1.

Fraktali – opšti pojam

Fraktal je geometrijski oblik koji se može razložiti na manje delove tako da je svaki od njih, makar približno, umanjena kopija celine. Još se kaže da je takav lik sam sebi sličan. Termin je izveo Benoa Mandelbrot 1975. godine iz latinske reči fractus koja ima značenje „slomljen“, „razlomljen“. Fraktal često ima sledeće osobine:
• • • • •

finu strukturu na proizvoljno malom uvećanju; previše je nepravilan da bi mogao biti opisan tradicionalnim euklidskim jezikom ; sam je sebi sličan (makar približno ili stohastično); Hauzdorfovu dimenziju koja je veća od njegove topološke dimenzije (iako koji ovaj uslov ne ispunjavaju beskonačno guste krive kao što je Hilbertova kriva); jednostavnu i rekurzivnu definiciju.

Pošto se čine sličnim na svim nivoima uvećanja, fraktali se često smatraju beskonačno kompleksnim u neformalnom smislu reči. Prirodni oblici koji aproksimiraju fraktale do izvesne granice su oblaci, planinski venci, munje, morske obale i snežne pahuljice. Međutim, nisu svi objekti koji su sami sebi slični istovremeno i fraktali — primer je realna prava koja je formalno sama sebi slična, ali ne poseduje ostale osobine fraktala.

1

veka Anri Poenkare. greškom. poznatu danas kao Levijeva C kriva. Ti Kantorovi skupovi su danas svrstani u fraktale. Pred kraj 19. godine u svom radu Ravanske ili prostorne krive i površi koje su satavljene od delova sličnih celini (Plane or Space Curves and Surfaces Consisting of Parts Similar to the Whole) opisao novu fraktalnu krivu. I Georg Kantor je. dobijenoj pomoću elementarne geometrijske konstrukcije (Sur une courbe continue sans tangente. iako je on. kada je Karl Vajerštras definisao funkciju koja je imala neintuitivnu osobinu da je na celoj oblasti definisanosti bila neprekidna. Tu matematičku definiciju je ilustrovao zadivljujućom vizuelizacijom dobijenom pomoću računara. godine pojavljuje se prva funkcija čiji bismo grafik danas smatrali fraktalom. nisu imali mogućnost vizuelizacije lepote većine objekata koje su otkrili. veku kada je matematičar i filozof Lajbnic razmatrao osobinu rekurzivne sličnosti samom sebi.2. Benoa Mandelbrot je šezdesetih godina 20. godine Vaclav Sjerpinski je konstruisao svoj trougao. Pjer Fatu i Gaston Žulija su istraživali iterirajuće funkcije u kompleksnoj ravni. svi ti geometrijski fraktali su bili opisani kao krive. Tek 1872. ali da ni u jednoj tački nije bila diferencijabilna. nezadovoljan Vajerštrasovom previše apstraktnom i analitičkom definicijom. kada je objavljivao seriju od šest članaka koji su zajedno bili uvod u njegovu teoriju skupova. Feliks Klajn. kako se tretiraju u modernim definicijama. i početkom 20. Većina generisanih slika bila je zasnovana na rekurziji. U originalu. i time odredila opšteprihvaćeno značenje reči „fraktal“. godine. 1915. Mandelbrot je upotrebio reč „fraktal“ da njome označi objekat koji je imao osobinu da mu je Hauzdorfova dimenzija veća od topološke. veka počeo da se bavi samosličnošću u svojim radovima kao što je članak Koliko je dugačka britanska obala? Statistička samosličnost i razlomljene dimezije (How Long Is the Coast of Britain? Statistical SelfSimilarity and Fractional Dimension). obtenue par une construction geometrique elementaire) objavljenom u časopisu Arkivfor Matematik daje geometrijski definiciju krive koja je danas poznata kao Kohova pahuljica. a ne kao dvodimenzionalni oblici. razmatrao primere podskupova realne prave sa neuobičajenim osobinama. zasnovan na jednom ranijem delu koje je objavio Luis Fraj Ričardson. Tri decenije kasnije. u periodu 1879 — 1884. u svom radu O jednoj neprekidnoj krivoj bez tangenti. Ideju o krivama koje su slične same sebi je dalje razvio Pol Pjer Levi. a godinu dana kasnije i tepih Sjerpinskog. Istorijat fraktala Matematika koja se nalazi u osnovi fraktala je počela da poprima svoj oblik u 17. 1904. koji je 1938. Napokon. Međutim bez pomoći grafike savremenih računara. godine Helg Koh. 2 . smatrao da je samo prava linija slična samoj sebi u tom smislu. 1975.

matematičar. Varšavi školovan u Francuskoj. u Poljskoj. Danas živi u Americi.Mandelbrot – matematičar s maštom! Benoa Mandelbrot. Rođen 1924. član je više akademija nauka i penzionisani profesor na Univerzitetu Jejl. 3 .

. Oblasti pojavljivanja i primene fraktala Fraktali se javljaju kroz vekove. Oni tu gube svoju slikovitost i postaju puko oruđe za. počev od upotrebe u arhitekturi pa do današnje primene u fraktalnoj kompresiji.b) u ravnini. koji se javljaju u prirodi pokazali su se kao konstrukcijski održivi pa su tako našli primenu u Baroknoj i Gotskoj arhiteturi. tačke T(a. 4 . planinske vence.. U kompjuterskoj grafici. Mandelbrotov skup zapravo je skup koji obuhvata samo neke. U fizici su se tako uvukli gde god je bilo slobodnog mesta za njihovu primenu . Njihovi oblici. čak i u situacijama koje se čine prilično jednostavnim (npr. dakle one koje pripadaju Mandelbrotovom skupu. fraktali se koriste za generisanje slika koje predstavljaju prirodne objekte: oblake. na primer. dobili smo crnobelu sliku koja predstavlja pravi Mandelbrotov skup.Mandelbrotov skup je najsavršeniji od svih fraktala. Kad povećamo njegove delove. hrpe otpada. ponovno se ukazuju isti oblici – on ima svojstvo samosličnosti. morske obale. objašnjavanje funkcije dobijene eksperimentom. 3. Žulijin skup). Fraktali se često pojavljuju kao atraktori dinamičkih sistema. sneg. Danas su fraktali našli iznenađujuće mnogo primena. U nauci nema oblasti gde se ne koriste njihove funkcije za opisivanje prirodnih fenomena. a sve ostale belom (ili ih uopšte ne nacrtamo). tačno zadane. Ako te tačke. prikažemo crnom bojom.

rtovi poluostrvima. Očit je primer sastav krvnih žila.). kao i paprat. Mnogo je delova ljudskog tela fraktalne strukture. koje u principu imaju istu strukturu kao i drveće.. Prisutni su i u grafičkom dizajnu. Često se kao primer spominje posebna vrsta brokolija i paprati.. a sve ih više ima u umetnosti. na hipi majicama. pa čak su i u medicini postali poželjna alatka. Ima ih u video igricama. po svojoj prirodi fraktalnih svojstava (deblo se grana na grane koje se granaju na grančice. Naši mobilni telefoni imaju antenu koja je u obliku fraktala i zauzima malo mesta. ali obuhvata širok opseg frekvencija..Koriste se u seizmologiji. Primeri su bezbrojni. na neki je način gotovo celi svet sačinjen od fraktalnih oblika.. U tim izbočinama postoje sitne udubine koje imaju isti oblik kao i zalivi. Mandelbrot je koristio primer obale mora kao fraktal – uvale liče zalivima. Veće približavanje otkriva izbočine u steni koje takođe podsećaju na poluostrva.. Mogućnost primene fraktala leži u činjenici da mnogi od njih liče prirodnim pojavama. a drveće je. 5 .. maskirnim uniformama. Zapravo. Med kristališe u fraktalne oblike. svaka bi stena ličila poluostrvu. Kad bismo se malo približili. Svako ko želi može da crta ove matematičke smicalice uz pomoć programa Fractal Explorer. DNA se namata dajući fraktalnu strukturu. Takav se postupak može nastaviti sve do molekulskih razmera. biologiji.

U odnosu na stepen samosličnosti. Ovu osobinu imaju fraktali koj se dobijaju pomoću iterativnih funkcija. mogu podeliti na prirodne i veštačke.najveći stepen samosličnosti. Fraktal poseduje numeričke ili statističke mere koje se čuvaju kroz uvećanje ili umanjenje. veku. odnosno umanjenjem). prema postanku. Fraktal je identičan samom sebi na proizvoljnom nivou uvećanja. 6 . Kod prirodnih fraktala se javlja ograničenost oblasti egzistencije . fraktal deluje približno (ali ne i potpuno) identičan samom sebi na različitim nivoima uvećanja. Fraktali se još dele na • • determinisane (ovde spadaju geometrijski i algebarski fraktali) i nedeterminisane (stohastične fraktale). gde se pod veštačkim fraktalima podrazumevaju oni do kojih su došli naučnici. fraktali se. skoro samoslični . Klasifikacija fraktala Prema osnovnoj podeli razlikuju se • • • geometrijski.manje strog oblik samosličnosti.najniži nivo samosličnosti. zato što je kod njih odmah primetna osobina samosličnosti. zadržavaju osobine fraktala. zahvaljujući njihovoj očiglednosti. odnosno. Ovde spadaju fraktali generisani stohastičkim procesima. Pored toga.postoje maksimalna i minimalna veličina razmere objekta za koju on poseduje fraktalne osobine. 4. Obično su to fraktali koji se dobijaju pomoću rekurentnih veza. a koji.1 Geometrijski fraktali Geometrijski fraktali su prvi fraktali koje su izučavali matematičari u 19. Najjednostavnije definicije fraktala trivijalno ukazuju na neku vrstu statističke samosličnosti (fraktalna dimenzija je sama po sebi numerička veličina koja se ne menja sa uvećanjem. pri proizvoljnom uvećanju. algebarski i stohastični fraktali. Ovakve fraktale čine umanjene kopije celog fraktala u izobličenim i degenerisanim oblicima. fraktali mogu biti: • • • potpuno samoslični . statistički samoslični .4.

1 Kohova kriva i pahuljica Kohova kriva(sl. Pored navedenih fraktalnih krivih. godine. njen opšti oblik moguće je zadati samo generatorom. trougao Sjerpinskog. Beskonačnim ponavljanjem ovog postupka dobija se izlomljena fraktalna kriva. Kriva Minkovskog Peanova kriva i Hilbertova kriva. u geometrijske fraktale spadaju i Kohova pahuljica. To je jedan od najpoznatijih fraktala koji se često koristi kao reprezentativni primer.Dvodimenzione geometrijske fraktale je moguće dobiti zadavanjem proizvoljne krive koja će poslužiti kako generator.1 – Kohova kriva slika 1. 4. srednji deo te krive zameni generatorom . tepih Sjerpinskog.2619. Slika 1. Levijeva kriva. a kod pahuljice s jednakostraničnim trouglom. Pitagorino drvo i Mengerov sunđer koji se dobijaju sličnim postupkom. 1.2) su jedne od prvih opisanih fraktalnih krivih. 1. Topološka dimenzija im je 1. Zatim se.1) i Kohova pahuljica(sl. Iako je ta kriva dosta složena. Kantorov skup. a fraktalna 1. Predstavio ju je švedski matematičar Niels Fabian Helge von Koch 1904. Razlika između krive i pahuljice je u tome što se kod krive počinje s dužinom. Na taj način mogu se generisati: Kohova kriva.1.2 .umanjenim likom cele krive.Kohova pahuljica 7 . u svakom sledećem koraku. zmajeva kriva.

5) je skup odvojenih tačaka dužine koji se dobije konstantnim izbacivanjem srednje trećine svih preostalih segmenata. slika 1.5 – Kantorov skup 8 . 1. godine.4. godine.3 Trougao Sjerpinskog Trougao Sjerpinskog (sl.Zmajeva kriva 4.4) je fraktal kojeg je opisao poljski matematičar Wacław Franciszek Sierpiński 1915.2 Zmajeva kriva Zmajeva kriva (sl.1. slika 1. 1.585. Jedan je od najjednostavnijih primera fraktala. 1.3 . Ponekad se to ime koristi za sve fraktalne krive koje se mogu konstruisati rekurzivnim metodama kao što je Lindenmayerov sastav.4 Kantorov Skup Kantorov skup (sl. To je fraktal topološke dimenzije 0 (nula).4 – Trougao Sjerpinskog 4. slika 1.1.3) je beskonačno gusta kriva koja je dobila ime po mitološkom biću kojemu liči. Predstavio ga je njemački matematičar Georg Cantor 1883. fraktalna mu je dimenzija 1.1.

odnosno teži u beskonačnost (f(zn) može biti bilo koja funkcija). Žulijin skup (u užem smislu) dobijemo ako u gorenavedeni niz uvrstimo f (zn) = zn ² + C . Ostale tačke divergišu i oboje se različitim nijansama ovisno o tome koliko brzo divergišu. Žulijin skup i Njutnov fraktal.x0 i yn + 1 = 2 | xnyn | − y0. Konstruiše se na sličan način kao i Žulijin skup: za svaku se tačku kompleksne ravnine z0 = x0 + y0i odredi niz tačaka zn + 1 = xn + 1 + yn + 1i tako da je xn + 1 = xn² .2 Algebarski fraktali Za konstrukciju algebarskih fraktala koriste se iterativne nelinearne funkcije koje se zadaju jednostavnim algebarskim formulama. 1.yn² .6 – Žulijin skup 4.2 Gorući brod Gorući brod (sl. goruci brod.6) Žulijin skup (u širem smislu) je granica dvaju skupova tačaka z0 = x + yi: onog gde niz zn + 1 = f(zn) konvergiše nekoj vriednosti te onog gde taj niz divergiše. slika 1.1 Žulijin skup (sl. Primeri algebarskih fraktala su: Mandelbrotov skup.4.7) je fraktal kojeg su opisali Michael Michelitsch i Otto E.2. 4.2. 9 . Dobio je ime po francuskom matematičaru Gastonu Juliji. 1. Rössler 1992. Tačke koje nakon mnogo iteracija konvergišu jednoj vrednosti pripadaju skupu te se oboje jednom bojom.

Perlinov šum 4. slika 1.8 – Lorencov atraktor 10 . koji ih je izveo iz pojednostavljenih jednačina konvekcijskih uvrtanja koji izniču iz jednacinai Zemljine atmosfere. je izmislio Edward Lorenz 1963.1.7 – Gorući brod 4.8) je haotično preslikavanje.3. istaknuto po svom leptirolikom obliku.. Bronovo gibanje i Bronovo drvo. Preslikavanje pokazuje kako stanje dinamičkog sastava (tri varijante trodimenzionalnog sastava) vremenski evolvira u složenom.slika 1. kao i jednačine iz kojih je izveden. Lorencov atraktor.Sam atraktor.3 Stohastični fraktali Primeri stohastičnih fraktala su: bifurkacijski dijagram. neponavljajućem uzorku.1 Lorencov atraktor Lorencov atraktor (sl.

Dobilo je ime po britanskom botaničaru Robertu Brownu.3 Perlinov šum Perlinov šum (sl. slika 1.4. 2. Slika 2.2 Bronovo gibanje Bronovo gibanje (sl.9) može biti haotično gibanje čestice malih dimenzija uronjene u neki fluid ili matematički model koji opisuje takvo gibanje (često zvan Wienerov proces). Osmislio ju je Ken Perlin 1983.9 – Bronovo gibanje 4.0) jeste vrsta matematičke funkcije koja se koristi na bezbrojne načine u računarskoj grafici.3.0 – Perlinov šum 11 . godine. 1.3. Funkcija se dobije zbrajanjem više funkcija koje su dobijene slučajnim odabiranjem tačaka. gde svaka sledeća funkcija ima dvostruko manju amplitudu i dvostruko veću frekvenciju.

mongeometrija.com/imghp?hl=en&tab=wi Falconer.php?nav_id=310439 http://images.htm#zadatak5 http://www.B. Ltd. Pte. The Fractal Geometry of Nature.hr/mini_projekt/mp7/fraktali_4.org/wiki/Fraktal http://phidac. Kenneth (1982). B.org/sr-el/Fraktal http://hr.b92. Fractal Geometry: Mathematical Foundations and Applications.org/radovi/Stankovic_Ivan. Novak Thinking in Patterns: Fractals and Related Phenomena in Nature. (2004) In: Miroslav M.wikipedia. Ltd Mandelbrot. World Scientific Publishing Co.net/zivot/nauka.pdf http://eskola. Freeman and Company 12 .wikipedia. W.Literatura • • • • • • • • • http://sr. (1982).H.google.hfd. John Wiley & Sons.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful