra- diUAtu. postavlja na tlo. gde je I·· raspon elementa. Ako se armatura najmanje 5 em.erecenja ostane nadvisenje velicine 1/1000. Mesta . prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS C. beton dovoljno ocvrsne. Nastavljanje arrnatumih sipki zavarivanjem dopusteno je same na pravirn delovima.precnika. Ako projektom konstrukeije nije drukeije odredeno. Pre pocetka ugradivanja njihove izrade. 250 257 Prilikom trausporta i uskladistenja celika ne sme doci do mehanickih ostecenja.ucvrscenja armature u oplati. lomova na mestu zavativanja i prljavstine koja.

Ako projektom betona nije drugacije odredeno. ako msu preduzete potrebne mere z a sprecavanje segregacije betona. 268 262 Beton se mora transportovat.ratura.vibracija koje mogu promeniti unutrasnju strukturu i prionljivost betona i armature. narocito pri viseciklusnorn smrzavanju i odmrzavanju. odnosno elementa. povecavati vodopropusnost betona i koroziju celika u betonu. 100 101 . Ugradivanje hetona u vise slojeva izvodi se tako sto se gornji sloj vibrira. 260 Beton Be posle ugradivanja mora zaiitititi da hi se osigurala zadovoljavajuca hidratacija na njegovoj povrsini i izbegla ostecenja zbog ranog i brzog skupljanja. 270 Beton se ugraduje mehanicki. Cement sa dodatkom pucolana po pravilu se ne koristi. Svezem betonu ne sme se naknadno dodavati voda. a beton koji ce istovremeno biti izlozen i delovanju soli za odmrzavenje mora imati i zahtevanu otpornost na mraz i soli za odmrzavanje.prebrzog isusivanja. Bet. 269 263 264 265 Agregat mora biti otporan na mraz. negovanje betona mora trajati najmanje sedam dana iii ne manje od vremena koje je potrebno da bet on postigne 60% od predvidene marke betona. Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtevane cvrstoce. a donji delom revibrir a. Razastiranje betona vibratorom U oplati nije dopusteno. osim ako je tecne (zitke) konzistencije. U pogonima u kojima Be predvida proizvodnja i ugradivanje betona pri spoljnim temperaturama nisim +5°C. i da ukloni he ton da bi se dobila povrsina pogodna za nastavljanje pri daljem ugradivanju betona. Najvisa temperatura svezeg betona koji se ne ugraduje posebnim post upcirna predvidenim za temperirane betone ne sme biti visa od +30°C. Naredni sloj mora se ugraditi za vreme koje osigurava spajanje betona s prethodnim slojem. kao i drugih mehanickih ostecenja u vreme vesivanja i pocetnog ocvrscavanja.5. Agregat ne sme sadrsati organske primese koje usporavaju hidrataciju cementa. Upotreba smrznutog agregata nije dopustena. Za betoniranje u posebnim uslovima rnoraju se osigurati posebne mere zastite betona. Ako je srednja duevna temperatura vazduha niza od +5°C iii visa od +30°C. 7.i i ubacivati u oplatu na nacin i pod uslovirna koji sprecavaju segregaciju betona. promene u sastavu i svojstvima betona. PROIZVODNJA I UGRADIVANJE BETONA 11POSEBNIM USLOVIMA Ugra. .visokih i niskih tempe. Beton koji ce u eksploataciji biti izloten smrzavanju mora pre prvog smrzavanja imati zahtevanu CVfstocU. Ako prekid ugradivanja nije izveden na nacin predviden u projektu. U konstrukciju se mora ugradivati beton takve konzistencije da se moze kvalitetno ugraditi i zbijati predvidenim mehanickim sredstvima za ugradivanje.brze izmene toplote izmedu betona i vazduha. beton mora biti zasticen od: 273 . Delovanje dodatka na beton treba proveravati na ternperaturi +5°C i +20°C. Visina slobodnog pada bet on a ne sme biti veca od 1. sa predvidenorn i dvostrukom kolieinom doziranja. Najveca udaljenost mesta ugradivanja od mesta konacnog polozaja u zbijenorn stanju ne sme biti veca od 1. .divanje betona u kalupe iii oplatu pri spoljnim ternper aturama nizim od +5°C iii visim od +30°C srnatra se betoniranjem u posebnirn uslovima. Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktivnim cernentima s nizom standardnom konzistencijorn i brsirn oslobadanjern hidratacione toplote. 267 261 Pocetna temperatura svezeg betona u fazi ugradivanja ne sme biti niza od +5°C.on se unosi u slojevirna ne visim od 70 ern. .5 rn. pre prvih mrazeva treba osposobiti i proveriti opremu koja ce Be koristiti za proizvodnju i ugradivanje betona pri niskim ternperaturama. potrebno je preduzeti posebne mere za norrnalno ocvrscavanje betona odredene ovim pravilnikom. Dodaci ne smeju usporavati proces hidratacije na niskim temperaturama. izvodac radova mora da oCisti povrsinu betona ana mestu prekida a po potrehi.5 m. Ako se ugradivanje betona prekida zbog nepredvidenih prilika. moraju se preduzeti mere da takav prekid ugradivanja betona ne utice stet no na nosivost i ostala svojstva konstrukcije. NEGOVANJE UGRADENOG BETONA 266 Neposredno posle betouirauja. • padavina i tekuee vode. 271 272 6. UGRADIVANJE BETONA Beton se ugraduje pl'ema projektu betona.

Probnorn opterecenju konstrukcije mose se pristupiti posto se pribave dokazi 0 kvalitetu ugradenih komponenata betona. dinamicko opterecenje).l 102 . 0 elemenata izjugoslovenskom _ misljenje 0 kvalitetu ugradenog betona. U protivnom. 275 koje se prvi put izvode novim tehnoloskim Pri betoniranju na visokirn prema prethodno utvrdenom temperaturama pocetnu obradljiyost treba odrediti gubitku obradljivosti prilikom transporta i gradnje. preduzimaju se mere z a hladenje komponenata betona iIi hladenje betona u samom elementu. . ne sme doci do naglog hladenja betona. Ako se koriste usporivaci vezivanja i dodaei za povecanje obradivosti.E3.M1.sve ostale konstrukcije za koje je to predvideno projektom. Posle izvrsenja sanadje.U U projektu kOl\8trukcije i ako se kvalitet betona ne moie dowati u smislu odredabe. • konstrukcije Kad se u vrlo hladne dane skida oplata iii uklanja toplotna zastita. .iti. standardu JUS U.046.nibine n~ spMtskim sra.050. Utvrdivanje nosivosti prefabrikovanih montaznlh armiranobetonskih Iosenih savija. silose. Polosa] i velicina opterecenja pri probnorn opterecenju odreduju se projektom konstrukcije. I to: XNAKNADNODO~VANJEKVAUTETAUGRABENOG BETONA Naknadno dokazivanje kva. koje se daje na osnovu vizuelnog pregleda konstrukeije. ialosenih preteino savijanju. • dalekovodne stubove sistema koji se prvi put primenjuju. obaveeno Be ponavlja probno opteredenje. .. 276 Cement i ostali sastojei betona koji se ugraduje u masivne elemente moraju biti takvi cia temperatura ugradenog betona ni u korn slucaju ne bude visa od +65°C.prema propisu o jngoslovenskom standardu JUS U.274 . iii arrniranog betona iii montainih arrniranobetonskih elemenata prema odgovarajucern propisu 0 jugoslovenskim standardima. basene. pa se spoljue povrsine betona rnoraju zastit. njihovo delovanje treba prethodno dokazati na uzorcima sa odabranim eementom i ocekivanom temperaturom betona.liteta ugradenog betona sprovcdi se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U. se sigurnost i Ispitivanje konstruktivnih elemenata do lorna.dQvillE\ma i tfibine u dvoranama. Takva ispitivanja sprovode se na prototipovima. konstru CIJe. 284 . a probno opterecenje konstrukeija u visokogradnji .rezetvoare. .048 ako je kvalitet betona podbacio U odnosu ne.kranske staze aa kranove nosiveeti veee od 5 t. koja obuhvata: dokumentaciju 0 2S1 preuz irnanju betona po partijarna. . kvalitet zahtev8.M 1. Na osnovu trajnost zavrsne oceue kvaliteta betona u konstrukciji dokazuje konstrukcije iii se traii naknadni dokaz kvaliteta batona. Nacin opterecenja. . odgovara naeinu optereeenja u eksploataciji (staticko opterecenje. iii modelima pre pocetka serijske izrade konstruktivnih elemenata. 279 Probno opterecenje mostova sprovodi se prema propisu 0 jugoelovenakom standardu JUS U.. ako se oni izvode novim tehnoloikim postupeima ili u serijama vecim od 500 komada.Ml. Ako su rezultati ptobnog opterecenja negativni. obavezno je i Za konstruktivne elemente. .mostove raspona veceg od 15 m.II mora se dati zavrsna oeena kvaliteta betona. po pravilu.047.krovne konstrukcije raspona veceg od 30 m. 282 283 IX PROBNO OPTERECENJE 278 Ispitivanje probnim opterecenjem vrsi se za armiranobetonske kcii . od prefabrikovanih montaznih elemenata koji postupcima. ovog pravltntke.nju ispitivanjem do loma sprovodi se prema propisu VIII ZAVRSNA OCENA KVALITETA BETONA U KONSTRUKCIJI 280 277 Za beton kategorije B.sisteme meduspratnih konstrukeija Se prvi put primenjuju. t:bog malog brojl\ uzoraka. obavezna je sanacija konstrukcije. pregleda dokumentaeije 0 gradenju i verifikacije rezultata IZ evidencije tekuce kontrole proizvodnje sa rezultatima kontrole saglasnosti sa uslovima kvaliteta.

290 XI ODRZAVANJE OBJEKATA Betonske i armiranobetonske konstrukcije moraju se odriavati u stanju projektom predvidene sigumosti i funkcionalnosti. 128. moraju se preduzeti potrebne mere zastite. . br: 51/71).129. smanjiti dopusteno opterecenja. ako postoji mogucnost. stay 2.za jayne i stambene zgrade. br. 133~ i 134.za mostove.za industrijske objekte.lS/69 i 14/70).. kao i ostecenja bitnih za sigurnost konstrukcije. 286 Proracunlikl dijagram ai] eb u obliku kvadratne parabole i~ clana 86. treba obaviti kontrolu prema tacki b). u "Sluz- Rokovi kontrolnih pregleda ne smeju biti dusi od: 10 godina . 288 104 105 . 119. Projektorn se predvidaju kontrolni pregledi. . U uslovima srednje i jake agresivnosti zastitnog sloja armature. iii. 2 godine . i cl. Pravilnik 0 tehl11~klm. 16/68).1. ukljucujuci i mere sanacije. ovog pravilnika mose se pnrnenjivati najduze dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. godine Beograd od: 287 291 Projektom konstrukcije odreduje se ucestalost kontrolnih pregleda. 132. Ako dode do ostecenja konstrukcije. 12. Naknadnim proracunorn se proverava da Ii uz postignutu karakteristicnu cvrstocu betona postoji zadovcljavajuca sigurnost koustrukcije u smislu ovog pravilnika. Ako racunski dokaz sigurnosti konstrukcije ne zadovoljava. treba iii 285 Stupanjem 289 na snagu ovog pravilnika prestaju da vase: Pravi~ik 0 tehnickirn m~ra~a i uslo~i~a za beton i armirani beton ("Sluzbeni iist SFRJ . sredine obavezno treha kontrolisati stanje XII PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE Odredbe ovog pravilnika ne prirnenjuju se na objekte cije je projektovanje zavrSeno i cija izgradnja pocinje u periodu od sest meseci posle stupanja na snagu ovog pravilnika.. 1~~. ~25: 126. Br. 1?4. februara 1986.Ako se naknadnim ispitivanjem dokaze da je karakteristicna cvrstoca pri pritisku na dan ispitivanja manja od trazene rnarke betona (MB). sigurnost konstrukcije treba proceniti naknadnim proracunom. Proracun preseka prerna dopustenim naponima iii clana 75. 131. Ako se na osnovu pregleda pod a) utvrdi da je sigurnost konstrukcije smanjena u odnosu na projektovanu sigurnost.to~sklm konst~ukcijama ("Sluzbeni list br. 120. 5 godina . 07-719/1 13. kontrole ugiba glavnih nosivih elemenata konstrukcija pod stalnim opterecenjem.~erama I uslovima za upetrebu mfezasteI:J. ovog pravilnika mose se koristiti najduse dye godine od dana stupanja n~ snagu ovog pravilnika. 32/69) i Pravilnik 0 tehnickim PfopisiIIl~ za upotrebu rebrastog celika za armlrani beton ("Sluibeni list SFRJ" br 69/65 i snu-.rmatlire u armiranobetcnekim konstrukcijarna ("Sluzheni list SFRJ". Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku tri meseca od dana objavljivanja benorn listu SFRJ" . konstrukciju sanirati. Pravilnik e tehnickim merama lIa upotrebu Bi-celika u arrniranobe. koji se sastoje a) b) vizuelnog pregleda gde je ukljuceno snimanje polozaja i velicina prslina i pukotina.

" .) treba = MTu 2Abo . respektivno..Aa umesto n. imajuci ovo na urnu ..ctgo: ) ..2 UOCENE GRESKE U ORIGINALNOM TEKSTU PRA VILNlKA BAB 87 93 U clanu 93. "Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom naponi pritiska" treba uvesti oznake (Jr i fbk umesto (Jv i betonu" u vrsti "ivicni /k. 107 .--..PRILOG 1. uticaj netacnosti lzvodenja eo treba racunati kao: e 0. -2 Uv 95 Tokom izrade Prirucnika za primenu Pravilnika BAB 87 primecene su neke ocigledne greske u originalnom tekstu Pravilnika BAB 87 koji je objavljen u Sluzbenom listu SFRJ br. fir. 88 U clanu 88.6· tx.07 velicina Ii ne predstavlja "aisternnu duzinu elementa" vee je to "efektivna dusina izvijanja" koja je oznacena sa hi i definisana u clanu 103 Pravilnika BAB 87. = fBV A.. formula za izracunavanje n..ak prvog stava treba da glasi: uticaja transverzalnih uticaja transverzalnih sila Tu iz claua 87 ovog pravilnika . TABELA 14 U tabeli 14.Aa treba da glasi: n. U ovom prilogu ce korisnicima Prirucnika biti naznaceno gde se u Pravilniku BAB 87 nalaze pomenute evidentne greske.300 hi 92 U clanu 92 pocetak drugog stava treba da glasi: 109 U clanu 109 formula koja se odnosi na prvi stay treba ispravno da glasi: 3· Tr "u slucaju a ne < Tn{T) < 5· Tr···".80' TABELA 2~ U tabeli 22. t.. "Karakteristike da pise: "armaturne mreze" umesto "armature mreze" "Ublazavanje U clanu 95 pocet. ". 99 U clanu 99. formula treba da glasi: Tmu Tn =-b·z umesto 107 ~ clanu 1. ". 11/87.. Dakle. umesto MTRu treba da pise M1'u u tekstu prvog stava i odgovarajucoj formuli. umesto "Ublazavanje sila Tu iz clana 89 ovog pravilnika .Aa = Tmu (ctgB -2 (Jv ctgo:) = Tnu ( ctgB . s 1. a ne "U slucaju 3· Tr(T) 106 < Tn(T) < 5· T. 96 Formula koja se javlja u clanu 96 treba da glasi: Tn(MT ) umesto celika za arrnirani beton" u napomeni pod 3..

8. u clanu 161... treba da pise: I"min". treba da glasi: "Sidrenje pravim delom mose se isvrsiti nil. i Tc datim u tabeli 21" . min ' 129 U clanu 129. sto se mora dokazati ispitivanjem.duiina iavijanja" "najmanja dusina usidrenja 167 U clanu 167. drugi nacin.." 108 109 . 168 U clanu 168 poslednji deo prvog stava treba da glasi: " s tun da til. armatura ne rnoze biti manja od armature koja je odredena izrazima .75".(eJ) == . I. lZ clana 93 ovog pravilnika.mitt umesto Ie) ~O'.5" i "0 = 0. umesto: "v=O. cvrstoca): Takcde. .0.. ( l-O'&'V"k 135 . najvecern delu linijskih nosaca. " treba da pise "gde su fbi." 135 U clanu 135 u drugoj forrnuli za ao treba da stoji: ao == 2.Ai 100 150 Prva formulA U clanu 150. = 0. 7'- I.. savijanje i torziju. 0' I J lta(eJ) 0" a J. umesto: duiina usidrenja l. umesto: "M/Z" treba da pise "M/z".5"i"v=0.. stirn da koeficijent sig"urnosti sidrenja sipke armature u armiranobetonskim konstrukcijama mora biti najmanje 1.75" treba da pise "0 130 U clanu 130 treba da stoji: karakteristicna umesto fhle - !hI.. u blizini neutralne linije nil. .Ai 100·0'. umesto: "najmanje ti I• (e f) - 0 . " 148 Poslednja recenica u clanu 148.dusina izvij anj a" treba da pise: "l.. I. Takode. jednaki su naponima smicanja. i 0'" marke betona i granice razvlacenja . I1G(eJ) O"a I.. " Ai . treba da glMi I .. 1).= a ne Ai= 135 . U clanu 180.min" clanu 150. pa se kao takvi upore duju sa glavnirnnaponima Ta. - cvrstoca betona pri pritisku (karakteristicna 131 Prvi stay clana 131 treba da i1asi: "Glavni naponi zatezanja arrniranobetonskih elemenata opterecenih nil.0 em umesto ao 180 = 2. umesto dela recenice: "gde su III: i Uv marke betona i granice razvlacenja .127 U clanu 127 druga formula treba da glasi: 0'..

.. Tv" umesto "T> 222 U prvorn stavu clana 222..... urnesto: "nizirn +5°C" treba da pise "nisim od +5°C" _L TalC t= 'S" <Bern 0 -_:::: -. urnes to: "usladeni" treba da pise "uskladeni" Q1'i -~ _ .190 Ispravna slika spiralno armiranog pritisnutog element a iz clana 190 treba da izgleda 240 U prvorn stavu clana 240. tako da nije potrebno izvodit. Ako bi podeona arrnatura hila postavljeria unutar glavne armature onda bi vezu obe ravni armature bilo neophocino izvoditi... 195 Na prvoj alici u clanu 195 jasno je da je glavna armatura Aa unutar podeone armature Aap. --i --::: ~ t2 269 urnesto U prvom stavu clana 269. Th" 1'2 ..." urnesto " . treba da pise: "T> 1'2 .. pa hi ispravnaslika u tom slucaju izgledala ovako: (slika 3) 221 U trecern stavu clans 221. ....osiguranje od prebijanja .osiguranje od probijanja .." 110 111 .anu vez u izrnedu obe ravni armature u zidu.. treba da pise: " ..i nacrt.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful