Kwiga predstavqa donekle izmewen deo magistarske teze koja je pod naslovom ^ik i Vojka – Primeri ranosredwovekovnih nekropola

sa teritorije Ba~ke i Srema odbrawena na Filozofskom fakultetu u Beogradu u decembru 2006. godine. Komisiju su ~inili vanredni prof. dr Mihailo Milinkovi}, mentor, prof. dr @ivko Miki} i doc. dr Tivadar Vida. ^lanovima komisije zahvaqujem na primedbama i savetima. Kwiga je posve}ena uspomeni na gospo|u Danicu Dimitrijevi}, ~ija mi je nesebi~na pomo} i podr{ka bila dragocena na po~etku izrade magistarske teze.

I. B. U Beogradu, decembra 2008. godine

|8

IVAN BUGARSKI
posebno tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka, no publikacije su ~esto izostajale. Stru~no objavqivawe rezultata na{e avarske arheologije ispoqavalo se uglavnom u izve{tajima sa iskopavawa. Rezultati se ogledaju i u objavqivawu slu~ajnih nalaza, neretko ranije publikovanih od strane autora iz tada{we Austrougarske monarhije. Malobrojna su grobqa koja su publikovana u ve}em obimu, ali se ni u tim slu~ajevima naj~e{}e nije pristupalo op{irnijem osvrtu na predmete materijalne kulture iz grobova, analizi stratigrafije ili nekih fenomena sahrawivawa. Monografije posve}ene pojedinim avarskim nekropolama do sada nisu objavqivane, izuzimaju}i skora{wu kwigu A. Ranisavqeva o ranoavarskoj nekropoli u Mokrinu (Ranisavqev 2007).

UVOD

AVARI PRISPEVAJU u Panoniju krajem sedme decenije VI veka i odmah se name}u kao ja~a sila od me|usobno zava|enih Germana, ~iji su sukobi sa Vizantijom obele`ili prethodnu etapu seobe naroda. Avarski kaganat, {arenolikog etni~kog sastava, predstavqao je jednu od najve}ih vojno-politi~kih sila svog vremena, ~ija je mo}, premda je s vremenom slabila, trajala ~ak dva i po stole}a. Danas avarska arheologija raspola`e veoma bogatim korpusom nalaza, koji pre svega poti~u iz istra`enih nekropola. U odnosu na 35.000 ranije poznatih avarskih grobova i arheolo{ki obra|enih slu~ajnih nalaza (Kova~evi} 1977: 212), broj grobova ve} prema{uje 60.000, uz daleko malobrojnije ostave i naseqa (Daim 2003: 463). Najboqe rezultate avarska arheologija posti`e u svojoj kolevci, Ma|arskoj, kao i u Austriji i Slova~koj. Moglo bi se re}i da ta grana sredwovekovne arheologije u Srbiji u odnosu na ove zemqe zaostaje. Terenska istra`ivawa avarske arheologije u na{oj zemqi bila su mahom za{titnog karaktera. Ubedqivo najve}i procenat konstatovanih lokaliteta ~ine, kao i drugde, nekropole. Arheolo{ki zahvati ~esto nisu bili pra}eni antropolo{kom obradom skeleta, tako da su izgubqeni mnogi podaci te vrste, veoma bitni u arheologiji nekropola. O samoj metodologiji istra`ivawa nije lako suditi pre svega zbog skromnog stepena objavqivawa gra|e. Svakako bi trebalo uzeti u obzir ~iwenicu da su mnogi lokaliteti istra`ivani relativno davno. ^itav niz avarskih nekropola iskopavan je

S druge strane, ovoj problematici su posve}eni neki zna~ajni sintetski radovi, me|u kojima je svakako najistaknutija kwiga Avarski kaganat Jovana Kova~evi}a, prva u svetskoj nau~noj literaturi koja Avare sagledava u naj{irem istorijsko-arheolo{kom kontekstu (Kova~evi} 1977). Name}e se, dakle, potreba za celovitijom obradom lokaliteta sa na{e teritorije koju su pod svojom vla{}u dr`ali Avari. Zbog toga su za temu magistarskog rada, iz koga je izvedena ova kwiga, bile odabrane nekropole na re~ici ^ik u blizini Ba~kog Petrovog Sela (Péterréve)1 i na lokalitetu Brda{ica kod Vojke, koje po broju konstatovanih sahrana i datovawu predstavqaju dobar model za daqa istra`ivawa avarske arheologije kod nas. Na taj na~in je bila posve}ena pa`wa ostav{tini gotovo ~itavog trajawa avarske vlasti u Vojvodini: ^ik je lokalitet iz starije faze avarskog prisustva u Ba~koj, a Vojka iz mla|e, u Sremu. Uz to, nekropola na ^iku je jedan od ba~kih lokaliteta na kojima je sahrawivawe vr{eno i ranije. Sarmatska nekropola }e biti datovana u II vek. Zakqu~ci u ovoj kwizi, posve}enoj nekropoli na ^iku, bi}e temeqeni pre svega na preciznim datovawima predmeta materijalne kulture iz gro-

1 Stariji, ma|arski nazivi vojvo|anskih mesta, po kojima su ona uvedena u avarolo{ku literaturu, kao i imena mesta iz inostranstva, navodi}e se prilikom prvog pomiwawa u zagradama, prema izvornom pravopisu.

|9

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Gotovo sav sa~uvani materijal sa nekropole u ^iku nalazi se u Gradskom muzeju u Be~eju. Izuzetak predstavqa mawi broj nalaza koji je sme{ten u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Dokumentacija je, u meri u kojoj je sa~uvana, sme{tena u Gradskom muzeju u Be~eju i Pokrajinskom zavodu za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu.2 Sa~uvana dokumentacija ima odre|ene mawkavosti. Dnevnici sa iskopavawa koji su o~uvani vrlo su {turi, a nema ni fotografija sa iskopavawa. Izostao je i celovit situacioni plan nalazi{ta. Prilikom rada, raspolagalo se situacionim planom nekropole sa prve kampawe. Taj plan je metodom triangulacije dopuwen sa druga~ije koncipirane dokumentacije, izra|ene i u druga~ijoj razmeri, sa kasnijih iskopavawa. Kona~no, nema sa~uvane dokumentacije posledwih radova, pa stoga ni ovako dobijena situacija nekropole nije kompletna. Ona je naposletku dopuwena oznakama koje predstavqaju rezultat analize stratigrafije nekropola, koja }e kasnije biti prikazana (Plan 1). S druge strane, u radu su prilo`eni crte`i osnova ve}ine grobova sa nekropola. Neke od dobijenih osnova grobova nije bilo mogu}e tehni~ki pripremiti, dok su izostavqeni i neki grobovi koji u arheolo{kom smislu nisu re~iti, bilo zbog toga {to su poreme}eni ili zbog toga {to je re~ o sahranama pokojnika bez priloga u potpuno uobi~ajenim rakama. Posle uvodnih poglavqa, u tekstualnom delu kwige koja je pred ~itaocem prikazani su obi~aji sahrawivawa i antropolo{ki podaci, prilo`eni su katalozi grobova i analize grobnih inventara i stratigrafije nekropola, najpre sarmatske, pa potom, obimnije, i avarske. Iza tih poglavqa slede zakqu~na razmatrawa.

bova. Ovakav na~in obrade gra|e omogu}ava i preciznije hronolo{ko stratificirawe lokaliteta, i, s druge strane, u na{u stru~nu literaturu uvodi danas referentna datovawa ranoavarskih grobnih nalaza. Monografija posve}ena nalazi{tu ^ik trebalo je da bude objavqena znatno ranije. Uz arheolo{ka poglavqa koja je, kako navodi K. Eri, trebalo da pripremi Jovan Kova~evi}, godine 1975. prikupqeni su tekstovi ma|arskih stru~waka koji su se ticali antropolo{kih podataka, serolo{kih analiza skeletnih ostataka pokopanih osoba i `ivotiwskih kostiju (Éry 1988: 55). Do izdavawa kwige, na`alost, nije do{lo, tako da je stepen dosada{weg publikovawa nekropole na ^iku sli~an stepenu objavqivawa ve}eg broja drugih voj-

vo|anskih avarskih lokaliteta. Pored sumarnog preliminarnog izve{taja sa iskopavawa (Brukner 1968), podrobnije su komentarisane samo najatraktivnije grobne celine (Kova~evi} 1972). Na drugom mestu su predstavqene jo{ tri grobne celine (Jankovi} 1990: 71–72). U okviru jednog kataloga maweg obima sa`eto je publikovano pet sarmatskih grobova iz odgovaraju}eg horizonta sahrawivawa na ovoj nekropoli (Miki}-Antoni} 1989), dok su u okviru drugog dati neki od lonaca i pr{qenaka iz grobova (Miki}-Antoni}, Iveti} 2000). Objavqeni su i rezultati antropolo{kih analiza koje je izvela dr K. Eri iz Ma|arske (Éry 1988; Éry 1990).

2 Zahvaqujem koleginici Ivani Pa{i} iz Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu, kao i Branislavi Miki}-Antoni} iz Gradskog muzeja u Be~eju i Stanku Trifunovi}u iz Muzeja Vojvodine, institucija u kojima sam prikupqao dokumentaciju i radio na materijalu. Crte`e nalaza sa nekropole ^ik je u Gradskom muzeju u Be~eju i, mawim delom, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu izradio kolega Aleksandar Kapuran. Na tablama }e biti predstavqeni svi dostupni nalazi – oni koji su o~uvani, koje je bilo mogu}e iscrtati – a ne svi nalazi koji se pomiwu u katalogu.

| 10

IVAN BUGARSKI
lo tra`iti na linijama spojeva geomorfolo{kih celina, jer su wihove razli~itosti pru`ale vi{e mogu}nosti za kori{}ewe prostora. Kako su nekropole, ali i slu~ajni nalazi, naj~e{}e sme{teni upravo na takvim mestima, i za wih se predla`e naseobinski karakter. Pri tome je istaknuto da je oblast Ba~ke, a i Vojvodine i Panonije {ire, u razmatranom istorijskom periodu izgledala posve druga~ije nego danas, kada je zahvaquju}i vi{edecenijskim obimnim meliracionim radovima tu teritoriju mogu}e naseqavati znatno intenzivnije (Bugarski 2008). Predlo`ena metodologija izvedena je iz modela po kome je obra|ena geomorfolo{ka odr`ivost savremenih naseqa u Vojvodini, prevashodno onih »ivi~nih«, raspore|enih na {avovima

GEOGRAFSKO ODRE\EWE LOKALITETA

BA^KA JE OBLAST Vojvodine ome|ena Dunavom sa juga i zapada i Tisom na istoku, dok wen severni deo, sa gradom Bajom na Dunavu, pripada Ma|arskoj. Povr{ina srpskog dela Ba~ke iznosi 8.913 km². Prose~na nadmorska visina je 80–90 m.3 Za razliku od Srema i, u jednom trenutku, ju`nog dela Banata, Ba~ka nikada nije u{la u sastav Rimske imperije. Ostala je u Barbarikumu, oblasti sa zapada ograni~enom Prvom Panonijom a sa juga provincijom Druga Panonija, dok je sa severa i istoka trpela provale varvara i wihovu kolonizaciju, uglavnom iz Karpatske kotline. Na ovaj na~in Ba~ka predstavqa oblast u kojoj su se dodirivale razli~ite kulturne i civilizacijske matrice.4 Kako Ba~ka nije bila ukqu~ena u sastav Rimske imperije, tako nije imala zna~aj ni za wene istori~are. O wenoj anti~koj i ranosredwovekovnoj pro{losti ponajvi{e svedo~i arheologija. Re~ je, pre svega, o arheologiji nekropola, budu}i da se skeletna grobqa na terenu uo~avaju mnogo lak{e nego naseqa lako gra|enih objekata zemuni~kog tipa. Broj potvr|enih avarodopskih naseqa, iako u posledwe vreme u porastu,5 i drugde je nesrazmerno mawi od broja nekropola. Oblast Ba~ke ve} je posmatrana u geografskoarheolo{kom kontekstu, pri ~emu je geomorfolo{ki princip ozna~en kao presudan za ustanovqavawe prostornog razme{taja avarodopskih naseqa. Zakqu~eno je da bi naseqa iz doba avarske prevlasti, kao i starija ili mla|a od wih, najpre vaqa-

razli~itih geomorfolo{kih celina (]ur~i}, \uri~i} 1994). Ba~ko Petrovo Selo, na u{}u re~ice ^ik u Tisu, na samom istoku Ba~ke, predstavqa odli~an primer mesta koje je iz odre|enih razloga kori{}eno za naseqavawe u vi{e navrata: u ataru moder-

3 Podaci iz odrednice »Ba~ka«, Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1978, 166. 4 U tom smislu, odli~an primer iz doba ranog sredweg veka predstavqa nekropola u Vajskoj (Vajszka), na kojoj su zastupqene sahrane u zidanim grobovima nalik na rimske, uz grobne priloge raznorodnog etni~kog porekla, mada prevashodno romejske, u odnosu na koje je izvedeno datovawe u kraj VI stole}a (Brukner 1982), koje bi se moglo korigovati u rani VII vek. 5 Kao u slu~aju konstatovawa naseqa kod Ozarikovog sala{a i na lokalitetu Veliki Put u Ba~koj, bliskih vremenu avarske prevlasti (An|eli} 1994), ili Ada{evaca u Sremu (Mini} 1995), broj uo~enih naseqa je u porastu pre svega zahvaquju}i za{titnim radovima po trasama autoputeva: tako je na severu oblasti ^ongrad u me|ure~ju Dunava i Tise, na tri lokaliteta konstatovano 350 naseobinskih objekata koji se u ve}ini slu~ajeva povezuju sa vremenom avarske dominacije (Válay 2003: 43–44). Za{titnim istra`ivawima na lokalitetu Balatonsod (Balatonöszöd) otkriveni su naseobinski objekti iz poznoavarskog perioda, uz pet odgovaraju}ih grobova (Belényesy, Mersdorf 2004); u okolini \ule (Gyula) tako|e su konsatatovani ostaci poznoavarskog naseqa i dva groba (Liska 2004: 65). Prilikom izgradwe autputa Be~–Budimpe{ta, u blizini \era, kod mesta Lebew (Lébény), otkriveno je dosad najve}e avarsko naseqe, na dva lokaliteta ukupne povr{ine 13–14 ha, sa oko 800 objekata iz VII–IX veka (Takács 1996: 379, Daim 2003: 484).

| 11

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 1. Geomorfolo{ka karta Ba~ke sa nazna~enim polo`ajem Ba~kog Petrovog Sela (prema: Bugarski 2008: Fig. 2; Geomorfolo{ka karta Autonomne pokrajine Vojvodine 1:200.000, Beograd 2005, Geozavod-Gemini) Fig. 1. Geomorphological map of the Ba~ka region with the position of Ba~ko Petrovo Selo (after: Bugarski 2008: Fig. 2; Geomorfolo{ka karta Autonomne pokrajine Vojvodine 1:200.000, Beograd 2005, Geozavod-Gemini)

nog naseqa su konstatovani i praistorijski, sarmatski, ranosredwovekovni i poznosredwovekovni tragovi. Selo je sme{teno na granici inundacione ravni – plavne povr{ine – i diluvijalne, lesne terase. Na istom tom {avu su Mol (Mohol), Ada (Ada), Senta (Zenta) i Kawi`a (Kanizsa) – severno, a Be~ej (Óbecse), ^urug i @abaq – ju`no. U skladu s nave-

denim, lako je pretpostaviti da su nekropole na ^iku naseobinske, svakako i po znatnom broju sahrana, i da bi u wihovom bliskom okru`ewu, na pomenutom {avu vaqalo tra`iti naseqa kojima su one pripadale. Ta naseqa – sarmatsko, odnosno avarsko – nalazila bi se ili u samom Ba~kom Petrovom Selu, ili severnije, prema Molu, ili pak ju`nije, prema Be~eju (Bugarski 2008: 447–450; sl. 1).

| 12

IVAN BUGARSKI
Grobovi su postavqeni gusto, na redove, na rastojawu 2–3 m. Rake su ukopane u ilova~u i uo~qive: pravougaone su, du`ine najvi{e do 2,25 m i {irine 0,55–0,85 m, sa su`ewem prema nogama za 5–10 cm, a u nekima su konstatovana i pravougaona udubqewa ispuwena mrkom rastresitom zemqom iznad lobawe i ispod kostiju nogu. Orijentacija grobova je uglavnom SZ–JI, ali ima i onih orijentisanih I–Z, dok su tri groba orijentacije S–J. Prona|en je i jedan kowani~ki grob (gr. 28). Prema nalazima je nekropola datovana u kasni VI i VII vek i opredeqena kao ranoavarska. Prepoznati su i nalazi sarmatskog, odnosno germanskog porekla koji se obi~no vezuju za ne{to raniji period. Na ovom stepenu istra`enosti nametnula se dilema: radi li se o nekropoli kori{}enoj

ISTORIJAT ISTRA@IVAWA

LOKALITET ^IK se nalazi na bregu pored istoimenog potoka, izme|u dva letwa puta u ataru Ba~kog Petrovog Sela, na lokaciji koja je bila u vlasni{tvu zemqoradni~ke zadruge. U julu 1968. godine zemqa sa ovog brega je kori{}ena za nasipawe puta, i tada je uni{teno oko 15 grobova. Grobni inventar je sa~uvan samo iz nekoliko grobova, i to bez bli`ih podataka. Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture iz Novog Sada, u saradwi sa Vojvo|anskim muzejom, izvr{io je za{titno iskopavawe na ugro`enom delu terena. Radovi su trajali od 17. septembra do 2. oktobra 1968. godine, a u~e{}a su uzeli O. Brukner, kustos Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture iz Novog Sada i rukovodilac istra`ivawa, [. Na|, vi{i kustos Vojvo|anskog muzeja, V. Koroqev, apsolvent arhitekture iz Ba~kog Petrovog Sela i, povremeno, Q. Bukinac, direktor Galerije slika i muzeja u Be~eju. Sredstva je obezbedio Republi~ki fond za unapre|ewe kulturnih delatnosti SRS (Dnevnik rada 1968: 1; Brukner 1968: 170, nap. 1). Tokom izvo|ewa za{titnih radova konstatovani su ostaci praistorijskog naseqa i nekropole iz doba seobe naroda. Otkriveno je 36 grobova po ~itavoj du`ini brega od oko 200 m. U tada{wem profilu se ocrtavao ve}i broj raka, te je pretpostavqeno da se nekropola pru`ala na oko 300 m i prema severu, tj. po ~itavom uzvi{ewu. S obzirom na to, kao i na zna~ajne nalaze, konstatovana je potreba za budu}im sistematskim iskopavawima.

u du`em periodu, ili o situaciji gde je stanovni{tvo razli~itog – sarmatskog – etni~kog porekla u ranoavarskom periodu seobe naroda zadr`alo proizvodwu predmeta svoje materijalne kulture (Brukner 1968: 170–172).6 Vaqa ista}i da je stratigrafska slika lokaliteta posle prvih istra`ivawa pru`ila podatke o postojawu neolitskog,7 odnosno bronzanodopskog sloja sa pripadaju}im jamama, a izuzev sarmatske, te nekropole iz ranog perioda avarske prevlasti, konstatovane su i kasnosredwovekovne jame. ^iwenica da u za{titnim istra`ivawima nije definisan odnos izme|u sarmatskih i ranoavarskih sahrana dovela je do nastavka radova, ovog puta u vidu sistematskih radova. Re{ewem iz 1970. godine, Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu je zamenio ne{to raniju dozvolu za iskopavawe izdatu Galeriji slika i muzejskoj zbirci u Be~eju, te se za izvo|a~a istra`ivawa imenuje Odeqewe za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Rukovodilac radova postaje dr J. Kova~evi}. Ekipu ~ine i mr L. Trbuhovi},

6 Ovom dilemom je relativizovan zakqu~ak iz dnevnika iskopavawa, potpisanog iste godine od [. Na|a i O. Brukner, da je breg kori{}en za sahrawivawe u sarmatskom periodu, u III i IV veku, i u ranoavarskom periodu (Dnevnik rada 1968: 22). 7 I na lokalitetu Vinogradi u Ba~kom Petrovom Selu su konstatovani tragovi starijeg neolita, o ~emu je na Godi{wem skupu SAD 1998. godine u Subotici izvestila Q. Babovi}.

| 13

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

0

50 m

Sl. 2. Ba~ko Petrovo Selo, lokalitet ^ik Fig. 2. Ba~ko Petrovo Selo, the ^ik site

diplomirani arheolozi G. @ivanovi}, P. Pop-Lazi}, Q. Suboti} i S. Ka{i}, kao i nekolicina studenata arheologije, jedan student geodezije i I. Roka, preparator Vojvo|anskog muzeja. Finansijska sredstva su obezbe|ena od strane Zajednice za nau~ni rad SRS, Pokrajinske zajednice za kulturu u Novom Sadu i Skup{tine op{tine Be~ej. Iskopavawa su izvr{ena u roku od mesec dana, od 16. septembra do 17. oktobra 1970. godine. Prethodno je postavqena kvadratna mre`a na povr{ini od 2.600 m². Radovi su otpo~eti ~i{}ewem profila iz prethodne kampawe, {to je nazna~ilo odre|en broj neiskopanih grobnih raka, najverovatnije razlikama u boji i/ili u kvalitetu zemqe. Otvoreno je 23 kvadrata dimenzija 5 m x 5 m, s tim {to su neki kvadrati bili delimi~no iskopani 1968. godine. Iskopavawem horizontalnih otkopnih slojeva otkriveno je 50 grobova, obele`enih do broja 87, imaju}i, dakle, u vidu na~in obele`avawa i broj grobova otkopanih tokom prve kampawe (Dnevnik iskopavawa 1970). Lokalitet je istra`ivan jo{ u dva navrata, tokom 1972. i 1973. godine. Izve{taji sa tih iskopavawa, kao i sa kampawe iz jeseni 1970. godine, nisu objavqeni. Uz to, sa posledwe dve kampawe se

ne raspola`e ni zapa`awima iz dnevnika iskopavawa, ve} iskqu~ivo podacima iz terenske dokumentacije grobova. Na osnovu potpisa na ovoj dokumentaciji vidi se da su u iskopavawima u~estvovali i D. Mrkobrad, Z. Simi} i D. Frkovi}. Godine 1972. iskopani su grobovi br. 88–120. Iskopavalo se u periodu od 21. septembra do 19. oktobra 1972. godine. Po prvi put se radilo u iskopnim povr{inama ozna~enim kao sonde. Isto prime}ujemo i za posledwu kampawu, sprovedenu od 11. do 27. septembra 1973. godine, kada su istra`eni grobovi br. 121–134. Pun uvid u skeletni materijal izvr{ila je u Be~eju, od 1971. do 1973. godine, K. Eri iz Ma|arske (Éry 1988: 55). Pomenuti su ~lanci koji su proistekli iz tih analiza. Arheolo{kim radovima su, dakle, istra`ena 134 groba. Uz pomenute grobove uni{tene u leto 1968. godine, ukupan broj grobova je, u najmawu ruku, 150. Budu}i da za posledwe dve kampawe nema op{irnijih podataka, bilo u publikovanim izve{tajima sa iskopavawa, bilo u dokumentaciji, ne mo`e se sa sigurno{}u utvrditi da li je arheolo{kim putem ustanovqena i istra`ena celokupna povr{ina nekropola, odnosno da li su iskopani svi grobovi (sl. 2).

| 14

IVAN BUGARSKI
celovit situacioni plan lokaliteta nedostaje i da mo`da nije ni bio izra|en – ali ni ~iwenica da je prakti~no nemogu}e da se ansambli predmeta, toliko svojstveni jednoj epohi, pojave u nizu grobova na nekropoli ~ije je datovawe daleko poznije. Ovde }e biti potcrtani ansambli predmeta, a ne u arheolo{koj praksi neretki nalazi pojedina~nih predmeta iz starijih epoha u mla|im stratigrafskim celinama, o ~emu }e jo{ biti re~i. Najpre bi trebalo razdvojiti sarmatske grobove od avarskih, kako bi se obezbedilo da oni ne »remete« op{tu sliku avarske nekropole, odnosno preciznost wenih statisti~kih ili stratigrafskih analiza. Sarmatskim sahranama mogu se smatrati, redom, grobovi 18, 20, 23, 26, 27, 29, 31, 40, 41, 53, 62,

SARMATSKA NEKROPOLA NA ^IKU

UVODNE NAPOMENE
NEKROPOLA NA ^IKU do sada nije objavqena, ali ju je nekoliko godina po zavr{etku arheolo{kih radova rukovodilac istra`ivawa odredio kao nalazi{te koje svedo~i o du`em `ivotu sarmatskog `ivqa u Ba~koj, sve do kraja VI i po~etka VII veka: `enski sarmatski grobovi bi, prema tom mi{qewu, odgovarali mu{kim ranoavarskim, u smislu avarske egzogamije, tj. uzimawa konkubina iz autohtone sarmatske populacije (Kova~evi} 1977: 31). Na ovakav kontinuitet sarmatskog stanovni{tva ukazuje i D. Dimitrijevi} (1975: 84). Pri ovome nisu uzeti u obzir stratigrafski odnosi grobova na lokalitetu – napomenuto je da 70, 80, 86, 130 i 133 – ukupno, dakle, 16 sarmatskih grobova, {to u odnosu na ukupan broj istra`enih na lokalitetu iznosi 11,94%. Neki od tih grobova su opredeqeni apsolutno pouzdano, prema karakteristi~nim nalazima, a drugi prema mawe osobenim nalazima koji bi se pre pripisali sarmatskom nego avarskom materijalu, i u odnosu na stratigrafiju i orijentaciju grobova sever–jug, koja, me|utim, sama po sebi nije do kraja pouzdana u smislu etni~kog pripisivawa. O navedenom }e biti vi{e re~i u narednim odeqcima i u zakqu~ku.

| 15

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Opis skeleta: O~uvane samo dislocirane potkolenice i deo karlice. Raspored i opis priloga: (1) Fibula, predeo stopala, bronzana, niskog luka sa oja~awem, glava nosi konstrukciju za {arnir za u~vr{}ivawe igle, koja nedostaje, noga ima visoku plo~icu za sme{taj igle i zavr{ava se kupastim dugmetom. Varijanta kolenaste fibule. Du`ina 4,5 cm, h 2,5 cm (A-364) – prema bele{ci, sme{tena je u N. muzeju!? (2) Predmet od gvo`|a, predeo karlice, korozija je uhvatila tragove drveta, iz dva fragmenta, jedan fragment savijen pod pravim uglom i su`ava se (mo`da je re~ o delu nekog okova). 3,5 cm h 1,5 cm, savijeni kraj du`ine 3,0 cm. T. IV/20-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 20 (grobni zapisnik i inventar).

KATALOG SARMATSKIH GROBOVA
GROB, KVADRAT: 18, kv. 10/V, S Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 1,47 m dubine (k. 79,67 m), J–S Opis rake: Pravougaona raka, o{te}ena mehanizacijom. O~uvana je samo isto~na strana, dok severni deo rake ulazi u profil II terase. Otkrivena i o~uvana du`ina rake iznosi 1,20 m. Opis skeleta: Skelet pripada mla|oj `enskoj osobi. Kosti su slabo o~uvane. Lobawa je o{te}ena, nedostaju leva ruka, leva noga i levo krilo karli~ne kosti. Trup je na le|ima, opru`en, desna ruka niz telo, noga opru`ena. Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vratnih pr{qenova, od ogrlice, veoma sitne: 12 bikoni~nih od zelenkastoplave staklene paste, tri plo~aste od beli~aste paste i dve cilindri~ne, dvostruko u`lebqene od bele, veoma tro{ne paste. R 0,5 cm, h 0,3 cm (A-S-361). (2) Kop~ice za vezivawe ogrlice, bronzane, sa~uvana je savijena bronzana `i~ica u fragmentovanom cilindru od bronzanog lima. R 0,6 cm, h 0,8 cm. T. III/18-1. Sme{taj materijala; podaci: Gradski muzej Be~ej, navode se inventarski brojevi (u daqem tekstu: GmB); Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 18 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, KVADRAT: 23, kv. 16/A, V Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 1,59 m (k. 79,64 m), J–S, devijacija od 10° ka zapadu Opis rake: Pravougaona, {irine cca 0,75 m, odnosno 0,70 m kod nogu. Ju`ni deo uni{ten radom mehanizacije a severni sa~uvan u du`ini od oko 0,90 m. Opis skeleta: Sa~uvane su samo kosti nogu, koje su opru`ene, u du`ini od 0,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, pored levog stopala, bikoni~nog oblika, nejednake visine konusa, od sme|e pe~ene zemqe, glatke povr{ine. R 4,3 cm, h 3,0 cm (A-366). T. V/23-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 23 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, KVADRAT: 26, kv. 15/V Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na 1,50 m dubine (k. 79,72 m), J–S Opis rake: Pravougaona raka, 1,40 m h 0,70 m. Opis skeleta: Nerazvijene kosti deteta su potpuno istrulile; prema rasporedu priloga zakqu~ujemo da je bilo sahraweno lobawom ka jugu, licem prema severu. Raspored i opis priloga: (1) Fibula, u visini glave, bronzana, plo~asta, emajlirana, sa centralnim kru`nim, izdignutim delom i ispod/oko wega osam kru`nih poqa, od kojih su ~etiri ispuwena emajlom, dok su preostala ~etiri sme{tena izme|u emajliranih u vidu temena kvadrata. Centralna, izdignuta kru`na plo~a je u sredini ispuwena cinober emajlom, a okolo plavim, pro{aranim belim ta~kicama, kao i preostale ~etiri kru`ne emajlirane plo~e. Igla nedostaje,

GROB, KVADRAT: 20, kv. 20/V, S Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,26 m (k. 79,88 m), S–J, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Pravougaona raka, poreme}ena, 2,50 m h 1,00 m. Jugoisto~ni deo rake je zaobqenih uglova.

| 16

IVAN BUGARSKI
Opis rake: Pravougaonog oblika, o{te}ena kasnijim ukopavawem grobne rake 33; o~uvana du`ina 1,35 m, a {irina 0,65 m. Opis skeleta: O~uvane samo butne kosti. Raspored i opis priloga: (1) [oqa, predeo nogu, bikoni~na, sa u`lebqenom trakastom dr{kom koja povezuje blago razgrnut obod i najistaknutiji deo trbuha. Sud je izra|en na vitlu od pre~i{}ene, sivo pe~ene zemqe, neugla~ane povr{ine. R otvora 7,0 cm, dna 5,0 cm, h 13,0 cm (A-S-411). Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 31 (grobni zapisnik i inventar). Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 54)

ali su sa~uvani glava i le`i{te. R 5,7 cm, h 2,0 cm (A-S-378). T. V/26-1. (2) Ogrlica, u visini glave: 15 perli sa tragovima bronzane `ice. Ve}e (du`ine 2,0 cm, R 1,7 cm), cilindri~ne su od bele krede, plo~aste su od staklene paste, kao i uzane, cilindri~ne, `lebqene. Mawe su od po nekoliko milimetara (i.b. 379). T. V/26-3. (3) Pehar, predeo nogu, ra|en na vitlu od dobro pre~i{}ene i ujedna~eno pe~ene zemqe. Crvenofirnisovan. Posuda je tankih zidova. Obod je veoma blago profilisan, vrat nagla{en ja~im kanelovanim prstenom, trbuh istaknut, ukra{en pli}im horizontalnim urezima, spu{ta se prema vrlo su`enom dnu (A-S-380). T. V/26-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 26 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 51–53); Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 26)

GROB, KVADRAT: 27, kv. 22/V Pol, dubina i orijentacija: de~ji `enski, dno rake na 1,05 m dubine, J–S, devijacija 10° ka zapadu Opis rake: Pravougaona raka, du`ine 1,10 m, {irine 0,35 m kod nogu, dok je kod glave o{te}ena. Opis skeleta: Veoma o{te}en skelet: o~uvani su samo nadlaktica leve ruke, butna kost leve noge te nekoliko ki~menih pr{qenova i rebara. Trup je opru`en na le|ima, a prema sa~uvanim ostacima skeleta zakqu~uje se da su ruke bile spu{tene niz telo a noge opru`ene. Du`ina in situ 0,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Narukvica (?), predeo lobawe, koja nedostaje, fragment tordirane bronzane `ice du`ine 2,5 cm. R preseka 0,2 cm (A-S-381). T. IV/27-1. (2) Perle, od ogrlice, gde i (1), nekoliko komada, od staklene paste, jedna je plo~asta a ostale su dosta o{te}ene (A-A-382). T. IV/27-3. (3) Nau{nica (?) od tanke bronzane `ice, sa~uvan fragment kari~ice, 1,3 cm. T. IV/27-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 27 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 40, kv. 4 (pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 0,79 m dubine (k. 80,58 m), JI–SZ Opis rake: Pravougaona raka, 1,50 m h 0,45 m. Opis skeleta: Skelet deteta starog 8–9 godina (Éry 1990: T. 1), veoma lo{e o~uvan, potpuno poreme}en. Ispod fragmentovane lobawe le`e kosti dowih ekstremiteta i deo karlice, a u ju`nom delu rake je nekoliko fragmentovanih kostiju grudnog ko{a. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, predeo izme{tene karlice, izme|u glava femura, gvozdena, korodirana, ovalnog oblika, sa~uvan trn i fragmentovani okov koji na kop~u nale`e pod tupim uglom. 4,0 cm h 2,6 cm. T. V/40-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 40 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 29, kv. 12, 13/V, S Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na 1,68 m (k. 79,54 m), J–S, devijacija 10° ka zapadu Opis rake: Pravougaona raka, 1,60 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet deteta je potpuno istrulio. Raspored i opis priloga: Grobnih nalaza nema, izuzev nekoliko fragmenata staklene zgure. Sme{taj materijala; podaci: –; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 29 (grobni zapisnik). GROB, KVADRAT: 31, kv. 4/V, S Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na 1,36 m (k. 79,90 m), S–J, devijacija 10° ka zapadu

GROB, KVADRAT: 41, kv. 4 Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 0,90 m dubine (k. 80,20 m), ? Opis rake: Pravougaona grobna raka ~iji je jedan kraj polukru`no zavr{en. Opis skeleta: Skelet deteta starog 1,5–2 godine (Éry 1990: T. 1), veoma lo{e sa~uvan, u potpunosti poreme}en. O~uvan je deo kostiju rebara i ekstremiteta, kao i deo fragmenata lobawe. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwska kost – vilica glodara, u okviru lobawe. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 41 (grobni zapisnik, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 53, kv. 14–15 (?) Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,71 m dubine (k. 79,55 m), J–S, blaga devijacija ka zapadu Opis rake: Pravougaona raka, 2,00 m h 0,80 m. Opis skeleta: Grob je najverovatnije pqa~kan. Skelet je o~uvan samo u tragovima. ^ini se da su delovi lobawe i desni femur – jedini ostaci skeleta – sa~u-

| 17

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Raspored i opis priloga: (1) Perla, predeo desnog kolena, spoqa, loptastog oblika, od gorskog kristala, mle~nobele boje, vertikalno bu{ena. Mo`da ukras torbice. R perle 2,8 cm, R perforacije 0,9 cm, h 2,0 cm (526). T. XI/70-2. (2) Fibula, predeo lobawe, levo, bronzana, izrazito profilisana sa dva dugmetasta zadebqawa na luku. Nedostaje igla; {arnir delom sa~uvan. Stopa listoliko pro{irena. 2,8 cm h 1,0 cm (527). T. XI/70-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 70 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 55)

vani u prvobitnom polo`aju, {to nagove{tava da je pokojnik ukopan tako da je glava bila na severu. Raspored i opis priloga: Nema sa~uvanih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 53 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 62, kv. 22 Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 1,39 m (k. 79,87 m), J–S, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Raka je oblika pravougaonika, sa severozapada prese~ena grobom 54. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 50–54 godine (Éry 1990: T. 1). Lo{e o~uvan, izuzev femura, nedostaju kosti leve strane. Lobawa je o{te}ena i priklowena desnom ramenu, trup je opru`en na le|ima, desna ruka je savijena i polo`ena na karlicu, a noge su paralelno opru`ene. Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, kod kolena leve noge, kerami~ki, svetlomrke boje, bikoni~nog oblika, konusi nejednake visine. R 4,5 cm, h 3,0 cm (512). T. XI/62-1. Sme{taj materijala, podaci: GmB; dokumentacija groba 62 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 80, kv. 6 Pol, dubina i orijentacija: `enski de~ji, dno rake na 1,74 m (k. 79,60 m), J–S, devijacija 5° ka zapadu Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,55 m h 0,70 m. U ju`nom delu je ise~ena grobom 83, ali ta raka nije mogla poremetiti sve kosti skeleta. Opis skeleta: Skelet deteta starog 8–9 godina (Éry 1990: T. 1). O~uvanost je izuzetno lo{a. Raspored i opis priloga: (1) Niska perli, razli~itih dimenzija, od beli~aste kre~ne materije, cilindri~nog oblika, vi{e i ni`e, i od staklene paste, crne boje. Ve}e su cilindri~nog oblika, mawe su dosta u`e, dvo~lane do ~etvoro~lane. T. XV/80-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 80 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 56)

N
GROB, KVADRAT: 86, kv. 27–28 Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 1,29 m dubine (k. 80,09 m), J–S Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,00 m h 0,60 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 19–21 godine (Éry 1990: T. 1), veoma dobro o~uvan. Lobawa le`i na potiqku, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,54 m. Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrata, niska od 32 cele mawe okrugle perle od bele kre~ne materije i vi{e fragmentovanih. R 0,3–0,4 cm (590). T. XV/86-3. (2) Fibula, predeo vrata, plo~asta, bronzana, okruglog oblika, ukras od emajla. Sa~uvano je le`i{te igle, dok je gorwe, ukrasno poqe okruglog oblika, emajlirano, sa le`i{tima za almandine, od kojih je centralni najistaknutiji. Ornament na gorwoj plo~i je raspore|en u dva koncentri~na poqa. R 2,7 cm (593). T. XV/86-4. (3) Perle, predeo desne {ake, dve ve}e, pet cilindri~nih i dve mawe – sve od staklene paste (591). T. XV/86-2. (4) Perle, predeo stopala, 103 mawe, okrugle, osam duguqastih, 43 dvostruke i

Sl. 3. Grob 70, R 1: 20 Fig. 3. Grave 70, scale 1: 20

GROB, KVADRAT: 70, kv. 10 Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, dno rake na 1,51 m (k. 79,77 m), J–S, devijacija 5° ka istoku Opis rake: Pravougaoni oblik rake, zaobqenih ivica, dimenzije 1,50 m h 0,54 m. Opis skeleta: Skelet deteta starog 7–8 godina (Éry 1990: T. 1). Kosti su tro{ne a skelet slabo o~uvan. Lobawa je okrenuta nadesno, trup je opru`en i nekompletno sa~uvan, polo`aj ruku se ne da utvrditi, kosti nedostaju, noge su opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,05 m.

| 18

IVAN BUGARSKI
GROB, SONDA: 130, XVIII Pol, dubina i orijentacija: de~ji Opis rake: Grobna raka je u potpunosti uni{tena ukopom jame 42. Opis skeleta: Skelet deteta starog 1–2 godine (Éry 1990: T. 1). Raspored i opis priloga: (1) Perla, ve}a, zaobqena, od kvarca mle~nobele boje, {ire probu{ena. R 2,3 cm (A-S-857). T. XVIII/130-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 130 (grobni zapisnik i inventar).

Sl. 4. Grob 86, R 1:20 Fig. 4. Grave 86, scale 1: 20

vi{e fragmentovanih (592). T. XV/86-1. (5) Pr{qenak, pored levog femura, spoqa, kerami~ki, od mrko pe~ene zemqe, bikoni~nog oblika, nejednakih visina konusa. R 4,0 cm, h 2,7 cm (594). T. XV/86-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 86 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Miki}-Antoni} (1989: kat. br. 57–61)

N

GROB, SONDA: 133, XIX Pol, dubina i orijentacija: `enski, ?, J–S, devijacija 12° ka zapadu Opis rake: Pravougaona raka, 1,95 m h 0,65 m, blago pro{irena na {iroj isto~noj strani (mogu}e je da je u tom delu probijena jamom 43). Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 51–57 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je poreme}en ukopavawem jame 43. Raspored i opis priloga: (1) No`, uz zapadnu ivicu rake, gvozden, jako korodiran, iz dva fragmenta, sa tragovima drveta, jednoseklog preseka. 8,6 cm h 1,9 cm (A-S-858). T. XIX/133-1. (2) Perle, u severnom kraju rake, devet mawih perli pqosnatog oblika, vertikalno perforiranih, razli~ite boje (A-S-859). T. XIX/133-2. (3) Predmet od gvo`|a, ispod (2), jako korodiran, 3,5 cm h 0,9 cm. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 133 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

| 19

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
je najve}e relativne dubine – 1,74 m, dok po apsolutnoj koti najni`e dno ima raka 29 – na 79,54 m nadmorske visine. Izmerene dubine grobnih raka ipak nisu od ve}eg zna~aja. U originalnu terensku dokumentaciju unete su i povr{inske kote sloja od kojih su se arheolo{ki istra`ivale rake. Pomenuto je da je lokalitet istra`ivan skidawem horizontalnih otkopnih slojeva. Iz teksta, ne ba{ sasvim jasnog, Dnevnika iskopavawa za 1968. godinu mo`e se zakqu~iti da su ti slojevi skidani buldo`erom upravo do kote pojave lesa, na kojoj se lako uo~avaju osnove grobova ispuwenih zemqom druga~ije boje i sastava. Takav metodolo{ki postupak, pri ~emu se ne podrazumeva i kori{}ewe mehanizacije, ne pred-

OBI^AJI SARMATSKOG SAHRAWIVAWA NA ^IKU
NA ^IKU, kao i na drugim lokalitetima, sarmatske sahrane su orijentisane u pravcu jug–sever. Sli~no su orijentisane i neke avarske sahrane: ukupno se ~ak 42 groba na lokalitetu ugrubo orijenti{e ovako, tako da je jasno da nisu odreda u pitawu sarmatske sahrane. Kada je re~ o sarmatskoj nekropoli, smer polagawa pokojnika u rake, za razliku od okvirne orijentacije, nije uvek isti. U najve}em broju slu~ajeva on je jug–sever, ali je u ~etiri groba suprotan – lobawa je na severu. Sarmatski grobovi su, kao i avarodopski, ukopani u `utu ilova~u, pa se oblik wihovih raka jasno ocrtava. Rake su mahom pravougaonog oblika, {to je potpuno jasno u vezi sa grobovima 26, 29, 53 i 86. Rake grobova 18, 23 i 27 su pravougaonog oblika, ali su o{te}ene radom mehanizacije, dok je pravougaona raka groba 133 o{te}ena poznosredwovekovnom jamom; mogu}e je da se to desilo i sa rakom groba 40. Takvim ukopom, raka groba 130 u potpunosti je uni{tena. Grobovi 31, 62 i 80 su tako|e pravougaono oblikovani, ali su o{te}eni ukopavawem avarodopskih grobova, {to je od posebnog zna~aja. Rake grobova 20 i 70 ukopane su gotovo pravougaono, ali su im sami uglovi zaobqeni. Zaobqeno je ukopana i jedna u`a strana rake groba 41. Nisu uo~eni ostaci grobnih konstrukcija. Najpli}a grobna raka iz sarmatskog horizonta sahrawivawa je raka groba 40. Relativna dubina dna te rake je 0,79 m, a apsolutna 80,58 m. Ova je raka, me|utim, verovatno o{te}ena. Raka groba 80 stavqa retkost ni danas, jer umnogome olak{ava i ubrzava iskopavawa. Nedostatak je, me|utim, u tome {to se tim pristupom ne otkriva izvorna gorwa kota sloja od koje je grob ukopan. U nekim slu~ajevima, kada je zemqa ispune rake i sloja u koji je ona ukopana veoma sli~na, to nije ni mogu}e. Navedeno je da je na ^iku, izvesno iznad kote lesa, konstatovan praistorijski sloj; mora se ra~unati i na sloj/slojeve vegetacije. Tako|e, vaqa imati na umu da je odre|eni broj grobova o{te}en radom mehanizacije, {to zna~i da je o{te}en i sloj u koji su makar te rake ukopane. Istra`ivawe grobova od kota pojave sloja lesa u kome se oni lako prepoznaju ima za posledicu, u krajwoj liniji, gubitak podataka o izvornoj dubini grobnih raka. Iz tog razloga nije bilo opravdano vr{iti posebnu analizu dubina raka. Osim podataka o izvornoj dubini, na taj na~in su izgubqeni i podaci o eventualnim nadzemnim grobnim obele`jima. Preciznije re~eno, ne mo`emo znati da li je sarmatska nekropola na ^iku bila nalik najstarijim jazi{kim grobqima na kojima su pokojnici slobodno ukopani u obi~ne zemqane rake u orijentaciji jug–sever, kakva je mogla biti nekropola Jarak u Dowem Koviqu, ili je pak bila nalik na istovremenu ili ne{to mla|u nekropolu kod Vajske, na kojoj je oko 100 pokojnika sahraweno u istoj orijentaciji, ali pod humkama (Dimitrijevi} 1975a: 41). Pore|ewe dostupnih podataka o dubini, sa svoje strane, nije dalo ni posredne rezultate preko

| 20

IVAN BUGARSKI
je ovakav na~in sahrawivawa primewivan i u ostalim slu~ajevima, ali su neki od skeleta, pre svega de~jih, veoma lo{e o~uvani, dok su neki poreme}eni pqa~kom (?), odnosno ukopavawem avarodopskih grobova ili kasnosredwovekovnih jama. Kako se iz sadr`aja nekih grobova mo`e zakqu~iti, preminuli su u rake polagani odeveni, a nala`eni su i komadi nakita, opreme i kerami~ko posu|e, o ~emu }e vi{e re~i biti kasnije.

kojih bi se mogla analizirati mogu}a razlika u dubini ukopavawa neke grupe pokojnika, npr. dece. Sve ovo se odnosi kako na sarmatsku, tako i na avarsku nekropolu na ^iku. U pogledu na~ina polagawa preminulih u rake, jedinu zaista ilustrativnu sahranu na sarmatskoj nekropoli predstavqa grob 86, gde je pokojnica sahrawena na uobi~ajen na~in – polo`ena na le|ima, opru`enih ruku i nogu (sl. 4). Sti~e se utisak da

| 21

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
nosti. Dete iz groba 41 je uzrasta 1,5–2 godine, sli~no kao i dete starosti 1–2 godine iz groba 130. Dete iz groba 70 je uzrasta 7–8 godina. Dete sahraweno u grobu 40 bilo je starosti 8–9 godina, isto kao i dete iz groba 80 (Éry 1990: T. 1). Grob 27 je, prema arheolo{kom zapisniku, tako|e de~ji, i to `enski. De~ji su i grobovi 26, 29 i 31, ali nedefinisane polne pripadnosti, s tim {to prilozi iz groba 26 nagove{tavaju da je i tu sahrawena osoba `enskog pola. Deca sahrawena u grobovima 70 (sl. 3) i 80 opredeqena su u `enski pol tako|e prema grobnim prilozima. Osobe sahrawene u grobovima 62, 86 i 133 su, dakle, `enske polne pripadnosti. Pokojnica iz groba 86 bila je stara izme|u 19 i 21 godine, osoba iz groba 62 od 50 do 54 godine, dok je ona iz gro-

ANTROPOLO[KI KOMENTARI SARMATSKIH SAHRANA
DOSTUPNI ANTROPOLO[KI PODACI koji se odnose na sarmatske sahrane na ^iku prili~no su svedeni. Od 16 sahrawenih osoba sarmatskog horizonta, kada se uzmu u obzir svi podaci, ukqu~uju}i i arheolo{ku interpretaciju grobova, wih osam je opredeqeno u `enski pol. Re~ je o pokojnicama iz grobova 18, 23, 27, 62, 70, 80, 86 i 133. Antropolo{ki je obra|eno osam sahrawenih osoba, ili 50% sahrawenih na sarmatskoj nekropoli. Trebalo bi naglasiti da se u prvom ~lanku K. Eri (Éry 1988) daju podaci samo za tri sarmatska groba: 62, 86 i 133, jer je re~ o odraslim osobama. U drugom wenom radu (Éry 1990), pak, osim za te celine, prilo`eni su i podaci za osobe sahrawene u grobovima 40, 41, 70, 80 i 130. Svi ti antropolo{ki podaci publikovani su zajedno sa onima koji se odnose na pokojnike sa ranoavarske nekropole, budu}i da se smatralo da je re~ o jedinstvenoj nekropoli, o ~emu je bilo re~i. Osobe sahrawene u grobovima 40, 41, 70, 80 i 130 su de~jeg uzrasta, neutvr|ene polne pripadba 133 bila starosti 51–57 godina (Éry 1990: T. 1). Izvedene su i wihove kranijalne, odnosno postkranijalne mere. Telesna visina pokojnice iz groba 62 iznosila je 1,58 m (Pearson), odnosno 1,63 m (Bach). Osoba iz groba 86 bila je visine 1,52 m (Pearson), odnosno 1,58 m (Bach), dok je pokojnica iz groba 133, prema istim izvorima, bila visine 1,55 m, odnosno 1,59 m (Éry 1988: T. 2, T. 4). Prema arheolo{kim zapisnicima, `enskog pola bila je i osoba sahrawena u grobu 18, gde se navodi da je re~ o mla|oj osobi. @enskom polu pripada i osoba iz groba 23, opet prema arheolo{koj interpretaciji. Ostali pokojnici ni na koji na~in nisu polno odre|eni, tako da nijedna sahrawena osoba nije opredeqena u mu{ki pol! Uz najmawe 50% sahrawenih osoba `enskog pola, na sarmatskoj nekropoli je po svemu sude}i ~ak 9 (56,25%) osoba bilo de~jeg uzrasta. Navedeno je i da je pokojnica iz groba 86 bila europeidna, brahikrana osoba (Éry 1990: 35).

| 22

IVAN BUGARSKI
NAKIT NARUKVICA (?) Iz predela glave `ene iz sarmatskog groba 27 poti~e fragment blago savijene tordirane bronzane `ice. Kako je grob o{te}en, ostaje mogu}nost da je re~ o fragmentu narukvice, ali mo`da i torkvesa (T. IV/27-1), tako da ovaj nalaz nije prikqu~en statisti~kom pregledu sarmatskog materijala (tab. 1). PERLE Perle sa sarmatske nekropole na ^iku poti~u iz grobova 18, 26, 27, 70, 80, 86, 130 i 133. U odnosu na ukupan broj od 16 konstatovanih sarmatskih sahrana, perle su zastupqene u 50% grobova.

NALAZI IZ GROBOVA SARMATSKE NEKROPOLE
REPERTOAR NALAZA iz sarmatskih grobova sastoji se od nalaza no{we (ode}e i nakita), pribora (no`, pr{qenci) i grn~arije. Sahrawenoj sarmatskoj populaciji mogu se pripisati perle razli~itog oblika. U grobovima 27 i 133 na|ene su jednostavne perle sferi~nog, odnosno pqosnatog oblika mawih dimenzija (T. IV/27-3; T. XIX/133-2). Iz groba 18 poti~e niska spqo{tenih bikoni~nih perli sa bronzanom kop~icom (T. III/18-1). Taj grob je o{te}en radom mehanizacije, a niska predstavqa jedini nalaz. Ovakve perle nisu karakteristi~ne za avarsku no{wu, dok se grob i prema orijentaciji i po prostornom rasporedu mo`e smatrati sarmatskom sahranom. Ovom nalazu su veoma sli~ne niske perli iz grobova 17, 18, 31 i 60 anti~ke nekropole kod Be{ke u Sremu (Marijanski-Manojlovi} 1987: 63; T. 17/17-1,18-1; T. 24/31-2; T. 36/60-3). U grobu 26 je, u kombinaciji sa emajliranom fibulom i peharom, prona|ena niska krupnijih cilindri~nih perli od bele kre~wa~ke materije (T. V/26-3, sl. 5).8 U grobovima 80 i 86 se pojavquju niske vi{e~lanih i cilindri~nih perli (T. XV/80-1; T. XV/86-1, 2, 3). Niske, odnosno grupe perli iz groba 86, posebno su interesantne, a na|ene su – ukupno oko 200 perli – u predelu vrata, desne {ake i levog, odnosno desnog stopala. Perle koje su pro-

KOP^A Deo materijala iz sarmatskih grobova }e biti mogu}e pouzdano hronolo{ki opredeliti u II vek, dok }e neke od grobnih celina biti etni~ki pripisane Sarmatima na osnovu mawe prepoznatqivih nalaza i prostornog rasporeda sahrana na lokalitetu. Takav je slu~aj sa grobom 40. Iz tog groba poti~e mawa ovalna gvozdena kop~a sa okovom, koja je na|ena izme|u glava femura u okviru poreme}ene grobne celine. Uzimaju}i u obzir dimenzije predmeta i razme{taj u okviru grobne rake, ona bi mogla biti i kop~a torbice. Jedan sarmatski grob iz koga poti~e kop~a predstavqa 6,25% tako odre|enih sahrana na lokalitetu. Premda za ovaj nalaz ne raspola`emo direktnom analogijom, ~iwenica je da se on ne mo`e povezivati sa avarodopskim materijalom. Pored toga, grob 40 se, u pogledu horizontalne stratigrafije lokaliteta, nalazi u severnom redu sarmatskih sahrana, o ~emu }e biti re~i.

8 Te perle su prilikom objavqivawa pogre{no predstavqene kao nalaz iz doba tzv. Prvog avarskog kaganata (Mrkobrad 1980: 95).

| 23

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 7. Fibula, grob 70 Fig. 7. Fibula, grave 70
0 1 cm

Sl. 5. Perle, grob 26 Fig. 5. Beads, grave 26
0 1 cm

Sl. 6. Perla, grob 70 Fig. 6. Pearl, grave 70
0 1 cm

Sl. 8. Fibula, grob 26 Fig. 8. Fibula, grave 26
0 1 cm

na|ene kod nogu bile su najverovatnije pri{ivene na dowi deo haqine pokojnice.9 Kona~no, iz grobova 70 i 130 poti~u ve}i primerci kalcedonskih perli bele boje (T. XI/70-2, sl. 6; T. XVIII/130-1). Nalaz iz groba 70 je sferi~nog oblika. U grobnoj raci je polo`en uz desno koleno, spoqa. Sli~ne primerke sa poznoavarske nekropole Tisafired (Tiszafüred) E. Garam dovodi u vezu sa sarmatskim nasle|em i odre|uje kao ukrase za ta{ne (Garam 1995: 328). Ovome bi moglo odgovarati pozicionirawe perle iz sarmatskog groba 70 sa ^ika, dok je grob 130 uni{ten. Odgovaraju}e perle poti~u i iz sarmatskog groba iz Ruskog Krstura (Dautova-Ru{evljan 1990: sl. 7). FIBULE Anti~ke fibule se na ^iku pojavquju u sarmatskim grobovima 20, 26, 70 i 86. Jedna fibula takvog datovawa poti~e i iz hipoteti~ne avarske grobne celine I. Iz groba 20 je zabele`en nalaz varijante kolenaste bronzane fibule, livene, koja nedostaje. Iz groba 70 je mawa bronzana fibula (T. XI/70-1, sl. 7), a iz grobova 26 i 86 su emajlirane plo~aste fibule (T. V/26-1, sl. 8; T. XV/86-4).

Iako fibula iz groba 20 nekropole na ^iku nedostaje, weno pripisivawe kolenastom tipu, kao i pozicija i orijentacija groba svedo~e da je u pitawu sarmatska sahrana. Uglavnom se sve varijante kolenastih tipova vezuju za II i III vek, dok neke traju i u IV veku (Bojovi} 1983: 52–60). Iz groba 70 poti~e primerak izrazito profilisane fibule sa dva dugmetasta zadebqawa na luku (T. XI/70-1), koja se mo`e povezati sa tipom 11 rimskih fibula iz Singidunuma (Singidunum). Smatra se da je taj tip izvorno crnomorski, pri ~emu se dovodi u vezu upravo sa Sarmatima. Pripada drugoj polovini I veka i II veku. Primerak sa ^ika bi odgovarao varijanti 2 tipa 11 iz Singidunuma, koji se vezuje za prvu polovinu II veka (Bojovi} 1983: 40–42, T. XIV/122). Pojava ovakve fibule na sarmatskom lokalitetu u Ba~koj nije iznena|uju}a ako se ima u vidu da je zna~ajno koncentrisawe wihovih nalaza zapa`eno upravo u severnim rimskim provincijama,

9 Takvu rekonstrukciju sarmatske no{we osobe `enskog pola iz groba 121 sa lokaliteta 26/78 u Ki{kundorozma–Subasi daje Bozsik (2003: Fig. 10).

| 24

IVAN BUGARSKI
Ovakva metodolo{ka postavka, uz orijentaciju grobova i wihov prostorni raspored, nije i jedini argument etni~ke atribucije. Me|u nalazima sa avarskih nekropola gotovo da nismo sreli ovaj tip pr{qenka. Izuzetak bi predstavqali sli~ni nalazi iz grobova 42 i 46 nekropole Seged-Kundomb (Szeged-Kundomb) na jugu Ma|arske, no tu je re~ o poznoavarskim sahranama, u okviru kojih su prona|ene niske perli u obliku semenki lubenice (Salamon, Sebestyén 1995: 15, Pl. 4/42-2, Pl. 6/46-1). Pr{qenci ovog tipa se, me|utim, mogu povezati sa anti~kim periodom, o ~emu svedo~i i analogija sa geografski udaqenog lokaliteta, iz groba 37 rimske nekropole Balesta-Ruber kod Ampurije (Ampurias), na {panskoj obali Sredozemnog mora (Almagro 1955: 69–70; Fig. 36/8). Tip je, {to je u pogledu atribucije nalaza sa ^ika od posebnog zna~aja, u doba antike prisutan na sarmatskim lokalitetima, zajedno sa, primera radi, cilindri~nim i ve}im, kalcedonskim perlama, o kojima je ve} bilo re~i. Brojne analogije sa ma|arskih lokaliteta daje Párducz (1941), a u istom hronolo{ko-etni~kom kqu~u ve}i broj odgovaraju}ih nalaza objavio je i Vaday (1989). Mo`emo pomenuti i primerke analognih pr{qenaka iz grobova 92 i 93 sa sarmatske nekropole Endrod (Endrőd), tako|e u Ma|arskoj (Vaday, Szőke 1983: Abb. 12/4, 9). U sarmatskom grobu sa po~etka II veka u Mezokovesdu (Mezőkövesd), odgovaraju}i pr{qenak je prona|en u kombinaciji sa lengerastom i kolenastom fibulom (Patay 2003: 140, Abb. 1); veoma sli~an je i repertoar groba 5 sarmatske nekropole u Terek Sentmiklo{u (Törökszentmiklós) (Vaday 1985: Abb. 15/11, 12). Analogija sa udaqenijih prostora koje su naseqavali Sarmati je me|u nalazima iz groba 6 sa nekropole kod Bogodu{anskog Erika u Dowem povol`ju (Zaharov, Mordvinceva 1995: 165, Ris. 5/11). Sa na{e teritorije, bikoni~ni pr{qenak nejednakih visina konusa zabele`en je u sarmatskom horizontu sahrawivawa na nekropoli Subotica (Szabadka) – Veru{i} (Sekere{ 1998: 114, T. XVIII/4) ili u sarmatskom grobu II na Najevoj ciglani kod Pan~eva (Pancsova) (Mano-Zisi, Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselinovi} 1948: 64). Uop{te, ova varijanta bikoni~nih pr{qenaka se u sarmatskom materijalu u Ma|arskoj javqa u periodima I i II, zakqu~no sa 260. godinom (Párducz 1959: 365). Varijanta bikoni~nih pr{qenaka nejednakih visina konusa je, dakle, izvorno iz anti~kog perioda; tri groba na nekropoli u ^iku u kojima se takvi nalazi pojavquju su sarmatska.

Noriku i Panoniji, gde su i proizvo|ene (Jovanovi} 1978: 52). Primerci emajliranih fibula prona|eni su u grobovima 26 i 86 (T. V/26-1; T. XV/86-4). Direktne analogije fibuli iz groba 26 poti~u sa sarmatskih lokaliteta iz Tavankuta ([ulman 1952: 119, T. II/5) i Svetozara Mileti}a (Dautova-Ru{evljan 1990: sl. 8). Ovaj tip vodi poreklo od fibula sa izdu`enim i profilisanim lukom. Tri su podru~ja gde se grupi{u nalazi takvih fibula – galske provincije, sredwi tok Rajne i provincija Panonija. Pouzdano je utvr|eno da su u Panoniji pojedini oblici i proizvo|eni. Fibule ovog tipa se uglavnom vremenski odre|uju u II vek, premda su neki tipovi u upotrebi jo{ u I a neki i u III veku (Bojovi} 1983: 62, T. XXVIII/274, 275). Kao {to }e kasnije biti napomenuto, nije sporno da se fibule starijih provincijskih tipova mogu pojaviti kao upotrebni predmeti u avarskim grobovima. Na ^iku se one, me|utim, javqaju u sarmatskim grobnim celinama ranijeg datovawa: ~etiri groba u kojima su prona|ene ~ine 25% od ukupno 16 sahrana koje pripisujemo Sarmatima.

PRIBOR NO@ I OKOV (?) Iz o{te}enog groba 133 poti~e veoma korodiran, fragmentovan gvozdeni no`, sa tragovima drvene kanije na se~ivu jednoseklog preseka (T. XIX/133-1). Iz groba 20, iz predela karlice, poti~e fragmentovani, korodirani, savijeni gvozdeni predmet. Korozija je sa~uvala tragove drveta. Mo`da je re~ o delu nekog okova (T. IV/20-1). PR[QENCI Iz sarmatskih grobova na ^iku poti~u tri pr{qenka, koji }e biti podrobnije komentarisani. Primerci bikoni~nog oblika, ali nejednakih visina konusa, poti~u iz grobova 23 (T. V/23-1), 62 (T. XI/62-1) i 86 (T. XV/86-5). U grobu 86, pr{qenak je prona|en u kombinaciji sa opisanim niskama perli i plo~astom emajliranom fibulom – nalazima koji se mogu jasno povezati sa sarmatskim horizontom sahrawivawa. Putem inventara tog groba je mogu}e opredeliti u sarmatski horizont i sahrane 23 i 62, gde, izuzev karakteristi~nih pr{qenaka, nema drugih nalaza. Tri sarmatska groba u kojima su prona|eni pr{qenci ~ine 18,75% tako opredeqenih sahrana.

| 25

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Broj sarmatskih grobova: 16 (100%) u grobova %

kop~a

narukv.(?)

perle

fibule

no`

pr{qenci

grn~arija

1 6,25%

1 6,25%

8 50,00%

4 25,00%

1 6,25%

3 18,75%

2 12,50%

Perle se pojavquju naj~e{}e, i to kako u niskama, tako i kao ukras ode}e. Zna~ajnije su zastupqene i fibule, pa i karakteristi~ni pr{qenci.

Tabela 1: Zastupqenost materijala u sarmatskim grobovima na ^iku Table 1: Percentage of findings in Sarmatian graves at ^ik

Sli~ni pr{qenci se, istina, sre}u i kasnije, u ranovizantijskom okru`ewu, npr. na Cari~inom Gradu (Bavant 1990: 217, Pl. XXXVI/175) i u Sadovecu (Uenze 1992: 449, Taf. 14/44), i, kako je navedeno, u poznoavarskom kontekstu. Ove poznije analogije, ipak, ne dovode u sumwu jasan kontekst nalaza sa ^ika.

u kraj I do sredine II veka. U Panoniju dospevaju sa vojskom u doba Flavijevaca (Brukner 1981: 37, T. 58/1, 2, 4, 5). U II vek se, kako je napomenuto, datuje i emajlirana plo~asta fibula iz groba 26.

KERAMI^KE POSUDE Grob 26 je jedan od dva groba na sarmatskoj nekropoli u kome je prona|ena kerami~ka posuda. Ovaj pehar sa crvenim firnisom (T. V/26-2, sl. 9), izra|en na vitlu, odgovara tipu IX/14 tipologije kerami~kog posu|a Singidunuma. Datuje se u II vek, odnosno, ne{to preciznije, u posledwe tri ~etvrtine tog stole}a. U Singidunumu takvi pehari predstavqaju import iz zapadnih proizvodnih centara (Nikoli}-\or|evi} 2000: 164–165). Posmatraju}i nalaze iz Dowe Panonije, moglo bi se zakqu~iti da je pehar iz groba 26 lokalni proizvod ra|en po uzoru na pehare tipova 1 i 3 po O. Brukner. Re~ je o posudama ~ija je povr{ina obra|ena oran` i mrkosme|im firnisom i ogrubqena peskom, koje poti~u iz radionica zapadnih provincija, iz Trijera i Kelna. Ti pehari se datuju

Sl. 9. Pehar, grob 26 Fig. 9. Beaker, grave 26
0 2 cm

U grobu 31, u predelu nogu, prona|ena je bikoni~na {oqa sa dr{kom, izra|ena na vitlu od pre~i{}ene, sivo pe~ene zemqe. Dva groba sa nalazima kerami~kih posuda ~ine 12,50% sahrana na sarmatskoj nekropoli na ^iku. Na ovom mestu mogu biti uzgredno pomenuti i fragmenti staklene zgure (?) iz groba 29.

| 26

IVAN BUGARSKI
neistovremenosti sarmatskih i avarskih sahrana na ^iku, ta~nije o hronolo{koj cezuri od preko 350 godina. Po analizi nalaza i rekonstruisawu situacionog plana postalo je uo~qivo da se sarmatske sahrane ni`u u dve linije po osi zapad–istok. Grobovi 86, 40, 70 i 53 su najsevernije iskopani grobovi na lokalitetu, makar u meri u kojoj je rekonstruisana situacija. Me|u tim grobovima je i grob 41, bez priloga, no prema orijentaciji rake i prostornom rasporedu, i ovu sahranu je mogu}e pripisati najstarijem, sarmatskom horizontu. Ju`nu liniju sarmatskih sahrana uspostavqaju grobovi 31, 80, 18, 62, 29, 23, 20 i 27 na bitno {irem prostoru. Iz ove zone su, dakle, tri groba o{te}ena ukopavawem avarskih sahrana. Na situ-

SARMATSKA NEKROPOLA NA ^IKU – STRATIGRAFIJA I ZAKQU^AK
U UVODNOM POGLAVQU o sarmatskoj nekropoli i prilikom analize pokretnih nalaza iz grobova nazna~eno je da su neke od sahrana hronolo{ki odre|ene u anti~ki period i u etni~kom smislu pripisane Sarmatima u potpunosti pouzdano, na osnovu karakteristi~nih grobnih inventara. Fibule su, uz kerami~ki pehar sa vitla iz groba 26, u tom pogledu najizra`ajnije. Porede}i neke druge nalaze iz jasno odre|enih celina, tj. bikoni~ne kerami~ke pr{qenke nejednakih visina konusa sa primercima prona|enim u skromnijim grobnim celinama, bilo je mogu}e zbiru sarmatskih sahrana pripisati jo{ neke grobove. Nalazi koji se pouzdano etni~ki pripisuju Sarmatima datuju se u II vek: tako datujemo sve sarmatske grobne celine na ^iku. U prilog ovom, relativno kratkom trajawu sarmatskog sahrawivawa na ^iku svedo~i i to {to su sarmatski grobovi srazmerno malobrojni, a uz to i pravilno raspore|eni. Sarmatsku nekropolu ~ini ukupno 16 grobova. Sama stratigrafska slika nekropole jasno pokazuje da su neki od sarmatskih grobova o{te}eni naknadnim ukopavawem avarskih. U metodolo{kom smislu, jasno je da su subpozicionirani grobovi stariji od superpozicioniranih. Takav je slu~aj, gledaju}i od zapada prema istoku, sa sarmatskim grobovima 31, 80 i 62. Mogu se, naravno, me|usobno presecati i po vremenu mnogo bli`i grobovi, no kombinacija stratigrafije i ~istog datovawa sarmatskog materijala ipak svedo~i o acionom planu lokaliteta, grobovi sarmatske nekropole predstavqaju grupu 1 sahrana (Plan 1). Od grobova koji nisu uneseni na situacioni plan, grob 26 (istra`en jo{ 1968. godine), kao i grobovi 130 i 133 mogu se pripisati sarmatskoj nekropoli. Ta dva groba, otkrivena tokom posledwih radova, najverovatnije nastavqaju severnu liniju sarmatskih sahrana, budu}i da je ju`na linija sarmatskih sahrana istra`ena u prethodnim kampawama. Neucrtan grob 26 je, opet, najverovatnije bio sme{ten upravo u tom, ju`nom redu. Nije, dakle, bilo mogu}e utvrditi polo`aj svih sarmatskih sahrana, ali su ipak odre|ene linije wihovog prostirawa. Kada je re~ o eventualno neistra`enim sarmatskim grobovima, posmatrawem planova lokaliteta sti~e se utisak da se sarmatska nekropola mogla {iriti pre svega u severnom pojasu ili, mo`da, jo{ severnije od wega. Tu bi se eventualno mogli o~ekivati grobovi osoba mu{kog pola, budu}i da je wihov izostanak iz grupe istra`enih sarmatskih grobova veoma upadqiv. Koliko god da je bilo sahrawenih mu{karaca, iz postoje}eg statisti~kog uzorka mogu}e je potvrditi visok stepen smrtnosti dece. Upore|ivawe linija sarmatskih sahrana sa mikrolokacijskom kartom (sl. 2), {to va`i i za avarske sahrane, ne omogu}ava odre|eniji zakqu~ak: teren sahrawivawa je u vrlo blagom usponu (k. 80,00 m – 81,50 m), na ve}oj {irini, tako da se ~ini da mikrotopografija nije bila od ve}e

| 27

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
prethodno veliki neprijateqi Carstva, prevedeni su u tabor rimskih saveznika. Wihovi me|usobni odnosi, me|utim, osta}e veoma promenqivi tokom narednih decenija (Dimitrijevi} 1975a: 38–39). Trebalo bi naglasiti da su posle Trajanovog osnivawa provincije Dakije, 107. godine, i ukqu~ivawa ju`nog Banata u okvir Carstva Jazigi ostali u Ba~koj. Oni su preko slabo naseqene oblasti zapadnog Banata mogli izvoditi upade u severozapadnu Gorwu Meziju (Mirkovi} 1981a: 76). Wihove zemqe izme|u Tise i Dunava, koje nisu, dakle, uvedene u okvire rimske dr`ave, ostaju svojevrsni koridor koji su, po~ev od zavr{nih decenija II veka, koristila i druga plemena za upade u Dowu Panoniju, severoisto~nu Dalmaciju i Gorwu Meziju. Jazigi }e Meziju napasti ve} posle Trajanove smrti. Ratovalo se, i to veoma `estoko, i u doba vladavine cara Marka Aurelija (161–180). Posle velikog rimskog poraza, car je 175. godine uspeo da ostvari potpunu pobedu, {to mu je donelo osmu imperatorsku aklamaciju i titulu Sarmaticus (Dimitrijevi} 1975a: 39; Mirkovi} 1981b: 89). Posledice ovog poraza bile su veoma te{ke, naro~ito za Jazige u ju`noj Ba~koj. Oni su, pored ostalog, bili prinu|eni da se povuku sa obala Dunava i re~nih ostrva: »Geografski polo`aj i priroda wihovog kraja vezivali su ih za visoke re~ne obale, bezbedne od poplava (sic!) i pogodne za zemqoradwu i ispa{u stoke, a tako|e i za re~ne tokove du` kojih su mogli loviti ribu i trgovati (Dimitrijevi} 1975a: 39–40).« Zbog toga su veoma brzo usledili novi sukobi, posle kojih je car Marko Aurelije, pred svoju smrt, odobrio Jazigima neke olak{ice: odre|enim danima im je omogu}eno pose}ivawe rimskih trgova i, uz to, odobreno im je odr`avawe veza sa srodnim Roksolanima na dowem Dunavu, kroz Dakiju, istina pod nadzorom nadzornika provincije. U ciqu trajnog smirivawa i {to potpunije romanizacije tog stanovni{tva, car Marko Aurelije nameravao je da osnuje dve nove provincije – Sarmatiju i Markomaniju – ali ga je u tome spre~ila smrt. Ipak, Jazigi su za vlade cara Komoda (180–192) bili rimski podanici (Dimitrijevi} 1975a: 40). I pored burne politi~ke istorije i sukoba u II veku, materijal rimske provenijencije u sarmatskim grobovima na ^iku, kao {to je i ina~e uobi~ajen slu~aj na sarmatskim lokalitetima, svedo~i da je obli`wa imperija na Sarmate vr{ila sna`an kulturni uticaj.

va`nosti prilikom formirawa nekropola – kako sarmatske, tako uglavnom ni one iz doba avarske dominacije. Moglo bi se ipak primetiti da je grob 27 ukopan na blagom uzvi{ewu.10 Nekropola na ^iku predstavqa jednu od arheolo{kih potvrda boravka Sarmata u Ba~koj u II veku. Na obli`wem lokalitetu Sala{, tako|e u ataru Ba~kog Petrovog Sela, prona|eni su nalazi oru`ja koji su pripisani Sarmatima (Miki}-Antoni} 1989: kat. br. 37, 38). Mo`emo pomenuti jo{ neka mesta u Ba~koj na kojima su prona|eni tragovi boravka Sarmata. U najve}em broju slu~ajeva je re~ o sarmatskim horizontima na vi{eslojnim (~esto dvoslojnim) lokalitetima. Ta ~iwenica je u saglasju sa tezom iz geografskog uvoda – da su neka mesta u Panoniji u vi{e navrata prepoznavana kao pogodna za naseqavawe. Sli~no kao na ^iku, i u obli`woj Adi, na lokalitetu Nekada{wa ciglana Komlo{ konstatovane su sarmatska i avarska nekropola, sa vertikalnom stratigrafijom (Ric 1979: 27). Na lokalitetu Botra – Zidar, te jo{ na dva lokaliteta iz okoline Be~eja – Dowe Ugaranice i Beqanska bara – otkrivena su i sarmatska naseqa (Miki}-Antoni} 1989). Iz suboti~kog kraja je velika nekropola Subotica – Veru{i}. Re~ je o sarmatskoj nekropoli u ~iji areal se ukopavaju grobovi iz XI veka (Sekere{ 1998: 116). Mogu se pomenuti i tragovi tri sarmatska naseqa iz okoline Horgo{a (Horgos) – lokaliteti 6, 67 i 80, koji su konstatovani prilikom za{titnih arheolo{kih radova i {ire datovani, od kraja II pa do IV veka (\or|evi} 1990: 119–121). U Ba~koj Topoli (Topolya), na lokalitetu Bankert – Klanica iskopavana je nekropola od preko 180 avarskih grobova razli~itog datovawa. Na istom lokalitetu je i nekropola sa vi{e od 40 sarmatskih grobova (Mrkobrad 1980: 89, nap. 581). I u Malom I|o{u (Kishegyes) uo~ene su na jednom lokalitetu sarmatska i avarska nekropola: od ukupno 115 istra`enih grobova, vi{e od 30 se pripisuje Sarmatima (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 44–48). Sarmati, populacija iransko-ju`noruskog porekla, vrlo srodna Skitima, prispevaju u Panoniju od po~etka I veka, odmah posle rimskog osvajawa Panonske nizije, i tamo zati~u me{ovito autohtono stanovni{tvo skito-keltskog, ilirskog i da~kog porekla, nad kojim potom vladaju ~etiri veka. Sarmati u Panoniji prelaze na sedela~ki na~in `ivota i zemqoradni~ku ekonomiju (Dimitrijevi} 1975a: 34; Kova~evi} 1977: 29). Zahvaquju}i ve{toj diplomatiji cara Trajana (98–117), Jazigi,

10 Ova sahrana je ocewena kao sarmatska i u starijoj literaturi (Dimitrijevi} 1975b: 84, nap. 50).

| 28

IVAN BUGARSKI
je tako|e bilo re~i. Teren nekropole je, dakle, u usponu za oko 1,5 m do mesta na kome je, kako }emo kasnije videti, izvr{ena jedina kowani~ka sahrana na nekropoli. Kako su na pomenutoj mikrolokacijskoj karti (sl. 2) nazna~eni i gabariti iskopnih povr{ina po arheolo{kim kampawama, moglo se izra~unati da je istra`eni reon sahrawivawa na ^iku okvirne povr{ine od 2.680 m². Arheolo{ki su istra`ena ukupno 134 groba, uz tri hipoteti~ke grobne celine kojima je pripisan odre|en broj nalaza. Od tog broja je ve} izuzeto 16 sahrana koje su na prethodnim stranicama odre|ene kao sarmatske, iz II veka, pa je tako ranoavarskoj nekropoli mogu}e pripisati 121 sahranu. Tim grobovima }e biti posve}ena preostala poglavqa kwige.

RANOAVARSKA NEKROPOLA NA ^IKU

UVODNE NAPOMENE
LOKALITET ^IK se, kako je ve} napomenuto, nalazi na krajwem istoku Ba~ke, uz desnu obalu Tise, na bregu severno od re~ice ^ik koja se uliva u wu kod Ba~kog Petrovog Sela. Uvidom u mikrolokacijsku kartu je zakqu~eno da je sahrawivawe vr{eno na visinskim kotama od 80,00 m do 81,50 m,11 o ~emu Na ovom mestu je potrebno naglasiti da }e sintagma ranoavarska nekropola dobiti svoje puno razre{ewe u vremenskom i etni~kom pogledu u kasnijim poglavqima, budu}i da takvo odre|ewe nekropole predstavqa rezultat analiza fenomena sahrawivawa i grobnih nalaza koje slede.

11 U terenskoj dokumentaciji se navodi da je breg pored potoka ^ik na k. 81,48 m (Dnevnik rada 1968: 1).

| 29

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
GROB, KVADRAT: II, grob je uni{ten pre po~etka radova Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, prema inventaru Opis rake: – Opis skeleta: – Raspored i opis priloga: (1) Bode` (?), iz tri fragmenta, gvo`|e, jako korodiran. 29,0 cm h 2,2 cm. (2) No`, gvozdeni, jednosekli, korozija sa~uvala tragove drvenih kanija. 11,5 cm h 1,5 cm (436). (3) Oru|e (?), gvozdeno, korodirano, u vidu rakqe ~iji je jedan o~uvan kraj izvijen prema spoqa. 16 cm. (4) Ma~ (?) od gvo`|a, jako korodiran, blago savijen. 14,0 cm h 3,5 cm h 2,5 cm (437). T. I/II-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968. godine, grobni inventar groba II.

KATALOG RANOAVARSKIH GROBOVA
GROB, KVADRAT: I, uni{ten pre po~etka radova Pol, dubina i orijentacija: `enski Opis rake: – Opis skeleta: – Raspored i opis priloga: (1) Ogrlica od 22 perle razli~itog oblika – bikoni~ne, plo~aste, cilindri~ne – od tamnoplave, bele i `ute staklene paste i krede. Poneke su ukra{ene i horizontalnim linijama i okcima od bele paste. R 0,8 cm i mawe, du`ina 1,0 cm i mawe. Ogrlici pripadaju i dve bronzane alkice (431 sp). T. I/I-7. (2) Pr{qenak, kerami~ki, plo~astog oblika, sivo pe~en, dobre fakture. R 3,0 cm, debqina 0,5 cm (432 sp). T. I/I-3. (3) Sisak meha, ko{tani, fragmentovan, glatka glavica je odeqena `lebom od ostale dekorisane povr{ine. Ukras je izveden dvostrukom urezanom linijom u motivu ribqe krqu{ti, dok su kod glavice dve plasti~ne trake sa vertikalnim zarezima. R 0,8 cm, o~uvana du`ina 3,8 cm (433 sp). T. I/I-6. (4) Nau{nica, srebrna, fragmentovana, oblika alke, kru`nog preseka. R 2,4 cm (434). T. I/I-5. (5) Alka, gvozdena, kru`nog preseka, jako korodirana, iz ~etiri fragmenta. R 7,0 cm (ib. 219). T. I/I-4. (6) Fibula, bronzana, livena, tipa sa posuvra}enom stopom, {ireg luka i du`e noge, igla i konstrukcija za u~vr{}ivawe nedostaju. Du`ina 7,5 cm, h 2,5 cm (ib. 220, 435 sp). T. I/I-1. (7) Fibula, bronzana, jedva nagla{enog luka, glava lepezasta, sa pet glavica i maskom na nozi. Pozadi dve alke za iglu, koja nedostaje. Urezivawe i punktirawe. Du`ina 6,7 cm, h 0,3 cm (605 sp). T. I/I-2. Sme{taj materijala; podaci: Gradski muzej Be~ej, navode se inventarski brojevi (daqe GmB); Dnevnik iskopavawa 1968. godine, grobni inventar groba I. Bibliografija: Jankovi} (1990: 71). GROB, KVADRAT: III?, uni{ten pre po~etka radova Pol, dubina i orijentacija: ? Opis rake: – Opis skeleta: – Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica – kari~ica od tanke bronzane `ice kru`nog preseka, iz dva fragmenta. R 2,0 cm. T. I/III-4. (2) Perle – dve, mawa je cilindri~nog oblika, od staklene paste zelene boje, ve}a je istog oblika, od tamne staklene paste, sa apliciranim `utim okcima. R 0,9 cm, h 0,9 cm. T. I/III-5, 6. (3) Kop~a, gvozdena, jako korodirana, iz vi{e fragmenata, pravougaonog oblika, sa~uvan je trn. 4,3 cm h 3,3 cm. T. I/III-3. (4) [ip~ica, od bronzanog lima, patinirana, raspada se (a). T. I/III-2. (5) Ma~, gvozdeni, jednoseklog preseka, korodiran, sa~uvan je samo vrh o{trice dimenzija 4,5 cm h 3,0 cm. T. I/III-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; –

GROB, KVADRAT: 1, I terasa Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, –, SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka sa su`avawem prema stopalima, o{te}ena, dimenzije nisu konstatovane, ukopana u `utu ilova~u. Opis skeleta: O{te}en radom mehanizacije. Lobawa je uni{tena, le`ala je na SI, trup opru`en, ruke niz telo, noge opru`ene. Raspored i opis priloga: (1) Okov torbice (?), dva fragmenta: ivica je ograni~ena jednom urezanom linijom, dok je povr{ina dekorisana urezanim koncentri~nim krugovima spojenim kosim urezima. 9,5 cm h 2,5 cm (A-S-287 sp). T. I/1-3. (2) Oplata, ko{tana, od torbice (?), ukra{ena horizontalnim i vertikalnim

| 30

IVAN BUGARSKI
(ib. 8, 8a). T. I/2-10. (9) Oplata, ko{tana – fragmenti veoma tro{ne plo~ice sa urezanim koncentri~nim krugovima. 2,3 cm h 1,2 cm (A-S-298). T. I/2-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 2 (grobni zapisnik i inventar).

urezanim linijama. 4,3 cm h 2,5 cm (A-S-288). T. I/1-2. (3) Kop~a, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa~uvanog trna. 3,0 cm h 2,7 cm (A-S-289). T. I/1-1. (4) Kresivo, gvozdeno, korodirano, fragmentovano, povijenog kraja a u sredi{wem delu pro{ireno. 6,0 cm h 2,5 cm (A-S-290). T. I/1-5. (5) Jezi~ak, pojasni, bronzani, sastavqen od dve plo~ice od bronzanog lima spojene zakivkom, neukra{en. 4,0 cm h 1,5 cm (A-S-291). T. I/1-10. (6) Okov, pojasni, jezi~astog oblika, bronzani, fragmentovan, patiniran, {titastog kraja, sastavqen od dve plo~ice od bronzanog lima spojene zakivkom, neukra{en. 5,0 cm h 2,2 cm (A-S-292). T. I/1-11. (7) Aplikacija, pojasna (?), bronzana, jezi~astog oblika, sa~uvana samo gorwa plo~ica od bronzanog lima i zakivak, neukra{ena. 2,2 cm h 1,0 cm (A-S-293). T. I/1-7. (8) Dugmad, bronzana, tri kom., sa polusferi~nom kapom od bronzanog lima i zakivkom. 1,2 cm h 0,9 cm (A-S-294). T. I/1-12, 13. (9) Lanac, bronzani, iz tri dela, sastavqen od prekinutih osmica, kru`nog preseka, o~uvan u du`ini od 30,0 cm, R 1,2 cm (A-S-295). T. I/1-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968. godine, grobni inventar groba 1.

GROB, KVADRAT: 2, kv. 30–31/A Pol, dubina i orijentacija: `enski de~ji, skelet je na dubini od 0,46 m (k. 79,18 m), dok je dno rake na 0,48 m, Z–I, devijacija od 10° ka severu. Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, u ju`nom i isto~nom delu o{te}ena recentnom jamom. 1,30 m h 0,38 m – {irina je merena u predelu lobawe, prema nogama se raka su`ava. Opis skeleta: Skelet je slabo o~uvan. Lobawa je na zapadu, o{te}ena, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene. Du`ina in situ 1,20 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nice – kari~ice, predeo glave, bronzane, jedna fragmentovana, na drugoj tragovi gvo`|a. R 1,3 cm (A-S-296). T. I/2-9, 11. (2) Kop~a, u visini pojasa, gvozdena, jako korodirana, nedostaje trn, polukru`nog oblika. 5,3 cm h 4,6 cm (A-S-299). T. I/2-4. (3) Oplata, pored desnog femura i ispod mandibule, ko{tana, fragmentovana, na ivici urezana linija, u poqu urezani koncentri~ni krugovi me|usobno povezani kosim urezanim linijama, verovatno od tobolca. 5,5 cm h 2,5 cm (A-S-300). T. I/2-1. (4) Dve perle od beli~aste staklene paste, cilindri~ne, dvostruko i trostruko u`lebqene. R 0,5 cm (A-S-297). T. I/2-7, 8. (5) Lanac od gvo`|a, u fragmentima: povezane su cele i fragmentovane gvozdene kari~ice. R kari~ice 1,3 cm (A-S-301). (6) Predmet od gvo`|a u vidu lu~no savijene {ipke pravougaonog preseka, {irine 1,6 cm. T. I/2-5. (7) Oklopna lamela, gvozdeni lim, fragmentovana, perforirana, dim. 6,7 cm h 3,2 cm. T. I/2-3. (8) Gajka tobolca – predmet od tawe iskovane, lu~no povijene plo~ice, sa trnom kru`nog preseka povijenim prema luku, dim. 4,5 cm h 1,5 cm

GROB, KVADRAT: 3, kv. 29–30/A–V Pol, dubina i orijentacija: `enski ?, dno rake na 0,14 m (k. 79,38 m), Z–I, devijacija ka severu Opis rake: O{te}ena. Pravougaonog oblika, 1,85 m h 0,43 m (kod nogu). Opis skeleta: Kao raka, i skelet je o{te}en radom mehanizacije. Kosti su dislocirane, jako istrulile: na|eni su samo cevanica jedne noge, prsti nogu i rebra. Raspored i opis priloga: (1) Predmet od kosti, fragmentovan, polukru`no obra|ene ivice: po povr{ini ornament izveden dvostruko urezanim linijama koje prate oblik predmeta, koje oivi~avaju nizove kratkih zareza, u sredini ta~ka. 2,0 cm h 2,4 cm. (2) Kop~a, gvozdena, iz tri jako korodirana fragmenata, du`ine 4,0 cm – sa~uvani su lu~no povijen masivan trn i dva fragmenta okvira (ib. 2). (3) Iglenica, od kosti, sa~uvan fragment du`ine 1,2 cm, ukra{en urezanim linijama u motivu ribqe krqu{ti (A-S-302). (4) Oplata, bronzani lim, ili dugme, veoma tro{no i fragmentovano. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 3 (grobni zapisnik i inventar).

Sl. 10. Grob 4, R 1:20 Fig. 10. Grave 4, scale 1:20

N

| 31

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

GROB, KVADRAT: 4, kv. 27/A Pol, dubina i orijentacija: ?, skelet na dubini 0,09 m, dno rake na 0,23 m (k. 79,15 m), Z–I Opis rake: Pravougaona, ukopana u `utu ilova~u, 2,10 m h 0,57 m (kod glave). Opis skeleta: Lobawa licem prema istoku, trup opru`en na le|ima, ruke, niz telo, noge opru`ene. Kosti grudnog ko{a su poreme}ene (pqa~kawe?). Du`ina in situ 1,50 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, izme|u cevanica, fragmentovan, blago razvra}enog oboda sa {tipanom ivicom, ravnog dna, izra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene, crno pe~ene zemqe. Povr{ina je gruba i neravna, sa tragovima doterivawa prstima. R otvora 12 cm, dna 11 cm, h 13 cm. (2) @ivotiwska kost, preko karlice. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 4 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 5, kv. 11, 12/V Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 2,30 m (k. 78,94 m), I–Z, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, 2,25 m h 0,50–0,56 m. Opis skeleta: Skelet pripada starijoj `enskoj osobi. Kosti su neporeme}ene ali veoma tro{ne. Lobawa je licem prema istoku, trup je opru`en na le|ima, ruke su niz telo a noge opru`ene. Du`ina in situ 1,52 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nice, par, sa obe strane lobawe, bronzane kari~ice slobodnih krajeva koji prelaze jedan preko drugog. Sa~uvana je jedna. Privezak je loptast, sastavqen od dve kalote od bronzanog lima. R karike 2,2 cm, loptastog priveska 1,6 cm (S-A-303, 305). T. II/5-3. (2) Perle, {est kom. u predelu vrata: ~etiri od tamnocrvene staklene paste cilindri~nog oblika sa belim okcima – na dve perle su okca zaokru`ena belim linijama, na dve su linije paralelne, po rubovima cilindra, dok je jedna plo~asta od zelenkastoplave paste. R 1,3 cm, h 0,7 cm (S-A-304). T. II/5-4. (3) Prsten, pored glave desnog femura, ispod ruke, tanka alka od bronzanog lima sa pe~atnom povr{inom koja danas nedostaje. R 2,3 cm (S-A-307). T. II/5-6. (4) Pr{qenak, izme|u grudnog ko{a i leve nadlaktice, kerami~ki, od pre~i{}ene, sivo pe~ene zemqe, plo~astog oblika. R 4,0 cm, h 0,9 cm (S-A-306). T. II/5-2. (5) No`, ispod levog femura, gvozdeni, fragmentovan, po povr{ini korozijom uhva}eni tragovi tkanine. 14,5 cm h 2,5 cm (S-A-308). (6) Lonac, ispod desnog stopala, koso razvra}enog oboda, ja~e izvu~enog, ~ija je unutra{wa strana blago u`lebqena, asimetri~nog oblika, ravnog dna. Ra|en slobodnom rukom od slabo pe~ene (su{ene na vatri), nepre~i{}ene zemqe. Povr{ina neravna, uo~qivo doterivawe prstima. R otvora 11 cm, dna 7,5 cm, h 13,0 cm (S-A-309). T. II/5-5.

Sl. 11. Grob 5, R 1:20 Fig. 11. Grave 5, scale 1:20

Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 5 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 6, kv. 12–13/A, V Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na dubini 0,35 m, Z–I, devijacija 10° ka severu Opis rake: Pravougaona raka sa pro~eonim udubqewem iznad glave, du`ine 1,90 m, {irine 0,70 m u predelu glave i 0,47 m u predelu nogu. Opis skeleta: Slabo o~uvan. Kosti tro{ne. Nedostaje lobawa, trup le`i na le|ima, ruke spu{tene niz telo a noge opru`ene. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, u visini struka, gvozdena, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn. 4,8 cm h 4,0 cm (A-310). T. II/6-4. (2) Kop~a, ispod levog krila karli~ne kosti, gvozdena, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn. 4,5 cm h 4,5 cm (A-311). T. II/6-2. (3) No`, ispod desnog krila karli~ne kosti, iz ~etiri fragmenta, jako korodiran, korozija je sa~uvala i tragove drvene kanije. 11,0 cm h 2,2 cm (A-312). T. II/6-1. (4) Lonac,* izme|u nogu, razvra}enog oboda koji je ukra{en {tipawem, trbuh izrazito asimetri~an, zadebqanog ravnog dna, malo izvu~enog. Ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene i veoma slabo pe~ene zemqe. R oboda 12,0 cm, dna 11,0 cm, h 17,0 cm (A-S-860). T. II/6-5. (5) Predmet od gvo`|a, pored leve {ake, u vidu lu~no savijene plo~ice. 2,5 cm h 1,5 cm h 1,0 cm (ib. 264). T. II/6-5.

N

| 32

IVAN BUGARSKI
N
Sl. 12. Grob 7, R 1:20 Fig. 12. Grave 7, scale 1:20
Raspored i opis priloga: (1) No`, pored leve {ake, gvozdeni, jednosekli, iz dva fragmenta – nedostaje sredi{wi deo, jako korodirano. 16,5 cm h 1,7 cm (A-S-317). T. II/8-2. (2) No`i}i, kremewe, dva kom. sa dva se~iva, od belog, vrlo dobro izgla~anog kremena. 2,5 cm h 1,0 cm (A-S-318). T. II/8-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 8 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, KVADRAT: 9, kv. 14/V Pol, dubina i orijentacija: `enski?, dno rake na 1,78 m (k. 79,46 m), Z–I, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaona raka ~iji je dowi deo uni{ten. O~uvana du`ina iznosi 1,65 m, dok je {irina merena kod glave 0,70 m. Iznad lobawe je konstatovano pro~eono pravougaono udubqewe ispuweno rastresitom mrkom zemqom. Opis skeleta: Sahrawena je u opru`enom polo`aju sa rukama niz telo. O{te}ewe rake je takvo da nedostaju kosti desne noge i leva potkolenica. Kosti sa~uvanog dela skeleta su dobro o~uvane i neporeme}ene. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, sa leve strane lobawe, ovalnog oblika, blago razvra}enog oboda, ravnog dna. Ra|en je slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, slabo, mrkosme|e pe~ene. Povr{ina neravna, nagaravqena. R otvora 10,5 cm, dna 8,0 cm, h 17,0 cm (A-S-319). T. II/9-3. (2) Kop~a, predeo karlice, gvozdena, trapezoidnog oblika, trn prisutan. 4,3 cm h 4,0 cm (A-S-320). T. II/9-2. (3) Strelica, predeo desne {ake (ne pomiwe se u dnevniku, ni u grobnom zapisniku),

Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 6 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, KVADRAT: 7, kv. 16/V Pol, dubina i orijentacija: `enski, otkriven na 2,10 m, dno rake na 2,20 m (k. 79,04 m), Z–I, devijacija ka severu Opis rake: Pravougaona, du`ine 1,85 m i {irine 0,65 m kod glave i 0,50 m kod nogu. Opis skeleta: Skelet je neporeme}en, ali su kosti tro{ne i slabo o~uvane. Lobawa je licem prema JI, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene. Du`ina in situ 1,55 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, sa desne strane lobawe, bio je sa~uvan loptasti privezak bronzane nau{nice od dve kalote od bronzanog lima, pre~nika 1,8 cm, koji se raspao; bronzana kari~ica (A-313). T. II/7-5. (2) No`, predeo leve kqu~ne kosti, jednosekli, iz dva fragmenta se~iva, po povr{ini korozijom uhva}eni tragovi drvenih kanija. 8,0 cm h 1,3 cm. T. II/7-2. (3) Alke lanca, odmah uz (2): fragmentovana gvozdena alka na koju je namaknuta mawa, od debqeg bronzanog lima, sa krajevima koji prelaze jedan preko drugog. Gvozdena alka je kru`nog preseka, R 3,2 cm, bronzana je od trake lima {irine 0,5 cm, R 1,5 cm (A-S-314). T. II/7-7, 8. (4) Pr{qenak, kod desne {ake, plo~astog oblika, verovatno izra|en od zida bronzanodopske posude (!). R 5,0 cm, debqina 1,0 cm (A-S-315). T. II/7-1. (5) Pr{qenak, mawi, bikoni~ni, izra|en od pre~i{}ene mrkosme|e pe~ene zemqe, ugla~ane povr{ine. R 2,7 cm, h 2,3 cm (A-S-316). T. II/7-3. (6) Kop~a, kod repa ki~me, gvozdena, korodirana, fragmentovana, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn. 3,5 cm h 3,0 cm. T. II/7-4. (7) Lonac, pored desnog stopala, o{te}en radom mehanizacije. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 7 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 8, kv. 30, 31/V Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, otkriven na 1,27 m, dno rake na 1,44 m (k. 79,66 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaonog oblika, u dowem delu prese~ena radom mehanizacije, pa se dimenzije ne daju ustanoviti. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 30–60 godina (Éry 1990: T. 1). O{te}en: nedostaje desna strana do visine rebara i nadlaktice desne ruke, leva strana je prese~ena u visini butne kosti. Ostatak skeleta je neporeme}en. Lobawa je na SZ, licem okrenuta ka jugu (mandibula fragmentovana, broj zuba nepotpun), trup opru`en na le|ima, ruke spu{tene niz telo, noge opru`ene.

| 33
N

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
N
Sl. 14. Grob 10, R 1:20 Fig. 14. Grave 10, scale 1:20
obqenih uglova, od tanke bronzane {ip~ice. 2,7 cm h 1,0 cm (A-S-324). T. III/10-12, 13. (3) Jezi~ak, predeo levog kuka – {ake; pojasni, sastoji se od dva tanka bronzana lima, polukru`no zaobqena na dnu a na vrhu zaravwena i oja~ana uzanom trakom od bronzanog lima, koja nije sa~uvana. Patinirano u zna~ajnijoj meri. 3,7 cm h 1,8 cm. T. III/10-11. (4) Jezi~ak, pojasni, bronzani lim: bila su spojena dva lima koja se s jedne strane zavr{avaju polukru`no, dok su s druge ravni. Patinirano. 7,0 cm h 2,5 cm (A-S-595). T. III/10-8. (5). Aplikacija, levo krilo karlice, pojasna, sastoji se od dva tanka bronzana lima, polukru`no zaobqena na dnu a na vrhu zaravwena i oja~ana uzanom trakom od bronzanog lima, koja nije sa~uvana. 1,5 cm h 1,8 cm. T. III/10-10. (6) Aplikacija, ispod leve {ake, pojasna, tanak bronzani lim, oblik izdu`enog pravougaonika sa malo pro{irenim krajevima, neornamentisana. 3,6 cm h 1,0 cm (A-S-604). (7) Aplikacija, gde i (6), bronzana, fragmentovana: jedan kraj je polukru`an, drugi je o{te}en. Tanak bronzani lim sa zakivkom. 2,3 cm h 1,2 cm. T. III/10-6. (8) Brus, desno krilo karlice, od zelenkastog glatkog kamena, oblika izdu`enog pravougaonika, u gorwem delu probu{ena rupa za ve{awe. 11,5 cm h 2,0 cm h 0,8 cm (A-S-325). T. III/10-3. (9) Kresivo, gde i (8), gvozdeno, savijenih krajeva i pro{irenog sredi{weg dela, jako korodirano. 9,3 cm h 2,5 cm (A-S-326). T. III/10-2. (10) Alka, ispod karli~ne kosti, gvozdena, jako korodirana, verovatno slu`ila za ve{awe no`a o pojas. Na povr{ini se nalaze ostaci tkanine. R 4,0 cm (S-A-327). T. III/10-7. (11) No`, ispod desne ruke, iz dva fragmenta, gvo`|e, korozija sa~uvala tragove drvenih kanija, sa~uvani su deo

Sl. 13. Grob 9, R 1:20 Fig. 13. Grave 9, scale 1:20

gvozdena, sa trnom u obliku izdu`enog, uzanog lista. Korodirana. 6,2 cm h 1,3 cm (A-S-321). T. II/9-1. (4) Kari~ica, levo od lobawe (ne pomiwe se u dnevniku, ni u grobnom zapisniku), bronzana, kru`nog preseka i slobodnih krajeva, verovatno od nau{nice. R 2,0 cm (A-S-322). T. II/9-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 9 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 10, 17/V Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, otkriven na dubini od 1,84 m, dno na 2,02 m (k. 79,17 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaona grobna raka, du`ine 2,00 m, {irine 0,70 m kod glave, kod nogu o{te}ena. Iznad glave je pro~eono udubqewe ispuweno rastresitom crnom zemqom i ponekim fragmentom bronzanodopske keramike. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 40–80 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa na SZ, licem ka istoku. Nepotpun broj zuba. Pokojnik je sahrawen u opru`enom polo`aju sa rukama spu{tenim niz telo. Usled o{te}ewa rake, nedostaju desna {aka, noga i dowi deo leve noge. Du`ina in situ 1,60 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, predeo desnog ramena, nepravilnog oblika, blago razvra}enog oboda, ve}eg, zadebqanog, ravnog dna. Ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe. Slabo, crnosme|e pe~en. Povr{ina suda nagaravqena. R otvora 9,5 cm, dna 8,0 cm, h 13,0 cm (A-S-323). T. III/10-14. (2) Gajke – dve, kod lobawe, za per~in, od bronze, pravouglog oblika i za-

| 34

IVAN BUGARSKI
N
Sl. 15. Grob 13, R 1:20 Fig. 15. Grave 13, scale 1:20
Opis skeleta: Potkolenice i stopala su uni{teni, dok je ostali deo skeleta neporeme}en i kosti su dobro o~uvane. Lobawa je na severu, licem prema istoku, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, kod repa ki~me, gvozdena, fragmentovana, jako korodirana – nemogu}e je utvrditi oblik. O~uvana du`ina 4,0 cm. T. II/13-4. (2) Kop~a, vi{e desnog krila karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, sa trnom, trapezoidnog oblika, povijenih du`ih strana. 4,3 cm h 3,8 cm (A-S-528). T. II/13-3. (3) Alka, glava levog femura, gvozdena, jako korodirana, mo`da slu`ila za ve{awe no`a. R 3,5 cm (A-S-334). T. II/13-1. (4) No`, uz levi femur, spoqa, gvozdeni, jednosekli, iz dva fragmenta, korozija sa~uvala i ostatke drvenih kanija. 17,0 cm h 2,8 cm (SA-333). T. II/13-2. (5) Traka od bronzanog lima. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 13 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, KVADRAT: 14, kv. 9, 10/A, V Pol, dubina i orijentacija: `enski ?, dno rake na 1,17 m (k. 79,09 m), Z–I, devijacija 10° ka severu Opis rake: U gorwim kotama raka nije bila uo~qiva – uni{tena je radom mehanizacije. Du`ina rake je oko 2 m. Opis skeleta: Kosti su dislocirane i nedostaju. In situ samo butna kost i potkolenica leve noge.

se~iva i trn za usa|ivawe u dr{ku. 11,5 cm h 1,8 cm (S-A-328). T. III/10-1. (12) Kop~a, ispod karlice, desno, gvozdena, fragmentovana, trapezoidnog oblika, sa~uvan i deo trna. 3,8 cm (S-A-329). T. III/10-5. (13) Petqa dr{ke ma~a: kari~ica, gvozdena, nataknuta na alku od gvozdene {ipke, jako korodirano i slepqeno. Du`ina 4,0 cm (S-A-330). T. III/10-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 10 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 11, kv. 11/V Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na 1,38 m (k. 79,97 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka, odse~ena mehanizacijom u ju`nom delu. Opis skeleta: Skelet deteta starog oko jedne godine, potpuno istrulile kosti. Raspored i opis priloga: (1) Posuda,* na mestu gde je bila lobawa, malih dimenzija, blago bikoni~nog oblika, neprofilisanog oboda, po ivici ukra{enog mawim polukru`nim utisnutum udubqewima. Ra|ena je slobodnom rukom od osredwe pre~i{}ene zemqe, crvenkastosme|e boje. Dobro je pe~en. R otvora 5,0 cm, dna 3,0 cm, h 6,5 cm (S-A-331). T. II/11-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 11 (grobni zapisnik i inventar). *Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, KVADRAT: 12, kv. 3/V Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na 1,19 m (k. 79,66 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka, du`ine 2,20 m, {irine 0,70 m kod glave a 0,50 m kod nogu. Opis skeleta: Kosti su dislocirane, o~uvani su samo desni deo karlice, nekoliko pr{qenova, podlaktica desne ruke i nekoliko rebara. Raspored i opis priloga: (1-2) Strele – dve, predeo karlice, slepqene, gvozdene, korodirane, trobridne, sa trnom za usa|ivawe oblika izdu`enog romba. 9,5 cm h 2,5 cm (S-A-332). T. II/12-1, 2. (3) Jezi~ak, predeo rebara (nedostaje u inventaru, crte`u i zbirci), od bronzanog lima, nije sa~uvan. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 12 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 13, kv. 5/A Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,13 m (k. 79,13 m), S–J, devijacija ka SZ–JI. Opis rake: Pravougaona, na jugu odse~ena radom mehanizacije, sa~uvana u du`ini od 1,50 m, {irina kod glave 0,80 m a kod nogu 0,50 m.

| 35

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Opis rake: Pravougaona, du`ine 2,36 m, {irine 0,65 m i kod glave i kod nogu. Opis skeleta: Skelet pripada starijoj `enskoj osobi. Izuzev lobawe koja je ne{to poreme}ena, skelet je dobro sa~uvan. Trup le`i na le|ima i blago se priklawa jugu, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene. Du`ina in situ 1,57 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, iznad lobawe, sa koso razvra}enim obodom koji je sa unutra{we strane plitko u`lebqen. Vrat je su`en. Dno konkavno. Sud je ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, slabo je pe~en, odnosno su{en pored vatre. Povr{ina je neravna i nagaravqena. R otvora 10,0 cm, dna 7,0 cm, h 11,0 cm (S-A-339). T. III/15-1. (2) Pr{qenak, na rebrima, levo, kerami~ki, plo~astog oblika, od crvenkasto pe~enog zida suda fine fakture. R 4,5 cm, debqina 0,6 cm (S-A-340). T. III/15-3. (3) Kop~a, izme|u desne {ake i karlice, gvozdena, jako korodirana, masivna, iz dva fragmenta, ovalnog oblika. 6,0 cm h 5,2 cm (S-A-341). T. III/15-2. (4) No`, kod leve {ake, gvozden, jako korodiran, iz dva fragmenta, ukupne du`ine 14,5 cm. T. III/15-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 15 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Raspored i opis priloga: (1) Perla, predeo gde je bila lobawa, od crne staklene paste, sa pet belih okaca. R 2,3 cm, h 0,7 cm (S-A-335). T. III/14-3. (2) Nau{nica, gde i (1): privezak loptastog oblika, sa tri male granule od kojih jedna nedostaje. Bronzani lim, pozlata. R 1,3 cm (S-A-336). T. III/14-5. (3) Aplikacija, isti predeo: bronzana plo~ica od tankog lima sa stranom ukra{enom granulacijom (?) – nije sa~uvano. 1,4 cm h 1,0 cm. (4) No`, u visini gde je bio ki~meni stub, fragment se~iva ve}eg jednoseklog no`a, jako korodiran, sa~uvani i ostaci drvenih kanija. 8,0 cm h 2,8 cm (S-A-338). T. III/14-2. (5) Kresivo, sa unutra{we strane leve potkolenice, iz dva fragmenta, gvo`|e, jako korodirano. Krajevi povijeni (jedan nedostaje), sredi{wi deo je pro{iren. 7,5 cm h 2,4 cm (S-A-337). T. III/14-6. (6) Lonac, pored leve potkolenice, spoqa, blago razvra}enog oboda i ravnog zadebqanog dna. Izra|en je slobodnom rukom od nepre~i{}ene, crnomrke zemqe, slabo pe~en, fragmentovan. R otvora 9,6 cm, dna 8,0 cm, h 12,0 cm. T. III/14-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 14 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 15, kv. 16/S Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 2,20 m (k. 78,98 m), Z–I

Sl. 16. Grob 15, R 1:20 Fig. 16. Grave 15, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 16, kv. 17/B, S Pol, dubina i orijentacija: mu{ki ?, dno rake na 1,99 m (k. 79,20 m), S–J, devijacija 20° ka zapadu Opis rake: Pravougaona raka sa udubqewima iznad glave i ispod stopala, 2,25 m h 0,85 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 40–80 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan, neporeme}en skelet: lobawa je na severu, licem prema jugu. Mandibula je prelomqena, broj zuba nepotpun. Trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene. Du`ina in situ 1,57 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, kod desnog stopala, izdu`ene forme, u`eg vrata, blago razvra}enog oboda i ravnog i zadebqanog dna, kru{kolikog oblika. Ra|en je slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, su{en na vatri i slabo pe~en. Nagaravqene je povr{ine. R otvora 10,0 cm, dna 8,5 cm, h 14,5 cm (S-A-342). T. III/16-4. (2) No`, ispod leve {ake, gvozdeni, {iri, jako korodiran, o{te}ena su oba kraja. Sa~uvani su tragovi drvenih kanija. 15,6 cm h 2,5 cm (S-A-343). T. III/16-2. (3) Alatka od roga, ispod desne podlaktice, jelenski rog je koso zase~en kod korena, a ispod prema vrhu se nalazi elipsasto udubqewe, nasuprot kome je kru`na perforacija, verovatno za ve{awe. Alatka je slu`ila za odvezivawe ~vorova (?). 17,0 cm (A-S-402). T. III/16-1. (4) Kop~a, gde i (2), gvozdena, jako korodirana, sa trnom, pravougaonog oblika. 4,5 cm h 3,5 cm (S-A-344). T. III/16-6. (5) Kop~a, leva strana rebara, gvozdena, jako korodirana, sa trnom, pravougaonog oblika. 4,0 cm h 3,5 cm (S-A-345). T. III/16-7. (6) Klin, slepqen

N

| 36
N
Sl. 17. Grob 16, R 1:20 Fig. 17. Grave 16, scale 1:20

IVAN BUGARSKI
R alke 2,3 cm, ve}eg loptastog priveska 2,0 cm (A-S596-597). T. IV/17-9. (3) Kop~a, kod leve {ake, kvadratnog oblika, gvozdena, korodirana, sa~uvanog trna. 3,5 cm h 3,5 cm (A-348). T. IV/17-11. (4) No`, gde i (3), gvo`|e, korodiran – iz dva fragmenta, jednosekli, ima tragova drvenih kanija. 11,5 cm h 1,5 cm (A-349). T. IV/17-4. (5) Privezak – zvon~i}, kod {ake leve ruke, livewe, bronza, sa primesom olova. Na vrhu ve}a alka za ve{awe, kru`nog preseka. Ispod alke kru`no probu{ena rupa. R zvonca 4,0 cm, alke 3,5 cm, h 6,5 cm (A-350). T. IV/17-8. (6) Lonac, pored potkolenice leve noge, spoqa, koso razvra}enog oboda i ravnog dna nagla{ene ivice. Ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, su{en pokraj vatre, veoma tro{an. Povr{ina neravna, sa tragovima doterivawa prstima, crno nadimqena. R otvora 11,0 cm, dna 7,0 cm, h 14,0 cm (A-351). T. IV/17-12. (7) Krst, ispod mandibule, olovni, jednakih krakova, horizontalno probu{en za ve{awe. 3,0 cm h 2,7 cm (A-352). T. IV/17-5. (8) Pr{qenak, ispod i desno od stopala, bikoni~ni, crnosivo pe~en, sa primesama peska i tucanog pu`a u fakturi. R 3,5 cm, h 2,8 cm (A-353). T. IV/17-7. (9) Alka, izme|u kqu~nih kostiju, gvozdena, korodirana, verovatno slu`ila za ve{awe nekog predmeta za pojas. R 3,0 cm (A-354). T. IV/17-10. (10) Kop~a, predeo leve {ake, gvozdena, kru`nog oblika sa trnom, korodirana. R 3,0 cm (A-355). T. IV/17-14. (11) Oplata, gde i (10), ko{tana, pravougaonog oblika, o{te}ene du`e strane. Verovatno od torbice. Poqe je ~itavom du`inom ukra{eno urezanim koncentri~nim krugovima

GROB, KVADRAT: 17, kv. 10, 11/B, S Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 1,42 m, S–J, devijacija 10° ka zapadu Opis rake: Pravougaona, sa udubqewima 5–10 cm iznad lobawe i ispod stopala. 2,05 m h 0,65 m. Opis skeleta: Skelet pripada `enskoj osobi, kosti su slabo sa~uvane. Lobawa je na severu, licem ka jugu. Trup je na le|ima, sa rukama spu{tenim niz telo, noge su opru`ene. Du`ina in situ 1,57 m. Raspored i opis priloga: (1–2) Nau{nice, par, sa obe strane lobawe, bronzane kari~ice nose privezak od ~etiri mawe loptice i jedne ve}e, od tankog srebrnog lima, sastavqene od dve kalote, koje nedostaju.

Sl. 18. Grob 17, R 1:20 Fig. 18. Grave 17, scale 1:20

N

sa (7): glava gvozdenog klina je savijena u petqu, telo je kru`nog preseka.10,5 cm, R petqe 3,0 cm; (7) Kresivo, leva strana rebara, gvo`|e, jako korodirano – spojeno sa (6), povijenih krajeva i pro{irenog sredweg dela. 7,0 cm (A-S-346). T. III/16-5. (8) Kremeni no`i} – struga~, slepqen s prethodnim nalazima, sa sitnim retu{om sa obe strane. Po povr{ini tragovi gvo`|a. 2,2 cm h 1,5 cm (A-S-347). T. III/16-3. (9) @ivotiwske kosti, u loncu (1) i kod desne {ake – kosti glave i udova sitnije `ivotiwe. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 16 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

| 37

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Lobawa je na severu, licem prema jugu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene. Du`ina in situ 1,60 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica – loptasti privezak od o{te}enog, iskrivqenog srebrnog lima se raspao; sa~uvan je obru~, R 1,3 cm, koji je privezak opasivao. Obru~ je izveden namotavawem vrlo tanke bronzane `ice, i na wemu je ostao mali fragment priveska. T. IV/22-1. (2) Lonac, kod desnog stopala, izdu`enog oblika, asimetri~an, razvra}enog oboda ~ija je ivica ukra{ena utiskivawem prstima. Dno je ve}e, ravno i zadebqano. Sud je izra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, su{ene kraj vatre. Povr{ina neravna, prisutni tragovi doterivawa prstima, nagaravqena. R otvora 11,0 cm, dna 9,0 cm, h 15,3 cm (A-365). T. IV/22-2. (3) @ivotiwska kost, kod potkolenice desne noge, spoqa – ve}a butna kost neke `ivotiwe, du`ine 30 cm. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 22 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

sa perforacijom u sredini. Krugovi su povezani dvostrukim urezanim linijama. 6,0 cm h 1,4 cm (A-356). T. IV/17-6. (12) Lamele oklopa – dve, 6,5 cm h 2,8 cm. T. IV/17-1, 2. (13) Perle, ispod mandibule, zajedno sa (7) i (14), od staklene paste, jedna je ve}a, sa okcima. T. IV/17-3. (14) Dugme, bronzani lim, iskucavawe, po poqu pseudogranule kru`no raspore|ene, zidovi se od tog poqa spu{taju, savijeni, pod tupim uglom. R 2,5 cm, h 0,8 cm. T. IV/17-13. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 17 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Jankovi} (1990: 71–72).

GROB, KVADRAT: 19, kv. 30/V Pol, dubina i orijentacija: mu{ki?, dno rake na 1,37 m (k. 79,77 m), Z–I, devijacija ka severu Opis rake: Pravougaona raka: 1,95 m h 0,70–0,75 m (blago su`ena u predelu nogu). Opis skeleta: Pokojnik je sahrawen trupom na le|ima, ruku spu{tenih niz telo i opru`enih nogu. Kosti su dobro o~uvane. Du`ina in situ 1,60 m. Raspored i opis priloga: (1) No`, kod leve {ake, gvozdeni, jednosekli, ~itav sa~uvan, korozija uhvatila i sa~uvala i delove drvenih kanija. 11,5 cm h 2,0 cm (A-360). T. V/19-3. (2) Kresivo, predeo leve {ake, povijen kraj, sredi{wi deo pro{iren, drugi deo nedostaje, gvo`|e, korodirano. 5,5 cm h 2,5 cm (A-362). T. V/19-1. (3) Kremeni no` – struga~, gde i prethodni nalazi, dva se~iva sa finim, sitnim retu{em. Sme|ecrvene boje. 3,8 cm h 1,0 cm (A-363). T. V/19-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 19 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 21, kv. 1/V Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 1,08 m (k. 79,36 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,15 m h 0,75 m Opis skeleta: ^itav skelet je uni{ten. In situ sa~uvani samo potkolenica, stopalo desne noge i stopalo leve noge. Raspored i opis priloga: Nema priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 21 (grobni zapisnik).

GROB, KVADRAT: 22, kv. 2/V Pol, dubina i orijentacija: `enski?, dno rake na 1,41 m dubine (k. 79,03 m), S–J, sa devijacijom od 10° ka zapadu Opis rake: Pravougaona grobna raka, 2,48 m h 0,55–0,57 m, blago su`ena u predelu nogu. Opis skeleta: Slaba o~uvanost: nedostaju rebra i ki~meni stub, a kqu~ne kosti i kosti ruku su o{te}ene.

GROB, KVADRAT: 24, kv. 7/V Pol, dubina i orijentacija: `enski?, dno rake na 1,97 m (k. 79,24 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaona: 1,80 m h 0,70–0,75 m (blago su`ena u predelu nogu). Opis skeleta: Skelet mla|e osobe, `enskog pola (?). Kosti su tro{ne, leva strana skeleta nedostaje. Lobawa je na SZ, licem ka JI, trup je na le|ima, desna ruka je spu{tena niz telo, noge su opru`ene, s tim {to je desna blago savijena u kolenu. Du`ina in situ 1,15 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, ispod levog stopala, cilindri~nog oblika, izdu`en i asimetri~an, blago razvra}enog oboda na kome su ~etiri unakrsno postavqene bradavice. Dno je ravno, sa izvu~enom i zadebqanom spoqnom ivicom, pre~nika gotovo kao i otvor. Na dnu urezana oznaka u obliku slova A. Izra|en je rukom od nepre~i{}ene zemqe, slabo, crnosivo pe~ene. Povr{ina je nagaravqena i neravna, vidqivi su tragovi doterivawa prstima. R otvora 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 12,5 cm (A-367). T. IV/24-1. (2–7) – izme|u desne ruke i grudnog ko{a, odnosno ki~menog stuba: (2) Kresivo, povijenog kraja i pro{irenog sredi{weg dela, gvozdeno, korodirano, dimenzije sa~uvane polovine predmeta 5,0 cm h 2,0 cm; na kresivo korozijom slepqena plo~ica od gvozdenog lima. 6,5 cm h 2,1 cm (A-368). T. IV/24-3. (3) Alka, gvozdena, jako korodirana, verovatno nosila no`. R 4,3 cm (A-369). T. IV/24-4. (4) Brus, fragment, od sivozelenkastog kamena, po povr{ini tragovi oksidacije gvo`|a. 3,0 cm h 2,2 cm (A-370). T. IV/24-5. (5) No`, iz dva fragmenta, jednosekli, gvozden, korozija uhvatila ~itavom du`inom tragove drvenih kanija. 11,0 cm h 1,5 cm (A-371). T. IV/24-2. (6) Kop~a, iz tri fragmenta – gvo`|e, jako korodirano, sa~uvan i trn. 4,0 cm h 2,8 cm (A-372). T.

| 38

IVAN BUGARSKI
Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, uz desno krilo karlice, kvadratnog oblika, gvozdena, jako korodirana, trn sa~uvan. 3,0 cm h 3,3 cm (A-374). T. V/25-4. (2) Alka, neposredno iznad (1), gvozdena, korodirana, sa~uvana ~itava, iz dva fragmenta. R 5,5 cm (A-375). T. V/25-2. (3) No`, uz levi femur, unutra, gvozdeni, korodiran, sa~uvan ceo, iz dva spojiva fragmenta. Celom du`inom korozijom uhva}eni tragovi drvenih kanija. 13,0 cm h 1,5 cm (A-376). T. V/25-1. (4) Kop~a, iznad (3): sa~uvani fragment je lu~no savijenih strana i predstavqa deo okvira trapezoidnog oblika. Gvo`|e, korodirano. 3,0 cm h 2,0 cm (A-377). T. V/25-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 25 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

IV/24-6. (7) Kop~a – dva veoma sitna fragmenta korodiranog gvozdenog predmeta. T. IV/24-10. (8) Ogrlica, ispod lobawe: pet perli cilindri~nog oblika, vi{estruko `lebqenih, od staklene paste, sedefaste boje, i tri kari~ice, od kojih je jedna od bronze, dok su dve od korodirane gvozdene `ice. Sve tri kari~ice su na|ene sa perlama i slepqene su sa staklenom zgurom. Verovatno su slu`ile za u~vr{}ivawe ogrlice. Najdu`a perla 1 cm, R bronzane kari~ice 1,5 cm (A-373). T. IV/24-7, 8, 9, 11. (9) @ivotiwska kost, no`na. (10) Lamele oklopa, od gvozdenog lima, jako korodirani fragmenti, u dokumentaciji se ne pomiwu. T. IV/24-12. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 24 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 25, kv. 12/V Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na 2,17 m (k. 79,13 m), Z–I, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, du`ine 2,23 m, {irine 0,90 m kod glave i 0,80 m kod nogu. Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet mu{ke osobe. Pokojnik je sahrawen u opru`enom stavu, trupom na le|ima, s rukama spu{tenim niz telo, na kukove, opru`enih nogu. Du`ina in situ 1,69 m.

Sl. 19. Grob 25, R 1:20 Fig. 19. Grave 25, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 28, kv. 27, 28/V/S Pol, dubina i orijentacija: mu{ki – kowani~ki, dno rake na 1,11 m dubine (k. 78,88 m), Z–I Opis rake: Pravougaona raka: 2,54 m h 0,75 m. Iznad skeleta, u okviru grobne rake postavqene su kosti kowa razbacane na istom nivou i par gvozdenih uzengija, a izme|u sahrawenog i ovih nalaza je sloj zemqe debqine oko 0,40 m! Opis skeleta: Skelet kowa je potpuno poreme}en, dok je skelet kowanika dobro o~uvan. Pokojnik je sahrawen u opru`enom polo`aju, sa rukama niz telo. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Uzengije, me|u kostima kowa, na relativnoj dubini od 0,48 m (k. 79,51 m), par, gvo`|e, jako korodirano, pravougaoni okov i perforacija za kai{, sa~uvana samo na jednom stremenu. Sa spoqnih strana i na dowoj strani stajne povr{ine profilisano rebro. 18,3 cm h 12,7 cm; 13,7 cm h 13,2 cm (388). T. VI/28-1, 4. (2) Aplikacije od orme, ispod nogu, ukupno pet do {est, fragmentovane, tanak srebrni lim: krstast oblik, jedan kraj je ravno zavr{en, dok su tri poluloptasta, {irina 3,5 cm. (3) Jezi~ci, ispod nogu, pojasni, fragmentovani, osam kom. {titastog oblika, tanak bronzani lim sa primesom srebra, na nekima sa~uvane nitne za pri~vr{}ivawe za pojas. (4) Dugmad-rozete, u visini karlice, bronzani lim, sa dva trna na nali~ju za pri~vr{}ivawe. (5) Dugmad, ispod nogu, kalotasta, od tankog srebrnog lima sa nitnom za pri~vr{}ivawe u sredini nali~ja, 48 kom. R 2,4 cm, h 1,3 cm (384). T. VII/28-14. (6) Bi~, ispod uzengija, ni`e nogu – kraj dr{ke, ovoidnog oblika sa horizontalno probu{enom rupom za ve{awe, od kosti. 5,2 cm, R 3,6 cm. T. VII/28-12. (6a) Bi~ – gde i (6), deo dr{ke, od kosti, blago koni~nog oblika, presek u vidu kru`nice 2,5 cm, R 2,1 cm (385). T. VII/28-13. (7) Kop~a, ispod nogu, gvozdena, sa trnom, jako korodirana, trapezoidnog oblika. 5,2 cm h 3,3 cm (386). T. VIII/28-3. (8) Kop~a, ve}a, uz desnu potkolenicu, spoqa, gvozdena, sa trnom, jako korodirana, trapezoidnog okvira. 5,5 cm h 4,5 cm (387). T. VIII/28-2. (9) Kop~a,

N

| 39

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
16,5 cm h 2,3 cm (395). T. VII/28-9. (19) Ma~, uz levi bok, gvo`|e, kovawe, korodirane povr{ine koja je sa~uvala tragove drvenih kanija, ukra{enih i oja~anih bronzanim limom. Ispod bal~aka su se na koricama nalazile u{ice od bronzanog lima. Na vrhu du`a traka od bronzanog lima koja je i na gorwoj i na dowoj ivici oja~ana u`om trakom. [irina elipsoidnog dela je 9,0 cm, a {irina trake 1,0 cm, dok je du`ina trake na vrhu 4,8 cm. Na vrhu ma~a, pored oplate od bronzanog lima nalazi se gvozdeni okov kojim se zavr{avaju kanije, pre~nika 3,0 cm. Dimenzije ma~a: 84,0 cm h 4,0 cm (383). T. VI/28-3. (20) Kremen – no`, predeo karlice, fragment trougaonog preseka sa tragovima retu{a na jednoj strani. 3,5 cm h 1,5 cm (397). T. VII/28-17. (21) Alka, pre|ica (?) na desnom krilu karlice, jako korodirani fragmenti, stoga nemerqivi. (22) No`, iznad karlice, levo, jednosekli, gvozden, korodiran, iz dva fragmenta. 15,5 cm h 2,0 cm (398). T. VII/28-8. (23) Alatka za dre{ewe ~vorova, uz desnu podlakticu, sa unutra{we strane, od roga. Rog izdubqen, sa unutra{we strane otvoren, ispod po oba zida kru`no perforiran. 16 cm, R 1,3 cm (399). T. VII/28-6. (24) Oplate refleksnog luka, na desnoj nadlaktici, desnom krilu karlice i uz desnu nogu, ko{tane, sedam celih i fragmentovanih, rekonstruisanog raspona od 1,35 m. Sredi{wa oplata je na krajevima zase~ena i ukra{ena mre`asto urezanim linijama. Na krajevima luka su sme{tene oplate jednog kraja lu~no savijenog i za{iqenog, mre`asto ukra{enog, dok je drugi kraj polukru`no zavr{en, sa usekom za zatezawe strune. Du`ina sredwe oplate je 23,0 cm, {irina 3,0 cm, krajwe 28,0 cm h 2,3 cm (400). T. VII/28-1, 2, 3, 4, 5. (25) @vale, predeo stopala, gvo`|e, elementi kru`nog preseka spojeni kru`nim petqama, drugi par petqi je slobodan. 11,0 cm h 6,0 cm; 10,5 cm h 8,0 cm (401). T. VI/28-5, 6. (26) @ivotiwske kosti – pet kostiju noge ve}e `ivotiwe. Osobenost: Bogat kowani~ki grob, jedini konstatovan na nekropoli. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 28 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Jankovi} (1990: 72)

Sl. 20. Grob 28, R 1:20 Fig. 20. Grave 28, scale 1:20

ispod nogu, gvo`|e, jako korodirana, kvadratnog okvira: 3,5 cm h 3,5 cm. (10) Alatka, ispod nogu, gvozdena, radna povr{ina trapezoidnog oblika i blago savijena, u{ica izdu`ena, elipsoidnog preseka. Ostaci drveta u u{ici. 13,5 cm h 6,5 cm (389). T. VI/28-2. (11) Strela, ispod desne {ake, trobridna, gvo`|e, na trnovima za usa|ivawe korozija sa~uvala tragove drveta. 9,7 cm h 2,7 cm (391). T. VII/28-10. (11a) Strela, uz (11), gvozdena, korodirana, na sva tri lista kru`ne perforacije (390). T. VII/28-11. (12) Kop~a, gvozdena, korodirana, sa~uvan i pravougaoni okov sa dve nitne, elipsoidnog oblika, pravougaonog preseka, sa~uvan trn. 6,3 cm h 2,5 cm (392). T. VIII/28-4. (13) No` (?), izme|u potkolenica, – korodirani fragment. 8,0 cm h 1,5 cm. T. VII/28-7. (14) Kop~a (?) gvozdena, fragmentovana od korozije, elipsoidnog oblika, nedostaje trn. 2,3 cm h 3,0 cm (393). (15) Pseudokop~a, ispod desne ruke, mawa, srebrni lim, tragovi kre~waka po povr{ini, jako tro{na. 1,8 cm h 1,8 cm (394). T. VII/28-15. (16) Kop~a, ispod (15), gvozdena, elipsoidnog oblika, sa slepqenim ostacima no`a?, korodirana. 6,0 cm h 3,0 cm (396). T. VIII/28-1. (17) Aplikacija, ispod desne ruke, bronzana, kru`na – novac? Sa unakrsnim polukru`nim pro{irewima, patinirano. R 2,5 cm. (18) No`, ispod desne ruke, gvozden, korodiran, jednosekli, duga~kog trna.

N

GROB, KVADRAT: 30, kv. 27/V, S Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na 1,43 m (k. 78,56 m), Z–I Opis rake: Grobna raka pravougaonog oblika, 2,35 m h 0,75 m Opis skeleta: Skelet starijeg mu{karca, kosti su dobro o~uvane. Lobawa je na zapadu, licem prema istoku. Trup je na le|ima, gorwi ki~meni i vratni pr{qenovi su savijeni. Ruke su spu{tene niz telo sa {akama ispod karlice. Leva noga je podignuta za oko 0,60 m od karlice, dok je desna postavqena preko karli~nih kostiju sa stopalom ispod levog femura.

| 40

IVAN BUGARSKI

Sl. 21. Grob 30, R 1:20 Fig. 21. Grave 30, scale 1:20

N

Sl. 22. Grob 32, R 1:20 Fig. 22. Grave 32, scale 1:20

Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, iznad skeleta. (2) Lonac, na oko 0,60 m od karlice prema istoku, nizak, blago razvra}enog oboda i ve}eg dna. Ra|en je slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene, crno isu{ene zemqe. Povr{ina je neravna, crno nagaravqena. R otvora 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 9,5 cm (410). T. V/30-1. (3) Gajka, za per~in, iznad lobawe, sa pravougaonom plo~om od posrebrene bronze sa karikom u obliku pravougaonika. 3,1 cm h 1,5 cm (409). T. V/30-7. (4) Okov torbice, ispod levog krila karlice, sa tri ve}e kru`ne perforacije, uokvirene zadebqanim prstenastim spojenim kru`nicama, od kosti. 5,5 cm h 1,5 cm (405). T. V/30-8. (5) Alatka, gde i (4), {est fragmenata obra|enog roga, gde je kod korena elipsasti otvor, ispod koga je probijena kru`na perforacija. Re~ je o tzv. alatki za odre{ivawe ~vorova. 13 cm (407). T. V/30-2. (6) No`, levo krilo karlice, gvo`|e, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija. Jednosekli no` iz dva fragmenta. 14,1 cm h 1,6 cm (A-S-406). T. V/30-3. (7) Nau{nice – par, u visini karlice, elementi od tankog bronzanog lima, trougaonog oblika, sa ~etiri nitne za u~vr{}ivawe, od kojih sredwa ima i alkicu za ve{awe, strana trougla 2,5 cm (A-S-403). (7a) Delovi istih nau{nica kao (7), tanak bronzani lim: ukras u vidu trostrane piramide na ~ijim stranama su ise~eni trouglovi. Oko ivica strana se nalaze kru`na ispup~ewa. Otiskivawe matrice. Strana piramide

2,5 cm; delovi od vrlo tro{nog bronzanog lima, 1,8 cm h 2,0 cm (A-S-404). Re~ je o privescima nau{nica u vidu obrnute piramide. Elementi nau{nice: T. V/30-4. (9) Kop~a, sa~uvan je okov, liven, od bronze, {titastog oblika, sa rupom za trn i sa dve nitne. 2,5 cm h 2,7 cm (A-S-408). T. V/30-6. (10) @ivinske kosti, u produ`etku karlice. (11) Aplikacija, predeo karlice, tro{ni ostaci srebrnog lima, otiskivawe matricom. T. V/30-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 30 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 32, kv. 4/V, S Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 2,11 m (k. 79,15 m), SZ–JI Opis rake: Raka je pravougaona, sa pravougaonim udubqewima iznad lobawe i ispod nogu koja su ispuwena crnom rastresitom zemqom. Du`ina rake je 2,40 m, {irina kod lobawe 0,80 m, a kod nogu 0,75 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starije od 23 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je na le|ima, u opru`enom polo`aju sa rukama spu{tenim niz telo. Ki~meni stub, karli~na kost i lobawa su naprsli, o{te}eni. Na ~eonoj kosti, na sredini izme|u orbitalnih lukova, nalazi se plitko kru`no udubqewe! Du`ina in situ 1,65 m.

N

| 41

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
istaknuto, trbuh se spu{ta prema ravnom dnu. Izra|en je slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, slabo crvenkastosivo pe~en. Nagaravqene je povr{ine. R otvora 11,0 cm, dna 9,5 cm, h 14,2 cm (422). T. V/33-1. (7) Lonac, kod leve cevanice, izdu`enog oblika, sa uzanim vratom blago razvra}enog oboda koji je po ivici u{tinut prstima. Dno ravno. Sud je asimetri~an, nagnut na jednu stranu. Izra|en je od nepre~i{}ene, sivosme|e pe~ene zemqe i nagaravqene je povr{ine. Ra|en je slobodnom rukom, a po visini su uo~qivi tragovi doterivawa prstima. R otvora 9,0 cm, dna 9,5 cm, h 19,5 cm (423). T. V/33-2. (8) Predmet od gvo`|a, sa leve strane lobawe, amorfan, jako korodiran. (9) @ivotiwska kost, butna. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 33 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, kod desne nadlaktice, bikoni~nog oblika, od sme|e pe~ene zemqe, fine fakture. R 4,0 cm, h 3,4 cm (412). T. VIII/32-3. (2) Alka, iznad (3), verovatno za ve{awe no`a o pojas, jako korodirana, R 3,0 cm. (3) No`, kod desne {ake, sa trnom za usa|ivawe, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija. 10,0 cm h 1,8 cm (413). T. VIII/32-4. (4) Kop~a, sa unutra{we strane levog femura, gvo`|e, korodirala, sa trnom, trapezoidnog oblika, povijenih du`ih strana. 4,5 cm h 4,0 cm (414). T. VIII/32-2. (5) Lanac, predeo desne {ake, tri gvozdene alkice, jako korodirane i vezane. R 1,8 cm (415). T. VIII/32-5. (6) Dva okova i gajka, gde i (5), slepqeni korozijom: ne{to ve}i gvozdeni okov na jednoj strani ravno zavr{en i perforiran, uz wega {ira gvozdena gajka i drugi, mawi, savijen gvozdeni okov s jednim slobodnim krajem. Najverovatnije kraj lanca kome pripadaju i karike (5). [irina perforacije okova 2,5 cm, du`ina gajke 3,5 cm, {irina 1,1 cm (416). T. VIII/32-6. (7) Lonac, po sredini potkolenice leve noge, spoqa, razvra}enog oboda i ravnog dna. Rame ne{to isturenije. Izra|en je slobodnom rukom od crno, slabo pe~ene zemqe. Povr{ina neravna, sa tragom doterivawa prstima. R otvora 8,0 cm, dna 7,0 cm, h 10,0 cm (417). T. VIII/32-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 32 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 33, kv. 4/V, S Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na 1,91 m (k. 79,35 m), SZ–JI Opis rake: Pravougaona: du`ina je 1,95 m, {irina kod glave 0,60 m, kod nogu 0,55 m. Opis skeleta: Skelet pripada `enskoj osobi, opru`en je na le|ima, s rukama spu{tenim niz telo i nogama u opru`enom polo`aju. Mandibula je odvojena od lobawe i le`i na ki~menom stubu. Du`ina in situ 1,40 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, izme|u desnih rebara, pravougaonog oblika, sa trnom, gvo`|e, korodiralo, du`ina 3,8 cm. (2) Predmet od gvo`|a, ispod leve {ake, mo`da mawi no`, blago lu~no savijen, jako korodiran. 6,2 cm h 1,8 cm (418). T. V/33-3. (3) Brus, gde i (2), fragmentovan, od sivog kamena, sa ostacima gvo`|a po povr{ini. 4,5 cm h 3,0 cm (419). T. V/33-7. (4) No`, kod desne {ake, jednosekli, gvozdeni, korozija uhvatila i ostatke drvenih kanija. 15,6 cm h 2,0 cm (420). T. V/33-2. (5) Perle, sa leve strane lobawe, dve, od staklene paste: jedna je mawa, bikoni~na, crna, a druga je cinober boje, cilindri~nog oblika, sa apliciranim belim okcima u `utim krugovima. R 9 mm, odnosno 7 mm, du`ina 8 mm, odnosno 5 mm (421). T. V/33-5,6. (6) Lonac, izme|u nogu, ni`e karlice, o{te}enog oboda, blago razgrnutog, po ivici sa kru`nim udubqewima. Vrat je su`en, rame pone{to

Sl. 23. Grob 33, R 1:20 Fig. 23. Grave 33, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 34, kv. 5/V, S Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na 1,82 m (k. 79,44 m), SZ–JI, devijacija 10° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, du`ine 2,25 m, {irine 0,65 m kod glave, odnosno 0,60 m kod nogu. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 30–60 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je o~uvan, izuzev kostiju stopala i {aka. Pokojnik je sahrawen na le|ima, s rukama spu{tenim niz telo i opru`enih nogu. Mandibula je dobro o~uvana, zubi su kompletni. Du`ina in situ 1,56 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, na grudima, sa trnom, gvozdena, korodirana, fragmentovana. 3,5 cm h

N

| 42

IVAN BUGARSKI
N
Sl. 24. Grob 34, R 1:20 Fig. 24. Grave 34, scale 1:20
GROB, KVADRAT: 37, – Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, 1,72 m, Z–I, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, ju`na ivica o{te}ena mehanizacijom, Du`ina 1,92 m, {irina 0,60 m kod glave, odnosno 0,45 m kod nogu. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 50–54 godine (Éry 1990: T. 1). Lobawa na zapadu, trup na le|ima, ruke niz telo, noge opru`ene. Sve kosti o~uvane osim leve podlaktice. Kosti grudnog ko{a poreme}ene. Du`ina in situ 1,63 m. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, pored leve nadlaktice, u oblasti grudnog ko{a: butna kost, odnosno mandibula neke mawe `ivotiwe. (2) Predmet od gvo`|a, grudni ko{, desno, korodiran, fragmentovan, du`ine 9,2 cm. Sa~uvan kraj predmeta je izvijen pod pravim uglom. (3) Jezi~ak, levo od lobawe, savijen bronzani lim, verovatno prvobitno oko komada drveta, fragment. Pri vrhu perforiran. 4,0 cm h 2,2 cm (t. i. 1). T. IX/37-11. (4) Srp, predeo lakta leve ruke, gvozdeni, dr{ka fragmentovana. [irina luka 24,0 cm, se~iva 2,7 cm (442). T. IX/37-2. (5) Okov torbice, izme|u lakta i desnog karli~nog krila, ko{tani, fragmentovan, dekorisan urezanim geometrizovanim ornamentom stilizovane vre`e i koncentri~nih kru`i}a. Na sa~uvanom kraju okov je perforiran. 11,0 cm h 1,5 cm (444). T. IX/37-3. (6) Narukvica (?), pored desnog krila karlice, bronzana, ne{to pro{i-

3,7 cm (424). T. VIII/34-4. (2) No`, vi{e sredi{weg dela karlice, gvozdeni, korodiran, iz vi{e fragmenata, s tragovima drvenih korica po povr{ini. 15,0 cm h 2,0 cm (425). T. VIII/34-1. (3) Kop~a, na repu ki~me, gvozdena, korodirana, sa~uvanog trna, pravougaona sa lu~no povijenim du`im stranama. 4,5 cm h 3,5 cm (426). T. VIII/34-3. (4) Kresivo, ispod leve karlice, gvozdeno, korodirano, mawe, sa nagore savijenim krajem i pro{irenim sredi{wim delom. Dimenzije o~uvanog dela 6,0 cm h 2,0 cm (427). T.VIII/34-7. (5) Strela (?) gvozdena, korodirana, trn kru`nog preseka, korozija uhvatila tragove drveta, 7,2 cm (428). T. VIII/34-6. (6) Okov (?) ispod levog krila karlice, gvo`|e, sa ostacima drveta, fragment. 4,0 cm h 2,2 cm (429). T. VIII/34-5. (7) Lonac,* ispod levog stopala, visok, koso razgrnutog oboda po ~ijoj su ivici prstom utisnuta kru`na udubqewa. Od slabo istaknutog ramena trbuh se koso spu{ta ka ravnom dnu. Izra|en je na dasci, slobodnom rukom, od nepre~i{}ene zemqe. Slabo je sme|esivo pe~en sa nagaravqenom povr{inom. Po spoqa{wosti suda vidqivi su tragovi doterivawa povr{ine. R otvora 10,5 cm, dna 10 cm, h 19,0 cm (430). T. VIII/34-2. (8) @ivotiwske kosti. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 34 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, KVADRAT: 35, kv. 37/A Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na 0,14 m (k. 80,47 m), Z–I, devijacija 10° ka severu Opis rake: Pravougaona grobna raka, o{te}ena u ju`nom delu, du`ine oko 2 m, {irine 0,73 m. Opis skeleta: Lobawa, o{te}ena, je na zapadu, licem prema istoku, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene. Nedostaju potkolenica desne noge, stopalo leve noge te nekoliko rebara. Du`ina in situ 1,56 m. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 35 (grobni zapisnik, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 36, kv. 0/S Pol, dubina i orijentacija: ?, lobawa na 1,94 m (k. 78,33 m), SZ–JI Opis rake: Raka je uni{tena ukopavawem poznosredwovekovne jame 13. Opis skeleta: Uni{ten ukopom. Sa~uvana je samo lobawa na SZ, izvan prostora zahva}enog jamom. Raspored i opis priloga: (1) Predmet od gvo`|a, kod lobawe, jako korodirao, 5,5 cm h 0,6 cm. T. V/36-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; Dnevnik iskopavawa 1968, dokumentacija groba 36 (grobni zapisnik i inventar).

| 43

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Raspored i opis priloga: (1) Lonac, pored lobawe, levo, ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene i slabo pe~ene zemqe, obod ukra{en {tipawem prstima. Po zidovima su uo~qivi tragovi doterivawa povr{ine. Ispod su`enog vrata trbuh se spu{ta prema ravnom dnu. R otvora 6,0 cm, dna 7,3 cm, h 9,0 cm (447). T. V/38-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 38 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

renih krajeva, kvadratnog preseka debqine 0,3–0,5 cm. R 5,0 cm (441). T. IX/37-12. (7) Kop~a, iznad desnog krila karlice, gvozdena, trapezoidnog oblika, 2,7 cm h 2,2 cm (443). T. IX/37-7. (8) Kop~a, iznad desnog krila karlice, pravougaonog oblika, fragmentovana. 3,4 cm h 3,0 cm. T. IX/37-4. (9) Kop~a, izme|u lakta i desnog krila karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn. 2,2 cm h 2,0 cm (606). T. IX/37-5. (10) Kresivo, gde i (9), gvozdeno, korodirano, krajevi izvijeni, sredi{wi deo istaknut. 8,0 cm h 2,5 cm (445). T. IX/37-8. (11) Predmet od gvo`|a, na istom mestu, sa dva fragmentovana kremena, 8,0 cm. Nalik na udicu, kvadratnog preseka, gorwi kraj je spqo{ten i perforiran a dowi lu~no savijen i fragmentovan. T. IX/37-9. (12) Kremen, na istom mestu. T. IX/37-10. (13) No`, uz levi femur, sa unutra{we strane, gvozdeni, korodiran, jednosekli, sa o~uvanim tragovima drvene dr{ke. 15,0 cm h 2,3 cm (446). T. IX/37-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 37 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 39, kv. 13 Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na 1,45 m (k. 79,89 m), SZ–JI, devijacija 15° ka severu Opis rake: Pravougaona raka ukopana do `ute glinovite zdravice, ispod glave i nogu pravougaona udubqewa (k. 79,78 m), 1,42 m h 0,52 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 3–4 godine (Éry 1990: T. 1). Lobawa je razbijena i wen ta~an polo`aj nije dovoqno jasno definisan. Ima indicija da je bila okrenuta licem ka zemqi! Trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge paralelno opru`ene. O~uvanost je slaba. Raspored i opis priloga: (1) No`, predeo desne {ake, koja nedostaje, gvozdeni, korodirao, o~uvani ostaci drvenih kanija. 9,6 cm h 2,0 cm (448). T. VIII/39-1. (2) Lanac, predeo karli~ne kosti, koja tako|e nedostaje: gvozdena, korodirana alkica, R 1,4 cm, korozijom za wu vezan i fragment druge alkice (449). T. VIII/39-2. (3) Lonac, ispod desne noge, razgrnutog oboda, su`enog vrata, trbuh se asimetri~no spu{ta do na jednom mestu izvu~enog blago konkavnog dna. Ra|en je slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene i pe~ene zemqe. R otvora 8,0 cm, dna 6,8 cm, h 10,2 cm (450). T. VIII/39-3. (4) @ivotiwska kost, predeo dowih rebara. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 39 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove i presek groba).

N
Sl. 25. Grob 37, R 1:20 Fig. 25. Grave 37, scale 1:20
GROB, KVADRAT: 38, kv. 13 Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na 0,74 m (k. 80,59 m), SZ–JI, devijacija 30° ka severu Opis rake: O~uvani, ju`ni deo rake je ovalnog oblika. [irina rake 0,36 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 2–3 godine (Éry 1990: T. 1), veoma slabo o~uvan. Prema o~uvanim kostima se zakqu~uje da je sahrana bila izvr{ena na uobi~ajen na~in.

GROB, KVADRAT: 42, kv. 2 (JI pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: de~ji, `enski, dno rake na k. 79,95 m, JI–SZ, devijacija 5° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, su`ava se pri dnu, 1,55 m h 0,70 m u osnovi. Dno je {irine oko 0,50 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 7–8 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je o{te}en mla|im, sredwovekovnim ukopom. Lobawa je o{te}ena, bila je na jugoistoku, kosti su dislocirane. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo karlice, koja nedostaje: fragmentovan, kuglasti privezak od zelenkaste staklene paste, verovatno bio navu~en na tanku, oja~anu bronzanu `icu koja se zavr{ava petqicom. R 0,9 cm, h 1,6 cm (t. i. 1). T. V/42-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 42 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

| 44
N

IVAN BUGARSKI

N

Sl. 26. Grob 43, R 1:20 Fig. 26. Grave 43, scale 1:20

Sl. 27. Grob 44, R 1:20 Fig. 27. Grave 44, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 43, kv. 3 (pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na k. 80,22 m, S–J; SZ–JI Opis rake: Prese~ena rakom groba 60! Ukupna du`ina 2,67 m! Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 53–59 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je na vi{em nivou od ostalih kostiju. Kosti dislocirane, ali dobro o~uvane. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, bronzana, tipa Szent-Endre, fragmentovana: na alku se vezuju tri mawe kugle (pseudogranule?) nalepqene na ve}u, kojoj nedostaje dowa polovina. R alke 1,8 cm, kuglastog priveska 1,7 cm. Od ovako opisane nau{nice sa~uvana je samo kari~ica. T. VIII/43-3. (2) No`, gvozdeni, korodiran, 15,3 cm h 2,0 cm (451). T. VIII/43-2. (3) Perla, od bele kre~ne materije, cilindri~na, sa apliciranim okcima. R 1,3 cm, h 0,9 cm (452). T.VIII/43-4. (4) Lonac,* u ju`nom kraju rake, izvorno u predelu stopala, fragmentovan, izdu`enog, ovalnog oblika, razvra}enog oboda i ravnog, profilisanog dna, ra|en slobodnom rukom, grube fakture, nagoreo. R otvora 13,6 cm, dna 11,0 cm, h 24,7 cm (476). T. VIII/43-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 43 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, KVADRAT: 44, kv. 14 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na k. 78,94 m, SI–JZ, devijacija 15° ka severu Opis rake: Pravougaona. Prema skici, grob je ili na banak, ili se strane su`avaju prema dnu. Osnova groba je dimenzija 1,94 m h 0,52 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 32–36 godina (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvanosti. Lobawa je na potiqku, priklowena desnom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene i paralelne. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, u SI uglu rake, vi{e lobawe, rukom ra|en od crno pe~ene zemqe, s blago razgrnutim obodom ukra{enim {tipawem, sa izvu~enom bradavicom na jednom mestu. Trbuh se od slabo uvu~enog vrata asimetri~no spu{ta do ravnog, pone{to izvu~enog dna. R otvora 10,2 cm, dna 7,3 cm, h 11,2 cm (453). T. IX/44-4. (2) No`, pored desnog kolena, spoqa, jednosekli, gvo`|e je jako korodiralo, korozija je uhvatila i ostatke drvenih kanija, fragmentovan. 6,7 cm h 1,7 cm (454). T. IX/44-1. (3) Jezi~ak, iznad levog krila karlice, od bronzanog lima, fragmentovan. 3,6 cm h 1,4 cm. (4) Predmet od gvo`|a, gde i (3), jako korodirao, du`ine 6,0 cm. Korozija je uhvatila i ostatke tkanine i drveta (t. i. 7). T. IX/44-2. (5) Kop~a, iznad karlice, sa leve strane, gvozdena, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn, korodirano.

| 45

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
ukra{ena utiskivawem, ra|en slobodnom rukom, neujedna~eno pe~en, grube fakture, na povr{ini suda tragovi grubog doterivawa. R otvora 10,0 cm, dna 6,7 cm, h 13,0 cm (461). T. IX/45-3. (6) Perla, predeo grudi, ~etvrtasta, pqosnata, od zelene staklene paste, probijena po sredini, 0,7 cm h 0,3 cm (457). T. IX/45-7. (7) Petqica, predeo grudi, bronzana, od uske trake, R 0,4 cm (t. i. 7). T. IX/45-1. (8) @ivotiwska kost, izme|u potkolenica: kost bovida. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 45 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

4,2 cm h 3,8 cm (455). T. IX/44-3. (6) Dugmad, na istom mestu: tri kom. od tankog bronzanog lima, poluloptastog oblika, R 1,6 cm, h 1,0 cm (t. i. 5). (7) Gajka za per~in, pored lobawe: bronzana `ica nosi ukrasnu plo~icu oblikovanu od tri spojena kruga od tro{nog srebrnog lima. 3,3 cm h 2,6 cm (552). T. IX/44-6. (8) Kresivo, gde i (2), sa~uvana je jedna polovina sa izvijenim krajem. Gvo`|e, korodirano. 4,0 cm h 2,0 cm (t. i. 8). T. IX/44-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 44 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 45, kv. 12 Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na k. 79,26 m, S–J Opis rake: Pravougaona raka, 1,60 m h 0,52 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 55–61 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je u celini slabo o~uvan, kosti su tro{ne. Lobawa je priklowena levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su opru`ene niz telo, noge opru`ene i skupqene kod stopala. Du`ina in situ 1,50 m. Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, predeo desne {ake, pqosnat, okrugao, probijen u sredini, na~iwen od fragmenta sivo pe~ene posude dobre fakture. R 3,0 cm, h 1,0 cm (459). T. IX/45-2. (2) No`, gde i (1), gvozden, jednosekli, korodiran, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija. 8,3 cm h 1,4 cm (460). T. IX/45-4. (3) Kop~a, na glavi levog femura, gvozdena, korodirana, o~uvanog trna, trapezoidnog oblika. 3,9 cm h 3,0 cm (458). T. IX/45-6. (4) Nau{nica, ispod lobawe, bronza, kari~ica otvorenih krajeva, kru`nog preseka. R 2,5 cm (456). T. IX/45-5. (5) Lonac, kod levog stopala, asimetri~an, izvu~enog oboda ~ija je ivica

GROB, KVADRAT: 46, kv. 18/19 Pol, dubina i orijentacija: dvojni grob: verovatno majka sa detetom! Dno rake na k. 79,59 m, S–J Opis rake: Pravougaona grobna raka, du`ine 2,00 m, {irine 0,69 m kod glave, odnosno 0,61 m kod nogu. Raka je ispuwena fragmentima keramike, kostiju i lepa! Opis skeleta: Skeleti osobe `enskog pola, starosti 18–20 godina i deteta starosti 2–3 godine (Éry 1990: T. 1). Lobawa majke je na potiqku, naklowena desnom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge paralelno opru`ene. Skelet je dobro o~uvan. Du`ina in situ 1,69 m. Ostaci skeleta deteta su uz levu nogu. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, ispod nogu, razgrnutog oboda ukra{enog {tipawem, ra|en slobodnom rukom od tamnosivo pe~ene zemqe, asimetri~an. R otvora 10,5 cm, dna 8,0 cm, h 12,0 cm (477). T. IX/46-1.

N

N

Sl. 28. Grob 45, R 1:20 Fig. 28. Grave 45, scale 1:20

Sl. 29. Grob 46, R 1:20 Fig. 29. Grave 46, scale 1:20

| 46

IVAN BUGARSKI
N

(2) Iglenica, predeo dowih levih rebara, ko{tana, cilindri~nog oblika i kru`nog preseka, u woj metalni predmet (?). R 0,8–1,1 cm, h 6,2 cm (462). T. IX/46-2. (3) Pr{qenak, pored leve podlaktice, spoqa, od sivo pe~ene zemqe, okruglog oblika, pqosnat, s jedne strane, osim centralnog proboja, ima jo{ dva mawa udubqewa. R 3,8 cm (463). T. IX/46-4. (4a–b) Nau{nice, ispod dowe vilice: (4a) Bronzana nau{nica sa kolencem – kari~ica od bronzane `ice otvorenih krajeva, iz dva fragmenta, na jednom fragmentu kolence, R 2,0 cm; (4b) Bronzana nau{nica sa {upqim loptastim priveskom, fragmentovanim, i kari~ica iz tri fragmenta, na jednom kolence, R priveska 1,5 cm (sa~uvana je jedna kari~ica od tanke bronzane `ice, T. IX/46-3). (5) Predmet od kosti, obra|ene. (6) @ivotiwska (?) kost, pored levog ramena: polomqeno rebro. (7) @ivotiwska kost, pored leve potkolenice, spoqa: kost ve}e `ivotiwe. (8) @ivotiwske kosti, pored (7): skelet mawe `ivotiwe. Osobenost: Sahrana majke sa detetom! Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 46 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 30. Grob 49, R 1:20 Fig. 30. Grave 49, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 47, kv. 19/21 Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na k. 79,35 m, Z–I Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, 1,70 m h 0,72 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 50–54 godine (Éry 1990: T. 1). Dobra o~uvanost. Lobawa je na potiqku, mandibula smaknuta, u predelu desnog ramena, trup le`i na le|ima, ruke niz telo, noge opru`ene. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 47 (grobni zapisnik, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 48, kv. 22 Pol, dubina i orijentacija: de~ji, dno rake na k. 80,05 m, S–J Opis rake: Grobnu raku nije bilo mogu}e konstatovati (prema skici, pravougaonog je oblika, 1,20 m h 0,50 m). Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 1–2 godine (Éry 1990: T. 1). Sa~uvan je samo deo lobawe. Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* ju`ni kraj rake, suprotan od mesta lobawe, od mrkosivo pe~ene zemqe, izdu`enog oblika, obod blago razgrnut, vrat prstenast, dno ravno. R otvora 7,5 cm, dna 7,5 cm, h 15,5 cm (464). T. VIII/48-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 48 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, KVADRAT: 49, kv. 1 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na k. 79,47 m, S–J, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Oblika pravougaonika, su`ava se i po vertikali, prema dnu, i po horizontali, od glave prema nogama. 2,50 m h 0,50–0,60 m na povr{inskoj koti. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 37–46 godina (Éry 1990: T. 1). Dobra o~uvanost. Lobawa na potiqku, malo priklowena desnom ramenu, trup opru`en, ruke spu{tene niz telo, kosti prstiju desne {ake u predelu karlice. Nadlaktica leve ruke i potkolenica leve noge ne{to dislocirane. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, u oblasti karlice, gvozdena i korodirana, trapezoidnog oblika sa povijenim du`im stranama, sa~uvan deo trna, o~uvana du`ina stranice 3,5 cm. T. IX/49-5. (2) Kop~a, u oblasti karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn. 4,5 cm h 4,0 cm (465). T. IX/49-3. (3) Igla, ispod karlice, obu}arska (?), oblika srpa, gvozdena, korodirana, fragmentovana, du`ine 5,5 cm, debqine 0,8 cm. T. IX/49-1. (4) No`, izme|u dva femura, neposredno ispod prethodnih nalaza, jednosekli, gvozden, korodiran, sa~uvani tragovi drvenih kanija. 12,3 cm h 2,5 cm (466). T. IX/49-2. (5) Lonac, jugozapadni ugao rake, ispod desnog stopala, ra|en rukom od slabo pre~i{}ene i pe~ene zemqe, asimetri~nog oblika, razgrnutog oboda, su`enog vrata, trbuh se spu{ta prema ravnom dnu. Na spoqnim stranama zidova posude vidqivi su tragovi doterivawa povr{ine. R otvora 10,0 cm, h 12,0 cm (467). T. IX/49-4.

| 47

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
poluovalnog oblika, od dve plo~ice od bronzanog lima. 2,1 cm h 2,0 cm (471). T. X/51-7. (8) Jezi~ak, iznad levog kuka, isti kao (7), ja~e fragmentovan. T. X/51-6. (9) Pojasna aplikacija, iznad levog kuka, bronzani lim, sa~uvane dve nitne. 5,5 cm h 2,5 cm (472). T. X/51-10. (10) Alka, uz desnu podlakticu, sa unutra{we strane, gvozdena, korodirana, kru`nog preseka, fragmentovana: sa~uvani fragment 4,0 cm h 0,7 cm. (11) Gajka za per~in, iznad desnog ramena, od bronzane `ice, fragmentovana, 1,3 cm h 0,7 cm. T. X/51-9. (12) Perla i lan~i}, iznad desne kqu~ne kosti: perla sa okcima tordiranom `icom prika~ena na gvozdeni lan~i} od tri karike, ukupna du`ina 2,6 cm. T. X/51-12. (13) Jezi~ak, izme|u levog kuka i {ake, od dve plo~ice bronzanog lima, neukra{en. 4,7 cm h 2,1 cm (473). T. X/51-2. (14) Lonac, ispod levog stopala, ra|en rukom od slabo i neujedna~eno mrkocrne pe~ene zemqe, u fakturi krupniji {qunak. Obod blago razgrnut, po ivici ukra{en urezima, trbuh modelovan asimetri~no, dno konkavno. Uo~qivi su tragovi doterivawa povr{ine posude. R otvora 12,0 cm, dna 11,0 cm, h 15,7 cm (475). T. X/51-1. (15) Jezi~ak. Sa~uvani su neukra{ena plo~ica od bronzanog lima pravougaonog oblika, koja se zavr{ava polukru`no, i zakivak. 4,3 cm h 1,4 cm. T. X/51-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 51 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 49 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 50, kv. 3–4 Pol, dubina i orijentacija: `enski, dno rake na k. 79,75 m, SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka (1,50 m h 0,75 m), prese~ena jamom 1. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 40–60 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je veoma lo{e o~uvan: ostalo je samo nekoliko kostiju ekstremiteta i fragmentovana lobawa sa delovima vilica. Skelet je poreme}en, fragmentovana lobawa le`i ispod grupe kostiju dowih ekstremiteta. Raspored i opis priloga: (1–5) Svi nalazi ispod lobawe, u predelu grudnog ko{a, koji nedostaje: (1) Perla, od staklene paste zeleno`ute boje, ovoidnog oblika, podu`no perforirana. R 0,7 cm, h 1,5 cm (468). T. VIII/50-2. (2) Pr{qenak, fragmentovan, crvenomrke boje. 2,0 cm h 1,5 cm (469). T. VIII/50-1. (3) Perla, trbu{astog oblika, bele boje, od kre~waka. R, h 1,0 cm (470). T. VIII/50-3. (4) Perla – fragment mawe bronzane perle. R 0,5 cm. (5) Alka – fragmentovana mawa bronzana alka od tordirane `ice. 1,2 cm h 1,5 cm. T. VIII/50-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 50 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

N
GROB, KVADRAT: 51, kv. 11 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, dno rake na k. 79,14 m, S–J, devijacija 10° ka istoku Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, u osnovi 2,30 m h 0,90 m, prema dnu se su`ava do 2,20 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 37–43 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan skelet. Lobawa je na potiqku, priklowena desnom ramenu, trup le`i na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge paralelno opru`ene. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, pored desne ruke. (2) @ivotiwske kosti, ni`e prstiju leve noge: kosti ptice. (3) No`, predeo desne {ake, gvozden, korodiran, iz dva fragmenta, jednosekli. 14,5 cm h 1,5 cm (474). T. X/51-4. (4) No`, predeo leve {ake, gvozdeni, jednosekli, sa~uvan je vrh se~iva, korozija uhvatila ostatke drvenih kanija i metalnog oja~awa na wihovom vrhu, kao i mawi kremen na se~ivu (t. i. 8). T. X/51-5. (5) Predmet od gvo`|a, fragmenti gvozdene {ip~ice. T. X/51-11. (6) Predmet od gvo`|a, pored levog krila karlice, gvozdeni lim, trapezoidnog oblika, savijen, o{te}en, korodiran, sa~uvani ostaci tkanine. 4,0 cm h 2,1 cm (t. i. 3). T. X/51-8. (7) Jezi~ak, iznad levog kuka, mawi, od sporednog remena,

Sl. 31. Grob 51, R 1:20 Fig. 31. Grave 51, scale 1:20

| 48

IVAN BUGARSKI
Raspored i opis priloga: (1) Zakovice, na ki~mi, iznad karlice, tri kom., od bronze, kratkog trna i koni~ne glave, R glave 0,6 cm, h 0,7 cm. (2) Kop~a, na desnom krilu karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, izdu`enog elipsoidnog oblika, trn nedostaje. 3,5 cm h 1,9 cm. T. X/54-6. (3) Jezi~ci (?), ispod pojasa: 14 bronzanih okova, neki fragmentovani, trakastog preseka, krajevi savijeni pod pravim uglom: verovatno okovi jezi~aka od lima, koji nedostaju. h 3,5 cm i mawe (480). T. X/54-8, 9, 10, 11. (4) Kop~a, na levom krilu karli~ne kosti, bronzana, elipsoidni okvir je `lebqen za trn, koji nije sa~uvan, i gajka od okova u vidu dve savijene trake od bronzanog lima sa zakovicama – 3,8 cm h 3,5 cm (479). T. X/54-3. (5) Strela, uz glavu desnog femura, spoqa, trobridna, gvozdena, korodirana, sa trnom za usa|ivawe, h 6,9 cm (481). (6) Alatka za dre{ewe ~vorova, ispod (5), od roga koji je lu~no savijen i na {irem kraju delimi~no izdubqen a ispod kru`no probu{en. 15,7 cm (482). T. X/54-4. (7) No`, iznad desnog kolena, spoqa, gvozdeni, korodiran, fragmentovan. 9,2 cm h 2,0 cm (483). T. X/54-7. (8) Oplata luka (?), pored desnog femura, spoqa, ko{tana, fragmentovana, ukupne du`ine 25,0 cm, {irine 2,0–2,5 cm. (9) Lonac, iznad lobawe, mawi, fragmentovan, od sivo pe~ene zemqe, grube fakture, ra|en rukom, asimetri~an, obod nije razvra}en. Rekonstruisan R otvora 8,2 cm, dna 7,8 cm, h 11,1 cm (484). T. X/54-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 54 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 52, kv. 1–2 Pol, dubina i orijentacija: ?, dno rake na k. 80,25 m, SZ–JI, devijacija 10° ka zapadu Opis rake: Uo~qiva samo u predelu lobawe. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 8–9 godina (Éry 1990: T. 1). Veoma lo{a o~uvanost, ve}i deo kostiju nedostaje. O~uvani su samo lobawa, na temenu i kosti gorwih ekstremiteta. Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* na desnoj nadlaktici, plitak, grube fakture, sivomrko pe~en, ra|en od peskovite zemqe, obod nije razgrnut, dno je ravno. R otvora 10,0 cm, dna 11,4 cm, h 9,0 cm (478). T. IX/52-1. (2) Lonac, predeo leve nadlaktice, koja nedostaje, mawi, fragmentovan, grube fakture, ra|en od crne peskovite zemqe, debelih zidova, vrat i obod nedostaju. R dna 7,0 cm. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 52 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, KVADRAT: 54, kv. 22 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 70,08 m, SZ–JI, devijacija 15° ka severu Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,14 m h 0,85 m na povr{inskoj koti. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 46–50 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan skelet. Lobawa na potiqku, inklinira desnom ramenu, trup opru`en na le|ima, ruke niz telo, noge opru`ene paralelno. Du`ina in situ 1,58 m.

N

Sl. 32. Grob 54, R 1:20 Fig. 32. Grave 54, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 55, kv. 18 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,49 m, orijentacija S–J, devijacija 20° ka istoku Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,71 m h 0,60 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 17–18 godina (Éry 1990: T. 1). Slabije o~uvan skelet. Lobawa je na potiqku, blago se priklawa desnom ramenu, trup je na le|ima, levi red rebara poreme}en, ruke su opru`ene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,49 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, iznad glave, od mrkosivo pe~ene zemqe, blago razgrnutog oboda, od ne{to isturenijeg ramena trbuh se spu{ta ka ravnom dnu, grube fakture. R otvora 10,0 cm, dna 9,4 cm, h 14,5 cm (485). T. XI/55-4. (2) Quske jajeta, u visini leve {ake. (3) Pr{qenak, iznad levog krila karlice, kerami~ki, zemqa crveno pe~ena, bikoni~an. R 3,5 cm, h 2,0 cm. (4) No`, ispod levog krila karlice, gvozden, korodiran, iz tri fragmenta. 16,9 cm h 1,7 cm (487). T. XI/55-1. (5) Kop~a, izme|u kolena, gvozdena, korodirana, sa~uvan trn, trapezoidnog oblika, blago povijenih strana. 4,0 cm h 4,0 cm (486). T. XI/55-3. (6) Lanac, ispod desnog krila karlice: okov, gvozdeni, jako korodiran, tako da su elementi slepqeni: alka od kru`no savijene `ice, ~iji se krajevi prepli}u, a na

| 49

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
GROB, KVADRAT: 58, kv. 2 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 80,22 m, SZ–JI, devijacija 10° ka severu Opis rake: Raka pravougaonog oblika, uo~qiva tek na 0,20 m iznad skeleta. 1,55 m h 0,44 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 10–11 godina (Éry 1990: T. 1). Slabo o~uvan. Fragmentovana lobawa je pone{to okrenuta ka levom ramenu, trup je opru`en, rebra su poreme}ena, ruke spu{tene niz telo, noge opru`ene, paralelne. Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak,* iznad desnog krila karlice, bikoni~an, kerami~ki, od dobro pre~i{}ene, mrko pe~ene zemqe. R 4,5 cm, h 3,2 cm (494). T. XI/58-5. (2) Prsten, predeo desne {ake, bronzani lim, iskucan, trakastog preseka, traka savijena u obliku alke otvorenih krajeva. R 2,0 cm (495). T. XI/58-6. (3) Kop~a, ispod karlice, izme|u femura, gvozdena, korodirana, ovalnog oblika, sa~uvan trn. R 2,8–3,3 cm (496). T. XI/58-4. (4) Perle, predeo leve kqu~ne kosti, od kre~ne materije, raznih tipova – sa okcima, cilindri~ne, bikoni~ne. 1,2 cm h 1,0 cm i mawe (497). T. XI/58-7. (5) No`, predeo leve {ake, gvozden, korodiran, jednoseklog preseka, fragmentovan. 6,6 cm h 1,3 cm (498). T. XI/58-3. (6) Nau{nica, pored lobawe, levo, od bronze: karika otvorenih krajeva, o woj tri mawe kugle, a o wima ve}i loptasti privezak iz dve spojene polulopte. R alke 1,8 cm, priveska 1,7 cm, ukupna h 3,8 cm (500). T. XI/58-2. (7) Nau{nica, pored lobawe, desno, sa kuglastim priveskom iz dve polovine, od bronzanog lima. R alke 1,9 cm, priveska 1,5–1,8 cm, ukupna h 4,0 cm (499). T. XI/58-1.

wu naka~en lu~no oblikovan predmet od gvo`|a koji se ravno zavr{ava, trakastog preseka. 6,0 cm h 6,2 cm (A-S-488). T. XI/55-5. (7) @ivotiwska kost. (8) Oplata torbice (?), ko{tana, iz dva mawa lu~na fragmenta, ta~kasto perforirana. 4,2 cm h 0,8 cm i 3,2 cm h 1,6 cm. T. XI/55-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 55 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 56, kv. 19 Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 80,09 m, Z–I, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, {irine 0,38 m. Du`ina nije ustanovqena jer je raka ulazila u profil. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti od {est meseci do 1,5 godine (Éry 1990: T. 1). Vrlo slaba o~uvanost. Lobawa je fragmentovana, trup opru`en na le|ima. Kosti trupa i gorwih ekstremiteta poreme}ene. Noge opru`ene paralelno: femuri u opru`enom polo`aju, potkolenice nedostaju. Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nema. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 56 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 57, kv. 2 i pro{irewe Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, ?, S–J, devijacija 15° ka istoku Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,80 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 51–55 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan. Lobawa na potiqku, priklowena levom ramenu, trup na le|ima, rebra donekle poreme}ena, ruke spu{tene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,85 m. Raspored i opis priloga: (1) Lanac (?), iznad glave levog femura, na karli~nom krilu: alka, gvozdena, ja~e korodirana, kru`nog okvira. R 3,7–4,0 cm (491). T. X/57-4. (2) No`, uz gorwi deo levog femura, spoqa, gvo`|e, jednosekli, korozija uhvatila ostatke drvene dr{ke na trnu za ussa|ivawe. 15,7 cm h 2,0 cm (490). T. X/57-1. (3) Kop~a, iznad desnog karli~nog krila, gvozdena i korodirana, trapezoidnog oblika sa povijenim stranama, sa~uvan trn. 4,3 cm h 3,8 cm (489). T. X/57-3. (4) Lonac, uz levu potkolenicu, spoqa, ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene, mrkosivo pe~ene zemqe, trbu{astog oblika. Obod blago razgrnut, vrat su`en, dno konkavno, su`eno, profilisano. Rekonstruisan R otvora 8,0 cm, dna 7,0 cm, h 10,5 cm (492). T. X/57-2. (5) Okov torbice, od kosti, fragmentovan, oblika zaobqenog pravougaonika, sa~uvan kraj perforiran. Po povr{ini dekorisana kosim urezima (\\V). 6,0 cm h 1,9 cm (A-S-493). T. X/57-6. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 57 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

N

Sl. 33. Grob 57, R 1:20 Fig. 33. Grave 57, scale 1:20

| 50

IVAN BUGARSKI
N

Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 58 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki} – Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, KVADRAT: 59, kv. 1–2. Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,37 m, S–J, devijacija 10° ka istoku Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,90 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 64–70 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa na potiqku, desna ruka na karli~nom krilu, leva poreme}ena, trup na le|ima, malo izvijen nadesno, rebra i kqu~ne kosti delom poreme}eni, noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,60 m. Raspored i opis priloga: (1) No`, uz desni lakat, spoqa, gvozden, korodiran, jednosekli, fragmentovan. 11,5 cm h 1,5 cm (501). T. X/59-3. (2) Pr{qenak, izme|u femura, kerami~ki, kru`nog oblika, pqosnat. R 4,5 cm, h 0,6 cm (502). T. X/59-4. (3) Posuda, pored levog kolena, spoqa, ra|ena slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene i pe~ene zemqe, izrazito asimetri~na, blago razgrnutog oboda. R oboda 7,5 cm, dna 4,5 cm, h 7,5 cm (503). T. X/59-1. (4) Nau{nica, pored lobawe, levo: kari~ica od bronzane `ice, otvorenih krajeva, R 1,7–2,1 cm (504). T. X/59-2. (5) Nau{nica, pored lobawe, desno: kari~ica, od bronzane `ice, R 1,7–2,1 cm. Nije sa~uvana. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 59 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 35. Grob 60, R 1:20 Fig. 35. Grave 60, scale 1:20

N

Sl. 34. Grob 59, R 1:20 Fig. 34. Grave 59, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 60, kv. 3 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,66 m, S–J, devijacija 15° ka istoku Opis rake: Raka je oblika nepravilnog pravougaonika – zapadna ivica je du`ine 1,80 m, isto~na du`ine 2,00 m a {irina je 0,60 m. Se~e raku groba 43! Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 65–71 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je uglavnom dobro o~uvan, izuzev donekle rebara. Lobawa je priklowena levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* predeo levog stopala, grube fakture, ovoidnog oblika, ispod blago razvra}enog oboda ~etiri naspramne bradavi~aste u{ke, vrat su`en, dno ravno, profilisano. R otvora 10,2 cm, dna 8,6 cm, h 14,0 cm (505). T. XI/60-1. (2) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, okvir je pravougaonog oblika, sa povijenim du`im stranama, sa~uvan trn. 4,3 cm h 2,7 cm (506). T. XI/603. (3) Iglenica, pored glave desnog femura, spoqa, od kosti, cilindri~nog oblika, prstenastog preseka – {upqa. R 1,9 cm, h 8,5 cm (507). T. XI/60-2. (4) Lonac, ispod (1), trbu{astog oblika, razgrnutog oboda, grube fakture. R otvora 9,0 cm, dna 6,2 cm, h 10,2 cm (508). T. XI/60-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 60 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

| 51

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
GROB, KVADRAT: 63, kv. 17 Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 80,55 m, SI–JZ Opis rake: Pravougaonog oblika, 0,97 m h 0,40 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 1–2 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je vrlo slabo o~uvan, nedostaju kosti ruku i grudnog ko{a, lobawa je fragmentarno sa~uvana, mandibula dislocirana. Sa~uvane kosti svedo~e da je skelet bio sahrawen u uobi~ajenom polo`aju, sa lobawom na potiqku i opru`enim trupom, rukama i nogama. Raspored i opis priloga: (1) Posuda, ispod nogu, mawa, koni~nog oblika, ra|ena slobodnom rukom, neujedna~eno, slabo pe~ena. R otvora 7,5 cm, dna 4,5 cm, h 8,5 cm (513). T. X/63-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 63 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 61, kv. 2 Pol, dubina i orijentacija: ?, k. 80,04 m, J–S, odstupawe ka istoku Opis rake: Raka oblika nepravilnog pravougaonika: u severoisto~nom uglu je izvedeno trougaono pro{irewe u koje je polo`en lonac! Opis skeleta: Kosti su dislocirane i dosta o{te}ene, naro~ito lobawe. Desna noga je in situ. Raspored i opis priloga: (1) Kqu~ (?) i kremen, kraj dislociranog femura: kqu~ zavr{en u vidu petqe, fragmentovan, gvozden, korodiran, 8,0 cm h 2,0 cm, i kremen (510). T. XI/61-1. (2) Lonac,* u pro{irewu, ispod desne noge, grube fakture, ne{to o{trijeg bikoniteta, obod blago razgrnut, na ramenu utisnuti ornamenti, izvedeni plasti~no u okviru jednog friza. R otvora 9,8 cm, dna 7,5 cm, h 13,0 cm (511). T. XI/61-3. (3) No`, kod nadlaktice, gvozdeni, jako korodiran,

N

Sl. 36. Grob 61, R 1:20 Fig. 36. Grave 61, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 64, kv. 23 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 80,30 m, SZ–JI, odstupawe 5° ka istoku Opis rake: Grobna raka nije konstatovana. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 30–34 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro o~uvan skelet, lobawa na potiqku, trup na le|ima, ruke spu{tene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,57 m. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, predeo desnog ramena. (2) No`, ispod levog krila karlice, preko glave femura, gvozdeni, korodiran, iz dva fragmenta. 9,3 cm h 2,5 cm (514). T. XII/64-2. (3) Predmet od gvo`|a, kod levog stopala: savijena korodirana traka od gvozdenog lima {irine 1,3 cm, ukupne du`ine 10,0 cm, sa perforacijama, od kojih je jedna, na mestu gde se traka lomi, ispuwena zakovicom koju fiksira traka okova od bronzanog lima. T. XII/64-3. (4) No`, uz gorwi deo desne potkolenice, spoqa, korodiran, iz dva fragmenta, 12,5 cm h 2,0 cm (t. i. 4). T. XII/64-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 64 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

fragmentovan: sa~uvan je masivan trn za usa|ivawe u dr{ku. 5,7 cm h 1,3 cm (t. i. 1). T. XI/61-2. (4) Kop~a, predeo karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, delimi~no sa~uvan trn. 2,7 cm h 3,2 cm (509). T. XI/61-4. Osobenost: Oblik i orijentacija rake neuobi~ajeni! Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 61 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, KVADRAT: 65, kv. 9 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 80,30 m, SZ–JI Opis rake: Raka nije jasno uo~ena, pravougaona je, 1,58 m h 0,52 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 18–20 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Na|en in situ bez lobawe, skelet je opru`en, ruke su polo`ene na karlicu. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 65 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

| 52

IVAN BUGARSKI
N

Sl. 37. Grob 66, R 1:20 Fig. 37. Grave 66, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 66, kv. 8 Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 80,29 m, SZ–JI Opis rake: Grobna raka nije uo~qiva. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 7–8 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je osredwe o~uvan. Lobawa je priklowena grudima, trup opru`en na le|ima, desna ruka savijena tako da se zavr{ava na karlici, leva nedostaje, femuri razmaknuti, desna potkolenica savijena ka unutra, leva nedostaje. Du`ina in situ 1,00 m. Raspored i opis priloga: (1) Perle, kod uha, pet kom. od staklene paste, niske, cilindri~ne, sa okcima. R 1,0 cm, h 0,8 cm. Na jednoj perli okca nisu aplicirana, ve} samo bojena, na woj i jo{ jednoj perli okca su okru`ena belim bojenim kru`nicama (515). T. X/66-1. (2) Nau{nica – kari~ica, bronzana `ica, fragmentovana. T. X/66-3. (3) Lanac, gvozden, jako korodiran: vi{e korozijom slepqenih te{ko prepoznatqivih kari~ica. T. X/66-2. (4) Kop~a, gvozdena, dosta korodirana, sa trnom. 3,5 cm h 3,0 cm. Nije sa~uvana. Osobenost: Polo`aj sahrawenog deteta. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 66 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 67, kv. 8 Pol, dubina i orijentacija: ?, k. 79,95 m, SZ–JI, devijacija 5° ka severu Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,74 m h 0,65 m na povr{inskoj koti. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 8–9 godina (Éry 1990: T. 1). Sredwa o~uvanost skeleta polo`enog u uobi~ajenom polo`aju: lobawa priklowena grudima, trup opru`en na le|ima, ruke spu{tene niz telo, nedostaje desna podlaktica, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,40 m. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, (2) Lonac, na desnoj nadlaktici, grube izrade, blago razgrnutog oboda, po ivici ukra{enog ukr{tenim urezima, ravnog dna, ra|en slobodnom rukom. R otvora 8,5 cm, dna 9,0 cm, h 13,0 cm (516). T. XI/67-1. (3) No`, pored glave desnog femura, spoqa, gvozdeni, korodi-

N

Sl. 38. Grob 67, R 1:20 Fig. 38. Grave 67, scale 1:20

ran, fragmentovan, jednosekli, 9,0 cm h 1,5 cm (517). T. XI/67-2. (4) Kop~a, iznad desnog krila karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, pravougaonog oblika sa povijenim du`im stranama, trn sa~uvan. 4,8 cm h 3,4 cm (518). T. XI/67-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 67 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 68, kv. 8–9 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,66 m, S–J, devijacija ka istoku Opis rake: Pravougaona raka, 2,20 m h 0,68 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 49–53 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa malo priklowena levom ramenu, trup, ruke i noge opru`eni, du`ina in situ 1,79 m. Raspored i opis priloga: (1) No`, pored desnog krila karlice, gvozden, korodirao, jednosekli, sa~uvan iz dva fragmenta u du`ini od 10,0 cm (521). T. XII/68-3. (2) Alatka za dre{ewe ~vorova, iznad desnog krila karlice: rog ovalnog preseka je izdubqen i probijen trima perforacijama razli~itih oblika i veli~ina. R 1,5 cm, h 14,0 cm (519). T. XII/68-2. (3) Pojasne aplikacije, na desnom krilu karlice, od bronzanog lima, na jednoj po ivici iskucana loptasta ispup~ewa a druga izvedena u vidu tri kalotasta ispup~ewa. 1,4 cm h 1,0 cm; 1,0 cm h 1,0 cm. T. XII/68-7,8. (4) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, fragmentovana, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn, spoqa korozijom uhva}eni i ostaci tkanine. 3,5 cm h 3,2 cm (520). T. XII/68-6. (5) Kosir (?), po sredini karlice, korodiran, iz dva fragmenta: deo opredeqen kao dr{ka je ovalnog preseka, dok je sa~uvani po~etak luka o{trice jednoseklog preseka. T. XII/68-1. (6)

| 53
N

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
N

Sl. 39. Grob 68, R 1:20 Fig. 39. Grave 68, scale 1:20
profil

Sl. 40. Grob 69, R 1:20 Fig. 40. Grave 69, scale 1:20

Lonac, predeo desnog stopala, spoqa, grube izrade, ra|en slobodnom rukom, asimetri~an, trbu{astog oblika, blago razgrnutog oboda. Po spoqnoj povr{ini suda su uo~qivi tragovi doterivawa alatkom. R otvora 8,8 cm, dna 6,0 cm, h 11,0 cm (522). T. XII/68-7. (7) Kremen, na wemu korozija od gvo`|a. 1,2 cm h 1,0 cm. T. XII/68-4. (8) Strela (?), gvozdena, korodirana, sa~uvani ostaci drveta od dr{ke, sa~uvan i pone{to izba~eni grani~nik trna. 7,5 cm h 0,7 cm. T. XII/68-5. Osobenost: Na oko 0,50 m iznad nogu, uz samu ju`nu ivicu rake, prona|ena je lobawa nekog drugog skeleta! Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 68 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

korozija zahvatila tragove drvenih kanija, sa~uvan i trn za usa|ivawe u dr{ku. 14,3 cm h 2,0 cm (524). T. XI/69-1. (3) Lonac, ni`e desne noge, blago razgrnutog oboda, vrat je su`en, trbuh se asimetri~no spu{ta ka ravnom, na jednom mestu izvu~enom dnu, ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, grube fakture, crno pe~en. R otvora 9,2 cm, dna 7,0 cm, h 14,1 cm (525). T. XI/69-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 69 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 69, kv. 9–10 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,35 m, SI–JZ, devijacija 20° ka severu Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, jugozapadna ivica nije definisana jer tu grob ulazi u profil. [irina 0,70 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 40–60 godina (Éry 1990: T. 1), veoma dobro o~uvan. Lobawa je okrenuta na levu stranu, trup je opru`en na le|ima i blago izvijen nalevo, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene i paralelne. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, po sredini karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, kvadratnog oblika, sa~uvan trn. 3,7 cm h 3,2 cm (523). T. XI/69-2. (2) No`, uz desni femur, spoqa, jednosekli, gvozdeni,

GROB, KVADRAT: 71, kv. 20 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,63 m, SZ–JI, devijacija 5° ka severu Opis rake: Grobna raka nije konstatovana, osim na dnu. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 52–56 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je na potiqku, priklawa se desnom ramenu. Trup je opru`en na le|ima, ruke spu{tene niz telo a noge opru`ene i malo skupqene u kolenima. Du`ina in situ 1,85 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, iznad desnog karli~nog krila, od gvo`|a, korodirana, pravougaonog oblika, sa~uvan trn, korozijom uhva}eni i ostaci tkanine. 4,3 cm h 3,5 cm (529). T. XII/71-2. (2) Kresivo, pored desne natkolenice: sa~uvani su jedan lu~no savijen kraj i deo tela koje se {iri prema sredini. 5, 3sm. T. XII/71-3. (3) Predmet od gvo`|a – trn, po ~itavoj visini su jasno uo~qivi tragovi drveta uhva}eni

| 54
N

IVAN BUGARSKI
N

Sl. 42. Grob 72, R 1:20 Fig. 42. Grave 72, scale 1:20

Sl. 41. Grob 71, R 1:20 Fig. 41. Grave 71, scale 1:20

korozijom, du`ine 3,0 cm. T. XII/71-4. (4) No`, uz levi femur, spoqa, gvozdeni, korodiran, fragmentovan. 11,3 cm h 2,0 cm (540). T. XII/71-1. (5) Lonac, izme|u potkolenica, cilindri~nog oblika, blago razgrnutog oboda, grube fakture, od crnosivo pe~ene zemqe. R otvora 9,5 cm, dna 8,0 cm, h 10,0 cm (530). T. XII/715. (6) @ivotiwske kosti, predeo stopala. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 71 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 72, kv. 17 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,81 m, SZ–JI, devijacija 4° ka severu Opis rake: Nepravilnog oblika, kod nogu je pravougaona a kod glave lu~no zavr{ena. [irine je 0,65 m, maksimalne du`ine 1,95 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 45–49 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je naklowena desnom ramenu, ruke su spu{tene niz telo, {akama na karlici, noge su opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,62 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo desnog uha, bronzana kari~ica od `ice kru`nog preseka sa kuglastim priveskom od zelene staklene paste. Privezak nosi tanka bronzana `ica sa cilindri~nim oja~awem, koja se zavr{ava savijena u petqu kojom je

sam privezak zaka~en za kari~icu. R kari~ice 1,5 cm, priveska 1,2 cm, ukupna h 3,3 cm (569). T. XII/72-3. (2) Pr{qenak, predeo desnog lakta, kerami~ki, bikoni~an, od dobro pre~i{}ene zemqe, dobro sivo pe~en, fragmentovan. R 3,2 cm, h 2,8 cm (570). T. XII/72-1. (3) Kop~a, levo karli~no krilo, gvozdena, korodirana, fragmentovana, sa~uvan i deo trna. Okvir pravougaonog oblika i preseka, du`ine 3,5 cm. T. XII/72-4. (4) No`, ni`e desne {ake, gvozdeni, jednosekli, korodiran, iz dva fragmenta, 11,5 cm h 2,0 cm (531). T. XII/72-2. (5) Lonac, na desnom femuru, dole, koni~nog oblika, slabo izvu~enog oboda, ravnog dna, ra|en slobodnom rukom, grube fakture, neujedna~eno pe~en. R otvora 9,8 cm, dna 7,5 cm, h 10,0 cm (532). T. XII/72-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 72 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 73, kv. 16 Pol, dubina i orijentacija: `enski (?) – de~ji, k. 79,37 m, S–J, devijacija 10° ka istoku Opis rake: Pravougaoni oblik, 1,78 m h 0,45 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 6,5–7,5 godina (Éry 1990: T. 1), slabo o~uvan. Lobawa je razbijena, naklowena levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,05 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo levog uha, kari~ica je od bronzane `ice kru`nog preseka, R 1,3 cm, sa~uvano kolence, o kari~ici lopta-

| 55
N

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
N

Sl. 43. Grob 73, R 1:20 Fig. 43. Grave 73, scale 1:20

Sl. 44. Grob 74, R 1:20 Fig. 44. Grave 74, scale 1:20

sti privezak od crne staklene paste. Privezak je perforiran, unutra je bronzana `ica koja dole fiksira bobac, dok je gore, savijena u petqici, navu~ena na kari~icu. R 1,0 cm (533). T. XII/73-4. (2) Kop~a, iznad karlice, na ki~menim pr{qenovima, gvozdena, korodirana, fragmentovana, pravougaonog okvira, bio sa~uvan i deo trna. 3,2 cm h 2,8 cm. Raspala se. (3) No`, ispod karlice, uz gorwi deo desnog femura, jednosekli, gvozdeni, korodiran, iz dva fragmenta, nedostaje trn za usa|ivawe, 9,3 cm h 1,8 cm (534). T. XII/73-2. (4) Brus (?), gde i (3), mali fragment, na no`u. 2,0 cm h 1,0 cm. (5) Sisak meha, pored levog femura, spoqa, ko{tani, udubqen – presek u vidu kru`nice, jedan kraj blago savijen. Povr{ina jednim `lebom i jednim profilisanim prstenom, koji je po rubu ukra{en sitnim vertikalnim urezima, podeqena na tri zone, od kojih je sredi{wa naj{ira. Ukras na jednom kraju izveden kosim urezima i, ispod `leba, cikcak ornamentom. 6,3 cm h 1,3 cm (535). T. XII/73-3. (6) Lonac,* ispod stopala, cilindri~nog oblika, blago nagla{enog oboda koji je po ivici ukra{en urezanim linijama. Sud je ra|en slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene, neujedna~eno, crno-mrko pe~ene zemqe. Na trbuhu ornament u vidu tri shematski prikazane qudske figure! Dno uvu~eno. R otvora 8,0 cm, dna 7,0 cm, h 12,0 cm (536). T. XII/73-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 73 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Kova~evi} (1972), *Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, KVADRAT: 74, kv. 16 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,30 m, S–J, devijacija 8° ka istoku Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,31 m h 0,57 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 66–72 godine (Éry 1990: T. 1). Izuzev o{te}ene lobawe, priklowene levom ramenu, skelet je dobro o~uvan. Trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nice – par, sa obe strane lobawe, kari~ica je od bronzane `ice, otvorenih krajeva, R 1,5 cm, privezak je kuglastog oblika, R 0,9 cm i od staklene paste crne boje. Perforiran privezak je stavqen na petqu od bronzane `ice kojom je vezan za kari~icu. Ispod samog spoja petqe i kari~ice je u jednom slu~aju navu~en dekorativan `lebqen cilindar od bronzane `ice (537). T. XIV/74-4,5. (2) Aplikacija, na desnom karli~nom krilu, od bronzanog lima, ornament iskucan u obliku romboidnih poqa ispuwenih punktirawem. Sa~uvano svega nekoliko mawih, veoma tro{nih fragmenata. T. XIV/74-6. (3) Kop~a, na desnom krilu karlice, gvozdena, korodirana, iz tri fragmenta, kvadratnog okvira, sa~uvan trn. 4,0 cm h 3,7 cm (538). T. XIV/74-3. (4) Strela (?), uz levi femur, sa unutra{we strane, gvo`|e, korodirano. Uo~qiv je prstenast grani~nik: s jedne strane, na trnu za usa|ivawe kvadratnog preseka, jasni su tragovi drveta a druga strana je jako korodirana. 7,0 cm h

| 56

IVAN BUGARSKI
fragment pre~nika 1,2 cm. T. XII/76-1. (2) Ostaci ko`e, predeo levog ramena, u tragovima. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 76 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, KVADRAT: 77, kv. 7 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,14 m, S–J, devijacija 5° ka istoku Opis rake: Isko{ena, ~etvorougaona raka paralelnih u`ih strana, 2,30 m h 0,90 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 19–21 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa se blago priklawa levom ramenu, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Okov torbice, jedan fragment u loncu (10): delovi okova od kosti su pravougaonog oblika, trakastog preseka, na jednom fragmentu lu~nog, ukra{eni romboidnim poqima ili naspramnim cikcak redovima koji se spajaju temenima i tako prave romboidna centralna poqa. U naspramnim temenima rombova urezani su kru`i}i sa punktiranim centrom. Jedan kraj oplate je kru`no perforiran. Ukupno tri fragmenta, 7,0 cm h 2,8 cm i mawi. (542). T. XIII/77-11, 12, 13. (2) Pr{qenak,* pored levog lakta, spoqa, kerami~ki, od zida posude, otud blago

0,8 cm (541). T. XIV/74-2. (5) No`, predeo desne {ake, gvozden, korodiran, jednosekli, iz vi{e fragmenata. 15,5 cm h 1,8 cm (539). T. XIV/74-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 74 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 75, kv. 11 Pol, dubina i orijentacija: Sahrana sa psom! k. 80,92 m, I–Z, devijacija 30° ka severu Opis rake: Pravougaonog oblika, 0,73 m h 0,60 m, uo~qiva tek u svom dnu. Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet psa, polo`en na desnu stranu uz, kako se ~ini, kosti nogu ~oveka. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Osobenost: Jedina sahrana sa psom na nekropoli. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 75 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

N

N

Sl. 45. Grob 76, R 1:20 Fig. 45. Grave 76, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 76, kv. 17 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,70 m, S–J, devijacija 20° ka zapadu Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,80 m h 0,56 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 65–71 godine (Éry 1990: T. 1), slabo o~uvan. Lobawa je priklowena desnom ramenu, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge paralelne, opru`ene. Du`ina in situ 1,62 m. Raspored i opis priloga: (1) Prsten, pored glave levog femura, spoqa, od bronzane `ice, sa glavom oblika zaobqene kupe, tako|e od lima, sa~uvan je mawi

Sl. 46. Grob 77, R 1:20 Fig. 46. Grave 77, scale 1:20

| 57

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
bronzanog lima, neukra{eni, oblika pravougaonika ~ija je dowa u`a strana zaobqena. Na gorwoj ivici su narebrene trake a ispod wih, po sredini, zakivci. 4,0 cm h 1,4 cm. Jezi~ci (4) i (6) su fragmentovani (554). T. XIII/78-10,12. (7) Jezi~ak, ispod (4–6), od bronzanog lima, istog oblika kao i (4–6), tako|e neukra{en, ve}i: 8,6 cm h 2,5 cm. T. XIII/78-11. (8) Predmet od stakla, izme|u (7) i glave levog femura: fragmentovano, ravno, iridirano. 2,4 cm h 2,5 cm (555). T. XIII/78-1. (9–11) Pojasne aplikacije, predeo glave levog femura, mawe, srebrni lim, neukra{ene, vrlo slabo o~uvane. 1,5 cm h 1,8 cm (557, 558). T. XIII/78-15, 16. (12) Kresivo, na glavi levog femura, gvozdeno, korodirano, fragmentovano. Krajevi su savijeni, sredi{wi deo je pro{iren. 7,5 cm h 2,3 cm (556). T. XIII/78-17. (13) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, fragmentovana. T. XIII/78-18. (14) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika. (15–17) Jezi~ci, desno krilo karli~ne kosti, od srebrnog lima, mawi fragmenti. 4,5 cm h 1,5 cm (559). (18) No`, pored desnog kuka, spoqa, gvozden, jako korodiran, 11,7 cm h 1,8 cm (560). T. XIII/78-9. (19) Lanac i kremenovi, na levom krilu karlice: alka lanca, korodirana, fragmentovana, R 2,4 cm, i kremenovi. T. XIII/78-2, 4. (20) Alatka za obradu drveta, ispod desnog krila karlice, fragmentovana, korodirana. 7,0 cm h 4,0 cm (561). T. XIII/78-7. (21) Brus, uz gorwi deo desnog femura, spoqa, kameni, du`ine 11,3 cm (562). T. XIII/78-6. (22) Polufabrikat od kosti, preko desnog kolena, pravougaonog oblika, iz dva fragmenta. 11,1 cm h 2,3 cm.

konveksnog oblika, R 5,0 cm (543). T. XIII/77-2. (3-5) Kozmeti~ki pribor, izme|u desnog lakta i grudnog ko{a: (3) Lanceta, bronzana, lu~no savijene, uske radne povr{ine, po sredini vertikalno podeqene blago profilisanim rebrom, koja sa nastavqa na tawi dr`a~ kru`nog preseka na vrhu savijen u petqu, preko koje je mogao visiti u sve`wu. 13 cm h 0,8 cm (544). T. XIII/77-6. (4) Perforirana ka{ika – bronzani predmet oblika ka{ike kru`nog plitkog recipijenta, po sredini pet puta krstasto perforiran. I ovde se radna povr{ina – recipijent vezuje za dr`a~ koji se zavr{ava savijawem u petqu, koja nije sa~uvana. R recipijenta 4,0 cm (545). T. XIII/77-10. (5) Lanceta, bronzana, kao (3), ali ve}a: 16,3 cm h 1,2 cm (547). T. XIII/77-5. (6) No`, gde i (3–5), gvozdeni, jednosekli, korozija uhvatila i ostatke drvenih kanija. 13,2 cm h 1,7 cm (546). T. XIII/77-1. (7) Lonac,* pored levog kolena, spoqa, ra|en slobodnom rukom, blago razgrnutog vrata, po obodu ukra{enog utisnutim jamicama. Na ne{to u`i vrat aplicirane ~etiri naspramne bradavice, trbuh se od pone{to izvu~enog ramena spu{ta do neprofilisanog, blago konkavnog dna. R otvora 8,8 cm, dna 7,0 cm, h 11,5 cm (550). T. XIII/77-4. (8) Lanac, izme|u kolena: dve gvozdene alke, trakastog preseka, spojene kao karike lanca, korodirane, R 3,0 cm (548). T. XIII/77-8. (9) Pr{qenak, predeo desnog kolena, spoqa, kerami~ki, od sivo pe~ene, fino pre~i{}ene zemqe, pqosnatog oblika, mawi: R 2,7 cm (549). T. XIII/77-3. (10) Lonac,* ispod nogu, ve}i, ovalnog oblika, vrat je su`en, prstenast, obod je blago razgrnut i po ivici ukra{en kosim urezima, dno je ravno i su`eno. R otvora 11,0 cm, dna 10,5 cm, h 26,0 cm (551). T. XIII/77-9. (11) Nau{nica, predeo kolena: kari~ica otvorenih krajeva, od bronzane `ice, R 2,5 cm. T. XIII/77-7. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 77 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). Bibliografija: Kova~evi} (1972), *Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27, 28)

N

GROB, KVADRAT: 78, kv. 6–7 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, 3. o. s., S–J, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,05 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 40–44 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je okrenuta ulevo i delimi~no dislocirana, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, desna noga je opru`ena a leva savijena u kolenu ka unutra. Du`ina in situ 1,90 m. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, izme|u femura. (2) Pti~je kosti, predeo stopala. (3) No`, iznad levog krila karlice, gvozdeni, korodiran, fragmentovan. Korozija je uhvatila ostatke drvenih kanija. 10,0 cm h 1,5 cm (553). T. XIII/78-8. (4–6) Jezi~ci, pored levog karli~nog krila, od po dve plo~ice

Sl. 47. Grob 78, R 1:20 Fig. 47. Grave 78, scale 1:20

| 58

IVAN BUGARSKI
N

(23) Lonac, ispod desnog stopala, ra|en slobodnom rukom, asimetri~an, obod blago razvra}en i ukra{en {tipawem, kratak, vrat su`en, dno ravno. R otvora 10,0 cm, dna 8,0 cm, h 13,0 cm (563). T. XIII/78-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 78 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, KVADRAT: 79, kv. 15 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,20 m, S–J, devijacija 10° ka zapadu Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, 1,91 m h 0,52 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 47–53 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je okrenuta nalevo, trup je na le|ima, ruke i noge su paralelno opru`ene. Du`ina in situ 1,62 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, iznad desnog karli~nog krila, gvozdena, jako korodirana, elipsoidnog oblika, sa~uvan trn. 5,2 cm h 4,0 cm (564). T. XIV/79-3. (2) Lanac, po sredini karlice: alka, gvozdena, korodirana, okruglog oblika i preseka, R 4, 5 cm (565). T. XIV/79-5. (3) No`, predeo desne {ake, gvozden, korodiran, fragmentovan, jednosekli, sa~uvani jasni ostaci drvenih kanija. 12,5 cm h 2,0 cm (566). T. XIV/79-1. (4) Brus, predeo leve {ake, kameni, na o{te}enom gvozdenom predmetu. 4,4 cm h 2,0 cm (567). T. XIV/79-2. (5) Strela (?), u predelu levog kolena, spoqa, od gvo`|a, korodirana, sa tragovima drveta na trnu romboidnog preseka, odvojenom grani~nikom. 7,8 cm h 1,0 cm. T. XIV/79-4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 79 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 49. Grob 81, R 1:20 Fig. 49. Grave 81, scale 1:20

N

GROB, KVADRAT: 81, kv. 8 Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,76 m, SZ–JI, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, 1,90 m h 0,90 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 56–60 godina (Éry 1990: T. 1), dobro sa~uvan. Lobawa je blago dislocirana, ne{to okrenuta ka desnom ramenu, trup je na le|ima, opru`en, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, malo uko{ene nadesno. Du`ina in situ 1,60 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica – kari~ica, od bronzane `ice, otvorenih krajeva, R 1,5 cm. T. XIV/81-4. (2) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, fragmentovana, pravougaonog oblika, pri ~emu je jedna u`a strana povijena, sa~uvan trn. 4,0 cm h 2,2 cm (571). T. XIV/81-3. (3) No`, predeo desne {ake i femura, gvozden, jednosekli, korodiran, iz ~etiri fragmenta, ukupne du`ine 16,5 cm (572). T. XIV/81-1. (4) Pr{qenak,* ispod desne {ake, kerami~ki, ~etvoro~lani, cilindri~nog oblika, po sredini vertikalno probu{en. Dobro je, svetlomrko-sivo pe~en, `lebqen grubqe, ru~no. R 2,3 cm, ukupna visina ~etiri pqosnata ~lana 2,5 cm (573). T. XIV/81-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 81 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

Sl. 48. Grob 79, R 1:20 Fig. 48. Grave 79, scale 1:20
GROB, KVADRAT: 82, kv. 24 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,84 m, SZ–JI

| 59

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
mrskana, desna ruka je spu{tena niz telo, leva dislocirana, trup je na le|ima, deo rebara nedostaje, noge su opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,00 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, iznad desnog ramena, kari~ica od bronzane `ice otvorenih krajeva na koju je, preko petqe koja se direktno nadovezuje na alku, naka~en kuglasti privezak od staklene paste crne boje. R kari~ice 1,6 cm, R priveska 1,0 cm, h nau{nice 3,3 cm (577). T. XII/83-1. (2) Perle, iznad levog ramena: vi{e cilindri~nih perli od staklene paste, dvo~lanih i tro~lanih (578). T. XII/83-2. (3) Lanac, uz glavu levog femura, spoqa: kari~ice gvozdenog lanca spojene korozijom, 3,0 cm h 2,0 cm, R 1,3 cm. T. XII/83-4. (4) No`, preko glave desnog femura, gvozden, korodiran, sa~uvan je trn za usa|ivawe i fragment se~iva, ukupne du`ine 7,7 cm. T. XII/83-3. (5) Lonac, ispod levog stopala i levo od wega, grube izrade, asimetri~an, razgrnutog oboda, ravnog dna. R otvora 10,0 cm, dna 8,0 cm, h 11,5 cm (579). T. XII/83-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 83 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 50. Grob 82, R 1:20 Fig. 50. Grave 82, scale 1:20

Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,90 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 40–44 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je okrenuta ka levom ramenu, trup le`i na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,74 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, pored desnog ramena, spoqa, grube izrade, ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, neujedna~eno mrko-crno pe~en, asimetri~an, blagog bikoniteta, blago razvra}enog oboda koji je po ivici ukra{en urezima. R otvora 8,6 cm, dna 6,4 cm, h 12,3 cm (574). T. XIV/82-3. (2) No`, predeo desne {ake, gvozden, korodiran, jednosekli, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija i, s druge strane, materijala ~ijim je trakama kanija bila uvezana. 16,0 cm h 2,2 cm (575). T. XIV/82-1. (3) Lanac, na levom krilu karli~ne kosti: alka, gvozdena, korodirana, kru`nog oblika, fragmentovana, na jednom kraju je korozijom slepqena amorfna druga karika (576). T. XIV/82-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 82 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, KVADRAT: 83, kv. 6 Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,42 m, SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka, 1,40 m h 0,52 m. Se~e grobnu raku 80 u wenom ju`nom delu. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 4–5 godina (Éry 1990: T.1). Skelet je slabo sa~uvan, lobawa je raz-

N

Sl. 51. Grob 83, R 1:20 Fig. 51. Grave 83, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 84, kv. 25 Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,51 m, S–J Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, dimenzija 2,02 m h 0,55 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 17–18 godina (Éry 1990: T. 1). Skelet je dobro o~uvan: lobawa je dosta priklowena levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge paralelno opru`ene. Du`ina in situ 1,65 m. Raspored i opis priloga: (1) Alatka za dre{ewe ~vorova, iznad levog karli~nog krila, od roga, dowi kraj je blago lu~no povijen, gorwi je ne{to {iri i koso, a zatim lu~no zase~en, po sredini visine dve naspramne jamice. 14,6 cm h 1,5 cm (580). T. XIV/84-2. (2) Kop~a, na levom krilu karlice, bronzana, sa malim

N

| 60
N

IVAN BUGARSKI
trup na le|ima, deo rebara dislociran, ruke su opru`ene niz telo ili blago savijene u laktovima, desna noga je vi{e savijena u kolenu a leva nedostaje. Raspored i opis priloga: (1) Perle, izme|u leve nadlaktice i grudnog ko{a: niska od 21 perle od staklene paste. Dve su ve}e, sa okcima, od kojih je jedna dvo~lana (1,5 cm h 1,0 cm), dok je 19 mawih, pqosnatih, kru`ne osnove (586). T. XIV/85-4. (2) Pr{qenak, predeo levog lakta, unutra, pqosnat, od zida rukom ra|ene posude, mrkosivo pe~ene, R 2,9 cm (587). T. XIV/85-1. (3) No`, pored levog krila karlice, spoqa, mawi, gvozdeni, jednosekli, korozija uhvatila i ostatke drvenih kanija na trnu, iz dva fragmenta. 6,8 cm h 1,3 cm (587). T. XIV/85-2. (4) Lonac,* ispod leve noge, koja nedostaje, pri jugoisto~nom uglu rake, ra|en slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene zemqe, sa krupnim {qunkom u fakturi. Vrat ne{to su`en, obod izvu~en i po ivici ukra{en utiskivawem, dno ravno i blago izvu~eno. Sud je asimetri~an, trbuh je sferi~nog oblika. R otvora 9,8 cm, dna 8,0 cm, h 11,0 cm (589). T. XIV/85-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 85 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

Sl. 52. Grob 84, R 1:20 Fig. 52. Grave 84, scale 1:20

gvozdenim trnom, izdu`enog ovalnog oblika, livena izjedna sa okovom, na kome je sa~uvana zakovica. 1,7 cm h 1,2 cm (581). T. XIV/84-5. (3) Lanac, na desnom krilu karlice: alka, gvozdena, korodirana, R 4,5–4,7 cm (582). T. XIV/84-3. (4) Kop~a, na desnom krilu karlice: sa~uvan fragment 3,5 cm h 2,3 cm, spoqa pravougaonog oblika, gvo`|e, jako korodirano. T. XIV/84-4. (5) No`, predeo desne {ake, gvozden, jednoseklog preseka, korodiran, korozija uhvatila i tragove drvenih kanija, 15,7 cm h 2,0 cm (583). T. XIV/84-1. (6) Lonac,* preko desnog stopala, grube fakture, ra|en slobodnom rukom od nepre~i{}ene zemqe, du`eg cilindri~nog vrata i vrlo istaknutog trbuha koji se koso spu{ta prema ravnom dnu. R otvora 8,5 cm, dna 9,5 cm, h 16,8 cm (584). T. XIV/84-6. (7) Lonac, preko levog stopala, iz vi{e fragmenata, asimetri~an, grube fakture, rukom ra|en, crno-mrko pe~en, obod blago izvu~en sa {tipanim ornamentom, rame nagla{eno, dno ravno, izvu~eno. R oboda 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 13,0 cm (585). T. XIV/84-7. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 84 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

N

Sl. 53. Grob 85, R 1:20 Fig. 53. Grave 85, scale 1:20

GROB, KVADRAT: 85, kv. 12–15 Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,56 m, S–J, devijacija 17° ka zapadu Opis rake: Pravougaonog oblika, 1,20 m h 0,41 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 6–7 godina (Éry 1990: T. 1), slabo sa~uvan: lobawa je na potiqku,

GROB, KVADRAT: 87, kv. 27 Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 79,04 m, Z–I, devijacija 10° ka jugu Opis rake: Pravougaonog oblika, dimenzija 0,90 m h 0,40 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti od {est meseci do 1,5 godine (Éry 1990: T.1), vrlo slabo sa~uvan. Lobawa je na potiqku, ostalih kostiju je vrlo malo, ali se mo`e pretpostaviti da je sahrana izvr{ena u uobi~ajenom polo`aju. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 87 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

| 61

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
GROB, SONDA: 89, I Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 80,04 m, Z–I Opis rake: Grobna raka pravougaonog oblika, 1,20 m h 0,50 m. Opis skeleta: Veoma lo{e o~uvan skelet: sa~uvano je samo nekoliko vrlo tro{nih kostiju, ipak dovoqno za odre|ivawe smera u kome je izvr{ena sahrana. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, isto~ni deo rake, predeo stopala, koja nedostaju, izdu`en, jajolikog oblika, razgrnutog oboda, su`enog vrata i dna, grube fakture, mrko-crno pe~en. R otvora 10,0 cm, dna 7,5 cm, h 15,0 cm (610). T. XII/89-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 89 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 88, III Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,87 m?, SZ–JI, devijacija 5° ka severu Opis rake: Raka je u obliku nepravilnog pravougaonika, du`ine 2,40 m, {irine 0,65–0,86 m. Sa leve i desne strane skeleta i iznad lobawe uo~eni `lebovi – verovatno negativi drvenih dasaka od grobne konstrukcije. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 49–53 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je veoma dobro o~uvan. Lobawa je priklowena levom ramenu, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,70 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, jako korodirana, raspala se. (2) No`, predeo desne {ake, gvozden, jednosekli, jako korodiran. 11,6 cm h 2,2 cm (607). T. XV/88-1. (3) No`, levo karli~no krilo, gvozden, jednosekli, jako korodiran. 10,2 cm h 1,6 cm (608). T. XV/88-2. (4) Sileks, u predelu desne {ake (mo`da iz zemqe ispune), 2,4 cm h 0,7 cm. (5) @ivotiwska kost, predeo desnog kolena, unutra: butna kost. (6) Lonac, ispod levog stopala, asimetri~nog oblika, nagla{enog ramena, vertikalnog `lebqenog oboda, ravnog dna, blago istaknutog. Ra|en rukom. R otvora 11,0 cm, dna 9,5 cm, h 12,2 cm (609). T. XV/88-3. Osobenost: Tragovi drvene grobne konstrukcije! Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 88 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

N

GROB, SONDA: 90, V/VI Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,84 m, Z–I Opis rake: Raka je u obliku nepravilnog pravougaonika, u dowem delu vrlo blago isko{ena ka jugoistoku. 1,60 m h 0,40 m. Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet `enske osobe, starosti 62–66 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je priklowena levom ramenu, trup je na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,50 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, ispod lobawe, trapezoidnog oblika, gvozdena, korodirana, sa~uvanog trna. 5,0 cm h 3,7 cm (611). T. XII/90-1 Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 90 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 54. Grob 88, R 1:20 Fig. 54. Grave 88, scale 1:20

GROB, SONDA: 91, V Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,99 m, Z–I Opis rake: Pravougaona raka, 0,97 m h 0,50 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti od {est meseci do 1,5 godine (Éry 1990: T. 1). Veoma lo{e o~uvan. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, jugozapadni ugao rake, grube fakture, crno pe~en, izdu`enog oblika: obod je razgrnut, po ivici ukra{en utiskivawem, vrat su`en, rame visoko postavqeno i istaknuto, dno konkavno, profilisano. Uo~qivi su tragovi doterivawa prstima spoqne povr{ine suda. R otvora 10,0 cm, dna 8,8 cm, h 15,8 cm (612). T. XIV/91-1. (2) Perle, predeo grudnog ko{a, tri perle od crvenog kre~waka: jedna sa belim apliciranim okcima i ukr{tenim belim talasastim linijama – 0,7 cm h 0,5 cm (613), druga sa dve mrke talasaste linije i `utom trakom po sredini – 0,7 cm h 1,0 cm (614), tre}a ukra{ena belim i `utim ta~kama – 1,2 cm h 1,0 cm (615). T. XIV/91-2, 3, 4. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 91 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

| 62

IVAN BUGARSKI
ni lim trakastog preseka, ukrasna plo~ica elipsoidnog oblika, ispup~ena, nedostaje. R 2,0 cm. T. XV/92-1. (8) Predmet od gvo`|a, na levom femuru, ~etvrtastog oblika, jako korodiran. 3,0 cm h 2,8 cm. (9) Predmet od gvo`|a, pored desnog kolena, sa unutra{we strane, korodiran. 2,2 cm. (10) @ivotiwske kosti, uz levo koleno. (11) Nau{nica, uz levu potkolenicu, bronzana, patinirana, fragmentovane kru`ne alke, s loptastim priveskom, R 1,2 cm (622). T. XV/92-2. (12) Cev~ica (~etkica?), pored desne potkolenice, spoqa, od savijene trake bronzanog lima. h 6,7 cm, R 0,5 cm (623). T. XV/92-6. (13) Pr{qenak, uz desno stopalo, kerami~ki, pqosnat, sivo pe~en. R 2,6 cm, perforacije 0,6 cm (624). T. XV/92-3. (14) Cev~ica (~etkica?), uz (15), bronzani lim, 13 fragmenata. (15) Lonac,* ispod levog stopala, ra|en na vitlu, sivo pe~en, sferi~nog oblika, finije fakture, razvra}enog oboda, blago konveksnog dna. R otvora 10,7 cm, dna 9,8 cm, h 16,0 cm (650). T. XV/92-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 92 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, SONDA: 92, IV (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,37 m, Z–I, devijacija 15° ka severu Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,30 m h 0,75 m. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 20–24 godine (Éry 1990: T. 1), i dobro je o~uvan. Lobawa je na potiqku, poreme}ena, trup le`i na le|ima, ruke su opru`ene pored tela, noge opru`ene. Du`ina in situ 1,80 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo desnog uha, bronzana, patinirana, kru`na kari~ica (R 1,3 cm), na woj kuglasti privezak, fragmentovan (R 1,5 cm) – (616). T. XV/92-7. (2) Perle, izme|u mandibule i desne kqu~ne kosti: tri perle od zelenog, odnosno mrkog kre~waka, ukra{ene talasastim linijama, odnosno apliciranim okcima. R 0,5 cm, odnosno 1,0 cm (617–619). T. XV/92-9, 10, 11. (3) @ivotiwske kosti, predeo levog kuka: skelet glodara, (4) Privezak – zvon~i}, na levom krilu karlice, bronza, livewe, kupastog oblika sa kru`nom perforiranom petqom po vrhu konusa. Pri dnu urezane dve paralelne linije. R 2,0 cm, h 2,2 cm (620). T. XV/92-8. (5) Kop~a, na desnom krilu karlice, gvozdena, nije sa~uvana. (6) Pinceta, na levoj strani karlice, drugi fragment ispod levog stopala, srebrni lim, uskog vrata, kru`no pro{irena u sredini, krajevi pro{ireni lepezasto, na dnu savijeni ka unutra. 6,5 cm h 1,8 cm (621). T. XV/92-4. (7) Prsten, predeo desne {ake, fragmentovan, bronza-

Sl. 55. Grob 92, R 1:20 Fig. 55. Grave 92, scale 1:20

GROB, SONDA: 93, III (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,07 m, JZ–SI, devijacija 15° ka jugu Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,84 m, u delu iznad lobawe blago zaobqena. Opis skeleta: Kosti su dosta tro{ne, skelet je sredwe o~uvanosti. Sahrawena je osoba `enskog pola, starosti 15–16 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je okrenuta desnom ramenu, trup je polo`en na le|a, desna ruka je spu{tena niz telo, sa nagorelom {akom (!), leva nedostaje, noge su opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,67 m. Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrata: jedna je od mrkog kre~waka, sa `utim bojenim ta~kama, 1,0 cm h 0,8 cm; druga je mawa i od svetlozelene staklene paste, nepravilnog oblika (625). T. XVI/93-5,6. (2) Predmet od metala, gorwi deo grudi, jedan kraj je pravougaono zavr{en, 2,7 cm h 1,7 cm. T. XVI/93-2. (3) Narukvica, predeo desne {ake, bronzana, ovalnog preseka, otvorenih krajeva, zadebqanih, iz tri fragmenta. Pri pro{irenim krajevima je ukra{ena te{ko uo~qivim iskucavawem isko{enih nizova ta~aka. R 6,0 cm (626). T. XVI/93-3. (4) Prsten, predeo desne {ake, bronzani, iz dva fragmenta, 1,3 cm. (5) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, jako korodirana, pravougaonog oblika. 4,5 cm h 2,5 cm – potpuno uni{tena. (6) Lanac, izme|u femura: gvozdena, korodirana alka, kru`nog oblika. R 6,0 cm. T. XVI/93-3. (7) No`, pored desne podlaktice, spoqa, gvozden, korodiran, ostali tragovi drvenih kanija. 7,5 cm h 1,5 cm (627). T. XVI/93-1. (8) @ivotiwske kosti, izme|u potkolenica: ukupno pet sitnijih kostiju.

N

| 63

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

N

Sl. 56. Grob 93, R 1:20 Fig. 56. Grave 93, scale 1:20

Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 93 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 94, II (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,07 m, SZ–JI, devijacija 30° ka severu Opis rake: Raka pravougaonog oblika, u delu iznad lobawe blago zaobqena, 2,20 m h 0,90 m. Opis skeleta: Skelet i kosti su slabo o~uvani. Sahrawena je osoba `enskog pola, starosti 44–53 godine (Éry 1990: T.1). Lobawa je jako priklowena levom ramenu, trup le`i na le|ima, ruke su opru`ene niz telo, desna noga je opru`ena a leva je savijena u kolenu prema desnoj. Du`ina in situ 1,57 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, levo uho, sastavqena od kari~ice od bronzane `ice, kru`nog preseka, i kuglastog priveska od crne staklene paste, koji preko petqe visi o kari~ici (628). T. XV/94-5. (2) No`, kraj desne podlaktice, spoqa, gvozden, jako korodiran, ostaci drvenih kanija. 13,3 cm h 1,6 cm (629). T. XV/94-1. (3) Kop~a, leva strana karlice, gvozdena, jako korodirana, trapezoidnog oblika, sa~uvan trn. 4,0 cm h 3,0 cm (630). T. XV/94-2. (4) Lonac, uz levu potkolenicu, spoqa, koni~nog oblika, ra|en slobodnom rukom, obod razgrnut, dno blago konkavno. Sud je asimetri~an. R otvora 11,5 cm, dna 8,5 cm, h 11,8 cm (631). T. XV/94-3. (5) Pr{qenak,* ispod (4), kerami~-

N
Sl. 57. Grob 94, R 1:20 Fig. 57. Grave 94, scale 1:20
ki, sivo pe~en, ravnih zidova. R 3,5 cm, h 1,5 cm (632). T. XV/94-4. (6) Nau{nica, desna strana lobawe, nedostaje. (7) Predmet od gvo`|a, ispod (2), amorfan, jako korodiran. 4,5 cm. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 94 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28) GROB, SONDA: 95, II (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: mu{ki ?, k. 79,07 m, S–J Opis rake: Pravougaonog oblika, s tim {to se prema nogama (jug) blago su`ava i {to je ju`na ivica blago zaobqena. Opis skeleta: Skelet deteta starosti 12–14 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa le`i na temenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge su opru`ene i skupqaju se prema stopalima. Du`ina in situ 1,40 m. Raspored i opis priloga: (1) No`, predeo desne {ake, gvozden, veoma korodiran, sa fragmentovanim trnom, vrh nedostaje. 10,0 cm h 2,5 cm (633). T. XV/95-3. (2) Kresivo, predeo desne {ake, gvozdeno, korodirano, fragmentovano, sa savijenim krajem i sa~uvanim sileksom. Du`ina 5,5 cm (634). T. XV/95-2. (3) Kop~a, na desnom karli~nom krilu, gvozdena, jako korodirana, ovalnog oblika, fragmentovana. 3,0 cm h 2,5 cm. (4) Lonac, na desnoj potkolenici, rukom ra|en, asimetri~an,

| 64
N

IVAN BUGARSKI
GROB, SONDA: 96, II Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,00 m, SZ–JI, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Pravougaonog oblika, dimenzija 1,82 m h 0,57 m. Jugoisto~ni kraj je zako{en. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 48–52 godine (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa okrenuta nalevo, trup na le|ima, ruke opru`ene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,45 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, predeo leve {ake, gvozdena, korodirana, potpuno uni{tena. (2) No`, kod levog kolena, spoqa, od gvo`|a, jednosekli, korodiran, iz tri fragmenta. (3) @ivotiwska kost, verovatno sekundarno dospela u grob: vilica glodara. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 96 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 58. Grob 95, R 1:20 Fig. 58. Grave 95, scale 1:20
GROB, SONDA: 97, II Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,05 m, Z–I, devijacija 25° ka severu Opis rake: Oblika nepravilnog pravougaonika, su`ava se prema nogama. Du`ina 2,10 m, {irina 0,87 m kod lobawe, odnosno 0,52 m u dnu, tj. kod isto~ne ivice. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 63–67 godina (Éry 1990: T. 1). Izuzev o{te}ewa na lobawi, o~uvanost je dobra. Lobawa je okrenuta na desnu stranu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo a noge paralelno opru`ene. Du`ina in situ 1,64 m. Raspored i opis priloga: (1) Pr{qenak, uz dowi deo desne podlaktice, spoqa, kerami~ki, sivo pe~en, ovalnog oblika, R 3,5 cm, h 2,2 cm (636). T. XVI/97-7. (2) Kop~a, na levom krilu karlice, bronzana, livena: sa~uvana je pre|ica ovalnog oblika, kru`nog preseka, odnosno romboidnog, savijeni krajevi su spojeni na jednoj od du`ih strana. 4,0 cm h 2,5 cm (637). T. XVI/97-6. (3) Projektil (?), ispod levog karli~nog krila, korodiran, s jedne strane kru`ni tulac, sa druge ovalno zatvoren. Po visini korozija uhvatila tragove tekstila. 8,7 cm h 1,1 cm (638). T. XVI/97-1. (4) No`, predeo leve {ake: kanija no`a (?), sa~uvan je deo drvene oplate koju dr`i gvozdena korozija. Tro{no. 6,0 cm h 1,5 cm. T. XVI/97-5. (5) Klinovi, uz zapadnu i isto~nu ivicu rake: ukupno tri, gvozdeni, korodirani, glave jastu~aste, telo kvadratnog preseka. 8,5 cm i mawi (639). T. XVI/97-2, 3, 4. Osobenost: Nalaz klinova po obodima rake upu}uje na postojawe grobne konstrukcije! Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 97 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

blago razgrnutog oboda, po ivici ukra{enog urezima. Dno ravno. Sud je od slabo pe~ene zemqe, vidqivi su tragovi doterivawa spoqa{wosti prstima. R otvora 10,0 cm, dna 8,0 cm, h 13,5 cm (635). T. XV/95-1. (5) @ivotiwske kosti, ispod stopala: skelet glodara. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 95 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

N
Sl. 59. Grob 96, R 1:20 Fig. 59. Grave 96, scale 1:20

GROB, SONDA: 98, IV Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,00 m, Z–I, devijacija 20° ka jugu

| 65

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Raspored i opis priloga: (1) Kresivo, uz gorwi deo leve podlaktice, sa unutra{we strane, gvozdeno, korodirano, izvijenih krajeva – jedan je izvijen u volutu – i pro{irenog sredi{weg dela. 7,6 cm h 2,5 cm (640). T. XVI/98-4. (2) Strela, ispod (1), gvozdena, korodirana, oblika lovorovog lista, sa delimi~no sa~uvanim trnom za usa|ivawe. 7,0 cm h 2,0 cm (641). T. XVI/98-3. (3) Alatka za dre{ewe ~vorova, gde i prethodni nalazi: tri fragmenta vrha roga sa probijenom perforacijom po sredini {ireg kraja konusa. Rog je prirodno izvijen, alatka je o{te}ena, dekorisana je plitkim horizontalnim urezima. 9,0 cm h 2,0 cm (642). T. XVI/98-1. (4) Kop~a, iznad desnog krila karlice, gvozdena i korodirana, trapezoidnog oblika, blago povijenih du`ih strana, trn sa~uvan. 3,3 cm h 3,3 cm (643). T. XVI/98-2. (5) Kop~a, predeo desne {ake: trn pre|ice, gvo`|e, 3,4 cm. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 98 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 60. Grob 97, R 1:20 Fig. 60. Grave 97, scale 1:20

Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, dimenzija 1,90 m h 0,98 m. Opis skeleta: Dobro o~uvan skelet osobe mu{kog pola, starosti 51–55 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa je na temenu, blago inklinira desnom ramenu, trup je polo`en na le|a, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, skupqene u kolenima.

Sl. 61. Grob 98, R 1:20 Fig. 61. Grave 98, scale 1:20

N

GROB, SONDA: 99, IV Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,08 m, SZ–JI, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, 2,20 m h 0,80 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 62–66 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je okrenuta prema desnom ramenu, trup je na le|ima, ruke su opru`ene niz telo, noge u kolenima ne{to povijene na desnu stranu. Du`ina in situ 1,48 m. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, pravougaonog oblika, povijenih du`ih strana, trn sa~uvan. 3,0 cm h 2,8 cm (644). T. XVI/99-4. (2) [ip~ica, pored desne {ake, spoqa, bronzana, cilindri~nog oblika. 5,0 cm h 0,3 cm (645). T. XVI/99-1. (3) No`, predeo desne {ake, gvozden, jednosekli, nedostaje vrh se~iva, korozija uhvatila i ostatke drvenih kanija. 12,0 cm h 2,0 cm (646). T. XVI/99-3. (4) Srp (?), uz glavu desnog femura, spoqa: gvozdeni, korodirani predmet blago lu~nog oblika. Sa~uvana je dr{ka i deo jednoseklog se~iva. 9,5 cm h 2,4 cm (647). T. XVI/99-2. (5) Lonac, ispod desnog stopala: mawi lonac ra|en slobodnom rukom, mrkocrno pe~en, trbu{astog oblika, obod je razvra}en, dno je ravno. R otvora 11,5 cm, dna 10,5 cm, h 14,0 cm (648). T. XVI/99-5. (6) Lonac,* ispod levog stopala: ve}i lonac ra|en slobodnom rukom, grube fakture, mrko-crno pe~en, obod razgrnut, vrat prstenast, su`en, trbuh se asimetri~no spu{ta do blago konkavnog dna. R otvora 11, 0sm, dna 12,0 cm, h 23,0 cm (649). T. XVI/99-6. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 99 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

N

| 66

IVAN BUGARSKI
Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 100 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 62. Grob 99, R 1:20 Fig. 62. Grave 99, scale 1:20

GROB, SONDA: 100, I (zapadno pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,31 m, S–J Opis rake: Raka pravougaonog oblika, 2,02 m h 0,86 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 52–56 godina (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvan. Lobawa je dislocirana, zaba~ena unazad, okrenuta desnom ramenu, trup je opru`en na le|ima sa poreme}enim desnim nizom rebara, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, paralelne. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo desnog uha: sa~uvan je loptasti privezak od crne staklene paste, R 0,9 cm, na ~ijem vrhu je alkica od bronzane `ice trakastog preseka preko koje je privezak visio o kari~ici nau{nice (651). T. XVI/100-1. (2) Pr{qenak, pored levog lakta, spoqa, od olova, koni~nog oblika, po sredini perforiran. R 2,3 cm (652). T. XVI/100-4. (3) No`, izme|u leve {ake i glave femura, mawi, jednoseklog preseka, gvozden, korodiran, sa~uvan trn za usa|ivawe, kao i tragovi drvenih kanija. 8,7 cm h 1,8 cm (653). T. XVI/100-2. (4) Kop~a, desno karli~no krilo, gvozdena, korodirana, trapezoidnog okvira, trn nedostaje. 3,8 cm h 3,5 cm (654). T. XVI/ 100-3. (5) @ivotiwske kosti, uz glavu desnog femura: pile}e kosti. (6) Lonac, predeo levog stopala, fragmentovan, grube fakture, nejednako crno-mrko pe~en, asimetri~an, obod blago razgrnut, vrat su`en, dno izvu~eno. R otvora ssa 11,0 cm, dna 9,5 cm, o~uvana h 14,5 cm (655). T. XVI/100-5.

N

GROB, SONDA: 101, I (zapadno pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski (?), de~ji, 79,76 m, Z–I Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, dimenzija 1,50 m h 0,60 m. Opis skeleta: Skelet pripada detetu starosti do godinu dana (Éry 1990: T. 1). O~uvan je veoma lo{e. Orijentacija sahrane je opredeqena prema mawem broju fragmenata lobawe, ostale kosti su veoma slabo sa~uvane. Raspored i opis priloga: (1) Posuda, pri jugozapadnom uglu rake, gore i desno od lobawe, fragmentovana, ra|ena rukom od nepre~i{}ene zemqe, svetlomrko pe~ena, asimetri~nog oblika. Obod je blago profilisan, dno je ravno. Spoqa tragovi doterivawa povr{ine prstima. R dna 4,8 cm, h 10,0 cm (656). (2) Perla, predeo vrata, od staklene paste, cilindri~nog oblika, 0,6 cm h 0,4 cm (657). (3) Okov torbice, po sredini rake – predeo pojasa, od bronze, u vidu koluta, sa upisanim krstom, i jednim mawim gvozdenim fragmentom, koji nedostaje. R 1,7 cm (658). (4) Nau{nica (?): fragmentovan bronzani loptasti privezak, koji nedostaje. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 101 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

N

Sl. 63. Grob 100, R 1:20 Fig. 63. Grave 100, scale 1:20

| 67

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
na. 1,7 cm. (6) Pseudokop~a: okov od bronzanog lima, otiskivawe matricom. [titastog je oblika, po rubu je ukra{ena ispup~enim kalotama, potom mawim iskucanim pseudogranulama koje okru`uju {titasto poqe. 2,7 cm h 2,7 cm (864). T. XVII/103-11. (7) Jezi~ak: fragmenti mehanizma za u~vr{}ivawe jezi~ka sastavqenog od dve plo~ice od bronzanog lima, pravougaonog oblika, sa zakovicama. 1,3 cm h 0,5 cm. Nije sa~uvano. (7b) Gajke, alkice: tri mawe pojasne gajke od trake bronzanog lima, savijene pod pravim uglom u vidu kvadrata kome nedostaje jedna stranica, 1,0 cm h 1,0 cm, i mawa bronzana alkica, R 0,7 cm. Nije sa~uvano. (8) Pseudokop~a, fragmentovan okov, bronzani lim, sa ostacima kop~ice na pole|ini, sa poluloptastim ispup~ewima, otiskivawe matricom. 3,0 cm h 2,4 cm. T. XVII/103-10. (9) Aplikacija, bronzana, fragmentovana, kru`na, po sredini kru`no ispup~ewe, sa fragmentovanim trnom na pole|ini. 1,5 cm h 1,3 cm. Nije sa~uvano (865). (10) Lanac: gvozdena, korodirana, masivna gvozdena alka (R 5,2 cm), na koju je petqom navu~en jo{ jedan masivan gvozdeni fragment, korozija je uhvatila ostatke bronze i savijenu pozla}enu bronzanu {ip~icu (867). T. XVII/103-8. (11) Jezi~ak, bronzani, otiskivawe matricom, od dve limene plo~ice spojene zakovicom; ornament se sastoji od trake ispuwene ispup~ewima koja uokviruje povr{inu jezi~ka ornamentisanu romboidnim otiscima. 6,5 cm h 2,2 cm (878). T. XVII/103-13. (12) Pojasni okov, fragment od bronzanog lima, verovatno izvorno kvadratnog oblika, ornamentisanog vencem poluloptastih ispup~ewa i iskucanih ta~aka, 2,2 cm h 2,5 cm (866). T. XVII/103-9. (13) Predmet od gvo`|a, cilindri~nog oblika, u unutra{wosti bio podeqen dvema plo~icama na tri dela. Plo~ice nedostaju. Korodirana debqa gvozdena traka je kru`no savijena, a po woj su ostali tragovi tkanine. 3,0 cm h 2,0 cm. T. XVII/103-6. (14) @ivotiwske kosti, izme|u femura, ukupno tri. (15) Nau{nice, uz desni femur, spoqa, srebrne kari~ice otvorenih krajeva. 2,3 cm h 1,3 cm (868). T. XVII/103-3, 4. (16) Strela, neposredno ispod (15), gvozdena, trobridna, korodirana, sa ostatkom trna za usa|ivawe. 5,5 cm h 2,4 cm (869). T. XVII/103-12. (17) Alka, predeo levog kolena, bronzana, kru`na, livena, masivna, sa polukru`nim ispup~ewem na jednoj strani i udubqewem na suprotnoj, dno je delom oivi~eno prstenastim urezom, s jedne strane ostaci tkanine kobalt plave boje (?), 5,8 cm h 4,7 cm (879). T. XVII/103-14. (18) Dugme, po sredini grudnog ko{a, bronzano, kru`na glava, veoma o{te}eno. (19) Kop~a, gvozdena, korodirana, fragmentovana, pravougaonog okvira. 3,0 cm h 3,0 cm. T. XVII/103-7. (20) No`, predeo desne {ake, jednoseklog preseka, gvozden, korodiran, korozija uhvatila ostatke drvenih kanija. 12,0 cm h 1,8 cm (870). T. XVII/103-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 103 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 102, I (zapadno pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,69 m, Z–I, devijacija 18° ka severu Opis rake: Grob pravougaonog oblika, 1,37 m h 0,64 m. Opis skeleta: Skelet pripada detetu starosti 1,5–2,5 godine (Éry 1990: T. 1). Lo{e je o~uvan. Lobawa je okrenuta nadesno, a na osnovu oskudnih ostataka mo`e se re}i da je trup bio opru`en na le|ima. Kosti ruku nisu sa~uvane, a leva noga jeste, opru`ena. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, predeo levog uha, kari~ica od bronzane `ice otvorenih krajeva, sa mawim prizmati~nim priveskom, koji nedostaje. R 1,8 cm (659). (2) Prsten, predeo desne {ake, od bronze, potpuno uni{ten. (3) Plo~ica, predeo pojasa, od olova, mawi fragment, nepravilnog oblika, nedostaje. 1,1 cm. (4) Perla, predeo levog stopala, od crvenog kamena, cilindri~nog oblika. R 0,7 cm, h 0,6 cm (660). (5) Posuda,* ispod nogu, mawa, rukom ra|ena, asimetri~na, vrat blago su`en, obod gotovo vertikalno profilisan, trbuh se od pone{to izba~enog ramena spu{ta ka ravnom dnu. R otvora 5,9 cm, dna 6,0 cm, h 10,5 cm (661). Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 102 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, SONDA: 103, VI Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,70 m, Z–I, devijacija 20° ka jugu Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,58 m h 0,90 m. Opis skeleta: Skelet osobe mu{kog pola, starosti 21–25 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je na potiqku, trup opru`en na le|ima, ruke opru`ene uz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,80 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, severozapadni ugao rake, sa leve strane lobawe, gore, mawi, rukom ra|en, crno pe~en, bikoni~nog oblika, razgrnutog oboda, po ivici ukra{enog {tipawem, ravnog dna. R otvora 7,8 cm, dna 6,0 cm, o~uvana h 8,2 cm. (2) Nau{nica, predeo desnog uha, bronzana, sa~uvan je loptasti privezak sa dve kuglice od lima. T. XVII/103-16. (3) Perle, predeo vrata, niska: {est perli loptastog oblika od svetlomrkog kre~wa~kog kamena, kru`no perforiranih, 0,9 cm; dve loptaste perle od staklene paste, providne, kru`no perforirane, 0,7 cm; dve perle od crvenog kre~wa~kog kamena, sa okcima od plave staklene paste, oivi~ene belim valovitim linijama (863). T. XVII/103-15. (4a) Fibula (?), kod levog lakta: deo lu~ne gvozdene fibule, ostaci tkanine uhva}eni korozijom. 4,2 cm. T. XVII/103-1. (4b) Kop~a (?), kod levog lakta: fragment okruglog preseka, gvozden, korodiran, 3,1 cm. T. XVII/103-2. (5–13) predeo pojasa: (5) Aplikacija, od bronzanog lima, ovalnog oblika, sa zakovicama na pole|ini. Nije sa~uva-

| 68

IVAN BUGARSKI

GROB, SONDA: 104, VI Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,93 m, Z–I, devijacija 10° ka severu Opis rake: Raka je oblika nepravilnog pravougaonika, ju`na ivica rake je blago povijena prema telu sahrawene. 1,20 m h 0,40 m. Opis skeleta: Sahraweno je dete starosti 2–3 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je veoma lo{e o~uvan. Lobawa le`i na ~elu, a trup je polo`en na stomak! Raspored i opis priloga: (1) Predmet od gvo`|a, uz desnu nogu: plo~ica (3,0 cm h 2,0 cm) i lu~no savijena traka (2,4 cm), potpuno uni{teno. (2) Lonac,* uz severnu ivicu rake, u visini nogu, ra|en slobodnom rukom, grube fakture, crno pe~en, izdu`enog, cilindri~nog oblika, obod blago razgrnut i po ivici ukra{en utiskivawem, vrat slabo nagla{en, dno ravno, izvu~eno. R otvora 10,0 cm, dna 9,0 cm, h 13,5 cm (662). T. XVII/104-1. (3) Perle, predeo stopala: dve perle loptastog oblika, od crnog kre~wa~kog kamena, sa belim okcima i valovitim linijama. 1,2 cm h 0,8 cm (663). (4) Pr{qenak, u dnu rake, kerami~ki, crveno pe~en, pqosnat, kru`no perforiran. R 3,2 cm, h 0,6 cm (664). T. XVII/104-2. Osobenost: Sahraweno dete je polo`eno na stomak! Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 104 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

Sl. 64. Grob 105, R 1:20 Fig. 64. Grave 105, scale 1:20

Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 105 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

GROB, SONDA: 105, VI Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,57 m, Z–I, devijacija 2° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, 1,40 m h 0,40 m. Opis skeleta: Sahraweno je dete, starosti 3–4 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je dobro o~uvan. Lobawa je priklowena levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, desna ruka je savijena prema karlici, leva opru`ena niz telo, noge su opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 0,80 m. Raspored i opis priloga: (1) Perla, u lobawi, loptastog oblika, sa okcima, 1,1 cm h 0,7 cm (665). T. XVII/105-4. (2) Ribqe kosti, u lobawi. (3) Pr{qenak, ispod desnog lakta, olovni, koni~nog oblika, kru`no perforiran po sredini. R 2,5 cm, h 1,1 cm (667). T. XVII/105-2. (4) No`, kod desne podlaktice, sa unutra{we strane, gvozdeni, korodiran, jednoseklog preseka. Na trnu za usa|ivawe korozija je uhvatila tragove drvene dr{ke. 10,1 cm h 1,3 cm (668). T. XVII/105-1. (5) Nau{nica, ispod lobawe: kari~ica otvorenih krajeva, od bronzane `ice okruglog preseka. 1,9 cm h 1,5 cm (666). T. XVII/105-3. (6) @ivotiwske kosti, izme|u kolena: rebra ve}e `ivotiwe. (7) Lonac,* predeo desnog stopala, grube fakture, koni~nog oblika, blago profilisanog oboda i dna, ukra{en podu`nim urezanim linijama. R otvora 10,5 cm, dna 6,0 cm, h 10,5 cm (669). T. XVII/105-5.

GROB, SONDA: 106, VII (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: de~ji – `enski?, k. 80,10 m, JZ–SI, devijacija 15° ka zapadu Opis rake: Grobna raka nije konstatovana. Opis skeleta: Sahraweno je dete starosti od {est meseci do 1,5 godine (Éry 1990: T. 1). Sa~uvani su samo delovi lobawe. Raspored i opis priloga: (1) Perla, predeo grudnog ko{a, koji nedostaje, od crvenog kre~wa~kog kamena, ornamentisana `utim valovitim linijama i belim okcima izme|u wih. 1,4 cm h 0,8 cm (670). T. XVI/106-2. (2) Lonac, predeo nogu, koje nedostaju, grube fakture, mrko-crno pe~en, razvra}enog oboda i su`enog vrata, nagla{enog, visoko postavqenog ramena, ravnog dna. Po povr{ini vidqivi tragovi doterivawa alatkom. R otvora 8,5 cm, dna 7,5 cm, h 10,5 cm (671). T. XVI/106-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 106 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 107, VI (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,67 m, SZ–JI, devijacija 17° ka zapadu Opis rake: Pravougaona, 2,40 m h 0,70 m. Opis skeleta: Sahrawen je mu{karac star 46–52 godine (Éry 1990: T. 1). Lobawa se priklawa levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, desna ruka je u laktu savijena, sa {akom na karlici, levoj nedostaje podlaktica, noge su opru`ene, levi femur nedostaje. Du`ina in situ 1,80 m.

N

| 69

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 107 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwske kosti, na desnoj strani grudnog ko{a: butna kost i dva rebra. (2) Predmet od metala, ispod vilice, nepravilnog izdu`enog oblika, 4,0 cm h 1,5 cm. (3) Kop~a, na levoj strani karlice, gvozdena, korodirana, fragmentovana, trapezoidnog okvira, trn je sa~uvan. 4,0 cm h 3,8 cm (672). T. XVIII/107-4. (4) No`, na levoj strani karlice, gvozden, korodiran, ve}i, o{te}enog vrha, su`enog trna za usa|ivawe, mestimi~no o~uvani tragovi drvenih kanija. 16,5 cm h 2,8 cm (673). T. XVIII/107-1. (5) Novac, na desnom krilu karlice: Justin II i Sofija (?), 576/577. Follis – 40 nummia – te`ine 9,4 g, R 3,0 cm (674). T. XVIII/107-6. (6) Srp, predeo desnog femura, gvozden, korodiran, iz tri fragmenta, sa ostacima trna i tragovima drvene dr{ke, lu~no savijen, pro{irenog kraja. 31,0 cm h 2,0–3,0 cm (675). T. XVIII/107-5. (7) Alatka za obradu drveta, izme|u femura, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa zaobqenim stranama i ostacima drvenog dr`a~a. 9,5 cm h 6,0 cm (676). T. XVIII/107-2. (8) Lonac, izme|u femura, grube fakture, crno pe~en, izdu`en, blago razgrnutog oboda, su`enog prstenastog vrata, visoko postavqenog ramena, trbuh se asimetri~no spu{ta prema ne{to profilisanom dnu. R otvora 12,0 cm, dna 8,0 cm, h 18,0 cm (677). T. XVIII/107-7. (9) Kopqe, izme|u stopala, gvozdeno, korodirano, sa tulcem, romboidnog preseka. 19,0 cm h 4,0 cm (678). T. XVIII/107-3.

GROB, SONDA: 108, VIII Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,11 m, Z–I, devijacija 8° ka severu Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika. 2,25 m h 0,80 m. Opis skeleta: Sahrawena je osoba `enskog pola, starosti 60–64 godine (Éry 1990: T. 1). Skelet je o~uvan veoma dobro. Lobawa je na temenu, trup na le|ima, ruke su opru`ene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,65 m. Raspored i opis priloga: (1) Perle, u predelu vrata, niska perli: dve su od kre~wa~kog kamena, jedna obojena zeleno a druga crveno, ukra{ene okcima i talasastim linijama, 0,7–0,8 cm; jedna perla mawa, ~etvrtastog oblika od kre~waka, 0,5 cm; tri loptaste perle bez perforacija, na jednoj sa~uvana bronzana alkica, 0,6 cm (680). T. XVI/108-2. (2) Kop~a, na desnom krilu karli~ne kosti, gvozdena, veoma korodirana, otud i fragmentovana, sa~uvan deo trna. 2,0 cm h 1,6 cm. (3) Lonac, uz desni femur, spoqa, grube fakture, mrkosivo pe~en, obod razgrnut, izdu`en, vrat prstenasto su`en, trbuh se spu{ta do neprofilisanog dna. R otvora 7,5 cm, dna 7,5 cm, h 9,0 cm (681). T.

Sl. 65. Grob 107, R 1:20 Fig. 65. Grave 107, scale 1:20

N

Sl. 66. Grob 108, R 1:20 Fig. 66. Grave 108, scale 1:20

N

| 70

IVAN BUGARSKI

XVI/108-3. (4) Nau{nica, ispod lobawe, srebrna, fragmentovana, sa~uvan je deo kru`ne alke sa kolencima i loptasti privezak, kao i tri ve}e granule preko kojih je privezak spojen sa kari~icom. R 1,7 cm (679). T. XVI/108-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 108 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

N

GROB, SONDA: 109, XII Pol, dubina i orijentacija: de~ji, ?, Z–I, devijacija 5° ka jugu Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, 1,80 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet pripada detetu starosti 10–12 godina (Éry 1990: T. 1). Izuzev o{te}ewa leve podlaktice, dobro je o~uvan. Lobawa je na temenu, blago okrenuta nadesno, trup je na le|ima, ruke su spu{tene pored tela a noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,26 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac,* pored desnog ramena, grube fakture, crno pe~en, cilindri~nog oblika, razgrnutog vrata ukra{enog po ivici urezima, blago profilisanog dna. Prelaz vrata u rame suda ukra{eno nizom kosih ureza, rame i trbuh ukra{eni nizovima urezanih krugova. R otvora 9,6 cm, dna 9,6 cm, h 13,2 cm (682). T. XVII/109-1. (2) @ivotiwske kosti, na levoj strani grudnog ko{a: skelet mawe `ivotiwe. (3) @ivotiwska kost, desna strana rake: pr{qen. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 109 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 27)

Sl. 67. Grob 110, R 1:20 Fig. 67. Grave 110, scale 1:20

pe~en, asimetri~nog oblika, blago profilisanog, razgrnutog oboda ukra{enog {tipawem, blago nagla{enog ramena. R otvora 12,0 cm, dna 8,5 cm, h 13,5 cm (686). T. XVII/110-5. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 110 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 110, X (ju`no pro{irewe) Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,46 m, SZ–JI, devijacija 20° ka zapadu Opis rake: Raka pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,75 m. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 66–70 godina (Éry 1990: T. 1). Dobro je o~uvan. Lobawa je okrenuta ka desnom ramenu, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,68 m. Raspored i opis priloga: (1) Perla, ispod lobawe, ovalnog oblika, od `utog kamena, kru`no perforirana, 0,4 cm (683). T. XVII/110-2. (2) Kop~a, pri sredini karlice, gvozdena, korodirana, kvadratnog oblika, fragmentovana, nedostaje trn. T. XVII/110-4. (3) No`, izme|u femura, gvozden, jednosekli, korodiran, sa trnom za usa|ivawe u dr{ku i tragovima drveta na wemu. 12,6 cm h 1,6 cm (684). T. XVII/110-1. (4) Pr{qenak, na desnoj potkolenici, kerami~ki, se~en iz zida posude, sivo pe~en, R 4,8 cm, h 0,5 cm (685). T. XVII/110-3. (5) Lonac, pored desnog stopala, grube fakture, mrko

N

Sl. 68. Grob 111, R 1:20 Fig. 68. Grave 111, scale 1:20

| 71

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
ke su opru`ene niz telo, noge opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,42 m. Raspored i opis priloga: (1) @ivotiwska kost, u gorwem uglu rake, iznad desnog ramena: butna kost. (2) Nau{nice, sa leve i desne strane lobawe, par, bronzane kari~ice ~iji krajevi prelaze jedan preko drugog – na jednoj je sa~uvan navoj od tanke bronzane `ice; loptasti privezak (R 1,8 cm) na alki kru`nog preseka (R 2,0 cm) nije sa~uvan. (688). T. XVII/112-3, 4. (3) Pr{qenak, na levom laktu, kerami~ki, kru`nog oblika, blago ispup~en – ise~en iz zida posude, sivo pe~en, sa perforacijom po sredini. R 4,5 cm, h 0,7 cm (689). T. XVII/112-1. (4) Kop~a, na levom krilu karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidna, sa trnom. 3,0 cm h 2,6 cm (690). T. XVII/112-2. (5) Kop~a (?), predeo desne {ake: gvozden, korodiran, fragmentovan, okvir pre|ice, R 2,0 cm. T. XVII/112-5. (6) @ivotiwska kost, kod desnog femura: fragmentovana `ivotiwska vilica. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 112 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 69. Grob 112, R 1:20 Fig. 69. Grave 112, scale 1:20

GROB, SONDA: 111, X Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 79,94 m, SI–JZ, devijacija 15° ka severu Opis rake: Pravougaonog oblika, blago se su`ava u predelu nogu, 1,75 m h 0,65 m. Opis skeleta: Sahraweno je dete starosti 12–14 godina (Éry 1990: T. 1). Izuzev lobawe, skelet je dobro sa~uvan. O{te}ena lobawa je okrenuta na desnu stranu, trup je opru`en na le|ima, ruke su opru`ene uz telo, noge u kolenima malo povijene i okrenute udesno. Raspored i opis priloga: (1) Lanac, iznad desnog krila karli~ne kosti: alka, gvozdena, jako korodirana, kru`nog oblika, ovalnog preseka. R 4,5 cm. T. XVII/111-2. (2) Kop~a, iznad desnog krila karli~ne kosti, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn. 3,5 cm h 3,2 cm (687). T. XVII/111-1. (3) Kop~a, pored desnog lakta, gvozdena, korodirana, fragmentovana, 2,0 cm. Nije sa~uvana. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 111 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 112, XII Pol, dubina i orijentacija: `enski, ?, Z–I, devijacija 20° ka severu Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,80 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 54–58 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa se blago priklawa levom ramenu, trup je na le|ima, ru-

N

GROB, SONDA: 113, VII Pol, dubina i orijentacija: de~ji, ?, SZ–JI, devijacija 15° ka severu Opis rake: Raka nije uo~ena. Opis skeleta: Sahraweno je novoro|en~e (Éry 1990: T. 1). Lobawa je veoma o{te}ena, ostale kosti su dislocirane i veoma lo{e o~uvane. Raspored i opis priloga: (1) Perle, predeo vrata: ~etiri perle cilindri~nog oblika: `uta, odnosno crna sa apliciranim belim okcima, crvena sa belim okcima i valovitim linijama, te zelena ornamentisana samo belim valovitim linijama. 1,2 cm h 0,9 cm i mawe (691). T. XVII/113-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 113 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 114 Pol, dubina i orijentacija: Nema nikakvih podataka o grobu!

GROB, SONDA: 115, IX Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, ?, SZ–JI, devijacija 5° ka zapadu Opis rake: Pravougaona, su`ava se prema nogama. Du`ine je 2,05 m, {irine 0,90 m, odnosno 0,70 m. Opis skeleta: Sahrawen je mu{karac, starosti 42–46 godina (Éry 1990: T. 1). Lobawa le`i na potiqku, trup je na le|ima, ruke su opru`ene, desna je blago savijena u laktu, desna noga je ispru`ena, levi femur povijen ka unutra. Du`ina in situ 1,65 m.

| 72

IVAN BUGARSKI
N

Raspored i opis priloga: (1) Dugme-rozeta, levo krilo grudnog ko{a, potpuno fragmentovano, od bronze. (2) Kop~a, izme|u ki~menog stuba i desnih rebara, gvozdena, jako korodirana, fragment pravougaonog oblika, blago povijenih du`ih strana, 3,2 cm h 2,2 cm. T. XVIII/115-4. (3) Kop~a, na desnom krilu karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog oblika, sa o~uvanim trnom. 4,2 cm h 3,3 cm (692). T. XVIII/115-5. (4) No`, predeo leve {ake, jednoseklog preseka, gvozden, jako korodiran, sa tragovima drvenih kanija. 16,0 cm h 2,0 cm (693). T. XVIII/115-1. (5) Kresivo, na levom krilu karlice, gvozdeno, jako korodirano, fragmentovano – sa~uvan je deo tela i jedan izvijen kraj. 3,8 cm h 2,0 cm. T. XVIII/115-6. (6) Kresivo, na spoju karlice i glave desnog femura: dva fragmenta jako korodiranog gvozdenog predmeta sa tragovima drveta i tkanine: nedostaje jedan kraj i vrh drugog, izvijenog nagore, sredi{wi deo je pro{iren. 8,0 cm h 2,0 cm. T. XVIII/115-3. (7) Strela (?), gvozdena, korodirana, sa grani~nikom, na trnu tragovi drveta. 7,0 cm h 1,0 cm. T. XVIII/115-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 115 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 71. Grob 116, R 1:20 Fig. 71. Grave 116, scale 1:20

GROB, SONDA: 116, VII Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, ?, Z–I Opis rake: Pravougaonog, gotovo kvadratnog oblika: 1,40 m h 1,30 m.

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 3–4 godine(Éry 1990: T. 1), lo{e o~uvan. Lobawa je okrenuta nadesno, trup je na le|ima, leva ruka je uz telo, desna nedostaje (dislocirana), noge su ispru`ene i paralelne. Du`ina in situ 0,83 m. Raspored i opis priloga: (1) Nau{nica, kod levog uha, bronzana: loptasti privezak o kari~ici kru`nog preseka. Patinirano. R kari~ice 1,5 cm, priveska 1,8 cm (694). T. XVIII/116-1. (2) Nau{nica, kod levog uha, sa~uvana je samo bronzana kari~ica kru`nog preseka, otvorenih krajeva, R 1,5 cm (695). T. XVIII/116-2. (3) Perle, na sredini ki~menog stuba, ukupno dve, cilindri~nog oblika, od kre~waka mrke boje, sa belim talasastim linijama, jedna je ukra{ena i plavim okcima, druga belim ta~kama. R 0,6 cm, odnosno 0,4 cm (696). T. XVIII/116-4, 5. (4) No`, uz desno krilo karlice, spoqa, gvozden, korodiran, fragment se~iva i trna, sa tragovima drvene oplate. 6,6 cm h 1,9 cm. T. XVIII/ 116-3. (5) Lonac, uz levu potkolenicu, spoqa, rukom ra|en, lo{e fakture, slabo, sivo pe~en, cilindri~nog oblika, vrat je razgrnut, po ivici ukra{en ubodima, dno ravno. R otvora 11,0 cm, dna 9,2 cm, h 12,5 cm. Osobenost: Osoben je oblik rake. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 116 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 70. Grob 115, R 1:20 Fig. 70. Grave 115, scale 1:20

N

GROB, SONDA: 117, VII Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, ?, Z–I, devijacija 5° ka severu Opis rake: Izdu`eni pravougaonik, 1,95 m h 0,53 m.

| 73

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
le|ima, ruke su opru`ene niz telo a noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ ssa 1,50 m. Raspored i opis priloga: (1) No`, pored leve podlaktice, gvozden, korodiran, sa mestimi~no o~uvanim tragovima drvenih kanija, jednoseklog preseka. 7,9 cm h 1,7 cm (700). T. XVIII/118-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 118 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sl. 72. Grob 117, R 1:20 Fig. 72. Grave 117, scale 1:20

Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 5,5–6,5 godina (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvanosti. Lobawa je priklowena grudima, trup je na le|ima, desna ruka je uz telo, leva je dislocirana, noge su opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,05 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, sa leve strane lobawe, lo{e fakture, slabo, sivo pe~en, obod gotovo vertikalno profilisan, po rubu ukra{en nizom kosih ureza, trbu{astog oblika, ravnog dna. Po spoqa{wosti vidqivi tragovi doterivawa povr{ine. R otvora 9,0 cm, dna 8,0 cm, h 9,8 cm (697). T. XVII/117-1. (2) Nau{nica, ispod desnog uha: fragmentovan loptasti privezak bronzane nau{nice. R 1,5 cm. T. XVII/117-3. (3) Perle, ispod rebara, sa leve strane, obe od kre~waka mrke boje: jedna cilindri~nog oblika, sa belim okcima i `utim linijama (R 0,6 cm), a druga dvojna, sa belim linijama i `utim okcima, h 1,0 cm (698, 699). T. XVII/117-4,5. (4) Kop~a, desno od ki~menog stuba, gvozdena, jako korodirana, iz ~etiri fragmenta, trapezoidnog oblika, 5,5 cm h 4,2 cm. T. XVII/117-2. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 117 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 118, XI Pol, dubina i orijentacija: `enski, ?, SZ–JI, devijacija 5° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, 2,00 m h 0,70 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 19–23 godine (Éry 1990: T. 1), sredwe o~uvanosti. Lobawa je okrenuta na levu stranu, trup je opru`en na

N

GROB, SONDA: 119, XI Pol, dubina i orijentacija: `enski, ?, SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka, 2,15 m h 0,74 m. Opis skeleta: Skelet osobe `enskog pola, starosti 55–59 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je na potiqku, trup na le|ima, ruke su ravno polo`ene na karlicu, noge su opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,56 m. Raspored i opis priloga: (1) Perle, levi niz rebara, ukupno deset, od zelene staklene paste, ovalnog oblika, neukra{ene. R 0,6 cm i mawe (702). T. XVIII/ 119-2. (2) No`, iznad (1): fragmentovano gvozdeno, korodirano se~ivo sa tragovima drvene oplate. 10,5 cm h 1,7 cm (701). T. XVIII/119-1. (3) Kop~a, po sredini karlice, gvozdena, korodirana, trapezoidnog okvira, sa trnom. 3,7 cm h 3,5 cm. (4) Kop~a, na levom karli~nom krilu, gvozdena, jako korodirana, pravougaonog oblika. 3,2 cm h 2,3 cm. (5) Kop~a, pored levog kolena, spoqa, gvozdena, jako korodirana, sa delimi~no

Sl. 73. Grob 119, R 1:20 Fig. 73. Grave 119, scale 1:20

N

| 74

IVAN BUGARSKI
Pr{qenak,* pored leve podlaktice, spoqa, kerami~ki, crveno pe~en, pqosnate forme, po sredini perforiran. R 4,5 cm, h 1,3 cm (706). T. XVIII/120-1. (4) @ivotiwska kost, predeo leve {ake: pti~ja lobawa. (5) @ivotiwske kosti, pored levog kolena, spoqa. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 120 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki}-Antoni}, Iveti} (2000: 28)

o~uvanim trnom. 4,7 cm h 4,1 cm. T. XVIII/119-4. (6) @ivotiwske kosti, uz desnu potkolenicu, spoqa: ukupno 12 sitnijih kostiju. (7) Pr{qenak,*izme|u potkolenica, kerami~ki, bikoni~ni, sa perforacijom od 0,9 cm. R 3,7 cm, h 2,3 cm (703). T. XVIII/119-5. (8) Lonac, ispod desnog stopala, lo{e fakture, slabo, sivo pe~en, ra|en slobodnom rukom. Obod je razgrnut, ukra{en {tipawem po rubu, vrat su`en, od isturenog ramena trbuh se koni~no spu{ta do su`enog dna. R otvora 9,4 cm, dna 6,7 cm, h 11,6 cm (704). T. XVIII/119-3. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 119 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). * Bibliografija: Miki} – Antoni}, Iveti} (2000: 28)

GROB, SONDA: 120, VII–VIII Pol, dubina i orijentacija: `enski, ?, Z–I, devijacija 10° ka severu Opis rake: Pravougaona raka, 1,80 m h 0,84 m. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 67–71 godine (Éry 1990: T. 1). O~uvanost je dobra. Lobawa je okrenuta nadesno, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge su opru`ene, paralelne. Du`ina in situ 1,32 m. Raspored i opis priloga: (1) Lonac, u severozapadnom uglu rake, mawi, ra|en slobodnom rukom od slabo pre~i{}ene zemqe, slabo, sivo pe~en. Sud je trbu{astog oblika, obod je razgrnut, vrat prstenasto su`en, dno je blago konkavno. R otvora 7,3 cm, dna 4,5 cm, h 8,3 cm (705). T. XVIII/120-2. (2) Nau{nica, kod levog uha: fragment koji se raspao pripadao je tipu nau{nice od bronzanog lima sa kuglastim priveskom. (3)

GROB, SONDA: 121, XIII Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 79,51 m, Z–I Opis rake: Nema podataka. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 1,5–2,5 godine (Éry 1990: T. 1). O~uvani su samo fragmentovana lobawa i nekoliko kostiju. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 121 (grobni zapisnik).

Sl. 74. Grob 120, R 1:20 Fig. 74. Grave 120, scale 1:20

GROB, SONDA: 122, XIII Pol, dubina i orijentacija: `enski – de~ji, k. 79,93 m, Z–I Opis rake: Raka u obliku izdu`enog ~etvorougaonika, blago zako{enog po du`im stranama. 1,25 m h 0,45 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 11–12 godina (Éry 1990: T. 1), dobro o~uvan. Lobawa je na potiqku, trup na le|ima, ruke su opru`ene du` tela, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,20 m. Raspored i opis priloga: (1) Perla, desna strana grudnog ko{a, od staklene paste, {ire perforirana, cilindri~nog oblika, crvenkasta, ukra{ena okcima. R 1,1 cm (A-S-838). T. XIX/122-10. (2) Predmet od gvo`|a, iznad levog ramena, jako korodiran. 3,9 cm h 2,4 cm. (3) @ivotiwska kost, iznad desne nadlaktice. (4) Perle, na grudima: niska od ukupno 12 perli, od staklene paste, oblika niskog cilindra, jedna trojna, dve dvojne. 0,7 cm h 0,5 cm i mawe (A-S-839). (5) @ivotiwske kosti, na desnoj strani grudi, ukupno dve. (6) @ivotiwska kost, na desnom laktu: mala kost glodara. (7) Kop~a, na glavi levog femura, gvozdena, korodirana, pravougaonog oblika sa povijenim stranama, 2,8 cm h 2,3 cm (A-S-840). T. XIX/122-7. (8) Pr{qenak, uz desni femur, spoqa, kerami~ki, sivo pe~en, pqosnat, po sredini vertikalno perforiran. R 4,0 cm (A-S-841). T. XIX/122-3. (9) Lonac, uz desni femur, spoqa, ra|en slobodnom rukom, crno pe~en, trbu{astog oblika, blago razgrnutog oboda ukra{enog po ivici utiskivawem, izvu~enog dna. R otvora 9,4 cm, dna 7,3 cm, h 11,5 cm (A-S-842). T. XIX/122-4. (10) Aplikacija (?), na desnom kolenu, od gvozdenog lima, jako korodirana, jezi~astog oblika. 3,9 cm h 2,7 cm (A-S-843). T. XIX/122-8. (11) @ivotiwska kost, pored levog kolena, pti~ja. (12) Okovi, na desnoj potkolenici, gvozde-

N

| 75

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 5,5–6,5 godina (Éry 1990: T. 1), lo{e o~uvan. Lobawa je na potiqku, trup na le|ima – kosti trupa nedostaju – ruke su opru`ene niz telo, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 0,95 m. Raspored i opis priloga: Priloga nije bilo. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 124 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

ni: {est jako korodiranih fragmenata, plo~astih, dva su vaqkastog oblika, na jednom ima i bronze, ovi plo~astog, pravougaonog oblika su po rubovima perforirani. 7,8 cm h 4,0 cm i mawe. Plo~ice bi mogle predstavqati oklopne lamele ili okove vedrice (A-S-844). T. XIX/122-1,2. (13) @ica, iznad desnog stopala, bronzana – pet fragmenata patinirane tanke `ice. (14) Iglenica, ispod levog lakta, ko{tana, {upqa, fragmentovana, cilindri~nog oblika. Ukras je izveden u dva poqa urezanih paralelnih cikcak linija, koja su odeqena horizontalnim parom ureza. 7,3 cm h 1,1 cm (A-S-845). T. XIX/122-6. (15) @ivotiwska kost, ispod nogu. (16) Perla, uz desnu butinu, spoqa, od staklene paste, ve}a, u`e perforirana, trbu{astog oblika, `ute boje, ukra{ena belim okcima. R 1,2 cm (A-S-846). T. XIX/122-9. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 122 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 125, XIV Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 77,69 m, SZ–JI, devijacija 5° ka severu Opis rake: Raka je nepravilnog oblika, sa du`e severoisto~ne strane pravilno zase~ena, a u zapadnom uglu u predelu glave znatno zaobqena. 1,20 m h 0,65 m. Opis skeleta: Skelet deteta, starosti 6,5–7,5 godina (Éry 1990: T. 1), lo{e o~uvan. Lobawa je okrenuta ka levom ramenu, trup je na le|ima, levi niz reba-

N

Sl. 75. Grob 122, R 1:20 Fig. 75. Grave 122, scale 1:20

GROB, SONDA: 123, XV Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,27 m, SZ–JI Opis rake: Pravougaona raka, prese~ena rovom u gorwem delu. Opis skeleta: Skelet pripada osobi mu{kog pola, starijoj od 23 godine (Éry 1990: T. 1). O~uvane su samo kosti nogu, opru`ene i paralelne, a ostalo je uni{teno naknadnim ukopom rova. Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nema. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 123 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

GROB, SONDA: 124, XIV Pol, dubina i orijentacija: de~ji, k. 77,67 m, Z–I, devijacija 15° ka jugu Opis rake: Raka je u obliku nepravilnog izdu`enog pravougaonika, zaobqenih u`ih strana. 1,50 m h 0,50 m.

N

Sl. 76. Grob 125, R 1:20 Fig. 76. Grave 125, scale 1:20

ra i deo pr{qenova nedostaju, ruke su du` tela, noge opru`ene i paralelne. Du`ina in situ 1,05 m. Raspored i opis priloga: Nema grobnih priloga. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 125 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

GROB, SONDA: 126, XVI Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 79,51 m, J–S, devijacija 5° ka istoku Opis rake: Pravougaona raka, ne{to su`ena prema dowem kraju koji je uni{ten ukopavawem jame 41. O~uvane dimenzije 1,45 m h 0,55 m. Opis skeleta: Skelet pripada osobi mu{kog pola, starosti 49–55 godina (Éry 1990: T. 1). Osredwe je o~uvan, izuzev nogu koje je od kolena uni{tio naknadni ukop jame 41. Lobawa je na potiqku i okrenuta je nadesno, trup je opru`en na le|ima i u gorwem delu poreme}en, ruke su spu{tene niz telo, noge su bile opru`ene i paralelne.

| 76

IVAN BUGARSKI

N

Sl. 77. Grob 126, R 1:20 Fig. 77. Grave 126, scale 1:20

Raspored i opis priloga: (1) Predmet od gvo`|a, sa leve strane lobawe, jako korodiran, iz tri fragmenta, na jednom kru`na perforacija, drugi je lu~nog a tre}i krstastog oblika. T. XIX/126-1. (2) No`, predeo desne {ake, gvozden, korodiran, iz dva fragmenta, nedostaje vrh se~iva, uo~qivi su tragovi drveta. 9,8 cm h 2,0 cm (A-S-847). T. XIX/126-2. (3) Lonac, uz desnu potkolenicu, spoqa: sa~uvano je osam fragmenata suda lo{e fakture, slabo pe~enog, sa tragovima gorewa spoqa. Obod je vertikalno profilisan, rame ne{to ja~e istaknuto, trbuh se su`ava prema dnu. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 126 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 127, XVII Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 78,56 m, Z–I, devijacija 4° ka jugu Opis rake: ^etvorougaonog oblika, {iri se prema dowoj, isto~noj ivici. Du`ina 1,86 m, {irina 0,45 m kod glave, 0,70 m kod nogu. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 30–34 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro je o~uvan. Lobawa je na potiqku, trup na le|ima, ruke su opru`ene du` tela, noge opru`ene, paralelno polo`ene. Du`ina in situ 1,51 m. Raspored i opis priloga: (1) Strela (?), na desnoj podlaktici i karlici, jako korodiran trn sa tragovi-

N
Sl. 78. Grob 127, R 1:20 Fig. 78. Grave 127, scale 1:20
ma drveta. 5,7 cm h 0,8 cm. T. XIX/127-2. (2) Pr{qenak, izme|u desne {ake i karlice, kerami~ki, se~en iz zida sivo pe~ene posude, pa otud blago ispup~enog oblika, perforiran po sredini, R 4,0 cm, h 0,6 cm (A-S-848). T. XIX/127-3. (3) No`, uz desni femur, spoqa, gvozden, jako korodiran, sa tragovima drveta na trnu za usa|ivawe. Jednoseklog preseka, vrh nedostaje. 15,0 cm h 2,6 cm (A-S-849). T. XIX/127-1. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 127 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba). GROB, SONDA: 128, XVIII Pol, dubina i orijentacija: mu{ki, k. 78,81 m, J–S, devijacija 3° ka istoku Opis rake: Raka je pravougaonog oblika, 2,28 m h 0,68 m. Opis skeleta: Skelet pripada osobi mu{kog pola, starosti 35–55 godina (Éry 1990: T. 1). Lo{e je o~uvan. Lobawa, trup i ruke potpuno su poreme}eni (pqa~ka?), dok su noge polo`ene opru`eno, paralelno. Utisak je da je sahrana bila izvr{ena na uobi~ajen na~in. Raspored i opis priloga: (1) Kop~a, ispod desnog karli~nog krila, gvozdena, korodirana, kru`nog oblika, sa~uvan je trn. 3,6 cm h 3,0 cm (A-S-850). T. XIX/128-1. (2) No`, predeo leve {ake, gvozden, jako korodiran, iz tri fragmenta, jednoseklog preseka. 14,0 cm h 2,2 cm (A-S-851). T. XIX/128-2. (3) Predmet od gvo`|a, ispod (2), {upaq, cilindri~nog oblika, po sredini svoje visine perforiran, jako korodiran, iz dva fragmenta. R 1,1 cm, h 4,0 cm. T. XIX/128-3.

| 77

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
– na petqici od tanke bronzane `ice visi kuglasti privezak od staklene paste zelenkaste boje (R 0,7 cm), ukupna h 2,3 cm (A-S-853). T. XIX/129-2. (3) Pr{qenak, predeo desne {ake, kerami~ki, bikoni~nog oblika, delimi~no o{te}en, perforiran. R 3,2 cm (A-S-854). T. XIX/129-3. (4) No`, ispod (3), gvozden, jako korodiran, sa~uvani tragovi drveta. 13,2 cm h 1,6 cm (A-S-855). T. XIX/129-1. (5) Kop~a, ispod levog karli~nog krila, gvozdena, korodirana, iz dva fragmenta, trapezoidnog oblika, sa~uvan i trn. 3,6 cm h 3,7 cm (A-S-856). T. XIX/129-2. (6) @ivotiwske kosti, pored desnog kolena, spoqa: sitnije kosti. Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 129 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

Sme{taj materijala; podaci: GmB; dokumentacija groba 128 (grobni zapisnik i inventar, skica osnove groba).

GROB, SONDA: 129, XVIII Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 78,53 m, S–J, blaga devijacija ka zapadu Opis rake: Grobna raka je pravougaonog oblika, prema crte`u osnove sti~e se utisak da se su`ava prema dnu. 2,30 m h 0,90 m. Jugozapadni ugao rake je zahvatila jama 42. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 49–53 godine (Éry 1990: T. 1). Dobro je o~uvan, izuzev dowih kostiju nogu. Lobawa je na potiqku, okrenuta nadesno, trup je opru`en na le|ima, ruke su spu{tene niz telo, noge opru`ene, paralelne.

N

GROB, SONDA: 131, XVII Pol, dubina i orijentacija: ?, k. 80,18 m, SZ–JI, devijacija 9° ka zapadu Opis rake: Raka nije uo~ena. Opis skeleta: U pitawu je poreme}en grob. Lobawa je na potiqku, okrenuta na desno rame, desna ruka je opru`ena uz telo, leva nedostaje, noge su zgr~ene (ili poreme}ene). Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nije bilo. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 131 (grobni zapisnik, skica osnove groba).

Sl. 80. Grob 131, R 1:20 Fig. 80. Grave 131, scale 1:20 Sl. 79. Grob 129, R 1:20 Fig. 79. Grave 129, scale 1:20
GROB, SONDA: 132, XIX Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 79,99 m, ? Opis rake: Raka je u potpunosti uni{tena ukopavawem jame 44. Na severu je iskopana mawa rupa u koju su polo`ene butne kosti (?). U dnu jame su na|eni ostaci skeleta – komad kalote, nadlaktica i dr. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 40–60 godina (Éry 1990: T. 1). Veoma lo{e je o~uvan, dislociran. Raspored i opis priloga: Grobni prilozi nisu prona|eni. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 132 (grobni zapisnik, skica osnove groba).

N

Raspored i opis priloga: (1) Lonac, sa desne strane lobawe, ra|en slobodnom rukom, lo{e fakture, slabo pe~en, spoqa tragovi gorewa, asimetri~an, obod blago razgrnut, po ivici utiskivan, dno ravno. R otvora 8,2 cm, dna 7,0 cm, h 12,5 cm (A-S-852). T. XIX/129-4. (2) Nau{nica, sa leve strane lobawe, bronzana, patinirana, delimi~no o{te}ena. O kari~ici otvorenih krajeva – bronzanoj `ici kru`nog preseka sa kolencem

| 78

IVAN BUGARSKI
`ena uz telo, dok je leva nadlaktica ispod desne potkolenice, noge su opru`ene, paralelno postavqene. Du`ina in situ 1,65 m. Raspored i opis priloga: Grobnih priloga nije bilo. Sme{taj materijala; podaci: –; dokumentacija groba 134 (grobni zapisnik i skica osnove groba).

GROB, SONDA: 134, XVII Pol, dubina i orijentacija: `enski, k. 78,47 m, Z–I Opis rake: Pravougaonog oblika, 2,10 m h 0,84 m. Opis skeleta: Skelet pripada osobi `enskog pola, starosti 55–59 godina (Éry 1990: T. 1). Sredwe o~uvan skelet, lobawa je na potiqku i okrenuta ka levom ramenu, trup je opru`en na le|ima, desna ruka je opru-

| 79

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
no re~itih priloga mo`e biti i sama pozicija takvog groba u odnosu na one obli`we koji se mogu jasno datovati. Zakqu~ci u ovoj kwizi }e se ipak prevashodno temeqiti na preciznom datovawu grobnih celina u odnosu na wihove inventare. Problem rasporeda grobova }e biti {ire komentarisan u odeqku o stratigrafiji nekropole. Oblike raka je mogu}e komentarisati, budu}i da se, ukopane u `utu ilova~u, jasno sagledavaju (Brukner 1968: 170). Ubedqivo preovladavaju jednostavne pravougaone rake, kojih ima najmawe 51. Ove rake imaju oblik izdu`enog pravougaonika u raznim proporcijama du`ina stranica, koje se u slu~aju de~jeg groba 116 gotovo svode na kvadratnu osnovu, kao i u slu~aju rake groba 75 – jedinog

OBI^AJI RANOAVARSKOG SAHRAWIVAWA NA ^IKU
U POGLEDU OBI^AJA SAHRAWIVAWA na ranoavarskoj nekropoli u ^iku najvi{e }e biti re~i o obliku grobnih raka i na~inu polagawa pokojnika u wih. Kada je re~ o orijentaciji sahrana, uvidom u situacioni plan lokaliteta mo`e se ustanoviti da broj grobova sa orijentacijom sever–jug prema{uje broj sahrana koje su odre|ene kao sarmatske. Odre|en broj grobova je orijentisan zapad–istok. Orijentacija grobova je, me|utim, uglavnom severozapad–jugoistok, sa devijacijom 10°–20° prema osi zapad–istok ili sever–jug. Grobovi su postavqeni gusto, na redove, na me|usobnom rastojawu od dva do tri metra (Brukner 1968: 170–171). Kao i u slu~aju nekropole na ^iku, orijentacija grobnih mesta na avarodopskim nekropolama i ina~e lavira u odnosu na polo`aj izlaze}eg sunca, prema kome Avari odre|uju stranu sveta, a koje je u toku jedne godine svega dva puta na istom mestu na horizontu (Kova~evi} 1977: 201). S druge strane, deluje o~igledno da je raka nekog groba mogla biti usmerena i po ugledu na neku jo{ uvek vidqivu obli`wu sahranu. U tom slu~aju, orijentacija grobnih raka bi se mogla tretirati kao pomo}no sredstvo pri odre|ivawu hronologije sahrawivawa na nekropoli. Ovo bi se pre svega odnosilo na grobove ~iji inventar nije dovoqno re~it u hronolo{kom smislu ili na one u kojima prilozi uop{te nisu konstatovani. Na sli~an na~in, uz orijentaciju, od zna~aja za vremensko pripisivawe sahrane u kojoj nema dovoqgroba na nekropoli u kome je sahrawen i pas! U ovaj zbir nisu ura~unate rake verovatno pravougaonog oblika, koje su o{te}ene ili uni{tene nekim od brojnih poznijih ukopa, ili pak radom mehanizacije. Takvih grobnih raka ima 12. Zabele`eno je i 20 raka kod kojih je uo~eno izvesno su`avawe prema stopalima pokopanih osoba, {to je najizrazitije u slu~aju groba 97 (sl. 60), gde je raka u dowem delu u`a za ~itavih 0,25 m. Raka se znatnije {iri prema stopalima jedino u slu~aju groba 127 (sl. 78). ^ini se, ipak, da u najve}em broju slu~ajeva su`avawe nije toliko primetno da bi se o ovako ukopanim rakama posebno diskutovalo. Oblika nepravilnog ~etvorougaonika je jo{ 11 raka, me|u kojima se isti~u raka groba 61 (sl. 36), sa trougaonim pro{irewem u severoisto~nom uglu u kome je lonac i raka groba 77 (sl. 46), oblika isko{enog ~etvorougaonika paralelnih du`ih strana. Ostale rake iz ove grupe su rake pojedinih lu~no izvedenih ivica: tako je, recimo, ju`na ivica rake groba 104 povijena prema sahrawenoj, dok su zaobqene u`e strane grobne rake 124, odnosno, znatno je u predelu lobawe zaobqena raka groba 125 (sl. 76). Ju`ni kraj de~jeg groba 38 ocrtava se ovalno. Pone{to su zaobqene rake grobova 93 (sl. 56), 94 (sl. 57) i 96 (sl. 59). Mogu}e je da su neke zaobqene ivice grobnih raka zapravo posledica pqa~ka{kog upada. Raka groba 42 je kopana zako{eno, tako da se osnova su`ava prema dnu. Tako je kopan i grob 51

| 80

IVAN BUGARSKI
Op{te uzev, pokojnici su sahrawivani u pravougaonim grobnim rakama, sa izvesnim su`ewem prema nogama. Najve}a raka je raka groba 103, dimenzija 2,58 m h 0,90 m. Oblik rake ranoavarskih grobova na ^iku nije bilo mogu}e utvrditi u osam slu~ajeva. Rake na nekropoli su konstatovane na dubini od 0,90 m do 2,00 m (Brukner 1968: 171).12 Najni`a zabele`ena kota dna rake pokojnika je k. 77,67 m – u slu~aju groba 12, dok je kota dna grobne rake 38 najvi{a – 80,59 m. U kratkom osvrtu na obi~aje sahrawivawa na sarmatskoj nekropoli na ^iku obja{weno je za{to izostaje osvrt na dubinu grobnih raka. Polo`aj pokojnika u grobnoj raci je mogu}e mawe ili vi{e precizno prikazati u 97 slu~ajeva. U opru`enom polo`aju, sa rukama opru`enim pored tela, pokopana je ukupno 71 osoba. Dakle, 73,20% osoba oba pola, kao i onih polno neopredeqenih, sahraweno je na taj na~in. Navedeno se odnosi na osobe svih uzrasta. Ipak bi trebalo napomenuti da statisti~ke prora~une prema polnoj pripadnosti i uzrastu vaqa uzeti sa rezervom, budu}i da nisu svi dostupni podaci u potpunosti pouzdani.13 Lobawa se u grobovima priklawa jednom ili drugom ramenu pokojnika, ili je na temenu, {to, budu}i da nije od arheolo{kog zna~aja, nije posebno posmatrano. Jednostavno, re~ je o posledici nestajawa mi{i}nog tkiva, a ne o posebnom aspektu sahrawivawa. Posmatrano prema polnoj pripadnosti, a u meri u kojoj se raspolagalo podacima, 22 od 30 osoba mu{kog pola, ili 73,33% sahraweno je u opru`enom polo`aju. Na taj na~in je sahraweno i 37 od 49 osoba `enskog pola, procentualno 75,51%. Kada je re~ o grupi polno neopredeqenih pokojnika, u opru`enom polo`aju je pokopano 13 od 17 osoba, odnosno 76,47%. Pet osoba je sahraweno sa desnom rukom savijenom tako da je {aka u predelu karlice. Ukupno gledaju}i, to je 4,54%. Pokojnici iz grobova 49 (sl. 30) i 107 (sl. 65) predstavqaju 6,90% svoje polne grupe, pokojnica iz groba 59 i dete `enskog pola infantilnog uzrasta iz groba 105 (sl. 64) zauzimaju 4,08% svoje, uz napomenu da je skelet iz

(sl. 31). Prema osnovi se su`ava i raka groba 44, koja je mo`da kopana na banak (sl. 27). Interesantne sy rake grobova 6, 9, 10, 16 (sl. 17), 17 (sl. 18), 32 (sl. 22) i 39. Sve su pravougaonog oblika. Prva je ukopana, uz to da se su`ava prema osnovi, tako da je konstatovano pro~eono udubqewe iznad lobawe, dok su kod posledwe ~etiri uo~ena udubqewa kako kod lobawe, tako i kod stopala. U slu~aju raka grobova 9 (sl. 13) i 10 (sl. 14), koje su o{te}ene u predelu nogu, nije mogu}e utvrditi da li su bile ukopane samo sa pro~eonim udubqewem ili i sa onim kod stopala. Pravougaona udubqewa prate oblik rake: ukopana su od 0,15 m do 0,20 m od ravni dna i ispuwena rastresitom, crnom zemqom (Brukner 1968: 170–171). Takva udubqewa u osnovama grobnih raka pojavquju se na ve}em broju nekropola iz perioda avarske dominacije. Pi{u}i o takvim slu~ajevima sa nekropole Ciglana Polet u Vrbasu (Verbász), gde su rake sa udubqewima iznad lobawe i kod stopala natpolovi~no zastupqene, i navode}i analogne primere sa nekropole [turovo ([túrovo), Nagy (1971: 216) ostavqa otvorenim problem wihovog postojawa, ne smatraju}i ih funkcionalnim elementom, odnosno povezuju}i ih sa praksom verovawa u zagrobni `ivot. P. Ric, me|utim, navodi druga~ije razmi{qawe, prema kome plitka udubqewa razli~itog oblika imaju ulogu u postavqawu drvenih konstrukcija u grobovima, {to je i pokazano pri rekonstrukciji jednog groba sa lokaliteta Stara Moravica (Ómoravica) – Kopalo (Ric 1987: 148, 155). U osnovi rake groba 88, nepravilno ~etvorougaonog oblika, uo~eni su negativi dasaka, u vidu `lebova, koji predstavqaju ostatke grobne konstrukcije (sl. 54). Ovaj grob pripada odrasloj osobi mu{kog pola, dok odrasloj osobi `enskog pola pripada grob 97 (sl. 60), u kome su pri ivicama grobne rake prona|ena tri gvozdena klina, {to upu}uje na postojawe kov~ega. Prou~avaju}i grobne konstrukcije nekropole u Horgo{u, P. Ric je zakqu~io da su tela pokojnika bila oivi~ena drvenim daskama, ali da nisu le`ala na wima, ve} verovatno na prostirci od debele ko`e koja se stavqala preko nekoliko popre~no postavqenih gredica. Takav pravougaoni okvir nije direktno poklapan daskama, ve} je pokojnik prekrivan ko`om, ~ojom ili }ilimom. Gredice postavqene vertikalno du` dasaka okvira nosile su izdignutu tavanicu od dasaka, koja se oslawala i na banak rake. U slu~ajevima gde nisu konstatovani gvozdeni klinovi, pretpostavqeno je `lebqewe dasaka uz upotrebu drvenih klinova (Ric 2003: 335, T. I, II).

12 Podaci iz terenske dokumentacije u nekim slu~ajevima odudaraju (navodi se, na primer, da je skelet iz groba 4 na dubini od 0,09 m, odnosno da je skelet iz groba 5 na dubini od 2,30 m), uz ogradu da su vrednosti dubine na kojoj je skelet prona|en naknadno, rukom upisane u zapisnike grobova istra`enih u prvoj kampawi 1968. godine. 13 Polno pripisivawe sahrawenih bi}e predstavqeno u narednom poglavqu.

| 81

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
procenti su 3,45%, odnosno 2,04%, a u ukupnom zbiru 2,06%. Pokojnici iz groba 93 (sl. 56) je, kako se navodi u dokumentaciji, nagorela {aka (?). Pokojnica iz groba 46 ura~unata je u zbir osoba polo`enih u raku u uobi~ajenom polo`aju, no ovaj pokop izdvaja ~iwenica da je uz wenu levu nogu sahraweno dete. Zbog toga je i raka ve}ih dimenzija (sl. 29). Na kraju, nije prime}eno da pol ili uzrast sahrawene osobe uti~u na na~in ukopavawa rake ili polagawa tela u wu. Jedini kowani~ki grob na nekropoli u ^iku je grob 28 (sl. 20). Pokojnik je sahrawen u uobi~ajenom, opru`enom polo`aju i pokriven je sa oko 0,40 m debelim slojem zemqe, iznad koga su kosti kowa skupqene u gomilu (Brukner 1968: 172). U pitawu je vrlo redak oblik sahrane. Donekle je sli~na sahrana kowanika sa Najeve ciglane kod Pan~eva, gde kow le`i u visini nogu pokojnika, na sloju ilova~e debqine oko 10 cm (Mano-Zisi, Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselinovi} 1948: 73–78). Poznati su jo{ neki sli~ni primeri iz tog vremena, istina ne iz avarskog konteksta. Na lokalitetima Vinogradnoe, Siva{ovka i ^ernomorskoe su iznad skeleta polo`enih u kov~ege sahraweni kompletno o~uvani skeleti kowa, dok su na lokalitetima Kovalevka, Siva{skoe i Dimovka iznad kov~ega sa pokojnikom polo`eni delovi kowskog skeleta. Zapa`eno je da su inventari sahrana bogatiji u slu~aju kada je uz pokojnika polo`en ~itav kowski skelet, {to, dakle, ukazuje na visok dru{tveni status. Navedeni lokaliteti su na Krimu ili u wegovom bliskom zale|u, u oblasti dana{we ju`ne Ukrajine (Ra{ev 2007: 94, T. 11; 19/1-3; 35/1-3; 28/3). Raniju potvrdu ove retke prakse predstavqa grob sa Altaja, datovan u IV–V vek, opredeqen kao hunski (Soënov 1997: 181). Mogu}e je da je u slu~aju sahrane sa ^ika u pitawu osoben pogrebni ritual, gde bi kosti kowa predstavqale ostatke da}e. Nije, me|utim, zabele`eno da su one nagaravqene. Kako nije vr{ena ekspertiza kostiju kowa, ne raspola`e se ni podatkom da li su na wima postojali tragovi se~ewa mesa. Nije jasno ni da li su prikupqene sve kosti kowa ili samo neke: slu~ajevima kada se prila`u delovi kowskih skeleta – prevashodno lobawe i kosti nogu – punu pa`wu je posvetio A. Ranisavqev, navode}i relativno brojne primere iz avarskog, ali i bugarskog konteksta. Takve sahrane se uglavnom grupi{u isto~no od Tise (Ranisavqev 2007: 31–34). Kona~no, razlog ovakvog pokopa mo`da je le`ao u prevenciji pqa~ke groba: kosti kowa i srazmerno mo}an sloj zemqe su mogli »sakrivati« telo i

groba 59 pone{to poreme}en (sl. 34). Sli~no je i u slu~aju de~jeg `enskog groba 66: desna {aka je na karlici a leva nedostaje; femuri su razmaknuti, desna je potkolenica savijena ka unutra, dok leva nedostaje (sl. 37). Mogu}e je da je isti tip sahrane u pitawu i kada je re~ o slu~aju groba 85 (sl. 53), tako|e de~jeg – ruke su blago savijene u laktovima, desna noga je vi{e savijena u kolenu, leva nedostaje, no i ovde, zbog stawa u kome je skelet na|en, nije mogu}e dati pravi sud. Pokojnik iz groba 25, odnosno pokojnice iz grobova 65 i 72 (sl. 42) sahraweni su sa obema {akama u predelu karlice. Ove tri sahrane u ukupnom zbiru u~estvuju sa 3,09%, u polnim grupama sa 3,45%, odnosno 4,08%. Isti~e se zapa`awe iz dokumentacije da je pokojnica iz groba 65 prona|ena in situ bez lobawe. Lobawa nedostaje i u okviru polno neopredeqenog groba 6; u de~jem grobu 39 iz iste grupe lobawa je mo`da bila okrenuta ka zemqi. Pokojnik iz groba 78 (sl. 47) i pokojnica iz groba 94 (sl. 57), uzrasta maturus, sahraweni su u uobi~ajenom polo`aju, ali sa levom nogom savijenom u kolenu ka unutra. Ukupno posmatraju}i, te dve sahrane predstavqaju 2,06% sahrana u kojima je bilo mogu}e rekonstruisati polo`aj osoba; prema polnoj pripadnosti one predstavqaju 3,45%, odnosno 2,04%. Pokojnica iz groba 81 (sl. 49) i ona senilnog uzrasta iz groba 99 (sl. 62), te dete iz groba 111 (sl. 68) polo`eni su u raku sa nogama pone{to isko{enim u desnu stranu. Dve pokojnice predstavqaju 4,08% svoje polne grupe. Osoba mu{kog pola iz groba 30 je sahrawena tako da se gorwi ekstremiteti zavr{avaju {akama ispod karlice, dok je leva noga podignuta za oko 0,60 m od karlice (sl. 21). Desna noga je postavqena preko karli~nih kostiju, stopalom ispod levog femura. Uz to, gorwi ki~meni i vratni pr{qenovi su savijeni. Pokojnik iz groba 115, uzrasta maturus, sahrawen je pak tako da je desna ruka blago savijena u laktu, dok je levi femur povijen ka unutra (sl. 70). Ovi slu~ajevi predstavqaju po 3,45% sahrana mu{karaca, odnosno po 1,03% ukupnog broja sahrana. Dvogodi{we dete `enskog pola iz groba 104 polo`eno je u grob potrbu{ke. U odnosu na zbir sahrana osoba `enskog pola, procenat je 2,04%, a u ukupnom zbiru 1,03%. U slu~aju groba 131 (sl. 80), polno neopredeqenog, u pitawu je ili poreme}en skelet, {to je verovatnije, ili sahrana u zgr~enom polo`aju. Boqe je o~uvan skelet mlade osobe mu{kog pola iz groba 95 (sl. 58), gde je konstatovano da se noge skupqaju prema stopalima, isto kao i u grobu 45 osobe `enskog pola (sl. 28). U odnosu na polne grupe,

| 82

IVAN BUGARSKI
zapa`awem [. Na|a da su jaja na nekropoli Ciglana Polet u Vrbasu polagana uglavnom u grobove mla|ih osoba (Nagy 1971: 217). Na nekropoli u Bogojevu, u grobu 7, u kome je sahraweno dete staro oko {est meseci, jaje predstavqa jedini grobni prilog (Velenrajter 1960: 180, 184). S druge strane, na nekropoli Seged-Feherto A (Szeged-Feherto A) koko{ja jaja se prila`u pokojnicima oba pola, svih uzrasta i razli~itog dru{tvenog statusa, pri ~emu nije uo~ena ni pravilnost rasporeda u okviru grobne rake (Madaras 1995: 58). Ovakav grobni prilog nije svojstven samo Avarima, budu}i da se neretko pojavquje i u inventarima grobova na kasnoanti~kim nekropolama (Petkovi}, Ru`i} 2005: 138). Na nekropoli na ^iku izdvaja se jo{ jedna sahrana. U grobu 75, polo`en na desni bok, pokopan je pas. Raka je u tom slu~aju o~igledno pli}e ukopana, budu}i da se dno nalazi na k. 80,92 m, najvi{oj koti osnove nekog groba konstatovanoj na nekropoli. Mo`da i zbog toga, ona je konstatovana pri samom dnu. Grobni zapisnik je vrlo {tur; iz ilustracije sa sti~e utisak da su pokraj skeleta psa duge kosti qudskih nogu. Ova sahrana zahteva neke dodatne komentare. Psi se ponekad na nekropolama iz doba avarske prevlasti sahrawuju zajedno sa svojim gospodarima, mada retko. Takav je slu~aj, recimo, u kowani~kom grobu iz Pan~eva (Ko{uh 1995: 59), u gorepomenutom atipi~nom kowani~kom grobu sa obli`weg lokaliteta Najeva ciglana (Mano-Zisi, Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselinovi} 1948: 73–78), u grobu 13 nekropole Perlek (Miki}-Antoni} 2003: 118, T. II/13), ili u dva groba nekropole Medling (Mödling) u Austriji.14 Primere `rtvovawa pasa sa ranobugarskih lokaliteta navodi M. Vaklinova (1989: 135–138). Ovom problemu posvetio se i A. Ranisavqev, budu}i da se iz opisa grobova nekropole kod Mokrina (Homokrév) izvodi da su skeleti pasa na|eni ukupno u {est raka, i to upravo u onima u kojima su prilo`ene i glave i dowi delovi nogu kowa (Ranisavqev 2007: 34–35). I zbog pojave pasa u grobovima, autor, ~ini se smelo, nekropolu pripisuje Kutrigurima.15 Poznate su i hronolo{ki bliske sahrane pasa sa svojim gospodarima iz druga~ijeg kulturnog

opremu sahrawenog prilikom eventualno otpo~ete pqa~ke. U svakom slu~aju, grob je ostao sa~uvan. Kao na drugim avarodopskim grobqima, i na ^iku su osobe sahrawivane odevene i opremqene, o ~emu }e vi{e re~i biti u poglavqima posve}enim nalazima materijalne kulture iz grobova. Kada je re~ o ostacima ode}e, tragovi ko`e iz predela levog ramena pokojnice iz groba 76 mogu biti pomenuti samo uslovno. Nije jasno da li se radi o ostatku ode}e ili pak tkiva sahrawene osobe (sl. 45). U grobove je prilagana i hrana. Osim u posudama – one }e kasnije biti detaqno obra|ene – u koje su stavqane namirnice za pokojnikovo putovawe na »drugi svet«, ostaci hrane u rakama se pokazuju i kao `ivotiwske kosti. Kada su u pitawu ve}e kosti, npr. butne kosti bovida, jasno je da je re~ o namernom stavqawu priloga u hrani, ali konstatovani su i nalazi sitnijih kostiju ptica, pa i glodara. Za ove posledwe je te{ko pretpostaviti da su predstavqali prilog u hrani. S druge strane, veoma je interesantno zapa`awe iz dokumentacije groba 105 (sl. 64), gde su u lobawi sahrawene devoj~ice konstatovane ribqe kosti. Mo`e se pomisliti da one zapravo predstavqaju uzrok smrti. Posebna analiza `ivotiwskih kostiju iz grobova nije izvedena, jer, pre svega, one nisu sa~uvane. Tako|e, ~ini se da osteolo{ki ostaci `ivotiwa u grobovima predstavqaju pre deo op{te funerarne prakse nego grobni nalaz re~itijeg karaktera, premda se u literaturi ponegde raspravqalo i u tom smislu. Primera radi, [. Na| navodi da se na nekropoli Polet u Vrbasu uz skelet starijeg mu{karca pola`e stariji petao. Autor, tako|e, iznosi utisak da se raspodela hrane u grobovima mo`e porediti sa na~inom podele hrane kod raznih nomadskih grupa, prema rangu pojedinaca u okviru velike porodice (Nagy 1971: 217). Vaqalo bi naglasiti i to da je u visini leve {ake pokojnice iz groba 55 prona|ena quska jajeta. Mogu}e je da ovo nije bio usamqen slu~aj na nekropoli: takav nalaz u grobu je lako prevideti. U grobu 55 je uz jaje prilo`en jo{ jedan prilog u hrani – prona|ena je i `ivotiwska kost. Jaja se u avarodopskim grobovima pronalaze i u kombinaciji sa `ivotiwskim kostima i kao jedini prilog u hrani. Oba slu~aja su zabele`ena na nekropoli ^engele-Feketehalom (Csengele-Feketehalom), o ~emu pi{e Török (1995: 222). U jedan grob je moglo biti prilo`eno i po nekoliko jaja, kao {to je prime}eno na nekropoli Seged-Kundomb (SzegedKundomb) (Salamon, Sebestyén 1995: 44). Osoba sahrawena u grobu 55 bila je starosti od 17 do 18 godina (Éry 1990: T. 1), {to je u skladu sa

14 Re~ je o grobovima 489 i 550 ove nepublikovane nekropole. Zahvaqujem kolegi B. Tobijasu koji mi je omogu}io uvid u deo dokumentacije koji je sam izradio. 15 Osvrt na etni~ko pripisivawe mokrinske nekropole prilo`en je u okviru prikaza monografije A. Ranisavqeva (Bugarski 2007a: 442–443).

| 83

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
kod Pqevaqa (Cermanovi}-Kuzmanovi}, Srejovi}, Markovi} 1967: 115).16 Na lokalitetu Sabadbatijan (Szabadbattuán), y Ma|arskoj, u avarskoj zemunici je konstatovana lobawa psa, koju je \. Filep povezao sa, u etnologiji poznatom, praksom za{tite od duhova. Autor smatra da su ovu vrstu sujeverja, imaju}i u vidu vreme kori{}ewa zemunice, doneli Avari drugog talasa 70-ih godina VII veka (Fülöp 1982: 280).

kruga, sa alamansko-frana~ke nekropole Pleidelshejm (Pleidelsheim). Ina~e, u oblasti Tiringije takve sahrane nisu neuobi~ajene, a posebno u kowani~kim, odnosno grobovima pripadnika vi{eg socijalnog sloja, kao {to je to zapa`eno na nekropolama Cojcleben i [rechajm (Schretzheim) (Koch 2001: 157, Abb. 43, 58, 220, 221, 276). Mo`da bi Germanima trebalo pripisati i kowani~ku sahranu sa dva psa na nekropoli u Kominima

16 Sahrana je na citiranom mestu opredeqena kao avarska. Iako nisu prilo`ene ilustracije ni groba ni priloga, nalaz staklene ~a{e, krajwe neuobi~ajen u avarskim grobovima, pre bi se mogao pripisati germanskoj sahrani. Ni samo mesto nalaza ne upu}uje na avarsko odre|ewe sahrane. Za sahrawivawe sa psima, ali i delovima skeleta kowa, o ~emu je bilo re~i, relativno brojne i u vremenskom i etni~kom poledu raznolike paralele ponudili su jo{ M. Gara{anin i J. Kova~evi} (Gara{anin, Kova~evi} 1950: 198-200).

| 84

IVAN BUGARSKI
Kada je re~ o objavqenim rezultatima analiza K. Eri, u ovom pregledu uglavnom }e izostati statistike koje se ti~u osoba `enskog pola. Tri grobne celine (62, 86 i 133) zasigurno pripadaju sarmatskoj nekropoli. Ranije je navedeno da su osobe iz tih grobova tretirane zajedno sa ostalim pokojnicima, jer se smatralo da svi pokojnici pripadaju istoj nekropoli. U ve}em broju slu~ajeva, u prilo`enim tabelama (Éry 1990) izostaju oznake pojedina~nih grobova, tako da je statisti~ki uzorak sa ranoavarske nekropole po svoj prilici poreme}en podacima koji se odnose na osobe sahrawene na sarmatskoj nekropoli. Ukupan broj istra`enih grobova na avarodopskoj nekropoli ^ik je 121. Prema antropolo{kim i arheolo{kim parametrima, ukupno je 31 grob

ANTROPOLO[KI KOMENTARI RANOAVARSKIH SAHRANA
ANTROPOLO[KI KOMENTARI bi}e ponu|eni uglavnom na osnovu objavqenih rezultata K. Eri (Éry 1988; Éry 1990) i delom na osnovu nama dostupne baze podataka u kojoj su grupisani pojedini rezultati obrade skeletnog materijala. Kada je re~ o bazi podataka, obra|eno je 20 skeleta osoba mu{kog pola i 30 skeleta osoba `enske polne pripadnosti. Prikupqena su polna odre|ewa pokojnika i wihove telesne visine. U odre|enom broju grobnih zapisnika nalaze se i podaci koji se odnose na biolo{ku starost. Podaci iz grobnih zapisnika koji se odnose na polnu pripadnost bele`eni su o~igledno i prema arheolo{kom kontekstu. U tom smislu, recimo, ni za dobro o~uvane skelete osoba koje su sahrawene bez priloga, ili sa prilozima koji se ne daju jasno pripisati jednom polu, ne navodi se podatak o polnoj pripadnosti. Ovo je najo~itije kada su u pitawu de~ji grobovi: tako se, o~igledno prema arheolo{kim parametrima, mo`e sabrati da je konstatovano 14 grobova dece `enskog pola. Odreda je re~ o pokojnicama koje su sahrawene sa nekim nalazom koji se jasno opredequje u `ensku opremu. S druge strane, nijedan de~ji grob nije kategori~ki opredeqen kao mu{ki, premda se me|u 12 de~jih polno neopredeqenih grobova svakako nalaze i oni. Isto se uo~ava i u slu~aju sarmatske nekropole. I ina~e je relativno veliki broj grobova osoba ~iji pol nije opredeqen – uz 12 de~jih, tu je 19 grobova polno neopredeqenih odraslih osoba. pripisan osobama mu{kog pola, a u tom zbiru je i grob 28 koji je kowani~ki. Kada se u obzir uzmu iskqu~ivo rezultati antropolo{ke analize, ukupan broj osoba mu{ke polne pripadnosti je 25. Osobama mu{kog pola pripisani su, redom, grobovi 1, 8, 10, 12, 19, 25, 28, 30, 34, 37, 44, 49, 51, 54, 57, 68, 69, 71, 74, 78, 79, 82, 84, 88, 98, 103, 107, 115, 123, 126 i grob 128. Od ovog zbira, ocena o mu{koj polnoj pripadnosti osoba iz grobova 1, 12, 19, 25, 28 i 30 ne poti~e iz objavqenih ~lanaka K. Eri (Éry 1988; Éry 1990). Broj grobova pripisanih osobama `enskog pola na avarodopskoj nekropoli je 59, u odnosu na sve parametre. Grob 46 je dvojni: sahrawena je `ena sa detetom, {to se obi~no tuma~i kao sahrana majke i deteta. Grobovi osoba `enskog pola su, redom, grobovi 2, 5, 7, 9, 14, 15, 17, 22, 24, 32, 33, 42, 43, 45, 46, 47, 50, 55, 58, 59, 60, 64, 65, 66, 72, 73, 76, 77, 81, 83, 85, 90, 91, 92, 93, 94, 96, 97, 99, 100, 101, 102, 104, 105, 106, 108, 110, 112, 113, 116, 117, 118, 119, 120, 122, 127, 129, 132 i grob 134. Kao de~je sahrane17 opredeqeni su grobovi 2, 42, 58, 66, 73, 83, 85, 91, 101, 102, 104, 105, 106, 113, 116, 117 i 122. Osim za osobe iz grobova 2 i 58, de~ji uzrast je potvr|en antropolo{kom ana17 Starosna kategorija infans odnosi se na osobe do 14. godine starosti, iuvenilis od 15. do 21, adultus od 22. do 39, maturus 40–59, senilis od 60. godine `ivota pa nadaqe. Ovakvu podelu navodi, izme|u ostalih, i M. [tefan~i~ (1988: 12).

| 85

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
osam sa sarmatskog grobqa, na ranosredwovekovnoj nekropoli ostaje 34,78% sahrawenih osoba infantilnog uzrasta. Procentualna zastupqenost novoro|en~adi je ipak veoma niska – iznosi svega 3%, tako da K. Eri pomi{qa da su wihovi grobovi uni{teni ili da novoro|en~ad nisu sahrawivana na ovoj nekropoli. Trebalo bi uzeti u obzir i mogu}nost da se skeletni ostaci tako mladih osoba, u izvesnom broju slu~ajeva, nisu sa~uvali do na{eg vremena. Prema odre|enom modelu, na ovakvoj nekropoli moglo bi se o~ekivati jo{ oko 45 novoro|en~adi (Éry 1990: 33–34). Ovaj podatak bi se mogao dovesti u vezu sa zna~ajnim procentualnim u~e{}em osoba infantilne starosti na ranosredwovekovnim grobqima, koje mo`e prelaziti 30%, pa ~ak i 50% ([tefan~i~ 1988: 66). U tom smislu, mo`e se navesti i to da je u razdobqu od VI do IX veka smrtnost dece bila velika, upravo do 50%, {to prose~no trajawe qudskog `ivota svodi na 20–30 godina (Grefen-Peters 1996: 424). Visoka smrtnost dece potvr|ena na nekropoli na ^iku se, dakle, mo`e sagledavati u takvom okviru, iako se posledwe primedbe ne ograni~avaju iskqu~ivo na avarski kontekst, ve} se odnose na ranosredwovekovni period uop{te. Zdravstveno stawe osoba koje su sahrawene na ^iku ipak je bilo uglavnom zadovoqavaju}e. Pored pomenutog visokog stepena smrtnosti `ena, isti~e se ~esta pojava spondiloze, koja se dovodi u vezu sa kowani~kim na~inom `ivota (Éry 1990: 36), premda se ~ini da bi trebalo potra`iti druge uzroke. Tragovi patolo{kih poreme}aja nisu ~esti. Pojava zubnog karijesa nije bila zna~ajno zastupqena: 1,1% kod mu{karaca i 5,9% kod `ena. U~estalost gubitka zuba za `ivota kod mu{karaca iznosi 10,1%, a kod `ena 15,6% (Éry 1990: 35), s tim {to su procenti kod osoba `enskog pola mo`da i ne{to ni`i, ukoliko je u uzorak bila ukqu~ena neka osoba sa sarmatskog grobqa. J. Kova~evi}, naposletku, na osnovu izvr{ene antropolo{ke analize elaborira konstatovane intervencije na lobawi sahrawene osobe iz groba 77 – forramen occipitale magnum, te oss incae totum, koje su mogle biti izvedene jedino posthumno. Obja{wewe je u prikupqawu lobawskog praha:

lizom, s tim {to K. Eri nije polno odredila osobe te starosne grupe (Éry 1990: T. 1). Ukupno je 35 osoba, u oba ~lanka, pripisano `enskom polu (Éry 1988; Éry 1990). Pored pobrojanih grobova osoba de~jeg uzrasta koji su prema arheolo{kom kontekstu pripisani `enskom polu, de~ji grobovi su i polno neopredeqeni grobovi 11, 38, 39, 46, 48, 52, 56, 63, 67, 87, 89, 95, 109, 111, 121, 124 i 125. Iz ove grupe, samo osoba iz groba 11 nije pomenuta u antropolo{kom tekstu K. Eri (Éry 1990: T. 1). Ta osoba, ~iji je skelet veoma lo{e o~uvan, starosti je oko jedne godine. Sahrawene osobe iz napred nepobrojanih grobova su odrasle osobe neutvr|ene polne pripadnosti. Posmatraju}i zbir raznorodnih podataka, pada u o~i da je polno opredeqeno znatno mawe pokojnika nego pokojnica. Uzimaju}i u obzir sve starosne kategorije, broj~ani odnos na nekropoli je 31 : 59, a procentualni 25,62% : 48,76%. Ukupan broj polno neopredeqenih sahrana je 31 – kao i mu{kih. Kada se uporede publikovani antropolo{ki podaci, odnos je 25 : 35, tj. 20,66% : 28,93%, pri ~emu su procenti izvedeni u odnosu na ukupan broj sahrana (121). Ukoliko se uzme u obzir relativan odnos (prema broju od 60 polno odre|enih odraslih osoba), skor je 41,66% : 58,33%. U ovom slu~aju, razlika je mawa zbog toga {to K. Eri nije vr{ila odre|ivawe pola sahrawene dece, i iznosi 16,67%.18 Ovu razliku K. Eri tuma~i znatnom smrtno{}u mladih `ena, starosti 15–24 godine, usled poro|ajnih komplikacija. Rana smrtnost je me|u osobama `enskog pola zastupqena sa 21,89% (Éry 1990: 34, T. 2), ili mo`da i vi{e, budu}i da su u statistici mogle u~estvovati i osobe sa sarmatske nekropole. Mu{karci su, pak, umirali u zreloj dobi. ^ak 61,92% osoba mu{kog pola bilo je starosti od 40 do 54 godine. U uzrastu maturus (40–59) bilo je 68,46% preminulih mu{karaca (Éry 1990: T. 2). ^ini se indikativnim, opet uz sva ograni~ewa, i visok procenat osoba opredeqenih u infantilnu starosnu grupu. Ovih je osoba, prema arheolo{koj dokumentaciji, ukupno 27: u ovom zbiru u~estvuje 15 sahrawenih osoba `enskog pola de~jeg uzrasta i 12 osoba istog uzrasta neutvr|ene polne pripadnosti. U ukupnom skoru, izra~unato je da sahrawene osobe ovog uzrasta predstavqaju 22,31% istra`ene populacije avarske nekropole. Prema uzorku antropolo{ke serije, pak, na nekropoli je ukupno 32 de~ja groba, {to predstavqa 32% serije (Éry 1990: T. 2). Kada se od ukupnog broja od 100 osoba antropolo{ke serije odbije wih

18 Tvrdwa K. Eri da me|u sahrawenim odraslim osobama broj `ena prevazilazi broj mu{karaca za 42% (Éry 1990: 34) proisti~e iz druga~ije postavqene proporcije. Broj 25, tako, predstavqa 42% broja 35, tako da je ra~un u ovom slu~aju izveden u odnosu na broj osoba `enskog pola, a ne u odnosu na celokupan uzorak.

| 86

IVAN BUGARSKI
samo u slu~aju tri osobe `enskog pola i jednog deteta (Éry 1990: 35). \. Farka{, tako|e, raspravqaju}i o tri lobawe mongolidnih karakteristika sa tla Vojvodine, uzgredno pomiwe prisustvo mongolidnog antropolo{kog tipa na ^iku (Farkas 1973: 211). I ukoliko se iz antropolo{ke serije izostave osobe sahrawene na sarmatskoj nekropoli, procenat osoba mongolidnog antropolo{kog tipa ostaje nizak, i iznosi 4,35%. U takvoj ra~unici, preovla|uju}a doliho-mezokrana grupa je u uzorku od 92 ranoavarske sahrane zastupqena ~ak sa 81,52%. Zbog toga, bez obzira na to {to sarmatske sahrane prilikom analize nisu bile razlu~ene od ranosredwovekovnih, nije umawena vrednost zakqu~ka da je avarska populacija sa ^ika u potpunosti druga~ija od dotada znane avarske populacije Karpatskog basena. Me|u 85 razli~itih, ne samo avarskih serija koje su kori{}ene za pore|ewe, ona sa ^ika, u kojoj mu{karci i `ene pokazuju sli~ne osobine, nalikuje samo na dve serije koje pripadaju pomenutom »sauromatsko-sarmatskom« periodu (700. pre n. e. – 200. n. e.), tj. kulturi koja poti~e iz stepa zapadnog Kazahstana i, delimi~no, iz Doweg povol`ja i sa Ju`nog Urala (Éry 1990: 35, 36).

verovalo se da lobawski prah mentalno obolelih osoba predstavqa lek protiv takvih bolesti kod drugih, odnosno protiv epilepsije (Kova~evi} 1972: 67–72). ^ini se da bi ovo tuma~ewe ipak trebalo prihvatiti sa rezervom. Izvesno kru`no udubqewe je, bez daqih komentara, uo~eno i na lobawi pokojnice iz groba 32, u wenom orbitalnom delu. Skelet je i ina~e o{te}en. Kada je re~ o antropolo{kim tipovima zastupqenim na ^iku, @. Miki}, pozivaju}i se na preliminarnu studiju K. Eri, navodi da serija od oko 100 skeleta sa ove nekropole pokazuje odlike me{ane populacije europeidnih i mongolidnih tipova (Miki} 1997: 116, n. 18). Ne{to kasnije, me|utim, K. Eri je navela da je populacija sahrawena na ^iku u potpunosti europeidna, da je verovatno nastala me|u »sauromatsko-sarmatskim« grupama zapadnog Kazahstana i Doweg povol`ja (Éry 1983: 97, Fig. 12–15). U aktuelnijem radu, ona navodi da 75% ispitanih osoba pripada doliho-mezokranoj europeidnoj grupi. Pokojnik iz groba 37 predstavqa europeidnu brahikranu osobu, dok dve protomorfne osobe mu{kog pola, od kojih je jedna pokojnik iz groba 44, pokazuju blage odlike Andronovo grupe. Mongolidne karakteristike utvr|ene su

| 87

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
koristiti kao terminus technicus, jer su avarsku modu zasigurno prihvatali i drugi etni~ki elementi koji su `iveli u Kaganatu, na na~in na koji Prisk, istina ranije, opisuje svoj susret sa jednim Grkom iz Viminacijuma u hunskoj no{wi (»davao je izgled bogatog Huna«) prilikom diplomatske posete Atilinom ringu (Bari{i} 1955: 16). Sli~no tome, Prokopije u Tajnoj istoriji pi{e o carigradskoj omladini, pripadnicima stranke »plavih«, koji su, odbacuju}i tradiciju sopstvene kulture i prestonice, prihvatili tzv. hunsku ili persijsku modu (Prokopije iz Cezareje: 48–49), na {ta se u posebnoj studiji osvrnula Phillips (1992: 25–26). I zbog ovakvih primera, u zakqu~nim delovima kwige }e izostati striktno etni~ko oprede-

NALAZI IZ GROBOVA RANOAVARSKE NEKROPOLE
DETAQNI OPISI NALAZA iz grobova sa nekropole na ^iku dati su u katalogu. U ovom odeqku, oni }e biti posmatrani grupno. Datovawe nalaza }e se izvoditi na osnovu referentne literature, odnosno publikovanih velikih nekropola sa bogatim uzorkom materijala koji je pru`io mogu}nost preciznog datovawa kao i radova posve}enih pojedinim grupama nalaza. Bi}e ponu|ene analogije sa, pre svega, teritorijalno bliskih lokaliteta, ~ije je datovawe u literaturi po pravilu {ire. Na taj na~in }e, posredno, i za neke ranije objavqene nalaze biti ponu|eno preciznije hronolo{ko opredeqewe. qivawe osoba koje su sahrawene na ^iku, nekropoli ranoavarskoj po svom vremensko-kulturnom opredeqewu. POJASNE GARNITURE Pojasne garniture predstavqaju najkarakteristi~niji element mu{ke avarske no{we i avarske materijalne kulture uop{te. Prema J. Kova~evi}u, metalni pojas je arheolo{ki nalaz koji u najve}oj meri ukazuje na socijalnu stratificiranost avarskih nekropola. Pojasna garnitura je, pre svega, oznaka pripadnika vojnog klana, ali nam prema luksuznosti izrade i odre|enim ukrasnim elementima mo`e svedo~iti i o rangu wihovog nosioca u okviru klana (Kova~evi} 1977: 101). Nisu, me|utim, sve pojasne garniture bile jednake namene i zna~aja. Uz tuma~ewa o postojawu tri pojasa koje su avarski ratnici nosili, od kojih su dva bila funkcionalna – dowi je dr`ao pantalone a o gorwi se ka~ilo oru`je, dok je tre}i bio paradni, navodi se i prihva}eniji stav o postojawu dva pojasa: jedan se nosio svakodnevno, kao oznaka klanskog dostojanstva, a drugi je bio paradni, ste~en zaslugama u ratu (Popovi} 1997: 20). U najgrubqoj podeli, ko`ni pojasevi su u ranijoj fazi avarske dominacije nosili elemente od lima, a u kasnijoj livene. Pojasevi u grobovima nisu sa~uvani, ali metalni funkcionalni i ukrasni elementi jesu. Usledi}e analiza ovih nalaza, i to najpre jezi~aka.

NO[WA – POJASNE GARNITURE I NAKIT Od nalaza no{we, bi}e komentarisani ostaci pojasnih garnitura i nakit. Sam termin no{wa je ina~e {iri od termina ode}a i nakit. Pod op{tim terminom no{wa se podrazumeva npr. i frizura, tetova`a… (Milinkovi} 2004: 186). Verujemo da bi pod pojmom avarske no{we trebalo podrazumevati sve aspekte wihovog odevawa, nakita, frizure i sl., ali u {irem, kulturnom, a ne strogo etni~kom smislu, o ~emu }e vi{e re~i biti u zakqu~nim poglavqima kwige. Na ovom mestu bi ipak vaqalo napomenuti da sagledavawe avarske no{we u kulturnom smislu ostavqa mogu}nost da je nisu nosili samo Avari u etni~kom smislu. Iz toga sledi da bi sintagmu avarska no{wa vaqalo

| 88

IVAN BUGARSKI

Jezi~ci Jezi~ci su najprepoznatqiviji predmeti avarske materijalne kulture. Osim glavnog jezi~ka koji je no{en o kraju pojasa ratnika, koristili su se i mawi jezi~ci koji su krasili sporedno remewe. Jezi~ci su se katkad upotrebqavali i kao deo kowske opreme, {to je potvr|eno, na primer, na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy 1971: 214, T. XL/10-13), u grobu 45 nekropole u ^oki (Csóka) (Kovrig, Korek 1960: 262, pl. XCVIII/1-10), ili u grobu 58 nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 45, sl. 42)… Na nekropoli ^ik, jezi~ci su prona|eni u slede}im grobovima mu{kih osoba: 1, 10, 12, 28, 37, 51, 54, 78 i 103. Poti~u, dakle, iz ukupno devet grobova, ili iz 7,44% sahrana koje su opredeqene kao avarske. Odreda je na ^iku re~ o jezi~cima od lima, bronzanog i srebrnog, {to name}e i drugo ograni~ewe pri izradi statistike: sasvim je mogu}e, pa i izvesno, da su neki nalazi od lima, a me|u wima i jezi~ci i drugi delovi pojasnih garnitura, u grobovima propali pre iskopavawa. Iz dva navedena razloga, statistika ne mo`e biti verodostojna, ali ipak mo`e biti ilustrativna, te }e biti predo~ena na tab. 2. Grob 1 je o{te}en radom mehanizacije, tako da nalazi u okviru te grobne celine nisu pouzdano pozicionirani. Prona|ena su tri jezi~ka od plo~ica bronzanog lima, neukra{ena, od 4 cm i mawi (T. I/1-10, 7, 8). Dva mawa jezi~ka iz groba 10 su po vrhu perforirana za zakovice, dok ve}i jezi~ak tako|e ~ine dve plo~ice bronzanog lima, dimenzija 7,0 cm h 2,5 cm (T. III/10-9, 11, 8). Na|eni su u pojasnom delu. Primerak od bronzanog lima iz groba 12 je na|en u predelu rebara, ali nedostaje. Osam fragmentovanih primeraka poti~e iz kowani~kog groba 28, gde su na|eni ispod nogu. Ovi nalazi nisu sa~uvani. Na nekima od wih su bile konstatovane perforacije za zakovice; prema dokumentaciji, bili su izra|eni od bronzanog lima sa primesom srebra. Fragmentovani primerak

0

1 cm

Sl. 81. Jezi~ci, grob 78 Fig. 81. Strap-ends, grave 78

od bronzanog lima je i iz groba 37 (T. IX/37-11). Prona|en je u predelu lobawe, no u pitawu je poreme}ena celina. U grobu 44, ispod levog karli~nog krila prona|en je fragmentovani primerak od bronzanog lima. U predelu levog kuka na|ena su i dva mawa pojasna jezi~ka u grobu 51, opet izra|ena od bronzanog lima, sa ponekom perforacijom za zakovicu pri vrhu (T. X/51-2, 3). Iz istog groba poti~u jo{ dva mala jezi~ka sporednog remewa, poluovalnog oblika, od dve plo~ice bronzanog lima, sa zakovicama (T. X/51-6, 7). Zanimqivi su nalazi iz groba 78, gde je sa~uvana garnitura, razme{tena oko levog, odnosno desnog karli~nog krila. Tri mawa neukra{ena jezi~ka od bronzanog lima, do 4,3 cm, prona|ena su na levom krilu karlice. Na desnom krilu su konstatovani tragovi tri jezi~ka od srebrnog lima. Na|en je i ve}i jezi~ak za kraj pojasa, iz iste garniture, od srebrnog lima, visine 8 cm. Iznad zakovica, na mestu uvla~ewa kraja pojasa, jezi~ci su oja~ani trakama bronzanog lima (T. XIII/78-10, 11, 12, 13, 14, sl. 81). Iz groba 103 poti~e primerak od dve trake bronzanog lima spojene zakovicom. Re~ je o jedinom sa~uvanom ukra{enom jezi~ku sa nekropole: dekoracija je izvedena tehnikom otiskivawa matricom, u kombinaciji geometrijskih ornamenata – re{etke rombova sa bordurom kru`i}a (T. XVII/103-13, sl. 82). Primerci iz grobova 12, 28 i 44 nisu sa~uvani. Stawe o~uvanosti dostupnih nalaza, izuzev primerka iz groba 103, o kome }e biti vi{e re~i, ne dopu{ta nam da ih pove`emo sa konkretnim ti-

| 89

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

povima sa nekropole Alatijan (Alattyán). U {irem smislu oni odgovaraju tipovima 32–38, koji se javqaju do sredine VII veka, a u slu~aju tipa 38 i ne{to kasnije (Böhme 1965: 9–14; 32–36/35, 37, 38/37). Prema serijaciji J. Zabojnika, na{i jezi~ci mahom pripadaju tipovima 558 i 559, koji su raspore|eni u najraniju fazu, FS, koja traje do 650. godine.19 Ovi tipovi jezi~aka su od glatkog lima, i najpre su izra|ivani tako {to je savijenom trakom obmotavano jezgro od organske materije, drveta ili ko`e, {to se na na{im primercima najjasnije vidi u slu~aju jezi~ka iz groba 37 (T. IX/37-11). Ne{to kasnije se pre{lo na komponovawe jezi~ka od dve plo~ice bronzanog lima, spojene okvirom od limene trake (Zábojník 1991: 233, Taf. 1/1-3; Taf. 20/1-4). Na nekropoli u Tisafiredu (Tiszafüred), ovakvi jezi~ci se pojavquju u ranim garniturama sa brojnijim sporednim remewem, nekad u kombinaciji sa pojasnom dugmadi. Primerci od lima su ili potpuno neukra{eni, ili mogu nositi trakasti okov po vrhu, iznad zakovice za fiksirawe za pojas, {to me|u na{im primercima pokazuju jezi~ci iz groba 78 (T. XIII/78-10, 11, 12, 13, 14). I na ovom lokalitetu se opisani primerci datuju, kao {to je i uobi~ajeno, u prvi vek avarskog prisustva, dakle do 670, pa i do 680. godine (Garam 1995: 188, Abb. 91/1-7). Potvrdu datovawa dobijamo i iz celina datovanih numizmati~kim materijalom: jezi~ci od lima se kontinuirano sre}u uz novac cara Mavrikija (582–602), pa zakqu~no sa kovawima cara Konstansa II, tj. sa 668. godinom (Garam 1992: 170). Neornamentisani jezi~ci od traka lima, sa zakovicama, na|eni su i u Subotici i Feketi}u (Bácsfekethegy), gde se datuju u kraj VI i po~etak VII veka, odnosno prvu polovinu VII veka (Vinski 1958: 13, T. VIII/1; T. VII/4-6), kao i u Glogowu (Glogon), gde se {ire datuju u VII vek (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 17/1). Analogni nalaz poti~e, na primer, i iz groba 10 sa lokaliteta KestheqFenekpusta (Keszthely-Fenékpuszta) (Barkóczi 1968: 281, T. LXII/4). Pomenuto je da je nalaz iz groba 103 druga~iji utoliko {to na licu nosi geometrijski ukras izveden tehnikom otiskivawa matricom, nalik na dekoraciju limenog jezi~ka iz groba 173 sa nekropole Jutas (Jutas) (Rhé, Fettich 1931: Taf. II/13). Ovaj jezi~ak, od dve plo~ice bronzanog lima spojene zakovicom, odgovara tipu 33 sa Alatijana, koji se datuje u po~etak VII veka (Böhme 1965: 10, 11; 33/35). Datovawe srodnog Zabojnikovog tipa 1 je poznije i hronolo{ki se sme{ta u stariju od

0

1 cm

Sl. 82. Jezi~ak, grob 103 Fig. 82. Strap-end, grave 103

dve podfaze sredi{weg avarskog perioda, MS I (650–675), koja se odlikuje bogatom tipologijom pojasnih garnitura, ra|enih i od plemenitih metala (Zábojník 1991: 234, 235, Taf. 1/6-9). Sa Tisafireda su nalik na na{ komad predstavnici tipa II, koji se datuju u sredinu, odnosno u tre}u ~etvrtinu VII veka (Garam 1995: 206, Abb. 92). Iz groba 54 sa ^ika bele`imo nalaz 14 okova od bronzanog lima. Mo`e se pretpostaviti da je re~ o trakastim okovima limenih jezi~aka ~ije plo~ice nisu sa~uvane (T. X/54-8, 9, 10, 11). Kop~e Na ^iku su najzastupqenije varijante jednostavnih kop~i kovanih od gvo`|a. Korodirane, nala`ene su sa trnom i bez wega, u grobovima osoba oba pola. Gvozdene kop~e ne spadaju u hronolo{ki naro~ito osetqiv materijal. One se pojavquju na {irokom prostoru i u velikom vremenskom rasponu, tako da predstavqaju veoma ~est nalaz na nekropolama iz svih faza avarske prevlasti. Gvozdene kop~e trapezoidnog oblika su na|ene u grobovima 1, 2, 6 (dva komada), 7, 9, 17, 24, 28 (opet dve), 34, 37 (ukupno tri), 44, 45, 55, 61, 68, 71, 90, 94, 100, 107, 111, 112, 117 i 129. Gvozdene kop~e pravougaonog oblika su iz grobova III, 16 (dva komada), 72, 84, 103 i 119. Primerci

19 Prema rezultatima serijacije ovog autora (Zábojník 1991), izvedene analizom i me|usobnim pore|ewem velikog broja pojasnih garnitura koje poti~u iz zatvorenih celina – grobova sa teritorija Slova~ke i Austrije, elementi avarskih garnitura su raspore|eni u slede}e vremenske raspone: FS (do 650. g.), MS I (650–675), MS II (675–700), SS I (700–720), SS II (720–750), SS III (750–780), SS IV (780–800/825. g.). Premda je u pitawu materijal iz oblasti koje nisu u susedstvu na{eg lokaliteta, datovawa su dovoqno {iroka da bi mogla va`iti na prostoru ~itavog Kaganata.

| 90

IVAN BUGARSKI

Sl. 83. Kop~a, grob 28 Fig. 83. Buckle, grave 28
0 1 cm

Sl. 84. Kop~a, grob 30 Fig. 84. Buckle, grave 30
0 1 cm

kvadratnog oblika poti~u iz grobnih celina 25, 69, 74 i 110, oni ovalnog oblika, opet gvozdeni, iz grobova 15, 54 i 79, dok su gvozdene kop~e kru`nog oblika prona|ene u grobovima 17, 58 i 128. Kovane gvozdene kop~e povijenih du`ih strana su iz grobova 13, 25, 32, 34, 45, 49, 55, 57, 60, 67, 81, 98, 99, 115 i 122. Ukupno, dakle, gvozdene kop~e su konstatovane u 50 (41,32%) avarskih grobova. Od primeraka gvozdenih kop~i sa ranijim datovawem objavqeno je vi{e komada trapezoidnog, ovalnog i kvadratnog oblika sa nekropola Aradac (Aradka) – Me~ka, datovanih u kraj VI i po~etak VII veka (Na| 1959) i Mokrin (Ranisavqev 2007), uz primerke trapezoidnog oblika iz Malog I|o{a i Srbobrana (Szenttamás), {ire datovane u vreme tzv. Prvog kaganata (Mrkobrad 1980: 93, T. LXX/7, 8), te nalaz kop~e pravougaonog oblika iz Selen~e (Bácsújfalu), datovan u prvu polovinu VII veka (Vinski 1958: 13, T. V/25, 27, 28). Iste kop~e se javqaju i kasnije, npr. u grobovima Man|elosa (Tadin 1995) ili na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy 1971). Na ^iku je u grobu 28 prona|ena ovalna gvozdena kop~a sa okovom (T. VIII/28-4, sl. 83). Atipi~na u avarskim grobnim inventarima, ona najverovatnije predstavqa romejski proizvod. Nitne za fiksirawe za pojas, kakve su na pole|ini okova kop~e iz groba 28, pojavquju se na predstavnicima brojnih vizantijskih tipova, dok na{ nalaz po obliku podse}a na kop~e tipova D15–D17, koje u svojoj tipologiji vizantijskih kop~i uvodi M. [ulce-Derlam. Tip D15 traje tokom ve}eg dela VII veka, dok se kop~e tipa D16 koriste u sredi{we dve ~etvrtine istog stole}a. Tip D17 je u upotrebi krajem VI veka i tokom prve tre}ine VII veka. Bli`e pore|ewe nije mogu}e budu}i da je kop~a sa ^ika gvozdena i korodirana, za razliku od bronzanih, livenih primeraka koji predstavqaju tipove pomenutog autora (Schulze-Dörrlamm 2002: 184–188, 247). Nalazi sli~ni kop~i iz groba 28 poti~u iz Kestheqa (Garam 2001: 91, Taf. 57/9), od-

nosno sa ranoavarske nekropole Pokasepetk (Pókaszepetk) (Sós, Salamon 1995: Pl. IV/35-5). Bronzane kop~e su daleko malobrojnije od gvozdenih. Bele`e se nalazi iz grobova 30, 54, 84 i 97. Kop~a iz groba 30 je fragmentovana. Wena alka je bila elipsoidnog oblika, livena izjedna sa {titastim okovom (T. V/30-6, sl. 84). Direktna analogija poti~e sa nekropole Kestheq-Fenekpusta, iz groba 15 (Barkóczi 1968: 283, T. LXIII/17). Ova analogija mo`e svedo~iti kako o poreklu kop~e, tako i o wenom datovawu. Nalaz iz groba 30 se mo`e svrstati u ranovizantijske kop~e sa U({titastim) okovom, i to upravo u varijantu gde je okov kop~e liven izjedna sa alkom. U drugoj varijanti takvih romejskih kop~i, okov i pre|ica su spojeni {arnirom. Kop~e sa {titastim okovom se u kontekstu avarskih nalazi{ta datuju relativno {iroko, u kraj VI i u prve dve tre}ine VII veka, dok se u posledwoj tre}ini tog stole}a javqaju re|e (Garam 2001: 88–95, Taf. 56). Sli~na bronzana kop~a, ne{to skromnije izrade, poti~e iz groba 35 nekropole Boj (Bolyi) (Papp 1962: 188, T. XXIII/1). Iz groba 54 je nalaz livene kop~e elipsoidnog oblika, sa pro{irenim krajevima alke i le`i{tem za trn, koji nije sa~uvan. Okov je od dve tawe trake bronzanog lima (T. X/54-3, sl. 85). Analogni

Sl. 85. Kop~a, grob 54 Fig. 85. Buckle, grave 54
0 1 cm

| 91

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Bronzane kop~e, dakle, poti~u iz pet (4,13%) avarskih grobova. Kako su u grobovima 28, 54 i 84 na|ene i ve} prebrojane gvozdene kop~e, ukupan broj avarskih grobova u kojima se kop~e uop{te sre}u je porastao na 52, odnosno na 42,97% od 121 sahrane. Pseudokop~e Pseudokop~e predstavqaju karakteristi~an ukrasni element ranih avarskih pojasnih garnitura. Uglavnom starija literatura ih smatra izra|evinama vizantijskog porekla, ali pregled brojnih komada prona|enih u Aziji, pa i u severnoj Evropi opredequje wihovo poreklo druga~ije – kao stepsko. Mo`e se konstatovati da se ovi i sli~ni predmeti javqaju na {irokom prostoru relativno dugo, zakqu~no upravo sa ranoavarskim pseudokop~ama. U tom smislu, iskqu~ivo je teoretske vrednosti i tuma~ewe po kome je veliki broj ovih nalaza na {irokom prostoru rezultat avarskih seoba (Bálint 1993: 207, 208). Sa zapada na istok, oblast rasprostrawenosti pseudokop~i prostire se od Podunavqa do Sibira (Aébabin 1990: 40). I. Gavrituhin i A. Oblomskij prenose Ambrozovo mi{qewe da je poreklo pseudokop~i na Dalekom istoku, s tim {to smatraju da se nalazima sa Kavkaza i iz Predwe Azije {iri areal na kome je nastala moda pojasa sa pseudokop~ama (Gavrituhin, Oblomskié 1996: 33). Pi{u}i o tipolo{kom poreklu pseudokop~i, A. Ajbabin je izveo zakqu~ak da one predstavqaju posledwi stadijum razvoja »V-obraznih« kop~i. Ovaj autor pseudokop~e datuje u drugu polovinu VII veka (Aébabin 1990: 40). Pseudokop~u iz Alatijana E. Garam ipak smatra vizantijskom izra|evinom i po poreklu i po tehnici izrade; na drugom mestu, ona na takav na~in opredequje ~itavu grupu nalaza (Garam 2000a: 390, Abb. 5/11a; Garam 2000b: 219). F. Daim ovakav stav pobija navode}i jednostavnu ~iwenicu – da nalaza pseudokop~i u vizantijskom kontekstu zapravo nema. Autor navodi da u tipolo{kom smislu one poti~u od ~isto dekorativnih pojasnih »kop~i«, kakve su poznate u rejonu Volge i Kame, ali bez jasno utvr|ene hronologije. Sama tehnika izrade pseudokop~i, me|utim, nagove{tava wihovu proizvodwu u radionicama vizantijskih majstora, za avarsko tr`i{te. U tom smislu, uo~eno je nastojawe da se na kvalitetan na~in izrade autenti~ni predmeti materijalne kulture koji, dakle, ne bi predstavqali puku kopiju onih vizantijskih (Daim 2003: 482–483). Sli~na razmatrawa podstakao je slu~ajni nalaz luksuzne, zlatne pojasne garniture sa pseudokop~ama iz, pretpostavqa se, okoline Sirmijuma

su neki od primeraka tipa I sa Tisafireda, koji se u okviru garnitura od presovanog lima, nekad ukra{enih geometrijskim motivom ili stilizovanom vre`om, na toj nekropoli javqaju u periodu od 670. do 700. godine (Garam 1995: 206, Abb. 99/2-9). Ova kop~a odgovara i Zabojnikovom tipu 125, sli~no datovanom u wegovu MS II fazu, od 675. do 700. godine (Zábojník 1991: 235, Taf. 26/6, 7). Ne{to starijim novcem cara Konstansa II (641–668) datovan je analogni nalaz iz groba iz Seged-Makoserda (Szeged-Makkoserdő) (Garam 1992: 170). Direktna analogija je i u nalazu iz groba 245 sa nekropole Sarva{-Greksa-Tegla|ar (Szarvas-Grexa-Téglagyár) (Juhász 2004: 43, Taf. LIX/5). Ista kop~a, bez okova od traka lima, svrstana u kop~e vizantijskog kruga, prona|ena je i na krimskoj nekropoli Suuk-Su. Datovawe je ne{to {ire, ali ostaje u drugoj polovini VII veka (Aébabin 1990: 41, Ris. 40/1) Iz groba 84 poti~e nalaz male kop~e livene izjedna sa okovom, sa le`i{tem za trn. Ova kop~a, dimenzija 1,7 cm h 1,2 cm, prona|ena je na desnom krilu karlice (T. XIV/84-5). Grob 84 nije bio naknadno poreme}en. Stoga se skre}e pa`wa na to da je nalaz iz pojasne zone, budu}i da bi kop~a po svojim dimenzijama, a i izgledu, van konteksta mogla biti protuma~ena i kao kop~a obu}e. Ostaje otvorena mogu}nost da je zapravo re~ o kop~i torbice, kako je odre|en i odgovaraju}i nalaz iz groba 24 sa ranoavarske nekropole iz Varpalote (Várpalota) u Ma|arskoj (Bóna 2000: 132, Taf. VII/10). Sli~na kop~a poti~e iz groba 34 nekropole Seged-Feherto A (Szeged-Fehértó A), ali se ne precizira mesto nalaza u okviru grobne celine. Datuje se u period 590–640. godine (Madaras 1995: 18, 63, Pl. 6/34-3). Analogni nalaz iz Feketi}a je sli~no datovan, u prvu polovinu VII veka (Vinski 1958: 13, T. VII/19). Na levom karli~nom krilu pokojnice iz groba 97 prona|ena je alka livene bronzane kop~e elipsoidnog oblika, romboidnog, odnosno kru`nog preseka (T. XVI/97-6). Nalik je na jednu kop~u koja predstavqa tip I na Tisafiredu, gde se na srodnu pre|icu nadovezuje okov od bronzanog lima. Datuje se u prvu polovinu VIII veka (Garam 1995: 206, Abb. 99/14). Od predstavnika tipova koje nudi Zabojnik, ponajvi{e odgovara onima tipa 122, koji se datuje u MS I fazu, od 650. do 675. godine (Zábojník 1991: 234, Taf. 25/7, 9). Fragmentarna o~uvanost nalaza ne omogu}ava sasvim preciznu identifikaciju, pa otud i razli~ita referentna datovawa. ^ini se da bi nalaz, a time i grob 97, jer nema drugih karakteristi~nih priloga, ipak trebalo datovati ranije, u skladu sa Zabojnikovim tipom.

| 92

IVAN BUGARSKI
Zabojnikovo datovawe, grob 103 mo`e se opredeliti u sredinu VII veka, preciznije u tre}u ~etvrtinu imaju}i u vidu i datovawe pojasnog okova, koje }e biti izvedeno ne{to kasnije. Direktne analogije poti~u, daqe, sa lokaliteta Ki{kunfeleghaza-Pakapusta (Kiskunfélegyháza-Pákapuszta) (Balogh 2002: Abb. 14). Odgovaraju}i okovi su i iz groba 18 sa nekropole Desk N (Deszk H), prona|eni u kombinaciji sa ranoavarskom kowani~kom opremom, okcastom perlom, granuliranim nau{nicama tipa Szent-Endre, kop~om tipa Salona-Histria, neukra{enim jezi~cima od lima, ali i s jednim jezi~kom otisnutim matricom, kao i prolomqenim okovima pojasnih rupica (Balogh 2004: Abb. 7-12). Pseudokop~e su konstatovane i me|u predmetima iz velike ostave od 411 predmeta iz Gaponova, u oblasti Kurska, u kojoj su zabele`eni i nalazi jezi~aka od lima, tzv. slovenskih fibula… Ostava se datuje u posledwu tre}inu VII veka (Gavrituhin, Oblomskié 1996: 177). Iz sli~nog konteksta je i pseudokop~a livena u srebru, koja poti~e iz ~uvenog blaga Martinovke (Pekarskaja, Kidd 1994: 53, Kat. 10, Taf. 38/6), ili zlatna iz Malaje Pere{~epine, tako|e u Ukrajini (Bobrinskoé 1914: 114, Ris. 29). Pojasne aplikacije i dugmad U ovom odeqku }e najpre biti opisano nekoliko fragmentovanih nalaza koji bi prema svom pozicionirawu u okviru neporeme}enih grobnih celina mogli predstavqati ostatke limenih pojasnih aplikacija. Re~ je o predmetima iz grobova 51, 68, 78 i 103 u kojima su sahrawene osobe mu{kog pola. U grobu 51 je iznad levog kuka sahrawenog prona|ena fragmentovana aplikacija od bronzanog lima sa dve o~uvane zakovice (T. X/51-10). Stawe o~uvanosti nalaza ne dopu{ta konkretnija pore|ewa. Pored levog krila karlice, u ovom grobu je prona|en i predmet od presavijenog gvozdenog lima, trapezoidnog oblika, gde je korozija o~uvala tragove tkanine (T. X/51-8). Sa desnog karli~nog krila pokojnika iz groba 68 poti~u fragmentovane sitne aplikacije od bronzanog lima. Na jednoj, {titastog oblika, po rubu je izvedena bordura iskucanih ta~aka (T. XII/68-8, 9). Za taj nalaz nije ustanovqena analogija. Druga je izvedena u vidu tri kalotasta ispup~ewa (T. XII/68-7). Taj fragment bi mogao poticati od ukrasnog remenog dugmeta – takva dugmad su, primera radi, konstatovana u grobu sa lokaliteta Segvar-Sapoldal (Szegvar-Sápoldal) na pojasevima kojima je kowanik opasivao oru`je. Re~ je o rano-

Sl. 86. Pseudokop~a, grob 103 Fig. 86. Pseudo-buckle, grave 103
0 1 cm

(Sirmium), koja je objavqena u novije vreme (Popovi} 1997). Ova skupocena izra|evina vizantijskih majstora je od strane autora, uz izvesnu rezervu, predstavqena kao svojina samog kagana Bajana ili jednog od wegovih sinova. Tako|e, I. Popovi} veruje da je re~ o nalazu iz groba koji nije konstatovan (Popovi} 1997: 54, 7). S druge strane, A. Ki{ smatra da je pre re~ o garnituri koja je pripadala nekom Vizantincu, te da poti~e iz ostave. Po ovom autoru, sirmijumska garnitura mo`e biti prihva}ena kao arhetip avarskih pojaseva sa pseudokop~ama (Kiss 1998: 256). Usvajawe ovog predloga vodilo bi pribli`avawu navedenom stanovi{tu o pseudokop~ama koje zastupa E. Garam, ali je, s obzirom na nejasne okolnosti nalaza, i stav A. Ki{a nu`no spekulativan. Kada je re~ o nekropoli na ^iku, u okove pseudokop~i mogu}e je svrstati dva nalaza iz groba 103, iz pojasnog predela (T. XVII/103-10, 11, sl. 86). Re~ je o mawim jezi~astim predmetima od bronzanog lima, ra|enim u tehnici otiskivawa matricom. U tipologiji koju su prilo`ili I. Gavrituhin i A. Oblomski, svrstani su u tip 2v, uz nazna~enu mogu}nost da pripadaju tipu 1e (Gavrituhin, Oblomskié 1996: 34). Iz groba 28 poti~e o{te}en, fragmentovan predmet od srebrnog lima, najverovatnije tako|e pseudokop~a (T. VII/28-15). Nalaz je iz predela pojasa – preciznije, u okviru grobne celine je prona|en ispod desne ruke. Baloh i Kohe|i smatraju da ovaj predmet predstavqa pseudokop~u, s tim {to su ti autori ponudili crte` na kome je on znatno boqe o~uvan (Balogh, Kőhegyi 2001: 339, Abb. 10/10). Nalazi sa ^ika, dakle, poti~u iz dva avarska groba (1,65%). Analogne pseudokop~e predstavqaju tip 33 sa Alatijana, koji se, kako je ve} navedeno, na tom lokalitetu datuje u po~etak VII veka (Böhme 1965: 10, 11; 33/35), odnosno Zabojnikov tip 178, iz MS I faze, sa datovawem od 650. do 675. godine (Zábojník 1991: 235, Taf. 34/1). Na isti na~in odudaraju datovawa jezi~ka iz groba 103. U odnosu na novije,

| 93

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Rozete od bronzanog lima iz groba 28 sa ^ika verovatno su bile nalik na o~uvani primerak iz groba 17, uz jednu mogu}u razliku: u dokumentaciji se navodi da su na pole|ini bila dva trna za pri~vr{}ivawe za pojas. Iskucano okruglo dugme iz groba 17 je pre~nika 2,5 cm i ukra{eno po poqu kru`no raspore|enim pseudogranulama, a od te bordure se zidovi spu{taju pod blagim uglom (T. IV/17-13). Zakovica nedostaje, no verovatno je bio primewen uobi~ajeni pristup izrade dugmeta sa kapom, zakovicom i olovnim puwewem. Olovna ispuna je imala dvojaku funkciju: s jedne strane je vezivala lengerastu spojnicu za kapu dugmeta, ostavqaju}i slobodnom petqicu spojnice preko koje je vr{eno u{ivawe, a s druge strane je dugmetu davala masu. Rozeta u grobu 17 najverovatnije ne predstavqa pojasni ukras, budu}i da je na|ena u predelu vrata. Nalaz bronzanog dugmeta-rozete pomiwe se i u dokumentaciji groba 115. Predmet je bio prona|en na levoj strani grudnog ko{a osobe mu{kog pola, ali, budu}i da nije sa~uvan, ne}e biti ukqu~en u statisti~ku obradu. Ostala dugmad sa ^ika poti~u, dakle, iz grobova 1, 3 (?), 28, 44 i 103. Nepoznato je ta~no mesto nalaza u okviru celine groba 1. Re~ je o tri dugmeta od bronzanog lima, polusferi~nih kapica, sa spojnicama od `ice, uslovno re~eno lengerastog oblika (T. I/1-12, 13). Mogu}e je da su predstavqala elemente okova rane pojasne garniture. Najinteresantniji nalaz dugmadi sa nekropole je, opet, iz groba 28, jedinog kowani~kog, gde je ispod nogu prona|eno 48 komada konstruktivnog tipa, kome pripadaju i primerci iz groba 1, od tankog srebrnog lima, samo ve}eg pre~nika – 2,4 cm (T. VII/28-14). Ti nalazi, ili bar ve}ina wih, mogli su ukra{avati kowsku ormu. I u grobu 44 je zabele`en nalaz tri polusferi~na dugmeta od tankog bronzanog lima. Bronzano dugme kru`ne glave, veoma o{te}eno, prona|eno je u grobu 103, sme{teno po sredini grudnog ko{a. Dugmad ovog tipa, sa polusferi~nom glavom, lengerastim spojnicama i olovnim puwewem, pojavquje se i u mu{kim grobovima 31 i 85 na Aradcu, gde se datuje u kraj VI i po~etak VII veka (Na| 1959: 58, T. VIII/10; 62, T. XXIII/16b), u dva groba mokrinske nekropole, gde predstavqaju ukras kowske orme (Ranisavqev 2007: 45, sl. 36), isto kao i u grobu kowanika iz Pan~eva (Ko{uh 1995: 59, T. I/7, 9-12), odnosno sa lokaliteta Segvar-Sapoldal (Bóna 1979: 10, Abb. 4/1, 2; Abb. 5/1). Nalaz iz Segvara je datovan novcem cara Mavrikija. Polusferi~na dugmad iz Hajdudoroga (Hajdúdorog) pojavquje se, opet, sa novcem cara Iraklija (Garam 1992: 171).

avarskoj sahrani; iz istog groba su i drugi elementi koji odgovaraju nalazima sa ^ika, kao {to su mawe livene kop~e, identi~ne onima iz groba 84 sa na{e nekropole (Bóna 1979: 8, Abb. 2/6, 7, 13). Sli~ne aplikacije su iz kowani~kog groba 55 sa nekropole Boj u ma|arskom delu Barawe (Papp 1962: 178, T. XIV/7–13). Srodan nalaz poti~e i iz groba 198 nekropole Histrije (Histria), gde je opisan kao polovina perle od lima. Iz tog groba je i cilindri~na tro~lana perla, o kakvima }e kasnije biti re~i (Fiedler 1992: 438, Taf. 27/2). U grobu 78, u predelu glave levog femura prona|ene su mawe neukra{ene pojasne aplikacije od srebrnog lima, slabo o~uvane (T. XIII/78-15, 16). Me|u elementima pojasne garniture iz groba 103 prepoznajemo i okov od bronzanog lima, ornamentisan vencem polusferi~nih ispup~ewa i iskucanih ta~aka. Mo`e se pretpostaviti da je ovaj fragmentovani nalaz izvorno bio pravougaonog oblika (T. XVII/103-9). Tehnolo{ki i tipolo{ki, ovaj predmet odgovara reprezentima Zabojnikovog tipa 179, iz MS II faze, od 675. do 700. godine, premda nije re~ o direktnoj analogiji (Zábojník 1991: 235, Taf. 34/3-10). U pojasne aplikacije se verovatno mogu ubrojati i neo~uvana dugmad-rozete sa zakovicama iz groba 28, jedinog kowani~kog, budu}i da su prona|ena u predelu pojasa sahrawenog. Sli~na dugmad u kowani~kim grobovima starije faze avarske prevlasti pojavquje se, me|utim, i kao ukras kowske orme. U kowani~kom grobu nekropole ^oka – Kremewak, iste rozete krase i opremu kowanika i, wih 77, ormu kowa (Vinski 1958: 10; Kovrig, Korek 1960: 262, pl. XCV/3-5, XCVI/1-48, XCVII/1-29). Odgovaraju}i su nalazi iz kowani~kog groba 5 sa ostrva Siget (Sziget) (Sós 1961: 36, Fig. 4/2-6). Analogne rozete sa nekropole Sarva{-Greksa-Tegla|ar tako|e poti~u iz kowani~kog groba 245. Sli~ni nalazi iz groba 12 sa tog lokaliteta predstavqaju, me|utim, deo pojasne garniture pokojnika (Juhász 2004: 43, Taf. XXXI/2; 11, Taf. I/12-2). Isto je i na nekropoli [turovo: u grobu 49, rozete su prona|ene u zoni pojasa sahrawenog mu{karca, dok je grob 126 kowani~ki (To~ík 1968a: 22, Taf. XXI/68; 38, Taf. XXX/7-16). Pozla}ene rozete poti~u i sa nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 45, sl. 37). Odgovaraju}e pozla}ene rozete se pojavquju, daqe, kao ukras kowa i u grobu iz Ivan~e (Iváncsa), koji je, uz pomenuti grob iz ^oke, predstavqen kao jedna od karakteristi~nih kowani~kih sahrana TotipustaIgar (Tótipuszta-Igar) grupe, tj. prelaznog avarskog perioda, koji je trajao tokom posledwe dve ili tri decenije VII veka (Bóna 1970: 262, Fig. 2; 10).

| 94

IVAN BUGARSKI

Broj grobova: 121 (100%) u grobova %

jezi~ci gvozdene 9 7,44% 50 %: 121

kop~e bronzane 5 41,32% %: 121 4,13%

pseudokop~e

dugmad

2 1,65%

6 4,96%

Σ 42,97%

U grobovima ^ika, od elemenata pojasnih garnitura su ubedqivo najzastupqenije gvozdene kop~e.

Tabela 2: Zastupqenost elemenata pojasnih garnitura u avarskim grobovima na ^iku Table 2: Percentage of belt elements in Avar graves at ^ik

Kako se to i na ^iku pokazuje, rozete i polusferi~na dugmad krase kako ranoavarske pojasne garniture i gorwe komade ode}e (nalazi sa grudnog ko{a ili iz predela vrata), tako i kowsku ormu. Ukra{avawe kowa prakti~no istim ukrasima kao i kowanika, na {ta je u odeqku o jezi~cima ve} skrenuta pa`wa, uz elementarnu ~iwenicu da se istaknuti ratnici sahrawuju sa kowima, svedo~i o velikom zna~aju tih `ivotiwa u izvorno nomadskom dru{tvu. Budu}i da su pojasne aplikacije raznolike a veoma lo{e o~uvane, nije bilo svrhovito izvoditi statistiku. Dugmad su pak konstatovana u {est (4,96%) avarskih grobova. Na nekropoli u ^iku nisu ustanovqeni naro~ito luksuzni elementi pojasnih garnitura. Komadi od zlata izostaju; izuzev pseudokop~e iz groba 28 od srebrnog lima i mawih remenih jezi~aka iz istog kowani~kog groba koji su, prema dokumentaciji, izra|eni od lima od bronze sa primesom srebra, svi ostali nalazi su od bronzanog lima. Brojne gvozdene kop~e su kovane, dok su bronzane livene. Kako je re~ o ranoavarskoj nekropoli, izostaju drugi liveni elementi garnitura, koji po pravilu u zemqi ostaju boqe sa~uvani. Iz tog razloga je ve} navedeno da je statistika pre ilustrativna nego u potpunosti verodostojna. NAKIT Nakit se obi~no, mada ne i iskqu~ivo, vezuje za grobne inventare osoba `enskog pola. Od vi{e kategorija nakita, najpre }e biti predstavqene nau{nice. Nau{nice Nau{nice su broj~ano izrazito zastupqeni komadi nakita na nekropoli kod ^ika. Sre}emo ih u inventarima grobova I, 2, 5, 7, 9, 14, 17, 24, 30, 42, 43, 45, 46, 58, 59, 66, 72, 73, 74, 77, 81, 83, 92,

94, 100, 103, 105, 108, 112, 116, 117 i 129. Prema terenskoj dokumentaciji, jedino je u grobu 30 sahrawena osoba mu{kog pola. Takvo je, me|utim, i polno odre|ewe osobe sahrawene u grobu 74 prema kori{}enoj antropolo{koj bazi podataka kao i publikaciji (Éry 1990: T. 1). Nau{nice su konstatovane ukupno u 32 groba, ili u 26,45% grobova na nekropoli. Najjednostavnije bronzane kari~ice su nala`ene u grobovima 9, 24, 27, 45, 46, 66, 77, 81, 105 i 116. Uparene poti~u iz grobova 2 i 59 (T. I/2-9, 11; T. X/59-2). Iz groba I je tako|e takva kari~ica, ali srebrna (T. I/I-5). Jednostavne kari~ice otvorenih krajeva nije jednostavno usko hronolo{ki opredeliti. Prisutne u ranoj fazi avarske prevlasti, one se javqaju i kasnije, u grobnim inventarima sa po~etka IX veka. Predstavqaju elementarne i veoma ~este nalaze na avarodopskim grobqima. Tako su zabele`ene u vi{e grobova sa, primera radi, nekropola Aradac – Me~ka (Na| 1959) ili Polet u Vrbasu (Nagy 1971). Mo`e biti pomenut i nalaz iz Bogojeva (Gombos) (Vinski 1958: 14, T. X/14), kao i onaj iz groba 13 sa nekropole Oxaci IV (Hódság) (Karmanski 1976: 7, T. XIV/9).20 Analogni primerci su i me|u predstavnicima tipa II sa Tisafireda (Garam 1995: 284, Abb. 149, 17–18). Iz groba 50 poti~e primerak od tordirane bronzane `ice (T. VIII/50-4). Analogna nau{nica poti~e iz groba 229 nekropole Jaszapati (Jászapáti) (Madaras 1994: T. XXXIV/229/1). Iz groba 30 je fragmentovani nalaz nau{nice priveska piramidalnog oblika, ra|en od bronzanog lima u tehnici otiskivawa matricom (T. V/30-4). Sferi~ni zavr{etak nije sa~uvan. Sli~ni nalazi, ali zlatni, poti~u iz Rama i Majdana (Magyar-

20 Predmet je po svoj prilici pogre{no funkcionalno opredeqen kao prsten.

| 95

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

majdán), kao i iz Velike Kladu{e. Nalaz iz Rama je {ire datovan u doba tzv. Prvog kaganata, u VI i VII vek, dok je primerak iz Majdana datovan u prvu polovinu VII veka. Ovakve nau{nice iz Banatskog Aran|elova (Oroszlámos) su nestale (Vinski 1956: 64, 71; Vinski 1958: 12, T. IV/14; XI/13, 14). Iz ranoavarskog konteksta je i par zlatnih piramidalnih nau{nica sa mokrinske nekropole (Ranisavqev 2007: 48–49, sl. 62–64). U starijoj literaturi se, bez finije podele, ovakvi primerci opredequju u varijantu tipa Szent-Endre, kao veoma srodni nau{nicama sa sferi~nim privescima. U svakom slu~aju, ovakav nakit, kvalitetno izra|en pod uticajem varvarizovane vizantijske mode, karakteristi~an je za bogate sahrane starijeg horizonta (Vinski 1958: 24).21 Taj nakit se uglavnom datuje u prvu polovinu VII veka, uz napomenu da se prema E. Garam pojavquje ve} krajem prethodnog stole}a. Uz to, isti autor smatra da je poreklo piramidalnih nau{nica vizantijsko (Garam 2001: 28–29), pri ~emu se poziva na davna{we zakqu~ke Z. Vinskog, koji je ubedqivo prikazao genezu ovakvih nau{nica od jonskih pretklasi~nih primeraka, preko etrurskih, pa potom i nalaza iz crnomorske oblasti iz doba antike. Tokom VI veka, takve nau{nice se proizvode ili u romejskim radionicama, ili od strane putuju}ih romejskih zlatara (Vinski 1956: 65–67), ali i avarskih, o ~emu svedo~i nalaz matrice za izradu piramidalnih nau{nica iz ~uvenog groba iz Kunsentmartona (Kunszentmárton) (Csallány 1933: 25, T. I/15). Izvesno je da u ovom slu~aju nije re~ o grobu vizantijskog majstora, ve} avarskog: za rimskog gra|anina, kowani~ka sahrana bila bi nezamisliva (Daim 2003: 480). Preciznijom analogijom, primerak sa ^ika se mo`e svrstati u nau{nice tipa Deszk (Bálint 1993: Abb. 2c), dok kao varijanta tipa Szent-Endre ostaju krupniji primerci, sa piramidama od ve}ih granula. Jedan od wih se na eponimnom lokalitetu datuje novcem Justina II (565–578), kao i srodna nau{nica, ali varijante sa sferi~nim priveskom i granulama (Garam 1992: 170). U tipolo{kom smislu, izuzimawem piramide dolazi se do oblika koji se sastoji od kari~ice, granula i kuglastog priveska (Ormándy 1995: 169). Sa nekropole ^ik, bronzane nau{nice sa tri ve}e granule i sferi~nim priveskom su iz grobova 43 i 58 (T. XI/58-2, sl. 87); ista, ali pozla}ena je iz groba 14 (T. III/14-5). Srebrna kari~ica sa kolencima i sferi~nim priveskom sa tri granule je iz groba 108 (T. XVI/108-1), dok je par srebrnih kari~ica sa sferi~nim privescima, koji nedo-

Sl. 87. Nau{nice, grob 58 Fig. 87. Earrings, grave 58
0 1 cm

staju, i sa po ~etiri granule prona|en u grobu 17 (T. IV/17-9). Analogne su nau{nice tipa 1 sa Alatijana, koji se datuje u prvu polovinu VII veka (Böhme 1965: 3; 33/1). Primerci ovih varijanti se pojavquju u celinama sa novcem cara Foke (602–610), dakle na po~etku VII veka (Garam 1992: 170). I Ormandi ih datuje u prvu polovinu VII veka, napomiwu}i da takav oblik granuliranih nau{nica u Karpatsku kotlinu sti`e u tipolo{ki potpuno razvijenom obliku. Predmeti ukra{eni tehnikom granulacije se, ina~e, sre}u na {irem prostoru centralne i isto~ne Evrope, posebno izme|u Dunava i Tise, i otud ne predstavqaju pouzdan indikator etni~ke pripadnosti osoba koje su ih nosile (Ormándy 1995: 169, 170, Abb. 8, 9–11). Analogije sa na{ih lokaliteta su u paru zlatnih nau{nica iz Kr~edina (Kerecsend) (Vinski 1958: 15/A), dok se pozla}eni primerak iz groba 1 iz Vajske datuje u kraj VI veka (Brukner 1982: 29, T. II/2), mada je ve} nagla{eno da bi ovu nekropolu trebalo datovati u rani VII vek. Zabele`eni su i primerci od srebra iz Aradca, Prigrevice (Bácsszentiván), Feketi}a, ~ak iz sela Rsavci kod Pirota, dok su bronzani primerci iz ^oke, Bogojeva IV, Mokrina i ^onopqe (Csonoplya) (Mrkobrad 1980: 94–95, T. LXXII/ 3, 4, 7).22

21 Na istom mestu se navodi da piramidalno zavr{ene nau{nice predstavqaju nalaz koji se vezuje iskqu~ivo za sahrane osoba `enskog pola, za razliku od sferi~nih, koje se pojavquju i u inventarima grobova mu{karaca. Kasniji nalazi demantovali su ovaj stav: tako je grob 30 na ^iku jedini grob mu{karca u kome je konstatovana nau{nica, dok je na lokalitetu Segvar-Sapoldal analogna nau{nica prona|ena u okviru bogatog kowani~kog groba (Bóna 1979: 5, Abb. 2/3). 22 Interesantna je i arheolo{ka potvrda sekundarne upotrebe ovih predmeta. Re~ je o nau{nici sferi~nog priveska sa granulama iz groba 72 sa nekropole na Velikom Gradcu

| 96

IVAN BUGARSKI
{we nekropole Feroglobus (Nagy 1998: 111, Taf. 89/36-3; 125, Taf. 95/B2-1, 2). Privezak zelene boje je konstatovan o kari~ici iz groba 42 sa ^ika, ali i na onima iz grobova 72 i 129, gde je primeweno i pomenuto cilindri~no oja~awe na vezi priveska i kari~ice (T. XII/72-3; T. XIX/129-2). Nau{nice sferi~nog priveska od staklene paste se povezuju sa tipom 4 sa Alatijana, koji se datuje u prvu polovinu VII veka (Böhme 1965: 3; 33/4). Sve opisane nau{nice sa sferi~nim privescima, bilo od metalnog lima ili od staklene paste, i datovawem u prvu polovinu VII veka predstavqaju prema starijoj literaturi varijante, odnosno derivate tipa Szent-Endre (Böhme 1965: 2–3). Prstewe Na nekropoli u ^iku, prstewe je konstatovano ukupno u {est (4,96%) avarodopskih grobova. Re~ je o grobovima 5, 58, 76, 92, 93 i 102, u kojima su sahrawene osobe `enskog pola. Sve prstewe je izra|eno od bronzanog lima, a alke su trakastog preseka. Primerci iz posledwa dva groba nisu sa~uvani. U dokumentaciji je navedeno da su alke primeraka iz grobova 5 (T. II/5-6) i 92 (T. XV/92-1) nosile plo~aste ukrasne glave elipsoidnog oblika, no one nisu sa~uvane. Jedino nalaz iz groba 76, fragmentovane alke, nosi dekorativnu glavu oblika zaobqene kupe, tako|e od bronzanog lima (T. XII/76-1). Analogija za ovaj prsten je u nalazu iz groba XXIII nekropole Be~-Lising (Wien-Liesing). Taj grob je, kao i nekropola u celosti, mla|i od sahrana sa ^ika: izuzev prstena, konstatovane su i perle u obliku semenki lubenice te lonac ra|en na vitlu (Mossler 1975: 88, T. 9/11). Prstewe, ina~e, ne ulazi u krug ~estih i karakteristi~nih nalaza sa avarskih nekropola.

Sl. 88. Nau{nica, grob 73 Fig. 88. Earring, grave 73
0 1 cm

Par jednostavnih kari~ica poti~e iz groba 112. Na tim primercima se krajevi dodiruju, a na jednoj kari~ici je prime}en i navoj veoma tanke bronzane `ice. Sferi~ni privezak ovde nije sa~uvan (T. XVII/112-3, 4). Sli~an primerak, gde krajevi kari~ice prelaze jedan preko drugog, poti~e iz kowani~kog groba sa nalazi{ta Lov}enac-Seki} (Szekics) (Vinski 1958: 13, T. VII/23). Ukra{ena navojem tanke bronzane `ice je i jedna od kari~ica iz groba 129 sa nekropole Ki{kere (Garam 1979: Taf. 20/25). Bronzane kari~ice sa sferi~nim priveskom od dve spojene kalote prona|ene su u grobovima 5 (par, T. II/5-3), 7, 58 (T. XI/58-1, sl. 87), 92 (par), 103 (T. XVII/103-16), 116 (T. XVIII/116-1) i 117. Ovi nalazi odgovaraju predstavnicima tipa 5 sa Alatijana ra|enim u srebru, koji se datuju u prvu polovinu VII veka (Böhme 1965: 3; 33/5). Na Tisafiredu se takvi primerci javqaju najkasnije do 680. godine (Garam 1995: 263, Abb. 148/1). Jednako ih datuje i J. Ormandi, sa po~etkom od sredine VII veka. One se razvijaju, tipolo{ki, iz raznih tipova nau{nica piramidalnog i kuglastog priveska, redukovawem dekorativnih elemenata (Ormándy 1995: 169, Abb. 7, 8). Svih pet grobova sa ^ika bi}e ipak datovani u prvu polovinu VII veka: grob 58 i zbog druge nau{nice, koja i po Ormandiju spada u prvu polovinu veka; grobovi 5 i 92 i zbog lonaca, grob 116 zbog perli, o ~emu }e vi{e re~i biti kasnije. Ponekad se kugle od plemenitog metala zamewuju staklenim (Böhme 1965: 3). Na ^iku su zastupqene i takve nau{nice, sa sferi~nim priveskom od staklene paste, uglavnom tamnoplave boje, {to je slu~aj sa nalazima iz grobova 73 (T. XII/73-4, sl. 88), 74, 83, 94 i 100 (T. XVI/100-1). Par ovakvih nau{nica iz groba 74 je dodatno ukra{en cilindrom postavqenim oko `i~ane veze priveska i kari~ice (T. XIV/74-4, 5). Takvo re{ewe je primeweno na nau{nici iz groba 36 sa lokaliteta Nepstadion u Budimpe{ti (Budapest), a analogiju predstavqa i par nau{nica iz groba 2 sa tamo-

Narukvice Ni narukvice ne predstavqaju osobito ~est nalaz na avarskim grobqima. Uz sporan predmet iz groba 37, nalaz iz `enskog groba 93 zasigurno spada u tu grupu nakita (T. XVI/93-3). U tom grobu je u predelu desne {ake prona|ena bronzana narukvica ovalnog preseka, spqo{tenih krajeva ukra{enih te{ko uo~qivim, isko{enim, punktiranim

kod Doweg Milanovca, koja se ugrubo datuje od XI do XIII veka (Mini} 1969: 243, 247, sl. 19), a prema novoj analizi, u drugu polovinu XI veka i prvu polovinu XII veka. Sam nalaz nau{nice iz groba 72, za wegova razmatrawa ina~e sporedan, D. Radi~evi} datuje ne{to {ire, u VII vek (Radi~evi} 2007: 89, 96).

| 97

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

nizovima ta~aka. Kako je u pitawu jedini pouzdano opredeqen nalaz, samo on }e biti uvr{ten u statistiku: nalaz iz jednog groba odgovara procentu od 0,83% avarskih sahrana na ^iku. Iz poreme}enog groba 37 osobe mu{kog pola poti~e, iz predela desnog karli~nog krila, bronzana narukvica (?) kvadratnog i trakastog preseka i ne{to pro{irenih krajeva (T. IX/37-12). Na nekropoli ^epel-Haro{, na ostrvu Siget u Budimpe{ti, prona|ena je narukvica koja nalazu iz groba 93 odgovara po obliku ali ne i po ukrasu (Sós 1961: 42, Fig. 13). I narukvica iz Jutasa, prona|ena uz novac cara Foke (602–610), pribli`no odgovara nalazu iz groba 93 sa ^ika. Datovawe novcem, me|utim, ne zatvara vreme kori{}ewa takvih narukvica, jer se ono prote`e na ~itav rani period prisustva Avara (Garam 1992: 152, T. 31/4). Perle Niske perli predstavqaju uobi~ajen nalaz na nekropolama svih perioda avarskog prisustva. Naj~e{}e se nalaze u grobovima osoba `enskog pola. Bele`e se i pojedina~ni nalazi. U grubqoj podeli, sa prvim avarskim talasom se povezuju tzv. okcaste perle, dok su za drugi talas karakteristi~ne one u obliku semenki lubenice (Mrkobrad 1980: 95–96). ^ini se da je proizvodwa perli od staklene paste predstavqala jednu od aktivnosti avarskih `ena. U pojedinim `enskim grobovima su pronala`eni elementi staklenog mozaika i fragmentovano staklo uop{te: staklo je tucano u prah i topqeno, pa je oblikovano u perle za |erdane (Kova~evi} 1977: 191). Na na{oj nekropoli, perle su konstatovane u grobovima III, 2, 5, 14, 17, 24, 33, 43, 45, 50, 51, 58, 66, 83, 85, 91, 92, 93, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 108, 110, 113, 116, 117, 119 i 122. Od 121 sahrane, one su prona|ene u 31 grobu, ili u 25,62%. Svi ovi grobovi se pripisuju osobama `enskog pola, izuzev grobova 51 i 103 u kojima su sahraweni mu{karci. Mo`e se re}i da je re~ o bogatijim sahranama, budu}i da su u oba slu~aja o~uvani elementi pojasnih garnitura. U grobu 103, oko vrata pokojnika je bila niska od {est perli. U grobu 51, me|utim, samo jedna perla je na lan~i}u od gvozdenih alkica: obi~aj da se mu{karac sahrawuje sa jednom ili dve perle oko vrata je centralnoazijskog porekla i osoben je za najstariju generaciju avarskih doseqenika u karpatsko zale|e (Garam 1992: 151). Karakteristi~ne okcaste perle su iz grobova III, 5, 14, 17, 33, 43, 51, 58, 66 (T. X/66-1, sl. 89),

Sl. 89. Perle, grob 66 Fig. 89. Beads, grave 66
0 1 cm

85, 91, 92, 93, 103, 105, 106, 108, 113, 116, 117 i 122. Ukupno 21 grob sa nalazima okcastih perli predstavqa 17,35% ranosredwovekovnih sahrana. Okcaste perle su raznobojne, sferi~nog, blago bikoni~nog ili ne{to spqo{tenijeg oblika, sa apliciranim plasti~nim okcima koja su raspore|ena u jednoj traci, po sredini obima perle. Katkad su okca oivi~ena belo bojenim prstenovima. Obim i visina ovih perli nisu u potpunosti standardizovani, kao {to uostalom nije ni wihov oblik, ali su naj~e{}e oko 1 cm. Okcaste perle predstavqaju op{teprisutne nalaze na ranoavarskim lokalitetima. Prisutne su od dolaska Avara pa sve do sredine VII veka. Odgovaraju tipu 18 sa Alatijana (Böhme 1965: 6; 33/18). Na na{im lokalitetima sre}u se, izme|u ostalog, u Bogojevu (Vinski 1958: 14, T. X/15), u grobovima 1 i 5 u Vajskoj (Brukner 1982: 29, 33, T. II, IV), u vi{e grobova u Aradcu (Na| 1959), Mokrinu (Ranisavqev 2007), ^oki i Be~eju (Mrkobrad 1980: 95, T. LXXIV/2; 97, T. LXXVI/8). U tim slu~ajevima, autori ih uglavnom datuju u kraj VI i po~etak VII veka, izuzev Z. Vinskog koji nalaz iz Bogojeva povezuje sa prelaznim periodom avarske prevlasti, odnosno sa krajem VII veka. U tom smislu mo`e se ponoviti da se grob 103 sa ^ika prema karakteristi~nim nalazima datuje u period izme|u 650. i 675. godine. Jedna od izuzetno brojnih inostranih analogija je niska iz groba 11 iz romejske enklave Kestheq-Fenekpusta, datovana u drugu polovinu VI veka (Barkóczi 1968: 282, T. LHI/4). Niska takvih perli poti~e npr. i iz groba 1 sa lokaliteta Kiraqok ul. – Munka~i Mihaq ul. u Budimpe{ti, no u tom grobu se izdvaja nalaz nau{nice koja je napravqena tako {to je na kari~icu navu~ena upravo okcasta perla (Nagy 1998: 35, Taf. 136-5). Cilindri~ne dvo~lane i tro~lane perle od staklene paste su prona|ene u grobovima 2 (T. II/2-7, 8), 17, 24, 83 (T. XII/83-2) i 103. Tih pet grobova ~ine 4,13% ukupnog broja sahrana. Perle ovog tipa predstavqaju ranoavarski proizvod: kao

| 98

IVAN BUGARSKI
metala, ve} od olova, {to iskqu~uje mogu}nost da je krst no{en kao statusni simbol, odnosno kao bilo kakva druga skupocenost, recimo nau{nice. U tom smislu je pak ilustrativan grob 27 sa lokaliteta Pionirska ulica u Be~eju, gde se lep{e oblikovan srebrni krst javqa u kombinaciji sa zlatnim granuliranim nau{nicama (Miki}-Antoni} 1988: 193, sl. 6). U literaturi se navodi i tre}e potencijalno razre{ewe – da hri{}ansko obele`je u paganskom kontekstu mo`e predstavqati i magijski simbol (Schülke 1999: 91). L. Trbuhovi} smatra da nalazi krstova koji nisu od plemenitih metala u grobovima ranoavarskih nekropola svedo~e o hri{}anskoj pripadnosti sahrawenih (Trbuhovi} 1980: 126). S druge strane, vaqa ista}i i to da orijentacija groba 17 (ugrubo, sever–jug) sa ^ika sama po sebi ne govori u prilog pripadnosti hri{}anstvu sahrawene, ali bi se moglo pretpostaviti i da nije bilo drugih hri{}ana koji bi je sahranili u ispravnoj orijentaciji. S tim u vezi, kako je kulturno odre|ewe nekropole na ^iku ranoavarsko, zakqu~ak kontekstualne arheologije – da grob prevashodno odra`ava ideje zajednice, a ne stav samog pokojnika (Schülke 1999: 95) – u ovom konkretnom slu~aju se svakako ne potvr|uje u meri u kojoj bi se mogao primeniti na ostale sahrane na nekropoli. Manifestacije hri{}anske vere na avarskim grobqima bile su prisutne znatno pre nego {to je poznoavarsko vo|stvo prihvatilo tu religiju. One se mogu povezati sa kasnoanti~kim stanovni{tvom nekada{we Panonije, a teoretski i sa avarskim doseqenicima. Ipak se za nosioce hri{}anstva u Panoniji ranoavarskog doba mogu smatrati prevashodno Romeji, kao i Germani (Vida 1998: 530, 533). Nalazi krstolikog nakita iz tog doba u unutra{wosti Balkanskog poluostrva, pak, predstavqaju proizvod lokalnih romejskih radionica (Vinski 1968: 149). Rani nalazi hri{}anskih obele`ja sa avarskih nekropola, oli~eni naj~e{}e upravo u olovnim krsti}ima, poti~u, kao i primerak sa ^ika, iz grobova osoba `enskog pola. Jedan od wih, sa nekropole Jutas, datovan je novcem cara Foke (602–610), a sli~ni su i nalazi iz Alatijana i Varpalote, iz groba sme{tenog u grupi avarskih sahrana. Preko nalaza sa nekropole Jutas, grupa krstova se datuje u po~etak VII veka. Navodi se i da je `ena avarskog vo|e iz trojnog groba u Ozori,

i okcaste, u celinama datovanim novcem javqaju se sa kovawima Justina II, Tiberija II i Foke, dakle u drugoj polovini VI i na po~etku VII veka (Garam 1992: 151, 170). Na avarskoj nekropoli Halimba (Halimba), u Ma|arskoj, sre}u se u grobovima 394 i 395 (Török 1998: 54, Taf. 41/394-2, 395-1). Takvi primerci su i iz groba 523 sa nekropole Kelked-Feketekapu A (Kölked-Feketekapu A), gde se pojavquju u kombinaciji sa okcastim perlama i s jednom ve}om, centralno postavqenom perlom (Kiss 1996: 138, Taf. A523-8, 12, 15). Cilindri~ni vi{e~lani primerci sre}u se i na nekropoli Aradac i u Vrbasu. Mrkobrad (1980: T. LXXVI/1, 5) ih predstavqa u kontekstu nalaza iz perioda tzv. Prvog kaganata. U grobu 103 (T. XVII/103-15) nalaze se na istoj nisci sa okcastima, a tako|e i u grobu 17 (T. IV/17-3). U grobu 24, u predelu ispod lobawe, u nisci od pet takvih perli su i tri metalne kari~ice – jedna od bronzane i dve od gvozdene `ice (T. IV/24-11, 7, 8, 9).23 Jednostavne sferi~ne perle su uglavnom istog datovawa kao i prethodno opisane. Na ^iku se sre}u u inventarima grobova III (T. I/III-5), 33 (T. V/33-6), 50 (T. VIII/50-3), 110 (T. XVII/110-2), 119 (T. XVIII/119-2). Isto va`i i za cilindri~ne perle iz grobova 101 (T. XIV/101-2) i 102 (T. XIV/102-3), te za sitnije primerke uglavnom spqo{tenog oblika iz grobova 17 i 119 (T. XVIII/119-2). U grobu 45 prona|ena je perla ~etvrtastog oblika od zelene staklene paste (T. IX/45-7). Privezak – krst Sa ^ika, iz groba 17 (T. IV/17-5) poti~e jedan privezak u obliku krsta. Jedina sahrana sa nalazom krsta predstavqa 0,83% ukupnog broja. Krst je izra|en od olova. Jednakih je krakova, horizontalno probu{en za ve{awe. No{en je o ogrlici – nisci goreopisanih ranoavarskih perli, dvo~lanih i tro~lanih cilindri~nih i okcastih. Grobni inventar ove `enske sahrane je zanimqiv. Uz neke uobi~ajene avarske nalaze, kao {to su lonac izra|en slobodnom rukom i ko{tana oplata, u grobu se pojavquju i privezak – zvon~i} te ranije pomenuti par srebrnih sferi~nih nau{nica. Mo`e se postaviti pitawe kakva je priroda manifestacije hri{}anstva u ovom grobu, i ne samo u wemu. Ne mo`e se do kraja pouzdano posvedo~iti da li je krst u ovom grobu oznaka pripadnosti hri{}anskoj veri, ili, mo`da, prosto predstavqa poznoanti~ko-ranovizantijski kulturni ili modni uticaj. Druga mogu}nost je ipak mawe verovatna: ovde nije u pitawu komad nakita od plemenitog

23 Grob 24 je u dokumentaciji uz rezervu progla{en za `enski, mo`e se pretpostaviti, upravo zbog niske. Nalazi kresiva i brusa su ipak karakteristi~ni za grobove mu{karaca.

| 99

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

datovanog solidom Konstantina IV (668–685), hri{}anka, najverovatnije zarobqenica iz redova autohtone populacije kojoj je bilo dozvoqeno da svoju veru ne samo zadr`i ve} i prenese na k}erku. Jednako se tuma~i da je i osoba `enskog pola sa nekropole Seged-Feherto V (Szeged-Fehértó B), sahrawena sa krstom, zarobqenica. Ovaj grob je datovan novcem istog vladara. Gorepomenuti nalazi predstavqaju arheolo{ku potvrdu istorijskih podataka o odnosu Avara prema hri{}anstvu, koji je bio liberalan otprilike do po~etka vladavine Konstantina IV (Kova~evi} 1977: 206–207, Trbuhovi} 1980: 126). Ovakav odnos prema veri u kasnom periodu seobe naroda ne ~udi, budu}i da u to doba i na tom tlu svojevrsna ~istota vere naspram svakodnevnih `ivotnih isku{ewa zapravo i nije bila od ve}eg zna~aja (Daim 2003: 520–521). S druge strane, F. Kurta u ne{to ranijim nalazima hri{}anskih simbola severno od Dunava ne vidi manifestaciju religiozne prakse, ve} upravo odraz rastu}e popularnosti predmeta romejske materijalne kulture me|u varvarima u drugoj polovini VI veka (Kurta 2001: 67–68, 70). Aplikacije od bronzanog lima Na ovom mestu bi}e pomenuti fragmentovani komadi od bronzanog lima koji su o~uvani vrlo slabo, tako da nisu opredeqeni u neku posebnu grupu materijala. Kako poti~u iz o~uvane grobne celine, sa desnog karli~nog krila sahrawene osobe, samo uslovno se mogu tuma~iti kao ostatak komada nakita. Zbog stepena o~uvanosti i prepoznatqivosti, ne}e biti ukqu~eni u statisti~ki obra~un nakita. Re~ je o fragmentima iz groba 74, sa ornamentom iskucanim u obliku romboidnih poqa ispuwenih punktirawem (T. XIV/74-6). Prema antropolo{koj bazi podataka, odnosno publikaciji (Éry 1990: T. 1), re~ je o grobu osobe mu{kog pola, uzrasta od 66 do 72 godine, pa bi ovi skromni ostaci mo`da mogli predstavqati i ostatak nekog komada pojasne garniture. Gajke za per~in Prona|ene su u ~etiri groba (3,30% ukupnog broja na nekropoli) osoba mu{kog pola, u predelu glava pokojnika. Re~ je o grobovima 10, 30, 44 i 51. U grobu 10 je prona|en par od u`ih savijenih traka bronzanog lima (T. III/10-12, 13); primerak sa pravougaonom dekorativnim glavom od lo{eg srebra je iz groba 30 (T. V/30-7). Sli~no je oblikovan i bronzani primerak iz groba 44, s tim {to je u ovom slu~aju glava izvedena u vidu tro~lanog niza krugova koji se delimi~no pre-

Sl. 90. Gajka za per~in, grob 44 Fig. 90. Hair clasp, grave 44
0 1 cm

klapaju (T. IX/44-6, sl. 90). Gajka iz groba 51 nije sa~uvana, a u dokumentaciji se navodi da je bila izra|ena od bronzane `ice, dimenzija 1,3 cm h 0,7 cm. Od o~uvanih gajki, najve}a je ona iz groba 44: 3,3 sm h 2,6 cm. Iz groba 103, tako|e osobe mu{kog pola, poti~e neo~uvan predmet koji se u dokumentaciji vodi kao gajka, iz pojasnog predela. Gajka bliska onim iz grobova 30 i 44 poti~e sa nekropole Pohibuj Macko iz Ki{kere{a (Kiskőrös-Pohibuj, Mackó-dűlő), iz mu{kog groba 53, gde je prona|ena sa novcem Konstantina IV, od 668. do 685. godine (Garam 1992: 170, T. 78/1, 2). Gajke za per~in se i na drugim mestima datuju pozno, od oko 670. godine do kraja VIII veka, pri ~emu se wihova pojava posmatra u kontekstu promena u materijalnoj kulturi koje donose nosioci tzv. drugog talasa. U tim slu~ajevima, u grobovima osoba mu{kog pola gajke su pronala`ene u parovima, a koristile su se radi pri~vr{}ivawa dveju pletenica u predelu le|a, {to je i ilustrovano (Andrási 1997: 118, 122, Abb. 21; Bóna 1970: 261). Ipak, Avari su per~ine nosili i ranije. Izgled ~lanova wihove prve delegacije u Carigradu je duboko impresionirao stanovni{tvo prestonice, {to je zabele`io Teofan, daju}i i opis wihove frizure. U arheolo{kom smislu, dakle, metalne gajke u mu{kim grobovima, iako nisu veoma ~est nalaz, predstavqaju potvrdu mu{ke frizure sa per~inom (Pohl 1998: 56). Fibule Fibule ne predstavqaju element no{we koji je svojstven Avarima. Zbog toga su nalazi na avarskim grobqima prilika za diskusiju kako o wihovoj hronolo{koj, tako i etni~koj atribuciji. Dve (?) fibule poti~u iz groba I, a jedna iz groba 103. Iz groba I je nalaz lu~ne bronzane livene fibule, sa posuvra}enom stopom (T. I/I-1), kao i fibula sa maskom na nozi, o kojoj }e biti vi{e re~i (T. I/I-2). Vaqa imati na umu da je grob I uni{ten pre po~etka istra`ivawa, tako da nije pouzdano pripisivawe svih nalaza jednom `enskom grobu.

| 100

IVAN BUGARSKI
sredweg toka Dwepra, gde Anti usvajaju wihovu proizvodwu (Comşa 1975: 189–193). Jo{ Z. Vinski, me|utim, ostavqa otvorenim pitawe etni~ke atribucije ovih fibula, odnosno materijalnih manifestacija »martinovske« kulture iz rane faze avarske dominacije. Nalaze lu~nih fibula sa lokaliteta Sarata Monteoru u Rumuniji, pa i primerke sa Cari~inog Grada ovaj autor je sklon da pove`e sa Slovenima,24 ali navodi i grupu sli~nih nalaza iz kubanske oblasti, izvan doma{aja slovenskih migracija, za koju se pretpostavqa poznohunsko ili protobugarsko odre|ewe (Vinski 1958: 21, T. XVII/7-9, T.XVIII). Sli~no tome, ni novija literatura ne spori slovensko kori{}ewe tih fibula, ali konstatuje i da se one javqaju u oblastima Balta i Krimskih Gota, kako u sa`etom osvrtu prenosi M. Milinkovi} (2006: 261, nap. 49). T. Vida i T. Feling smatraju da ove fibule, nastale po isto~nogermanskom obrascu, predstavqaju »varvarske« nalaze, ali da se ne mogu koristiti kao pouzdan etni~ki indikator Slovena (Vida, Völling 2000: 32). Ovaj stav je u potpunosti na tragu zakqu~ka Q. Vagalinskog, koji, istina, ostavqa mogu}nost takvog etni~kog opredeqivawa samo minijaturnih primeraka, uz ocenu da je pogre{no povezivawe ovih nalaza sa romanizovanim ili helenizovanim stanovni{tvom (Vagalinski 1994: 294). Osim kod Slovena, pojava ovih fibula se uo~ava i me|u pripadnicima kowani~kih populacija kao {to su Bugari ili Alani (Aébabin 1990: 26), a pored wih, i na prostoru karpatskog zale|a kod germanskih i turskih grupa koje su bile ukqu~ene u avarsku dr`avu (Vagalinski 1994: 294). E. Garam te fibule smatra nalazima germanskog porekla i povezuje ih sa Gepidima, uz {iru ocenu da fibule izra|ene u periodu avarskog prisustva nastaju kako pod poznoanti~kim, tako i pod germanskim uticajem. Nala`ene u bogatijim grobovima osoba `enskog pola, datuju se u drugu polovinu VI veka i u VII vek (Garam 2003: 123, Abb. 11).25 Teza o germanskom poreklu ovih fibula je ubedqivija ako se uzmu u obzir wihovi brojni sli~ni »prethodnici«, me|u kojima su najkompletnije obra|eni primerci merovin{kog doba iz zapad-

Me|u nalazima iz groba 103 je i fragmentovan, korodiran gvozdeni predmet, mo`da deo lu~ne fibule (T. XVII/103-1). Nalaz je veoma o{te}en, pa }e detaqniji opis izostati. Uslovna analogija je, ipak, u gvozdenoj vizantijskoj fibuli sa posuvra}enom stopom iz Budimpe{te (Garam 2003: 102, Abb. 5/7). Tzv. slovenska fibula iz groba I i, verovatno, nalaz iz groba 103 predstavqaju nalaze iz vremena avarske prevlasti. Tako se mo`e oceniti da se fibule javqaju u 1,65% avarodopskih grobova na nekropoli. Fibule sa avarskih nekropola, uop{te, dele se na one koje su nastale u ranijem periodu, ~ak i u gvozdeno doba, a kori{}ene su od sahrawenih osoba, i na one koje su izra|ene u avarsko doba. Dve fibule iz (hipoteti~nog) groba I predstavqaju nalaze obe grupe. Lu~na livena bronzana fibula sa posuvra}enom stopom (T. I/I-1) predstavqa nalaz proizveden u ranijem periodu (Garam 2003: 122, Abb. 4). Ovaj tip se razvio jo{ u I veku n. e. oko severne obale Crnog mora, iz fibula sredwelatenske sheme. Takve fibule se sporadi~no javqaju i na teritoriji Rumunije, gde ih prenose Sarmati (Bojovi} 1983: 71–72). Budu}i da se nalazi iz groba I samo teoretski pripisuju jednoj grobnoj celini, lu~na fibula bi mogla da predstavqa i deo inventara nekog uni{tenog sarmatskog groba. Druga fibula pripisana ovom grobu (T. I/I-2) predstavnik je Vernerove varijante ID. Ovakve fibule su poznate iz Ukrajine, Transilvanije i Oltenije. Srodne varijante Vernerovog tipa I (IC-IL) pronala`ene su i na Cari~inom Gradu, u Albaniji, Gr~koj, pa i Pergamu (Popovi} 1979: 633–634, Fig. 31). Najbli`e analogije za na{ primerak su iz Bidimpe{te (Garam 2003: Abb. 11/7), kao i sa nalazi{ta Pastirskoje u Ukrajini (Popovi} 1979: Fig. 23). Ovaj tip fibula, sa maskom na nozi, smatran je, prema razmatrawima Ribakova i Vernera (Werner 1950), za elemente no{we slovenske provenijencije. Po tom konceptu, podunavsko-balkanski lokaliteti na kojima je posvedo~eno prisustvo sli~nih nalaza predstavqaju arheolo{ku potvrdu seobe Slovena, kao i Anta, {to je ostavqeno kao mogu}nost u kontekstu |erdapskih nalaza (Jankovi} 1981: 194, T.XVI/12, 17), dok bi, kako je u jednom starijem radu pretpostavqeno, te fibule u ranoavarskim grobovima bile odraz egzogamije (Sós 1961: 51). Svojevrsnu dopunu ovakvim razmatrawima porekla tzv. slovenskih fibula dala je M. Kom{a, koja smatra da su one poreklom iz vizantijskih gradova na Krimu i da odatle sti`u do

24 Trebalo bi imati na umu da su na nekropoli Sarata Monteoru ovakve fibule konstatovane u 13 spaqenih slovenskih grobova, od preko 1.500 sahrana na nekropoli (Vagalinski 1994: 293, n. 24). 25 Ne{to ranije, E. Garam bila je bli`a teza o slovenskom poreklu tih fibula (Garam 1995: 386, T. 252/1).

| 101

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Broj avarskih grobova: 121 (100%) u grobova %

nau{nice

prstewe

narukvica

perle

gajke za per~in 4 3,30%

fibule

krst

32 26,45%

6 4,96%

1 0,83%

31 25,62%

2 1,65%

1 0,83%

Perle i nau{nice su zastupqene u najve}em i gotovo podjednakom broju avarodopskih grobova. Gajke za per~in su konstatovane samo u grobovima osoba mu{kog pola.

Tabela 3: Zastupqenost nakita u avarskim grobovima na ^iku Table 3: Percentage of jewelry in Avar graves at ^ik

nih frana~kih krajeva. Razne varijante tih isto~nogermanskih, ili fibula nastalih pod isto~nogermanskim uticajem, datuju se od posledwe ~etvrtine V veka pa do kraja narednog stole}a (Koch 1998: 221–251, Taf. 34–36). U tom smislu bi se, ukoliko se raspravqa o slovenskom, ali i romejskom ili, u naj{irem smislu, nomadskom poreklu tih nalaza, moglo postaviti pitawe: koji bi bili tipolo{ki prethodnici ovakvih fibula u tim kontekstima? Nezavisno od mogu}nosti etni~kog pripisivawa ovih fibula, ~ini se da je ispravno razmi{qawe F. Kurte da one predstavqaju oznaku dru{tvenog statusa, bilo da je re~ o srebrnim ili pozla}enim primercima, bilo o skromnijim nalazima na~iwenim od bronze (Curta 2006: 461–462).

PRIBOR Pored nalaza ostataka ode}e i nakita, u grobovima se sre}u i predmeti koji su predstavqali li~ni pribor sahrawenih. TORBICE Od nalaza pribora iz grobova na{e nekropole, najpre }e biti predstavqeni ostaci torbica. Okovi i oplate torbica od kosti Okovi torbica no{enih o pojasu, u koje je sme{tan raznolik pribor za svakodnevnu upotrebu, pravqeni su od kosti. Uglavnom predstavqaju prepoznatqive nalaze, izuzev fragmentovanih primeraka koje je mogu}e opredeliti prema poziciji u okviru zatvorene grobne celine. Okovi torbica se od sli~nih ko{tanih plo~ica razlikuju zahvaquju}i paru naspramno postavqenih perforacija za u~kur. Ovi okovi su postavqani pri vrhu ko`nih torbica, da bi kroz

wihove perforacije prolazila traka koja je potom vezivana – tako se torbica zatvarala. Uz svoju dekorativnost, funkcija ovih ko{tanih plo~ica je jasna: one su onemogu}avale da se trewem pri ~estom otvarawu i zatvarawu ko`na torbica o{teti, a uz to, formirale su oblik otvora torbice, kako bi se lak{e pristupalo wenom sadr`aju, o ~emu pi{e S. Uence (Uenze 1992: 194–195).26 Uz okove torbica sa ^ika, bi}e opisane i ko{tane plo~ice koje su verovatno predstavqale wihove oplate. Sli~ni ko{tani predmeti kori{}eni su i za opla}ivawe tobolaca, ili npr. kutija, kako su opredeqeni neki odgovaraju}i nalazi sa nekropole iz Varpalote (Bóna 2000: 148, 150, Taf. VII/6, 7). Na ^iku, okove i oplate torbica sre}emo u inventarima grobova 1 (?), 17 (?), 30, 37, 57 i 77. U grobovima 17 i 77 sahrawene su osobe `enskog pola. Tih {est grobova ~ine 4,96% ukupnog broja sahrana. Okov iz groba 30, prona|en ispod levog karli~nog krila, oblikovan je tako da uokviruje tri {iroke kru`ne rupe (T. V/30-8). Sli~an je ko{tani okov torbice iz groba 70 sa budimpe{tanskog lokaliteta ^epel-Haro{, BVM, u kome su i dve rane, okcaste perle (Nagy 1998: 168, Taf. 113/70-1, 2, 3), kao i okov iz groba 126 nekropole Seged-Feherto A (Madaras 1995: 28, Pl. 17-126-1).27

26 S. Uence daje i rekonstrukciju torbice sa ovakvim okovom (Uenze 1992: 195, Abb. 16). 27 Sli~nog oblika je bronzani liveni okov torbice iz groba 201/a sa Tisafireda (Garam 1995: 332, Abb. 197/18). Grob je poznijeg datovawa: mo`e se primetiti kako je starija forma dobila svoju modifikaciju u drugom materijalu. Drugu analogiju, opet pozniju, gde je okov tako|e izra|en od bronze, livewem, predstavqa slu~ajan nalaz iz okoline Ort{afta u Austriji (Winter 1997: 103, Taf. 5-3i/1). Ve}i broj ovakvih nalaza prikupqen je u: Tobias (2003).

| 102

IVAN BUGARSKI

Sl. 91. Okov torbice, grob 37 Fig. 91. Purse clasp, grave 37
0 1 cm

Ko{tani okov torbice iz groba 37 je prona|en u predelu desnog krila karlice. Izdu`enog je oblika, i dok se jedna perforacija jasno uo~ava, druga je nagove{tena o~uvanim ise~kom svoje kru`nice – predmet je na tom mestu fragmentovan (T. IX/37-3, sl. 91). Ukra{ena je urezanim stilizovanim motivom vre`e: u tipologiji motiva ko{tanih oplata, koju je izradio P. [traub, ovaj tip je ozna~en kao 1/a i pripisuje se ranoavarskom periodu, horizontu kori{}ewa pojasnih garnitura od lima (Straub 1997: 142, Abb. 1/1). Identi~an motiv je npr. na ko{tanoj oplati tobolca iz groba 1 iz Zamboka (Zsámbok) (Garam 1983: 144, Abb. 4/9), a vrlo sli~an je i na onoj iz groba 107 nekropole Kelked-Feketekapu A (Kiss 1997: 75, Abb. 1/I. 2. 1). U grobu 57 je prona|en fragmentovani ko{tani okov torbice, od kojeg je sa~uvan jedan kraj sa perforacijom. Ovaj okov je lu~nog popre~nog preseka i prema sredini, tj. drugom kraju, koji nedostaje, blago se su`ava. Po povr{ini je ukra{en kosim urezima (T. X/57-6). Na nekropoli Tisafired, ko{tani okov torbice pojavquje se u grobu 230, sa starijim materijalom (Garam 1995: 332, Abb. 197/17). Neukra{eni nalazi poti~u iz groba 292 sa nekropole Sarva{Greksa-Tegla|ar (Juhász 2004: 48, Taf. LXIV/5) i iz groba 469 sa Halimbe (Török 1998: 60, Taf. 48/469-3). Ovakvi okovi torbica predstavqaju relativno ~est nalaz na ranovizantijskim lokalitetima. Uz okove iz Sadoveca (Uenze 1992: 194–195), mogu biti pomenuti i nalazi iz Tropeum Trajani (Tropaeum Traiani) (Bogdan Cătăniciu, Barnea 1979: 191, Fig. 171/10. 1), sa Svetiwe (Popovi} 1987: sl. 20/3), Cari~inog Grada (Bavant 1990: 228, Pl. XL/234), Gradine na Jelici (Milinkovi} 2001: 102, Abb. 23/2), te okovi iz utvr|ewa Petrus kod Zabrege i sa Mom~ilovog grada na Juhoru (Brmboli} 2003: 282, 284, T. IV/2, 6). Nedavno su objavqena jo{ dva nalaza sa utvr|ewa Gorwi Streoc na Kosovu (Ivani{evi}, [pehar 2006: 141, Fig. 3/10, 11). Okovi torbica od kosti su pronala`eni i u utvr|ewima dunavskog limesa, u Saldumu, Ravni, Dijani i na Pontesu. S. Petkovi} ih je svrstala u tip I oplata

i aplikacija, navode}i i analogije sa rumunskih i bugarskih nalazi{ta (Petkovi} 1995: 38, nap. 213–215, T. XXII/1-9).28 Dve fragmentovane ko{tane plo~ice poti~u iz groba 1, poreme}enog radom mehanizacije, tako da je nepoznata prvobitna pozicija nalaza. Jedna plo~ica je trakastog preseka, pravougaono modelovana, ukra{ena naspramno, po du`im stranama raspore|enim koncentri~nim krugovima spojenim parovima koso urezanih linija (T. I/1-3). Verovatno je re~ o oplatama torbice. Najsli~niji su im gorepomenuti nalazi iz Varpalote. Iz istog groba je i deo oplate torbice (?) atipi~nog izgleda. Re~ je o fragmentovanom predmetu od kosti (sa~uvani kraj je lu~no modelovan), koji se prema sredi{wem delu su`ava do trougaonog pro{irewa. Ornament je izveden nizovima sitnih ureza koji u trakama prate formu predmeta. I u ovom slu~aju izostaju perforacije za provla~ewe u~kura (T. I/1-2). Uz sve rezerve, iz groba 1 pomiwemo i nalaz kresiva (T. I/1-5), koji navodi na pretpostavku da je postojala torbica u koju je ono bilo stavqeno, a ~ijim bi ko{tanim oplatama mogli odgovarati opisani nalazi. Nalaz iz groba 17 je tako|e uslovno opredeqen u ovu grupu materijala. Na o~uvanom fragmentu ko{tane plo~ice, ukra{ene urezanim koncentri~nim krugovima i kosim linijama, uo~avaju se sasvim uske perforacije, raspore|ene po centrima urezanih krugova, koje su mo`da slu`ile za pri{ivawe. Budu}i da fragmentovani predmet poti~e iz predela leve {ake, uz rezerve ga navodimo me|u oplatama torbica (T. IV/17-6). Grob 77, bogatog inventara, predstavqa jo{ jednu sahranu u kojoj je zabele`en nalaz oplate torbice. Re~ je o fragmentima ko{tanih oplata izdu`enog lu~no povijenog preseka. Dekoracija je izvedena urezanim romboidnim poqima, po ~ijim su naspramnim temenima urezani koncentri~ni krugovi sa perforacijama za pri{ivawe u centru
28 Funkcionalno opredeqewe grupe nalaza koje autor predla`e, imaju}i u vidu jasno odre|ene analogije, nije ispravno.

| 103

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 93. Ukras torbice, grob 101 Fig. 93. Purse decoration, grave 101
0 1 cm

0

1 cm

Sl. 92. Oplata torbice (kutije?), grob 77 Fig. 92. Purse (case?) decoration, grave 77

svakog. Prema mestu nalaza u okviru grobne celine, tj. wihovom odnosu sa polo`ajem kozmeti~kog pribora, o kome }e kasnije biti re~i, ~ini se da je re~ upravo o oplatama torbice, ako ne i neke kutije (T. XIII/77-11, 12, 13, sl. 92). Iz groba 55, u kome je sahrawena osoba `enske polne pripadnosti, poti~u, bez preciznijeg navo|ewa pozicije u okviru grobne celine, dva mawa, tro{na, lu~no izvijena, ta~kasto perforirana ko{tana fragmenta trakastog preseka. Mogu}e je da su predstavqala oplatu torbice, no s obzirom na stawe nalaza, a i na to da se ne navodi wihovo mesto u okviru celine, ovu mogu}nost vaqa uzeti s rezervom (T. XI/55-3). Ukras torbice u obliku koluta Ovakvi ukrasi su izra|eni od metala i uglavnom se javqaju u kontekstu `enskih sahrana. Na ^iku je zabele`en jedan nalaz, od bronze, iz pojasnog predela u `enskom grobu 101. Karakteristi~nog je kru`nog oblika, sa upisanim krstom (T. XIV/101-3, sl. 93). Jedini grob u kome je konstatovan ovaj nalaz predstavqa 0,83% avarodopskih sahrana na ^iku. Posmatraju}i dobro dokumentovanu genezu ovih predmeta sa Tisafireda, na{ nalaz se mo`e sravniti sa najranijim primercima sa te nekropole – onima u obliku to~ka sa `bicama. Nalaz sa ^ika odgovara onima sa ~etiri »`bice«, dok su u ranom periodu prisutni i oblici sa tri. Na Tisafiredu se komadi ovog oblika javqaju u ranom horizontu, horizontu pojasnih garnitura od

lima, nau{nica sa kuglastim privescima i sl., premda pojedini primerci pretrajavaju i u kombinacijama sa kasnijim materijalom – okovima sa motivima grifona i vre`e. Mo`da je re~itija kombinacija sa perlama: uz ovakve okove torbica, javqaju se, uz perle torbica, i najraniji primerci perli sa niski u obliku semenki lubenice. U apsolutnim datumima, na Tisafiredu se ovi nalazi svrstavaju u period od 670. do oko 730. godine (Garam 1995: 306, 312, Abb. 181/2, 3). Na{ primerak, a time i grob, najverovatnije bi odgovarao najranijem odse~ku tog vremenskog raspona. Pored nalaza iz Tisafireda, analogiju predstavqa i nalaz iz groba 85 iz Alatijana. U istom grobu je zabele`en i nalaz sa tri »`bice« (Kovrig 1963: 16, T. VIII/85-10, 11). Sli~an je i nalaz iz Mutenice (Mutěnice) u dana{woj ^e{koj (Profantová 1992: 689, Taf. 32/D-12). Ne{to druga~iji kru`ni okov torbice pojavquje se u kompletnoj garnituri ta{ne u grobu 116 nekropole Jutas. Taj grob se datuje novcem Foke u po~etak VII veka (Garam 1992: 157). Osim {to se pojavquju kao ukras ta{ne, ovi okovi su predstavqali i elemente `enskih pojaseva. Wihovo poreklo je u alanskoj kulturi Severnog Kavkaza (Garam 1980: 179). Privesci – zvon~i}i Od nalaza iz garnitura torbica trebalo bi pomenuti i priveske – zvon~i}e. Ove predmete na ^iku nalazimo u inventarima grobova 17 (T. IV/17-8) i 92 (T. XV/92-8), u kojima su sahrawene osobe `enskog pola. Zvono iz groba 17 prona|eno je u predelu {ake leve ruke a ono iz groba 92 u predelu levog karli~nog krila. Oba primerka su livena, od bronze, pri ~emu u nalazu iz groba 17 ima primese olova. Razlikuju se utoliko {to je nalaz iz groba 17 ve}ih dimenzija i druga~ije modelovane alke za ka~ewe po vrhu konusa. Za taj primerak se raspola`e veoma bliskom analogijom iz jednog de~jeg groba sa nekropole Polet u Vrbasu (Nagy 1971: T. XXVIII/12). Zvonu iz groba 92 nalikuju ona iz grobova 19 i 21 sa nekropole ^epel-Haro{ sa ostrva Siget u Budimpe{ti, koje

| 104

IVAN BUGARSKI

Sl. 94. Lanac, grob 1 Fig. 94. Chain, grave 1
0 1 cm

isti~e to {to je sa~uvan i gvozdeni mlatac (Nagy 1998: Taf. 103/19-4, 21-5, 172/12). Tri sli~na primerka poti~u i iz pomenute ostave u Gaponovu, u oblasti Kurska (Gavrituhin, Oblomskié 1995: 149, Ris. 3–5). Sa na{e teritorije poti~e, koliko nam je poznato, jedini zvon~i} iz grobne celine datovane novcem. Re~ je o primerku iz kowani~kog groba sa lokaliteta Seki} u Lov}encu. Inventar ove ve} pomiwane celine vremenski je odre|en solidom careva Iraklija i Iraklija Konstantina, kovanim izme|u 616. i 625. godine. Nalaz iz Lov}enca E. Garam navodi u kontekstu avarodopskih garnitura ta{ni datovanih novcem (Vinski 1958: 13, T. VII/25; Garam 1992: 156, 171; Somogyi 1997: 62). Sli~no bronzano zvono, me|utim, pojavquje se i u druga~ijem rasporedu, i to u grobu 45 nekropole Pe~-Keztemeto (Pécs-Köztemető) u ma|arskoj Barawi. U tom grobu, zvono je uz lobawu kowa, u grobnoj celini u kojoj su prona|eni i ranoavarski stremeni i srp (Kiss 1977: 96, 99, Pl. XL/45-1). Iz jednog od dva potvr|ena ranovizantijska utvr|ewa na ^i~evici, na Kosovu, tako|e poti~e srodno bronzano zvono. U tom kontekstu se pretpostavqa da je re~ o zvon~i}u ovce ili koze (Ivani{evi}, [pehar 2006: 145, Fig. 7/2). Uobi~ajeno datovawe nau{nica kakve su na|ene u grobovima 17 i 92, kao i krsta iz groba 17, le`i u prvoj polovini VII veka: na osnovu datovawa zvon~i}a putem solida iz groba iz Lov}enca, grobovi 17 i 92 sa ^ika mogli bi se odrediti u drugu ~etvrtinu VII veka. Lanci i alke Pored torbica, pribor je u ranom avarskom periodu no{en i o lancima, {to se uglavnom potvr|uje u inventarima `enskih sahrana. Lanci su se nizali namicawem karika u vidu osmica slobodnih krajeva. Na krajevima lanaca su ve}e alke. Alke su naj~e{}e gvozdene, dok su lanci bronzani.

Funkciju lanaca odre|uje pozicija wima bliskih nalaza u okviru zatvorenih grobnih celina. Alkama u visini glava femura, lanci su visili uz bokove i nosili su ko`nim vrpcama privezane no`eve, iglenice i sli~an pribor. Svakako o lancima od bronzanih karika nije mogao biti no{en pribor znatnije mase (Garam 2002: 161). Sa na{ih lokaliteta mogu se pomenuti i nalazi bronzanih lanaca sa lokaliteta Aradac – Me~ka, iz grobova 16, 68 i 69 (Na| 1959: 56, T. III/19; 60, T. XII /7, 9; 61, T. XXXI/1, 3, 4) i sa nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 48, sl. 56). Bronzani lanac zavr{en gvozdenom alkom sa~uvan je u inventaru groba 329 nekropole Kelked-Feketekapu A (Kiss 1996: 93, Taf. 69/A329-10), odnosno u iventaru groba 24 nekropole iz Varpalote (Bóna 2000: 132, Taf. VII/3). Odgovaraju}i lanci su i iz grobova 1 i 14 sa ostrva Siget u Budimpe{ti (Sós 1961: 32, Fig. 3/1; 42, Fig. 12/1). Na ^iku su brojni nalazi iz grobova pripadnika oba pola koji bi se mogli povezati, neki sasvim pouzdano a neki uslovno, sa ovom grupom materijala. Izuzev lanca od prekinutih osmica iz groba 1 (T. I/1-4, sl. 94), bronzani elementi lanaca nisu o~uvani. U dokumentaciji se, istina, pomiwu tro{ni bronzani ostaci kari~ica iz groba 103, no sada je sa~uvana samo masivnija gvozdena alka. Iz istog groba je i jedinstven nalaz masivne livene bronzane alke na kojoj su, kako se u dokumentaciji navodi, bili primetni ostaci tkanine kobalt plave boje (T. XVII/103-14, sl. 95). Kako ne poznajemo analogiju, ovaj predmet samo uslovno mo`emo svrstati u alke lanca, tim pre {to je prona|en u predelu levog kolena. Sa~uvani su, pak, ve}inom nalazi gvozdenih alki, naj~e{}e iz karli~nog predela, koje bi mogle da predstavqaju ostatke lanaca. Re~ je o nalazima iz grobova I, 2, 7, 10, 13, 17, 24, 28, 32, 39, 51, 55, 57, 66, 77, 78, 79, 82, 83, 84, 93, 103 i 111.

| 105

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
lanca no`a iz groba 29 iz Sent Andreje, lanac fibule iz groba 2 sa nekropole Tiarno di Soto (Tiarno di Sotto) u Italiji itd. Nalazi avarodopskih lanaca obi~no se datuju u prvu polovinu VII veka (Garam 2002: 163–164). No`evi Gvozdeni no`evi su veoma ~est nalaz u grobovima osoba oba pola iz svih perioda avarskog prisustva. No{eni su o pojasu, tako da se u neporeme}enim grobnim celinama naj~e{}e nalaze u predelu karlice. ^uvani su u drvenim kanijama, obmotanim trakama tkanine ili ko`e. J. Kova~evi} (1977: 102) smatra da no`evi predstavqaju najelementarniju svojinu slobodnog Avarina: mogao ih je nositi bilo koji punopravni pripadnik klana. Gvozdeni no`evi nevelikih dimenzija (okvirno 10–15 cm) ne predstavqaju osetqive predmete u hronolo{kom i tipolo{kom smislu. I zbog toga ne}e biti ponu|ene mnogobrojne analogije sa drugih lokaliteta, iz svih faza avarskog prisustva. Svi gvozdeni no`evi su jednoseklog preseka i stawenog trna za usa|ivawe u drvenu dr{ku. Op{teprisutni na svim avarskim nekropolama, no`evi se u velikom broju javqaju i na nekropoli u ^iku. Nalazi sa ^ika se ni po ~emu ne razlikuju od drugih. Nalazimo ih u inventarima avarodopskih grobova II, 5, 6, 7, 8, 10, 13, 14, 15, 16, 17, 19, 24, 25, 28, 30, 32, 33, 34, 37, 39, 43, 44, 45, 49, 51, 54, 55, 57, 58, 59, 61, 64, 67, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 77, 78, 79, 81, 82, 83, 84, 85, 88, 93, 94, 95, 96, 97, 99, 100, 103, 105, 107, 110, 115, 116, 118, 119, 126, 127, 128 i 129. Nabrojani su nalazi iz 68 grobova, {to zna~i da je ova kategorija nalaza zastupqena u vi{e od polovine avarodopskih grobova na nekropoli – 56,20%. Imaju}i u vidu dejstvo korozije, broj no`eva je izvorno mogao biti i ve}i. Slu~ajevi gde se korozija ne ispoqava najja~e mogu pru`iti vrlo ilustrativne podatke. Tako su ovim procesom u slu~aju no`a iz groba 82 o~uvani ne samo ostaci drvenih kanija ve} i ko`nih traka kojima su one bile obmotane (T. XIV/82-1). Kresiva – ocila i kremewe Gvozdena kresiva – ocila lu~no savijenih krajeva i pro{irenog sredi{weg dela predstavqaju materijal sa starijih avarskih nekropola. Na ^iku su prona|ena u grobovima 1, 10, 14, 16, 19, 24, 34, 37, 44, 71, 78, 95, 98 i 115 (dva primerka:

Sl. 95. Alka, grob 103 Fig. 95. Hoop, grave 103
0 1 cm

Iz groba 32 poti~u gvozdene alkice koje su, ~ini se, pripadale lancu zavr{enom gvozdenim perforiranim okovom. Elementi ovog gvozdenog lanca slepqeni su korozijom (T. VIII/32-6). U grobu 39 prona|ene su dve gvozdene kari~ice lanca, od kojih je jedna sasvim fragmentovana. Iz groba 83 je nalaz veoma sli~an ovome. Korozijom su slepqene i kari~ice iz groba 66. Ostaci sli~no izvedenih lanaca od gvozdenih alkica poti~u iz groba 259 iz Halimbe (Török 1998: 42, Taf. 28/259-6), odnosno iz groba 195 sa nekropole Sarva{-Greksa-Tegla|ar (Juhász 2004: 36, Taf. XXV/195-2). Korodirana ve}a alka i gvozdeni okov lanca poti~u iz groba 55: nalazi su tako|e slepqeni korozijom (T. XI/55-5). Lanci (?) iz ostalih nabrojanih grobova predstavqeni su gvozdenim alkama. Za vi{e primeraka, u terenskim inventarima se navodi da su prona|eni neposredno iznad no`eva: u tom slu~aju ne mora biti re~ o karici lanca. Zaka~ena mawim remenom za pojas, karika je nosila i ko`nu futrolu no`a.29 Trebalo bi spomenuti i nalaz dve karike od gvozdenog lima, spojene, prona|ene izme|u kolena pokojnice iz groba 77 (T. XIII/77-8). Teza o isto~nom poreklu ovakvih nalaza nije pouzdana: oni su identi~ni lancima bronzanih lampi i kandelabara, koji predstavqaju ~est nalaz romejskog kulturnog kruga, {to ilustruju, primera radi, nalazi iz Rima (Roma 2001: 424–425, II. 4.1033–1036) ili sa Cari~inog Grada (Bavant 1990: 206, Pl. XXXI/74, 75). Sli~an nalaz, ali od gvo`|a, poti~e iz kasnoanti~kog horizonta Rasa (Popovi} 1999: 119, sl. 66/5). Odgovaraju}i lanci pronala`eni su i na germanskim lokalitetima: iz langobardskog konteksta, E. Garam navodi nalaz

29 Ilustracija u: Kova~evi} (1977: 157/92).

| 106

IVAN BUGARSKI
sredwovekovnih kqu~eva u grobovima. Odgovaraju}a vrata sa bravama avarskih ku}a nisu poznata, tako da je mogu}e da je re~ o germanskom kulturnom uticaju na savremenu avarsku populaciju. Za Germane, kqu~evi su mogli nositi simboli~ki zna~aj mo}i `ene, braka, poro|aja ili ~ak predstavqati i deo hri{}anske simbolike. Za prethodno E. Garam navodi radove L. Jakija i H. [tojera, premda te pretpostavke prenesene u avarski kontekst ne deluju naro~ito verovatno. Nalazi kqu~eva se obi~no povezuju sa ranijom fazom avarske dominacije, odnosno prvom polovinom VII veka. U kombinaciji sa ostalim materijalom, u grobovima se lanci i kqu~evi javqaju sa nau{nicama sa sferi~nim limenim priveskom i okcastim perlama, mada je zabele`ena i kombinacija sa niskom perli na kojoj su i one u obliku semenki lubenice (Garam 2002: 166, 169–171,173, Abb. 10/2,3). Budu}i da je nalaz sa ^ika fragmentovan i da ga nije mogu}e sa sigurno{}u funkcionalno opredeliti, mogla bi se ponuditi i druga~ija analogija. On je donekle nalik na dr{ku gvozdenog kosira tipa D po I. Popovi}, koja je i sli~nih dimenzija. Taj kosir poti~e sa lokaliteta U{}e kod Obrenovca i, prema ostalim nalazima, datovan je u II–III vek (Popovi} 1988: 81, T. XIII/5, T. XLIV/4). Sli~ne su i dr{ke gvozdenih, posrebrenih nalaza iz Ka{i}a, koje D. Mrkobrad u funkcionalnom smislu opredequje kao igle za prikop~avawe ode}e, dok ih u etni~kom smislu pripisuje Isto~nim Gotima (Mrkobarad 1980: 35, T. XXII/12-14). Nije, dakle, mogu}e iskqu~iti da nalaz sa ^ika predstavqa ostatak nekog drugog predmeta, ali se ipak ~ini da je u pitawu fragmentovani kqu~. Pr{qenci Ova grupa nalaza pojavquje se gotovo iskqu~ivo u inventarima grobova osoba `enskog pola.31 U upotrebi je veoma dugo. Pi{u}i o privre|ivawu avarskih `ena, J. Kova~evi} (1977: 190–191) navodi najboqe dokumentovanu oblast – pravqewe ode}e. Sahrawene Avarke su u levoj ruci dr`ale preslicu sa namotanom vunom a u desnoj drveno vreteno. Na dowi deo vretena se navla~io bikoni~ni pr{qenak, ~ija je funkcija bila da dâ za-

T. XVIII/115-3, 6). U dokumetaciji je oceweno da su grobovi 14 i 24 grobovi osoba `enskog pola. Sa na{ih lokaliteta, mogu se navesti analogni nalazi iz grobova 1, 5 i 8 iz starijeg horizonta sahrawivawa na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy 1971: 191, 194, T. I/3, T. II/3, 11), iz ~etiri groba nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 53, T. I/8, T. X/14, T. XVI/2, T. XXVII/13), te sa nekropole u Aradcu (Mrkobrad 1980: 105, T. CI/21, 24, 26). Ni kresiva ne predstavqaju hronolo{ki i tipolo{ki posebno osetqivu grupu nalaza. Mrkobrad (1980: 104–105) nalaze kresiva i kremena pripisuje samo mu{kim grobovima, i to iskqu~ivo iz perioda prvog avarskog talasa. Zbog ~iwenice da su u okviru neporeme}enih grobnih celina kresiva i kremewe nala`eni u karli~nom predelu, izvesno je da su naj~e{}e no{eni u pojasnim torbicama. Zajedno sa kresivima kremewe se javqa u grobovima 16, 19, 37 i 78, a samostalno u grobovima 8, 28, 51, 61 i 68. Za ove druge postoji mogu}nost da su u raku dospeli nasipawem iskopane zemqe, budu}i da je na ^iku konstatovan praistorijski sloj. Zbog toga ne}e biti uneti u statistiku. Od ukupnog broja avarskih sahrana na ^iku, dakle, kresiva i kremewe se javqaju u 19 grobova, ili u 15,70%. Kqu~ (?) Gvozdeni predmet iz groba 61 bi prema analogijama mogao da predstavqa nalaz kqu~a. Re~ je o fragmentovanom i korodiranom predmetu pravougaonog preseka koji se, savijaju}i se u petqu, su`ava prema o~uvanom kraju. Dimenzije predmeta su 8,0 cm h 2,0 cm (T. XI/61-1). Kqu~evi ovog tipa, s jednim krajem izvijenim u petqu, izra|ivani su i od bronze. Drugi kraj je mogao biti savijen i ra~vasto zavr{en – taj kraj bi ulazio u bravu. Budu}i da drugi kraj primerka sa ^ika nedostaje, kao i zbog na~ina modelovawa sredi{weg dela, trebalo bi se ograditi od izri~itog funkcionalnog opredeqivawa predmeta. Ponekad su u `enske avarske grobove sekundarno polagani rimski kqu~evi, ~iji zna~aj jo{ uvek nije jasan (Garam 2002: 172). Primerak sa ^ika je, me|utim, nalik na ranosredwovekovne. Najpribli`nije analogije poti~u sa nekropola Na|harsaw (Nagyharsány) i Tisafired – Majoros (Tiszafüred – Majoroshalom).30 Prona|eni su, kao i primerak sa ^ika, uz butnu kost, {to je uobi~ajen polo`aj u okviru zatvorenih grobnih celina. Ovi nalazi poti~u pre svega iz grobova osoba `enskog pola. Grob 61 sa ^ika nije polno opredeqen. Kao u slu~aju sekundarno upotrebqenih rimskih, nije izvesna ni funkcija savremenih, rano-

30 Sli~an predmet je prepoznat i u inventaru groba 89 starije, sarmatske nekropole Endrod. Nalaz je funkcionalno opredeqen kao kresivo (Vaday, Szőke 1983: 88, Abb. 10/11). 31 Postoje i izuzetni slu~ajevi, kao {to je nalaz iz bogatog mu{kog groba 35 sa nekropole Medling (Daim 2003: 495).

| 107

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
se~enih iz zidova kerami~kog posu|a, osam bikoni~nih, jedan je ovalno do blago bikoni~nog oblika, jedan cilindri~nog oblika, `lebqen, dok su dva koni~na primerka izra|ena od olova. Iglenice Iglenice su jo{ jedan karakteristi~an nalaz `enske opreme. Cilindri~nog oblika, ~esto rezbarene, {upqe, predstavqale su svojevrsnu futrolu iglama za {ivewe, koje su bile probodene kroz traku koja je visila sa pojasa.33 Pravqene su od kostiju nogu sitne stoke i ve}ih barskih ptica (Choyke 1995: 229). O wihovom ranom, stepskom karakteru pi{e Daim (2003: 468); ova grupa nalaza sre}e se i kasnije. Iako su na ^iku predmeti od kosti brojni, me|u wima su samo tri iglenice. Poti~u iz grobova 46, 60 i 122. Odreda je re~ o grobovima osoba `enskog pola. Tri groba u kojima su konstatovane iglenice predstavqaju 2,48% avarskih sahrana. Svi ovi nalazi poti~u iz {ire pojasne zone. Navodi se da je u iglenici iz groba 46 (T. IX/46-2) bio sa~uvan metalni predmet: mo`e se pretpostaviti da je u pitawu bila igla. Najve}ih dimenzija je iglenica iz groba 60, visine 8,5 cm, pre~nika 1,9 cm (T. XI/60-2). Primerak iz groba 46 ukra{en je finim potezima dletom (?) samo u uskom prstenu pri jednom kraju predmeta, dok je iglenica iz groba 60 neukra{ena. Nalaz iz groba 122 je pak dekorisan po ~itavoj visini. Ukras je izveden u dva poqa urezanih cikcak linija, odeqenih vodoravnim parom ureza (T. XIX/122-6). Sa na{ih lokaliteta iz ranog perioda avarske prevlasti mo`emo izdvojiti nalaze iglenica iz Malog I|o{a, iz groba 69 nekropole Kolski put te iz groba 6 sa nekropole Nadrqan I. Nalazi se datuju u doba tzv. Prvog kaganata, u VII vek (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 44/1; 50/6). Igla Jedini nalaz igle poti~e iz groba 49, gde je sahrawena, prema antropolo{koj bazi podataka i objavqenoj analizi (Éry 1990: T. 1), osoba mu{ke polne pripadnosti starosti od 37 do 46 godina. Ta

majac pri otpo~iwawu predewa. Kru`ni, pqosnati pr{qenak je pak slu`io za upredawe dve ili tri niti. Na ^iku, pr{qenci su prona|eni u grobovima I, 5, 7, 15, 17, 32, 45, 46, 50, 58, 59, 72, 77, 81, 92, 94, 97, 100, 104, 105, 110, 112, 119, 120, 122, 127 i 129. Pqosnate forme su nalazi iz grobova I (T. I/I-3), 5, 7, 15, 59, 92, 94, 104, 120 i 122. Ovakvi primerci odgovaraju tipu 28 sa Alatijana i javqaju se pre bikoni~nih pr{qenaka, ali i paralelno s wima (Böhme 1965: 8,28-30/35), {to ilustruju i pr{qenci iz groba 7 sa ^ika, kao i oni iz groba 36 nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 18, sl. 68). Pr{qenci pqosnate forme sre}u se i u inventarima grobova 35 i 63 sa nekropole Aradac – Me~ka (Na| 1959: 58, T. XXII/21a/b; 60, T. XI/11, 11a), sa datovawem u kraj VI i po~etak VII veka. Se~eni iz zidova kerami~kog posu|a, dakle po formi pqosnati do blago konveksni, jesu primerci iz grobova 45, 46, 77 (dva komada: T. XIII/77-2, 3), 110, 112 i 127 sa ^ika.32 Na pr{qenku iz groba 46 je sa obe strane centralne perforacije postavqeno po jedno dekorativno kru`no udubqewe malog pre~nika (T. IX/46-4). Analogni primerci, istina sa ~etiri, odnosno tri takva udubqewa, poti~u iz grobova 42 i 79 sa nekropole Tisavasvari (Tiszavasvári) (Fancsalszky 1999: 116, 121, Abb. 8/42-2, Abb. 9/79). I sa nekropole Lebersdorf (Leobersdorf) u Austriji poti~u dva takva pr{qenka (Daim 1987: T. 34/2, T. 76/4). Bikoni~nog oblika je, kako je gore navedeno, drugi pr{qenak iz groba 7 (T. II/7-3), te primerci iz grobova 17, 32, 50, 58, 72, 119 i 129. Ovalnog do blago bikoni~nog oblika je pr{qenak iz groba 97 (T. XVI/97-7). Iz groba 81 poti~e kerami~ki pr{qenak cilindri~nog oblika. @lebqen je grubqe, ru~no, horizontalno. Oblik primerka je, ~ini se, jedinstven. U ovu grupu nalaza je svrstan kako zbog mesta nalaza u kontekstu neporeme}ene grobne celine – ispod desne {ake – tako i prema tome {to je, poput svih ostalih pr{qenaka, vertikalno probu{en (T. XIV/81-2). Iz grobova 100 (T. XVI/100-4) i 105 (T. XVII/ 105-2) poti~u koni~ni pr{qenci od olova. Takvi su i pr{qenci iz ranovizantijskih utvrda – iz ^e~ana i, mo`da, Gorweg Streoca (Ivani{evi}, [pehar 2006: 148, Fig. 4/7, 8). Na nekropoli kod ^ika je, dakle, zabele`eno ukupno 29 pr{qenaka iz 27 grobova: u grobovima 7 i 77 su prona|ena po dva. Procentualno, pr{qenci su zastupqeni u 22,31% grobova nekropole. Deset pr{qenaka je pqosnatog oblika, sedam je

32 Mo`e se pomenuti da je na~in izrade pr{qenaka se~ewem dna kerami~ke posude osoben jo{ za materijal sarmatskog perioda III (260–375) u Ma|arskoj, kada ovakvi, po M. Parducu pravi (wirklich) pr{qenci zamewuju varijantu bikoni~nih pr{qenaka nejednakih visina konusa, o kojima je bilo re~i prilikom razmatrawa sarmatske nekropole na ^iku (Párducz 1959: 365). 33 Ilustracija u: Kova~evi} (1977: 191/133).

| 108

IVAN BUGARSKI

Sl. 96. Garnitura toaletnog pribora, grob 77 Fig. 96. Grooming set, grave 77
0 1 cm

avarska sahrana predstavqa 0,83% svog horizonta sahrawivawa. Re~ je o gvozdenoj igli iskrivqenoj u obliku srpa, du`ine 5,5 cm, debqine 0,8 cm (T. IX/49-1). Igla je u grobu prona|ena ispod karlice. Mogu}e je da je u pitawu igla za pravqewe obu}e.34 Relativno sli~ni primerci, tako|e zakrivqeni, ali ne ovako masivni, poti~u iz ranog avarskog perioda, sa nekropole Pokasepetk. Neke od tih igala, za razliku od igle sa ^ika, svojim pozicionirawem u okviru grobne celine ne nagove{tavaju da su no{ene u torbici, ve} da su, mogu}e, pri~vr{}ivale ode}u (Sós, Salamon 1995: 59-60, Pl. I/16-3, Pl. IV/35-4, Pl. V/42-5). Igla sli~na wima, me|utim, prona|ena je uz femur osobe `enskog pola sahrawene na nekropoli Holiare (Holiare) u Slova~koj (To~ík 1968b: 16, Taf. XXX/14). KOZMETI^KI PRIBOR Kozmeti~ki pribor na ^iku posvedo~en je u dva groba (1,65%), u kojima su sahrawene osobe `enskog pola. Raspravqa}emo o priboru iz publikovanog groba 77, koji se sastoji iz perforirane ka{ike i dve lancete (sl. 96), i pinceti iz groba 92. Mogu}e je i da dve cev~ice iz groba 92 tako|e predstavqaju elemente toaletnog pribora. Zanimqivo je da su u ta dva groba sahrawene mla|e osobe, starosti 19–21 godine, odnosno 20–24 godine (Éry 1990: T. 1). Perforirana ka{ika Prona|ena je izme|u desnog lakta i grudnog ko{a pokojnice iz groba 77, zajedno sa lancetama. Grupisawe ovih predmeta nagove{tava da su no{eni u torbici, o ~emu je bilo re~i prilikom funkcionalnog opredeqivawa ko{tanih plo~ica iz istog groba.

Re~ je o ka{ici plitkog kru`nog recipijenta, po sredini pet puta – krstasto – perforiranog. Na recipijent, pre~nika 4 cm, prema dokumentaciji se nadovezivala dr{ka, zavr{ena savijawem u petqu, koja nije sa~uvana. Predmet je od bronze (T. XIII/77-10, sl. 96). Kao i u slu~aju groba 77 sa ^ika, perforirane ka{ike (u stranoj literaturi: Sieblöffel – cediqka) ~esto se javqaju u garnituri sa drugim predmetima kozmeti~kog pribora – u ovom slu~aju sa lancetama a drugde i s pincetama. Takav je slu~aj sa ka{ikom identi~nom ovoj sa ^ika, iz groba 1 nekropole Minhendorf (Münchendorf), o kome }e upravo zbog pincete ne{to kasnije biti jo{ re~i (Bachner 1985: 103, Taf. 1/3). U Pahipusti (Páhipuszta), uz perforiranu ka{iku prona|ena je i lanceta (Sós 1961: Fig. 21/1, 4). Ponekad su svi ovi nalazi no{eni na lan~i}u oko vrata (Martin 1984: 114; Tobias 2001: 177) – u tom smislu je interesantan nalaz sa lokaliteta Pe{eradac, gde je ostala o~uvana alka o kojoj je ka{ika visila preko petqe u koju je savijena dr{ka (Garam 2001: 165, Taf. 122/5). Sli~ni predmeti koristili su se jo{ u rimsko vreme.35 Ka{ike su u to doba bile u svakodnevnoj upotrebi, u toaletnom priboru, a koristile su se i u medicinske i farmaceutske svrhe. U literaturi je naveden nalaz mawe ka{ike, po

34 Ne raspola`em direktnom analogijom; na funkcionalno opredeqewe ukazao mi je dr J. Zabojnik, na ~emu mu ovde zahvaqujem. 35 M. Martin navodi nalaz jo{ starije, ranolatenske perforirane ka{ike od bronze, ukra{ene zlatnim limom, a prona|ene kod Asperga u Nema~koj (Martin 1984: 113).

| 109

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
(Zillingtal), javqaju u sredini i drugoj polovini VII veka, zakqu~no sa krajem tog stole}a, dok je nalaz iz groba 239 sa nekropole Ciko (Cikó) jo{ kasniji (Tobias 2001: 177). Ovi nalazi su, dakle, najkarakteristi~niji za VII vek; grob 77 sa ^ika bi}e datovan u drugu ~etvrtinu tog veka. Lancete Iz groba 77 poti~u i dve bronzane lancete, lu~no savijene radne povr{ine, po sredini podeqene vertikalnim, blago profilisanim rebrom, koje se nastavqaju u dr{ku kru`nog preseka zavr{enu savijawem u petqu. Petqa jedne lancete vi{e nije sa~uvana. Ve}i primerak je dimenzija 16,3 cm h 1,2 cm, mawi 13 cm h 0,8 cm (T. XIII/77-5, 6, sl. 96). Lancete – u doslovnom prevodu »kopqa{ca« – predstavqaju zakrivqena {iqata se~iva. Podse}aju na anti~ke sonde, koje su bile kori{}ene u medicini, ali i farmaciji i kozmetici (Kruni} 1992: 21). Jedan od ovih nalaza, iz ranoavarskog groba XIII sa nekropole Somerein (Sommerein) u dana{woj Austriji, je i protuma~en kao nalaz rimskog strigilusa u sekundarnoj upotrebi (Daim, Lippert 1984: 216, Taf. 4/5).39 S druge strane, ponekad se ovi predmeti u literaturi ne defini{u, ve} se samo opisuju, kako je postupila M. Na| u pogledu nalaza iz groba 14 sa nekropole na lokalitetu ^epel-Haro{ u Budimpe{ti (Nagy 1998: 150, Taf. 102/12). Lanceta poti~e, na primer, i iz groba 14 nekropole na ostrvu Siget (Sós 1961: 42, Fig. 12/2). I lancete se povezuju sa pripadnicama vi{eg stale`a, koje su ih koristile prilikom servirawa mesa (Tobias 2001: 177). U vezi sa gorepomenutim nalazom iz Sent Andreje, funkcionalno opredeqewe koje je ponudila E. Garam verovatno je

sredini recipijenta perforirane. Autor navodi da analogije nisu prona|ene, ali da je ka{ika »sigurno kori{}ena za neko finije merewe, putem kapi« (Kruni} 1992: 21, T. XII/90). Nalazi perforiranih ka{ika iz perioda avarske prevlasti se, dakle, nastavqaju na dugu evropsku tradiciju kori{}ewa tih predmeta. Prisutne su u V veku, a potom i u langobardskom i gepidskom materijalu, dok ~etvrtina ukupnog broja nalaza iz Evrope poti~e iz doba avarske dominacije (Tobias 2001: 161, 165). Kada je re~ o ranosredwovekovnim primercima, navodi se i da je wihova funkcija u tome da filtriraju za~ine preko kojih se sipalo vino, bilo u liturgijske, kako se navodi, ili u profane svrhe. Prisutne su u okviru `enskih grobova, budu}i da su servirawe pi}a obavqale `ene. Nalaz ovakvih ka{ika u grobovima ukazuje na vi{i polo`aj sahrawene osobe u socijalnoj stratifikaciji zajednice.36 Nalaz perforirane ka{ike i lancete iz groba 3 iz Sent Andreje, datovan novcem cara Foke (602–610), E. Garam opredequje kao garnituru toaletnog pribora, {to je svakako prihvatqivije tuma~ewe od gorecitiranog (Garam 1992: 156, 171).37 Perforirane ka{ike su, tako, u `ivotu istaknutih avarskih `ena mogle imati ulogu u pripremawu kozmeti~kih preparata, gde je kroz wihove perforacije mogao biti propu{tan, filtriran ili doziran neki prah ili te~nost. U citiranom radu, B. Tobijas je izvr{io tipolo{ku podelu perforiranih ka{ika. Izvedeno je ukupno {est tipova sa pripadaju}im varijantama. U obzir je uzet i nalaz sa ^ika: opredeqen je u varijantu S tipa S. Predstavnici ovog tipa su trakastog ili uskog pravougaonog preseka i uglavnom se odlikuju krstastim rasporedom perforacija na recipijentu. Dr{ka koja polazi iz recipijenta naj~e{}e se od jedne ta~ke su`ava prema kraju, da bi bila zavr{ena povijawem u petqu. Tip S ~ini najve}i broj nalaza ovih ka{ika iz doba avarske prevlasti. Wegovi predstavnici su pronala`eni na prostoru ~itavog karpatskog zale|a, dok su nalazi varijante S ovog tipa samo sa prostora zapadno od Tise (Tobias 2001: 168, 172, Abb. 5). Nedavno je objavqen fragmentovani predmet od bronze, iz groba 60 nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 56, T. XXI/2), koji bi mogao predstavqati dr{ku perforirane ka{ike tipa A po B. Tobijasu, kakve su karakteristi~ne za prvi talas Avara u karpatskom zale|u (Tobias 2001: 178, Abb. 4/1-5).38 Perforirane ka{ike se u zapadnim avarskim krajevima, na lokalitetima Halimba i Cilingtal

36 U tom smislu, J. Kova~evi} (1977: 163–164) smatra da su vino pili samo avarski velikodostojnici vi{eg ranga, pretpostavqaju}i da se za avarske vlasti vinogradarstvom bavilo autohtono romanizovano stanovni{tvo, u oblastima gde je postojala takva tradicija, kao u delovima Panonije; preciznije i na padinama Fru{ke Gore u Sremu. 37 Na isti na~in, kao deo toaletnog pribora, uslovno se tuma~i i srodan pozniji nalaz sa severnog Kavkaza, datovan u X vek, gde je krstasto perforirani recipijent romboidnog oblika (Kovalevskaÿ 1981: 227, Ris. 94/111). 38 A. Ranisavqev je na citiranom mestu nalaz odredio kao bronzani predmet sli~an dr{ci ka{ike. Bli`e odre|ewe predmeta predlo`eno je u prikazu wegove kwige (Bugarski 2007a: 442). 39 Navedeno tuma~ewe nalaza je pogre{no.

| 110

IVAN BUGARSKI

Sl. 97. Pinceta, grob 92 Fig. 97. Tweezers, grave 92
0 1 cm

Sl. 98. Sisak meha, grob 73 Fig. 98. Spout of a leather bottle, grave 73
0 1 cm

ta~nije. ^ini se da i lancete predstavqaju delove toaletnog pribora. Mogu}e je da su ih uglednije `ene koristile za negu tela, mo`da za mehani~ko uklawawe {minke ili za depilaciju?

Pinceta Jedina pinceta konstatovana na nekropoli ^ik je iz groba 92. Nalaz je od srebrnog lima. Pinceta je uskog vrata, kru`no pro{irena u sredi{wem delu i lepezasto na krajevima, koji su na dnu povijeni. Dimenzije su 6,5 cm h 1,8 cm (T. XV/92-4, sl. 97). Jedan fragment pincete je prona|en na levoj strani karlice a drugi ispod stopala leve noge pokojnice. Kako nije re~ o rasturenom grobu, nejasno je zate~eno stawe nalaza. Pincete od lima masovno su kori{}ene i u rimsko vreme, u svakodnevnom `ivotu, npr. za se~ewe i va|ewe fitiqa iz `i`aka, ali i u okviru kozmeti~kog pribora, medicinskog instrumentarija, verovatno i u farmaciji. Prisutni su u to doba i primerci tipolo{ki veoma sli~ni na{em – pincete od savijenog lima, sa lepezasto pro{irenim i povijenim krajevima (Kruni} 1992: 18, T. V/45). Direktna analogija, pinceta tako|e izra|ena od srebrnog lima, prona|ena je u pomenutom grobu 1 sa Minhendorfa – jedinom sa ranoavarskim materijalom na toj nekropoli (Bachner 1985: 102, 103, Taf. 1/4). Druga analogija poti~e iz groba 2 (?) sa lokaliteta Balatonfizfe–Salma{i-Telep (Balatonfűzfő-Szalamássy-telep) (Fettich 1965: Abb. 165/13). Na Tisafiredu su, budu}i da je re~ o ranom materijalu, zabele`ena svega dva nalaza. Zanimqiv je onaj iz `enskog groba 191, starijeg, gde je o~uvana pinceta od bronzanog lima, lepezasto pro{irenih i povijenih krajeva, slepqena korozijom sa kresivom i kremenom, {to svedo~i da su no{eni zajedno, u torbici. Nalaze pinceta E. Garam i tuma~i kao predmete za svakodnevnu upotrebu, no{ene upravo u torbici ili o pojasu (Garam 1995: 342, Abb. 200/9, T.73/191/3-5).

Cev~ice (~etkice?) Dve cev~ice od savijene trake bronzanog lima poti~u, kao i pinceta, iz groba 92. Prona|ene su u predelu stopala: jedna je sasvim fragmentovana, druga je visine 6,7 cm, pre~nika 0,5 cm (T. XV/92-6). Wihova funkcija nije u potpunosti jasna, i zbog pozicionirawa u okviru grobne celine. Uslovno su ipak svrstane me|u nalaze toaletnog pribora. U svom magistarskom radu, B. Tobijas (Tobias 2003) opredequje takve predmete u ~etkice na osnovu ostataka `ivotiwskih dlaka u {upqinama nekih primeraka. Sli~ni predmeti zabele`eni su jo{ u drugoj polovini V veka, da bi se u doba avarske dominacije, u VII veku, ponovo pojavili u karpatskom zale|u. Tada se cev~ice naj~e{}e pojavquju u inventarima bogatijih `enskih grobova, u kombinaciji sa drugim elementima toaletnog pribora, kako je i na ^iku. Nalazi najsli~niji na{em poti~u iz \era (Győr) i Cilingtala (Zillingtal) (Tobias 2003: 40–41, 210–211, Taf. 13/4, 22).40 Mehovi Nomadi su iz mawih ko`nih mehova sa siskom pili kumis, vrstu fermentovanog kobiqeg mleka, airan, sli~an proizvod od kravqeg mleka, i kefir (Kova~evi} 1977: 159). Meh se prepoznaje preko ko{tanog siska, koji je daleko mawe propadqiv od samog ko`nog recipijenta. Meh se nosio o pojasu.41 Sisak meha u grobu 73, u kome je sahraweno dete `enskog pola (?), prona|en je uz levi femur, spoqa, dakle u uobi~ajenom rasporedu. Drugi

40 Na ovom mestu zahvaqujem kolegi Bendeguzu Tobijasu na ustupqenom nepublikovanom radu. Rasprava o grobnom nalazu iz Cilingtala je u me|uvremenu objavqena, pri ~emu su ilustrovane i analogije koje su tako|e, uz izvestan oprez, opredeqene kao ~etkice (Tóbiás 2007: 341, Abb. 6). 41 Rekonstrukcija meha iz groba mladog mu{karca iz Homokme|a u: Kova~evi} (1977: 157/92).

| 111

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Broj avarskih grobova: 121 (100%) u grobova %

okovi okovi zvona lanci/ kresiva/ kqu~ torbi, torbi, alke kremen (?) kost metal 6 4,96 1 0,83 2 1,65 23 19,01 19 15,70 1 0,83

pr{q. iglen. igla

kozm. prib.

meh

27 22,31

3 2,48

1 0,83

2 1,65

2 1,65

Najzastupqeniji su pr{qenci, lanci/alke i kresiva/kremewe, dok su ostali komadi pribora re|e prilagani.

Tabela 4: Zastupqenost nalaza pribora u avarskim grobovima na ^iku Table 4: Percentage of utensils in Avar graves at ^ik

primerak sa nekropole ^ik pripisan je inventaru groba I, tako|e osobe `enskog pola (?), no u ovom slu~aju ne mo`e biti re~i o preciznijem pozicionirawu nalaza. Dve avarske sahrane iz kojih poti~u ovi nalazi predstavqaju 1,65% ukupnog broja. U oba slu~aja, vrh siska je ovoidnog oblika i prstenastim grani~nikom je odeqen od tela, u slu~aju nalaza iz groba 73 blago zakrivqenog. Oba siska se {ire od vrha nadole, {to je karakteristika ~itave grupe nalaza. Telo siska je kod primerka iz groba I ukra{eno urezanim motivom ribqe krqu{ti. Taj nalaz je fragmentovan, dok je sisak iz groba 73, du`ine 6,4 cm, izra|en sa dowim delom u vidu cilindri~nog oja~awa (T. I/I-6; T. XII/73-3, sl. 98). Ko{tani sisci mehova poti~u, na primer, iz grobova 22 i 77 sa Alatijana (Kovrig 1963: 12, T. I/22-59; 15, T. VI/77-29). Na tom lokalitetu, ova grupa nalaza ~ini tip 31. Navodi se da je u pitawu predmet izrazito nomadskog karaktera, koji se javqa u ranim grobovima. Kasnije, sa za~ecima trajnijeg naseqavawa, kako se navodi, meh izlazi iz upotrebe (Böhme 1965: 8, 35/31). I grob 73 sa ^ika }e, saglasno ovakvom odre|ivawu sisaka mehova, dobiti rano datovawe, do kraja VI veka.

NOVAC Sa nekropole ^ik poti~e samo jedan nalaz novca. Re~ je o bronzanom folisu od 40 numija, mase 9,4 g, pre~nika 3,0 cm. Prema dokumentaciji, u pitawu je kovawe Justina II i Sofije, iz 576/577. godine. Nov~i} je znatno patinirao (T. XVIII/107-6). Nalaz je iz groba 107, u kome je sahrawena osoba mu{kog pola bogatije opreme, sa desnog krila karlice. Procentualno, novac je iz 0,83% avarskih grobova na ^iku.

Novac se i ina~e retko pronalazi u avarskim grobovima. Ovo se odnosi naro~ito na u to vreme aktuelna vizantijska kovawa: ~e{}i su grobni nalazi starijeg rimskog novca, koji je predstavqao i nakit i obol, pa je ~ak prestankom cirkulacije vizantijskog novca u Kaganatu mogao dobiti i neku internu tr`i{nu vrednost. Pojava rimskog novca se ipak odnosi pre svega na sahrane `ena tokom drugog talasa avarske dominacije, pri ~emu se mo`e pretpostaviti i da su nov~i}i u tom kontekstu predstavqali amulete (Kova~evi} 1963: 130, Kova~evi} 1977: 198). Najiscrpniji popis nalaza vizantijskog novca iz doba avarske dominacije sa {irokog podru~ja koje su oni dr`ali pod svojom vla{}u daje Somogyi (1997). Za teritoriju dana{we Vojvodine, pouzdano se navodi 19 nalaza, uglavnom pojedina~nih, uz nedovoqno definisan sadr`aj ostava iz Ba~kog Mono{tora i Kupusine. Uz 13 slu~ajnih nalaza, zabele`eno je i pet grobnih; uz 13 i vi{e zlatnika, konstatovana su dva bronzana nov~i}a, jedan bakarni, kao i jedan srebrni milijarensis. Uzimaju}i u obzir i slu~ajne nalaze, o~igledno je da korpus nalaza vizantijskog novca u Vojvodini iz perioda avarske prevlasti nije velik. Mo`e se pomi{qati na neovla{}ena iskopavawa, nea`urno bele`ewe slu~ajnih nalaza, nedovoqan stepen istra`enosti i, posebno, publikovawa gra|e. Ipak je broj nalaza neadekvatan situaciji koju poznajemo iz izvora, tj. ogromnoj koli~ini novca, zlatnog, koju je Carstvo na ime danka imalo ispla}ivati Kaganatu tokom dugog perioda. Nije nemogu}e da su istorijske vesti o ogromnom frana~kom plenu preterane, ali ne bi trebalo sumwati u to da su Franci ipak do{li u posed zna~ajnog blaga. Pitawe je kakav je bio sastav frana~kog plena – da li je re~ o preostalim zlatnicima iz dugotrajnog vizantijskog danka koji je okon~an ve} tada davne 626. godine, o sredstvima iz pqa~ki ili

| 112

IVAN BUGARSKI
ke elite, tj. da se wegovi podaci ne odnose na {iru avarsku populaciju (Kory 2002: 613). Konstatovano je da su Avari svojim naoru`awem i taktikom izvr{ili sna`an uticaj na vizantijsku vojsku, a sami su, opet, od svih ranosredwovekovnih nomadskih zavojeva~a Evrope bili izlo`eni najja~im uplivima iz Kine (Nicolle 1999: 15, 24). Oplata refleksnog luka Luk i strelu koriste i kowanici i pe{aci. Refleksni nomadski luk, kao i neki drugi elementi kowani~ke opreme, o kojima }e kasnije biti vi{e re~i, davali su avarskim ratnicima zna~ajnu prednost u borbi. Kako se navodi i u starijoj literaturi, pre Avara, refleksni luk su koristili i Huni i Rimqani (Koro{ec 1959: 105). Ovaj tip luka, dakle, ne predstavqa izvorno avarsko dostignu}e, ali je u wihovoj upotrebi unapre|en vid tog oru`ja. Dok je refleksni luk skitskih ratnika bio visine oko jednog metra a onaj u hunskoj upotrebi 1,30–1,40 m, avarski refleksni luk je visine 1,60–1,70 m (Ricz 1983: 8). Kompozitni luk izra|ivan je od delova grane drveta, spajanih ko{tanim trakama; potom bi na krajevima i sredini bio oja~an lepqewem oplata od roga, koje su mogle biti rezbarene ili pak jednostavno {rafirane urezima, kako bi opruga kojom se dodatno vezuju za drveno jezgro luka {to boqe priawala. Na krajevima luka, oplate su zarezane radi pri~vr{}ivawa strune (Kova~evi} 1977: 116).42 Oplata avarskog refleksnog luka naj~e{}e je bilo 11, raspore|enih po sistemu 4: 3: 4, na krajevima i po sredini, ali ih se usled propadqivosti neretko konstatuje mawe i u neporeme}enim grobovima (Koro{ec 1959: 103; Ricz 1983: 4). Izrada refleksnog kompozitnog luka svakako je iziskivala vi{i stepen zanatske specijalizacije. Mogli su ih izra|ivati lokalni majstori, koriste}i sezonski dostupne zalihe sirovina – roga i drveta. Neki od materijala zahtevali su i posebnu pripremu (Choyke 1995: 229). Prednost nomadskog luka je u tome {to domet strele upetostru~uje – od 80 m, uobi~ajenih za obi~an luk, i do 400 m. Napiwao se preko kolena, ali samo do grudi, ne do ramena, {to je pospe{ivalo br`e odapiwawe strele. Prilikom zateza-

otkupa koja su se slivala posle toga, ili pak o diplomatskim poklonima. Mogu}e je i da su u zaplewenoj masi bila sva tri vida sredstava. I uz logi~nu pretpostavku o pretapawu plemenite kovine, ipak bi se moglo o~ekivati vi{e nalaza vizantijskog novca na avarskim lokalitetima. Ono {to se pak mo`e dovesti u vezu sa istorijom danka jeste ~iwenica da i u ovako malobrojnom korpusu ubedqivo dominiraju zlatni novci, i da ih je najvi{e, iako samo pet, iskovanih za vladare koji su pla}ali najve}i danak, tj. za careve Iraklija i Iraklija Konstantina. Prete`an broj prona|enog novca cara Iraklija i wegovih sinova datuje se u vreme pre neuspe{ne opsade Carigrada 626. godine. Nalaz iz groba 107 sa ^ika nije mogao biti uzet u obzir prilikom prebrajawa numizmati~kog materijala koje je izvr{io [omo|i, ali zasigurno ne uti~e u ozbiqnijoj meri ni na kakve statistike koje bi se daqe mogle praviti u pogledu prilagawa novca pri sahrawivawu Avara. Navodi se, me|utim, i nalaz solida careva Iraklija i Iraklija Konstantina iz Ba~kog Petrovog Sela, prema referentnom katalogu opredeqen u MIB 11-20, sa datovawem od 616. do 625. godine (Somogyi 1997: 26–27). Nalaz se vodi kao slu~ajan, ali bi ga mo`da trebalo posmatrati u kontekstu nekropole na ^iku. U odnosu na vizantijski novac i istoriju romejskog danka Avarima, potpuno druga~ije iskazne vrednosti su malobrojni nalazi arapskog, abasidskog novca iz okoline Novog Sada, koji se povezuju sa dolaskom neke populacije iz saltovske oblasti u drugoj polovini VIII veka. Taj novac se sagledava u {irem kontekstu razmatrawa o judeizovanoj populaciji iz ^elareva (Stanojevi} 1987: 130–131).

ORU@JE Arheolo{kim putem je potvr|eno postojawe dva osnovna vida avarske vojske, pe{aka-strelaca i kowanika, sahrawivanih sa kowima. Prema podacima iz Strategikona Pseudo-Mavrikija, Avari koriste lukove i strele, oklope, ma~eve i kopqa. Zna~ajnija upotreba oklopa je sporna, budu}i da predstavqaju veoma redak nalaz u grobovima ratnika. Podatak da ratnici po pravilu nose luk i kopqe tako|e nije potvr|en u praksi: kopqe se retko nalazi u grobovima gde su prona|eni luk i strela (Kova~evi} 1977: 114–121). ^ini se da je Pseudo–Mavrikije zapravo ostavio opis mobilne, naro~ito dobro uve`bane avarske vojni~-

42 Do 30-ih godina proteklog stole}a oplate refleksnog luka smatrane su ukrasima, delovima ko{tanih oklopa, alatkama… Segedinski etnolog [ebe{}en prvi je autor koji je uspe{no prepoznao ove nalaze (Koro{ec 1959: 103; Ric 1983: 82).

| 113

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 99. Oplate refleksnog luka, grob 28 Fig. 99. Plates of a reflex bow, grave 28
0 2 cm

wa, luk bi dospeo u suprotan lu~ni stav od prvobitnog – otud wegov naziv »refleksni«. Zbog svojih osobenosti, takav luk je morao biti bri`qivije ~uvan, i no{en u posebnim kutijama koje su ~uvale wegovu nenapetu formu i istovremeno ga {titile od vlage i o{te}ewa (Kova~evi} 1977: 116). Sasvim je mogu}e da su se u Kaganatu koristili i jednostavni drveni lukovi, kakve naj~e{}e nije mogu}e detektovati arheolo{kim metodom (Daim 2003: 468). O dubokim korenima refleksnog luka hunskog tipa Kum-Darja raspravqa se u tekstu S. Petkovi}, gde se navodi da on vodi poreklo iz kultura bronzanog doba isto~nosibirskih stepa i Zabajkaqa, da bi ga u severnoj Kini Huni prihvatili na prelazu u novu eru. Hunskim migracijama, tokom narednih stole}a tip su upoznali Sarmati i Alani. Tokom IV veka u crnomorskoj oblasti prihvataju ga populacije pot~iwene Hunima (Petkovi} 1993: 55). Pod wihovim uticajem, rimska vojska koristi refleksni luk u IV veku (Haldon 2002: 70); ~ak se

navodi da su rimski kowanici-strelci naoru`ani hunskom opremom bili uspe{niji od persijskih (Coulston 2002: 18).43 Neki nalazi rimskih oplata refleksnih lukova, me|utim, u literaturi se datuju jo{ ranije, ~ak u doba ranog principata (Bishop, Coulston 1993: 79, Fig. 43/1-4). Nalazi oplata rimskih kompozitnih lukova pokazuju ja~u koncentraciju u provincijama Britanija, Gorwa Germanija i Recija, premda to mo`e predstavqati rezultat nedovoqnog stepena publikovawa muzejske gra|e Podunavqa (Zanier 1988: 8, 9, n. 27, Abb. 3). S druge strane, mogu se pomenuti nalazi iz I`e (I`a) u severnom Podunavqu (Tejral 1994: 36, Abb. 4/13-23) i sa Garduna kod Triqa (Radman-Livaja 1998: 222–223, T. 1/1,7). Prema jednom zna~ajnom izvoru, izrada lukova potvr|ena je u Ticinijumu (Notitia Dignitatum, pars Occidentis, IX). Arheolo{ki su potvr|ene jo{ neke rimske
43 Tobolac i kutija u kojoj je no{en persijski luk prikazivani su na sasanidskim srebrnim plo~icama i reqefima (Haldon 2002: 70).

| 114

IVAN BUGARSKI
krajeva luka. Oplate iz groba 28 odgovaraju ranoavarskom tipu, koji je upotrebqavan i tokom posledwe dve ili tri decenije VII veka, kada se, u tzv. prelaznom periodu, pojavquju i oplate ve}e {irine (Bóna 1970: 261). U dokumentaciji groba 54 tako|e se pomiwe nalaz ko{tane oplate, sme{ten uz desni femur pokojnika. Taj fragmentovani nalaz, ukupne du`ine od 25 cm, uslovno je svrstan u oplate refleksnog luka. Nalazi strela iz istog groba mogu govoriti u prilog ovakvom opredeqivawu ko{tanog predmeta, koji nije sa~uvan. Strele Vrhovi strela koje su Avari odapiwali ne predstavqaju hronolo{ki posebno osetqiv arheolo{ki materijal. Koristili su trobridne strele, bojne, koje su bile prilago|ene brzom letu i ve}oj probojnosti, kao i obi~ne strele oblika lista, koje su se odapiwale u lovu. Razlike se odnose na vrhove strela, dok je drveno telo sa percima zajedni~ko za oba tipa. Ovakvu funkcionalnu podelu bi ipak trebalo uzeti uslovno. Jasno je da se prispevawem Avara u Panoniju upotreba probojnih strela trobridnog vrha {iri i kod wihovih suseda, ali to ne zna~i da su oni prvi Evropi predstavili taj tip oru`ja. Pre Avara, sli~ne strele koristili su i Huni. Kona~no, poznati su nalazi iz grobnih celina jasno datovanih u vreme pre dolaska Avara, npr. iz Singidunuma (Ivani{evi}, Kazanski 2002: 123, 128, Pl. II/6-2, 3, 4), sa kasnoanti~ke nekropole Ravna kod Kwa`evca (Petkovi}, Ru`i} 2005: 100, Pl. XI/123-1) ili u oblasti dana{we ju`ne Nema~ke (Freeden 1991: 595). Iz Rajzberga (Reisberg) na Majni, pak, poti~u naseobinski nalazi trobridnih strela, datovani u V vek (Haberstroh 2003: 238, Abb. 23/6, 7). Kao i kompozitni lukovi, i strele trobridnog vrha bile su jo{ ranije u rimskoj upotrebi (Zanier 1988), ~ak u doba ranog principata (Bishop, Coulston 1993: 79, Fig. 43/5-9). Me|u brojnim trobridnim strelicama iz rimskog konteksta su one iz Dinorbena (Dinorben) (Davies 1977: 258, Fig. 1/1, 2), nalazi iz Severnog podunavqa (Tejral 1994:

radionice kompozitnih lukova, koje su radile tokom prve polovine V veka (Petkovi} 1993: 57). Kako rimskoj, opisane karakteristike su nomadski tip luka kasnije preporu~ile i romejskoj vojsci. Sam car Iraklije se posebno bavio vojnom taktikom i izgleda da je naro~ito cenio mobilne kowanike naoru`ane lukom (Ostrogorski 1998: 116). Nalazi oplata refleksnog luka u ranovizantijskom kontekstu prona|eni su na lokalitetu Gorwi Streoc na Kosovu (Ivani{evi}, [pehar 2006: 147, Fig. 9/1), na Cari~inom Gradu, Pontesu i u Tekiji ([pehar 2004: 186, kat. br. 607, 608, T. XXXV/607),44 odnosno na lokalitetu Golemanovo Kale kod Sadoveca u Bugarskoj (Uenze 1992: 500, kat. 27, Taf. 43/4). U ovom kontekstu, veoma je zna~ajan nalaz iz Rima, iz radionice Kripta Balbi (Crypta Balbi), koji se datuje u kraj VI veka i u VII vek (Roma 2001: 399, II. 4.753). U avarskom kontekstu, refleksni luk je nalaz koji odlikuje vreme tzv. Prvog kaganata i prelazni period, dok se kasnije retko javqa (Mrkobrad 1980: 99). Upadqivo je, tako, odsustvo oplata refleksnih lukova, pa i strela na Tisafiredu, kasnoavarskoj nekropoli od gotovo 1.300 grobova (Garam 1995). Sli~no je i na nekropoli Seged-Feherto A, gde se navodi da su ti nalazi prisutni u ranoavarskim grobovima, ali ne i u poznijim, u kojima su konstatovani delovi livenih pojasnih garnitura ukra{enih motivom grifona i vre`e (Madaras 1995: 77). Poznije oplate su {irih krajeva. Grobna celina iz Wer|haze (Nyíregyháza), u okviru koje su prona|ene i oplate refleksnog luka, datovana je novcem cara Mavrikija u period od 582. do 602. godine (Garam 1992: 171); odgovaraju}e oplate su, na primer, i iz ranoavarskog groba 21 nekropole u selu Boj (Papp 1962: 185, T. XXI/10). Rani nalazi poti~u i iz groba kowa sa nekropole Aradac – Me~ka, datovanog u kraj VI i po~etak VII veka (Na| 1959: 63, T. XIV/1-10). Iz ranoavarskog konteksta su i nalazi iz pet ratni~kih grobova sa nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 41, sl. 8). [est takvih oplata predstavqa jedine sa~uvane nalaze sa, kao se navodi, ve}e nekropole iz Ba~ke Topole, sa lokaliteta Obala Krivaje (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 36/1). Na ^iku, ko{tane oplate su se o~uvale u grobu 28 (T. VII/28-1–5, 7, sl. 99), jedinom kowani~kom, koji predstavqa 0,83% avarskih sahrana na nekropoli. Na desnoj nadlaktici, desnom krilu karlice i uz desnu nogu pokojnika prona|eno je sedam celih i fragmentovanih oplata luka rekonstruisanog raspona od 1,35 m. Sredi{wa oplata je na krajevima zase~ena i zavr{ena mre`om plitko urezanih linija, kako su zavr{ene i izvijene oplate

44 Nalaze iz Tekije i Pontesa S. Petkovi} datuje ranije, u kraj IV / prvu polovinu V veka, premda i iz Tekije i sa Pontesa iz odgovaraju}eg sloja, odnosno jama, pomiwe i nalaze iz VI veka (Petkovi} 1995: 50–51, T. XXVIII/1-4). Te oplate, kao i nalaze sa lokaliteta Horeum Margi, autor tuma~i kao ostatke lukova tipa Kum-Darja (Petkovi} 1993: 55–56, 57). Prilikom najnovijeg publikovawa oplate sa Tekije, ona je tako|e datovana rano, u kraj IV i po~etak V veka (Cermanovi}Kuzmanovi}, Jovanovi} 2004: 239–240, Kat. 17).

| 115

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Nalazi strela, dakle, predstavqeni su nalazima wihovih gvozdenih vrhova. Na ^iku, oni poti~u iz grobova 12, 28, 54 i 98, odnosno 34, 68, 74, 79 i 115, u kojima su naro~ito o{te}eni korozijom. Sve osobe sahrawene u ovim grobovima su mu{kog pola. Iz groba 97 poti~e jedan atipi~an nalaz, mo`da ne{to masivniji projektil. Ukupno 10 grobova u kojima su konstatovani nalazi strela predstavqaju 8,26% avarodopskih grobova na ^iku. Dve trobridne strelice, slepqene korozijom, prona|ene su u predelu karlice pokojnika iz groba 12 (T. II/12-1, 2). Ispod desne {ake kowanika iz groba 28 su prona|ene tako|e dve trobridne strele (T. VII/28-10, 11, sl. 100); jedna takva strela je prona|ena u grobu 54, uz glavu desnog femura, spoqa (T. X/54-5). Jednu od dve trobridne strele iz groba 28 odlikuju perforacije po najve}im {irinama listova, koje ukazuju na specifi~nu namenu projektila. Te rupe su slu`ile za uvijawe ku~ine natopqene smolom: po paqewu, odapiwane su na objekte u kojima je trebalo izazvati po`ar (Kova~evi} 1977: 119). U grobu 98 je prona|en vrh jedne »lovne« strele oblika lovorovog lista, uz levu podlakticu pokojnika (T. XVI/98-3). Slabo o~uvani vrhovi strela u grobovima 74 i 79 prona|eni su sa unutra{we strane levog femura, odnosno uz levo koleno, spoqa. Projektil (?) iz groba 97 je prona|en ispod levog karli~nog krila pokojnika. Re~ je o gvozdenom predmetu koji s jedne strane ima kru`ni otvor – tulac, dok je s druge ovalno zatvoren. Vrhovi strela predstavqaju veoma ~este, op{teprisutne nalaze na ranoavarskim nekropolama, tako da pozivawe na brojne analogije nije nu`no. Primera radi, primerci oba tipa iz Subotice datovani su u kasni VI i rani VII vek. Trobridne strelice iz Feketi}a su datovane u vreme tzv. Prvog kaganata (Vinski 1958: 13, T. VIII/ 5-10, T. VII/14-16). Mogu biti pomenuti i neki drugi nalazi, npr. lovna strela iz groba 18 iz Aradca, opredeqena u kraj VI i po~etak VII veka (Na| 1959: 57, T. IV/9), ili strela iz Novog Be~eja (Mrkobrad 1980: 99, T. LXXX/14). Razli~iti vrhovi strela su nala`eni i u grobovima nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 42, sl. 19–27). Tobolac Tobolac se nosio o pojasu. Bio je izra|en od kore drveta ili od ko`e, i u wega su strele polagane vrhom nagore. Tobolci su pri dnu bili pro{ireni, kako se perca strela, koja su bila od izuzetne va`nosti za wihov let, ne bi dodirivala i time o{tetila (Kova~evi} 1977: 116, 119). Ovako

Sl. 100. Vrhovi strela, grob 28 Fig. 100. Arrowheads, grave 28
0 1 cm

36, Abb. 4/1-12), kao i nedavno objavqen nalaz iz Siska (Radman-Livaja 2004: 55, T. 17/63). Poreklo tipa je skitsko, ti rani nalazi se povezuju jo{ sa VII vekom pre n. e (Davies 1977: 260). Trobridni gvozdeni vrhovi strela koje su koristili Avari naj~e{}e su visine 6–8 cm. Po obliku se ne razlikuju zna~ajnije od onih koje su koristile druge stepske populacije, no ovi u avarskoj upotrebi su mogli probiti i najja~i onovremeni oklop. Ukupna visina strele sa drvenim telom bila je 60–70 cm, a pre~nik je iznosio 8–10 mm. Prema starom nomadskom obi~aju, navodi se, na strele su postavqane mawe perforirane lopte ili polulopte od gvo`|a ili kosti, koje su pri brzom letu proizvodile zvi`duk koji je ostavqao jak psiholo{ki utisak na napadnute, tj. izazivao paniku (Ricz 1983: 8–10). Svojstva trobridnog vrha strele avarskog tipa preporu~uju i wu avarskim protivnicima, a time i vizantijskoj vojsci. Obimna arheolo{ka dokumentacija ovih strela u romejskoj upotrebi ne}e se posebno navoditi. Opet, veoma je zna~ajan nalaz ovakvih strela, kao i onih oblika lista, sa pomenutog lokaliteta Kripta Balbi u Rimu, gde su u jasnom romejskom kontekstu prona|eni i drugi komadi naoru`awa (Roma 2001: 398–399, II. 4. 748–752; Haldon 2002: 74).

| 116

IVAN BUGARSKI
I/II-1). Ovaj predmet samo uslovno opisujemo kao ma~, kako stoji u dokumentaciji koja je sa~iwena u vreme kada je verovatno bio boqe o~uvan. Stawe predmeta, dakle, ne omogu}ava sigurnu identifikaciju, zbog ~ega nalaz ne}e biti ukqu~en u statisti~ki obra~un. Tako, ma~evi pouzdano poti~u iz tri groba, odnosno iz 2,48% avarodopskih sahrana na ^iku. Iz groba III je vrh jednoseklog se~iva {irine 3 cm. Gvo`|e je kvalitetnije kovano i u znatno mawoj meri korodirano u odnosu na isti materijal ve}ine ostalih predmeta sa nekropole. Svakako je te{ko raspravqati o tipolo{kom odre|ewu ovako o~uvanog predmeta, du`ine nepunih 5 cm. Ipak, zbog znatnije {irine se~iva i kvalitetnije izrade, ovaj nalaz verovatno predstavqa deo se~iva ma~a (T. I/III-1). Jednosekli ma~evi, pala{i, na izvestan na~in predstavqaju prelaz od ma~a ka sabqi. Pojavquju se jo{ u hunsko vreme (Ra{ev 2007: 96). Iz groba 10 tako|e poti~e ostatak ma~a (T. III/10-4). Grob 10, osobe mu{kog pola, poreme}en je u znatnoj meri: nedostaju desna {aka, noga i dowi deo leve noge. Zbog toga se mo`e pretpostaviti da je grob pqa~kan i da je tom prilikom uzet i ma~, koji je u grobnu raku bio polo`en uz desni bok pokojnika. Na{ predmet, kari~ica bal~aka, ostao je u grobu, pri ~emu se u dokumentaciji ne navodi gde ta~no. Gvozdena kari~ica je nataknuta na petqu, tako|e od gvo`|a, koja je u dr{ku ulazila upravno. Krajevi petqe su po prolasku kroz dr{ku bili raskucani i tako za wu pri~vr{}eni. Direktna analogija je prona|ena u elementu ma~a sa R-u{icama iz pomiwanog kowani~kog groba sa lokaliteta Segvar-Sapoldal (Bóna 1979: 8, Abb. 3/1). Odgovaraju}a je i kari~ica bal~aka ma~a iz groba I sa avarske nekropole iz VII veka iz Torokbalinte (Torokbalinte) u Ma|arskoj. Ilustrovana je primena ove kari~ice: kroz wu se provla~i traka, koja se onda obavija oko zgloba ratnika, tako da, ukoliko dr{ka isklizne, ma~ ne mo`e da ispadne (Inkova 2006: 276, fig. 18/1). Verovatno se jednako mo`e opredeliti kari~ica sa nekropole Vinogradnoe, koja nije posebno komentarisana (Ra{ev 2007: T. 20/8). U grobu 28, uz levi bok kowanika, polo`en je ma~ dimenzija 84 cm h 4 cm. Kovan od gvo`|a, ma~ je korodirao: korozijom su o~uvani ostaci drvenih kanija, ukra{enih i oja~anih okovima od bronzanog lima. Re~ je o karakteristi~nim u{icama, visine 5,5 cm, oja~anim u`im, upravno postavqenim trakama lima {irine 1 cm. Na kraju ma~a se, pored sli~ne, ne{to {ire ukrasne trake od bronzanog lima nalazi gvozdeni okov kojim se

izra|eni tobolci te{ko se detektuju arheolo{kim metodom, za razliku od poznijih, pre svega ma|arskih, koji su bili okovani ili bar u~vr{}eni gvozdenim {ipkama (Koro{ec 1959: 111). Nalaz tobolca u neporeme}enom grobu iz vremena avarske prevlasti, pak, naj~e{}e je nazna~en ko{tanim oplatama, odnosno polo`ajem gvozdenih vrhova strelica. Ostaci tobolca prepoznati su u inventaru groba 2 (0,83% avarodopskih sahrana na ^iku). Ovaj de~ji grob je polno opredeqen kao `enski, {to se identifikovawem tobolca mo`e dovesti u pitawe. Pored desnog femura i ispod mandibule deteta prona|eni su tro{ni ostaci ko{tane oplate tobolca. Re~ je o fragmentovanim plo~icama ukra{enim motivom koncentri~nih krugova, koji su u slu~aju {ire i ne{to boqe o~uvane plo~ice spojeni urezanim kosim linijama (T. I/2-1, 2). Same po sebi, ovakve plo~ice nisu posebno prepoznatqive kao elementi tobolaca. Na nekropoli Seged-Feherto V, primera radi, u oplate tobolca ubrojane su me|usobno razli~ite ko{tane plo~ice (Madaras 1995: 176, Pl. 1/5-1, 2; 8-2, Pl. 3/12, 1-7), kao na nekropoli kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 41–42, sl. 17, 18) ili na nekropoli odgovaraju}eg datovawa kod mesta Kalininskaja (Kalininskaÿ) iz Krasnodarske regije (Ra{ev 2007: 97–98, T. 59/2, 3, 7–9). U slu~aju groba 2 sa ^ika, me|utim, oplate su bli`e opredeqene na osnovu nalaza tawe iskovane, lu~no povijene plo~ice, sa savijenim krajem kru`nog preseka (T. I/2-10). Ovaj nalaz predstavqa kuku preko koje je tobolac visio o pojasu. Analogija je prona|ena npr. u nalazima iz Sibira, datovanim u kraj VII veka i u VIII vek (Mogilünikov 1981: 40, Ris. 19/65). Oplate tobolca sa teritorije Ba~ke poti~u i iz Apatina, Ba~ke Topole i iz Bogojeva, sa nekropola I i IV (Ricz 1983: 14, nap. 36). One sa Bogojeva objavio je J. Koro{ec (1959: 111, 114, sl. 19, 20). MA^EVI Nalaz ma~a u grobu avarskog ratnika ukazuje na wegov vi{i rang. Ovo oru`je se i ina~e pripisuje pripadnicima onovremenih vojnih i dru{tvenih elita (Nicolle 1999: 34). Na ^iku, nalazi i elementi ma~a su konstatovani u grobovima II (?), III, 10 i 28. Iz groba II je gvozdeni i korodirani fragment ve}ih dimenzija: {irina od 3 cm odgovara {irini se~iva ma~a, du`ina je oko 12,5 cm. Presek na jednom kraju pokazuje veoma korodirano jezgro, gotovo pravougaonog preseka, oko koga je korozijom sa~uvana oplata – kanija ma~a (?) (T.

| 117

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
bal~aku, ~ija se kanija za pojas vezivala upravo preko R-u{ica.45 Ne{to mla|i je tip ma~a gde nedostaje alka na bal~aku, ali su na kaniji i daqe prisutne R-u{ice (Mrkobrad 1980: 98). Ovakvi ma~evi se u literaturi odre|uju kao vizantijsko-pontski (Ercegovi}-Pavlovi} 1975: 110); E. Garam, me|utim, pi{e o wihovim centralnoazijskim korenima (Garam 1992: 157), dok J. Kova~evi} (1977: 119–120) daje i paralelu – predstavu ma~a sa alkom na bal~aku – sa iranskog, odnosno par}anskog reqefa iz Nimruda, iz I veka pre n. e. Kada je re~ o primercima iz doba avarske prevlasti, dobro je ilustrovan ma~ sa R-u{icama iz groba 2 iz Zamboka, sli~an na{em primerku (Garam 1983: 152, Abb. 8). Sa vojvo|anskih nalazi{ta, poznati su ma~evi sa R-u{icama iz Aradca (Na| 1959: 65, T. VIII/1), te u{ice iz Novih Kne`evaca i ^oke (Mrkobrad 1980: 98, T. LXXIX/1, 2, 6) i iz Pan~eva, sa lokaliteta Naseqe Tesla (Priki} 1975: 129, T. LXI/3). Sa teritorije Ba~ke, pomiwu se i nalazi ma~eva iz Apatina i ^onopqe (Ricz 1983: 15, nap. 43); ranoavarski ma~evi jednoseklog i dvoseklog preseka, ali bez o~uvanih R-u{ica, poti~u i sa nekropole kod Mokrina u Banatu (Ranisavqev 2007: 43, T. III, XII, XL/1, 2). Nalaz gorepomenutog ma~a iz Segvara datovan je novcem cara Mavrikija (582–602), a nalazi iz Deska i Ki{sombora (Kiszombor) datuju se novcem cara Foke (602–610) (Garam 1992: 171). Ma~evi sa R-u{icama, tako, predstavqaju ostav{tinu ranog avarskog perioda i mogu se odrediti u kraj VI i po~etak VII veka, kako bi se mogli datovati i grob 10 sa ^ika, u kome je sa~uvan samo jedan wegov element, i grob 28, jedini kowani~ki grob konstatovan na nekropoli. Srodne u{ice se javqaju i kasnije, na kanijama najranijih avarskih sabqi iz grobova Totipusta-Igar grupe – npr. iz Ivan~e – koji pripadaju prelaznom periodu, od 670/680. do 700. godine (Bóna 1970: 261, Fig. 5/18-22). Nalaz R-u{ice kanije ma~a poti~e i iz ~uvenog blaga Malaje Pere{~epine, koja se datuje upravo u kraj VII veka, premda sama u{ica mo`e biti starija (Bobrinskoé 1914: 115, 119, Ris. 54).

zavr{avaju kanije, naj{ireg obima oko 6 cm, koji prati oblik vrha se~iva prema samom {picu (T. VI/28-3, sl. 101, 102). Najraniji tip ma~a zastupqen u avarskim grobovima je dvosekli ma~ sa elipsoidnom alkom na

0

10 cm

Sl. 101. Ma~, grob 28 Fig. 101. Sword, grave 28

0

1 cm

Sl. 102. U{ice kanije ma~a, grob 28 Fig. 102. Sheath attachments, grave 28

45 Iz kowani~kog groba (?) u Man|elosu poti~e jednosekli ma~ sa elipsoidnom alkom na bal~aku, ali i lu~nim u{icama. Ma~ je, kao i drugi nalazi, odnosno hipoteti~na celina, datovan u kraj VI i po~etak VII veka (Ercegovi}-Pavlovi} 1975: 109, T. III/1, 2). Q. Tadin (1995: 257) smatra da nije re~ o kowani~kom grobu, opravdano sumwaju}i u uslove nalaza; tako|e pomiwe i neistovremenost nalaza, ne daju}i, me|utim, obrazlo`ewe. Sli~an ma~ iz Kunagote (Kunágota) datovan je novcem cara Justina I (Garam 1992: 170–171).

| 118

IVAN BUGARSKI

KOPQE Jedini nalaz kopqa sa ^ika je iz groba 107 (0,83% avarskih sahrana). O~uvani vrh kopqa prona|en je izme|u stopala pokojnika. Grob 107 je ranije pomenut u kontekstu jedinog nalaza novca sa nekropole: re~ je, podsetimo se, o folisu Justina II i Sofije, iskovanom 576/577. godine. Ova sahrana se mo`e datovati, u odnosu i na druge nalaze, od godina kovawa nov~i}a do kraja VI veka. Kopqe je gvozdeno, dvoseklo. Preko masivnog tulca, ovalnog preseka, se~ivo se nasa|ivalo na drvenu dr{ku. Dimenzije su 19 cm h 4 cm (T. XVIII/ 107-3, sl. 103). Kopqa ovog tipa karakteristi~na su za prvi avarski talas. Zbirne odlike grupe ~ine, najpre, izrada od kvalitetnog materijala, te usko, duga~ko se~ivo oblika lista barske trske, na koje se nastavqa tulac. Paralelno sa ovim tipom, koristi se i {iri oblik, koji je u upotrebi i u poznom VIII veku. Interesantno je da se u grobnim celinama kopqa vrlo retko nalaze u kombinaciji sa refleksnim lukom (Kova~evi} 1977: 120, 116). Veoma je bliska analogija u vrhu kopqa iz pomiwanog kowani~kog groba sa Segvara, gde je oru`je polo`eno vrhom uz desno rame pokojnika. Taj grob je datovan novcem cara Mavrikija, od 582. do 602. godine (Bóna 1979: 5, Abb. 1, 3/3). Analogije sa na{ih lokaliteta srazmerno su brojne. Re~ je o nalazima iz Prigrevice sv. Ivana (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 55/1), Selen~e, Feketi}a, Malog I|o{a (Vinski 1958: 13, T. V/21, T. VII/18; 14, T. VIII/20), Aradca (Na| 1959: 61, T. XVIII/13), te iz starijeg horizonta sahrana na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy 1971: 214, T. XLI). Analogija je i u nalazu iz kowani~kog groba (?) iz Stapara (Radojevi} 1990: 131, T. I/4). Kopqe, znatno o{te}eno korozijom, poti~e i iz Mokrina (Ranisavqev 2007: 42–43, T. I/1). Uglavnom se nalazi datuju u kraj VI i po~etak VII veka, oni iz Feketi}a i Selen~e u prvu polovinu VII veka, dok se {ire u taj vek datuje primerak iz Vrbasa. Svojevrstan prototip ovog tipa kopqa pak poti~e iz Sent Andreje, a datovan je novcem cara Justina II (565–578). Taj rani tip se javqa u horizontu ma~eva sa R-u{icama, refleksnih lukova, okcastih perli, pseudokop~i, nau{nica sa sferi~nim, odnosno piramidalnim priveskom (Garam 1992: 158, 171). Nasuprot nekim drugim vrstama naoru`awa, mo`e se primetiti da su Avari primili romejske tipove kopaqa (Haldon 2002: 79), {to svedo~i o tome da je preuzimawe u oblasti vojne tehnike i taktike izme|u wih i Romeja bilo dvosmerno (Bugarski 2007b: 255).

Sl. 103. Vrh kopqa, grob 107 Fig. 103. Spearhead, grave 107
0 2 cm

LAMELE OKLOPA Smatra se da su lamelarni oklopi isto~nog, centralnoazijskog porekla. Wihovi nalazi poznati su iz nomadskog, ali i germanskog i ranovizantijskog konteksta. O davnim azijskim korenima i {irewu ovih oklopa, kao i o upotrebi sli~nih u rimskoj vojsci pi{e R. Kory (2004: 388–391; 2007). U vizantijskoj upotrebi, lamelni klibanion javqa se u VI veku, usled novog na~ina ratovawa u kome je streli~arska priprema bitke od najve}e va`nosti. U to vreme, ovakav oklop prihvataju i Germani. O borbenim prednostima refleksnih lukova i wima odapiwanih trobridnih strela bilo je re~i; u tom smislu se mo`e dodati to da su skora{wa testirawa pokazala da su lamelarni oklopi bili znatno otporniji na udare strela od kari~astih, {to se odnosi i na anti~ki i na sredwovekovni period (Nicolle 1999: 32, 107). U borbi, ali i redovnom `ivotu vojnika, od velike va`nosti je i ~iwenica da je lamelarni oklop fleksibilan i da u najve}oj meri omogu}ava slobodu pokreta (Kory 2004: 387). Izvesno je da je to jedan od najbitnijih razloga duga~ke i u etni~kom i teritorijalnom smislu {iroke upotrebe ovog vida defanzivnog oru`ja.

| 119

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
tako i u grobovima osoba starijih od 60 godina, dok se razlike u koncentraciji ovih nalaza u mu{kim, odnosno `enskim grobovima mogu tuma~iti pre svega lokalnim razlikama u funerarnoj praksi (Kory 2004: 393). Na ^iku, lamele oklopa ~ine deo inventara grobova 2, 17, 24 (2,48% avarskih sahrana) i, mo`da, groba 122. U grobu 2 nekropole na ^iku je prona|eno vi{e fragmenata plo~ica {irine 3,0 cm, ponegde perforiranih (T. I/2-3). Dve plo~ice su iz groba 17: jedna je dimenzija 7 cm h 2,7 cm a druga 6,5 cm h 2,3 cm (T. IV/17-1, 2). Nije zabele`eno gde su ta~no u okviru te dve grobne celine na|ene lamele. Nekoliko plo~ica se pripisuje inventaru groba 24, no u dokumentaciji se ne navode. Iz groba 122, sa desne potkolenice, poti~e {est plo~ica od gvozdenog lima, po rubovima perforiranih. Najve}a je dimenzija 6,7 cm h 3,5 cm (T. XIX/122-1). Uz wih su, me|utim, prona|ena i dva tro{na fragmenta cilindri~nog oblika, tako|e od gvo`|a. Ovde bi se moglo pomisliti i da grupisani gvozdeni predmeti predstavqaju ostatke okova drvene vedrice, tako da nalazi iz groba 122 nisu ukqu~eni u statisti~ki obra~un zastupqenosti oru`ja na nekropoli. Uop{te, s obzirom na stepen o~uvanosti plo~a od gvozdenog lima na nekropoli, te{ko je dati kona~an sud o wihovom funkcionalnom opredeqewu. Svi grobovi su pripisani osobama `enskog pola, ali mo`e se posumwati u takvo polno odre|ewe osobe sahrawene u grobu 24. Grobovi 2 i 122 su de~ji, tako da mo`emo konstatovati da nalazi lamela oklopa sa ^ika kontekstualno idu u prilog navedenom stavu J. Kova~evi}a. Sli~no je i u nekoliko grobova nekropole Alatijan (Kovrig 1963: 118, 146, 148, Abb. 6); u tom smislu bi se mogao protuma~iti i nalaz lamela iz `enskog groba 68 sa ranoavarske nekropole ^epel-Haro{ iz budimpe{tanske regije (Nagy 1998: 167, Taf. 113/15-21) ili iz `enskog groba 20 sa Halimbe (Török 1998: 19, Taf. 3/20-9). Tako|e, iz ranoavarskog `enskog groba 306 sa nekropole Sekzard (Szekszárd) poti~e o~uvani niz od oko 20 lamela (Rosner 1999: 43, Taf. 21/8); jedna lamela je iz groba 382, opet osobe `enskog pola, sa nekropole Vac-Kavi~bawa (Vác-Kavicsbánya) (Tettamanti 2000: 86, Taf. 21/382-1). Najkompletnije o~uvan lamelarni oklop iz ranoavarskog konteksta poti~e iz pomenutog groba zlatara sa lokaliteta Kunsentmarton (Csallány 1933: T. VI/1). Od nalaza oklopnih plo~ica iz poznatijih grobnih celina mogu se pomenuti i sedam lamela koje su kao prilog stavqene u grob kowanika iz Segvar-Sapoldala, koji je, kao {to je

Brojne analogije iz konteksta razli~itih od avarskih sahrana na ovom mestu uglavnom se ne}e navoditi. Trebalo bi ipak napomenuti da najboqe o~uvan i rekonstruisan lamelarni oklop poti~e iz groba 12a sa alamanske nekropole Nider{tocingen (Niederstotzingen) (Paulsen 1967: 125–133, Taf. 22, 54, 55). O vezama lamelarnog oru`ja, konkretno {lemova, sa tog lokaliteta i sa nalazi{ta Bokhondong (Bockhondong), u Koreji, pisao je J. Verner (Werner 1988: 6–7, 13, Abb. 11, 15). Moglo bi se jo{ napomenuti da je arheolo{ka dokumentacija lamelarnih oklopa u ranovizantijskom kontekstu relativno siroma{na, uz izuzetak koji predstavqa jedinstven nalaz oklopa sa Svetiwe kod Viminacijuma (Popovi} 1987: 28–30, sl. 22, 23; Bugarski 2006). Ovo ipak ne zna~i da je romejsko kori{}ewe lamelarnog oru`ja bilo mawe intenzivno. Najve}i broj ostataka analognih oklopa poti~e iz zatvorenih arheolo{kih celina, iz grobova: kako znamo, na ranovizantijske sahrane naoru`anih ratnika uglavnom ne bi trebalo ra~unati. Nalazi sa romejskih utvrda naj~e{}e su u vidu pojedina~nih, propadqivih lamela (Bugarski 2006: 174). S druge strane, nu`no je pomenuti i nalaze iz rimske radionice Kripta Balbi, datovane u VII vek (Roma 2001: 400, II. 4. 764–777). Premda se u Strategikonu Pseudo-Mavrikija napomiwe da je avarska pe{adija bila oklopqena, to bi trebalo uzeti sa velikom rezervom. Najpre, sasvim je izvesno da vode}u snagu avarske vojske ~ini kowica: ~ak i u grobovima kowanika delovi oklopa predstavqaju veoma retke nalaze. Ipak se navodi da, izme|u drugih vidova kowani~ke opreme i naoru`awa, upravo Avari stimuli{u {iru upotrebu lamelarnih oklopa (Haldon 2002: 66). J. Zabojnik iznosi mi{qewe da su lamelarni oklopi bili toliko vredni da u avarske grobove nisu polagani celi, ve} je prilagan mawi broj lamela koji bi svedo~io o dru{tvenom i profesionalnom statusu pokojnika (Zábojník 2004: 45, 47). Smatra se i da takav prilog, kao simbol celog oklopa ratnika, predstavqa azijatsku tradiciju (Bóna 1979: 30). Opet, nalazi lamela oklopa u `enskim i de~jim grobovima nagove{tavaju da im je pridavana izvesna apotropejska vrednost (Kova~evi} 1977: 115–116). Nu`no je, me|utim, navesti da su do sada ostaci lamelarnih oklopa, naj~e{}e upravo u vidu pojedina~nih ili malobrojnih lamela, konstatovani u oko 130 avarskih grobova, od kojih se po oko 40 pripisuje osobama mu{kog i `enskog pola, uz 15 de~jih, dok ostale sahrane nisu polno odre|ene. Lamele se pojavquju kako u de~jim grobovima,

| 120

IVAN BUGARSKI
wice koja je sposobna da velikom brzinom odapiwe izra`eno dugometnu strelu svakako predstavqa veliku borbenu prednost, koja je, u krajwoj liniji, rezultirala vojnim uspesima i brzim avarskim prodorima. Osim odapiwawa strela, upotreba uzengija olak{ava i rukovawe kopqem. [tavi{e, F. Kurta je, na osnovu prora~una da ~ak 67% ranoavarskih grobova sa uzengijama sa pravougaonom u{icom sadr`i i kopqe, a ne neko drugo oru`je, izveo zakqu~ak da upravo ovakva kombinacija oru`ja i opreme predstavqa sr` ranoavarske kowani~ke taktike (Curta 2008: 312–313). Na ^iku je, u grobu 28, par uzengija prona|en me|u kostima kowa. Kompletno o~uvan primerak je dimenzija 18,3 cm h 12,7 cm, a drugi – 13,7 cm h 13,2 cm. Uzengije su izra|ene od gvo`|a. Sa strana i po stajnoj plo~i je profilisano rebro (T. VI/28-1, 4). Kako je ve} napomenuto, u ovom grobu su prona|eni i ma~ i ostaci luka i strele, ali ne i kopqe, tako da ova grobna celina spada u mawu grupu ranoavarskih sahrana prema navedenoj podeli F. Kurte. S druge strane, bogata grobna celina sa ^ika mogla bi se posmatrati u kontekstu jednog {ireg utiska ovog autora – da je u ranoavarskom dobu uzengija pokazateq vi{eg dru{tvenog statusa sahrawenog (Curta 2008: 320). Brojni nalazi poput ovih iz groba 28, zaobqene stajne povr{ine i pravougaono modelovane u{ice, ~ine ranoavarsku grupu. Ranoavarski tip uzengija predstavqaju i okrugle uzengije sa tzv. omega (Ω) petqom. Kasnije se u avarskoj upotrebi pojavquju uzengije sa ravnom ili pak sa uvu~enom upori{nom plo~om. Ponu|eno je obja{wewe da je ta razlika nastala usled promene na~ina izrade obu}e: okrugli oblik ranoavarskih uzengija ukazuje na kori{}ewe obu}e mekanih |onova, dok ravna stajna povr{ina kasnoavarskog stremena upu}uje na obu}u tvrdog |ona (Zábojník 2004: 52). Navedenu podelu prihvatio je i R. Ra{ev (2007: 162), ali wu ipak nije mogu}e dokazati.47 Me|u nalazima uzengija iz celina datovanih novcem, ranoavarski tip sa zaobqenim le`i{tem za stopalo i pravougaono modelovanom u{icom javqa se sa novcem careva Justina II i Mavrikija,

napomiwano, datovan novcem cara Mavrikija (582–602). Na Hajdudorogu, nalaz lamela oklopa u grobu datuje se novcem cara Iraklija, od 610. do 641. godine (Bóna 1979: 5, Abb. 1, 2/17; Garam 1992: 159, 171). Sa na{ih lokaliteta, pojedina~ne lamele su konstatovane i na nekropoli Polet u Vrbasu (Nagy 1971: 215, T. XXXII/2). Pomiwe se, uzgredno, i oklop iz Selen~e, iz zanimqive celine datovane, ponovimo, u prvu polovinu VII veka. Ovaj nalaz nije obja{wen ni kod D. ^alawa, niti kod Z. Vinskog ili D. Mrkobrada koji su se na wegov osvrt oslonili (Csallány 1956: 85; Vinski 1958: 13; Mrkobrad 1980: 100). Na tih sedam lamela nedavno je ne{to op{irnije skrenuta pa`wa, me|utim samo na osnovu crte`a i podataka iz dokumentacije Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. Tako se dogodilo da je, istina uz ogradu, iz inventarske kwige preuzet podatak da je re~ o bronzanim lamelama (Bugarski 2006: 170–171, n. 55, Fig. 9). Lamele su od gvo`|a.46

KOWANI^KA OPREMA Kowica je kod Avara bila od prvorazrednog zna~aja, te je i razumqivo {to je odgajawu kowa posve}ivana velika pa`wa. Tako|e, veoma va`an bio je i odabir kowa prema nameni: jahani su tarpani, a po{to su pohodi ~esto bili dugotrajni, naj~e{}e izdr`qiviji pastuvi. Pri tom, Avari nisu koristili mamuze; konstrukcija sedla je bila srazmerno lagana (Kova~evi} 1977: 121, 122). Iz jasne istorijske i arheolo{ke evidencije avarske kowice ne mo`e se izvesti zakqu~ak da Avari predstavqaju nomadsku hordu (Lindner 1981: 17). Nalazi kowani~ke opreme se, naravno, na nekropolama manifestuju u kowani~kim grobovima. Jedini takav grob konstatovan na nekropoli ^ik je grob 28 (0,83% grobova), iz ~ega proisti~e da iskqu~ivo iz wega poti~u nalazi kowani~ke opreme – uzengije, `vale i bi~. UZENGIJE Uobi~ajeno je mi{qewe da uzengije u Evropu donose upravo Avari. Ovaj element kowani~ke opreme nesumwivo je azijskog porekla: nedavno je prilo`en sa`et osvrt na uzengije koje su na Istoku posvedo~ene stole}ima pre nego {to su Avari prispeli u Panoniju (Bugarski 2007b: 253–254, nap. 3). Istom pitawu, i to veoma temeqno, posvetio se S. Lazaris (2005). O~ito je da uzengije olak{avaju jahawe, kao i da pru`aju idealan oslonac kowaniku koji u pokretu odapiwe strele. Kombinacija mobilne ko-

46 Pogre{an podatak iz inventarske kwige preuzet je i ranije (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 57). Do ispravke je do{lo qubazno{}u kolege S. Trifunovi}a. 47 [tavi{e, zabele`eni su slu~ajevi da se u istom kowani~kom grobu otkriju uzengije razli~ito izvedenih stajnih plo~a, npr. u grobu K1 nekropole Bajer u Bijelom Brdu u isto~noj Slavoniji (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 109–110/10, 11), ili u kasnoavarskom grobu 114 nekropole Holiare u Slova~koj (To~ík 1968b: 29, Taf. XL/1, 2).

| 121

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

dakle zakqu~no sa samim po~etkom VII veka (Garam 1992: 171). Kada je re~ o analogijama sa na{ih nalazi{ta, odgovaraju}i primerci poti~u iz Selen~e (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 57/7), iz Malog I|o{a (Vinski 1958: 14/T. VIII, 21), ^oke (Mrkobrad 1980: 100, T. LXXXVIII/1, 2), Stapara (Radojevi} 1990: 131, T. I/2, 3), te sa lokaliteta Aradac – Me~ka (Na| 1959: 63, T. XIII/2, 3). Autori ih datuju u kasni VI vek, najdaqe do sredine VII veka. Iako se smatra da Romeji od Avara usvajaju primenu uzengija jo{ u VI veku, donedavno nije bilo nedvosmisleno prihva}ene arheolo{ke potvrde. Nalazi sa Cari~inog Grada, me|utim, najverovatnije predstavqaju upravo takav dokaz (Bavant, Ivani{evi} 2002: 1099–1100; Lazaris 2005: 282; Bugarski 2007b: 257), {to nije u skladu sa mi{qewem koje je svojevremeno izneo J. Werner (1984: 147–150, Fig. 156a/b), a koje i danas ima pristalice (Curta 2008: 307, 310). Pomiwe se, uzgredno, i nalaz koji pripada ranovizantijskom horizontu utvr|ewa Karasura u Trakiji (Curta 2008: 307–308). Tako|e, u inventaru ostave sa ranovizantijskog nalazi{ta kod Stre`eva – rezultate istra`ivawa i ostavu objavio je T. Janakievski (1980) – prepoznata je prva potvrda romejske produkcije masivnih uzengija, pri ~emu je pretpostavqeno da je sama ostava pohrawena 585–586. godine. I za neke uzengije sa drugih lokaliteta pretpostavqeno je ranovizantijsko odre|ewe, me|utim uslovi tih nalaza nisu dovoqno sigurni (Bugarski 2007b: 257–258, 263, sl. 1, 3, 4, 5/1-3).48 Uzengije sa ranovizantijskih nalazi{ta mogle bi se povezati sa vojnim jedinicama skalai siderai koje pomiwe Pseudo-Mavrikije (Bavant, Ivani{evi} 2002: 1100). @VALE @vale se stavqaju u kowske gubice, gde je u neporeme}enim kowani~kim grobovima wihovo mesto nalaza; za wih se daqe pri~vr{}uje remen uzde. One predstavqaju nomadski element; ~est su nalaz u kowani~kim grobovima iz vremena seobe naroda i zasebno ne pru`aju mogu}nost naro~ito preciznog datovawa (Vinski 1957: 23). Kao izrazito funkcionalni elementi, `vale se javqaju, u razli~itim oblicima, i u svim periodima avarskog prisustva. @vale su u grobu 28 na ^iku prona|ene u predelu stopala pokojnika. Ranoavarskog su tipa, bez pre~ki od metala ili kosti, zavr{ene slobodnim kru`nim petqama, dok se petqe na drugom, sredi{wem kraju ukr{ataju. Dimenzija su 11 cm h 6 cm, odnosno 10,5 cm h 8 cm (T. VI/28-5,6).

Sl. 104. Dr{ka bi~a, grob 28 Fig. 104. Whip-handle, grave 28
0 1 cm

Sa na{ih nalazi{ta, najpre se mogu pomenuti `vale iz Malog I|o{a, sa lokaliteta Kolski put, iz groba 70, koje se datuju u VI vek i, prema mi{qewu I. Kovrig, predstavqaju vrlo ranu manifestaciju materijalne kulture Avara u Panoniji, dok se nalaz iz Prigrevice sv. Ivana datuje u kraj VI i po~etak VII veka (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 45/5; 55/3). Tako je datovan i nalaz iz Man|elosa (Ercegovi}-Pavlovi} 1982: 53, T. I/3). Publikovane su i `vale iz Selen~e (Mrkobrad 1980: 100, T. LXXXIX/3, 4), Stapara (Radojevi} 1990: 131, T. I/1), iz Pan~eva (Priki} 1975: 129, T. LXI/3) i iz desetak grobova nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007). Primerci koji odgovaraju nalazu iz groba 28 sa ^ika pojavquju se i u grobnim celinama iz Segvara i sa lokaliteta Sinpetru-German (Sânpetru-German), gde su datovani novcem cara Mavrikija (582–602), odnosno careva Iraklija i Iraklija Konstantina (613–641). Ti nalazi, a tako i na{ iz groba 28, spadaju u grupu nalaza centralnoazijskog porekla i predstavqaju ostav{tinu najranijeg talasa avarskih doseqenika u Evropu. Pozniji tipovi `vala, oni sa psalijama, kod Avara ulaze u upotrebu krajem VII veka (Garam 1992: 160, 171), dok su, s druge strane, prilo`eni primeri gde se na ranovizantijskim nalazi{tima takve

48 U radu o uzengijama iz stre`evske ostave citirao sam mesta na kojima ih I. Mikul~i} datuje pozno, odnosno gde izri~ito datovawe izostaje (Bugarski 2007b: 260, nap. 16). Propustio sam, me|utim, da se pozovem na mesto na kome isti autor uzengije jasno datuje u VI vek (Mikul~i} 1999: 289, nap. 3, sl. 176). Za poznije datovawe ove ostave, u drugu polovinu X i prvu polovinu XI veka, s druge strane, zala`e se V. Jotov (Éotov 2007).

| 122

IVAN BUGARSKI

Broj avarskih grobova: 121 (100%) u grobova %

oplate refleksnog luka 2 1,65%

strele

tobolac

ma~evi

kopqe

oklopne lamele

kowani~ka opreme

10 8,26%

1 0,83%

3 2,48%

1 0,83%

3 2,48%

1 0,83%

Procentualno, zastupqenost nalaza vojne opreme u avarskom horizontu sahrawivawa na ^iku je veoma mala, izuzimaju}i, donekle, strele.

Tabela 5: Zastupqenost oru`ja i kowani~ke opreme u avarskim grobovima na ^iku Table 5: Percentage of weaponry and horsemen’s equipment in Avar graves at ^ik

`vale pojavquju jo{ u VI veku (Bugarski 2007b: 258–259). BI^ Dva predmeta napravqena od kosti iz groba 28 predstavqaju delove dr{ke bi~a (sl. 104). Jedan komad je ovoidnog oblika, visine 5,2 cm i pre~nika 3,6 cm, s jednom horizontalno probijenom perforacijom i s drugom perforacijom po vrhu (T. VII/28-12). Drugi element je {upaq, blago koni~nog oblika, visine 2,5 cm, pre~nika 2 cm (T. VII/28-13). Predmet ovoidnog oblika predstavqa kraj dr{ke bi~a. Ovakvi nalazi od kosti i roga predstavqaju deo inventara mu{kih i kowani~kih grobova, ali i avarskih naseqa, gde se pojavquju u vezi sa uzgojem stoke. Zastupqeni su u svim periodima prisustva Avara (Garam 1998: 121).49 Jedna od analogija poti~e sa nekropole Devavawa (Dévaványa), iz groba 145 (Kovrig 1975: 138, Fig. 9/145-1, 1a), druga iz groba 159 nekropole Halimba (Török 1998: 32, Taf. 18/158-8). Zabele`en je i nalaz iz groba 426 sa nekropole Vac-Kavi~bawa (Tettamanti 2000: 96, Taf. 24/426-1). Analogije sa vojvo|anskih lokaliteta su iz Aradca (Na| 1959: 60, T. 11/1),50 sa ciglane Polet u Vrbasu, iz groba 130 (Nagy 1971: 210, T. XXV/3),51 te iz Mokrina (Ranisavqev 2007: 56, T. XXXVI/1).52

drugih nekropola. Grupu alata sa nekropole sa~iwavaju srpovi, kosir (?), alatke za obradu drveta – sve od gvo`|a – te tzv. alatke za dre{ewe ~vorova od roga i kameni brusevi. SRPOVI Jednoseklog preseka se~iva, srpovi su slu`ili za `etvu `itarica. Tipolo{ki i hronolo{ki, oni ne predstavqaju posebno osetqivu grupu materijala. Brojne anti~ke nalaze sa teritorije dana{we Srbije je prikupila I. Popovi}, sa datovawem od II do III, pa i do VI veka (Popovi} 1988: 82–86, T. XIV/3-6). Kako oblik srpa nije podlo`an ve}im promenama, sli~ni nalazi poti~u iz celina datovanih u IV vek i u prvu polovinu V veka, odnosno iz perioda X–XI veka (Ra{kovi} 2003: 88). U kontekstu naseqa X–XIII veka u Vr{cu prona|eni su primerci veoma sli~ni srpovima sa ^ika; tu je zabele`en i nalaz alatke za obradu drveta, o kakvima }e daqe biti re~i (Stanojev 1996: 90, 93/8). Donekle sli~an je i srp sa Beogradske tvr|ave, iz sloja datovanog u XVI–XVII vek ([pehar 2007: 28, sl. 11). Upotreba srpa, dakle, traje veoma dugo, pa tako i tokom celokupne avarske prevlasti. Na nekropoli ^ik, srpovi su prona|eni u grobovima 37, 99 (?) i 107. U dva groba su sahrawene

ALAT Kao {to su ratnici i kowanici sahrawivani sa opremom koju su koristili za `ivota, tako se i u grobovima zemqoradnika i zanatlija bele`e nalazi wima svojstvenih alata (Kova~evi} 1977: 200). Repertoar alata sa nekropole ^ik nije ni brojan ni raznovrstan, niti odudara od nalaza sa

49 U jednom grobu osobe `enskog pola sa kasnoavarske nekropole Nove Zamki (Nové Zámky) prona|en je odgovaraju}i predmet, ali od gvo`|a, uslovno odre|en kao kraj dr{ke bi~a (^ilinská 1966: 77, Taf. LX/396-1). 50 Autor nije preciznije odredio funkciju nalaza. 51 Na tom mestu, nalaz je pogre{no funkcionalno opredeqen kao sisak meha. 52 Autor se na citiranoj stranici uzdr`ao od tuma~ewa funkcije predmeta, iako navodi analogiju koja je opredeqena upravo kao kraj dr{ke bi~a (Bugarski 2007a: 442).

| 123

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 105. Srp, grob 37
0 2 cm

Fig. 105. Sickle, grave 37

osobe mu{kog pola, a u grobu 99 je osoba `enskog pola; te sahrane predstavqaju 2,48% ukupnog broja na nekropoli. U grobu 37 srp je polo`en u predelu lakta leve ruke, dok je u grobu 99 fragment gvozdenog se~iva uz glavu desnog femura, spoqa. I nalaz iz groba 107 prona|en je u predelu desnog femura. Du`ina tetive luka srpa iz groba 37 je 24 cm a {irina se~iva 2,7 cm (T. IX/37-2, sl. 105); odgovaraju}e mere nalaza iz groba 107 su 31 cm, odnosno 3 cm (T. XVIII/107-5). U grobu 99 je prona|en lu~no oblikovan fragment gvozdenog se~iva, {to predmet uslovno mo`e da opredeli u grupu srpova (T. XVI/99-2). Srpovi su konstatovani i u inventarima avarskih grobova na nekropoli Polet u Vrbasu, u grobu 121 (Nagy 1971: 209, T. XXXIV/3), kao i u grobu 9 u Man|elosu (Tadin 1995: 262, 265, T. V/6). Pomenuti su i nalazi iz Lov}enca i Aradca (Mrkobrad 1980: 105). KOSIR (?) U doba antike, kosiri se, uz srpove i kose, svrstavaju u grupu oru|a op{teg naziva falces (Popovi} 1988: 76). ^est su nalaz i na kasnoanti~kim i ranovizantijskim lokalitetima, a povezuju se i sa vremenom X–XI veka, pa i sa XIV vekom (Ra{kovi} 2003: 88, 90). Jedan kosir je, uz nekoliko srpova, prona|en u ostavi gvozdenog alata na lokalitetu Zidani gaber nad Mihovim u Sloveniji, koja je datovana u vreme V–VII veka (Od Rimljanov do Slovanov 2001: 49, kat. 140). Na prostoru Beogradske tvr|ave, kosiri se datuju u sredinu IV veka, ali i u doba sredweg veka ([pehar 2007: 26–27, T. IV/40, 42). Jasno je da kosiri, kao ni srpovi, ne predstavqaju hronolo{ki naro~ito osetqivu gru-

pu materijala. Ovim alatkama je, izme|u ostalog, orezivana loza ili potkresivano grawe pri radovima u vinogradu. U avarskom kontekstu, wihovu primenu ne bi trebalo povezivati toliko sa vinogradima koliko sa, mo`da, trskom. Predmet sa nekropole na ^iku koji je opredeqen kao kosir poti~e iz groba 68, u kome je sahrawena osoba mu{ke polne pripadnosti. Taj grob predstavqa 0,83% ukupnog broja. U okviru grobne celine, nalaz je bio polo`en po sredini karlice. Kosir (?) je od gvo`|a, korodiran i fragmentovan. Ukupna du`ina dva fragmenta je 13 cm. U`i fragment je {irine 1,2 cm i stawenog, ovalnog preseka – ~ini se da je re~ o dr{ci kosira. Se~ivo jednoseklog preseka je {irine 1,8 cm i, premda je fragmentovano, nagove{tava savijenu prvobitnu formu. Uo~qivo je da se~ivo polazi iz ose dr{ke, {to je odlika kosira, a ne srpa. Ipak, s obzirom na stawe predmeta, funkcionalno opredeqewe vaqa uzeti sa rezervom (T. XII/68-1). ALATKE ZA OBRADU DRVETA Na nekropoli na ^iku, nalazi ovih alatki poti~u iz grobova mu{karaca: prona|ene su u kowani~kom grobu 28, kao i u grobovima 78 i 107. Tri groba sa ovim alatkama ~ine 2,48% ukupnog broja. U okviru grobnih celina, nalaz iz groba 28 je sme{ten ispod nogu, nalaz iz groba 78 ispod desnog krila karlice, a onaj iz groba 107 bio je prona|en izme|u femura. Radne povr{ine ovih predmeta su trapezoidnog oblika i blago savijene, ~ime je olak{ano deqawe. Radna povr{ina alatke se {iri u tulac ovalnog preseka. Odlike ovih predmeta su najo~itije na primerku iz groba 28, koji je najboqe o~uvan (T. VI/28-2). Dimenzija je 13,5 cm h 6,5 cm,

| 124

IVAN BUGARSKI

Sl. 106. »Alatka za dre{ewe ~vorova«, grob 54 Fig. 106. »Disentangling hook«, grave 54
0 1 cm

onaj iz groba 107 je 9,5 cm h 6,0 cm (T. XVIII/107-2), dok je nalaz iz groba 78 korodirao u znatnijoj meri, tako da je uz tulac sa~uvan samo mawi deo radne povr{ine (T. XIII/78-7). Analogni nalaz poti~e iz Selen~e, sa datovawem u prvu polovinu VII veka. Uz ogra|ivawe je, me|utim, opredeqen u crtalo pluga (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 57/5). Tako je opisana, recimo, i analogna alatka iz groba 99 nekropole Pilismarot (Pilismarót) (Szabó 1975: 272, Fig. 9/99-1). Jednako se, ~ini se pogre{no, funkcionalno opredequje i alatka iz groba 120 sa sredwovekovne nekropole Ravna, s tim {to se tu za analogiju uzima i nalaz sa lokaliteta Pontes – Trajanov most, za koji se napomiwe da je opredeqen upravo u drvodeqa~ki alat (Jovanovi}, Vuksan 2005: 229, Pl. XI/G. 120). Odgovaraju}e alatke iz anti~kog perioda, uglavnom iz III–IV stole}a, ali i iz VI veka – nalaz sa Cari~inog Grada – I. Popovi} grupi{e u varijantu a tipa V dleta, u dleta seka~e {irokog lepezastog se~iva (Popovi} 1988: 133, T. XXV/4). Nalazi sa ^ika su nalik na alatke na drugom mestu opredeqene u sekire deqarke, odnosno tesle, kakve su se pojavile jo{ u latenu i koristile u anti~kom i ranovizantijskom periodu, sa analogijama i iz znatno mla|eg perioda (Ra{kovi} 2003: 92/24). Otud je jedan slu~ajni nalaz iz Lihtenverta (Lichtenwörth) samo uslovno pripisan periodu avarske dominacije (Winter 1997: 68, 116, Taf. 17/2). Jednako se, kao drvodeqa~ki alat, opredequju i srodni sibirski nalazi iz epohe ranog sredweg veka (Mogilünikov 1981: 39, Ris. 19/84). »ALATKE ZA DRE[EWE ^VOROVA« Ovi predmeti od roga predstavqaju karakteristi~no obele`je starijeg avarskog horizonta sahrawivawa i mo`e se re}i da su izra`enijeg nomadskog karaktera. Tako se i pri datovawu nalaza sa nekropole Lebersdorf oni u hronolo{kom

smislu povezuju sa najranijom fazom, FA, sa trajawem do 650/670. godine (Daim 1987: Abb. 29). Funkcionalno opredeqivawe grupe nalaza bi ipak trebalo primiti sa rezervom.53 Konstatacija da se ti predmeti ~esto nalaze uz gvozdene no`eve (Madaras 1995: 74) verovatno nije od ve}eg zna~aja, budu}i da no`evi predstavqaju veoma ~este, najelementarnije nalaze u avarskim grobovima. Na nekropoli na ^iku, nalazi su redom konstatovani u grobovima 16 (T. III/16-1), 28 (T. VII/ 28-6), 30 (T. V/30-2), 54 (T. X/54-4, sl. 106), 68 (T. XII/68-2), 84 (T. XIV/84-2) i 98 (T. XVI/98-1). Re~ je o sahranama mu{karaca. U slu~aju grobova 16 i 28 nalaz je pozicioniran uz desnu podlakticu, a u slu~aju groba 98 uz levu. Ostale alatke su iz karli~nog pojasa pokojnika. Sedam grobova sa ovim nalazima predstavqa 5,78% avarodopskih sahrana na ^iku. Alatke su oblikovane kosim zasecawem roga na 14–18 cm od vrha, tako da je wegovo prirodno zakrivqewe o~uvano. Uz {upqinu postignutu zasecawem, sa unutra{we strane luka rog je ovalno izdubqen, a potom i na naspramnoj strani luka kru`no perforiran. Perforacija je mogla biti izvedena i ispod ovalno izdubqene povr{ine: u tom slu~a-

53 Prema usmenom podatku dobijenom od dr Tivadara Vide, grupa nalaza opredeqena je u odnosu na skandinavske etnografske paralele, posle ~ega se autori nisu daqe bavili upotrebom ovih ko{tanih predmeta. Na ovom mestu izra`avam zahvalnost dr Vidi na navedenoj informaciji. Mo`e se primetiti da je i F. Daim rezervisan prema ovakvoj funkcionalnoj atribuciji nalaza, budu}i da je daje pod znacima navoda - »Knotenlöser« (Daim 1987: 219, Daim 1996: 360). Bi}e nazna~eno da su se ovi predmeti u ne{to starijoj literaturi povezivali sa upotrebom luka i strele; tako|e je bilo i mi{qewa da predstavqaju ~eki}e, odnosno ~unkove za tkawe, zvi`daqke i drugo, kako navodi L. Sekere{ (1957: 233). A. Ranisavqev (2007: 54), pak, navodi da predmete odgovaraju}eg oblika, ali gvozdene, i danas koriste dunavski la|ari za pletewe om~i na krajevima u`adi.

| 125

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Na ^iku su prona|eni u grobovima 10, 24 (T. IV/24-5), 33 (T. V/33-7), 73 (?), 78 i 79 (T. XIV/79-2). Grobovi 10, 78 i 79 su grobovi mu{karaca, tako je korigovano i polno opredeqewe osobe sahrawene u grobu 24, dok su grobovi 33 i 73 grobovi osoba `enskog pola, u slu~aju posledweg de~jeg uzrasta. Najboqe o~uvan brus je iz groba 10 (T. III/10-3). Izra|en je od glatkog kamena zelene boje, u obliku izdu`enog pravougaonika. Gore je probijena rupa za ve{awe. Dimenzija je 11,5 cm h 2,0 cm h 0,8 cm. Jednake visine je primerak iz groba 78 (T. XIII/ 78-6); ostali brusevi su prona|eni fragmentovani. Nalaz iz groba 73, koji je po svemu sude}i pre konzervacije no`a bio zadr`an korozijom na se~ivu, mo`da predstavqa i kremen, tako da ne}e biti ukqu~en u statisti~ku obradu. Fragment je prona|en ispod karlice. Brus iz groba 10 je sa desnog krila karlice, a onaj iz groba 24 je prona|en izme|u desne ruke i grudnog ko{a pokojnika. Nalaz iz groba 33 je pozicioniran ispod leve {ake, kao i onaj iz groba 79, dok je brus iz groba 78 uz gorwi deo desnog femura, spoqa. Pet grobova u kojima su potvr|eni nalazi bruseva ~ine 4,13% ukupnog broja od 121 avarske sahrane na ^iku.

ju su perforirane obe strane luka roga. Dok su ostali nalazi neornamentisani, alatka iz groba 98 je ukra{ena gustim nizom plitko urezanih horizontalnih linija, koji je raspore|en ispod izdubqenog dela a prema vrhu roga (T. XVI/98-1). Mogu se navesti odgovaraju}i nalazi iz Aradca, datovani u kraj VI i po~etak VII veka (Mrkobrad 1980: 106, T. LII/1, 2, 10, 11), potom iz ratni~kog groba iz Subotice, sa Biv{e ciglane Ma~kovi}, datovanog u po~etak VII veka (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 61/2), te sa nekropole kod Mokrina (Ranisavqev 2007: 54, sl. 65, 66). Odgovaraju}i je i povr{inski nalaz iz Nose, sa urezanim predstavama kowanika i kowa (Sekere{ 1957: 231–233, sl. 2, 4, 5), te nalaz iz Man|elosa, datovan u ranu fazu tzv. Prvog kaganata, posebno zanimqiv zbog urezane scene lova. Mo`da upravo zbog te scene autor predmet funkcionalno opredequje kao deo za zatezawe luka (Ercegovi}-Pavlovi} 1975: 110, T. II/1). Na taj na~in su opredeqeni i analogni nalazi sa nekropole Ki{kere{-Pohibuj –Macko-Dulo (Török 1975: 299). Nalaz iz groba 10 nekropole u Bogojevu, pak, opredeqen je kao za{titni deo |ema (Velenrajter 1960: 181, 183, T. I/6), premda nije re~ o kowani~kom grobu. Sli~ni predmeti poti~u i iz romejskog konteksta, sa Svetiwe (Popovi} 1987: sl. 20/4), Ravne i Pontesa (Petkovi} 1995: 98, kat. br. 579, 580, T. XXXIV/3, 4), iz Sadoveca (Uenze 1992: 474, Taf. 13/9), sa Rasa (Popovi} 1999: 121, sl. 69/4), ili iz Gorweg Streoca (Ivani{evi}, [pehar 2006: 141, Fig. 3/14). BRUSEVI Brusevi od kamena predstavqaju jo{ jednu grupu arheolo{kog materijala koja nije osetqiva u hronolo{kom i tipolo{kom smislu. Funkcija predmeta je jasna: brusevi se koriste za o{trewe se~iva.

KERAMI^KE POSUDE Deo kerami~kog repertoara nekropole ^ik je ve} obra|en u odeqku posve}enom nalazima pr{qenaka. Mo`e se ponoviti i da su u jednom broju grobova konstatovani ulomci praistorijske keramike, koji zasigurno poti~u iz zemqe kojom su se zapuwavale rake. Ti fragmenti pripadaju praistorijskom kulturnom sloju nalazi{ta. U ovom odeqku bi}e komentarisani nalazi kerami~kog posu|a iz grobova. U najkra}em, prisustvo

Tabela 6: Zastupqenost nalaza alata u avarskim grobovima na ^iku Table 6: Percentage of tools in Avar graves at ^ik Broj avarskih grobova: 121 (100%) u grobova % srpovi kosir alatke za obradu drveta 3 2,48% »alatke za dre{ewe ~vorova« 7 5,78% brusevi

3 2,48%

1 0,83%

5 4,13%

Najzastupqenije su ko{tane tzv. alatke za dre{ewe ~vorova, zatim brusevi. Ina~e je alat zastupqen u malom procentu, sli~no predmetima vojne opreme.

| 126

IVAN BUGARSKI
se nalazi takvih posuda ne vezuju samo za Potisje, kao i to da je pogre{na premisa da su Avari u Panonskoj niziji nomadi (Kova~evi} 1977: 180). U svakom slu~aju, ove rukom ra|ene posude su neravnih debelih zidova, crnih nijansi, ~esto nagaravqenih posle pe~ewa na veoma slaboj temperaturi – otud ponekad i utisak da su samo su{ene kraj vatre. Ovako izra|ene, one su veoma tro{ne, pa se postavilo i pitawe wihove prakti~ne primenqivosti u svakodnevnom `ivotu, iz ~ega se izrodila hipoteza da, kako su veoma ~est grobni prilog, zapravo predstavqaju prvenstveno kultnu keramiku. Malobrojni nalazi naseobinskog karaktera, me|utim, relativizuju ovu pretpostavku: tako je rukom ra|ena keramika konstatovana i na jednom od krajwe retkih monografski publikovanih naseqa iz doba avarske dominacije, u ku}ama i drugim objektima Eperjesa (Eperjes) (Bálint 1991: 41, T. V, VI, IX/1, 4, T. X-XIII, XV, XVII/1-8, 11, 12, T. XVIII, XX). U najve}em broju slu~ajeva, posude ra|ene slobodnom rukom oblikovane su u vidu sasvim jednostavnih lonaca, slabo istaknutih oboda i trbuha. Ukra{avawe se izvodilo veoma retko, {to se ne odnosi u tolikoj meri na urezivawe noktom ili utiskivawe prstom po obodu, koliko na krajwe shematizovane antropomorfne crte`e koji su se pre pe~ewa urezivali na trbuh posude (Kova~evi} 1977: 180–181). Keramiku sa ^ika najta~nije bismo odredili ukoliko se opredelimo za sintagmu rukom ra|ena keramika ranog perioda avarske prevlasti, kako ju je opisao T. Vida prilikom izrade tipologije avarske keramike VI i VII veka. Slobodnom rukom ra|ena keramika predstavqena je Vidinom grupom III sa pripadaju}im podgrupama, koje se daqe dele prema u`im vremenskim rasponima (Vida 1999). Pri tipologizaciji rukom ra|ene keramike nu`na su izvesna ograni~ewa. Potrebno je ukazati na nemogu}nost potpunog povezivawa svih primeraka, pa i onih sa ^ika, sa ponu|enim Vidinim reprezentima grupa, odnosno podgrupa. Ipak je u ovoj kwizi delo T. Vide kori{}eno u ve-

kerami~kog posu|a u avarskim grobovima, {to se odnosi i na daleko malobrojnije ko{tane elemente mehova, tuma~i se verovawem o potrebi pokojnika za pi}em i hranom pri putovawu na drugi svet (Kova~evi} 1977: 201). Ovaj obi~aj je ~est u svim periodima avarskog prisustva, te su nalazi grn~arskog posu|a u grobovima veoma brojni. Prema proceni T. Vide, nalazi keramike poti~u iz 10–12% ukupno istra`enog broja avarskih grobova (Vida 1999: 13).54 Na ^iku, kerami~ke posude, lonce, sre}emo u inventaru velikog broja sahrana pripadnika oba pola i svih uzrasta, u grobovima 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 14, 15, 16, 17, 22, 24, 30, 32, 33, 34, 38, 39, 43, 44, 45, 46, 48, 49, 51, 52, 54, 55, 57, 59, 60, 61, 63, 67, 68, 69, 71, 72, 73, 77, 78, 82, 83, 84, 85, 88, 89, 91, 92, 94, 95, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 116, 117, 119, 120, 122, 126 i 129. Lonci su prisutni u 72 avarska groba, tj. u 59,50% tako opredeqenih sahrana. Najve}im delom, posude su polagane u predelu dowih ekstremiteta, ~e{}e stopala i potkolenica nego butnih kostiju. One ne}e biti posebno nabrajane, za razliku od posuda koje su pozicionirane na drugim mestima u okviru grobne celine. U predelu nogu, posude su u 52 groba, ili u 72,22% grobova sa posu|em. Mogu se izdvojiti one sahrane u kojima su u predelu nogu prilo`ene po dve posude: re~ je o grobovima 33, 60, 77, 84 i 99. Tih pet sahrana predstavqa 9,61% grobova u kojima su posude prona|ene u predelu nogu, odnosno 6,94% grobova u kojima su prona|ene posude uop{te. Sve osobe sahrawene u ovim grobovima su opredeqene u `enski pol, izuzev osobe sahrawene u grobu 84. U predelu lobawe, lonci su polo`eni u rake grobova 9, 10, 11, 15, 30, 38, 44, 48, 54, 55, 91, 101, 103, 117, 120 i 129. Ovih 16 grobova predstavqaju 22,22% avarskih sahrana u kojima je prilo`eno kerami~ko posu|e. Na nadlakticama pokojnice iz groba 59 su dva lonca; isto je, prema dokumentaciji, i u veoma lo{e o~uvanom grobu 52. U predelu nadlaktica su i posude iz grobova 67, 82 i 109. Tih pet grobova ~ine 6,94% sahrana sa loncem kao prilogom. Repertoar lonaca je dosta ujedna~en. Na nekropoli su zastupqeni gotovo iskqu~ivo primerci ra|eni slobodnom rukom, koji pripadaju tzv. potiskom tipu, sa izuzetkom lonca iz groba 92, o kome }e biti re~i na samom kraju odeqka. Ove posude predstavqaju najprimitivniji avarski kerami~ki tip. Da wegovo terminolo{ko opredeqewe (potiska ili nomadska keramika) nije adekvatno, primetio je J. Kova~evi}, navode}i da

54 U onoj meri u kojoj su poznatije avarske nekropole od naseobina, poznatiji nam je i wihov repertoar kerami~kog posu|a. Da postoje i zna~ajne tipolo{ke razlike, imao sam priliku da se uverim u Narodnom muzeju u Budimpe{ti, uvidom u nepublikovani grn~arski materijal iz naseqa Kelked-Feketekapu, koji u odre|enim slu~ajevima bitno odudara od nalaza iz grobova dve velike nekropole sa iste lokacije. Ovim putem izra`avam zahvalnost koleginici @u`ani Hajnal. Razlike izme|u kerami~kog posu|a sa nekropola i nalaza koji poti~u iz avarskih naseqa potcrtao je i Kory (2002: 611).

| 127

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 107. Posuda, grob 24 Fig. 107. Vessel, grave 24
0 2 cm

Sl. 108. Posuda, grob 60 Fig. 108. Vessel, grave 60
0 2 cm

likoj meri. Autor je svoje zakqu~ke temeqio na velikom uzorku posuda sa brojnih nekropola. Posebno je va`no ista}i to da je pisac obra|ivao u celosti o~uvane posude iz zatvorenih arheolo{kih celina, grobova. Na taj na~in je, pore|ewem sa drugim elementima grobnih inventara, bilo mogu}e sa~initi preciznu hronologiju tipova posuda. Nalazi{ta sa kojih T. Vida crpi gra|u ne poti~u samo sa teritorije dana{we Ma|arske, ve} i iz drugih zemaqa u kojima su avarodopski lokaliteti istra`ivani. Tako|e, podaci se ~esto odnose na posude koje ranije nisu publikovane.55 Lonac izdu`enog oblika iz groba 43 (T. VIII/43-1) mogu}e je sravniti sa predstavnicima Vidine podgrupe IIIA1, kakvi se datuju u sredinu VII veka (Vida 1999: 113–114, Taf. 175). Zasebna datovawa perli, nau{nica i lonca odre|uju grob 43 hronolo{ki u prvu polovinu tog stole}a. Grupu IIIA ~ine posude sa levkasto oblikovanim vratom (Gefäße mit Trichtermündung). Posude ove grupe mahom su pronala`ene na lokalitetima u dolinama Tise, pre svega, i Mori{a, sa najju`nijim nalazom u Vrbasu. Ove rukom ra|ene posude nisu osobene samo za rano avarsko doba, ve} se koriste i po~etkom VIII veka, a mo`da i ne{to du`e (Vida 1999: 111–119). Posuda iz Vrbasa, grobni prilog, publikovana je (Nagy 1971: T. XLIII/7); pomiwu se i nepublikovani nalazi posuda podgrupe IIIA1 sa na{ih lokaliteta – iz Horgo{a, Kawi`e i iz Subotice (Vida 1999: 252, 253, 255).

Nedavno je objavqena i odgovaraju}a posuda iz Mokrina (Ranisavqev 2007: 52, sl. 5). Grob 84 je jedan od grobova u kojima su prona|ene dve posude. Jedna od wih je predstavnik druge podgrupe – podgrupe IIIA2 (T. XIV/84-6), a druga podgrupe koja je znatno ~e{}a – podgrupe IIID1 (T. XIV/84-7). Posuda koja odgovara podgrupi IIIA2 je najpribli`nija wenom predstavniku koji se datuje u sredinu VII veka. Posuda koja odgovara predstavniku podgrupe IIID1 mogla bi biti i starija. Kako se alke i livene kop~e, kakve su tako|e prona|ene u grobu 84, datuju uglavnom u prvu polovinu VII veka, to se i sam grob mo`e datovati u to vreme, {to je saglasno sa Vidinim datovawem lonaca (Vida 1999: 121, Abb. 37; 138–142, Abb. 58; Taf. 175). Posude podgrupe IIIA2 se ina~e odlikuju {irim ramenom u odnosu na posude podgrupe IIIA1. Od nalaza posuda podgrupe IIIA2 sa na{ih lokaliteta, Vida (1999: 260, 261) navodi nepublikovan nalaz iz Kawi`e, kao i publikovane lonce iz ^oke, iz grobova 20 i 40 (Kovrig, Korek 1960: 259, 260, Fig. 2, 3). Grupu IIIB ~ine posude na kojima su po obodu, odnosno ramenu izvedena po ~etiri naspramna kupasta zavr{etka. Ove posude su osobene za rani i sredwi period avarske prevlasti. Re~ je o malo-

55 Detaqan kriti~ki prikaz kwige T. Vide prilo`io je Curta (2001: 93–97).

| 128

IVAN BUGARSKI

Sl. 109. Posuda, grob 60 Fig. 109. Vessel, grave 60
0 2 cm

Sl. 110. Posuda, grob 77 Fig. 110. Vessel, grave 77
0 2 cm

Sl. 111. Posuda, grob 77 Fig. 111. Vessel, grave 77
0 2 cm

brojnoj grupi (Vida 1999: 129–130), kojoj je autor ranije posvetio posebnu studiju. Na tom mestu se navodi da su ovako oblikovane i ukra{ene posude dubokih korena i da su poznate iz oblasti SirDarje, Tuve u centralnoj Aziji, kao i iz ju`nog Sibira. U isto~noj Evropi su prisutne jo{ u skitsko i sarmatsko doba. U avarskom kontekstu, ova manifestacija drevne, nomadske materijalne kulture prisutna je i u vreme pristizawa novih klanova, oko 670/680. godine. Ovakve posude nisu zastupqene u kasnoavarskom periodu, ali se na nekim mestima u Aziji wihov kontinuitet mo`e pratiti sve do XI veka (Vida 1992: 524–529). Posude koje odgovaraju Vidinoj grupi IIIB na ^iku su prona|ene u grobovima 24 (T. IV/24-1, sl. 107), 60 (T. XI/60-1, sl. 108) i 77 (T. XIII/77-4, sl.

110). Samo je u grobu 24 ovo jedina posuda: u grobu 60 je zabele`en i drugi nalaz posude, koja odgovara podgrupi IIID5 (T. XI/60-4, sl. 109), dok druga posuda iz groba 77 odgovara podgrupi IIID1 (T. XIII/77-9, sl. 111). Nalaz posude grupe IIIB iz groba 24 odgovara podgrupi IIIB/a, gde je obod zavr{en sa ~etiri kupe. Druge dve posude ove Vidine grupe sa ^ika odgovaraju predstavnicima podgrupe IIIB/s, koju odlikuju naspramne bradavi~aste u{ke po ramenu (Vida 1999: 129–130, Abb. 51, Taf. 175).56
56 Posuda iz groba 77, ranije objavqena (Kova~evi} 1972), uzeta je u obzir prilikom izrade op{teg kataloga ovakvih lonaca, me|utim na tom mestu je, ~ini se gre{kom, opredeqena u grupu 1, koja odgovara Vidinoj podgrupi IIIB/a iz kasnije tipologije, umesto u grupu 4 koja odgovara kasnijoj

| 129

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
se odnose citirani op{ti komentari J. Kova~evi}a. Mo`e se dodati da je naj~e{}e, kako na ^iku, tako i drugde, visina ovih posuda 10–20 cm, a pre~nik oboda od 8–12 cm. Trebalo bi naglasiti da termin lonac u semanti~kom smislu nije opravdan kada je re~ o posudama izrazito malih dimenzija, ali bi se moglo re}i da je pri objavqivawu takvog materijala uobi~ajen. Sa na{ih lokaliteta, u ovu grupu svrstavaju se posude iz Aradca (Na| 1959: 58, T. XXVIII/2; 59, 62, T. XXIX/1, 2), sa nekropole Polet u Vrbasu (Nagy 1971: T. XLII/1-7, 9, 10; T. XLIII/3, 5, 8, 9), te iz Oxaka, Malog I|o{a i Opova (Mrkobrad 1980: 102, T. CXLII/2, 4, 6; T. CXLIII/5; T. CXLIV/4). Podgrupu IIID1 ~ine posude ukra{enog oboda, {to se izvodilo urezima noktom ili utiskivawem prstom pre pe~ewa. Na rane reprezente podgrupe IIID1, okvirno datovane od 568. do 600. godine (Vida 1999: 138, 141–142, Abb. 58, Taf. 175), podse}aju nalazi iz grobova 45 (T. IX/45-3, sl. 112), 46 (T. IX/46-1), 51 (T. X/51-1), 73 (T. XII/73-1), 78 (T. XIII/78-5), 88 (T. XV/88-3), 95 (T. XV/95-1), 117 (T. XVII/117-1) i 122 (T. XIX/122-4). Kako nema drugih hronolo{ki osetqivijih nalaza u grobu 45, datovawe te celine izvodi se na osnovu posude, dakle u vreme od dolaska Avara do kraja VI veka. Tako se datuje i grob 46, kao i grob 51: sami po sebi, jezi~ci od lima i okcaste perle mogu predstavqati i ne{to pozniji nalaz, ali bi se trebalo dr`ati ranijeg datovawa groba kako zbog grobne keramike, tako i zbog stavqawa samo jedne perle u mu{ki grob, {to je, kako je navedeno, odlika najstarije generacije avarskih doseqenika. I grob 73 se datuje isto, prema vremenskom opsegu nalaza keramike i ~iwenici da je u wega polo`en sisak meha, koji predstavqa ranoavarski materijal u ovom delu Evrope; sama nau{nica iz groba mogla bi se datovati i poznije. Grob 78 se datuje prema keramici, budu}i da se od drugih nalaza podlo`nih preciznijem datovawu raspola`e samo jezi~cima od lima, koji se ipak mogu datovati {ire. Grob 88 datujemo u period 568–600. iskqu~ivo putem lonca. Isto va`i i za grob 95, a sli~no i za grob 117, gde se od drugih nalaza raspola`e okcastim perlama. I grob 122 se odre|uje u isti period upravo prema loncu, budu}i da i ostali nalazi nagove{tavaju rano datovawe, ali ne precizno. Nalik na predstavnike podgrupe IIID1/a1 je posuda iz groba 68 (T. XII/68-7), ali obod tog lonca

Zanimqivo je da je Vida (1992: 536, 547) prikupio samo jo{ dve posude sa na{e teritorije koje pripadaju ovim podgrupama, obe objavqene, sa nekropole Polet u Vrbasu: iz groba 1 poti~e posuda koja odgovara podgrupi IIIB/a, dok je iz groba 12 posuda iz podgrupe IIIB/s (Nagy 1971: 191, T. XLII/8; 194, T. XLIII/6). Posuda iz groba 24 nekropole na ^iku je karakteristi~na i po tome {to na dnu nosi urez u obliku slova A. Takav urez se javqa i na dnu posude drugog tipa, iz groba 172 sa nekropole ^akberew-Orondpusta (Csákberény-Orondpuszta) (Vida 1999: T. 10/3). I prema ostalim prilozima, grob 24 se mo`e datovati u kraj VI i po~etak VII veka. Grob 60 bi se prema posudama datovao u drugu ~etvrtinu VII veka. Jednako, dakle u drugu ~etvrtinu VII veka, datujemo i grob 77. Interesantni prilozi toaletnog pribora, ranije opisani, mogli bi se odrediti i kao ne{to stariji, no ovde je datovawe izvedeno u odnosu na karakteristi~no posu|e: drugi lonac odgovara sredini VII veka, odnosno Vidinoj podgrupi IIID1/f2 s obzirom na dekoraciju oboda, premda po obliku vi{e li~i na reprezente podgrupe IIID4/b. Najve}i broj posuda iz grobova sa ^ika pripada upravo grupi IIID T. Vide. Re~ je o jednostavnim loncima, najve}oj grupi ranoavarske rukom ra|ene keramike uop{te, koja u toj kategoriji predstavqa ~ak 53% posuda, dok je u ukupnom broju ranoavarske i sredwoavarske keramike zastupqena sa 33% (Vida 1999: 137). Upravo na ovu grupu

Sl. 112. Posuda, grob 45 Fig. 112. Vessel, grave 45
0 2 cm

podgrupi IIIB/s istog autora. I sama sahrana je na tom mestu pogre{no ozna~ena kao grob 7 (Vida 1992: 533).

| 130

IVAN BUGARSKI
Primerak iz groba 85 (T. XIV/85-3) nije mogu}e u potpunosti sravniti sa predstavnicima tipologije T. Vide: prema utiskivanom obodu potpada pod podgrupu IIID1, a prema formi najvi{e podse}a na podgrupu IIID2/b1. Ova podgrupa je rana, tako da se i grob 85 mo`e datovati u raspon 568–600. godine (Vida 1999: 143, Abb. 58, Taf. 175). Posuda iz groba 119 (T. XVIII/119-3) prema ukra{avawu oboda tako|e spada u podgrupu IIID1. Posuda je, me|utim, atipi~no oblikovana, tako da bi se trebalo uzdr`ati od preciznijeg odre|ivawa. I u odnosu na nisku perli, grob 119 se mo`e datovati {ire, u kraj VI i prvu polovinu VII veka. Od posuda sa nekropole koje odgovaraju podgrupi IIID1 T. Vide, dve su ukra{ene i po trbuhu. U slu~aju lonca iz groba 109 (T. XVII/109/1) ukras je izveden utiskivawem kru`i}a pre pe~ewa posude. Posuda iz de~jeg groba 73 (T. XII/73-1, sl. 115) publikovana je u sklopu grobne celine, u ranije citiranom radu J. Kova~evi}a. Konstatuje se da se antropomorfne predstave, pre svega na kerami~kom posu|u, javqaju retko ali na {irokom prostoru – od ju`ne Rusije do Karpatskog basena. Naveden je nalaz iz Sente, gde je u antropomorfnim urezima Feher prepoznao rune, a potom i ne{to

nije ukra{en. Na isti na~in mo`e se konstatovati sli~nost izme|u posude iz groba 59 (T. X/59-1) i reprezenata podgrupe IIID1/a2. Oblika najpribli`nijeg ranoj podgrupi IIID1/a3 su posude iz grobova 15 (T. III/15-1), 71 (T. XII/71-5) i 72 (T. XII/72-5), no one su tako|e neukra{enog oboda (Vida 1999: 138, 141, Abb. 58, Taf. 175). Tako se grobovi 15, 59 i 71 mogu prema keramici datovati od 568. do 600. godine, a u kraj ovog perioda grob 72, s obzirom na nau{nicu, kakva se obi~no odre|uje u prvu polovinu narednog stole}a. Kako su drugi nalazi iz groba 68 rani, ali hronolo{ki nedovoqno precizno odre|eni, to grob datujemo preko oblika posude u kraj VI veka. Ne{to poznijim reprezentima podgrupe IIID1, koji se okvirno datuju u period 600–626. godine, odgovaraju posude iz grobova 6 (T. II/6-3), 11 (T. II/11-1), 14 (T. II/14-1), 22 (T. IV/22-2), 33 (obe iz groba – T. V/33-1, 4, sl. 113, 114), 34 (T. VIII/34-2), 44 (T. IX/44-4), 67 (T. XI/67-1), 82 (T. XIV/82-3), 91 (T. XIV/91-1), 104 (T. XVII/104-1), 109 i 129 (T. XIX/129-4) (Vida 1999: 138, 141–142, Abb. 58, Taf. 175). Nema hronolo{ki osetqivijih nalaza u grobu 6, tako da se ta sahrana prema posudi mo`e odrediti u prvu ~etvrtinu VII veka. Isto va`i i za grobove 11, 22, 34, 67 i 109. Ovakvo je i datovawe grobova 14, 33, 44, 82, 91, 104 i 129, iz kojih bi se ostali nalazi mogli datovati {ire, u prvu polovinu veka. Gajka iz groba 44 ima i poznije analogije, kako je ranije navedeno.

Sl. 113. Posuda, grob 33 Fig. 113. Vessel, grave 33
0 2 cm

Sl. 114. Posuda, grob 33 Fig. 114. Vessel, grave 33
0 2 cm

| 131

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

Sl. 115. Posuda, grob 73 Fig. 115. Vessel, grave 73
0 2 cm

Sl. 116. Posuda, grob 61 Fig. 116. Vessel, grave 61
0 2 cm

pozniji (VIII, IX vek) nalaz iz Kolpa~ke na Volgi. Sli~ni urezi se javqaju i na nalazima iz [arkela i sa nekropole Desk I. Veoma sli~ni antropomorfni urezi su i na ko{tanoj iglenici sa nekropole Jano{ida (Kova~evi} 1972: 66–67). Svakako je hronolo{ki podesna analogija u predstavi sa pqosnatog pr{qenka iz groba 61 sa nekropole Jaszapati (Jászapáti) u Ma|arskoj. Prikazane su tako|e tri predstave, opet krajwe shematizovano, pri ~emu je centralna perforacija iskori{}ena kao glava svih predstavqenih likova (Madaras 1994: 28, T. VIII/61-1). Mogu}e je da prikazi sa posude iz groba 73 sa ^ika zapravo predstavqaju tamgu.57 U monografiji posve}enoj nekropoli kod Mokrina objavqeno je i pet ranoavarskih posuda sa obodima koji su ukra{eni utiskivawem (Ranisavqev 2007: 52, sl. 4, 10, 11, 12, 15). Na ^iku je prona|eno sedam lonaca koji se mogu svrstati u podgrupu IIID2 T. Vide. Re~ je o jednostavnim neornamentisanim loncima. Posude ranog perioda avarskog prisustva, do 600. godine, jesu one iz grobova 10 (T. III/10-14) i 39 (T. VIII/ 39-3), koje odgovaraju podgrupi IIID2/b2 T. Vide, odnosno posude iz grobova 57 (T. X/57-2), 106 (T. XVI/106-1) i 108 (T. XVI/108-3), nalik na predstavnike podgrupe IIID2/b1 (Vida 1999: 143, Abb. 58, Taf. 175). Na ovom mestu je mogu}e korigovati datovawe groba 10 u kraj VI veka. Za preciznije datovawe grobova 39 i 57 ne raspola`e se drugim nalazima, tako da se u odnosu na keramiku mogu datovati do 600. godine. Grob 106 se tako|e datuje u odnosu na

keramiku, dok se grob 108 vremenski odre|uje i u odnosu na ostale nalaze, kao grob 10. Posuda iz groba 16 (T. III/16-4) odgovara predstavniku podgrupe IIID2/a koji se datuje od 600. do 626. godine. Jedna od posuda iz groba 99 (T. XVI/99-5) pripada podgrupi IIID2/g, sa datovawem od 626. do 650. godine (Vida 1999: 143, Abb. 58, Taf. 175), dok druga posuda iz tog groba nije preciznije odre|ena (T. XVI/99-6). U grobu 16 nema drugih nalaza koji se mogu finije datovati, tako da se ostaje na datovawu groba koje pru`a nalaz lonca, {to va`i i za grob 99, pa tako grob 16 datujemo u prvu a grob 99 u drugu ~etvrtinu VII veka. Podgrupu IIID5 ~ine ni`e posude sa ramenom i kra}im, levkasto oblikovanim vratom (Vida 1999: 144–145, Abb. 59, Taf. 175). Sa ^ika, sa ovom podgrupom mogu se povezati lonci iz grobova 5, 32, 49, 54, 55, 63, 89, 94 i 107. Ranog datovawa, do 600. godine, jesu posude iz grobova 32 (T. VIII/32-1), 49 (T. IX/49-4) i 107 (T. XVIII/107-7). Pri datovawu groba 49 mo`e se osloniti jedino na nalaz lonca. Grob 32 se mo`e povezati sa zavr{nim periodom upotrebe ovakvih lonaca, tj. sa krajem VI veka, budu}i da se lanci u grobovima uglavnom datuju u prvu polovinu VII veka. U grobu 107 zabele`en je nalaz novca o kome je bilo re~i, tako da se u ovom slu~aju datovawe sahrane mo`e suziti u posledwu ~etvrtinu VI veka.

57 Na ovo mi je u razgovoru ukazao dr Sergej Botalov iz ^eqabinska, na ~emu mu izra`avam zahvalnost.

| 132

IVAN BUGARSKI
Nalik na predstavnike podgrupe IIID5, i to one koji se datuju u doba 626-650. godine, je lonac iz groba 61 (T. XI/61-3, sl. 116), ukra{en po ramenu frizom kapqi~astih ornamenata. Grob 61 mo`e se upravo tako i datovati – u drugu ~etvrtinu VII veka. Nalaz kqu~a (?) iz tog groba ina~e dopu{ta {ire datovawe, u prvu polovinu veka. Posude podgrupe IIID9 ne{to su poznije, one predstavqaju materijal prelaznog avarskog perioda (Vida 1999: 147, Abb. 59, Taf. 175). Tako se i wihovi predstavnici sa ^ika, iz grobova 9 (T. II/9-3) i 100 (T. XVI/100-5), datuju u period 650–670. godine. Iz groba 9 ne poti~u drugi nalazi podlo`ni finijem datovawu, tako da je ta sahrana datovana nalazom posude u godine od 650. do 670. Grob 100 datuje se u po~etak tog opsega, odnosno u sredinu VII veka, budu}i da se nau{nice sa sferi~nim priveskom od staklene paste datuju uglavnom u prvu polovinu veka. Podgrupu IIID10 ~ine vi{e posude su`enog vrata. Ova podgrupa je tako|e poznija, javqa se oko 670. godine a traje i u VIII veku (Vida 1999: 147, Abb. 59, Taf. 175). Takva posuda je na|ena u grobu 48 (T. VIII/48-1). Jedna od posuda koje nisu mogle biti uskla|ene sa tipologijom T. Vide je ona iz groba 101 (T. XIV/101-1). Re~ je o rukom ra|enoj posudi mawih dimenzija, izdu`ene, cilindri~ne forme. Analogni nalaz, koji poti~e iz Na|korija (Nagykörű), pripisan je Sarmatima (Vaday 1989: 259, T. 75/ 217-11). Grob 101 je jedan od onih koji nisu pozicionirani na situacionom planu nekropole. Ipak, na osnovu drugog nalaza iz groba, sahrana je vremenski opredeqena u horizont avarskog kori{}ewa nekropole, u kraj VII veka, {to bi je, uz grob 48, ~inilo najmla|om na nekropoli. Lonac iz groba 92 je izra|en na vitlu (T. XV/ 92-5, sl. 117). Ve}ih je dimenzija, sferi~nog oblika. Ne predstavqa avarski proizvod, ve} posudu vizantijsko-kasnoanti~kog oblika, kakve T. Vida svrstava u tip IF. Sama posuda iz groba 92 potpada pod Vidinu podgrupu IF/h, sa datovawem u prvoj ~etvrtini VII veka (Vida 1999: 102, 103/Abb. 32, Taf. 175). Poreklo posuda ovog tipa sa lokaliteta Svetiwa posmatra se na isti na~in. Srodni primerci na ovom nalazi{tu predstavqaju tip I lonaca, sa datovawem od 567. do 596. godine u odnosu na stratigrafiju lokaliteta. Navode se analogni primerci sa Cari~inog Grada, ali i sa {ireg podru~ja Balkana (Popovi} 1987: 19, sl. 16/1-5). Grob 92 je ipak datovan u drugu ~etvrtinu VII veka.

Sl. 117. Posuda, grob 92 Fig. 117. Vessel, grave 92
0 2 cm

Lonci iz grobova 5 (T. II/5-5), 55 (T. XI/55-4), 63 (T. X/63-1), 89 (T. XII/89-1) i 94 (T. XV/94-3) mogu se sravniti sa predstavnicima Vidine podgrupe IIID5, koji pripadaju vremenu od 600. do 626. godine. Ovoj podgrupi uslovno se mo`e pripisati i primerak iz groba 69 (T. XI/69-3) (Vida 1999: 144–145, Abb. 59, Taf. 175). Grobove 69 i 89 mogu}e je preciznije datovati jedino na osnovu lonaca, u prvu ~etvrtinu VII veka. Nalazi lanca, nau{nica sa sferi~nim priveskom i okcastih perli opredequju grobove 5, 55 i 94 u prvu polovinu VII veka: na osnovu lonaca, ovakvo datovawe mo`e se suziti u prvu ~etvrtinu tog stole}a. Jednako se datuje i grob 63, tako|e samo na osnovu posude. Grob 5 je mogu}e datovati {ire, u prvu polovinu veka, jer je zasebno datovawe lonca u prvoj, a nau{nice, po Ormandiju, ~ak u tre}oj ~etvrtini veka. Lonac iz groba 17 (T. IV/17-12) podse}a na oblik IIID5, kakav se koristio od 626. do 650. godine. Grob je datovan upravo tako, u drugu ~etvrtinu VII veka. Posuda iz groba 54 (T. X/54-1) odgovara predstavniku Vidine podgrupe IIID5/b, poznijeg datovawa, od 650. do 670. godine (Vida 1999: 145, Abb. 59, Taf. 175). Poznije datovawe groba potvr|uje i bronzana livena kop~a, o kojoj je bilo re~i. Grob se mo`e odrediti u kraj ponu|enog vremenskog opsega keramike, {to predstavqa ranije vreme kori{}ewa kop~i ovog tipa.

| 133

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
navedeno, {to mo`e navesti na pomisao da je i naseqe kome pripada nekropola na ^iku imalo praistorijski sloj. U svakom slu~aju, mo`e se zakqu~iti da su neke grobne rake nekropole na ^iku ukopavane u praistorijski sloj nalazi{ta. S druge strane, odre|en broj grobnih raka je kasnije o{te}en ukopavawem jama. Kako materijal ovih jama nije hronolo{ki blizak grobovima, {to se saznaje iz uzgrednih informacija iz izve{taja sa iskopavawa, to se ni o wima ne}e diskutovati. Potpuno je druga~ija situacija u pogledu horizonata sahrawivawa na lokalitetu. U najgrubqoj podeli, dakle, mo`e se diskutovati o dva horizonta sahrawivawa, tj. o dve nekropole, me|usobno odeqene du`om vremenskom distancom. Sarmatska

STRATIGRAFIJA RANOAVARSKE NEKROPOLE NA ^IKU
NA PO^ETKU RAZMATRAWA stratigrafije nekropole ^ik potrebno je ponoviti ograni~ewa koja }e dovesti do donekle nepotpunih rezultata. Prilikom rada, raspolagalo se situacionim planom nekropole sa prve kampawe. Taj plan je metodom triangulacije dopuwen sa druga~ije koncipirane terenske dokumentacije, izra|ene u druga~ijoj razmeri, sa kasnijih iskopavawa. Kona~no, nema sa~uvane dokumentacije posledwih radova, pa i stoga ovako dobijena situacija nekropole nije kompletna. Ona je naposletku dopuwena oznakama koje predstavqaju rezultat analize stratigrafije nekropole koja sledi (Plan 1). Kako god bilo, uspe{no je pozicionirana ve}ina grobova, tako da je o stratigrafskim odnosima, uz napomenute ograde, mogu}e raspravqati. Stratigrafska analiza se temeqi na rasporedu pouzdano datovanih grobnih celina, da bi u takvom kontekstu vremensko opredeqewe bilo ponu|eno i za grobove ~iji materijal u tom smislu nije dovoqno re~it ili nedostaje. U uvodnom delu je napomenuto da stratigrafija lokaliteta poznaje praistorijski sloj, dva horizonta sahrawivawa i pozne jame. Praistorijskom sloju se ne}e pridavati posebna pa`wa: ranije je potcrtano prisustvo ulomaka praistorijske keramike u grobovima, ili ku}nog lepa, kao u grobu 46, gde su svakako dospeli prilikom ispuwavawa raka prethodno iskopanom zemqom. Karakteristi~na je i izrada pr{qenaka od praistorijskog posu|a, kako je ponegde u katalogu nekropola je ve} odre|ena u II vek, pa se u ovom trenutku ostavqa po strani. Najstarija grupa avarskih sahrana, me|utim, na ^iku je postavqena prakti~no izme|u dve linije u kojima se sahrawivalo sarmatsko stanovni{tvo. Od zapada prema istoku, ovu grupu ~ine grobovi 49, 59, 78, 57, 83, 51, 45, 85, 39, 73, 46, 71, 95, 15, 88, 106 i 117, odnosno grobovi 32, 72, 10, 107 i 108. Prvopomenuti grobovi su datovani u drugu polovinu VI veka, naravno od dolaska Avara na ove prostore, dok su grobovi 32, 72, 10 i 108 ne{to preciznije vremenski odre|eni, u kraj istog veka. Grob 107 je jedini na nekropoli u kome je prona|en novac, o ~emu je bilo re~i, {to ga, uz ostale nalaze, datuje u posledwu ~etvrtinu VI veka. Iz ove grupe grobova, grob 83 negira stariju sarmatsku sahranu. Slede}i prostorni raspored, ne, dakle, i precizno datovawe grobnih nalaza, horizontu sahrawivawa do kraja VI veka bi se mogao pripisati i grob 38. Severno i ju`no od ove grupe prostiru se ne{to mla|e sahrane. Ju`no – to je najpre grob 24, datovan u kraj VI i po~etak VII veka, a potom i grob 28, jedini kowani~ki grob na nekropoli, datovan u po~etak VII veka. Ovi grobovi su navedeni prvi zato {to su najranijeg preciznijeg datovawa. Ina~e, linija mla|ih grobova od onih iz VI veka kre}e sa jugozapada. Grob 12 nije preciznije datovan – pripisuje se vremenu od druge polovine VI do sredine VII veka. Uni{ten grob 21 bi mogao biti jednakog okvirnog datovawa. Uz wih je grob

| 134

IVAN BUGARSKI
Kao grobovi 61 i 60, i obli`wi grob 77 je datovan u drugu ~etvrtinu VII veka. Daqe se ni`u grobovi 67, 69, 44 i 63, datovani u vreme 600–625. godine, odnosno grobovi 81, 65 i 76, u odnosu na prostorni raspored, verovatno istog datovawa. Grob 68 iz ovog areala je datovan u kraj VI / po~etak VII veka. Stratigrafski, sahrana sa psom u grobu 75 mogla bi odgovarati kako vremenu ukopavawa ranih avarskih grobova, tako i vremenu prve polovine VII veka, u odnosu na razli~ito datovane obli`we grobove 51, 43 i 60. Daqe na istok, u pojasu severno od ranih avarskih sahrana, grob 96 stratigrafski verovatno pripada prvoj polovini VII veka. Grob 99 je datovan u vreme 600–625. godine, kao i grobovi 91 i 104. Verovatno se ovako mo`e datovati i grob 120. Ne{to severnije, grob 90 je ranije datovan u drugu polovinu VI i po~etak VII veka. Imaju}i u vidu grobove u okru`ewu, ovo datovawe bi se moglo korigovati na pozniji odse~ak. Isto va`i i za obli`wi grob 105, ranije {ire datovan u drugu polovinu VI i prvu VII veka. Ova dva groba se, tako, mogu datovati u prvu polovinu VII veka, kao {to je datovan i grob 116. Najverovatnije se u to vreme mo`e odrediti i grob 113, ukopan u neposrednom okru`ewu. Kona~no, na ^iku je istra`eno i nekoliko grobova ~ije je vremensko odre|ewe u drugoj polovini VII veka. Ovi grobovi su uglavnom grupisani u centralnom delu istra`enog gabarita nekropole. Najpre, grob 54, koji se~e sarmatski grob 62, datovan je u vreme izme|u 650. i 675. godine, kao i grob 9, ne{to daqe na jugoistoku. Grob 48 je datovan u period 670–700. godine, istina samo na osnovu nalaza rukom ra|ene posude. Ovaj grob bi, dakle, predstavqao najmla|u sahranu na nekropoli. Premda ovako izvedeno datovawe ne mora biti dovoqno ubedqivo, ~iwenica da je grob sme{ten izme|u dve kasnije sahrane ga ipak svrstava u poznu grupu. Re~ je o grobu deteta starosti 1–2 godine (Éry 1990: T. 1). Samo dva groba kartirana u severnom delu nekropole su poznog datovawa, od 650. do 675. godine. Re~ je o grobovima 97 i 103, s tim {to je datovawe drugog groba pouzdanije. Kartiran je, dakle, i vi{e ili mawe pouzdano datovan 91 grob avarske nekropole – od ukupno

22, datovan u vreme od 600. do 625. godine. Daqe prema istoku, grob 33, jednako datovan, se~e sarmatski grob 31. Potom, prvoj ~etvrtini VII veka pripada i grob 34. Grob 13 iz ovog pojasa je ne{to {ire datovan, u prvu polovinu VII veka, kao i grobovi 79, 74 i 5. Jo{ isto~nije, iz prve ~etvrtine istog veka su grobovi 14, 6 i 11, te grob 16. U ovoj grupi su i grob 55, tako|e datovan od 600. do 625. godine, kao i, verovatno, grob 64. I grob 25 je verovatno iz prve polovine VII veka, premda nema posebno izra`ajnog materijala. Isto~no, grobovi 7 i 93 su datovani {ire, u prvu polovinu veka. Grob 94 je datovan u period 600–625. godine, a grob 92 od 625. do 650. godine. Na samoj jugoisto~noj periferiji nekropole, tokom prve polovine VII veka ukopani su grobovi 30 i 2. Mo`e se pretpostaviti, uzimaju}i u obzir prostorni plan lokaliteta, da su istog datovawa i obli`wi grobovi 4, 3, 8, 19, kao i najudaqenija sahrana – grob 35. Izuzev tog groba, posledwepomenuta grupa grobova je ukopana na blagoj uzvi{ici. Sti~e se utisak da se ova grupa grobova re|a ju`no i jugoisto~no od dva groba istaknutih osoba mu{kog pola: najpre od groba 28, kowani~kog, datovanog u po~etak VII veka, potom i bogatije opremqenog groba 30, datovanog, ne{to {ire, u prvu polovinu istog veka. Kako ju`nije, mla|e sahrane – one iz prve polovine VII veka – re|aju se i severnije od pojasa grobova iz druge polovine prethodnog stole}a. Na zapadu, grob 82 je datovan u vreme 600–625. godine, grob 61 – 625–650, a grob 84 ne{to {ire, u prvu polovinu VII veka, kako su datovani i obli`wi grobovi 58, 66 i 42, i, verovatno, grob 87. U ovoj zoni je i grob 52, veoma lo{e o~uvan i te{ko uo~qive rake, koji je delimi~no o{tetio grob 59, iz grupe najstarijih avarskih sahrana na nekropoli. Tu su i grobovi 43 i 60, ~ije se rake tako|e seku. Grob 43 je prema materijalu {ire datovan u prvu polovinu VII veka, a grob 60, koji ga se~e, u godine 625–650. Prilikom razre{avawa ovog odnosa u smislu hronologije trebalo bi imati u vidu izneseno mi{qewe da je potrebno 20–50 godina da konkretno grobno mesto bude zaboravqeno od strane lokalnog stanovni{tva, {to odgovara periodu trajawa eventualnog drvenog nadgrobnog obele`ja. Tako, ni novoprido{la populacija posle tog vremena ne bi mogla znati za postoje}e grobno mesto (Jankovi} 2003: 100–101). Saglasno sa grobnim inventarima i ovakvom metodolo{kom postavkom, grob 43 bi se mogao datovati u po~etak VII veka, premda vaqa imati u vidu da nadgrobne humke ipak mogu ostati uo~qive i znatno du`e, ~ak sve do na{eg vremena.58

58 Aerofotografije jedne neistra`ene avarodopske nekropole u Austriji, na kojima se uo~ava raspored grobova (humki), svojevremeno je predstavio F. Daim. Na ovoj informaciji zahvaqujem dr M. Milinkovi}u.

| 135

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
83, 51, 45, 85, 39, 72, 73, 46, 71, 95, 15, 10, 88, 107, 106, 117, 108 i, verovatno, 38 i 122. Ju`no, jugoisto~no i severno od grobova grupe 2 pru`aju se grobovi datovani u prvu polovinu VII veka. Neki od tih grobova su datovani odre|enije, u vreme od 600. do 625. godine i, u mawem broju slu~ajeva, od 625. do 650. godine. To su grobovi grupe 3. Podgrupu 3a ~ine grobovi ovakvog datovawa severno od grobova grupe 2, odnosno grobovi 82, 84, 52, 61, 87, 58, 42, 77, 66, 67, 68, 50, 81, 43, 60, 65, 69, 44, 76, 63, 56, 47, 96, 99, 98, 90, 91, 105, 104, 113, 116 i 120 i, najverovatnije, svi nekartirani grobovi sa ranosredwovekovne nekropole iz posledwe dve kampawe, izuzev groba 122, pripisanog grupi 2. Podgrupa 3b je sa~iwena od grobova ju`no od grupe 2. To su, od zapada ka istoku, grobovi 22, 21, 12, 33, 34, 13, 24, 79, 14, 74, 17, 6, 5, 11, 55, 64, 25, 7, 94, 16, 93 i 92. Podgrupu 3c, pak, ~ine grobovi jugoisto~ne periferije grobqa. To su grobovi na bla`oj uzvi{ici: kowani~ki grob 28, datovan u po~etak VII veka, bogat mu{ki grob 30 i grob 2, datovani u prvu polovinu istog veka, te grobovi 4, 3, 8 i 19, koje prethodno navedeni okru`uju. U ovoj grupi je najverovatnije i grob 35 sa same isto~ne periferije grobqa. Kona~no, najmla|e sahrane sa nekropole su iz druge polovine VII veka, okvirno do 675. godine. Wih opredequjemo u grupu 4. Ove sahrane su, izuzev grobova 97 i 103 koji su daqe na severoistoku, sme{tene po sredini prostora grobova podgrupe 3b. Tu su, sa severozapada na jugoistok, najpre grob 54, istaknutije osobe mu{kog pola, datovan u vreme od 650. do 675. godine, koji se~e sarmatski grob 62, zatim grob 48, koji bi se mo`da mogao datovati i poznije, i grob 9, istog datovawa kao i grob 54. Interesantan je i raspored onih grobova grupe 3 koji su datovani ne{to kasnije u okviru wenog trajawa, tj. od 625. do 650. godine. Neposredno uz grupu 4 je grob 17, istaknute osobe `enskog pola. Posle izvesne prostorne cezure (grobovi 45 i 79), tu je grob 60, koji se~e ne{to raniji avarski grob 43, o ~emu je bilo re~i, a potom i grob 77, opet grob istaknute osobe `enskog pola. U blizini je i grob 61, po svoj prilici opqa~kan, tako|e datovan u godine 625-650. Ova ~etiri groba – grobovi

121 sahrane. Na osnovu pore|ewa sa jednim od planova iz dokumentacije sa nazna~enim iskopnim povr{inama, jasno je da su grobovi istra`eni 1973. godine, dakle tokom posledwe kampawe, otkrivani u mawim sondama, postavqenim paralelno sa linijom grobova 82–84–87–86, odnosno, isto~no, najverovatnije severnije od linije grobova 63–97. Tako|e je istra`ivano u ve}oj sondi na samom isto~nom kraju nekropole. Interesantno je da je ova sonda postavqena neposredno uz deo prvobitne iskopne povr{ine iz 1968. godine na kome grobovi nisu konstatovani, izuzimaju}i usamqeni grob 35, o~igledno sa same periferije nekropole. Dokumentacija radova izvo|enih tokom kampawe 1972. godine je nepotpuna: tada su iskopani grobovi 88-120, dakle ukupno 33 groba. Na osnovu dostupnih planova kartirano je 20 sahrana, ali zahvaquju}i pomenutom planu sa unetim iskopnim povr{inama po kampawama, dalo se ustanoviti da su nedostaju}i grobovi bili pozicionirani izme|u linija 63–56–47–71 i 97–96–95 i, mogu}e, isto~nije od linije 116–120–108. Od grobova koje nisu uneti na situacioni plan, grob 122 se prema materijalu datuje do kraja VI veka, grobovi 100, 111 i 112 u prvu polovinu VII veka, a zakqu~no sa sredinom tog veka datuju se i grobovi 101, 102, 110 i 119. Grobovi 104 i 129 su datovani ne{to preciznije, u vreme od 600. do 625. godine.59 Ostali grobovi su najverovatnije koncentrisani u dve mawe iskopne povr{ine koje su pratile zonu najgu{}eg sahrawivawa, ustanovqenu prethodnim radovima, i po {irini iskopne povr{ine iz pretposledwe kampawe, zapadno od linije 97–96–95 i isto~no od linije 116–120–108. Mo`e se pretpostaviti da je najve}i broj tih grobova pozicioniran izme|u severne linije sarmatskih sahrana i linije najranijih avarskih, kojoj bi verovatno pripadao grob 122. Tako grobovi koji nedostaju na situacioinom planu najverovatnije ne mewaju sliku koja je rekonstruisana na osnovu dostupnih podataka. Po{to su izvedena datovawa grobova, mo`e se pristupiti wihovom grupisawu prema vremenu pokopavawa. Na taj na~in }e biti obja{weno kako se nekropola formirala i u kojim pravcima se {irila. Ranije je napomenuto da grupu 1 grobova na{eg lokaliteta ~ine sahrane sarmatske nekropole iz II veka. Grupu 2, pak, ~ine najstarije avarske sahrane na ranosredwovekovnoj nekropoli, zakqu~no sa krajem VI veka. One se prostiru po sredini istra`ene povr{ine. Re~ je o grobovima 32, 49, 59, 57, 78,

59 Sarmatske sahrane otkrivene prilikom posledwih radova koje nisu unete na situacioni plan su pomenute u odgovaraju}em poglavqu o sarmatskoj nekropoli.

| 136

IVAN BUGARSKI
nih oblasti: taj proces se uglavnom odvija u vreme kada je nekropola na ^iku prestala da bude aktivna, i ogleda se u drasti~nijoj promeni materijalne kulture nego {to je ona konstatovana na ovoj nekropoli. Problemu se, ipak, mo`e pristupiti i sa druge strane. Navedeno je da nadzemna obele`ja, kakva su mogli imati grobovi na ^iku, ~esto postaju neuo~qiva u roku od 20–50 godina, tako da je mo`da posredi i nenamerna uzurpacija starijeg pogrebnog prostora. Po{to su sagledane etape razvoja nekropole, mogu}e je pristupiti kratkoj raspravi o wenim mo`da neispitanim delovima. Uvidom u planove lokaliteta sti~e se utisak da je eventualno neistra`enih sahrana moglo biti pre svega severno od potvr|enog areala nekropole. Na istoku i jugu grobova gotovo zasigurno vi{e nema, {to iz topografskih razloga – toka re~ice ^ik, {to u odnosu na ishode istra`ivawa. Daqe ka zapadu, teren je u padu, i to zbog, ~ini se, ukopavawa nekog ve}eg kanala. Najverovatnije je re~ o skora{woj intervenciji, pri kojoj su eventualni grobovi zasigurno uni{teni. Ipak, kako dokumentacija nije kompletna, a budu}i da se ne raspola`e izve{tajima sa posledwe dve kampawe, na pitawe o eventualnim neistra`enim delovima nekropole nije mogu}e preciznije odgovoriti. U svakom slu~aju, re~ je o ve}oj nekropoli iz ranog perioda avarske dominacije.

17, 60, 77 i 61 – mogu se tretirati kao grobovi podgrupe 3/4. Mogu}e je da woj pripadaju jo{ neki od obli`wih grobova grupe 3, {ire datovanih u prvu polovinu VII veka, recimo grobovi 79, 74, 42, 58, 84, a koji bi zapravo bili grobovi druge ~etvrtine istog veka. ^ini se, naime, da se grobovi grupe 4, ne{to poznijeg datovawa, samo nastavqaju daqe ka istoku na grobove podgrupe 3/4. Grobovi 77, 17 i 54 su, naime, znatnijeg inventara, pa bi se moglo pretpostaviti da se od oko 625. do oko 670. godine bogatiji i drugi grobovi ukopavaju u rejonu ranijih avarskih sahrana, {to je u potpunosti posvedo~eno u odnosu grobova 60 i 43. Mo`da se ovde mo`e uspostaviti veza sa istorijskom okolno{}u propalog pohoda na Carigrad 626. godine, koji je u Kaganatu imao brojne posledice. Jedna od najo~iglednijih bila je ta da je vo|stvo na neki na~in moralo disciplinovati svoje klanove: postavqa se pitawe da li se na ^iku to disciplinovawe ogleda u svojevrsnoj negaciji sakralnog, funerarnog prostora? Takav postupak bi morao imati, pre svega, jako simboli~ko zna~ewe. Ipak vaqa nazna~iti da je ovakvo tuma~ewe namere kori{}ewa prostora za sahrawivawe arheolo{kim metodom nemogu}e dokazati. O nekoj mikrotopografskoj okolnosti kao uzroku promene plana sahrawivawa, ~ini se, ne mo`e biti re~i. Tako|e, ne bi trebalo pretpostaviti ni dolazak pripadnika nekog novog klana iz mati~-

| 137

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Ustanovqeno je da se u drugoj i tre}oj ~etvrtini VII veka vr{i izvesno negirawe ranijeg funerarnog prostora. Navedene su dve pretpostavke: ili je re~ o svesnom u~vr{}ivawu autoriteta me|u pripadnicima klana posle katastrofe kod Carigrada 626. godine, {to nije mogu}e dokazati, ili o ~iwenici da su starija grobna mesta s vremenom postala neuo~qiva i nenamerno ugro`ena poznijim pokopima. Diskontinuitet najverovatnije nije bio izazvan dolaskom nekog novog klana, jer nema promene u materijalnoj kulturi koja bi dokumentovala takav proces. Kako god bilo, malobrojnom grupom sahrana iz tre}e ~etvrtine VII veka prestaje, oko 670. godine, sahrawivawe na ^iku. Klanovi koji dolaze upravo u to doba ne sahrawuju se na ^iku.

RANOAVARSKA NEKROPOLA NA ^IKU – ZAKQU^AK
NEKROPOLA NA ^IKU je istra`ivana tokom ~etiri kampawe, u periodu od 1968. do 1973. godine. Arheolo{ke intervencije su usledile po{to je zemqanim radovima uni{teno oko 15 grobova. Istra`ene su 134 grobne celine. Ukqu~uju}i tri hipoteti~ke grobne celine iz kojih je sa~uvan materijal, tj. grobove I–III, na lokalitetu je ukupno 137 arheolo{ki dokumentovanih sahrana. Broj od 121 avarske sahrane dobijen je odbijawem 16 sahrana sarmatske nekropole od zbira svih grobova na lokalitetu. Nije lako pouzdanije pretpostaviti ukupan broj grobova na nekropoli, premda se sti~e utisak da se ona nije {irila znatno izvan istra`ene povr{ine. Budu}i da ne raspola`emo izve{tajima sa posledwe kampawe, ne znamo da li su istra`iva~i u tom smislu dali ikakvu procenu. Kako nema podataka o mati~nom nasequ, ni sa te strane nije mogu}e sna`iti neku pretpostavku o mogu}em broju grobova na nekropoli. Analizom nalaza iz grobnih celina oceweno je da pokopi nekropole iz perioda avarske dominacije pripadaju wenoj ranoj fazi – od dolaska Avara na ove prostore 567. godine do oko 670. godine. Dowi datum je potvr|en pojavom najranijeg avarskog materijala, a gorwi je i u skladu sa rezultatima serolo{kih analiza qudskih kostiju koje je sproveo I. Len|el. Po ovom stru~waku, nekropola je kori{}ena 80 ± 20 godina (Éry 1988: 55). Na ^iku je, tako, sahrawivawe na avarskoj nekropoli trajalo najvi{e 100 godina. Izli{no je upu{tati se u detaqno oslikavawe istorijskog toka koji prati stoletnu aktivnost nekropole. Dovoqno je primetiti da tri navedena datuma predstavqaju prelomne trenutke ranije istorije avarskog prisustva u Evropi. Od 567. godine pa nadaqe, a posebno do 626. godine, Avari su ekspanzivni i uglavnom vrlo uspe{ni. Pristizawem novih klanova tokom 670/680. godine, prema mi{qewu ve}ine istra`iva~a, otpo~iwe tzv. prelazni period wihove dr`ave. Prema ustaqenoj i uglavnom prihva}enoj podeli, koja se u detaqima razlikuje kod razli~itih autora, ranoavarski period traje upravo do doba dolaska tih klanova, prelazni period bi trajao tokom posledwe dve ili tri decenije VII veka i u prvoj ili u prve dve decenije narednog, da bi poznoavarski period potrajao do po~etka IX veka (Dimitrijevi} 1967: 232–235; Garam 1987). Od ovakve periodizacije odudara davno iznesena i mo`da donekle zapostavqena argumentacija I. Kovrig, prema kojoj prelazni period otpo~iwe sa drugom tre}inom VII veka, u vreme velikih te{ko}a u kojima se Kaganat na{ao (Kovrig 1963: 224–228). Promena plana sahrawivawa na nekropoli na ^iku mo`da mo`e, krajwe posredno, svedo~iti u prilog tezi I. Kovrig, ali svakako u mnogo mawoj meri nego promene u ekonomskoj strukturi avarskog dru{tva posle 626. godine, o ~emu }e kasnije biti vi{e re~i. Grobovi na nekropoli su postavqani gusto, na razmacima od po nekoliko metara, uglavnom u

| 138

IVAN BUGARSKI
kowanika, tj. na znatniji sloj zemqe nasute preko pokojnika. Navedeni su retki primeri sli~nog oblika sahrawivawa. Mo`e se ponoviti da je za mesto te sahrane izabran pone{to visinski izdignut deo grobqa. Retku pojavu predstavqa i sahrana psa u grobu 75, o kojoj je tako|e bilo re~i. Kako je ve} pomenuto, atipi~ne sahrane sa psima i parcijalno prilo`enim kostima kowa ~ine deo argumentacije kojom A. Ranisavqev (2007: 57–63) podupire svoje, ~ini se ipak smelo, mi{qewe da bi nekropolu kod Mokrina trebalo pripisati Kutrigurima. Nalaze materijalne kulture, uop{te, mogu}e je pripisati ranijem periodu avarske dominacije. Pomenuti nomadski karakter dela nalaza ogleda se pre svega u brojnim predmetima od kosti, kakvi su nalazi tzv. alatki za dre{ewe ~vorova, delova dr{ke bi~a, i, naro~ito, sisaka mehova. Posledwe pomenuti predmeti, i na ^iku malobrojni, predstavqaju, kako je ve} navedeno, izrazito nomadsko nasle|e. Ta grupa nalaza, po vi|ewu F. Daima, sadr`i i neke poznohunske reminiscencije (Daim 2003: 518). Gvozdene alatke, opet, predstavqaju hronolo{ki mawe osetqiv materijal, ali se wihovi nalazi name}u kao veoma va`ni pri proceni karaktera sahrawene populacije. Skromna arheolo{ka evidencija poqoprivrednog oru|a u avarskoj upotrebi se ina~e tuma~i pre svega neistra`eno{}u wihovih naseqa, tj. ~iwenicom da su svega dve avarske naseobine, Dunajvaro{ (Dunaújváros) i pomenuto nalazi{te Eperjes, monografski publikovane (Daim 2003: 484). Na ^iku se srpovi pojavquju u tri groba, u koliko i drvodeqa~ke alatke. Kosir (?) je prona|en u jednom grobu, u vi{e grobova su zabele`eni i nalazi bruseva. Grobovi u kojima je prona|en gvozdeni alat na ovoj nekropoli se uglavnom datuju u kraj VI i po~etni period VII veka, a re|e ve} do kraja VI veka. Nalazi oru|a odudaraju od ranijeg, ali dugotrajnog stava o ~isto nomadskom karakteru nosilaca tzv. Prvog kaganata. U smislu oslikavawa ove populacije u druga~ijem svetlu, ubedqivo je pisao jo{ J. Kova~evi}. Same geografske datosti Panonske nizije ne omogu}avaju konstantan nomadski `ivot, kao {to ni pokrete Avara, evidentno

orijentaciji severozapad–jugoistok. Rake su, tamo gde su uo~qive, mahom pravougaonog oblika, ~esto sa izvesnim su`ewem prema stopalima. Grobne konstrukcije naj~e{}e nisu konstatovane, izuzev tragova drvene konstrukcije u jednom grobu i klinova ugaono raspore|enih u drugom. Uz to, u nekoliko raka su uo~ena udubqewa iznad lobawe, odnosno ispod stopala. Dubina ukopavawa grobnih raka je od 0,90 m do 2,00 m. Pokojnici su naj~e{}e sahrawivani u opru`enom polo`aju, na le|ima, opru`enih gorwih i dowih ekstremiteta. Prema zapa`awu istra`iva~a, ponekad su bili uvijani u tkaninu da bi tela bila za{ti}ena od grobne zemqe. Hrana je, u loncima ili izvan wih, ~esto pohrawivana u rake. Najve}i broj posuda je u predelu nogu, gde se naj~e{}e stavqa i ostala hrana, koja se ogleda u nalazima `ivotiwskih kostiju, ~esto butnih kostiju bovida. U jednom grobu prona|eno je jaje. Uz izuzetak importovanog lonca iz groba 92, nema posuda ra|enih na vitlu: svi lonci pripadaju tzv. potiskom tipu. Ostali grobni prilozi se, kao i na drugim nekropolama, iskazuju kao tipi~no mu{ki, odnosno `enski, ili oni koje je te{ko pripisati odre|enom polu. U prvu grupu svakako spadaju oru`je, odnosno alatke i delovi pojasnih garnitura, a u drugu, na primer, pr{qenci i iglenice. No`evi i lonci su pronala`eni u grobovima osoba oba pola. Kao {to je uobi~ajeno, dakle, i osobe sahrawene na ^iku se pokopavaju opremqene i odevene. Op{te uzev, praksa sahrawivawa uglavnom ne odudara od uobi~ajene, uz dva zanimqiva izuzetka, na koja }e se ovde u najkra}em ponovo skrenuti pa`wa. Jednu od osnovnih odlika nekropola iz doba avarske prevlasti predstavqaju kowani~ki grobovi. Na ^iku je zabele`ena samo jedna kowani~ka sahrana, opredeqena u po~etak VII veka, {to je u skladu sa op{tom malobrojno{}u kowani~kih sahrana na nekropolama ne{to poznije etape tzv. Prvog kaganata. Na malobrojnim nekropolama najranije faze Prvog kaganata, navodi se, kowani~ki grobovi su zastupqeni prete`no, ~ak stoprocentno, no tu nije re~ o standardnim naseobinskim nekropolama du`eg veka, kakve Avari stvaraju po stabilizovawu u osvojenim oblastima, ve} o sahranama kowani~ke prethodnice naseqenika, {to bi ipak trebalo uzeti sa rezervom.60 Broj sahrawenih kowanika ponovo raste kasnije, prilivom populacije nosilaca drugog avarskog talasa (Kova~evi} 1977: 121; Dimitrijevi} 1975b: 85, 91). Pogrebni ritual kowani~ke sahrane sa ^ika je krajwe neuobi~ajen: kosti kowa su polo`ene iznad

60 Ovaj fenomen, ukoliko zapravo nije re~ o parcijalno istra`enim nekropolama, nije mogu}e konstatovati na celokupnom avarskom prostoru. U dana{woj Slova~koj, na primer, gde Avari kasnije dolaze, tokom prelaznog perioda Kaganata, wihova najranija naseqa i nekropole se formiraju istovremeno (Zábojník 1988: 429).

| 139

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
ka, sredstava od otkupa vizantijskih zarobqenika i plena, Avari transformi{u svoju ratnu ekonomiju, u smislu razvoja poqoprivrede i, posebno, farmerskog uzgoja `ivotiwa, uz trgovinu maweg obima (Daim 2003: 481). Ipak, svojevrsna »slavizacija« ekonomske osnove Kaganata ne proizvodi takve promene u domenu kulture (Pohl 1988: 330). Moglo bi se prilo`iti da promene koje se odvijaju posle 626. godine, iako zna~ajne, ipak nisu toliko radikalne. Po svoj prilici, one se ne ogledaju u drasti~noj promeni na~ina `ivota, ve} pre u intenzivirawu procesa prihvatawa sedela{tva, koji se mo`e pratiti jo{ u VI veku. O ovome ne svedo~e samo sporadi~ni nalazi poqoprivrednog oru|a u grobnim celinama koje se datuju pre 626. godine, ve} i sam teritorijalni razme{taj ranoavarskih nalazi{ta, o ~emu }e ne{to kasnije biti vi{e re~i. U kqu~u koji je predlo`en vaqa sagledavati i populaciju sahrawenu na ^iku: nije, dakle, re~ o sahrawenim nomadima, makar ne u u`em smislu, ve} o nastawenom stanovni{tvu koje je o~igledno koristilo poqoprivredna i zanatlijska oru|a te bruseve kojima su se ona o{trila. S tim u vezi, isti~e se i prili~no nizak procenat nalaza vojne opreme. I neki drugi nalazi svedo~e o nenomadskom, sedela~kom karakteru sahrawene populacije, odnosno o promenama koje su se postepeno odvijale u avarskom dru{tvu. Pre svega, re~ je o predmetima toaletnog pribora koji poti~u iz `enskih grobova. Zabele`en je i nalaz priveska – krsta u okviru bogatije `enske sahrane, o ~emu je tako|e bilo vi{e re~i. Primetno je da je i ina~e repertoar nalaza sa nekropola ranije faze avarskog prisustva raznovrsniji od onog sa poznijih nalazi{ta. ^ini se da razlog le`i upravo u dvojnom karakteru sahrawene populacije. Na starijim naseobinskim grobqima, kakvo je i ^ik, sahraweni su nekada{wi nomadi koji po situirawu na jednom mestu gube takvo odre|ewe. Luksuzniji nalazi u grobovima svedo~e o izvesnoj dru{tvenoj stratifikaciji, a ne o razlikama u pogledu etni~kog sastava. U tom smislu su, recimo, grobovi u kojima se pojavquje takav inventar, grobovi 17, 77 i 92, i datovani poznije, u

vojno-kowani~ke populacije, ne bi trebalo poistove}ivati sa nomadskim kretwama. O tome govore, istina malobrojne, konstatovane naseobine (Kova~evi} 1977: 154–155), ali i sam ^ik predstavqa ranu naseobinsku nekropolu. R. Kori je tako|e izneo stav da se oblici azijskog nomadskog `ivota ne mogu primewivati na evropskom tlu i da se stalna naseqa formiraju ve} u ranoavarsko doba (Kory 2002: 613–614). Zapadno od Karpata, topografski i prostorni uslovi veoma se razlikuju u odnosu na one koji vladaju u prostranim centralnoazijskim stepama. Teren je daleko mawe prostran, »razbijen« je i ne omogu}ava ni nomadski na~in `ivota, niti nomadski na~in vo|ewa rata. Alfeld, Velika ma|arska ravnica, najprostranija zona ispa{e u Evropi, predstavqa mawe od 4% odgovaraju}e povr{ine u Mongoliji. Prelaskom Karpata, logistika nomadske politi~ke i vojne sile se uru{ava: taj masiv predstavqa krajwu zapadnu granicu nomadizma (Lindner 1981: 3, 6–9,14–16, 19). F. Daim dopu{ta nomadsko odre|ewe Avara samo u najranije doba wihovog prisustva, tj. uglavnom u VI veku (Daim 2003: 518). U skladu s tim je i utisak da u Vojvodini avarska naseqa ukopana u les (pre nego naseqa pod {atorima) najverovatnije brzo poprimaju stalni karakter (Stanojev 1996: 5). Me|u podacima o na~inu `ivota Avara u Aziji, koje daje Sirijac retor Zaharije, stoji i to da oni tamo `ive upravo pod {atorima, kako prenosi J. Kova~evi} (1977: 23). I razlika u koncepciji ku}e indicira promenu u na~inu `ivota, odnosno napu{tawe nomadizma.61 Kada je re~ o prvim avarskim doseqenicima, pore|ewem stratigrafske slike nekropole na ^iku i podataka iz antropolo{ke analize (Éry 1990: T. 1) bilo je mogu}e ustanoviti da je u najstarijoj grupi avarskih grobova na nalazi{tu, u grupi 2, sahraweno osam mu{karaca zrelog uzrasta, ukupne starosti izme|u 37 i 56 godina, ~etiri `ene stare od 45 do 70 godina i dve mla|e, od oko 20 godina, uz osmoro dece. Ni ova komparacija ne svedo~i u prilog tezi o pristizawu nomadskih ratnika. Ekonomsku bazu stalno naseqene avarske populacije morala je, daqe, predstavqati upravo poqoprivreda, posebno imaju}i na umu promenu ekonomskog modela posle 626. godine. U najkra}em, u slu~aju takvog poraza, mnoge druge stepske imperije bile bi okon~ane, ali Avari uspevaju da se transformi{u u sedela~ko dru{tvo koje }e opstati jo{ gotovo dva veka (Pohl 2003: 593). Kako se precizira, katastrofa kod Carigrada izaziva temeqne promene u Kaganatu: li{eni ogromnog dan-

61 U skladu sa posledwim, mo`e se navesti i jedan op{tiji stav: Avari su `iveli u malim, skromnim, relativno neudobnim ku}ama – mogu}e je ukra{avawe npr. tapiserijama, rezbarijom u drvetu, ali ne mnogo vi{e od toga. I pored o~iglednog uticaja koji je na wih vr{ila vizantijska kultura, nije poznata nijedna avarska ku}a od kamena (Daim 2003: 518).

| 140

IVAN BUGARSKI
le}a. Uvidom u situacioni plan mo`e se ustanoviti da se ovi grobovi ne grupi{u u odre|enom delu nekropole. Uop{te, analiza horizontalne stratigrafije nekropole ukazuje na prostorno planirawe, tj. na to da se prostor sahrawivawa s vremenom mewao: tako su grupe sahrawenih osoba formirane prema hronolo{kom na~elu, a ne prema socijalnom. Na prethodnim stranicama su razmatrani fenomeni naseqavawa izvorno nomadske ranoavarske populacije i promene u dru{tvenim odnosima koje naseqavawe proizvodi, u meri u kojoj je to uspe{no izvedeno iz op{te slike na{e nekropole. Uz to, presudan za prosu|ivawa o periodu rane avarske prevlasti je svakako trud na odgonetawu etni~kog sastava Kaganata. Potreban je, dakle, ne{to {iri osvrt na samo ranoavarsko odre|ewe sahrawenog stanovni{tva. Dolaskom Avara u Panonsku niziju otpo~iwe evropski period wihove istorije. Wemu, naravno, prethodi azijski period, koji u neku ruku se`e od najranijeg, dosta nejasnog pomena jo{ kod Herodota (Kova~evi} 1977: 11). Te{ko je, me|utim, sasvim pouzdano izjedna~avati te »drevne« Avare i one koji dolaze u Panonsku niziju. Analiziraju}i jedan centralnoazijski turski izvor i negativno obojene vesti o Avarima koje daje Teofilakt Simokata te uvode}i prigodna pore|ewa, V. Pol je zakqu~io da je poreklo Avara heterogeno, da je re~, pre svega, o interesnoj grupaciji ratnika koja, prethodno pora`ena, kre}e na zapad. Kako na tom putu ima uspeha, biva omasovqena; potom se {ire koristi staro, presti`no avarsko ime. Razvija se ose}aj pripadnosti toj etni~koj grupi, bez obzira na to {to realne veze u smislu korena nije moralo biti (Pohl 2003: 574–579). Tako se Avari mogu posmatrati i kao »politi~ki etnos« (Pohl 1988: 329). Kona~no, i nagli nestanak Avara iz evropskih izvora posle 822. godine svedo~i o tome da je nose}u komponentu wihovog identiteta ~inio interes za osvajawa i plen: po razornom porazu kojim je izgubqena sva mo}, uglavnom relativno brzo nestaje i avarski identitet u Evropi (Pohl 2003: 586–588).62 Kao {to je napisano, avarske tradicije bile su toliko jake da je dr`ava koju su nekada{wi azijski nomadi zasnovali u Evropi opstajala dva i po stole}a, ali ipak nedovoqno jake da wihov etni~ki identitet pre`ivi kona-

period 625–650. godine, dok je grob 73 u kome je prona|en sisak meha datovan u VI vek. Ipak, posmatrawe ovih indikativnih celina ne mo`e iznedriti zakqu~ak da se u jednom odre|enom trenutku, prihvatawem sedela~kog i napu{tawem nomadskog na~ina `ivota, me|u Avarima razvija socijalna stratifikacija. Ona je, naravno, prisutna i u nomadskim dru{tvima. Upravo grob 77 mo`e predstavqati paradigmu procesa koji su tekli i ~iji tok se na nekropoli mo`e pratiti. U toj grobnoj celini, u kojoj je sahrawena mla|a osoba `enskog pola, uvezeni toaletni komplet pojavquje se uz posudu sa bradavi~astim u{kama, kakve su, kao {to je ubedqivo pokazao Vida (1992), izdanak drevne nomadske tradicije. Tako ova grobna celina, posmatrana u kontekstu rane sedela~ke nekropole, pre svega predstavqa ilustraciju procesa prihvatawa novog (importovanog, luksuznog), koji ne podrazumeva a priori odricawe od starog (tradicionalnog, nomadskog). Iako su se procesi dru{tvene stratifikacije Avara sedelaca s vremenom poja~avali, oni nikada nisu rezultirali potpunim napu{tawem tradicija nomadskog dru{tva. Kako je primetio F. Daim, te tradicije su bile dovoqno jake da pre`ive fundamentalne promene politi~ke geografije Evrope, no i zbog takve wihove snage Kaganat nije bio kadar da se transformi{e u sredwovekovnu dr`avu. Taj proces je u Panonskoj niziji tek kasnije izveo ma|arski kraq Stefan (Daim 2003: 523). Utvr|ivawe socijalne stratifikacije ina~e predstavqa zna~ajan aspekt prou~avawa nekropola, me|utim na ^iku u tom smislu nisu ustanovqene ve}e pravilnosti, izuzev nekih okolnosti koje su ve} komentarisane. Konstatovano je da je jedini grob kowanika na nekropoli sme{ten na blagom uzvi{ewu, zajedno sa nekoliko drugih grobova. Pozniji grobovi, me|u kojima i neki bogatiji, ukopani su u prostor ranijih sahrana, mogu}e namerno. Na ^iku su konstatovani i grobovi koji su poreme}eni kako radom mehanizacije, tako i, verovatno, pqa~kom, pa se i iz tog razloga nije moglo pristupiti ozbiqnijoj analizi socijalne stratificiranosti grobqa. Nalazi, pre svega, nakita i pojasnih elemenata od plemenitog metala poti~u ukupno iz 11 grobova, {to predstavqa 9,09% svih avarodopskih sahrana na nekropoli. Pozla}eni nalazi su samo iz dva groba (14 i 103), dok ostali, od srebra, poti~u iz grobova I, 17, 22, 28, 30, 44, 78, 92, 103 i 108. Mahom su datovani u prvu polovinu VII veka, izuzev grobova 78 i 108 koji su iz prethodnog sto-

62 Od ovoga donekle odstupa primer nekropole Zalakomar (Zalakomár), koja, prema tuma~ewu B. M. Sokea, predstavqa model nalazi{ta gde se ga{ewe materijalne kulture ne poistove}uje sa nestajawem etniciteta (Szőke 1991: 153–154).

| 141

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Za konstituisawe socijalnih grupa, fleksibilne kategorije, kao {to je pomenuto verovawe, zna~ajnije su nego ~inioci koje je ranije dru{tvena nauka vi{e vrednovala – kultura, jezik, rasa, geografsko odre|ewe (Brather 2000: 175–176; Geary 2007: 90). I F. Daim »mi« svest pretpostavqa drugim kriterijumima – endogamiji, naseqima, religiji i/ili kultu, homogenoj materijalnoj kulturi – koji su zasebno razli~itih iskaznih vrednosti po pitawu ustanovqavawa nekog etniciteta (Daim 1982: 63–64). Kada je re~ o nalazima materijalne kulture, pa i jasno odre|enog porekla, ne bi ih trebalo po automatizmu pripisivati iskqu~ivo pripadnicima neke etni~ke strukture. Naprotiv, verovatno }e se kao ~inioci koji odre|uju prisustvo istih ili sli~nih nalaza na razli~itim lokalitetima, u razli~itom etni~kom kqu~u, sve vi{e konstatovati, uva`avati i obja{wavati moda ili duh vremena. U tom smislu, napisano je da se na arheolo{ku avarsku kulturu ne mo`e gledati jednostrano, kao na izraz avarskog etni~kog identiteta (Pohl 2003: 589). Slikovita je primedba da su nalazi avarskog pojasa i oru`ja u nekom grobu, posebno na periferiji Kaganata, mogli pripadati i »osobi koja je govorila slovenski jezik, a sebe smatrala Bugarinom« (Pohl 1998: 42). Mo`e se preneti i razmi{qawe da samo ansambli predmeta i obi~aja mogu biti osnova za etni~ko opredeqivawe, a ne i pojedina~ni nalazi, koji mogu svedo~iti jedino o »etni~koj praksi« koja im je dala kontekst i zna~ewe (Pohl 1991: 47). ^ak se smatra da je nedopustiva etni~ka interpretacija ostataka materijalne kulture neke populacije, ukoliko se toj populaciji makar indirektno ne mo`e pripisati svest o plemenskoj pripadnosti, kakva se prenosi jedino pisanim ili usmenim tradicijama (Daim 1982: 58–59). Takva interpretacija nalaza materijalne kulture bila bi prakti~no onemogu}ena ukoliko bi se prihvatio stav da etni~ki »samoidentitet« ranosredwovekovnih populacija zapravo nije ni mogu}e utvrditi (Geary 2007: 104). Navedeno mi{qewe je, ~ini se, suvi{e iskqu~ivo, imaju}i u vidu mehanizme etni~ke autopercepcije opisane u prethodnim odeqcima. Zbog svega navedenog, trebalo bi ista}i da su kako ^ik, tako i druge nekropole u Ba~koj iz epohe dominacije Avara u najve}em broju, u kulturnom smislu, avarske. Ovde se, dakle, isti~e kulturnovremensko, pre nego etni~ko avarsko odre|ewe, upravo zbog toga {to je o~ito da je etnogeneza Avara vi{eslojna i maglovita i da je wihov Ka-

~an gubitak vojno-politi~ke mo}i. Avari vi{e nisu bili u stawu da apsorbuju posledice poraza, kao {to su to uspeli posle 626. godine. Tada se deo podre|enih grupa otcepio, ali se jezgro, iako umaweno, odr`alo (Geary 2007: 195). Kada je re~ o etni~koj slici Kaganata, vaqalo bi napomenuti i to da su uspesi Avara protiv Vizantije privla~ili avanturiste i doseqenike, a ste~eno bogatstvo avarske elite trgovce i putuju}e zanatlije. Uz to, politi~ke promene na Istoku, od kojih o mnogima nismo obave{teni, zasigurno izazivaju priliv izbeglica u Karpatski basen (Daim 2003: 480). Mo`e se dodati da slojevitom tuma~ewu fenomena Avara ide u prilog i osvedo~ena raznolikost antropolo{kih tipova na ranoavarskim grobqima. Tako je na nekropoli ^ik zastupqena uglavnom doliho-mezokrana europeidna populacija. Ta serija se veoma razlikuje od uobi~ajenih avarskih serija, a nalikuje na one iz »sauromatsko-sarmatskog« perioda (700. pre n. e. – 200. n. e.), tj. ukazuje na poreklo iz stepa zapadnog Kazahstana i, delimi~no, Doweg povol`ja i sa Ju`nog Urala. Populacije kao {to je ova sa ^ika, koje sti`u u Karpatski basen u doba avarske prevlasti, ne predstavqaju velike mase stanovni{tva (Éry 1990: 35, 36). Uglavnom se u novijoj literaturi i insistira na vi{eslojnosti etnogeneze ranosredwovekovnih populacija, u smislu da se iz razloga osvaja~ke politike i/ili odbrane od drugih, oko jezgra – grupe ratnika – stvaraju vi{ejezi~ni konglomerati pripadnika raznih etniciteta, a me|u wima i pora`enih plemena i robova. Takvi konglomerati daqe dejstvuju pod vo|stvom pomenutog ratni~kog jezgra – gens – koje je nosilac tradicije i imena. U tom pogledu je dobro obja{wena etnogeneza npr. Langobarda i Bavaraca (Bowlus 1995: 149, 152–158), a upravo se prihvatawem raznih prido{lica tuma~i i nagli porast brojnosti evropskih Huna, ali i wihova propast. Sredwovekovna nomadska plemena Evroazije, formirana naj~e{}e usled spoqne vojne pretwe, predstavqaju politi~ke organizme koji su bili otvoreni za svakoga ko se pot~ini vo|i, dele}i interese saplemenika (Lindner 1982: 698–701, 703). Istori~ari, tako, postepeno prihvataju tezu po kojoj je za postojawe etniciteta odlu~uju} subjektivni faktor – verovawe u pripadnost grupi zajedni~kog porekla, koje, dakle, podsti~u upravo mawe grupe visokog statusa – nosioci tradicija (Pohl 1998: 20–21), a ostali prihvataju na bazi zajedni~kog interesa (Lindner 1982: 700), doprinose}i tim tradicijama su{tinski kroz vojnu slu`bu (Geary 2007: 90).

| 142

IVAN BUGARSKI
venske, verovatno se kriju na brojnim, kako je navedeno, u kulturnom smislu avarskim nekropolama. Na ranije pomiwanom avarodopskom nalazi{tu Kelked-Feketekapu, u Ma|arskoj, gepidsko sahrawivawe je potvr|eno; kod nas se do odgovora mora do}i najpre novim terenskim anga`manom. U metodolo{kom smislu, uz neizostavnu antropolo{ku obradu skeleta, vaqalo bi izvoditi i DNK analize, kojima bi se mogle razlu~iti slovenske od germanskih sahrana, {to standardnim pristupom fizi~ke antropologije, koliko nam je poznato, nije mogu}e. Kako je jo{ uvek skup, taj metod nije naj{ire prihva}en, ali je sasvim izvesno da }e arheologija u dogledno vreme raspolagati i kvalitetnim bazama podataka te vrste. Iako etni~ka pripadnost ne predstavqa biolo{ku kategoriju, ipak se ~ini da bi genetski parametri, koji su sami po sebi ograni~ene iskazne vrednosti u pogledu etni~kog opredeqivawa, mogli dopuniti tako|e ne sasvim dore~ene sociolo{ke upitanosti o (auto)percepciji etni~kih grupa u ranom sredwem veku. Bez obzira na heterogeni etni~ki sastav Kaganata i postoje}e tradicije nomadskog dru{tva, nagla{eno je da je re~ o populaciji koja se u Panoniji naseqava rano. Potrebno je ponovo ista}i da je tek prido{lo ranoavarsko stanovni{tvo – potowi sahrawenici sa ^ika – po{tovalo prirodne, geomorfolo{ke zakonomernosti naseqavawa terena. Sama lokacija nekropole svedo~i da je sahrawena populacija bila naseqena na {avu dveju geomorfolo{kih celina, na na~in kako je to na prostoru Vojvodine bilo uobi~ajeno i u prethodnim epohama, uostalom na istom prostoru su se bitno ranije naselili i sahrawivali i Sarmati. Populacije ^ika se nastawuju na granici diluvijalne, lesne terase i inundacione ravni, dakle direktno na granici redovno plavqene oblasti. Uop{te, prema modelu koji je ponu|en, naseobinski karakter bi se nametnuo svim lokalitetima sa {avova razli~itih geomorfolo{kih celina, bez obzira na wihovu parcijalnu istra`enost i, samim tim, ponekad nedovoqnu izra`ajnost u arheolo{kom smislu. Nekropole raspore|ene na tim linijama predstavqale bi naseobinska grobqa (Bugarski 2008: 450). Trebalo bi ista}i i to da su neke od geomorfolo{kih celina toliko velike da nisu mogle ostati nenastawene; u tom slu~aju bi se naseqavawe vr{ilo u odnosu na neku povoqnu mikroreqefnu okolnost (]ur~i}, \uri~i} 1994: 147).63 U daqem tekstu, pa`wa }e se skrenuti na arheolo{ki ambijent lokaliteta. Bi}e nabrojana

ganat obuhvatao populacije me|usobno sasvim razli~itog porekla. Sli~no ovome, i avarska naseqa se sagledavaju pre u vremenskom nego u etni~kom smislu (Kory 2002: 613). Razli~ita od drugih je rana nekropola u Vajskoj (Brukner 1982), lokalitet potpuno druga~ije, romejske funerarne tradicije. U ostalim slu~ajevima, re~ je o nekropolama skeletno sahrawenih pokojnika na uniforman na~in, uglavnom u avarskoj no{wi i sa predmetima materijalne kulture mawe ili vi{e jasnog avarskog porekla, uz povremene nalaze predmeta stranog, mahom vizantijskog porekla i ~este nalaze predmeta koji se u etni~kom smislu ni pribli`no ne daju pripisati. Na tim nekropolama sahrawivani su Avari ({ire shva}eno), a uz wih najverovatnije i pripadnici drugih etni~kih i antropolo{kih struktura. Pre svega, mora biti re~i o Slovenima i Germanima, kao i pripadnicima drugih izvorno nomadskih grupa, prevashodno o Bugarima. Pitawe je da li su sa Avarima `iveli – i bili sahrawivani, mo`da ~ak u wihovoj no{wi – i poneki Romeji, {to bi se mo`da moglo o~ekivati najpre u rubnim oblastima Kaganata, kao {to je Srem, koji su nekada bili pod romejskom vla{}u. Mawine i etni~ke grupe pot~iwene Avarima nisu u potpunosti asimilovane, ali nisu ni ostale netaknute tim procesima (Pohl 2003: 581). Ipak, pretpostavku sahrawivawa pripadnika drugih etni~kih grupa na ^iku nije mogu}e dokazati. Na Slovene koji se skeletno sahrawuju ipak vaqa ra~unati i zbog toga {to je broj konstatovanih sahrana spaqenih pokojnika na ovim prostorima simboli~an, iako bi trebalo imati na umu da se takvo sahrawivawe na terenu prepoznaje te`e nego skeletno. Jo{ ranije se navodilo da su rani Ju`ni Sloveni poznavali i upra`wavali skeletno sahrawivawe u isto vreme kad i spaqivawe svojih pokojnika. Prodor hri{}anstva svakako je umnogome doprineo jewavawu ovog obi~aja, ali taj faktor ne bi trebalo precewivati. I pre ja~awa hri{}anskog uticaja Sloveni su se svakako u pogledu funerarne prakse mogli ugledati na Avare, Germane, Romeje… (Gara{anin, Kova~evi} 1950: 198; Filipovi} 1959: 121). Tako|e, bilo bi nelogi~no i neta~no pretpostaviti da su 568. godine Germani nestali iz regiona. Mawi deo pora`enih Gepida ide za Italiju sa Langobardima, deo Gepida se sklawa u Vizantiju, dok ve}ina ostaje da `ivi u svojim selima pod avarskom vla{}u. Neki od tih Gepida su ~inili zna~ajnu vojnu snagu pod komandom Avara, dok su drugi `iveli mirnim seqa~kim `ivotom (Pohl 2003: 579–580). Wihove sahrane, kao i slo-

| 143

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
na odgovaraju}im grobqima. U slu~aju da je ranije konstatovana nekropola vaqano dokumentovana, teoretski bi i slabije o~uvano naseqe moglo ponuditi neki materijal koji se na grobqu javqa u druga~ijem obliku, ili pak u potpunosti izostaje. Upravo bi uvi|awe ovakvih odnosa predstavqalo osnovu relacije ovde nazvane naseqe `ivih – naseqe mrtvih, {to bi u kona~noj liniji produbilo znawa o populaciji ~ijem je va`nom lokalitetu ova kwiga posve}ena, odnosno o wenom odnosu prema svakodnevnom i »drugom« `ivotu. Ti zakqu~ci bi se potom mogli porediti sa zakqu~cima istra`ivawa lokaliteta kao {to je Kelked-Feketekapu u Ma|arskoj, koji predstavqa jedan od najboqe o~uvanih i u velikoj meri istra`enih nalazi{ta sa oba atributa. Sa tog lokaliteta su, me|utim, do sada objavqene dve velike nekropole (Kiss 1996; Kiss 2001), ali ne i naseobinske strukture.65 ^iwenica je da i na{e ranosredwovekovno nasle|e raspola`e veoma interesantnim lokalitetom koji poseduje oba pomenuta aspekta. Re~ je o ^elarevu, no ovaj lokalitet nije kompletno publikovan. Uz to, izlo`en je uni{tava-

ba~ka nalazi{ta odgovaraju}eg hronolo{kog opredeqewa, na ovom mestu bez wihovog opisa i obrazlagawa wihove geografske/geomorfolo{ke uslovqenosti, jer je to ve} u~iweno (Bugarski 2008). Ranoavarski lokaliteti u Ba~koj izdvojeni su i u pregledu koji je prilo`io M. Taka~ (Takács 2000: 459–462). Grupu najranijih nalazi{ta u Ba~koj koja se mawe ili vi{e pouzdano mogu povezati sa Avarima ~ine, pored ^ika, Subotica, Lov}enac, Gunaro{, Kula, Stapar, Kupusina, Prigrevica, Sonta, Kolut, Ba~ki Mono{tor, Apatin, Be~ej i Ba~ko Gradi{te. Iz Gunaro{a (An|eli} 2003), Koluta (Trifunovi} 1997: 117–119) i Apatina (Jankovi} 1998) poti~u tragovi naseobina. Sva navedena mesta su mahom jasno geomorfolo{ki uslovqena i razme{tena u tri osnovne linije: uz Dunav, Tisu i, po sredini Ba~ke, uz dolinu Krivaje. Zakqu~eno je da se ranoavarska populacija stacionirala na mestima koja su, u geomorfolo{kom smislu, odr`iva za stalno naseqavawe, stvaraju}i tri komunikacijske linije. Uspostavqawe takvih linija osobeno je za ekspanziju neke populacije na novu teritoriju (Bugarski 2008: 451). Iz navedenog proisti~e na~elna metodolo{ka primedba: usmerenim rekognoscirawima po linijama spojeva geomorfolo{kih celina bi se zasigurno do{lo do vi{e podataka o ranijim naseqavawima, {to se odnosi kako na period seobe naroda, tako i na ranije i kasnije epohe. Uz ostatke naseqa, o~ekivali bi se i tragovi nekropola koje su im pripadale. Odli~an primer predstavqaju uspe{na rekognoscirawa nalazi{ta na teritoriji op{tine Alibunar, kojima je rukovodio S. Trifunovi}, gde ustanovqene »lokalitete povezuje linija severoisto~nog ruba Deliblatske pe{~are na kojoj se i danas nalazi ve}ina sela op{tine Alibunar (Trifunovi} 1990: 99)«. Dragocene podatke, daqe, uskoro }e pru`iti kwiga o rezultatima sistematskih rekognoscirawa teritorije op{tine Novi Kne`evac, gde je, kako je to prilikom usmenog predstavqawa rezultata radova obelodanio S. Trifunovi}, broj od 130 ranije poznatih nalazi{ta iz svih epoha dostigao tri stotine!64 Na prostoru drugih zemaqa, broj istra`enih, pa i konstatovanih naseqa iz doba avarske dominacije tako|e je mali, tako da bi se novim podacima, makar i u obimu kako je to konstatovano u Ada{evcima, nadopunila na{a znawa o tom periodu. Posebno bi ovo bilo zna~ajno u kontekstualnom kqu~u naseqe `ivih – naseqe mrtvih, gde bi bilo mogu}e posmatrati sli~ne, ali i razlikovne elemente `ivota u naseobinama i sahrawivawa

63 Uputno je osvrnuti se i na to kako moderna teorija prostornog planirawa vrednuje prirodne uslove koji uti~u na izbor, izgradwu i planirawe lokacije. J. S. \or|evi} elaborira parametre koje su u svojim radovima dali drugi doma}i autori. U najkra}em, ti parametri se ti~u geomorfolo{kih, reqefnih uslova, te klimatskih, hidrolo{kih i in`iwersko-geolo{kih. Pomiwu se i upotrebna vrednost zemqi{ta za poqoprivredu i {umarstvo, vrednost pedolo{kog te vegetacionog pokriva~a i `ivotiwski svet, odnosno mineralne sirovine (\or|evi} 2004: 7–13). Op{te je mesto, ali name}e se da se i stanovni{tvo ranijih epoha, pa i iz epohe avarske predominacije u Vojvodini pridr`avalo nekih od uslovqenosti koje tretiraju i moderna nau~na teorija i stru~na praksa. Podrazumeva se da sveukupni razvoj dru{tva i tehni~ko-tehnolo{kih mogu}nosti, porast kvaliteta `ivota i potreba savremenog ~oveka u odnosu na ranije epohe uslo`wavaju i poo{travaju kriterijume izbora i planirawa lokacija za nastawivawe, ruralnih i urbanih, ~emu je citirana kwiga i posve}ena. 64 Prema istoj metodologiji, rekognoscirane su i teritorije op{tina Pan~evo i Mokrin. 65 Deo gra|e iz naseqa je ipak publikovan, u tekstu posve}enom prvenstveno nalazima `i`aka (Hajnal 2003). U kontekstu ranije objavqene nekropole je, me|utim, i naseqe Komarom (Komárom) u Slova~koj. Konstatovano je osam ku}a i 10 jama, {irokog datovawa (Trugly 1996: 148–150). Sli~na mogu}nost otvorena je i na lokalitetu Balatonsod (Balatonöszöd), gde su otkrivena 24 naseobinska objekta iz poznoavarskog perioda, uz pet odgovaraju}ih grobova (Belényesy, Mersdorf 2004). U okolini \ule (Gyula) tako|e su konsatatovani ostaci poznoavarskog naseqa, ukupno 64 naseobinske strukture – ku}e, rovovi, jame – i dva groba (Liska 2004: 65). Posledwa dva lokaliteta pomenuta su ranije, u ne{to druga~ijem kontekstu.

| 144

IVAN BUGARSKI
terijalne kulture i sl. u toku rane faze avarske dominacije i kasnije. Tako bi u jasnom, ili makar jasnijem, obliku »isplivale« fine nijanse ili krupnije razlike koje odequju lokalitete naseobinskog karaktera, kao i one koji takvog predznaka mo`da nisu, {to bi, uz uspostavqawe preciznije hronologije, objasnilo na koje je na~ine prostor Vojvodine kori{}en u doba avarske prevlasti. Plodovi tog rada svakako bi osna`ili, pa i reafirmisali avarsku granu srpske arheologije ranog sredweg veka.

wu, premda je u pitawu nalazi{te od prvorazrednog zna~aja.66 Sli~ne mogu}nosti najverovatnije pru`a i lokalitet ^arevci kod Novog Slankamena, gde je uz nekropolu opravdano pretpostavqeno i naseqe (Stanojevi} 1987: 119, 125–126). U svakom slu~aju, bilo bi mogu}e, kombinovawem rekognoscirawa, eventualnih iskopavawa, kartirawa i nau~nog publikovawa muzejskih inventara i reinterpretacije dela objavqene gra|e, izvesti pouzdanije zakqu~ke o prirodi lokaliteta, populacije koja ih je koristila, predmeta ma-

66 V. Apel Srpskog arheolo{kog dru{tva dr`avnim organima, stru~nim slu`bama i {iroj javnosti od 5. juna 1997. godine, u: Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 13, Beograd 1997, 435–436.

| 146

IVAN BUGARSKI
supervision of Professor Jovan Kova~evi}, from 1968 to 1972. With three hypothetical grave ensembles and the graves that were destroyed in 1968, their total number came to at least 150. One cannot determine with certainty whether the entire area of the cemeteries was archaeologically demarcated and explored, i.e. that all the graves were unearthed. An anthropological analysis was performed and published in two articles (Éry 1988; Éry 1990). Almost all the preserved material from the cemetery in ^ik is kept in the City Museum in Be~ej, except for a small number of finds that are housed in the Museum of Vojvodina in Novi Sad. The preserved documentation is kept in the City Museum in Be~ej and in the Provincial Institute for the Protection of Cultural Monuments in Novi Sad.1

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle Ages AT CIK Summary ˆ

THE ARCHAEOLOGICAL SITE of ^ik is located on a hill beside a stream that bears the same name. It lies between two roads in the area of Ba~ko Petrovo Selo, in a place that used to be the property of an agricultural collective. Ba~ko Petrovo Selo, which is situated at the point where the ^ik rivulet flows into the Tisza River, in the far eastern part of Ba~ka, represents an excellent example of a place that, for specific reasons, served as a settlement during several periods: traces of human habitation in prehistoric, Sarmatian, early medieval and late medieval times have been recorded in the area of the modern settlement. The village is located on the border between an alluvial plain – flood area – and a loess plateau. In the past, before modern hydro-regulatory works, such seams between geomorphological units were often populated since, on the one hand, they were protected against river floods and, on the other, they provided better possibilities for utilisation (Bugarski 2008: 450–451). It may thus be assumed that the cemeteries in ^ik were connected with settlements, certainly because of the large number of burials, and that the settlements to which they belonged should be sought nearby, on the mentioned ridge. Those settlements, of the Sarmatians and the Avars, would either be in Ba~ko Petrovo Selo itself, or more to the north towards Mol or, alternatively, more towards the south and the town of Be~ej (Fig. 1). During archaeological excavations on the locality, exploration was carried out on 134 graves under the

The cemetery has not yet been published but several years after the completion of archaeological works, it was designated by the research supervisor as a site containing evidence that a Sarmatian population had been living in Ba~ka over a longer period of time, until the end of the sixth and the beginning of the seventh century. According to this view, female Sarmatian graves would correspond to Early Avar male graves, in the context of Avar exogamy, i.e. the taking of concubines from among the autochthonous Sarmatian population (Kova~evi} 1977: 31). What was not taken into consideration were the stratigraphical relations of the graves on the locality – the entire plan of the site is missing, or perhaps was never drawn – or the fact that it is practically impossible for ensembles of artifacts that are so characteristic of one epoch to appear in a series of graves in a cemetery that has been dated to a much later period. Here, I underline ensembles of objects,

1 I would like to thank my colleague Ivana Pa{i} of the Provincial Cultural Heritage Preservation Institute in Novi Sad, as well as Branislava Miki}-Antoni} of the City Museum in Be~ej and Stanko Trifunovi} of the Museum of Vojvodina, the institutions in which I gathered the documentation and worked on the material. The drawings of the finds from the ^ik cemetery were done by my colleague Aleksandar Kapuran in the City Museum in Be~ej and, to a lesser extent, in the Museum of Vojvodina in Novi Sad. Presented on the plates are all the available finds – those that have been preserved and were possible to draw – but not all the finds that are mentioned in the catalogue.

| 147

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle Ages AT CIK

as opposed to the finds of individual artifacts from earlier epochs in later stratigraphical units, which is common in archaeological practice. First a distinction should be made between the Sarmatian and the Avar graves so as not to »disrupt« the general image of the Avar cemetery, i.e. the precision of its statistical and stratigraphical analyses.

SARMATIAN CEMETERY Graves No. 18, 20, 23, 26, 27, 29, 31, 40, 41, 53, 62, 70, 80, 86, 130 and 133 can be considered to be Sarmatian. Therefore, there were 16 Sarmatian graves in all, which was 11.94% of the total number of explored graves on the site.

Some of these graves were determined with absolute reliability, by means of characteristic finds, others with the help of less characteristic finds that one could describe as Sarmatian rather than Avar material, also bearing in mind the stratigraphy and the north-south orientation of the graves, which, however, in itself is not completely reliable as regards ethnic attribution. The fibulae, coupled with a ceramic beaker made on a fast wheel from grave 26, were the most characteristic in this sense (Figs. 5–9). By comparing some other finds from clearly identified graves, i.e. biconical ceramic spindle whorls with unequal cone heights, with artifacts found in more modest graves, it was possible to attribute some other graves to the group of Sarmatian burials. The finds that one could definitely ethnically attribute to the Sarmatians dated from the second century: that is how all the Sarmatian graves in ^ik were dated. Testimony in support of such a relatively brief duration of Sarmatian burials in ^ik was also the fact that the number of their graves was proportionally small and, moreover, they were distributed more regularly. In itself, the stratigraphical image of the cemetery clearly showed that some of the Sarmatian graves had been damaged by the subsequent digging of Avar graves. In the methodological sense, the subpositioned graves were clearly older than those which were super-positioned. That was the case, looking from west to east, with the Sarmatian graves 31, 80

ˆ

and 62. Naturally, intersections were possible between graves that were much closer in time, but the combination of stratigraphy and mere dating of Sarmatian material still testifies to a chronological difference between the Sarmatian and Avar burials in ^ik, or, in more precise terms, to a chronological caesura of more than 350 years. After the analysis of finds and a reconstruction of the situation plan, it became obvious that the Sarmatian burials were arranged in two lines on a west-east axis. Graves 86, 40, 70 and 53 were the northernmost ones unearthed, at least as far as the situation has been reconstructed. Among these was grave 41, without grave-goods; however, according to the orientation and position of the grave pit, it was possible to attribute this burial to the oldest, Sarmatian horizon. The southern line of Sarmatian burials was defined by graves 31, 80, 18, 62, 29, 23, 20 and 27, over a notably wider area. So, three graves in this zone were damaged by Avar burials. On the plan of the site (Plan 1), the graves of the Sarmatian cemetery represent group 1 of the burials. Of the graves that were not entered in the situation plan, graves 26 (explored in 1968), 130 and 133 may be attributed to the Sarmatian cemetery. Thus, it was not possible to establish the positions of all the Sarmatian burials but still the lines of their spread were determined. As for possibly unexplored Sarmatian graves, when observing the plan of the site one gets the impression that the Sarmatian cemetery may have extended primarily in the northern belt or, perhaps, even further northwards. A comparison of the lines of Sarmatian burials with the micro-location map (Fig. 2), which also applies to the Avar burials, did not yield a more specific conclusion: the burial terrain was on a gentle slope (elevation 80.00 m – 81.50 m), over a wide area, so it seems that the micro-topography was not of great importance during the formation of either the Sarmatian cemetery, or, for the most part, the one from the period of Avar domination. Nevertheless, one could observe that grave 27 was positioned on somewhat higher ground. The cemetery in ^ik represents one of the archaeological confirmations of the Sarmatian presence in Ba~ka in the second century. On the nearby locality of Sala{, also in the area of Ba~ko Petrovo Selo, finds of weapons were unearthed that were also attributed to the Sarmatians (Miki}-Antoni} 1989: cat. no. 37, 38). We may mention some other places in Ba~ka where traces of the Sarmatians’ presence were found. In most cases, these were Sarmatian horizons at multilayered (often two-layered) sites. This fact complies

| 148

IVAN BUGARSKI
cursions into Lower Pannonia, northeastern Dalmatia and Upper Moesia. The Jazyges attacked Moesia as soon as Traianus died. Fierce wars were also waged during the reign of the Emperor Marcus Aurelius (161–180). After a major Roman defeat, the emperor managed to win a complete victory in 175 AD (Dimitrijevi} 1975a: 39; Mirkovi} 1981b: 89). The consequences of the defeat were very severe, especially for the Jazyges in Southern Ba~ka. Among other things, they were forced to retreat from the banks of the Danube and from the river islands: »The geographic position and nature of their land had bound them to the high river banks, safe from flooding and favourable for grazing cattle, but also to the rivers where they could fish and trade« (Dimitrijevi} 1975a: 39–40). For this reason, new clashes followed very soon, after which the Emperor Marcus Aurelius granted the Jazyges some benefits. Aiming for a lasting peace and for as complete a process of Romanisation as possible, Marcus Aurelius intended to found two more provinces – Sarmatia and Marcomania – but his death thwarted this plan. Still, during the reign of the Emperor Commodus (180–192), the Jazyges were Roman subjects (Dimitrijevi} 1975a: 40). Despite the stormy political history of the second century and the conflicts, material of Roman provenance in Sarmatian graves in ^ik, as was usually the case on Sarmatian sites, testifies to the fact that the nearby Empire exerted a powerful cultural influence on the Sarmatians.

with the thesis from the geographical introduction – that on several occasions, some places in Pannonia were recognized as good positions for establishing settlements. Like in ^ik, a Sarmatian and an Avar cemetery were found in the nearby Ada, on the site of the Former brick-factory Komlo{, with a vertical stratigraphy (Ric 1979: 27). Sarmatian settlements were also found on the locality Botra – Zidar and on two other sites in the vicinity of Be~ej – Donje Ugaranice and Beljanska Bara (Miki}-Antoni} 1989). In the Subotica area is the large cemetery of Subotica (Szabadka) – Veru{i}. This was a Sarmatian cemetery, in the area of which graves dating from the eleventh century were dug (Sekereš 1998: 116). One should also mention the three Sarmatian settlements in the vicinity of Horgo{ (Horgos) – localities 6, 67 and 80 were attested during protective excavations and dated wider, from the end of the second to the fourth century (\or|evi} 1990: 119–121). In Ba~ka Topola (Topolya), on the locality of Bankert – Klanica, a cemetery was unearthed with more than 180 Avar graves of various dating. On the same locality there was also a cemetery with more than 40 Sarmatian graves (Mrkobrad 1980: 89, note 581). A Sarmatian and an Avar cemetery were also observed on a locality in Mali I|o{ (Kishegyes): of the total of 115 explored graves, more than 30 were attributed to the Sarmatians (Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962: 44–48). The Sarmatians, a population of Iranian-south Russian origin, started arriving in Pannonia at the beginning of the first century, immediately after the Romans conquered the Pannonian Plain, where they encountered a mixed autochthonous population, over whom they ruled for four centuries. In Pannonia, the Sarmatians adopted a settled way of life and an agricultural economy (Dimitrijevi} 1975a: 34; Kova~evi} 1977: 29). Thanks to the diplomatic skills of the Emperor Traianus (98–117), the Jazyges, previously bitter enemies of the Empire, were won over to the camp of Roman allies. However, relations between them remained changeable throughout the following decades (Dimitrijevi} 1975a: 38–39). One should point out that, after Traianus founded the province of Dacia in 107 AD, and included Southern Banat in the Empire, the Jazyges stayed in Ba~ka. Through the sparsely populated area of Western Banat, they were able to carry out raids in northwestern Upper Moesia (Mirkovi} 1981a: 76). Therefore, their lands between the Tisza and the Danube – which were not included in the Roman state – remained a kind of corridor which, starting with the final decades of the second century, other tribes also used for making in-

EARLY AVAR CEMETERY A total of 121 Early Avar graves were explored on the archaeological site of ^ik. The graves were arranged densely, with a gap of just a couple of metres between them, mainly in a northwest-southeast direction. The grave pits, where they were visible, were usually of a rectangular shape, frequently tapering off towards the feet. Grave constructions were mainly non-existent, except for traces of a wooden construction in one grave and corner-placed nails in another. Besides, hollows were observed in several grave pits above the skull or beneath the feet. The depth of the grave pits ranged from 0.9 to 2 metres. The deceased were usually buried in an extended supine position with the forearms extended beside the body. Researchers observed that they were sometimes wrapped in a cloth to protect the body from the soil in the grave. Food was often deposited in the grave pits, in dishes or without them. The majority of vessels were

| 149

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle Ages AT CIK

found in the area near the feet, where other food was most frequently deposited, reflected in the finds of animal bones, often the thigh-bones of bovine cattle. An egg was discovered in one grave. With the exception of an imported dish from grave 92 (Fig. 117), there were no wheel-made vessels: all the vessels belonged to the so-called Tisza type (Figs. 107–116). As in other cemeteries, the remaining grave goods were divided into typically male or female goods, and those for which it was difficult to make a gender attribution. In the first group were certainly weapons (Figs. 99–103), or tools (Figs. 105, 106), and parts of belt sets (Figs. 81–86); in the other – spindle whorls or needle cases, for example. Knives and dishes were found in the graves of persons of both sexes. Therefore, as was customary, the people buried in ^ik were also interred, equipped and clothed. Generally speaking, the burial practice mainly did not deviate from the ordinary, with the exception of two interesting examples that will be briefly described here. One of the chief characteristics of the cemeteries from the period of Avar supremacy were horsemen’s graves. Only one was found in ^ik, grave 28, dated to the beginning of the seventh century, which was in keeping with the generally fewer numbers of horsemen’s graves in cemeteries from the later phase of the so-called First Khaganate. The number of buried horsemen later grew once again, with the arrival of new settlers in the second Avar wave (Kova~evi} 1977: 121). The ritual for horsemen’s burials in ^ik was unusual: the bones of the horse were positioned above those of the horseman, i.e. on a thicker layer of soil placed over the deceased (Fig. 20). Rare examples of a similar type of burial have been mentioned. One should point out that the selected location for this burial was a slightly elevated part of the cemetery. The buried dog in grave 75 was also a rare occurrence. The analyses of remains from the graves led to the conclusion that the burials in the cemetery from the period of Avar domination belonged to its early phase – from the arrival of the Avars in these regions in 567 to about 670 AD. The first date was confirmed by the appearance of the earliest Avar material, while the second corresponded to the results of serological analyses of human bones conducted by I. Lengyel. According to this expert, the cemetery was in use for 80 ±20 years (Éry 1988: 55). Thus, burials in the Avar cemetery in ^ik went on for 100 years, at the most. The chronological determination of the graves was performed by dating the goods that were found in them, on the basis of which it was possible to classify the groups of burials (Plan 1). Naturally, Group 1 of

ˆ

the graves in our locality consisted of burials of the Sarmatian cemetery of the second century. Group 2, on the other hand, consisted of the earliest Avar burials in the early medieval cemetery, which went on until the end of the sixth century. They were positioned in the central part of the explored surface. This included graves 32, 49, 59, 57, 78, 83, 51, 45, 85, 39, 72, 73, 46, 71, 95, 15, 10, 88, 107, 106, 117, 108 and, probably, 38 and 122. To the south, southeast and north of Group 2, there were graves dated to the first half of the seventh century. Some of these graves were dated more specifically, to 600–625 AD and, in fewer cases, to 625–650 AD. These were the graves of Group 3. Sub-group 3a consisted of graves, dating from that time, positioned to the north of Group 2, i.e. graves 82, 84, 52, 61, 87, 58, 42, 77, 66, 67, 68, 50, 81, 43, 60, 65, 69, 44, 76, 63, 56, 47, 96, 99, 98, 90, 91, 105, 104, 113, 116 and 120 and, most probably, all the unmapped graves from the early medieval cemetery from the last two campaigns, except grave 122, which was attributed to Group 2. Sub-group 3b consisted of graves that were positioned to the south of Group 2. Moving from west to east, they were graves 22, 21, 12, 33, 34, 13, 24, 79, 14, 74, 17, 6, 5, 11, 55, 64, 25, 7, 94, 16, 93 and 92. Sub-group 3c consisted of graves in the southeastern peripheral area of the cemetery. These were graves located in a slightly elevated area: a horseman’s grave 28, dated to the beginning of the seventh century, a wealthy male grave 30 and grave 2, dated to the first half of the same century, and graves 4, 3, 8 and 19, which were surrounded by those mentioned above. Grave 35, from the easternmost periphery of the cemetery, most likely, also belonged in this group. Finally, the latest burials in this cemetery were from the second half of the seventh century, up to about 670 AD. We attributed them to Group 4. Except for graves 97 and 103, which were farther on to the northeast, these burials were positioned in the middle of the area of graves belonging to subgroup 3b. From the northwest to the southeast, first of all grave 54, dated in 650–675 AD, of a prominent male person, which formed an intersection with the Sarmatian grave 62; there was also grave 48, which could even be dated to a later year, and grave 9 with the same dating as grave 54. Also interesting was the disposition of the graves in Group 3, which were dated to a slightly later period of its duration – i.e. to 625–650 AD. Directly next to Group 4 was grave 17, of a prominent female person. After a certain spatial caesura (graves 45 and 79), there was grave 60 which intersected slightly earlier Avar grave 43, as mentioned; then there was

| 150

IVAN BUGARSKI
ding and were mostly very successful. The majority of researchers believe that the so-called middle phase of their state began with the arrival of new clans in 670/680 AD. According to the established and mainly accepted division, on which various authors differ only in the details, the transitional period lasted during the last two or three decades of the seventh century and in the first, or the first two, decades of the eighth, while the Late Avar period lasted until the beginning of the ninth century (Dimitrijevi} 1967: 232–235; Garam 1987). A perception that does differ from this division is embodied in the old and perhaps somewhat neglected arguments of I. Kovrig, who maintained that the middle phase started in the second third of the seventh century, when the Khaganate came up against great difficulties (Kovrig 1963: 224–228). The change of the burial plan at the cemetery in ^ik could perhaps, in very indirect terms, support I. Kovrig’s proposition, but certainly to a lesser extent than the changes in the economic structure of Avar society after 626 AD, which will be discussed in more detail below. It is possible, therefore, to attribute the finds of material culture in ^ik to the earlier period of Avar domination. The nomadic character of some of the finds is reflected primarily in numerous objects made of bone and horn, such as so-called disentangling hooks (Fig. 106), parts of whip handles (Fig. 104) and, especially, the spouts of leather bottles (Fig. 98). The latter, of which there were few in ^ik, represent an obviously nomadic heritage. According to F. Daim, this group of finds contains some Late Hun reminiscences (Daim 2003: 518). Iron tools, on the other hand, represent chronologically less sensitive material, but finds of these turn out to be very important for judging the characteristics of the buried population. The modest archaeological records of agricultural tools used by the Avars is interpreted by the fact that their settlements have remained largely unexplored, i.e. that only two Avar settlements, the Dunaújváros and the site of Eperjes, were published in monographs (Daim 2003: 484). In ^ik, sickles (Fig. 105) appeared in only three graves, as did wood-carving tools. A pruning hook (?) was found in one grave, while finds of whetstones were recorded in several graves. The graves in which iron tools were found in this cemetery were mainly dated to the end of the sixth and the beginning of the seventh century, and a few of them in the period before the end of the sixth century. The finds of tools deviate from the earlier stand that persisted about the purely nomadic character of the bearers of the so-called First Khaganate. It was

grave 77, once again containing a prominent female person. Nearby was grave 61, which apparently was plundered, and also dated from 625–650 AD. These four – graves 17, 60, 77 and 61 – can be treated as graves of Sub-group 3/4. It is possible that some of the nearby graves of Group 3, the broader dating of which was to the first half of the seventh century, also belonged to this sub-group – for example graves 79, 74, 42, 58, 84, which may have actually been graves from the second quarter of that century. Namely, it seems that the graves from Group 4, with a somewhat later dating, simply continued eastward, to the sequence of graves in Sub-group 3/4. Graves 77, 17 and 54 had a significant inventory and one could assume that from about 625 to about 670 AD, wealthier and other graves were dug in the area of earlier Avar burials, fully attested by the relation between graves 60 and 43. Perhaps one could establish a connection here with the historic event of the failed campaign against Constantinople in 626, which had numerous consequences in the Khaganate. One of the most obvious was that the leadership had to somehow discipline their clans: the question arises as to whether this disciplining was reflected in ^ik, in a kind of negation of the sacral, funerary space. This practice would primarily have to have had a powerful symbolic meaning. Still, one should stress that this interpretation of the intention to use a burial space is impossible to prove by archaeological methods. As a cause of the change in the plan of burials, micro-topographic circumstances, it seems, can be ruled out (Fig. 2). Neither should one assume that the cause lay in the arrival of members of some new clan from the domicile regions: the process mainly took place at the time when the cemetery in ^ik ceased to be active, and was reflected in a more drastic change of material culture than the one found in this cemetery. Still, one can approach the problem from another angle. The above-ground markings that the graves in ^ik could have had often ceased to be visible within 20–50 years, so this was perhaps an unintentional usurpation of an older burial space. However, the few graves from the third quarter of the seventh century, in about 670 AD, marked the end of burials in ^ik. The clans that arrived in this period were not buried in ^ik. It would be futile to venture into a detailed description of the historical events that took place in the 100 years when this cemetery was in use. It is sufficient just to note that the three dates that were mentioned represented turning points in the earlier history of the Avar presence in Europe. From 567 AD on, and especially until 626, the Avars were expan-

| 151

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle Ages AT CIK

already in the writings of J. Kova~evi} that this population was presented in a different light. The geographical characteristics of the Pannonian Plain themselves did not enable a constantly nomadic life, nor should one equate the movements of the Avars, who were evidently a military-horsemen population, with nomadic movements. The few unearthed settlements testify to this fact (Kova~evi} 1977: 154–155), but ^ik itself also represents the cemetery of an early settlement. R. Kory also put forward the view that the forms of Asian nomadic life could not be applied on European soil, and so permanent settlements were already formed in the Early Avar period (Kory 2002: 613–614). To the west of the Carpathians, the topographical and land conditions are very different from those in the vast steppes of central Asia. The terrain is far less spacious, it is »fragmented,« therefore it was not conducive to either a nomadic life or the nomadic way of waging war. Alföld, the Great Hungarian Plain, the most extensive pasture land in Europe, represents less than 4% of the corresponding area in Mongolia. Upon crossing the Carpathians, the logistics of the nomadic political and military force collapsed: this mountain range represented the final western boundary of nomadism (Lindner 1981: 3, 6–9, 14–16, 19). F. Daim allows for the nomadic orientation of the Avars only during the earliest period of their presence, i.e. mainly in the sixth century (Daim 2003: 518). Supporting this is also the impression that, in Vojvodina, the Avar settlements that were dug in the loess (rather than settlements in tents) most probably soon became permanent (Stanojev 1996: 5). J. Kova~evi} (Kova~evi} 1977: 23) writes that, among the data about the Avar way of life in Asia, recorded by Zacharius the Rhetor, a sixth century Syrian author, there was one account of how they lived there in tents. The difference in the concept of a home also indicates a change in the way of life, i.e. the abandoning of nomadism. As for the initial Avar settlers, comparing the stratigraphical picture of the cemetery in ^ik with data from the anthropological analysis (Éry 1990: T.1) made it possible to conclude that, in the oldest group of Avar graves on the site, Group 2, eight adult males were buried, aged between 37 and 56 years, four women aged between 45 and 70 and two younger women, aged about 20, along with eight children. Neither does this comparison corroborate the idea about the arrival of nomadic warriors. Furthermore, the economic base of the permanently settled Avar population had to be agriculture, particularly bearing in mind the change of economic

ˆ

model after 626 AD. In short, many other empires of the steppes would have come to an end, but the Avars succeeded in transforming into a settled society, which was to survive for almost two more centuries (Pohl 2003: 593). As already stressed, the disaster at Constantinople caused fundamental changes in the Khaganate: deprived of the massive tributes, the valuables they took as ransom for Byzantine prisoners and loot, the Avars exchanged their war economy for the development of agriculture and, especially, animal farming, along with a minor volume of trade (Daim 2003: 481). Still, the »Slavisation« of the economic base of the Khaganate did not produce any such change in the cultural domain (Pohl 1988: 330). One might add that the changes after 626 AD, though significant, were not so radical. By all accounts, they were not reflected in a drastic change in the way of life, but rather in intensifying the process of accepting a settled way of life, which can already be observed in the sixth century. Testimony of this are not only the sporadic finds of agricultural tools in graves dated to the period before 626 AD, but also the very territorial disposition of Early Avar sites, which we shall describe in more detail below. The population buried in ^ik should be viewed through the proposed key: therefore, they were not nomads, at least not in the strict sense of the word, but a population that had settled and, evidently, had used agricultural and artisans’ tools. The rather low percentage of finds of military equipment is also conspicuous in this context. Some other finds also testified to the nonnomadic, settled character of the buried population, i.e. to the changes that were gradually taking place in Avar society. These were primarily items that belonged to grooming sets, originating from female graves. Also recorded was the find of a pendant – cross, in a wealthy female burial. It is noticeable that the repertoire of finds from the earlier phase of Avar presence was more diverse than the one from sites of a later date. It seems that the very reason for this lies in the dual character of the buried population. In older settlement cemeteries, such as ^ik, former nomads were buried, who had lost this determinant after having settled in one place. More luxurious finds in graves testified to a certain social stratification, and not to ethnic diversity. In this context, graves 17, 77 and 92, in which such an inventory appeared, were dated to a later period, between 625 and 650 AD, while grave 73, in which the spout of a leather bottle was discovered, was dated to the sixth century. Nevertheless, the observation of these indicative units did not lead us to conclude that a social stratification had occurred

| 152

IVAN BUGARSKI
grouped in a specific part of the cemetery. Generally, the analysis of the horizontal stratigraphy of the cemetery indicated the existence of spatial planning, in the sense that the burial area had changed as time elapsed: thus, groups of burials were formed according to a chronological, not a societal principle. In the preceding pages we discussed the phenomena of an originally nomadic, Early Avar population’s settlement, and the changes in social relations that this settlement produced, insofar as we were able to do so successfully, based on the overall picture of our cemetery. Besides that, what is of crucial importance for an assessment of the period of Early Avar domination is certainly the effort to decode the ethnic composition of the Khaganate. We therefore need to endorse a somewhat broader view of the Early Avar determination of the buried population. The European period of the Avars’ history began with their arrival in the Pannonian Plain. Naturally, this was preceded by the Asian period, which in a way reaches back to the earliest, rather vague references by Herodotus (Kova~evi} 1977: 11). It is difficult, however, to definitely equate those »ancient« Avars with those who came to the Pannonian Plain. On analysing a central Asian Turkish source and critically intoned reports about the Avars by Theophylactus Simocatta, and when applying appropriate comparisons, W. Pohl concluded that the origin of the Avars was heterogeneous and that they were primarily an interest group of warriors, who, after having suffered a defeat, moved westward. Because they were successful on that route, people joined them; and subsequently, the old, prestigious Avar name was used more widely. A sense of belonging to this ethnic group developed, regardless of the fact that there could have been no real connection in the sense of any roots (Pohl 2003: 574–579). Thus, the Avars could also be viewed as a »political ethnos« (Pohl 1988: 329). Finally, the sudden disappearance of the Avars from European sources after 822 AD is evidence that the key component of their identity was their interest in conquests and loot: after the devastating defeat that resulted in their loss of all power, the Avar identity in Europe disappeared relatively quickly too (Pohl 2003: 586–588). As it has been written, the Avar tradition was so strong that the state which the former Asian nomads founded in Europe, survived for two and a half centuries, and yet it was not strong enough for their ethnic identity to survive the final loss of military and political might. The Avars were no longer able to absorb defeat, as they had been after 626 AD. It was then that some of the

among the Avars at one specific moment, by their accepting a settled way of life, and relinquishing nomadism. Naturally, such stratification was also present in nomadic societies. Grave 77 can actually serve as the paradigm of the processes that were ongoing, the course of which could be monitored in the cemetery. In this grave, that of a younger female person, an imported grooming set (Fig. 96) appeared together with a vessel with four bosses fitted symmetrically beneath its rim (Fig. 110). Such vessels, as presented convincingly by T. Vida (1992), were distinctive of the ancient nomadic tradition. Thus, observed in the context of an early settlers’ cemetery, this grave was primarily an illustration of the process of accepting the new (imported, luxurious), which did not imply the a priori rejection of the old (traditional, nomadic). Although the processes of social stratification of the Avar settlers intensified as time went on, they never resulted in absolutely abandoning the traditions of a nomadic society. As observed by F. Daim, these traditions were strong enough to survive the fundamental changes in the political geography of Europe. However, due to the strength of these traditions, the Khaganate was unable to transform into a medieval state. This process was carried out in the Pannonian Plain only later, by the Hungarian king Stephen (Daim 2003: 523). Determining social stratification is, incidentally, a very important aspect of the exploration of cemeteries. However, no significant patterns were established in this context in ^ik, save the fact that the very existence of this phenomenon was commented on above. We noted that the only horseman’s grave in the cemetery was positioned on slightly more elevated ground, along with several other graves. Later ones, some of them wealthy, were dug on the site of earlier burials, possibly on purpose. We also recorded that some graves in ^ik had been disturbed, either by the use of mechanisation, or by looting, so this was another reason why it was impossible to carry out a more thorough analysis of the social stratification of the cemetery. Finds, primarily, of jewelry and belt elements made of precious metals originated from a total of 11 graves, which represented 9.09% of all the Avar period burials in the cemetery. Gilded finds were unearthed only in two graves (14 and 103), while others, made of silver, originated from graves I, 17, 22, 28, 30, 44, 78, 92, 103 and 108. These were attributed mainly to the first half of the seventh century, except for graves 78 and 108, which were from the previous century. On examining the situation plan, it was possible to see that these graves were not

| 153

CEMETERIES from Antiquity and Early Middle Ages AT CIK

subordinate groups seceded, but the core, although diminished, survived (Geary 2007: 195). As for the ethnic image of the Khaganate, one should mention that the Avars’ successes against Byzantium attracted adventurers and settlers, and the acquired wealth of the Avar elite – merchants and traveling craftsmen. Besides, the political changes in the East, many of which we know nothing about, certainly caused an inflow of refugees into the Carpathian basin (Daim 2003: 480). We may add that the element which supports the multi-layered interpretation of the phenomenon of the Avars is the verified diversity of the anthropological types in the Early Avar cemeteries. Thus, prevailing in the cemetery of ^ik was a dolicho-mesocran Europoid population. This series differed significantly from the common Avar series and resembled those from the »Sauromatian – Sarmatian period« (700 BC – 200 BC), i.e. indicated their origin as being in the steppes of western Kazakhstan and, partly, in the Lower Volga region and the southern Ural. Populations like the one in ^ik, who arrived in the Carpathian basin at the time of Avar supremacy, did not represent large masses of the population (Éry 1990: 35, 36). In more recent literature, authors have mainly insisted on the multi-layered character of the ethnogenesis of early medieval populations, in the sense that, by reason of the policy of conquest and/or defence against others, multilingual conglomerates of members of various ethnicities, including defeated tribes and slaves, assembled around a core – a group of warriors. Such conglomerates continued to function under the leadership of the mentioned warrior core – gens – who were the bearers of tradition and name. In this context, the ethnogenesis of the Lombards and the Bavarians has been well described (Bowlus 1995: 149, 152–158), and the rapid increase in the numbers of the European Huns, as well as their demise, was explained by their acceptance of various newcomers. The medieval nomadic tribes of Eurasia, most often formed because of external military threats, represented political organisms that were open to anyone who would accept the domination of the leader and share the interests of the members of the tribe (Lindner 1982: 698–701, 703). Thus, historians have gradually accepted the idea according to which the subjective factor is crucial for the existence of ethnicity – belief in belonging to a group of common origin, encouraged by small groups of high status – the bearers of tradition (Pohl 1998: 20–21) and accepted by the rest on the basis of common interests (Lindner 1982: 700), who, in essence, contribute to the tradition by doing military

ˆ

service (Geary 2007: 90). It is believed that flexible categories, such as the aforesaid belief, are more significant for the formation of social groups than the factors which social studies previously valued more – culture, language, race, geographical determination (Brather 2000: 175–176; Geary 2007: 90). F. Daim also placed the »we« consciousness above other criteria – endogamy, settlements, religion and/or cult, homogeneous material culture – each of which have different expressional values in the matter of determining an ethnicity (Daim 1982: 63–64). As for objects of material culture, even of clearly determined origin, they should not be automatically attributed exclusively to members of one ethnic structure. In this connection it has been written that the archaeological Avar culture cannot be viewed one-sidedly, as an expression of Avar ethnic identity (Pohl 2003: 589). A telling remark is that finds of an Avar belt and weapons in a grave, especially in the peripheral areas of the Khaganate, could easily have belonged to a person who spoke a Slavic language and considered himself a Bulgarian (Pohl 1998: 42). Another consideration may be that only ensembles of objects and customs can be the basis for ethnic determination, but not individual objects, which as such can only testify to the »ethnic practice« that gave them context and meaning (Pohl 1991: 47). The ethnic interpretation of remnants of the culture of a population is even considered impermissible, if this population cannot, even indirectly, be shown to possess an awareness of belonging to a tribe that is handed down only through written or oral traditions (Daim 1982: 58–59). Such an interpretation of finds of material culture would be practically impossible if one accepted the stand that the ethnic »self-identity« of early medieval populations is actually impossible to determine (Geary 2007: 104). The said view, it seems, is too exclusive, bearing in mind the mechanisms of the ethnic autoperception described in the previous paragraphs. In the light of all that has been said, one should point out that ^ik, as well as other cemeteries in Ba~ka from the epoch of Avar domination, were largely Avar in the cultural sense. What is emphasised here, therefore, is a cultural rather than an ethnic Avar identification, precisely because it is obvious that the ethnogenesis of the Avars was multi-layered and misty, and that their Khaganate embraced populations of various origin. Likewise, the Avar settlements are viewed in a chronological rather than an ethnic context (Kory 2002: 613). One cemetery that differs from the rest is the early one in Vajska (Brukner 1982), an archaeological site with a completely different, Roman funerary

| 154

IVAN BUGARSKI
a significant military force under Avar command, while others lived a peaceful village life (Pohl 2003: 579–580). Their burials, just like those of the Slavs, are probably hidden in the numerous, and as we have stressed, in the cultural sense, Avar cemeteries. Irrespective of the heterogeneous ethnic composition of the Khaganate and the existing tradition of a nomadic society, this was a population that settled in Pannonia at an early date. It must be said once again that the newly arrived Early Avar population – subsequently the deceased in ^ik – respected the natural, geomorphological rules of populating a terrain. In that context, one could mention sites in Ba~ka of a corresponding chronological determination, without describing them here and elaborating on their geographic/geomorphological conditions, since this has already been done (Bugarski 2008). The Early Avar localities in Ba~ka were also treated separately in a review presented by M. Takács (Takács 2000: 459–462). In addition to ^ik, a group of the earliest localities in Ba~ka, which can be more or less reliably connected with the Avars, includes Subotica, Lov}enac, Gunaro{, Kula, Stapar, Kupusina, Prigrevica, Sonta, Kolut, Ba~ki Mono{tor, Apatin, Be~ej and Ba~ko Gradi{te. Traces of settlements exist in Gunaro{ (An|eli} 2003), Kolut (Trifunovi} 1997: 117–119) and Apatin (Jankovi} 1998). In the main, all of these places clearly rely on the geomorphological conditions and are distributed along three main lines: the Danube and Tisza rivers, and across the central part of Ba~ka, in the valley of the Krivaja River. It has been concluded that the Early Avar population stationed itself in places which were sustainable for permanent settling in the geomorphological sense, creating communication lines. The establishment of such lines was characteristic of the expansion of a certain population in a new territory. In general, according to the model offered, one could impose a settlement character on all the localities on the seams of different geomorphological units, regardless of whether they have only been partially explored and, as such, have sometimes been inadequately expressed in the archaeological sense. The cemeteries positioned along these lines would represent settlement cemeteries (Bugarski 2008: 450–451).

tradition. In the other cases, the cemeteries contained skeletally buried deceased, interred in uniform fashion, mainly in Avar dress and with objects of material culture that were more or less of distinctly Avar origin, with occasional finds of objects of foreign, mainly Byzantine origin, and frequent finds of items whose ethnic attribution cannot not even remotely be defined. The people buried at these cemeteries were Avars (in the broader sense) and, alongside of them, most probably members of other ethnic and anthropological structures. These would primarily have had to be Slavs or Germans, as well as members of other originally nomadic groups, principally Bulgars. The question is whether some Rhomaioi lived – and were buried, even in their dress – with the Avars, which might be expected primarily in the peripheral areas of the Khaganate, such as Srem, which had once been controlled by Byzantium. The minorities and ethnic groups subordinated to the Avars were not entirely assimilated, but they were not untouched by those processes (Pohl 2003: 581). Still, it is impossible to prove the assumption that members of other ethnic groups were buried in ^ik. Nevertheless, one should reckon with Slavs, who were buried skeletally, because the number of attested funerals of cremated deceased in these regions is symbolic, although one should remember that such burials are more difficult to recognize in the field than skeletal ones. A long time ago scholars wrote about the early Southern Slavs having known and practiced skeletal burials simultaneously with cremating their deceased. Certainly, the spread of Christianity largely contributed to this custom dying out, but that factor should not be overrated. Even before the Christian influence strengthened, the Slavs may well have copied the funerary practice of the Avars, Germans, Rhomaioi… (Garašanin, Kova~evi} 1950: 198; Filipovi} 1959: 121). Also, it would be illogical and incorrect to assume that the Germans disappeared from the region in 568 AD. Some of the defeated Gepids went to Italy with the Lombards, others fled to Byzantium, while the majority remained, and lived in their villages under Avar authority. Some of these Gepids made up

| 155

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Balogh 2002 = C. Balogh, Régészeti adatok Bács – Kiskun megye területének kora Avar kori történetéhez. Előmunkalatok a Duna – Tisza köze Avar kori betelepülésének Kérdéseihez, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve Studia Archaeologica VIII, Szeged 2002, 292–339. Balogh 2004 = C. Balogh, Martinovka – Típusú övgarnitúra keceről. A Kárpát – Medencei maszkos veretek tipokronológiája, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve Studia Archaeologica X, Szeged 2004, 241–303. Balogh, Kőhegyi 2001 = C. Balogh, M. Kőhegyi, Fajsz Környéki Avar kori temetők II. Kora Avar kori sírok Fajsz – Garadombon, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve Studia Archaeologica VII, Szeged 2001, 333–363. Bari{i} 1955 = F. Bari{i}, Prisk, Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I, Beograd 1955, 7–16.

BIBLIOGRAFIJA
Aébabin 1990 = A. I. Aébabin, Hronologiÿ mogilünikov Krûma pozdnerimskogo i rannesrednevekovogo vremeni, Materialû po arheologii, istorii i ýtnografii Tavrii I, Simferopolü 1990, 4–86. Almagro 1955 = M. Almagro, Las necrópolis de Ampurias. Vol. II, Barcelona 1955. Andrási 1997 = J. Andrási, Avar kori varkocszorítók, Archaeologiai Értesítö 123–124, Budapest 1996–1997, 85–123. An|eli} 1994 = D. An|eli}, Dva sredwovekovna naseqa otkrivena prilikom izgradwe autoputa E-75 (Beograd–Subotica), Gra|a za prou~avawe spomenika kulture Vojvodine HVII, Novi Sad 1994, 115–131. An|eli} 2003 = D. An|eli}, Gunaro{, lokalitet »P. D. Pobeda« – kasnoanti~ko i sredwovekovno naseqe, Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 369–375. Bavant 1990 = B. Bavant, Les petits objets, Cari~in Grad II, Belgrade–Rome 1990, 191–257. Bavant, Ivani{evi} 2002 = B. Bavant, V. Ivani{evi}, Cari~in Grad (Yougoslavie): la campagne de fouille de 2002, Mélanges de l’École française de Rome – moyen âge 114/2002–2, Roma 2002, 1095–1102. Bálint 1991 = C. Bálint, Die spätawarenzeitliche Siedlung von Eperjes (Kom. Csongrád), Varia archaeologica Hungarica, Budapest 1991. Bálint 1993 = C. Bálint, Probleme der archäologischen Forschung zur awarischen Landnahme, Ausgewählte Probleme Europäischer Landnahmen des Früh- und Hochmittelalters, Teil I, 1993, 195–273. Barkóczi 1968 = L. Barkóczi, A 6th Century Cemetery from Keszthely – Fenékpuszta, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae 20, Budapest 1968, 275–311. Bachner 1985 = M. Bachner, Das awarische Gräberfeld von Münchendorf, Niederösterreich, Die Bayern und ihre Nachbarn, Teil 2, Wien 1985, 69–122. Belényesy, Mersdorf 2004 = K. Belényesy, Z. Mersdorf, Balatonőszöd, Temető-dűlő (M7/S10) Késő avar kori telepjelenségek, Régészeti kutatások Magyarországon 2002 – Archaeological Investigations in Hungary 2002, Budapest 2004, 43–64. Bishop, Coulston 1993 = M.C. Bishop, J.C.N. Coulston, Roman Military Equipment from the Punic Wars to the fall of Rome, London 1993. Bobrinskoé 1914 = Grafü A. Bobrinskoé, Pereùepinskié kladü. Materialû po arheologii Rossii 34, Dokladû, ~itannûe na Londonskomü me`dunarodnomü kongressü istorikovü vü martú 1913 g. Petrogradü 1914, 111–120. Bogdan Cătăniciu, Barnea 1979 = I. Bogdan Cătăniciu, A. Barnea, Ceramica şi descoperiri mărunte, Tropaeum Traiani I – Cetatea, Bucureşti 1979, 177–226. Bozsik 2003 = K. Bozsik, Szarmata – sírok a Kiskundorozsma – subasai 26/78. Számú lelőheylen, Úton Útefélen – Múzeumi kutatások az M5 autópálya nyomvonalán, Szeged 2003, 97–106. Bojovi} 1983 = D. Bojovi}, Rimske fibule Singidunuma, Beograd 1983. Bóna 1970 = I. Bóna, Avar lovassír Iváncsáról, Archaeologiai Értesítö 97, Budapest 1970, 243–263.

| 156

IVAN BUGARSKI
Academiae Scientiarum Hungaricae XXXVIII, Budapest 1985, 345–390. Vaday 1989 = A. H. Vaday, Die sarmatischen Denkmäler des Komitats Szolnok. Ein Beitrag zur Archäologie und Geschihte des sarmatischen Barbaricums, ANTAEUS 17–18, Budapest 1989. Vaday, Szőke 1983 = A. H. Vaday, M. B. Szőke, Szarmata temető és gepida sír Endrőd – Szujókereszten, Communicationes Archaeologicae Hungariae 1983, Budapest 1983, 79–132. Vaklinova 1989 = M. Vaklinova, Pogrebeniÿ ot perioda na velikoto preselenie pri Pleven, Problemi na prabúlgarskata istoriÿ i kultura. Vtora me`dunarodna sreùa po prabúlgarska arheologiÿ, [umen, 1986, Sofiÿ 1989, 129–142. Válay 2003 = K. Válay, Kortalan Körök és négyzetek. Pásztorépítmények a Duna – Tisza közén, Úton Útefélen – Múzeumi kutatások az M5 autópálya nyomvonalán, Szeged 2003, 29–45. Velenrajter 1960 = P. P. Velenrajter, Izve{taj o iskopavawu avarske nekropole u Bogojevu 1952. godine, Rad vojvo|anskih muzeja 9, Novi Sad 1960, 176–185. Vida 1992 = T. Vida, Zu einigen handgeformten frühawarischen Keramiktypen und ihre östlichen Beziehungen, Awaren Forschungen, Band 1, Wien 1992, 517–577. Vida 1998 = T. Vida, Neue Beiträge zur Forschung der frühchristilichen Funde der Awarenzeit, Acta XIII congressus internationalis archaeologiae Christianae, Città del Vaticano – Split 1998, 529–540. Vida 1999 = T. Vida, Die Awarenzeitliche Keramik I (6.–7. Jh.), Varia Archaeologica Hungarica VIII, Berlin–Budapest 1999. Vida, Völling 2000 = T. Vida, T. Völling, Das slawische Brandgräberfeld von Olympia, Rahden/Westf., 2000. Vinski 1956 = Z. Vinski, Nalaz iz Velike Kladu{e i problem nau{nica tipa okrenute piramide, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, nova serija – 1956 – sveska XI, Sarajevo 1956, 63–95. Vinski 1957 = Z. Vinski, Arheolo{ki spomenici velike seobe naroda u Srijemu, Situla 2, Ljubljana 1957. Vinski 1958 = Z. Vinski, O nalazima 6. i 7. stolje}a u Jugoslaviji s posebnim obzirom na arheolo{ku ostav{tinu iz vremena prvog avarskog kaganata, Opuscula Archaeologica III, Zagreb 1958, 3–57. Vinski 1968 = Z. Vinski, Krstoliki nakit epohe seobe naroda u Jugoslaviji, Vjesnik Arheolo{kog muzeja u Zagrebu, 3. serija III, Zagreb 1968, 103–166. Gavrituhin, Oblomskié 1995 = I. O. Gavrituhin, A. M. Oblomskié, Gaponovskié klad (predvaritelünaÿ publikaciÿ), Rossiéskaÿ arheologiÿ 1995/4, Moskva 1995, 136–149.

Bóna 1979 = I. Bóna, A Szegvár – Sápoldali lovassír, adatok a korai avar temetkezési szokásokhoz, Archaeologiai Értesítö 106, Budapest 1979, 3–32. Bóna 2000 = I. Bóna, Ein frühawarisches Gräberfeld in der Unio-Sandgrube von Várpalota, Communicationes Archaeologicae Hungariae 2000, Budapest 2000, 123–160. Böhme 1965 = H. W. Böhme, Der Awarenfriedhof von Alattyán, Kom. Szolnok, Südost- Forschungen XXV, München 1965, 1–55. Bowlus 1995 = C. R. Bowlus, Ethnogenesis Models and the Age of Migrations: A Critique, Austrian History Yearbook XXVI, 1995, 147–164. Brather 2000 = S. Brather, Ethnische Identitäten als Konstrukte der frühgeschichtlichen Archäologie, Germania 78-1. Halbband, Frankfurt a. M. – Mainz am Rhein 2000, 140–177. Brmboli} 2003 = M. Brmboli}, Ranovizantijska nalazi{ta u Sredwem Pomoravqu, Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 281–291. Brukner 1968 = O. Brukner, ^ik, Ba~ko Petrovo selo – nekropola iz doba Seobe naroda, Arheolo{ki Pregled 10, Beograd 1968, 170–173. Brukner 1981 = O. Brukner, Rimska keramika u jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije, Beograd 1981. Brukner 1982 = O. Brukner, The Sixth Century Necropolis at Vajska, Sirmium IV, Beograd 1982, 29–42. Bugarski 2006 = I. Bugarski, A Contribution to the Study of Lamellar Armours, Starinar LV/2005, Beograd 2006, 161–179. Bugarski 2007a = I. Bugarski, Prikazi: Aleksandar Ranisavqev, Ranosredwovekovna nekropola kod Mokrina. Povremena izdawa 4. Beograd 2007: Srpsko arheolo{ko dru{tvo. Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 23, Beograd 2007, 437–446. Bugarski 2007b = I. Bugarski, Ostava iz Stre`eva: uzengije u ranovizantijskom kontekstu, Ni{ i Vizantija, peti nau~ni skup, Ni{, 3–5. jun 2006, Zbornik radova V, Ni{ 2007, 251–267. Bugarski 2008 = I. Bugarski, The Geomorphological Matrix as a Starting Point for Determining the Position of Avar-time Settlements in Pannonia: The Example of the Ba~ka Region, Archäologisches Korrespondenzblatt 38/3, Mainz 2008, 437–455. Vagalinski 1994 = L.F. Vagalinski, Zur Frage der etnischen Herkunft der späten Strahlenfibeln (Finger- oder Bügelfibeln) aus dem Donau-KarpatenBecken (M. 6.–7. Jh.), Zeitschrift für Archäologie 28, Berlin 1994, 261–305. Vaday 1985 = A. H. Vaday, Sarmatisches Gräberfeld in Törökszentmiklós – Surján – Újtelep, Acta Archaeologica

| 157

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Davies 1977 = J. L. Davies, Roman Arrowheads from Dinorben and the Sagitarii of the Roman Army, Britannia 8, London 1977, 257–270. Daim 1982 = F. Daim, Gedanken zum Ethnosbegriff, Mitteilungen der Anthropologischen gesellschaft in Wien, CXII. Band, Wien 1982, 58–71. Daim 1987 = F. Daim, Das awarische Gräberfeld von Leobersdorf, NÖ, band 1, Wien 1987. Daim 1996 = F. Daim, Holz-, Knochen- und Geweihverarbeitung, Reitervölker aus dem Osten, Hunnen + Awaren, Eisenstadt 1996, 358–361. Daim 2003 = F. Daim, Avars and Avar Archaeology, an introduction, Regna and Gentes – The Relationship between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World, Leiden–Boston 2003, 463–570. Daim, Lippert 1984 = F. Daim, A. Lippert, Das awarische Gräberfeld von Sommerein am Leithagebirge, NÖ, Wien 1984. Dautova-Ru{evljan 1990 = V. Dautova-Ru{evljan, Dosada{nji rezultati istra`ivanja i problemi pri prou~avanju sarmatske kulture u Vojvodini, Rad vojvo|anskih muzeja 32, Novi Sad 1989–1990, 81–94. Dimitrijevi} 1967 = D. Dimitrijevi}, Periodizacija ranog srednjeg veka u jugoslovenskom Podunavlju, Materijali IV, VII kongres arheologa Jugoslavije, Herceg-Novi 1966, Beograd 1967, 229–236. Dimitrijevi} 1975a = D. Dimitrijevi}, Sarmati i Rimqani, [ajka{ka I – Istorija, Novi Sad 1975, 34–67. Dimitrijevi} 1975b = D. Dimitrijevi}, Doba velikih migracija, [ajka{ka I – Istorija, Novi Sad 1975, 68–96. Dimitrijevi}, Kova~evi}, Vinski 1962 = D. Dimitrijevi}, J. Kova~evi}, Z. Vinski, Seoba naroda – Arheolo{ki nalazi jugoslovenskog Podunavlja, Zemun 1962. \or|evi} 1990 = M. \or|evi}, Tri nova sarmatska naseqa u severnoj Ba~koj, Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 6, Beograd 1990, 119–124. \or|evi} 2004 = J. S. \or|evi}, Tipologija fizi~ko-geografskih faktora u prostornom planirawu, Beograd 2004. Ercegovi}-Pavlovi} 1975 = S. Ercegovi}-Pavlovi}, Avarski kowani~ki grob iz Man|elosa, Starinar XXIV–XXV/1973–1974, Beograd 1975, 107–113. Ercegovi}-Pavlovi} 1982 = S. Ercegovi}-Pavlovi}, An Avarian Equestrian Grave from Mandjelos, Sirmium IV, Beograd 1982, 49–56. Éry 1983 = K. Éry, Comparative Statistical Studies on the Physical Anthropology of the Carpathian Basin Population between the 6–12th centuries A. D. Alba regia XX, Székesfehérvár 1983, 89–141.

Gavrituhin, Oblomskié 1996 = I. O. Gavrituhin, A. M. Oblomskié, Gaponovskié klad i ego kulüturnoistori~eskié kontekst, Moskva 1996. Garam 1979 = É. Garam, Das awarenzeitliche Gräberfeld von Kisköre, Budapest 1979. Garam 1980 = É. Garam, Spätawarenzeitliche durchbrochene Bronzescheiben, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae 32, Budapest 1980, 161–180. Garam 1983 = É. Garam, Über die frühawaren Gräber von Zsámbok, Folia Archaeologica XXXIV, Budapest 1983, 139–156. Garam 1987 = É. Garam, Der awarische Fundstoff im Karpatenbecken und seine zeitliche Gliederung, Die Völker Südosteuropas im 6. bis 8. Jahrhundert, München–Berlin 1987, 191–201. Garam 1992 = É. Garam, Die münzdatierten Gräber der Awarenzeit, Awaren Forschungen, Band 1, Wien 1992, 135–250. Garam 1995 = É. Garam, Das awarenzeitliche Gräberfeld von Tiszafüred, Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 3, Budapest 1995. Garam 1998 = É. Garam, Avar kori csont ostor vagy korbácsvégek és ostorbuzogányok, Communicationes Archaeologicae Hungariae 1998, Budapest 1998, 109–121. Garam 2000a = É. Garam, Gürtelverzierungen Byzantinischen Typs im Karpatenbecken des 6.–7. Jahrhunderts, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae LI, 1999/2000, Budapest 2000, 379–391. Garam 2000b = É. Garam, Über die Beziehung der Byzantinischen Goldschnallen und der awarenzeitlichen Pseudoschnallen, Kontakte zwischen Iran, Byzanz und der Steppe im 6.–7. Jahrhundert, Varia Archaeologica Hungarica X, Budapest–Napoli–Roma 2000, 215–227. Garam 2001 = É. Garam, Funde byzantinischer Herkunft in der Awarenzeit vom Ende des 6. bis zum Ende des 7. Jahrhunderts, Monumenta Avarorum Archaeologica 5, Budapest 2001. Garam 2002 = É. Garam, Ketten und Schlüssel in frühawarenzeitlichen Frauengräbern, Communicationes Archaeologicae Hungariae 2002, Budapest 2002, 153–176. Garam 2003 = É. Garam, Avar kori fibulák, Archaeologiai Értesítő 128, Budapest 2003, 95–123. Gara{anin, Kova~evi} 1950 = M. Gara{anin, J. Kova~evi}, Pregled materijalne kulture Ju`nih Slovena, Beograd 1950. Geary 2007 = P. Geary, Mit o nacijama: Srednjovekovno poreklo Evrope, Novi Sad 2007. Grefen-Peters 1996 = S. Grefen-Peters, Zur Anthropologie der Awaren, Reitervölker aus dem Osten, Hunnen + Awaren, Eisenstadt 1996, 424–428.

| 158

IVAN BUGARSKI
Jankovi} 1998 = \. Jankovi}, Ku}a VI stole}a kod Apatina, Archaeoslavica 3, Kraków 1998, 157–169. Jankovi} 2003 = \. Jankovi}, ^arevci, Novi Slankamen, grobqe IX stole}a – razmatrawe datovawa, Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 97–110. Jovanovi} 1978 = A. Jovanovi}, Nakit u rimskoj Dardaniji, Beograd 1978. Jovanovi}, Vuksan 2005 = S. Jovanovi}, M. Vuksan, Medieval necropolis, Roman and medieval necropolis in Ravna near Knja`evac, Belgrade 2005, 179–275. Juhász 2004 = I. Juhász, Das awarenzeitliche Gräberfeld in Szarvas-Grexa-Téglagyár, FO 68, Monumenta Avarorum Archaeologica 7, Budapest 2004. Karmanski 1976 = S. Karmanski, Lokalitet Od`aci IV, avarsko–slovenska nekropola, Nalazi iz perioda seobe naroda na teritoriji jugozapadne Ba~ke, Ba~ka Palanka – Od`aci – Ba~ 1976, 1–10. Kiss 1977 = A. Kiss, Avar Cemeteries in County Baranya, Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 2, Budapest 1977. Kiss 1996 = A. Kiss, Das Awarenzeitlich Gepidische Gräberfeld von Kölked-Feketekapu A, Innsbruck 1996. Kiss 1997 = A. Kiss, Az avar kori tegezek csontlemezeinek kronológiájához, Archaeologiai Értesítő vol. 123–124, Budapest 1996–1997, 75–83. Kiss 1998 = A. Kiss, The Treasure of the Byzantine Gold Belt from the Sirmium Region, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae L, Budapest 1998, 251–258. Kiss 2001 = A. Kiss, Das Awarenzeitliche Gräberfeld in Kölked-Feketekapu B, Teil I, II, Budapest 2001. Kovalevskaÿ 1981 = V. B. Kovalevskaÿ, Severnûé Kavkaz v X–XIII vv. Stepi Evrazii v ýpohu srednevekovüÿ, Moskva 1981, 224–228. Kova~evi} 1963 = J. Kova~evi}, Avari i Zlato, Starinar XIII–XIV/1962–1963, Beograd 1963, 125–135. Kova~evi} 1972 = J. Kova~evi}, Les tombes 73 et 77 de la nécropole de »^ik«, Balcanoslavica 1, Prilep–Beograd 1972, 65–72. Kova~evi} 1977 = J. Kova~evi}, Avarski kaganat, Beograd 1977. Kovrig 1963 = I. Kovrig, Das awarenzeitliche Gräberfeld von Alattyán, Budapest 1963. Kovrig 1975 = I. Kovrig, The Dévaványa Cemetery, Avar finds in the Hungarian National Museum, Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 1, Budapest 1975, 121–155. Kovrig, Korek 1960 = I. Kovrig, J. Korek, Le cimetière de l’époque avare de Csóka (^oka), Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae 12 (1960), Budapest 1960, 257–297.

Éry 1988 = K. Éry, Anthropological studies on an early Avar period population at Ba~ko Petrovo Selo (Yugoslavia). Part 1: Individual metric data, Anthropologia Hungarica XX, Budapest 1988, 55–66. Éry 1990 = K. Éry, Anthropological studies on an early Avar period population at Ba~ko Petrovo Selo (Yugoslavia). Part 2: Analysis of the data, Anthropologia Hungarica XXI, Budapest 1990, 33–53. Zábojník 1988 = J. Zábojník, On the Problems of Settlements of the Avar Khaganate Period in Slovakia, Archeologické rozhledy XL, Praha 1988, 401–437. Zábojník 1991 = J. Zábojník, Seriation von Gürtelbeschlaggarnituren aus dem gebeit der Slowakei und Österreichs (Beitrag zur Chronologie der Zeit des Awarischen Kaganats), K problematike osídlenia Stredodunajskej oblasti vo v~asnom stredoveku, Nitra 1991, 219–323. Zábojník 2004 = J. Zábojník, Slovensko a avarský kaganát, Bratislava 2004. Zanier 1988 = W. Zanier, Römische dreiflügelige Pfeilspitzen, Saalburg Jahrbuch 44, Mainz am Rhein 1988, 5–27. Zaharov, Mordvinceva 1995 = P. E. Zaharov, V. I. Mordvinceva, Gruntovûé mogilünik Sarmatskogo vremeni v ni`nem Povol`üe, Rossiéskaÿ Arheologiÿ 1995/2, Moskva 1995, 161–169. Ivani{evi}, Kazanski 2002 = V. Ivani{evi}, M. Kazanski, La nécropole de l’époque des grandes migrations à Singidunum, Singidunum 3, Beograd 2002, 101–157. Ivani{evi}, [pehar 2006 = V. Ivani{evi}, P. [pehar, Early Byzantine Finds from ^e~an and Gornji Streoc (Kosovo), Starinar LV/2005, Beograd 2006, 133–159. Inkova 2006 = M. Inkova, Un ceinturon bulgare du haut Moyen Âge découvert dans un sarcophage de pierre de la grande basilique de Pliska, De l’Âge du fer au haut Moyen Âge, Archéologie funéraire, princes et élites guerrières. actes des tables rondes Longroy I (1er et 2 septembre 1998) et Longroy II (24 et 25 août 1999), Condé-sur-Noireau 2006, 257–278. Éotov 2007 = V. Éotov, Otnosno datirovkata na sbornata nahodka od Stre`evo, Bitolsko, Problemi na prabúlgarskata istoriÿ i kultura 4-2. Materiali ot petata me`dunarodna sreùa po prabúlgarska istoriÿ i arheologiÿ, Varna, 22–24. 04. 2004. g. Sofiÿ 2007, 171–180. Janakievski 1980 = T. Janakievski, Kale, S. Stre`evo – Bitolsko, izve{taj od za{titno arheolo{ko istra`uvawe, Macedoniae Acta Archaeologica 6, Skopje 1980, 97–110. Jankovi} 1981 = \. Jankovi}, Podunavski deo oblasti Akvisa u VI i po~etkom VII veka, Beograd 1981. Jankovi} 1990 = M., \. Jankovi}, Sloveni u jugoslovenskom Podunavqu, Beograd 1990.

| 159

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Mano-Zisi, Qubinkovi}, Gara{anin, Kova~evi}, Veselinovi} 1948 = \. Mano-Zisi, M. Qubinkovi}, M. V. Gara{anin, J. Kova~evi}, R. Veselinovi}, Za{titno iskopavawe kod Pan~eva, Muzeji 1, Beograd 1948, 53–95. Marijanski-Manojlovi} 1987 = M. Marijanski-Manojlovi}, Rimska nekropola kod Be{ke u Sremu, Novi Sad 1987. Martin 1984 = M. Martin, Weinsiebchen und Toilettgerät, Der spätrömische Silberschatz von Kaiseraugst, Derendingen 1984, 97–132. Miki} 1997 = @. Miki}, Ein Beitrag zur anthropologischen Bevölkerungsgeschichte des Zentral – und Westbalkangebietes im 1. nachchristlichen Jahrtausend, Starinar XLVIII, Beograd 1997, 109–121. Miki}-Antoni} 1988 = B. Miki}-Antoni}, Be~ej, Pionirska ulica, Ranosrednjovekovna nekropola, Arheolo{ki Pregled 1988, Ljubljana 1990, 193–195. Miki}-Antoni} 1989 = B. Miki}-Antoni}, Sarmatski nalazi iz fondova Gradskog muzeja i galerije Be~ej, Be~ej 1989. Miki}-Antoni} 1989 = B. Miki}-Antoni}, Tri novootkrivena sarmatska naseqa i jedan grobni nalaz, Rad vojvo|anskih muzeja 31, Novi Sad 1988–1989, 155–166. Miki}-Antoni} 2003 = B. Miki}-Antoni}, Perlek – nekropola iz perioda avarske dominacije, Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 111–142. Miki}-Antoni}, Iveti} 2000 = B. Miki}-Antoni}, D. Iveti}, Keramika kroz vekove, Be~ej 2000. Mikul~i} 1999 = I. Mikul~i}, Anti~ki gradovi vo Makedonija, kniga 8, Skopje 1999. Milinkovi} 2001 = M. Milinkovi}, Die byzantinische Höhenanlage auf der Jelica in Serbien – ein Beispiel aus dem nördlichen Illyricum des 6. Jh., Starinar LI, Beograd 2001, 71–133. Milinkovi} 2004 = M. Milinkovi}, Arheologija mode kao arheologija identiteta – nekoliko primera, Ni{ i Vizantija, drugi nau~ni skup, Ni{, 3–5. jun 2003, Zbornik radova II, Ni{ 2004, 185–196. Milinkovi} 2006 = M. Milinkovi}, Osvrt na nalaze vremena seobe naroda sa juga Srbije i iz susednih oblasti, Ni{ i Vizantija, ~etvrti nau~ni skup, Ni{, 3–5. jun 2005, Zbornik radova IV, Ni{ 2006, 245–264. Mini} 1969 = D. Mini}, Sredwovekovna nekropola na Velikom Gradcu kod Gorweg Milanovca, Starinar XX, Beograd 1969, 233–248. Mini} 1995 = D. Mini}, Ranosredwovekovno naseqe kod Ada{evaca (40, 41), Arheolo{ka istra`ivawa du` auto puta kroz Srem, Novi Sad 1995, 249–256. Mirkovi} 1981a = M. Mirkovi}, Rimsko osvajawe i organizacija rimske vlasti, Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, 66–76.

Koro{ec 1959 = J. Koro{ec, Ko{tane plo~ice u avarskim grobovima u Bogojevu, Rad vojvo|anskih muzeja 8, Novi Sad 1959, 103–117. Kory 2002 = R. W. Kory, Avar Settlements: A Challenge to Archaeological Research, The Turks: Volume 1 – Early Ages, Ankara 2002, 607–616. Kory 2004 = R. Kory, Schuppen- und Lamellenpanzer, Reallexikon der Germanischen Altertumskunde, Band 27, Berlin – New York 2004, 375–403. Kory 2007 = R. W. Kory, Steinpanzer, glänzende Rüstungen und eiserne Pagoden. Ein diachrone und interkulturelle Untersuchund ostasiatischer Körperschutzwaffen vom 5. Jh. V. Chr. bis zum 10. Jh. N.Chr., Unter der gelben Erde – Die deutch-chinesische Zusammenarbeit im kulturgüterschutz Kongressbeitrage, Mainz 2007, 37–55. Koch 1998 = A. Koch, Bügelfibeln der Merowingerzeit im westlichen Frankenreich, Teil I, II, Mainz 1998. Koch 2001 = U. Koch, Das alamannisch-fränkische Gräberfeld bei Pleidelsheim, Stuttgart 2001. Ko{uh 1995 = B. Ko{uh, Slu~ajni nalazi avarskih grobova u Pan~evu, Glasnik muzeja Banata 6/1995. Vr{ac, Zrewanin, Pan~evo i Kikinda, Pan~evo 1995, 58–67. Kruni} 1992 = S. Kruni}, Rimski medicinski i farmaceutski instrumenti iz Singidunuma i okoline, Beograd 1992. Kurta 2001 = F. Kurta, Limes and Cross: The Religious Dimension of the Sixth-century Danube Frontier of the Early Byzantine Empire, Starinar LI, Beograd 2001, 45–70. Lazaris 2005 = S. Lazaris, Considérations sur l’apparition de l’étrier: contribution à l’histoire du cheval dans l’Antiquité tardive, Les équidés dans le monde méditerranéen antique. Actes du colloque organisé par l’École française d’Athènes, le centre Camille Jullian, et l’UMR 5140 du CNRS – Athènes, 26–28 Novembre 2003, Lattes 2005, 275–288. Lindner 1981 = R. P. Lindner, Nomadism, Horses and Huns, Past and Present 92, Oxford 1981, 3–19. Lindner 1982 = R. P. Lindner, What Was a Nomadic Tribe?, Comparative Studies in Society and History, Vol. 24, No. 4, Cambridge 1982, 689–711. Liska 2004 = A. Liska, Késő avar kori településmaradványok Gyula határában (Gyula 425. sz. Lelőhely), Régészeti kutatások Magyarországon 2002 – Archaeological Investigations in Hungary 2002, Budapest 2004, 65–80. Madaras 1994 = L. Madaras, Das Awarenzeitliche Gräberfeld von Jászapáti, Das Awarische Corpus II, Debrecen–Budapest 1994. Madaras 1995 = L. Madaras, The Szeged-Fehértó »A« and »B« Cemeteries, Das Awarische Corpus III, Debrecen–Budapest 1995.

| 160

IVAN BUGARSKI
Petkovi} 1993 = S. Petkovi}, Poreklo i hronologija nalaza oplata »hunskog« refleksnog luka sa teritorije Gorwe Mezije, Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 9, Beograd 1993, 55–58. Petkovi} 1995 = S. Petkovi}, Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije, Beograd 1995. Petkovi}, Ru`i} 2005 = S. Petkovi}, M. Ru`i}, Roman necropolis, Roman and Medieval Necropolis in Ravna near Knja`evac, Belgrade 2005, 23–176. Popovi} 1979 = V. Popovi}, La descente des Koutrigours, des Slaves et des Avars vers la Mer Égée: le Témoignage de l’archéologie, Comptes Rendus de l’Academie des Inscriptions & Belles–lettres, 1978, Paris 1979, 597–648. Popovi} 1987 = M. Popovi}, Svetiwa, novi podaci o ranovizantijskom Viminacijumu, Starinar XXXVIII, Beograd 1987, 1–37. Popovi} 1988 = I. Popovi}, Anti~ko oru|e od gvo`|a u Srbiji, Beograd 1988. Popovi} 1997 = I. Popovi}, Zlatni avarski pojas iz okoline Sirmijuma, Beograd 1997. Popovi} 1999 = M. Popovi}, Tvr|ava Ras, Beograd 1999. Pohl 1988 = W. Pohl, Die Awaren. Ein Steppenwolk in Mitteleuropa 567–822 n. Chr., München 1988. Pohl 1991 = W. Pohl, Conceptions of Ethnicity in the Early Medieval Studies, Archaeologia Polona 29, Warszawa 1991, 39–49. Pohl 1998 = W. Pohl, Telling the Difference: Signs of Ethnic Identity, Strategies of Distinction – The Construction of Ethnic Communities, 300–800, Leiden–Boston–Köln 1998, 17–69. Pohl 2003 = W. Pohl, A Non-Roman Empire in Central Europe: The Avars, Regna and Gentes – The Relationship between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World, Leiden–Boston 2003, 571–595. Priki} 1975 = M. Priki}, Naselje Tesla, Pan~evo – avarski konjani~ki grobovi, Arheolo{ki pregled 17, Beograd 1975, 128–129. Prokopije iz Cezareje = Prokopije iz Cezareje, Tajna istorija (prevod A. Vilhar), Beograd 2004. Profantová 1992 = N. Profantová, Awarische Funde aus den Gebeiten nördlich der awarischen Siedlungsgrenzen, Awaren Forschungen, Band 2, Wien 1992, 605–778. Phillips 1992 = B. B. Phillips, Circus Factions and Barbarian Dress in Sixth Century Constantinople, Awaren Forschungen, Band 1, Wien 1992, 25–32. Radi~evi} 2007 = D. Radi~evi}, Ka preciznijem datovawu sredwovekovnog grobqa na Velikom Gradcu, Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 23, Beograd 2007, 87–102.

Mirkovi} 1981b = M. Mirkovi}, Centralne balkanske oblasti u doba poznog carstva, Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, 89–105. Mogilünikov 1981 = V. A. Mogilünikov, Tþrki, Stepi Evrazii v ýpohu srednevekovüÿ, Moskva 1981, 29–43. Mossler 1975 = G. Mossler, Das awarenzeitliche Gräberfelder von Wien-Liesing, Mitteilungen der Anthropologischen Gesellschaft in Wien CV, Wien 1975, 79–95. Mrkobrad 1980 = D. Mrkobrad, Arheolo{ki nalazi seobe naroda u Jugoslaviji, Beograd 1980. Nagy 1971 = S. Nagy, Nekropola iz ranog sredweg veka u ciglani Polet u Vrbasu, Rad vojvo|anskih muzeja 20, Novi Sad 1971, 187–268. Nagy 1998 = M. Nagy, Awarenzeitliche Gräberfelder im Stadtgebiet von Budapest, Teil I–II, Monumenta Avarorum Archaeologica 2, Budapest 1998. Na| 1959 = [. Na|, Nekropola kod Aradca iz ranog sredweg veka, Rad vojvo|anskih muzeja 8, Novi Sad 1959, 45–102. Nikoli}-\or|evi} 2000 = S. Nikoli}-\or|evi}, Anti~ka keramika Singidunuma – oblici posuda, Singidunum 2, Beograd 2000, 11–244. Nicolle 1999 = D. Nicolle, Medieval Warfare Source Book. Warfare in Western Christendom, London 1999. Od Rimljanov do Slovanov 2001 = Od Rimljanov do Slovanov. Predmeti, Ljubljana 2001. Ormándy 1995 = J. Ormándy, Granulációs díszítes Avar kori tárgyakon: Gúla – és lemezgömbcsüngős arany fülbevalók, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve Studia Archaeologica I, Szeged 1995, 151–181. Ostrogorski 1998 = G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1998. Papp 1962 = L. Papp, A Bólyi avarkori temető, A Janus Pannonius Múzeum Évkönyve 1962, Pecs 1962, 163–193. Párducz 1941 = M. Párducz, A Szarmatakor emlékei Magyarországon I, Budapest 1941. Párducz 1959 = M. Párducz, Archäologische Beiträge zur Geschichte der Hunnenzeit in Ungarn, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae 11, 1959, Budapest 1959, 309–398. Patay 2003 = R. Patay, Korai Szarmata sír Mezőkövesdről. Előzetes Jelentés A Patakra Járódűlőben Feltárt Szarmata Temetkezéskről, A Móra Ferenc Múzeum Évkönyve Studia Archaeologica IX, Szeged 2003, 135–143. Paulsen 1967 = P. Paulsen, Alamannische Adelsgräber von Niederstotzingen, Stuttgart 1967. Pekarskaja, Kidd 1994 = Lj. V. Pekarskaja, D. Kidd, Der Silberschatz von Martynovka (Ukraine) aus dem 6. und 7. Jahrhundert, Innsbruck 1994.

| 161

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
Szőke 1991 = M. B. Szőke, The Question of Continuity in the Carpathian Basin of the 9th century A. D. ANTAEUS 19–20, Budapest 1991, 145–157. Soënov 1997 = V. I. Soënov, Nagrudnûé pancirü gunno – sarmatskoé ýpohi s Gornogo Altaÿ, Rossiéskaÿ arheologiÿ 1997/4, Moskva 1997, 181–185. Somogyi 1997 = P. Somogyi, Byzantinische Fundmünzen der Awarenzeit, Innsbruck 1997. Sós 1961 = A. Cs. Sós, Újabb avarkori leletek Csepel szigetrről, Archaeologiai Értesítő 88, Budapest 1961, 32–51. Sós, Salamon 1995 = A. Cs. Sós, Á. Salamon, Cemeteries of the Early Middle Ages (6th–9th c.) at Pókaszepetk, Budapest 1995. Stanojev 1996 = N. Stanojev, Sredwovekovna naseqa u Vojvodini, Novi Sad 1996. Stanojevi} 1987 = N. Stanojevi}, Naseqa VIII–IX veka u Vojvodini, Rad vojvo|anskih muzeja 30, Novi Sad 1987, 119–146. Straub 1997 = P. Straub, Awarenzeitliche Beinplatten als Verzirungen von Köchern. Typologie der Motive und Chronologie, A Móra Ferenc Múzeum Evkönyve Studia Archaeologica III, Szeged 1997, 141–151. Schulze-Dörrlamm 2002 = M. Schulze-Dörrlamm, Byzantinische Gürtelschnallen und Gürtelbeschläge im Römisch-Germanischen Zentralmuseum. Teil I, Mainz 2002. Schülke 1999 = A. Schülke, On Christianization and Grave-Finds, European Journal of Archaeology 2/1999, London 1999, 77–106. Tadin 1995 = Q. Tadin, Ranosredwovekovna nekropola kod Man|elosa (37), Arheolo{ka istra`ivawa du` auto puta kroz Srem, Novi Sad 1995, 257–286. Takács 1996 = M. Takács, Die awarenzeitlichen Siedlungen von Lébény, Reitervölker aus dem Osten, Hunnen + Awaren, Eisenstadt 1996, 378–382. Takács 2000 = M. Takács, Einige Aspekte der Siedlungsgeschichte des südlichen Drittels des DonauTheiß-Zwischenstromlandes von der awarischen Landnahme bis zum Ende des 11. Jahrhunderts. Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae LI, 1999/2000, Budapest 2000, 457–472. Tejral 1994 = J. Tejral, Römische und germanische Militärausrüstungen der antoninischen Periode im Licht norddanubischer Funde, Beiträge zu römischer und barbarischer Bewaffnung in den ersten vier nachchristlichen Jahrhunderten – Marburger Kolloquium 1994, Lublin–Marburg 1994, 27–60. Tettamanti 2000 = S. Tettamanti, Das awarenzeitliche Gräberfeld in Vác – Kavicsbánya, Budapest 2000. Tobias 2001 = B. Tobias, Die awarenzeitlichen Sieblöffel im Karpatenbecken, Communicationes Archaeologicae Hungariae 2001, Budapest 2001, 161–182.

Radman-Livaja 1998 = I. Radman-Livaja, Rimska strelja~ka oprema na|ena na Gardunu kod Trilja, Opuscula Archaeologica 22, Zagreb 1998, 219–231. Radman-Livaja 2004 = I. Radman-Livaja, Militaria Sisciensia – Nalazi rimske vojne opreme iz Siska u fundusu Arheolo{koga muzeja u Zagrebu, Zagreb 2004. Radojevi} 1990 = D. Radojevi}, Ranoavarski nalaz iz Stapara, Rad vojvo|anskih muzeja 32, Novi Sad 1989–1990, 131–135. Ranisavqev 2007 = A. Ranisavqev, Ranosredwovekovna nekropola kod Mokrina, Beograd 2007. Ra{ev 2007 = R. Ra{ev, Prabúlgarite prez V–VII vek (~etvúrto dopúlneno izdanie), Veliko Türnovo 2007. Ra{kovi} 2003 = D. Ra{kovi}, Anti~ko oru|e od gvo`|a u zbirci Narodnog muzeja Kru{evac, Kru{eva~ki zbornik 9/10, Kru{evac 2003, 81–100. Ric 1979 = P. Ric, Arheolo{ka nalazi{ta seobe naroda u severoisto~noj Ba~koj, Rad vojvo|anskih muzeja 25, Novi Sad 1979, 25–40. Ric 1983 = P. Ric, Glavno oru`je nomadskih ratnika – Rekonstrukcija avarskog refleksnog luka, Rad vojvo|anskih muzeja 28, Novi Sad 1982–1983, 81–91. Ric 1987 = P. Ric, Drvene konstrukcije u grobovima avarske nekropole u Staroj Moravici, Rad vojvo|anskih muzeja 30, Novi Sad 1987, 147–157. Ric 2003 = P. Ric, Novootkrivene avarske nekropole u Potisju, Spomenica Jovana Kova~evi}a, Beograd 2003, 325–336. Ricz 1983 = P. Ricz, The Weapons of Steppe Nomads, Balcanoslavica 10, Prilep – Beograd 1983, 1–15. Roma 2001 = Roma dall’antichità al medioevo. Archeologia e storia, Venezia 2001. Rosner 1999 = G. Rosner, Das awarenzeitliche Gräberfeld in Szekszárd – Bogyszlói Straße, Budapest 1999. Rhé, Fettich 1931 = G. Rhé, N. Fettich, Jutas und Öskü, Zwei Gräberfelder aus der Völkerwanderungszeit in Ungarn, Prag 1931. Salamon, Sebestyén 1995 = Á. Salamon, K. Cs. Sebestyén, The Szeged – Kundomb Cemetery, Das Awarische Corpus IV, Debrecen–Budapest 1995, 8–108. Sekere{ 1957 = L. Sekere{, Jedan interesantan nalaz iz ranog sredweg veka iz Nose, Rad vojvo|anskih muzeja 6, Novi Sad 1957, 231–236. Sekere{ 1998 = A. Sekere{, Sarmatska nekropola Subotica – Veru{i}, Rad Muzeja Vojvodine 40, Novi Sad 1998, 107–148. Szabó 1975 = J. G. Szabó, The Pilismarót Cemetery, Avar finds in the Hungarian National Museum, Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 1, Budapest 1975, 241–278.

| 162

IVAN BUGARSKI
Fettich 1965 = N. Fettich, Das awarenzeitliche Gräberfelder von Pilismarót – Basahara, Studia Archaeologica III, Budapest 1965. Fiedler 1992 = U. Fiedler, Studien zu Gräberfeldern des 6. bis 9. Jahrhunderts an der unteren Donau. Teil 1, 2, Bonn 1992. Filipovi} 1959 = M. S. Filipovi}, Spaqivawe mrtvih kod Ju`nih Slovena, Rad vojvo|anskih muzeja 8, Novi Sad 1959, 119–133. Freeden 1991 = U. von Freeden, Awarische Funde in Süddeutschland?, Jahrbuch des Römisch-germanischen Zentralmuseums Mainz 38, Mainz 1991, 593–627. Fülöp 1982 = G. Fülöp, Régészeti adalék az avarkor hiedelem világához, Archaeologiai Értesítő vol. 109, Budapest 1982, 277–280. Haberstroh 2003 = J. Haberstroh, Der Reisberg bei Scheßlitz – Burgellern in der Völkerwanderungzeit. Überlegungen zum 5. Jahrhundert n. Chr. in Nordbayern, Germania 81/1, Mainz am Rhein 2003, 201–262. Hajnal 2003 = Z. Hajnal, Mécsesek a Kölked – feketekapui avar telepről, Archaeologiai Értesítö 128, Budapest 2003, 117–209. Haldon 2002 = J. Haldon, Some Aspects of Early Byzantine Arms and Armour, A Companion to Medieval Arms and Armour, Woodbridge 2002, 65–79. Cermanovi}-Kuzmanovi}, Srejovi}, Markovi} 1967 = A. Cermanovi}-Kuzmanovi}, D. Srejovi}, ^. Markovi}, Komini, Pljevlja – nekropola anti~kog grada, Arheolo{ki pregled 9, Beograd 1967, 113–115. Cermanovi}-Kuzmanovi}, Jovanovi} 2004 = A. Cermanovi}-Kuzmanovi}, A. Jovanovi}, Tekija, Beograd 2004. Comşa 1975 = M. Comşa, Socio-economic Organization of the Daco-Romanic and Slav Populations on the Lower Danube during the 6th–8th Centuries, Relations between the Autochtonous Population and the Migratory Populations, Bucureşti 1975, 171–200. Coulston 2002 = J. Coulston, Arms and Armour of the Late Roman Army, A Companion to Medieval Arms and Armour, Woodbridge 2002, 3–24. Csallány 1933 = D. Csallány, A Kunszentmártoni avarkori ötvössír, Szentes 1933. Csallány 1956 = D. Csallány, Archäologische Denkmäler der Awarenzeit in Mitteleuropa, Budapest 1956. Curta 2001 = F. Curta, Reviews: Vida, T.: Die Awarenzeitliche Keramik I (6.–7. Jh.), Berlin–Budapest 1999 & Brather, S.: Feldberger Keramik und frühe Slawen. Studien zur nordwestslawischen Keramik der Karolingerzeit. Bonn 1996. Archaeologia Bulgarica V, 2001-No 2, Sofia 2001, 93–98. Curta 2006 = F. Curta, Slavic Bow Fibulae? Werner’s Class I D Revisited, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae LVII, Budapest 2006, 423–474.

Tobias 2003 = B. Tobias, Awarenzeitliche Tascheninhalte und Gürtelgehange im Karpatenbecken, nepublikovan magistarski rad odbrawen na Univerzitetu u Be~u, Wien 2003. Tóbiás 2007 = B. Tóbiás, Néhány érdekes tárgy a Zillingtal-Unterer Kapellenberg D 41. sírból, csatfibulák és ecsetek, Archaeologiai Értesítő vol. 132, Budapest 2007, 325–341. Török 1975 = G. Török, The Kiskorös Pohibuj – Macko – Dűlo Cemetery, Avar finds in the Hungarian National Museum, Cemetaries of the Avar Period (567–829) in Hungary, Vol. 1, Budapest 1975, 284–304. Török 1995 = G. Török, The Csengele-Feketehalom Cemetery, Das awarische Corpus IV, Debrecen–Budapest 1995, 208–243. Török 1998 = G. Török, Das awarenzeitliche Gräberfeld von Halimba, Das awarische Corpus V, Debrecen–Budapest 1998. To~ík 1968a = A. To~ík, Slawisch-awarisches Gräberfeld in [túrovo, Bratislava 1968. To~ík 1968b = A. To~ík, Slawisch-awarisches Gräberfeld in Holiare, Bratislava 1968. Trbuhovi} 1980 = L. Trbuhovi}, Prilog prou~avawu stranih etni~kih elemenata u avarskim nekropolama, Starinar XXX, Beograd 1980, 123–129. Trifunovi} 1990 = S. Trifunovi}, Anti~ka i sredwovekovna arheolo{ka nalazi{ta op{tine Alibunar – rekognoscirawa terena, Rad vojvo|anskih muzeja 32, Novi Sad 1989–1990, 99–130. Trifunovi} 1997 = S. Trifunovi}, Arheolo{ka istra`ivawa slovenskih naseqa u severnoj Ba~koj i severnom Banatu, Rad Muzeja Vojvodine 39, Novi Sad 1997, 113–135. Trugly 1996 = S. Trugly, A Komáromi avar telep, Communicationes Archaeologicae Hungariae 1996, Budapest 1996, 125–150. ]ur~i}, \uri~i} 1994 = S. ]ur~i}, J. \uri~i}, Reqef kao faktor polo`aja i formirawa morfolo{kih karakteristika vojvo|anskih naseqa, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke 97, Novi Sad 1994, 147–178. Uenze 1992 = S. Uenze, Die spätantiken befestigungen von Sadovec (Bulgarien). Ergebnisse der deutsch–bulgarisch–österreichischen ausgrabungen 1934–1937, Text + Tafeln, München 1992. Fancsalszky 1999 = G. Fancsalszky, Három avar kori temető Tiszavasváriban, Communicationes Archaeologiae Hungariae 1999, Budapest 1999, 107–141. Farkas 1973 = G. Farkas, Macrocephalic and »Avar Period« Mongolid Anthropological Finds from Woiwodina, Acta Biologica Szegediensis 19, Szeged 1973, 203–211.

| 163

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK
[ulman 1952 = M. [ulman, Sarmatsko-jazi{ki grobovi u Tavankutu i Masarikovu (Izve{taj o arheolo{kim iskopavawima u toku 1951 godine na podru~ju Gradskog muzeja u Subotici), Rad vojvo|anskih muzeja 1, Novi Sad 1952, 117–126. Werner 1950 = J. Werner, Slawische Bügelfibeln des 7. Jahrhunderts, Reinecke festschrift, Mainz 1950, 150–172. Werner 1984 = J. Werner, Ein byzantinischer »Steigbügel« aus Cari~in Grad, Cari~in Grad I, Belgrade–Rome 1984, 147–155. Werner 1988 = J. Werner, Adelsgraber von Niederstotzingen bei Ulm und von Bockhondong in Südkorea, Jenseitsvorstellungen vor Rezeption von christentum und Buddhismus im Lichte vergleichender Archäologie, Abhandlungen Bayerische Akademie der Wissenschaften Philosophisch-Historische Klasse, N. F. heft 100, München 1988, 3–20. Winter 1997 = H. Winter, Awarische Gräb- und Streufunde aus Östösterreich, Innsbruck 1997.

Curta 2008 = F. Curta, The earliest Avar-age stirrups, or the »stirrup controversy« revisited, The Other Europe in the Middle Ages. Avars, Bulgars, Khazars, and Cumans. East Central and Eastern Europe in the Middle Ages, 450–1450, Vol. 2, Leiden–Boston 2008, 297–326. Choyke 1995 = A. M. Choyke, Report from the Avar Period Antler and Bone Artifacts from Budakalász – Dunapart, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum Hungaricae XLVII, Budapest 1995, 221–240. ^ilinská 1966 = Z. ^ilinská, Slawisch-awarisches Gräberfeld in Nové Zámky, Bratislava 1966. [pehar 2004 = P. [pehar, Materijalna kultura ranovizantijskih utvr|ewa na prostoru \erdapa, nepublikovan magistarski rad odbrawen na Filozofskom fakultetu, Beograd 2004. [pehar 2007 = P. [pehar, Oru|e od metala sa Beogradske tvr|ave, od antike do kraja 18. veka, Beograd 2007. [tefan~i~ 1988 = M. [tefan~i~, Ranosrednjovekovni skeleti nekropole Sv. Erazmo kod Ohrida, Beograd 1988.

| 164

IVAN BUGARSKI

TABLE

| 165

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

I

III

II

1
T. I

2

| 166

IVAN BUGARSKI

5

7

8

6 12 11

13

9

T. II

| 167

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

10

16

14 15

18

T. III

| 168

IVAN BUGARSKI

17

27

22

24

20

T. IV

| 169

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

23

19 38 25

26 40

42

33 30

36

T. V

| 170

IVAN BUGARSKI

28

T. VI

| 171

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

28

T. VII

| 172

IVAN BUGARSKI

48 39

43

32

28

50 34

T. VIII

| 173

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

37

44

46

52

45
T. IX

49

| 174

IVAN BUGARSKI

57

51

54 59 63 66

T. X

| 175

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

55

58

60

61 69 67

62

70
T. XI

| 176

IVAN BUGARSKI

68

90

64 76

71

72

89

83 73
T. XII

| 177

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

78 77

T. XIII

| 178

IVAN BUGARSKI

74

81 82

84

79

101

102

85
T. XIV

91

| 179

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

92

88

94

80

86
T. XV

95

| 180

IVAN BUGARSKI

93

99

108

97 98 100

106

T. XVI

| 181

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

110

111

112

105

113 109

104

117
T. XVII

103

| 182

IVAN BUGARSKI

119

118

115

120 107

116
T. XVIII

130

| 183

NEKROPOLE iz doba antike i ranog sredweg veka NA LOKALITETU ^IK

113 126

128

127

122

129

T. XIX

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 904 "652/653" (497.113)(083.82) BUGARSKI, Ivan, 1975Nekropole iz doba antike i ranog sredweg veka na lokalitetu ^ik / Ivan Bugarski = Cemeteries from Antiquity and Early Middle Ages at ^ik / Ivan Bugarski ; [crte`i, drawings Aleksandar Kapuran ; fotografije, photographs Nenad Sretenovi}]. - Beograd : Arheolo{ki institut ; Be~ej : Gradski muzej, 2009 (Beograd : Alta nova). - 183 str. : ilustr. ; 30 cm. - (Posebna izdawa / Arheolo{ki institut ; 46) Tekst {tampan dvostuba~no. - Tira` 800. Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 155-163. - Summary. ISBN 978-86-80093-67-3 (AI) a) Arheolo{ka nalazi{ta - ^ik - Katalozi b) Arheolo{ki nalazi - ^ik - Katalozi COBISS.SR-ID 156118284

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful