1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. Nijedna druga planeta. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv.5 do 5 milijardi godina. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik. „mesečevim okeanima .   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete.morima“.4 do 4.. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce.45 milijardi godina. što odgovara starosti “rane” Zemlje. minerala. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač. Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita.9 milijardi godina. Ispitivanjem stena. . Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. meteorita. Najstarija stena na Mesecu je 4. Mesec. uz astronomska. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema. Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd. fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. osim Zemlje. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema. pre oko 4. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. Mada postoje brojni modeli stvaranja. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi.5 milijardi godina.

Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. azota i uz tektonske pokrete. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. omotač i kora. proces poznat kao hladno narastanje. Nazvan je gvozdena katastrofa. Najdublji rudnici su oko 2500 m. podaci o sastavu meteorita. naša planeta bi bila spržena. Co. Al. naravno. terestične planete. Na osnovu petroloških. mrtva planeta. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. do 13 g/cm3. Zemlja bi bila mračna. akrecija. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. ugljendioksida. Na. podaci dobijeni na živim vulkanima i. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. pa su planetozimale bivale sve veće. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. stenovite planete. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. Unutrašnje. (Sl. podaci geofizičkih ispitivanja. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. O. ispod površine. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. a najdublja bušotina je oko 12 km. Da je Sunce manje. tj. Ni. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. da je Sunce veće. Mg. podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. stene zbog č ega se nazivaju terestične. izdvajanjem slobodnog kiseonika. Ca Si. Na. čvršće i gušće a površina ravnija. Na planetama gde nema atmosfere. i leda. na Zemlji. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. između 2900 i 6370 km. “uglačanija”. omogućio intenzivnu eroziju. nema ni erozije. dubine i veće je od Marsa. Na osnovu .

  6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. pomenuti metali su u čvrstom stanju. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu čega se pretpostavlja da je čvrsto. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote .5. Zbog vrlo visokih pritisaka. silicijuma. i iznose i do nekoliko km za godinu. kao što je pomenuto. sumpora. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru.7% mase Zemlje i Sl. ali ne i silikate ili okside. kieonika. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru. Unutrašnje jezgro je.8 mase Zemlje. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo. na granici sa spoljašnjim jezgrom. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. izgrađeno je od Fe i Ni. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno. Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit).

Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. Na osnovu hemijskog. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. sumpora i/ili kiseonika. dodirnuli. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. meteorita. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. . jer su u tečnm stanju. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. Kapljice magmi. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem.2% mase Zemlje. Pretpostavlja se da ispod 670 km. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. U gornjem delu. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. izdižu. perovskitskim strukturama. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. imaju odgovarajuću gustinu. Do sada ga nismo videli. deli se na donji omotač i gornji omotač. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. odnosno 67% mase Zemlje.

6) Gradi 18% mase naše planete. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore.6. ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima). On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. Sl. pošto je polutečna. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. ispod nas (Sl. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km. Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. zbog prisustva magmatskog rastopa. Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. “D” sloj koji je. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. Astenosfera. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima. U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. dok je ispod okeanske litosfere deblja. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena. do 125 km u . Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. subdukcionim zonama i transformnim rasedima. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”.   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. do 100 km.

magmatzma. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. samo oko 300C po kilometru dubine. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3. odnosno kore. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. egzotermnih reakcija itd. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. astenosfere.5 milijardi godina. uglavnom u kontinentalnoj kori. Debljine je od oko 80 km do 200 km. Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. aluminijom. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom. oko 300 bara po kilometru dubine. nema tektonike. krečnjaka itd. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. zbog njegovog velikog volumena. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. glina. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. Toplota koju daje omotač je.7 g/cm3. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. Th i K. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. metamorfizma ili sedimentacije. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. koja je znatno manja. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. pritisak 270 bara po kilometru dubine. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. adiabatske dekompresije. slična onoj koju daje kontinentalna kora. mikašista. prisustva “kapljica” magmi. “dugo živećih” elemenata U. . Radioaktivno raspadanje pre 4. granit. peščara. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. frikcionog zagrevanja.

Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač. “putuje” više hiljada kilometara. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini. podvlačenje ili sučeljavanje. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. zbog razlike u temperaturi. hladniji vazduh tone a lakši. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama.   Sl. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi. One se hlade. njihovo razmicanje. Konvekciona strujanja u omoču.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. Subdukcija omogućava podvlačenje. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. U velikim basenima. Pomenimo Golfsku struju gde voda. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi. konvekcionog strujanja. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. postaju teže i proces se ponavlja.7) i generalno se vezuje za fluide. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji.7. ponekad i vremenske nepogode. Gušći.

gde gradi zonu širine oko 0. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta.8-3. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). Konvenciono strujanje u omotaču je. ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču. razlikujemo tri tipa kore: a. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. gde gradi zonu širine oko 0. okeansku koru. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. mesta i načina pojavljivanja. mineralnog sastava i strukture. dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. kako pomenusmo. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl.1 km. prihvaćena saznanja. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. 2. I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. Po jednoj. koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. nema magmatzma vulkanima.1). Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. po drugoj. kontinentalnu koru. c. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3.5 km. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. metamorfizma ili tektonike. u Gornjem omotaču. jedan sloj ispod 670 km. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. Na osnovu hemijskog. . Novija. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti.9 milijardi godina.

Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana. Magnetna svojstva. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. odnosno najviši delovi omotača. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. Sl.3). utvrđena u okeanskoj kori. Daljim razvojem.5 do 3 m. Ø Paketa sedimentnih stena.) i debljine je od 2-12 km (Sl.4-5. širenjem.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava.5-7.52. 2. Debljina ovog paketa je do 2 km. zavisno od brzine razmicanja ploča. da varira s vremenom. podređeno pločastih izliva.8. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: . od nekoliko mm do desetak cm za godinu. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. širine je od 50-100 m. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. Atlantski okean itd. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1.8).7 km/sec. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti.0 km/sec. Debljina dajkova je od 0.0 km/sec. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. Ø jastučastih (pillow) lava. koje se nalaze iznad. Ujednačenog je sastava. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6.

ali je ovu hipotezu tek 1915.9. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove. vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi. ne dokazavši svoju hipotezu.9). kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. veku. Hess (1962) je .9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet.   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu. koje su putovale do sadašnjih položaja. veće gustine. TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. "Gornji sloj".   "Donji sloj". okeanskoj kori.8 milijardi godina). Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. izgrađen je od oko 90% magmatskih. iznad Moho diskontinuiteta. Izgrađena je od dva "sloja". manje gustine. pod uticajem gravitacije Meseca. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu. Pedesetih godina ovog veka. amfiboliti). Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. ploče. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. novembra 1930. godine. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. Sl. različite gustine i sastava (Sl.

gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). zbog čega se povećavaju (narastaju). GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased. Sl. da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. merenjem sa satelita itd. određeni su kombinacijom navedenih granica. preko gornjeg dela omotača. subdukcijom. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. ploče koje “plivaju” po astenosferi. Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Južnoamerička ploča itd. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. koja je polutečna. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja. narastaju ili se smanjuju. kao i njihov međusoban odnos. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. Zavisno od vrste granica. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. tj. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. Ploče se ne kreću istom brzinom. riftom. 10. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). Prema teoriji tektonike ploča. stvorena je teorija tektonike ploča. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. astenosfere. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. Kasnih šezdesetih godina. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. Veličina ploče se tokom vremena menja. Tako na primer. tj. kretanja. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. Granice kretanja ploča . Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift.

Evroazijska. zemljotresa na Zemlji. Većina ploča. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. Filipinska. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. U njima se javljaju plitki. U toku geološkog vremena. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. . Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička. ostrvski i vulkanski lukovi. Pacifik). Južnoamerička itd. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. slabi zemljotresi. duž zona podvlačenja. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. kontinentalnim pločama. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean.11). Australijska i Antarktička (Sl. kolizija kontinentalnih ploča. Arabijska. Pacifička. Naca. koji se još uvek povećavaju. položaj vulkana. međutim. Pošto je veličina Zemlje ista. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. Javljaju se u svim okeanskim basenima. širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. subdukcije. Afrička. Ploče srednje veličine su: Karibska.12).) i pripadaju tzv. stvaranje planinskih pojaseva itd. unese u dubinu Zemlje. Najveća je Pacifička ploča. Južnoamerička. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island). odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče.

. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama.   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv.). 11. Ugao subdukcije menja se sa dubinom. Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. graben Rajne itd. Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču. Položaj ploča na Zemlji. verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. kada dolazi do sudara tj. sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). Sl. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču.

položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. a od plutonskih stena granodioriti. Veličina. Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench). obično je od 100 do 200 km. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km.   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena.12. Sl. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije. zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. U vulkanskom luku dominiraju andeziti. Okeanski rov je uska zona. U . dubine preko 10 km. ugla i brzine subdukcije.

Transformni rased može biti i granica ploča. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. bez njihove destrukcije ili narastanja. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. Ural itd. uz složenu tektonsku aktivnost. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. Tako su nastali Himalaji. Alpi. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. javljaju i aktivne kontinentalne margine. Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona. Imaju izraženu morfologiju. tj. U njima se. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. . i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike). Smatra se da je između dve kontinentalne ploče. odnosno turbiditni sedimenti. bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. pre sučeljavanja. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. Apalaške planine. u području bez tektonske aktivnosti. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased.

CaCO3. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. kada su nepravilnog oblika. Nastaju iz rastopa (magme). grafit itd. kalcit. koji su pravilnih formi (Sl. ljuspasti. peska itd. samorodni bakar. bubrežasti agregati (Sl. vlaknasti.2). igličasti. sumpor. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. Sl. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje.1. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. dijamant. 2. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti. bakra. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. Bubrežasti limonit Sl. . srebra. praznog prostora. fizičkih osobina i strukture. bez slobodnog. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. K2OxAl2O3x6 SiO2. prizmatični. zlata. SiO2.1). ili amorfno. One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. zemljasti. glina. ortoklas.

Zavisno od položaja pljosni. četvorostrani i dr. Ivica Rogalj Pljosan Sl. mogu biti oštre i tupe. kada su pljosni različitih oblika. osa simetrije i centar simetrije. Kristali se javljaju u prostim oblicima. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. složenog rombododekaedar.   20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. lagana kristalizacija i dovoljno prostora. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni. Pljosni mogu biti različitog oblika. Svaka klasa sadrži sedam mogućih . kvadratne. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. trougaone. oblika romba i dr oblika romba i dr. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. ivice i rogljevi.4). pravougaone. 3.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

8).   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja). To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl. Sl. Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. Sl.7. dijamantu. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime. Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. na primer liskuna. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. galenit (sulfid olova) itd.. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna. . Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost.8. ispod 1 mm. Ime je dobila po mineralu ugljenika.

liskuni (Sl. minerali sa neravnim površinama preloma. tj. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost. 9. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. Sl.10).tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti.   25   Ø staklasta. Mineral se može cepati i po više ravni . Staklasta sjajnost kvarca Sl. amfinoli.). Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama. ona se i naziva po tim pljosnima . prizmatska cepljivost i sl. 9. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti . kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl. 10. koju imaju vlaknasti minerali. hloriti i svilasta sjajnost.oktaedarska cepljivost. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene .konstantne površine. Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti.

što je karakteristično kod anizotropnih minerala. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. jasne. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene. kvarc. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama . Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. katkad i značajan za determinaciju. iverast.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. Tvrdina minerala može se meriti. Prelom može biti različit: ravan. Prelom minerala Osim cepljivosti. granati itd. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita. koji nemaju cepljivost. zemljast. Prelom imaju i amorfni minerali. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. nesavršene do nejasne. Mosova skala tvrdine . š koljkast. Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Karakterističan je za pojedine minerale.11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl. što je u prirodi česta pojava. neravan. koji može biti različit i u okviru jednog minerala. preko savršene.11. Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. itd.

Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima. Ako mineral u tečnosti potone. 4 i 5 paraju se nožem.za njih kažemo da su plastični. halit (kuhinjska so). Određuje se različitim metodima (piknometar. Ø minerali tvrdine 3. aerometar. itd. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. Ovu osobinu imaju minerali glina. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. Elastičnost. Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). Ø minerali tvrdine 8. dok drugi toplotu propuštaju. gustina mu je ista ili približno ista. na primer liskuni. kod . kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. Gustina minerala Gustina minerala. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. zavisi od unutrašnje strukture minerala.3.5 mada ima i znatno lakših. 9 i 10 seku staklo. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. odnosno gušćih minerala. a ako pliva ima manju gustinu. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. Toplotna provodljivost. i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista. gustina mu je veća od gustine tečnosti. kao i cepljivost. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . U ovu grupu spada kvarc. Gustina minerala kreće se od 2. ako lebdi. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom.).5 . Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala.

Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. i tek onda će početi da se dalje hladi. Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. spadaju ukus. ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. . Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. koje zapažamo neposredno čulima.hlađenja rastopa i kristalizacije. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima. oksid gvožđa. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. miris i opip. Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori. u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. Ovaj metod koristi se u geohronologiji.koja se naziva latentna toplota kristalizacije. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet). Prilikom obrnutog procesa . odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake.

minerala. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. Izomorfizam (grčki: isti. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. Grafit. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). Sl. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl). mirišu na beli luk. zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. na primer. levo i dijamant. naročito pri udaru). . crne je boje. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. bezbojan ili različito obojen. Specifičan miris emituju gline.12). Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. 12. Minerali arsena. azbest i dr. oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. imaju mastan opip. gorkoslanu silvin itd.

koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. srebro zlato itd. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . silikatnih minerala: olovo.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali. snega. Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. feldspati. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. ispod 5 km. liskuni i dr. svuda gde se hladila i kristalisala magma. cink. karbonata itd. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. plagioklasi. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). liskune itd. kalceona. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. Primeri magmatskih minerala su kvarc. višim ili nižim PT uslovima. opala.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. dubine ili pod uticajem tople magme. kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. topaz. Pomenimo neke od njih: turmalin. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene.magme. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih. . minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke. vazduha. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. vode. granate. koje nazivamo metamorfnim mineralima. beril. bakar.

U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate. okside itd. Mg itd. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. kiseonika. 13. Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . Fe. Na. 13) Sl. karbonate. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. Ca. oko 100. K.

Vlaknasti. karbonatima gradeći predivne druze. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. bezbojan i providan. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. morion. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). . plavo. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. Nema cepljivost. gorski kristal. zeleno. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. 7. zinka. Postaje magmatski. 14. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. Kvarc se javlja u različitim bojama.6 do 2. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. metamorfno i hidrotermalno. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. kvarcmonconita. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. bakra itd. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O. ljubičasti. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini.15).7 gr/cm3. Kristališe direktno iz magme.. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. Krt je. ametist. Veoma je osetljiv na pritiske. koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. neravnog je preloma (Sl. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc.14). Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca. Sl. olova. gustine 2. Tvrdine je. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra. crni. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala.

oko 1000C. Bezbojni su do beli. gustine između 2.6. na prelomnim površinama smolaste. Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. gustine od 2. Tvrdine je od 5.4 do 2.5.5 i 2. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost.5 gr/cm3.5.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. prosti ili složeni. kalija i natrija. ortoklas i plagioklase. Grade oko 60% magmatskih. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. Sjajnosti je staklaste. S Sl. Feldspati su minerali velike tvrdine. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. između 6 . U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. Opal se najčešće javlja u bubrežastim. 15. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima. . skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. Školjkastog je preloma. u tanjim pločicama providni. (ortoklas). fizičkih i optičkih karakteristika. Najčešće se javljaju kao blizanaci. krt. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). dok se albit i anortit mešaju neograničeno.6 gr/cm3. bliskih strukturnih.5 do 6. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije. grozdastim i jedrim masama. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena. uglavnom na niskim temperaturama. staklaste sjajnosti. masne.

17). biotitom. granita. granodiorita. turmalinom itd. Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. 17. Najčešće je bele boje. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. aplita i pegmatita.   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. Kristali albita . zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. sijenita. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. kaolinit.16). kvarcmonocita. Sl. Pod uticajem toplih. CaOxAl2O3x2SiO2. Nastaje magmatski i metamorfno. Sl. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. ponekad i u krupnim. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. anortita. kada je udružen sa muskovitom. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni. 16. Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena.

18. gnajseva i mikašista. gustine od 2. u liskama do pločastim oblicima. Savršene su cepljivosti. ljuspice su veoma elastične. 19. S Sl. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj.7 do 2. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom. Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. Kristališu monoklinično. 8 gr/cm3. peščara. Sl. sedimentnih stena. granita i granitoida. U ovu grupu spadaju labrador. metamorfnih stena. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. bitovnit i anortit (Sl. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. Tvrdine oko 2. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. Bezbojan je i u tankim listićima providan. Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit. Muskovit . Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita.5. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom). Za stvaranje liskuna neophodna je voda.19). Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni.

Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. kvarcmonconite. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima. Boje je tamnomrke do crne (Sl. Često je udružen sa biotitom. pustinje itd. Sl. kvarcdiorite. .   36   Muskovit postaje magmatski. koji su kratko transportovani i brzo taloženi. U prisustvu vode. kornita. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. Pri metamorfnim procesima. granodiorite. 20. vodenoj. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. jezera mora ili kontinentalnoj. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. amfibolita. za raliku od muskovita. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita). U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m. rečni tokovi. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama.20). peščara. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. mikašista. granite. Biotit Biotit. aridna područja. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. najvećim delom za pravljenje maltera. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

2 do 4 gr/cm3. U rombične piroksene spadaju enstatit. Sl. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Nastaje magmatski i metamorfno. Među njima najvažniji su diopsid. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. gustine 3.27). augit i alkalni pirokseni. andezita. Nastaju magmatski i metamorfno. do crne.   40   5 – 6. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. Augit . U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali.26) i hipersten. Boje je svetlozelene. U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. Sl. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl. aktinolit. 27. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena. bronzit (Sl. Transformiše se u amfibole bez aluminije. preko raznih nijansi zelene. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. Staklastog do smolastog sjaja. bazalta. hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. gabrova. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. zelene. Pirokseni su bele boje. opal i okside gvožđa. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. ultrabazičnih stena itd. 26. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima.

U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. Fizičke osobine su slične augitu. granodiorita. pri niskim pritiscima i temperaturama. staklaste do smolaste sjajnosti.gvožđeviti silikat. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim.5 . kristalima. aktinolit i hornblendu. sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl.6. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala. u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat. Nastaje magmatski i metamorfno. diorita itd. Javljaju se u stubičastim. Staklaste sjajnosti.28) . Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne. Bezbojan je. intermedijarnim i bazičnim stenama. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. Pomenućemo tremolit. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit). Boje su zelene. Fe alumosilikati sa vodom. kvarcmonconita. Sl. Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. igličastim kristalima. kod magmatskih stena. gustine 3 do 3. Bitan je mineral u kiselim. 28. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena. izgrađenu od hornblende. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. tvrdine 5. Nastaju magmatski i metamorfno. Savršene cepljivosti. pre svega natriju po čemu su i dobili ime.29). beo ili siv. Amfiboli Amfiboli su Ca. boje zelene do tamno zelene (Sl. tamno zelene do crne.magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. tvrdine od 5 do 6. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. Aktinolit je hidratisani magnezijsko .. Mg.5 gr/cm3 . Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma. . Javlja se u fibroznim agregatima. kao i metamorfnih stena. amfibolita.

Sjajnosti su staklaste. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). Ca. na prelomnim površinama masne. opal. limonit. Olivini su nestabilni minerali. 29. Bele su svetlozelene.3 gr/cm3. Vrlo su slabe cepljivosti. tamnozelene do crne boje (Sl. 30. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit. Na niskim temperaturama.5 . epidot. Sl. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit). Raspadanjem serpentina.7. ali nikada sa alkalijama. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. Al. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit. . Fe. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg. maslinastozelene. tvrdine 6.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. ređe talk i azbest. minerale glina itd.30) Sl. dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin.2 do 4. gustine od 3.

Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina. gustine oko 3. gustine 3. Sl.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično. tvrdine od 6 do 7. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. ž ute do svetlozelene. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen.6 gr/cm3. gustine 3. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti. izduženim. Tvrdine oko 7.2 gr/cm3. retko kontakno metamorfno. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. Boje je bele ružičaste do zelene. Javlja se u stubičastim kristalima. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. Boje je bele. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit. 31.31). andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. Javlja se u tabličastim. često se koncentriše u nanosima. tvrdine na raznim pljosnima. Disten. Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata. savršene cepljivosti. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl.1 gr/cm3.5 do 3. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom . Sl.32). od od 4 do 7.33). 32.

gvožđa i kalcijuma. Kristališu teseralno. gustine 3. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma.5 . često u lepim.34) . Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. peridotitima (pirop). crvene do crne (Sl. Nemaju cepljivost. grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. Neki od njih sadrže mangan i hrom. S Sl. zelene.   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom. najčešće kiselog sastava (granita). Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. Calcijski granati. ili pegmatitima (almandin).7. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe .5 do 4 gr/cm3. U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. 33. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima.5. granitskih magmi. sreću se i u magmatskim stenama. Zavisno od sastava boja im varira od žute. Velike su tvrdine: 6.

jedrim agregatima. Sjajnosti su staklaste. međutim. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma. gustine oko 3. Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima.6 do 2. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko. često se javlja i u jedrim. Savršene je cepljivosti. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. Pri površinskom raspadanju je otporan.2 gr/cm3.35). Sl. Boje je plave do plavozelene. 35. Od primesa može biti. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat.5.36). Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot. kristalima.9 gr/cm3(Sl. plave do ružičaste (Sl. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. gustine 2. Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. Boje je svetlosive. Kristalliše rombično. tvrdine 7. granitima. mamgnezijsko.5 – 8. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama. hornblende. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. . tvrdine 6.35). katkad veoma krupnim. granata.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. Zeleni .

S Sl. Javlja se u trigonalnim. Turmalin . 3 do 3.37).5. (Sl. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. Spada u grupu otpornih minerala. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. Postaje pegmatitski. koja varira od bezbojne. gustine.1 gr/cm3. Velike je tvrdine 7-7. 37. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. alkalija i OH grupe. Nema cepljivost. ponekad veličine i preko 10 cm. žutomrke do crne. izduženim kristalima. 36. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije. preko zelene. Prema raspadanju je otporan. S S Sl.

liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim. Sl. praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina. bez cepljivosti. transformacijom minerala koji sadrže gvođe.39).krv). Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. magnetičan (Sl. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. Tvrdine 5. U površinskim uslovima.38).2 gr/cm3. Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. Ogreb mu je uvek crven. kontaktno metamorfno. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta. Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je. crnog ogreba.5 . hematit i limonit. olivini. amfiboli. pirokseni. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3. Kristališe teseralno. metalične sjajnosti. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni. Sl. Crne je boje. Raspadanjem prelazi u limonit. Hematit . u skarnovima (Kopaonik). gustine 5.5. Metalne sjajnosti. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. posebno zemljišta. sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. 39. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. Nastaje magmatski. 38. Postaje magmatski.6. tvrdine oko 6. mada može biti i metalno siv do crn.

zemnoalkalijama. prevlakama.7 do 4. staklaste sjajnosti. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl. gvožđem i magnezijom. Al2O3. gustine 2. Korund je oksid aluminijuma. 41. katkad u lepim oblicima (Sl. Tvrdine je od 2 do 4. 9. zlata.3 gr/cm3. Kristališe trigonalno.40. Amorfan je javlja se u skramama. Pri raspadanju su otporni.40). Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. bez cepljivosti. Sl. Preloma je neravnog. Korund . koncentrišu se u nanosima. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. gustine oko 4 gr/cm3.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O.41). Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. korund i boksite. olova i cinka. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje.

  49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju. crven. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan. Sl. (Sl. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. 2. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. Boje je bele (Sl.42). kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom. Tvrdine 3. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. gustine 2. liskunima itd. Može biti ružičast. džipsit. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma.7 do 2. zbog karakteristične crvene boje.6 gr/cm3.5. tvrdine 3.4 gr/cm3. hidrargirit. . po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. amfibolima. 42. plagioklasima. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3).43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. po čemu se razlikuje od kalcita. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn.44). biogeno. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti. gustine oko 2. Tvrdine su oko 2. Mogu nastati i hidrotermalno.5-4. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. zelen. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. Kristališe romboedarski.9 gr/cm3. gustine. 43. gde ulazi u sastav ljuštura životinja ili biljaka. i mermera. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. Karbonati Sl. laporaca.

Pb. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. 46. javlja se u sitnozrnim.5.46). jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv.5 do 4 gr/cm3.   50   Postaje na razne načine. tj. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. Sl. 45). FeCO3. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. Cu itd. Siderit . olivina uz prisustvo CO2. Tvrdine 4. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. gustine od 3 do 3. 44. 45. Stvara se i sedimentno. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene.5 do 4. S Sl. MgCO3.5 gr/cm3. Zn. ili sedimentno. gustine 3. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena. Boje je bele. Sl. Tvrdine je 3. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe. žični magnezit) ili slojeve. žute do mrke boje (Sl.

obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. 47. Savršene je cepljivosti. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. CaSO4. bele boje i sedefastog sjaja. Primanjem vode prelazi u gips. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. cinka i bakra.   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline.47). gutine 2. U stenama su manje zastupljeni od karbonata. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster.48). Male je tvrdine. Anhidrit je sulfat kalcijuma. Tvrdine je 3. 48. sa lepim staklastim sjajem (Sl. bez vode. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. 2. Gips Sl. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. Gips. gustine 2. u morskoj sredini. Savršene cepljivosti. Gips je kalcijum sulfat sa vodom. . Najčešće se stvara u sonim ležištima. najčešće isparavanjem. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno. Ponekad gradi žice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda. Manje su zastupljeni od karbonata. Sl.3 gr/cm3 . u pustinjskim oblastima (Sl. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Kristališe monoklinično. CaSO4x2H2O. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora.3 gr/cm3. Beo je ili providan do bezbojan.

Pirit .5 gustine 5 3 gr/cm . Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl. staklaste sjajnosti. Sl. naročito među metaličnim mineralima. Tvrdine 2. Halit. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. Boje je mesinganožute. retko javljaju kao petrogeni minerali. bela. bisulfid gvožđa. Savršene je cepljivosti. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl. gustin 2. Pirit je po sastavu je FeS2. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna.   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. Obično nije čist. Halit je kuhinjska so. Nastaje kao mineral sonih ležišta. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine. ružičasta ili zelena.6.2 gr/cm3. magmatski. ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. po sastavu natrijum hlorid (NaCl).50) ili zrnastim masama i agregatima. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl. bez cepljivosti. Pomenućemo samo halit . metalne sjajnosti. 50. 49. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . U stenama se najčešće javlja pirit. Slanog je. bezbojna. 49).

1-2. gustine 2.51).   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. Metalnog sjaja. Ima važnu primenu kao dragi kamen. Grafit . savršene cepljivosti. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. Crne je boje (Sl.elemenata koji su bitni sastojci stena. Savršena cepljivost.5 gr/cm3. pri dodiru prlja prste. ugljenik i sumpor. 51. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. U stenama je takođe mali broj minerala . ljuspastim agregatima ili gustim masama. Sl. Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima.2 gr/cm3. katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. 52). gustine 3. Izotropan. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10. U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. 52. male tvrdine. Sl. Primarno se javlja kao magmatski mineral. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje.

male tvrdine. 53. Boje je ž ute (Sl. bakra.5 do 2. Velike mase mogu se razviti organogeno. olova.   54   Sumpor Samorodni sumpor. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. Krt je.5. cinka itd. prevlakama ili zemljastim masama. Sl. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. od 1.53). Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela. Sumpor . gustine oko2.

nevezana (pesak) ili plastična (glina). Monomineralna stena. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl.1. eklogit itd. hidroksidi. U ovu grupu spadaju granit. kvarcit od kvarca itd. Zemljina kora. Stena može biti čvrsta (granit). Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. andezit. Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama.2). Sl. Sl. Rudno ležište . dunit od olivina.1). litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. oksidi. andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. peščar. Različitog su hemijskog sastava: silikati. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala.2. Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. karbonati. mermer (levo) i polimineralna stena. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl.

promena. izotopska starost itd. Sve stene se dele na: magmatske. iznad oko 5%. HF. teksturna i strukturna svojstva. smeštaja. fluidalni rastop silikatnog sastava. MgO.). Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. sedimentne i metamorfne. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. Cr2O3 i dr. Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. Na2O. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja. određuje se mineralni sastav stena. fluoride teških metala i dr. U lako isparljive komponente spadaju voda.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. gipsa. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. Magma Magma je zagrejani. H2O (najvažnija). Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. . Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. P2O5. tj. Al2O3. FeO. manje viskozne. u gasovitom ili tečnom stanju. H2S. CaO. SO3. HCl. magme su vlažne. K2O. zatim CO2. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. Kad god je moguće. odnos prema okolnim stenama itd. fizičko mehaničkim svojstvima itd. U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. SO2. Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. olova i cinka. TiO2. hloride. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. olova. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra.3). MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. dijamanta itd. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. više pokretljive. Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. MnO.

eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. Sl. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . HF itd. HCl. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. tektonskih zona. Sl. hidrotermalnih rastvora. sinklinale ili duž raseda. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme.3. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. antiklinale. fumarole. 4. tj. dubine na kojoj se magma nalazi. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. Magme bogate vodom. SO2. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. SO3.   57   Eskalacije. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena.4).

a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. tj. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe. Oblici magmatskih tela . Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. pokretljive. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Sl. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. Viskozitet zavisi od temperature. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. 5. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. stresom. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak.

Lece kod Medveđe itd. Sl. Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. viskoziteta magme. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. Rumunija . Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama. kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). Stubasto lučenje. tipa dovodnog kanala itd.). Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva.. kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Ø arealne. Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. 6. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija. Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja.6). Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik. Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. Ø linearne. Erupcije lava delimo na: Ø centralne. kao na primer Vezuv u Italiji.

  60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. Kopaonik . Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. sneg. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. voda. periferne delove intruzija. kuglasto lučenje je jasnije. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Kuglasto lučenje. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija. 7. Paralelopipedsko lučenje.8). 8. Karakteristično je za izlivne stene i pliće. Sl. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija. Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. S Sl. Kuglasto lučenje je retko (Sl.7).

oblaganje itd. U drugoj. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. mlađoj fazi. spomenika. pravilnost. Krupni. kada se lava izlije na površinu. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . za njegovu obradu (izradu kocki. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. ivičnjaka.9). na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali. tj. 9. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali.   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju.). Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu.

Pritkasti i ljuspasti minerali. Mikroliti.11) S l . Mandolasta tekstura . i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. 10. orijentisani su u pravcu tečenja lave. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl. pirokseni. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture.10). 12. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). amfiboli. hlađenja magme. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. Ako je mehura u steni preko 20% vol. 1 1. Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. Sl. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Sl. zeolitima i kalcedonom. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl.12) Mandole su obično ispunjene kalcitom. hloritom. Posledica je procesa kristalizacije minerala. dijabaza i spilita.

Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena.). sa 52 . atmosferilija itd. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala. koji grade do 5% vol. cirkon.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. sa 45 . koji određuju vrstu stene (kvarc. stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit. Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. hromit itd. magnetit. alkalnni feldspat u granitu. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena. davne 1890 godine. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. Ø bazične stene. koja je kasnije dopunjavana (Sl. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch.66% SiO2. sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. Ø sporedne ili akcesorne minerale. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. dejstvom hidrotermalnih rastvora. tj. koji su nastali u toku stvaranja stene. direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne.). minerali se dele na: Ø primarne minerale. Ø žične i Ø izlivne . Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu.13).   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. sadržaju SiO2. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. sfen. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni.

obično duž pukotina lučenja ili. Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. alklnog feldspata i bojenih minerala. Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. Sl. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita. 13. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. načinu pojavljivanja. Izlivne. . Grade batolite lakolite itd. Izgrađena je od kvarca. u okolne stene. zbog čega imaju porfirsku strukturu. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena.   64   Dubinske magmatske stene. prema mestu stvaranja. retko. koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. koja pripada kiselim magmatskim stenama.

Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . alkalni amfiboli i pirokseni. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende.14). Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. Ø grupa granodiorita. Kao i grupa granita spada u kisele stene. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. nema kvarca i Ø grupu peridotita. dvoliskunski granit. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. intermedijarni plagioklas. Ø grupa sijenita. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. u kojoj su bitni minerali kvarc. Ø grupa kvarcdiorita. . retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. muskovitski granit. izgrađena je od kvarca. Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. Takođe spada u kisele stene. Ø grupu monconita. bez slobodnog kvarca. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. izgrađena je od kvarca. kvarc i feldspate. bitovnita i bojenog minerala. Najčešći su dvoliskunski graniti. olivina i piroksena. amfibolski granit itd. Ø grupa diorita. labradora. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa. mikroklina). koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali.   65   Ø grupu kvarcmonconita.zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. koja ne sadrži salske minerale. sa muskovitom i biotitom (Sl.

najčešće kaolinit. (Sl. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. kamen za gradnju ivičnjaka. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. Ceru. kod Vršca. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. stepenica.   66   Sl. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju.14. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit. U . Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. 15. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. itd. Granitski grus. grus. teksture su masivne.15) Sl. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni. Od granita se prave kocke za puteve.

ortoklasa. Sl. Svaki granitski pluton ima žične pratioce. jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. 16. Apliti Apliti su takođe žične stene. obično oko 0. koja podseća na pesak. kod Vršca.   67   masi. . granit. zrnaste strukture. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. Žice su debljine od nekoliko santimetara do. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. sitnozrne.16). ako je bio prisutan. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. najviše. Javljaju se u žicama. Raspadanje kao kod granita. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. Boje su bele. na Bukulji. Nemaju ekonomskog značaja. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. pola metra.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. ponekad svetlosive. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike. na Staroj planini itd. mikroklina ili albita.

u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina.Žica pegmatita sa kristalom berila. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači.17). U Africi. na Bukulji. Sl. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata. Ceru. muskovita. berila. Vidojevici Željinu. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. gore desno. Kopaoniku. topaza. Boranji itd. kvarca itd.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. uz sve granitske masive. turmalina. Ceru itd. Obično su krupnozrne stene. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. berila. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. pomenute. kasiterit. 17. . biotita. epidot itd. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. Bukulji. nađeni su berili dužine preko 2 m. spodumena. minerali kalaja. molibdena itd. na primer.

Riolit. sfena. Boje su sivo-bele. često i sa hidroksidom gvožđa . Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. sanidina i bojenih minerala. blizu Sicilije. hlorita. kada stenu nazivamo albitskim riolitom.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. bimštajn. Sl. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. coisita. U ovim stenama umesto sanidina. neiskristalisale stene. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. kao fenokristal može se javiti albit. ružičaste (Sl. Među njima razlikujemo obsidijan. neiskristalisala lava) crna. kalcita. Strukture su porfirske. epidota. gde su veoma rasprostranjene. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. Strukture su porfirske. 18. izgrađeni od fenokristala kvarca. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. izgrađene od fenokristala kvarca. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. pehštajn. tamnosiva i crvenkasto-mrka.18). i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. bez fenokristala. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla.

štokovi. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl. Javljaju se kao batoliti. katkad zelenosive i crvenkaste.   70   Boje su zelene. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca. krupnih dimenzija. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. kod Prijepolja itd.19).20).Ima ih u Istočnoj Srbiji. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon. Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje. zatim planparalelne. retko kuglaste itd. Strukture su zrnaste. apatit i sfen Teksture su masivne. šliraste.19. trijasu i juri. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala. Sl. Teksture su masivne. škriljave. podjednake količine alkalnog feldspata. često šupljikave i mandolaste. lakoliti. u paleozoiku. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl. najčešće biotita ili hornblende. Kvarckeratofir. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije. Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. veličina zrna kao kod granita. . kod Sene.

20. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus.21) Osim sanidina kao fenokristali. biotit. Kvarcmonconit. ivičnjaka. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. naročito ako je povoljno lučen. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. oko Trepče. Cer Kvarcmonconiti su.   71   Sl. hornblenda ili augit. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. srednjeg i sitnog zrna. kao i graniti. . hipokristalasta i staklasta. Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. veličine i do 10 cm. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. Upotrebljava se za izradu kocki. apatit i cirkon. (Sl. javljaju se kvarc. U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. ploča. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Zvečana i Sokolice. Fruškoj gori itd. na Kotleniku. gde je polifazno utiskivan. Srbovcu. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). južnom Kopaoniku. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. izlivima. kupama. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču.

kalcit. Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. krupnih fenokristala sanidina. pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. po obodu masiva. 21. epidot. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. Uz ove stene. hlorit. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. apatit itd. limonit i drugi. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. cirkon. a od sekundarnih sericit. ortit. monokliničnog piroksena (Sl. Kvarclatit. . Lako podležu raspadanju. izgrađene od kvarca. ako su sveži. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. uglavnom koriste za nasipanje puteva. teško obrađuju.22). sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. hornblende. pa se.   72   Sl.

uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. Surdulici. apatit itd. kao i graniti. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. ortit. izgrađene od kvarca. Ove stene su. kalcit. Kopaoniku. Od sporednih minerala sreću se sfen. i bojenog minerala.22.23). Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija). kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. a od sekundarnih sericit. hlorit. Zbog svojih dobrih . biotita i augita (Sl. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene. Granodiorit. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Gorjanu. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). Po mineralnom sastavu. epidot.   73   Sl. limonit i drugi. Željinu. Besnoj Kobili itd. Granodioriti su česte stene. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. cirkon. hornblende.

. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. hornblenda. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen. Sl. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. Upotrebljavaju se za izradu kocki. starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. amfibolski dacit itd. biotitski dacit. Ime su dobili po Daciji. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. uglavnom sive do mrke.23. Boje su različite. andezin) i bojeni minerali. Kvarcdiorit. za tucanik itd. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. biotit. ivičnjaka.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. Kao fenokristali javljaju se: kvarc. Boranje. Besne Kobile itd. ploča. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:. intermedijarni plagioklasi (oligoklas.

Krupnoća zrna varira. granita. kao i tucanik. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen). najčešće hornblende. Strukture su zrnaste. ponekad i kuglasto. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. kod Slavkovice (Sl. Primena sijenita ista kao i kod granita. ivičnjaka. To su svetlosive. titanit i cirkon. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. kvarcmonconita. Najveći kamenolomi su u Slavkovici. bankovito. na zapadnim padinama Kopaonika. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca. zatim biotita i augita. kao kod granita. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita.24. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Kadinoj Luci. Teksture masivne. retko albita i bojenog minerala.24). sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. Sl.25). ortoklasa ili mikroklina. Zagrađu. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. apatit. lomljeni kamen itd.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. kada je nepovoljan za eksploataciju. . Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. koji određuju varijetet stene (Sl.

Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji.25. Boje su sive. Sijenit. Brestovačka banja . albitski trahit. 26.   76   Sl. Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. Sl. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. izgrađena samo od sanidina. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi.26). sivkastobele do bele boje.

Strukture su zrnaste. trijasu i juri. izlivne stene sijenita sa primarnom. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. sericita.   77   Keratofiri su submarinske. manjih pojava. Strukture su porfirske. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. Monconit. najčešće piroksena. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl. epidota. ponekad i porfiroidne. najčešće hipidiomorfno zrnaste. u paleozoiku. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite.27. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). i bojenih minerala.26). retko piroksena i bez slobodnog kvarca. magnetit i sfen. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. ima i nekoliko drugih. hlorita i relikata bojenih minerala. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. Valja Strž . a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. Po sastavu. biotita. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. hornblende. Sl. Izlivane su pre kenozoika. kalcita itd. izgrađeni od fenokristala albita.

Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. Strukture su zrnaste. raspadanje i grus kao kod granita. To su stene tamnosive. Strukture su porfirske. retko staklastoj osnovnoj masi. hiperstenski diorit. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. sivozelene. augita. masivne teksture. sfen i ponekad cirkon. zelene. biotitski diorit itd. ponekad i tamnozelene boje. ponekad i porfiroidne. izgrađene od fenokristala sanidina. Lučenje i . Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. magnetit. Tekstura stene uglavnom masivna. i bojenih minerala: biotita. u Istočnoj Srbiji.28.28) i na Fruškoj Gori. Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. biotita i hiperstena(Sl. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. na Zlotu (Sl.29). Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. Sl.

masivne teksture. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. kvarcmonconita i granodiorita. Kersantita ima u Ripnju (Sl. zbog čega je ovde prikazujemo. Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. Strukture je zrnaste. fontane itd. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju. andezina i biotita. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. skupštine. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita. Sl. Lučenje i način pojavljivanja. bogata biotitom. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita. Dioriti su u Srbiji retke stene. deo hotela Moskva. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida.   79   način pojavljivanja kao kod granita. Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin.29. stepenište na Kalemegdanu. retko gradi manje mase. sa malom količinom alkalnog feldspata. Diorit. Boje je tamno zelene do sivozelene. .

hiperstena. antimon. Ljubovije. postaju sivožute. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene. u Zapadnoj Srbiji. Andeziti se javljaju sa krupnim. 30. Andezita ima i u okolini Trepče. Kopaoniku itd. Ako su sveži.31). Bor i Majdanpek. fenokristalima hornblende.   80   Sl. tamnozelene ili sivozelene boje. andezina i bojenih minerala hornblende. sivozelene do sivocrvene. oglavnom oksidacijom. cink srebro. Andeziti su masivne teksture. javljaju se olovo. veličine i preko 10 cm. živa itd. biotita augita. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti.Kersantit. idiomorfnim. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. . na Rudniku. piroksena i biotita. koje pri raspadanju. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. Osim pomenutog bakra. boje tamnosive. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. arsen. Strukture su porfirske. Javljaju se kao veliki izlivi.

Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. najčešće dijalaga. magnezijumom i gvožđem. ponekad trakaste i planparalelne. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. lučenja pločastog. To su stene zelenosive. zelene ponekad i crne boje. kod Bogutovačke Banje. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena. javljaju se i rombični pirokseni. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. Takvih pojava ima na Zlatiboru. Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. olivini itd. pojava se naziva labradorizacija. .32).   81   Sl. Teksture su masivne. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa. Priboja i itd. bitovnita i monokliničnog piroksena. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti.31. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. tamnozelene. Zrnaste su strukture. Andezit. labradora. srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica. Maljenu. bankovitog do nepravilnog.

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, često afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

Peridotiti ne sadrže feldspate. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima.36). Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini.36. Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. platine. Peridotiti. aluminijom. rombičnog i monokliničnog piroksena. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to čvrste. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. Ø harcburgite.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. izgrađene od olivina. monoklinični i rombični pirokseni. Ø verlite. retko hotnblenda i biotit (Sl. U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. hroma. Ø lerzolite. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. feldspatoide i kvarc. izgrađene samo od olivina. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. . Sl. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. siromašne silicijom. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite.

Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. Sl. Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. na Kopaoniku.37) koji ponekad grade i rudna ležišta. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno.38). . Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. Boje su različite. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. tamnozelenu pa čak i crnu boju. Golešu itd. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. 37. zavisno od sastava i stepena svežine. na Zlatiboru itd. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. Obično su serpentinisani. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). posebno azbesta. Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. talka i magnezita (Sl. pehštajn i perlite. Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl.

Lipari. toplotnom i mehaničkom izolacijom. U grupu perlita spadaju i plovućci. 38. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. Vulkansko staklo. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. Boje su različite: tamnosive.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. do 30 puta. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave.   . crvene i zelene. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. u pehštajnu je može biti i do 10 %. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Sl. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po čemu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. Na tankim ivicama je prozračan. mrke. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. gume i boja. Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine. Perliti i plovućci. U tankim presecima je prozračan. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. prirodno nabubrela vulkanska stakla. Imaju primenu i u industriji hartije.

sedimentnih i metamorfnih stena. Fizičko raspadanje stena. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. očvršćavanje. bez humusa i vegetacije. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. radu vode i vetra podležu tzv. površinskom raspadanju. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. ledom ili gravitacijom. promeni u temperaturi. abrazija. a hemijsko u pokrivenim terenima. Ø delovanje talasa duž obala. međutim. bogatih vodom. Površinsko raspadanje može biti fizičko. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura.25oC. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. Prenos se najčešće vrši vodom. i pri relativno malim pritiscima. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana. Ø transport. vetrom. Ø rastom korenja biljaka. atmosferilija. do oko 100oC. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih. Iako su različiti. Stvaraju se na temperaturama od oko . Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. Zemljina kora. .

Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. u stenama ugrađenim u različite objekte. Kolebanje dnevnih temperatura. debljine humusnog sloja itd. nadmorske visine. morfologije terena. temperatirna razlika je znatno viša. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. debljine humusnog pokrivača itd. pokrivenosti vegetacijom. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. tj. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). klime. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. u pustinjskim predelima. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje. Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. kada se hlade. U Africi.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije.9). morfologije terena. pokrivenosti vegetacijom. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. . klime. nadmorske visine. uz ostale procese. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C.. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. Prelaskom anhidrita u gips.

40. abrazija . u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga. Sl. I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Delovanjem talasa duž obala. kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije. Rad morskih talasa.40).   90   Sl. Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja.39.

Sl. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine. Mogu biti veoma daleko transportovane. š ljunak pesak.41). brana. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). tj. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. koju nose reke srednje brzine toka. gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose. delimično do potpuno zaobljenu. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. Ø sitniju frakciju. mostova. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. klaste finog zrna. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature. planinski potoci i reke. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. jer ove čestice lebde u vodi. 41. koje nose sporog toka. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. Ø prašinu i mulj. Regioni sa nivalnom klimom . puteva. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. majdana kamena. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena. tunela.

. Voda teče po površini terena. Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. hemisko podređeno.   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. osim povremeno. U ovim oblastima nema tekuće vode. 43. Sl. 43). prikuplja se u depresijama ili otiče u more. Sl. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi. Regioni sa aridnom klimom . Fizičko raspadanje je intenzivno. humusni pokrivač mali ili odsutan. Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl. 42. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno.42). Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke. vegetacija je slaba. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl.

sadržaja ugljene kiseline. kristališu na visokim temperaturama. Iako su slabe. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. kvarc. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. Kompaktna i uglačana stenska masa. kod karbonata. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju. Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. kiseonika. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. kao što je pomenuto. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. bez alumijske amfibole. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. peridotita i gabra. zbog bipolariteta molekula. kiseonika. kamena so. gasova i organske materije. Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. humidni uslovi. Olivini i pirokseni. raznih kiselina.   . šljunak. Voda je. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. hlorite. njene kiselosti. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. tj. granitoidima i granitima. feldspata itd. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. hlora itd. pesak. vetra. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. veoma je stabilan. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. vode. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. Rastvorljivost minerala je različita. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. liskuni. granati itd.

manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava. kuglastog oblika. č esto biva donešen u mora. oblika i veličine komada stena i minrala. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. Materijal srednjeg zrna. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. šljunak. Na svom putu glečer po dnu i bočno. Po zaustavljanju tj. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. stapanju glečera. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. planinskim potocima i bujicama.   94   Transport i sedimentacija Nakon. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. površinskog i hemijskog raspadanja. Krupnozrni materijal. javlja se u gornjem toku brzih reka. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. Transport zavisi od specifične gustine. Transport glečerom je spor. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. vetrom i ledom u nova. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. gde i danas. strujanja. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. . vodom. na nekima od njih. Nisu klasirani po krupnoći. Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. Kod snažnih vetrova. zajedno se talože blokovi stena. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. blokovi stena. sitniji komadi i i glinovita frakcija. ljuspičastog i pločastog oblika. lakše manje specifične težine. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala. ima glečera. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. najviše nekoliko metara na dan. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. iznad preko 3000 m. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava.

Ako vode sadrže CO2.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih čestica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. magnezijum a kao koloidi. vode. gvožđe. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. natrijum kalcijum. hidroksidi. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. u obliku hidroksida. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama. Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. Na i K sulfati i sl. aluminijum. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. sulfati putuju kalijum. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. promene vrednosti pH.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. karbonati. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača. silicijum. gips i anhidrit. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu.halit. zatim KCl. Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. mali. Ova jedinjenja (NaCl . Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem. Ø isparavanjem rastvarača. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. Kao jonski rastvori. Sulfati kalcijuma.

kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija. Sl.   96   manje zapremine sedimenta. istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. tj. Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). 44. amorfne i organogene. način vezivanja zrna i ispunjenost prostora.obrazuju se direktno pri taložennju. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. poluzaobljena (subzaobljena). Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. kristalaste. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos. itd. poluuglasta (subuglasta). kod nekih glina nema transporta. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične.44). . ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti. Na primer. Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. uzajamne odnose sastojaka. Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta). kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze . Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena.

i Ø pelitske (finozrne klastične strukture). Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. i u steni može biti različito zastupljen. glinoviti. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. silicijski.005 i 0.05 i 2 mm. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata. sa veličinom zrna ispod 0. gde spada prašina.05 mm. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste.005 mm.45). gde spadaju gline. laporoviti i gvožđeviti.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine. gde spada pesak. Sl. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0. od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla. Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. .45.

46. Sl.   98   Sl. Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl. Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. Dimenzije tih tvorevina su različite. 47. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima. gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena. .47). oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene.48) čiji vrsta. fosfatnih.

Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju.49. liske debljine ispod 5 mm. Prema debljini sloja razlikujemo. banke debljine 60-200 cm. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora. Boljetinska reka . Slojevi mezozojskih krečnjaka. ploče debljine 5-50 mm. Sl. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra. Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje. slojeve debljine 5-60 cm.49). Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu.   99   Sl.48. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl.

koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl. priobalnih i lagunskih sedimenata. 50. Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene.50): Ø klastične sedimentne stene. mehaničke sedimente. vulkanoklastične stene. Sl. č esta je kod eolskih. Podela sedimentnih stena . ali poreklo materijala vulkansko. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama.   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati.

krupnoće zrna ispod 0. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene. Ø alevrite. 51). jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena.05-2 mm. one će biti prvo prikazane. Ø pelite.005-0. Vulkanski pepeo Sl. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča.005 mm. gde pripada glina.05 mm. Ø psamite. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. gde spada prašina i alevrolit.51. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. breče i tufovi . prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika. krupnoće zrna između 0. nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. krupnoće zrna od 0. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati. Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. šljunak i konglomerat. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena.

53). vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom. Često se. Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. Sl. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru.   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0. 52. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice. . pesak.52). Najkrupniji fragmenti. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. međutim. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana.25 mm. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. Lapili. Vulkanska breča. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. (Sl. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl.

itd. 54. kako ih uobičajeno nazivamo. Sl. Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. međutim. minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. rastresita peskovita masa (stena). . Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana. Vrlo se često. Obično se javljaju u slojevima. Naslage tufa u Grškoj (Santorini). na primer: andezitski tuf.meka. dole levo detalj stene. Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje.Vulkanski aglomerat. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. riolitski tuf. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. vodom može otići vrlo daleko. 53. kvarclatitski tuf. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . Nošen vetrom. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena.54).   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela. Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave.

Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. Alpi. sapuna. od 30 -90%. mada se može naći kod svih stena. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. boja. Stvaranje drobine. Alterisani tufovi. hartije itd. na Rudniku.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri čemu transport nije dug. zatim u industriji cementa. industriji guma. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani. olovki. Pojave vulkanskih breča. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. šljunkom. Sl. Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. Slovenija . na planini Rogozni. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti. od Ušća na severu do Zvečana. tufova i tufita veoma su česte. aglomerata. U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu.55. zatim na Radanu (područje Leca). Jačina nošenja im je vrlo promenljiva.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. za proizvodnju insekticida.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. u Ibarskoj dolini. peskom. drobinu i šljunak i vezane.

(o kojima je bilo reči). 56. Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. breče delimo na: Ø padinske. Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom. Tektonska breča. Ø tektonske. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. osim fragmenata stena. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. Prema mestu postanka. . nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. kod raznih vrsta intruzija i dr. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. U brečama se. Sl. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva.56). Arilje Ø vulkanske. nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. Ø obalske.

dolomitske. u prečniku nazivamo blokovima. šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan šljunak između 2 mm i 10 mm. Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju.1 m i 25 mm.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. jajaste. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. preko 1 m. zbog čega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste.1m do 1 m nazivamo krupicama. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. pribora za pisanje. Šljunak. heterogene itd. Najkrupnije fragmente. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. vrlo dobro vezana. koturaste i druge valutice. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. Brečama se oblažu stepeništa. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena. Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. Sl. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). To je mermerna breča. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. serpentinske i krečnjačke breče. naročito za dekorativne svrhe. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0. naročito ako su lepih boja. serpentinske. pepeljara. vaza itd. kamini i dr. 57. Materijal od 0. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). mermerne. Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. Morača .

Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. lednika i vulkana. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. Moravi.Konglomerat.58). Kopneni se stvaraju radom reka. Mogu biti beli. Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. šareni. Dunavu. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama. Šljunak je heterogenog sastava.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. laporovitog itd. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava. sivi. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. naročito glinovitih primesa. 58. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. (gore levou krštena slojevitost) . Savi. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. jezerski i marinski. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. vetra. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. silicijskog. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. Drini itd. Istočna Srbija.

rečni. Imaju ograničenu primenu. zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0. . Sl.5 mm i sitnozrni pesak od 0. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani. ili verukano konglomerati i dr.59). Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. 59. Po načinu postanka pesak delimo na eolski.5 . (sl.05 mm i 2 mm. stepena.05 . Pesak. zavisno od sastava valutica i cementa. pesak je homogenog sastava. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. načina vezivanja. odnosno minerala. apatit.0. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar.25 mm. turmalin i dr. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. granat. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. rutil. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal.25 . Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena.2 mm. na primer crveni konglomerati u permu. srednjezrni pesak od 0. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim. Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode.   108   delovima. stepena obradivosti itd.0. sjajnim ljuspicama. jezerski i marinski. magnetit.

karbonata itd. organski (bituminozan) itd. ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. Kao i pesak. laporoviti. Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. limonitski (gvožđeviti). Sl. Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. srednjezrne i sitnozrne peščare. te razlikujemo krupnozrne. sastava i veličine zrna. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. Slojevi peščara u sekvenci fliša. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. magnetit. Tako razlikujemo kvarcne. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. i peščari su veoma rasprostranjene stene. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. ljuspica muskovita. Ljig . Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. glaukonitske. hloritske. U njemu se mogu koncentrisati monacit. zlato. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. granat. ilmenit. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. 60. dolomitski. limonitske. Štetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. dijamanti itd.   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine. silicijski. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. glinoviti. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. podređeno feldspata. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. Pesak je beo.60).

Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. minerala glina i dr. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. feldspati. do 50-ak. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom. liskuni. Primena alevrolita je ograničena. karbonati.Les. sa povečanjem zrna klasta. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom. feldspat. minerali glina. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. Alevroliti su slojevite stene.U sastav praha ulaze čestice kvarca. Sl. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. iz Ostružnice kod Umke itd.005 do 0. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. Transportuje se vodom ili vetrom. liskuna. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta. santimetara. karbonata. ali su slojevi male debljine. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. 61. feldspata.61). prelaze. Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. ili za izradu kamenih ploča. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. Slankamen . liskun. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen. Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom.05 mm.

Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. hidroliskuni (ilit). sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). Gline i vezane. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. poluvezane. Glinci. bez opasnosti za odronjavanje. . Mulj. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. zatim u Zemunu itd. nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom. što je značajno. žuto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. vezanom stenom.62). Gline često. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene.   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. Iako les smatramo alevrolitom. na Titelskom bregu. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane). U lesu se. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. kao primese. tj. Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. Korisne lesne naslage u Banatu. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. Les se pod prstima drobi. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. Od sporednih sastojaka diminira kvarc.

Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. barske jezerske i marinske. kao š to je pomenuto. Ø laporovita glina. Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine.15%.   112   Sl. Glina. često sadrže primese kvarca. Ø rečne gline su retke. 62. tekstilnoj industriji. izmenama vulkanskog pepela . Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. peskom i organskom materijom. U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po čemu je i dobila ime. sadrži kalcijom karbonat . Onečišćene su šljunkom. Koriste se u industriji fine keramike. Nastaju u rekama sa mirnim tokom. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta.obično 5 . Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju. livačkoj industriji. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita. Debljina slojeva je mala. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline. . koje su izgrađene od kaolinita. industriji šećera i dr. Prema mestu postanka gline delimo na rečne.tufova. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina. ako sastav gline nije strogo standardizovan. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat.

biotit. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. kerogena. rutil. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. U hemijske sedimente spadaju. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. slična lesu. pritiska i dužine trajanja procesa. muskovit. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima. Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Slojevitost je česta. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. po čemu je dobila ime. cirkon i dr. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. ako su čiste. Gline. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Ledničke gline nisu slojevite stene. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca. temperature. Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. bigar mermerni oniks. To su tamnosive. sedimenti sonih ležišta. . U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje.

zatim u selu Brasina u okolini Loznice.64). usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice. Stvaranje bigra. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode. asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat. žutozelena ili zelena. Mermerni oniks je jedra stena. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. najčešće žuta kao ćilibar. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. karakteristične trakaste građe (Sl.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata. rečni i izvorski. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. Bigar. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture. Bigar je dobar građevinski kamen.63. ređe od aragonita. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl.63). Izgrađen je od kalcita. kod Niške Banje. ili je pak . Sl. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. Zato je bigar šupljikava stena. Stvara se oko hladnih slatkih voda.

Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena.64. gips kao vezivni materijal. Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe. poljoprivredi. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca. mangana i magnezijuma u ovim stenama.evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama.   115   crvenkasto bela ili siva. Sijarinska banja Naslage soli . Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). Sl. u hemijskoj industriji. . Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi . 65). Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. što zavisi od sadržaja gvožđa. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl.tj. Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. Mermerni oniks. industriji hartije itd. gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama.

66.   116   Sl. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl. Zlatibor.66). Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali. . 65. Sl. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. Stvaranje sedimentnog gvožđa.

Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. Katkad sadrži i malo opala. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. krečnjaci i dolomiti. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). najčešće tankopločasta. ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. koralnim grebenima (Sl. Koralni greben. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. To je slojevita stena. Sl. 67. To je jedra i čvrsta stena. preloma je ravnog i školjkastog.   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena.67). naročito u paleozoiku. Ova stena obično ne sadrži i fosile. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. a kao primese i organsku materiju i grafit. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. a delimično i nafta i asfalt. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. mesto gde se najviše stvara krečnjaka . Od zoogenih sedimenata najvažniji su. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka.

Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila. koji sadrže do 40% MgCO3. kada im se zrna jedva vide golim okom. peskovite krečnjake. hemijskoj industriji itd. 68. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. Boja je različita u zavisnosti od primesa.25% glinovite supstance.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. zrna peska. Krečnjak je dobar građevinski materijal. dolomitične krečnjake. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd. hipuritski. Sadrže primese gvožđa. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Slojeviti krečnjaci. fosfora i sumpora. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti.. sive boje sa 5 . Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast. kada šušti. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). brahiopodski. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. sa do 5% glinovitih minerala.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. industriji gvožđa i čelika. Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. poljoprivredi. organsku materiju itd. cefalopodski. Stara planina . litotamnijski i dr. zatim gline.   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. sive ili sivobele boje. mangana i magnezijuma. laporovite krečnjake. Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. Sl. u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. gvožđa. gvožđevite krečnjake. naročito za pravljenje spomenika.

siliciozne. bituminozne.69). Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. peskovite i druge dolomite. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. 69. Golupca.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%. Eksploatišu se u Beočinu. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. kao i kod krečnjaka. kod Novog Popovca itd. Eksploatišu se na više kamenoloma. glinovite. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. Pirota itd. Laporci. laporovite. kod Užica. Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. Čisti dolomiti su retki. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni.70). To su finozrne stene. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo. gvožđevite. mangana i hroma. Čisti . boje uglavnom sive. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. Kosjerića. Sl.

  120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. ili kao primese. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). Dolomit. veoma sitnozrn. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. Dolomiti se. grade velike masive.10 mm. Pisaća kreda je bele boje. Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. 70. Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. kao i krečnjaci. zelenkasta ili crvenkasta. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi.0. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. Obično je slojevita. Pranjana itd. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. minerale glina i organsku materiju. . Ima ih na Zlatiboru. u hemijskoj industriji itd. Alpi. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog. foraminifera. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. kod Jarandola. od primesa često žu ćkasta. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. čija veličina varira između 0. jako porozan i higroskopan. Sl. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. područje Braneškog polja. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. naime. Trijaski dolomiti. kada su ostaci organizama retki.008 . pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica.

sitnih zrna kvarca i organske materije. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. svetlosiva ili tamnosiva. U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta.71. Otporna je orema kiselinama. za izradu gita i dr. Bele je boje. sapuna. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. zelena. Baroševac . katkad i praškasta.4 -0. Sl. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. rastresita. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. gramofonskih ploča. dijatomeja. gume. boja. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta. Dijatomejska zemlja je meka.71). lakova. Stena je higroskopna.9). lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. Debljina sloja ke oko 2 metra. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. plastičnih masa. u pastama za zube. linoleuma. Upotrebljava se u izolacione svrhe. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste. međutim. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. U ovom sedimentu č este su primese glina. Dijatomejska zemlja. Od nje se. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. slabo vezana stena. slabo provodi toplotu. Za ove potrebe mora biti čista.

Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. To su kompaktne. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. Istočna Srbija . Gore desno ostaci radiolarija. dobijaju žutu. U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. ili se obaraju kao hemijski talog. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama.72. crvenu. crveni (levo) i crni (desno). Rožnaci. Izgrađeni su od opala. kalcedona ili kvarca. laporovitim i karbonatnim sedimentima. Sl. smeđu. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima. jedre stene vrlo različite boje. žutomrku ili crvenomrku boju. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. Od primesa gvožđa.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. pre svega radiolarija i silicispongija.

Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. temperature. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. tj. . Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. na primer metapeščar. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. soli. temperatura i prisustvo fluida i gasova. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. Često se javlja na velikom prostoru. sastava stene. sa porastom dubine. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. stena nastala metamorfozom peščara.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. stena nastala metamorfozom gabra itd. leda. metagabro. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. njene strukture i teksture i prisustva fluida. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. tj. kada se uočavaju reliktne strukture. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. klime. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Uticaj atmosferilija.

bez značajnije promene u mineralnom sastavu. plagioklasi. tj. aktinolit itd. diopsid. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. diopsid. kalcit. aragonit. muskovit. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. Karakteristični minerali su granati. disten itd. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. pirop. biotit. staurolit. Karakteristični minerali ove facije su albit.73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. ortoklas. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. . tj. lavsonit. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. jadeit. dolomit. aktinolit. Na taj način uslovi metamorfizma. andezin. serpentin. Karakteristični minerali su hlorit. epidot. hornblenda itd.. ribekit itd. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. hlorit. hipersten itd. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. silimanit. talk. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. almandin. almandin. disten. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje.

blastezom. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. Struktura nastale rastom. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. hloriti. Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa.74). nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene. odredbu stena od koje su nastali itd. blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd. talk itd) (Sl.   125   Sl. . Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. vreme nastanka minerala. U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik. 73.

kod magmatskih stena. Sl. Struktura podseća na porfirsku.75). od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. Porfiroblastična struktura . nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala.   126   Sl. 75.76). obično izometričnog oblika ( kvarc. amfibola i piroksena (Sl. feldspati. 75) i Sl. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima.Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. 74. karbonati itd)(Sl. po kojoj je i dobila ime (Sl. 76.

ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd. Sl.78). Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene.78. 77. Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama. kažemo da je tekstura plisirana.77). gde su minerali međusobno paralelno orijentisani.   127   Metamorfne stene. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine. Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. ako je stena izgrađena od kvarca. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. Ako su nabori veoma mali. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. veličine do par milimetara. na primer klivaža. Sl.. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. lineare. nematoblastičnu i granoblastičnu. zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. Ubrana tekstura . felspata i liskuna.

Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. bez orijentacije. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene. Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. strukturi. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. gde minerali grade nagomilanja. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. naročito su česte u migmatitima. Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. po kojoj su dobili i ime. teksturi. stepenu kristaliniteta itd. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac.   128   Ø trakasta tekstura. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. trake koje se međusobno razlikuju. Stene su škriljave teksture. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene.79) Sl. mineralnom sastavu. obično kvarca ili feldspata. (Sl. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka. .79.

80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. U našoj zemlji su paleozojske starosti. kristalastim krečnjacima. Povljenu. Hloritski škriljci (Sl. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). stilpnomelan. U ovim stenama često se sreću: sericit. Sl. termolit. Teksture su škriljave. retko masivne. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. (80) Hloritski škriljci. aktinolit. vulkanskih breča. zatim epidot. epidot. Izgrađeni su od hlorita. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. kada su orto porekla. keratofira itd kada su orto porekla. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. ako dominiraju hlorit i sericit. ponekad i manganov granat. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. Kučajskom teranu. cojsit. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac. spesartin. metapeščarima. ima ih i u mezozoiku. bazalta. hloritsko-sericitski š kriljac. Brezovici. aktinolit. Hloritski škriljci su č este stene. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. području Vlasine. naročito ako imaju malo kvarca. ako je najzastupljeniji aktinolit. cojsit. spilita. retko ortoklas. leukoksen. u Istočnoj Srbiji itd. na Šari itd. metamorfozom stena okeanske kore. Strukture su lepidoblastične. kvarc itd. aglomerata. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. dijabaza. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. spilita. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. Veoma su mekane stene. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. Ram .   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. kod Rama na Dunavu. kalcit. Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. Od feldspata najčešći je albit. aktinolitski škriljac itd. hlorit. albita i kvarca. i laporaca. i piroklastičnih stena. piroklastita.

spilita (orto porekla). cojsita i ponekad kvarca i hlorita. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. U ovioj steni mogu se javiti i hlorit.. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. Zelenkaste su boje.   . industriji guma. magnetit. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične. Zelene su do sivozelene su boje. piroklastičnih stena (tufova. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). Aktinolitski škriljci. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. Uglavnom prate serpentinite. kozmetike itd. škriljave teksture. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. hromit itd. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. bazalta. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. Sl. hartije. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. niskog stepena metamorfizma.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. metamorfozom stena okeanske kore. 81. epidota. Spadaju u grupu tipskih orto stena.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene. kalcit. Sadržaj kvarca u njima jako varira.(Sl. dijabaza. karbon). albita. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum. Izgrađeni su od aktinolita.81). Izgrađene su od talka. tremolita. Nastaju metamorfozom bazičnih stena.

Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. rifeo-kambrijum.82). Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. 82. nemaju sjaj koji je Sl.   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene.83. devon. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. Na ravnima škriljavosti. ravne ploče. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. albit. metaalevrolitima i zelenim stenama. rekristalisana organska materija. i retko. Filiti su rasprostranjene stene. na jugu Srbije itd. Najčešće su asocirani sa metapeščarima. Starosti su paleozojske. Tada obrazuju tanke.83) . Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku. Stene pelitske do metapelitske strukture. koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. Kuća pokrivena filitom . Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala. karbon. često ubrane ili plisirane. Struktura filita je lepidoblastična. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. Teksture su škriljave. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija). tamnosive do crne boje. Izgrađeni su od sericita i kvarca. koji je znatno manje zastupljen. Filiti. zemljastog preloma i škriljave teksture. biotit.

metamorfnim terenima.84). U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. To su tipične para stene. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. . na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. alkalne feldspate itd. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. granate. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. silimanit. povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. kordijerit. tj. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. staurolita itd. Retko su trakaste teksture. čiji sadržaj u steni varira. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. tj. Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. Mikašisti. srednjeg i visokog kristaliniteta. često se kidaju u tanke ploče. 84. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. Sl. staurolit.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. distena. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. Izrazito su škriljave stene. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima.

podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Sl. naročito ako su izražene škriljave teksture.85). silimanit. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena.staurolit. Tekija. u Istočnoj Srbiji. prinosom alkalnog feldspata. Gnajsevi. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. kada imaju sačuvanu. trakaste. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. muskovita i biotita (Sl. Vršac. veći nego kod granita. Bujanovac. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. zatim porfiroblastična i nematoblastična. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla.   133   Izgrađeni su od kvarca. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji. Gnajsevi nisu otporne stene. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. alkalnog feldspata. Medveđa . Golubinje itd. tj. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. kordijerit itd. 85. ubrane itd. zrnastu strukturu. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. okcaste. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. masivne. reliktnu. Vranje. ortoklasa ili mikroklina i liskuna. Teksture su škriljave. disten. Lebane. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati.

hlorit. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. strukturu itd. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti). tamno zelene do crne (Sl. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. Teksture su škriljave ili masivne. andezina. labradora. Tulare Amfiboliti su stare stene. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv.86). ako sadrže krupna zrna granata. 96. ako su prisutni. blastopsamitska itd. bitovnita. Boje su zelene. gnajsevima. epidot. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. leukoksen itd. Sreće se i trakasta. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. a od sekundarnih kalcit. zelenih do crnih amfibola ili piroksena. mikačistima itd. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. blastoporfirska. cojsit. . Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. Amfiboliti. piroksen. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. blastoofitska. kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. ilimenit i magnetit. naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. U ovim stenama mogu se javiti granat. Sl.

Tekstura ovih stena je. suvim sistemima). masivna. na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. . u okolini Bujanovca. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. Sl. naročito ako su masivne teksture. na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. specifične gustine preko 3. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente. temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. samostalne masive. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. Bojnik. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa. rutil.97). kvarc.   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. Veoma retko grade veće. U eklogitima Ogošta. glaukofanom. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Eklogiti su teške stene. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. kao što je pomenuto. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. ribekitom itd. hornblenda. u eklogitskoj faciji. ili kontinentalnu litosferu. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima. kada granat uklapa piroksen. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. magnetit itd. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom. kod Lebana. Eklogit. biotita i kvarca. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. Izgrađene su od piropa.97. zbog velikog sadržaja granata. Tulara itd. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci.

U mermerima se. kamen u vajarstvu. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). dekorativni kamen. silimanita.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. . To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. silimanitom). retko grade veće mase. kao što je pomenuto masivne. Mermeri su granoblastične strukture. Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. Izgrađeni su od ortoklasa. Boja mermera zavisi od njegove čistoće. izgrađeni su od kalcita ili dolomita. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. mogu nastati i termokontaktno. magnetit rutil. hemijskoj industriji itd. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. granata. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom. sočiva u gnajsevima. Javljaju se kao trake. distena. peščara. kvarc i organska materija. Teksture su. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. magnetit. kvarc. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. plavkasti. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. mangana mogu biti zelenkasti. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. kao sporedni minerali javljaju muskovit. tufoznih do laporovitih sedimenata. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. kvarc. sa elementima porfiroblastične. bele boje.98). nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. sivi itd. zupčasto do mozaično srasla. oksida i hidroksida gvožđa. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. piroksena i kvarca. Strukture su granoblastične. albit. Štetne primese su pirit. Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. Pri obradi mermera. Boje su crne. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. hlorit. Usled sadržaja primesa. crvenkasti. ortopiroksena i granata. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. grafit itd. masivne teksture Javljaju se kao trake.

Sl. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. zbog primesa.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca. Sl. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. mrki ili crni. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti. Užice . Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). 99. Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. Čisti kvarciti su bele boje (Sl. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. Kvarcit. hidrokvarciti i dr.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac.99) ali su najčešće. kod Aranđelovca i kod Batočine. sivi. grafit. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste.98. epidot i dr. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. Mermeri. Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene. silimanit. Kvarciti su granoblastične strukture. Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu.

koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. tj. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. tj. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. vatrostalnih opeka. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. . Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. uglavnom glinovitih sedimenata. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. naročito kao građevinskog kamena. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. U građevinarstvu primena im je ograničena. Eksploatišu se u rejonu Gostivara. ali su često trakaste tj. Između magme i okolnih. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski.

Korniti su obično sitnozrne stene. pri čemu nema promene u hemizmu stena. hornblende.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). tj. mešanih stena. prelazni do bazični plagioklas). odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. kvarca. U ovim stenama sreću se i granati. Sl. . ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. kvarca itd. feldspata (ortoklas. augita. Izgrađeni su od biotita. Kornit. Osnova stene (matriks. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. (Sl. granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. kordijerita. andaluzita.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. Ø zona bobičavih škriljaca. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala.100. Teksture su masivne ili trakaste. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite. Ø zona kornita. tamne boje i veoma tvrde. Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih. kordijerita i feldspata. premineralizacije. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije. Radalj. Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. muskovita (sericita).100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. glinovitih stena. ponekad porfiroblastične.

U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. Bobičavi škriljac. feldspata itd. bobičave teksture (Sl.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji.101. naročito ako su nastali metamorfozom peščara. u kojoj. sačuvani klasti kvarca. kao porfiroblasti.101). andaluzita. Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju). uočavaju se i reliktne strukture. Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika. . feldspata. liskuna itd. pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona. Radalj. Boranje itd.   Sl.   140   biotita. leže pomenuti minerali. Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta.

. crvene. Jaram.   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). masivne do trakaste teksture (Sl. Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. ušli u reakciju sa magmom. Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. osim predavanja toplote. Boje su. Skarnovi. Sl. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka. graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi.102). Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena. pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav.102. Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. zelene. bele. ponekad i crne. zavisno od mineralnog sastava.

a od sekundarnih azbest. epidot. vezuvijana. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. magnetita itd. Takve stene nazivamo skarnoidi. aktinolit.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. Boje su tamno zelene. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. malo volastonita i granata. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. cinka itd. granata (grosularsko-andraditskog tipa). hedenbergita. zelene do šarene.). U unutrašnjoj zoni skarnova. . diopsida. Skarnovi su nosioci orudnjenja. Strukture su granoblastične. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. talk. Pri tome se. feldspata. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. magnetit. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. mogu se stvoriti magnetit. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. Tako su. magnezit. azbesta i drugih sekundarnih minerala. Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite. neposredno uz kontakt. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. prenita itd. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit. Od sporednih sastojaka sadrže hromit. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. plagioklas (albit do andezin). olova. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. cojsit. CO2 itd. Serpentiniti su masivne teksture. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. ima i škriljavih. volastonita.   142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav.

Duž pukotina ovih stena. Paraćinska Glavica itd. Uglavnom su jurske i kredne starosti. Rad u serpentinitima je veoma težak. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. usled procesa serpentinizacije.   143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. . kao što je pomenuto veoma česte. kod Donjeg Milanovca. azbesta i magnezita. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. U njima se javljaju ležišta talka. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. zatim u kozmetici. kao punilo. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. Deli Jovan. putnički i železnički saobraćaj. elektro i mašinskoj industriji. koje su.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful