You are on page 1of 466

IVAN MUŢIĆ / MASONSTVO U HRVATA

Urednik: Ante Oman

CIP-Katalogizacija u publikaciji Sveuĉilišna knjiţnica – Split UDK MUŽIĆ Ivan Masonstvo u Hrvata / Ivan Muţić – 6. izd. – Split: Laus, 2000. str., ( ) str. S tablama: ilustr.; 24 cm. - Predgovor: str. - Pogovor: str. - Bibliografija: str. - Kazalo ISBN

ISBN

Nakladnik: Laus Split Tel/fax: 021/342 255 Za nakladnika: Ante Oman

IVAN MUŽIĆ

MASONSTVO U HRVATA
VI. prerađeno izdanje

Laus SPLIT 2000.

Urednik: Ante Oman Recenzenti (I. izdanja): Vojmir Kljaković Prof. dr. Ivo Petrinović Tehniĉki urednik: Ante Oman Oprema (IV. Izdanje Masonstva u Hrvata): Alfred Pal Kompjutorska obrada: Dalibor Durdov Lektor: Prof. don Mate Meštrović (Dio Priloga lektorirao prof. Vlade Lozić) Tisak:

Copyright: Ivan Muţić, Split, Ĉiovska 2

Tiskanje dovršeno u prosincu 2000.

Mojim roditeljima Vinki i Josipu

»…Vi ste sada u kolu ljudi, koji se svud osećaju, ali se nigde ne pokazuju. Vi ćete saznati za dela koja su svršena, ali nikada nećete poznati odakle je pošla inicijativa da se to delo svrši i koji je taj, što je to delo završio. U tome i leži ta velika naša moć da vladamo svetom…« (Iz govora brata besjednika Vojislava Kujundţića »pri prijemu novaka 17 januara 1928 god«. – Dr. Voj. Kujundţić, Slobodno-zidarska ĉitanka. Istina o Slobodnom zidarstvu. Beograd, 1940, s. 60–61).

PREDGOVOR Muţićeva knjiga Masonstvo u Hrvata, iako objavljena za vrijeme policijskog reţima, doţivjela je velik uspjeh zahvaljujući ozbiljnom i temeljitom naĉinu obrade ove teške teme. Masonstvo je gotovo u svim zapadnim zemljama igralo – i još uvijek igra – vidnu ulogu, koja je posebno bila vaţna potkraj prošlog stoljeća, a vaţna je i danas. Hrvatsko masonstvo, iako je bilo, vremenski gledano jedno od prvih na podruĉju Austro-Ugarske Monarhije, bilo se odnarodilo te je bilo postalo, naţalost, nositeljem madţarskog, a poslije i srpskog imperijalizma. Muţić, kao vrstan historiĉar opisuje nam na ţivahan naĉin poĉetak, razvoj i svršetak masonstva u Hrvatskoj. Nije mi namjera da donosim posebni sud o ovom vrijednom djelu Ivana Muţića, koje je, u svojoj vrsti, najkompetentnije i najozbiljnije što se u današnjim prilikama moţe o tom predmetu pisati. Konaĉno, sve politiĉke i polupolitiĉke publikacije, koje su se tiskale u nas, bile su podvrgnute raznim zahtjevima i zabranama tadašnjih vlasti, tako da se donekle moramo pitati što je vlast htjela postići kad je svojedobno dopustila tiskanje jedne ovakve knjige. Stoga ću se ograniĉiti samo na neke komentare. Hrvatsko masonstvo kojemu je temelje poloţio grof Ivan Drašković u 18. stoljeću, imalo je sve mogućnosti da se razvije u jednu pozitivnu granu našega nacionalnog ţivota i da postane primjer budućim generacijama. MeĊutim, nesklone politiĉke prilike i mjere austrijske vlade onemogućile su opstojanje Draškovićevih loţa već nakon 38 godina njihova postanka. Moderno masonstvo, koje je za nas najzanimljivije, poĉelo je potkraj prošlog stoljeća, upravo u vrijeme, kada se poĉela javljati jugoslavenska ideja u cijelom svojem romantizmu i kada je propaganda Kraljevine Srbije, preko preĉanskih Srba i Srpsko-hrvatske koalicije, pomagane od Khuena, bila utuvila u glavu mnogima u hrvatskoj inteligenciji da više nisu Hrvati već Jugosloveni, dotiĉno da su samo dio troimenog naroda. Muţić sjajno i detaljno opisuje sve epizode toga duhovnog vala, koji je sve jaĉe prodirao u mozgove naših ljudi, a posebno mladih generacija. Reakcionarnost stare Austrije s jedne strane i aktivnosti i borbenost Srbije s druge strane odvele su veliki dio tadašnje mlade generacije na krivi put. Propaganda je bivala sve intenzivnija, pa nas je tako ludilo jugoslavenske ideje dovelo do 1. prosinca 1918., do dana, kada je poĉela naša nacionalna agonija, kada smo zbog svoje gluposti i neznanja stali odbacivati, pa i nijekati one esencijalne atribute, koji omogućuju ţivot jednom narodu. Prva hrvatska loţa, »Hrvatska vila«, dotiĉno »Ljubav bliţnjega«, osnovana je pod masonskim vrhovništvom madţarske Velike loţe. Suoĉena s vladajućom konstelacijom u zemlji, hrvatsko je masonstvo tada podrţalo politiĉku ideologiju Koalicije. Otada datira u našem masonstvu jugoslavenska misao, koja se poslije izrodila u slijepo masonsko prihvaćanje Aleksandrova integralizma i velikosrpske dominacije. Dok su masonske loţe diljem svijeta zadrţavale i ĉuvale svoj nacionalni karakter, Adolf Mihalić, jedan od prvaka (ne samo u vremenskom smislu) hrvatskog masonstva, izjavljivao je da on nije hrvatski mason, da je samo roĊen u Hrvatskoj, da je samo slobodni zidar. Takav

kozmopolitizam lako je doveo masone da budu plijen najprije madţarskih, a onda i srpskih masona da se, preciznije reĉeno, uopće ne dosjete da osnuju, ako već hoće da budu masoni svoje neovisno hrvatsko masonstvo. MeĊutim, ipak je jugoslavenska ideja nailazila u nekih masona na ţilav otpor, pa su rasprave o toj temi izazivale i krize. Već godine 1913. spor je doveo do toga, da je gotovo polovica ĉlanova napustila loţu »Ljubav bliţnjega« i osnovala zasebnu loţu »Maksimilijan Vrhovac«. Ova loţa, inaĉe najveća zagrebaĉka loţa, ostala je na liniji integralnog aliter velikosrpskog jugoslavenstva sve do svoga prestanka, godine 1938. Do još ţešćeg spora došlo je godine 1919/1920, kada je osnovana Velika loţa i kada se radilo o podvrgavanju hrvatskih loţa Velikoj loţi SHS. Tada je mnogo starijih masona s ogorĉenjem napustilo masonstvo. To je bilo u vrijeme, kada je jedan drugi masonski prvak, Veljko Tomić, pisao da su »Velika Srbija, odnosno Velika Hrvatska u suštini iste ideje«. Tako je u lipnju 1919. na inicijativu hrvatskih masona konstituirana jugoslavenska »Velika loţa SHS Jugoslavije« sa sjedištem u Beogradu, na naĉin da su njoj bile podreĊene sve hrvatske loţe kao i srpske loţe u Beogradu. A da ravnopravnost bude oĉita novokonstituirana Velika loţa bila je pod vlašću srpskog Vrhovnog savjeta, u koji masoni preĉani nisu imali pristupa, jer su njihove loţe bile »ivanjske« loţe tj. loţe od samo tri stupnja, dok su neke srpske loţe bile »škotskog« obreda s 33 stupnja. Takva situacija bila je predmet opetovanih prosvjeda hrvatskih masona. Krize su se, meĊutim, stalno ponavljale, a politiĉke prilike u zemlji nisu nikako olakšavale suradnju hrvatskih masona pod jugoslavenskom firmom. Loţe su se cijepale, disidenata je bilo sve više, dok se najednom 1926. nisu pojavile u Zagrebu tri loţe koje nisu priznavale vrhovništvo »Velike loţe Jugoslavije«. One su osnovale svoju Veliku loţu »Libertas« (po svoj prilici u spomen Draškovićeve Velike loţe prije 150 godina). Iako su osnivanju »Velike loţe Libertas« bili povod razlozi osobne naravi i pomoć hrvatskih Ţidova, koji su bjeţali od nesnošljivosti jugoslavenskih šovinista, »Velika loţa Libertas« bila je napadana kao separatistiĉka i radićevska. Premda to nije bilo toĉno, »Velika loţa Libertas« nikada nije nijekala svoje hrvatstvo, dok se, na primjer, u loţi »Maksimilijan Vrhovac«, koja je kao svoju dogmu zastupala ideju etniĉkog jedinstva Hrvata i Srba, nije moglo ni zamisliti, a kamoli govoriti da opstoji hrvatski narod. No »Velika loţa Libertas« bila je predmetom opetovanih sabotaţa sa strane jugoslavenski orijentiranih masona, tako da nikada nije postigla seriozniju afirmaciju. Zanimljive su razlike, koje proizlaze iz ustava kako »VL. Jugoslavije« tako i »VL. Libertas«. Dok prva obvezuje masone »da brane slobodu, samostalnost i nepovredivost celine Jugoslavije«, dotle druga uopće nema toga paragrafa. Prva izjavljuje da masoni »tolerišu svaĉiju veru«, druga pretpostavlja u ĉlanova saveznih loţa »vjeru u Velikog graditelja sviju svjetova«, bilo kako se zvao. Kad se o tome govori treba napomenuti, ĉega u Muţića nema, da se svjetsko masonstvo dijeli u dvije grupe – teistiĉku i ateistiĉku. Prvoj stoji na ĉelu engleska »Velika loţa«, dok drugu, manju predvodi »Grand Orient de France«, s kojom je engleska »Velika loţa« definitivno raskrstila o tom pitanju 1878. godine. Prema tom kljuĉu, »Libertas« bi se mogla ukljuĉiti meĊu teistiĉke loţe, dok bi »Jugoslavija« bila na strani Grand Orienta (kako je zapravo i bila). …U zagrebaĉkim loţama bile su zastupane sve grane privrede, slobodnih profesija, sudstva i uprave. I prema krnjem popisu ĉlanova, vidi se da su gotovo svi bili ugledni i sposobni ljudi. Velika je šteta, a moţda i tragedija, što u nas ima u velikom broju renegata i ljudi koji ne znaju što su, a takvi su bili, u golemom broju naši masoni. Namjesto da pomognu svojoj zemlji, oni rade na njezinu uništenju. Samo da sebi olakšaju poslove i karijeru, oni tako svojoj domovini kopaju grob. Dobrotvorni i karitativni rad suvišno je spominjati, jer to išĉezava u usporedbi sa zlom, koji su svojim politiĉkim opredjeljenjem nanijeli svojoj domovini. Protucrkveno stanovište jedna je od znaĉajki modernoga hrvatskog masonstva. U Draškovićevim loţama bilo je biskupa, kanonika i ţupnika (a i danas u većini zemalja na

svijetu toleriraju jedni druge). Istina, ima animoziteta izmeĊu Crkve i masonstva otkako je papa Klement XII. godine 1735. svojom bulom »In Eminenti« ekskomunicirao masone kad su još bili slabi i neznatni. Danas ţive spokojno jedni uz druge. Dapaĉe, ima i sporadiĉnih veza izmeĊu nekih teistiĉkih velikih loţa i Vatikana. U našem konkretnom sluĉaju moţda se povod protucrkvenom stanovištu naših masona moţe traţiti i u napadajima na njih biskupa Strossmayera: ĉim bi Rim rekao što protiv masona, odmah bi ih Strossmayer s bijesom napao. A ni to nije bila zapreka za spomenutog Mihalića da izjavi, već davno prije I. svjetskog rata, da je masonstvu prvi cilj borba ne protiv klerikalizma nego protiv katolicizma. I dalje, pravoslavlje naših Srba na spretan je naĉin znalo potpirivati tu hrvatsku slabost, sretno što je u hrvatskim masonima moglo nalaziti jeftine janjiĉare protiv Katoliĉke crkve. To je išlo tako daleko da je jedan vodeći srpski mason, nakon otklona konkordata 1937, javno rekao da su najveći neprijatelji konkordata bili hrvatski masoni, kao da su silom htjeli postati uz dinastiju, armiju i pravoslavlje ĉetvrti stup velikosrpske Jugoslavije. A to našim vajnim »hrvatskim« masonima sigurno moţe sluţiti samo na sramotu. Jednu trećinu Muţićeve knjige zauzima opis ne toliko samog masonstva u Srbiji, koliko sav niz politiĉkih teţnji i pokreta, koji su tada, na poĉetku stoljeća, duboko proţimali beogradski javni ţivot te vršili i te kakav upliv na zemlje s ove strane Drine. Ĉetnici i komite bili su svagdašnja pojava na beogradskim ulicama gdje ih je publika susretala sa srdaĉnošću i poštovanjem. Srbija je bila zemlja kojoj je jedini cilj bio teritorijalno širenje, u ĉemu je sudjelovao sav narod i za što nikakve ţrtve nisu bile preteške. Muţić pomnjivo crta kako je Srbija znala organizirati svoju ekspanzionistiĉku politiku, kojoj su na prvi dohvat bile zemlje Austro-Ugarske Monarhije. Borbenost tadašnjeg srpstva imponirala je omladincima iz preĉanskih krajeva te se jugoslavenska ideja širila kao plima. Postojale su tajne i polutajne teroristiĉke organizacije. Na primjer Crna ruka i Narodna odbrana. Ĉak se i društvo Trezvenosti bilo ukopĉalo u tu djelatnost. U toj psihozi hrvatski su omladinci, npr. Tartaglia, Jukić i sl., zahvaćeni tim vrtlogom, gubili svoje trijezno mišljenje, tako da gotovo i nisu znali što rade. Od te psihoze do sarajevskog atentata bio je samo jedan korak. Dok se sve to govorilo u Beogradu, Austrija o tome ništa nije znala, pa je platila ceh. Muţić je naroĉitu paţnju posvetio sarajevskom atentatu te nastojao saznati, da li ima masonskih tragova u tom zloĉinu. Srpska vlada već je tada poduzimala sve da se izvuĉe od odgovornosti. Insceniran je dapaĉe, Solunski proces, ne bi li se dokazalo da sluţbena Srbija nije imala nikakvih veza s tim atentatom. Ali, tko danas, 70 godina poslije atentata, moţe bilo što dokazati? Spremanje na atentat bilo je opće poznato, pa je sigurno da su i neki masoni za to znali, no sigurno nisu bili mandanti… Bojim se da Muţić pretjeruje u svojem viĊenju moći internacionalnog masonstva. Masoni su bili velika pomoć Jugoslavenskom odboru tako i Kraljevini Srbiji. No, da je francuski Veliki Orijent bio upleten u marseljski atentat, to se ĉini previše fantastiĉnim. Danas takve misije vrše specijalni servisi, a ne masoni, jer je, kad se radi o njima, mnogo lakše otkriti tajne. A što se tiĉe prevrata od 27. oţujka, taj bi bio uspio i bez obzira na suradnju ili pak otklon masona, jer su engleski i ameriĉki servisi, a naroĉito engleske funte bile mnogo puta efikasnije nego masonska ingerencija, to više što je taj prevrat išao ne toliko protiv Njemaĉke koliko za tim da se sruše knez Pavle i Cvetković, koji su dali prevelike koncesije Hrvatima. Ne smijemo takoĊer zaboraviti da su srpski zemljoradnici, a i samostalci primali od Engleza 4000–5000 funti mjeseĉno od SOE-a, Special Operations Executive. MeĊutim, kako god bilo, izvan svake je sumnje da je masonstvo bilo vrlo moćna organizacija, koja je naroĉito na ameriĉkom kontinentu vodila u prošlom stoljeću mnoge pokrete za nezavisnost i osloboĊenje. Na poĉetku ovoga stoljeća ta je moć poĉela slabiti, iako je još i danas golem potencijal. Neizreciva je šteta što je hrvatsko masonstvo tako zatajilo i teško posrnulo na jugoslavenskoj ideji. Tako smo mi Hrvati opet jednom, kao toliko puta u svojoj teškoj prošlosti, bili na krivom mjestu u krivo vrijeme. Tko zna, moţda će danas, nakon svršetka komunistiĉkog

90 za 1977. Eugen Laxa (Brazil)* * Dr. nove hrvatske generacije. i dakako ne antiteistiĉko masonstvo. Od njegovih studija posebno je vaţna ona koju je objavio kao koautor pod naslovom The Drašković observance. da nas afirmira u svijetu. 55–84. s. oslanjajući se na hrvatsku masonsku ostavštinu. publicirano u studenome 1978. .mraĉnjaštva. godinu. u ĉasopisu »Ars Quatuor Coronatorum«. Eugen Laxa je slobodni zidar i jedan od vrlo istaknutih hrvatskih intelektualaca i gospodarstvenika u svijetu. Dr. zaista naše masonstvo. stvoriti jedno naše. To bi trebalo biti u nacionalnom smislu stvarno hrvatsko. vol.

POĈECI MASONSTVA U HRVATA .I.

da je opstojala god. 66-67. u Zagrebu je grof Ivan Drašković utemeljio loţu Prudentia. Moguće je paralelno s loţom u Osijeku osnovana 1773. Kad je Brešĉić napustio Varaţdin. Hrvatski Obzor. Tu je loţu osnovao vjerojatno grof Ivan Drašković. OSNIVANJE DRAŠKOVIĆEVE LOŢE U Habsburškoj Monarhiji sve do pred svršetak osamnaestog stoljeća nije se smatralo. koja je mogla nastati oko god. a zatim latinski. Vjerojatno je prestala opstojati god. 1772. 1738. koji je postao zagrebaĉki biskup. 229. 1751). Usp. Najvjerojatnije je da su ti hrvatski ĉasnici bili od Francuza upućivani u masonstvo. Ta loţa poslije god. O ovoj loţi zna se sigurno samo to. God. U Monarhiji ĉak nisu bile proglašene ni papinske bule protiv masonstva (Klementa XII. nastala loţa L'union parfaite u 1 Neki autori misle (bez posebnih dokaza) da je ova loţa utemeljena 1759. Radila je od 1777. U Glini oko god. veliki ţupan kriţevaĉki grof Stjepan Niczky. 1742. 1780. 1785. Ovoj loţi pripadao je Maksimilijan Vrhovac. Njezin je osnivaĉ takoĊer grof Niczky. 1777. da je postojala još god. V/1999. 1778. ova je loţa imala samo pet ĉlanova. muţa Marije Terezije. osnovali su loţu L'amitié de guerre (Zur Kriegsfreundschaft). koji su u oţujku god. Loţu u Otoĉcu (Lika) (vjerojatno pod imenom L'invincible aux bras armés) tvorili su sigurno ĉasnici.1 za koju se zna sigurno od god. On je zato smatran osnivaĉem masonstva u Hrvata i svih juţnih Slavena. Vjerojatno god. Ova loţa bila je prvobitno pod okriljem velike loţe Zu den drei Weltkugeln u Berlinu i zna se. više ne opstoji. Branko Šömen. iz god. Nema posebnih podataka ni o loţi u Karlovcu (Zur Tapferkeit ili Zur Stärcke). njoj je bio na ĉelu pukovnik Danijel Peharnik – Hotković. Masonstvo u Hrvata zapoĉeto je u njemaĉkim zemljama. U Varaţdinu je god. 1769. loţu L'invincible aux bras armés. koji su studirali u Njemaĉkoj. a radila je na latinskom. God. i grof Kaţimir Drašković. . na sastanku u Zagrebu. 1773. iz god. U Ugarskoj masonske ideje širili su osobito mladi plemići. da je masonstvo opasnost po društveni poredak i tradicionalne duhovne vrednote. i Benedikta XIV. U tu loţu primljen je god. na njemaĉkom jeziku. Pojedini Hrvati postajali su ĉlanovi njemaĉkih loţa. 1785. da su njezini ĉlanovi bili pripadnici razliĉitih staleţa i razliĉitih vjera (ĉak i neki visoki crkveni dostojanstvenici). Kada se od god. grof Sigismund Gondola – Gundulić bio je jedan od utemeljitelja beĉke loţe Zu den drei Kanonen i njezin starješina god. Tako je 1772. Hrvatsko slobodno zidarstvo stvoreno je u Glini. Loţu u Osijeku utemeljio je oko god. da je njezin ĉlan. 1775. Iz saĉuvanog popisa vidi se. ĉasnici Prve banske krajiške pukovnije. koji su se borili u sedmogodišnjem ratu (većinom pripadnici hrvatskog plemstva). Ova se loţa poslije god. jer se ne spominje god. i to na francuskom jeziku. odluĉili napustiti formom jednostavnije »tesarstvo« i prijeći u »zidarstvo«. 1780. Ova je loţa prestala s radom poĉetkom devedesetih godina XVIII. Jezik loţe L'amitié de guerre bio je najprije francuski. Francuskoj i Švicarskoj. 1778. i loţa u Kriţevcima. 1786. ĉasnici (najvjerojatnije iz navedene liĉke i glinske loţe) osnovali su na ratištu god.. stoljeća. Veliki dio prvih masona u sjevernim hrvatskim krajevima pripadao je vojniĉkom staleţu. na poticaj pukovnika grofa Ivana Draškovića. Politiĉki angaţman pojedinih ĉlanova loţe oĉituje se i u ĉinjenici.1. odnosno Zur Klugheit. Ne zna se ni njezin naziv. 1764. 1772. više ne spominje. 1779. 1773. i to poglavito zaslugom masona Franje Stjepana Lotarinškoga. metropolita srijemsko-karlovaĉki Stjepan Stratimirović poslao u Šumadiju top za rat protiv Turaka. Loţa se zvala Vigilantia (poslije Zur Wachsamkeit). 1780. osnovao loţu slobodnih tesara (der freien Zimmerleute) ruski kapetan Brešĉić zajedno s grofom Niczkyjem i odvjetnikom Kuglerom. a od god. 1744. 1742. liĉka pukovnija privremeno nalazila u Ĉeškoj.

ni crkve. koja je radila na latinskom jeziku i kojoj je prvi starješina bio grof Stjepan Niczky.Varaţdinu. Ova se loţa od god. 1776. 1775. Velika se loţa konstituirala poĉetkom god 1778. prosinca 1777. »Zur Wachsamkeit« in Esseg. Draškovićeva opservancija u svojoj biti temeljila se na eklektiĉkom izboru poznatih masonskih sustava. »Zur Verschwiegenheit« in Pressburg. u Varaţdinu. Zbog latinskog jezika grof Ladislav Erdödy sa svojim tajnikom u proljeće god. s. a samo loţe u Glini i Lici mogle su upotrebljavati talijanski jezik. »Zur Klugheit« in Agram. ako drukĉije postupi. tako da su petorica braće uspjeli osnovati god. U ovoj opservanciji novi se ĉlan kod primanja sveĉano zaklinjao. kojima su na ĉelu stajali komendatari kao zastupnici velikoga majstora. loţu Zu den drei Drachen u Varaţdinu. ne će moći zaštititi »ni oltari.« (Krivanec Ernest. sijeĉnja 1774. kao ĉasnici u pruskom zarobljeništvu u Magdeburgu. Loţa je prestala s radom vjerojatno god. Jhdts. Teškoće u ostvarenju te namisli pomogao mu je otkloniti grof Franjo (Lovro) Drašković. ubrzo se utvrdilo. tamo postali ĉlanovi loţe L'union parfaite. osnovali Francuzi. 1774. God. Starješina je posebno prijetio kandidatu za sluĉaj izdaje neizbjeţnom osvetom.) . 404.2 Druga loţa u Varaţdinu nije se prikljuĉila Draškoviću. »L'Invincible aux bras armés (Militarlöge des Likaner Grenzregimentes). ova je loţa promijenila ime u Libertas (Zur Freiheit). 189. 1780. da navedena loţa u Beĉu nije bila ovlaštena da sklapa takve ugovore i da se trebalo obratiti u Prag. Te je godine. ova loţa promijenila ime u Zur Freundschaft. te Magnanimitas ili Zur Grossmut iz Budimpešte. Kad se iz varaţdinske loţe L'union parfaite grof Niczky obratio na loţu Zu den drei Adlern u Beĉu. Radi konstituiranja ova se loţa obratila beĉkoj loţi Zur gekrönten Hoffnung. Ona je poslije postala maticom Draškovićeve Velike loţe. »Zur Kriegsfreundschaft« in Glina. bilo je zastupljeno sedam loţa (uz ĉetiri navedene još one iz Osijeka i Like. Vjerojatno su neki od ĉlanova ove loţe prije. ni kraljevska 2 »Anfang der 8o-er Jahre des 18. naime. MeĊutim. kako mu je izriĉito naglašeno. vjerojatno. »Zur Grossmuth« in Pesth. »Zu den Drei Weissen Lilien« in Temesvar und »Zum Grünen Löwen« in Prag an. a u meĊuvremenu su Drašković i Niczky odluĉili osnovati nezavisnu veliku loţu. s grofom Ivanom Draškovićem kao velikim majstorom na ĉelu i po njezinu sustavu radilo je devet loţa. a grof Niczky nazvao je loţe u Varaţdinu i Kriţevcima jednim imenom Freie Union. U Draškovićevim loţama govorilo se latinskim jezikom. 1786. ili 1775. koju su.. od koje ga. došlo je 17. U Pragu je procedura o priznanju varaţdinske loţe tekla sporo. Tekst je objavljen u knjizi Reinalter Helmut i dr. 1774. Na skupštini u dvorcu Klenovnik god. Statut i ritual (Draškovićeve opservancije) prihvaćeni su 17. nego je ostala pod okriljem Velike loţe u Berlinu. Ova velika loţa s velikim majstorom na ĉelu podijeljena je u dvije komendature »ultra Savam« (Glina i Zagreb) i »cis Savam« (Varaţdin i Kriţevci). Jahrhundert in Mitteleuropa. Na generalnoj skupštini tih ĉetiriju loţa u Brezovici 1775. gehörten der Draskovich-Observanz die Logen »Zur Freiheit« in Warasdin. da bi osnovao loţu na njemaĉkom jeziku. koja je bila pod zaštitom Velike njemaĉke zemaljske loţe u Berlinu. do sporazuma po kojemu je ova varaţdinska loţa prihvatila sve diktate navedene beĉke loţe da bi došla pod njezinu zaštitu. Do konaĉnog konstituiranja došlo je god. istupio je iz loţe Zur Freiheit. s.) i prihvaćena je Konstitucija. više ne spominje. Izd. 1777. da će masonsku tajnu vjeĉno u srcu ĉuvati i da je ne će ni na koji naĉin odati profanima. Pojedini ĉlanovi ove loţe pripadali su raznim staleţima i vjerama. 1983. U nastavku zakletve on je prisegao svojoj masonskoj braći vjeĉno prijateljstvo i ljubav uz pristanak na najgore uništenje. Freimaurer und Geheimbünde im 18. Suhrkamp. kojom je proglašena nezavisnost od svih stranih loţa. Die Anfänge der Freimaurerei in Österreich. takoĊer utemeljena od Draškovića i to 1775. Grof Drašković dao je loţama u Glini i Zagrebu zajedniĉko ime Militärischen Union (Union militaire). utemeljen je Draškovićev sustav pod imenom Latomia libertatis sub corona Hungariae in Provinciam redacta (Die Freimaurerei der Freiheit). u koje spadaju i njegovi prijatelji i srodnici.

Matica hrvatska. jer je ubrzo u povijesti masonstva hrvatskih zemalja. Karlovcu (die Stärke). kao da nije osjećao nespojivost katolicizma i slobodnog zidarstva. 1891. Dio hrvatskog katoliĉkog klera. vol. . On je predvodio profrancuski »jakobinski« pokret u Ugarskoj i pripremao plan o podizanju revolucije. 3 Abafi Ludwig (Aigner Ludwig). 3–4.6 Grof Ivan Drašković je ţelio da se loţe. koji je. 90 za studeni 1978. 157. s. dok se prosjek klera u drugim loţama Habsburške Monarhije procjenjuje. u Beĉu konstituirana nova Velika loţa. osim filantropskom aktivnošću. da će im to posluţili kao sredstvo u pravljenju karijere (na ovo sliĉi na primjer ulazak u masonsko bratstvo poznatog pustolova Stjepana Zanovića). Švicarskoj i Francuskoj. bez obzira na osude masonstva od vrhovne crkvene vlasti u Rimu. Od ukupno poznata 83 ĉlana loţa u Zagrebu (die Klugheit). 8 Glasnik slob . bave i društveno-politiĉkim zadacima. 23. od kojih bi jedna bila ugarska provincijalna loţa s Hrvatskom. MeĊutim. veljaĉe 1781. 5 Usp. stoljeću davanjem primjera u zanemarivanju vjerskih razlika prednjaĉili su duhovnici. Tako se govorilo da su mnogi ĉlanovi loţe Magnanimitas. I/1913. S masonstvom je u Hrvata zapoĉelo i konkretno ostvarivanje naĉela nacionalne i vjerske ravnopravnosti. Prema rezultatu povijesnih istraţivanja masona F. Osobito je vaţan rad Ignjata Martinovića. 1928. 4 Josip Kolanović.˙. Zagreb. Budapest. na primjer. V/1981. s. pa i u Hrvata.5 MeĊutim. Ars Quatour Coronatorum. Croatica Christiana Periodica. Na ovaj prijedlog Drašković je sazvao konvent u Pešti 28. Zagreb. The Drašković Observance. što iznosi 15. Poslije Draškovićeve smrti ne zna se ništa posebno o loţama u Hrvatskoj. Najĉešće su kod njih istodobno postojale obje navedene sklonosti. 1958. povezivali na meĊunarodnom podruĉju. 17–24. Geschichte der Freimaurerei in Österreich – Ungarn. 7. koje mu nisu mogle ostati nepoznate. »obiĉno putuje kao trgovac Đuro Farkaš i pod inim imenima« po Njemaĉkoj.8 Masoni su se u svijetu. Historija politiĉkih stranaka u Hrvatskoj. da je zagrebaĉka loţa poĉetkom 1786. duhovne i financijske moći. Zagreb. postao fanatiĉan ateist i antiklerikalac. Neki su Hrvati. Slavonijom i Dalmacijom. s. bili zainteresirani za alkemiju i da je ta loţa imala svoj laboratorij. 6 Eugen Laxa. 7 Vaso Bogdanov. Zna se. loţe Ljubav bliţnjega u or . 4 U Beĉu se poĉelo misliti. da se iz duha Draškovićeve konstitucije nametala sumnja u pravednost opstojanja kmetstva. pristupali u loţe smatrajući najvjerojatnije.˙. 63. U Hrvata u XVIII. On je nakon odreĊenih raspravljanja na terenu javio u Beĉ da napušta svoj posebni sustav i da se njegove loţe slaţu sa sjedinjenjem. s. na svega 5 %. kao i pripadnici drugih naroda. Uz navedene iznimke na samim povijesnim poĉecima masonstva pripadnici apsolutne većine naroda (seljaci i poslije radnici) nisu mogli ući u njezinu strukturu. Varaţdinu (die Vorsicht) i Osijeku (Vigilantia) 13 ih je bilo iz redova svećenstva. uostalom i drugdje u svijetu. Mirko Breyer. Antun conte Zanović i njegovi sinovi. Slavonija i Dalmacija) postao je grof Karlo Palffy. ta proklamirana staleška ravnopravnost praktiĉno vrijedila samo za nositelje politiĉke.prijestolja«. odgojen na djelima istaknutih masona Jean-Jacauesa Rousseau-a. zid . Konaĉno je godine 1784.3 S Draškovićem je u Hrvata uvedeno i masonsko naĉelo staleške jednakosti. bila u vezi s peštanskom loţom Zur Grossmut. Ţidovi su bili ravnopravni ĉlanovi u hrvatskim loţama.7 On nije jedini imao ovakva shvaćanja. Jedna sporna epizoda iz ţivota Maksimilijana Vrhovca. a provincijalni veliki majstor ugarskih i hrvatskih loţa (Hrvatska. Tako su se u loţama uz aristokrate nalazili i njihovi sobari. II. katoliĉkog franjevca (podrijetlom Srbina). ĉini se. posebno oni koji su pripadali višim stupnjevima. da se osnuje samostalna velika loţa koja bi obuhvaćala sve loţe u Monarhiji. Poznato je ipak. na temelju dosadašnjih istraţivanja. Treba naglasiti. Montesquieu-a i d'Holbacha. On. da je grof Juraj Drašković slovio kao ĉudak »radi svojih radikalnih i prevratnih ideja«. Tu bi loţu tvorile provincijalne velike loţe. a svojom su aktivnošću znaĉajno utjecali na nastajanje novih intelektualnih i politiĉkih zbivanja. da većinu hrvatskih ljudi u poĉetku privlaĉi k masonstvu prvenstveno intimna sklonost tih ljudi prema okultnim ili tajnim revolucionarnim akcijama.˙. oĉito u tajnim misijama. 363.7 % od ukupnog broja. ovo se pokazalo kao nebitan sluĉaj.

. bili nekadašnji ĉlanovi slobodnozidarskih loţa. On zakljuĉuje da su »gotovo svi ugarsko-hrvatski reformatori osamdesetih i poĉetkom devedesetih godina. Neosporni tvorac takvih slobodnozidarskih organizacija ne samo u Hrvatskoj. zavjera ugarskohrvatskih jakobinaca.. s. Bogdanov posebno istiĉe da su u drugoj polovici XVIII. stoljeća najvaţniju ulogu imaju: l.9 Nije teško pretpostaviti. Vaso Bogdanov tvrdi da su u razdoblju od god. 21–22.. ilirska stranka. ibid. 2. Zagreb. 1960. slobodno zidarstvo. da je ta toliko vaţna društveno-politiĉka ustanova bila u to vrijeme od svih ugarskih zemalja najraširenija u Hrvatskoj. u usporeĊenju sa sliĉnim društvima u inozemstvu. Ibid. nego i u široj Ugarskoj i. Jakobinska zavjera Ignjata Martinovića. Laxe Ignjat Martinović je bio mason. daleko najnapredniji i najslobodoumniji slobodnozidarski ideolog bio je graniĉarski pukovnik grof Ivan Drašković. 9 Bogdanov. 1848. Bogdanov.«10 Nakon neuspjeha Martinovićeve urote dolazi do zabrane svih tajnih društava ukazom cara Josipa od god. 1780.. s. 228. Od osobite je vaţnosti.Šišića i E. jozefinistiĉki pokret i 3. Usp. Tada i u Hrvata loţe prestaju s radom. i da su na ĉitavom teritoriju Ugarske u njoj vodeću ulogu igrali Hrvati. Biskup Maksimilijan Vrhovac je priznao da je za trogodišnjeg boravka u Beĉu posjećivao Martinovića dva do tri puta mjeseĉno. Novinarsko izdavaĉko poduzeće. jozefinisti i jakobinci. 10 . a isto tako i potonji revolucionari. stoljeća jozefinistiĉki i jakobinski pokret bili tijesno povezani sa slobodno-zidarskim organizacijama u Hrvatskoj. s. 18. 4. nositelji politiĉkih zbivanja u Hrvatskoj bili: 1. slobodni zidari. 53. Po njemu u javnom ţivotu Hrvatske i Ugarske u drugoj polovici XVIII. 1795. uĉesnici u zavjeri Martinovićevih jakobinaca. konzervativci. V. da su ovi kontakti odrţavani po masonskoj liniji. narodna stranka i 5. madţaroni. do god. 2. 3.

veliki majstor Velikog orijenta Italije u Milanu.12 Nedvojbeno je. Ti su masoni tada pripadali loţi u Veneciji. U Karlovcu masonska loţa Saint Jean de Croatie osnovana je god. Napoleon se masonstvom »sluţio kao svojim potajnim generalštabom. Postojala je loţa i u Poreĉu. kojoj se ne zna ime. s. MeĊu ovim Hrvatima prvi su postali masonima karlovaĉki gradonaĉelnik i katoliĉki ţupnik u Dubovu. U Kotoru je loţa osnovana god. s. ali i neki koji su pod francuskom upravom mislili praviti karijeru kao masoni. pod zaštitom francuskog Velikog orijenta. Joseph. 14 U Dubrovniku je već prije dolaska Francuza. i pod nju su spadali masoni iz Trogira i Makarske. 11 Veliki majstor francuskog Velikog orijenta bio je Napoleonov brat i španjolski kralj. 14 Imbro Ignjatijević – Tkalac. a zvala se Loge de Saint Jean de Jérusalem Franco – Dalmate sous le titre distinctif Eugène Napoléon à l'Orient de Zara. da su dalmatinske loţe po svojoj pripadnosti talijanskom ili francuskom Velikom orijentu bile frankofilski nastrojene i da su njihove simpatije za Francusku »išle katkad toliko daleko da su se sinovi dalmatinskih masona oduševljavali ne samo za naĉela francuske revolucije. s. Ovu su loţu utemeljili poslije svoga dolaska u Karlovac francuski ĉinovnici i ĉasnici i za nju su poslije nekoliko mjeseci uspjeli pridobiti i »par Hrvata«. a Eugène de Beauharnais. pod Velikim orijentom u Parizu. Ĉakavski sabor. Medo Pucić piše. Masona je u Rijeci bilo već u drugoj polovici XVIII. jer posebnih loţa nije bilo. najprije pod okriljem Velikog orijenta Italije. Split. Ali. Iste je godine osnovana loţa u Splitu. Naskoro poslije dolaska Francuza u Dalmaciju u Zadru je u oţujku god. 77. br. Loţa u Kopru osnovana je u svibnju god. kolo XXVIII. listopada. kojima je središte bilo u Ljubljani (u kojoj je ubrzo poslije dolaska Francuza zapoĉela rad Loge Franco – Illyrienne. Zapadna Istra prikljuĉena je god. 1722–1723. 1806. 3–4. 13 Grga Novak. a drugi Napoleonov brat Louis Napoleon njegov zamjenik. 22–24. Dictionnaire des Francs-maçons français. Njih dvojica odmah su se dali na propagandu za masonstvo meĊu domaćim puĉanstvom. 1809.. meĊu njima je hrvatski etniĉki element bio beznaĉajan. 1806. Masonstvo u Napoleonovoj Iliriji. U Dalmaciji bilo je masona i prije francuske okupacije. a ona je od poĉetka pa dalje trajno bila pod okriljem Velikog orijenta u Milanu. . Ilirskim Provincijama. a takav je bio i masonski utjecaj na hrvatski puk. 1807. Italiji. stoljeća. posebno meĊu puĉanima intelektualcima. »s malo uspjeha«. 1981. pod imenom L'orient de Cattaro Des Amis de la Victoire. 30. 76. da je u Dubrovniku zarana nastalo masonstvo koje je. osnovana loţa. Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. u kojoj su prihvaćena pravila 31. Izdanje Albatros.. a god. 421 Pariz 1980. premda mu se vlada protivila. III. Michel Gaudart de Soulages – Hubert Lamant. Srpska knjiţevna zadruga. 1808.(erdo) Š. djelovala skupina masona i njima sklonih osoba. Izdanje Picollec. IV/1924. nego i za samu Francusku za koju bi i poginuli«. Kako je tekla francuska okupacija naših zemalja tako se širilo i masonstvo. maršal Marmont i guverner Dalmacije Vicenzo Dandolo). MASONSTVO OD FRANCUSKE OKUPACIJE DO ILIRSKOG POKRETA Do procvata masonstva u Hrvatskoj dolazi za vrijeme francuske okupacije naših krajeva.13 U doba francuske okupacije naših krajeva u masonstvo su ulazili iz uvjerenja pristaše novih republikanskih i sliĉnih ideja. pod okriljem francuskog Velikog orijenta.2. sous le titre distinctif des amis du Roi de Rome et de Napoléon). Napoleonov pastorak. 1809. Šestar. pridobilo u malo vremena dobar dio 11 F. a carev šurjak i napuljski kralj Murat bio je veliki majstor francuskog Velikog orijenta. 1805. 1925. Povijest Splita. 1978. a zatim god. Dictionnaire maçonnique. Beograd. Ali. Pariz. (Prema Šišiću u hrvatskim zemljama bili su masoni. izmeĊu ostalih. Pod ovu loţu spadali su i masoni iz Šibenika. za širenje liberalnih ideja i kultiviranje carskog kulta po svim onim krajevima gdje je on vladao«. 12 Jean-André Faucher. 187.(išić).

koje su raspuštanjem masonskih loţa. Rimu i Napulju. . gotovo svi. ali je sigurno da je 1810. 1915. a da je meĊu njima najviše trgovaca. broj 768/597 od 1. francuski ĉasnici i sluţbenici. Povijest Dubrovnika do 1808. 1813.16 Veliki broj loţa i braće pokazuje. MeĊutim. Od god. 1814. br. 20 HAZ. karbonari. »da su u praksi loţe vršile moćan utjecaj na javni ţivot. tvorili su »samo manjinu«. ili poĉetkom 1809. 1980. v poroĉilih dunajskega policijskega arhiva.22 Neki su se od masona već god. Sljedba karbonara osnovana je u Dalmaciji svršetkom god. knj. 116. koji su tada bili ostali pod milanskim Velikim orijentom. traţile od drţavnih sluţbenika i prisegu da nisu nikad pripadali i da ne će pripadati ni jednom tajnom društvu. odrekli masonstva. 19 Za to spaljivanje matica. vlasti su u Monarhiji pod dojmom francuske revolucije već odlukom od 27. 1813. travnja 1818. s. osobito u Splitu i Zadru. knj. 18 I. U ljubljanskoj i karlovaĉkoj loţi govorilo se francuskim. Zagreb. 41. travnja i dekretom od 29. Presidijalni spisi. Masonske loţe u našim krajevima od god. da je poslije odlaska Francuza bilo Dubrovĉana masona. 1801. amblemi i spisi. CXIV. 22 HAZ. Zagreb. 3. Framasonske loţe hrvaških zemelj Napoleonove Ilirije. uz iznimku većeg dijela talijanskog katoliĉkog klera u zapadnoj Istri. 206. koji se odrţavao u francuskoj upravi. Rad JAZU. ibid. U odnosu na francuske okupatorske vlasti većina hrvatskog svećenstva. a koji su provodili koje oficiri koje ĉinovnici velikim dijelom ĉlanovi loţa«. 18 Iste god. da bi tako imali vlast nad Jadranom. prosinca god. zauzelo je izrazito neprijateljsko drţanje. 20 Protjerivanjem Francuza iz hrvatskih zemalja masonstvo se u krajevima koji su pripali Habsburškoj Monarhiji. obavijestio je 1. knjiga i protokola kotorske loţe odgovoran je crnogorski metropolit. kojima su pripadale. Presidijalni spisi. da u Splitu i ostaloj Dalmaciji ima više osoba. 27. pripadaju pod okrilje francuskog Velikog orijenta. U ovim loţama bilo je i više katoliĉkih svećenika. s. Crvena Hrvatska. kapetana ili onih. 60. s.. generalni direktor policije u Veneciji. a u ostalim loţama francuskim i latinskim jezikom. VI/1896. Francuski pristaše. koje je vršilo golem utjecaj na puk. osim Zadra i Splita. stupile u društvo karbonara i da se dopisuju s loţama u Bologni. travnja 1818. I. dok su ĉlanovi postajali i domaći ljudi. gvelfi) slobodno su se širile u Dalmaciji. Zagreb. amblemi i hramovi bili su u biti isti kao u današnjem masonstvu.. koji su Englezi smatrali u to vrijeme svojom bazom. i nakon tih odluka masonstva u Monarhiji nije posve nestalo. broj 5902 od 20. MeĊutim.. Kad su god. Francuzi morali napustiti Karlovac. 1983. 5902 od 20. kad su Francuzi morali otići iz Kotora.23 Dvije 15 16 M. Utemeljitelji ovih loţa bili su..vlastele i puĉana. na otoku Visu. vlasti u Zadru. 17 F. Obredi u svim ovim loţama kod primanja. kolovoza 1814. Vinko Foretić. i to kako katolici tako i pravoslavni. 1813. 1814. ili poĉetkom god. Dubrovnik. god. Vagel. Tkalac. tajni znakovi. Rad JAZU. s. Naime. Šrepel. 3. 21 Framasuni u Hrvatskoj. Tako se zna.17 Bez obzira na više od 250 masona u francuskoj»Iliriji« oni nisu imali svoj Veliki orijent. hrvatski katoliĉki kler bio je u najvećoj mjeri protufrancuski i protumasonski raspoloţen. Šišić. 19 France Kidriĉ. Nakladni zavod Matice hrvatske. i to ponajviše pomoraca. koji su odlazili u Ameriku i tamo bili upisani u loţe. 1814.15 Loţa u Dubrovniku L'Étoile Illyrienne vjerojatno je poĉela djelovati krajem 1808. s. Ferrari. graĊani su provalili u loţu i pobacali kroz prozor na ulicu sve masonske materijale i znakove »uz urnebesni smijeh. koji su mnogo radili na stvaranju i podupiranju tajnih društava. 1818. a zatim su te stvari bile spaljene na trgu«. kolovoza 1814. O latinskoj poeziji Junija Restija. pod francuskom okupacijom došla pod zaštitu francuskoga Velikog orijenta. tajne sljedbe (masoni. gasi. Utjecaju masonstva pripisuje Pucić i poseban utjecaj talijanske knjiţevnosti. na Trgu svetog Tripuna spaljen je masonski alat. kako je saznao. 438–455. do svršetka god.21 Poslije pada Napoleona dio masona u hrvatskim zemljama stavio se na raspolaganje Englezima. 23 Ibid. ibid. Reggiu. preteţno okupljeni u graĊanskom klubu i francuskoj loţi. 1809.

Obad. Ova je ĉinjenica u nekih pojedinaca. 1970. tj. lijeĉnik. Masonstvo u Napoleonovoj Iliriji. 1 za 1975. 3. sastojali su se prvenstveno od Talijana. P. »dakle u gradovima gdje je bilo najviše karbonara«. posebno u intelektualnim krugovima. 98–99. 27 S obzirom na niz masona u rodu Draškovića. 41. vol. knjiga 8. Die Freimaurerloge Ljubav bliţnjega in Zagreb. O karbonarima u Dalmaciji. o. 282. 1970. 36–38. Mason i biskup Maksimilijan Vrhovac. ibid. . koju tvori malo graĊanstvo. koji su radili na tome. 29 S. Francuza i drugih. U ovim po imenu razliĉitim tajnim sektama vladalo je u biti duhovno jedinstvo. novu zakletvu. do god. Atti e memorie della Società dalmata di storia patria. o. s. ako je bio primljen u neku drugu po imenu gledano nemasonsku organizaciju.26 Već u relativno kratkom razdoblju od francuske revolucije do Napoleonova pada masonstvo se i u hrvatskim zemljama potvrdilo kao politizirana ustanova. ilirski pokret ili hrvatski narodni i knjiţevni preporod.. konaĉno u hrvatskim zemljama za duţe razdoblje prestaje svaki spomen na masonstvo. tako da jedan mason nije trebao polagati posebnu. Usp. MeĊutim. jedan je od prvih naših ljudi u sjevernoj Hrvatskoj (a moglo bi se reći i prvi). da ih je austrijska vlast bespoštednim akcijama god. 1819. 30 F. do god. ĉije ideje najviše prenose naši pomorci kao prijevoznici izmeĊu dviju obala. Zagreb. 26 Ostoja A. tim privremenim uništenjem masonstva nisu onemogućeni i njegovi duhovni plodovi. Novosti. XX/1926. a osobito izmeĊu god. s. koji su na svoje oĉi gledali utjecaj francuske uprave. 128–158.25 Ĉlanovi. 1806. Engleza. a posebno inteligencija. 1917. VII. meĊu kojima se osobito istiĉe Stipan Iviĉević. 27 F. oĉitovala se u jednoj upravno-politiĉkoj jedinici. pod utjecajem masonstva i karbonarstva potajno podrţava naĉela napuljskih istomišljenika u liberalnim shvaćanjima. odnosno utjecajne osobe u tim sektama. Na taj naĉin u masonstvu se dobrim dijelom zaĉeo u Hrvata tzv. Na politiĉkom podruĉju sve su ove sekte bile izrazito u antiaustrijskoj sluţbi. 1814. koja se temeljila na odreĊenoj zemljopisnoj cjelini. 1824. 1814. sin masona Josipa Šporera. a imao je i odreĊene pojmove o narodnom jedinstvu. iz Zadarske revije. Maksimilijan Vrhovac. meĊu kojima je i bilo najviše Talijana. Šišić. God.24 Dalmatinska liberalna javnost. Šišić.najbrojnije talijanske skupine ţive u Zadru i Splitu. Francuska masonska vladavina od god. pa nije ĉudno. 1822. Izdanje loţe Ljubav bliţnjega. Stijepo Obad. jedan od najistaknutijih dalmatinskih iliraca tridesetih i ĉetrdesetih godina prošlog stoljeća«.30 »Sinovi i unuci bivših slobodnih zidara bili su naime oni. 20. Roma. 1820. pa i vjerske razlike izgledale kao nebitne. zatim od Hrvata. narodni jezik bude zajedniĉki knjiţevni i sluţbeni jezik.28 Ilirskom pokretu se »pridruţuju i neki bivši slobodni zidari i karbonari.(ndrea). Ţivot i rad. i god. Zadar.29 Na temelju Napoleonove Ilirije gradili su ideju narodnoga jedinstva oni. pa je to rodilo i ţelju za politiĉkim zajedništvom. a mladi Ljudevit Gaj bio je samo agitator obnovljenog ilirizma. s.. tako da su karbonarski utjecaji znatno manji u Dubrovniku i Boki Kotorskoj. Nepoznate stranice iz doba biskupa Vrhovca. XI/1983. 1820. P. stvorila ili pojaĉala već postojeću ideju etniĉkog jedinstva u kojemu su jeziĉne. O karbonarima u Dalmaciji. uništavala. a neposredno zatim u sluţbi engleskih probitaka. a u razdoblju od god. 99. s. s. a koju je tvorilo puĉanstvo istog ili sliĉnog jezika. vrlo je vjerojatno. 28. Oko. 33. U Hrvatskoj je prvi pokušao izdavati novine na hrvatskom jeziku Juraj Šporer iz Karlovca. koje se ĉinilo mogućim pod već donekle udomaćenim ilirskim imenom. iz Pomorskog zbornika. koja je na ovom prostoru bila najprije u sluţbi francuskih. da je i prvak ilirskog pokreta grof Janko Drašković bio ĉlan pariške loţe Philanthropes reunis (L'union philantropique). 727–736. br. La Carboneria e le sette segrete in Dalmazia e in Istria (1813–1824). Dragutin Pavliĉević. koji su u tom pokretu 24 25 Stijepo Obad. Broj i utjecaj karbonara u navedenom razdoblju u Istri je bio znatno manji nego u Dalmaciji. da »ilirski«. s. 28 Ivan Bojniĉić. Napuljska revolucija u oĉima dalmatinskih pomoraca. 152.

Braća Karolyi su takoĊer izgubili veliki dio imetka pa su napustili Varaţdin i odselili 31 32 I. primljen god. s 80. ali ga je Kvaternik shvatio kao »divljeg bezboţnika«. što je god. sijeĉnja god.. Masona je bilo dosta meĊu tadašnjim uglednim veletrgovcima. mi od svoga puta ne odustajemo«. komisijonalni i inkasatorni posao«. njih je u ostvarenju tih planova onemogućio apsolutizam.31 3. 34 Frano Baras. kolovoza god. neka bude »što mu drago. 96. Lemmi je zakljuĉio.33 Kada su. da masoni »inaĉe štuju svaĉije vjersko svjedoĉenje«. a koji nisu posebno skrivali ni talijanske pretenzije na hrvatsku obalu. Zagreb. ali mu je to talijanska vlada sprijeĉila). uništiti katolicizam. a Hrvata manji broj. u Dalmaciji likvidirane loţe. KVATERNIK I MASONSTVO LOŢA U SISKU U austrijskom dijelu Monarhije masonstvo je bilo formalno zabranjeno. do 31. Kad je uoĉio naglašeni katolicizam u Kvaternika. 1870. 33 Cherubin Šegvić.« Ali. da u tu borbu uvuku neke hrvatske politiĉke prvake nije uspio. s. trgovcima i obrtnicima. Pokušaj masonstva da se uĉvrsti u Varaţdinu ubrzo je propao. Kad se je god. Do razvoja masonstva nije došlo zbog mjesnih prilika u Varaţdinu. 1907. 82–84. XL/1982. zatim talijanskoj i. ponajviše na masonskoj liniji. Tako se »dogodilo da su talijanofilski masoni dominirali i u splitskom općinskom vijeću sve do sedamdesetih godina 19. jer inaĉe Italija ne moţe biti slobodna i riješiti se francuskog tutorstva«. 1864. u nekoliko navrata. . Ipak. 5. 1848.32 Odmah poslije revolucionarnih zbivanja god. koji otvoreno ispovijeda. najmanjim dijelom. razni emigranti iz Monarhije poĉeli su se ujedinjivati. a posebno zato. u Istri. da sruše Habsburšku Monarhiju. kao zlatarski radnik.. 90–92. u loţu Cleveland 211 u Chicagu (Bojniĉić. i oni su većinom pripadali madţarskoj. pojedinci su postajali masoni i u drugim drţavama. Masoni stare Dalmacije. Slobodna Dalmacija. To su bili većinom stranci.pokušavali ideje i planove svojih otaca privesti ţivotu. srpskoj masoneriji. protiv koje su bili i Hrvati. da Giuseppe Garibaldi doĊe u Hrvatsku (Garibaldi je mislio iskrcati se 14. u Torinu uvjeravao. 34 Organizirani prodor masonstva meĊu Hrvate u sjevernoj Hrvatskoj poĉinje već sedamdesetih godina. 1864. sam ga je Adriano Lemmi (veliki majstor Velikog orijenta Italije od 17. Kako je Kvaternik intimno bio protivan raditi zajedniĉki s »ljudima koji sami priznaju da idu za uništenjem kršćanstva«. Bosni i Hercegovini bilo je masona. ibid. ibid. Glavni pokretaĉ za osnivanje loţe u Varaţdinu bio je Ljudevit Karoly. travnja god. kada su mnogi masoni izgubili veliki dio svoga imetka. Dakako. (Ova knjiga je u stvari Kvaternikov dnevnik). Tako je Slavoljub Bulvan. da mu je cilj »uništiti papinsku ne samo svjetovnu nego i duhovnu vlast. 73). propala varaţdinska štedionica. da postane mason i da će steći viši stupanj. 1878. stoljeća u zajednici sa svojim bratom pod imenom »Braća Karolyi« »agenturni. 35.000 pristaša u Dalmaciji. splitski masoni nastavili su ilegalno kontaktirati s talijanskim masonstvom. 201. poslije propasti Napoleonova carstva. Bojniĉić. 1885. Splitski su »masoni i njihovi nasljednici bili glavni bastion najprije autonomaštva. pokušaj talijanskog masonstva. ponuĊeno mu je. on je svaku suradnju s masonstvom odbio. svibnja god. i kovati zavjere s ciljem. Eugen Kvaternik ukljuĉio u antiaustrijske aktivnosti i raspravljao o tome. Dalmaciji. 1896) u razgovoru 19. koji je imao šezdesetih i osamdesetih godina 19. Drugo progonstvo Eugena Kvaternika godine 1861–1865. 1864. MeĊutim. s. a poslije i otvorenog iredentizma«. stoljeća«. s. 11679.

Osnovali su je pod imenom Zur Nächstenliebe. a ĉinjenica. a ni zapisnici njezini ne pokazuju nikakvog traga radu u tom pravcu. Tako u tim Pravilima sisaĉke loţe. On je bio starješina sisaĉke loţe od 1872. namjesnik banske ĉasti Antun Vakanović. da su pravila odobrena 5. da u loţi »nesmije biti govor o vjerozakonu ni o politici« (toĉ. Taj je klub konstituiran vjerojatno 1870. Madţari i Hrvati.35 U Sisku su tri ĉlana madţarske loţe Zur Vaterlandsliebe (Horaszeretet) (Sigmund Feigl. s. inv. i sam mason. da će osnovati jedan slobodno-zidarski klub. prama svojem bliţnjemu i prama samom sebi« (toĉ. Feigl bio na ĉelu. 1885. Posebno je odreĊeno. Statut ove loţe potvrdio je 5.38 Kada se ovome doda. navode se kao tri glavne zadaće slobodnog zidarstva. Loţa je uputila zemaljskoj vladi u Zagrebu dne 11. br. Ta su Pravila namjerno stilizirana tako. listopada god. a dalje je samo po imenu opstojala. prema masonskom mišljenju. do god. koju je osnovala budapeštanska »Grossloge von Ungarn für die drei Johannis – Grade«. 38 I. već zbog stroge tajnosti rada i ĉlanstva u loţi. koja su masoni poslali vlastima na odobrenje. Vlastima je naglašeno. stvarno prestala djelovati. Ali se u to izvan loţe nije vjerovalo. Posebno aktivan u osnivanju te loţe bio je spomenuti Sigmund Feigl. 1870. Mathias Laxa i Aleksander Friedrich) zakljuĉili. da će nova loţa biti podvrgnuta ugarskom Velikom orijentu. Iz ovih Pravila proizlazilo bi. 3351. onda je potpuno razumljivo njezino nestajanje. 1929. oni su odluĉili osnovati svoju loţu. Odlaskom Ljudevita Karolyja propao je pokušaj uĉvršćenja jaĉe masonske loţe u Varaţdinu. V). (toĉ. broj R-5547 (Nisam uspio posebno provjeriti toĉnost ovih podataka). Zagreb. U istom odjeljku stoji. bio ĉlan loţe Zur Vaterlandsliebe u Baji. inaĉe agent dunavskog parobrodarskog društva u Sisku. i. koja se u svih ţivotnih odnošajih najvećma izkazuje u iskrenoj ljubavi bliţnjega« (toĉ. Istorija slobodnog zidarstva. kao ni masonstva uopće. 36 Iz Pravila. da zidar. nije se moglo zakljuĉiti ništa konkretno o pravom smislu ove loţe. U kulturnom pogledu nije ona znaĉila ništa. godine kao vjenĉić. Ona je u poĉetku radila vrlo marljivo. 39. a nije ostavila ni jedan literarni spomenik. molbu za potvrdu pravila. jer prava kršćanska ljubav je stup drţave i temelj najviše obiteljske sreće. veljaĉe god. I). Adolf Mihalić piše o tome slijedeće: »Kako je dovoljno poznato prva loţa u našim stranama u najnovijem dobu bila je »Zur Nächstenliebe« u Sisku. dok joj je br. s. a odobren mu je rad (iz Budimpešte) tek 1872. IX). kod mladeţi »doprinaša. duhovite govore i ugodne bijele trpeze. za širenje prosvjete ĉovjeĉanstva. 1872. grupa VI. koji je već god. u odjeljku pod naslovom Duţnosti. U molbi je navedeno. ibid. niti izvršiti utjecaj na duhovni razvoj i kulturni napredak naroda. da će se loţa brinuti »za razvoj i štitenje ĉovjeĉnosti. upravo to bijaše uzrok da nije mogla uhvatiti ĉvrsti korijen u Hrvatskoj. 1872. . stoji da je cilj »pravomu slobodnomu zidarstvu: unapreĊivati i štititi ĉovjeĉnost. da tada Sisak poĉinje gubiti svoje znaĉenje na gospodarskom podruĉju. ali u »kulturnom pogledu nije znaĉila ništa«. Tako je ta loţa god. Ona nije uspjela ni to da u svoj lanac povuĉe veću skupinu narodnih ljudi. U tim Pravilima. da se već zarana ljubav prama Svemogućemu i domovini u mladahna srca ucjepi. 13. u odjeljku pod naslovom Svrha. listopada god. i gojenje ljubavi prema kralju i domovini«. Kad se broj sisaĉkih masona povećao. Bojniĉić. poĉitanje zakona. religiozno kršćanska karitativna ustanova. bitno je pridonijela. 35 36 NSB. 1872. ĉlan peštanske loţe Szent István. Zbirka rukopisa. No ta loţa se nije nikad uzdigla nad lijepe bratske sastanke. Njezini arhivi su posve sterilni i suhi. koji naĊe priliku. 1878. 1872. da su pravila »suglasna s pravili sliĉnih društvah postojećih u Ugarskoj«. Iz popisa masona vidi se. da se lako moţe dobiti njihovo odobrenje. 37 Loţa je od samog poĉetka radila samo na njemaĉkom jeziku. pod okriljem ugarskoga Velikog orijenta. koje svaki ĉlan mora imati pred oĉima: »prama Svemogućemu. Ova loţa poĉela je raditi poĉetkom studenoga god. da su u loţi u Sisku bili Ţidovi.se u Peštu. u kojemu je djelovala. da je loţa apolitiĉna.. 37 Milan Prelog. I). IHRPH.

odrţan je pod predsjedanjem br.). a nastojanje da se zidarstvo presadi u središte Hrvatstva. 1884. Prisutni bili su ova braća: Mallinarić. vjenĉić kojemu su u spomen na Ivana Draškovića dali ime Zur Klugheit (Prudentia). u kojima je samo rijeĉ »religios« zamijenjena rijeĉju »kršćanski«. 1890. Vidi se. s. 1885. 143–144. proviĊenog sa firmom. dugogodišnji urednik lista Agramer Zeitung. travnja god. 1887. pretoĉivši se u »Simboliĉku veliku loţu Ugarsku«. ibid. premjestila svoje sjedište u Panĉevo.(dolf) M. Persoglia. takoĊer prestala. Šestar. u Zagreb. sijeĉnja god. 4. da je kada u Zagrebu postojao slobodno zidarski vjenĉić toga imena. 7. uopće prestao svaki ţivot te loţe.000 primjeraka. svibnja god. Wernak. Mallinarića zadnji rad. Rankel i br. M. encikliku Humanum genus protiv slobodnih zidara. te su obavljena neka promaknuća. 1881. 41 Prelog. nije ostavio drugog traga do li nekoliko araka listovnog papira. koji je bio primljen u sisaĉku loţu god.Pokušaj da se obrednik prevede na hrvatski.40 Zagrebaĉki ĉlanovi sisaĉke loţe osnovali su u Zagrebu god. S. Toga dana radilo se je u sva tri stupnja.« (Mihalić. Dne 22. 42 39 40 A. 42 »Zagrebaĉki vjenĉić. Bojniĉić. već 15.(ihalić). Strossmayer o slobodnim zidarima. 8. stoljeća bio Ċakovaĉki biskup Josip Juraj Strossmayer. 9. Strossmayer je u Korizmenoj poslanici god. da su satanisti. . da je ĉita narod.. 19. Enciklika je zatim objavljena kao posebna knjiţica a nakladi od oko 1. nakon duţih priprema dne 18. 39 Andrija Spiletak.«39 U povodu osnivanja sisaĉke loţe objavljena je u Zagrebu god. s. usp. Ţidovi i Srbi. ostao je nedovršen. D. Nakon što je br . Kako ni ova loţa »nije bila nacionalno hrvatska« i kako je god. Ĉlanovi te loţe bili su većinom Madţari. da su braća htjela opet pokrenuti nov ţivot. profesor Ċakovaĉke teologije. pod okriljem Velikog orijenta u Budimpešti. Hirschel. u nastavcima. Pravi osnivaĉ ovoga vjenĉića bio je Antun Schlesinger. nije takoĊer uspjelo. ibid. Strossmayerov Glasnik biskupija bosanske i srijemske objavio je tu encikliku. 1884. Feigl otišao iz Siska 1878. u hrvatskom prijevodu Josipa Riegera. 1932. 1873. Rieger je istaknuo. U vezi s ovim treba istaknuti. Osim toga. da je najveći protivnik masonstva u Hrvata u drugoj polovici XIX. Ovaj vjenĉić je prestao s radom »ne ostavivši za sobom gotovo nikakova traga«. 1896. sisaĉka se loţa više ne javlja u zidarskom ţivotu nikako. izdao 20. 1885. u Zemunu je osnovana loţa Stella Orientalis. poĉeo je ondje brzo jenjati zidarski pokret. Zagreb. VI/1927. Lowy. 15. II. no taj pokušaj nije uspio. da su u vezi s najstarijim neprijateljem kršćanstva – Ţidovima i da teţe konaĉnom uništenju katolicizma. Hirschfeld iz Trsta kao gost.˙. ibid. Pfau. Loţa se više ne sastaje i kad je zatim i »Velika ugarska loţa za tri jovanovska stupnja«. Bez toga ne bi se ni znalo. knjiţica pod naslovom Slobodna zidarija. Njezin je pisac Josip Rieger. ni ona dalje »nije imala upliva na razvitak slobodnog zidarstva u Hrvatskoj«.41 Kada je sisaĉka loţa stvarno obustavila rad. koji je nosio ime drevne Draškovićeve loţe »Zur Klugheit«. 3. Kad je papa Leon XIII. dok nije 1885. Loţa »Hrvatska vila«. optuţio masone. koji je iskrsnuo pod konac ţivota ove loţe. da su pravila ove loţe vrlo loš prijevod pravila peštanske loţe.

POSTANAK I RAZVOJ HRVATSKOGA NACIONALNOG MASONSTVA .II.

a meĊu njima prof. kr. koji je tada bio namješten u ministarstvu financija u Budapešti. koji je uskoro zatim u tu loţu i primljen. što je bio prvi i posljednji put. i Julius Stielly. Julius Huhn. . bio je nazoĉan i mason Svetomir Nikolajević iz Srbije.. da masonski pokret u Hrvatskoj ne će uspjeti. autohtoni elemenat«. koji se takoĊer preselio u Zagreb. koja je poluĉila veliki uspjeh. I pisac ovih redaka bio je meĊu ovim pionirima. Špiru Brusinu. Ivan Balaško. rujna iste godine.1. koji su došli da budu primljeni u masonstvo: Spiridion Špiro Brusina. konstituirana je u Zagrebu pod imenom Hrvatska vila uz pomoć navedene peštanske loţe Demokratia i pod okriljem ugarske simboliĉne Velike loţe. ibid.« 44 U Budimpešti su se našli 6. prosinca god. sveĉano radilo na prvom stupnju. a takoĊer je i u madţarskom masonstvu »zavladao interes za Zagreb. da će u Zagrebu osnovati novu loţu. Obojica su od ugarske velike loţe bila upućena na Ivana Bojniĉića. ibid. Stefan – Stjepan Kosovac. »On se stavi u sporazum sa Simonom Frangešom. sveuĉilišni profesor i još neki viĊeniji ljudi iz ĉinovniĉkih redova i iz graĊanstva. koji je tada bio veliki tajnik velike simb. 1890. prvi starješina ove loţe. travnja god. Godine 1891. koji je tada u privrednim krugovima uţivao veliki ugled. imali su u svom društvu i Samuela Kocijana. u masonskim se krugovima shvatilo. što se u njoj raspravljalo o osnivanju loţe u Zagrebu. 1892. Fran Folnegović je posebno doputovao. s. Zatim dr. stupio u zemunsku loţu Stella Orientalis i nastanio se u Zagrebu. Doskora bijaše predobljen i Edmund Kolmar bankar. MeĊu tim i u peštanskoj loţi »Korvin Matyás« zanimali su se za osnutak loţe u Zagrebu. 1890. prvo starješina zemunske loţe. Frana Folnegovića i Ivana Balaška. Bojniĉić se poslije toga stavio u vezu s drugim masonima u Zagrebu. Kad se u novom hramu 19. Aleksandar von Peĉić. Mihalić tvrdi da je pokret za osnivanje loţe u Zagrebu poĉeo god. Svi su oni primljeni u madţarsku loţu Demokratia. MeĊu posjetiteljima zagrebaĉke izloţbe bilo je i braće slobodnih zidara i to baš iz loţe »Demokracija« najpaĉe br. Moritz Gélleri. Naime. Sandor Weis von Polna. OSNIVANJE I RAD LOŢE HRVATSKA VILA Loţa Stella Orientalis u Zemunu vaţna je za povijest hrvatskog masonstva zato. loţe Ugarske i vrlo uplivni predstavnik privrednih krugova ugarskih. rujna god. Prelog.. umirovljenim profesorom i novinarom i toj dvojici poĊe brzo za rukom da predobe za tu ideju nekoliko lica u Zagrebu. jer se i ondje razabralo. Robert Fischbach. Adolf Mihalić i Edmund Kolmar. Obred primanja sveĉano je obavljen u hramu simboliĉne ugarske Velike loţe. odrţana je u Zagrebu gospodarska izloţba. To su bili Anton Schlesinger. 1892. 1891. i to tako. Eugen Bothe i Slavoljub Bulvan. Anton Dutković. da se iz usta velikog majstora u ovom Orijentu ĉuo hrvatski jezik. »ako ne uspije privući u zidarstvo domaći. da je u jedan dan primio sva tri stupnja i dobio zadatak da osnuje loţu u Zagrebu. Mihalić. tako da su veze izmeĊu hrvatskog i srpskog masonstva uspostavljene odmah pošto je osnovana loţa u Zagrebu. 43 U radu na tome u Zemunu su se jako angaţirali kapetan Levin Koller. oţujka god. koja je novu loţu priznala već 21. poznatog Zagrebĉanina. Franjo Spevec. uspio je da ugarska Simboliĉna Velika loţa raspusti sisaĉku loţu Zur Nächstenliebe i da 43 44 M. i da je najaktivnije na tome radio Koller. a maĊarski gospodarski krugovi kad su tu izloţbu posjetili. Novoprimljena braća loţe Demokratia zajedno s navedenom braćom iz Zagreba zakljuĉila su. koji je 21. Ti su ljudi predobili za zidarstvo Kocijana. koji je primljen 3. slijedeći kandidati iz Zagreba. da sudbina zidarstva u Hrvatskoj ovisi o Zagrebu«. u peštansku loţu Korvin Matyás az igazsagos. Ivan Bojniĉić. Primanje je obavio Georg (Đuro) von Joanovics (Joanović) na hrvatskom jeziku. Dne 14. umirovljenog ravnatelja petrinjske preparandije.. 1892. roĊen u Zagrebu. 138. sijeĉnja god. A. Svi navedeni pojedinci iz Zagreba primili su najednom sva tri stupnja.

loţi s molbom. a kako nije bilo drugog prikladnog stana. a bila je i nepromišljena. Ĉini se. vel. a i lampe. Bojniĉić dobio je doliĉni odgovor. da ne nalazi odobriti drugu loţu. to se je zadovoljila time. Bojniĉić izašao. smjernice. Bojniĉić je ujedno otkazao lokal i loţa je istoga mjeseca ispraznila stan. ibid. koji je bio vrlo slaviĉan. U svom nastupnom govoru br. Frangeš mislio je da je najpreĉa misija loţe borba protiv klerikalizma. To je dovelo konaĉno do sukoba dok nije negdje u aprilu 1894. Kollera na naĉin. predane su stvari na ĉuvanje bratu Botheu u magazin. U tu svrhu on je sakupio neko desetak profanih i nastojao je da ishodi kod velike loţe ne bi li ih ona primila u savez. 1894. Drugi nisu na tu stvar tako gledali. neka se ondje otvori. neće htjeti. koja je poĉela raditi na hrvatskom jeziku. koja su trĉala u redakciju Obzora i osujetila publikovanje svoga imena. Bojniĉića prikazivali u jednom svjetlu koji ga nije ĉinio podesnim da bude na ĉelu loţe. već je krenuo da osnuje u Zagrebu novu loţu. Prema Mihaliću god. da vreĊaju teritorijalno pravo postojeće velike vlasti. srpskog i hrvatskog naroda jer su ta tri naroda u stoljetnim borbama svojini i onako vazda dijelili istu sudbinu. ona je zapeĉaćeni list kašnje povratila. Ali je bilo i drugih raznih momenata. Osim toga bilo je i nekih drugih pojava koje su pobuĊivale sumnju da se hoće loţu uvući u jedan neţeljeni smjer. U korist loţe govorilo je i to.akte i alat dobije nova loţa u Zagrebu. A na tom polju treba Hrvatima harmoniĉke saradnje izmeĊu maĊarskog. pak da za volju jedne buntovne loţe. Bojniĉić se je grozio da će novu loţu. tako da je zadnji rad u loţinskoj prostoriji u Ilici obavljen samo kod svijeće. papir. a Bojniĉića uputila. Br. O cijeloj aferi Bojniĉićevoj sastavljen je posebni spis. Zadnji prijem u onim prostorijama obavljen je 1. No budući da loţa protiv svoga prvoga majstora nije nikako htjela nastupiti. kad je mogao znati.«45 45 Mihalić. jednog Srbina i jednog Hrvata kao poĉasne ĉlanove. a tu je borbu gledao u ratu protiv Strossmayera. Velika loţa je pravo stanje progledala i da pokaţe svoje povjerenje vodstvu loţe. on je predloţio jednog MaĊara. Kad je loţa konstituisana otpremio je bez znanja loţe. dosta zapeklo. To sve dalo je povoda. da ih ima loţa usvojiti kao svoje ravnalo. da se rad loţe ima na kulturnom polju razviti. izbile su u loţi razne nesuglasice. on je denuncirao zagrebaĉku loţu. On je drţao. a u njeno ime jednu adresu velikoj loţi. loţom ugarskom. podvrći zaštiti talijanskog velikog orijenta. Br. a zadnji zapisnik ondje pisan je olovkom. koje je moglo izgledati kao da loţa preuzima neku politiĉku misiju. koja se je razvila izmeĊu njega i br. . te iz loţe odnio tinte. koju kani osnovati. već sve ine okolne velike loţe stoje u prijateljskim odnosima sa Simb. jer je izjavila neko sveĉano obećanje. Bojniĉić postupao je dosta samovoljno. a time je ova afera likvidirana. III. Tu su one poĉivale preko dvije i pol godine. 1893. Bojniĉić pako postupao je u nekoj trgovini s raritetama. da bi se vidio pravi razlog ponašanja protiv Bojniĉića. Dominković. da ne samo talijanski veliki orijent. a jedini Dominković nije bio spomenut i neka rijetka druga braća. dok još starija nije dovoljno osigurana. Brusinu. jer je on pristaša vladine stranke i unionista. da je to Bojniĉića. MeĊutim su se prilike u loţi sve više zaoštravale. »Br. Brusina odmah je ocrtao smjernice za svoj budući rad. Zato je otposlan zapeĉaćeni spis o Bojniĉiću vel. Brat Bojniĉić meĊutim nije se smirio. za koje je drţao. kad je primljen br. pera. koji su br. Spis o njemu bude zapeĉaćen i pohranjen. koja je išla dalje nego li je to većini braće bilo drago. Odmah iza toga osvanula je u novinama cijela lista ĉlanova naše loţe. To je tada oduševljeno i jednoglasno prihvaćeno. da je on iz loţe izašao. Loţa Hrvatska vila bila je prva loţa. U loţi »Hrvatska vila« osjetilo se kao da je povjerenje u nju zaista pokolebano kod velike loţe. da je loţa 1894. kao da je bila protiv njega. Da bi ovu misao i vanjskim naĉinom simbolizovao. ali ta groţnja ga je potpuno diskretovala. da je u njoj bilo i drugih unionista protiv kojih nije nitko prigovorio. da je potonjega teško oštetio. Da svoj cilj laglje postigne. jednoglasno izabrala starješinom br.

da iza masonstva u Hrvatskoj stoji Pešta i on je poĉetak masonstva u Hrvata osobno primio sa simpatijom.. 21 ĉlana. bilo je posljedica objavljivanja ove liste. braĉnih drugova i podloţnika sa svojim glavarima. izdala knjiţicu Slobodni zidari ili framasuni »kao obranu od klerikalnih napadaja. koji je primljen u loţu neposredno nakon Bojniĉićeva istupa iz loţe. J. XXXVII/1896. s njime stanovati i kod istoga stola biti«. Izopćeni ne smiju prisustvovati misi. poĉeli akciju protiv masonstva. Na primjer. a posebno je naglašeno. Ban ih je »vrlo ljubazno primio i stavio im potvrĊivanje u sigurni izgled«. s. da Obzor nije meĊu imenima objavio kao masona Dominkovića. Posebno je veliko uzbuĊenje u hrvatskoj javnosti izazvalo objavljivanje podataka u Obzoru god. da masoni nisu bezvjerci. kad te na to sili prijeka potreba ili kad ne znaš. poslije sveuĉilišni profesor. Bresztyenszky objavio je niz ĉlanaka protiv masonstva u Katoliĉkom listu god. 883–684. ali nije potvrdio masonska 46 47 Prelog. Prosvjeta. Šegvić tvrdi. kako im se predbacuje. 1896. s. ibid.Budući da su ĉlanovi ove loţe većinom bili unionisti (madţaroni). došlo je u društvu do bojkota mnogih masona. 1895.. Zur Nächstenliebe i Stella orientalis. ĉak i u najbliţoj okolini. te Madţara«. ne mogu primati sakramente. 1. 49 Na strani Crkve u borbi protiv masonstva osobito su se angaţirali kateheta Hartmann i Mirko Marchetti. odnosno. Loţa Hrvatska vila imala je. 48 Na temelju citiranog Mihalićeva opisa. Obzor. ne mogu se pokapati na kršćanskom groblju. 1896. s. koja ima zastupati interese Magjara i pomagjarenih Ţidova«. 49 Cherubin Šegvić. Svećenik Kerubin Šegvić objavio je s toga protumasonskog sabora jedan tekst. Slobodna zidarija. objavio knjiţicu pod naslovom Slobodna zidarija. svršetkom god. Zagreb. s. nije slobodno druţiti i to niti razgovarati s njim niti mu pisati. Naime.. U tome tekstu. U Katoliĉkoj crkvi isticalo se. Slobodan je samo saobraćaj izmeĊu roditelja i djece. I to u tolikoj mjeri. 16. Zagreb. IV/1896. 1894. 21. 1898. da »slobodna zidarija u većim stupnjevima oboţava. da i za hrvatske loţe vrijedi naĉelo ekskomunikacije za masone i njihove pomagaĉe u smislu. to je ova loţa već god. kako je Obzor došao do ovog popisa. tko je izopćen. 1896. pozivajući se i na Lea Taxila. zašto im ban Khuen-Hedérváry nije htio priznati pravila. odnosno s trojicom ĉlanova iz Siska 25 ĉlanova. 139. U dogovoru sa Strossmayerom u Obzoru su Šime Mazzura i Dinko Politeo god. Bresztyenszky je s ovlaštenjem J. U ĉlanku su toĉno navedeni (iako ne svi) ĉlanovi loţe Hrvatska vila. zašto bi. Najvjerojatnije zbog ovih izvanjskih pritisaka nije bilo porasta ĉlanstva.. da leţi upravo u ovom protumasonskom katoliĉkom djelovanju uzrok. 103–104. ako su bezvjerci. ali da je na traţenje loţe odustao od njezina objavljivanja.50 Masoni su smatrali. 1898. 8. 1896. Slobodni zidari ili framasuni. i ti su ĉlanci potporom Strossmayera i u nakladi njegove Dioniĉke tiskare izdani u posebnoj knjiţici pod naslovom Bi li išli u framasune? Knjiţica se pojavila god.. Ban Khuen bio je svjestan. Slobodna zidarija. 1894. s obrazloţenjem.47 Poslije navedene masonske knjiţice Š. 51 Bojniĉić. Mihalić u citiranom tekstu navodi kako je Frangeš spremio knjiţicu protiv Strossmayera. 45. oboţavali Sotonu. 46 U ovoj se knjiţici tvrdi. to oĉito proizlazi. da se Špiro Brusina potpuno pasivizirao. a svršetkom god.. O zagrebaĉkim loţama navedeno je da su one »pokrajinska filiala velike ugarske loţe. odmah nakon osnutka loţe Frangeš i Bojniĉić pošli su banu Khuenu-Hedérváryju s molbom. o loţama Hrvatska vila. 22 ĉlana. ibid. 1897. Iz ĉinjenice. lako je zakljuĉiti da je popis masona odao osobno Ivan Bojniĉić. dapaĉe imade fiziĉki doticaj sa sotonom«. Marchetti je god. ali i od napadaja da loţa stoji u sluţbi strane politiĉke misije. Strossmayera sudjelovao kao jedan od dvaju predstavnika Hrvatske na protumasonskom kongresu u Tridentu god. 48 Slobodni zidari u Hrvatskoj i Slavoniji. moguće se druţiti s osobom u svrhu da se ona popravi. 51 ali se to nije ostvarilo kako su masoni zamislili. izmeĊu ostaloga i to. da se s »izobćenim. Naravno. 50 Mirko Marchetti. 1893. da su masoni neprijatelji kršćanstva i da su glavni meĊu njima Ţidovi. . kada je afilirano 9 braće. da im potvrdi statut.

. Sami masoni smatrali su. on je priĉu o Starĉevićevoj uputi. IHP. a to je moglo stvarati zabunu u ocjeni njegovih ideja u onih. ibid. Folnegović. osudio Folnegovićevo priklanjanje Khuenovim madţaronima i najavio istupanje iz kluba Stranke prava i osnivanje Ĉiste stranke prava. zajedno s Frankom. 54 Bojniĉić. a nijekao je u hrvatskoj javnosti. koja inaĉe nije sigurna. koja je. bez obzira na to. 1973.« (M. protiv klerikalizma. Folnegović je odmah. da će se u Zagrebu osnovati isusovaĉki kolegij. ibid. u Sarajevu Benjamina Kallayja. da on ulazi u masonstvo s odobrenjem Ante Starĉevića. Kada su god. dakako. Starĉević je poslije Folnegovićeva govora u Zagrebu. 1901. MeĊutim. u vezi s njegovim sluĉajem zakljuĉuje: »Slobodno zidarstvo bilo je naime organizacija na koju se oslanjao madţarski imperijalizam. kada je mogao biti siguran. Starĉević. 55 Bojniĉić. 58. Folnegović je kod primanja u peštansku loţu tvrdio. Masonstvo je pobudilo posebnu paţnju hrvatske javnosti. 1894. 114. ĉim je bio primljen u masonstvo. i to. kako je navedeno. obzira prema Katoliĉkoj crkvi i. imaju u hrvatskom narodu samo jednog neprijatelja. Folnegović je god. kada je Fran Folnegović postao povod raskola u Stranci prava. s. ibid.pravila. Gross. koji je pod madţarskim masonskim vrhovništvom. ugarskog upravitelja BiH. gotovo. da je tada u madţarskom masonstvu prevladavao madţarski nacionalni osjećaj). ili da se kao mason. Mirjana Gross. bio je primljen u peštansku loţu Demokratia god. te bio u borbi s Josipom Frankom za vodstvo u stranci. koji je bio protiv politiziranja Crkve. Dapaĉe. 1892. a moţda i njegov ĉlan«. 1895. s nekim drugim ĉlanovima. s jedne strane. da je F. Zagreb. koji su izjednaĉivali Crkvu s vjerom. 1872. 52 Folnegović je tako postupio. poĉeo propovijedati bratstvo s Madţarima. da od osnivanja loţe u Sisku god. jer je htio Stranku prava usmjeriti tako. isusovci stavili svoj samostan pod krov. dakle. a onda i govornik loţe Hrvatska vila. 1899. 304). u reţimsko-dualistiĉkom okviru. saborski zastupnik i jedan od prvaka Stranke prava. i u tisku pohvalio njegovu upravu u Bosni i Hercegovini. presudan utjecaj vršili isusovci. prema njima. Folnegović bio mason. kojoj pripada i u kojoj se ĉak nalazio. U toj borbi. 305. da uĊe u masonstvo izmislio.54 Stoga je veliko uzbuĊenje meĊu masonima izazvala vijest poĉetkom god. bezrezervno stavi u sluţbu tada izrazito protuhrvatske madţarske politike53 slijedio politiĉke ţelje svoga masonskoga vodstva. zbog austrijskog dvora i hrvatske politiĉke opozicije. masoni su djelovali bez ikakvih smetnja sa strane vlasti.55 52 53 Mirjana Gross. kojega su oni nazivali katoliĉkim klerikalizmom i u kojemu su. sve hrvatske javnosti. Ovim ĉinom Folnegović je u izboru: ili da postupa u skladu s politikom hrvatske stranke. na primjer. Tako je posjetio god. najvjerojatnije zbog. knjiţicu Peroslava Kovaĉevića napisanu u masonskom duhu pod naslovom Isusovci i odgoj omladine u Dalmaciji). Povijest pravaške ideologije.. Nakon ovog dogaĊaja s Folnegovićem borba u hrvatskoj javnosti protiv masonstva postala je vrlo ţestoka. MeĊutim. što mu se i dogodilo (priznanje je dobio samo od madţarskih politiĉara). 54. s druge strane. Eugenom Kumiĉićem i Milom Starĉevićem. s. da je »bio blizak slobodnom zidarstvu. Zatim je postao jedan od osnivaĉa. osudio ĉin spaljivanja madţarske zastave u Zagrebu. naravno. na njezinu vrhu. u loţi su i to shvatili kao bitno pojaĉanje neprijatelja »kraljevske umjetnosti« pa su tiskali i raspaĉavali propagandne materijale protiv isusovaca (spominjem. radila pod zaštitom ugarske Simboliĉne loţe. da je mason. nastavila je prednjaĉiti Katoliĉka crkva. da će zbog toga biti osuĊen od.. da pregovara posebno s madţarskim vladajućim krugovima. (Treba ovdje istaknuti. nego misli. 114. bio je istodobno teist. i onda. što im statuti nisu bili odobreni. »što ga je oduševljeno odobrila sva hrvatska javnost«.. s.

58 Persoglia se najviše isticao u inicijativi. da se zagrebaĉki ĉlanovi loţe Hrvatska vila prikljuĉe sisaĉkoj loţi Zur Nächstenliebe na taj naĉin. Winkler. tada tajnik loţe Humboldt u orijentu Budapest uz predstavnike loţe Pobratim iz Beograda i loţe Sirius iz Rijeke. 57 Izabrani su ĉlanovi Bulvan. travnja 1903. stoljeća oĉituje se i iz slaba porasta ĉlanstva. Godinu 1904. mogla je loţa Ljubav bliţnjega zapoĉeti s radom. kolovoza 1903. ibid. pa je zakljuĉilo. vlade od 23. Da se to konaĉno riješi. u Osijeku 14. da ova loţa pod hrvatskim imenom Ljubav bliţnjega premjesti svoje sjedište u Zagreb. Razgovori o slobodnom zidarstvu. inv. Loţa Hrvatska vila imala je god. te stvori sretan. sastanak sisaĉkih masona. da se izvrši ovo preseljenje u Zagreb. Zagreb.. sazvan je 19. ali ni ova njihova molba nije riješena za banovanja Khuena Hedérváryja. Mikolaš. 59 Bojniĉić. zidari u Osijeku i Zemunu takoĊer se prikljuĉiti« i da će iz »Zagreba kao sjedišta zemlje biti laglje ravnati druţtvom«. u loţi je bilo 37 redovitih i 7 poĉasnih ĉlanova. Lessingova knjiţica Razgovori o slobodnom zidarstvu. a 13 u Osijeku. 1902. Izraţena je nada. u ime zagrebaĉke loţe. što im pravila nisu bila odobrena. s. nego za banovanja grofa Teodora Pejaĉevića i to rješenjem kr. Ovako je postupljeno. Uz antiklerikalizam postojala je u masonstvu i tendencija za poboljšavanjem i usavršavanjem hrvatskih i srpskih odnosa. iako je sisaĉka loţa već prije kao samostalna prestala djelovati. 60 (Ephraim G. MASONSTVO U HRVATSKOJ OD POĈETKA XX. Steingassner. istiĉe. 1907. STOLJEĆA DO I. bili ma koje nacionalnosti. grupa VI. br.2. od kojih su 22 bila u Zagrebu. MeĊutim. zidari ondje društvu pristupiti pak da će i sl. Taj posjet još je jaĉe uĉvrstio bratske veze izmeĊu ove dvije loţe. travnja 1904. Nakladom radionice loţe Ljubav bliţnjega izdana je u Zagrebu god. 1900. 1907. oni su zakljuĉili u proljeće god. U predgovoru ovoga loţina izdanja dr. s. i na poĉetku XX. da su Hrvati i Srbi jedan narod »po krvi. ali se iskoristila mogućnost. u Mitrovici 1 i 7 u razliĉitim drugim mjestima. Na tom sastanku konstatiralo se u sluţbenom zapisniku koji je prijavljen vlastima. Svjetlo u loţu unio je zastupnik ugarske velike loţe Marcel Glaser. od kojih je 15 bilo u Zagrebu. 63. da svi masoni. »da će mnogi sl.59 Za vrijeme obreda posvećenja Mihalić je u govoru izmeĊu ostalog naglasio potrebu. studenoga 1904. 1903.. loţa je imala 36 braće. 1903. 3351. Bulvan i Demetrović.56 Masoni su u zagrebaĉkoj loţi. Posljednji rad loţe Hrvatska vila odrţan je 29. Rosenfeld. pa da tako loţa ne moţe u Sisku uspješno raditi. potpuno slobodno djelovali. sijeĉnja 1906. Hepburn.60 56 57 Bojniĉić. IHRP. 41 ĉlana. Mihalić. pa je jednoglasno zakljuĉeno da se sjedište loţe Ljubav bliţnjega premjesti u Zagreb. slobodan narod«. zem. u Sisku 3. Svršetkom god. s predgovorom Adolfa Mihalića. stalna im je briga bila to. rodu i jeziku«. Bulvan. na kojem su bili nazoĉni: Löwy. Rosenberg. Od tih ĉlanova u Zagrebu ih je ţivjelo 18. pa se tvrdi. Te veze godinama su se jaĉale u smislu razvijanja osjećanja zajedništva izmeĊu Hrvata i Srba. da se na to paţljivo motri.) Lessing. Steingassner i Winkler da predadu molbu društva za prijenos sjedišta banu. 58 Ibid. . na posvećenju novog hrama srpske loţe Pobratim nazoĉni su bili. ibid. Dne 29. Dne 18. SVJETSKOG RATA Stagniranje masonstva pred svršetak XIX. da je društvo izgubilo mnoge ĉlanove smrću. da je upravo masonska ideja kadra »da premosti ove jaze. Da se odrţi forma. da su se mnogi iselili iz Siska. 25. Koller. Svršetkom god.. da to vlastima nije bilo prijavljeno. tada prvi ĉovjek hrvatskog masonstva. Persoglia. kako je već navedeno. budu sloţni u borbi protiv zajedniĉkog neprijatelja katolicizma. masonstvo je doţivjelo kao organizirani nastup klerikalizma. a podijeljeni su samo po imenu i vjeri.

izazvao je list Il Risveglio. da se pomoću Madţara ostvari pripojenje Dalmacije Hrvatskoj. u Rijeci poĉinje izlaziti Rijeĉki novi list Frana Supila. Rijeka. i zato nije ĉudno da su zastupnici i Hrvatske i Dalmacije baš na Rijeci god. što se moralo odraziti i na ondašnja hrvatska duhovna zbivanja. a da prethodno iz Pešte Hrvati nisu dobili nikakva jamstva. Rijeĉki masoni. zbog kojega nije bilo moguće savezništvo izmeĊu Radića i masonstva. da se odvoji Crkva od drţave i da se izvrši sekvestracija crkvenih dobara. toga mjeseca. koje su bile orijentirane samo hrvatski ili katoliĉki. Usporedo sa širenjem masonskog duha rastao je i broj masona u Rijeci. kako je diktirao sastav njezina ĉlanstva. MeĊutim. izmeĊu ostalog. što se oĉitovalo i u politici tzv. posebno u odnosu prema klerikalizmu. Rijeĉku rezoluciju. da poĉinju provizorno djelovati 18. u kojoj se daje moralna potpora madţarskoj borbi protiv Beĉa. postaje uz Zagreb drugo središte Hrvata s obzirom na izdavaĉki rad. ali se u svom listu zalagao za mnoge ideje. prvi organizator najširih seljaĉkih masa hrvatskoga naroda. ima 76 ĉlanova. da je sluţbena linija masonskog vodstva u Hrvatskoj bila usuglašivana s madţarskim politiĉkim interesima. Loţa u Rijeci postavila je za cilj odgoj naroda. Hrvatsko-srpske koalicije. Loţa Sirius bila je. Treba napomenuti. uz Hrvatsku straţu. koji je Rijeĉku rezoluciju proglasio »urotniĉko-framasonskom pustolovinom«. cilj. Ante Tresića-Paviĉića i drugih). talijanskom i austrijskom utjecaju. ubrzo se politika . proglasili tzv. u sluţbi madţarske politike. Ta je loţa bila pod vrhovništvom ugarskog masonstva. Davorina Trstenjaka. da su u Siriusu (koji je imao 16 ĉlanova osnivaĉa i 2 afilirana ĉlana) prevladavali Ţidovi i da meĊu ĉlanstvom nije bilo ni jednog Hrvata. leţao je u ĉinjenici. pa do poĉetka prvog svjetskog rata. oţujka 1901. 1911. Osobito jake veze njegovale su se s loţom Sirius u Rijeci. Mnoga od tih izdanja stoje pod direktnim ili indirektnim utjecajem masonstva. a zatim revizija Nagodbe izmeĊu Hrvatske i Ugarske. Prve dvije godine nakon osnutka ova se loţa nije posebno osjećala. Radić je u poĉetku dosta dugo stajao na pozicijama narodnoga jedinstva Hrvata i Srba i iskreno istupao protiv svakog angaţiranja bilo koje. Od poĉetka stoljeća u Rijeci se poĉinju objavljivati mnogi tekstovi istaknutih masona (Milana Marjanovića. Posebni razlog. kojih su najveći pobornici inaĉe bili masoni. u koje je definitivno unio Starĉevićevu hrvatsku nacionalnu misao. od tada. List je bio orijentiran preteţno antimasonski i protuţidovski. tako da su već ti razlozi onemogućivali stvarno politiĉko zajedništvo izmeĊu njega i masonstva. a najveći dio hrvatskih izdanja usmjeren je u juţnoslavensko-unitaristiĉkom smislu. i Stjepan Radić. u teţnji za ostvarenjem tih ciljeva. da se izbaci vjerska pouka iz škola. Jaĉim gospodarskim razvojem i intenzivnim vezama s inozemstvom Rijeci je raslo znaĉenje. koji nije bio mason. sve tamo od poĉetka njegove politiĉke karijere pa do njegova ubojstva god. MeĊutim. Potrebno je naglasiti. tako da loţa Sirius poĉetkom 1913. da masoni osnivaju svoju loţu u tom gradu. Na toj liniji masonima je bio. Radić. te utjecaj na zakonodavstvo i borbu protiv klerikalizma. a takoĊer i na »asemitsko« stajalište. postavio se na izrazito kršćansko. Franka Potoĉnjaka. koji je poĉeo izlaziti na talijanskom jeziku u Rijeci na poĉetku god. a ugarsko je masonstvo Rijeku tretiralo kao madţarski grad. Protiv Rijeĉke rezolucije istupile su stranke.Zagrebaĉka loţa njegovala je veze i s inozemnim masonskim središtima. a posebno mladih. Prvak koalicije Frano Supilo zamišljao je cilj ove politike. Od god. uspjeli su se infiltrirati u neka omladinska društva. Prema Supilovu mišljenju Ferencz Kossuth i njegova Nezavisna stranka išli su za potpunim odvajanjem Madţarske od Austrije i habsburške dinastije. 1928. da izmeĊu masonstva i Radića uopće nije bilo suradnje. a to je za Supila bio i cilj Hrvatsko-srpske koalicije. a s vremenom i potpuna ravnopravnost. pa i Katoliĉke crkve. Tako je na poĉetku srpnja 1907. na politiĉkom podruĉju. Uz više katoliĉkih izdanja na rijeĉkom podruĉju osobitu paţnju. već 9. koja je do poĉetka ovog stoljeća bila izloţena preteţno madţarskom. Naime. 1905. najveći utjecaj masonstva osjetio se u tisku i izdavaĉkom radu. 1901. na masonsku proslavu Garibaldija u Rim u ime zagrebaĉke braće pošao Špiro Brusina. MeĊutim. pa nije ĉudno. odnosno.

beogradska loţa Pobratim istupila je ispod zaštite ugarske Simboliĉne velike loţe. u toj loţi jednom traţitelju u crnoj komori postavljeno pitanje. god.63 Treba istaknuti. Masonstvo je posebnu paţnju posvetilo osnivanju loţe u Osijeku. da li je patriotizam krepost slobodno – zidarska. 1908. 15. Ein Versuch zur Beantwortung der von Freimaurer Congresse in Genf zu verhandelnden Fragen. 61 62 Frano Supilo. Fedor Geza). svibnja 1896.(ef) Wolf. zid. der Freimaurer gegenüber. da se s vremenom.Hrvatsko-srpske koalicije svela na samo kompromisno djelovanje. s. definitivno je konstituirala vjenĉić u Osijeku. jedan sluĉaj iz prakse madţarske loţe Demokratia – poruku te loţe da je patriotizam masonska vrlina. priopćena je kratka povijest loţe Demokratia u Budimpešti. 1914!) da je ovo vrlo vaţna ĉinjenica. loţa Stvaranje u Subotici. u kojoj istiĉe. 39). Glasnik (sluţbeni organ hrvatskih masona) naveo je god. ako je sluĉajno u Hrvatskoj roĊen i ako tamo prebiva. 5. Kultura. osnovali su u Opatiji god. da su hrvatski i srpski slobodni zidari traţili od Madţara. (Glasnik slob. 1901. VIII. zakljuĉeno. ispravno navedeno Mihalićevo stajalište. s. Osim u Rijeci masonstvo je osnivalo loţe i u drugim mjestima. Prag. što misli o tome. koji je primljen u loţu Hrvatska vila god. koji su pripadali razliĉitim Orijentima. 1905. Iz popisa ĉlanova ove loţe vidi se. ako se gleda s naĉelnog masonskog gledišta. 1929. loţa Aurora u Vršcu. prosinca 1913. 1953. »koju valja dobro zapamtiti pošto je i kod nas potreba. 1903. Već je 5. 65 Ivan Bojniĉić. da su iza ovog pokušaja stajali u prvom redu srpski masoni. »pa su se uzalud obratili i na Englesku«. 62 No. Kandidat je odgovorio: »Ich glaube. »Loge Hrvatska vila Agram«. da se ne izvrši aneksija Bosne i Hercegovine. Loţa Hrvatska vila god. izdanje loţe Ljubav bliţnjega. kojih je bilo 15 poĉetkom god. vjenĉić Humanitas. pod utjecajem mlade generacije hrvatskih masona. und kann daher die Vaterliebe keine freimaurerische Tugend sein. a hrvatski masoni morali su prekinuti veze sa srpskim masonstvom. 63 (Adolf Mihalić).« Prisutni masoni zbog takva odgovora nisu primili u loţu ovoga kandidata. Nove Cechy pokrokova revue roĉnik. jer kad je došlo do aneksije Bosne i Hercegovine god. Sedmorica braće. Politika u Hrvatskoj. a koji je bio niz godina starješina loţe u Osijeku. kao i njezin utemeljitelj Mirko Herrmann. 1910.64 Glasnik je toj svojoj bilješci dodao (god. 64 U sluţbenom listu Simboliĉke velike loţe Kelet od 15. 65 Osnivanje loţe Budnost u Osijeku god. 1903. Zagreb. . nego slobodni zidar. studenoga 1903. da on. da je 4. 60– 61. a da je istaknuti hrvatski mason Adolf Mihalić u nakladi loţe Hrvatska vila objavio prije prvog svjetskog rata knjiţicu. da je. 270–271. 1909. nije zbog toga hrvatski slobodni zidar. Ti se masoni poĉinju distancirati od madţarske politike. 1914. dobio ime Vjenĉić ĉlanova loţe K ljubavi bliţnjega u Osijeku. da se osnuje u Osijeku vjenĉić. Za osnivanje ove loţe posebno se zauzimao Adolf Mihalić. da su se tada madţarski masoni osjećali najprije Madţarima. a koji je 12. koji je bio pod patronatom majke loţe pod istim imenom u Pozsonyju (Pressburg). 1912. i u hrvatsko masonstvo uvlaĉe nove politiĉke. Nuţno je napomenuti. Die Freimaurerloge Ljubav bliţnjega in Zagreb. Zagreb. 1907. što se moţe pripisati i relativno većem broju ĉlanova. nedvojbeno je. Tako je osnovana god. koji treba da masonska naĉela provodi u svojoj domovini. Jos. loţa Budućnost u Somboru i god. 1908. Zagrebu. Iz toga opisa vidi se. a sve pod zaštitom ugarske Simboliĉne velike loţe (na ĉelu vjenĉića bio je dr. Ĉinjenica je. 95–100.61 Istina je. 1/1914. da stojimo posvema na nacionalnom stanovištu«. koje je Supilo ţestoko osudio. koji je pod imenom Budnost djelovao od god. da je meĊu njima bilo najviše Ţidova i Madţara. s. koje je u biti kozmopolitsko. Zagreb. Politiĉko znaĉenje srpskoga masonstva za svjetskoga rata. Ovaj se Vjenĉić poslije iskazao kao vrlo plodan. studenoga 1899. loţe Ljubav bliţnjega u or. i to jugoslavensko-unitaristiĉke ideje. bio je najvaţniji dogaĊaj u hrvatskom masonstvu te godine. kojemu se na ĉelu našao Oskar Weissmayer. s.

Na radu prvoga stupnja 27. pa ih je davao vodstvu radniĉkog pokreta da ih šire meĊu radnicima (posebnu je paţnju pobudila knjiţica Jezuitska propaganda u Hrvatskoj). kojim se bbr. I/1914. sijeĉnja 1913. pri kojoj su se izmjenjivale misli i ţelje glede meĊusobnog osobnog zbliţavanja Madţara i Hrvata. Izdala Radniĉka komora za Hrvatsku i Slavoniju u Zagrebu. U loţe su iz tih redova s vremenom ušli Vilim Bukšeg. Tako je. l.. Madţarsko masonstvo polagalo je posebno pravo na navedene pokrajine. studenog 1913. Juraj Demetrović i jedna grupa tipografa s Nikolom Vukojevićem. koji su jedan na drugi upućeni. »drţao je predavanje o novim progonima Ţidova u Rusiji«. bana Tomašića i nekih ĉlanova njegove 66 67 Glasnik. i to bijaše povod. proĉitan je dopis »Vel. isticao se i Peroslav Kovaĉević. uz neke druge utjecajne pojedince. godine. Od slobodnih zidara bio je duţe vrijeme povezan s radniĉkim pokretom Franko Potoĉnjak. da je Zagreb od Sarajeva daleko 280 kilometara.. da porade po mogućnosti u interesu progonjenih Ţidova u Rusiji«. na rad prvoga stupnja sa svrhom. Od masona. G. posebno u Bosni. studenog 1913. Na radu prvoga stupnja 13. koje ne smetaju ni prirodne ni umjetne granice. 106. prosinca 1912. Nakon rada bila je veĉera. Na radu od 10. 1907. skupila su se braća 9. a protest zagrebaĉke loţe Ljubav bliţnjega odbijen je iz Pešte s motivacijom. MeĊutim. »Ţivahna propaganda protiv klerikalizma kao neprijatelja moderne kulture i slobode prirodno je zbliţila slobodne zidare i socijalnu demokraciju na naĉin svojstven slobodnim zidarima. da se u nas organizira društvo slobodnih mislilaca s Hinkom Hinkovićem na ĉelu. I. On je suraĊivao i u radniĉkom listu Sloboda. »pod vedrim nebom«. Br. primljen u loţu Demokratia u Budimpešti.«67 Braća su razmišljala o širenju masonstva. masoni u Hrvatskoj naišli su na poteškoće u samim masonskim redovima. Duh rada u toj loţi izvrsno se osjećao na sastanku od 10. Masonstvo je poseban uspjeh zabiljeţilo prodorom u vodstvo socijaldemokratskog radniĉkog pokreta u Hrvatskoj. koji je kroniĉar ovako opisao: »Došli su u posjete jedan ĉlan Ljubav bliţnjega i 7 ĉlanova Iranyi Daniel. Nakon odgovora ĉlana  Iranyi Daniel drţi jedan brat -e pozdravni govor na madţarskom jeziku i nadovezuje u njemaĉkom jeziku predavanje o borbi slobodne misli protiv sujeverja i tiranije. zasjedao je u Pragu kongres slobodnih mislilaca. 38. ali organizacija društva nije dobila zakonske potvrde. sazvana je u GraĊanskoj streljani javna puĉka skupština s dnevnim redom Klerikalizam u Hrvatskoj. Glasnik. Iz izvještaja bila je oĉita jaka povezanost s madţarskim masonstvom i poseban interes te loţe za progonjene Ţidove. zbog ĉega su nastale demonstracije na zagrebaĉkim ulicama protiv njih. što je shvatljivo zbog sastava ĉlanstva. 1909. nakon okupacije Bosne i Hercegovine. Zagreb. pozivlju. o razvoju naprednog nazora o svijetu i o borbi na prirodnoj spoznaji osnovanoga svjetovnog nazora protiv tih reakcionarnih vlasti i neznanja mase.Kada je stigla deputacija ugarske Velike loţe. . jedan kandidat iz Sarajeva god. u kojem istiĉe bratstvo. koji je imao veza u radniĉkom pokretu. da je Sarajevo bliţe nekim madţarskim središtima.« 68 Poziv za opću akciju protiv klerikalizma proglašen je poĉetkom lipnja 1910. meštar poĉinje rad po obredu i pozdravlja goste srdaĉnim njemaĉkim govorom. proĉitano je privremeno dopuštenje za rad.. o krvnim ţrtvama velikih mislilaca od Gjordana Bruna do Ferrera. 66 U loţi se djelovalo posebno i u smislu razvijanja hrvatsko-madţarskog bratstva i antiklerikalizma. da osnuju loţu Budnost (Vigilantia). listopada 1913. urednikom Slobodne rijeĉi na ĉelu. 68 Vitomir Korać. poĉevši od Neronovih ţrtvi. Povijest radniĉkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji od prvih poĉetaka do ukidanja ovih pokrajina 1922. Vojvodini i na jadranskoj obali. dalje preko progona vještica pa do progona Ţidova upotrebom izmišljotine o ritualnom umorstvu. da se meĊusobno upoznadu. Već god. Za dan 2. I/1913. te će i dalje trajati. brat J. 5. s. 32. s prijedlogom. uslijed ĉega mora neminovno doći do sporazuma izmeĊu ta dva dobrohotna i viteška naroda. 3–4. koji je izdao dvije knjiţice protiv isusovaca. koja traje već mnoga stoljeća. da se osnuje društvo i list Slobodna misao. Tu su skupštinu »klerikalci« rastjerali. lipnja 1910. odnosno.

dok je Slobodna rijeĉ. napadala klerikalizam iz dana u dan. s. ima zahvaliti. da u slijedećem saborskom zasjedanju poduzmu inicijativu i akciju za zajamĉenje potpune slobode savjesti. vjerojatno. ili će biti antiklerikalna ili je ne će biti«. kao kod pokretanja Slobodne misli«. Na skupštini su navedenog dana govorili Trstenjak i Bukšeg. kada govori. 1909. ibid. da su na trošak loţe tiskane dvije Trstenjakove knjige. 345. Korać spominje »samo jedan sukob«. a crkva od drţave«. tako da do društva slobodnih mislilaca uopće nije došlo.72 Adolf Mihalić objavio je pod imenom Ivan Prigorski god. Krešimir Rabar. a naroĉito da se zakonom dozvoli beskonfesionalnost i civilni brak. I to. kao »glasnik hrvatskih i srpskih slobodnih mislilaca«. jedna O slobodnoj školi i druga protiv isusovaca. na trošak loţe propagandnu knjigu o masonstvu za hrvatsku javnost pod naslovom Listovi o slobodnom zidarstvu. On kao primjer suradnje spominje generalni štrajk u Zagrebu. da »jugoslavenska ideja. srpsko-hrvatska narodna misao. da je prvi korak k našem narodnom jedinstvu »vjerska ravnodušnost. 1909. Izvanredno izdanje Matice hrvatske. U listu je Jovan Skerlić istaknuo. s. On je stupio u loţu Ljubav bliţnjega god. dok opaţa da je radosnije prihvaćena od širokih klasa. u to vrijeme. Prihvaćena rezolucija »poziva sve napredne i slobodoumne zastupnike na hrvatskom saboru. intervenciji Adolfa Mihalića. U ime redakcije taj su proglas potpisali Davorin Trstenjak kao predsjednik. . kako su u redakciji lista Slobodna misao bila braća. da ova skupština slobodnih mislilaca »osuĊuje mnogobrojne novije pojave klerikalne najezde. jednovremeno i svestrano slabljenje vjerskog osjećanja«. koji se nisu slagali sa slobodnim zidarstvom«. a 18. Tomislav Krizman. i u protestnoj akciji zbog strijeljanja španjolskog slobodnog mislioca Ferrera. to jest ona nastojanja rimske crne internacionale. što je urodilo trzavicama u pokretu. Miroslav Mance. Ivo Sporĉić. na kulturnopolitiĉkom podruĉju jedan od najaktivnijih slobodnih zidara.71 Bojniĉić.vlade. posjetima izloţaba itd.. Pregled savremene hrvatsko-srpske knjiţevnosti. s. osobito iz pera Davorina Trstenjaka. kao i u raznim umjetniĉkim priredbama. ibid. Od sada je bila smanjena bujnost ove akcije. Skerlić je zakljuĉio. da ovo prebacivanje akcije za Slobodnu misao na politiĉko polje »i njena upotreba protiv vlade kanda nije bila po volji mnogim slobodnim zidarima«. gdje se. U redakciji su bile iste osobe koje su potpisale proglas. Prihvaćena je rezolucija. »naroĉito zbog nehaja u Zagrebu i inteligenciji. kako je oĉito. koje se tekar bude na kulturni ţivot«. Nakon ovoga je Socijal-demokratska stranka sluţbeno za 6. s. 1921. Zagreb. kako je razoĉarano ustvrdila redakcija. »da je bilo socijalista u Hrvatskoj. prema njegovu mišljenju. Kad je skupština završila svoj rad. da nije došlo do krvoprolića. lipnja 1910. 108–109. koja je prije toga duţe vrijeme neprestano donosila oštre antiklerikalne ĉlanke. sazvala novu skupštinu s istim dnevnim redom. 1911. Zanimljiv je Koraćev zakljuĉak. 69 70 Ibid. razvile su se ulicama burne demonstracije protiv klerikalizma i Tomašićeve vlade. 110. što se pod krinkom vjere i uz izrabljivanje vjere hoće da domogne do politiĉke moći i prevlasti u hrvatskom narodu«. 344–345. te da se škola potpuno rastavi od crkve. Veljko Tomić. lipnja donosi Slobodna rijeĉ proglas o pokretanju lista Slobodna misao. 72 Prohaska. u kojoj se istiĉe.. 71 Korać.. List je prestao izlaziti već u kolovozu 1911. On istiĉe i suradnju u tipografskom štrajku u Katoliĉkoj tiskari god. Potrebno je istaknuti. Zdenko Vernić i Vlastimir Vimpulšek. kad je stranaĉka Puĉka tiskara prešla u ruke nekih slobodnih zidara pomoću Jurja Demetrovića. Eugen Demetrović. posebno navodi.69 List je poĉeo izlaziti u srpnju 1910. i da dulja »kooperacija izmeĊu socijalistiĉkog pokreta i slobodnih zidara nije više bila tako buĉna. i objavio je u novinama i ĉasopisima oko 200 ĉlanaka. i to onaj. 70 Korać istiĉe. da je Davorin Trstenjak bio. Dragutin Prohaska.

Potrebno je upozoriti i na jednu specifiĉnu tendenciju u hrvatskom masonstvu. Osim toga. Loţa. Kölna. Deak Ferencz. da osnivaju posebne svoje. Neimar. U Beogradu je god.. da se pošalje Srpskom crvenom kriţu oveća svota novca. 2. 44. da bi se ţene u slobodnom zidarstvu priznale ravnopravne muškarcima i da bi se primale u slobodno zidarstvo. Rad i Postojanstvo u veljaĉi 1912.76 Dne 14. (1. dapaĉe. svibnja iste godine zakljuĉeno je. veljaĉe 1912. koje je kuraţni Brat Dr. mi ţivimo u dubokom uverenju. tom prigodom jedan od njih otišao je »iz Pariza još i u London i Berlin i svratio usput i u Zagreb. koji su bili pristaše ideje narodnog jedinstva. Minerva. rujna 1912. Bukurešta.. Ta tendencija jest ideja. Reform. hrvatski i srpski masoni povezivali su se i s masonstvom drugih zemalja. 1913. A ono. Rad i Postojanstvo«. u izdanju Srpske knjiţevne zadruge objavljena knjiga jednog od prvaka »hrvatske napredne omladine« Milana Marjanovića Savremena Hrvatska. s. pojedince i ukupno predstavljalo jednu ogromnu i zavidnu porodicu.«73 Iz ovoga nedvojbeno proizlazi.. Onore e giustizia iz Barija. Loţa Pobratim Neimar (organ Vrhovnoga saveta Srbije). normalno je. bili su nazoĉni i predstavnici loţa: Pobratim. Braća iz Beograda otišla su iz Zagreba sa slijedećim dojmom: »MeĊutim. Oni istorijski argumenti.S obzirom na dio hrvatskih masona. 4. da su se veze izmeĊu hrvatskih i srpskih masona produbljivale. da se ravnopravnost ţena u slobodnom zidarstvu naĉelno prihvaća i da se 73 Izvještaji o radovima pojedinih Loţa u 1912–1913. prilikom veleizdajniĉke parnice onako odluĉno istakao o Srpstvu i njegovoj prošlosti u Hrvatskoj. ibid. bili su uz braću iz Salerna. U loţi se opetovano raspravljalo o tom prijedlogu. da je postojala intenzivna suradnja hrvatskih i srpskih masona s drugim masonskim središtima. Neimar. što je stvorilo u Hrvatskoj tešnju ljubav izmeĊu Srba i Hrvata i naĉinilo onako jak bedem protivu zajedniĉkih neprijatelja. s. 76 Izveštaji. U radu od 5. koji su bili prisutni na posvećenju hrama u Zagrebu. ibid. Sirius iz Rijeke i madţarskih loţa Korvin Matyas.. da bi im se dopustilo. da je od ovoga našega boravka u Zagrebu oĉevidna korist po obostrane interese. delo je Srpskih i Hrvatskih Slobodnih Zidara. loţe Triluminat 767 iz Chicaga. Na sam dan posvećenja hrama u Zagrebu brat Slavoljub Bulvan navijestio je svoj prijedlog. travnja 1913. gdje je takoĊer na zadovoljstvo izvršio poverene mu zadatke. I/1914. plod je toga zbliţavanja. 51. stavljen je taj prijedlog na dnevni red.. H. Ujedinjenje iz Beograda.. zakljuĉeno je u loţi Ljubav bliţnjega.).. »Sloga. posluţiće kao plodno seme na zajedniĉkoj njivi njihovoj. posve ravnopravne loţe. Soluna i Bitolja i braća iz Zagreba. kod sveĉanog otvaranja loţina hrama u Zagrebu u tadašnjoj ulici Mošinskoga 22. Komuves.. Praga. ibid. . god. 75 Izveštaji. Tijekom radova u loţi Sloga. Ono. s. Martinovics.« Tom prigodom delegat loţe Pobratim na sveĉanom radu loţe Ljubav bliţnjega u Zagrebu predao je bratu Adolfu Mihaliću loţino odliĉje i diplomu »kao novoizabranom poĉasnom ĉlanu loţe Pobratim«. da se i ţene primaju u masonstvo. koja se rano osjetila i koja je dugo trajala. 84. Isti je sluĉaj bio i izmeĊu Braće: sve je to. bili su oduševljeni divnim doĉekom.74 Dvadeset i dvojica masona i njihovih ţena (sestara) iz Beograda. Šumadija.«75 Razumljivo je. intimnost kakva se nalazi samo u bliskim srodniĉkim krugovima.. I napokon u radu 14. »IzmeĊu naših Sestara i Sestara iz Zagreba provejavala je najtoplija intimnost. što je za vreme pomenute sveĉanosti u Zagrebu izmenjano u govorima izmeĊu Hrvatskih i Srpskih Masona. 1–3. jer zbliţavanju Hrvatskih i Srpskih Masona neminovno sleduje i zbliţavanje celokupnoga Srpstva i Hrvatstva. 74 Bojniĉić. a u nazoĉnosti velikoga meštra ugarske Simboliĉne loţe. Dne 2. da su i braća iz Zagreba posjećivala braću u Beogradu. H. Kada su pred polazak kralja Petra u Pariz upućena dva brata u Francusku »sa zadatkom da pripreme posredstvom onamošnjih Slobodnih Zidara francusko javno mnjenje za doĉek Kralja u Parizu«. Philanthropia.

Na tom poloţaju Trstenjak je ostao sve do svoje smrti. 1. kako je izgledalo.. 91. 1/1914. da se osnivanje tih loţa protivi naĉelima konstitucije. XVII/1938. 85 Bojniĉić. 84 Ibid. stalo se na stajalište.˙. 4–5. proslijedi na rješavanje literarnom odboru. doveli do razdora u loţi. da loţa Ljubav bliţnjega ne moţe biti ni u kakvoj vezi s takvom. budući se ova loţa još nije konstituirala«. Ţivot i rad br . Za zamjenika starješine izabran je Roko Joković.83 U god. 41. da se osnuje nova loţa. MeĊutim. svibnja 1913. ibid. svibnja 1913. Kako je u spomenutoj grupi bio jaĉi ţidovski element.85 77 78 Glasnik.80 Braća. Jokovićeva posebna osobina u masonskom radu »obiljeţena je slovjenskim i jugoslovjenskim nacionalizmom i vjerom u jedinstvo juţnoslovjenskih plemena«. Za starješinu loţe Maksimilijan Vrhovac bio je izabran jedan od njezinih osnivaĉa – Trstenjak. tvrdi. s tim.˙. loţa Ljubav bliţnjega ostala je s braćom. »odluĉan pristaša one masonerije koja nastoji da iz loţa utjeĉe na ĉitav javni ţivot. koji je ostao u loţi Ljubav bliţnjega. 80 Glasnik. s. I/1914. 79 Bojniĉić. da će i sama loţa stradati«. da tome »s naše strane« ne moţe biti nikakva prigovora. 79 Na sastanku 16. godina zatekla loţu u velikoj uzbuĊenosti i razjedinjenu suprotnim nazorima. jedan je brat iznio zakljuĉak osamnaestorice braće. Šestar. no do ureĊenja saobraćaja nije došlo.81 Nova loţa poĉela je s radom 17. Većinom glasova naĉelno je dopušteno. a od braće ih je razdvojila samo njihova juţnoslavenska politiĉka orijentacija. Rascjepa je bilo i na poĉetku god. da će posebni odbor izraditi detalje eventualnog utanaĉenja s novom loţom. 1913. posebno se angaţirao na usuglašavanju odnosa s braćom iz loţe Maksimilijan Vrhovac. 9–10. to su se oni suprotstavili tom elementu. neovisan o filozofskim nazorima i o religiji. «. da se osnuje nova loţa pod imenom Maksimilijan Vrhovac i dano je pokriće za svakoga pojedinog brata. 6–7.zamoli Velika loţa neka eventualno i promjenom konstitucije omogući osnivanje ţenskih loţa. Tako je ta godina zatekla loţu Ljubav bliţnjega u »silnoj trzavici« pa je nastala »ozbiljna bojazan. 6–7. da ga na svim linijama masonizuje i vodi prema masonskim ciljevima«. da je 1913. U loţi je postojala jaĉa grupa masona. dapaĉe.78 Bojniĉić zakljuĉuje. Na toj sjednici od 5. oţujka 1914. 48. koji takoĊer nije prihvaćao novu jugoslavensku orijentaciju mladih ĉlanova. 111–112.. srpnja 1913. orijentirani u juţnoslavenskom duhu. koja su istupila.77 Godina 1912. »jer je rad sl . Na sjednici ovog odbora 13.. Zakljuĉeno je. pa su zbog njih mladi elementi. da ostanu povezana s loţom Ljubav bliţnjega na istim masonskim idealima. koja su se odijelila »u redovitom saobraćaju. 82 Kad je ovaj manji dio istupio iz loţe Ljubav bliţnjega. I/1913. 138. On je inaĉe bio »kroz duge godine duhovni voĊa loţe Ljubav bliţnjega«. bila je posebno vaţna u povijesti hrvatskog masonstva. ako bi koji od braće htio osnovati ili poraditi oko osnivanja takve loţe. Glasnik. 83 Glasnik. koji istupi. zid . 84 Adolf Mihalić. zakljuĉila su. u tu loţu vratio se relativni mir.˙. s. Roka Jokovića. 82 Šć (Ferdo Šišić). kojoj braća pripadaju«. 7. novoosnovanom monistiĉkom loţom. zakljuĉeno je. s. nego i monistiĉkih loţa. ibid. da bi tendencije nove loţe bile u protivštini sa radom naše  Zakljuĉeno je.. I/1913. . Tada se poĉinju cijepati masonski redovi. 41. 61. On je u tom smislu predao predstavku. Bojniĉić. s. ibid. U predstavci ta braća traţe pokriće. kakve su pristaše monizma osnivali u Njemaĉkoj i Ugarskoj. posjećujući se meĊusobno. 1913. Taj je odbor odmah konstituiran i u nj su izabrana ĉetvorica braće. brat starješina predloţio je osnutak ne samo ţenskih. dra. »da u loţi prevladava antisemitska struja«. da se pitanje monistiĉkih loţa. osim »ako bi se dogodilo. 81 Bojniĉić. 1. kojima je bio posebno tuĊ jugoslavenski nacionalizam.

. I/1914. na hrvatskom sveuĉilištu. tu se moramo zgraţati nad onim velikim brojem Jeţuita na ĉitavom svijetu. I/1914. 1910. A to im je i zadaća!« (Glasnik. Od toga na ugarsko-hrvatsku drţavu otpada 237 ĉlanova. 5. da će »fotografiju slavnoga nauĉenjaka dati dostojno uokviriti. koliko u ugarsko-hrvatskoj drţavi ima svećenika Katoliĉke crkve. što se u madţarskom primjerku sluţbenog lista Kelet ugarske Simboliĉne velike loţe navode hrvatske loţe kao pokrajinske. U Glasniku za svibanj 1914. koliki je njezin zemljišni posjed i kolike su subvencije za tu Crkvu. 88 Glasnik. i opet. koji je poĉeo već god. Kultiviranje zid. I/1914. kojega toĉke glase: 1. U odborima loţa Sirius u Rijeci i Ljubav bliţnjega u Zagrebu god. Borba protiv klerikalizmu na ĉitavoj liniji. naveo. da se programne toĉke imaju i u loţi Ljubav bliţnjega raspravljati. da se podupire Rijeĉki novi list kao »eminentno antiklerikalni list« i da se osnuje hrvatska radionica na Sušaku. 90 Glasnik. u nazoĉnosti braće iz loţa Sirius u Rijeci. pa je izneseno i slijedeće: »Predleţe fundamentalni ĉlanci Sirius. 69). Istaknuto je. 1908. Glasnik loţe Ljubav bliţnjega. 6–7. 6–7. da se suzbije klerikalni napadaj na ovu instituciju«. Maksimilijan Vrhovac u Zagrebu i Haladas u Budimpešti.. 57). pojavio se u rujnu 1913. i 1911.. specijalno neprestanom agitacijom u korist: a) drţavne laiĉke škole. Naprednjaĉki elementi osnovali su Društvo hrvatskih knjiţevnika. vidi se iz govora jednog brata. što i jesu«. 35.86 Ideološke pozicije loţe Ljubav bliţnjega mogu se djelomiĉno spoznati i iz ĉinjenice. dok ih je »prijašnjih godina nazivao pograniĉnim loţama. »da se svom silom imade nastaviti borba protiv klerikalizma«. 8. 86 Glasnik. kada se završio sukob meĊu hrvatskim masonstvom. 72. 1913. kako je to oznaĉeno u njemaĉkom izdanju toga lista. . a masoni su poslije god. zid. (Glasnik. da se ova institucija uzdrţi u liberalnom pravu i koliko se moţe ovakovom institucijom djelovati na narod«. 87 Glasnik. 1913. nuţno se morao napadati klerikalizam.90 Kao znatan uspjeh masonskog rada navedena je Matica hrvatska. Na radu od 7. Tako je u Glasniku izraţeno neslaganje. Vjerojatno pod utjecajem otcjepljene braće juţnoslavenska tendencija dala se naslutiti i u ovom Glasniku. prosinca god. god. I/1914.«88 Predloţeno je pored ostalog. jer je to prvi masonski list na hrvatskom jeziku. kaţe se da sluţbeni list ugarske Velike loţe Kelet zna samo za Eszek (Osijek) i Zagrab (Zagreb) i da taj list ubraja naše loţe u provincijalne madţarske loţe. koji je. b) sekularizacije crkvenih dobara. 1913. Haeckel se na ĉestitkama zahvalio. nakon ĉega je loţa zakljuĉila. 49. Dakako. I/1914. »od kolike je vaţnosti. I/1914. Naime. Šesnaest tisuća Jeţuita su u stanju unesrećiti i tri svijeta. tu se kaţe. posebno je ojaĉao u 1910. I/1914. ibid. stekli utjecajne pozicije u Matici hrvatskoj. 89 Glasnik. To je bilo posebno vaţno.. da je »uspjelo. U jednom izvješću o zajedniĉkom radu loţa Sirius i Ljubav bliţnjega bilo je odluĉeno. a kao dokaz navedena su Matiĉina izdanja za god. 9. ţivota s osobitim obzirom na ćudoredne i napredne tendencije sl. pa se dodaje: »Ako pomislimo. 91 Utjecaj masona na knjiţevni ţivot. odluĉeno je. koliko smutnja i nevjerojatnih neprilika proizvaĊa ovo nekolicina braće u našoj drţavi. U jednoj je bilješci u Glasniku navedeno da isusovaca na svijetu ima 16715 u godini 1913.87 Polazeći s ovih pozicija. 2. c) fakultativnog spaljenja mrtvaca i d) moralnim i materijalnim podupiranjem rijeĉkog društva Libero Pensiero. 9. kao i intenzivno gajenje bratimstva. Da je klerikalizam bio sinonim za rimokatolicizam. 57–58. te postaviti na odliĉno mjesto u našoj sobi za konferencije«.89 U isusovcima masonstvo je i dalje gledalo glavnog neprijatelja na katoliĉkoj strani. 35–37. raspravljalo se o aktualnim pitanjima zajedniĉkoga rada obiju radionica. 6–7.Naskoro. da je ta loţa u povodu 80 godina ţivota Ernesta Haeckela njemu poslala »srdaĉne ĉestitke«. a ne pravilno kao pograniĉne. govoreći o klerikalizmu. s. 91 Glasnik.

izdavanje dnevnika. te osnivanje »jednog centruma. prihvatila«. koji mu je u razgovoru natuknuo ideju da bi se. u koju bi ušli svi kulturni. Lj. 96 Prelog. opaska I.97 Na radu prvog stupnja loţe Budnost u Osijeku 8. koja je nama najbliţa. veljaĉe 1914. s. s obzirom na poteškoće. 9. listopada 1913. te podupiranje one struje. rešavalo bi se o pokretanju jednoga Dnevnika kao sluţbenog organa strankinog. I/1914. govornikom. na kojoj smo poluĉili ţeljeni uspjeh.96 Na sjednici 20. mogao dati mandat osnivati u Hrvatskoj i Slavoniji radionice«. 94 Glasnik. trgovaĉke. bili su u ime srpske braće iz Beograda Damjan Branković i Jova Aleksijević »koji je kao duša slob.) a opstanak lista naslanjao bi se iskljuĉivo na pomoć iz naroda.95 Masoni u Hrvatskoj su zakljuĉili »još prije svjetskoga rata«. Ono je isticalo kao glavne svoje zadatke slijedeće: »1. zid. umetniĉke i sociološke poslove. Tako je na radu u loţi Ljubav bliţnjega 7. 139. brat zamjenik starješine u loţi Ljubav bliţnjega izvijestio je o stanju »naše molbe glede samostalnog našeg rukovanja provincijalnim graĊevnim fondom« i posebno priopćio »o izmjeni misli s vel. svibnja 1914. 62. 98 O stvarnom tadašnjem raspoloţenju hrvatskih masona imamo saĉuvano jedno dragocjeno svjedoĉanstvo. prosinca 1913. i. Na radu od 4. i da se umolimo za moralnu i eventualno materijalnu (!) potporu. I/1914. 31. 63. bl. I/1914.H. 94 Te uspjehe masonstvo nije smatralo dovoljnima. dakle i nemasonski elementi. . u Srbiji najviše doprinjeo za tijesno i pravo zbliţenje s našom loţom«. 97 Glasnik. 95 Glasnik. nastojanje za uplivom u svim kulturnim društvima i poduzećima. Aleksijević je zabiljeţio i prijedlog loţe »da se inicijativom Zagrebaĉke Braće organizuje jedna nova politiĉka stranka. 9. prosvetne. gledano u cjelini. lipnja 1914. 38. ibid. ibid. 5. s kojima bi mogli prenijeti naš masonski rad u profani svijet«. Docnije. ali i.93 Na izborne skupštine Matice hrvatske masonstvo je obraćalo stalnu i redovitu paţnju. izvanredno angaţirano na kulturnom podruĉju. 3. U tu je svrhu odluĉeno. I/1914. U toj svrsi doneseno je naĉelno rešenje. s. da se na slijedećoj glavnoj skupštini Hrvatskoga naravoslovnoga društva istupi s »našom listinom. Oĉito je da je tada hrvatsko masonstvo bilo. a u svrhu dogovora s loţama Budnost i Maksimilijan Vrhovac odmah je izabran odbor od 5 osoba. Na tom podruĉju masonstvo je planski djelovalo. 185 Glasnik. privredne. i na glavnoj skupštini toga društva ta listina je u cijelosti prošla »te su izabrani iskljuĉivo naši kandidati«. oko kojega bi se mogli sakupljati svi liberalni i napredni elementi. M. gdje bi »saraĊivali napredni i liberalni elementi iz profanih krugova«. = Franko Potoĉnjak.hrvatskom umjetniĉkom društvu i Hrvatskom naravoslovnom društvu. suzbijanje navala klerikalizma na naš savez i naš rad. dan je izvještaj »o glavnoj skupštini M. Na sastanku 18. 65. podupiranje socijalnoga muzeja i drugih sliĉnih institucija u korist naroda. I/1913. P. Zagrebu. koji treba da nas bodri na daljnji rad«. svibnja 1914. a ĉija bi deviza bila: jedinstvo Hrvata i Srba. obavljena je izmjena ideja o utemeljenju provincijalne Velike loţe u or.. U njemu bi bile zastupljene sve rubrike za politiĉke. kako bi se mogla podastrijeti vladi na odobrenje. 67. koje se nalaze kod potvrde pravila sa strane profanih mjerodavnih faktora kod osnutka novih radionica. 98 Glasnik. kad bi stvar ušla u detaljniju raspravu. da se izradi promjena pravila.« 92 Dne 23. 8.. koju bi bbr..« Na pitanja Jove 92 93 Glasnik. da od Velike Simboliĉne loţe Ugarske dobiju svoju provincijsku loţu. kao najuspješnije. zakljuĉeno je. da se o toj ideji upoznamo i mi u Beogradu. Na ĉelu ovoga lista stajao bi jedan vrlo ugledan brat (dr. Posebno se predlagalo izdavanje liberalnog tjednika. predloţeno pokretanje knjiţnice iz svih grana znanosti za širi krug. 3–4. 2.

gdje ga moţe ĉuti profano uho. Naroĉito ne smije pod nikoji uvjet da iznaša interne stvari loţe ili da komu bez dozvole oda imena ĉlanova vlastite ili tuĊe loţe. Na završetku mogu još da saopštim Braći. ući u općinu i sabor. nu ona treba da je i njegova krijepost.«101 Masoni su u Hrvatskoj. kojima daje rok do kojega su duţni podnijeti izvješće o traţitelju. koje moţda pripadaju velikoj loţi ili loţi. solidnoj organiziranosti i tajnosti rada.«100 Masonstvo svoj uspjeh moţe zahvaliti dobro probranom kadru. ibid. U Poslovniku loţe Ljubav bliţnjega. da ih zaštiti i da ih sve prikupi pod jedan krov. da li je sklon dobrotvornosti itd. 101 Poslovnik. primljenom 18.(leksijević). odgovorili su pozitivno uvjeravajući ga. VI/1926. s. što nisam bio u stanju da više utuvim i potpunije prikaţem pomenute zdravice naše Braće Hrvata. s. da li bi prethodno izašli javno s jednim programom i da li su uopće spremni. Meni je neobiĉno ţao. da će loţa poslati jednog svoga ĉlana da preuzme sve spise i stvari. da ovu knjiţicu nije »ni jedan brat ovlašten. J. zidara za porabu ĉlanova Ljubav bliţnjega Or . niti amerikanskoga strica. Treba svakako drţati na umu. ali jedno ipak mogu da istaknem.˙. 99 Glasnik. ako informatori ispituju slijedeće: 1) kakovoga je traţilac glasa i obzirom na zvanje svoje i obzirom na privatni ţivot? 2) kakovi su mu od prilike imovinski odnošaji i je li toĉno udovoljava svojim obvezama? 3) kakav mu je znaĉaj gledom na praviĉnost i snošljivost. zidara.˙. 689–709. ona se mora briţljivo ĉuvati. koji treba da ih pomogne. odreĊeno je da starješina. kao i drugdje djelovali u potpunoj tajnosti. što bolje zna i moţe. da će to »nastupiti neminovno«. 100 . Oni su doduše hteli i molili. 9. da je dade u profane ruke. da se pobrine.99 Aleksijević dalje navodi slijedeće: »MeĊutim. sad se već ne bi moglo uzeti ni tako. 103 Poslovnik. kakav mu je obiteljski ţivot i odgaja li djecu u slobodoumnom duhu? 5) moţe li se po svemu drţati. 102 Katihizis za 1 stupanj slo. 69–70. koji je priredio Adolf Mihalić i koji je tiskan u Zagrebu 1910. hoće li biti koristan po savez. i podp . uveravao je dalje Brat P. U ĉlanu 9. da dobar glas i liĉno poštenje jednoga ĉovjeka sami po sebi još nisu dovoljni.«102 U navedenom Poslovniku u ĉlanu 20. 6–7. rujna 1908. Biti će stoga dobro. da će biti od koristi po loţu i po savez? itd. pr .˙. Zagrebu. ako stvar uspije. da sve svoje Radionice u Hrvatskoj (kojih za sada već ima tri) stave pod zaštitu Vrhovnoga Saveta Srbije. da netko bude dobar slobodni zidar. već da se k tome hoće i neko idealno raspoloţenje i prikladnost za razumijevanje naĉina našega rada. da Slobodni Zidari u Hrvatskoj doĊu do svoje PROVINCIALNE VELIKE LOŢE i da je u izgledu da će im se taj san uskoro ostvariti. što više. kao i celog jugoslovenstva. Treba stoga da briţno ĉuva svaku povjerenu mu tajnu i da se ĉuva govoriti bez potrebe o slobodno zidarskim stvarima ondje. te na osjetljivost za sve. a nalaze se u njegovu posjedu. Iz preratnih bratskih odnosa sa Zagrebom. kada stigne molba za pristup u loţu. da ih rukovodi. zidara za porabu ĉlanova loţe Ljubav bliţnjega. da se uzmogne prosuditi. Zagreb. odredi informatore.Aleksijevića. naglašeno je na samom poĉetku. ? 4) ako je oţenjen. Hrvatski Slobodni Zidari gledaju danas u sreĊenoj i obezbeĊenoj Masoneriji Srbijinoj – ne svoga druga. 11. Zagreb. Duţnost je svakog brata sl. 1909. odreĊeno je za sluĉaj smrti kojega brata.) glavna obveza slobodnog zidara je šutljivost. što je lijepo i plemenito. da je napredak i opstanak Srbijin napredak i opstanak svega Hrvatskoga naroda. s. knj. 1910. na radu prvog stupnja. Ljubav bliţnjega u or . no kad im je iz Pešte objašnjeno da je vazda razloga koji tome stoje na putu. I/1914.(ovan) A. a to je da se kroz sve ovo htelo uglavnom reći. odustali su od ove svoje namere. 67. ovog Poslovnika odreĊeno je slijedeće: »Izvješća treba da u kratko ali iscrpivo prikaţu traţioca tako. U Katihizisu za 1 stupanj slob.˙.. istog Poslovnika posebno je u slijedećim stavcima odreĊeno slijedeće: »4. već svoga pravoga oca. Zagrebu. Neimar. 2. 103 U ĉlanu 27. da se u Zagrebu zbiljnije radi na tome. kako će se ova knjiga i za sluĉaj njegove smrti povratiti loţi.

Washington. Kopernik. 85–86. ima svaki ĉlan. nego ću prokazati tajnu slb. on nije predstavljen u kršćanskom smislu. s. Voltaire. Rousseau. slobodno zidarskoga sadrţaja ili koji rade o loţinim stvarima. veljaĉe 1912. 108 Ibid. 17. Shakespeare.) o svim pojavima u profanom ţivotu.. Lincoln. dolaze od hrama u Jeruzolimu. 6.) duţan je starati se. pa su se za duţe vrijeme zaustavili i u masonstvu. ibid. zid. loţa je dobila 13 novih ĉlanova. Galileo Galilei. U jednom predavanju u loţi Ljubav bliţnjega navedeno je. te se nipošto ne smije izdavati u profane ruke«. sin Davidov. I/1914. da je slobodno zidarstvo »samo po sebi tajna.«. posebno na slikama brata Bele Csikosa. Hamurabi. tada ulica Mošinskoga 22) otvoreno istaknuo. 8. Pravi. što on znaĉi. Katihizis. kao i sva simbolika sl. na primjer. 8. na pitanje. Na lijevoj strani slike prikazani su. U Mihalićevu Predgovoru Lessingove knjiţice Razgovori o slobodnom zidarstvu. naroĉito u novinstvu. Konfucije. 109 Glasnik. a u tom smislu ima svaki ĉlan kod pristupa potpisati certifikat. izmeĊu ostalih. koja zahtijeva. Cervantes. naglašeno je. 58. a 22 prvom stupnju. . Montesquieu. Muhamed. na otvaranju prvoga slobodno-zidarskog objekta u Hrvatskoj (u Zagrebu. Sve takove stvari treba briţno ĉuvati. Pitagora. ako za nje sazna. 1004. da je slobodno zidarstvo – tajna. prosinca 1913. javno priznavala. dakako. Kolombo. ibid. a prije smrti obratio se na katolicizam. 107 Bojniĉić.).. kralj Izraela«. 110 Od 1. (On je najprije bio spiritist. Netko je mogao biti po shvaćanjima i ponašanju dobar mason. oĉitovao se masonski duh. 64. do svršetka kolovoza 1915. Gutenberg. Platon. Sokrat. a imale su 102 aktivna ĉlana. Lessing i mnogi drugi. 110 Glasnik. I/1914. nekoliko je njezinih ĉlanova u tom razdoblju umrlo. Zarathustra. u koliko to nije javnosti namijenjeno.. Hinko Hinković roĊen u ţidovskoj trgovaĉkoj obitelji kao Heinrich Moses. Ova se ĉinjenica nije. ibid.5. da se svatko sam do pojimanja njezina uzvine.. s. 131–133. Na desnoj strani slike vide se Giordano Bruno. knjige itd. Francisco Ferrer. saopćiti starješini. tri loţe. s. grof Ivan Drašković. Goethe. mogao biti potpuno stran. 14–15. te se pobrinuti da za sluĉaj smrti budu kao imovina loţe njoj povraćene. Okultnoj biti masonstva ostao je do kraja vjeran Adolf Mihalić. Na velikoj Csikosevoj slici Krist je prikazan izmeĊu Bude i Mojsija. koji se tiĉu saveza ili loţe. sijeĉnja 1914. već »jedino našim ĉlanovima. biljeţke. kao i upućivanjem«. što ga je oko g. okultni smisao masonstva trebao je otkrivati svaki brat osobno. dakle. o kojemu je propovijedao Mihalić. On je 2. zdra«.. 1907. koji je primljen u loţu 104 105 Poslovnik.106 Neki su ljudi sav svoj ţivot posvetili metafiziĉkim lutanjima. Veljko Tomić. Homer. 105 U Glasniku je krupnim slovima oznaĉeno. Salamun. ali zato se nije krilo. da je »ono nešto što leţi u biću ljudskom. nego kao jedan od osnivaĉa religija – jednak Budi i Mojsiju. o kojemu je. 22. da u profane ruke ne doĊu nikakovi spisi. kao. pa zato se ono moţe dokuĉiti i vlastitim razmišljanjem jednako. Od tih ĉlanova 72 pripadala su trećem stupnju. Komenski. s. Franklin. Mozart. kao Bog. da stupovi »kod ulaza u našu radionu. ali mu je osjet za okultno. 108 U ovom hramu bilo je i masonske simbolike hebrejskog podrijetla. Dositej Obradović. 107 U umjetniĉkom ureĊenju ovoga hrama. 106 Lessing. prije kršćanske ere poĉeo graditi Salamon. ibid. osam drugom stupnju.109 U banskoj Hrvatskoj bile su 31.. Dante. koja je tiskana za javnost u Zagrebu god. ovako odgovarao: »znaĉi. da ću sebi prije grlo prerezati. koji je priroĊen samo pojedincima. MeĊutim. da je to hram masonske religije. Leonardo da Vinci. s. da se tiska kao rukopis i da zato nije namijenjen nikome drugome.«104 Kod pristupa u loţu novi je brat pokazivao znak.

vladala u hrvatskom masonstvu: »Slobodno se zidarstvo u nas u ono doba razvijalo u znaku lutanja i protuslovlja. zidarstva i zadatak slobodno-zidarskoga rada. Hinko Hinković. da uvjeren katolik ne moţe biti mason. izrabljivanja vjere. Ritual se smatrao ceremonijom. u opreci s ritualom. ovako opisuje atmosferu. koja je te. Pojmovi o slob.(omić). IV/II/1929. kao i slijedećih godina. a ne tumaĉem. Glasnik. kad se pod slobodno-zidarskim radom razumijevalo osvajanje poloţaja u odborima Matice Hrvatske i Hrv. zidarstvu bili su nejasni i pobrkani.«111 111 V.Ljubav bliţnjega s Hinkom Hinkovićem 17. Pojam religije miješao se s pojmom klerikalizma. ateizam odlikom masona. 87–88. . 2–3. svibnja 1907.(eljko) T. Bezvjerstvo se. Br. prirodoslovnoga društva. kad se drţalo. Nitko nas nije znao uputiti. u ĉemu je smisao slob. Dr. bez pravca i shvaćanja i bez ideologije. smatralo slobodoumljem. To je bilo doba. koji sadrţava najbitnije pojmove i ciljeve i sredstva masonske institucije.

MASONSTVO. ORGANIZACIJA UJEDINJENJE ILI SMRT I JUGOSLAVENSKA OMLADINA .III.

u kojoj su većinom bili stariji. ali ih je znao po imenu sa njihova rada pri osnivanju ĉetniĉke akcije u Makedoniji. da s mladoturcima treba voditi politiku kompromisa. njenim ciljevima. Tom prilikom donesena je definitivna odluka o osnivanju Organizacije. Na ĉelu druge grupe bio je Bogdan Radenković. da se neće moći mnogo posvetiti tome poslu. s. Ljubi Jovanoviću i Velimiru Vemiću. da u arhivima o tome nije ništa našao. što je napisana nepregledno. a druga. Beograd. Tu svoju namjeru povjerio je Vojislavu Tankosiću. pa je došao na misao. Pri tim razgovorima. Posebni je nedostatak knjige u površnoj obradbi nekih bitnih tema vezanih uz atentat. 30–31. da i protiv mladoturaka treba voditi revolucionarnu borbu. i njenu radu.1. Beograd. Njih dvoje su pristali. s. Bogdan je kategoriĉki zahtevao da se sa ovim radom upoznaju i pozovu na saradnju: pokojni Dragutin Dimitrijević-Apis i (tada) major pokojni Ilija Radivojević. Slabost je Dedijerove knjige i u tome. pozvao me je Tankosić u stan Velimira Vemića (Bosanska ulica br. 1953. knjiga II. da li pristajem na saradnju. koji nemaju nikakve veze s konkretnom temom knjige i koji ne pridonose nimalo boljem razumijevanju atentata u Sarajevu. Prva verzija. naivno je oĉekivati. Dao sam pristanak. gde su došli svi tada upoznati sa planom.113 Pukovnik Ĉed. Za to je odreĊen Vemić. koje dotle nije liĉno poznavao. Prilog za prouĉavanje politiĉke istorije Srbije od 1903 do 1918 god. Prosveta. budući da je veoma zauzet sluţbenim i drugim poslovima. u Dedijerovoj knjizi. koje dotle nisam poznavao. koji su objavljeni o ulozi masonstva u sarajevskom atentatu. dopunjeno izdanje.112 Naime. drugo. i upitao me. potpisali smo njen 112 V. Ali. bila je slijedeća: Bogdan Radenković izjavio je na suĊenju u Solunu. i on sa celim planom upozna Apisa i Iliju. Ţivanović. Njih trojica prihvatili su njegovu ideju. Radenković je poslan u Beograd. Narodna knjiga. bila je mišljenja. Najopširniju monografiju o sarajevskom atentatu objavio je Vladimir Dedijer (u dva dijela s nešto više od 900 stranica). makar u obliku rezimea i s cijelim pišĉevim esejima. marta 1911. da otpoĉne akciju stvaranjem jedne tajne organizacije. Ĉudna je i njegova tvrdnja. Njegova grupa uspjela je na konferencijama u Skoplju. s. 113 Borivoje Nešković. Dedijer je zakljuĉio. . Solunski proces hiljadu devetsto sedamnaeste. 78. Dedijer. on u Beogradu nije uspio dobiti traţeno odobrenje. jedan od vodećih ĉlanova organizacije Ujedinjenje ili smrt. bila je mišljenja. Tu tezu u masonskoj akciji poslije drugog svjetskog rata za obnovu solunskog procesa prihvatili su takoĊer Borivoje Nešković i Milan Ţ. Popović. ORGANIZACIJA UJEDINJENJE ILI SMRT Vladimir Dedijer piše da su meĊu osnivaĉima tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt osim urotnika iz god. smatra. samo je Dragutin Dimitrijević izjavio. nije ni pribliţno reĉena posljednja rijeĉ o sarajevskom atentatu. A. Ţivanović. tko je bio inicijator osnivanja te organizacije. da dobije odobrenje i pomoć vlade za svoj rad. postoje dvije verzije o osnivanju organizacije Ujedinjenje ili smrt. Prema Popoviću poslije mladoturskog prevrata kod srpskih nacionalista iz Macedonije nastale su dvije struje. da je inicijativa za osnivanje organizacije Ujedinjenje ili smrt potekla od njega. MeĊutim. Na primjer. »Njih ĉetvoro poĉeli su detaljnu diskusiju o toj akciji: o njenu obrazovanju. 98. u kojoj su većinom bili mladi. Naposletku je Tankosić i meni saopštio celu stvar. SAN. i privoli ih na saradnju. 111. Milan Ţ. Jedna od njih. Beograd. Istina o solunskom procesu. Osim toga. MeĊutim. da se još ne zna. Sarajevo 1914. 1903. bile i dvije grupe graĊanskih osoba i da je jednu od njih predvodio Ljuba Jovanović Ĉupa. Tu sam se upoznao sa Bogdanom Radenkovićem i Ljubom Jovanovićem. 1978. 1910. da bi se u masonskim arhivima moglo naći nešto bitno o eventualnoj ulozi masonstva u sarajevskom atentatu jer se pismeni tragovi ne ĉuvaju u takvim sluĉajevima. da on nije pregledao ni jedan masonski arhiv u svijetu. da se donese odluka o obnovi ĉetniĉke akcije svršetkom god. ĉiji najvredniji dio tvori navoĊenje niza detalja. i 3. bez sintetiĉnog zakljuĉka. pa ĉak ni masonsku dokumentaciju u zemlji. kada je oĉito iz njegove knjige. 1955. da je Bogdan Radenković pokušao stvoriti tajnu revolucionarnu organizaciju s ciljem provoĊenja revolucionarne akcije u pokrajinama izvan Srbije. pisac se nije neposredno koristio ni svim materijalima. 95).

U tu svrhu izraĊena su dva programa.. on je dao savet Vemiću kako da se naĊe potreban novac za pokretanje lista tajnog udruţenja. i da je bitnu ulogu u tome igrao Ljuba Jovanović Ĉupa. 1908. Srbin po nacionalnosti. pa su pripremni radovi u nekoliko mahova prekidani. Ljube i Tankosića. Jovanović je poslije afere s ĐorĊem Nastićem god. i tom prilikom Jovanović je igrao priliĉno aktivnu ulogu. Aleksandrom i Đordem. 12. putem mirne studije i neprekidnog razmišljanja.. krajem 1910. Društvo je imalo i svoj dnevni list. mnogo veću nego što se to doskora mislilo. Iz Vemićeva dnevnika proizlazi. poĉev od fragonara. U svoj dnevnik Vemić je zabeleţio da je izmeĊu 22. 24. oktobra 1909. (On je bio teško ranjen u drugom balkanskom ratu i malo zatim umro.. marta 1911.. kao što je to Pijemont 10. Bilo je odluĉeno da Udruţenje dela javno i tajno. Iako je konaĉnu redakciju programa i statuta udruţenja Ujedinjenje ili smrt naĉinilo prvih sedam ĉlanova utemeljaĉa (Ljuba JovanovićĈupa. nemaĉkih patriotskih klubova i sliĉnih organizacija. Tri i po godine proveo je u Briselskoj biblioteci. oţujka 1909. evo. sve pripreme za osnivanje organizacije Ujedinjenje ili smrt bile su okonĉane. Bogdan Radenković i pet oficira s pukovnikom Apisom na ĉelu). Tu se tek formirao u potpunog nacionalnog radnika. Za predsjednika organizacije izabran je Ilija Radivojević. Ljuba Jovanović je u stvari izradio osnovni tekst. Po svojim ubeĊenjima bio je velikosrbin i zastupao je gledišta pravoslavnih klerikalaca. aprila 1909. s. došao je u Berlin da pokuša da nabavi štampariju. .. da se o osnivanju jednog tajnog društva u Beogradu poĉelo raspravljati već 22. novembra 1910.. Popović. Ljuba Jovanović je igrao priliĉno znaĉajnu ulogu u osnivanju udruţenja Ujedinjenje ili smrt. i 23. i koji se. februara 1910. jula 1913. Petar Ţivković.«114 Druga verzija o osnivanju organizacije Ujedinjenje ili smrt temelji se na saĉuvanom pismenom dokumentu – Vemićevu dnevniku. Vojin Tankošić. On se nije bavio samo studiranjem prava nego je prouĉavao i istoriju rada tajnih evropskih udruţenja. a za sekretara Velimir Vemić. ali ne direktno u vezi sa osnivanjem udruţenja. A. Organizacija Ujedinjenje ili Smrt (Crna Ruka).. baveći se nacionalnim poslovima u Makedoniji i na Kosovu. Bogdan Radenković. ali je stalno odrţavao veze sa zemljom i dolazio na kraća odsustva. uz kanonadu topova i gomile leševa ostvaruje. na primer. Osim Jovanovića. Tako je. ĉlan udruţenja Ujedinjenje ili smrt. diplomirao pravo i kao stipendist srpske vlade otišao u Bruxelles »da nastavi studije«. rad je ponovo oţiveo. knjiga XV/1927. zahvaljujući u prvom redu inicijativi Jovanovića. nego samo povodom njegovih razgovora s kraljem Petrom i njegovim sinovima. odrţano nekoliko sastanaka na kojima su uĉestvovali Ljuba Jovanović-Ĉupa. U Vemićevu dnevniku pominje se i pukovnik Apis. koji je izraĊen prema nacrtu Bogdana. Miomir Milenović. što ima mnogo veću vjerodostojnost od uspomena. pisao je da je 114 Ĉed.. Na dan 14. marta 1909. Tu je. izradio program.statut. glavno civilno lice meĊu osnivaĉima ovoga udruţenja bio je Bogdan Radenković. masona. rodom s Kosova polja. Apis je bio pozvan da se pridruţi tajnom udruţenju tek 6. Prvog decembra 1910. U maju 1911. Godine 1910. Na dan 22. Pijemont. (Uzroci i naĉin postanka).' Tekst Ustava i Poslovnika ukazuje da je Ljubi Jovanoviću-Ĉupi kao primer sluţio Buonarotijev naĉin organizovanja tajnih udruţenja osnovanih poĉetkom prošlog stoleća u Italiji i Nemaĉkoj. Nova Evropa. zabeleţio u ĉlanku povodom Jovanovićeve smrti. postavljen je za ĉinovnika Ministarstva inostranih dela. o ĉemu će biti reĉi kasnije. Na sastancima se raspravljalo o osnivanju jednoga tajnoga patriotskog udruţenja. kako Dedijer ponavlja prije navedenu tezu o motivu njegova odlaska u inozemstvo. Prema Vemiću. Radenković sugerisao Vemiću da grupa prekine s radom.) U tom ĉlanku se kaţe da je 'Jovanović po svršetku studija otišao u Brisel da ih kompletira. on je otputovao u Brisel. koji je postao dogma mnogih. Izgleda da je Jovanović u Briselu stupio u jednu masonsku loţu. 396–405. MeĊutim. Na temelju dokumentacije Dedijer piše slijedeće: »Jovanović je na studijama u Briselu i nekim drugim zapadnoevropskim gradovima ostao nekoliko godina. diplomirani bogoslov. Milan Pribićević i još nekolicina. Jovanović je izabrao i ime budućeg lista: Pijemont.

naroĉito u Francuskoj i Italiji«. s. u kojemu je smislu Jovanović u inozemstvu nastavio kompletiranje završenog pravnog studija u Beogradu. slijedeće: . Tu se tvrdi. ibid. kada je bilo dovoljno. Oĉito nije bilo potrebno. Sarajevo. da njih obojica. zašto nije bilo dovoljno. listopada 1981. doznao je tajne i simboliku masonsku. u jednom tekstu iz 1928. s. s. 113–114. Pokušao sam osobno doći do cijelog Lennhoffova predavanja.«119 115 116 Dedijer. III/8-/. MeĊutim. a pogotovo ne to. već kratko vrijeme prije osnutka organizacije. da je Tankosić stupio u loţu zato. da se Tankosić i Jovanović upute u tajne i simbolike masonske i da te tajne i tu simboliku prenesu na organizaciju Ujedinjenje ili smrt – što je i uĉinjeno. Veĉernja pošta. i onda se povukao. da upozna rad masonstva. A bili su oba masoni! Oskar Tartaglia. 79–82. 2. U toj se literaturi sugerira mišljenje. Nešković.. da radi istoga zadatka pristupi u masonstvo i Tankosić. bliski suradnik Jovanovićev. da je Jovanović u dogovoru s ljudima. i Tankosić i Jovanović. kada se utvrdilo. 1960. Vemić je izrazio sliĉno mišljenje. iste god. 117 Oskar Tarataglia. Uĉinjeno je to zato. pa da onda svoje spoznaje primijeni na stvaranje tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt. koja je objavljena god. s kojima je pripremao jednu tajnu organizaciju u inozemstvu. Foggia. da njezin ĉlan bude ĉlan druge tajne organizacije. odnosno. uĊu s istim ciljem u loţu. ali mi je Statni knihovna Ĉeške Socialisticke Republiky odgovorila pod br. 1981. U odreĊenoj literaturi oĉita je teţnja. Jedva godinu dana kasnije istupio je i izjavio da se s onim što je vidio ne moţe ništa poĉeti. ali nitko nije pobliţe razjasnio. da Jovanović u inozemstvu »upoznaje i rad tajnih udruţenja. nastavak treći za 1928.. i to zato. On je postigao ono što je htio. ali on nije sarajevski atentat pripremao kao slobodni zidar. da radi spomenutog zadatka stupi u masonstvo samo Jovanović. Trišić u knjizi Sarajevski atentat u svjetlu bibliografskih podataka. i to je ispitivanje rigorozno i dugo traje. 1929. Priznati ĉinjenicu. zatajio je Tankosićevu pripadnost masonstvu.5638/81 dne 28. godine istiĉe. da vidi kako se organizira jedan tajni savez. da to uĉini samo jedan od njih. Ali. da je Jovanović otišao u Bruxelles da kompletira svoje studije. opaska I. Slobodni zidari i sarajevski atentat. I odmah zatim povukoše se iz masonerije. s. Postoji i ispitivanje za primanje u loţu. nije najjasnije.«115 U odreĊenoj literaturi inzistira se na mišljenju. M. 289. Izdanje Bastogi. II. 119 Ovaj citat iz Lennhoffova predavanja prenio je iz sluţbenog organa ĉehoslovaĉke velike loţe Tri prstena (sv. da bi tako prouĉio tehniku njezine organizacije i metode konspirativnog rada. Nešković dalje piše. da postane ĉlan loţe. U ĉasu sarajevskog atentata Ljuba Jovanović-Ĉupa je bio već davno mrtav i prema tome ostaje jedini Tankosić koji je najaktivniji ĉlan Ujedinjenje ili smrt. ni jedan od njih nije mogao sam po svojoj volji postati ĉlan masonske loţe. s. kako stvarno ni Jovanović ni Tankosić nisu bili masoni. 118 Eugen Lennhoff. jer je slobodni zidar bio tri do ĉetiri godine prije atentata. prosinca 1929. koja ne dozvoljava. 225–231.«117 Poznati austrijski mason Eugen Lennhoff u svojoj knjizi Die Freimaurer. o masonstvu Vojina Tankosića rekao u jednom predavanju slijedeće: »Major Tankosić bio je slobodni zidar. Il libero muratore. da su ova dva vodeća ĉlana organizacije Ujedinjenje ili smrt bili masoni. 116 U toj literaturi to se tvrdi i za intimnog Jovanovićeva prijatelja Tankosića. Izdanje Veselin Masleša. kada se njemu prohtije. da je i on bio mason.118 MeĊutim. da se sugerira. za veljaĉu 1930) Nikola Dj. stupio u masonsku organizaciju. 1929. ali i najpovuĉeniji ĉlan framasonerije. kratko vrijeme nakon osnutka organizacije Ujedinjenje ili smrt. ibid. da govori kao slobodni zidar i navodi slijedeće: »Oni (Tankosić i Jovanović. zašto je bilo potrebno. (najvjerojatnije pošto je saznao za pisanje Oskara Tartaglie) Lennhoff je 18.Jovanovićev nacrt programa stvoren po uzoru na sliĉna nemaĉka tajna patriotska udruţenja i udruţenja italijanskih karbonara. i sam ĉlan organizacije Ujedinjenje ili smrt. znaĉi dopustiti mogućnost direktne veze izmeĊu pripremanja atentata u Sarajevu i masonstva.) nijesu ubaĉeni u beogradsku loţu.

1910. da je Ljuba Jovanović-Ĉupa bio mason i da nije nikada istupio iz masonstva dokazuje ĉinjenica. izmeĊu ostalog. navodi kao mason. U Turskoj se je desila Mladoturska revolucija. odgovor nisam dobio. vlasnik i urednik toga lista bio je Ljubomir S.. 121 Neimar. svibnja i 29. otputovao u Bruxelles. Ja sam mu pomogao i blagodareći jednom velikom dobrotvoru on je i došao do svog lista.. da se tvrdnjama tih masona mora vjerovati. 232. 1915. onda kapetan i poziva me na rad na nacionalnim stvarima. Osnivaĉ. prema masonskim pravilima ni jedan mason ne moţe pripadati »Ihrem heutigen Ansuchen können wir leider nicht entsprechen. 1911. kojoj je on pripadao.. da se oko stvaranja organizacije Ujedinjenje ili smrt najviše i sustavno angaţirao jedan mason. Jovanović Ĉupa. (Poslije smrti Jovanovića-Ĉupe direktor lista bio je Branko Boţović.. kolovoza god. I to dokazuje njegovu vodeću ulogu u organizaciji.. da je Ljuba Jovanović Srbiju tretirao kao središte okupljanja i ujedinjenja juţnih Slavena. gotov uvek da se za taj rad zaloţim svim silama. 15. 121. Tako je postao Pijemont a on Ljuba Jovanović direktor i vlasnik toga lista. u Berlinu pokušava nabaviti tiskaru. Tako je postala naša organizacija Ujedinjenje ili smrt. objavio tekstove u kojima se hvali masonstvo u inozemstvu i kritiziraju austrijske vlasti što zabranjuju masonsko djelovanje. Tako dolazim u vezu sa G. pod kojim je list izlazio god. IzraĊen je Ustav i poslovnik. Ne postoji poseban razlog. a poĉetkom prosinca god. i ovo: »Došla je aneksija Bosne i Hercegovine. upravo to je bilo tada sasvim prirodno. travnja god. Dimitrijević-Apis u svojoj posljednjoj rijeĉi rekao je za Jovanovića. II. izabire ime budućeg lista itd. 20.« Kada sam poslao na istu adresu novu molbu. da se on u masonskoj literaturi. Bogdanom Radenkovićem i sa mojim poznanikom i starim drugom na ovim poslovima Ljubom Jovanovićem. imala sliĉan cilj u odnosu na ujedinjenje i stvaranje zajedniĉke drţave Juţnih Slavena. Otišao je na nauke kao oduševljeni nacionalni radnik i vratio se je kao manijak-nacionalista. rad ponovno oţivljava. Naime. osim tvrdnja nekih masona. ibid. koja je studirala. Narodna odbrana. I/1922. potvrĊuje mogućnost. svibnja god. Jugosloven bezgraniĉne vere u svoje snove za ujedinjenje svih Jugoslovena. I/1925. 1912. i god. oţujka. bitte. 1909. po našem mišljenju. Odmah me je našao. u Beogradu je poĉeo izlaziti list Pijemont. da die Zeitschrift Die Drei Ringen derzeit wegen Fondsübersiedlung nicht expeditionsfähig ist. da je osoba. 123 Već iz naziva lista (Pijemont) da se zakljuĉiti. 203. Trebao mu je list. pripremni se rad na organizaciji prekida. talijanska masonska i druga tajna društva (iza kojih je uglavnom stajalo masonstvo. List Pijemont je 24. 122 Nešković. ibid. Kada je Jovanović 14. mi smo se sloţili s tim. svibnja. 123 Ibid. 120 Dedijer. da treba raditi. Imajući na umu. da je Ljuba Jovanović Ĉupa ušao u masonstvo. 21. 1910. kao on. da bi po tom uzoru stvorio srpsku tajnu organizaciju.«122 Dne 21.. pa je kao direktor toga svoga mezimĉeta i umro na bojnom polju. s. 4. Ihre Bestellung etwa nach 6 Monaten wiederholen. .. da je iza pothvata toga masona mogla stajati barem loţa. kako da se doĊe do novca za pokretanje lista. Vaţno je napomenuti. da Jovanović nije zastupao velikosrpsko stajalište kao. da je cilj bio rad u neosloboĊenom Srpstvu. a potkraj god.. Posle kratkog vremena od pojave Pijemonta nalazi me Vemić. onakav kakav je pred sudom. Ĉinjenica. Jovanović daje savjet Vemiću. 1914. koje je i dovelo do ujedinjenja Italije). kako smo mi zamišljali. prvenstveno onih koje su smatrali Srbima. s. Neimar.. i ako je dosta radila nije radila onako i onoliko. s. Wollen Sie.121 Iz Vemićeva dnevnika proizlazi..). U to vreme vratio se je sa svojih studija iz inostranstva pokojni Ljuba Jovanović. 35–36. Bogdan Radenković. da organizacija bude tajna.. ni jednog posebnog dokaza. da za pretpostavku.120 Sigurni dokaz.. 93. nema. koja nije bila pisana za najširu javnost. i to prvenstveno Jovanovićevom inicijativom. na primjer. Nije teško pretpostaviti.Na kraju treba istaknuti.. Mi smo bili stari poznanici. da je inicijativu i glavnu ulogu kod osnivanja organizacije Ujedinjenje ili smrt imao Jovanović. Pristao sam odmah. a ne Radenković.

.126 God. Taĉno je da je Svetomir Nikolajević posle Aneksije išao u glavne centre evropske i da se tamo zalagao za našu pravednu stvar.. Istina je i to da je on u loţama evropskim drţao predavanje o našem pravu na Bosnu i Hercegovinu i da je. 1908.125 Nezavisno od stajališta srpske vlade veza izmeĊu srpskog nacionalizma i masonstva ojaĉana je u Srbiji poslije aneksije Bosne i Hercegovine. Zato. koji gazi pravo i ţivotne interese jednog mladog i zdravog naroda i unosi zlu krv u drţave. protiv Austro-Ugarske. masonska i nacionalno-srpska. 311. tako da i sam Ekmeĉić priznaje kako se u srpskoj diplomaciji zagovarala »ideja da se za politiku njenih ratnih ciljeva iskoriste takve moćne internacionalne organizacije. u Parizu dao i jedno obaveštenje francuskim novinarima. da je već tada došlo i do konkretiziranja akcije. o kojemu se stvaralo javno mišljenje da je sklon preureĊenju carevine u trijalistiĉkom smislu. ili uopšte ne radi. gotovo manijaĉkom mrţnjom na slobodne zidare. s. 126 Ĉeda A. Popović. smatrajući je uvećanom Srbijom. kada je Austro-Ugarska izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine. Nova Evropa. da sam Ĉeda Popović kaţe. Mada polaze od toga da su Srbi i Hrvati jedan narod – po zajednici jezika koja je jedini racionalan kriterij za odreĊivanje granica nacionalnosti – krugovi oko srpske vlade isticali su hrvatski individualitet. 1973. naroĉito u krugovima francuskih slobodnih zidara. s. s. i ne mislim da to osporavam. ako se ne naĊe naĉina da se naknadno osujeti taj meĊunarodni zloĉin. Pripremanje za Balkanski Rat. i u njemu je srpski faktor više potcrtan. Taj program se bitno razlikuje od zvaniĉnog vladinog programa. 1–2. kao što su katoliĉka crkva.«124 Opisane suprotnosti nisu bile nepremostive. bio sjajno primljen. drţavnik Svetomir Nikolajević. . i koje ni akteri nisu sasvim svjesni. knjiga XVI/1927. sin Svetomira Nikolajevića. Ta ideja o budućoj drţavi kao jedinstvenoj zajednici srpskih zemalja ima dublju pozadinu. što Pijemont manje radi.. pošao je god. Ludendorf je akciju Svetomira Nikolajevića iz 1908. Ludendorfa kad svu tu akciju jednog srbijanskog drţavnika i patriota dovodi u vezu s atentatom u Sarajevu.. 10–11. a jedan od vodećih srpskih masona. Ibid. iz Beograda u inozemstvo. koje su se već podelile u neprijateljske tabore. 1908. Sigurno je.. Beograd. A zatim se temeljito razlikuje i po koncepcijama o budućoj jugoslovenskoj drţavi. Tu se izmeĊu vlade i pripadnika Crne ruke vodi prikrivena bitka koja se na površini ne vidi. posebno ono masonsko. On je izjavio da će Aneksija biti kobna i po Austro-Ugarsku i po mir sveta.. 127 Dušan Nikolajević. da je Ljuba Jovanović Ĉupa »sa Bogdanom Radenkovićem pokrenuo osnivanje naše Organizacije«.«127 124 125 Milorad Ekmeĉić. bez obzira na to što to troje nije imalo mnogo zajedniĉkoga«. da je tada potvrĊeno shvaćanje jedinstvenosti srpskih masonskih i meĊunarodnih masonskih interesa. Ratna odgovornost i g. Strani promatraĉi u Beogradu uoĉavali su da je cilj organizacije Ujedinjenje ili smrt stvaranje velike armije »sa konaĉnom teţnjom da se vodi rat sa Austrijom i konsolidacijom jednog ujedinjenog juţnoslovenskog kraljevstva. a posebno protiv prijestolonasljednika Franje Ferdinanda. XXV/1928. Srpska knjiţevna zadruga.drugoj tajnoj. Sve je to bilo. Nikolajević je tada. Ratni ciljevi Srbije 1914. kada tvrdi slijedeće: »Gonjen jednom. teško je pretpostaviti. odnosno od masonstva nezavisnoj organizaciji. 108–110. Vaţno je istaknuti. slobodni zidari i socijalizam. ali je ipak vratolomni skok g. 7354. srpski masoni i srpski nacionalisti našli su se uglavnom na zajedniĉkoj fronti protiv Austro-Ugarske. MeĊutim. 121. Zbog aneksije Bosne i Hercegovine srpska masonska loţa Pobratim prekinula je veze s madţarskom masonskom vlašću. Tada su se dvije teţnje za osnivanjem jedne tajne organizacije. shvatio kao poĉetak pripremanja atentata na naslednika prestola Austro-Ugarske. Ludendorf. Jovanovićeva i Radenkovićeva našle na istoj liniji. Politika. Razlikuje se i po tome što odmah od poĉetka javno zastupa tezu o potrebi razbijanja Austro-Ugarske kao drţave. da bi pridobio meĊunarodno javno mišljenje. Rad organizacije Ujedinjenje ili Smrt. posebno u odnosu prema Franji Ferdinandu. ima pravo Dušan Nikolajević..

i jedan Hrvat.«128 Iz onoga što je prije navedeno oĉito je. 1908. do slijedećih zakljuĉaka: »U svakom sluĉaju. toj jedinoj kombinaciji koja je mogla obezbediti nezavisnost Balkana prema austronemaĉkom bloku... na ĉelu sa industrijalcem Vasom Jovanovićem i ĉlanovima koji su većinom bili nekadašnji francuski Ċaci. ali i prema Rusiji... Francuski poslanik je bio vrlo zadovoljan ovim otporom koji je Ujedinjenje pruţilo nemaĉkom uticaju. ali da je zbog nezadovoljstva njezinim radom bilo pojedinaca. Prijem u Parizu je do te mere podigao ugled i aktivnost Ujedinjenja da je ĉak i zagrebaĉka loţa preko njega zatraţila povezivanje sa francuskim masonima. umesto neodreĊenog humanitarizma engleskih masona. Dušan Popović. Ujedinjenje je odbilo da mu se potĉini i zadrţalo svoju dotadašnju autonomiju uz izjavu da će 'ostati vezano za francuski Grand Orient'. Ovo je bilo utoliko znaĉajnije što pokušaji ostalih srpskih masona da se poveţu sa nemaĉkim i engleskim nisu donosili neke naroĉite rezultate. Ljiljana Aleksić-Pejković.MeĊutim. Jozo Janković. Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903–1914. Izdanje Istorijskog instituta. godine bilo 'svega dvadesetak. da je poslije aneksije Bosne i Hercegovine osnovana u Beogradu organizacija Narodna odbrana 8. a da pri tome steĉene materijalne pozicije francuskog kapitala na Poluostrvu ne budu ugroţene. ovo je stavljalo u izgled jednog moćnog saveznika više. Poslanik je snagu Ujedinjenja pripisivao ĉlanovima kojih je u toku 1912. U tom cilju Ujedinjenje se odmah povezalo sa hrvatskom loţom Ljubav bliţnjem. srpskoj burţoaziji pak. Stoga nije sluĉajno što je posle dve godine od osnivanja loţe Ujedinjenje temelj saradnje bio postavljen baš povodom poĉetka ozbiljnih pregovora izmeĊu srpske i bugarske vlade o balkanskom savezu. što je francuski poslanik objašnjavao nedostatkom masonske tradicije u jugoslovenskim krajevima uopšte. Regrutovanje ĉlanova je išlo sporo. Inaĉe. kulture i poslovnih veza u Srbiji i što. .. U aprilu 1909. 442–443. već je došlo izgleda i do neke organizacione veze. Prilikom kraljeve posete Parizu. ĉvršće povezivanje srpskih masona za nju bilo je još jedna poluga više za sprovoĊenje interesa francuskih masona i u ovom delu sveta. advokat. angaţiranje srpskih politiĉara i srpskih masona na masonskom planu bilo je ipak mnogo jaĉe nego to proizlazi iz navedenog pisanja Dušana Nikolajevića. u svojoj knjizi Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903–1914. 'u jaĉanju ciljeva Francuske gleda najdragocenije sredstvo ljudske solidarnosti'.. 520–523. koraci koje su srpski masoni preduzeli u Parizu u toku aneksione krize nisu bili uzaludni. U svakom sluĉaju kada je nekoliko meseci docnije posredovanjem stranih pronemaĉki orijentisanih loţa obrazovan Vrhovni masonski savet. 1965. s. tako i antifrancuskom kosmopolitizmu koji se u to vreme sve više širio pod firmom engleskog uticaja i koji su i druge dve srpske loţe širile. i ovde je prijem na koji su naišli bio 'najlepši' i 'najsrdaĉniji'. Francuskom poslaniku ĉinilo je posebno zadovoljstvo što je izgledalo da je loţa Ujedinjenje postavila sebi za program razvijanje srpskog nacionalizma širenjem francuskih ideja. S obzirom na ogromnu ulogu koju je francuska masonerija odigrala u pripremama za prekrajanje karte sveta. ali odabranih' meĊu kojima je bilo i Francuza i Belgijanaca nasuprot loţama Pobratim i Šumadija koje su gledale samo na broj ali ne i na 'kvalitet' ĉlanstva. loţa je postavila sebi kao glavni cilj akciju na nacionalnom terenu i ujedinjenje sa hrvatskom masonskom loţom koja je takoĊe već tada ţelela da se odvoji od MaĊarske. (Interesantno je da je poslanik tada predviĊao da bi za velikog majstora Vrhovnog saveta koji je postojao samo nad pronemaĉkim loţama Pobratimom i Šumadijom mogao doći prestolonaslednik Aleksandar na mesto izabranog Vajferta). koji su se prikljuĉili stvaranju druge 128 Dr. Beograd. kao veza sluţili su jedan Srbin. Po svemu sudeći dodir izmeĊu srpskih i francuskih masona prilikom kraljeve posete nije se završio samo lepim prijemom. Tako je srpska burţoazija i ovim putem poĉela da traţi sebi saveznika u Francuskoj. listopada god. šef Presbiroa Stefanović i njegov pomoćnik Mihajlović traţili su dodir sa francuskim loţama.. Na temelju arhivskih istraţivanja Ljiljana Aleksić-Pejković došla je. već je postojala nova srpska loţa Ujedinjenje orijentisana na francuski Grand Orient.

god . Ilija Radivojević. Tankosić. 1955. tko će predsjedavati. da je Jovanović ušao u masonstvo samo zato.. da je. Popović. ali je ideja. Dimitrijevića. »Tankosić je inicijator. bez formalnog izbora.132 Kod navoĊenja osnivaĉa i ĉlanova Vrhovne centralne uprave organizacije Ujedinjenje ili smrt. Izveštaj sa pretresa u Vojnom sudu za oficire u Solunu po beleškama voĊenim na samom pretresu. Milovanović-Pilac i Radoje Lazić.. Solun. Tako je Vojislav Tankosić uveo u organizaciju Milivoja A. da on nigdje nije naveo. odnosno koje su s vremenom postale masoni. da predsjednik bude Ilija Radivojević. organizacija prestala ulaskom Srbije u rat s Turskom oktobra meseca 1912. kako bi to mogao primijeniti u stvaranju organizacije Ujedinjenje ili smrt. da ispita naĉin rada u masonstvu. ibid. otrov i mrtvaĉka glava nad ukrštenim kostima kao obeleţje organizacije. 133 Ibid. Vemić. Nikakva patriotska dela nisu imali izvršivati u zemlji. UiS. niti su ih izvršivali. Što se tiĉe navedene knjige. 674. ibid. s. Kao osnivaĉi organizacije Ujedinjenje ili smrt bili su slijedeći pojedinci: Dragutin T. Milan Ţ. kako se vidi iz Vemićeva spiska. Ne seća se ko je dao ideju za nacrt peĉata. iz Dimitrijevićeva iskaza jasno je. a on liĉno nije saraĊivao na njemu.organizacije. ili pok. iz koje je citiran iskaz pukovnika Dimitrijevića.˙. Na isti naĉin Vemić je odreĊen za sekretara organizacije. Ta sedmorica formalnih osnivaĉa postali su. da je Ljuba Jovanović prije bio mason i da je iz masonstva prenio u organizaciju Ujedinjenje ili smrt naĉin o misterioznom primanju ĉlanova i neke misterije.. Ali. 1911. koje navodi i Ţivanović. Tankosić je aktivno uĉestvovao sa pukovnikom Apisom u organizaciji Sarajevskog atentata na Vidovdan 1914. treba istaknuti da i oni pojedinci. nazvane Ujedinjenje ili smrt. istupio iz Narodne odbrane i posvadio se s ljudima oko nje. Tankosića. Prilog za prouĉavanje politiĉke istorije Srbije od 1903. MeĊutim. ili Bogdana Radenkovića. 1918. Ljube Jovanović. bitno je istaknuti i slijedeću tvrdnju. Milan Vasić. s. pored ostalog. Jovanović. Beograd. travnja 1917. Nešković. koji je bio i najstariji. sloţili. pod ratom stvorenim uslovima ne bi mogla u potpunosti utvrditi istina o Solunskom procesu«.. Bogdan Radenković. 178–179. godine.. ili pok. Bomba. Zatim optuţeni izjavljuje. i ĉlanovi Vrhovne centralne uprave. maja 1903.. verovatno. s. god. tiskara Velika Srbija. s. noţ. da se bez nje »danas. Ĉedomir A. Trgovinski Glasnik izabran je za oglase radi vaspostavljanja veza.)129 Za razliku od Narodne odbrane ova je organizacija djelovala u potpunoj tajnosti.134 129 130 Tartaglia. ušli su. 150–151. ibid. da su kao ĉlanovi Vrhovne centralne uprave bile i slijedeće osobe : Ilija M. (Ţivanović. s. a ovaj je uveo u istu organizaciju diplomata Milana Gavrilovića.. Ţivanović. priznaju.. ibid. po njegovom mišljenju. Jovanovića (tada tajnika Ţeljezniĉke direkcije u Beogradu). 665. 131 Tajna prevratna organizacija. Iz toga se spiska vidi. do 1918. koju on donosi u prilogu pod naslovom Spisak zaverenika oficira i graĊana u zaveri 29. misli da je ideja za odredbu o misterioznom naĉinu uvoĊenja ĉlanova pok. koji je ranije bio u jednoj od framasonskih loţa i odatle preneo i u organizaciju uveo neke misterije. Milan Gr. Ljube Jovanovića-Ĉupe. Velimir S. Dimitrijević-Apis. koji knjigu u cijelosti ocjenjuju kao falsifikat. 12). Ljubomir Jovanović-Ĉupa i Vojislav A.130 Pukovnik Dimitrijević na saslušanju 27. 208. (Tankosić je god. zbog potrebe naĉina voĊenja borbe u Makedoniji i gotovosti ţrtvovanja sebe za opštu stvar.«133 Predsjednik organizacije Ujedinjenje ili smrt nije posebno biran. osnivaĉ i ĉlan Vrhovne centralne uprave org. svi su se. god. zato što su oglasi po formi bili trgovaĉki. Solunski proces. 134 Iskaz D. veli. . kada se postavilo pitanje. 132 Ţivanović. s. Uz Ljubu Jovanovića u organizaciji Ujedinjenje ili smrt našle su se i druge osobe koje su bile. Solunski proces hiljadu devetsto sedamnaeste. naveo je i slijedeće: »Ne zna ko je izradio poslovnik organizacije.«131 I iz Dimitrijevićevih rijeĉi proizlazi.

. iako slabijeg fiziĉkog sastava. koji ga je upoznao s Ljubom Jovanovićem-Ĉupom i Bogdanom Radenkovićem.Iskaz pukovnika Dimitrijevića. kolikogod mi slobodnog vremena ostaje. on razvija najveću delatnost. neću moći ni da radim na tome. a naroĉito mi je ostalo u pamćenju da je zakletvu. koje sam ja znao kao istaknute nacionalne radnike. koji bi rukovodio revolucionarnim poslovima u njoj i radio u punoj saglasnosti i harmoniji sa našom Organizacijom. niti sam se primio izrade projekta ustava. izjavio gotovost da stavim sve te veze u sluţbu organizacije.. Izgleda da su moji drugovi u Vrhovnoj centralnoj upravi s ovom mojom izjavom bili zadovoljni i zato su me poštedili od svih drugih naroĉitih duţnosti. Koliko je sa njima saraĊivao Tankosić. u borbi sa Bugarima). Iako je pokret imao za cilj organizovanje omladine u svima pokrajinama Austrougarske Monarhije... s. kako je naveden u knjizi Tajna prevratna organizacija. Pored Ljube Jovanovića radio je na projektu i Bogdan Radenković. onakvu kakva je uneta u ustav. poznavajući se i imajući veza sa uglednim licima.. On postaje prorokom i apostolom revolucijonarstva meĊu bosansko-hercegovaĉkom omladinom..«135 U organizaciji Ujedinjenje ili smrt bilo je odluĉeno. Mnogi nisu znali ni za ime ni za postojanje naše Organizacije. neverovatne energije i izdrţljivosti u poslu. A kad se jednom bio svojski razmahao (kao kod onih koji su posle suĊeni u Banjaluĉkoj aferi). zbog toga što sam zauzet priliĉno i sluţbenim poslovima. napisao pokojni Ljuba Jovanović.. Pokret Mlade Bosne poĉinje da dobija svoje jasno obeleţje tek od 1911 godine. Prema tim bilješkama Dimitrijević je. ja to ne znam jer su prethodan rad i na tim projektima oni zasebno radili. Od ulaska Milana Vasića u Narodnu Odbranu pa do poĉetka Balkanskog Rata. opet tajnom. ukratko reĉeno. Visoke inteligencije.. na Bregalnici. ja sam odmah s njima ušao u razgovor. u biti se potpuno slaţe s autentiĉnim stenografskim bilješkama.. prihvatajući ih. i njen organizator. »Ĉim sam video da su ovde ova dvojica. rad na revolucionarnoj organizaciji van granica Srbije bio je dakle objedinjen. Samo sam izjavio da.. dalje. revolucionarnom odboru za Makedoniju i Staru Srbiju. ja sam se ogradio da. s našim najvišim ĉinovnicima i ljudima na najvišim poloţajima. izjavio da ga je o potrebi stvaranja ovakve organizacije najprije obavijestio potpukovnik Vemić. odmah u poĉetku rada. pored ostaloga. a s pokojnim Ljubom Jovanovićem bio sam i pre toga u jednom ranijem.. To ne znaĉi. on je njen voĊ. Ĉed.... da uvodim nove ĉlanove u organizaciju. ibid. Za taj posao izabran je major Milan Vasić (poginuo u ratu 1913. i sve ostalo što bi oni od mene traţili kao neku moju liĉnu ţrtvu. te otuda bude upućen u Narodnu Odbranu za njena sekretara. 148–150. pokojni Vasić ušao je u Centralnu Upravu naše Organizacije. naši drugovi u Beogradu rešiše da prisvoje Narodnu Odbranu. U tom svojstvu. da se za njezine ciljeve iskoristi organizacija Narodna odbrana. Ja nisam bio odreĊen.. i u kojoj ţelji. da su 135 Nešković. koje je u izvodima objavio Borivoje Nešković u knjizi Istina o Solunskom procesu. da bi se sve više širio naporedo sa razvijanjem akcije Organizacije. postati njeni pobornici i. Ujedinjenje ili Smrt uvela je u svoje kolo izvestan broj omladinaca i pustila ih da dalje rade. i da ne skidajući sa nje oreol kulturnoga društva – upute na rad u nju jednoga od ĉlanova naše Organizacije. Hercegovac. Još kod islednika sam izjavio da se sećam da je uglavnom izradio projekt Ljuba Jovanović. upoznao se sa njenim idejama i ciljevima. on je dalje išao po sili mehaniĉkih zakona: širio se sve dalje i uvlaĉio je u sebe sve veći broj lica.. Popović o tome svjedoĉi ovako: »Stoga. ja im se stavljam na raspoloţenje. Traţene su meĊu bosanskom omladinom liĉnosti koje će.. revolucijonarni organizatori bosanske omladine. Otuda još i sada uverenje kod velikoga broja naših nacijonalnih radnika van granica Srbije: da su sve što su radili – radili u svojstvu ĉlanova Narodne Odbrane. I naĊena je najpodesnija liĉnost: Vladimir Gaćinović. ipak je najveća paţnja bila koncentrisana na Bosnu i njenu omladinu. od vremena postanka organizacije Ujedinjenje ili Smrt. potpuno shvatajući cilj Organizacije. Pored ovoga ja sam. Ja liĉno bio sam obiĉan ĉlan u Vrhovnoj centralnoj upravi i.

s.. srpska je vlada. da djeluju u ime organizacije Ujedinjenje ili smrt. oţujka god. a koji se već osećao i oĉekivao u bliskoj budućnosti«. bitno je naglasiti. trgovac (422).. nije tek sluĉajno štampana u izdanju oficirskog lista Pijemont. ibid. Milan Gr. Popović.138 MeĊutim. da je poĉetna akcija organizacije Ujedinjenje ili smrt bila dobro primljena od srpskog ţiteljstva u Bosni i Hercegovini.. dr. i ĉlan Ujedinjenje ili smrt (ili Crne ruke. ili hoće nešto da zabašure.. 33. potkraj sijeĉnja god. 1910. MeĊutim. Vladimir Gaćinović. postao je pravim i prekaljenim revolucijonarcem. Jovanović je prisustvovao. ali se Apis smatrao njegovim prirodnim nasljednikom. pa je prema tome i razumljivo. F 100). 1913. Ĉed. Jovanović.. Bogoljub Vuĉićević. s.. ili su u velikoj zabludi. kako je već navedeno. pukovnik (10) – njih dvojica su bili i ĉlanovi Vrhovne centralne uprave. Ovo je vaţno i zbog toga. . 139–152. 5. Nova Evropa. 1913. da i poslije god. zbog bojazni od toga rada. spremali plan za dalji rad. a još manje se s njegovim idejnim osnovama razilazio… Prema saĉuvanim spiskovima ĉlanova organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' i dokumentima o slobodnozidarskim loţama u Srbiji koji su bili dostupni autoru. AJ. Milorad Nikolić. Boţin Simić. (Graniĉni oficiri). ibid.. da rade s manje brzine. ĉiji je i on bio ĉlan po njegovom afilovanju u ovu loţu. ukinula sluţbu graniĉnih oficira i njih uputila u unutrašnjost Srbije. Odjek je bio takav. Milan 136 137 Ĉ. koja se provodi iz Srbije. da su graniĉni oficiri bili prisiljeni utjecati na prijatelje u Bosni. smatralo se.«136 Zakljuĉak je Ĉ. da bi se završila konaĉna priprema »našega elementa za sluĉaj oruţanog konflikta sa Austro-Ugarskom. To je omogućivalo pojedincima. svi bili uvedeni u organizaciju Ujedinjenje ili Smrt. 1914. A.137 Kada je Ilija Radivojević poginuo u ratu. Njegova brošura o junaĉkoj smrti Bogdana Ţerajića.. 314–321. sednicama loţe 'Pobratim'. da mnogi uĉesnici nisu ni znali otkuda pokret poĉinje i potiĉe: oni su saraĊivali sa svojim drugovima koji su ih vodili.139 Dimitrijević je to isto ustvrdio na suĊenju. 138 Ţivanović. mogu stvarno djelovati. dakle za nepunu godinu rada organizacije.. s. koje je bilo predisponirano da uĊe u svaku organizaciju. Branko Boţović. a ima za cilj rušenje Austro-Ugarske. Milivoje A. u pokretu. kako se vidi iz njegovih saslušanja. koja je za bosansku omladinu bila revolucijonarnim trebnikom. Milan Gavrilović. ibid. Milovanović. 139 Tajna prevratna organizacija. policijski komesar (407). sa svojim drugovima.oni koji su uĉestvovali. ĉinovnik Ministarstva inostranih dela (406). koji su bili njezini ĉlanovi. poruĉnik (125). 31. Popović. Popovića. knj. Uoĉi balkanskog rata. Kako Organizacija Ujedinjenje ili smrt nije strogo formalno ni osnovana tako se ona nije morala nuţno ni formalno raspustiti. govore da je omladinski revolucijonarni pokret u Bosni ponikao sam od sebe i delovao samostalno i nezavisno od nezvaniĉnog revolucijonarnog Beograda. Stevan Šapinac. major (402). kapetan (111). Zato svi koji. Oficiri su poĉetkom god. god. Aleksandar Ilić. a posebno 1912. u tajnoj organizaciji 'Ujedinjenje ili smrt' slobodni zidari su bili: Ljubomir S.. sekretar Ţelezniĉke direkcije (401). da je priprema postigla svoju kulminaciju. on nikada nije istupio iz slobodnozidarskog saveza. godine Ljubomir S. 1911. kako je u javnosti bolje poznato). 1917. posle svršenog osloboĊenja i ujedinjenja. novinar (5 – broj koji je imao u organizaciji 'Ujedinjenje ili smrt'). pravnik (204). duhovni voĊ revolucijonarne omladine iz Bosne i Hercegovine. da je prema izjavi Velimira Vemića na suĊenju u Solunu 20. 1914. u ovoj godini umro i Ljuba Jovanović. organizacija Ujedinjenje ili smrt prestala opstojati god. zajedno sa ostalim ĉanovima loţe 'Ujedinjenje' iz Beograda. »Tokom 1909. ili pak misliti. 1913. Rad organizacije. mjesto predsjednika organizacije Ujedinjenje ili smrt nije se popunjavalo. XVI/1927. (Arhitektonske table o radu loţe 'Pobratim'. Prema tome. Jovanović Ĉupa. suradnik ĉasopisa 'Slovenski Jug' (203). Rad organizacije Ujedinjenje ili Smrt. što je. Jovan Milosavljević.

'Ţelezniĉka direkcija. U vreme kada je on ušao u organizaciju 'Ujedinjenje ili smrt'. Graĉaniĉkoj. A. godine) Jovan M. Uz ovo. drugo je pitanje… Tankosić je doneo i dva Brovning revolvera i priliĉan broj kutija sa municijom. do 1914. pored drugih prostorija. Milivoje A. Jovanovića (koga je u organizaciju 'Ujedinjenje ili smrt' uveo Vojislav Tankosić). a uz njega iz te ustanove ĉlanovi su iste organizacije bili još i Stevan Trifunović (437) i Petar Magovĉević (410). Jovanović je obrazovao grupu u kojoj su dva ĉlana ujedno i slobodni zidari (Milosavljević i Boţović). dok je Stevan Šapinac uveo u sopstvenu grupu M. Jovanović o stanovištu jugoslovenskih slobodnih zidara u povodu optuţbi da su srpski slobodni zidari imali udela u pripremi i izvoĊenju atentata izvestio je i nemasonsku javnost. a uz jednog ĉlana koji nije bio u posebnoj grupi ukupno je od 181 ĉlana organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' njih 12 pripadalo i savezu slobodnih zidara. U kojoj su meri oni. tvrĊenje Jovana M. godine porodica Miliĉević za malo se nije morala iseliti iz Starog zdanja. Jovanović je uveo u svoju grupu J. a zatim 30 soba… U levom krilu na kraju nalazila se slobodnozidarska radionica loţe 'Sloga. koji ju je ostavio srpskoj drţavi. autora) je imao prvo 20. Milan Ciganović je imao odreĊenu ulogu u povezivanju atentatora sa Vojislavom Tankosićem i njihovim obuĉavanjem i pripremanjem za izvoĊenje atentata. za direkciju. valja imati na umu i ĉinjenicu da su slobodni zidari obrazovali i bili na ĉelu pet od 44 formiranih i danas poznatih grupa organizacije 'Ujedinjenje ili smrt'. Hotel (vlasništvo Đoke i Dušana Miliĉevića – prim. 8050. . koji je bio ĉlan grupe slobodnog zidara Milivoja A. godine u vladi od ministara slobodni zidar bio samo Kosta Stojanović. Nikolića. a Milivoje A. Rad i Postojanstvo'… 1884. pored ostalih. Gavrilovića i B. Polazeći od svega što je izneto. Jovanović je u svoju grupu uveo M. Jelenskoj (sada Ivan-Begovoj) i Dubrovaĉkoj… Ona je bila svojina Kralja Milana Obrenovića. ĉlan loţe 'Ujedinjenje'? Zbog toga. U uvodnom delu svoje informacije Jovanović je pokušao da odbaci bilo kakvu mogućnost uticaja srpskih slobodnih zidara na politiku srpske vlade. nalazila se u prostorijama 'Starog zdanja' u tri ulice. Jovanović grupu u kojoj su takoĊe dva ĉlana bili i slobodni zidari (Gavrilović i Vuĉićević). Jovanovića i S. iz 1930. a Bogoljub Vuĉićević. Dok je ostalih osam ĉlanova organizacije Ujedinjenje ili smrt bilo u loţi Ujedinjenje. Vuĉićevića. Milosavljevića. U 'Politici' (br. bio je ĉinovnik Ţelezniĉke direkcije. koji je bio vlasništvo Dušana Miliĉevića. u nedostatku sigurnih podataka. Šapinca. Iz ovoga se vidi da su slobodni zidari obrazovali pet grupa organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' sa šest slobodnih zidara. Tada je Kralj Milan dao pod zakup ĉitavu zgradu francuskom Društvu za eksploataciju srpskih drţavnih ţeleznica. Branko Boţović i Jovan Milosavljević su bili ĉlanovi loţe 'Pobratim'. Dimitrije Mijalković. odrţavani su povremeni sastanci ĉlanova Vrhovnog voĊstva organizacije 'Ujedinjenje ili smrt'. dr. a u grupi Jovana Milosavljevića nije bilo slobodnih zidara. Milovan Milovanović. Laza Paĉu i Ljuba Stojanović. Jovanovića ne odgovara istini. a Bogoljub Vuĉićević D. Ove revolvere i municiju dao je kao poklon Belgijanac Šarl Duse. oĉigledno je da ima isuviše koincidencija izmeĊu stvaranja slobodnozidarske loţe 'Ujedinjenje' i organizacije 'Ujedinjenje ili smrt'… Nije iskljuĉeno da je to bio i Ţil Molan.' (Đ. takoĊe. dok je u ĉetiri druge grupe bilo još pet ĉlanova koji su bili i slobodni zidari. MeĊutim. apotekar (435). kao i drugi slobodni zidari koji su se nalazili na uticajnim mestima u vladi i izvan nje mogli usmeravati politiku srpske vlade. U 'Grand Hotelu'. jer je od 1903. slobodnog zidara. Jedna druga ĉinjenica ukazuje na moguću povezanost Ciganovića sa slobodnim zidarima. tako popularno zvana. Ne samo na osnovu kazivanja atentatora. Stevan Šapinac je u svoju grupu uveo jednog masona (Nikolić). jer su ministri masoni u tom periodu bili. direktor Osiguravajuće društva Srbije (516)… Zanimljiv je i naĉin obrazovanja 'crnorukaĉkih grupa': Ljubomir S. Vojislav Tankosić je u svoju grupu uveo M.Antonijević. I naĉin formiranja ovih grupa karakteristiĉan je po ukljuĉivanju slobodnih zidara u njih: Lj. ne moţe se do novih saznanja govoriti o Milanu Ciganoviću kao o slobodnom zidaru…. Popović). takoĊe jednog slobodnog zidara. Mijalkovića. a on je i sam obrazovao sopstvenu grupu.

dao pištolje belgijske marke 'brauning' (za ĉiju je fabriku bio predstavnik u Beogradu).. urednik i vlasnik glasila organizacije – lista Pijemont. odnosno bez obvezatnog konzultiranja sa svim vodstvom u svakom pojedinom sluĉaju. Za ocjenu njegove uloge u organizaciji Ujedinjenje ili smrt vaţno je istaknuti i to da je ta organizacija postojala do njegove smrti god. 1999. takoĊer. str. Ljuba Jovanović je mogao svoj opisani cilj juţnoslavenskog ujedinjenja po uzoru na masonsko-talijansko ujedinjenje poĉeti izvoditi u zajednici s drugim istaknutim Srbima – nemasonima. a da za to nisu znali bar ĉlanovi organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' koji su bili i slobodni zidari iz loţe 'Ujedinjenje' (Milivoje A. Bio je. ĉiji je fabrikat i revolver Brovning… Već 1909. I. u kojoj se nalazi sve do smrti. 1908. 1913. On je mogao biti svjestan da samo korištenjem pojedinaca iz utjecajnih vojnih (posebno preko pukovnika Dimitrijevića-Apisa) i politiĉkih struktura moţe ostvariti zamišljene planove. tj. Teško je pretpostaviti da je on. Vlastito izdanje. Jovanović.tadašnji nastavnik maĉevanja u vojnoj Akademiji i predstavnik Fabrik Nasional u Lijeţu. kao i starešina loţe 'Ujedinjenje' Vasa U. Masoni u Jugoslaviji 1764 – 1999. Od tada organizacija više djeluje stvarno. 344–360. 140 Zoran Nenezić. kako to utvrĊuje Vladimir Dedijer. uglavnom po vlastitoj inicijativi. kod koga je tri dana pre polaska atentatora u Sarajevo stanovao Nedeljko Ĉabrinović. Bio je to Milutin Milosavljević. ali je ujedno postao i ĉlan loţe 'Ujedinjenje'. Beograd. na naĉin da neki pojedinci iz njezina vodstva nastavljaju njezino djelovanje bez posebnih formalnosti.. a osobno je napisao i zakletvu za ĉlanove te organizacije.«140 ***** Iz svega što je izloţeno proizlazi da je u pozadini osnivanja srpske tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt stvarno stajao mason Ljuba Jovanović-Ĉupa. On je imao glavnu ulogu kod pripremanja programa navedene organizacije. . godine Šarl Duse se ponovo vraća u loţu 'Pobratim'. Kada su poslije aneksije Bosne i Hercegovine god. Još jedan slobodni zidar imao je izvesnih dodirnih taĉaka sa atentatorima. preko Tankosića i Ciganovića. sekretar Ţelezniĉke direkcije – u kojoj je tada radio i Milan Ciganović). osnivaĉ. Jovanović. nastali uvjeti da ojaĉa suradnja srpskih masona i srpskih nacionalista.

MeĊutim. Matica hrvatska. Amalthea. iako ĉesto meĊusobno na drugim podruĉjima nisu bili sloţni. Bokor. 474..2. Šlegelom izdavao je u Zagrebu za vreme veleizdajniĉkog procesa naroĉiti bilten za obaveštavanje domaćeg i stranog novinstva. 4–12.. G. MeĊutim. u loţi u Zagrebu. u banskoj Hrvatskoj najveći dio omladine drţao se hrvatskog nacionalnog osjećaja. 1918. agitujući proglasima iz Ljubljane. da je ĉitao ateistiĉku i anarhistiĉku literaturu. da su hrvatska kulturna zbivanja bila nadahnuta tadašnjim europskim kretanjima. Hrvatska knjiţevna kritika. osim u Bosni i Hercegovini. 1980. historiĉki i mistiĉki. politiĉar. knjiţevnik i – filozof. Winkel – mas und Zirkel Die Geschichte der Freimaurer. D. U tom tjedniku prvi put tiskom je objavljen jedan rad Miroslava Krleţe. Šestar. ali se i preko njih širio u Hrvatsku masonski duh. 1914.. kao i Eduard Beneš. a u izdanju rijeĉke knjiţare Trbojević pojavljuje se tjednik Knjiţevne novosti. Milan Marjanović kao ĉovek. Ĉak je preveo i tiskao knjigu 141 Charles V. Osobito intenzivno poĉinje djelovati god. Bez sumnje.« 142 MeĊutim. on je već iste godine kada je bio primljen meĊu masone. a od godine 1902. a jugoslavenska oko Skerlića i Marjanovića. III. s. koja je nakon spaljivanja madţarske zastave u Zagrebu pošla na školovanje u inozemstvo. Ipak. Zagreb. polazio trgovaĉku školu u Pragu. U jednom smislu.(ilostislav) Bartulica.. 348. Valparaiso. neoromantiĉki. 366. sudjeluje u politiĉkim borbama. na primjer pjesama Dva levita i Gonzaga. treba napomenuti.. i od njega su masoni mnogo oĉekivali. Masaryk«. ibid. uspeo je da umakne preko granice Hrvatske. Wien – München. do god. s.˙. Usled nastalih progona. druga socijalno-ideološki. MeĊutim. 1914.141 Po svojem znaĉenju u hrvatskom kulturnom ţivotu veliku ulogu od god. umro i zato nije uspio izvršiti oĉekivani masonski utjecaj u svojoj sredini. 1909. Izdala Jugoslovenska narodna odbrana. 1900. Tartaglia je bio. mason Oskar Tartaglia. posebno velik utjecaj izvršio je Tomaš G. Hrvatska se okuplja oko A. . Sa T. U javnom radu.. ta omladina nije bila politiĉki jedinstvena. 142 Dragutin Prohaska.« Br . odigrala je omladina. Matoša. antiklerikalno. Tartaglia o sebi istiĉe i to. pod uredništvom Milana Marjanovića u Zagrebu. gdje je slušao predavanja T. preobuĉen u seljaĉko odelo. U Beogradu nema ovakova izrazita dualizma u Omladini. Masaryka. bio primljen meĊu masone. istodobno se naglašavalo i slijedeće: »Masaryk je naš svakom izjavom svoga duha i svoje velebne liĉnosti – najveći mason meĊu najvećima. 1962. 8–10. Hrvatska omladina u Dalmaciji i u širem primorskom pojasu bila je orijentirana u velikom broju u juţnoslavenskom i antiklerikalnom duhu. Ona je tada bila podijeljena na dva duhovno-politiĉka tabora. usp. »vršeći jednu od znaĉajnih uloga. Milan Marjanović. 143 M. bio mason. B. 1903. 128–132. i sa tajnih sastanaka u Veneciji. najveća iznimka meĊu njima bio je Vladimir Vidrić.. slobodno-mislilaĉki. On je. broj 6. katoliĉki. Na jedan dio hrvatske studentske omladine. prednjaĉio je Milan Marjanović. Prva je raspoloţena artistiĉki. osobito u publicistici. od kada je poĉeo politiĉki misliti »uvijek antiklerikalac i Srbofil – još više Srbin«. On je 1898/99. i nikada nije »pravio razliku izmeĊu Srbina i Hrvata«. s. kako sam kaţe. XVI/1937. te su njegove pjesme bile poentirane protiv isusovaca. biblioteka OsloboĊenje..«143 Vjerodostojan prikaz razvijanja jednog dijela hrvatske omladine u jugoslavenskounitaristiĉkom i masonskom duhu dao je jedan od njezinih prvaka. s. Masaryk. Treba se sjetiti nekih njegovih pjesama napisanih u masonskom duhu. U masonstvu izmeĊu dva rata Masaryka su isticali kao »najvećeg masona bez pregaĉe«. On je god. gdje su rijetki hrvatski omladinci ispovijedali jedinstvo sa srpskom omladinom. »Prema dvjema politiĉkim skupinama omladinaca mogu se razlikovati i dvije knjiţevne: hrvatska i jugoslavenska. Knjiţevnost se usredsreĊuje oko Srpskog Knj. Glasnika. da politiĉka opredijeljenost hrvatske omladine nije bila jednoglasna ni u drugim juţnoslavenskim zemljama. G. G. kasnije iz Beĉa. Poĉetkom god. »T. HRVATSKA OMLADINA Nema sumnje.

145 Vladimir Ĉerina u prvom broju Vala. 13–17. i anarhist Scipio Sighele. 21–26. u Beograd te o tom boravku svjedoĉi slijedeće: »Nikada ĉas slobodna vremena. a odatle u redakciju Piemonta. 127. Taj list imao je antiklerikalni karakter. da je s Ĉerinom vodio nacionalistiĉku omladinu i da je mlade organizirao na 144 Niko Bartulović. Marinkovića.«149 Tartaglia dalje kaţe. priznaje da je tada »borba protiv tradicija i klerikalizma dovela do toga da se prešlo u drugu skrajnost: realizam je pomalo postao pokret fanatika antiklerikalizma. Istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta. primanja kod ministara: P. 17. slikarstvu. Dao sam svoj pristanak. IV.«148 Oskar Tartaglia navodi kako je skupina od 156 akademiĉara Hrvata. izazvan veoma jakim uticajem klerikalizma u katoliĉkoj Hrvatskoj. Ja sam cijelo vrijeme sjedio i razgovarao sa Ljubom Jovanovićem-Ĉupom i Brankom Boţovićem. 145 Oskar Tartaglia. Tartaglia je suraĊivao s Milanom Plutom i Milanom Marjanovićem. o njihovoj literaturi. Niko Bartulović. posjeti. Kropotkina.. 87–88. Hrvat.. 149 Tartaglia. Neprekidno je koji od njih bio u mom društvu..«146 Srbin Vladimir Gaćinović o ondašnjoj hrvatskoj omladini ostavio je pored ostaloga i slijedeće svoje svjedoĉanstvo: »Hrvatska omladina skuplja se oko lista Vihor.. s. U 7 sati u veĉer došao je po mene u kafanu Malom vojniku Branko Boţović i kroz sporedne ulice krenusmo prvo u tiskaru. Ogledi i pisma. uvijek zabave... 144 Tartaglia s Ĉerinom u Valu vodi omladinu nacionalizmu. koja se nalazila u knez Mihajlovoj ulici. poeziji. Milićević je utvrdio. Od njih je Luka Jukić dobio oruţje i bio instruiran u pucanju. pretstavljanja... koji je pretstavljao macinistiĉki pravac. – jer su oni listom bili antialkoholiĉari. ibid. U tome manifestu Ĉerina je kao cilj oznaĉio slijedeću misao: »Narodno jedinstvo Hrvata i Srba i radikalni. Veleizdajnik (Moje uspomene iz borbe protiv crnog-ţutog orla). koji se pojavio u Zagrebu god. 1911. da su na Ĉerinu utjecali osobito Giuseppe Mazzini. te naglašavali potrebu zajedniĉke organizacije i akcije svih revolucionarnih jugoslavenskih elemenata. Slagali smo se u svemu. Isticao se aktivnošću u redovima napredne omladine. 30. Split. »Bilo je tu i tajnih dogovora sa srpskim oficirima iz organizacije Crne ruke (Ujedinjenje ili Smrt). Oni su neprestano isticali potrebu revolucionarne i teroristiĉke akcije u neosloboĊenim krajevima. upravo u tanĉine informirani i zapitaše me. A opazio sam i to.«147 Jaĉanje srpskih i jugoslavenskih osjećaja u hrvatske omladine osjetilo se najjaĉe poslije izleta hrvatskih studenata u Beograd god.. Svjetlost. da su o meni dobro. koji je on provodio u svojoj pokrajinskoj biblioteci Za narod. 1912. Vladimir Ĉerina. Od Revolucionarne Omladine do Orjune. Marka Trifkovića i drugih.. da li sam voljan.. na znanosti osnovani antiklerikalizam. god. fanatika sitnog rada i ponegde fanatika antinacionalizma«. Na koncu mi povjerljivo saopćiše. s. da mu je Branko Boţović kazao da je to prva zakletva napisana latinicom.. 1925. objavio je manifest pod naslovom Naša rijeĉ. da me tako reći. Ljube Jovanovića. vajarstvu. Mitrinović je obišao sve srpske zemlje sa referatima o moralnoj solidarnosti Jugoslovena. 148 Ibid. Izdanje Direktoriuma Orjune. kako bi mogao izvršiti atentat na Cuvaja. U toj je istoj grupi Vladimir Ĉerina. g. predstave. 1956. inaĉe ideal talijanskih masona. s. Srba i Slovenaca sa zagrebaĉkog sveuĉilišta krenula 18.Omladini ruskog anarhista Petra A. Sarajevo. s. 147 Vladimir Gaćinović. 8. 146 Nikola Milićević. . Dalmatinac. 1912. slijede i prate Ljuba Jovanović-Ĉupa i Branko Boţović. koji je 1912. kojoj je antiklerikalizam bio ţivotni ideal. a da je on prvi katolik. Zagreb. s. travnja 1912. ĉlan Ujedinjenja ili Smrt. Pili smo tursku kafu i sinalcol. Primanje u organizaciju uslijedilo je 27. 1928 s. tumaĉ našeg genijalnog vajara Meštrovića. Jedan od najboljih govornika naše zemlje. takoĊer jedan od prvaka hrvatske omladine. Najistaknutiji ideolog te grupe bio je slobodno misleći knjiţevni kritiĉar Mitrinović. izlazio u Zagrebu. da takova organizacija postoji. urednici Piemonta. 1965. Tartaglia posebno istiĉe. Rad JAZU. korak u korak. da stupim u nju. Zagreb-Split.

nacionalne snage i volje. Suzbijanjem štreberstva. 3. a traţi pokoravanje izvršne vlasti volji narodnoga suvereniteta i mogućnost. a taj program tiskan je u Beogradu i onda donesen iz Beograda nakon izleta zagrebaĉke akademske omladine u Srbiju. Klub smatra besplodnom jednu parlamentarnu borbu u neparlamentarnoj drţavi. I. nemoguće stvoriti jedan moćan nacionalni organizam srpsko-hrvatskoslovenaĉki. da su na »ovakovom programu« on i Ĉerina organizirali nacionalistiĉku omladinu poslije svoga povratka iz 150 Dedijer.. modernu i nacionalnu kulturu jugoslavensku. Suzbijanje svega anacionalnog i antinacionalnog u materijalnom i duhovnom ţivotu našega naroda: 1. uz naroĉitu propagandu radikalno demokratskih politiĉkih dotrina: sve to u svrhu. Radikalnim antiklerikalizmom. Centralna nacionalistiĉka dogma kluba jeste ideja. 2. sebe svjesna.programu kluba Narodno jedinstvo. da se izvršuje nacionalna samoobrana: radom. 4. U tom programu napisano je i slijedeće: »A) Idejna baza kluba Temeljna i centralna zadaća kluba jeste propaganda filozofije nacionalizma u opšte.. mekuštva i servilnosti. dizanjem nacionalnoga ponosa i ĉasti. 4. kolovoza 1912. mogla. srpsko-hrvatske i srpske decentralizacije i anacionalnosti. ĉije je ostvarenje apodiktiĉka fiziĉka nuţda i sveti moralni dug opštoj ljudskoj kulturi. a propagiraće ideju suvereniteta srpsko-hrvatskog naroda u jednoj drţavi osnovanoj na slobodoumnim principima. ibid.. Esproprijacijom crkvenih i vlasteoskih dobara. s napomenom. B) Politiĉko shvatanje kluba 1. da su Hrvati i Srbi jedan dvoimeni narod jeste polazna taĉka za ideju srpsko-hrvatskog ujedinjenja u smislu identifikacije nacionalnih organizama srpsko-hrvatskih. narodno jedinstvo Srbo-Hrvata sa Slovencima fakt je nedovoljno opaţen i naglašen i klub će raditi na potpunoj svjesnosti toga fakta. 5. Radikalnim suzbijanjem destruktivnih tuĊinskih uticaja i slavizacijom naše kulture: degermanizacijom. U prvom redu klub će tu ideju bratski sloţnog rada propagirati i izvoditi u djelo meĊu samom omladinom srpsko-hrvatskom i slovenaĉkom i to meĊu cijelom omladinom ĉestitom od Skoplja do Soluna i od Cetinja do Novog Sada.« Tartaglia je donio u cijelosti navedeni program. . Klub je uvjerenja. da narodna volja u demokratskom parlamentu doĊe do potpunog izraţaja. ukinućem svih prerogativa plemićkih i svih privilegija socijalnih: demokratizacijom politiĉke svijesti i politiĉkim osvešćivanjem naroda. da je u današnjem stanju jugoslovenske. ţrtvovanjem. a nacionalno društvo nemoguće bez nacionalne drţave. demagjarizacijom. 275. da se zakonom santifikuju i oţivotvore politiĉke doktrine radikalno-demokratske. 3. dati cijeli svoj psihofiziĉki izraţaj. da je jedna nacionalna kultura nemoguća bez nacionalnog društva. Ideju jugoslavensku klub interpretira u smislu potpunog duhovnog izjednaĉenja i ujedinjenja srpsko-hrvatskog i slovenaĉkog i u smislu da treba stvarati novu i veliku. C) Konkretni program kluba I. ostajući neprestano na terenu intelektualne agitacije za filozofiju srpsko-hrvatskog nacionalizma i za politiĉku doktrinu radikalnoga demokratizma. detalijanizacijom. god. Klub stoji na neopozivom zahtjevu. 2. Ideja srpsko-hrvatskog narodnog jedinstva u smislu etnopsihiĉkog fakta. uz prethodne uslove. da bi se osnaţila srpskohrvatska nacionalna duša i da bi ona.150 objavio je Tartaglia u svojem listu Sloboda 7. Teţište nacionalne borbe srpskohrvatsko-slovenaĉke treba i mora da bude izvan parlamenta u jaĉanju nacionalne svijesti. Program ovoga kluba. s. trpljenjem. oliĉen u potpunom narodnom ujedinjenju nacionalne kulture. koji je formulirao Dimitrije Mitrinović (prema tvrdnji njegova brata).

pa tako i knjiţevnost.151Program ima oĉitu tendenciju.152 Ova omladina silom je tjerala u borbu i starije politiĉare. G. Milićević. Milan Marjanović. dizala javno mišljenje. Milićević je nastojao biti stvaran. da knjiţevno djelo Ĉerinino. 46–67. Antun Barac. s. XI (knj. . 154 Taj dio hrvatske omladine. i ovi Hrvati. ibid. koji je bio unitaristiĉki orijentiran. Ante Tresić-Paviĉić. Matoša. Ivo Tartaglia. Krešimir Kovaĉić. estetske vrijednosti. njegova ţena Zofka Kveder Jelovšek. bili su u biti idealisti: oni su svoju religioznu potrebu za savršenošću u mladosti nadomjestili vjerom u znanost. Vladimir Vidrić. U svome radu o Ĉerini. 7 . nacionalistiĉko-hrvatski orijentiranog dijela omladine. XXIII)/1972. 153 Bartulović. 61–64. već omladina. Muţić.Srbije.. da su se poslije Matoševa sprovoda našli na karminama u Milana Marjanovića (doktor Jelovšek. Ibid. 154 Miroslav Krleţa. da su neki tada vodeći omladinci s vremenom postali masoni (Oskar Tartaglia. Tu ĉinjenicu toĉno konstatira Niko Bartulović: »Gospodar ulice gospodar širokih raspoloţenja. vjerojatno. kada bismo ga promatrali samo sa stajališta knjiţevne. u procjeni njegova knjiţevnoga rada. 3. organizirala demonstracije. 25. MeĊutim. Krleţa je zapisao. 1969... najvjerojatnije na naĉin talijanskog ujedinjenja. Cihlar Nehajev. koji je bio auktoritet protivnog.155 Treba naglasiti. nisu bili ti politiĉari. Ta je omladina sve politizirala. da se kulturno u masonskom. Prema nekim procjenama (na primjer. ibid. Hrvatska politika i jugoslavenska ideja. s. u histeriĉno ogovaranje mrtvoga Matoša«.. kojoj je Vidovdanski hram gradio Ivan Meštrović. Fragmenti dnevnika iz 1943. a politiĉki u juţnoslavenskom duhu. Milostislava Bartulice) prije rata bilo je osnovano i radilo je stotinjak omladinskih organizacija. kojemu su predvodnici bili masoni. Juraj Demetrović. bio je nadahnut I masonskim duhom. 493. Andrija Milĉinović) i da su se te karmine »pretvorile. Naravno. I.« 153 Dio hrvatske omladine. okultizam i juţnoslavensku mistiku. Split. s. i stariji su morali da je slede. s olakšanjem je doĉekao smrt A. ne bi. palila austro-ugarske zastave. I dalje. društava i klubova s više od desetak tisuća ĉlanova i s trideset i dva omladinska lista i ĉasopisa. ovaj dio hrvatske omladine u politiĉkom smislu objektivno je pomagao ostvarenje srpske drţavne i nacionalne ideje. moglo podnijeti naše zahtjeve i naša mjerila. Milićević kaţe. većinom. ostvari ujedinjenje Juţnih Slavena. Niko Bartulović. Ona je stvarala štimunge. s. Mirko Deanović i drugi). 155 N. izazivala namerno incidente. Forum. koji je bio jugoslavensko-unitaristiĉki orijentiran. Zbog toga je razumljivo. da taj sud vrijedi za većinu pripadnika juţnoslavenski orijentirane mlade hrvatske generacije. Ivo Andrić. 151 152 Tartaglia. a u duhovnom smislu zapoĉeo je s masoniziranjem hrvatske inteligencije i dijela radništva. na štetu knjiţevnosti.. Ljubo Leontić.

1982. Gaćinovićeva brošura Smrt jednog heroja anonimno štampana u izdanju Pijemonta. Kako sudi i njegov biograf Predrag Palavestra. Kao idejna osnova radikalnog nacionalizma jugoslovenske omladine. Prema Palavestri on je bio tip voĊe i uĉitelja. 1907. 1911. u Beograd mogao stići krajem februara ili poĉetkom marta. 1912. moţda presudan uticaj na mladobosance. godine u Beogradu sluţio kao spona izmeĊu omladinaca koji se meĊusobno nisu liĉno poznavali. Pored nezavisnih studenata Beogradskog univerziteta. Mitrinović nije imao većeg pjesniĉkog dara. pomaţući organizatorima raznih pokrajinskih konferencija srpsko-hrvatske napredne i radikalne omladine da formulišu svoje programe na bazi Prve redakcije Opšteg Programu za omladinski klub Narodno Ujedinjenje. 464. Oskar Tartalja i Augustin Ujević. ĉak dve tri godine posle atentata u Sarajevu! Naš program je bio široko jugoslovenski i patriotski orijentisan. ibid. pa i na njegovo sopstveno knjiţevno opredeljenje. klasiĉni filolog i ĉlan SANU. marta govorio na mitingu kod Kneţevog spomenika. pogotovu kada je meĊu nas došao Vladimir Gaćinović. Beograd. kada su u Beogradu boravili Luka Jukić. bili su nov oblik revolucionarnog rada u kome je i sam Mitrinović neposredno uĉestvovao. gdje je i odštampan kao zaseban letak i tajnim kanalima razaslat po svim jugoslovenskim pokrajinama. 158 Dragoslav Adamović. Pojam Mlada Bosna. Bosni. koji je 17. Svoj program Mitrinović je izlagao i grupama srednjoškolaca u redakciji Pijemonta. I te se strasti on nikada ne će osloboditi.). Revolucionarno raspoloţeni omladinci u tim pokrajinama bili su dio šireg kretanja meĊu juţnoslavenskom. meĊu omladinom Dalmacije i 156 157 Dedijer. u prvim mjesecima god. Mitrinović je u Zagrebu poĉetkom god. 70. i ona će ga navoditi. Gaćinović.. 464. koji će naskoro.156 a ponovio Vladimir Gaćinović u kalendaru Prosvjeta za god. (Uvijek je ţelio djelovati iz pozadine).3. osoba obuzeta strašću konspiratora. dovodio ih je u vezu i usmeravao. 65. Dedijer.. s. koji je predavao latinski Gavrilu Principu.«158 Golem utjecaj na bosansko-hercegovaĉku omladinu vršio je Dimitrije Mitrinović. s. prvenstveno srpskom omladinom. Hrvatskoj i Sloveniji. ja odavno govorim da je to ime nastalo mnogo kasnije. prema sećanju Drage Ljubibratića. a kasnije i mnoge omladinske organizacije u Srbiji. Milan Budimir. javni protesti i mitinzi solidarnosti.. program su prihvatili i ĉlanovi Ċaĉke druţine Preporod. govoreći o politiĉkim kretanjima u BiH-i zakljuĉuje slijedeće: »Tada još niko nije govorio o Mladoj Bosni. . (objavljenom u Sarajevu god. gdje je objavljena Ujevićeva brošura Hrvatska u borbi za slobodu. ibid. SRPSKA OMLADINA U BOSNI I HERCEGOVINI U Bosni i Hercegovini nije bilo nikakve posebne srpske revolucionarne organizacije meĊu omladinom. s. da stalno pokušava osnovati neko tajno društvo. Ivo Andrić je Mitrinoviću priznavao najjaĉi. uliĉne demonstracije.. on je ţivio obavijen tajanstvom konspirativnosti ĉiji se puti ne znaju. Mitrinovićev program izmenio je borbenu taktiku mladih. usp. tajno donijeti u Beograd. 1910. s. izradio i nacrt »Prve redakcije Opšteg Programa za omladinski klub Narodno Ujedinjenje«. koji su krenuli u akciju: atentati Luke Jukića i Ivana Planinšćaka na bana Cuvaja u Zagrebu. Izdanje Privredne štampe. Razgovori sa savremenicima. Prema nekim tvrĊenjima on je u martu 1912. Poĉetkom septembra 1912. ali se iza njegove literarne karijere skrivao ţivot nacionalnog borca i konspiratorskog agitatora. Vladimir Ĉerina. Palavestra zakljuĉuje da je militantnom dijelu predratne nacionalistiĉke omladine okupljene u Mladoj Bosni bio »nesumljivi intelektualni voĊa« Dimitrije Mitrinović. pokretanje novih listova. Dalmaciji. godine on se na Rijeci. ibid. štrajkovi. a još manje postojanje neke tajne revolucionarne organizacije. I. »Donoseći Program Mitrinović je. 1912. okupljenih u klubu kojim je rukovodio Milan Bogdanović. koji je prvi put upotrijebio Petar Koĉić god.157 nije znaĉio nikakav samostalan pokret bosansko-hercegovaĉke omladine. uoĉi posete zagrebaĉkih studenata.

utjecao na Gaćinovića. izmeĊu ostaloga. prema Palavestri. 47. s. Mitrinović se manje zanima nacionalnim temama i politiĉkim radom.«159 Prema Palavestri Mitrinović je znao i za Ţerajićeve pripreme atentata na cara Franju Josipa u povodu njegova posjeta Sarajevu i Mostaru u proljeće god. u sebi samom i kroz sebe. Religija – samoodluka liĉnosti. uz pomoć Vasilja Kandinskog. Tolerancija. 1912. velika promena iza koje sledi novo zlatno doba. ali je ubrzo postao sa svojim osvjedoĉenjem idealan tip masona. Ljubibratić priznaje. koji je poslao iz Münchena Vladimiru Ĉerini i koji je objavljen kao uvodnik u svibanjskom broju lista Vihor. koji je bio blizak Trockome. Sjedinjenje crkava. Njegov ĉlanak Za Jugoslaviju u proljeće god. da se priklone sustavu individualne teroristiĉke akcije. nekim kanalima. 160 Mitrinović je poĉeo kao srpski nacionalist i. a pribliţava se utopijama o preobraţaju ne samo srpskog naroda i Balkana nego Europe i svega svijeta. Sve. donekle. s kojim se. s. s. 335.Hrvatskog primorja. Spoj Biblije s Indijom (i Koranom?) uslovljavaju: 'Ĉovek ne moţe bez Boga. savršeno je identiĉno s temeljnim tezama masonstva. 1910. s. . MeĊutim. u to »da neće ni biti kraja sveta i strašnoga suda i da će ĉoveĉanstvo neposredno. ali je on zbog nedostatka dokaza s drugim osumnjiĉenima »pušten iz zatvora. Kuzmom Tomašićem i drugima. Od god. u glavama je ljudi. niti bi Bog mogao bez ĉoveka'.163 Borivoje Jevtić sjeća se Gaćinovića kao fanatika koji je uvjeravao omladince. navodno imala svoje veze s policijom«. već od svršetka god. i Mitrinovića. 269–270. Gaćinović je bio oduševljen masonima Garibaldijem i Carduccijem. Protiv Dekora i Misterije u svim religijama. u tom smislu. anarhist. Bio je ĉak pobratim anarhista Kibaljĉića – Valtera Serţa. 7. MCXLXI.. Preobnova Biblije: univerzalna popularizacija kulturno-filos(ofski) prokritikovane i presazdane Biblije. Palavestra navodi i slijedeće njegove misli u tom smislu: »Preobraţaj i oĉišćenje hrišćanstva. »Štaviše. Beograd.nigde nisam našao nikakav podatak koji bi ukazivao na to da je Mitrinović bio mason«. ĉitava promišljena ljubav boţja. Nolit. pojavljuje kao autor manifesta okupljanja. što je Mitrinović mislio i pisao. u središtu srca i nigde više. 163 Dedijer. rijetko tko moţe usporediti u modernoj povijesti srpskog masonstva (ukljuĉivši ovdje i njegova uĉenika Miloša Đurića). na temelju prijave. koje mi je uputio iz Beograda dne 2. on mestimiĉno pojam haosa izjednaĉuje sa revolucijom: haos je kvalitativni skok nataloţene i skupljene energije. On je kaos doţivljavao samo kao katarzu. da bi tako izazivali zabunu 159 160 Predrag Palavestra.) Supra-nebeski svod nalazi se u ljudskoj intuiciji. posebno napominje slijedeće: ».. Augustinom Ujevićem. 168. Slovo ljubve. 1914. Vladimir Gaćinović.« Posebno mrzi militarizam i klerikalizam. On je teţio. u Münchenu. Predrag Palavestra u pismu. velikoj sintezi ĉovjeĉanstva zasnovanoj na univerzalnom sveljudskom moralu i miješanju i proţimanju rasa i kultura. njegovo shvaćanje Boga: »Bog je ljudski rod i nema drugoga Boga. 15. 161 Ibid. MeĊutim. Ibid. Svekoliki boţanski razum. (.. Beograd. Ukidanje Papstva.. 162 Gaćinović je preveo Revolucionarni katekizam Bakunjina ili Neĉajeva. drugog apsoluta.. 289. I. Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića. Ne postoji drugo Biće osim ljudske rase i njenih pripadnika. 38–40. za Veru Vasione u ĉoveĉanstvu ili Kulturi Zemlje. Nakon Ţerajićeva atentata na zemaljskog poglavara u Sarajevu policija u Zagrebu uhitila je.. na ĉijem donošenju saraĊuje sa lokalnim omladinskim prvacima Vladimirom Ĉerinom.. postići veĉno blaţenstvo«.« Ovakav Mitrinović već je rano. izraĊuje program europske federacije (Savez Europskih Republika). ibid. Oskarom Tartaljom. da je Gaćinović bio vodeća osoba Mlade Bosne i inicijator sarajevskog atentata. ĉitava boţanska mudrost. 1914. identifikaciji ĉovjeka s Bogom. 38. koja je u to doba. s. uz garanciju voĊa Hrvatsko-srpske koalicije. Mitrinović je vjerovao u ostvarenje carstva Boţjeg na zemlji. a oduševljavali su ga i anarhisti Kropotkin i Mihail Bakunjin.« Palavestra dalje citira Mitrinovića. 162 Drago Ljubibratić. 1977.161 Dragoljub Ljubibratić (koji kao i većina pisaca iz BiH-e vjeruje u stvarno postojanje Mlade Bosne) Principa naziva centralnom liĉnošću Mlade Bosne i izvršiteljem sarajevskog atentata. veljaĉe 1983. bio je Mitrinovićev oproštaj s dotadašnjim ţivotom i radom.

– Evo kako! Vi ste Bakunjista. Sarajevski atentat. 402–403. oĉeliĉiti sebe..167 Sam Gaćinović piše slijedeće: »Kao jedna od centralnih figura u Beogradu bio je Ljubomir Jovanović. Stvarnost. za vreme srpsko-bugarskog rata. nisko se nagnuvši na sto. Jovanović je u to vreme uticao moţda više no iko drugi na sav naš ţivot. Svi jugoslovenski mladići znali su za njegovo ime. 1981. ibid. Zagreb. francuski Veliki orijent i francuska Velika loţa prosvjedovali su protiv egzekucije u Španjolskoj anarhista i masona Francisca Ferrera (Jean – André Faucher. Gaćinović se u to vrijeme vraćao iz Švajcarske i došao je u septembru u Beograd. s.. Paris. u kome je vodio svoju propagandu s apostolskim ţarom. 19. Sarajevo. ibid. izvršujući zadatak dobiven od organizacije Ujedinjenje ili smrt. Sarajevski atentat. »Kad je u Splitu donošen zakljuĉak o pokretanju Vala. preobraziti svoju dušu. o njemu su u našim kruţocima priĉane bajke. 1924. 318).«166 Gaćinovića je u organizaciju Ujedinjenje ili Smrt uveo jedan omladinac iz Bosne. koji je inaĉe potsmešljivo gledao na ljude. gdje je i umro. Naše se misli dodiruju. Dictionnaire Maçonnique. . Gaćinović je. do 18.. 52.. boreći se u redovima srpske vojske kao narednik. direktor lista Pijemonta. 166 Ljubibratić. 164 I Gaćinović je. Naziv toga lista govori sam za sebe..u reţimskim redovima i podizali nacionalni moral u masama. »većinom naprednjaka«.«168 U organizaciji Ujedinjenje ili smrt Gaćinoviću je povjereno da rukovodi grupama studenata na sveuĉilištima u Europi i organizacijom u Bosni i Hercegovini. Treba zvoniti na uzbunu. Pisao je ĉlanak za sutrašnji broj lista. Program je toga lista – nacionalno i socijalno osloboĊenje jugoslovenskih krajeva pod Austrijom. Jovan Milosavljević. Tu se Gaćinović prvi put sreo s Principom. godine. s kojim se prije odlaska u Švajcarsku bio zbliţio. Sarajevski atentat u svjetlu bibliografskih podataka. Ljuba Jovanović bio je zajedno s tada mladim Dimitrijem Tucovićem. On je sedeo sam. radeći po 14 sati dnevno u kraljevskoj biblioteci. Marta meseca 1903. osnovao u Beĉu dva tajna kruţoka. Ovdje treba istaknuti. Za vrijeme boravka u Sarajevu Gaćinović je odsjedao u Borivoja Jevtića. Od 14. god. on se suţavao u svemu i štedeo novac za budući list. svaki od pet ĉlanova. inaĉe će propasti.. kojoj je na ĉelu bio Milan Vasić. A iduće godine osniva on list Slovenski jug. s. uoĉi krvavog prevrata u Beogradu.. Slavko Mićanović. napisao o tome slijedeće: »Na Principa. Sećanja i utisci. s. Pod Ĉupinim uticajem Gaćinović je pristao da uĊe u organizaciju . On je ranjen kod Krivolaka. s. Trišić. Ali pogledajte na stvarnost pa ćete se sloţiti sa mnom: treba jaĉe osnaţiti pokret nacionalne ideje. 86–87. Vladimir Gaćinović je uĉinio neobiĉan utisak. Jovanovića su kao ćutke svi priznavali za centralni komitet pokreta. god. organizator burnih demonstracija protiv kralja Aleksandra.. Jovanović je bio Macini mlade Srbije.. Veselin Masleša. s. 82–83. 1965. 167 Nikola Dj. U toj grupi bio je i Gavrilo Princip. Prvi trenuci s Gaćinovićem pretvorili su se za Principa u trajne. Sastao se s Ljubomirom Jovanovićem Ĉupom. Imponovala mu je njegova moralna snaga kao i njegovo apostolstvo koje je u ime cilja kome je sluţilo prelazilo mirno preko svih patnji. ne 164 165 Borivoje Jevtić. Gaćinović je osnovao i po jedan kruţok u Zagrebu i Pakracu i pet u Sarajevu. najveći utjecaj na Gaćinovića je izvršio mason Ljuba Jovanović. Gaćinović je mnogo putovao. s. srpnja 1920. Još kao student u Brislu. 1960. kao i Mitrinović. 165 MeĊutim. ali se ni danas ne zna. u ĉijem se stanu okupljala jedna grupa sarajevskih Ċaka. listopada 1909. da tada nije bilo nespojivo pripadati istodobno masonstvu i anarhizmu. Tamo ste mogli sresti zaverenike iz svih pokrajina Austro-Ugarske i Makedonije. bio i pod utjecajem Tomaša Masaryka. Svi istaknutiji elementi jugoslovenske omladine dolazili su u skromno uredništvo Pijemonta da vide i ĉuju Ljubomira.. On je bio s Gaćinovićem i onda kada nije boravio uz njega. Sarajevo. 168 Gaćinović. Izdanje Jean Picollec. Bio sam kod njega u uredništvu Pijemonta u septembru 1911. koji je obećavao da će osloboditi i ujediniti naš narod. gdje je on sve bio. Sam je Borivoje Jevtić u sarajevskom Glasu naroda 7.

stvorio je Vladimir Gaćinović. s. ili poĉetkom god. 8. koji je kao ĉlan organizacije Ujedinjenje ili smrt.) slobodnozidarsku loţu. jer je bila previsoka ĉlanarina. »u koju je ušao i Muhamed Mehmedbašić.174 Prema Ljubibratiću Gaćinović je rekao Slijepĉeviću. 172 Dokumentaciju o tome pronašao je Luka Đaković.k. Gavrila Principa i u Beogradu.. Korkutu (za vrijeme procesa u Travniku 1914. 1912. ne jenjavalo pred progonima. 90–92..«171 Gaćinović je sreo god. ako bi on tamo došao. Korkut mi je kazao da je Ćurĉić bio beznaĉajna liĉnost.. M.172 Prema izjavama Golubića i Bastajića zamisao.«169 Ljubibratić se slaţe s mišljenjem Borivoja Jevtića. da je iz Švicarske vratio Ilića u Sarajevo »s porukom da bi trebalo da padne glava jednog od najvećih«. 170 Sam Princip u jednom pismu Marku Maglovu iz Sarajeva od 17. srpnja 1964). s. br. Ljubibratić. Militärattaches – Der Verschwörer – Eid. Prije nego su Princip. ibid. kada se primao statut organizacije Ujedinjenje ili smrt. (Geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana). s. 286. ibid. »Vereinigung oder Tod« – Die Berichte des k. Ĉinjenica je. 159. Loţa se nije mogla odrţati. bili su potpuno jugoslovenski orijentisani i zastupali su gledište da treba uništiti Habsburšku Monarhiju i kulturno i politiĉki ujediniti Jugoslovene. priĉao je muzejskom kustosu Dervišu M. travnja) god. koji je odrţavao veze s mladobosancima u Francuskoj i Švajcarskoj. da je postojala direktna suradnja omladinaca Bosne i Hercegovine s njihovim drugovima u inozemstvu u vezi s atentatom na Franju Ferdinanda. 9. Ova grupa je bila još radikalnija od Principove generacije. i M. 3–4. Friedrich Funder piše da je u Sarajevu prije prvog svjetskog rata postojala masonska loţa. rujna 1982. 1974.. To je bila prva bosanska loţa. Svi su izgledi. Ali.. Po jednom svjedoĉanstvu (Victor Serge. 112. Od tradicije do identiteta. IV.. 174 Ibid. 1913. od 10. upravljao borbom omladine u Bosni i Hercegovini i grupama studenata u Europi. Weltgeschichte – ein Weltgericht. Hadţijahić. s. I dr. onaj Zorin ili onaj Valov. Sarajevo.sustajalo pred preprekama. sve one u biti potvrĊuju Gaćinovićevo prethodno angaţiranje na atentatu. da se to odnosilo na glavu prijestolonasljednika Franje Ferdinanda. da se ubije Franjo Ferdinand svršetkom god. ali je postao gradonaĉelnik zahvaljujući svojoj pripadnosti slobodnom zidarstvu. dao slijedeću instrukciju: »Vi ćete raditi nezavisno od toga što mi ĉinimo u Beogradu. 250. Ĉlan te loţe bio je i Fehim Ćurĉić. 92–93. 172. koji je postao gradonaĉelnik Sarajeva. pseudonim ruskog revolucionara Kibalĉića) Tankosić je Mustafi Golubiću. str. ibid. 173 Trišić. javio mi je i slijedeće vaţne podatke o masonskoj loţi u Sarajevu prije prvog svjetskog rata: »Danilo Dimović. travnja (po novom kalendaru 30. kako mi je to javio dr. Kao odgovor Ti javljam da se naša organizacija drţi pravca Zore gdje je zajednica Srba i Hrvata. Gavrilo Princip o svojim politiĉkim idejama (Neobjavljeno Principovo pismo). 86. jer mi se pridrţavamo revolucionarnog Mitrinovićevog programa. ibid. Grabeţ i Ĉabrinović stigli u Sarajevo iz Beograda Ilić je bio pripremio drugu trojku iz kruga sarajevskih omladinaca. Druga dva ĉlana sarajevske trojke pronašao je Ilić meĊu najmlaĊom generacijom mladobosanaca. Izdanje Svjetlost.175 O Gaćinovićevoj aktivnosti u Švicarskoj ima više verzija. 1983..u. (F. s. Ċacima izmeĊu šesnaest i osamnaest godina. a dotle su njih obadvojica pripadali peštanskoj loţi. priznaje slijedeće: »Pitaš: koji smo pravac mi zauzeli. da je Gaćinović s Ljubom Jovanovićem boravio tri mjeseca meĊu masonima u Budimpešti. 175 Ljubibratić. oţujka god. ili 1915) da je on zajedno sa Šerifom Arnautovićem osnovao u Sarajevu (koliko se sjeća Korkut oko 1912. ali samo u principu. pri njegovu odlasku iz Beograda na studije u Ţenevu. 1912. 28. Hadţijahiĉ u drugom pismu iz Sarajeva od 21. poznati bosanski politiĉar. Funder. . 171 Vojislav Bogićević. s.« 173 Gaćinović i Golubić donijeli su u Tuluzi odluku da se Ferdinand doĉeka u Francuskoj i ubije.« Usp. 1914. da je Gaćinović na Principa izvršio »dubok uticaj«. Muhamed Hadţijahić iz Sarajeva u pismu od 4. XI/1959. Ljubibratić zakljuĉuje. 169 170 Gaćinović. Pregled. Die Österreichische Furche.

da je Gaćinović u lipnju god. lipnja god. jer da je on kriv svemu. 179 Gaćinović. ni da li se atentat moţe izvršiti. Otišao sam u Rim i pokazao ga otpravniku poslova – zapravo šefu diplomatske misije – Kraljevine Srbije Ljubi Mihajloviću. Najavljeni dolazak Franje Ferdinanda u Bosnu uĉinio je suvišnim put Principa i Ilića u Lozanu na dogovor s Gaćinovićem. bio u Parizu i da mu je kazao. da Gaćinović ne bi bjeţao nakon atentata iz Švicarske. Ironija u deformaciji glave. Princip je uspio da njihove ideje sprovede gvozdenom energijom u djelo. da treba odgoditi ubojstvo Franje Ferdinanda. kojima se bavio tih dana. ibid. 1915). U jednom tekstu Tvrdoreka je zakljuĉio.. 640. da Gaćinovića ne poznaje. s. Gaćinović je otputovao u Bruxelles. a da on o tome nije nikom govorio osim Trockom«. a da su Gavrilo Princip i ostali omladinci. Gaćinović se ţali zbog izjave Vladimira Ĉerine god. Nedjeljna Dalmacija br. 180 Dedijer. da otputuje iz Švicarske u Pariz. 181 Trišić. s. jasno je. da je došao u Ţenevu samo zato da ubije njega. s. bio normalan (bit će. 28. a da će ga Austrija vjerojatno izazvati. potvrĊuje i izjava slikara Marina Tartaglie: »U lipnju 1914. koji su samostalno i individualno htjeli atentat. ostale nepoznate. bio je Lazar Đukić. Jevtić dalje tvrdi. lipnja. ibid. Gaćinovića. da je poĉeo pobolijevati u proljeće god. onda slijedi. osim Principu. Kada je ĉuo za atentat. da je u vrijeme. i tada će sva krivnja pasti na revolucionarnu omladinu.. ibid. Ljuba Ĉupa. 361–364. 1914. s. a iz Bruxellesa u Pariz.. s. kolovoza 1983). Ĉini se da je Gaćinović. 3. jer su mu oni nakon atentata savjetovali »kategoriĉki«. kada je ovako prijetio Gaćinoviću. a iz jednog Ljubibratićeva komentara proizlazi. kada su se Princip i njegovi drugovi vratili iz Beograda. . kako su neki pisali.. koji se druţio s ruskim revolucionarima i koji je poznavao i Trockoga. ibid.. Uslijed toga je faktiĉki prestalo Gaćinovićevo uĉestvovanje u zavjeri. nazvane nacionalistiĉkom omladinom. da su »duhovni pokretaĉi Vlada Gaćinović. 29. da nije svojedobno bio stvarno umiješan u zavjeru protiv Franje Ferdinanda.« (Vojko Mirković. da je i on znao nešto bitno o sarajevskom atentatu. 399–400. lafovi!« Ljubibratić o tome kaţe: »Time je dao svoju saglasnost sa dotadašnjim pripremama za atentat i posljednji poticaj za njegovo izvršenje. ibid. Jevtić tvrdi. 1916. dobio sam iz Ţeneve pismo prijatelja Pavla Bastajića u kome mi piše da će se na Vidovdan. 1914.Glavni politiĉki organizator grupe. izvršiti u Sarajevu atentat na princa Ferdinanda. i njima nešto kazao o svojoj ulozi u atentatu. 178 Dedijer. ako atentat ne bi uspio u Sarajevu. bili iskorišteni kao obiĉno sredstvo.. Dedijer. postoji mogućnost.179 Naravno. da Srbija nije spremna za rat. rodom iz Kljuĉa. odnosno. od 14. Dedijer navodi i jedno drugo svjedoĉanstvo. Tako Dušan Tvrdoreka (ĉije se tvrdnje u historiografiji inaĉe osporavaju) tvrdi. Da su u Švicarskoj Gaćinović i Bastajić sigurno znali. I. poslao u Sarajevo jednu dopisnicu s porukom: »Napred. 177 Ljubibratić. ibid. (B. ibid. Jevtić. 408. Prema Bastajiću on tada nije znao ni datum. 180 Ako je Ĉerina u trenutku. I. 213. 481.. izjavio je Bastajiću da to mora biti »Muhamed ili Danilo«. Usp.«177 Iz jednog Gaćinovićeva pisma Rosi Merćep oĉito je. koje su svima.«176 Gaćinović je u proljeće god. Princip je na raspravi ĉak izjavio. I. 28. uĉenik drugog razreda uĉiteljske škole. spremao s jednim drugom zapoĉeti novi socijalni pokret.).178 Na procesu protiv Principa i njegovih drugova u Sarajevu Gaćinovićeva uloga nije otkrivena. I.. 209–212. da je ĉetiri godine skupljao materijal o sarajevskom atentatu i da iz toga materijala neosporno proizlazi. Bastajić tvrdi.«181 176 Dedijer. 122.. ono Pavla Bastajića. s. da se je on »iz studija filozofskih i socijalnih«. da će se izvršiti atentat u Sarajevu. Vladimir Ĉerina i Rudolf Hercigonja. »da ga Ĉerina okrivljuje za otkrivanje zavjere o sarajevskom atentatu. s. kada će atentat biti. da je i on bio umiješan u atentat. a da ih je zbliţio istom zajedniĉki proces. Bruxelles ili kamo hoće. da su austrougarske vlasti neposredno sudjelovale u atentatu. ibid. Atentat je Gaćinovića veoma uzbudio jer je smatrao. 1914. da je Mihailo Pušara trebao saĉekati Franju Ferdinanda u Visokom. da je Gaćinović pisao Nikoli Stojanoviću. Danilo Ilić imao dvije spremne grupe. a pripremama atentata ga nisu mogli izvještavati iz konspirativnih razloga.

183 Gaćinović. U posljednjem ĉasu.. mogao obezbediti prihvat novog izbeglice. Ibid. Sadrţaj tih drugih problema moţe se barem naslutiti iz slijedećih njegovih redaka: »Pre atentata na pet. sliĉno Mitrinoviću. 185 Ibid. posebno u svojem antiklerikalizmu Gaćinović se nimalo i nikada nije mijenjao. s. Carduccija. koji zapretiše egzistenciji slobodne misli. s. 172. odgovorio bosanskim drugovima u Apisovoj okolini na Krfu.. u svojem idejnom stajalištu. sve do pred samu objavu rata. antialkoholnim organizacijama. da se je Gaćinović. ja nisam mogao ni znati ni osetiti da smo u predveĉerju katastrofe. pristaša Kropotkina. 51–52. misticizma.184 MeĊutim. 396). poznavajući kakvi su bili rezultati poslednjih godina. kada je u ratu došao s Krfa u Švicarsku sa zadatkom da razgovara s Gaćinovićem o pripremanju atentata na njemaĉkog cara i bugarskog kralja. indirektnu angaţiranost u atentatu. u kome je proboravio desetak dana. Hteli smo odvraćati omladinu od romantizma. moţda i zbog dobrih Gutkindovih veza sa Maksom Gizije. Spremao sam se sa jednim drugom iz Bosne da zapoĉnemo novi socijalni pokret. 209. nestrpljivost i male meĊusobne ĉarke. ibid. 1917.Zanimljivo je. veliki udar onemogući svaki pokušaj. Kada je u kolovozu god.185 182 Palavestra. sokolskim. s. Bakunjina. kada se morao skloniti iz Nemaĉke.«183 Kada se navedeno zna. on je u bezbednom domu imućnih nemaĉkih Jevreja... šest dana dobio sam u Lozani od njih dva drugarska pisma. da nakon atentata i Mitrinović bjeţi iz Münchena. ibid. i naš proglas ćuti negde u lozanskoj arhivi. I on je. »Sluteći da će mu se ime ubrzo poĉeti da pominje u istrazi o atentatu.. veću mjeru svoje aktivnosti ubrzo poĉeo posvećivati drugim problemima. Ali iz studija filozofskih i socijalnih. Ovdje treba reći. što je bio. Erich Gutkiny bio je ţidovski mislilac roĊen u Njemaĉkoj. Gutkindovih. engleskim prevodiocem Niĉea. ruskih esera. koji je pred nacizmom pobjegao u SAD (Palavestra. potraţio privremeno utoĉišće. koje sam obraĊivao onih dana.«182 Bjeţanje Gaćinovića i Mitrinovića nakon atentata iz straha pred izruĉenjem potvrĊuje njihovu direktnu ili. odnosno vezu s atentatorima. i da će njegova konspirativna i agitatorska uloga ideološkoga voĊe i politiĉkoga instruktora biti otkrivena. Gaćinović ga je otjerao. Videh njihovu nervozu. što je Mustafa Golubić. ne moţe biti ĉudno. 184 Ljubibratić. da Gaćinović nije više ono. u biti distancirao od pripadnosti samo srpskom nacionalizmu. s. savesti. umesto u Rusiju odluĉio je da beţi u Englesku. sa moralnim preporodom i naroĉito sa potpunom slobodom reĉi i delovanja.. Hteli smo poĉeti sa kulturnim. kome je bio toplo preporuĉen i koji je. k njemu. . kao uticajan mason. ibid. 212–213. koji je prema svojem biografu Ljubibratiću bio oduševljeni garibaldinac. bolniĉki svećenik došao u Gaćinovićev odjel.. barem. s. Ali.

IV. MASONSTVO I ATENTAT NA NADVOJVODU FRANJU FERDINANDA U SARAJEVU .

pa nije potrebno to ovdje ponavljati. I iz dnevnika Milana Vasića (jedne bilješke od 14. svim silama. Tankosić podnio izvještaj. ibid. iz okoline Travnika. Treba od strane Srba – austro-ugarskih vojnika iz Prve Sarajevske i Ĉetvrte Mostarske regimente. 567. 147–149. objavio je neobiĉno zanimljiv tekst Vuk Jelovac u listu Republika. . ĉiji su idejni kao i organizacioni voĊi bili Vladimir Gaćinović i Voja Tankosić. i trećeg god.186 O pokušaju atentata u okolici Moravske Ostrave (danas u Ĉehoslovaĉkoj) 14. koji se nalazio u neposrednoj blizini nadvojvode.. paţljivo se pratilo djelovanje Franje Ferdinanda. 1902. 1902. Nogo i kaplar Pero Golić. od samog postanka te organizacije. na pomenutim manevrima bili su prisutni i vojnici iz Bosne i Hercegovine (većinom Srbi) i to po dva bataljona: Prve Sarajevske i Ĉetvrte Mostarske regimente. policija je bila u pripravnosti najmanje desetak puta zbog vijesti. Iz Vemićeva dnevnika vidi se. 1910. masonima. da je do prvog pokušaja atentata na Franju Ferdinanda došlo već god. Vuk Jelovac. radili ubrzano. i god. 1911) oĉite su pripreme za atentat na Franju Ferdinanda. 1911. kad se slavila 50. Republika (organ Jug.«187 Golić je pucao pravim. koji je neko vrijeme bio ĉetnik u Macedoniji te se borio u Tankosićevoj ĉeti). ANGAŢIRANJE MASONA TANKOSIĆA U PRIPREMANJU UBOJSTVA FRANJE FERDINANDA Pojedinci iz organizacije Ujedinjenje ili smrt poĉeli su. god. U razdoblju izmeĊu god. Pijemont je »urbi et orbi izrekao nadvojvodi smrtnu presudu. Zbog svega izloţenog shvatljivo je što je Franjo 186 187 Dedijer. s. a onda do drugog pokušaja god. da su Dimitrijević i Tankosić u ljetu god.. i 1913. misliti na ubojstvo Franje Ferdinanda. na tome da se bezuslovno iskoristi ova prilika.1. da su atentatori spremni pokušati atentat na nadvojvodu. da je Jovanović otišao u Beĉ da ubije Ferdinanda. obljetnica njegova roĊenja (6 mjeseci prije atentata u Sarajevu). kolovoza god. u danom momentu – za vreme puškaranja na predstojećim manevrima – izvrši ubistvo prestolonaslednika Ferdinanda. Dedijer kaţe. Dapaĉe. Franjo Ferdinand nije tajio svoj fanatiĉni katolicizam i osjećaj averzije prema Ţidovima. 4.. da je 9. srpskih revolucionarnih organizacija iz Bosne i Hercegovine i Srbije. N. Pošto se pravovremeno saznalo da će na ovim manevrima sigurno prisustvovati i prestolonaslednik Franc Ferdinand to su ĉlanovi tajnih. u kojoj su bili: narednik N. 1910. protestantima i Madţarima. Dedijer potvrĊuje toĉnost tvrdnje Stanoja Stanojevića. 1906. i prve polovice 1914. republikanske demokratske stranke). rujna god. Neobelodanjeni dogaĊaj: Kako je izvršen prvi neuspeo pokušaj atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. što su se na njega već zarana s raznih strana pripremali atentati. koja se nalazila u IX becirku. pokušali izvršiti ubojstvo austrijskog cara Franje Josipa ili prijestolonasljednika i da su u tu svrhu poslali u Beĉ Ţivu Jovanovića zvanog Lala (Srbin iz Banata. na koga je pala kocka da on. 1911. socijalistima. II. ali nije pogodio Ferdinanda nego je ranio u lijevu nogu jednog generala. 1914. Tu ima slijedeće: »Pored mnogih divizija. Najzad je uspelo da se meĊu Srbima (vojnicima rezervistima) organizuje tajna trojka od ĉlanova Narodne odbrane. Zbog takvih njegovih nazora nije ĉudno. god. kolovoza god. za koga se pouzdano znalo da je bio nepomirljivi ogorĉeni protivnik i dušmanin svih Slovena. XXIII/1956. O tome je u literaturi dovoljno pisano. a ne manevarskim mecima. U listu Pijemont tijekom 1912. koji su garnizonirali u Beĉu organizovati atentat na prestolonaslednika Ferdinanda. ĉije je stalno sedište u to doba bilo u poznatoj Ajzen (Ţeleznoj) kasarni u Beĉu. Stanĉić.

Da ovde naglasim da sam ja. 8. ili za koje se ĉulo i znalo da rade na poslovima nacijonalne propagande.188 Ĉinjenica je da je bitnu ulogu u sarajevskom atentatu imao Vojislav Tankosić. da se na taj naĉin ostali ĉetnici pripreme i osposobe za eventualnu ĉetniĉku akciju. i tamo našao Tankosića sa još dva mladića.. rada nije bilo. Pisanje Ĉed. Sva ta lica sa kojima su pojedinci dolazili u dodir bodrili su duhove onih koji su dolazili u Srbiju.. ili planskoga. ibid. dakle. To je bilo jedino ureĊeno strelište u Beogradu. Ali. namjeravani put u Bosnu god. a drugome nisam. knjiga XXV/1932. 405. poĉetkom 1914.«189 Ima više spornih detalja o sarajevskom atentatu. jer je velik broj naših ljudi iza granica Austrijske Monarhije dolazio. Sve to što je raĊeno – a nije se stvarno ništa više radilo do bodrilo duhove i ulivalo nade – radili su pojedinci na svoju ruku i bez ikakve meĊusobne veze.Ferdinand odgodio. omela je naša bliţa saznanja o svemu. mogli posle biti nastavnici za gaĊanje u ĉetniĉkim logorima. uĉestvovao i na MeĊunarodnim 188 189 Dedijer. od 1908. i da im je on opet preko Ciganovića. i naroĉito smena graniĉnih oficira sa fronta Bosne. u poverenju. Nova Evropa.. priĊe mi major Tankosić i. A ta istina je u tome: da niko od nas nije imao udela u Sarajevskom Atentatu. godine. ni sa organizacijom Ujedinjenje ili Smrt. nije imala udela u njemu. niti bi se mogao izvoditi. On istiĉe da je pogrešna tvrdnja kako je Principa vjeţbao Milan Ciganović po nareĊenju Tankosića na Topĉiderskom strelištu kod Careve ćuprije i navodi: »Jednoga dana u hotel Balkan. u toku Rata. Ipak taj prekid nije bio apsolutan. imao udela u Sarajevskom Atentatu. traţio da se vidi i sastane s onima s kojima se liĉno poznavao. kao takav. kako izvesni sadanji pisci tvrde pri raspravljanju pitanja odgovornosti za Svetski Rat. ali se ni u jednom od njih ne nijeĉe golema uloga Vojislava Tankosića. Neke bitno drukĉije pojedinosti o pripremama atentata objavio je Dragiša M. nisam poznavao. iako postoji kao ĉinjenica. kao celine i kao takve. na savjet svojih suradnika. Tankosić je umro 1915. da ova organizacija posle Balkanskih Ratova prestaje da funkcijoniše kao celina i kao organizacija. 138–139. postoji i druga ĉinjenica: da to njegovo sauĉešće nije bilo drugo do njegovo liĉno delo. godine. prekinulo je svaku vezu organizacije Ujedinjenje ili Smrt.. s. nereorganizovanje njeno posle ratova. Veze sa Bosnom i preko granica.. i to je eto bio rad posle Balkanskih Ratova. da bi oni. kako su to tvrdili zvaniĉni austrijski krugovi. sa radom u Bosni. preko Milana Ciganovića. II. kod Vajfertove pivare. Njih mi je Tankosić predstavio kao bosanske dobrovoljce. Popović. da posle podne doĊem na staro Beogradsko strelište. Sarajevski Atentat i organizacija Ujedinjenje ili Smrt. Fakt je. Stojadinović (na koje se do sada nitko nije posebno osvrnuo). kao inteligentni Ċaci – ĉetnici. . dotle. koje. od zadobijene rane u borbama kod Poţarevca. koji su mu govorili.. kao takva i kao celina. da postoji opasnost od atentata. kad to bude bilo potrebno da se primeni u Bosni i Hercegovini. dao bombe i revolvere. Oko ĉetiri sata toga dana otišao sam na strelište. A. Tankosić mi je objasnio da ih treba obuĉiti u gaĊanju revolverom. kako rekoh.. bio jedan iz grupe najboljih strelaca Srbije i da sam. što jasno znaĉi.. neposrednoga. i tu kao što je prirodno. i tu su vršena stalna gaĊanja i odrţavana takmiĉenja. više Smutekovca. 151.. da ni organizacija Ujedinjenje ili smrt. stvarno PREKINUTE. zamoli me. Njegova smrt. 400–402. da je Tankosić jedan od sauĉesnika u Sarajevskom Atentatu. 1911. izdvojivši me iz društva. Taj njegov rad nije imao veze ni sa Narodnom Odbranom. indirektno. do 1927. na ovaj naĉin. Jednome sam zapamtio ime – Princip – zbog ĉudnog prezimena za nas neuobiĉajenog. bile su. s. ponajviše u Beograd. veţbao u rukovanju oruţjem ona dva atentatora Sarajevskog Atentata (a bilo ih je više). i to poimence ona saznanja koja bi poticala od njegovih vlastitih izjava… Ostaje ipak kao utvrĊeno: da je on. Popovića u tom smislu (koje u literaturi do sada nitko nije uspio pobiti) glasi: »Raskinute veze u bivšoj organizaciji Ujedinjenje ili Smrt usled Balkanskih Ratova. Ĉed. A. koji su bili prešli iz Srbije u tome cilju. To su fakta koja nesumnjivo utvrĊuju: da je Tankosić.

s. kleĉećem i leţećem stavu. inaĉe teţe dostupno svjedoĉanstvo. era stato lui ad avere l'idea che l'attentatore. Milano. Najzad se prešlo na najteţi deo obuke. a ja sam davao uputstva kako se gaĊa u stojećem. In seguito Tankosic ci parlò delle istruzioni. Što se tiĉe tvrdnje da je Princip bio u Sarajevu odliĉan strelac. Ma il discorso procedeva cauto. Tankosic sorrise. Ebbe un lampo negli occhi ed un sorriso di compiacenza sulle labbra. kada je Tankosić nosio metu duţ rova.. još 1913. Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog društva Njegoš. Stojadinović. Kako je Princip tada izgledao suviše mlad. il governo non c'entra. appena compiuto l'attentato si avvelenasse per non rivelare.utakmicama 1911. primiti. rekavši mu da neće moći da izdrţi napore i teškoće rata.. da su Ĉabrinović i Princip imali potrebu da budu pripremani i da budu voĊeni. che non avrebbe potuto sfuggire alla forca. 1912. Tankosic si controllava. 190 Luciano Magrini kao ratni dopisnik razgovarao je s Tankosićem god. kao student.« (Luciano Magrini. koja je predstavljala vojnika u stojećem stavu. aggrottò le ciglia: forse intuiva che trasportato dalla vanità aveva parlato troppo. u više sluĉajeva bio sigurniji u pogocima i da se Princip mnogo nervirao i ljutio kada bi mu se desilo da promaši. u Bijaricu u Francuskoj. Posebno istiĉem da u okvir moje teme ne spada i utvrĊenje tko je doista vjeţbao atentatore. Ovo Stojadinovićevo. Ove revolvere i municiju dao je kao poklon Belgijanac Šarl Duse. dok je meta bila mirna. Tankosić mu je tada rekao. Nema sumnje da je Princip i pre i posle veţbe vršio gaĊanja gde god mu se pruţila prilika. Gli chiedemmo se egli fosse stato solo ad ideare l'attentato o se vi avesse avuto parte anche la »Narodna Obrana« come affermavano gli austriaci. u Rimu. Zatim se prešlo na obuku da se iz ova tri stava gaĊa u pokretnu metu. niti su on ni Tankosić o tome ma šta pominjali. dao razumjeti. Zatim je. javio u Skoplju. Tankosić je doneo i dva Brovning revolvera i priliĉan broj kutija sa municijom. meni to nije bilo poznato. principale responsabile. tadašnji nastavnik maĉevanja u Vojnoj akademiji i predstavnik Fabrik Nasional u Lijeţu. ĉiji je fabrikat i revolver Brovning. 1929. Tankosićeva je duţnost bila da u revolverskom rovu drţi metu. s. delle bombe e delle rivoltelle ch'egli aveva date ai congiurati. prije njegove smrti. Kad bismo mu se mi nasmejali zbog većeg broja promašaja. Ma noi riportammo la precisa convinzione che il complotto era stato ordito dalla »Mano nera«. bio je gotov da zaplaĉe od oĉajanja. Sarajevski atentat – Principove veţbe u gaĊanju revolverom. Izdanje Athena. iznenada je pokazivao. smiješeći se. Docnije mi je Dule Dimitrijević – vojvoda Dule – ispriĉao da mu se Princip. 1906. decisi custodi dei destini della Serbia – soggiunse – sapevano e sanzionarono« E poiché in Serbia – soggiunse – sapevano e sanzionarono. za vreme rata protiv Bugara. Otuda i više verzija o njegovom veţbanju. iz saţaljenja. i nomi degli altri complici. ĉetovao sam 1905. Posle ove obuke prešlo se na veţbanje sa metom koja je stajala u mestu a Princip je sa drugom morao da se raznom brzinom kreće i da puca u metu. slab i neţan. ma »altri«. u Staroj Srbiji i Maćedoniji. a to je verovatno bio Trifko Grabeţ.. 191 »Lo interrogammo sull'attentato di Saraievo. sv. Kad je posle istrajne obuke završeno sa uspehom. quasi a lasciarci credere che avevamo indovinato.. sotto le coercizioni poliziesche. . Bio je vrlo ambiciozan. neobiĉno revnostan i istrajan i trudio se da pokaţe što bolji uspeh. Sentirsi attribuire la responsabilità dell' attentato di Saraievo e della guerra europea lusingava la sua vanità.. a pre toga. E poiché in Serbia si diceva apertamente che organizzatrice del complotto fosse stata la »Mano nera« e qualche ufficiale ci aveva accennato il nome del colonnello Dimitrievic come il probabile. Veţbanje je trajalo više dana. 191 190 Dragiša M. Znam da je pri našim veţbama drug Principov. prosinac 1974. »Cabrinovic e Princip – esclamò – che uomini! Sapevo che non avrebbero fallito il colpo! Uomini silenziosi e sicuri: avevano bisogno di essere preparati e guidati!« E sorrideva lasciando comprendere che questo era stato il suo compito. i 1907. 94–95). 1915. uvlaĉio u rov i ponovo na drugo mesto iznosio. prvo lagano. i molio da ga primi u njegovu ĉetu. Ci parlò anche del »cianuro di potassio«. »La Narodna Obrana« – ci rispose – non c'entra. koju je Tankosić nosio duţ rova. non aggiunse sillaba in proposito. temeva forse che potesse sfuggirgli qualche nome. 33. 20–24. Non negò. Il dramma di Saraievo. ja sam se oprostio s ovim 'budućim ĉetniĉkim nastavnicima za obuku u gaĊanju' i ne sanjajući da ću uskoro ĉuti da je pravi cilj ove streljaĉke veţbe bio priprema za atentat na austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda. chiedemmo se in questi »altri« egli volesse alludere alla »Mano nera«. a veţbaĉi su morali i sami da se kreću duţ rova na 30 koraĉaji i da vrebaju i pucaju u metu kad se pojavi. Odmah smo pristupili poslu. pa sve brţe i brţe. to ga Dimitrijević nije hteo. da je to bio njegov zadatak.«.. naveo sam samo da potvrdim kako se i u njemu priznaje bitna uloga majora Tankosića u pripremanju atentata.

što je napisao Ĉeda Popović. da je projektovani manevar u Bosni pretekst za upad Austrije u Srbiju. A.I Talijan Umberto Romagnoli tvrdi da je jednoga dana preko tumaĉa razgovarao s Tankosićem. da je nemoguće da takav atentat uspe. . der das Komplott gegen den Erzherzog leitete. da je car Vilim dao pristanak na plan austrijskog prijestolonasljednika. Dimitrijević pristane. da će Austrijski Prestolonaslednik biti tako ĉuvan i osiguran da mu se ne moţe ništa dogoditi. u najboljem sluĉaju. welche das Thronfolgerpaar zu durchfhren hatte. Sie hatten sich lange als Scharfschützen ausgebildet. dann in der Annahme wohl. 195 Ĉed. »haben ihren Auftrag sehr gut ausgeführt. uglavnom se slaţe i pisanje Stanoja Stanojevića. da ti mladići. kako ova dvojica što su otišli iz Srbije tako i oni koji su se zatekli u Sarajevu. S.. doista. u organiziranje atentata bili su upućeni »jedino pok. 90. s.. setzte er auseinander. Der Major schwieg eine Weile. toga sam trenutka pomislio. i povodom toga otvorila se duga i veoma ţiva debata. 2. dass er eines Tages mit Hilfe des Dolmetschers ihn (Tankosić) fragte. um längs der Strasse verteilt zu werden. nerazmišljajući dalje.. I/1938. I zato. 407–408. dass sein Zuhörer sich kaum mit Zeitungsschreiben befasse.192 UtvrĊeno je. Bilo je dockan. niti su ma šta o tome ikome saopštavali. Narodna Odbrana i Sarajevski Atentat. hoće da pokušaju nešto protiv Ferdinanda. Apis. toga trenutka. da moţe doći do kakva incidenta. welche ich angeleitet hatte.. Popović. Pretpostavljao sam. rešio sam da pokušam da se prebaĉeni mladići vrate. Anton Puntigam. posle nekoga vremena.194 Dragutin Dimitrijević-Apis u jednom razgovoru o sarajevskom atentatu (razgovor se vodio god. Krug. Alle waren Schützen. da su on i Tankosić poslali u Bosnu ljude. A. Gotovo svi ĉlanovi odbora ustali su protiv izvršenja ove namere. dass tatsächlich er der Organisator war. Stanojević dodaje.«195 S ovim. da se atentat 192 »Umberto Romagnoli erzählt auch. da je pukovnik Dimitrijević. kada sam..« (Nicoll Leo Ashley. Pfefera i dokazi o neodgovornosti Srbije za rat.. hoću li da ih pustim?' – ja sam. U svakom sluĉaju. i da će njegovim uklanjanjem rat biti spreĉen. i da se. Krug. Atentatori. razmislio malo više o toj stvari. te da uvide da je opasno napadati Srbiju. nisu hteli da ĉuju za to. Nur zwölf von jenen. Ipak. 1915) ispriĉao je Ĉed. Naposletku. wurden ausgewählt. indem sie auf ein winziges Ziel bei 300 Meter Entfernung mit dem Karabiner und auf 30 Schritte mit dem Revolver auf den Hals einer Flasche schossen. Leben und Wirken eines Jesuiten in Bosnien. Knjiga g. i da mu je taj kazao. 194 Vojislav Bogićević. 1970). kazao: 'Pa pusti ih!' Tankosić mi je tada rekao. na navaljivanje drugova. Vulović i Tankosić«. Beĉ. J. nisam mogao pretpostaviti ni u snu da takav atentat moţe biti povodom za rat protivu Srbije. kada je kod mene došao jednoga dana u kancelariju Tankosić. na svaki naĉin spreĉi atentat. i da moţda neće ni doći do njega. da ruska vlada raspolaţe obavijestima. dosadiše mi moleći da im dopustim da odu u Bosnu. po dogovoru sa drugovima iz Bosne. koji je tada bio šef obavještajnog odsjeka u glavnom štabu. juna sazvao je Dimitrijević sednicu glavnog odbora organizacije Ujedinjenje ili smrt i saopštio je.. da ubiju prestolonaslednika Ferdinanda. 37. Taj pokušaj uĉinjen je preko ĉetnika Đure Šarca. »Meine Schüler«. i naveo je razloge koji su ga rukovodili da to uĉini. Stanojević dalje tvrdi: »Dimitrijević i Tankosić nisu meĊutim o svemu tome nikome ništa govorili. koji bi za njega i njegovu okolinu bio jedan memento. Disertacija. da su atentatori bili njegovi uĉenici koji su svoj zadatak vrlo dobro izveli. ob er es gewesen sei. da je samo neznatan broj drugih ĉlanova organizacije Ujedinjenje ili smrt znao za atentat. da prestolonaslednik Ferdinad hoće da izazove rat.. Sarajevski Atentat.. Tek 15. 193 Vojislav Bogićević. dobio povjerljiv izvještaj od ruskog generalštaba. Kao najvaţniji razlog navodio je fakt.193 Naime. Pravo da ti kaţem. da Austro-Ugarska napadne i pokori Srbiju i da mu je obećao svoju pomoć. sagte er. i rekao: 'Ima nekih mladića Bosanaca. prestolonaslednikom Francom Ferdinandom. da opozove sve i da javi u Sarajevo. na ĉelu s glavnokomandujućim Austrijske Vojske. Popoviću o svojoj ulozi u tom atentatu slijedeće: »Bio sam ubeĊen. welche kein Ziel fehlten. I/1938. 5. L.

N. Beograd.199 U vezi samo s ovim ĉinjenicama jasno je da je Tankosić ovakvu osobu lako mogao privoljeti da se sloţi s atentatom na Franju Ferdinanda. ibid. Dedijer. U svibnju 1941. 198 Stanojević. izdanje knjiţare Napredak. i to kao poslanik vlade Kerenskoga. da je samo strah od napada Austro-Ugarske na Srbiju bio movens pukovnika Dimitrijevića. najblaţe reĉeno. ibid. 199 Usporedi Stanojević. anglofil. srpnja) rekao Aleksandru. 63–64. da će odgovor biti povoljan. nekoliko dana poslije atentata. 74. 124–125. s. Strandtmann je stupio kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Ali. 197 Dedijer. kojoj je predsjednik bio Đuro Šarac i koja bi takoĊer od Tankosića traţila oruţje za izvršenje atentata preko Principa.ne izvrši. Dimitrijević i Tankosić pokušali su izvršiti ubojstvo Franje Ferdinanda.198 U ocjeni Apisova ponašanja treba ĉvrsto imati na pameti dvije vrlo vaţne ĉinjenice: 1) da je on bio jedan od glavnih urotnika u ubojstvu kralja Aleksandra Obrenovića i njegove ţene Drage god. kada još nije bilo konkretne bojazni od austrougarske agresije na Srbiju. Kao argument za ovu moju tvrdnju neka posluţi slijedeća ĉinjenica: god. 1923. da je N. Kralj Aleksandar je nalazio naĉina. 200 Hartwig se uvijek pisao Hartvig.. ibid. bugarskog kralja Ferdinanda i turskog generala Enverpaše. ako su i neki drugi masoni u vezi s Tankosićem ili nezavisno od njega za svoj raĉun utjecali na Dimitrijevića da se sloţi s namjeravanim atentatom. 2) da je u prvom svjetskom ratu. Ĉak i prema verziji (koja je inaĉe protivna svim postojećim svjedoĉanstvima). Ni do danas nije sigurno razjašnjena stvarna uloga vodećih osoba iz ruskog poslanstva u Beogradu u smislu njihova utjecaja. s. 42. P. Nakon revolucionarnih dogaĊaja u Rusiji.. Šarac je polovicom lipnja pokušao sprijeĉiti atentat. 1914.. njemaĉkog cara Vilima. 67. U tome su ga pomagali neki njegovi najbliţi suradnici. 73. ibid. 405. Nešović. pa ĉak i protiv intencija svoje vlade. on tamo nije pošao. Izgleda da je on u tome pravcu zaista nešto i pokušao. ili ga atentatori u Sarajevu nisu hteli poslušati. s. 1903. Ţivanović. u Washington. god.. Na temelju te izjave drţanje srpske vlade pred Austro-Ugarskom moglo je biti ĉvrsto. Kad je svršio drugi svjetski rat. s kojom je 1918.200 196 St. 42–43. srpnja god. s. U Beogradu je postao osobni prijatelj kralja Aleksandra te se mnogo zalagao za ruske emigrante. iznenada umro. ali je na intervenciju talijanskog poslanika bio sedam dana poslije pušten na slobodu. s. Hartwig (Rus njemaĉkog podrijetla) bio ogorĉen neprijatelj Austrije i da je ĉesto djelovao u Beogradu na svoju ruku. došao u Beograd. I Strandtmann je nastavio Hartwigovu liniju. Pelehin kao rukovoditelji specijalne . s kojima se je pukovnik Dimitrijević konzultirao. s. Vasilije N. Stanojević.. odselio se sa svojom ţenom lijeĉnicom Ksenijom iz Jugoslavije u SAD. s. To mu je moglo biti još lakše. Postoji mogućnost. ibid. Prema jednom neprovjerenom materijalu Strandtmann je poslije prvog svjetskog rata meĊu svojim beogradskim prijateljima priĉao. I.197 Ne moţe se uzeti kao utvrĊeno. Ĉinjenica je. i britanski obavještajac«. U jednom nemasonskom popisu ruskih masona navedeni su i V. kako to navodi i Stanojević. kako je on kad mu je 25. ibid. 46. 1911. da se priprema ubojstvo grĉkog kralja Konstantina. da su rukovodeći pojedinci u organizaciji Ujedinjenje ili smrt. da su neki od njih na svoju ruku i bez veze s ruskom vladom uvjeravali Dimitrijevića u mogućnost austrougarskog napada na Srbiju. Strandtmann je bio uhićen od Gestapoa kao »mason. došao u poslanstvo regent Aleksandar da vidi što je ruski car odgovorio (a odgovor je došao tek 27. da se Apis angaţira oko atentata.«196 Moţe se uzeti kao sigurno. bili protiv izvršenja ovog atentata i da je Dimitrijević pod njihovim utjecajem atentat pokušao sprijeĉiti. 59–60 i 306–307.. Strandtmann (i on Rus njemaĉkog podrijetla) imao je poći u Rim za savjetnika ambasade. kada je ovaj. da mu se uvijek materijalno pomogne. znao. a Strandtmann se pisao Štrantman. ali je ili bilo već dockan. oni. da je postojala u Beogradu posebna srpska organizacija Smrt ili Ţivot. da se sloţi s atentatom. preko Ţive Jovanovića zvanog Lala. Ubistvo austriskog prestolonaslednika Ferdinanda. II. nego je naslijedio Hartwiga u Beogradu. Strandtmann i njegov pomoćnik D.

s. s. 556. s. ali to zahtijeva posebnu studiju (Tisza je za razne vanjsko-politiĉke misije iskorištavao madţarske masone. Masonstvo u ruskoj emigraciji. A. julska kriza 1914. da se konaĉno utvrdi. da se angaţira na ostvarenju atentata. odlazak Artamonova na odmor ne znaĉi. ibid. 430). 207 Generalštabni oficiri nisu htjeli ni ĉuti. Beograd. da je Artamonov imao s Dimitrijevićem vezu samo po sluţbenoj liniji. 3–4. 203 Trišić. Bilo bi izvanredno vaţno. da Artamonovu nije priopćio ništa od svojih namjera s obzirom na atentat. knj. A. Kada je Franjo Josip god. 201 Ţivanović. Usp. 1914. kada je ovaj otišao na odmor u inozemstvo. . s. u odreĊenim krugovima u Beĉu i Pešti zavladala je radost. M. ako nas Austrija napadne«. Pukovnik Apis. kolovoza god. Popović. a vratio se u Beograd 1. 361. kako to u njegovoj biografiji navode Lennhoff i Posner u knjizi Internationales FreimaurerLexikon). ako su svi oni bili masoni (tako se tvrdi u antimasonskoj literaturi) te utjecali na Dimitrijevića. sam po sebi. 337. da su pripreme za atentat vršene već u proljeće god. Sarajevo. U srpnju god. god. 1909. 225. I. Naime. o tome vodio zabilješke u dnevniku. da je za pripreme na atentat znao Artamonov (Dedijer. s. s. kada je došao Franjo Ferdinand. On tvrdi. ibid. Pariz. 139. sv. Pregled. da mu je kapetan Verhovski. 88–87. ali s obzirom na to. ibid. Beograd.. Titograd. Jovanović. Svitkov. Pisarev istiĉe. 204 Dedijer. da je išta znao o namjeravanom atentatu. 187. tko sudjeluje u pripremanju atentata. Izdanje Libre parole.000 agenata u civilu). takoĊer nije moguće sigurno utvrditi.205 Takvo je tumaĉenje skrajnje neuvjerljivo. 206 Jov. da su za atentat znali i Artamonov i Hartwig. 205 J. Ali je Apis dodao. s.. koji je zamijenio Artamonova.. 208 Trišić. mjere sigurnosti bile su vrlo stroge (bilo je više od 1. XXXI. da se u saĉuvanom dnevniku vojnog atašea Artamonova jasno vidi. da Artamonov nije imao veze s atentatom. da bi netko. Oko sarajevskog atentata. s. knj.202 To mišljenje potvrĊuje i Nenadović. u Sarajevu..208 Dapaĉe. s. 1938. Artamonov je prije atentata otišao iz Beograda u inozemstvo na odmor. Ja nisam bio u mogućnosti to provjeriti. II. kojima je imao proći Franjo Ferdinand. da je Artamonov prije atentata bio na odmoru u Švicarskoj. da je osiguranje Franje Ferdinanda u Sarajevu bilo minimalno. kada mu je Artamonov dao uvjeravanje. Srpska knjiţevna zadruga. ibid. U istom tekstu Pisarev se poziva i na to.000 uniformiranih policajaca i više od 2. Hrvata i Slovenaca. 1974. Knjiţica je objavljena na ruskom jeziku. s. da se postave kordoni vojske duţ ulica. »da nas Rusija neće ostaviti bez zaštite.204 Ruski povjesniĉar J. Boţin Simić ostao je kod svoje tvrdnje. ibid. nije bilo ni 120 policijskih sluţbenika zaduţenih za njegovu sigurnost. 206 Vojni zapovjednik Sarajeva sve je predloţene mjere za bolju sigurnost jednostavno odbio. 16–17. 1914. Istorijski zapisi. Pisarev. U vezi s optuţivanjem pojedinaca iz vrha austrougarske vlasti treba napomenuti.. 1928. 207 Cvetko Dj. i N. Apis je u raportu vojnom sudu u Solunu izjavio. 202 Trišić. nego da je to pripremanje odobravao i pomagao. jer je teško zamisliti. XXVII. On je osobno god. da je vojni ataše u Beogradu Artamonov bio ne samo obaviješten o pripremanju atentata. 285.201 MeĊutim. Ima i drugih indicija o vezama pukovnika Dimitrijevića s osobama iz inozemstva u vezi s pripremanjem atentata na Franju Ferdinanda (osobito s Istvanom Tiszom). to bi bacilo posebno svjetlo na sarajevski atentat. 1914. jedan je poljski pisac napisao. i ruska diplomatija. putovao u Bosnu.Je li u pripremanju atentata na Franju Ferdinanda sudjelovao i Viktor A. Stvaranje zajedniĉke drţave Srba. dao podataka. sv. 76 za 1930. V. 1955. Artamonov iz ruskog poslanstva u Beogradu. 203 O tom se problemu u historiografiji još vode polemike. Strandtmann i Artamonov ili barem jedan od njih znali za pripremanje atentata ili utjecali na pukovnika Dimitrijevića tendencioznim obavijestima ili na koji drugi naĉin. da li su Hartwig. da se je na atentat odluĉio. komisije za praćenje antisemita i antimasona u Jugoslaviji radi paraliziranja njihova rada. porekao. 1932.

Nolit. 75 za 1930. s. do sada nepotvrĊenim. II. 211 Dedijer.211 Bez obzira na još nerasvijetljene okolnosti oko atentata u Sarajevu. sv. verzijama u Sarajevu bilo više atentatora. ibid. knj. Odgovor na pitanje da li je on ovako djelovao samo iz osobnih.kada se saznalo. 1981. Ĉak i 20. a Tiszina stranka nije skrivala svoju radost. Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemaĉke 1908–1918. Beograd. Prodor na Balkan. napomenuti i to. Andrej Mitrović. 103. V. već sada je iz objavljene dokumentacije moguće nepobitno utvrditi da je mason Tankosić organizirao vjeţbanje atentatora i da ih je opremio oruţjem – sve to u konkretnom cilju da se ubije Franjo Ferdinand. s. da je Franjo Ferdinand ubijen. . 321.209 U madţarskom dijelu carevine nije bilo ţalosti za njim. odnosno politiĉkonacionalnih pobuda ili i kao mason sadrţana je u izjavama atentatora na suĊenju u Sarajevu. 27. da je prema nekim. 209 210 Pregled.210 Treba. s.. na kraju.

XII. 1918. Francisci X. objavljivanje usporednog pregleda raznih izdanja o sarajevskom procesu. prilikom suĊenja sa originalnih biljeţaka razriješen i poslan u Beĉ. napisao i slijedeće: »Izdao sam u Berlinu (Dekert) i prijevod sudbenih akata pod 'Pharos' pseudonimom. Hamerl. Ne znam kolika je naklada bila. Hammerl u jednom posebnom tekstu – bibliografiji svojih radova navodi na njemaĉkom jeziku da je objavio razliĉite ĉlanke u listu Stimmen aus Bosnien. uspio sam doći do arhivskog materijala u kome se ĉuva Hammerlova autobiografija pod naslovom Curriculum vitae P. doktorirao dizertacijom o Puntigamu. s. Bogićević je posebno zanijekao vrijednost knjizi tiskanoj u Berlinu god. njegov je zakljuĉak. najednom su god. Beĉ. Sidney Fay. ime Pharos mogao bi biti prema njemu akronim: P ater HA mmer R Franj O S J (Nicoll. do god. ibid. Travnik 20. evo što sam on o tome piše: »Tekst što ga objavljuje Drţavni arhiv. Poĉetak prvog svjetskog rata. ukljuĉivši meĊu njih i Dedijera. Freimaurertum und Attentat von Sarajevo. MeĊutim. ibid. sveuĉilišni profesor u Berlinu. 116. tadanji naĉelnik Glavne arhive Ministarstva inostranih dela u Beogradu. Ta mišljenja. s. Predgovor te knjige napisao je Josef Kohler. Jedna grupa njemaĉkih istraţivaĉa pripremala je za vrijeme rata od god. 213 MeĊutim. Vojislav Bogićević u toj knjizi poriĉe svim prijašnjim izdanjima stenograma sarajevskog procesa vjerodostojnost. da je Hammerl htio izdati knjigu pod naslovom Der Hochverratsprozess. 1977. Vojislava Bogićevića (direktora Drţavnog arhiva NRBiH) pod naslovom Sarajevski atentat. . 215 Hammerlova autobiografija ĉuva se u Arhivu Hrvatske provincije Druţbe Isusove u Zagrebu. II/1929. Hammerl je u toj biografiji na strani 84. koji su prihvatili bez ikakva provjeravanja navedenu tvrdnju kao istinu. da se pod pseudonimom Professor Pharos krije isusovac Puntigam. 1933. 2179. da ni Bogićevićev tekst sudskih zapisnika nije izvoran. Izvorne stenografske bilješke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova. Slobodni zidari i atentat. knjiga prof. odrţane u Sarajevu 1914. za detaljna kritiĉna obavještenja usp. iako bez ikakva dokaza. Friedrich Würthle. ĉiji je prireĊivaĉ oznaĉen kao »Professor Pharos«. 1916. Istiĉem da rijeĉ u zagradi »Dekert« vjerojatno znaĉi Dekret.«215 Nuţno je navesti. Ein Quellenbericht. g. koji je u Beĉu 1970. Naime. Dokumente zum Sarajevoprozess. Pored ostalog dokaz za to je i pismena zabilješka (napomena) koja se nalazi uz tekst. pod naslovom Der Prozess gegen die Attentäter von Sarajevo.212 IzmeĊu dva rata ni austrijska ni jugoslavenska vlada nisu htjele. pater Anton Puntigam nije »Professor Pharos«. Usporedi Oskar Tartaglia.2. Veĉernja pošta. iz dosad još nerazjašnjenih razloga. da je »sa punom pouzdanošću utvrĊeno«. Ta. Osim toga. Poslije drugog svjetskog rata u izdanju Drţavnog arhiva Narodne Republike BiH u Sarajevu objavljena je god. g. 1941. 1945. New York. Uostalom. 132. prvi je iznio mišljenje da se pod tim pseudonimom skrivao isusovac Franjo Hammerl. zvaniĉna zabilješka u koliko se odnosi na sam tekst što ga objavljujemo glasi: 'Ovi prepisi uĉinjeni su sa sluţbenih tekstova iz arhive bivšeg Zajedniĉkog ministarstva za Bosnu i Hercegovinu (Tzv. Ameriĉanin Leo Ashley Nicoll. Osim toga. 1914. autentiĉan je prepis stenograma koji je 1914. najviše masoni. nestali. do 23.. 20. Hermann Wendel. 213 Bogićević se za tu tvrdnju pozvao na mišljenja objavljena u dotadanjoj literaturi. MASONSTVO I ATENTAT NA FRANJU FERDINANDA PREMA ISKAZIMA ATENTATORA Izvorni zapisnici sa sarajevskog procesa. 185–168). koji su u prvom svjetskom ratu bili pohranjeni u jednom koferu tešku 90 kilograma. da se iza navedenog pseudonima skriva pater Puntigam. »Bosanske arhive«) u odeljenju za štampu Ministarstva Inostranih 212 Sudbinu stenografskih zapisnika spomenuo je Dedijer. g. Bogićević je ovoj knjizi zanijekao vrijednost i zbog njezine antimasonske tendencije. Der Krieg.. VII/1928. 214 Nicoll je naišao na noticu sarajevskog superiora Herrmanna. januara 1939. s. 113. 1928. II. a koju je naĉinio 26.214 Nicoll je toĉno pretpostavio tko se krio iza pseudonima »Pharos«. 1954. objaviti stenograme s glavne rasprave Gavrilu Principu i drugovima pred sudom u Sarajevu od 12. 243–245. listopada god. iz koje se vidi. 2. moţe se reći. Znanstveno je neozbiljno ponašanje i onih pojedinaca. iznijeli su te ih i zastupali.

našeg rukopisa. Prijevod na talijanskom jeziku objavljen je pod naslovom L'assassinio di Serajevo e la Massoneria. 3. 753. Gdje se danas nalaze sluţbeni tekstovi sa kojih je prireĊen prijevod što ga objavljuje Drţavni arhiv. nema posebnog razloga. Sarajevski atentat. vidi se. ne bi bitno mijenjalo vrijednost samog teksta. Sve sam ovo naveo samo radi toga. da u svim ostalim dosad objavljenim tekstovima ovoga procesa nema nijedne bitne razlike u odnosu na iskaze atentatora o masonstvu. 3 Istiĉem.' Kako se vidi iz napomene br. V/1915. izdat u Parizu 1930. s. Da se odluĉim upravo za Bogićevićevo izdanje. koji se odnose na izjave atentatora o ulozi masonstva u atentatu i napominjem kao bitno. da se ne oslonimo na Bogićevićevo izdanje. 140–141. Uz Bogićevićev tekst na hrvatskom jeziku donosim paralelno i prve objavljene dijelove zapisnika o saslušanju atentatora. ali takoĊer i u ostalim tekstovima ima sadrţine (daleko više) koja nedostaje. 1914.217 Iz stenograma donosim prema Bogićeviću samo one izvode. 218 Der Mord von Sarajevo und die Freimaurerei.).poslova 1925. Glavna rasprava protiv Gavrila Principa i drugova zapoĉela je u Sarajevu dne 12. jer je. Govor optuţenih seljaka i naĉin izraţavanja je posve originalan. Pored citirane zvaniĉne zabilješke. što su atentatori govorili o masonstvu. Moglo bi se pretpostavljati da su sluţbeni tekstovi odneseni za vrijeme Drugog svjetskog rata u Njemaĉku ili Austriju. nije se dalo ustanoviti. nije bilo moguće 100 % uhvatiti tok rasprave. a sa srpskohrvatskog je prevaĊano na njemaĉki. ni Vladimiru Dedijeru). stil. izuzev neznatnog dijela koji nedostaje. u Beogradu.«216 Bez obzira na stenograme procesa. 9–15. Stvar je posve razumljiva. pa će se vidjeti da u našem tekstu izvjesne stvari nedostaju. vodila me je ĉinjenica. listopada god. a samim tim nije ništa izgubio na originalnosti. što ni njegovi stenogrami nisu izvorni nego. ovaj tekst je sravnjivan sa naknadno rekonstruisanim tekstom dra Kesterĉaneka. 1915. Sastav sudskog vijeća bio je slijedeći: 216 217 Vojislav Bogićević. Ovi prvi put uopće objavljeni dijelovi sa sarajevskog suĊenja objavljeni su na njemaĉkom jeziku i u prijevodu na talijanskom jeziku. Il Risveglio. godine. da ovaj vaţni materijal iz god. pa su stenografi. Stenografu. u biti. da je on izmeĊu dva rata djelovao i kao ugledan suradnik promasonskog ĉasopisa Nova Evropa i masonskog ĉasopisa Krug. 1954. a pogotovo njegovu potpunost. a koji smo mi u napomeni nadopunili. pogotovo na suĊenju kakvo je tada bilo. odnosno rijeĉi je takoĊer dokaz originalnosti. zbog ĉega nije ni voĊeno o tome raĉuna da se srpskohrvatski tekst i pravopisno dotjera. Stimmen aus Bosnien. IV/1915. nego je ostao posve izvoran. B. nije poznat ni Nikoli Trišiću. jer bi ga u protivnom sluĉaju bilo teško ĉitati. komisijski sravnjen i zvaniĉno ovjeren ovaj naš prepis. sa kojih je uĉinjen. i to baš radovima o sarajevskom atentatu. Ortografija. i bez obzira na to. a takoĊer i sudija. Jedan primerak bio je u svoje vreme dat francuskom publicisti (Albertu Mousset-u – V. Mi ovaj naš tekst uporeĊujemo ovdje sa još ĉetiri druge verzije stenograma. Sarajevo. . optuţenih Ċaka i ostalih koji su na procesu imali neku ulogu. 21. Sav tekst teĉe kao neprekinuta cjelina. Svaka rijeĉ je ostavljena onako kako je ona bila na suĊenju izgovorena. tekst je morao biti samo pravopisno dotjeran. Izvoran prepis sa sluţbenih tekstova ĉuva se u Drţavnoj arhivi NR Srbije u Beogradu. samo pokatkad izostavljali ono što su morali da propuste. mješavina izdanih kopija. koje su drugi objavili prije Bogićevića. Prema tome. autentiĉnost naših prepisa dokazuje i naĉin na koji su oni raĊeni. Da bi originalnost našeg teksta bila u cijelosti zadrţana. da predmet ovoga moga rada nije raspravljanje o autentiĉnosti stenograma sa suĊenja sarajevskim atentatorima niti usporeĊivanje svih objavljenih verzija. pored sve spretnosti i poznavanja vještine stenografisanja. tada direktoru beogradske »Agencije Avala« koji je sa njih priredio francuski prevod. 218 (Zanimljivo je. a koji su izdani upravo o onome. ni Vojislavu Bogićeviću. da ĉitatelj stekne najpotrebniji pojam o procesnom materijalu. sve ono što u našem tekstu nedostaje i da to nismo zabiljeţili u napomenama. red reĉenica. ako je to po njihovom shvatanju bilo od manje vaţnosti za tok procesa. sadrţina razriješenog stenograma dosta brzodiktirana.

Prem. Premuţić (Konstantin). promijenjen.To još ni je uzrok da se zamrzi. to znaĉi da jeste. Pr. (12) Odavde pa sve do pitanja: »Je li Vam poznato da je Franjo Ferdinand bio poboţan ĉovjek« – izostavljeno.: . Odbrana : Dr. ihn zu töten. Feldbauer (Max).Po ĉemu Vi to znate? Op.Ne govoriti. Strupl (Franz).: . (86). koji je pravi uzrok atentata.: . Pr. Zamjenici: sudski savjetnici: Emanuel Fialka i Anton Pitha. Znao sam. Pr.: . Stenogarafi: profesor Kesterĉanek (Vladimir) i pravnik Prpić (Milan). Prem.: . Isto kod M. da je njegov savjetnik prisutni Pater Puntigam.Jesi li ĉuo da se Austriji najviše prebacuje da je katoliĉka?219 Op.« Na raspravi prve izjave o masonstvu zapoĉele su ovako: »Prem.: . da je šoven od pete do glave.: . Pr.Je li to uzrok da ste ga mrzili? Op.: .Tankosić je napisao ĉlanak proti srpskoj vladi u kojem se govori o atentatu.: . I. (12) : »Aber das war für Sie vieleicht doch kein Grund.Ja sam htio popuniti Vaše pitanje.Ti drţiš da nema Boga? Jesi li slobodni zidar? Op.Jest.: .Ateista. Prem. Prem.: .Znate li štogod iz predţivota Đoke Bajića?221 Znate li gdje je bio prije nego je došao u Beograd? Op.To je sugestivno pitanje. Prem. i kod Ph.Jesam.Kakvu ti vjeru imaš. Drţavno odvjetništvo: drţavni odvjetnik: Franjo Svara i Zamjenici drţavnog odvjetnika: Sark (Rudolf). Cistler (Rudolf Zistler).Je li se to uzimalo kao neki razlog.Znam pozitivno iz pripovijedanja Cige.: . M. dr. da jezuiti vode glavnu rijeĉ.Je li Vam poznato da je Franjo Ferdinand bio ĉovjek poboţan? Op.Zašto pitate o slobodnim zidarima? Prem.Jest.Pristaša kršćanske nauke ne bavi se atentatima. pa ga ipak ne ću usmrtiti.: . Zapisnik vodio: sudski pristav Nikola Rašić.: .: . 221 Ph.Je li to bilo u vašem krugu? Op.« Ph.: . Perišić (Srećko). Op. Prem.: »Ceci n'etait pas une raison suffisante pour le tuer.To je bilo uzgredno.: .Meni neki ĉovjek nije simpatiĉan. 222 M. Je li okolnost.Je li Vojo Tankosić slobodni zidar? Op. (86) je promijenio smisao ove reĉenice prema Ph. to nije glavna stvar.: . (12) : »Tankosić a écrit dans le Piemont un article attaquant le gouvernement serbe pour avoir extradé un anarchiste russe qui voulait tuer le tsar.: . dr.To je dokaz da je plivao u katoliĉkim vodama. Prem. Malek (Wenzel).« Pošto je ova reĉenica u vezi sa prethodnom: »Je li to uzrok da ste ga mrzili?« – oĉevidno je da je njen smisao i kod M.: . što je bio oduševljeni katolik bila odluĉna u Vašoj odluci ili uzgredna? Op. I on je bio slobodni zidar.: .: . Majer (Mayer) Hofman (Hoffmann).: .) . Prem. da treba Austriju razbiti? Pr.« .222 219 Ph.Kako moţete pozitivno tvrditi da su Cigo i Tankosić bili slobodni zidari? Op.Putovao je ĉešće nekoliko puta u Austriju.»Pretsjedatelj: sudski natsavjetnik Alois (Luigi) pl.: (Ĉabrinović.Jest. jesi li deista ili ateista? Op. Kurinaldi (Curinaldi) Votanti: sudski savjetnici: Naumovic (Bogdan Naumowicz) i dr. Pr.: . 220 M. Zbog toga mi nije bio simpatiĉan. (12) : Uz Ime Đoke Bajića stoji da je kelner. op. (86) prilagodio je ovaj odgovor Ph.: .: .Zašto to pitate? Ne mogu Vam kazati. Pr: . bio je u Sarajevu.: .Jest bio.220 Op.: .

welche als der stärkste Schutzwall Österreichs gegen die serbischen Pläne galt. Dr. Premuţić: Ist vielleicht Voja Tankosić Freimaurer? Ĉabrinović: Schweigt verlegen.: Daraus folgt. der den russischen Kaiser umbringen wollte. dass es ein katholischer Staat sei? Präsident von Curinaldi unterbrechend: Bitte.223 Pr.: . Ĉabrinović: Ich bitte mich nicht darüber zu fragen. s. (87) je prilagodio svoj tekst Ph. dass er Freimaurer sei. dass er ein Chauvinist war und deshalb war er mir unsympathisch.« Koliko se Ph.: . Ja molim da (se) preĊe preko toga. i orig. Prasident: Auch mir könnte jemand unsympathisch sein und ich werde ihn nicht töten. der hier gegenwärtige P. dass er Freimaurer sei.: . Dr. Nur ein Freimaurer wird wieder einem Freimaurer sagen. vidi se iz napomene 10. Es sollte jene Persönlichkeit aus dem Wege geräumt werden.: . 223 Kod Ph. Nach einer Pause: »Ja.A od kuda znate da ga je napisao Tankosić? Op. ja na to ne mogu odgovoriti.Rekao mi je Cigo. bejaht sie. Je prie que l'on passe sur cette question. – Se taire. dass auch Sie Freimaurer sind.Prem.Prekidam raspravu za popodne u 2 sata i 45 minuta. das sind suggestive Fragen: gegen Ĉabrinović gewendet: War Ihnen bekannt. der bejaht sie. u vezi s gornjim pitanjima: »Der politische Charakter des Mordes von Sarajevo ist vollkommen klar.« M. als dass dieselbe durch Aussehrachtlassung ihrer Direktiven in dieser höchst wichtigen Angelegenheit hätte beleidigt werden dürfen. Präsident: Das war aber wahrscheinlich nicht der Grund ihn zu töten? Ĉabrinović: Ich wusste. dass Tankosić im »Piemont« einen Artikel gegen die Regierung schrieb. Prasident: Wer auf die Frage schweigt. Premuţić. glaubst Du an Gott? Ĉabrinović: Nein. Prem. ich werde darauf nicht antworten. – Ainsi. Der serbischen »Narodna obrana«. Dr. Ich will darauf nicht antworten. Ein Freimaurer wird nie einem anderen als einen Freimaurer sagen.« . war das mächtige Bundesgemeinschaft der Loge in den Ententeländern.: . c'est avouer. deren führende Häupter der Freimaurerei angehörten.Ja to nijesam potvrdio.: »P. Premuţić: Bist Du Freimaurer? Ĉabrinović: Schweigt verlegen eine Weile und sagt dann: Was fragen Sie mich das? Darauf kann ich nicht antworten.: Wer auf eine Frage schweigt.: Bitte mich um das nicht zu fragen. Premuţić: Hast Du in Belgrad gehört. dass der Erzherzog ein sehr frommer Mann war? Ĉabrinović: Ja. Svršetak u 12 sati Dr. rukovodio posebnom tendencijom svoje knjige o navodnoj ulozi masonerije u Sarajevskom atentatu. (12) : Präs. Doch sehen wir nebender noch eine andere Macht am Werke – die Freimaurerei.Iz toga slijedi da ste i Vi slobodni zidar? Op. Ĉabr. Puntigam war ja sein Ratgeber. auch Ciganović« Präsident: Woher wissen Sie das? Ĉabrinović: Daher. Verteidiger des Ĉabrinović frägt diesen: Sage mir. 12.: . Präs. je ne peux pas y répondre. Prem.Nije. weil sie in Skoplje einen russischen Anarchisten auswies.Je li taj ĉlanak bio potpisan ? Op. Prasident: Daraus folgt. dass man Österreich vorwirft. War also sein Katholizismus der Hauptgrund oder ein Nebengrund. vous meme êtes franc-maçon? A.: . P. dass auch Sie Freimaurer sind. Jener tatkräftige habsburgische Thronanwalt war ihr aus bekannten Gründen ein Dorn im Auge. – Je ne l'ai pas confirmè. dass ihr ihn ermordet habt? Ĉabrinović: Ein Nebengrund. viel zu kostbar.

U toliko. Die Freimaurerei steht mit dem Attentate insofern in Verbindung. glasi: »Ich habe von niemand den Auftrag erhalten.: .NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 12. samo znam. je li okolnost da su oni slobodni zidari stojala u svezi sa atentatom? Op. 140 ćir.U kom smislu? Zašto? Rastumaĉite nam to! Jeste li baš od slobodnih zidara dobili nalog da izvršite atentat? Op. a ni M. als ich dadurch in meinem Vorsatz bestärkt wurde. Pr. als sie mich in meinem Vorhaben bestärkte. In der Freimaurerei ist es erlaubt zu töten. Upozorio sam Šefa Sudstva pa je on izdao nalog da se o slobodnom zidarstvu više ne raspravlja. dass Sie willens seien.Je li u Vašoj odluci da ubijete prestolonasljednika igrala ulogu okolnost.« . (90) unio pitanje pretsj. Je li Vama bilo poznato prije atentata da su Tankosić i Ciganović slobodni zidari? Prije nego ste stvorili odluku? Op.To je bilo poslije.: . die Freimaurer hätten Franz Ferdinand schon vor einem Jahre zum Tode verurteilt. (90) nije je unio.: . das Attentat zu vollführen. a ĉini mi se da je Ĉabrinoviĉ tvrdio da je i on slobodni zidar.Da svršimo pitanje koje je stavio gosp. Haben Sie von ihnen den Auftrag bekommen das Attentat auszuführen? Ĉabrinović: Ich habe von niemandem den Auftrag bekommen das Attentat auszuführen. (14): »Ny a-t-il un peu de fantasie là dessous?« O tome kaţe Pfeffer (cit.Ja nisam dovodio slobodno zidarstvo nikako u vezu sa atentatom.Preporuĉuje.: . o slobodnom zidarstvu. Meni je sam Ciganović kazao da je pokojni Ferdinand već osuĊen na smrt od slobodnih zidara. das Attentat auszuführen. dass Sie und jene Freimaurer sind. einen Einfluss gehabt? Ĉabrinović: Ja.: . Ĉabrinović: Wir haben auch früher über die Freimaurerei gesprochen. Pr. Ona kod Ph. 1914.) : »Danas se više ne sjećam pojedinosti.: .: .: . da su ispadali ko miĉni odgovori. GODINE POSLIJE PODNE SASLUŠANJE NEDJELJKA ĈABRINOVIĆA Pr. koliko je Vama poznato? Op.: . bis wir zum Attentate nicht fest entschlossen waren. aber er sagte uns nichts von dieser Verurteilung. dj.225 Am Nachmittag wird die Verhandlung mit Ĉabrinović fortgesetzt.224 Pr. To mi je kazao poslije moje odluke. Präsident: Hat er das sofort gesagt oder erst dann. je nema. 1938.: . In der Freimaurerei ist der Mord erlaubt. da ste Vi bili? Op. U orig.Pitam. da su oni bili slobodni zidari. ali potvrĊujem da su oni slobodni zidari. Pr. (14) je ovdje izveo opseţnu navodnu izjavu Ĉ. X.: . dass die Freimaurer den Erzherzog schon vor einem Jahre zum Tode verurteilt haben. Ciganović hat mir gesagt. Pr. dass Tankosić und Ciganović Freimaurer seien? Hat auf ihren Entschluss der Umstand.Jest i to je igralo ulogu.Da li ta ideja takoĊer preporuĉuje da se poĉini atentat na vlastodršce. bevor Sie das Attentat beschlossen. odnosno. Prasident: Erklären Sie mir das. 224 Ph. suda prema Ph.Po ĉemu je onda slobodno zidarstvo Tankosića i Ciganovića igralo ulogu u atentatu? Op. branitelj prije podne.Nisam dobio nikakva naloga. irgendwie bekannt. War es Ihnen. als Sie ihm sagten.« 225 Ovdje je M. Ciganović sagte mir. što smo pristaše slobodno-zidarskih ideja. Präsident: Sagen Sie uns noch etwas über die Motive der Mordtat. Die Freimaurerei steht mit Attentat insofern in Verbindung.: .

: .Vi ste u zapisniku rekli da ste opazili da Ciganoviću u tom poduzeću pomaţe Vojin Tankosić. (32) : »Präs. Op. (33) : »Ich kenne Tankosić nicht.Vi imate pravo odgovoriti ili ne.: . Pr. govorio je da je slobodni zidar.: . Naime.Ne znam. GOD.Ali to je bilo poslije kako ste se odluĉili na atentat.: .Poznajete li Tankosića i Ciganovića? Op.Da nije predloţio koji drugi motiv za ĉin sa vjerskog gledišta. der nach Ĉabrinović verhört wurde. Glauben Sie etwas? Princ.: ..« Kod M.: . Pr.« M.: . (134) kao u orig. d'ordre rellgieux? Voyons. (33) je oĉevidno iskrivio i on kod njega glasi: »Ja.« M.: .: . kazao da su slobodni zidari te i te godine osudili Franju Ferdinanda na smrt.Je li Vam poznato da su obojica slobodni zidari? Op.: . Vous avez le droit de répondre ou de ne pas répondre. Ph. Kazao je da će se još o svemu tomu razgovarati detaljnije s nekim ĉovjekom.Od odluĉne je vaţnosti da ova okolnost o slobodnim zidarima nije uplivisala na vašu odluku. Princ. Pr. (134–5) kao u orig.: .: Wozu diese Frage? Ich werde darauf keine Antwort geben. Ciganović nije prvi puta pristao da dade oruţje.Na to neću odgovoriti. Feldb.227 Pr. – Ne serait il pas intervenu un autre mobile. (Nach einer kurzen Pauze) : Nein.: .Što se mene liĉno tiĉe.Zašto pitate? Pr. a drugi puta je na to pristao. Op.: Das ist keine Antwort.. P. (135) kao u orig. .: .: Hat Sie bei Ihrer Tat noch ein anderes Motiv geleitet? Vielleicht ein religiöser Standpunkt? (Princip schweigt). sagte folgendes aus: 226 M. Ciganović sagte mir. tekstu.Nema li posebnog imena? Op.NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 13.228 Pr. Pr.: .« 227 Ph. Pr.: . (134) je uzeo skoro doslovno tekst iz Ph.: .« A. croyez-vous en Dieu? A.Nijesam slobodni zidar.« Ph. vjerujete li u Boga? Op.Vi nijeste slobodni zidar ili jeste? Op.Ova okolnost nije uplivisala na Vašu odluku? Op.: .: .Govorio je da će stupiti u tu loţu. – Cette question est comique. er sei ein Freimaurer.226 Pr.: .Jer je on prijateljevao sa Vojom Tankosićem. Präs.: Darauf will ich nicht antworten. 229 Ph (39) : »Princ.: .: .Kako se zove ta loţa? Op.Jednom je Ciganović u kavani Moruna.Jest. 10. Princip. pa sam razumio da su intimni.: . (SASLUŠANJE PRINCIPA) Pr. Je ne veux pas répondre à cette question. 1914. Sam Ciganović je govorio da je slobodni zidar i ĉudim se da Ĉabrinoviću o tome nije ništa poznato.Poznajem. Ce n'est pas une réponse. Ja na to nijesam obraćao paţnje i nabacio sam da bi se on razgovarao s nekim ĉovjekom od koga bi mogli dobiti sredstva.Nije. Op. ali ne znam da li je stupio. Po ĉemu ste to opazili? Op.: . 228 Ovaj odgovor P. Es steht Ihnen freilich das Recht zu.: .: Eine komische Frage. kad se je razgovaralo o atentatu. (33) : »P. auf die Ihnen gestellten Fragen nicht zu antworten.229 Pr.Znate li da je Ĉabrinović slobodni zidar? Op.Loţa slobodnih zidara.

Znam po prilici da imadu vjerske ideale vrlo slobodoumne. dass er Freimaurer sei? Princip: Als ich mich an ihn wandte. Von diesem werde er die Mittel für die Ausführung des Attentates erhalten. wegen der Mittel zum Attentate.Dakle ta institucija nije dala nalog da izvedete atentat? Op. Präsident: Das ist keine Antwort. Ĉabrinović mi je govorio da pripada njima. a Ciganović je govorio da i Tankosić pripada njima. Sie haben allerdings das Recht. Präsident: Haben Sie mit Ciganović von der Freimaurerei gesprochen? Princip: Warum fragen Sie mich das? Präsident: Ich frage Sie. dass er mit einem »Manne« sprechen werde.Präsident: Hat Sie bei Ihrer Tat auch ein anderes Motiv geführt? Vielleicht eines vom religiösen Gesichtspunkte? Princip schweigt. nicht zu antworten.: . sondern Grabeţ. Nach kurzem Schweigen.Kakva je svrha njihova? Op.Ĉuo sam o tom. Präsident : Ist Ĉabrinović Freimaurer? Princip: Ich weiss es nicht.Ja nisam. darauf will ich nicht antworten.: Nein.(Predoĉuje Grabeţu nacrt mjesta gdje je stajao. weil ich es wissen will. Princip: Darauf will ich nicht antworten.: .: . dass der österreichische Thronfolger in einer Loge von den Freimaurern zum Tode verurteilt worden sei.Nisu Vam pripovijedali Ciganović ili Ĉabrinović o smrtnoj osudi proti prijestolonasljednika? Op.: . Pr.: . Pr. X.Nije.: . auf Fragen. Ich kenne den Ciganović. Za Ciganovića ne znam.: . Ne pripadam tome društvu. Präsident: Wann hat er Ihnen gesagt. POSLIJE PODNE (SASLUŠANJE GRABEŢA TRIFKA – NASTAVAK) Pr. Präsident: Glauben Sie an etwas? Princip: Komische Frage. jeste li i Vi moţda slobodni zidar? Op. a govorio mi je i Ciganović. Pr.Je li koja osoba direktno djelovala na tebe? . sagte er es mir und betonte. Pr. Prem. Ciganović sagte mir. Präsident: Kennen Sie den Major Tankosić? Princip: Tankosić kenne ich nicht. Präsident: Und Sie. NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 13. dass er in eine Loge eintreten wird. sind Sie vielleicht auch Freimaurer? Princip: Wozu diese Frage. a Grabeţ oznaĉuje mjesto gdje je stajao. Präsident: Haben Sie nie mit ihm gesprochen? Princip: Ich nicht.: . Haben Sie gesprochen oder nicht? Princip: Ja.Ne sjećam se.: . die an Sie gestellt werden.Je li to uplivisalo na Vašu odluku.: .: . Bei einer Gelegenheit sagte er zu mir.) Kaţite Vi nama ovdje znate li Vi što su to slobodni zidari? Jeste li o tom govorili u Beogradu? Op. 1914. Vielleicht ist er es. dass er Freimaurer sei. Bei einer Gelegenheit erzählte er mir auch.

Nekoliko pojedinosti koje je taj ĉovjek iznio su netaĉne.: .Meni je taj ĉovjek poznat.Grabeţ bi htio nešto da kaţe.: . nema Ĉ.: .To neka stoji. Ono nije bila nikakva audijencia. Lorsque j'ai vu qu'il voulait échafauder quelque chose avec ma déposition. javio sam se kod Zlatnog topa kao dobrovoljac. Tankosić i jedan Tankosićev prijatelj.. X. Onda kad je istraţni sudac htio da naĉini nešto od toga.« Onda je on kazao: »Ja ću otići u Skoplje. Princip: . (229). ja ću donijeti podrobnija obavještenja. pa zašto onda da se okrivljuje jedno kulturno društvo da nam je njezin ĉlan dao bombe i revolvere za atentat na Ferdinanda. Tako n. Mi smo se upisivali i bilo nas je 50–60. Da se ĉita dalje br. Pr.: . Poslije odmora Pr. U svima ĉetama su oni bili.: . Premuţića: »Hat hier in Sarajevo irgend jemand auf Sie eingewirkt? Ph. NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 17. ali ne ćete da kaţete. Pr. 1051: iskaz Dragutina Stojanovića. Bukovac i Đuro Šarac i onda prijatelj Tankosićev. pošto smo ĉitali zapisnik gospodina Pfoba i lijeĉniĉki nalaz i mišljenje br. To je Đuro Šarac. PerovoĊa ĉita. Ja koje sam nabrojio. Ĉabrinović: .Koji je taj bogoslov? Ĉabrinović: . Ja ću sam ponijeti230 sa sobom u grob. A kazao mu je onaj što je primio gospodina: »Nije to potrebno«. i o. kazao je onaj gospodin da je taj ĉovjek sumnjiv.. Ja sam na optuţeniĉkoj klupi i niko nema da odgovara radi mene. 1914. (299) . – C'était par plaisanterie. odgovora. i on se time hvalio. Taj isti Stojanović. M. došao je ondje takoĊer da se javi.231 Ĉabr. valjda da dokaţe da nije špijun. pristupio je neki drugi gospodin i kazao je: »Nemojte upisati ovoga ĉovjeka.. Kaţe: »Ja Vas ne mogu primiti. pr. ja sam kazao da znam još mnogo. ĉovjek jedno 26–27 godina. Odgovor je sljedeći: »Ĉabrinović. Na to je ovaj ĉovjek. Tankosić. ne znam kako se zove. GOD. izvadio noţ i htio da se udari noţem u trbuh.To je bilo u šali. zato što je on mislio da ja znam mnogo više.Ĉabr. Tako isto moguće i major Tankosić. oni bi prijavili. Niko to drugi nije znao jer da su znali. a znao je i jedan svršeni bogoslov. pa mu se nije vjerovalo. izostavljeni. Iz moga liĉnog poznanstva sa Ciganovićem. Pr.Ko je taj prijatelj Tankosićev što ste prije rekli.To je valjda Bukovac.: . Grabeţ: . da je bio slobodan zidar. 33 a. moguće.. Op. Ovaj Ĉabrinovićev odgovor je na pitanje adv. Isto kod M.« Ĉabrinović: . »mon secret«.Ustanovljujem. da nisu šefovi stranaka one liĉnosti koje je on imenovao.Reĉeno je. 1914. NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 15. Za atentat nije mogao znati niko do li jedino i samo Ciganović. Sjećam se kad sam htio ići u Bugarski rat. Pr. (78) :. (229) u vezi posjete srpskog prestolonasljednika.« Kod ph. (79).Jedan bivši oficir. Nije istina da u ĉetama komita nije bilo Bosanaca. »dieses mein Geheimnis«. SASLUŠANJE JAKOVA MILOVIĆA Malek: . (78) i p. X. Od mene nije znao.« I on je zadrţao ĉovjeka te je on ostao po strani. a u ĉeti Voje Tankosića su bili gotovo sami Bosanci. Kad je došao ovaj posljednji.: . Grabeţ: .Optuţnica veli da smo mi dobili stvari od Narodne odbrane i tu izgleda da nam je dao Ciganović kao ĉlan Narodne odbrane. moţda će me tamo primiti.Vi ste kazali kod suca istraţitelja da imate još mnogo stvari. Ja sam sasvim prosto govorio sa prijestolonasljednikom. 231 Na ovo pitanje kod M.Onda ima još takoĊer jedan Turĉin? Ĉabrinović: . dakle: Ciganović. . i spomenuo je nekoga koji je metnuo ruku u ţeravicu. Ĉim je on došao. Ako se dokaţe da je 230 Ph. GODINE. je lui ai dit que j'en savais encore beaucoup.To je jedan bivši oficir.

Poslije kad je opet doputovao.Znaš li ti njegovo ime? Ĉabrinović: . Dr. es werde aus all dem nichts werden. sonst wären wir schon früher aus Belgrad abgereist. Es war so: Ciganović sprach in einem fort. Er war ein Freimaurer. Niko u Bosni nije znao. Präsident: Wie hiess dieser Freund des Tankosić? Princip: Er hiess Kazimirović. ako nisu još drugi znali osim vas šest.To je ĉista istina. was ist das für ein Mensch. Princip: Ich weiss es nicht. Ich gab meinen Plan schon auf und dachte. Ich weiss nur. On je uopće nekakva mistiĉna liĉnost. gdje je on putovao. Kad sam ćutio koji sam tako brbljav. Ich weiss. a nismo imali sredstava. Moţda da je znao ko u inozemstvu tamo. dass Princip dagegen war.Nama je trebao materijal.Taj Tankosićev prijatelj. Dr. Princip: . Ali ja sam ga molio i odvraćao od toga da kazuje i da svako znade. kako veliš za ovoga Kazimirovića? Princip: . a svršio je mislim u Kijevu. Princip: . Princip: .Je li se zakljuĉivalo da je upravo radi atentata otišao u inozemstvo? Ĉabrinović: . On nije htio da se zapopi. sage mir. a Tankosić sa nekim drugim i taj je onda otputovao. odmah je otišao«? Ĉabrinović: .Ko je vama davao upute kako ćete putovati? Ĉabrinović: .Princip. Premuţić: . Er sagte. Jetzt kam Ciganović sofort zu uns und sagte. a on je kazao da je taj ĉovjek siguran i dobar prijatelj i zove se Kazimirović. . ja dozvoljavam da me raznesete na bajonete. es wird schon werden. Premuţić: . dieser Kazimirović.Koji to? Ĉabrinović: . als eines Tages Kazimirović aus dem Auslande zurückkehrte. aber Ciganović sagte.Ne znam. Feldbauer: Princip. Op. ja ne mogu donijeti dokaze.: . Dr. Ĉabrinović: Ich weiss was er war. Pr. dass er gerade zum Zwecke dieses Attentates ins Ausland reiste? Ĉabrinović: Das weiss ich nicht. dass dieser Kazimirović ein verlässlicher Mensch sei und wir zu ihm Vertrauen haben könnten. onda je kazao da će kazati Voji Tankosiću i tome ĉovjeku.Mislim da se zove Kazimirović.: . Branitelj dr.Ĉim se je bavio taj prijatelj Tankosićev? Ĉabrinović: . Er reiste viel ins Ausland. i na nekoliko dana doĊe Ciganović i kaţe da ćemo dobiti. Premuţić: . Branitelj dr. Perišić: . er sei ein guter Mensch und auch ein guter Freund des Tankosić. treba da doneseš dokaza. aber wir müssten uns gedulden und so war es von einem Tag zum anderen. Pr. Perišić: War es Dir möglich zu schlissen. Ich weiss positiv.Ovo je jedna vrlo vaţna stvar. Premuţić: . dass er vor unserer Abreise nach Kiew ging.Milan Pribiĉević u to vrijeme nikako nije bio u Beogradu. dass noch jemand ins Vertrauen gezogen werde. a onda je on kazao da je to ĉovjek siguran. Dr. Priĉao mi je za njega Ciganović.On se zvao Kazimirović i svršio je Duhovnu akademiju u Rusiji. a svršio je Duhovnu akademiju u Rusiji. Onda je Ciganović govorio sa Tankosićem.Ciganović. dass er vor unserer Abreise ins Ausland ging und dass wir warteten bis er zurückkehrte. Ja sam kazao da neću sudjelovati ako ko drugi znade. onda su oni pogotovo.Ja ne znam. Ĉabrinović: . Ĉabrinoviću. Dr. Feldbauer: .Kako si rekao prije: »ĉim je doznao za atentat.Kad je meni govorio Ciganović o tim slobodnim zidarima.Ne znam. Er vollendete die geistliche Akademie in Russland. Dr.znao sedmi ĉovjek u Srbiji. dass wir Bomben und Revolver bekommen werden.

i sto puta istinitije nego svi Vaši dokumenti o Narodnoj odbrani. Ja znam da je rat izmeĊu Srbije i Austrije.: ..Ja. Mi nemamo ništa sa Narodnom odbranom. kad smo govorili: trebalo bi izvršiti atentat i da trebam sredstava. Premuţić: .Pripovijedao si toĉno.Ja ne znam da se on zove Kazimirović.Zašto? .. kad sam rekao Ciganoviću. dass es sonst Personen gab. Zna svako iz novina ĉitajući da postoji špijunaţa.: . kad god sam pitao Ciganovića što je s tom stvari. Nije on Ċak nego je svršio neku akademiju i bio je ugledna liĉnost iz Beograda.Zašto ti to dovodiš odmah u svezu sa Narodnom odbranom? Op. Ĉabrinović: . Poslije.: . prijestolonasljednika. Präsident: Gab es hier in Sarajevo Personen..Principu nije bilo drago da svako zna.Ĉabrinoviću. te ima 30–40 god.: . Pr. Pr. Mi apsolutno nikakve veze nemamo sa Narodnom odbranom. ali da nemaju ljudi. Hoffmann: .Vi ovde ĉitate.: . Ĉabrinović: . welche darum wussten? oder glaubet Sie. Bio je proces te Jelene.. da vi špijunirate Srbiju. NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 19. Pr. die in die Sache eingeweiht waren ? Ĉabrinović: Davon will ich nicht reden.: . osudili na smrt pok.Nijesam.: . Bio je u Pešti i u Francuskoj i u Rusiji. Dr. Pr. Savjetnik dr. Premuţić: . kad mi je dao brovning i municiju. onda je kazao da je došao taj ĉovjek sinoć iz Pešte. Dr.Ko je Vama rekao da je dotiĉni više (puta) odlazio u inozemstvo? Op. on je kazao da ima nekih ljudi koji bi dali sredstava i da će govoriti s njima. Pr. Znao sam da je on putovao s time u vezi i da je išao u inozemstvo i obdrţavao neke konferencije. Pr. X. Premuţić: .: . a Srbija vas. Ja..Jesu li drugi znali da on takoĊer znade.Ja ne znam kako se zove.Po ĉemu znaš? Op. (PRIJE PODNE) (Produţenje dokaznog postupka) Pr. ali je Ciganović rekao da se ne moţe bez ovoga. Dr.Jesi li ti govorio s tim ĉovjekom? Op.: .Miško Jovanović je takoĊer bio kod Narodne odbrane.. kako se on zove? Ĉabrinović: .Bio je prisutan više puta.Što je kazao Princip kad je ĉuo da zna i on? Ĉabrinović: .Slušajuć' kako Vi to ĉitate. pa valja njemu ĉitati. Pr.Da nisu to kakve bajke što ti pripovijedaš? Op.To mi je rekao Ciganović. Priĉao je tada Ciganović da su slobodni zidari već prije 2 god. on je kazao: kad taj doĊe. 1914.To je ĉista istina.: .: .Kako je star? Ĉabrinović: ..: .: . Ich werde diese Geheimnisse mit ins Grab nehmen. Na spisima što ste ih vi uhvatili. ono što si ti pripovijedao u subotu za trećeg Ċaka.On je Tankosićev drug.Präsident: Wissen Sie noch etwas von ihm? Ĉabrinović: Ich weiss nichts mehr.Nije on bio povjerenik kod Narodne odbrane. da li je bio Princip tu prisutan? Ĉabrinović: . Poslije mi je kazao da je govorio sa Tankosićem i tim drugim koji je takoĊer slobodni zidar i kao neki starješina njihov. koji je znao za atentat. nema imena nas nijednoga. neki Gavrilović koji je bio špijun austrijski u Srbiji. i taj da je otputovao odmah iza toga u inozemstvo i obašao je ĉitav kontinenat. Ja bih predloţio da Vi to ne ĉitate. i koji je sebi pregrizao jezik da ništa ne kaţe.Šta je bilo s njim? Ĉabrinović: . Pr.: .

Pr.Ja sam mislio da Vi znate više o slobodnim zidarima. On nije zalazio u naše društvo. crkvenobogoslovski list.: . Ja sam kazao da nemam volje da se poznajem s njime i da je smiješno da dolaze drugi ljudi sa strane. Premuţić: Wie alt ist er? Ĉabrinović: Er ist ein Kamerad des Tankosić und mag 30 bis 40 Jahre alt sein. sondern er hat eine geistliche Akademie vollendet. Premuţić: . Dr. i da je svršio prije 4 god. samo sam slušao o njemu. a istraga i rasprava se tako dugo vodi? Op.: .Zbog ĉega Vi sad tek o Kazimiroviću govorite. Naši mladi bogoslovi. Er ist kein Student.Ja ne znam. Niti sam imao nakane da govorim o tom.Ja imam ovdje Hrišćanski Vijesnik kojemu je taj Kazimirović bio suradnik. Premuţić: . Er ist eine angesehene Persönlichkeit in Belgrad.Je li Đuro Šarac govorio o njemu? Op. Ciganovićem i Đurom Šarcom. Premuţić: . Samo to mogu ustvrditi da nemamo nikakve veze sa Narodnom odbranom.Ja nisam mislio uopće da o njemu govorim. Präsident: Erzählen Sie. Dubrovaĉka vjerska politika. Dr. Duhovnu akademiju u Rusiji. i meĊu saradnicima glavni jest doktor Radovan Kazimirović.Vi ste sami kazali da ste traţili oruţje najprije od Narodne odbrane.Kako će on biti i slobodni zidar i suradnik Hrišćanskog Vijesnika? Op. O drugom braku sveštenika.: . Dr.: .Ja ga ne poznajem..Op. Taj je svezak izdan u aprilu godine 1914.Ja ne znam da li je to dr.Jest. Op.: .: . Druga svešteniĉka skupština. Ja nisam o tome govorio ništa.Ovdje kaţe da je Dr. Premuţić: . Ĉabrinović: Ich weiss nicht wie er heisst. Bibliografija i Kritika i onda Kronika. Pr. Znam da je meni Ciganović govorio o slobodnim zidarima. Ĉabrinović: Ich weiss dass er Kazimirović heisst. Radovan Kazimirović.(?)tva pevanja. Präsident: Wie? und Sie haben so genau erzählt. Mene su pitali i oni su govorili da sam se ja tamo hvalio da sam postao slobodni zidar. Op.: .: .Slobodni zidari zalaze u sva društva i u svim društvima rade za svoje svrhe. Radovan Kazimirović suplent. Präsident: Wie heisst jener dritte Student.: . Priĉao mi je Šarac o njemu da je on Šarca odvraćao da se takoĊer ne zapopi. Dr. da je imao oko 28 god. Umjetniĉki pregled. Premuţić: . Znam da je intiman prijatelj Tankosićev. govorio je da nije htio da se zapopi i da je uplivisao na njega da se i on ne zapopi. On je najintimnije drugovao sa Tankosićem. von dem Sie am Samstag erzahlten. was war mit ihm? . suplent. samo znam da se taj ĉovjek zvao Kazimirović. O Njegoševom nacionalizmu. niti znam da li je identiĉan s time. Zaboravljeni Lepid. koji izlazi u Beogradu pod uredništvom doktora Vojislava Janjića. Premuţić: .Dakle nema ništa vjerskog? Naumowicz: . dass er vom Attentate wusste? jener der von Belgrad abreiste. Dr. Znam da je rat izmeĊu Srbije i Austrije.Ustanovljuje se iz Hrišćanskog Vijesnika. Sadrţaj je: Prva rijeĉ.: .: . Pr. i za to se ta Narodna odbrana poteţe. što je to s tim Kazimirovićem? Princip: . Pr.Kako je meĊu svećenstvom primljen taj Kazimirović? Op. Ja nisam pomenuo to njegovo ime nikako. Dr.Zašto nisi prije govorio o njemu? Op. Dr.Zato što se nisam poznavao s njime.Ja ne znam.: .Princip. a sada izlazite sa slobodnim zidarima.

und etwas wie ihr Vorsteher war. 74–76. Josip Troyer. Izdanje Nove Evrope. On mi je odgovorio: nisu. da se atentatori nisu svi i uvijek ponašali kao heroji (usp. dass man ohne diesen (Kazimirović) nichts tun könne. Sarajevo. . 39–41. Damals erzählte mir Ciganović.. und hundertmal wahrer. ibid. Dakle broj 1223 (odustaje se). 83). aber Ciganović sagte. als alle Eure Dokumente über die »Narodna Odbran«. 217. 15. 28. Er war in Russland und in Frankreich. aber dass es keine Menschen gebe.« (L. kad su ga posle izvršenog atentata policajci vodili u zatvor. 330. wenn dieser kommt. 234 Istraţni sudac Lujo Pfeffer piše o tome slijedeće: »Isti Ilić prekinuo me je u govoru. dass auch dieser es wusste? Ĉabrinović: Dem Princip war es nicht lieb. 294. što i Dedijer zakljuĉuje. – PRIJE PODNE (Završetak dokaznog postupka. 73 za 1930. 48. 108. G. Präsident: Sind das nicht Fabeln. po svoj prilici. antwortete er immerfort. ja. NASTAVAK GLAVNE RASPRAVE 22. Als ich Ciganović fragte. o tome svjedoĉi slijedeće: »Vaso (Ĉubrilović) mi je odgovorio da su Ilića muĉili: nekom spravom su mu stezali prste na rukama i ramena. Đukić i Kranjĉević.Nismo ga našli. te je predloţio Principu da se odustane od atentata. die dies ausführten. s. Nachher. ali da Princip nije htio nikako pristati na to. 34. da je i suviše govorljiv bio pred islednim sudijom. 292. Popović. jer je drţao da će atentat imati kobne posljedice. man müsse das Attentat ausführen aber dass man Waffen dazu brauche. da li su i njega muĉili. was es mit der Sache sei. knj. s. Jedino što su ga 'viteški' austrijski oficiri tukli golim sabljama. Er antwortete. sv.. Später sagte er mir. dass dieser Mensch gestern abends angekommen sei. Ich wusste. sagte er mir. Istraga o sarajevskom. da je Ĉabrinović bio za vreme isleĊenja 'pod udarcima'. ali da. Ĉabrinović tako nešto ne bi prećutao. Pregled. ibid. Präsident: Was sagte Princip dazu.Ĉabrinović: Ich sagte zum Ciganović. Prema tome s razlogom sumnjam. der ein Freimaurer ist. za vreme procesa jednom sam uhvatio priliku i upitao Principa. Premuţić: . Znam da nisu muĉeni ni Vaso ni Veljko Ćubrilović.: . es gebe Leute. Rijeĉ drţavnog odvjetnika) Dr. Präsident: Hat das Ciganović auch dem Princip gesagt? War Princip gegenwärtig. Dieser reiste gleich darauf ins Ausland. als er mir die Browningpistole und die Patronen gab. dass seine Reise ins Ausland damit in Verbindung stand und dass er so was wie Konferenzen mit anderen abhielt. rekavši da će mi on puno toga priznati. welche die Mittel geben würden. a naroĉito kad smo mu gotovo svi prebacivali. V. die Sie erzählen? Ĉabrinović: Das ist reine Wahrheit. Cvetko Dj.« 233 Danilo Ilić je na poĉetku istrage odao najvaţnije tajne istraţnom sucu. Er bereiste den ganzen Kontinent. atentatu. Pfeffer. Nisam imao prilike da o ovome govorim sa samim Ilićem. ako to uĉini. dass er mit Tankosić reden werde und mit diesem Kazimirović.Gdje je pismo Kazimirovića? Pr.. da su atentatori nakon atentata bili zlostavljani u policiji. Nema popisa uopće. Jedan od suĊenih na procesu. Popović. utoliko prije jer je sve što se dogodilo bilo protiv njegove volje. Als wir davon sprachen. Naglašavanje. nisu muĉeni u sudu i kod istraţnog suca.234 232 233 Bogićević. Zagreb. da se je on konaĉno pokolebao. ako mu obećam da će biti blaţe kaţnjen odnosno da neće skupa biti osuĊen na smrt. dass ich bereit sei. dass er sehen werde. 139. als Ihnen Ciganović das sagte? Ĉabrinović: Princip war mehrmals zugegen. vjerojatno iz straha ili iz uvjerenja da će. biti blaţe kaţnjen. Ilić je dalje naveo. s. dass jeder es wüsste. 1914. 1938. er werde mit ihnen reden. MeĊutim. sagte er. 129.«232 S obzirom na iskaze atentatora treba istaknuti. X. dass die Freimaurer schon vor zwei Jahren den Thronfolger zum Tod verurteilt hätten.

. s. 787–788. er nannte auch die Stadt. da je jedan visoki mason u Švicarskoj izjavio. ali tako kasno. Wie Gott mich geführt. s. (Nicoll. Puntigam je zamolio Konstantina Premuţića. Erlebnisse und Erinnerungen. da je Curinaldi vodio svoj dnevnik i da je taj dnevnik uništen. samo ĉista fantazija. da zapita svoga klijenta. koji je najvjerojatnije napisao F. Bosanskohercegovaĉke upravne vlasti poslale su 22.. da se postavke. da li su masoni sudjelovali u atentatu.« (Ottokar Czernin. u koju je ona. listopada god. 159. Revue internationale des sociétés secrétes. Chronique Autrichienne. Puntigam je poslije izricanja presude razgovarao s Ĉabrinovićem i pitao ga o ulozi masonstva u atentatu. u kojoj se traţilo. C'est dommage gu'il soit condamné. odnosno. Ullstein. Ĉabrinovićeva odvjetnika. što su u tom smislu napisali Dedijer i drugi. ibid. a njemu je predsjednik sudskog vijeća Alois von Curinaldi. nije joj bilo od primarnog interesa. pa je sve. MeĊutim. isusovac. 235 Pfeffer je priznao. nema mnogo smisla. tada joj nije odgovaralo. da je do toga došlo moţda zbog pritiska vlade. Poslije prvog svjetskog rata na temelju pisanja Ljube Jovanovića Puntigam je smatrao odgovornim za atentat srpsku vladu. I dalje. (Nicoll. (Pfeffer.236 Nicoll vjeruje. u kojemu je iznesen sadrţaj procesa toga dopodneva. zašto se na suĊenju nije nastavilo ispitivanje o ulozi masona u atentatu. jer su vodeći meĊu njima bili djeca. koje su u kontradikciji s notom upućenom Srbiji i rezimeom ministarstva vanjskih poslova. 1913.Sama ĉinjenica. . 58). da on tada još nije gotovo ništa znao o organizaciji Ujedinjenje ili smrt. da je masonstvo osudilo Franju Ferdinanda na smrt. trebaju zanemariti u najvećoj mjeri. Im Weltkriege. On je bio nazoĉan na procesu. Izriĉito lipnja 1914. 472). da je Puntigam ovako postupio. Priĉe o posebnom prijateljstvu isusovca Puntigama s Franjom Ferdinandom potpuno su izmišljene.)«238 Moţda je Puntigam postavio to pitanje preko odvjetnika Premuţića jer je do njega doprlo priĉanje samog Franje Ferdinanda da ga masoni namjeravaju ubiti. ne srpske nego meĊunarodne organizacije kao što je masonstvo. Austriji je bilo stalo samo do toga. s. s. 149–151). 160–161 238 P. drugo izdanje. ibid. Hrvatska Kulturno-politiĉki zbornik. 30. Atentatori su naime znali mnogo toga. grof Ottokar Czernin tvrdi. 120). 161–162). 1914. dao ulaznicu. kada su o tome bili pitani. rujna 1912. u Revue internationale des sociétés secrétes. Ĉabrinović je Puntigamu odgovorio: »Atentat bijaše ĉisto nacionalistiĉki. (»Peut-être s'expliquera-t-on aussi un jour ce propos tenu par un haut maçon en Suisse à l'égard de l'Archiduc heritier: Il est bien. ibid. iz izvornih dokumenata proizlazi. 9. welche davon wissen müssten. bez obzira na ovu Ĉabrinovićevu izjavu.. da pater Puntigam nije bio nikakav savjetnik Franje Ferdinanda. a ispitivanje o eventualnom sudjelovanju u atentatu jedne.. da je njemu osobno Franjo Ferdinand govorio godinu dana prije rata kako su slobodni zidari odluĉili da ga ubiju i da mu je spomenuo ĉak i ime grada gdje je taj zakljuĉak donesen. Puntigam je na mjesto atentata stigao. Usput napominjem. Puntigam je ipak vjerovao u masonsku pozadinu atentata.237 a koji je tekst bio objavljen 15. Hammerl. da je iza postavljanja pitanja o ulozi masonstva u atentatu stvarno stajao isusovac Puntigam. Naime. koji je postao poslije. dass die Freimaurer seinen Tod beschlossen hätten. Esma. s. 1919. treba odgovoriti. da je Franjo Ferdinand osuĊen i da će umrijeti kod stupanja na prijestolje.239 Na pitanje. jer mu je bio poznat tekst o tome. s. Austrija. U tom brzojavu navedeno je i Premuţićevo ispitivanje Ĉabrinovića o masonstvu. 236 Nicoll. Slijedeći dan poslana je iz Beĉa sluţbena ministarska uputa u Sarajevo. jer je tada u njegovu listu Stimmen aus Bosnien objavljen ĉlanak Der Mord van Sarajevo und die Freimaurerei. ibid. wo dieser Beschluss angeblich gefasst worden sei – dies ist mir entfallen – und nannte die Namen verschiedener österreichischer und ungarischer Politiker. Do prvog susreta izmeĊu njih dvojice došlo je tek u veljaĉi god. Il mourra sur les marches du trône. da se ustanovi krivnja Srbije. ništa ne znaĉi. Buenos Aires 1950. da je mogao dati Franji Ferdinandu posljednje pomazanje. da su atentatori o ulozi masonstva u atentatu priĉali tek onda.« (Puntigam..235 Treba reći. o ĉemu nisu govorili. Berlin – Beĉ. I/1912. 237 Nicoll. u biti. kao i imena austrijskih i madţarskih politiĉara koji su o tome zakljuĉku morali znati. 239 »Von ihm erhielt ich ein Jahr vor Kriegsausbruch die Nachricht. vjerovala. 98–103). U navedenoj reviji objavljeno je. u Beĉ brzojav. s. ibid. koje je uzeo iz obliţnje franjevaĉke crkve. srpnja 1920. god.

Ferdinanda na smrt. da se je zamislio atentat baš na Prijestolonašljednika. Uostalom. s.«241 Sud je ovako postupao rukovoĊen samo sluţbenom instrukcijom iz Beĉa. no izriĉito tvrde. da je Ĉabrinović htio odvratiti oštricu sa srpske vlade. da su to saznali istom iza stvorene odluke za izvedenje atentata. da su iskazi atentatora o umiješanosti masonstva u pripremanju atentata jednodušni u slijedećem : 1. da je meĊu ostalim poboţnost blagopokojnog Prijestolonašljednika i okolnost. 4. da isti 'pliva u katoliĉkim vodama' bila takoĊer uzrokom tome.je upozoreno da navedeni primjer obrane s obzirom na Ĉabrinovićevo masonstvo treba ubuduće izostaviti. Obzirom na potonju okolnost smatra sud. ein gewisser Kazimirović ins Ausland reiste und sie die Waffen nicht erhielten. kazao da su masoni već prije osudili F. ibid. najbolji dokaz da Ĉabrinović i Princip nisu ni na ĉiji nagovor izmislili priĉu o masonstvu. Apostolskog Veliĉanstva! Datirano »Sarajevo. dokazuje i slijedeći Puntigamov zapis: »Die wichtigste Aussage beim Attentatsprozess«. s. jest ĉinjenica da je poslije procesa utvrĊeno kako neki bitni detalji koje su oni na suĊenju priĉali odgovaraju istini (na pr. i to u izjavama za javnost nijekalo svaku vezu s atentatom u Sarajevu. Princip i Ĉabrinović izjavili su. bis dieser zurückkam. 242 Da to nije bilo intimno mišljenje suda. Iz navedenih izvoda stenograma oĉito je. da nije u atentatora nikla ideja o atentatu. prije atentata. da je za razliku od Principa koji je htio svu odgovornost preuzeti na sebe Ĉabrinović u završnoj rijeĉi istaknuo. da je sud iskaze atentatora o masonstvu u presudi ovako ocijenio: »Ovdje valja još spomenuti. tajnoj organizaciji Ujedinjenje ili smrt. Osuda. da su naime Ciganović i Tankosić spadali meĊu slobodne zidare i da im je Ciganović pripovijedao. premda je Nedeljko Ĉabrinović izjavio. da je Kazimirović putovao u inozemstvo itd. Sva neozbiljnost ove teze oĉituje se iz ĉinjenice da su oni koji su je zastupali u svojem priĉanju proturjeĉni jedan drugome. nije bilo poznato).). Poslije I. svjetskog rata. kako je blagopokojni Prijestolonašljednik već nazad dvije godine bio od slobodnih zidara osuĊen na smrt.240 Navedeno stajalište vlade u Beĉu bilo je razlog. Ĉabrinović koji već zbog svoje mladosti nije mogao biti iskusan u glumi ostao je (kako je vidljivo i iz njegova citiranog saslušanja) neobiĉno iznenaĊen pitanjem o masonstvu pa je takoĊer iz toga oĉito kako se on upravo na ovoj raspravi od 12. »war die Erklärung des Princip und des Ĉabrinović. da se pokrije sudjelovanje Narodne Odbrane i zvaniĉnih krugova kraljevine Srbije. listopada s ovom problematikom prvi put sreo. da wir nur den Hochverrat der Attentäter zu beweisen hätten. 240 241 Vürthle. sagte mir nach Abschluss desselben einer der beteiligten Richter. da je Tankosić mason. Naime. da su toliko Nedeljko Ĉabrinović koliko Gavro Princip na glavnoj raspravi iznijeli novu okolnost. kako je izjavio. 3. dne 28. Zašto bi se Ĉabrinović sloţio da laţe o masonstvu na procesu. masonsko vodstvo u Jugoslaviji verbalno je u više navrata.. Wir konnten damals nicht auf diese internationale Sache eingehen. oktobra 1914«. koji su bili suĊeni na procesu. mogao je to postići i tako da priĉa o srpskoj nevladinoj. Neovisno od toga. 468). da ti navodi o slobodnim zidarima spadaju takoĊer meĊu pokušaje.« (Puntigam. što Principu. s. Tankosić i Ciganović bili su masoni i bili su direktno angaţirani u pripremanju atentata. da je mason. posebno se pokušavalo sugerirati javnosti da je priĉu o ulozi masonstva u atentatu izmislio Ĉabrinović na nagovor odvjetnika Premuţića. da im je Ciganović. U ime Njegovog C. Osim toga. kada je postalo aktualno pitanje o ratnoj odgovornosti. Kazimirović je bio mason. ibid. i Kr. 242 Ovdje treba posebno naglasiti. 2. nachdem sie sich für das Attentat angeboten. 54. Ni jedan od atentatora nije izjavio ni za sebe ni za druge optuţene.. . 144–145. dass. i on je putovao u inozemstvo (prema Ĉabrinoviću u vezi s atentatom. nije se moglo jasno obrazloţiti. da se je on poznavao s Kazimirovićem.

Prema toj izjavi. mi smo bili pomognuti isto tako. Pariz. pritekla nam je u pomoć. M. 1923. samo isticanje toga. Album narodnih šara. Ali. koje ima veze s atentatom. s. da nikada nisam bio ĉlan masonstva i da. da nije bio upleten u sarajevski atentat. u atentat. dr. Za tu knjigu sam je graĊu »pokupio. MeĊu ostalim. listopada 1930. s razlogom. Prvu izjavu o tome. bez ikakvih ograda. 26–27. da je »dao svoju izjavu i francuskom publicistu Albertu Miseu. Kazimirović je naveo. naroĉito u Ţenevi. kad se on spremao na polaganje ispita. u Budimpeštu. koja mi je pripisana. Naime. da je on bio mason. da je bio pravoslavni svećenik. MeĊutim. da Kazimirović nije imao nikakve primjedbe na svoj tekst. da se nesretna Srbija umiješa. a njezin je predgovor napisao Nikolaj Velimirović. u toj stvari. i slijedeće (prijevod s francuskog I. Iz ovoga je oĉito. doktor prava i profesor pravoslavne teologije. uza sve to bio agent meĊunarodnog masonstva. gatanje. a da je bilo. Kaţe se u stenogramima. Ova knjiga svjedoĉi o golemom interesiranju Radomira Kazimirovića za sve okultne i metafiziĉke pojave. koji ju je naštampao u svojoj divnoj knjizi: L'Attentat de Sarajevo«. ne dokazuje. da su masoni imali udjela u tom atentatu. od predsjednika USA. Izdanje Payot. da je laţ iskovana s nakanom. publikaciju pod naslovom Papska nepogrešivost i pravoslavlje. da sam ja. da je neko moje pismo bilo pronaĊeno i da se onda izgubilo. Austrija bi ga bila ĉuvala pod sedam peĉata i ne bi moglo nestati. ULOGA RADOVANA KAZIMIROVIĈA U SARAJEVSKOM ATENTATU U diskusiji o ulozi masonstva u atentatu osobito je osporavano svako sudjelovanje Radovana N. Ĉak nema nikakva mojeg pisma. ja nisam ĉak ni poznavao Tankosića. potvrĊuju njegove u detaljima nejedinstvene izjave dane izmeĊu dva svjetska rata. MeĊutim. Što to znaĉi? Oĉito to. god. da Kazimirovića atentatori nisu sasvim nevina upleli u sarajevski atentat. ja to ponavljam).. 1927. Kazimirović je rekao. ozbiljnu sumnju u to. Nema za sada dokaza o tome. nikada nisam igrao ulogu.«243 U jednom tekstu pod naslovom Odgovornost za svetski rat. u navedenoj velikoj izjavi za Politiku Kazimirović je potpisao slijedeće: 243 Albert Mousset.): »Ja sumnjam. Ja sam poznavao poĉinitelja atentata (Gavrila Principa). a god. Beĉ. da nije uopće poznavao Tankosića i da je putovao 1913. dao je Radovan Kazimirović u jednom pismu iz Beograda 5. – Kremansko proroĉanstvo – (Ĉaranje. ali ja ga nikad nisam savjetovao da ubije Franca Ferdinanda. MeĊutim. IzmeĊu ostaloga. . otpada isto tako. Ali. prema tome. U tom tekstu u Mousseta Kazimirović je ustvrdio i to. Kazimirović je inaĉe ostao poznat kao pisac. Knjiga je objavljena u Beogradu god. on je objavio u Beogradu god. Izjava g. 1930. koji mu je objavio Mousset. Ja izjavljujem ĉasno i kategoriĉno. Ĉabrinovićeva verzija (kojega ja nisam poznavao). vraĉanje i proricanje u našem narodu.. U vrijeme naše nevolje (1915– 1918) njihova štampa. gosp. francuskom piscu Albertu Moussetu. koji je objavila Politika 12. jer sam bio profesor. da se konzultiram po Europi s masonima. 1940. Kazimirovića.3. pod svaku cijenu. god. Prag i Teschen. Prilog ispitivanju tajanstvenih duhovnih pojava). Radovana Kazimirovića. sama anketa stavila je pod sumnju. prema kojoj sam ja otputovao na zahtjev Tankosića (nisam ga poznavao. u Srpskoj pravoslavnoj crkvi bilo je više uglednih osoba. i poduprla naše ţelje za oporavljenjem. da se Tankosić obratio meni kao prijatelju prije nego je naoruţao zavjerenike i da sam ja morao najprije otputovati u Pariz. Ovaj Francuz tu je izjavu objavio u svojoj knjizi. Moskvu i Budimpeštu! Doista. protumaĉio i slike priloţio«. koje su pripadale masonstvu. Wilsona i od svjetske intelektualne elite. Ĉudna mistifikacija! Vjeruje se. jer je vidjela naše uništenje. Un drame historique L'attentat de Sarajevo. studenog 1929. pored ostaloga. da nije mogao biti i mason. god.. on je najpoznatiji po svojoj knjizi Tajanstvene pojave u našem narodu.

1930. rekao je slušateljima. maja 1913).. U stenogramu se veli. već samo u Prag ali ne radi pripremanja za atentat. Kazimirovića profesora. ili.«246 Kazimirović godine 1930. kako me je pok..« Odakle doznah. 246 Izjava g. a pok. Odgovornost za svetski rat. Pragu i Temenu. Što se najzad tiĉe nekog mog pisma (koje je Nedeljko Ĉabrinović ubacio u svoj iskaz) koje se na prekom sudu pominje. Jovanović je u tome svome ĉlanku istaknuo. Jovan M. godine). prema tome. nemaĉki franmason Karl Hajze kaţe. 6. njega nije ni bilo. doduše poznavao atentatora Gavrila Principa jer sam tada bio suplent gimnazije (g. 244 245 Radovan Kazimirović. da me i nemaĉki bivši franmason Karl Hajze pominje. već radi sasvim drugih poslova. Politika. 8543. 8058. XXVII/1930. Kazimirović u svojoj izjavi iz god. 1932. putovao u Beĉ. biv. da nije pisao potpunu istinu. Ja sam primetio kako su me tada pratili detektivi. koji su prosto izazivali kaznenu ekspediciju protivu Srbije. XXIX/1932. odrţanom u Beogradu. da nikada nisam bio ĉlan franmasonerije i da. Sofija. gdje se spominjem i kao »potpaljivaĉ svetskog rata!. Tome je dodao: »U Pariz i Moskvu 1913. ili pogrešno u predavanju izjavio ili je to štamparska pogreška). kad putuju kroz Austriju«. Dugo sam mislio na koji je naĉin moja malenkost mogla biti uvuĉena u istoriju sarajevskog atentata. A1i ja ga nikad nisam uĉio da ubije austrijskog prestolonaslednika!. – izjavljujem – da je i tu po sredi: mistifikacija. XXIV/1932.. da je god. da Kazimirović nije pisao sve. 1930. br. kako sam ja doneo novce radi ubistva Franca Ferdinanda! Da kakve mistifikacije! Svuda se priĉa i prepriĉava. 8548. – od drugova. Kazimirović je u Politici 26. Gavru Principa ja sam poznavao. Jovanović greši da sam bio prof. Tada je i situacija posle balkanskih ratova bila nesnosna po Austriju.«244 Mason Vasilj Popović u jednom svojem predavanju. MeĊutim. A ovih dana dobih bugarski list (»Pastirsko djelo«.. gde sam odista bio (a u Parizu nisam bio sve do 1925.. kakva mi se dodeljuje. te me je ĉak i za vreme naše propasti (1917 godine) traţila »kao komitu« u Valjevu! Ona je mislila da se tamo krijem. 1932. da je Radovan Kazimirović »jedva – i poznavao Tankosića«. da je navedene godine putovao samo u Prag. Gavra se spremaše da polaţe gimnazijske ispite. da sam odande doneo novce radi ubistva Franca Ferdinanda!. a on Ċak koji se spremaše da privatno polaţe ispite. Ovo je Austrija dobro utuvila.. Verzija Nedeljka Ĉabrinovića (koga nisam poznavao) da sam po nalogu Tankosićevom otputovao u Evropu da konsultujem franmasone je. U vremenu našeg poznanstva ja sam bio suplent gimnazije. godine«. a god. Slobodni zidari i sarajevski atentat. 8. ali da se po tom izgubilo«! Oĉigledno. dr. Prag i Temen. listopada god. kao kurir išao u Peštu i Pariz i tamo konzultovao franmasonske loţe o ubistvu prestolonaslednika Ferdinanda! Da kakve mistifikacije! Povodom ovoga smatram za duţnost. . ali radi štampanja mog Albuma narodnih šara. neistina. jer da ga je bilo. Po povratku u otadţbinu ja sam kao saradnik Pijemonta ţestoko napao Austriju (Vidi moj ĉlanak: »Šta se sve moţe desiti Slovenima. 7. što je znao. Ovako oĉite kontradikcije u jednoj bitnoj okolnosti potvrĊuju... 21.245 U polemici. Austrija bi ga pod sedam peĉata ĉuvala. 10). Moskvu i Peštu da pripremim sve što treba za atentat!… MeĊutim ja Tankosića nisam poznavao. – Pijemont. Kazimirovića. 1913. On mi nije bio roĊak (kako je to g. Radovana N. Politika. on u istom listu piše.. hvali jedan ĉlanak Jovana M. koja je o ovoj temi odavna trajala. nisam ni mogao imati onu ulogu u sarajevskom atentatu. Ja sam. Jovanovića objavljen u Politici 4. dr. koje je i Akademija Nauka nagradila. god. Episkopa Nikolaja. spomenuo predavanja Vasilja Popovića bez ikakvih ispravaka. MeĊutim. koji su odmah po mom prelasku preko granice bili izvešteni. te sam došao do zakljuĉka. pok. 1913.. Izjava g. Jovanović u toj uobraţenoj »vezi« atentatora sa franmasonima divno je uvideo uticaj katoliĉkih krugova. takoĊe. nisam putovao. da kategoriĉki izjavim. Politika. Vasilj. Tankosić poslao u: Pariz. da je Kazimirović »u Peštu zaista išao 1913.»U stenogramu procesa po ubistvu austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda stoji odista da sam ja. G. 1930. toboţe. Atentatora. da je Austro-Ugarska stalno pratila svaki pa i najmanji moj pokret i naroĉito moj boravak. bogoslovije). godine u Beĉu. piše u Politici. da je »to pismo postojalo. veljaĉe god.

– glasila organizacije Ujedinjenje ili smrt.. koji je bio u vodstvu organizacije. ni išta drugo u Jovanovićevu ĉlanku. . jedva – i poznavao Tankosića.. makar i slabo. koja je izdavala taj list. ne bi poznavao Tankosića. Zar se na temelju toga ne moţe uzeti. Unatoĉ toj tvrdnji Jovana Jovanovića Kazimirović nije ispravio ni to. poznavao Tankosića? Osim toga. teško je zamisliti da Kazimirović kao suradnik lista Pijemont.Dakle. da je ipak.

i koji su mi dali snage da budem još ţešći protivnik rata. Bio je. da tada nisam znao mnogo o postojanju ovoga grada. Pariz. u kojemu sam ja stanovao. NEKI ANTIMASONSKI TEKSTOVI O ATENTATU Radi kompletiranja ovoga poglavlja treba upozoriti barem na neke vrlo zanimljive tekstove o atentatu. Ja moram. pogotovo ako se promatraju u svjetlu kasnijeg strašnog razvoja. Verdad stao pisati protiv germanstva. jer je austrijska cenzura uobiĉajeni put preko Beĉa. MeĊutim. 1924. koji je god. i to preko Atene i Pariza. ibid. preko bankara Wallacea. koji me je pozvao na bridge.247 Norman je god. prije svega sa Hulton-Northcliffe Concern i sa Daily Express. Budući da sam u Klubu stanovao. On se povukao. Elzas i Lotaringija itd. pa sam ga. On mi je prišao i zapitao me da li sam ĉitao u Klubu brzojave. uveo u jedno društvo gdje se trebalo odluĉiti o stvaranju podruţnice francuskog Velikog orijenta u Londonu. Ligou.4. lipnja u Londonu i koji su na mene ostavili dubok dojam. Smith mi je bio poznat. H. u 9 sati i da taj atentat nije uspio. Ĉitatelj će se moţda prisjetiti ĉinjenice da je prvi atentat na nadvojvodu izvršen. iako ga je Smith nagovarao istiĉući da su svi vodeći socijalisti i politiĉari masoni. 1913. on je preĉuo moje pitanje i otišao. I jedan drugi dogaĊaj toga dana. na što se Smith vrlo rasrdio i nešto promrmljao što je otprilike zvuĉalo kao: »Je li moguće da su poĉinili koju pogrešku?« Zbog toga njegova naĉina ponašanja postao sam paţljiv. s. Kada sam se spuštao niz obalu. Naime. Berlina i Amsterdama sprijeĉila. da će 247 Ovaj Normanov navod mogao bi odgavarati istini. pa sam ga upitao što je on to oĉekivao. 1914. a kao cilj masonskog rada Smith je oznaĉio rušenje statusa quo u Europi. U ovo vrijeme Smith je bio ĉlan National Liberal Cluba. Maroko. duboko se mene dojmio. ali koje se u to doba moglo već izvršiti. ali je Edward Grey zahtijevao od uredništva tih novina. U ovom je dogaĊaju najvaţnije to. Ja sam odvratio da do sada nisu stigle nikakve vijesti (bilo je otprilike 11 sati i 30 minuta). a ja sam. priznati. Ja sam to potvrdio.) u tekstu pod naslovom Grand orient piše da je bio u bliskim vezama sa socijaldemokratima ĉiji je šef bio neki Hajdman. da li su iz Sarajeva prispjele vijesti. Tada me je upitao. 280). god. Toga dana poslije podne bio sam u jednog kolege. Dictionnaire universel de 1a Franc-maçonnerie. bio je takoĊer mason. koji je od poĉetka bio za rat s Njemaĉkom. nešto uzbuĊen. izjavio da se Engleske ne tiĉe rat na Balkanu. Norman (pisac knjiţice pod naslovom Svjetski rat u pravom svjetlu – A Searchlight on the Europen War objavljene u Londonu god. koji je bio ĉlan lista Daily telegraph i pod pseudonimom S. Ti se tekstovi smatraju protumasonskima. ţena moga kolege. pošao u svoju kancelariju. 1974. da je gospodin Smith oko 1 sat i 30 minuta oĉekivao vijest o ubojstvu nadvojvode. priliĉno iznenaĊen. Kennedy. koje se još nije dogodilo. ministar vanjskih poslova u vladi lorda Asquitha. što će se postići ratom u kojemu će se Francuskoj pripojiti Rajnska oblast. sada. susreo sam upravo pred sudom Smitha. Vijest je stigla tijekom popodneva u London. (Ligou. Norman tada svoje pisanje nastavlja doslovno ovako: »Ovo su bile prethodnice svojevrsnih dogaĊaja. .. U tome tjedniku on je upozoravao na opasnost Trojnog sporazuma ili Antante. (D. prvi lord admiraliteta u vladi Asquitha. M. Norman je to iz odreĊenih razloga odbio. vezan uz novinstvo. Poslije toga je Norman kao izdavaĉ pokrenuo mali nedjeljni list pod nazivom The Bend. stavljen pred alternativu: ili da mijenja svoj politiĉki nazor. a koji je ipak odigrao glavnu ulogu u uvlaĉenju Engleske u rat. a na njegovo mjesto došao je novinar J. otprilike. da bih pošao u svoju kancelariju gdje sam imao obaviti još malo posla. One nedjelje izišao sam iz Kluba. On dalje priĉa da ga je novinar Adolf Smith 1907. priliĉno zaĉuĊen njegovim ponašanjem. pogledao i zapitao: Iz kojega grada? On mi je odgovorio: Iz Sarajeva. s. jednog grada u Bosni. Na mojem dolasku reĉe mi domaćica. ĉinilo mi se. koji su se zbili u nedjelju 28. ili da se povuĉe. Englez C. I Winston Churchill. bio je mason. Ovi prijatelji bili su u uskoj vezi sa sindikalnim novinama. 593). sir Edward Grey. ili 1908. da se prestane s ovakvim kritiziranjem engleske vanjske politike.

«248 U pisanju C. dem 28. Normana treba luĉiti njegovo prihvaćanje onoga. vijesti o atentatu). 45. autentiĉan. Ima još jedna druga interesantna ĉinjenica. Naskoro poslije atentata. Juni 1914. H. što mu je poznato iz neposrednog osvjedoĉenja (posebno susret s A. i to na nalog ratnog kabineta. jer je njezin muţ iznenada pozvan u kancelariju zbog vrlo ozbiljnih vijesti s Kontinenta. ibid. objavljen je ĉlanak pod naslovom Ubijeni Nadvojvoda – upletena srpska vlada. IzmeĊu ubojstva Nadvojvode i britanske intervencije objavio je jedan londonski tjednik (izdavaĉ je bio Mr. 177–182. oko 4 sata poslije podne. jedna dama. Smithom 28. 2. što je ĉuo od drugoga (na primjer. nešto poslije.« kaţe se u ĉlanku) i sastavljen na lošem španjolskom jeziku ĉiji neizgorjeli dio glasi: »Za uspjelo smaknuće Franje Ferdinanda suma od 2. a ostatak od funti 1. dospio u zatvor i tamo ostao sve do svršetka rata. nekoliko tjedana prije atentata boravio u Londonu i da je. Ovi dogaĊaji mene su ponukali da budem neprijatelj rata. bio u Parizu. knjige i papiri. 249 Trišić. . Vlada Lloyda Georga saznala je za tu moju namjeru.partija bridgea morati poĉeti nešto kasnije. Dalje. Sluĉajno sam se upoznao s ĉovjekom koji je bio Chief Commissioner (glavni direktor) Johna Bulla. s.«249 248 C. tada ĉlan Parlamenta) jedan uzbudljiv ĉlanak pod naslovom To Hell With Serbia (U pakao sa Srbijom).000 kad prispijete u Beograd preko g. Zwischenfälle. Uveĉer. što dosada nikada nije bio sluĉaj u jednoj londonskoj novinskoj redakciji nedjeljom poslije podne. odrţao sam jedan govor u Leicesteru i u njemu sam iznio neke od gore navedenih sluĉajeva. bez sumnje. vladala grozniĉava zaposlenost. takoĊer ĉlan socijaldemokratske federacije.. Ja sam tek tada shvatio golemu vaţnost onoga Smithova pitanja. da je Princip boravio prije atentata u Londonu i u Parizu) i iznošenje onoga. što je sve oznaĉeno kao Some Secret Influences behind the European War.000 funti sterlinga platiće se kako slijedi: funti 1. Sastala se sva redakcija. prije nego što vi odavde poĊete. prodan novinama. isplatiće se kao gore. Kratko nakon toga pojavio se i drugi gost. da mi razjasni svoje predviĊanje zloĉinstva. koja je svoje zakašnjenje ispriĉala time što je u dvjema kancelarijama. Ujedno je bila izdana i naredba da se svi dokumenti. travnja 1914. IX/1931. jer je dokument. što je pisao londonski list John Bull. vijest je brzojavima svuda bila proširena. On me je uvjeravao da je ĉlanak istinit. tj. srpnja 1914. koji mi je bio proĉitan. Grand Orient. Tada je bilo. nakon pokušaja da objavi ovaj svoj spis. otprilike. da je ubojstvo Franje Ferdinanda pripremila srpska tajna policija preko srpskog poslanstva u Londonu. da kanim objaviti svoj odrţani govor u Leicesteru i dala je pretresti moj tadašnji stan. G. u Londonu i Smithovo oĉekivanje vijesti iz Sarajeva.000 po obavljenom poslu. nisam ga mogao zamoliti. a koji je otkupio londonski list John Bull. ova: godine 1916. U tome ĉlanku ima jedan dokument. u broju 423 toga lista. am Sonntag. Berliner Monatshefte. Norman. lipnja 1914. koji potjeĉe iz korpe za otpatke srpskog poslanstva u Londonu. budući da Smitha ja više nikada nisam vidio. Horatio Bottomley. Vaša zadaća _________ne_________. da je Jaurès bio ubijen prije nego je u francuskoj skupštini mogao odrţati govor u kojemu je htio ustati protiv ratnih kredita i dovesti Veliki orijent u vezu sa smrću u Sarajevu. od onoga. a koje su bile. Trebalo je da govor bude. Teza ovog ĉlanka sastoji se u tome. a isto tako i Memorandum o francuskom Velikom orijentu zaplijene. Suma od funti 200 za troškove i plaćanje agenata itd. 5. To bijaše neki Sergant Edmondson. koji je od Northcliffeova tiska već dugo propagiran i oĉekivan. List je kao dokaz naveo faksimil fotografije jednog nagorjelog dokumenta koji je bio izraĊen na sluţbenom papiru srpskog poslanstva u Londonu (»ĉini se. kako se poslije uspostavilo. pada u oĉi. Ova dama meni je rekla da je nadvojvoda ubijen i da gospoda u ovim dvjema kancelarijama govore o »signalu za europski rat«. in London. tiskan u obliku jedne knjiţice. Normanove teze dopunjuje pisanje londonskog lista John Bull. u koje ona redovito nedjeljom navraća. Pisac je. Nalog za pretres. izdao je Home Secretary Lord Cave. Ali.. Ima razloga za mišljenje da je Princip. 11. ĉovjek koji je poslije neuspješna napada bombom pucao iz revolvera. H.

s. kako se tvrdi.250 Ĉim je vlada Srbije saznala za ĉlanak u Johnu Bullu. 1934. srpski ambasador u Londonu do svibnja god. tvrdi da su S. jer nitko osobno nije napadnut. . 181 – Bilješka izdavaĉa. koja sa sarajevskim atentatom nije imala veze. Petrovića koji je bio zaposlen kao ataše za tisak u srpskoj ambasadi u Londonu. ako ne budu uzeli otrov. 311. Petrovića. s. on je pred svršetak god. Ambasador se obratio i agenciji Reuter i listu Time da bi demantirao pisanje Johna Bulla. da nitko. Petrović poslije prvog svjetskog rata ostao u Londonu kao emigrant.. Jovanović ne navodi nikakav dokaz za tu svoju tvrdnju.Austrougarski ambasador u Londonu Albert Mensdorff javio je u Beĉ da mu je ovaj dokument ponudio jedan ĉovjek koji se predstavio kao K. to ne mora znaĉiti da je sve što je u njegovu listu objavljeno bilo neautentiĉno. Ni pisac ove knjige ne moţe se upustiti u ispitivanje autentiĉnosti navedenih svjedoĉanstava. jer Stivens nije izvršio izvjesne zadatke utvrĊene pogodbom. Bio je u Sarajevu. da srpski ambasador u Londonu to nije uĉinio. normalno traţi da se urednik lista tuţi sudu. Srpski demanti je primila i poslala u Petrograd samo londonska sekcija telegrafske agencije u Petrogradu.«252 Zanimljivo je. koliko barem ja znam. ali su mu i Reuter i Time savjetovali da ne demantira te klevete koje su sraĉunate na reklamu. Politika. izgleda Meksikanac. Srpski se ambasador obratio engleskoj vladi za savjet. Predstavnici austrougarske monarhije. »Budući da stvar u najvišem stupnju izgleda apokrifna a dotiĉni ĉovjek sve prije nego dostojan povjerenja«. 370–371. naredila je svome ambasadoru da tuţi sudu urednika. Tada mu je pomoćnik u britanskom ministarstvu vanjskih poslova A. Jovan M. kaţe se u obavijesti ambasadora Mensdorffa.251 Vojislav Petrović. ljutit zbog toga. i to prema uredniku koji je. da li je sporni dokument apsolutni falsifikat. Trišić kaţe slijedeće: »Po priĉanju Petrovića. Šesti dan potom londonski list John Bull donio je faksimil pogodbe.. da je V. ibid. 1914. Van Lynton. Nicolson rekao da to ne treba uĉiniti. Zanimljivo je. Zanimljivo je. 1964. 8532. 253 Trišić. Kad je vidio da neće dobiti novac. Potom je Stivens nestao. koji ga je naslijedio. Sarajevo. nije pokušao analizirati.. već bio osuĊivan zbog kleveta? Sumnju. 250 251 Norman. pa ĉak ni zanijekati ono što je Petrović pisao. prema kojoj je trebalo da otputuje u Sarajevo i da odmah poslije izvršenja atentata ubije atentatore.253 Pod pretpostavkom da je urednik Johna Bulla bio stvarno nepouzdana osoba. 1–2. ibid. pravdajući se da mu je tako savjetovano u engleskom ministarstvu vanjskih poslova. Prepriĉavajući ĉlanak V. Zavod za pravdanje Austro-Ugarske – 111 Veliki orijent – loţa framasona. 1914. a koji da je bio donedavno u sluţbi srpske ambasade. Poslije sarajevskog atentata Stivens je ponovo došao u poslanstvo 5. potvrĊuje i sluĉaj V. II izdanje. i M. bojali su se da se ne ponovi eventualno blamiranje pred javnošću kao u sluĉaju Friedjungova procesa. 252 Trišić. jula 1914. U ovom konkretnom sluĉaju ima nekoliko problema koje bi trebalo ispitati. ibid. Grujić. zaprijetio je Boškoviću. kao narodni zastupnik. Stivens. kako se već istaklo u literaturi. Je li istina da je ambasador uopće intervenirao? Zašto bi mu engleska vlada tako nešto savjetovala. koji je objavljen u listu Berliner Monatshefte u broju za srpanj god. protjeran iz Engleske i zatim naĊen otrovan u jednom londonskom hotelu. Srpska vlada. i to baš u kritiĉno vrijeme. on je agenta Stivensa (pravo ime Del.. Jovanović. ataše srpske ambasade u Londonu od oţujka god. XXIX/1932. s. bili eksponenti organizacije Ujedinjenje ili Smrt. otklonjena. MeĊutim. koji je govorio španski) poduĉavao u srpskom jeziku po nareĊenju dra Grujića. na 5 godina zatvora zbog utaje. Odgovornost za Svetski rat. nije mogao pucati u atentatore. to je ponuda. i traţio od Boškovića pogoĊenih još 1. Val. 1935. koje Bošković nije htio dati.000 funti šterlinga. Jovanović tvrdi u ovom tekstu da je urednik Johna Bulla Horatio Bottomley bio više puta suĊen. otkrio je pred Petrovićem pogodbu. ali zbog gomile svijeta i brzog policijskog stupanja u dejstvo. Bošković.

EntenteFreimaurerei und Weltkrieg. Gruber der deutschen Logenschrift »Latomia« vom 24. 74– 92). doţivjela više izdanja.˙.jer mu nedostaju o tome bitni..254 254 Neki protumasonski pisci su vjerojatno iz ĉudnih Ĉabrinovićevih odgovora na suĊenju zakljuĉili da je i on bio mason. Tankositsch vermittelten Pistolen.« (Karl Heise.˙.. von Br . der in London-Südend.˙.. po objavljivanju neposredno poslije prvog rata. . Und die Belgrader Loge. Oktober 1914. Patronen und Bomben und das nötige Kleingeld. tiskano u Bremenu.˙. koji se eventualno nalaze u Engleskoj. Jean Jaurès und des russischen Ministers Grafen Witte gespeist wurden. dass der serbische Major Br . u prvom redu arhivski materijali. in dem der Geheimbund »Narodna Odbrana« seinen Zentralsitz hatte (wie H. Hamptoncourtstreet 112. Tako Karl Heise piše: »Br . Tankositsch am Tage der Übergabe des Ultimatums ÖsterreichUngarns an Serbien (1914) alle Korrespondenz der »Narodna Odbrana« verbrannte. war in Belgrad wohl angesehen und die russischen Verbindungen liefen in seiner Hand zusammen.. ali je poslije drugog rata (dok nije navedeni izdavaĉ objavio citirano »faksimil – izdanje«) gotovo u svim zapadnim zemljama uglavnom »nestala« iz javnih biblioteka. Verlag für ganzheitliche Forschung und Kultur.. Opširnije sam citirao ovu knjigu zbog njezine ĉudne sudbine. ˙ . hatte er doch »in Russland geistlichen Studien obgelegen«. Ona je. Br . Susley. Major Tankositsch aber stand wieder in engen Beziehungen zu dem englischen Major Br .˙.. entnimmt). aus dessen reichen Geldmitteln – nachs der »Hessischen Landeszeitung« – die Agitationen zur Ermordung des (um den Weltfrieden sich eifrig bemühenden) französischen sozialistischen Brs . Br . Ciganowitsch erhielten die Attentäter die vom Br .˙. Kazimirowitsch brachte das Geld herbei zur Ausführung des Attentates am Thronfolger.. s. Kazimirowitsch wieder hatte den ganzen europäischen Kontinent bereist. Zur Ergänzung sei noch gesagt.˙.. ein Agitationsbureau leitete. 1982. sie hielt ihre Sitzungen im selben Hause ab. i to posebno oni.

da je to isusovaĉka propaganda. da smatra svojim najbitnijim zadatkom proširiti te ideje. 257 Bojniĉić. što je bio osvjedoĉeni katolik. da je to glavni razlog. liberali. 1918. Masoni su isticali. 258 Pregled listova.256 Tijekom vremena na direktne optuţbe. . da je mason Marko Jakovljević u švicarskoj loţi u Luzernu poĉetkom god. što se iz njega vidi. gotovo svi. Ibid. slobodni zidari i da je njih odgojila masonska organizacija. 1916. kako je loţa davno ţudjela da Franje Ferdinanda nestane. da je ţivote prijestolonasljednika i njegove ţene ugasila teţnja slobodnih zidara. s. 97–98. Subotica. U tome je ĉlanku napisano. bila je kao »jedina toĉka dnevnoga reda stanovište – nakon uţasnog zloĉina. a u kojoj se tvrdilo. što je u drugom atentatu dovelo do nadvojvodine smrti. god. da se smrti prijestolonasljednika veseli »nada sve budimpeštanska i beogradska framazunska loţa«. poticaje i.5. srpnja 1914. koji vjeru katoliĉku mrze«. sijeĉnja 1922. odrţao predavanje i u njemu ustvrdio. Vilàg je dodao. U tekstu se zakljuĉuje. srpnja 1916. da je Glasnik loţe Ljubav bliţnjega pretiskao. lipnja 1914. Iz rata i emigracije. da su urednici navedenog katoliĉkog lista Karlo Huszar. da ne bi došao na prijestolje. koji obustavlja napredak te pogoduje reakciji. god. da im je ona davala savjete. koje će jedine biti u stanju. narodni zastupnik.257 Zanimljivo je. srpnja 1916. da izglade postojeće opreke i u buduće zaprijeĉiti sliĉne dogaĊaje.«255 Zanimljivo je. osjetila se odmah u hrvatskom masonstvu. da srpsko. da je upravo jedan mason nakon prvog pokušaja atentata nadvojvodu htio vratiti s putovanja. List je zakljuĉio. 68. itd.259 Njemaĉka Velika loţa uputila je iz Karlsbada dne 3. samo zato. odnosno jugoslavensko slobodno zidarstvo nije stajalo iza sarajevskog atentata niti bilo u vezi s atentatorima. u kojemu se istiĉe. zašto i u Hrvatskoj »framasuni. broj 275 za god. Na izvanrednom radu prvog stupnja loţe Ljubav bliţnjega 6. da je masonstvo organiziralo ubojstvo Franje Ferdinanda. koja se u Njemaĉkoj vodila protiv slobodnog zidarstva. 80–92. svjetskom masonskom društvu u Neuchatelu dopis na njemaĉkom jeziku u povodu kampanje preko tiska. s. MASONSKA NEGIRANJA ULOGE MASONSTVA U SARAJEVSKOM ATENTATU Posljedica atentata u Sarajevu 26. da je organ madţarskih slobodnih zidara Vilàg prenio 21. Tim povodom naglašuje. koji su manifestirali za prijestolonasljednika. da bi preko njega katolicizam u Austriji mogao još više ojaĉati. toliko se bilo proširilo. da su ubojice. srpnja 1914. a protiv ubojica i protiv Srba. 1923.) o sarajevskom atentatu. bez posebne primjedbe. tako da su masoni strepili. ibid. svi oni. i prelat Janoš Molnar. Nakon poduljeg obrazloţenja brata govornika o samom ĉinu i njegovim posljedicama u loţi je jednoglasno prihvaćena slijedeća rezolucija: »Loţa nazrijeva u sarajevskom atentatu dogaĊaj. oruţje u ruke. 259 Marko Jakovljević. socijalisti.. Ona ţali taj dogaĊaj tim više. »bez komentara« u cijelosti ĉlanak iz katoliĉkog lista Kepes Hirlap (broj od 9. takoĊer narodni zastupnik. 69–70.258 Mišljenje. 6. da je masonstvo zapalilo vatru rata i da je jedan neprijatelj svih – slobodno zidarstvo. da su masoni stajali u pozadini atentata. a da je jedan general bio za nastavak njegova puta. god.. da u narodu hrvatsko-srpskom još nije ideja masonskog humaniteta i morala dovoljno proširena. s. gdje najodluĉnije osuĊuje taj grozni ĉin«. da je 255 256 Glasnik. I/1914. demonstriraju protiv onih. slobodomislioci. masoni su odgovarali. na koncu. s. kao »izljev klerikalnog mozga« tekst zagrebaĉkog glasila »kršćanskih socijala« iz lista Hrvatska od 8. U tekstu se dalje navodi. 9.

nama je veoma mnogo stalo do toga. jer ne moţemo doći do toĉnog znanja. 203–206. jer nijedan od atentatora nije izjavio pred sudom. za ubojstvo prijestolonasljednika Franje Ferdinanda. z. A. travnja 1922. Posner. da li je major Tankosić bio mason. uostalom. Masonske vlasti u Beogradu odgovarale su o tome samo općenitim tvrdnjama. U dopisu dalje stoji slijedeće (prijevod s njemaĉkoga) : »Poznato nam je. da predoĉite pitanje srpskoj Velikoj loţi. da u toj toĉki stvar jasno saznamo.. Njemaĉki masoni su traţili detaljniju informaciju o ulozi srpskog masonstva u atentatu. da mladi atentator nije imao pojma o slobodnom zidarstvu i da je on na pitanje moţda iz neznanja potvrdno odgovorio. Neimar. Am rauchen Stein. Princip je potvrdio i to. Tu ĉinjenicu iz raspravnih zapisnika naši strastveni protivnici stalno citiraju i ona ne moţe biti s naše strane u odgovarajućoj mjeri opovrgnuta. da je mason.. bez iznošenja konkretnih pojedinosti. 262 O. Prema tome. Na temelju toga masonski pisci samo su tvrdili. »Manuskript für Freimaurer«. Mi.(ovan) A. ali iz Beograda nisu dobili zadovoljavajući odgovor. Koliko je u sjećanju. Izdanje »Latomia in den Bergen«.262 260 J. naroĉito srpsko. . da je masonski odgovor iz Beograda ĉisto formalistiĉki. da li je Princip doista pripadao Savezu i da njoj našu molbu prenesete te da nas. da Princip nije bio mason. 12. Jedna satisfakcija. knj.masonstvo.(leksijević). da njemaĉki masoni nisu raspolagali procesnim materijalom u Sarajevu. Hrvata i Slovenaca Jugoslavija najodluĉnije demantirala profane vijesti u vezi s našim sudjelovanjem u smrti nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu. 261 Ibid. . Molimo Vas stoga. Ja Vas molim takoĊer da im izvolite kazati da osoba za koju se zanimaju nije pripadala našem Savezu. 102. Reichenberg. 39. kada doĊete do potrebnih podataka. da je srpsko masonstvo uloţilo prosvjed protiv ovog podmetanja i za nas rijeĉ naše srpske braće vrijedi kao potpuno dovoljan demanti. 1924. Ovaj demanti bio je svojedobno priopćen i Velikoj loţi A. Zanimljivo je. da masoni nisu sudjelovali ni u pripremanju ni u izvršenju sarajevskog atentata.«261 Iz ove korespondencije vidi se. a moţda je takoĊer – što je na suĊenju psihološki objašnjivo – ţelio da sebe uĉini interesantnim. krivo za izbijanje drugog svjetskog rata. da je velika loţa Srba. kako bismo tada našu obrambenu akciju protiv te podle propagande staro-njemaĉke stranke mogli usmjeriti. Vaš odani J. s. IV/1925. kada odgovara. Vi nedvojbeno niste zaboravili još od posljednje skupštine u Ţenevi. nikada nismo imali sumnju takve vrste. koja se obratila na Vas u ovom pitanju. Svakako. pogotovo ne razjašnjenje. odgovarajući na Vaše posljednje bratske vijesti ja sam mišljenja da moţete u ovom smislu informirati Veliku loţu L. Jedan od atentatora (i to Princip) ipak je na pitanje postavljeno mu na sudu. poduprete u našoj obrambenoj borbi. tj.«260 Iz Beograda je upućen na francuskom jeziku slijedeći odgovor potpisan od Jove Aleksijevića: »Velikom kancelaru MeĊunarodnog masonskog saveza Neuchatel Beograd. Moj dragi brate i prijatelju. Mi u svakom sluĉaju mislimo. da li je on mason. R. d. i ja Vam ga dostavljam u kopiji. odgovorio potvrdno. . . što je već i Marić zapazio. Povodom ubistva prestolonaslednika Austro-Ugarske u Sarajevu. da je srpski major Tankosić pripadao Savezu. kao što stoji u sudskom zapisniku.

1927. da su njemaĉki masoni pisali o atentatu. Ĉabrinović nigdje nije rekao. Damjan Branković je. da masoni u nadvojvodinu ubojstvu u Sarajevu ni na kakav naĉin nisu sudjelovali. da je poznata Engleskinja Edith Durham izdala knjigu The Sarajevo Crime. koje je stvarno bilo i intimno uvjerenje drugih jugoslavenskih masona. uopće sastavljalo i neprijatelju. . u kojima se tvrdi. Istraţivanjem je utvrĊeno. napisao je u jednom ĉlanku u sarajevskoj Veĉernjoj pošti god. da bi mogli biti masoni. U tom svojem ĉlanku Tartaglia je izrazio i svoje stajalište o sarajevskom atentatu. ubojica je Ĉabrinović rekao. U masonskom internom glasilu Šestar.265 Na meĊunarodnoj masonskoj manifestaciji u Beogradu od 11. da je ubojstvo poĉinjeno od jedne politiĉke grupe. »skrivili slobodni zidari«. što bi teretilo srpsku Veliku loţu. a da nisu paţljivo prouĉili ni jedan zapisnik o saslušanju atentatora.Nakon navedene korespondencije objavljeno je 10. a citira se tvrdnja isusovca Grubera. 205. Osim toga. istaknuti jugoslavenski mason. Nitko od spomenutih osoba u knjizi prof. iz koje proizlazi. br. Ibid. 203–204. (sic!) lipnja 1914. apsolutno se ništa ne moţe zakljuĉiti o (ne)sudjelovanju masonstva u sarajevskom atentatu. apsurdno je vjerovati. da se konci urote ne mogu traţiti u Beogradu. 266 Compte-rendu officiel de la manifestation maç. kako je već navedeno. pruţen je dokaz. Austrijske su vlasti zaplijenile imovinu Velike loţe u Beogradu. To stajalište Oskara Tartaglie glasi: 263 264 J. Durham piše besmislice. u kojoj nastoji dokazati da su atentat od 29.«263 Iz navedenoga vrlo je oĉito. nego u Bosni. slijedeće: »U ĉasopisu Die Leuchte 1924.. a naime: da Slobodni zidari u Jugoslaviji nisu imali nikakvoga udela u ubistvu prestolonaslednika Austro-Ugarske. u Bundes-Blattu. ne zasluţuje nikakvu paţnju. srpskog povijesnog istraţivaĉa. listopada 1924. s. da E. da bi masonstvo. u Berlinu. registrirano je. Svi akti Velike loţe u Beogradu bili su u rukama austrijske vlade. Stanojevića nije bio ĉlan masonskog saveza. da je on pripadao masonstvu i da je on od masona imao zadatak da izvrši ubojstvo. da ni srpsko ni hrvatsko masonstvo nije bilo umiješano ni u pripremanju ni u izvršenju sarajevskog atentata. 9. ostavljalo pisane dokumente o eventualnom pripremanju atentata. Jovan Aleksijević u svome komentaru navedene korespondencije. Istina. ali nitko od srpskih masona nije pokušao tvrditi. da je major Tankosić bio mason. Da je pronaĊeno išta. organu Velike nacionalne majke loţe. koji se javno tjednima pripremao za napad. ibid. de Belgrade. Hrvata i Slovenaca Jugoslavija. Izdanje Velike loţe Srba. da je austrijsku vojsku doĉekala kompletna masonska dokumentacija u Beogradu. da atentatori nisu imali dovoljno godina. najvjerojatnije potaknut antimasonskim pisanjem o ulozi masonstva u sarajevskom atentatu. do 16. 265 Šestar. A. da je on mason. da masoni u Jugoslaviji nisu imali nikakva udjela u ubojstvu Franje Ferdinanda. Pozivati se na ovu korespondenciju kao dokumentaciju.. Jer. 82. niti je u ijednom objavljenom zapisniku navedeno. Beograd. utvrdio je brat Leopold Wolfgang. V/1926. s. s. On je tada imao 19 godina i stoga nije mogao biti primljen u masonstvo. što je uostalom i srpska Velika loţa potvrdila. u bilješci pod naslovom Atentat u Sarajevu (u rubrici Razne vijesti). 172.«264 Iz navedene korespondencije. rujna 1926. a posebno pisanja glasila Velike nacionalne majke loţe u Berlinu napisao je i slijedeće: »Iz krugova Slobodnih Zidara u Nemaĉkoj imamo u njihovom sopstvenom dokumentovanju najbolja priznanja. 9. 97–98. 1928. U knjizi prof.266 Oskar Tartaglia.(leksijević). U Šestaru su zatim navedeni razni novinski osvrti. izjavio. jer se u korespondenciji radi samo o tvrdnjama bez ĉinjeniĉnog obrazloţenja. to bi sigurno bilo objavljeno. optuţeno zbog izbijanja svjetskog rata. Stanoja Stanojevića. koja je gotovo u cijelosti citirana.

Pravda. Ponosim se time. koji su svakoga od optuţenih imali posebno saslušati o svemu. On je to izjavio vjerojatno i na temelju pisanja O. prvi poziv k izgradnji velikog djela drţavnog i narodnog jedinstva: Velike Jugoslavije. C. Navedeni su izrazili uvjerenje. Nikolajević (sin istaknutog srpskog masona Svetomira Nikolajevića) u jednom dopisu beogradskim novinama Pravda od 13. da su poslije izreĉene presude niţeg vojnog suda. Pharos' skriva 'šef jezuita u 267 268 Tartaglia. a prije priopćene presude vojnog suda upućeni k osuĊenima u zatvor suci. 33. Tankosiću i spominje pisanje Oskara Tartaglie. austrijski masonski pisac izmeĊu dva rata. da je hipoteza o odnosima i vezama izmeĊu srpskog masonstva i ubojstva prijestolonasljednika Franje Ferdinanda i njegove ţene raširena već za vrijeme prvog svjetskog rata. Popović. Slobodni zidari. zakljuĉio slijedeće: »Protiv ovih 'autentiĉnih' izjava – raširenih samo od 'Profesora Pharosa' – stoji ĉinjenica. Lennhoff je donio i dio Pharosova stenograma o masonstvu te je. Tartaglia.« Lennhoff dalje ukratko navodi mišljenje isusovca Hermanna Grubera. 1929. kako vidite. s. da je Tankosić bio mason. Pašić – Protić – Ljuba Jovanović. U vezi s ovim mišljenjem Oskara Tartaglie treba napomenuti. govorim bez dlake na jeziku. da je hipotezu o masonstvu iznio profesor Pharos i da se time posluţio dr. U njihovoj izjavi reĉeno je. ponosim se time. ibid. 1928. MeĊutim. što je ta organizacija dala Gavrila Principa. 1929. da je dodao neke detalje. Nakon toga Lennhoff navodi. godine. Lennhoff. jer mrtvima se ne moţe pomoći. listopada 1928. Veleizdajnik. O tom protumasonskom pisanju detaljno je obavijestio javnost dr. Friedrich Wichtl.269 E.. 1917. Jevreja i Srbije. Vladimira Tucovića.»Rekoh jednom zgodom: ja se ponosim time. u svojoj knjizi Veleizdajnik istaknuo i slijedeću. Kako vidite. Nikolajević. Ĉedomira Popovića i Velimira Vemića. koja je tiskana takoĊer god.. i u kojoj je obradio u posebnom poglavlju atentat u Sarajevu. s. 1. ali. objavljena u listu Glasnik u istom smislu izjava Milana Milovanovića. ibid.. Jedna kampanja protiv nas.«267 Tartaglia je god. s. da je u Beogradu već dne 19. H. da se iza pseudonima 'prof. Sarajevski atentat i organizacija Ujedinjenje ili Smrt. 282. na sudu pismenu izjavu – pisani dokumenat –. koji je onda to maksimalno proširio. koji još vrijedi kao svjetski struĉnjak za povijest masonstva.. ne navodi Tankosića kao masona. 2. to nije toĉno. što sam bio ĉlan organizacije Ujedinjenje ili smrt.. kazniše krivce Sarajevskog Atentata. prosinca 1923. (Uzgred reĉeno. na koncu. nastavilo s optuţivanjem meĊunarodnog masonstva. da je pismena izjava pukovnika Dimitrijevića. uĉiniše ono što je Austrija traţila u svom Ultimatumu 1914. ibid. spominje pisanje Edithe Durham. Ja sam svjestan teţine ovih rijeĉi. Tartaglie. koji je poĉinio sarajevski atentat. potvrdio je. 269 Boţidar S. da sluţbene izjave u sarajevskom procesu ne govore ništa o svemu ovome. 404–405). Ludendorf protiv Slobodnog Zidarstva. što su radili protiv Austro-Ugarske. caru Karlu Habsburškom za volju. ja govorim jasno i otvoreno i ja kao bivši ĉlan te organizacije koja je bila teroristiĉka i revolucionarna izvan Srbije i prema neprijateljima Srbije odobravam taj atentat. koje Tartaglia nije objavio.«268 U inozemstvu se. misao: »Dragutin Dimitrijević i drugovi pali su dakle zato. god. Lennhoff istiĉe i to. »imala presudan uticaj na izvršenje izreĉene kazne«. koji je bio prvi alarm. da je organiziralo atentat u Sarajevu. što znadu o atentatu. nastavak prvi za 1928. i to u Hrvatskom kalendaru Srca Isusova. i u pregovorima za mir 1916. ali je ĉinjenica. god. iz Münchena. Horace Bottomleya. kako je to u ovoj knjizi već citirano).–1917. . I to još nije bilo dosta. Boţidar S. XXIV/1928. vrlo znaĉajnu. da je on bio onaj. Radikalna Vlada traţila je tada od Dragutina Dimitrijevića Apisa. što sam bio brat i saradnik Apisa. jer se prva ozbiljna optuţba o sudjelovanju masonstva u sarajevskom atentatu pojavila u isusovaĉkom ĉasopisu na njemaĉkom jeziku Stimmen aus Bosnien. Normana. ali ni odmoći. konkretno u Njemaĉkoj. koji je inscenirao i organizovao atentat protivu Franje Ferdinanda u Sarajevu. On smatra.. Lennhoff već u knjizi Die Freimaurer. koja se odnosi na sarajevski atentat i njihova saslušanja. zatim piše o Pašiću. Tankosića i drugova. (Ĉ. u jednom predavanju za masone svršetkom god.

nije nalazio iza toga pseudonima. uĉinio jednu vrlo rĊavu uslugu našoj Masoneriji jer je izneo jednu stvar koja ne stoji. Prema njemu proizašlo bi. koji je podnesen XIII. Il libero muratore. da nitko nije bio zidar meĊu atentatorima u Sarajevu. i ako ne u zloj nameri.(arjanović) posebno je predloţio da se »od bta Tart. 6–7.. kako je već utvrĊeno. Foggia. s. koliko je meni poznato. dekabriste. koju će on uputiti preko bta M. Tartaglie iz Zagreba o tome kako je ovaj tiskao bez prethodnog traţenja odobrenja Velike loţe tekst.. Veća ili Vel. da je Tankosić mason. Zanimljivo je navesti. za 1930.« D. 1932).. da se i on sam obavestio da je netaĉno izneo da je Tankosić ikada bio Mason«. i zbog toga je naškodio Masoneriji«. 6–7. ali. pod naslovom Sluţbene vijesti objavljen slijedeći tekst: »Opet umorstvo u Sarajevu Vel. 6.(ilićević) je u povodu objavljivanja Lennhoffova predavanja u ĉeškom masonskom ĉasopisu Drei Ringen. 272 Šestar. Tart.« Milićević je dalje naveo primjer O. da je to izmišljeno samo u Pharosovu stenogramu.(dolf) M. on izriĉito nijeĉe ĉinjenicu. da se u svim objavljenim zapisnicima. karbonare. Loţa »Jugoslavija« Or . Sav.(ilan) M. sjednici Saveznoga vijeća Velike loţe Jugoslavija odrţanoj 16. pisao sam btu Lennhoff-u i zamolio ga da to ispravi. i da iza toga stoji isusovac Puntigam. Politische Geheimbünde im Volkergeschehen. niti je ko od Masona bio tu upleten. i u kojoj će svojeruĉno napisati da umoljava bta Lennhoff-a da objavi. i to na prvoj stranici. »u kome je sasvim netaĉno naveo.˙. 272 Savezno vijeće prihvatilo je ove prijedloge. Sav je Lennhoffov tekst dezinformacija. 225–230. kad je jedan brat naĉinio takvu jednu krupnu pogrešku i nas postavio u takvo jedno krivo svetlo. što je to ušlo u jedan masonski list. kao i u saĉuvanim kopijama. stvarno nalaze opširniji iskazi atentatora o sudjelovanju masonstva u atentatu. pored već preduzetih koraka publikuje jedna naroĉita brošura u cilju efikasne odbrane naše Masonerije od pomenutih insinuacija i klevetniĉkih napada«. u kojemu je Lennhoff naveo. da ni Vel. Loţe na osnovi rešenja Sav. Loţa i nijedna druga Loţa nije bila upletena u sarajevski atentat. Tartaglia nije nikada porekao svoju tvrdnju. da je Tankosić bia mason. Loţe i da se demantira ova glasina baš povodom toga. 1931. Veća konstatuje.uzme izjava. »da je naša masonerija kriva za sarajevski atentat« i da je. Vel. 79–81. . Na ovoj istoj sjednici zastupnik velikog majstora A.Sarajevu'. Izdanje Bastogi. veljaĉe god. U meĊuvremenu je u Šestaru. Milićević je predloţio. da se u posljednje vrijeme iznose klevete. da je bt.. br. . posvetio ĉetrdesetak stranica organizaciji Ujedinjenje ili Smrt i Solunskom procesu. u Beogradu D. 271 Prilog Šestaru. IX/1930. priznao ovo: »Ĉim sam to proĉitao. Beogradu o radu u godini 1929. M. Ku-Klux-Klan. navedeno je. godišnjoj skupštini u Beogradu dne 23.(ihalić) rekao je slijedeće: »Mi smo dali izjavu. u kojima je obradio iluminate. da je Eugen Lennhoff u drugim svojim knjigama (Politische Geheimbünde. Naime. 1981.(ušan) M. pretresajući »to pitanje na svom jesenašnjem sastanku. oţujka 1930. 271 Na XXXI. ali. da je Lennhoff ovako postupio na izriĉiti zahtjev vodstva jugoslavenskog masonstva.270 Bitno je istaknuti. ja mislim da se mora izdati jedno autentiĉno oĉitovanje od strane Sav. koji se. Loţa na infamne napade konstatuje. »da se jednim cirkularom Vel. 1930. s. Veće donelo odluku: da se. O. Beograd 270 Eugen Lennhoff. da je Tankosić bio ĉlan našeg Saveza«. U tajnikovu Izvještaju Velike loţe Jugoslavija u or.

u tom razdoblju. septembra 1922. ceremonijal. IX/1930. god. za prijem u udruţenje. On je. 4–5. u njega nije mogao ući tko je hteo. u leto.. Obedijencama sa kojima je naša Vel. nikad jedan slobodan zidar neće pokazati da je to drugome nego opet 'bratu masonu'. ni major Tankosić. 1326 kategoriĉki demantovala tu nisku potvoru. otpadaju pretpostavke. u srpskim vladama od 1903. Tankosić nije nikada. Savezno Veće naše Vel. I zato je bilo meĊu osnivaĉima razgovora da jedan od ovih uĊe u jednu od framasonskih loţa u Beogradu i da se upozna sa svim tim stvarima. i ranije na isleĊenju. Or . Izjave Ĉabrinovića na sarajevskom pretresu u oktobru 1914.˙. Sa bratskim pozdravom u 3 X 3 ! Zast. Draga Braćo! Kleveta. ni Milan Ciganović. Ulazak u društvo slobodnih zidara u Srbiji bilo je uvek oteţano jednom prethodnom anketom. Jovan M. niti drugi ĉlanovi društva Ujedinjenje ili Smrt. On piše dalje slijedeće: »Isto tako nisu bili ni u jednoj srbijanskoj slobodno-zidarskoj loţi ni pukovnik Drag. Ljuba Jovanović »Ĉupa«. a o tome nema nikakva traga ni u loţama po drugim zemljama u svetu. Osim toga. godine Br. marta Svim Saveznim Loţama. Jovanović. Otuda se dogodilo da je. 41–42. simboliĉno tajanstveni. 1930. Jovanović ipak priznaje. u istinu nije uzeo ma kakvog uĉešća ni u pripremama. 1930. Majstora D. Mil. ako ih je bilo. Loţe nalazi se pobuĊeno. Po savetu Bogdana Radenkovića. Eto. niti u izvršenju toga dela. jednom. »koji je bio ĉlan jedne pariške mešovite loţe«. jedan naš poslanik na strani bio odbijen od prijema u masonstvo. Faros). da se utjecaj masona osjećao izvan vlade. do 1914. 8696. Vel. Uvaţeni Brate Starešino. ponavljajući gornju izjavu. Naša je Vel. nije bilo ministara masona i da. nesuĊenoga raško-prizrenskoga vladike i tvorca ovoga udruţenja. izmeĊu ostaloga.Br. u Srbiji. da su masoni utjecali na odluke Pašićeve vlade. bio slobodan zidar. prema tome. tako izgleda sva ta veza izmeĊu sarajevskoga atentata i slobodnih zidara u Srbiji. Pre nego su zavladali i uzeli tajno udruţenje Ujedinjenje ili Smrt. O tome ima kategoriĉka izjava domaćih slobodnih zidara. 3. ni jednog dana. da dadnu i izvesnu scenariju. Loţa u relacijama.«273 Obrazloţenje navedenih masonskih stajališta o nesudjelovanju masonstva u sarajevskom atentatu prezentirao je široj javnosti god. jedva se mogu uzeti kao hvalisanje ili lukavstvo Ĉabrinovićeve odbrane. oficira Dimitrijevića. a kao istine nikako. . Ljuba »Ĉupa« je umro od kolere u Skoplju 1913. uz pravila. da su srpski slobodni zidari imali udela u ubistvu nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu. koji su trebali biti impresivni. Beograd. a biće dostavljeno i stranim Vel. ušao je u beogradsku loţu Ujedinjenje. Ovo se saopštava svima Saveznim Loţama radi znanja. Loţa svojom izjavom od 22. da major Voj. Koste Stojanovića. utvrdi još i tu ĉinjenicu. Tankosića i drugova. tako da ju je citirao i jedan veliki londonski list. niti je ikada i pokušavao da bude primljen u koju od srpskih Loţa.. da. i ovaj jedan koji je ušao u loţu Ujedinjenje ušao je da uzme mustru 273 Šestar. Stvar sa masonstvom ljudi iz društva. Dimitrijević. iz kojih bi se izvelo kao da je i on bio slobodni zidar. pravnik i publicist. koju je u svet pustio fratar Puntigam (pod pseudonimom prof. jer nitko od slobodnih zidara. MeĊutim. o tome napisao. nego ko je imao moralnih kvalifikacija. oni su mu hteli. ni srpskih ni drugih. Drugi niko iz ovoga društva nije bio ĉlan nijedne od loţa u Srbiji. ponovo je oţivela u poslednje vreme. da. biće ovakva. osim pok.

275 Kongres MeĊunarodne lige slobodnih zidara donio je god. 1. Iz njegovih je tvrdnja jasno. jedva je i poznavao Tankosića. slijedeći srpski ministri bili masoni: Andra Đordević. oţujka 1930. što je prihvatio Moussetov tekst kao izvorni i integralni tekst stenograma procesa. Ali. slobodnog zidara. kao izaslanik Tankosića. do 1917. 1–2. da je mason. Ninĉić. U analizi Normanova pisanja von Stradonitz posebno se osvrće na njegova sjećanja iz 1907. kada je govorio o Jovanovićevu tekstu. nijedna loţa ili druga masonska ustanova. Gavrilović i Drag. uzajamnost i suraĊivanje na svetskome miru. Dr. 1930. da je Kazimirović ipak poznavao Tankosića. U povodu ovoga Jovanovićeva pisanja samo podsjećam. da Jovanović za svoje tvrdnje ne navodi nikakvih dokaza. a 1914. drţavnika. Politika. Tu stoji slijedeće: »Kongres se ĉudi da takve klevete mogu biti objavljivane i pretresane javno. Pišĉeva temeljna zabluda sastoji se u tome. da su u periodu od 1890. i da je dvestagodišnji rad slobodnih zidara bio upućen samo za dobro. a iz Jovanovićeva teksta proizlazi upravo to. da je Ĉabrinović na suĊenju rekao. da je mason. u kojemu se takoĊer donose izjave atentatora o sudjelovanju masonstva u atentatu. mason Stephan Kekule von Stradonitz u knjiţici Der Mord von Sarajewo. gdje se kaţe. Kosta Stojanović. kad se zna da su u redovima slobodnih zidara bili. God. i od 30. »da ni jedan slobodni zidar Srbin ili Jugosloven. 276 Jedini pokušaj ozbiljne analize o ulozi masonstva u sarajevskom atentatu uĉinio je god. vladara. Pišĉeva analiza Normanova teksta samo je djelomiĉna i prvenstveno se odnosi na nebitne Normanove teze. Kazimirović niti je bio framason. koje je ubacio u svoj iskaz atentator Nedeljko Ĉabrinović pred sudom. koji sam opširno citirao. 1922. a njegov završetak (prema novinskom izvještaju) ovako glasi: »Zvaniĉni masonski krugovi izjavili su na meĊunarodnim forumima da nijedan od zavjerenika nije bio mason niti su atentatori zbog svojih godina mogli biti masoni. najzanimljivija je Jovanovićeva tvrdnja. u Moskvu i u Peštu u proleće 1914. za napredak ĉoveĉanstva. ibid. Svakako. to za sarajevski atentat nije imalo nikakve vaţnosti.za ceremonijal pri stupanju u ĉlanstvo udruţenja Ujedinjenje ili Smrt. kad nigdje ne navodi. nije na suĊenju potvrdio. i da ih ima i sada.. jer o tome nema traga ni u loţama u inozemstvu. Posebno je neshvatljivo. jer su srpski i jugoslavenski masoni traţili. 8050. Stevanović. da je u literaturi (Herman Gruber) na temelju sluţbenih masonskih izdanja objavljeno. Dr. 1932. Radovana Kazimirovića i nekim pismom njegovim. koje je on inozemne masonske arhive pretraţio i prouĉio. profesor pravoslavne Bogoslovije. Jovanović. 1931. s. Uz kratak kritiĉki osvrt na Normanovo pisanje knjiţica von Stradonitza sastoji se većinom od usporedaba Pharosova i Moussetova teksta stenograma.. do 1893. da on nije prouĉio ni objavljene zapisnike sarajevskog procesa. 276 Jovanović. niti je putovao u Pariz. Kazimirović. u kojima je Norman kao nemason mogao pogriješiti. što on kategoriĉno tvrdi. dr. jednoglasni prosvjed protiv optuţaba o sudjelovanju masonstva u ubojstvu Franje Ferdinanda.. i od 1906. sveuĉilišni profesor i mason Vasilj Popović odrţao je na sastanku Istorijskog društva u Beogradu predavanje na temu Slobodni zidari i sarajevski atentat. što ni Kazimirović sam nije porekao. . 274 275 Jovan M. nije ni na koji naĉin uzela uĉešća ni u pripremama ako ih je bilo ni u atentatu Sarajevskom«. ukljuĉivši i Tankosića. i 1908. Odgovornost za svetski rat. oĉito je.. dr. pruţa dokaz za to. po naredbi iz Beograda da ĉuje toboţ mišljenje zidarskih loţa i donese odobrenje da se atentat na Franju Ferdinanda izvrši. M. za meĊunarodnu slogu. Ĉabrinović. Istorija sa ulogom g. god. XXVII/1930. da se kongres time pozabavi i da donese odluku. je putovao u Beĉ i u Prag ali radi štampanja svoga albuma narodnih vezova. M.«274 Iz Jovanovićeva teksta. iz celoga sveta. nisu bili masoni. a sama navedena »odluka« donesena je u duhu deklaracija Velike loţe Jugoslavija od god. da pojedinci. god.« Tu »odluku« kongres je donio. na primjer. god. dr. Popović je u predavanju iznio što je do tada o tome raspravljano. slavnih nauĉnika.

2. U istom smislu Popovićevo predavanje. 279 Iz onoga.«277 Tvrdnja masonskih foruma samo prezentirana u formi zakljuĉka. koje su se osnivale samo na nesigurnim i neverovatnim sumnjama. ibid. Prije II... da je Ĉabrinović tvrdio. 8543. i to bez ikakva konkretnog obrazloţenja. tiskanoj u Beogradu god. Popović tvrdi. pod istim naslovom i istoga dana (21.280 ***** IzmeĊu dva svjetska rata iz obzira prema kralju Aleksandru. XII/1932. što nije toĉno.) odobravanje i samog ĉina sarajevskog atentata. 140. dovoljno se vidi. indicij o njihovoj eventualnoj umiješanosti u taj atentat. Vreme. Pfeffer. makar i slabiji. ibid. XIII/1946. da je zabrana već bila stigla iz Beĉa. U tom smislu Tartaglia je nastavio pisati i slijedećih godina. odgovorio: »da mu je dodijalo Ĉabrinovićevo izmotavanje. kako je ovdje već navedeno. Solunski proces. Tako je Oskar Tartaglia u jednom ĉlanku u beogradskom listu Republika nastavio zastupati tezu. provjeravanja posluţila je povjesniĉaru Vasilju Popoviću kao dokaz istine. 1914. Istina je. Oĉito je. 317. studenog 1944. koji su bili ĉlanovi organizacije Ujedinjenje ili smrt. kako im se ĉinilo. s. MeĊutim. 280 Trišić. Osobito se naglašavalo. pa tako ni onih. Tako se L. da je i on slobodni zidar. 278 L. o suĊenju pisati onako. 3642. 281 Oskar Tartaglia. bilo i najpovršnijih. da bude izreĉena »kazna za krivce Sarajevskog atentata«. već prije završetka drugog svjetskog rata (iz jednoga ĉlanka Milana Ţivanovića. naime. Pfefferu ĉini. U skladu s navedenim masonskim tvrdnjama i neki od sudionika u sarajevskom procesu poĉeli su. prenijela je i beogradska Politika (XXIX/1932. ono. da je on upozorio predsjednika suda i da je predsjednik tada izdao nalog. da su se Kazimirović i Princip poznavali. da je naroĉit poticaj za ubojstvo Franje Ferdinanda dao Vladimir Gaćinović. u Politici) i malo poslije završetka toga rata u javnosti se osjetila umiješanost meĊuratnih masona u pokušaju rehabilitacije osuĊenih u solunskom procesu. poslije. da se o slobodnom zidarstvu više ne raspravlja. 1936. Prema dosada iznetim momentima optuţivanja to je pitanje likvidirano u korist slobodnih zidara i oni se smatraju nevini od svakog uĉešća u Sarajevskom atentatu. ibid. da je radikalska trojka Pašić – Protić – Jovanović zajedno s »Bijelom rukom« uĉinila god. što je ovdje prije navedeno o tome.278 Cvetko Đ. takoĊer u Republici. a ne onako. pa da preseĉe. 6)..MeĊunarodni masonski forumi oslobodili su masoneriju od tih optuţaba. masoni se nisu jaĉe angaţirali u rehabilitaciji osuĊenih u solunskom procesu. odnosno dinastiji Karadorevića. tvrdnju Dobroslava Jevdevića. on je rekao prvo ime koje mu je palo na pamet«. s. što je s tim Kazimirovićem. što moţe takoĊer posluţiti kao. . da se Popoviću ne moţe vjerovati. Ne odgovara istini ni Pfefferova tvrdnja. svjetskog rata najavljeno je masonsko izdanje za javnost knjige ĐorĊa Jeĉinca pod naslovom Masoni i sarajevski atentat. da je bilo. Mason dr. 5. 281 277 Slobodni zidari i Sarajevski atentat. Vladimir Ćorović u svojoj knjizi pod naslovom Odnosi izmeĊu Srbije i AustroUgarske u XX veku. koji je objavljen 26. veljaĉe). 1917. bez znanstvenih i drugih. Republika. Tragika kraljevine Srbije i kraljevine Jugoslavije. 279 Cvetko Popović. 10. s. kako je stvarno bilo. da mu je Princip na njegov upit. što je Austro-Ugarska traţila. (a koja se nikada nije u prodaji pojavila za javnost!) pokušao je negirati. ali se ta knjiga nikada nije pojavila. da su oni stvarno osuĊeni zbog svoje uloge u sarajevskom atentatu. da su ti predratni masoni htjeli posebno i javno demonstrirati (svojom naklonošću prema nekim sudionicima u sarajevskim zbivanjima iz god. 97.

kada je postavljen za nauĉnog suradnika toga Instituta (to je bilo 15. 1954.. Kako je došlo do razgovora o odgovornosti zvaniĉne Srbije za rat. dr.. juna 1951. a Premuţić će u tome smislu izraditi odbranu. Blagojević. NeĊo je pristao na ovu ponudu. ali sam znao za branioca Nedeljka Ĉabrinovića. Milan Milovanović. ibid. Paralelno s ovom znanstvenom rehabilitacijom osuĊenih u Solunskom procesu dovršena je istodobno i njihova pravna rehabilitacija. 569. Do suda i ocjene izjava na sudu nije drţao ništa. Radoje Lazić. izmeĊu ostalih. da je temeljni pristup Milana Ţivanovića problematici sarajevskog atentata identiĉan tezama Oskara Tartaglie. Ţivanović (koji je u nizu popisa masona oznaĉen kao mason) objavio je. ĉini mi se. Viktora Novaka. da su oni time zaista završili i dovršili presudu austrijskog suda koja je uĉesnicima u Sarajevskom atentatu izreĉena u Sarajevu 28. Dokazivao sam mu da je Pfefer mjesecima cijedio priznanja. jer da je to »glavna stvar ili bar razlog da mene ne bude«.. prosinca 1948). Pošto 282 283 Milan Ţivanović. Ţivanović je zakljuĉio: »Mi danas znamo.. kako je došlo do spominjanja masonstva za vrijeme rasprave: »Kakvi su bili ostali branioci u to vrijeme. s kojom je pratio njegov rad. . Velimir Vemić. te mu priĉao o austrijskim pobjedama. lipnja 1953. Bogdan Radenković. uz Novaka.. tako da je stavljena van snage presuda Velikog vojnog suda u Solunu od 5. kako je pogriješio. iznio svoje slijedeće mišljenje o tome. na putu za stratište. odreĊujući i komisiju za ocenu disertacije a za glavnog rukovodioca dr. 1953. ne znam. kako je bio. lipnja 1917. nisam znao. oktobra 1914.Tako je Ivan Kranjĉević u svojoj knjizi Uspomene jednog uĉesnika u sarajevskom atentatu god.Milan Ţ. pa kada kroz ĉitavu istragu nije o tome govorio. Jovan ĐorĊević i dr.. da se je Nauĉni savjet Istorijskog instituta SAN sloţio s njegovom ţeljom. Komisija (u kojoj su bili. objavljena je pravomoćna presuda. 569.. da nastavi utvrĊivanje istine o solunskom procesu. kako je progon i osudu uĉesnika u Sarajevskom atentatu od strane srpskih vlasti pravilno karakterisao pukovnik Apis. po odluci slobodnozidarske loţe. Ibid. U dnevnom tisku god. što ih je Dimitrijević rekao. On je. Tako uz 'nepristrasnoga i humanoga sudiju istraţitelja' dobismo isto takvoga branioca. 284 Ibid.283 Vidljivo je. Milan Bartoš) to je jednoglasno odobrila 1.. Vladimir Tucović. i Srbija je spasena. kapetanu Stojkoviću.. Damjan Popović. A prepošten. Pokušavao sam da Nedeljka odgovorim od toga da na sudu govori o slobodnim zidarima. i s njim vodio razgovore o jugoslovenstvu i Srbiji. Solunski proces. profesor Bor. upravnika Istorijskog instituta«. s. biće vrlo nezgodno da najedanput to iznese na sudu..282 Ţivanović je naveo rijeĉi. Ljubomir Vulović. 16. Kada je Premuţić na ovaj naĉin uvjerio NeĊu da je Srbija na rubu propasti. Ĉedomir Popović. Nisam mu mogao reći zašto je to traţio Premuţić. zatraţio od NeĊe i da mu zada ĉasnu rijeĉ da će obećanje odrţati. 638. a Premuţić je da bude sigurniji. ali sam tvrdio da je to nepoštena rabota. NeĊo treba da rekne da je atentat izvršio kao slobodni zidar. a nije mi ni danas jasno. onda mu je velikodušno ponudio da mu pomogne spasiti Srbiju. NeĊo nije popuštao. sveuĉ. što je u posebnom raportu otvoreno pisao o atentatu.. ali mi je NeĊo priĉao da mu je Premuţić rekao da Austrija nastoji na svaki naĉin da dokaţe da je zvaniĉna Srbija pripremila atentat na Franju Ferdinanda. kojom su osloboĊeni od optuţbe Dragutin Dimitrijević-Apis.« Ţivanović je izrazio posebnu zahvalnost Viktoru Novaku na paţnji. ĉešće dolazio NeĊi. s. s. s ĉime se sloţilo »Odeljenje društvenih nauka SAN na svom skupu od 25. Rade Malobabić. Muhamed Mehmedbašić. a ponešto i o ratu.. Za njega je jedino vaţilo djelo koje je izvršio. On je svoj rad prijavio kao disertaciju.284 Paralelno s ovom rehabilitacijom i neki preţivjeli sudionici u sarajevskom procesu nastavili su zastupati teze o apsolutnoj neodgovornosti masonstva u sarajevskom atentatu. da bi prisilila saveznike da napuste Srbiju i prestanu ratovati. nije mogao ni zamisliti da prekrši poštenu rijeĉ.

ima slijedeći zakljuĉak: »Smatram da je cijeli intermeco u vezi atentata sa tajnom organizacijom masona branitelj dr. jer je takvo izmišljanje bilo konjunkturno... da li Ĉabrinović ili Premuţić. u dijelu pod naslovom Ĉabrinovićeva izjava o masonima. Prvom prilikom pitao sam Gavru i NeĊu je li istina da se NeĊo sastajao sa Kazimirovićem a oni odgovoriše da ga nikad u ţivotu nisu ni vidjeli. da je o Kazimiroviću rekao istinu. Zistlerova tvrdnja. s. Upitah kako je došao do toga da rekne to prezime. Ţelja je bila vladajućih krugova. bogoslovom ili popom. 96–98. ali se sjećam da je pretsjednik suda pitao Ĉabrinovića s kime je od slobodnih zidara saobraćao i ko mu je saopštio presudu loţe nad Franjom Ferdinandom. a Gavro reĉe da mu je to prezime sluĉajno palo na pamet i on ga rekao da bi prekinuo ispitivanje.nisam bio prisutan kada je Nedeljko Ĉabrinović saslušavan. da se na suĊenju raspravlja o vezi atentatora s masonstvom. Uspomene jednog uĉesnika u Sarajevskom atentatu. jer mu je to konveniralo da zamaskira prave izvore i tragove atentata i otupi oštricu progona zbog pripadništva navedenim nacionalnim revolucionarnim organizacijama. nije toĉna. prema Cvetku Popoviću »jedini istinski i pravi branitelj u sudskom procesu protiv Principa i drugova«. da je Kranjĉević ovaj navod izmislio. da se na ovom procesu usput sudski kompromitiraju i sve napredne i slobodoumne struje i organizacije u Monarhiji. u jednom svom spisu. 285 Ivan Kranjĉević. da mu je on bio profesor u Beogradu. 1965. i da će se konaĉno pokazati da o slobodnome zidarstvu ne zna ništa. kao slobodnim zidarom.. Jasno. ne sjećam se da li je bilo zato što se htjelo ustanoviti da li je Ciganović još s nekim razgovarao o atentatu. koji je god. VI 1914. Ĉabrinović je. naroĉito uticajnog visokog klera. to ne znam ko je prvi spomenuo slobodne zidare. da se ono potkrijepi bilo kakvim dokazom. koja je smatrana kao zakleti neprijatelj crkve i kao leglo svih prevratniĉkih ideja i pokreta. Mason Rudolf Zistler. jer je bio svjestan da će odgovor povući nova pitanja. 1953. i tako je završen razgovor o slobodnim zidarima. na koja će morati odgovarati. koji je trebao odobriti izvršenje. NeĊo je o slobodnim zidarima znao samo ono što mu je rekao Premuţić. 286 Vojislav Bogićević (priredio). da je Princip na suĊenju zatajio niz podataka. prihvatio sugestije dra Premuţića u svojim neodreĊenim odgovorima o toj bajci tajanstvenih veza sa masonima. kada je kazao.«285 Ĉinjenica je. kao ni inspiratori i organizatori atentata. kako je to prije citirano. Kad upitah Gavru što spomenu na sudu nevina ĉovjeka. liĉni ispovjednik ubijenog pretolonasljedniĉkog para. Premuţić vještaĉki ubacio u proces svojim pitanjima i dogovorenim odgovorima optuţenog Ĉabrinovića. potvrdio je sam Kazimirović u jednoj od svojih izjava. Sarajevo. Svjetlost. Sarajevski atentat 28. Cijelom toku glavne rasprave prisustvovao je pater Puntigam. meĊu koje se ubrajala i masonerija. ili se samo traţilo s kim je Ciganović bio u vezi kao slobodnim zidarom. Sud se na to pitanje još jednom vratio. mu svakako ne moţe ništa.«286 Oĉito. a vladajući krugovi bili su protiv toga. Tada ustade Princip i reĉe da se NeĊo sastajao sa nekim Kazimirovićem. ovakvo Zistlerovo pisanje samo je iznošenje svoga mišljenja. 104–105. MeĊutim. 1954. po mome mišljenju. Pisma i saopštenja. a Austrija. pa je izbjegavao odgovor. odgovorio je da u Beogradu svi znaju da to nije istina. i tu nema ni pokušaja. Iz ovoga se vidi. . nisu imali nikakve veze s tajnom meĊunarodnom organizacijom masona. NeĊo je to potvrdio. Nastala je zbog toga vrlo muĉna situacija i ĉekalo se kako će se stvar svršiti. 156–157. Svjetlost. samo se ne sjećam taĉno povoda. da bi se i sa te strane doprinijelo što potpunijem trijumfu i ratu razbješnjele najcrnje srednjevjekovne reakcije. Sarajevo. ovakvoj se osobi ne moţe vjerovati ni išta drugo što je napisala. Htjelo se putem klerikalnog branitelja dra Premuţića kompromitirati i masoneriju u ovom procesu.. uputio Muzeju grada Sarajeva. da je pater Puntigam bio osobni ispovjednik Franje Ferdinanda. koje je znao. s. A stvarno. ili njenim nacionalnim organizacijama.

Jovanović-Ĉupa. Kekule Stradonitza i dr. već da je u pitanju Ljubomir S. listopada 1914. U svojoj knjizi Sarajevo 1914. Iz Ĉubrilovićeva priĉanja proizlazi. 11. da je mason i da ga je masonstvo pripremilo na atentat. 231. ibid. ako on prizna. Jednog dana je Ĉabrinović javio: Advokat Premuţić (koji je bio pod uticajem fratra Puntigama. okrivljeni su poĉeli da uspostavljaju kontakt jedan s drugim kucanjem o zid. god. Beograd. što je više puta prije njega reĉeno o toj stvari. pošto je iznio Kranjĉevićevo pisanje u cijelosti. kako on kaţe. Istina o solunskom procesu. izjavio.. Sarajevo 1914. kada je prvi put o tome pisao u sarajevskom Pregledu i kada mu je pamćenje bilo mnogo svjeţije. listopada 1914. kako su nauĉili u Podzemnoj Rusiji Stepnjaka. što proizlazi iz rijeĉi »nama«).Svaku vezu masonstva s atentatom zanijekao je god. god. . OsloboĊenje. da je Ĉabrinović »kucanjem o zid« obavijestio ostale sudionike u atentatu. što mu je to prezime tada palo na pamet.. da je Ljuba Jovanović postao mason.. Popoviću. MeĊutim. Popovićev je zakljuĉak. da je Ĉabrinović traţio slaganje ostalih. 1964. »Slobodni zidari i Sarajevski atentat. da se ostali slaţu (i to odgovor od više njih. S. Prema tome. kada i Kranjĉeviću. s. poznata još i pod imenom Crna ruka. na navedenoj stranici knjige Borivoja Neškovića Tankosić uopće nije spomenut. 289 Dedijer. Cvetko Dj. nama ne moţe da nanese štete. detalja nije sjetio mnogo prije. 113. tek god. Stoga tu Ĉubrilovićevu tvrdnju ovdje navodim: »Nekoliko dana posle hapšenja. Dedijer je ponovio što je uglavnom u literaturi o tome već bilo napisano. da mu je odvjetnik Premuţić kazao: 1. Princip istog dana. Šta da radim? Savet je brzo stigao: Neka veruje. II. XXI/1964. god. Popović u navedenom feljtonu citira i uspomene Ivana Kranjĉevića. jedan od osnivaĉa tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt. da je Tankosić stupio u masonstvo ne bi li od njega nešto primijenio na organizaciju Ujedinjenje ili smrt. ova konstrukcija samo je osobno mišljenje Cvetka Popovića.«287 Iz ovoga Popovićeva citata dalo bi se zakljuĉiti. Oskara Tartaglie. Dedijer je posvetio šest stranica pisanju o ulozi masonstva u sarajevskom atentatu.najzad (je) likvidirana još jedna od mnogih mistifikacija koje se pletu oko Sarajevskog atentata«.«289 O potpunoj nepouzdanosti ove Ĉubrilovićeve priĉe dovoljno govori slijedeće: Ĉubrilović tvrdi. E. da bi bilo korisno za Srbiju i za njega (Ĉabrinovića). Neshvatljivo je. priopćio Princip. 288 Kako se vidi. da je i njemu. izmeĊu dva rata. Tu je ipak posebno vrijedna paţnje jedna tvrdnja Vase Ĉubrilovića. kojoj je predgovor za prvo izdanje napisao god. da je Ĉabrinović pristao na Premuţićevo uvjeravanje. i da ga je tada izrekao. 17. slijedeći: ». Oĉita je tendencija Cvetka Popovića. i Cvetko Đ. U njegovu subjektivnom prepriĉavanju onoga. da je na sudu prezime Kazimirović sluĉajno spomenuo.. (Borivoje Nešković. Tako su se uzajamno obaveštavali kako ide istraga. 5736. a ne Tankosić. XXI/1964. ali ne samo da on ne spominje. Slobodni zidari i Sarajevski atentat. 1930. OsloboĊenje. Popović se sjetio toga vaţnog detalja o Kazimiroviću. nego on (Kranjĉević) izriĉito tvrdi. iznoseći Lennhoffovu tvrdnju. Lennhoffa. da je brzo (oĉito opet kucanjem!) stigao odgovor. da se ovakvom dosjetkom pokuša sugerirati. Popović. str. koju je on rekao Albertiniju. da je 287 288 Cvetko Dj. koji mu je. 17. 5735. kako je citirano. a umanjiće se paţnja na Srbiju. da Tankosić nije bio mason. da se on toga znaĉajnog. 1964.. zakljuĉio slijedeće: »Izgleda da se ovaj podatak ne odnosi na Tankosića. da bi se prekinulo ispitivanje. ispovednika Franje Ferdinanda) kazao mi je da slobodni zidari mora da imaju svoje prste u zaveri i da bi korisno bilo za Srbiju i za mene ako bih ja priznao da sam mason i da me je masonerija pripremila za atentat. Popović. 1965. Naravno. Popović u svojem feljtonu Slobodni zidari i Sarajevski atentat. 1953). 11. Kranjĉević je. urednik i direktor Pijemonta. Tu on dodaje. Popović se poziva posebno na tvrdnje masona: Marka Jakovljevića. samo stoga. i te kako. da slobodni zidari imaju svoje prste u uroti. da je Borivoje Nešković u navedenoj knjizi došao do zakljuĉka. da je on. 2. novo je samo to. naveo.

o pripremanju atentata upoznao pukovnika Dimitrijevića. 127–130. odnosno o njegovu eventualnom povezivanju s inozemnim masonskim ĉimbenicima postoje samo indiciji. V. »Na stvaranje tajne organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' (1911) najodluĉnije su uticali. godine srpski i francuski (a bilo je i belgijskih) slobodni zidari i koja je bila pod direktnom kontrolom i zaštitom Velikog Orijenta Francuske. godine i ĉlanovi loţe 'Ujedinjenje'. Kralj Aleksandar KaraĊorĊević. 29). Ideje dvojice neospornih voĊa te bosansko-hercegovaĉke mladeţi. tako da je Dimitrijević pokušao osobno sprijeĉiti atentat. jer je ona bila sastavni dio srpskih nacionalistiĉkih strujanja vezanih uz Beograd i jugoslavenski omladinski pokret izvan Srbije. Jedan od osnivaĉa organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' Ljubomir S. . Ĉabrinović je na sudu uz srpska posebno posvjedoĉio svoja anarhistiĉka i masonska shvaćanja. (Usp. Neposredni izvršitelji atentata.« (Giovanni Ruggeri. pored oficira-zaverenika iz 1903. Beograd. Vasom Ĉubrilovićem. Cosi ognuno affronto il giudice istruttore con le proprie idee e con le proprie debolezze.. I. Je li Tankosić ovako postupao rukovoĊen prvenstveno masonskim pobudama ili kao ĉlan odreĊene masonske loţe. 56). O ulozi pukovnika Dimitrijevića u ovom atentatu. ne moţe se ni sa sigurnošću iskljuĉiti suodgovornost meĊunarodnog masonstva za atentat u Sarajevu. nisu pripadali nikakvoj samostalnoj organizaciji bosansko-hercegovaĉke omladine.. Ĉubrilović je priznao da je krajem 1983. capimmo che avevamo sbagliato a non concordare un atteggiamento comune.osobno nagovarao Ĉabrinovića. Princip i Ĉabrinović. Bisogna dire che eravamo in condizioni difficili.291 Ni jedan od atentatora nije bio mason. da ni Ĉabrinović ni ostali atentatori nisu ništa posebno znali o masonstvu. ci stroncarono con la tortura psicologica.. koja se posebno oĉituju u njegovu odnosu prema katolicizmu. ali tvrdi da nije bila »ni reĉi o atentatu«. što je izloţeno o sarajevskom atentatu. što je kao netoĉno utvrĊeno u prijašnjoj analizi drugih sliĉnih uspomena ostalih sudionika u procesu.. istina. Navedenu grupu atentatora pripremio je i naoruţao mason Tankosić.. razgovarao sa novinarom lista Gente o povijesnoj situaciji u jugoslavenskim zemljama pred 1 svjetski rat. koji se najviše angaţirao u pozadini ovog atentata. A Sarajevo c'ero anch'io: Così uccidemmo l'Arciduca d'Austria. XXVII/1983. e non lo sai. barem za sada. da ne posluša Premuţića. Jovanović Ĉupa bio je.290 … Iz svega. da iza izvršitelja atentata nije stajala srpska vlada. Ĉubrilović je u najnovije vrijeme stvarno stanje kontaktiranja u zatvoru i mišljenje o pozadini atentata ovako formulirao: »Quando ci trovammo in prigione. XXXV/1984. takoĊe. da bi se s toboţnjom Premuţićevom sugestijom ostali atentatori sloţili. Beogradski izdavaĉko-grafiĉki zavod. moţe se za sada zakljuĉiti slijedeće: Oĉito je. 51–52. Ed. a ovaj je to iznio pred šire vodstvo tada već jedva postojeće organizacije Ujedinjenje ili smrt. bile su uz primjese anarhizma velikim dijelom masonske. str. NIN. odnosno uz suglasnost jednog dijela inozemnog masonstva (i koristeći se u konkretnom sluĉaju kao vezom Kazimirovićem). A parte le torture corporali. Gente. iz kojih se ne mogu izvoditi uvjerljivi zakljuĉci. Chi tirava le fila nascosto dietro le quinte? Questo e ancora oggi il grande mistero di Sarajevo. I iz Ĉubrilovićeva priĉanja posredno proizlazi. e non mi sento certamente di escludere che ci fu qualcuno a spingerci in una determinata direzione. i ĉlan loţe 'Ujedinjenje'. to se. Dopo qualche giorno inventammo un sistema per comunicare battendo alle pareti. ne moţe sa sigurnošću tvrditi. Sono sempre inquinati: servono a qualcuno che sta nascosto. Mitrinovića i Gaćinovića. MeĊutim. 1996. 291 Branislav Gligorijević. On ne spominje niti mogućnost. Il punto cruciale è questo: decidemmo da soli chi colpire? Oppure fummo pilotati inavvertitamente? Tutte le potenze europee intrigavano a Sarajevo. prof. To se vodstvo s atentatom nije sloţilo. 1733. ma era impossibile mettere insieme un discorso che non eravamo riusciti a fare neppure quando eravamo liberi. Gli attentati non risolvono niente. Intervju s dr. koju su u Beogradu osnovali 1903. On je. ili ko drugi od 'crnorukaca' ušao u masoneriju radi 290 V. Pretpostavke da je on. Srpska vlada nije organizirala atentat u Sarajevu i kada je saznala o toj mogućnosti sve je poduzela da se to sprijeĉi. ognuno in una cella di isolamento.

bili slobodni zidari i po njenom formiranju. ili bar dogovoru. Pošto je oruţje kojim je izvršen atentat dao jedan od slobodnih zidara. Srbi slobodni zidari koji su na razne naĉine bili u kontaktu sa akterima atentata to su radili mimo zvaniĉnog Vrhovnog Saveta Srbije i srpske masonerije. Belgijanac rodom i zastupnik interesa belgijske fabrike oruţja. I. belgijsko i ugarsko iz sopstvenih pobuda.«292 Dio inozemnog masonstva (posebno u Madţarskoj i Francuskoj) ţelio je da nestane Franjo Ferdinand već zbog njegova fanatiĉnog rimokatolicizma. .. Iza loţe 'Ujedinjenje' stajala je francuska masonerija pod Velikim Orijentom Francuske. MeĊutim. ali sve upućuje da je slobodno zidarstvo – francusko.saznavanja tajnih rituala i usvajanja mistike koja bi se prenela na ritual prijema novih ĉlanova u organizaciji 'Ujedinjenje ili smrt' moraju se odbaciti kao neosnovane. na temelju postojećih materijala moţe se zakljuĉiti da su masoni bili sudionici u atentatu i to u smislu da su nadahnuli atentatore da izvrše atentat i pomogli im u pripremanjanju atentata.. ne moţe se odbaciti ni pretpostavka da je to uĉinjeno po neĉijem nalogu. jer i po odluci svih beogradskih loţa u masonski savez se ne primaju lica koja nisu slobodna. mada to ne iskljuĉuje ni mogućnost samoinicijative Šarla Dusea… Na osnovu dostupnih podataka nije moguće reći ništa više od ovoga.. Nijedan od atentatora mladobosanaca nije bio ĉlan slobodnozidarskog saveza u nekoj od srpskih loţa – to je nedvosmisleno. 344–360. dok se ne doĊe do eventualne dokumentacije. jer su i Ljuba Jovanović. a to znaĉi da je i ona bila u sluţbi francuskih interesa. bilo u odreĊenoj vezi sa pripremama atentata i da je podstrekivalo njegove pripreme. a takvi su studenti i Ċaci. kao i ostali ĉlanovi ove organizacije (njih jedanaest). Nenezić. koji je on doţivljavao kao idealni temelj i budućnosti Austro-Ugarske Monarhije.. str. 292 Z. Ibid. Masoni u Jugoslaviji 1764 – 1999.

HRVATSKO MASONSTVO U PRVOM SVJETSKOM RATU .V.

295 Doskora se nastavljaju i ritualni radovi na temelju odluke povjerenika za grad Zagreb od 9. 82). s. slz. s. Ali. 73–76. s obzirom na nastale prilike. 1915. do 18. »obustavljen« od 1.. kako kroniĉar biljeţi. Istaknuto je. 297 Glasnik. 1915. nad Koalicijom i nad Srbima u Hrvatskoj. da bi se. Glasnik. slz. 1926. s. »društvo nije za to doba mirovalo«. . 300 Ipak. da je upravo zbog ovakva drţanja loţe Ljubav bliţnjega bilo omogućeno opstojanje hrvatskog masonstva i u ratnim prilikama bez posebnih problema. ibid. pa je loţa već od 14. da je koješta već iz masonskih krugova odano. 296 Promemoria. i naša loţa što više jaĉa. oţujka god. koji su iz jugoslavenskih politiĉkih pobuda bili protiv Austro-Ugarske Monarhije. 85. koja ih je spajala.. otvoreno se priznaje: da je ovaj rat dapaĉe »uskolebao i raskinuo i naš bratski lanac«. o tome je odmah bilo obaviješteno redarstvo. Dne 16. koliko je moglo. 1915. imalo »masonstvo u Hrvatskoj postaviti na posve novi temelj. U Glasniku za lipanj god. da je redarstvo. 24. te zakljuĉuje akcije u cilju prehrane oskudnih. ibid. 297 Politiĉke dileme u loţi morale su izgledati vrlo teške. 7–8. s. 10. da se naĊe domaći profani list. neki su hrvatski masoni poĉeli konkretnije politiĉki razmišljati. polazeći sa ĉisto nacijonalistiĉkog stanovišta«. studenog god. bilo ih je dosta. na poziv redarstva loţa Ljubav bliţnjega drţi glavnu skupštinu u nazoĉnosti redarstvenog povjerenika. Promemoria glede pr i potp. u loţi Ljubav bliţnjega raspravljalo se. 299 Prilozi uz »Promemoria« glede pr. sijeĉnja god.. Naravno. 81. time opskrbljivala neke potrebne obitelji. loţe Ljubav bliţnjemu u or . 298 Svjetski rat i masonstvo. 1915. da loţe u pojedinim taborima raskidaju same i zadnju idealnu vezu. ibid. 1917. uostalom kao i nemasonima ĉlanovima Koalicije. 294 Ban Ivan Skerlecz de Lomnica tada je odredio. ali već 29. ibid.. prosinca god. koji uslijed rata stradaju«. Zagrebu. Zagreb. Iskustvo nas je uĉilo. kad bismo bili htjeli u ono teško doba poduzeti bilo kakovu akciju. 1914. u kojemu bi se mogli priopćivati ĉlanci svih stranaka »u našem duhu«. Roko Joković. Na konferenciji od 7. obustavila besplatno davanje 100 litara mlijeka dnevno. Zagreb.. i srpanj god. 1914. loţe »Ljubav bliţnjemu«. 1926. da se iz zemaljskih sredstava doznaĉi ovoj loţi svaki dan 100 litara mlijeka. da se dijeli samo 38 litara na trošak loţe.˙. osobito do god. I/1914–1915. pa smo morali raĉunati s time. pa da se zato priĉeka s primanjem novih ĉlanova. neka su braća bila mišljenja. već u proljeće god. 7–8. zid.296 Dakako. s.«299 U loţi Ljubav bliţnjega bio je odreĊeni broj ĉlanova. ĉiji je ishod bio nepredvidiv. drugi su bili mišljenja. da je jedina veza »meĊu loţama ostao. Masoni su 293 294 Glasnik. dok ne svrši rat. orijentirani na strani središnjih vlasti. ibid. priznao je: »svi smo mi nacijonalno osjećajući masoni stajali pod morom švapsko-maĊarskih progona i tiranije. koji su bili. 1914. Treba priznati. MeĊutim. 1914. bdjelo i nad masonima. travnja god.. TakoĊer treba istaknuti. da njihova ţalost za carem Franjom Josipom traje 3 mjeseca. 1915.298 MeĊu masonima u Hrvatsko-srpskoj koaliciji (koja je za vrijeme rata bila na vlasti) i onima izvan nje. (Glasnik. kolovoza god. te da što više sposobnih ljudi dovede u svoje redove«. 295 Vlada je poĉevši od 1. da se i slob. i na toj skupštini bio je izabran za starješinu brat R. posebno u poĉetku rata. 1916. u loţi se raspravljalo i o zauzimanju stajališta prema budućnosti. listopada god. 1914. a masonstvo u zemlji i u svijetu bilo podijeljeno. srpnja god. svi su oni prema vlastitom priznanju bili za vrijeme rata pasivni iz straha od eventualnog terora i progona nad njima osobno. Na radu od 26. koji bi se iznos namirivao iz priĉuve i dobrovoljnih priloga. i potp. loţa Ljubav bliţnjega obustavila je ritualni rad. pa je zakljuĉeno. 300 Promemoria. 7–8. s. da je upravo sada »vrlo vaţno. 1914. drţi s »dozvolom redarstva sastanak. 23. što je loţa Ljubav bliţnjega odredila. Zato nije sluĉajno.Poslije atentata zbog »ratnih prilika« rad loţe Ljubav bliţnjega bio je. jedan od vrlo istaknutih tadašnjih jugoslavenski orijentiranih masona.293 Kad je buknuo rat. na koncu masonski bureau u Ţenevi«.(osenfeld). 1915. s. studenog god. kolovoza god..

smatrali, da je takav list »Hrv. lloyd«. Brat Rosenfeld na radu od 7. lipnja god. 1915. reĉe u svome govoru, da Hrvati »kao malen i siromašan narod... (nisu) kadri uplivisati na visoku politiku, naša sudbina ovisi o prirodnoj konstelaciji srodnih naroda i plemena, te o sudbini velevlasti uopće«. Dapaĉe, Rosenfeld je istaknuo da se Hrvatska ne moţe madţarizirati, germanizirati i potalijanĉiti i da je jedina prava politika »hrvatska politika, a to znaĉi neumorna politika napretka na svim linijama narodnoga ţivota«. Rosenfeld je istakao, da loţa kao takva ne moţe politiĉki istupati, ali da time nije reĉeno, »da loţa ne imade prava, pa i duţnost, da upliviše na bbr. u masonskom smislu glede sudjelovanja pojedinog br. u politici svoje zemlje«. Rosenfeld je kao nešto konkretno predloţio samo borbu protiv klerikalizma. »Svom silom i odvaţnošću mora zidar-politiĉar vojevati protiv mraĉnjaštva, protiv onoga ţalosnog principa klerikalizma, koji drţi narode u okovima neznanja i podreĊenosti, da ga lakše moţe upotrijebiti kao slijepo oruĊe u borbi protiv svjetla i istine.« Rosenfeld je istaknuo potrebu izdavanja nezavisnog glasila, koje bi propagiralo masonske ideje radi predobivanja javnog mnijenja za ono, što narodu zaista treba, i za »velevaţnu ideju, da se u Hrvatskoj ustroji nova velika stranka, stranka poštenih ljudi, poţrtvovanih otaĉbenika, koja bi stranka imala nadomjestiti sadanji ţalosni stranaĉki ţivot«. 301 Loţa Maksimilijan Vrhovac pripremala je izradbu nacionalnog programa svog rada. Ali, u tome je tu loţu pretekao rat, te se je ona »iz bojazni da u nacionalnim pitanjima ne doĊe izmeĊu nje i matice loţe do opreĉnih nazora, smatrala prinuĊenom prijaviti velikoj loţi Ugarskoj, da za vrijeme rata obustavlja rad«. 302 Loţa Maksimilijan Vrhovac bila je u prekidu do jeseni god. 1917.303 MeĊutim, iako u ovoj loţi nije bilo sve do poĉetka listopada god. 1917. redovitog ritualnog rada, u njoj se ipak djelovalo u odreĊenom idejno-politiĉkom smislu. Središte, toga politiĉkog djelovanja, posebno braće iz loţe Maksimilijan Vrhovac, bilo je u sanatoriju doktora Roka Jokovića u Zagrebu, koji je »za vrijeme rata bio centar revolucionarne nacionalne propagande... Tu su se sastajali masoni nacionalisti, tu su se sastajali politiĉari, i uglavnom sve akcije, što su se provodile za vrijeme rata, za osloboĊenje i ujedinjenje našega naroda izlazile su iz Sanatorija kojim je upravljao bt. Joković... Tu se odluĉivalo o nacionalistiĉkoj štampi koja treba da pripravlja narod za ujedinjenje, pa tako inicijativom iz Sanatorija i sredstvima koja su se tamo sabirala izlaze listovi Glas Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu, Novo doba u Splitu, Rijeĉki novi list na Rijeci i dr. Tu je udešen sastanak sviju naših poslanika da se odluĉi kakvo će stajalište zauzeti jugoslavenski poslanici u Carevinskom vijeću u Beĉu, kod otvorenja 31, maja 1917. godine, tu je pripreman 1. decembar 1918. godine itd.«. Osim toga, u sanatoriju dra Jokovića našli su utoĉište mnogi, koje je progonila vlast, a posebno politiĉki krivci, koji su trebali biti internirani. I dalje, u ovaj sanatorij stizali su prilozi za voĊenje revolucionarne propagande.304 Veze ovih jugoslavenski orijentiranih masona u Zagrebu s njihovom braćom u inozemstvu bile su u teškim ratnim uvjetima stvarno onemogućene. Te veze, kada je, na poziv Ivana Meštrovića, Milan Marjanović pobjegao, uz financijsku pomoć braće u Zagrebu, u inozemstvo dne 19. travnja god. 1915. (u inozemstvu je osnovan 30. travnja 1915. Jugoslavenski odbor), nisu se dalje mogle normalno odrţavati. Ĉinjenica je, da su i neki masoni bili umiješani u drugi odlazak katoliĉkog svećenika Frane Barca u inozemstvo god. 1917. radi stupanja u vezu s Jugoslavenskim odborom (poslije Krfske deklaracije), ali njihov utjecaj nije bio jedini ni odluĉujući. Barĉev odlazak izveden je sa znanjem dosta širokoga kruga hrvatskih politiĉara, uglavnom starĉevićanaca (što je i sam bio). Na jednom sastanku u Zagrebu prije Barĉeva odlaska sudionici sastanka su se sloţili, da Hrvatska sa Srbijom i Slovenijom treba da tvori jednu zajedniĉku drţavu, i da ta drţava treba da bude »realna unija«. Ali, oni su se sloţili, da
301 302

A. Rosenfeld, Slobodno-zidarstvo i politika, Glasnik, ibid., s. 76–80. (Veljko Tomić?), 13 toĉaka jugoslovenske masonerije, Zagreb, s. 6–20. 303 Promemoria, ibid, s. 8. 304 Šć. (Ferdo Sišić), Ţivot i rad br. dra Roka Jokovića, Šestar, XVII/1938, 9–10, 139–140.

je apsolutno nuţno, da barem za prvo vrijeme bude obnovljena stara Hrvatska Drţava, koja će opstojati u cijelosti, i da zbog toga mora doći do ujedinjenja svih hrvatskih dijelova i njihova razgraniĉenja sa Srbijom na naĉin, da se granica povuĉe prema suvislim cjelinama narodnih masa na prijepornom podruĉju.305 MeĊutim, masoni, okupljeni oko sanatorija dra Jokovića u Zagrebu, nisu se mogli sloţiti s takvim rješenjem. Rad jugoslavenski orijentiranih masona u Zagrebu oĉitovao se najviše na propagandnom polju, i to s posebnim intenzitetom pred svršetak rata. Za vrijeme rata već je loţa Ljubav bliţnjega posvetila posebnu paţnju idejnom angaţmanu. Tako je 21. prosinca god. 1916. ta loţa zakljuĉila da će pokrenuti knjiţnicu pod nazivom Prosvjetna biblioteka pod uredništvom Ivana Bojniĉića. Tako su od svibnja 1917, dalje izdane slijedeće knjige: Veliĉina i propast Rimljana od Montesquieua, Junius-Pisma od Vinka Kriškovića, Demokratija od Roosewelta, Društveni ugovor od Rousseaua, Knez od Machiavellija, Eseji od Natka Nodila. Nesporazum, »koji radi nacionalnog pitanja de facto postoji izmeĊu obje loţe«, trebao se jednim mahom ukloniti na taj naĉin, da loţa Ljubav bliţnjega izradi i prihvati program, koji je bila naumila izraditi loţa Maksimilijan Vrhovac. U jednom prijedlogu programa za sve tri hrvatske loţe i za buduću veliku hrvatsku loţu istaknuta su slijedeća temeljna naĉela : »1. Materijalni interes ne smije biti jedino i vrhovno mjerilo u politici, nego glavna poluga politiĉkih teţnja ima biti etniĉki zakon. 2. Svaki narod ima pravo na slobodu. 3. Hrvatska narodna politika moţe biti samo slavenska politika. 4. Hrvati i Srbi su jedan narod. 5. Nosilac suvereniteta u drţavi je narod. 6. Sloboda misli i savjesti. 7. Slobodna škola. 8. Civilni brak. 9. Ukinuće crkvenih redova. 10. Ukinuće celibata. 11. Narod ima preuzeti troškove bogosluţja i biti gospodar crkvenog imetka (sekularizacija crkvenih dobara). 12. Narod je izvor svih produktivnih sila u gospodarstvu. Narod ima pravo da si sam organizira narodno gospodarstvo. (Gospodarska samouprava). 13. Neodvisnost sudstva je postulat duševnoga i etiĉkoga razvoja.«306 U obrazloţenju tih naĉela istaknuto je, da je dalekoseţna zabluda, kojoj se nisu mogli oteti ni pojedini masoni, bojazan da bi u ovom svjetskom ratu, koji se Slavenima priznaje kao rat germanstva protiv slavenstva, politiĉki poraz njemaĉke drţave znaĉio konac europske kulture, zbog ĉega se bezuvjetno ţeli poraz slavenstva. Na to se odgovara: ma koliko se duboko mi klanjali pred znanošću, koju zastupa i predstavlja njemaĉki duh, Hrvati osjećaju, da bi za njih bila od većeg znaĉenja sloboda narodnog samoodreĊenja. Što potpunija emancipacija od njemaĉkog duha i utjecaja za Hrvate je postulat njihove slobode, jer je sloboda prvi zahtjev svakog naroda, cilj svake kulture i svrha povijesti. Istaknuto je, da su u Hrvata narodno poštenje saĉuvale samo one stranke, koje se nisu otuĊile slavenstvu, dok pravaška stranka, koja od svog osnutka boluje na negaciji slavenske misli, napose u svojoj novijoj formi, u frankovstvu, pokazuje školski primjer neprirodnog razvoja od radikalizma do klerikalizma. Ipak, novi elementi te stranke stvorili su posebnu grupu, koja naginje slavenstvu i suraĊuje s narodnim slavenskim strankama. Iznimne prilike u kojima se nalazi naš narod zbog svjetskog rata, ne mijenjaju ništa na ĉinjenici, da Hrvati i Srbi govore i pišu istim jezikom, da imaju iste
305

Milada Paulova, Jugoslavenski odbor. (Povijest jugoslavenske emigracije za svjetskog rata od 1914.–1918.). Prosvjetna nakladna zadruga, Zagreb, s. 353. 306 (Veljko Tomić), ibid.

narodne obiĉaje, istu narodnu pjesmu i istu politiĉku »sanju« narodne budućnosti. »Velika Hrvatska, odnosno Velika Srbija u suštini je ista ideja.« Priznaje se, da se narod do sada razvijao kao narod s dvije povijesti, jer je bio podijeljen u dvije opreĉne historijske sfere. Ako se taj narod uza sve to kulturno ujedini i ako u novu povijest uĊe kao jedan narod, onda to znaĉi, da je svojom ţivotnom snagom nadvladao i same povijesne sile i da je sposoban sam stvarati svoju povijest. Što se tiĉe kršćanstva istaknuto je, da mu »fali smisao za ljepotu – ono je dapaĉe ljepotu proklelo, jer je u kultu ljepote vidjelo kult tijela, kult Ċavola«. Istiĉe se, da za barbarsku tminu srednjeg vijeka, koju karakterizira posvemašnje neznanje, potpuni pauperizam i svestrano zloĉinstvo, u istoj mjeri odgovara njemaĉka feudalna drţava kao i rimska Crkva. Njemaĉki duh i njemaĉka hegemonija u Evropi još su i danas glavna osnova rimske Crkve i samo na toj bazi ta Crkva još i danas ima politiĉku moć. »Svjetski je rat nastavak francuske revolucije; istom njegova će moţda posljedica biti potpuna rastava crkve i drţave.« Dodaje se, da će rat, iako je uperen u prvom redu protiv njemaĉke politiĉke hegemonije, imati, ako ta hegemonija bude svladana, u daljoj fazi europske povijesti za neminovnu posljedicu dalje slabljenje Crkve: »moţda će se u toj fazi odigrati posljednji boj protiv uzakonjene intolerancije, posljednja borba za slobodu savjesti, borba, koja je od uvoĊenja kršćanstva do danas spreĉavala mirni razvoj evropske civilizacije i ljudske slobode«. Istaknuto je, da Crkva i danas smatra svojom glavnom potrebom, uvjetom svoje egzistencije gospodstvo nad ljudskim dušama i duhovima. Klerikalizam je sila, koja nikada ne spava niti miruje, nego uvijek ĉeka svoga Mesiju, koji će uspjeti da uspava duhove, i zato što budnije treba da bude masonstvo na braniku najprimitivnijih ljudskih sloboda i da diţe svoj glas protiv svake teorije o ma kakvoj gospodujućoj religiji. »Religija je individualna potreba, ali socijalna potreba je moral.« Crkva sa svojom tendencijom, da opet doĊe do nekadašnje politiĉke moći, nastoji ponovno politiku uĉiniti robom teologije, kako je to bilo u srednjem vijeku, »zato je crkva i danas najveća opasnost za ljudsko društvo«. Škola i obitelj moći će odgajati intelektualno i etiĉki snaţne generacije, ojaĉati narod, njegovu samosvijest i stvoriti harmoniĉno narodno društvo, samo onda, ako se oslobode klerikalnog tutorstva. Valjan brak sa svim svojim pravnim i socijalnim posljedicama moţe se sklopiti samo pred svjetovnim ţenidbenim sudom. Istaknuto je, da je Crkva posve u rukama Isusovaĉke druţbe, i da djelovanje te druţbe znaĉi nepomirljivu borbu protiv svake slobode i slobodnoga razvoja ljudske civilizacije. »Nikad još ljudski um nije sazdao uredbe, koja bi samomu ljudskomu umu bila tako opasna kao što je jezuitizam.« Prosvjetljivanje duhova najuspješniji je naĉin borbe protiv jezuitizma, kao i protiv sveukupnog klerikalnog gospodstva, ali usporedo s prosvjetom potrebne su i temeljite socijalne reforme, da se klerikalizmu oduzme njegova gospodarska podloga. Cijelo ovo obrazloţenje završava se slijedećom reĉenicom: »Patriotizam ima biti vodeći etiĉki princip hrvatskoga sl. zstva.«307 U ovom programu naglašeno je naĉelo narodnog jedinstva Hrvata i Srba i potreba njihova budućeg zajedništva, poslije rata. Posebna bit ovoga programa, koji konkretno predviĊa, pored ostalog, ukinuće crkvenih redova i celibata te sekularizaciju crkvenih dobara, sastoji se u konaĉnom uništenju materijalne i duhovne baze klerikalizma i rimske Crkve. Inaĉe. potrebno je napomenuti, da govore brata Veljka Tomića Ivan Bojniĉić istiĉe »kao uzor masonskoga duha«. Braća u loţi Ljubav bliţnjega u Zagrebu nikada nisu poduzela ništa, što bi se kosilo s madţarskim politiĉkim probicima. To je temeljni razlog, zbog kojega ugarska Simboliĉna velika loţa, pod ĉijim je okriljem radila loţa Ljubav bliţnjega u Zagrebu, nije imala nikakve potrebe da intervenira, pa su to neka braća osjećala kao »najdalekoseţniju autonomiju«. Loţa Ljubav bliţnjega trebala je izvršiti i propisane prijave o primljenim i afiliranim ĉlanovima i platiti neznatnu glavarinu. Svakih par godina obavljana je revizija loţe, a na svaku sveĉanost
307

Ibid., s. 24.

došli bi u posjet loţi u Zagrebu jedan ili više dostojanstvenika iz Velike loţe. »Svi naši zakljuĉci bili su odobreni bez prigovora...«308 MeĊutim, unatoĉ svemu navedenome loţa Ljubav bliţnjega nastojala je izvojštiti samostalnost. O tome se u njoj mnogo raspravljalo i o tome su se vodili razni pregovori s ugarskom Velikom loţom. Tako je na radu loţe Ljubav bliţnjega od 15. lipnja god. 1916. zakljuĉeno, da se predloţi vladi promjena pravila u smislu, da se dopusti, da loţa na teritoriju Hrvatske i Slavonije osniva svoje filijale. Na ovaj naĉin loţa Ljubav bliţnjega postala bi neke vrste provincijalna velika loţa.309 No, ovaj prijedlog, koji je u perspektivi vodio do stvarnog osnivanja hrvatske zemaljske loţe, bio je u protivnosti s teţnjom ugarskog masonstva koja je bila jaka i god. 1917., da svugdje gdje se pod zaštitom toga masonstva radi sve treba da bude u suglasnosti s idejom »cjelokupnosti drţavne teritorije Ugarske«. 310 Na tom sastanku u oţujku god. 1918. napokon je zakljuĉeno da se osnuje provincijalna velika loţa kao prva etapa samostalnosti, pa su bila preureĊena pravila koja su dopuštala da loţa osniva svoje filijale.311 Radi osnutka barem provincijalne velike loţe loţa Ljubav bliţnjega, u sporazumu s velikom loţom Ugarske, poslije višegodišnjeg raspravljanja zatraţila je god. 1918. promjenu pravila, da bi mogla osnivati filijale.312 U ugarskoj Simboliĉnoj velikoj loţi naroĉito njezini odluĉni ĉinioci, i to posebno brat zamjenik velikog majstora, više su puta obećavali, da će se ţelji hrvatskih slobodnih zidara, da postignu samostalnost, udovoljiti u povodu namjeravane izmjene Konstitucije Velike loţe. Kad je pod jesen god. 1918. napokon osvanula osnova ovih izmjena Konstitucije, hrvatski masoni su ostali razoĉarani. Naime, nije bilo udovoljeno njihovoj ţelji, da postanu samostalni. Kada je »u madţarskom masonstvu preoteo mah radikalizam, i kada je novo projektirana konstitucija zatraţila od braće zakletvu za oĉuvanje integriteta svih zemalja krune«, na to je odgovoreno od hrvatskih masona »sa energiĉnim protestom«. 313 Naime, u Temeljni zakon bila je umetnuta nova toĉka, koja je kvalificirala »kao masonski delikt svako nastojanje, koje se protivilo politiĉkom jedinstvu madţarske nacije i nepovredivosti granica madţarske drţave«. Naravno, na to su reagirale hrvatske loţe. U svome reagiranju te su loţe istaknule ono bitno: da je temeljno naĉelo masonstva potpuni liberalizam u vjerskom i politiĉkom pogledu, a s time da se kosi predloţena promjena Konstitucije. Na zajedniĉkom radu svih triju hrvatskih loţa izloţila su braća dr. M.(ihalić) i dr. P. u ime loţe Ljubav bliţnjega prosvjed u spomenutom smislu, a brat je dr. J.(oković), iz loţe M. Vrhovac, ove izjave pozdravio s radošću i s napomenom, da im se u cijelosti pridruţuje.314 Promjena pravila loţe Ljubav bliţnjega predloţena je u Zagrebu 29. kolovoza god. 1918. Taj prijedlog promjena potpisala su braća Bojniĉić, Rosenfeld i Auš. U toj se promjeni pravila predviĊa, da na ĉelu matice loţe, kojoj će sjedište biti u Zagrebu, bude predsjednik, koji će nositi naziv veliki meštar. On će se, dalje, birati na tri godine i zastupat će društvo prema vlastima i trećim osobama. Posebno se predviĊa da matica loţa Ljubav bliţnjega moţe osnivati podruţnice (loţe), ako barem sedam njezinih ĉlanova izjavi, da su voljni takvu podruţnicu podrţavati i ako se pismeno obveţu, da će se u svemu pravila i odredaba matice loţe toĉno pridrţavati. OdreĊeno je, da je matica loţa obvezana zastupati opće interese slobodnog zidarstva i interese svojih podruţnica. U naĉelnim pitanjima matica loţa daje svojim podruţnicama smjernice, nadgleda njihovo djelovanje, te, ako bi ono bilo u suprotnosti s ovim pravilima, ona će ih »pridrţavati« na njihovo obdrţavanje. Matica loţa nastojat će da
308 309

Prilozi uz »Promemoria« ibid., s. 32. Bojniĉić, ibid., s. 102. 310 Wolf, ibid., s. 4. 311 Mihalić, Savez slobodnih zidara. Publikacije loţe Pravednost pod zaštitom velike loţe SHS Jugoslavija, Zagreb, 1927, s. 20. 312 Istorijat, ibid., s. 2–3. 313 Promemoria, ibid., s. 6. 314 Prilozi uz Promemoria, ibid., s. 32.

diljem zemlje, a pomoću svojih podruţnica, promiĉe i osniva humanitarna društva u smislu svojih pravila. U meĊuvremenu, u listopadu god. 1918. loţi u Zagrebu stiglo je pismo vel. majstora ugarske Simboliĉne velike loţe, i to od br. dr. Bakonyja. U tom se pismu javlja, da će Simboliĉna velika loţa pristati na to da se osnuje provincijalna velika loţa, dapaĉe, da bi se Simboliĉna velika loţa sloţila, ako bi hrvatske loţe ţeljele, i na to, da se osnuje samostalna velika loţa u Hrvatskoj. Iz Zagreba je odmah odgovoreno, da ţele osnovati samostalnu veliku loţu. Savezno vijeće ugarske Simboliĉne velike loţe pod predsjedanjem velikog meštra Arpada Bokaya jednoglasno je odobrilo 2. studenoga god. 1918, da hrvatski slobodni zidari osnuju samostalnu veliku loţu.315 Zabiljeţeno je, da su se hrvatske loţe rastale s ugarskim masonstvom »sporazumno i u prijateljstvu«. 316 Poslije svega toga hrvatske su loţe zapoĉele meĊusobne pregovore, da bi se utanaĉio naĉin, kako će se to provesti. Na koncu, poslije mnogih sastanaka i dogovaranja, postignuta je jednoglasna sloga, da se loţa Ljubav bliţnjega uzdigne na maticu veliku loţu Ljubav bliţnjeg. Na taj naĉin ĉlanovi te loţe postat će slobodni, pa će se, prema svojoj volji, grupirati u nove loţe ili pristupiti u već postojeće.317 Ovu promjenu pravila loţe Ljubav bliţnjega odobrilo je Povjereništvo Narodnog Vijeća SHS, za unutarnje poslove Hrvatske i Slavonije, u Zagrebu, dne 24. studenoga god. 1918.

315 316

(A. Mihalić), Rukopis samo za br. br. sibzd. s. 5–6. Adolf Mihalić (priredio), Savez slobodnih zidara, ibid., s. 21. 317 (Adolf Mihalić), Rukopis..., ibid., s. 3.

VI. MASONSTVO I STVARANJE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA

Nikola Pašić odmah poslije ultimatuma Austro-Ugarske Srbiji potraţio je i preko srpskog masonstva oslon na meĊunarodno masonstvo. »Kad je bezoĉni Ultimatum udario na dostojanstvo naše suverene drţave, onda su se Nikola Pašić i Lazar Paĉu obratili za savet Svetomiru Nikolajeviću. U oĉajnoj situaciji, u koju naša otadţbina zapade Pašić i Paĉu su osećali potrebu da ĉuju mišljenje Svetomira Nikolajevića, i ako su se sa njim odavno razišli u politici, jer je Nikolajevićeva vlada 1894. iskopala jaz izmeĊu njega i radikala. Znam pozitivno da je Nikolajević tada pisao Pašiću i da je savetovao da, dok se ne vidi kako će se stvari razviti, Srbija zahteva da se njen spor sa susednom Monarhijom rešava u Hagu. Pašić je odmah odgovorio da će se tako postupiti. Zato, uzgred budi reĉeno g. M. Trifunović ne greši kad u svom mirnom i dosta objektivnom slovu Nikoli Pašiću podvlaĉi rešenost šefa radikala, da se obrati Haškom Sudu. Pašić je, ne kolebajući se, pristao na predlog Nikolajevićev, a Lazar Paĉu je tog petog dana posetio Nikolajevića. Govorili su o tome da Nikolajević preduzme jedan put po Evropi i da, kao osnivaĉ interparlamentarne grupe u našoj Skupštini i preko svojih slobodnozidarskih veza, vodi propagandu u korist povoljnog rešenja našeg spora s Austro-Ugarskom. Tek kada Rusija stade bezuslovno uz nas, Pašićev se pacifizam preobrazi u ratobornost.«318 Jugoslavenski odbor stvoren sa zadaćom, da propagandnom agitacijom u savezniĉkim i neutralnim drţavama pomogne ostvariti ujedinjenje Hrvata, Srba i Slovenaca iz AustroUgarske Monarhije sa Srbijom i Crnom Gorom, nije, kako to iz osobnog iskustva potvrĊuje njegov ĉlan i mason Franko Potoĉnjak, za to »ni traţio ni dobio ni od koga nikakve punomoći ni ovlasti. Prisvojivši sebi tu zadaću, on je bio jedno samozvano tijelo, ni po kome postavljeno, bez sredstava i vlasti i bez nuţnog autoriteta.«319 Politiĉka shvaćanja meĊu ĉlanovima Jugoslavenskog odbora mogla su se usklaĊivati. »MeĊu ĉlanovima Jugoslavenskog odbora nalazio se priliĉan broj masona: Hinković, Potoĉnjak, Vošnjak, Trinajstić, Meštrović, Ţupanić, Stojanović, Srškić, V. Petrović – svi su oni bili masoni... Predsednik srpske vlade je takoĊe nastojao da preko poznatih srpskih masona (Dj. Vajferta, Drag. Stevanovića, Vase U. Jovanovića) utiĉe na to da se masonske loţe zaloţe za stvar jugoslovenskog ujedinjenja.« 320 Svjetska politiĉka situacija, posebno nakon potpisivanja Londonskog pakta 26. travnja god. 1915, nije bila za teţnje hrvatskih i srpskih politiĉara nimalo povoljna. Potoĉnjaku je bilo jasno, da bi tek pridobivanjem francuskog masonstva »stekli za sebe jednu od najjaĉih organizacija svijeta, a kroz nju i preko nje i interesovanje i simpatije velikoga svijeta«.321 MeĊutim, zbog objektivnih ratnih okolnosti veze izmeĊu hrvatskih i srpskih masona u inozemstvu u smislu koordinirane akcije i zajedniĉkog nastupa nisu mogle nastati odmah pošto je izbio rat. Što se tiĉe srpskih masona, većina njih je kad je poĉeo rat bila u vojsci ili u drugim javnim sluţbama. Na taj naĉin ti masoni nisu imali odreĊeno središte, pa su samo individualno dolazili u vezu jedan s drugim, kao i u dodir s masonskim krugovima u Solunu, Ateni, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Švicarskoj, Americi.322 Kad su stigli u inozemstvo, ti srpski masoni najprije su iznosili pred tamošnju braću nasilja i zloĉine poĉinjene nad okupiranim narodom u Srbiji.323 Srpski masoni posebno su apelirali na saveznike u svemu
318

Dušan S. Nikolajević, Ratna odgovornost i g. Ludendorf. Politika, XXV/1928, 7354, 1–2. Potrebno je napomenuti, da je Lazar Paĉu bio mason i da ga je u masonstvo uveo Svetomir Nikolajević. (Dr. Boţidar S. Nikolajević, Radikalna stranka i Svetomir Nikolajević, Beograd, 1938, s. 55–56). 319 Franko Potoĉnjak, Kako izgledaju kubni blokovi koje su srpski masoni prinijeli u temelje ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. Obzor, LXIX/1928, 80, 6. 320 Dragoslav Janković, Jugoslovensko pitanje i Krfska deklaracija 1917. godine. Savremena administracija, Beograd, 1967, s. 211–212. Nisam uspio utvrditi, da li su svi navedeni pojedinci koje navodi Janković kao masone, doista bili masoni. 321 Potoĉnjak, ibid. 322 Đ.(orĊe) V.(ajfert), U emigraciji. Neimar, II/1923, 11, 3–11. 323 Đ.(orĊe) V.(ajfert), U emigraciji. Neimar, II/1922, 10, 594, 595.

svijetu, da se skuplja i daje materijalna pomoć zarobljenim i interniranim Srbima, kao i stanovništvu okupirane Srbije.324 Prema jednom dokumentu od 10 toĉaka pod naslovom »Zadatak Srpskih Slobodnih Zidara«. trebalo je u prvom redu: »1, Preduzeti najţivlje mere, pre zakljuĉenja mira, po loţama slob. zidarskim, u Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Americi itd. i to: ţivom reĉju, brošurama i putem štampe, da se srpske pretenzije u što većoj meri ostvare. 2, Da rade preko švajcarskih i dr. loţa da se internirani srpski graĊani iz Austrije, Bugarske i Turske vrate na svoja ognjišta u Srbiju. 3, Da se zarobljeni srpski oficiri, podoficiri i vojnici vrate u Srbiju, i tamo da izdrţavaju ropstvo. 4, Da se familije koje ţele, izvedu iz Srbije u Švajcarsku.«325 Georges Weifert potvrĊuje, da je »slobodno zidarstvo u Francuskoj bilo u ono doba najpristupaĉnije za tretiranje nacionalnih pitanja«326 Za politiĉke potrebe posluţili su u prvom redu Srbi masoni, koji su bili pod francuskom zaštitom, a »koji su još od ranije poĉeli da utiru teren za naše ratne aspiracije«. Osim toga, srpski su masoni iskoristili intimne veze s pojedinim francuskim publicistima i novinarima, kako bi se stekao toĉan pojam o juţnoslavenskim problemima i politiĉkim aspiracijama.327 I hrvatskom masonu Potoĉnjaku bila je »notorna ĉinjenica, da su francuski ministri, diplomate i politiĉari regrutirani, ako ne najvećim, a ono svakako velikim dijelom, iz onih koji su – kako je već reĉeno prošli retortu masonstva. Polag toga opravdano je raĉunati na povoljan uspjeh, jer jezik kojim će braća govoriti sa našom braćom u keceljama, biti će posvema drugi, no što je onaj kojim zbore sa profanim svijetom, a i slušati će mnogo toga, ĉega u drugim prilikama niti bi slušali, niti htjeli slušati.«328 Te misli vodilje priopćene su ĉetvorici masona Hrvata i Srba, koji su se nalazili u Parizu god. 1916. Bili su to: od loţe Pobratim u Beogradu Miša Cukić, Damjan Branković i dr. Stanoje Mihajlović, a od loţe Ljubav bliţnjega u Zagrebu Hinko Hinković.329 U razgovorima izmeĊu hrvatskih i srpskih masona došlo se do uvjerenja, da bi trebalo obavještavati francusko masonstvo »o našemu narodno-politiĉkom problemu, o njegovoj suštini, cilju i svrsi«, a da su za to najprikladnija predavanja, koja bi trebalo drţati u loţama. Ovi su masoni zatraţili intervenciju lijeĉnika i masona Save Petrovića Srbijanca, koji je ţivio u Parizu. Osim toga, u njegovu je stanu odrţana prva sjednica hrvatskih i srpskih masona. Bitno je naglasiti, da su se hrvatski i srpski masoni »prethodno sloţili o obliku i ureĊenju nove zajedniĉke drţave u smislu kasnijeg Vidovdanskog ustava«. 330 Kada je Petrović stekao uvjerenje, nakon vlastitih provjera, da će »stvar dobro i u redu ići«, pošli su on i Miša Cukić u francuski Veliki orijent, gdje su uĉinili »usmenu predstavku« koja je bila prihvaćena, tako da je Veliki orijent odredio loţu Fraternité des Peuples, da se u njoj i iz nje razvija akcija. Tada su se braća (osim Franka Potoĉnjaka, koji je otišao u Rusiju) povezala s ĉlanovima ove loţe i
324 325

Đ.(orĊe) V.(ajfert), U emigraciji. Neimar, II/1923, 11, 3–11. Dedijer, II, ibid., faksimil iza strane 224. U Dedijera stoji, da se original nalazi u Ratnom arhivu u Beĉu, ali, kako nije donio oznaku, svi moji napori, da u tom arhivu doĊem do fotokopije ovog materijala, ostali su bez uspjeha. 326 V.(ajfert), ibid. Weifert je izvrsno znao snagu francuskog masonstva. Radi ilustracije navodim, da je SaintPastour utvrdio kako je u francuskom parlamentu od 4. rujna 1870. do 13. lipnja 1914. bilo 338 masona, a od 13. lipnja 1914. do 12. srpnja 1940. da ih je bilo 400, što znaĉi od 1870. do 1940. sedamsto trideset i osam (738). Saint-Pastour, La Franc-Maçonnerie au Parlement. Documents et Témoignages, Pariz, 1970, s. 35–66. U masonskoj literaturi provjeravao sam toĉnost podataka iz ove knjige, koju inaĉe i masoni citiraju, i samo za sedmoricu ĉlanova parlamenta nisam našao da su masoni. 327 Ibid. 328 Franko Potoĉnjak, ibid., Obzor, LXIX/1928, 81, 4. Prema objavljenim podacima u francuskim vladama od god. 1870. do 1941. utjecajne pozicije zauzimali su masoni. 329 Ibid. 330 D. J. B., Brat dr. Sava Petrović lekar a Parizu. Neimar, X/1925, 35–36, 382–383.

uspjela dobiti pristanak vodstva loţe za odrţavanje predavanja. Pismom od 26. travnja god. 1916. loţa je obavijestila Savu Petrovića, da je specijalno radi raspravljanja »našega narodnopolitiĉkoga pitanja« odredila posebnu sjednicu za 2. svibnja iste godine. 331 Tako je masonska akcija otpoĉela predavanjem brata Hinka Hinkovića u spomenutoj pariškoj loţi, »u prisustvu i uz uĉešće današnjeg uglednog ĉlana vlade Ĉehoslovaĉke Republike« (E. Beneša, opaska I. M.). To je zatim nastavljeno i u drugim zemljama.332 Rad srpskih i hrvatskih masona osjetio se već u jesen god. 1916. u Italiji. Jedan talijanski novinar upozorio je javnost, da »ministri, senatori, poslanici, generali u dovoljno velikom broju pripadaju razgranatoj organizaciji francuskog masonstva koja – hteli ne hteli – predstavlja jednu moralnu snagu, što se u ovim momentima ne sme mimoići«. Novinar je zatim nastavio: »U okrilju ovog udruţenja, dakle koje ima toliko ogranaka meĊu najrazliĉitijim socijalnim slojevima, hrvatski i srpski slobodni zidari, bratski udruţeni, a predvoĊeni ĉuvenim hrvatskim poslanikom Hinkovićem, već mesecima, pomoću govora, konferencija štampanih memoranduma, umnoţavaju svoje napadaje na Italiju i na italijansku vladu. Pred oĉima Francuza koji u ogromnoj većini ne poznaju ni poĉetnu reĉ pitanja, ovi najnoviji apostoli Velike Srbije prikazuju se kao nevine ţrtve okrutnog italijanskog imperijalizma i govore, glasom koji se guši od suza, o narodnosti, pogaţenim pravima o budućim tiranijama... Uzimajući kao sudije izmeĊu njih i nas – izmeĊu potlaĉenih i tirana – sve Francuze, koji su dobre vere, stvaraju na našu štetu jednu atmosferu – ako ne već nepoverenja – a ono bar sumnje koja se iz loţa širi u druge krugove, pa i ne u poslednjem redu, i meĊu novinare, imao sam prilika da prisustvujem raznim više spomenutim konferencijama, i mogu vas uveriti da se nevina Austrija skoro sasvim gubila pred patriotskom zabrinutošću ovih najboljih Srba, ovih najliberalnijih Hrvata...333 Hinko Hinković znao je i te kako, da se u zapadnoevropskim drţavama, posebno u Francuskoj i Italiji, »redovito kroz loţe ulazi u politiĉki ţivot koji iz njih, u mnogim vaţnim sluĉajevima, dobiva svoja prava. Mnoge se vlade ruše i postavljaju u Velikim orijentima francuskom i talijanskom. Upliv slobodnog zidarstva na javni ţivot je dakle u tim drţavama neosporiv.« Hinković je zbog te ĉinjenice s osobitim zadovoljstvom iskoristio prigodu da s dopuštenjem francuskog Velikog orijenta govori o jugoslavenskom problemu. Kako je predmet njegovih predavanja bio objavljivan, na ta predavanja dolazili su i u Parizu i mnogi tamo nastanjeni Talijani, koji su nakon predavanja izazivali ţive rasprave, na kojima su sudjelovali i neki Srbijanci, ali su se te diskusije završavale uvijek u korist teza, kako ih je Hinković izlagao.334 Već od kolovoza 1914. nastao je u Italiji masonski pokret za rat protiv Austro-Ugarske. »Masonstvo je interveniralo odluĉno i gotovo otvoreno u korist rata...«, u kojemu je ratu gledalo »svoj rat« vodeći intenzivnu propagandu, kojoj je na ĉelu bio Nathan. 335

331 332

F. Potoĉnjak, ibid. D. J. B, Jedna skromna proslava. (IV). Neimar, X/1925, 46, 603. 333 Ovo je objavljeno u listu Idea Nazionale 22. listopada god. 1916. Usp. Pregled listova, Ţeneva, broj 398 od 26(13) listopada god. 1916, s. 1–2. 334 Hinko Hinković, Iz velikog doba. Moj rad i moji doţivljaji za vrijeme svjetskog rata. Komisionalna naklada Ćirilo-Metodske nakladne knjiţare D. D. Zagreb, 1927, s. 186. »Da mu olakša veze s inostranim politiĉarima, Vrhovni savjet Srbije odluĉio je, da da Hinkovića progura u organizaciju visokih stepena slob. zidarstva. Na intervenciju toga Vrh. savjeta promaknuo je bta Hinkovića Veliki orijent Francuske u 33. stepen. No bez ikakove iniciacije. Samo u politiĉke svrhe. Samo na papiru; izdao mu je diplomu 33. stepena. Dakle neko titularno masonstvo, ad honores, ad hoc; tako nešto. Pokojni br. Hinković, kojega je odbijalo sve što je nesolidno nije se nikada i ni u kojoj prilici posluţio tom diplomom. I nije ju cijenio. To znam pouzdano.« (Veljko Tomić, Br. Dr. Hinko Hinković. Glasnik, s. 89). 335 Francesco Nitti, Rivelazioni. Dramatis personae. Izdanje Scientifiche italiane, Napulj, 1948, s. 431–432.

337 Hinković. Londonski ugovor iz godine 1915. Zagreb. 164. Ĉasopis je poĉeo izlaziti u listopadu 1916. prihvaćen je program. s. Masarikova Nova Evropa.. A treba znati. knj. 107–109. Školska knjiga. gotovo istoga dana. br. koje će već radi svoga opstanka biti prirodni pomoćnici Francuske protiv Njemaĉke ekspanzije na Istok. Masaryka i E. Ti su masoni obrazlagali svoju tezu stvaranja drţave Srba. Poluţanski. Prilog povijesti borbe za Jadran 1914–1917. 339 F. predlagali reorganizaciju cijele Srednje Europe. listopada god. Jugoslaveni nisu kulturno niţi od Austrijanaca i Madţara i da su zreli za politiĉku slobodu. s. kamo god bi došao. Ĉesi su. I sam Woodrow Wilson (predsjednik USA od 1912. 340 Masarykovom inicijativom pokrenut je ĉasopis Neu Europe. da ta nova drţava bude »odbranbenim bedemom protiv najezde germanske. a koja se drţava moţe stvoriti samo rušenjem Austro-Ugarske i njezinom diobom na nezavisne drţave te angaţiranjein na kompromisnom rješenju granica izmeĊu Italije i nove jugoslavenske drţave revizijom Londonskog ugovora. Zagreb. bile to novine. da je Austro-Ugarska u sluţbi pangermanizma i da ona ne moţe biti. da je na poĉetku rata meĊu savezniĉkim vladama prevladavalo mišljenje. Obzor. do 1921. s. da Austro-Ugarska treba da bude saĉuvana. njezino prodiranje na Istok. goloruki imaju više uspjeha nego drţava Srbija. a s dolaskom George-Benjamina Clemenceaua na vlast u Francuskoj nestalo je u toj zemlji pacifistiĉkih tendencija i pokušaja da se Austrija neutralizira. sijeĉnja 1917«. 1940. 3. zaprekom stvaranju obruĉa germanskoga svjetskog gospodstva«. 341 Ĉeško pitanje s vremenom je postalo u ratu prvo pitanje.. da se šire misli o potrebi stvaranja jugoslavenske drţave kao brane njemaĉkoj ekspanziji na Istok. pa i našega«. upravo je Masaryk uvjeravao savezniĉke vladajuće krugove. 4–13. 87. ibid. 174. Ta i takva politika bila je i politika juţnoslavenskih masona. MeĊutim. kada je osnovano društvo Serbian Society of Great Britain. LXIX/1928. Beneša bila. koji je nalagao. Potoĉnjak. da Njemaĉku treba svesti na nju samu i da Austro-Ugarsku treba srušiti i onda podijeliti te stvoriti nekoliko novih samostalnih drţava. I dalje. da je na kraju 1916. saveznici i jugoslavensko pitanje 1914–1918. da rimski papa »istupa jedino voĊen brigom za ugnjetavaĉku dinastiju Habsburga. kao protuteţa Njemaĉkoj u Srednjoj Europi. 341 Dragovan Šepić. sijeĉnja 1917. Svjetski rat i naša revolucija. koje leţe izmeĊu Francuske i Rusije te izmeĊu Finske i Grĉke. ĉuo. a nestalo 336 Milan Marjanović. da je svugdje. (ibid. upravo Austro-Ugarska. bila već in nuce primljena u nekoje oficijelne meĊusavezniĉke izjave (nota Saveznika 30. nauĉnim i ţurnalistiĉkim krugovima u Francuskoj i Engleskoj toliko poznata. u isto vrijeme. da Austro-Ugarska mora ostati. 1960. Hrvata i Slovenaca potrebom. bili to politiĉari. da ga je pretekao Beneš. 340 Eduard Beneš. 1938. koje su osnovali uglavnom isti ljudi koji su pokrenuli i ĉasopis.337 Ĉesi Beneš i Masaryk htjeli su bezuvjetno rušenje Austro-Ugarske Monarhije.339 Politiĉka koncepcija ĉeških politiĉara »postala je u politiĉkim.338 Na temelju svega toga stalna je teza T. Veliki utjecaj ovih ĉeških politiĉara osjeća se iz jednog izvještaja Kancelarije Jugoslavenskog odbora u Parizu od 13. 389. Zanimljivo je i Potoĉnjakovo mišljenje.) bio je u to vrijeme za njezino oĉuvanje.. Naime. 1. omogućuje ostvarivanje pangermanskih ciljeva Njemaĉke. s. XXXIII. vjekovnog iskorišćavaĉa svojih naroda. 338 D. s. koja je odgovarala na austro-ugarsku ponudu o voĊenju mirovnih pregovora) i u ĉuvenu notu Saveznika predsjedniku Wilsonu 10. 1970.). prosinca 1916. Nova Evropa. Na osnivaĉkoj skupštini toga društva 20. JAZU. tvrdili su njih dvojica. 1 od 26. bili to publicisti. . njegova protuteţa. Masaryk je pobijao i mišljenje nekih Amerikanaca i Engleza. god. Italija. Hinković je Beneša jednom zatekao i u pariškoj masonskoj loţi kako drţi predavanje. 1916. 5. ibid. zemalja. Masaryk je dokazivao da Poljaci. god. koja je propala sa vojskom…«336 Hinković priĉa. dapaĉe. Tipografija.Golemu pomoć pruţali su jugoslavenskim masonima ĉeški politiĉari Tomaš Masaryk i Eduard Beneš. Zagreb. Ĉehoslovaci. u kojem se konstatira da »Masaryk i Beneš.. da ne bi došlo do takozvane balkanizacije Srednje Europe.

koji nije realiziran. Hinkovićevo predavanje.je i kampanje za mir. jer bi u njemu bilo 6/7 neslavenskog stanovništva (preteţno germanskog. 11. odrţao predavanje. sijeĉnja god.348 Jugoslavenski masoni posebnu su paţnju posvetili prodoru u švicarsko masonstvo. dakako. izdale su loţe u mnogo tisuća primjeraka te ih razaslale ne samo na francuske. Stjepan Radić. povezao s jugoslavenskim politiĉarima Trumbićem. Dvije politiĉke sinteze. Histoire de la Franc-maçonnerie française. nego i na druge strane loţe. 186–188. Rezolucija. da krivnju za nastanak prvoga svjetskog rata treba pripisati direktno francuskim. Talijanski tisak napao je nakon toga ne samo Hinkovića i Jugoslavene. osim što je bio predviĊen jedan koridor izmeĊu Ĉehoslovaĉke i Jugoslavije. ibid. Zagreb. 346 Pierre Chevallier. 245. U zgradi francuskog Velikog orijenta 29. a ĉeške i jugoslavenske teze zastupao je paralelno. brat Charles Richet. III. da se odrţi meĊunarodni masonski kongres. da »naš narodno-politiĉki problem nikako nije mogao da zahvati širega zamašaja i uhvati dubljega korena. kad je poĉeo rat. Hinković. 1975.« Na taj naĉin jugoslavenski problem bio je ne samo stavljen na dnevni red savezniĉkog javnog mišljenja.342 Ĉeški politiĉari bili su potpuno na strani juţnoslavenskih politiĉkih koncepcija. da je bio lojalan prema Italiji. 344 Nikola Stojanović. budući bedem civilizacije protiv (pangermanske) kulture. 349 Jos. XXIX. XI/1938. taj se Veliki orijent branio. . jaku propagandu. koje je posvetio banjaluĉkoj »veleizdajniĉkoj« parnici ukljuĉivši u to. U tom tekstu nalazi se i slijedeća izvanredno vaţna misao: »Pozdravljaju s ushitom teţnje. Pariz. i cijeli jugoslavenski problem. koji su »toboţnju« naredbu iz Francuske. profesor medicinskog fakulteta.349 Ipak. ibid. već u 342 343 M. Beneš. da mu je Masaryk pokazao. 455. u kojem se pozivalo na opći prosvjed protiv »pravosudnih zloĉina austromadţarskih vlastodrţaca protiv Jugoslavena«. 561– 567.344 Masaryk je taj »koridor« predlagao od proljeća god. usprkos oporbi nekih Talijana. da se ubije prijestolonasljednik Franjo Ferdinand. Fayard. dok ga nije u cijelosti prihvatilo i upravo pod svoje uzelo Slobodno Zidarstvo Francuske«. Ali. odrţao je govor u korist osnivanja društva naroda. a jednim dijelom madţarskog elementa). s. ohladili su se odnosi izmeĊu njega s jedne i Masaryka i Beneša s druge strane. 1917. nova serija. taj njihov prodor bio je oteţan ĉinjenicom. nezavisnu drţavu. bio je zakazan vaţan sastanak svih pariških loţa posvećen jugoslavenskom pitanju. Knjiţara Mirka Breyera. do mirovne konferencije u Versaillesu (Edvardu Greyu). što se meĊu švicarskim masonima bilo uvrijeţilo mišljenje.. 187. u. Na kraju Hinkovićeva predavanja predloţena je i prihvaćena. 1915. I. oţujka god.346 U oĉekivanju toga kongresa hrvatski i srpski masoni razvili su. s. ali da nije »nikad skrivao naše neoborive veze prijateljstva prema Jugoslavenima«. Supilom i drugima. »izraĊenu mapu buduće Ĉehoslovaĉke koja se nije mnogo razlikovala od sadanje«..347 Tako se doista potvrdilo. Hinković je na tom sveĉanom zboru. knj. a. Srpski knjiţevni glasnik. 347 H. 343 Masaryk se. demokratsku. Tomo Masaryk II. Jugoslavena za ujedinjenjem sa svojom braćom u Srbiji i Crnoj Gori u jednu narodnu. 348 F. Hrvatska revija. Iz emigracije. ibid. s. Paulova.. 28. 345 Ivan Krajaĉ. MeĊutim. ĉim je došao u inozemstvo. s. s. nego i francuski Veliki orijent. zajedno sa svojim ĉeškim i drugim prijateljima. s. Potoĉnjak. i 15. Na završetku sjednice zakljuĉeno je. 1917. Beneš priznaje. Wolf. prema danim dispozicijama izvršili. broj 6 za 1930. ibid. Kad je Trumbić naĉelno odbacio tu Masarykovu ideju o »koridoru«. 1919.345 Na sjednici predstavnika obedijencija savezniĉkih zemalja u Parizu 14. kojemu je predsjedavao senator Debierre. Masarik na poĉetku svoje akcije. pa je bilo došlo do velikih javnih polemika. 464. Nikola Stojanović priĉa. dakle Talijanima nepoćudnom smislu«. odnosno srpskim zidarima. E. nego je bio »dan i pravac njegovu rješenju u našem.

kasno dolazi sa svojim austrijskim metodama. Budući da su Hrvati i Srbi apsolutno iste rase i vrlo izmiješani bit će nemoguće povući jednu granicu koja ih dijeli. 92. uostalom. Brat Ilić. Madţarskoj. srpskim masonima. Luzernu. ibid.352 Kad su švicarski masoni bili pridobiveni. i drugim gradovima. pokušao je odgovoriti detaljno na teze nekih talijanskih masona. s. Povijest nam pruţa dosta primjera o tome što mogu dinastiĉke ambicije i strani utjecaji u zemljama iste rase. poveli akciju kod njemaĉkih zidara. koji su bili u Švicarskoj. Jovanovića. X/1925/knj. koja. da bi za to vrijeme mogla konsolidirati i izvršiti kolonizaciju Dalmacije. Jedna skromna proslava (IV). 1916. oni su.prvoj polovici god. Provocirajući reviziju jednog nepravednog ugovora (TAJNI »diplomatski pakt«). da se obraćaju svim nezavisnim sredinama. Srpski su masoni u Švicarskoj naskoro uspjeli stupiti u neposredne veze sa švicarskim masonima u Zürichu.B. u Dalmaciji izazvale neizbjeţno cijepanje dviju religija. 603.) naĉin. 353 Glavnu akciju srpski su masoni razvili u Francuskoj. da bi privilegiji. Istre na njemaĉki (u Poznanju) i austrijski (u Štajerskoj. M. Tamo su oni nalazili i najjaĉu potporu. koju je objavio pod zaštitom beogradske loţe L'union u prvoj polovici god. ĉlan pariške loţe Fraternité des Peuples. pa se zakljuĉuje: »ITALIJA NEĆE BITI NEGO JEDNA NOVA AUSTRIJA i sve mrţnje i akcije Jugoslavena bit će upravljene protiv nje. Slovenije. Iz toga se teksta vidi. itd. iznio sluţbeno stajalište jugoslavenskih masona.. koje bi uţivala Katoliĉka crkva pod Italijom. da se oslobode agresivne Italije. da se istupilo protiv stvaranja samostalne hrvatske drţave. 352 M. jugoslovensko slobodno zidarstvo nije stajalo niti stoji ni u kakvoj vezi ni sa atentatom ni sa atentatorima« na prijestolonasljednika Ferdinanda u Sarajevu. Zakljuĉak glasi: »ONI SE OBRAĆAJU SVJETSKOM MASONSTVU. . u Parizu u nakladi Vase U.« Na kraju se istiĉe. Talijanski imperijalisti imaju oĉito namjeru da iskoriste u budućnosti borbu koja bi mogla izbiti izmeĊu Srbije i Hrvatske (koja bi postala nezavisna) radi apsorbiranja Dalmacije i upravo radi toga oni zahtijevaju stvaranje jedne Hrvatske separatne i amputirane od strane Italije i kompenzirane na raĉun Srbije. »Svojim otvorenim projektom osnivanja nezavisne Hrvatske talijanski su imperijalisti otkrili svoj plan. ibid. U tekstu se istiĉe vjerska ravnopravnost u Srbiji. da je jugoslavensko masonstvo gledalo na ujedinjenje Juţnih Slavena kao na ujedinjenje raznih pokrajina istoga naroda nadahnjujući se na primjeru stvaranja talijanske drţave. za koju su se neko vrijeme zalagali Talijani. 24. a zatim je postavljeno pitanje jugoslavenskog ujedinjenja kao europski problem prvoga reda na naĉin. koje donosi takav pakt. 353 Prilozi uz »Promemoria«. koje je uĉinilo velikih humanih djela (i kojemu Italija duguje svoje nacionalno ujedinjenje) i zaklinje da intervenira u njihovoj pravednoj stvari kod voĊa svih zemalja.. Ĉeškoj. Jakovljević. U tom smislu u ovom su tekstu izloţeni povijesno-zemljopisni argumenti protiv talijanskih pretenzija na Istru i Dalmaciju. da Jugoslaveni ne će pasivno prihvatiti smanjenje svoje rase i da će u danom trenutku naći naĉina. da porade kod svoje vlade »neka se obustave sramotna neĉovjeĉtva«. Upravo zbog toga ITALIJA ZAHTIJEVA U PAKTU JAMSTVO OD 15 GODINA.351 Posebnu paţnju predavaĉi su posvećivali uvjeravanju švicarskih masona kako »srpsko odn. br. Bernu. Neimar. Diplomacija Antante. s napomenom. da »Jugoslaveni« diţu svoj glas. kad bi prije izvršenja pakta na raĉun Jugoslavena razmotrila reperkusije. na pobudu srpskih masona. Ilić je u knjiţici La controverse italo-serbe. 46. 1917.. Tako je brat Jovan Aleksijević odrţao u jednoj loţi u Zürichu uspjelo predavanje. uĉinila bi dobro. Jakovljević. upozorava se.« Tu se dalje istiĉe.350 Poslije u Švicarskoj je odrţan ciklus raznih predavanja srpskih masona.J. pošlo je za rukom doći u vezu s nekim predstavnicima javnog mišljenja u Zürichu. IV. s. posebno u odnosu na Ţidove. s. iznuĊenog od savezniĉkih vlada u trenutku slabosti MASONSTVO ĆE SPRIJEĈITI ATENTAT 350 351 D. ibid.

u naĉelu osloboĊenje ili ujedinjenje svih naroda. Paris. Najvjerojatnije se radi o talijanskom iredentistu Alessandru Dudanu iz Splita. reg. s. Paris. On je istiĉući. Ova knjiga tiskana je s predgovorom Michela de Justa.«354 Pozive na meĊunarodni masonski kongres u Parizu za 28–30. velikog meštra francuske Velike loţe. 1917. Chevallier) brat A. pored ostalih..(lić). obnovu. 64–65. .355 Za vrijeme inauguralne sjednice 28. da je u ovoj knjiţici pokušao srušiti talijanske teze izraţene od brata D. 355 Jean-André Faucher. bila je posvećena studiju zakljuĉaka iz navedenog Lebeyeva izvještaja. koji su danas podjarmljeni politiĉkom ili administrativnom organizacijom habsburškog carstva.. ĉlan Savjeta francuskog Velikog orijenta. 357 Aldo Alessandro Mola. 212. veliki meštar francuske Velike loţe.(udana) koji je došao iz Rima. Kongres je odrţan u Parizu (Rue Cadet 16) pod predsjedanjem Corneaua. mogli uĉestvovati. portugalske. da se puĉanstvo moţe odluĉiti za jednu ili drugu drţavu ili za mogućnost nezavisnosti. da je odrţavanje europskog mira neodvojivo od rješenja njemaĉkog problema. U jednom cirkularnom pismu za braću masone. koja je trebala da figuriše u § 4. Milićević je već na poĉetku predloţio. br. odnosno obnovljene Njemaĉke u društvo naroda. da i pobijeĊena Njemaĉka bude ĉlan u novom društvu naroda.. 56–58. lipnja 1917. Prije donošenja odluke vodila se diskusija izmeĊu jugoslavenskih i talijanskih masona. predstavnika obedijencija talijanske. Lebey je formulirao kao nuţni minimum za buduću sigurnost u Europi slijedeće: »1. (Ostavština Ante Trumbića. precizirao je temelje budućeg mira u smislu. kako bi pripravio u francuskom masonstvu pogodan teren za talijanske imperijalistiĉke teţnje. lipnja god. da se u zonama. Predsjednik SAD-a Thomas Woodrow Wilson osobno je ohrabrio ovu inicijativu. Nathan je bio u drugom ćošku sale. koji je predan na razmatranje posebnoj komisiji. srpske. 38–39. ibid. s. Nauĉna biblioteka Split. Bompiani. argentinske. 51–53. kako to posebno istiĉe P. Italijani su izradili još neku malu ispravku i mi s naše strane 354 I. Jovanović jednom talijanskom novinaru slijedećim rijeĉima: »Pošto u Lebej-ovoj redakciji dnevnog reda nisu bili spomenuti zahtevi Srba i Italijana spremili su italijanski delegati jednu izjavu. Jovanovića i Ilića. 552/1). 161–162. lipnja 1917. brazilske i kostariĉke.« Ilić istiĉe. Knjiţevnik Andre Lebey. Storia della Massoneria italiana dall' Unità alla Republica. 1981. ponovnim sjedinjenjem njezinih triju podruĉja. Mi smo izvršili svoje korekcije i ja sam ih diktirao jednom srpskom drugu. izvrši plebiscit. 356 Janković. ameriĉke.PROTIV SLOBODE JEDNOG VRLOG MUĈENIĈKOG NARODA. potpisali su Corneau. 4. švicarske. s. 375–377. ĉiji su preci podrijetlom iz Dalmatinske zagore. 356 Srpska delegacija na kongresu bila je sastavljena od Dušana Milićevića. Vase U. s. ATENTAT KOJI KAD BI SE ISPUNIO BIO BI SRAMOTA ZA ĈOVJEĈANSTVO NAŠEG STOLJEĆA. izd. M. kao cilj postavio uništenje germanskog militarizma i ulazak takve pobijeĊene. Lebey detaljno je izvijestio o osnivanju društva naroda. Izdanje Albatros. La controverse italo-serbe. u kojima ţivi etniĉki razliĉito stanovništvo. (»Obljetnice atentata u Sarajevu«. u drţave za koje će se ovi narodi izraziti plebiscitom. II. nezavisne Poljske. dnevnoga reda i koji je uredio Leoni u saglasnosti sa Ferariem i Berleuda. 3. a u nazoĉnosti.357 Ovaj prijedlog o plebiscitu odnosio se posebno na razgraniĉenje izmeĊu Italije i buduće jugoslavenske drţave. Milano 1976. kao budućeg nositelja masonske koncepcije mira i univerzalne sreće. Vraćanje Alzasa – Lotaringije Francuskoj.. nezavisnost Ĉeške. juin 1918. 2. predsjednik Savjeta Velikog orijenta Francuske i general Peigne. Kako je teklo sporazumijevanje talijanskih i srpskih masona ispriĉao je Vasa U. Histoire de la Grande Loge de France (1738–1980).« Sjednica odrţana 29. jer su se baš u to vreme nalazili na Krfu«. 1917. datiranom »Paris. Na ovom kongresu sluţbeno je predloţeno konstituiranje društva naroda. Na ovom kongresu »najpoznatiji i najuticajniji masoni iz Jugoslavenskog odbora nisu.

360 Odluke Kongresa shvaćene su od vodstva jugoslavenskih masona kao rješenje »u našu korist«. podijeljeni na 13 paragrafa. da je talijansko masonstvo škotskog obreda izjavilo. Ţeneva. da su Srbi predloţili klauzulu o plebiscitu. 5–6. s. B. Kongres je predsjedniku Wilsonu izrazio svoje divljenje i zahvalnost za sve.(ajfert). Ĉini se. jugoslavensko masonstvo je odluĉilo pozvati »za ovu priliku . Talijanski masoni negirali su navedene Jovanovićeve tvrdnje.. veljaĉe god. za poţrtvovanje u borbi. Istodobno je došlo do pogoršanja odnosa izmeĊu talijanskih i francuskih masona.izmenili smo ono još po koju reĉ zatim je predat tako redigovan i usvojen od italijanskih i srpskih delegata koji su zajedniĉki saraĊivali kod njegove redakcije. koji je radio u Rimu. Znajući za meĊunarodni masonski kongres u lipnju 1917. srpnja 1917. a Juţnih Slovena posebice. ibid. U njima je posebno predviĊeno osnivanje društva naroda i meĊunarodnog suda. te da su Italijani preĉili da je usvoji kongres. ali i radi predstavljanja pred savezniĉkim vladama. da bi se mogla poduzeti neka odluĉujuća akcija. Voleo bih da se utvrdi. 4. imao lijepih uspjeha.« 360 P.. s. kao Masoni donesu svoj sud o slobodi prava samoopredeljenja naroda. da se radi o sluĉaju slabog pamćenja. 603. što su i italijanski Masoni. našim nastojavanjem i svojom jednodušnom saglasnošću. Kuba. i niko drugi sem Srba. lipnja) 1917. 363 Sve je ovo objavljeno u listu Corriere della Sera dne 19. U samoj Italiji utjecaj jugoslavenskog masonstva nije bio dovoljno jak. Ali ako bi g. studenoga god... »Ovo je uĉinjeno na završetku god. 366 D. s. s. V. od kojih je tada bio najvaţniji onaj. Oni su isticali. 1904. 361 Marko Jakovljević. 1–3. bilo ţestoko napadnuto.). »da se italijanska politika prema Balkanu i Juţnim Slovenima treba da kreće u granicama Macinijeve koncepcije«. 202–204. osnovao je u vaţnijim politiĉkim drţavnim središtima stalna predstavništva te utjecao na pisanje tiska »u korist srpske teze. Ţeneva. bili su prihvaćeni od kongresa. Neimar. sredstvom jedne cirkularne note. 1917. 5. govori apsolutno pogrešno. laskavi odgovori. broj 633 za 1917. 365 Dj. što je uĉinio ĉovjeĉanstvu. Chevallier ibid. J. 379. Pregled listova.« U ovo vrijeme srpsko se masonstvo povezalo i s najudaljenijim zemljama u svijetu (Meksiko. 11. da je klauzula o plebiscitu potekla od srpskih delegata. Novi Zeland i t. Tolika. ibid. Gospodin Jovanović kada tvrdi da se nalazila ova klauzula u tekstu koji su uredili i podneli italijanski delegati. za srpsko junaštvo.«366 358 359 Usp.. U emigraciji. Jovanović ostao pri svome nikakav framasonski obzir ne bi me mogao uzdrţati da odluĉno izjavim da svesno govori neistinu.364 Predstavnici masonske vlasti Kraljevine Srbije inaugurirali su stoţer u Marseillesu radi usklaĊivanja jedinstvenog djelovanja. 364 Molla. Jedna skromna proslava. 1923. da je »dodana pogrešno ili zlonamerno klauzula o plebiscitu«. do 25. posle ĉega su pristizali. 1923. 80.. Braću Italijane da.«358 Ĉinjenica je. ibid. Iz rata i emigracije.361 »Ovaj uspjeh bio je utoliko markantniji. pripomogli da se on postigne. Pregled listova.. tako da je Ettore Ferrari (talijanski veliki meštar od 15. 1917. Talijanski delegat Meoni ovako je odgovorio Jovanoviću: »Mogu samo ponoviti demanti italijanskih delegata i prvo tvrĊenje Lebeja naime. uz tople ţelje za lepšu i veliku budućnost svih naroda uopšte. za lojalnost Srbijinu. jedno za drugim.d. srpnja god.«362 U Italiji se razvila silna polemika. Brazil. (Uspomene). da srpski masoni drţanje talijanskih masona nisu doţivjeli kao posebno neprijateljsko. II. Isticalo se na svim stranama neosporno pravo Italije na Trst. Australija. s. s. 1917. broj 626 od 13. Ipak je jedan od jugoslavenskih masona.359 Citirani zakljuĉci izvjestitelja. da talijanski masoni nisu htjeli ući u jaĉu konfrontaciju s francuskim masonstvom.) morao dati ostavku 14. s. Argentina. Tako redigovan ĉlan sadrţavao je reĉ plebiscit i Lebaj ga je proĉitao i metnuo u svoj dnevni red. V(ajfert). srpnja (30. Subotica. 362 Dj. s.«363 Nakon ovakva drţanja talijanskih masona u talijanskoj javnosti masonstvo je uopće. 365 Srpski Vrhovni savjet za vrijeme rata razvijao je jaku akciju u savezniĉkim i neutralnim zemljama. . a posebno francusko. Istru i Dalmaciju. da su talijanski masoni bili prisiljeni tvrditi. Usp.

priliĉno klonuli. 6. Glavni ĉinioci pri sklapanju mira bili su slobodni zidari. imao je pristup u elitu engleskog masonstva i on je iza leĊa Pašiću posebnom šifrom saobraćao s regentom Aleksandrom kao njegova osobna veza s britanskim politiĉkim krugovima. da za trajanja rata i u ĉasu mira budu potpuno oţivotvoreni ovi vrhovni zahtjevi njihovih naroda. e da uzmognu postići potpuno narodno ujedinjenje u svojoj slobodnoj drţavi. mason Jovan Jovanović-Piţon. da će uloţiti svu svoju djelatnost u to. iz obzira pravde i slobode traţi. 2. 195–196. Predstavnici talijanskog i jugoslavenskog naroda zasebno utvrĊuju ovo: 4. Hrvata i Slovenaca uzidani su veliki blokovi masonskih napora. objavljen je 10. . Vrhovni Savet Srbije šalje jednu obrazloţenu okruţnicu svima velikim masonskim svetlostima i. i to sve dok nije god. po nalogu talijanskog ministra vanjskih poslova Sonnina. 91. Kao posljedica ovih razgovora Torrea s Trumbićem došlo je do sazivanja kongresa potlaĉenih naroda Austro-Ugarske u Rimu. Proglasuju. da će se meĊusobno pomagati u borbi za svoje potpuno osloboĊenje od zajedniĉkog neprijatelja. Treba svakako napomenuti da je Georges Weifert suradivao i s predsjednikom srpske vlade Nikolom Pašićem. U ovim razgovorima »kumovahu Steed i Seton-Watson«. Rimski pakt). U pogledu odnosa talijanske nacije i nacije Srba. D. ibid. s. da je osloboĊenje Jadranskog mora i njegova odbrana od svakog sadašnjeg i budućeg neprijatelja ţivotan interes njihovih naroda. 367 368 F. usled nemaĉke ofanzive i sa ciljem Pariz. da razgovara s Trumbićem. 5. protivno svojim naĉelima. Prema nekim neobjavljenim podacima (koje nisam uspio provjeriti). B.. koji će biti definisani u ĉasu mira. ima nezatomljivo pravo na potpunu politiĉku i ekonomsku nezavisnost.367 koji nije bio mason i koji je intimno ţelio stvaranje samostalne srpske drţave s izlazom na more. 6. Ovi se narodi stoga zalaţu. »Kad su duhovi u savezniĉkim sredinama. LXIX/1928. produţenje rata do konaĉne pobede saveznika. da je Monarhija austro-ugarska osnovna zapreka ostvarenju njegovih teţnja i njegovih prava. Obzor. Hrvata i Slovenaca.«368 Na kongresu»podjarmljenih« naroda u Rimu od 8. do 10 travnja god. Stoga se predstavnici oba naroda zalaţu. 87. 3. kao što je upotpunjenje narodnog jedinstva Italije ţivotan interes jugoslovenske nacije. 1918. koji je Trumbić uputio Torreu iz Londona u oţujku god. postiglo se. s.. ibid. Obvezuju se riješiti prijateljski i u interesu budućih dobrih i iskrenih odnosa izmeĊu oba naroda pojedine teritorijalne sporove na osnovu naĉela narodnosti i prava narodnog samoodreĊenja i na naĉin. da je ujedinjenje i nezavisnost jugoslovenske nacije ţivotan interes Italije. 369 Talijanski senator Torre došao je prije ovog kongresa u London. 370 Hinković. 1918. umirovljen. ibid. Jedna skromna proslava. koji teţi da postigne svoje nacijonalno i drţavno ujedinjenje ili da ga upotpuni. Svaki od ovih naroda priznaje. travnja iste godine u Rimu (tzv. 1918.370 Tekst. poznatih pod zajedniĉkim imenom jugoslovenskim predstavnici ovih dvaju naroda priznaju. Svaki narod. Potoĉnjak. da se uz snaţnu pomoć francuskih i engleskih slobodnih zidara ujedine aspiracije talijanskih i jugoslavenskih zidara »na jednoj smernici i to u korist jugoslavenskog stava«. U temeljima drţave Srba.. da se ne povrede ţivotni interesi jednog i drugog naroda. ibid. srpski poslanik u Londonu.Jugoslavensko masonstvo imalo je poseban oslonac u srpskoj opoziciji i u regentu Aleksandru KaraĊordeviću.. s. Taj tekst glasi: »Predstavnici naroda podloţenih posve ili djelimiĉno Austro-Ugarskoj Monarhiji u svrhu zajedniĉke akcije sloţno utvrĊuju ova naĉela: 1.. 603–604. 369 M. Jakovljević. J.

a i od Masaryka osobno tijekom godine 1918. Tako se u jednom masonskom tekstu. protiv toga plana srpski poslanik u USA Ljuba Mihajlović (koji je došao u USA svršetkom god. Italije i Vel. s. samo je oznaĉen kao »jedan naš viĊen Brat i priznat javni radnik«. ibid. 1917. 66–68. s. Matica hrvatska. kojim je ona pritekla u pomoć Evropi (a i ĉoveĉanstvu) u njenom kritiĉnom momentu za vreme poslednjeg velikog rata. 133–134. Kad je Wilson u srpnju te godine objavio 14 toĉaka u kojima se zalaţe za ideju autonomije naroda u okviru Austro-Ugarske. naroĉito po slobodno zidarskim loţama«.« Br . dade se zakljuĉiti da su talijanski masoni i u tom pravcu bili aktivni. 1920. oţujka. Jugoslavenski masoni. kako se vidi iz njihovih strogo internih raspravljanja. Disertacija. a u toĉki 2 navodi. MeĊutim. u kojem se govori o masonstvu u Americi. Kratki pregled historije talijanske masonerije. V. pa dalje. priznat će se i zajamĉit će im se pravo na poštovanje njihova jezika. oţujka. 376 Jakovljević. Francuske. Jakovljević. MeĊutim. Šestar. što je netko proturio sumnju.«373 U ime Jugoslavenskog odbora otišao je brat Potoĉnjak u SAD. Valjda zato. Rezerviran Manuskript. s. Usp. što 371 Ferdo Šišić.. s.(ajfert). Niko Duboković navodi datum 17. na kojima je bio zastupljen veliki broj iseljeniĉkih organizacija radi regrutiranja dobrovoljaca i skupljanja financijske pomoći. Bez ameriĉke potpore savezniĉke zemlje ne bi same mogle ostvariti zamišljene ciljeve. 1938.(ubo) T. Nekoliko reĉi o sl. ibid. Rimski kongres jako se dojmio Wilsona. »te je povodom njegovih zakljuĉaka ameriĉka vlada prva prihvatila njegove konsekvencije time.(omašić). Niko Dubakovitch. odnosno jugoslavenskih politiĉara. njihove kulture i njihovih moralnih i ekonomskih interesa. da je on austrijski agent. 8. 375 Dj. Šišić datira Trumbićev tekst 7. Or... Zbirka akata i dokumenata. Poslije su u Ameriku pošla braća Hinko Hinković. bez oznake izdavaĉa. 6–7. tal. 376 Predsjednik Wilson pridobivan je postupno sustavnom i neprekidnom akcijom srpskih. u proljetnim mjesecima god.374 Hinković je bio poslan u Ameriku s potpunim povjerenjem srpskog masonskog vodstva radi pridobijanja jugoslavenskih iseljenika i animiranja ameriĉkih masona za juţnoslavenske politiĉke aspiracije. Lausanne. masonerija nije sluţbeno sudjelovala. I tamo su odrţana dva kongresa. 1918. moţe se suditi i po odluĉnom i munjevitom brzinom donešenom rešenju. Jadransko pitanje na konferenciji mira u Parizu. hiljadama ameriĉkih loţa uzele su jednovremeno i hitno to pitanje u pretres i doprinele da se privede u delo jedna po ondašnjem zvaniĉnom njemaĉkom mišljenju neverovatnost: da se ĉisto industrijska zemlja za tren preobrati u vojniĉku i interveniše oruţjem. tako da ona maglovita oĉitovanja ne obvezivahu Italiju. 373 I. Or. Zagreb. koje bi morale biti ukljuĉene u granice drugog naroda. oţujka. 1916) utjecajem na predsjednikovu okolinu (razgovorima i propagandnim materijalima). ali iz brzojava izmijenjenih tom prilikom izmeĊu Vel. s. U ovom tekstu ne spominje se Hinković. Dr. 196. što je Šišić izostavio.U. (Tiskano ćirilicom. jer stvarno nikoga nije obvezivao. Relations italo-yougoslaves de 1914 a 1920. . ibid. a u sadrţaju 9. 12–15. 372 Hinković ibid.«372 Moţda je jedini rezultat Rimskog pakta njegov utjecaj na drţanje predsjednika Wilsona. zidarstvu. »Najlepše pako na stvari je to da sa talijanske strane nije u kongresu uĉestvovalo nikakovo zvaniĉno lice. Lj. da je Austro-Ugarska instrument germanske dominacije. 1918. nalazi i ovo: »Koliki je jak njen uticaj u Americi. Njihova uloga nije u aktima registrovana. 374 M. odrţanog u Rimu na 12. jedinom mogućnošću za presudan uspeh. s. X/1931. posebno od kraja veljaĉe god. ni srpska vlada ni srpsko masonstvo nisu imali povjerenja u Franka Potoĉnjaka.«371 Ovaj Rimski pakt nije imao nikakva smisla. bili su svjesni da je ameriĉko masonstvo i u prvom ratu stajalo brojĉano i po »stvarnim uspesima« na ĉelu svih zemalja na svijetu.7. posebno se angaţirao.˙. 88–87. 4. godine i mjesta izdanja).. 99. Ne odobravajući da imperijalizam i militarizam zavladaju preko Evrope ĉoveĉanstvom. Skupinama (nuclei) jednog naroda. Milan Marjanović i drugi. »Prilikom kongresa potlaĉenih naroda A.375 Hinković je u Americi razvio »veliku propagandu za našu stvar.

Za Wilsona. prihvaćajući ideju potpunog osloboĊenja tih naroda mjesto ideje autonomije u okviru Austro-Ugarske. 3. ibid. već se odluĉila na neizmjerne ţrtve u krvi i novcu za slobodu ĉovjeĉanstva. 84. James A. ako ovde kaţemo samo toliko. 13. Paulova. Anrew Johnson (1865–1869). La paix des peuples. Clausen.«377 Akcija za priznavanje prava potlaĉenih naroda Austro-Ugarske na nezavisnost pojaĉana je dolaskom predsjednika Ĉehoslovaĉkog narodnog vijeća Masaryka u SAD na poĉetku svibnja god. nema dokaza da je pripadao masonstvu. a kao mislilac i pošten ĉovek – tako mi se Masarik izrazio o njemu – prihvatio ideju likvidacije Austrije i izmenio odgovarajuću taĉku svoga manifesta. 4. s Masarykom i pijanistom Ignjatom Paderewskim bio primljen kod Wilsona. Hinković ibid. a to je poĉela prihvaćati i ameriĉka diplomacija. rujna godine 1918. Beograd. 450–451. što se i u njega kao i u drugih ameriĉkih predsjednika koji nisu bili masoni. 12. dotadanje uspjehe njezine i katastrofalne posljedice za slobodu i demokraciju svijeta. 1935.378 Utjecaj na predsjednika Wilsona bio je olakšan ĉinjenicom. da smo u tom uspeli. Po njoj nije trebalo poći u Rapallo. naroĉito u pitanju oĉuvanja Austrije. S tog valja na jugu ujediniti bedem jugoslavenski.379 Hinković je dne 20. Kao dijelovima tog ĉovjeĉanstva mora ona da i našim narodima pomogne do osloboĊenja i ujedinjenja. To je u meĊunarodnoj politici. Jedini ameriĉki predsjednik koji nije bio pod utjecajem masona bio je John Quincy Adams (1797–1801). Des Quatorze aux Cinq Points. 5. Iz upita i primjedaba Predsjednikovih teĉajem našeg razgovora s njim mogla se razabrat njegova posvemašnja saglasnost s našim izvodima. Roosevelt (1933–1945). . ibid.. Andrew Jackson (1829–1837). ogleda masonski duh«. bio najveći uspjeh Rimskoga kongresa. 2. s. Time je Wilson principijelno revidirao u pogledu Austro-Ugarske svojih 14 toĉaka. kojega i neki masonski pisci ubrajaju u masone. 9.A. Garfield (1881). 11. Mislimo da nećemo mnogo tangirati našu skromnost. 7. Mihajlovića sluţbenu izjavu. (Henry C. U. Gerald Ford (1974–1978). 1918. 381 H. Šepić ibid. James Buchanan (1857–1861). »Vilson je. 121–122. Kosmos. lipnja god. da ga je spremna priznati kao najviši organ ĉehoslovaĉkog pokreta u savezniĉkim zemljama. 1979. ĉeškog i jugoslavenskog – tako nastavismo – Poljska je raskomadana. 8. s. s. I/1919. 1918. pod uticajem masonske okoline. 10. 14. kojom Amerika prihvaća ideju potpunog osloboĊenja Ĉehoslovaka i Jugoslavena od Austro-Ugarske. tako i po što uspešniji ishod njegov.S. 77. britanska vlada obavijestila Ĉehoslovaĉko narodno vijeće. William Howard Taft (1909–1913). 380 H. u svim »njihovim postupcima.. Sigurno je. Masons Who helped shape our nation. Izdao The supreme council. U našim je rukama naroĉito priznanje za 377 M. jedinu u ovom ratu koja nema nikakovih sebiĉnih ciljeva. što u ostalom nije krio. s. 321–324. 12–15). James Monroe (1817–1825). s. da će se uspješnom masonskom akcijom »na toj drugoj hemisferi steći uistinu jedna jaka snaga koja moţe da bude od presudnoga uticaja kako po sam rat. Kujundţić. Hinković. ibid. George Washington (1789–1797). Usp.« (Emil Ludvig. 6. Ancient and accepted scottish rite of freemasonry southern jurisdiction.«381 Jugoslavensko masonstvo znalo je. 379 V. 33° Sovereign Grand Commander. 28–48.je ministar inostranih djela Lansin dao po inicijativi Lj.380 Ovaj vrlo vaţni susret Hinković je ovako opisao: »U razgovoru s njime razloţismo mu ciljeve njemaĉke najezde na Istok. Polk (1845–1849). a na sjeveru uĉvrstiti ĉeško-slovaĉki i poljski. Franklin D. da su od ameriĉkih predsjednika bili masoni: 1. James K. 33°. kad je u Kongresu predlagao autonomiju za slavenske narode dvojne monarhije! Amerika pokazala se je jedinim našim meĊunarodnim uporištem u Parizu. 1. a mala Srbija preslaba. Warren G. pogotovo kada je 3. ali je bio gotovo apsolutno manipuliran od masona. kako izgleda bez ikakvog savetovanja sa drugima. Od tri historijska bedema protiv Dranga: poljskog. VoĊi Evrope.). Harding (1921–1923). Samo tako moţe se spasiti svijet. Kojeg li preokreta u njegovim nazorima. Ĉeška satrvena. Harry S.. izmeĊu sada i poĉetkom godine. Mi upiremo oĉi u Ameriku. Truman (1945–1953). William McKinley (1897–1901). ako se ti ciljevi ostvare. U prilog tome javljali su se i glasovi u ameriĉkom kongresu.. s. 378 D. Theodore Roosevelt (1901– 1909).

1919. izrazio je srpski mason Ilić na konferenciji u Nici 27. imenovan šefom srpske vojne delegacije. 82. 105. ibid.to. Beogradska politika 382 383 Dj. u obliku kolonija. 385 Br . Rooseveltu od 25. 7–10. Ţolger i Mata Bošković. 92–93. 384 Zapisnik sa sednica delegata Kraljevine Srba. savjetovao da ne tjeraju mak na konac sa Italijom. slijedećim primjedbama: »Ali pošto su se. . Trumbić. odnosno njegovim nacionalizmom. Br . s. (U tome hotelu bilo je sjedište ameriĉke delegacije).«382 Stajalište jugoslavenskih masona prema Londonskom ugovoru. 127. na strani jugoslavenskih zahtjeva. c) Princip udruţenje naroda istisnuo je principe grube sile i tajnih ugovora. tadašnjeg Predsednika Republike Sjedinjenih Drţava u Severnoj Americi. a Francuska. Hrvata i Slovenaca za mir. Pašić. kad je došao u Pariz god. e) Najzad. predviĊene ugovorom. Hrvata i Slovenaca 1. morale taktizirati i s talijanskim masonstvom. b) Amerika ne samo što nema ucenjenog angaţmana prema Italiji. zakljuĉeno je i slijedeće: »Odobrena je izrada jednog izvoda iz našeg memoranduma. Italija je traţila od saveznika jedan dio neprijateljskog plijena. dr. već prijemom njenih 14 taĉaka uništava se ugovor potpuno. na kojoj su bili nazoĉni N. Hrvata i Slovenaca nisu djelovale. Wilson mu je posebno zahvalio »na adresi koju mu je on predao u ime srpskih slobodnih zidara u odbranu jugoslavenskih nacionalnih prava«. dr. travnja 1937. koja je s Engleskom pobijedila sve što su bili ugrabili u Njemaĉkoj i Turskoj. prosinca 1918. V. protektorata ili sliĉno. radi kompletiranja ovog poglavlja potrebno je istaknuti neke podatke. Italija nije ni izvršila svoje obaveze.(ajfertj. pisano rukom velikoga našega prijatelja i osvedoĉenog pobornika pravde. već da budu razboriti pripravni na kompromis. d) Pojavio se princip samoopredeljenje naroda. s. 8–10. 5511. MeĊutim. po masonskoj liniji intervenirao je kod Wilsona u Parizu u hotelu Krion. U ovom tekstu se spominje i Milićevićeva »borba koju je on u to doba morao da vodi u pariskim loţama sa dva masona Crnogorca. i preko njega Pašić stajali su u stalnoj vezi s Quai d'Orsay-om. Gospodina Vilzona. Dušan Milićević koji je.˙. razumije se. O tome svjedoĉi Smodlaka ovako: »Vesnić. 386 Šestar. ni vojskom ni flotom.«386 Masonske veze na Mirovnoj konferenciji u pitanjima razgraniĉenja Kraljevine Srba. zbog njene prijateljske i moćne intervencije za vreme mirovnih pregovora u Parizu. koja je svojim naprezanjima prešla preko maksimuma koji se mogao i zamišljati a kamo li zahtevati. onako korisno kao prijašnjih godina jer su sile pobjednice po završetku rata. Dušan Milićević. Na sjednici delegata Kraljevine Srba. 1915. kao naš poslanik kod francuske vlade. 9–10. a naroĉito za Srbiju (i Jugoslovene uopšte). XVIII/1939. oţujka god. od vremena potpisa ugovora prilike znatno izmenile: a) Rusija. Ilijć. koliko je god mogao. Đura Popović.. koji će se upotrebiti za razašiljanje uticajnim liĉnostima framasona.˙. Prijepis u Arheološkom muzeju u Splitu pod br. nalazila je da joj je najkorisnije da se Italija namiri na naš raĉun. Na toj Konferenciji jugoslavenski politiĉari nisu zanemarili korištenje masonskih veza. odnosno Italiji. Šestar. – stoga ni dobiti obuhvaćene ugovorom ne mogu biti obavezne za Antantu. koji im je. Milenko Vesnić. koji su pravili propagandu za Kralja Nikolu i zasebnu Crnu Goru«. Srpsko-talijanski spor. To je posve odgovaralo francuskim interesima. naveo i slijedeće: »Jugoslovenski narod je vrlo mnogo obavezan Americi za svoje narodno jedinstvo. u kojem su postigle svoje zamišljene ciljeve. 385 Upravo zbog ovoga Wilsonova zalaganja u korist jugoslavenskih politiĉkih stajališta Dušan Milićević je poslije kao veliki majstor Velike loţe Jugoslavija u jednom pismu ameriĉkom predsjedniku F. s.«383 Zbivanja na Mirovnoj konferenciji ne spadaju u teme ove knjige. kao potpisnica ugovora je išĉezla sa politiĉke scene. A. XVI/1937. posebno poslije Wilsonova odlaska u Ameriku.«384 Na ovoj Konferenciji predsjednik USA Wilson bio je maksimalno.

Meštar Nathan ustao je okruţnicom protiv Wilsona i odobrio onaj nagli odlazak talijanske delegacije sa mirovnog kongresa. brzojavima kralju. 399– 401). tal. Musolini se je brzo okrenuo na protivnu stranu. U prvo vrijeme oni su bili veoma vješto udesili svoje drţanje. sudbina jadranskog pitanja došla u ruke Francuske i Engleske. Kratki pregled. Iz ovoga se dade zakljuĉiti. 1919. .˙. s. lako je shvatiti od kolikog je zamašaja za nas bilo steći naklonost tako uplivnih ljudi. je masonerija to pozdravila velikim veseljem. Mola. 388 Br . a da je vodstvo tal. su ga masoni obilato potpomagali. ibid. Ona je imala glas u razgraniĉenju prema MaĊarskoj. »koje su samo pred Wilsonom uzmicale« (ibid. a Francuska je posebno u stvaranju drţava Jugoslavije i Ĉehoslovaĉke gledala podizanje brane za zaustavljanje njemaĉkog napredovanja.odmah po slomu carske Rusije zaplovila je bila u francuske vode. 134. s. Dr. generalu Diazu i oduševljenom okruţnicom na sve loţe. Drţave pod masonskom kontrolom htjele su uništenje Austro-Ugarske kao katoliĉke monarhije. mora da to zahvali u velike talijanskoj masoneriji. 1972. dok van delegacije nisu poduzimali ništa što bi moglo ozlovoljiti velike sile na koje su raĉunali za svoje posebne ciljeve. Na koncu. Stoga joj je valjalo dobro paziti da ne ozlovolji Francusku.«387 Jedan jugoslavenski mason ovako je ocijenio tadašnje stajalište talijanskih masona: »Kad je pak talij. tako da u delegaciji nisu dolazili u sukob s nama. Vel.. Lj.. pa ih spretno obavještavati o našim pitanjima i postepeno pridobivati za našu stvar.. Ali došavši na vlast.(ubo) T. 387 Zapisi Dra Josipa Smodlake. u prvom redu s glavnim ekspertima velikih sila. 108). Smodlaka u svojim Zapisima istiĉe. Za uspjeh pak bio je daleko vaţniji od zvaniĉne prepiske rad van delegacije. stavivši se pod protektorat Republike.. u koje je trebalo najprije uliti povjerenje prema nama. ibid. vladi. 105. a kud bi se ona zamjerila protektorki radi jednog hrvatskog pitanja? Ali ni bez toga srpska politika koju su vodili Pašić i Vesnić nije dozvoljavala da se doĊe do oštrog sukoba s Italijom. poduprlo D'Annunzija (Usp. A kad je Wilson ustao proti talijanskim teţnjama na Jadranu. nadasve druţenje s uplivnim liĉnostima. s. Povijesna je ĉinjenica da je talijansko masonstvo god.(omašić)... talij. JAZU Zagreb. da su kod kongresa potlaĉenih naroda sudjelovali samo nekoji masoni iz Italije i to liĉno. kojima su gotovo u potpunosti rukovodili masoni.«388 --Stvaranju Kraljevine SHS pridonijeli su uz juţnoslavenske slobodne zidare i interesi velikih sila. masonerije stajalo skoro ostilno proti tome. Bugarskoj i Albaniji. kad je Musolini spremao svoj pohod na Rim. kad je Wilson otišao. koje su na oĉitu štetu slavenskog ţivlja. Pošto su Velika ĉetvorica u glavnom riješavala onako kako su im savjetovali ti njihovi pouzdani struĉnjaci. Zato je i brzojav iz Rima u Pariz onako suh i bez sadrţaja.. s. vojska došla u Trst i u Trento. Italija je bila jedna od ĉetiri velike sile koje su krojile kartu svijeta. gdje su bili u pitanju interesi koji su najviše bili na srcu beogradskim vlastodršcima. i da je uspio. da je.

RASCJEP U HRVATSKOM MASONSTVU .VII.

II. s. osobito 389 390 Glasnik. i 1919. da je pobijedilo slavensko Boţanstvo. probudila se loţa 'Maks. o ĉemu je obavijestila loţu Ljubav bliţnjega dne 8. 9. 'da se nesuglasice prebroditi ne mogu. osvane prijedlog. i baš u ĉasu kad se raspala austro-ugarska monarhija. prosinca god. kao Matica Loţa Ljubav bliţnjega. 1918. Narodno vijeće SHS odobrilo promjenu pravila. 1918. 1927. Proti ovomu se digla ĉitava Loţa. da je u sastanku od 21. jer smo se sastali Slaveni i Neslaveni. Prigodom jedne konference u gornjim prostorijama loţe digla se oluja. poĉela je uvertira. 24. Bez svakog prelaza. proglašuje brat B. bez svakog razloga. Poslije toga Velika loţa Ljubav bliţnjega konstituirana je dne 11. a njezina imovina neka se izruĉi loţi »Vrhovac«. Na posebni poziv i upit nije precizirao na koga nišani. da je Loţa »Ljubav bliţnjemu« upravo sada duţna da radi. listopada 1918. Tajnoviti neki br. V/1926. Vrhovac' na jedanput. 1918. itd. L. od ratne psihoze nagonjenom radinošću. da su se za vrijeme rata vladala neispravno. Brat A. se tomu usprotivio s motivacijom. 8–9. Šestar.«393 Masoni iz loţe Maksimilijan Vrhovac zapoĉeli su i predvodili napadaje na masone. 391 Promemoria. kako je navedeno. Osnivanje velike loţe Ljubav bliţnjega takoĊer je odobrila ugarska Simboliĉna Velika loţa u svom Saveznom vijeću dne 11.390 Odmah poslije 29. Ona zapoĉne igrati ulogu politiĉkog angjela osvetnika. »No u ĉasu kada se je veliki rat pribliţavao svome koncu. naveden kao razlog. XI. novembra god. prepadi. 1918. novembra 1918.. s.« 391 U meĊuvremenu je. neka se loţa »Ljubav bliţnjemu« uspava. . te da se riješe braće Ţidovske vjere i uz to još neke nepoćudne njima braće neţidova.392 Sve se ovo dogaĊalo u velikim sukobima. koji su bili Ţidovi. jednodušno je odobrilo. 392 Ibid. neka se onda konstituiše Velika Loţa »Ljubav bliţnjemu« a ĉlanovi Loţe »Ljubav bliţnjemu«. studenoga god. a kad imade u Loţi Slavena i Neslavena. sijeĉnja 1919. Doskora u sastanku od 21. koji će time postati slobodni neka se grupišu u nove Loţe prema tomu. 100. odnosno hrvatskom duhu. reţiser izmislio je cijeli plan i razdijelio je uloge. ĉak mogućnost fiziĉkog razraĉunavanja god. 1918. da se moraju razići itd. persekucije. Da mogu prenijeti u praksu svoj toboţnji 'rasni problem'. neka se ĉeka dok stignu promijenjena pravila.389 MeĊutim. 393 »Istorijat loţe Ljubav bliţnjemu i pitanje ponovnog stvaranja loţe pod tim imenom« i stanovišta loţa Ljubav bliţnjega i Prometej. a Savezno vijeće ugarske Simboliĉne Velike loţe na sastanku od 2. Konaĉno predloţi brat Dr. »U sastancima loţe »Ljubav bliţnjega« stala su neka braća napadati drugu braću. Ne! Ove ĉlanove loţe jednostavno su kao osumnjiĉene postavili na indeks i potajno osudili da ne smiju biti pripušteni kao ĉlanovi u jednu novu loţu. kako harmoniraju meĊusobno. koji se drţi Slavenom). koji su se navodno tokom rata ponašali 'anacijonalno' dotiĉno simpatiĉno spram Njemaĉke. da hrvatske loţe osnuju samostalnu veliku loţu. 1918. i one koji su bili orijentirani u madţarskom.. sijeĉnja 1919. poĉela je nekolicina braće. itd. ibid.. upotrebila su ta braća jezuitski trik. Na snazi su bili »teror. optuţujući ovu braću na nadleţnome mjestu i traţeći po konstituciji da budu ili osuĊeni ili riješeni. Tada najedared na sastanku od 28. 5. a kada su ova braća izjavila svoje zadovoljstvo sa novom situacijom to im se nije vjerovalo. došlo je u loţi Ljubav bliţnjega do velikih sukoba. 3. a to je razlog da do harmonije ne moţe doći' (izjava jednog Brata.Svršetkom god. od tih 78 ĉlanova u navedenoj godini »mnogo je Braće bilo u zarobljeništvu i u mnogim drugim krajevima«. kad se klicalo: 'Mi smo u Revoluciji!'. uzevši u svoj radni program sumnjiĉenje neke braće.. loţa Ljubav bliţnjega imala je 78 ĉlanova.. Zagreb. Mora se u vezi s tim konstatovati. kada je Hrvatski sabor raskinuo veze s Austrijom i Ugarskom. koja su se navodno za rata ogriješila u politiĉko-patritotskom smjeru. neoĉekivanom. 10–12. Nisu odabrali pravilan put. 1927. – a sve ovo u svrhu navodnog 'ĉišćenja' masonskih redova i oduzimanja krova Braći!.. s.

397 Glasnik.. s. koji se je dobro bio nabrao. onda je naša duţnost pristupiti btu.«396 Treba istaknuti. da se ĉisti iz naših redova kukolj. II/1926–27. sijeĉnja 1919. 1. Kroz ratno doba bio je ţaliboţe svaki rad te braće u tom pravcu onemogućen. i poĉetkom 1919. Zagreb. 396 O 'suspenziji' Prometej. 400 Šestar. 100. inscenirane i provaĊane sistematski od centralnih vlasti. – i kad gledajući i proţivljujući kroz pune 4 i 1/2 godine sva uništavanja.. proti jadnog naroda Jugoslavije. pak sam se kao mnoga druga bća. . VI/1927. »brisano je« 11 ĉlanova. Roko Joković. da napadaju u smislu preuzetih uloga. a nadasve mason. 31–32. na poĉetku rata mogao da bude u bludnji. dotiĉno odobravao njihov postupak – eo ipso već time prestao biti masonom. Svakome je od nas poznato. II/1927. Ali kad neko ţivi u zemljama Jugoslavije. elemenata kojima je etika. do kakovih je trzavica dolazilo u staroj l. da svaki onaj mason. 400 MeĊu tom devetoricom bilo je najviše Ţidova. koja je vodila herojsku borbu za svoje ujedinjenje i osloboĊenje. ako jedan mason ustvrdi. tada takav ĉovjek ne moţe i ne sme da ostane i dalje u masonskim redovima. 398 Prilozi uz »Promemoria«. osvijetljujući kao delegat Vel.«398 Kao rezultat ove borbe na sastanku loţe Ljubav bliţnjega dne 2. Neki su tvrdili. Vrhovac. a da od nijedne autoritativne strane ne doĊe za to veto proti ovakvom nebratskom napadaju.. nakupilo se elemenata... koje su potekle iz bratskih redova. Majstora Loţu »Pravednost«. Uz oportunitet i ţelju za ĉisto nacijonalnim radom.. i to rijeĉima: 'Ako smo mi bta. a znamo i glavni uzrok tome. U l. rijeĉima: »Bili smo robovi. pridruţio animozitetu. tvrdim. s. Zar nije za svakog pravog Hrvata masona uvreda. 401 394 395 Prilozi uz Promemoria. okrivljuju radi antidrţavnosti. 1927. sa nakanom. ibid.temperamentnih i jakog glasa. da se onakova sumnjiĉenja opetuju i nekriva bća. zauzeo sam stajalište u prilog osumnjiĉene bće. 1. bliţ.399 Od njih devetorica ostala su »bez krova«. pa ćemo proĉistiti loţu«. već da pomognu. Šestar. koji su se nalazili u sobama. okrivili nepravicom. uĉinio sam Ti krivo. 3. s. Moj je grijeh bio u tome što sam vjerovao takovim informacijama. što su se svojedobno odelila neka braća i utemeljila novu l. 1918.. 15. »da 15 Braće s ispravnim certifikatima o pokriću nisu mogli doći ni u jednu loţu«.. a koji se je za celog rata i to dok se ratna sreća nije poĉela okretati priznavao pristašom centralnih vlasti. te pristajao (odobravao postupak) uz centralne vlasti. – specijalno pak masonska etika bila tuĊa. Jevreja bili su okrivljivani zbog antinacionalnog drţanja za vrijeme rata i zbog nepoštenih ĉina npr. 11–12 za god. da se moţe naći koja manja i veća isprika. bila je baš potonja okolnost glavnim uzrokom. koji je bio posljedak takovih informacija. specijalno antijugoslavenske svrhe i bilo je od mnogih i mnogih kao znak lojalnosti vis a vis Austrije. Na taj svoj preokret u toj stvari aludirao sam već 12. 6)..«394 God. 34. druge. No kad se s vremenom pokazalo. koji nisu bili pravi masoni. 5. 23–27. koji je nastanjen i ţivio u Jugoslavenskoj zemlji. Lj. VI/1927. da su informacije bile laţne. i izjaviti: 'oprosti. 5. – priznajem. odnosno iz loţe Maksimilijan Vrhovac. radi krive prisege. 1. ali sada smo slobodni.. Ako je koji od br. 1926. On je tu svoju akciju pokušao obrazloţiti na slijedeći naĉin: »A sad evo što mislimo o tome ja i braća u l. izbaĉenih »iz masonskih aktivnih redova radi pripadnosti Mojsijevoj vjeri«. (Vrhovac). 399 Glasnik. s. da je glavna akcija voĊena izvan loţe Ljubav bliţnjega. da je on Hrvat ali ne Slaven?! Ta što li se nije već podnjelo i pokrilo sa tim bednim imenom! Ja dakle kao Jugoslaven – Hrvat. ne samo da visoko drţe barjak masonske etike.395 Sam je Tomić takvo svoje ponašanje i zatim pokajanje zbog toga ponašanja ovako opisao: »Pojedinci od bće. dapaĉe osudili. kao što sam nedavno zajedno s cijelom našom loţom ustao protiv pokušaja.397 U toj loţi antisemitsku i protuhrvatsku akciju vodio je dr. – nabacujući ih pogrdama i prebacivanjem. grozote i progone. to je sramotno! Ime Hrvat rabilo se je u antislavenske. aprila 1921. jer to je ne samo nemasonski. (Prilog Šestaru br. glavnu rijeĉ u antisemitskom pokretu vodio je Veljko Tomić.

˙. zidara majstora ĉlanova pr . da se odma ĉim prilike u Srbiji dopuste stupi sa Vel . Badalić v. sijeĉnja god. sijeĉnja 1919. O ovom vaţnom dogaĊaju u povijesti hrvatskog masonstva sastavljen je slijedeći: »Zapisnik opće konferencije od 11. opet misle. Podjedno se zakljuĉuje. 56.. da se osnuje odma jugoslavenska velika loţa. da je od vlade stigao odpis. Na ovaj protupredlog se razvija debata u kojoj sudjeluju Dr.. Br. Sjednici je predsjedao Adolf Rosenfeld. Dušan Vranešević i Mosin Klein oba iz loţe Budnost u Osijeku. da li se protupredlog Dra Jokovića prihvaća. 1919..« na konstituirajućoj skupštini Matice loţe K ljubavi bliţnjega dne 11. kojoj su prisustvovali ĉlanovi svih triju hrvatskih loţa.˙. Predlog se prihvaća. iz loţe K ljubavi bliţnjega u Zagrebu. stavi u sporazum sa vel.˙. sakupiše se slijedeći: Adolf Rosenfeld. Dr.˙. U zapisniku je posebno konstatirano slijedeće: »XII.˙. Budnost i Maksimilijan Vrhovac.Matica loţa k Ljubavi bliţnjega' 401 402 Glasnik. pomoćnici i šegrti ovih loţa kao i ĉlanovi loţa iz drugih orijenata.« Za velikog meštra izabran je s 49 glasova Adolf Mihalić. da obzirom na prilike u Srbiji još nije zato nastupilo vrijeme. i Pl. Zagreb. loţom 'Pobratim' u sporazum u svrhu da se ujedine sve loţe na teritoriju jugoslavenske drţave. srp. da osniva samostalnu hrvatsku loţu pod imenom »Matica loţa k ljubavi bliţnjega« sa sjedištem u Zagrebu.˙. loţom »Pobratim« u svrhu. koje nam nije poznato. da će ova pravila biti »prvi temeljni zakon Konstitucije Velike loţe. da se ujedine sve loţe na teritoriju jugoslav. Zagreb. »Budnost« Or. tajnika. zid . loţe: »Skupština slob . Iza toga stavljeno je na glasovanje. sijeĉnja 1919. V. sa dodatkom. ibid. Skupština je zakljuĉila.. sijeĉnja 1919. loţa 'Ljubav bliţnjega' Or . r. u Zagrebu zakljuĉuje jednoglasno da osniva samostalnu Jugoslavensku Veliku loţu pod imenom 'Matica Loţa K Ljubavi Bliţnjega' sa sjedištem u Zagrebu. Protupredlog Dra. koji ih proĉita.˙. drţave. sakupljena u loţinskoj zgradi u Mošinskoj ulici 22. Rukopis. za protupredlog. Osijek i »Maksimilijan Vrhovac« Or. odrţana je opća konferencija. Pošto je usljed osnutka vel . Tajnik ĉita slijedeći predlog pripravnog odbora za osnutak samostalne vel . Zagreb.Dne 11. Joković protupredlog. sakupljena u loţinskoj zgradi u Mošinskovoj ulici br. koja su odobrena rješenjem povjerenika Narodnog vijeća SHS za unutrašnje poslove Hrvatske i Slavonije od 24. loţe. Predsjedatelj poziva br . Zagreb. r. Mihalić od loţe »Ljubav bliţnjega« otvara konferenciju te pozdravljajući sve prisutne saopćuje. Predsjednik je pozvao tajnika. a Dr. 22 u Zagrebu zakljuĉuje jednoglasno. Mihalić v. Na kraju je veliki meštar proglasio. zamj. Prijedlog prihvaća se jednoglasno i sa odobrenjem. M. Jokovića se prihvaća sa dodatkom. studenoga 1918. i ptp . da proĉita predlog glede osnutka samostalne vel. 'Budnost' Or .˙. da proĉita promjene pravila.˙. srpske loţe. a naroĉito da se ne prejudicira stanovništvu vl. loţe pod imenom . Na ovaj predlog iznosi br. Tom.˙. a ne samo hrvatska. da na ovoj skupštini pravo glasa imaju samo majstori iz loţa Ljubav bliţnjega. da je Matica loţa Ljubav bliţnjega konstituirana. te majstori. zidara majstora ĉlanova pravih i potpunih zidarskih loţa »Ljubav bliţnjega« Or. Pop. 3–4. kojim se odobrava promjena pravila. Osijek i 'Maksimilijan Vrhovac' Or . Pošto je time omogućen osnutak velike loţe. Mihalić. st. i Dr. II/1927. Davorin Trstenjak i Roko Joković oba iz loţe Maksimilijan Vrhovac u Zagrebu. da se novo osnovana vel.«402 Prema »arhitektonskoj ploĉi od 11. koji je proglasio kao zadatak ove skupštine »konstituiranje hrvatske velike loţe« na naĉin. s. Poziva tajnika da proĉita ove promjene. Iza toga zakljuĉuje predsjedatelj konferenciju.˙. Iza toga ĉita tajnik predlog glede prihvata konstitucije. 4 .. jugoslavenska loţa ĉim to prilike dopuste u Srbiji. to se najprije predlaţe na prihvat slijedeći Predlog: Starješina slob.

VII. A ni taj zakljuĉak nije bio jednoglasan.. zakona propisuje. 1919. Po masonskim naĉelima dakle Loţa. Pa i na tom sastanku nije stvoren zakljuĉak o uspavanju Loţe. temelj. sijeĉnja god. da spreĉi uspavanje Loţe. Hrvata i Slovenaca »Jugoslavije«. prema pozitivnim masonskim i prema poznatim profanim propisima. 10. ibid. u svrhu osnutka Vel.«405 Posebno se isticalo. 10–11.. no pošto u istinu nije nikada bila uspavana. nema nikakova razloga. da loţa Ljubav bliţnjega nije 11. s. 54 brata majstora. a u jestnom sluĉaju imaju se sva bća. kosi sa profanim zakonima. da bar 3 majstora moraju podnesti pismeni predlog za uspavanje Loţe. nego razlaz nije niti javljen oblastima. moţe bez daljnjega nastaviti Radove. pozvana. odrţan redoviti rad u loţi Ljubav bliţnjega na prvom stupnju. no kako je ta svrha prestala fuzioniranjem zagrebaĉkih Loţa sa beogradskima u Veliku Loţu 'Jugoslavija'. kako bi to imalo uslijediti po konstituciji i masonskim obiĉajima. t. da je na Radu od 16.. Ona postoji i po profanim zakonima. da loţa Ljubav bliţnjega. 7. da je posve neznatna manjina odluĉila o sudbini ogromne većine i o sudbini same Loţe i njezine imovine.«403 Na ovoj skupštini bilo je nazoĉno iz loţe Ljubav bliţnjega 35 majstora.« 406 Pobornici ovoga stajališta pozivali su se i na ĉinjenicu. F.. 1919. 1. braća se nametnuše ispitivaĉima braće. da bi se Loţa mogla uskrisiti i onda. nego je zakljuĉen razlaz društva... s. 407 Odmah pošto je bila osnovana nova Velika loţa nastavljene su borbe u hrvatskom masonstvu: »Ĉim je bio fait accompli stvoren. a i na taj Rad nisu bila sva bća.. koji su zakljuĉili. Pa i na tom Radu za uspavanje ima 7 majstora pravo. 404 Pristaše teze. – Br. 405 Glasnik. Bez 403 404 Ibid. iz loţe Budnost 8 majstora. 2. meštra: neka se savezno vijeće ovlasti. a osim njih i 10 braće niţih stupnjeva i jedan brat gost iz jedne ameriĉke loţe. da naša Loţa nebi nastavila svoje Radove pod svojim starim i pravim imenom. postoji i danas tim više što je bila osnovana za vjeĉna vremena. Rad za uspavanje. o ĉemu je dapaĉe obavijestila i Veliku Loţu Ugarsku.. – MeĊutim u stvari 'Ljubavi Bliţnjega'. a iz loţe Maksimilijan Vrhovac 11 majstora. kako je bilo potrebno.j. pak je ipak poslije rata bez daljnjega nastavila svoje Radove. da one loţe koje će se unutar roka od 2 mjeseca konstituirati iz sredine ĉlanova bivše loţe 'Ljubav bliţnjega' uvrsti meĊu loţe utemeljiteljice. Obzirom na to zakljuĉuje skupština na predlog bta . Spominje. koji je doveo do zakljuĉka o razlazu. Osnutak Velike loţe Srba. da je 16. pozvati na drugi Rad. braća se uĉiniše sudijama braći.˙. Šestar. . da je to bio razlaz ad hoc t.prestala bitisati loţa 'Ljubav bliţnjega'. Tako se dogodilo. 406 Istorijat loţe. s. 4. bilo prisutno 11 bće. Navodilo se. »u kojemu dapaĉe je loţa donijela vaţnih odluka o svojoj imovini i o svom razlazu«. sijeĉnja 1919. 6–8. Nakon toga imaju se odrţati 2 Rada na koja imaju posebno biti pozvani svi ĉlanovi Loţe: u prvom Radu ima Loţa zakljuĉiti o tome. da davaju redovno pokriće 65–ici bće. II/1926. iz ĉega je jasno. I/1921. jer ne samo da se postupak. kad bi i faktiĉno bila uspavana. »Zakljuĉak je o razlazu donesla jedna šestina ĉlanova (11 ĉlanova od 67). vel. nije podnesen pismeni predlog za uspavanje niti su odrţana 2 Rada nego samo jedan Rad. kako je i jedna druga zagrebaĉka Loţa za vrijeme rata bila prestala raditi. postali su ĉlanovi potonje slobodnima pa će pristupiti osnutku novih loţa. je li predlog trojice majstora o uspavanju opravdan. U tajnim konventiklima rešetale se listine sve braće. istiĉe dalje i to.. Na gore skiciranu buĉnu predigru slijedila je sada tragedija u više ĉinova. loţe 'K Ljubavi Bliţnjega'. poĉeo je rad nevidljive ruke. nikada nije bila »uspavana«. zv. da jedna kvalificirana većina donese zakljuĉak o raspuštanju loţe i da se takav zakljuĉak javi vlastima. a taj zakljuĉak nije nikada javljen vlastima. koja nikad nije uspavana. a to nije uĉinjeno. prestala opstojati pozivaju se na Konstituciju ugarske Simboliĉne Velike loţe. Navodi primjer. 407 Ibid. To su oni obrazloţili ovako: »Ta konstitucija u ĉlanu 86. koja nisu ni traţila pokrića.. dakle. 1.

dok se osnutku loţe 'Grof Ivan Drašković' nije stavljalo nikakovih zapreka.. da se obrati na savezno vijeće trećom molbom sa potpisima samo ovakovih ĉlanova. koji bi bili vrijedni da ostanu u savezu. XV/1936. da se meĊu potpisanima nalaze imena neke osumnjiĉene braće. da se raspusti loţa Ljubav bliţnjega. konstituirana. pristup u novu loţu nekom satisfakcijom. U cijelom masonskom svijetu vlada pravilo. na kojemu je zakljuĉen osnutak loţe i izabrano provizorno ĉinovništvo.U ime one braće. Or. 88 od 11.)«408 Dne 23. da se je odustalo od daljnjeg moljakanja. obraćala su se na Vel. no opet bez uspjeha. Loţe nije nekojoj bći. L. za osnutak nove loţe 'Sloboda. ili pak da se s druge strane povuĉe na vidjelo onaj skup braće. kojima je uĉinjena nepravda. Bliţ. SHS Jugoslavija. Poslije su se ta bća. koja kod osnutka loţe 'Grof Ivan Drašković' nisu uzeta u obzir. Došlo je do odluke. nije imao drugog znaĉenja 408 409 Prilozi uz Promemoria. Poslije toga ova je loţa konaĉno. Dr.. prestala bitisati. kako bi s jedne strane optuţene stavili meĊu stupove.. što je na toj konstituanti bilo zakljuĉeno i to. koja su poslije potpisala molbe za reaktiviranje loţe Lj. S druge strane istinita je tvrdnja brošure. nova loţa Ivan grof Drašković odrţala je svoj prvi rad pod vedrim nebom. a nisu protestovala za to. Maticu s molbom. da svi bivši ĉlanovi Loţe Lj. Ova molba riješena je time. mogu pristupiti osnivanju novih loţa. mimoilazeći konstituciju. Ignj. isto tako smatrala je loţa 'Grof Ivan Drašković' jednodušno svojom zadaćom da istupa u prilog braće. o ĉemu se zapravo radi. To je bilo izreĉeno za sve ĉlanove bez ikakovih izuzetaka. 1919.. niti savezno vijeće nije nikada smatralo potrebnim postupati u smislu konstitucije spram ovih osumnjiĉenja. IX. (njih oko 20) poslije bilo dozvoljeno osnivanje novih loţa. da se treća loţa u Zagrebu zasada nema osnivati (Dopis br. Velika loţa udovoljila je dne 29. 6. veljaĉe god. 1–2. da ovoj izluĉenoj braći. Mihalić dne 28. nijedan od njih ne znade. 1919.. Nakon tog dvokratnog odbijanja molbe. s. besprikorni privrţenici saveza. no bila su odbijena. Bl. sijeĉnja god. koji je bezrazloţno osumnjiĉio i time rastrovao harmoniju i smetao redoviti rad u loţama. pošto su drţali. Ali braća smatrala su osnutak treće loţe masonskom duţnošću. Pobratim i Šumadija.409 Zbog zakljuĉka. umjetnosti. 12–13.. bilo je više nezadovoljnika meĊu hrvatskim masonima: »Protestovao je br. Bl. da se istinitost ispostavi.mandata. Konaĉno pobijedio je masonski ideal i ljubav spram kr. u prisutnosti ĉlanova Saveznog vijeća i ĉlanova loţa Vrhovac. oţujka god. što se veoma bolno dojmilo braće. Ovdje treba da se naroĉito naglasi. Nijedna loţa. F. obratilo se je sedmero braće molbom na savezno vijeće za osnutak treće loţe u Zagrebu. 1919. da je loţa Lj. F. Maticu L. no i ovi su svi naposljetku popustili. da im dozvoli osnutak loţe pod imenom 'Jednakost'. Šestar. molbi ove loţe.(ranjo) H. Ta bća. Osvjetljenje loţe obavio je veliki majstor A. ponovno obratila na V. Matice Loţe. i opet neki potpisi nisu primljeni. da su to bili poţrtvovani dugogodišnji.. a bilo je i drugih nezadovoljnika. da se radi o jednom visokom masonskom i nacionalnom cilju. Samo u našoj zemlji se to spreĉavalo. ostali pako budu jednostavno izluĉeni i prepušteni svome udesu. Ivan grof Drašković. Zagreb. Tko ih je osumnjiĉio i zašto? Koji je forum podigao tuţbu? Gdje su preslušani ovi osumnjiĉeni. Nije se uvaţavalo. nije bio nikad preslušan.(annaman). bilo bi naravno i pojmljivo. kod eventualnog utemeljenja druge nove radionice pristup osujete ili barem otešĉavaju. i opet je vraćena natrag. na samoj konstituanti Vel. No usprkos tako sveĉanomu obećanju jedne glavne skupštine jedne Vel.. Ova je molba povraćena motivacijom.. Jednakost i Bratstvo'. sastaviše ovi imenik onih ĉlanova. nisu protestovala protiv zakljuĉka o prestanku loţe Lj. da se za sada nema osnivati treća loţa u Zagrebu. a meĊu njima da je bilo svjetlosti bivše loţe 'Ljubav bliţnjega' – Postojaše reservatio mentalis. da nijedan od 'osumnjiĉenih' nikad nije bio pod optuţbom. da bća.. gdje uopće nije moglo biti prigovora. 32–33. Bl. . 1919. 1919. ibid. . sijeĉnja god. MeĊutim zakljuĉak. da se ima podupirati osnivanje novih i reaktiviranje starih loţa. gdje je iskaz svjedoka? Druga je molba bila predana sa novim potpisima. no ova je odgovorila. Ova molba bila je ustupljena V.

Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija' sa sedištem u Beogradu. (Bt. redom otklanjaju sve ĉasti. Dr. maja 1919. da se loţa Lj. 12.. s tim da Vel. javio se je pouzdanik srpskog vrhovnoga savjeta br . broj 85. Promemoria. što je posve razumljivo. jedna grupa ĉlanova Loţe 'Ljubav Bliţnjemu' prijavila osnivanje Loţe 'Jednakost'. s.. kako bi zadrţali odrešene ruke u svrhu suzbijanja naĉela ekspozeja Loţe 'Vrhovac'. ostao je kod toga. Savet Srbije. Ova su braća odmah 14. god. Loţa Srba. J. da supotpiše ovaj ekspozej. Kako Vrh. J. s. stavila je ovu stvar na dnevni red već u svojem radu od 6.. a Tablom 10. Na toj sjednici Dušan Milićević je predloţio.. Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija'.. zaveo je tadašnjeg Govornika Velike loţe 'Ljubav bliţnjemu' Bta T. tako i Vel. Brat Dr. što ipak nije nikad uĉinio. »Još u sijeĉnju 1919. s. 412 Šestar.«411 Paralelno s navedenim zbivanjima u Zagrebu tekao je i rad oko ujedinjenja hrvatskog i srpskog masonstva u jedinstveno jugoslavensko masonstvo. da riješi ovu stvar. .. ĉlanovi Vrh. nakon što je ovo pitanje potanko pretresano u saveznom vijeću sa izaslanikom srpskih loţa br . da se odgodi konstituisanje nove Velike Loţe. je ovo kasnije poţalio i kao Vel.. Riješenje ove molbe najprije je suspendovano.nego to. jula 1919. juna 1919. Kada se to rešilo braća u Beogradu. usprotiviše ovom osnivanju. 1919.«412 U Beogradu je na poĉetku veljaĉe 1919. sa upitom. februara god. Time je bilo ipak prepušteno likvidacionom odboru. Saveta ne behu još obavešteni. I/1921.. starešina Loţe 'Ljubav bliţnjemu'. 13–14.. K. 6–7. naroĉito brat Dr. 1919. da se to izvrši u dogovoru sa Loţama u Zagrebu i Osijeku. Opet se braća od Loţe 'Vrhovac'.. no brat Vel. dogod postoji Vel.. Dr. J. reproducirala molbu bez osumnjiĉene trojice. Konaĉno je odluĉeno. da ispod svoje zaštite otpuste svoje simboliĉke radionice u svrhu da sebi osnuju novu vrhovnu masonsku vlast: Veliku Loţu Srba. da se osnuje Vel. Matica Loţa 'Ljubav k Bliţnjemu' od osnutka nove Vel. koja su bila kandidovana za Velike Ĉasnike nove Velike Loţe. Loţe 'prestane bitisati'. da protiv trojice od njih postoje prigovori. maja 1919. neće reaktivirati. tako da se molba odbija. Predlaţe se ĉak. Matica Loţa 'Ljubav k Bliţnjemu' donele su odluke. sa ciljem takoĊe da stupi u vezu sa braćom iz Beograda. Jova Aleksijević. Vel. koji je kao takav u isto doba bio prijavljen kod redarstva.«410 Pokušaj osnivanja loţe u Zagrebu pod imenom Jednakost nije uspio. ibid. na dan 11. da se ipak provede konstituisanje nove Velike Loţe.. proĉitao je brat Dr. da je u Zagrebu osnovana. maja 1919.˙. saopćeno je dotiĉnoj braći. Matica Loţa 'Ljubav bliţnjega'. U sastanku Saveznog Vijeća od 30. O tome se diskutovalo u sastanku od 2. da se osnuje velika loţa za simboliĉne stupnjeve. U smislu ovoga zakljuĉka predloţena je molba od 14. stali su u Saveznom Vijeću Velike Loţe 'Ljubav bliţnjemu' ĉlanovi Loţe 'Vrhovac' osporavati nekoj braći ove grupe masonsku kvalifikaciju. Aleksijevićem. Besednik Velike Loţe SHS 'Jugoslavija' radi toga optuţio bta. Braća drugih Loţa. doĉim su molbu sada supotpisala druga uzorna braća meĊu njima brat R. Braća su taj njegov prijedlog »dragovoljno odmah i jednoglasno bila prihvatila i donela potrebnu odluku s tim. januara 1919. »Kad je naime molbom od 27. Majstor odvratio je sve ovo Tablom od 21. Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija' koja bi pod svoje okrilje uzela kako Loţe u Srbiji tako i one u Hrvatskoj i sve druge koje bi se naknadno osnovale. Matica Loţa sliĉnoga imena. ekspozej. Zagrebaĉka velika loţa. Prva je otpustila u tu svrhu Loţe 410 411 Istorijat loţe .. odrţana sjednica srpskog Vrhovnog saveta.. podnio je svoj prosvjed proti tome ekspozeju. Razgovori izmeĊu braće iz Beograda i braće iz Zagreba završeni su vrlo brzo odlukom donetom na dan 6.... T. s opširnim izvješćem Velikoj Loţi Srba.˙. J. II. Brat Dr. a onda se njoj odstupi na riješenje molba za osnivanje treće Loţe u Zagrebu. J. na osobito dramatski naĉin. ne bi li se i pod kojim uvjetima mogla provesti fuzija hrvatskih i srpskih loţa. januara 1919. Bl. da se slobodno zidarstvo bezuvjetno proĉisti. ibid. – no Bt. maja 1919.

da prigodom ujedinjenja s loţama u Srbiji po svom saveznom vijeću odluĉi glede prava vlasništva svoje imovine. Šumadija i Kosovo. Pobratim. Matica L. u Zagrebu je odrţana sjednica jugoslavenske Velike matice loţe Ljubav bliţnjega. 'Šumadija'. da se privremeno prihvati promjena Konstitucija kao temelj za daljnje poslovanje nove Velike loţe. kancelar tog Saveta«. »generalni sekretar i Vel. sloţio se s time. Matice L. 65–66. u Zagrebu je odrţana sjednica »sav . veljaĉe 1919. na teritoriju drţave Srba. XIII/1934. »da bi ove stupile pod zaštitu nove Vel.415 Poslije toga. koji je pripadao takozvanom škotskom obredu (s višim stupnjevima). 16. Istodobno srpski Vrhovni savet i dalje je postojao kao posebna masonska vlast te nastavio raditi po takozvanom škotskom obredu. s. te 'Sloga. da se dolazak Jove Aleksijevića posve poklopio sa ţeljama hrvatske braće i nakon toga je donesen »slijedeći zakljuĉak: I. da bi se bez problema mogle ujediniti s hrvatskim loţama. da su navedene loţe u Srbiji radile pod vlašću srpskog Vrhovnog saveta. Loţe Jugoslavije. 414 415 Prilozi uz Promemoria. lipnja 1919. Savezno vijeće je zakljuĉilo. Zagrebu. Dušan Milićević. 'Ljubavi bliţnjega' u istom Or. Maksimilijan Vrhovac. s. Beogradu. Rad i Postojanstvo' u Or. Šumadija i vjenĉiću Kosovo. Jugoslavenska Vel. koje su po tom obredu radile. Zagrebu sa svojim potĉinjenim L. koja se ima sazvati. Zagrebu vel.Sloga. Na toj sjednici bio je izaslanik srpskog Vrhovnog saveta Jovan Aleksijević. a na ime loţe 'Pobratim'. Loţu sastati će se u Or. napose loţinske zgrade. 'K ljubavi Bliţnjega' u Or. kao i sve L. da srpske loţe prihvate ivanovski obred.. 'Grof Ivan Drašković' u Or. da se poput narodnog i drţavnog jedinstva u kraljevstvu Srba. dne 8. Hrvata i Slovenaca. 'K Ljubavi bliţnjega' od 11. . tablom od 5. Rad i Postojanstvo.« U debati. 1919.˙. a druga L. da propiše novu Konstituciju za novu Vel. Dne 6.. Maks. Rad i Postojanstvo.. matice loţe Ljubav bliţnjega. L. Osijeku. Hrvatske loţe radile su pod zaštitom ugarske Simboliĉne Velike loţe po takozvanom ivanovskom obredu (sa samo tri stupnja). koje stoje pod zaštitom srpskog Vrhovnog saveta. vijeća Jugoslovjenske velike matice loţe Ljubav bliţnjemu« u nazoĉnosti ĉlanova Saveznog vijeća i predstavnika srpskog Vrhovnog saveta Jovana Aleksijevića. A. u jednu jedinstvenu vrhovnu masonsku vlast.«414 Srpski Vrhovni savet svojom Arh. ĉasnici jugoslavenske matice L. Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija' i kreirati u Or. a definitivna konstitucija da se 413 Šestar. pa su donijeli i potpisali ovu REZOLUCIJU Jugoslavenska Vel. oktobra 1932. 1. kao svoje buduće i jedine vrhovne masonske vlasti«. u Srbiji. RukovoĊeni ţeljom. Srpski Vrhovni savet. Beogradu spajaju se u novu Vel. i izaslanik Vrhovnog Saveta Srbije br. i generalni sekretar i vel. Na dnevnom redu je bila rasprava o ujedinjenju Vel.«413 Potrebno je napomenuti. J. Prva skupština. Zagrebu i 'Budnost' u Or. dok se imadu kasnije skupštine i prema potrebi i sjednice savez. »koja će odgovarati zakljuĉku konstituirajuće glavne skupštine jugoslavenske Vel. L. sastali su se danas u Or. Saveznom vijeću od 30. Hrvata i Slovenaca postigne i jedinstvo masona na ovoj teritoriji. i loţa. Matica Loţa 'K Ljubavi Bliţnjega' pridrţaje si pravo. masonsku vlast. koja će se zvati Vel. Petra Šreplovića i Damjana Brankovića. taĉ. da bi se olakšalo ujedinjenje hrvatskih i srpskih loţa. II. Vrhovac'. dnevnog reda (Izvještaj).. konstatirala su braća. Kopija u privatnom posjedu. koja se je vodila. Ivan g. 3. kancelar istoga Saveta.rof Drašković i Budnost. lipnja 1919. vijeća drţati izmjenice u svim Or. pod brojem 133 izdao je razrješnicu svojim loţama Sloga. Pobratim. ibid. Loţa Srba. po 10. 3–5.

a od 1. a odluka o toj likvidaciji i daljnjem raspolaganju imovinom te loţe prepuštena je dosadašnjem Saveznom vijeću te loţe kao likvidacijskom odboru. 1919.˙. »Braća proti kojoj nisu bili izneseni nikakovi prigovori. Nije potvrĊen niti primitak ovoga dokumenta. 418 Promemoria. srpnja god.˙. odluĉeno je da se u Zagrebu uopće nema osnovati i treća Loţa.˙. prisutna su braća prihvatila njegov prijedlog. s. Jula da se prenesu na novu vel . juna t. koje bi sa loţama u Srbiji stupile u zajedniĉku vezu. da se utrne«. poslije rasprave. 14. prema »meĊuloţinom« sporazumu. Aleksijević sjeća bbr . H. koji je dostavljen adresatu dne 24. Na taj prijedlog Adolfa Mihalića aklamacijom je izabran na tu duţnost Gjuro Weifert. da Velika matica loţa Ljubav bliţnjega otpusti ispod svoje vlasti loţe Maksimilijan Vrhovac i Ivan grof Drašković u Zagrebu te Budnost u Osijeku s pravom. da se do 30.. kada nije više mogla iznijeti liĉnih prigovora.˙. Jednakost i Bratstvo'.˙. s.«416 Na sveĉanom radu jugoslavenske Matice loţe Ljubav bliţnjega dne 9. Br . Brat R. Na koncu je novoizabrani veliki meštar sveĉano proglasio konstituiranje Velike loţe SHS 'Jugoslavija. . Na ovo nije uslijedilo nikakovo rješenje.. Maks. pa bi ţelio da to ime ne išĉezne. Do ovog zakljuĉka moglo je doći samo uslijed otpora Loţe »Vrhovac«. koja se sada postavila na stanovište. srpski razriješio je svoje loţe. rukopis. da se baš njemu i nekolicini braće nije dozvolilo da se u Or. a vel . podnijela su napokon 14. Slijedi rasprava o prestanku Jugoslovenske vel . s. Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija' posebnu molbu za dozvolu osnivanja Loţe 'Sloboda. Veliki Or . da to ima formalno tehniĉko znaĉenje.. Ma da su izaslanici Loţe 'Drašković' obećali krepko podupirati ovu stvar na sastanku Saveznog Vijeća.(osenfeld) upravio je ovim povodom u oĉi narednog sastanka Saveznog Vijeća 'Promemoria' na brata Vel. oktobra 1919. Ljubavi bliţnjemu.˙. ibid. zakljuĉe tekuće uplate.. da se uzmognu ujediniti sa srpskim loţama u jednu jedincatu vrhovnu vlast.˙.« 418 Adolf Rosenfeld koji je sudjelovao u obustavi rada loţe Ljubav bliţnjega i u osnivanju Velike loţe u uvjerenju. isto imali bi i mi uĉiniti. Sve je ovo u diametralnoj opreci sa stvorenim odlukama kod osnivanja Velike Loţe 'Ljubav bliţnjemu' i s masonskim naĉelima.  pod imenom Velika S. a sve otpuštene loţe.'417 I poslije likvidacije jugoslavenske Matice loţe Ljubav bliţnjega nastavljen je sukob u hrvatskom masonstvu. 19. kada je doţivio..  Uprava imovine matice Ljubav bliţnjemu povjerava se dosadanjim ĉlanovima saveznoga vijeća Jugoslovenske velike matice Ljubav bliţnjemu. Majstora. Vrhovac i Ivan grof Drašković. Taj zakljuĉak prihvaćen je od nazoĉne braće tako. ĉlanovi nove Velike loţe. da se u Zagrebu nema povećati broj Loţa. Beogradu. koja je bila samo privremeno osnovana. matice Ljubav bliţnjemu i otpust Budnost. g. slijedeće: »Povela se rasprava o likvidiranju imovine Matice Ljubav bliţnjemu. marta 1920. Tada se pristupilo izboru velikog meštra nove Velike loţe SHS 'Jugoslavije'. Velikoj Loţi Srba. koji će iznijeti shodan predlog glede ureĊenja tog pitanja.poslije izradi i predloţi slijedećoj velikoj skupštini na odobrenje. 11–12. Izabrani su i ĉlanovi Saveznog vijeća nove Velike loţe. kako bi se ovo ime ipak saĉuvalo. na zasluge bivše Ljubav bliţnjega. koja je zaista matica masonstva u Hrvatskoj. te je zakljuĉeno. da se i te loţe stave pod zaštitu nove Velike loţe SHS 'Jugoslavija' »kao svoje buduće i jedine vrhovne vlasti. »bolno se je razoĉarao. sklopile bi novi vez i ustrojile novu vel. ibid. lipnja god. Poslija toga izabrani su. 1919.. Preporuĉa bbr . na razmišljanje. koji je otvorio veliki meštar Adolf Mihalić. S. Prilozi uz Promemoria.˙. Nakon izmjene misli bude zakljuĉeno razriješiti sve hrvatske loţe. ibid. da se likvidacija Velike loţe Ljubav bliţnjega ima provesti dne 1. 'Jugoslavija' sa sjedištem u Or . O Matici loţi Ljubav bliţnjega zakljuĉeno je. Zagrebu osnuje treća 416 417 Mihalić.

Hrvata i Slovenaca Jugoslavija' sa sjedištem u Or. je to sprijeĉavala. 2. da je ovom odugovlaĉenju definitivnog odobrenja ove loţe bila svrha. kao i one. Jovan Aleksijević. 423 Ovu su loţu osnovali neki ĉlanovi iz loţe Ivan grof Drašković. koje su bile pod zašt. kojoj se danas krati pristup u radionicu«. a konstituirana je 14. 1. – one koje su bile pod zašt. 2. 39. II/1926. s. Nije to dakle uĉinila niti je to mogla uĉiniti V. 1–2. kojima su se pridruţili i neki ĉlanovi bivše loţe Ljubav bliţnjega. sve su zagrebaĉke loţe naposljetku prikazale pripravnost da se nepravda reparira. L. 421 Glasnik. Bratstvo'. no Vel. postao Vrhovni savet Srba. II/1926. Istorijat loţe. Kod ove Vas zgode.«420 Velika loţa SHS Jugoslavija u Beogradu notificirala je svoj osnutak svim velikim orijentima i velikim loţama posebnom deklaracijom. s. da se ispitaju rezultati njezine privremene aktivnosti. – proglasile su: 'Veliku Loţu Srba. 37–38. u kojoj je javljeno slijedeće: »Na 9. Hrvata i Slovenaca. Stojković.. odrţana je u Or. Srbije. 1919. Damjan Branković. 1921 Loţa je bila »posvećena« 12. koji je god. 10. Antonović i Sreta J. travnja 1921. Ugarske. 425 Šestar. To su nakon dugih sporova sve zagrebaĉke loţe bez iznimke i uvidjele. ibid. 419 Tako je Velika loţa matica Ljubav bliţnjega odbila molbu za osnutak loţe pod nazivom Jednakost. Predstavnika kod Vas. M. da nas izvolite staviti u isti poloţaj. ***** Na vrhu jugoslavenskog masonstva stvarno se nalazio nekadašnji srpski Vrhovni savet. V. V/1926. molimo. Ta loţa postavila je kao svoj drugi zadatak »udovoljenje pravdi pogledom na onu braću. Beogradu.«421 U gornjem dokumentu Velike loţe SHS Jugoslavija iz nerazjašnjivih razloga prešućeno je osnivanje. Hrvata i Slovenaca. lipnja 1919. D. L. ma da se upravo on liĉno eksponirao i odrešito zauzeo za ovaj osnutak«. 10. Kliedis. 424 Oĉito je. 172. L. Ivan Drašković i Budnost redovito pokriće. Sve ove Loţe. lipnja 1920. rujna 1920. nakon što su primile redovan otpust od odnosnih svojih Vlasti. što su opetovane molbe bće. I/1921. koji su poslije ukinuća ove loţe ostali »bez krova«.. da imenujemo svoga Vel. 419 420 Glasnik. da bi se osnovala sadašnja Velika loţa SHS Jugoslavija u Beogradu. II/1927. Predstavnika kod Velike Loţe Srba. Dimitrije Janković. M.425 (Broj ĉlanova masonskih vrhovnih savjeta ograniĉen je na najmanje 9 i na najviše 33 ĉlana). a Velika loţa Jugoslavija odbila je molbu braće za osnivanje loţe Sloboda. Ugarske. Saopćujući Vam ovaj ĉin ĉast nam je predloţiti Vam trojni predlog koji slijedi. Njezin je rad konaĉno dopušten na glavnoj skupštini Velike loţe u Osijeku 13. 11. Zagrebu vanredna skupština sviju Loţa Srba. Dušan Milićević. 24.422 Pokušaj smirivanja sukoba meĊu hrvatskim masonima u Zagrebu oĉitovao se u osnivanju loţe Pravednost. oţujka god. Sav. 422 Glasnik. da uzmognete odabrati svoga Vel. Hrvata i Slovenaca. Njegovi ĉlanovi bili su tada i slijedeći pojedinci: Gjuro Weifert. 423 Nacrt programa za rad Pravednost. pod ĉijom je zaštitom osnovana loţa Ivan grof Drašković. Zagreb. mogao se taj grijeh reparirati jedino reaktiviranjem loţe Lj. Loţa Pravednost dobila je provizornu dozvolu za rad od Saveznog vijeća 13. . prestolnici Kraljevine Srba. odnosno postojanje Matice Velike loţe ljubav bliţnjega u Zagrebu. 424 Šestar. za osnivanje novih Radionica bile odbijane. Jednakost i Bratstvo. Hrvata i Slovenaca. 8.. Vrh.. Jednakost. Petar Šreplović.Radionica pod imenom 'Sloboda. Bl. Ta Velika matica loţa dala je svojim podruĉnim loţama Maksimilijan Vrhovac. »Nakon toga.

jer su braća oĉekivala inicijativu beogradskog Vrhovnog savjeta. za velikog tajnika Velike loţe SHS Jugoslavija. Savjeta. 429 Ibid. 3. Taj Vrhovni Savjet. u svoje ime i u ime druge braće. prosinca 1920. U tome će leţati i razlog. d. Mi imamo slijepo slušati kao da smo ĉlanovi reda druţbe Isusove. izgleda mi. dok svi znaci govore za to. da Vrhovni Savjet na dominantan naĉin vrši ingerenciju na rad i pravac Vel. Imamo se bez ispitivanja pokoravati intencijama Vel. D. Petar Šreplović za velikog rizniĉara i t. Kako su neka zagrebaĉka braća primila gore spomenute ceduljice o promaknuću u visoke stupnjeve. 63–64. Savjeta. i uzrok. da bude pozvan na rad ili inicijaciju u vezi s gornjim pismom. Loţi osjećati kao blagi lanac bratstva. U tome pismu ovaj poruĉuje loţi Drašković. studenoga god. Aleksijević je poslao iz Beograda dopis nekim pojedincima u Zagrebu (na primjer. Loţe ĉesto tako nerazumljivo. Loţa. Veliki kancelar i veliki tajnik Vrhovnog saveta Jova Aleksijević bio je izabran god.Suvereni veliki komander bio je Gjuro Weifert. Loţe. 1920. U ĉasništvo Velike loţe SHS Jugoslavija bili su izabrani i drugi ĉlanovi Vrhovnog savjeta (na pr. M. zašto Vel. kojoj se imamo podvrgavati. ibid. nego kao okov. smatra se povredom subordinacije i kršenjem discipline. prigodom jednog boravka u Beogradu bratu Jovi Aleksijeviću za razjašnjenje. a ne masoni i slobodni inteligenti. koja su dobila pismo. nalaze se i na vrhovima Vel.Savjeta. Poriĉe nam se svako pravo. da je za vrijeme rata neprijatelj provalio u zgradu Vrhovnog saveta i odnio rituale te da se novi. U takovim prilikama ne moţemo naš poloţaj u Vel. ma kosio se on i s našim uvjerenjem. neka se što prije prihvati posla. i ako su nam te intencije nepoznate. 3–4. Savjeta.. koji nas sapinje intelektualno i moralno. Glasnik. koji su stigli iz Belgije. nije s Vel. Drugi put je Tomiću reĉeno. od brata J.«427 Nedugo poslije ujedinjenja. Loţa radi u zgradi Vrh. koja je. Na temelju takvih isprika Tomić je zakljuĉio. u toj supremaciji Vrhovnoga Savjeta leţat će. Loţe. u kojoj vode glavnu rijeĉ. ili neka se stavi pod koji postojeći Vrhovni savjet.426 Već se iz ovog podatka vidi.. prepisuju. inaĉe Veliki majstor Velike loţe SHS Jugoslavija. pošto je uzalud ĉekao više od godinu dana. da su zbog svojih velikih zasluga za slobodno zidarstvo uzdignuti na godišnjoj skupštini Vrhovnog saveta od 23.. Loţe. Tomić se. da se »tim ceduljama htjelo markirati kao da je promjena imena srpskog Vrhovnog saveta u Vrhovni savjet SHS uslijedila uz sudjelovanje bće. U hrvatskom masonstvu ova se ĉinjenica otvoreno zamjerala sa slijedećim obrazloţenjem: »Vel. zašto nam je drţanje Vel. s nadnevkom 12. II/1927. meĊutim. obratio. Hrvata i Slovenaca«. s. odnosno u rukama istih pojedinaca. Dušan Milićević za prvog Velikog nadzornika. V. da duh i pravac Velikoj Loţi diktira Vrhovni Savjet. da rituali još nisu prepisani.428 Godine 1920. dok Vrhovni Savjet postoji dalje i danas. svaka kritika toga rada. Loţom Jugoslavijom sklopio nikakova ugovora o uzajamnim odnosima i o razliĉnim sferama djelovanja obih organizacija. Loţa ne uvaţava argumente. da je vrhovna vlast bila koncentrirana na jednom mjestu. iz Belgije bespredmetno. II/1926. studenoga 1920. a da nije s njime sklopila nikakovoga najamnoga ugovora. u koju nemamo uvida i ĉiji su nam ciljevi nepoznati. Loţe Jugoslavije prestati. istovremeno na 18. 1919. postalo je pismo brata D. 428 O Suspenziji. Moţemo to zakljuĉivati iz raznih momenata. da bi se osnovali visoki stupnjevi. . isti funkcionari. nego pozna samo jedan argumenat: pozivanje na disciplinu. uzmimo poznatu agresivnost nekih velikih ĉasnika Vel. Aleksijević mu je tada rekao.429 Svijest u hrvatskih 426 427 Glasnik. Vel. s ove strane Save i Dunava do danas nemaju pristupa. 37–38. mislim. nego je i u toj stvari posve ovisna o volji Vrh. i to 29. u koji bća. koji su ujedno ĉlanovi Vrh. Loţe. koji su na ĉelu Vrh. izostala. Loţa k Ljubavi Bliţnjega morala je osnutkom Vel. Loţe.). da prosuĊujemo rad Vel. primio je br. Veljku Tomiću). U tom nerazjašnjenom odnošaju obih organizacija. u Zagrebu pismo iz Belgije. jedna organizacija izvan same Vel. 30 i 33 stupanj. 2. jedna organizacija. a ima za to i pozitivnih izjava iz usta samih ĉlanova Vrhovnoga Savjeta.

sijeĉnja god.. nije nikada išĉezla izmeĊu dva rata. i dva veoma istaknuta hrvatska masona za vrijeme prvog svjetskog rata. na koju se oslanjalo vodstvo jugoslavenskog masonstva u Beogradu. 1923. Hinkovića da bude meĊu ovakovom ĉeljadi. Obzor LXIX/1928. »iako u njemu nije mogao aktivno sudjelovati. ibid. 89. 430 431 Dušan Milićević.437 U povodu toga prijedloga poĉelo se »šaputati.«432 A Hinković je na koncu bio postao simpatizer secesionistiĉkog pokreta u Zagrebu. da bivša ivanovska loţa Ljubav bliţnjega nije pravovaljano prestala. iz koje je poslije istupio s grupom osnivaĉa loţe Pravednost. što priznaje i Veljko Tomić u ovdje citiranom nekrologu. kod ĉega ih je pomagao. Iz obrazloţenja ovog prijedloga vidi se. ţeljan plemenitog rada na korist bliţnjega. Dr. koji je god. 90–91. Franko Potoĉnjak. Radenko Stanković.. Grga Novak. 435 Milan Beluhan.(eljko) T. Hinko Hinković. Fran Bubanović. To najbolje dokazuje prijedlog loţe Ivan grof Drašković iz Zagreba Velikoj loţi Jugoslavija u Beogradu. dao afilirati u loţu Ivan grof Drašković.. fascikla 5. da kani osnovati posebnu Veliku loţu. t. 1920.(omić). Hinkovića. 20–22. izmeĊu ostalih. ja sam ih prezreo i ostavio veleći sam sebi: Nedostojno je dra. 1917. Taj svoj ĉin Potoĉnjak je ovako motivirao: »Nisam ni htio ni mogao da budem ĉlanom društva u kojemu se kubni blokovi narodne i drţavne konsolidacije – ne stvaraju i uziĊuju već – razbijaju.. i to Franko Potoĉnjak i Hinko Hinković. Kako izgledaju kubni blokovi. 430 Glavna masonska baza u Zagrebu. po tvrĊenju Arh. Srećko Šilović. ibid. s. Velika loţa i Vrhovni savet Jugoslavije. 432 Franko Potoĉnjak. Oskar Tartaglia.« (Milan Beluhan. s. Savetu pripisuje 'da on kako neki misle. tvrdi. broj 5 za 1927. Jovan Stefanović. s. da su se ubrzo poslije ujedinjenja razoĉarala u jugoslavensko masonstvo. godine. Kada sam upoznao njihov proraĉuni egoizam.. Juraj Demetrović. Bez obzira na to. Akt loţe Maksimilijan Vrhovac u Zagrebu pod naslovom Starješinstvo i ĉasništvo 1929. L. 3. izvana vlada i upravlja nevidljivim koncima' Vel. Dragutin Liebermann je 28. da se dvije masonske obedijencije. studenoga 1920. da mu je Hinković prije smrti o masonstvu izjavio slijedeće: »Imponiralo mi je svojim humanitarnim cimerom framazonstvo. »ţivo sudjelovao i vazda se zanimao.436 MeĊutim. bio imenovan ĉlanom Vrhovnog savjeta. Meštra. jer je već bilo zapoĉelo njegovo polagano umiranje. Kao ĉlanovi prošli su kroz ovu loţu. Zagreb. masonskoj vlasti u Beogradu. 4.431 Kriza u hrvatskom masonstvu bila je tako ozbiljna. br. IV(II)/1929. 42. . Samo dugotrajna bolest spreĉavala ga je. Fond 100. nastoji 'nedostojnu' braću uspostaviti. Mirko Deanović. Kopija u privatnom posjedu. 26). time nije bio završen sukob. AJ. te sam se pridruţio slobodnim zidarima.. s. 433 V. Ferdo Šišić. Iz ove loţe širilo se masonstvo u Dalmaciju i posebno u Sloveniju. da se »Vrh. da se što prije uzme u raspravljanje mogućnost. Table Loţe Ivan grof Drašković.masona. kada se vratio u domovinu... IV(II)/1929. Ramiro Bujas. 437 Prilozi Šestaru.. Viktor Novak. Tomislav Krizman. da brat Dr. 1926. da je Hinković prije smrti postao katoliĉki vjernik i da je u svojoj oporuci ostavio neke iznose katoliĉkim institucijama. Loţom koju je sam pomogao stvarati«. te nije mogao u našoj Velikoj Loţi preuzeti ĉekić Vel. 93. izmeĊu ostalih. katoliĉki svećenik.j. da kani staviti loţu Ljubav bliţnjemu pod zaštitu italijanske Velike loţe. Potoĉnjak izjavio je u oporuci da umire kao uvjereni mason i ateist i da ne dopušta da mu kod pogreba sudjeluje svećenik. Ljubomir Tomašić. pismom. 2–3. 434 Potrebno je naglasiti. 2–3. 1927. 5. Hinko (Henrik) Krizman.«433 Hinković se god. kako će svršiti«. 436 Prilozi uz Promemoria. istupio je iz Vrhovnog savjeta. i slijedeći istaknuti masoni: Antun Barac. koji mu je bio namijenjen. udruţe u jedinstvenu masonsku vlast. Glasnik. s. da jugoslavenskim masonstvom vlada Vrhovni savet. 435 Proces ĉišćenja u masonskim redovima u Zagrebu proveden je »do najzadnje konzekvencije«. 1934. Ante Bonifaĉić. Br. koje je uputio 5. on je u pokretu jednog dijela hrvatskih masona u Zagrebu god. H. Milan Prelog. inv. Obraćenje Dra. uputio dopis višim masonskim vlastima u kojemu dokazuje. Saveznom veću. 434 Glasnik. nalazila se u loţi Maksimilijan Vrhovac. F. ali nije posjećivao ni tu loţu te je i iz nje istupio god.

447 Ovoj braći pridruţilo se 11 438 439 Promemoria..438 Od god. ibid. 12). Taj prijedlog se svodio na to. da ju stave pod zaštitu Velike loţe Srba. 6. MeĊutim. pozivajući se na suglasnost jednog odsutnog brata koji je ţivio izvan Zagreba.. 1924. 444 Prilog Šestaru. nego bi se popunjavala majstorima koji bi iz spomenutih triju loţa bili u nju delegirani. ibid.. 22. MeĊutim. Ta loţa ne bi imala pravo da prima nove ĉlanove. da je po nacionalnosti bio Englez. 441 Na Ivanjdan (24. podnesen prijedlog za njezin ponovni osnutak. godine time. s. Kao razlog za osnivanje loţe Prometej braća su navela da se ţele baviti »ĉistom filozofskom masonerijom«.(ragutin) L.« (Istodobno je i loţa Maksimilijan Vrhovac bila podigla protiv Veljka Tomića dvije tuţbe pred Velikom loţom. stali su na stajalište da loţa Ljubav bliţnjega nije nikad ni ugašena i da njezin kontinuitet oni nastavljaju. 446 Glasnik. s. . s. U ovoj molbi braća A. dr D. Jedan brat u loţi Pravednost dobio je pokriće za osnutak loţe Prometej.444 Loţa Ivan grof Drašković poduprla je molbu koja je bila upućena Velikoj loţi da se opet oţivi loţa Ljubav bliţnjega.446 Ovo stajalište zastupali su svi bivši ĉlanovi loţe Ljubav bliţnjega koji su u staroj loţi bili majstori. zamolile su Veliku loţu SHS Jugoslavija da im dopusti reaktivirati loţu Ljubav bliţnjega u obliku loţe »Steward« ili »Past-Master«.. 47. s. 1924. god..445 U stvari oĉekivalo se da se loţe same sporazumiju.440 Loţe Drašković i Pravednost. Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija' u Beogradu«. 442 Ibid.) podnijeli su neki zagrebaĉki masoni drugu molbu za nastavak rada u loţi Ljubav bliţnjega.. 443 O Suspenziji Prometej. 21.439 Tako je 6. 44..442 U meĊuvremenu došlo je do osobnog sukoba izmeĊu Roka Jokovića iz loţe Maksimilijan Vrhovac i Veljka Tomića koji je bio starješina loţe Pravednost i »veliki besednik« Velike loţe SHS Jugoslavija. nije htjela povesti postupak. ibid. da se loţa Ljubav bliţnjega uskrsne kao majstorska loţa. 115. Rukopis. broj 5 za 1927. 107–108. travnja 1926. s. Istorijat.. 2/1927. ušli dne 26. s. Veljko Tomić je u rujnu 1925. 6. s. i to 11 s namjerom da osnuju loţu Prometej. poĉelo se raditi na obnovi rada loţe Ljubav bliţnjega.. 10–11.(dolf) R. 447 Ovi su pojedinci uputili pismo zastupniku Velikog majstora Adolfu Mihaliću. prosinca god.itd«.443 Poĉetkom 1926. V/1926. i to kao loţa s posebnom svrhom da upravlja zajedniĉkom imovinom sviju triju zagrebaĉkih radionica. kakve su u obiĉaju u engleskom masonstvu. loţa neće da štiti.(iebermann) i drugovi mole da loţu Ljubav bliţnjega »uskrise«. podnio protiv loţe Maksimilijan Vrhovac kojoj je pripadao Roko Joković tuţbu sa 16 toĉaka optuţnice. 441 Ibid. 440 Prilozi uz Promemoria.. kad su vidjeli kako stvari zapinju. Kad Velika loţa protiv Roka Jokovića. lipnja god. pojedinci koji su htjeli nastaviti radove u loţi Ljubav bliţnjega. da bi se smirila situacija.(osenfeld). 17 braće istupilo je redovitim putem iz loţe Ivan grof Drašković. (Milićević Dušan-Mihalić Adolf. 445 Šestar. 15.. Veljko Tomić je odstupio s poloţaja »velikog besednika« s motivacijom: »Pošto nas Vel. 50–51. mi ćemo se sami braniti. u loţu Ljubav bliţnjega s obrazloţenjem da oni nastavljaju normalne radove u toj loţi. ibid. odnosno loţe Maksimilijan Vrhovac. a ĉini se. a koji su nakon ujedinjenja ostali izvan masonskih redova. a 3 da bi sudjelovala kod osnivanja loţe Ljubav bliţnjega. Mihalić. kao predsjedniku Likvidacionog odbora da saopći to u odboru da prestane s radom jer su oni preuzeli upravu svoje nekretnine ponovno u svoje ruke.. U loţi Pravednost istodobno su 7 braće dobila pokriće da osnuju loţu Ljubav bliţnjega i oni su pristupili navedenoj braći iz loţe Ivan grof Drašković. ali Velika loţa nije ni u vezi s tim pokrenula nikakav postupak)... s. Ovi su ĉlanovi. Savezno vijeće »nije moglo ovo pitanje da uredi radi preopterećenja«. U ovoj molbi braća su navela da mole nastavak radova loţe koja je »prestala svojim radom u januaru 1919. ibid. 1925.

1926. 19. . 10–11. U meĊuvremenu jednoj i drugoj grupi navedene braće poĉeli su prilaziti i drugi masoni u Zagrebu.449 Već je dne 29. da je na navedenoj 22. listopada god. prema tome. 1. s. 1926. 21–22. s. 453 Situacija je u Zagrebu postala toliko napeta da je u jednom trenutku Adolf Mihalić ponudio Velikoj loţi ostavku na poloţaj zamjenika Velikog majstora. 53–58. »kao prave i potpune nezavisne loţe.450 U loţi Prometej bilo je zakazano osvjetljenje loţe za dan 31. 14. 1926. 455 Prilog Šestaru. kao na primjer umjetnik Rudi Valdec. u loţi Prometej zakljuĉeno da se navedenoj braći. prikljuĉio istaknuti hrvatski Ţidov i mason Ladislav Sitzer. i da. postaju bespredmetnim ranije podnete molbe od grupe. 453 Glasnik. 452 Šestar. 1. a druga molba bila je od sedmorice ili stvarno šestorice braće (kako se to naglašavalo u krugovima Velike loţe) koji nisu bili ĉlanovi nijedne loţe iako su bili masoni. Hrvata i Slovenaca Jugoslaviju. ne moţe zabraniti ulaz u zgradu. II/1926. 11–12. 460 Glasnik. masoni iz dvije grupe. Tako se toj grupi oko loţe Prometej već prije njezina instaliranja poĉetkom 1926. 457 Glasnik. 8–9.451 Pred vlastima Velike loţe Jugoslavija u Beogradu nalazile su se dvije molbe zaobnovu loţe Ljubav bliţnjega. 1926.. 450 O Suspenziji Prometej. ali je vodstvo te loţe odluĉilo da će se osvjetljenje loţe otkloniti ako bi se sprijeĉio pristup navedenoj braći iz loţe Ljubav bliţnjega. Zastupnici akcije oko obnove. 29–30. 4. II/1926. 1926. Jednu molbu podnijelo je jedanaest braće koji su bili ĉlanovi loţa pod zaštitom Velike loţe Jugoslavija. 457 Takva naĉelna izjava bila je zapravo kritika politiĉkog angaţiranja Velike loţe Jugoslavija. V/1926. s.. loţa Prometej preporuĉila je Velikoj loţi Jugoslaviji da prihvati formiranje loţe Ljubav bliţnjega i da bi se time u stvari demantiralo da neka braća u Zagrebu hoće formiranje posebne velike loţe. 9. pa tako ni jugoslavensko masonstvo. a takoĊer i akt od 24. u njezinoj deklaraciji na dan instalacije 17. Šestar. travnja god. već samo masonstvo u pojedinim zemljama. 451 Ibid. VI/1927. 459 Šestar. 1926. napao Ţidove. 458 Loţa Prometej u jednom svom aktu utvrdila je. lipnja god. 1. 1926. lipnja god. na temelju prethodnog odobrenja Upravnog i Saveznog Vijeća Velike loţe Jugoslavija u Zagrebu je instalirana loţa Prometej. 1.454 Dne 14. a sada nezadovoljni ĉlanovi loţe Ljubav bliţnjega. 458 Glasnik. 10. 5 za god. 3.braće koja su u meĊuvremenu dobila dopuštenje da formiraju loţu Ljubav bliţnjega. istaknuto je da ne postoji nacionalno. Akciju ove braće poduprla je loţa Prometej. ukupno 21 na broju. od koje je odmah odustao. 18. travnja god. VI/1927. 1927. ali je nemaju pri sebi. ibid. izabravši sebi novo ĉasništvo. 2. 456 Prilog Šestaru. svibnja god. da je ta deklaracija spremljena.452 Dne 29. IV(II)/1929.459 Potrebno je istaknuti da se u loţi Prometej nalazio veći broj hrvatskih Ţidova masona. izjavili su delegatima Saveznog vijeća iz Beograda da produţuju radove loţe Ljubav bliţnjega.448 Poslije su toj braći nastavili pristupati i drugi stari. br. da je ta loţa usvojila deklaraciju kojom moli za zaštitu Veliku loţu Srba. s. VI/1927. 3.460 448 449 Ibid. 1. 15. II/1927. veća govorio protivu bće Mojsijeve Vere« što su predstavnici Velike loţe odbili kao neistinu.455 Dne 17. 454 Šestar. lipnja god.456 MeĊutim. starim ĉlanovima loţe Ljubav bliţnjega. maja 1926«.. tako da oni svoj konaĉni uspjeh u ovoj secesiji duguju braći iz loţe. Sukob izmeĊu loţe Prometej i Velike loţe Jugoslavija dostigao je vrhunac kada je »Veliki besednik« Damjan Branković u Velikoj loţi 21. odnosno nastavka rada loţe Ljubav bliţnjega u Zagrebu isticali su da bi tih »7 ili 9 divljaka bilo pitomo« da im loţa Prometej nije davala potporu. s. redovitoj sjednici Saveznog Vijeća u Beogradu »veliki deo ĉlanova Sav.

Prometej i Amicitia). Janko Košĉević. 8–9.470 Izgleda. 3353. akt u kojem traţi razrješenje. oţujka god. Ovjerovitelji su bili Hotko Davorin i Jelisava 461 462 Šestar. 465 Glasnik. Jugoslavije. broj 5 za 1927. 4. 1–6. Već 29. 1927. II/1927. W. Toj osnivaĉkoj skupštini predsjedao je Veljko Tomić. 463 O »Suspenziji«. odrţana je osnivaĉka skupština u Zagrebu na kojoj je proglašena »Simboliĉka Velika loţa Libertas«. jer romanske loţe nisu masonske radionice nego neke vrsti politiĉki klubovi«. 1. u Zagrebu izjavio da romanska masonerija »uopće i nije masonerija. studenog god.Na 23. 1927. a perovoĊa je bio dr. da je simboliĉna Velika loţa Libertas osnovana pod zaštitom Velike nacionalne majke loţe Zu den drei Weltkugeln u Berlinu.. 1928.. Na ovoj skupštini donesena su i pravila. Prilog Šestaru. IX/1930.. ibid. ali je loţa Prometej odgovorila na ovaj akt dne 26. Weifert je potpisao dekret da se loţa Prometej suspendira. Milan Schwartz. Delegati su bili u ime loţe Ljubav bliţnjega: Hugo Hoffman. 69. da bi se na taj naĉin poništio onaj nemasonski akt. 467 Mihalić.464 Savezno vijeće Velike loţe Jugoslavije jednoglasno je 26. svibnja god. 464 Ibid. 1926. 138. listopada god. AJ. s.. loţe. 468 Glasnik. 41. oţujka god. zakljuĉilo predloţiti godišnjoj skupštini »definitivan prestanak loţe Prometej« u Zagrebu. 1939. 469 Glasnik.469 Oĉito je da je Tomić oĉekivao da anglosaksonsko masonstvo prizna Veliku loţu Libertas. 1. da L. inv. na glavnoj skupštini Velike loţe SHS Jugoslavija odluĉeno je o definitivnom prestanku loţe Prometej odnosno da se briše iz matrikule Velike loţe. 1926.. To je bila mješovita muško-ţenska loţa osnovana na godišnjoj skupštini 23. L. 1932. veća. Vladimir Rukavina. predloţio je pozivajući se na to da je divlja loţa Ljubav bliţnjega prijavila policijskoj vlasti svoga starješinu. br.462 Tada je Velika loţa donijela akt o suspenziji loţe Prometej u Zagrebu. III/1928. MeĊutim. 470 Šestar. stvori nova Velika loţa.' ne stoji pod zaštitom Vel. prosinca god. Tomić je naglasio da je slobodno zidarstvo »duhovna stvar i da anglosaski tip masonstva je bliţi vjeri i filozofiji nego politici. izvestiti putem nadleţnog Ministarstva tu istu polic. s. Delegati u ime loţe Prometej bili su: Milan Vidman. ibid. grupa VI. Veliku loţu Jugoslaviju. s.. VI/1927. Feliks Mikolaš. u Beogradu brat J. 471 Materijal njemaĉke obavještajne sluţbe pisan u Berlinu 23. 3–4. 157–158. tvrdnjom da je Velika loţa SHS ilegalna po svom postanku i da nije osvijetljena ni od jedne masonske vlasti. Usp. 1927.. 149. rujna 1930. Branimir Domac.467 Tako je stvorena mogućnost da se od postojeće tri loţe (Ljubav bliţnjega. Njezin veliki meštar postao je Veljko Tomić koji je 28. odobrio pravila navedene velike loţe. VI/1927. svibnja god. 463 Dne 3.465 Dne 27. Veliki ţupan zagrebaĉke oblasti u Zagrebu već je 1. koje nisu bile pod zaštitom Velike loţe Jugoslavija. fond 100. Ja drţim da bi to bilo vrlo potrebno.. Rukopis. s.471 Dne 23. odnosno Vel. 4. s. 466 Šestar. 1932. lipnja god. sijeĉnja god. vlast. izvanrednoj sjednici Saveznog Vijeća Velike loţe SHS Jugoslavija odrţanoj 24. engleska Velika loţa priznala je aktom od 4. 3–4. 'Lj B. da se ispita »ne bi li bila duţnost Sav. Pravila »Simboliĉke Velike loţe – Libertas« – izvornik u IHRP Zagreb. 9–10. 29–30. Ovjerovitelji zapisnika su bili: dr. a perovoĊa je bila Valerija Mayerhoffer. 1927. sijeĉnja god. lipnja god. Dragutin Liebermann i Ignjat Fischer.466 U meĊuvremenu dio braće u loţi Pravednost u Zagrebu odcijepio se od te loţe i osnovao novu od Velike loţe SHS Jugoslavija nepriznatu loţu pod nazivom Amicitia. osnovana je u Zagrebu još jedna od Velike loţe Jugoslavije nezavisna loţa pod imenom Pitagora.468 Vodstvo Velike loţe Libertas poĉelo je isticati kako romansko masonstvo nije pravo masonstvo. 16. 4.. Skupštini je predsjedao Veljko Tomić.«461 Prijetnjom policijskom intervencijom sukob se toliko zaoštrio da je loţa Prometej uputila Velikoj loţi 12. prema jednom izvoru. . III/1928. 1926. sijeĉnja god. 1927. Bogdan Nemĉić.

postala i proklamirana s ove strane Save i Dunava. 476 O »Suspenziji. no smjernice njihove i ciljevi nejasni su i zagonetni. Sveĉana beseda odrţana na godišnjoj skupštini Velike loţe »Jugoslavija« 23. Bez obzira na vjerski karakter te poruke valja ujedno konstatovati. br. L.« 473 Damjan Branković je naglašavao kako su u secesiji braće iz Zagreba odreĊenu ulogu igrali motivi »liĉne sujete«. morate i sami priznati. ibid. 3–4.. grupa VI. 17. To je zbir praelemenata ljudskog mudrovanja i nadmudrivanja u izlaganju nagona.«. a bez povoda i potrebe. SHS Jugoslavija doĊe do mira i rada i da se verski momenti više ne pominju i ne istiĉu. Mojsijeve vjere s ove strane Save i Dunava. u Zagrebu napadaju se metode Velike loţe i posebno njezino stajalište prema Ţidovima u Zagrebu.«476 472 Pravila društva: Opća slobodno-zidarska Loţa »Pitagora« u Zagrebu. s. te da su na ostvarenju te ideje saraĊivala i bća. god. što ju je upravio na bću. Milan Reiching.. bilo meĊu nama i takve Bće. landmarkama i mistici ja potpuno razumem i objašnjavam još i tom ĉinjenicom. da je to od narodnoga ujedinjenja ovamo prvi sluĉaj u masonskim redovima. masoni bez razlike vjera. »Te metode kao i zabrana saobraćaja s bćom od Ljubavi Bliţnjega jednako su karakteristiĉne za duh. Besednika. s ove i s one strane Save i Dunava. . niza verovanja i proroĉanstva. SHS Jugoslavija dobila od zagrebaĉke Bće iz ranijih vremena da i pored svega svog nastojavanja da ti momenti jednom išĉeznu nije do sada zbog izvesne Bće. II/1926–1927. studenog 1926. U zapisniku loţe Prometej s odlukom o istupu ispod zaštite V. 62. 4. to mogla da postigne. da je ideja jugoslavenstva i narodnoga jedinstva. Valja konstatovati i to. Zagreb. veljaĉe god. Izjava Vel. koja je na to odgovorila »da su 'verski i politiĉki momenti' jedno teško nasleĊe koje je V. u Beogradu. Kao što ĉovek nije osovina sveta i svega zbivanja u njemu. Margita Schmudek. inv. 474 Damjan Branković. da se javno i s oficijelne strane. neodreĊeni duhovi i oni koji se plaše sadašnjice. Što se mene liĉno tiĉe ja sam mišljenja da je vraćanje ezoterici ruganje suvremenoj nauci i njenim nesumnjivim tekovinama. Nakon te konstatacije imamo pravo ako se uopće ogradimo protiv toga. koji vlada u Vel. da nam se ma s koje strane dijele lekcije o patriotizmu u oĉi ĉinjenice. 3357. odnosno nepolitiĉkog elementa u masonstvu. Mihela Šramp. L.« 475 Loţa Prometej prosvjedovala je protiv »unašanja verskih i politiĉkih momenata u prosuĊivanju naših masonskih ĉina i akcija« optuţujući za to Veliku loţu SHS Jugoslaviju. da takovo politiĉko razlikovanje bće.474 Ţidovi su odigrali veliku ulogu u secesiji koja je nastala u jugoslavenskom masonstvu i na taj su naĉin bili vaţan ĉinilac u stvaranju posebne hrvatske simboliĉne loţe Libertas. koja kroz svoje antiĉko vaspitanje primaju supstance iz kabale i biblije. B. što su tu sklonost naroĉito potencirala braća Mojsijeve vere. koja nisu dopuštala da V. Izvornik u IHRP. marta 1930. 154–155. 473 Damjan Branković. da je na ţalost. nije poteklo s naše strane. Loţe Jugoslavija od 11. Govori starešine slobodno-zidarske loţe »Pobratim« u Beogradu. tako i simboli više nisu izraz sveznalaštva. na kojoj je izgraĊena naša drţava. pravi razlika izmeĊu bće. s.Vavra. 475 Glasnik. Dokaz je tome i samo stvaranje 'nezavisne L.' pored svega toga što je V. Milan Hojka. Pravila te loţe odobrila je Kraljevska banska uprava Savske banovine u Zagrebu dne 10. Ostali osnivaĉi su bili: Milica Gradišnik.. To je divna pojezija maglovitih naslućivanja u koje se mogu uţiviti sanjalice. jer je psihoanaliza razbila egocentriĉke zablude. Milica Suden. Milena Šišić. Ivan Mozes. »Jaĉu sklonost zagrebaĉke braće ka ezoterici. 1932. Ako hoćete da ste nepristrani draga Bćo iz Prometeja. kao što su uopće tajanstvene i zagonetne gdjekoje geste Vel. Lj. L. dala odobrenje da sva Bća bez krova mogu biti primljena. Loţi kao i ona samozvana poruka Vel. Loţe. 472 Masonsko vodstvo u Beogradu nijekalo je vrijednost i potrebu isticanja ezoteriĉnog. Besednika odaje nesumnjivo neke vjerske i politiĉke tendence. s.

U loţama pod zaštitom 477 Sveĉana beseda na redovnoj godišnjoj skupštini Velike slobodnozidarske loţe Srba. precena u slobodi poraslih snaga. L. 179–180.. 1928.481 Hrvatski nacionalizam. 28–29.B. Zagreb.. jedna aluzija na postavljeni nam zadatak od strane M. s. Neka se i to zabeleţi i zna. oţujka god. s. da vinovnike ovoga rascepa treba traţiti u drugom taboru. ibid.M. Razvitak dogaĊaja utvrdio je. koja će tek kroz bratoubilaĉku borbu biti postavljena na njeno pravo mesto meĊ juţnoslovenskim plemenima. U tom pismu hrvatski masoni potpisnici pisma posebno istiĉu Paveliću »kako je loţu Libertas osnovao Geno Kneţević. na redovitoj godišnjoj skupštini Velike loţe SHS izjavio slijedeće: »U svom istorijskom znaĉenju. U jednom pismu koje su neki ĉlanovi VL Libertas uputili god. s. koji se kandidirao kao pristaša Hrvatske stranke prava«. Loţu. bar u pojedinaca. 32–33. Mihalić. 478 U ovom smislu je zanimljiv navod u dokumentu pod naslovom Odgovor L. 1928. takoĊer istaknuo da se na tlu na kojemu se zaĉela ideja ujedinjenja »sada nacionalno zakrţljali potomci hoće u oblasti masonerije da povuku plemenske meĊe i rade na rasulu njenih snaga«. napao svu onu zagrebaĉku bću. 1941. odnosno zbog protudrţavnosti. marta 1928. da su separatisti i Radićevci. ali i ĉinjenicom da je meĊu tim masonima bio relativno velik broj Ţidova koje masonska vlast u Beogradu nije ni za vrijeme diktature mogla optuţiti kao hrvatske nacionaliste. pa najzad i neravna borba? Jesu li to trzaji jedne tradicije porobljenih i u veliku spasonosnu ideju pokolebanih duša.« Branković je u ovom govoru.. Traţio sam crvenu nit. 1978. Zar to nije jedna nerazumna reakcija. morao se skrivati. . kako bi se ubrzalo delo duhovnog jedinstva našeg troimenog naroda. 3. marta 1928. Damjan Branković je u svom govoru od 25.477 Dakako da se uz navedene motive razlaza nekih zagrebaĉkih masona s Velikom loţom SHS u Beogradu ne mogu iskljuĉiti ni nacionalne pobude. kako je ta Velika loţa »bila uvijek 'ţarište hrvatskog rodoljublja' i da su se u njoj okupljali 'Hrvati. To prikrivanje je bilo moguće isticanjem intenzivnog zanimanja za ezoteriju.. zamisao osnivanja u ovom trenutku jedne zasebne Hrvatske Velike loţe moţe se usporediti sa blasfemijom San-Stefanske Bugarske. Rukopis. u Velikoj loţi u Beogradu ipak se priznavalo »da ovaj rascep nije samo liĉne prirode«. 481 Damjan Branković.. i da je rad loţe Prometej zasnovan na »teozofsko-metafiziĉkim sanjarijama« zbog ĉega je istaknuto da ubuduće treba ocjenjivati »i opšti mentalitet i duševnu uravnoteţenost« kandidata za masonstvo. da je na ovom rascepu raĊeno s preumišljajem i sa zadnjim namerama.. plemenska poţuda za prvenstvom ili vera u duhovnu prevlast? Zar zalutala braća ne vide. govoreći o juţnoslavenskom masonstvu. 480 A. da se svi zastranjeni politiĉari trezne i svesno odriĉu svih razlika i svake iluzije pred veliĉanstvom dela. Beograd.MeĊutim. a da su zavodili u bludnju i Veliku loţu i profanu vlast zato da dobiju na vremenu«. masone secesioniste u Zagrebu »da su već od prvog poĉetka išli za tim da se otcijepe od Vel. Zašto i ĉemu u svojim krajnjim posledicama ima da posluţi ta neviteška. koje baca u zasenak i najdrskiju maštu boraca svih vremena u našoj zajedniĉkoj istoriji. nebratska.. majstor je naime pred jednim zagrebaĉkim btom. u loţama koje su radile pod zaštitom Velike loţe Libertas. u Beogradu. koja su urgirala rješenje pitanja Loţe Ljubav bliţnjega. za povratak pod zaštitu u kome se istiĉe slijedeće: »Vel. s. 1927. Anti Paveliću istiĉe se. 479 O »Suspenziji«. da izradimo jedan temat o tome. a ne kod nas. 480 Sama ideja o osnivanju hrvatske Velike loţe uvelike je uzbuĊivala masonsko vodstvo u Beogradu. s.«479 Sam Adolf Mihalić optuţio je god. Hrvata i Slovenaca 25. god. god. koji su gajili nadu u bolje dane'«. 478 Jakov Blaţević. te da to pitanje pokreću u svrhu da osnuju zasebnu Vel. u Beogradu. Hrvata i Slovenaea 25.. što on nikada neće dozvoliti. Prometej na poziv V. Sveĉana beseda na redovnoj godišnjoj skupštini Velike Slobodno zidarske loţe Srba. 2–3. pogotovo za vrijeme diktature. odmerene tuĊim prohtevima. loţe »Jugoslavije«.

482 U Glasniku za god. kad je postao glasilo Simboliĉne velike loţe Libertas. konkretno Ţidovima u tim loţama. nije smetalo. 484 Novi Balkan.. biti ĉlanovi i pripadnici raznih. Zanimljivo je u tom smislu pisanje beogradskog protumasonskog i senzacionalistiĉkog lista Novi Balkan. 3–4. koji su već u Kraljevini Jugoslaviji u pojedinim objavljenim popisima oznaĉeni kao pripadnici neke od loţa pod zaštitom Velike loţe Libertas (na primjer: Slavko Batušić... politiĉkih stranaka. Oni su kroz vezu preko Pešte traţili vezu sa loţama u Londonu i kao politiĉku pozadinu su postavili: 'Nezavisna Hrvatska drţava'. pogotovo za vrijeme diktature. II/1926. bilo nezamislivo i spomenuti postojanje hrvatskog naroda. 1929.«483 Taj navod je vrlo indikativan jer je u zagrebaĉkoj loţi Maksimilijan Vrhovac. Glasnik.) trobojnici«. 90. 2–3. koji je izmeĊu ostaloga objavio da su se u redovima Velike loţe Libertas »okupili ekstremni frankovaĉki i crno-ţuti elementi da se sakriju masonskom maskom za svoj nevidljivi rad. M. 1927. Izgleda da se s vremenom u loţama pod zaštitom Velike loţe Libertas. Julije Benešić. poĉeo u javnosti jaĉe osjećati hrvatski nacionalni osjećaj. Josip Horvat) nisu nikada bili na ustaškim politiĉkim pozicijama. Bilo bi vrijedno ispitati i odnos izmeĊu masona iz loţa pod zaštitom Velike loţe Libertas i društva Braća hrvatskoga zmaja. I u nekim detaljima oĉituje se postojanje hrvatskog nacionalnog osjećaja koje ostalim masonima. u kojem se istiĉe kako je »hrvatskom. 2..«484 Ovo mišljenje u svakom sluĉaju znaĉilo je predimenzioniranje stvarnog stanja. I. 19. koja je kao vjersku dogmu zastupala ideju o narodnom jedinstvu Hrvata i Srba. IV(II)/1929. koje društvo nije za primanje postavljalo kao uvjet katoliĉku vjeru. 80.Velike loţe Libertas mogli su. 1934. osobito poslije Aleksandrova ubojstva god.. . objavljen je nekrolog Hinku Hinkoviću. op. navodi se kako se znak loţe Ljubav bliţnjega »nosio na hrvatskoj (istaknuto u izvorniku. I/1940. narodu nestao oštrouman diplomatski i drţavniĉki javni radnik. U Glasniku loţe Ljubav bliţnjega za prosinac 1926. Neki istaknuti hrvatski intelektualci. dakle i unitaristiĉkih. U tome radu ih je izdašno pomagala peštanska masonerija. i sijeĉanj 1927. 482 483 Glasnik.

VIII. MASONSTVO I UBOJSTVO KRALJA ALEKSANDRA U MARSEILLESU .

knj.. III/1924. 490 Neimar. 3–4.485 Što se tiĉe same Jugoslavije. 1923..«488 Dakle. Mason Dušan Tomić uvjeravao je inozemno masonstvo.. oni su postavili sebi zadatak.Jugoslavenski masoni gledali su Jugoslaviju kao drţavu. 12. II/1923. Srbi i Slovenci meĊusobno razlikuju kao Milanezi. da jedan hrvatski mason nije mogao biti ĉlan Radićeve stranke koja je predstavljala već tada najveći dio hrvatskog naroda. 108. niti se danas osjeća kao jedinstven narod. jugoslavenski masoni bili su slobodni pripadati raznim politiĉkim strankama. a on mora biti jedan po nuţdi geografskog poloţaja i rasporeĊenja njegovih plemena. On je u ovom propagandnom pothvatu pokušao udariti temelj jugoslavenskoj unitaristiĉko-nacionalnoj i drţavnoj misli samovoljnim trganjem citata iz djela pojedinaca iz hrvatske i srpske prošlosti ĉije su vizije najĉešće bile potpuno suprotne njegovima. da se Hrvati. Hrvata i Slovenaca je jedan po korijenju svoje prošlosti i samo kao jedan moţe da procvjeta u budućnosti. On je tvrdio. ali samo onima. kao što je i talijanska masonerija izvršila ujedinjenje Italije pod Macinijem i Garibaldijem«. 491 Milan Marjanović. da po mogućnosti u sve stranke ulije svoj duh. 5–8. 489 Neimar. 486 Neimar. koliko su god mogli u sve grane »drţavne delatnosti ne ostavljajuć ni jednu vaţniju društvenu organizaciju van kruga našeg interesovanja i uticaja«. Zagreb. da su iz kruga srpskog slobodnog zidarstva vršene mnoge predradnje.« 491 Viktor Novak je za vrijeme diktature god. stvara jedan juţnoslovenski narod«. da svoje sunarodnjake uzgoji prema masonskom tipu i da naĊe mjesto svome narodu u harmoniĉkoj gradnji Novoga Ĉoveĉanstva. ide neminovno unifikaciji kao jedan jugoslovenski narod. da se radi na »masoniziranju nacije«. 20. 40. 544. da je stvaranje jugoslavenske drţave frapantna analogija zbivanjima prošlog stoljeća za talijansko ujedinjenje. Ovo je praktiĉki znaĉilo. 1930. svoje ideale. Ali je jednako neosporno i to. u Beogradu objavio knjigu Antologija jugoslavenske misli i narodnog jedinstva 1390–1930. da Loţa bude oruĊe u rukama partijske politike ili ĉak da partijske strasti u njoj djeluju i odluĉuju. da pojam narodnog i drţavnog jedinstva. II/1923. Taĉno je oznaĉen naš narod samo onda. da je to 'narod koji nastaje'. koje su izmeĊu ostalog »i duhove pripremile za ujedinjenje Jugoslovena. U tu svrhu masoni su ulazili. knj. 1923). u Kraljevini SHS nikome nije dopuštalo takvu slobodu. on je jedan po krvi i najskrovitijim unutrašnjim vezama. koje je propovijedalo naĉelo. Pijemontezi ili Napolitanci. da je upravo njegova misija da stvori jedan jugoslavenski narod. . u loţi Fraternité des peuples u Parizu odrţao Dušan Tomić). duţnosti i odnosi. 55. Naš narod Srba. izraţen u jugoslavenstvu za masonstvo i u masonskom radu i u profanim redovima mora biti i ostati izvan diskusije. – onako isto. 59. (Predavanje koje je 4.490 Hrvatski mason Milan Marjanović to je ovako obrazlagao: »Cilj svake pojedine nacijonalne masonerije ima da bude da svoju zemlju izgradi ili pregradi po uzoru masonske Velike Vlasti. da se on nije ni u prošlosti razvijao kao jedan narod. a jugoslavenskog napose. kojoj je cilj da nadzire Bugarsku i ĉuva mir u Srednjoj Europi i na Balkanu. da su njegovi ĉlanovi slobodni u osobnom ideološkom i politiĉkom samoodreĊenju. s. Vodstvo jugoslavenskih masona bilo je svjesno ĉinjenice. istiĉe se. XV/1936. II/1923. travnja 1922. On. U oglasu za roman Na stramputici. 489 To masonsko vodstvo smatralo je. 605.« 487 Masonstvo. svoja naĉela. 486 Kao svoj program oni su isticali slijedeće: »Loţa treba da uperi svoje djelovanje i u to. taj naš narod. Naĉela i forme. zadaci i metode slobodnog zidarstva uopće. »Prvo je i osnovno. kad se kaţe: 'da je to narod u procesu unificiranja'. da se »tek. koje su stajale na ĉelu narodnog i drţavnog jedinstva. 488 Šestar. knj. 487 Šestar. 485 La Yougoslavie et la paix. Nikad ne smije dozvoliti da se dogodi obratno.. koji je napisao poznati mason Sreta Stojković (Beograd.

Mnogo vaţniji od ideala prosvećenog liberalizma bili su stavovi koji su štitili tadašnji politiĉki i društveni poredak. Pariz. 494 Izjava ĉasnika loţe Pravda u Splitu od 15. u Parizu. pre svega srpske. veljaĉe 1926. da se u Jugoslaviji stvori jedan jugoslavenski narod. l. bez obzira kako je uknjiţena kod vlasti ili na sudu.« 497 U literaturi i raznim svjedoĉenjima ima pretpostavki i tvrdnja da je Aleksandar KaraĊordević u mladosti pripadao masonstvu. da masoni ulaze u strukture drţavne vlasti. Priznavalo se u samim masonskim redovima. 14. 497 Nadeţda Jovanović. da je u svakoj jugoslavenskoj vladi barem jedan mason. da bi njeno kritikovanje znaĉilo isto što i sipanje vode kroz rešeto. odnosi izmeĊu kralja Aleksandra i masonstva bili su dobri. veljaĉe 1926. Neozbiljnost i apsurdnost takve kombinacije koja nigde na svetu ne postoji toliko je jasna. Izvornik u privatnom posjedu. bili su nadahnuti strogo centralistiĉkim duhom. Zahtjeve Radićeve stranke ono je shvaćalo kao teţnju »jedne stranke za nekakvom konfederacijom izmeĊu Hrvatske Samostalne Seljaĉke Republike i Kraljevine Srbije kao monarhije. »Jugoslavija«. s. imali uspjeha. s. koju loţa ima i koju će imati. (»En réalité. »da njegovo ĉlanstvo u loţi nije spojivo s njegovim poloţajem kralja. MeĊutim.Da bi ostvarilo svoje ciljeve. Je li oportuna revizija Vidovdanskog ustava? Neimar. (ukupno 9 stranica). rekao. Compte-rendu.496 Nadeţda Jovanović jedno svoje istraţivanje o masonstvu u Jugoslaviji ovako zakljuĉuje: »I. Hrvatska. da će sva imovina loţe. koji stekne kraljevski ili koji drugi visoki poloţaj. 76. A. 1974. prosinca 1982.499 Ta je tvrdnja u skladu i s masonskom praksom. Beograd. 496 Dva pisma upućena Jovi Aleksijeviću iz Dubrovnika od 6. Masonerija je bila tipiĉni predstavnik i zaštitnik centralistiĉkog i monarhistiĉkog naĉela. 494 Jugoslavensko masonsko vodstvo u svojoj teţnji. Velika loţa Jugoslavija podnijela je kralju i kraljici u 492 493 M. Uz to. prestaje biti aktivan ĉlan loţe. na pitanje Mihaila Marića odgovorio je 7. u jednom posjetu Dubrovniku kao ministar prosvjete suspendirao direktora Muške uĉiteljske škole masona M. 1929. jugoslavensko masonsko vodstvo trajno je nastojalo. 495 Š. u ĉemu su. da mu je kralj Aleksandar. i Izjava ĉasnika loţe Sloboda u Dubrovniku od 29. Đordevića zbog protuhrvatskog djelovanja. 493 Masoni su potpisivali posebnu izjavu. 499 Franjo Dujmović. biti stvarno vlasništvo V. jer je srpska masonerija u licu njenih rukovodilaca stajala na ĉelu cele jugoslovenske masonerije. 16. pokretna i nepokretna. 1976. da mason. ovaj se naredbi ministra prosvjete nije htio pokoriti. prosinca 1928. papinskog nuncija u Beogradu. nije se obaziralo na stvarnost. Spalajković. od ujedinjenja pa do proglašenja diktature god. da će u granicama masonskih propisa Velike loţe SHS pomagati starješinu i »svoje duţnosti podešavati njegovim intencijama«. knj. II/1923. 1926. da se podvrgava društvenoj stezi i obvezama u loţi«. moralni i materijalni potpomagaĉ nacionalnih udruţenja. u praksi te ideje nisu sprovoĊene. ni Louis Barthou n'ont appartenu à l'Obedience du Grand Orient«). 498 Institut des Hautes Etudes et de Recherches maçonniques. Izvornici u privatnom posjedu. 166. 492 Svi interni masonski propisi. Politiĉki sukobi u Jugoslaviji 1925–1928.«495 Kada je Stjepan Radić god. da kralj Aleksandar nije pripadao obedijencijama Velikog Orijenta. Tada su se dubrovaĉki masoni obratili za zaštitu dne 6. . masonu Jovi Aleksijeviću u Beogradu da ih zaštiti. naravno. po kojima su oni djelovali. ideolog nacionalizma i drţavotvornosti u tom smislu kako su ih propovedali vodeći krugovi jugoslovenske burţoazije. upravljala je njenim radom i razvitkom. s. 255. kad su razgovarali o pitanju kraljeva ĉlanstva u slobodnozidarskoj loţi. Rim. Izvornik u privatnom posjedu. Svaki mason polagao je posebni »zavet«. 498 Moţe se uzeti kao sigurno svjedoĉenje Hermenegilda Pelegrinettija. mada je u svojim filozofsko-etiĉkim osnovama bila organizacija koja je izraţavala ideje liberalnog demokratizma. u vlastitim redovima provodili su strogu centralizaciju. Rad. Zavet ĉasnika splitske loţe Pravda od 12. ni le roi Alexandre de Yougoslavie. studenoga 1929. travnja 1929.

Stvarnost. Marko je. u masonskom klubu odnosno njihovu sastajalištu kod Iliĉkog trga ĉuo Schlegelov razgovor s nekim masonima. 219.«502 Kralj je bio svjestan snage masonstva u svijetu. Šestar je skupa s drugim vijestima. koje je spadalo pod Veliku loţu Jugoslavija. 1928. rujna 1931. Kako je emigracija budno pratila sva kretanja u domovini. 1926. Kralj je osobitu potporu dobio od Ante (Toni) Schlegela. te se s masonstvom on nije mogao frontalno sukobiti. Dapaĉe. meĊutim. lipnja 1922. Ţelimir Maţuranić. Na sprovodu T. XVI/1937. 503 Glasnik. 8. Br. ali je on bio poznati mason i u njegovoj se tiskari tiskalo masonsko glasilo Šestar. Schlegela nalazi se kao rukopis u Historijskom arhivu grada Zagreba. trebalo je izvješćivati i o raspoloţenju u masonskim krugovima. Ali. koji je voĊen izmeĊu delegacije ĉasnika Velike loţe Jugoslavija i kralja Aleksandra poslije proglašenja diktature. Biografija Toni (Ante) Schlegel-a. To je razlog. sijeĉnja 1929. 502 Neimar. Š. str. Šestar. Stara Jugoslavija i komunizam. ĐorĊe Weifert. Stoga je Marko uspijevao uvijek ukrasti po jedan primjerak tog lista. boravio u Parizu u jesen god. dakle. V/1926. knj.. Damjan Branković zabiljeţio je razgovor. Da su masoni nastupali protuhrvatski bilo je svima poznato. Aleksandar. s. D. iako im je broj bio strogo ograniĉen. oţujka god. 1929. 504 Loţe su pozdravile kraljev manifest i uvoĊenje diktature. 4–6. da je na proslavu pedesetgodišnjice rada i braka Đorda Weiferta došao osobno kralj Aleksandar da ĉestita slavljeniku i da mu preda visoko odlikovanje. ustaše u Zagrebu. bilo je više masona. koji je imao vodeću ulogu u zagrebaĉkoj loţi Maksimilijan Vrhovac. 65–66. On zna da smo mi protiv svake diktature. ali nikada nije ni svojim najbliţima govorio ništa o tome. Politiĉki zatvorenik. 86. Kad je to Marko prenio u Madţarsku. Kralj je ĉak i osobno kontaktirao s masonstvom kao organizacijom. drugog izbora nije imao ako je ţeleo da saĉuva celinu drţave. »Ne mogu se sjetiti imena tog tiskara. Kralj Aleksandar je prije proglašenja diktature dobio u tome i potporu jugoslavenskog masonstva. Ova Biograjija T. II/1922. 505 Ivan Ribar.501 U povodu odrţavanja masonskog kongresa u Beogradu god.505 Za vrijeme diktature masonstvo nije bilo zabranjeno. Zagreb..« Bio je zapaţen i vijenac generala Ţivkovića. kojega su ubili 22.. nego ni u Londonu i Pragu. ali jasno: 500 501 Neimar. Od Hrvata u toj vladi bili su masoni: Juraj Demetrović. meĊu ministrima u vladi generala Petra Ţivkovića od 6. 82. sakupljeni u cilju mira u Beogradu mole Njegovo Veliĉanstvo Kralja slobodnih graĊana Srba. u Beogradu »adresu« s vrlo lijepim ţeljama. a posebno u Francuskoj. komunistiĉke ili bilo ĉije druge. 55.« (Tomislav Jonjić.« Kralj je istoga dana vrlo srdaĉno zahvalio slijedećim brzojavom: »Molim Vas da primite i saopštite moju iskrenu blagodarnost na telegramu koji me je veoma ganuo. u kojem se Schlegel hvalio kako je još davno predlagao uvoĊenje diktature i kako se svim silama trsio da Aleksandra nagovori na bezobzirno slamanje hrvatskog otpora. 445–448. došao je Perĉecov nalog da se Schlegela likvidira. do 3. . u audijenciji kod kralja u Beogradu. 10–11. na kojemu je pisalo: »Prijatelju Schlegelu – general Petar Ţivković. 64. Đorde Weifert je poslao kralju Aleksandru na Bled brzojav slijedećeg sadrţaja: »Predstavnici 18 slobodnih masonerija. On je radio kod jednog poznatog tiskara u Dugoj ulici u Zagrebu. koji nije mogao dobiti politiĉku potporu ne samo u Parizu. Hrvata i Slovenaca da primi uz njihovu blagodarnost za prijem koji im je bio uĉinjen u Njegovoj prestonici uverenje o njihovoj dubokoj odanosti. pa i ove njegove. nošen je kraljev vijenac. s. Marija Hranilović. na kojemu je bilo napisano zlatnim slovima: »Gospodinu Schlegelu Aleksandar. 1967.« Ibid. Schlegela. koja je poslije rata bila velesila.) 504 Josip Schlegel. broj 58 za sijeĉanj 1997. Stanko Švrljuga.povodu njihova vjenĉanja na dan 8.503 Schlegel je prije proglašenja diktature bio. da je on radi dobivanja politiĉke potpore prije proglašenja diktature od 6. Marko Kostrenĉić i Oto Frangeš. 2–3. u vrijeme. 550. Dodao je da mu je dobro poznato da smo mi neizostavno za celinu drţavnu. Branković je taj razgovor ovako zabiljeţio: »Kralj je razgovarao sa nama kao sa braćom. kada je tamo došao i Ante Trumbić. pogotovo dok nije imao oslonca na neku drugu silu. Paveliću. dostavljan Perĉecu i preko njega dr. sijeĉnja 1929. od kojih je 16 iz Evrope. IV(II)/1929. nekoliko puta. Schlegel je zbog toga ubijen u ĉemu je sudjelovao i Marko Hranilović. s.500 U masonskoj literaturi posebno je isticana ĉinjenica. Govorio je nervozno. a kao poklon dala im je jedno djelo umjetnika Rudolfa Valdeca.

Povukli bi se do srpskih granica i tu bi ih moji Srbi zaustavili. Evo zašto: AMPUTACIJA bi donela olakšanje Srbiji i srpskim zemljama u sadašnjoj Kraljevini. eto. meĊutim. pokušavši da zagospodari Balkanom. Naš monarh je završio zakljuĉkom da on. zbog toga nisam bio za amputaciju. Prema tome. pre svega i nada sve. a manje stege. oni će nas se više bojati ako smo veći. Ako ne bude ovako išlo . Onda su na redu Hrvatska. svetska kriza još trese svet. Opet. 2) Kaţite braći iz Hrvatske da ja branim njihovu obalu i ostrvlje i da će mi njihova pokolenja za to jednom biti zahvalna. V. I mi. ponovio je. Ovako je ta opasnost manja. ali ne kada zver kakva je Musolini sa šest-sedam miliona bajoneta ĉeka da je šĉepa. a onda i samim tim ĉinom – ugrozio bi Srpske zemlje. tako da je on promenio mišljenje. ĉuva i brani Hrvatsku time što je nije amputirao i pustio da izaĊe iz okvira drţavnog jedinstva i bude samostalna. On se zamislio. niti zadrţati. rekao je Kralj. Federacija u sadašnjim meĊunarodnim prilikama znaĉi smrt Hrvatske. a ne Srbije. mira moţe biti jedno vreme kad se pocepamo. da u Hrvatskoj ima politiĉara koji hoće da doĊu na vlast po bilo koju cenu. On je liĉno jedno vreme bio za amputaciju. nikad ih više neće povratiti. pa bi ih opet jednoga dana imali protiv sebe u rovovima jedni prema drugima. Da li je manja? Ţivi bili pa videli. Upitan o tome. Kralj jedinstvom zemlje uspeće saĉuvati Hrvatskoj Dalmaciju i ostrvlje u Jadranu – Ako ih sada. Ne daj boţe. Brani. ĉak bilo kako i bilo kojom. rekao je. Sada odmah: sa MaĊarskom i Bugarskom bismo izašli na kraj. Nj. da narod teško podnosi (u Srbiji i Hrvatskoj podjednako) nemanje ni onih sloboda koje je pre rata imao. Ali to su zaslepljeni ljudi. brani i ono što bi ostalo u sluĉaju amputacije. Sada ih jedino moţe saĉuvati jedinstvena drţava. Ne! Kao što je rekao. u tuĊinskoj sluţbi i pucati jedni na druge. rekao je Kralj. Srbi. bolje smo ţiveli bez Hrvatske. Kralju neko rekao da meĊu nama ima i braće iz Hrvatske i da se mi u suštini slaţemo sa njim. Ali su mu predoĉili posledice. Srbi. godine Italiji. da nam opet bude nuţno pet vekova da se oslobodimo robovanja. V. pa šta? To će proći. Jedino smo mi. godine. Inaĉe. a to opet znaĉi da ćemo morati ratovati protiv hrvatske braće. zalivene krvlju. Velike sile prepustiće joj Balkan. Kralj je odgovorio da je na takvo pitanje već dao objašnjenje: prvo bi spoljnji neprijatelj šĉepao amputiranu Hrvatsku. ako ne propadosmo kao Janko na Kosovu. dakle. 4) Zašto toliko nastojati da se brani Hrvatska jedinstvom drţave. 3) Molim vas da kao braća razumete da meni nije do megalomanskog odrţanja velike kraljevine. po cenu da uĊu u savez sa nekom drugom drţavom. Ja znam. Sa Italijom ne bi. to mogli izašavši ovenĉani oreolom slave preoteti od Italijana 1918. samo privremeno. Ništa nije rekao. Italija je stala stopalom već u Albaniju. U sadašnjim uslovima je tako. pa mi.1) Ili amputacija (Hrvatske) ili diktatura. Biće bolje i nama i njima. Kralj je rekao: Zavisi kada i ko. jedinstvenija i kompaktnija. Sumnjam da bi se Hrvati tukli za ovu drţavu. Hrvati bi odmah pali u ruke Italiji (ili pod italijanski protektorat ili u zajednicu sa MaĊarskom. da on jedinstvom drţave. Hrvati su u svojoj istoriji dugo bili »topovsko meso« tuĊinu. koja bi se smanjila ali bi zato bila ĉvršća. osim pod egidom Italije ili Madţarske. po cenu da budu tuĊinska kolonija. Moţda docnijih godina – da! Ako uspem da se osete Jugoslovenima. isti oni koji tvrde da su bolje ţiveli pod carom Franjom nego sada. Srbija je jedina zemlja na svetu koja je dala svakog ĉetvrtog stanovnika za ţrtvenik slobode. Šta bi bilo ako bi nas neko napao. Srbiju i srpske zemlje. samo da smo za više slobode. Italija će postati na Balkanu nekadašnja Turska. Po cenu cepanja drţave. Na pitanje jednog od braće ne bi li federacija bila izlaz Kralj je odgovorio: Moţda. Dobro je poznato da su hrvatske regimente bile srpski najteţi protivnik u ratovima. Moţe biti u drugom istorijskom sticaju prilika. a uz to i zato što će od amputirane Hrvatske Musolini odmah uzeti (i to uz podršku Francuske i Engleske) sve ono što su u Dalmaciji Londonskim ugovorom Saveznici dali 1915. Istovremeno. Okruţeni neprijateljima. Kad je Nj. u dvadesetom veku izgubi. brani i ĉuva Hrvatsku. što je svejedno). dobrih vojnika. Ali. Grĉka.

da se situacija u Jugoslaviji smiruje. da je Svetozar hteo biti nezavisan od svake organizacije. kada je zbog toga bio kritiziran na sjednici Vrhovnog savjeta. 1973. da mu je netko. kako inozemnog tako i domaćeg. ni sa Srbima katolicima. u Narodnoj skupštini) kralj je preko Nike Moscatella. »da Srbi katoliĉke vere u srpskim zemljama imaju svoju posebnu katoliĉku crkvenu organizaciju i svoga poglavara Primasa Serbiae«. Šta je sa arhivom? Veĉernje novosti. ni poslanik u Vatikanu Jevrem Simić. Njegov sin dr. Znam iz emigracije (1932–1934.508 U britanskoj i francuskoj prijestolnici ţeljeli su. Podaci na Internetu: http://www.507 MeĊutim. 1932. Milićević. broj 11 za 1998.nikako. on je još jaĉe sankcionirao Ustavom. o tome ništa nisu znali ni ministar vanjskih poslova Bogoljub Jevtić. 71–75. s kojim je bio okumljen. Kraljeva uvjeravanja u Parizu u prosincu 1931. Kralj nije prihvatio oštro masonsko protukatoliĉko stajalište. kazao. Francuska je to posebno ţeljela zbog straha od ponovnog jaĉanja Njemaĉke. Split. Damjan Branković je u jednom razgovoru prije smrti izjavio ovo:»Od naših vladara su masoni bili knez Mihailo i kralj Aleksandar KaraĊorĊević. prije odlaska iz Pariza za Ameriku). Masoni nekad i sad. da se potpuno smiri unutrašnja situacija u Jugoslaviji. pa neka se (Hrvati) nadu u tuĊinskom zagrljaju. da bi se politikom drţavne vlasti mogla provesti ravnopravnost katolika s pravoslavnima. za koju se u Londonu i Parizu vjerovalo da će biti privremena i trajati dok se ne konsolidira situacija u zemlji. nisu postigla veliki uspjeh.srpskonasledje. Aleksandar je ţelio. da je to uĉinio »po nalogu Nj. I. 507 Mihailo Marić. poveo pregovore s Vatikanom o konkordatu. da baš s Katoliĉkom crkvom naĊe sporazumna rješenja u svim spornim pitanjima. Muţić. Takav. da na uglednim mjestima u Ĉehoslovaĉkoj i Francuskoj agitira protiv kralja Aleksandra. Njih dvojica o tome su bili obaviješteni tek onda.co. niti je bio voljan upuštati se u kombinacije s Hrvatskom starokatoliĉkom crkvom. 508 Usp. da bi se onda sredila politiĉka situacija u zemlji. kao muva u medveĊoj šaci. kralj Aleksandar bijaše po naravi autokrat. 1930. kome je vjerovao.« (S. utjecaja u zemlji. pustićemo ih niz vodu. Katoliĉka crkva u Kraljevini Jugoslaviji. ĉak i od Glavnog odbora svoje stranke u zemlji da bi mogao imati sve kontakte bez polaganja raĉuna ma kome. Stojan Pribićević u jednom pismu Mihailu Mariću iz New Yorka dne 16. 509 Ĉehoslovaĉki i francuski masonski krugovi podupirali su Svetozara Pribićevića. kralj nije u tom episkopatu mogao naći oslonca za svoje planove. Dapaĉe. stupiti sam u direktne pregovore s Vatikanom. Tu diktaturu. veljaĉe 1933. od 12. V. pravdao se. Takvo jaĉanje kraljeve vlasti znaĉilo je takoĊer ograniĉenje i masonskog.509 Francuska je bila posebno 506 Kopija izvornika u privatnom posjedu. piše. da u drţavi vlada i netko drugi osim njega. kada je sve bilo naĉelno ugovoreno. . On je takoĊe imao (što u ono doba nisam znao) uske veze sa sovjetskim ambasadorom u Parizu Patjomkinom i sa CK jugoslavenske kompartije. Nakon masonskog zaoštrenja odnosa s Katoliĉkom crkvom (antikatolicizam jugoslavenskog sokolskog pokreta i masonski prijedlog o izgonu i deportaciji isusovaca od 17. višeg savjetnika Jugoslavenskog poslanstva kod Svete Stolice.ovaj poslednji preko engleskoga dvora. Kralja«. on nije mogao dopustiti. Istorijske sveske. prema kojemu vlada odgovara njemu. koji su od njega traţili. a ne parlamentu. da je poslije prvog svjetskog rata njegov otac Svetozar stupio u jednu beogradsku masonsku loţu.yu/sr-1/1998/11/article-9.«506 MeĊutim. To što je radio sa ĈSR i francuskim masonima (koji su bili liberalniji od jugoslavenskih) moţe ali ne mora – kako kaţete – znaĉiti da je bio ĉlan. popis beogradskih masona predao je zamjenik velikog majstora Dušan Milićević upravniku grada Beograda Manojlu Lazareviću. ali da je poslije nekog vremena iz nje istupio zbog politiĉkog neslaganja. budući da je u razdoblju od ujedinjenja do diktature hrvatski katoliĉki episkopat bio izgubio povjerenje. Fra masoni i bre masoni. Ćirkovićpriredio. 1978.« (Pismo u posjedu Mihaila Marića u Beogradu). Kraljeva samostalnost u voĊenju drţavne politike oĉitovala se posebno u odnosu prema Katoliĉkoj crkvi. s. MeĊutim. kralj je za diktature uspio koncentrirati svu vlast u svojim rukama. On dalje piše: »Da li je Svetozar pripadao masoneriji u emigraciji nije mi poznato. nastavak 27. kolovoza 1972. sijeĉnja god.html). pa je odluĉio god. Neposredno poslije šestog sijeĉnja 1929. Svetozar Pribićević mogao je već god.

da se Englezima ne sviĊa kraljeva diktatura i da je njegov otac T. Leger je tada Meštroviću jasno rekao. Opravdanje za taj korak i za taj zahtjev da predstavlja opće politiĉka situacija u svijetu. Cilj toga sastanka bio je stvaranje antikomunistiĉkog bloka drţava Srednje i Zapadne Evrope. poslao u Berlin i u kojemu kao neprijatelje istiĉe: 1) srpsku drţavnu vlast. stoga. Meštrovića ne moţe se uzeti kao primarni izvor. Der kroatische Ustascha – Staat 1941–1945. da daljnje izlaţenje ustaških novina u Berlinu ozbiljno opterećuje odnose Njemaĉke s Jugoslavijom. izdao Vojnoizdavaĉki zavod – Balkanološki institut SANU – Prosveta – Rad – Partizanska knjiga. »pa je. da se kralj već u kolovozu god. Osim toga. Mišljenje ovih pisaca ne moţe se uzeti kao posve toĉno. a da je njegova zemlja »napravljena krvlju srpske vojske. toĉnije od Simovićeva puĉa 27. Već svršetkom studenoga 1933. po jednoj verziji. 4) komunizam. Banić navodi.513 I Hitlerov antikomunizam mu je odgovarao. s. s. Dušan Lukaĉ. da su vlada trećeg Reicha ili ministarstvo vanjskih poslova u slijedećim godinama. 1936. Beograd. 513 Usp. 510 Meštrović istiĉe i to. a da je jednom i njega poslao na Bled k Aleksandru u toj misiji. To svjedoĉanstvo Meštrović je zakljuĉio ovako: »Na kraju je – na moje zaĉudenje blagi Jan rekao: – Ili Aleksandrova glava. Koliko sam uspio istraţiti prvi podatak o ovome objavljen je u knjizi Milana Banića Masonerija i Jugoslavija. nego jugoslavenskotalijanski spor«.«511 U Londonu je Jan Masaryk iznio Meštroviću plan. Aleksandar mu je rekao. fotokopija rukopisa u privatnom posjedu). Ovo svjedoĉanstvo I. s Hermannom Göringom prigodom jednog inkognito putovanja u juţnu Njemaĉku. pred Ivanom Meštrovićem oborio na »Kralja i na diktaturu s najoštrijim rijeĉima kritike«. listopada god. s. Uspomene na politiĉke ljude i dogaĊaje. s. predsjednik francuske vlade i ministar vanjskih poslova. koje je nastalo u Parizu. Edouard Herriot. 3) ţidovstvo. Knjiţnica Hrvatske revije. da se hrvatsko-srpski spor riješi. Londonu i Pragu. koja na svoje djelo budno pazi«. . 1933.. (Beograd. 1982. voĊa radikal-socijalista. da Jugoslavija bude satelitska drţava Francuske. u dvorcu jedne grofice. kralj se sastao s Adolfom Hitlerom u Bavarskoj. ni Hrvatska. koja u sebi krije opasnost širokog konflikta. 1932. 1941. Hitler je osobno zakljuĉio. Dapaĉe. 514 510 511 I. da je to nama deset puta veća briga. da Francuze »ne interesira ni Srbija.. (Ivo Bogdan – »priredio« – Dr. s. s. napisao tekst s naslovom »Hrvatsko pitanje«. 229. nas interesira Jugoslavija. kao i saveznica. Berlin ipak nije ustaše iskljuĉivao kao rezervu za sluĉaj potrebe. I. Meštrović. Ivo Bulić Slavku Kvaterniku. 53. te da se tom prilikom zahtijeva. kada kralj Aleksandar. izgleda. Moţe se zamisliti ogorĉenje. 1961. a kralj da je preuzeo ulogu izmiritelja Francuske i Njemaĉke. s. po drugoj verziji. Herriot je istakao da »se Hitler i njegov nacizam toliko osnaţio. da »ništa ne ukazuje na to. Vjerojatno svjestan toga Ante Pavelić je god. On se u oţujku 1933. Treći Rajh i zemlje jugoistoĉne Evrope. Sam Hitler nije tada bio za traspad Jugoslavije. G. G. 514 Ladislaus Hory – Martin Broszat. 80). ispriĉao ing. ali se ono u sklopu tadašnje politiĉke konstelacije moţe smatrati kao vjerodostojno. Buenos Aires.nezadovoljna kraljem. nije skrivao svoje simpatije za Hitlera i kad je inicirao privrednu suradnju Jugoslavije s Njemaĉkom. 512 Ibid. on se u vanjskoj i unutrašnjoj politici ponašao sve samostalnije što je više osjećao. ili propast vaše i naše zemlje. da njegov prijatelj Jan Masaryk (sin T. 1933. (Uspomene Slavka Kvaternika. koju je u ratu. 231. a da ponovno jaĉa uloga Njemaĉke. da se je. prema kojemu bi Ĉehoslovaĉka kao savezniĉka zemlja i kao saveznica Jugoslavije uzela inicijativu »za jedan ĉeško-francusko-engleski energiĉni korak u Beogradu. zato smo je i pomogli stvoriti«. oţujka 1941. i izvan vlade igrao jednu od glavnih uloga u politiĉkom ţivotu Francuske«. 2) meĊunarodno slobodno zidarstvo. potajno ustaše bodrili ili pomagali«. Masaryka i ĉehoslovaĉki poslanik u Londonu) u oţujku 1933. Masaryk je rekao doslovce: »Srpska nadutost i Aleksandar upropastiće i sebe i nas. 197. Stuttgart. Ovi pisci zakljuĉuju. kralj Aleksandar sastao u ljetu god. da je Ĉehoslovaĉku »napravio povoljan ishod rata«. Ibid. koja je bila u rodu sa suprugom kneza Pavla. »nije imao dosta oštrih rijeĉi u osuĊivanju Aleksandra i diktature«. Sutradan je Meštrović bio u Legera na Quai d'Orsayu. koji je 28. 228. za koji je on sondirao teren u Londonu i Parizu.« 512 Aleksandar nije ţelio. Masaryk u nekoliko navrata intervenirao kod Aleksandra savjetujući mu da riješi unutrašnja pitanja.« Prije atentata u Marseillesu on je pripovijedao Meštroviću u Parizu. Deutsche Verlags – Anstalt. 1936. MeĊutim. bio je god. tajno sastao u Njemaĉkoj s jednim od najviših nacistiĉkih politiĉkih uglednika. da slabi francuska uloga u meĊunarodnoj politici. pošto je nacional-socijalizam došao na vlast u Njemaĉkoj. u Austriji. 27.

S toga je i ostalo bez rezultata traţenje izvesnih njemaĉkih Jevreja. 1934. koji imaju meĊusobnu vezu i. u beogradskoj loţi Pobratim.) Ko paţljivo motri naš politiĉki..) Zašto govorim o ilegalnim organizacijama? Zato. 6–9. uliva veliko pouzdanje... Slomšeka. Avramović je nastavio: »Ne samo da će ceo Izrael stati na noge da brani svoju ĉast. kao i sva ostala društva.Pribliţenje Aleksandra Hitlerovoj Njemaĉkoj nije moglo ostaviti ravnodušnom ni ţidovsku zajednicu u zemlji i svijetu. Avramović u predavanju pod naslovom Velika tragedija Jevrejstva.. Ilegalne organizacije ĉeznu za vlašću. ĉiji je moralni i kulturni ţivot ugroţen u svim zemljama. Avramović.. Sam Hitlerov reţim ima da nosi te znake osude. Niko kod nas ne moţe doći do visokog poloţaja.. Velika tragedija Jevrejstva. Nova kraljeva politika vjerojatno se osjetila i u bazi. A šta rade ilegalne organizacije. traţenje uostalom verovatno upućeno pod pretnjom. da se one rasture. (Mason Rada Dungulov.000 njemaĉkih Ţidova. koju je on probudio. Talas Hitlerovog antisemitizma moţe. Instinktivno ceo Jevrejski narod se je podigao za pravednu odbranu od zajedniĉkog neprijatelja. te se tajno i sistematski bore protivu religije i time ruše temelje na kojima moţe da egzistira društvena organizacija (.. Göring. obuhvatiti i druge zemlje.. ko su to?). već će celo plemenito ĉoveĉanstvo ustati protiv vraćanja varvarstvu. što će progoniti 550. kada je preispitivao svoj odnos prema Hitlerovoj Njemaĉkoj. da se pojavilo ĉudovište hitlerovske doktrine. ni ilegalna organizacija. Jevreji neće pristati da podnesu ovakvu jednu sramotu. da nije vodio raĉuna ni o reagiranju ţidovskog elementa. 26–27. (Glasovi: Kaţite. razumeće i ĉitav dosadašnji razvoj politiĉkih dogaĊaja kod nas. DogaĊaji koji se odigravaju sada u Nemaĉkoj ne interesuju samo nemaĉke Jevreje. Naklada Europa. (Glasovi: Ko su to?) Organizacije. 1942. Ante Pavelić. H. s. da podnesu na grudima ma kakvo obeleţje javnog preziranja. Beograd. 1–2). Treba napomenuti da je na sprovodu kralja Aleksandra u Beogradu sudjelovao. 1934. koje ne priznaju parole naših predaka. Spremnost. Zagreb. morao je istupiti iz subotiĉke loţe Stvaranje). redovitom sastanku Narodne skupštine poslije prethodnog susreta s patrijarhom Varnavom napao ministra financija zbog neuspješne borbe protiv korupcije uz isticanje da »su ga u tome spreĉavali ĉlanovi ilegalnih organizacija. Šta? Zar da se sada smatraju Jevreji za gubavce. kulturni i socijalni ţivot. Vjerojatno nije sasvim sluĉajno došlo do napada zastupnika Alojzija Paviĉa u Narodnoj skupštini na masonstvo. koji je o ovome zauzeo posebno stajalište. Lazar B. Sudbina sveg Izrailja moţe doći u pitanje. u kojoj se tvrdi. voljom svetske svesti. ako se na vreme ne razbije. On je na XIX. velekapitala i bankara. Beograd. osobno. koji imaju veliki uticaj na naš politiĉki ţivot. svibnja god. koje štite svoje ĉlanove i ako su iz redova korupcionista.«516 Zbog sve uĉestalijih napadaja na masonstvo u Jugoslaviji Velika loţa Jugoslavija izdala je 28. da imaju svu drţavnu upravu u svojim rukama i da bez savesti vladaju apsolutno narodom. zar da se liše svoga prava na obrazovanje. Ono se je već podiglo. ako poznaje rad ilegalnih organizacija.. brzo pronaĊe sintezu razliĉitih dogaĊaja. Neprijatelji hrvatstva. Štrosmajera. koje je odrţao 9. Za svoj rad slobodni zidari imaju odobrenje nadleţne vlasti. da se ostavi da oni sami razmrse ovo pitanje sa nemaĉkim vlastima. Zato je on na ovu pojavu mrţnje i proganjanja tako spontano i jako reagirao kao nikada do sada. da bi se unizili i oglupeli i to za ljubav nekakve uobraţene rasistiĉke politike? To neće nikad biti. a grandiozan prizor koji nam je ono pruţilo u svome osuĊivanju. koje je iznio mason Lazar Avramović. ĉini se. koje su svemoćne.« U Izjavi se istiĉe. već interesuju u najvećem stepenu celokupno Jevrejstvo. knjiga I. istaknuo je. s. ne priznaju kulturnu slobodu. da slobodno zidarstvo »nije nikakva ni tajna. da masonstvo postoji više od 150 Ante Pavelić riješio je hrvatsko pitanje. travnja god. Kralj Aleksandar.«515 Gotovo cjelokupno jugoslavensko masonstvo stajalo je na stajalištu.. 515 Lazar B. s. ako nije ĉlan jedne takve organizacije (Ţagor). . 1933. I/1942. 24–30. 516 Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije. u Beogradu Izjavu. koja hoće da oĉisti njemaĉku rasu time.. naših velikana Karadţića. Kreka i drugih velikih drţavnika – koje ne priznaju slobodu savesti.. (. Dr.

1934. Poslije neuspjelog ustaškog atentata u Zagrebu god. Muţić. što je našlo odjeka i u svjetskom tisku. Banić. . 1934. s. Zagreb. 209. i u njoj je Aleksandar proglašen odgovornim za Radićevu smrt i sve druge hrvatske ţrtve. pa je. (Ko su i kakvi su neprijatelji jugoslavenske masonerije. Kralj Aleksandar ĉak je ţelio i sporazumijevanje Francuske s Njemaĉkom. ali kod ocjene ovog svjedoĉanstva treba imati na umu da je Milan Banić za vrijeme drugog svjetskog rata bio posebno angaţiran protiv masonstva. ona moţe da primi objašnjenja samo sa ĉiniocima sebi ravnim. 1933. Osim toga. s. slijedeće: »Ne valja što sam stao na pola puta izmeĊu demokratije i autoritivizma. 1934. kako tu stoji. Pravednost. prvenstveno s obzirom na Hrvatsku. u oskudici dokaza. koji moţe jednoga dana biti 517 Politika. 520 Interna okruţnica Velike loţe Jugoslavija broj 11265 »Studeni 1934«. nego ovakova suradnja sa nacionalsocijalizmom. Postoji mogućnost.godina u zemlji i da je ono udruţenje slobodnih ljudi na etiĉkoj bazi. Francuska je htjela uvjeriti Aleksandra. ibid. u tom smislu nije imao uspjeha. da je pametnije politiĉki se sporazumjeti s Italijom. U Izjavi su navedeni i neki pojedinci u Srba i Hrvata. objavljena je rezolucija i apel Centralnog Hrvatskog Saveza u Seraingu (Belgija) sa sastanka od 3. Barthoua u Beogradu u lipnju 1934. UviĊam da moram poći do kraja jer će inaĉe zemlja propasti. da je kralj Aleksandar ovako razmišljao. Dani sloma. 1941).. travnja 1934. kad bi njegov rad bio druge vrste.. Lukaĉ. oţujka god. koji bi bili spremni da za svoje navode prime punu odgovornost. Kralj je inaĉe. bio odluĉio srediti politiĉku situaciju u zemlji.518 Aleksandar je u rujnu 1934. U ovoj Izjavi nalazila se i slijedeća reĉenica: »Zar bi ĉlanovi engleske kraljevske kuće ili ĉak suvereni nekih drugih drţava pripadali slobodnozidarskom savezu. patrijarh Gavrilo Doţić. travnja god. Barthou je shvatio iz susreta s kraljem Aleksandrom. koji su pripadali masonstvu. da je kralj Aleksandar svojom unutrašnjom i vanjskom politikom stekao mnogo neprijatelja.. 521 I. Znalo se. masonstvu ĉovjeĉnost najveći cilj. da je jedna masonska loţa u Francuskoj odluĉila »likvidirati« sve balkanske dinastije.521 Ivan Jelić svjedoĉi ovo: »Naša je obavještajna sluţba saznala. Hrvatska politika. jer su one. 9321. 15. ibid. XXXI/1934. u broju 21 od 16. da mu je kralj Aleksandar rekao na Bledu.«517 Kralj Aleksandar odbio je sugestije Pariza i Praga. da diktator-kralj Aleksandar dolazi u Francusku na vaţne politiĉke pregovore. koji su prebjegli nakon Dollfussovog puĉa u Jugoslaviju i koji su bili kasarnirani u Varaţdinu. 519 Milan Banić tvrdi. da Jugoslavija zapoĉinje privrednu i politiĉku suradnju s Njemaĉkom. zbog ĉega su osudili »Aleksandra Karadordevića s cijelom beogradskom vladom i svima beogradskim sluganima na kazan smrti što ustaše imadu izvršiti u najkraće vrijeme«. s. Ali da bih došao do kraja. Izd. Agonija Jugoslavije. moram pre svega da razjurim masone. s. 40 dana prije ubojstva. u svojim uniformama tu dnevno vrše svoje vjeţbe. u kojima su Francuzi htjeli odvratiti Aleksandra od sve višeg i višeg skretanja Aleksandrove politike spram Trećeg Reicha. 226. Zakljuĉak je dan slijedećim rijeĉima: »Borbu protiv slobodnih zidara vode samo oni krugovi koji su protivnici slobodne misli i kritike zdravog razuma ili zlonamerni elementi. Tako je već 28. 53). posjetio i Bugarsku. dosljedno tome. jer su oni uzrok svemu zlu! I ĉinit ću to.. reakcionarni ostaci prošlosti. Velika Loţa 'Jugoslavija' smatra ispod svoga dostojanstva da ulazi u polemiku sa organima i elementima koji su neodgovorni za svoje postupke i reĉi. koji. Budislav Grga Angjelinović. 519 Ĉinjenica je. Slobodno zidarstvo je odavno predmet tih napadaja i u nas i na strani.520 U listu Ante Pavelića Nezavisna Hrvatska Drţava. operišu sa klevetama a rukovodi ih osećanje liĉne ili moralne inferiornosti. 4. Ivan Subašić). Ni pokušaj francuskog ministra vanjskih poslova L. Moţda je cenzura zabranila ove rijeĉi da se ne bi shvatile kao aluzija na nekadašnju pripadnost kralja Aleksandra masonstvu. Jedan od izvornika u privatnom posjedu.« Podcrtane rijeĉi izostavila je drţavna cenzura. odmah ĉim se vratim s puta u Bugarsku i Francusku!« (M. Beograd.. da austrijski nacionalsocijalisti. kako proizlazi iz niza svjedoĉanstava raznih osoba (Ivan Meštrović. da Jugoslavija uspostavi diplomatske odnose sa sovjetskom drţavom. prijetnje smrću kralju Aleksandru postale su intenzivne osobito u proljeće god. objavljen izvještaj. 518 Usp. u kojemu je navedeno. u kojoj su ti centri poĉeli gledati potencijalnog saveznika protiv Njemaĉke.

Jelić napisao je kasnije. Na Trgu Opere Dido je predstavio Antu Godinu – kojega su zvali Petar – svim ostalima. toliko je ova namjeravana politika.). 1986. HD.« 522 Miron Krešimir Begić to opisuje ovako: »Ustaški Poglavnik povjerio je zadatak provoĊenja atentata jednom malom Stoţeru za revolucionarnu akciju.. 523 Miron Krešimir Begić. str. 1982. Politiĉke uspomene i rad dra Branimira Jelića. jer je ona vršena za mog boravka u SAD. prosinac 1962. Pospišil – Jaroslav Novak.– 101. Dr. belgijske proizvodnje… Braĉni par je odjseo u hotelu Sainte-Anne u istoimenoj pariţkoj ulici. 34. stigli vlakom supruzi Ante i Stana godina. po mogućnosti već za vrijeme Aleksandrova boravka u Parizu i Londonu. str. s konspirativnim imenom Longin.j. On je bio sin umirovljenog pukovnika Slavka Kvaternika (koji će dne 10. Aleksandar sa Mussolinijem. nije znao. samokresa i ruĉnih bombi – dodani su Stoţeru za atentat Ante i Stana Godina.–38. kojega je onda. za takovu hitnu akciju. drugi tajnik Hrvatske pravaške republikanske omladine.« (Dr. pa su prema tome planovi bili ureĊeni. ĉeškog poriekla. Glavno stoţerni šef naše revolucionarne akcije Longin (t..). On je u Zuerichu dao nove putnice atentatorima: Kralj je postao Han Hašek.. bilo je skrajnje vrijeme za radikalnu protuakciju. Branko Jelić. koje će poslije ostati u analima atentata kao Liepa Plavka. travnja 1941. koji se poput redovnika posvetio hrvatskoj borbi. a Kralj Sylvester Maly. izdavaĉ Mirko Šamija. preko Švicarske. Hotelska posluga prozvala je Stanu godinu nadimkom La Belle Slave (Liepa Slavenka). 100. vješti u ilegalnom prelazu granica… Dido Kvaternik je imao zadatak da upravlja pripremama i razpodieli atentatore te im dade zadnje upute. U Glavnom Stoţeru je bilo poznato. upravitelj lista Hrvatski domobran i ĉlan Prvog ustaškog roja. . ako bi sve išlo glatko.. Cleveland. Usp. bila u stanju ugroziti hrvatske narodne interese i hrvatsku narodnu borbu. s krivotvorenim ĉehoslovaĉkim putnicama na imena Jan i Marija Vondraĉek. Ustaški pokret 1929–1941 Pregled njegove poviesti.–1929. 95–96. a Raić – Vladislav Beneš. VIII. Jelić ga opisuje kao postojanog idealistu. Pariz-Beograd-Rim. 1931. Buenos Aires-New York. Za prebacivanje potrebnog oruţja – strojosamokresa. kada je tamo stigao iz Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. pa obzirom na naše prilike. Namjera je francuske diplomacije bila. Eugen Dido Kvaternik). Dido je vrlo dobro govorio više jezika. bio osuĊen na godinu i pol zatvora. uĉiniti sve predradnje za jedan sporazum izmeĊu Jugoslavije i Italije. imao potpisati za vrijeme svog posjeta.… Zatim je dao nove krivotvorene ĉehoslovaĉke putnice onima. koji su bili odreĊeni za Marselj. koji je ima uslijediti iza toga u Rimu. Ja se ovdje ne mogu upuštati u detalje o ovoj pripremi.pogibeljan za cijelu Europu. pa i potrebne tinte i ţigove. bivši staklarski pomoćnik iz Koprivnice. Senzacionalna nova otkrića o marseljskom atentatu. trgovac madţarskog poriekla roĊen u Zagrebu. a zatim je otišao u emigraciju. a studirao je u Franuzkoj i Englezkoj prije prikljuĉenja ustaškoj emigraciji 1933. Ĉernozemski je postao Petrus Kelemen. Jareb u bilješci (71) ove svoje knjige piše: »Dr. Na ĉelo ovog Stoţera postavljen je 24-godišnji studen Eugen Dido Kvaternik. a da se zatim prije atentata povuĉe u Švicarsku i nakon toga u Italiju… Kvaternik je u dvostrukoj podstavi svog malog kovĉega imao daljnje krivotvorene putnice. dra Josipa Franka (1896. U Stoţer je dodan i poglavni poboĉnik Mijo Bzik-Miliša.–1911. Stana je u svojim kovĉezima nosila dva strojosamokresa njemaĉkog uzorka Mause Modell 1911. koji je djelovao u najvećoj tajnosti i za kojega nitko.«523 522 Jere Jareb. Jareb. Buenos Aires. da je sve detalje o Marseilleskom atentatu doznao od Mije Bzika u Turinu koncem listopada ili poĉetkom studenoga 1934. da kralj Aleksandar dolazi brodom u Marseille. koje su imale sudjelovati u pripremanju i izvršenju atentata. a s politiĉkog stanovišta danas o detaljima pisati nije ni vaţno. Koliko god se sa hrvatskog stanovišta nitko nije imao namjere miješati u velika meĊunarodna zbivanja. osim uzkog kruga osoba. koji je u procesu Stipi Javoru i drugovima god.. kćerke Starĉevićevog nasljednika na vodstvu Ĉiste stranke prava. a 1927. proglasiti NDH) i Marije Frank. ibid. dobio je od Pavelića nalog. Poništio je dotadanje madţarske putnice… Iz Italije su.. Naklada smotre »Ustaša«. da je kralj zatim imao otputovati zubaru u Švicarsku i da je poslije toga imao otići u Pariz.

jer je ne bi objavili. da ga je predsjednik vlade. koji je objavio u inozemstvu527 i knjigu o atentatu. s. MeĊutim. od svedoĉenja pukovnika Piolea i šofera Foasaka. Bio je izvrstan fotograf-amater i svi su oni dolazili kod njega traţeći da ih on fotografiše. ali je ĉinjenica. 525 Mihailo Marić. da se moglo misliti. a to tek danas mogu slobodno da kaţem. pronašao sam i slike 'Plave dame' i njenog muţa Petra. Tako se. ako eventualno ne bude dovoljnog broja policajaca. 1934.«528 Milićević istiĉe dalje rezultate svoje istrage: »Posle naleta atentatora na kraljev automobil nastao je u ulici La Kanebjer opšti haos. pa moţe izgledati paradoksalno da ono što se zbivalo sa Aleksandrom KaradorĊevićem jedino mogu da kaţem u socijalistiĉkoj Jugoslaviji. koja je odbacila monarhistiĉko ureĊenje i dinastiju kojoj je taj vladar pripadao. ja nisam mogao istinu da kaţem nigde dosad. Tajna ubistva kralja Aleksandra. nastavak 43 od 17. da kralja. lipanj 1980. koji će s obje strane pratiti ţandari na motociklima ili da kordon policajaca bude toliko gust. jer je to bila jedna od onih istraga koje su imale zadatak da sakriju a ne otkriju. Ed. ubrzo pošto se iskrcao na francusko kopno u Marseillesu god. nastavak 29. preko dr Bubala. da bi se sprijeĉio atentat na kralja Aleksandra. Ed. U trenutku atentata osiguranje kralja bilo je doista simboliĉno: sastojalo se od jednog konjanika sa sabljom. Da. Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog društva »Njegoš« (Chicago). Usp. odustalo od prijedloga. – Verovali ili ne.(osta) St. prema vlastitoj tvrdnji. objavljen 31. 24. . Domovina. str.. 2000. Ovaj atentat ostao je do danas u svojoj pravoj pozadini nerazjašnjen. godine opisivao ţenu koja je sudjelovala u atentatu kao Hrvaticu. Ubistvo kralja u Marselju. 1990. neshvatljivo. 527 Vladeta Milićević. Liepa plavka Roman iz borbe hrvatskoga naroda za slobodu i nezavisnost. 44. rujna 1934. izjavio je. 368. koje mu je dostavio istaknuti »frankovac« i beogradski obavještajac Vladimir Saks-Petrović (»Prijatelj«) iz Ţeneve 23. Bad Godesberg. Ante Pavelić. gotovo misterij. O pripremljenom atentatu obavijestio je Ivan Subbotić. Jugoslovenska policija nije imala nikakve podatke o njima. da kralj i Barthou budu u zatvorenom automobilu. ĉuvaju vojnici. upravo to. da sakriju odgovornost francuske vlade i njenih policijskih organa zbog toga što nisu izvršili preuzete obaveze o obezbeĊenju i ĉuvanju ţivota svog visokog gosta. 528 M. MeĊu tim fotografijama. Filip Višnjić. travnja 1972. kad se vratio iz politiĉke emigracije u Jugoslaviju.. Pucao je svako ko je bio blizu kraljevog automobila i 524 K. listopada 1934. ako prvi pokušaj ubojstva ne uspije. Veĉernje novosti. 101–102. Vladeta Milićević. str. nemason Nikola Uzunović dobio tek 12. indolentnost francuskih vlasti u osiguranju kraljeva ţivota bila je tolika. Madrid. doslovno Mihailu Mariću: »Vidite. koji je sa svojom ţenom Stanom (»Lijepom plavojkom« iz Pavelićeva istoimenog romana) prenio oruţje za atentatore u Francusku.«526 Milićević je i osobno intervenirao kod najviših francuskih funkcionara. On je s ustašom Ivanom Rajićem tvorio jednu teroristiĉku grupu u Marseillesu. koji je napisao u »torinskoj tamnici« 1935. 12–13. Upozorenje je primio mason Dragutin Kojić. tri dana poslije atentata. 1959. jednog od najuţih Pavelićevih pouzdanika. Tako je i ta tajna bila otkrivena. bio obaviješten o pripremanju atentata od Ante Godine. s. 526 Vladeta Milićević. 525Milićević je utvrdio identitet braĉnog para Godina ovako: »Bubalo mi je dao sve fotografije koje je on snimio o ustašama. ibid. 140.. sv. Beograd. s. Dvadesetpetopodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950–1976). da je bila i namjerna. I Ante Pavelić je u romanu Liepa plavka.. na temelju podataka. ubio Vlado Georgijev Ĉernozemski zvani Veliĉko.524 Vrhunski jugoslavenski obavještajac Vladeta Milićević pravodobno je.. oţujka 1972. L'Assassinat du Roi Alexandre Ier à Marseille Publié chez Hohwacht. Pavlović. da ga je prenio Jevtiću. Beograd. i to ĉetiri-pet metara iza auta. s. da se oni mogu drţati za ruke. za ĉiji su ţivot garantovali. 24. dok je njen muţ Petar bio Ante Godina. dok je druga ustaška grupa (Zvonimir Pospišil i Mijo Kralj) ĉekala Aleksandra u Parizu. koji je poslije rekao Subbotiću... francuska istraga upravo poĉinje svoju maĊioniĉarsku predstavu.. odnosno. 'Plava dama' je bila Stana Godina. da se poduzmu efikasne mjere. dok se drugi ĉuvar nalazio oko sedam metara dalje. Marić.Kralja je.

. da ne optuţi Italiju. 255. a kamo li meni – da je cenzurisan i da su iz njega iseĉeni neki delovi.. u karoseriji je naĊeno zariveno zrno tog kalibra. La Mort d'un Roi La vérité sur I'assassinat d' Alexandre de Yougoslavie. 531 M. I ne samo to! Otvaranje istrage prema javnosti. »da obustavi izvršenje atentata«. videlo bi se da obezbeĊenja kralja Aleksandra praktiĉno uopšte nije bilo... sijeĉnja 1983.. ako se unapred znalo za atentatorske pripreme. Od ĉega je umro: od linĉa ili od metaka? Prećutano je i od ĉijeg je metka ministru Bartuu bila raznešena nadlaktica. objavljen 26. valja otvoreno reći javnosti posle trideset i više godina. 25. »koji su tada vladali Francuskom«. da Italija bude optuţena u Društvu naroda zbog ovog atentata. s. ibid. i na suĊenju. Marić. listopada 1934. s. ispalo je da je jedini pucao atentator Veliĉko Kerin. balistiĉka putanja.«530 Francuski istraţni organi nisu Milićeviću htjeli omogućiti uvid ni u rezultate istrage: Francuske vlasti zabranile su sudu i obrani na procesu spominjati propuste francuske policije i sve što bi se moglo odnositi na ulogu Italije u atentatu.. videlo se – to je bilo i laiku oĉevidno. ibid. mada sam identifikovao uhapšene atentatore. sama ĉinjenica. Milićević je utvrdio. NaĊena su zrna i ĉaure pištolja 9 milimetara kakvim je tad bila naoruţana marsejska prefektura. prvenstveno mislim na francusku policiju. Izdanje Albin Michel. s. koji se već nalazio u Francuskoj. Engleskoj i Ĉehoslovaĉkoj) nije bio apsolutno onemogućen rad politiĉke emigracije iz Jugoslavije. Istraga je od javnosti sve sakrila: »Prvo. Pogodio je ministra Bartua! Dokaz? Prvo. pa tako i ustašama. da nikad francuska policija nije objavila kominike o obdukciji leša atentatora Kerina. onog od 9 milimetara. travnja 1972. jer je Francuska zapoĉela politiku pribliţavanja Mussoliniju zbog straha od Hitlera. da ne će trpjeti... pogotovo. nastavak 53. jednostavno: policajac koji je pucao u atentatora bio je loš strelac. u kojemu je 529 Ibid. Kad mi je film bio prikazan.. 24. i da se i to prešutjelo u javnosti. da su vlasti u Budimpešti i Beĉu davale azil politiĉkim emigrantima iz Jugoslavije. Zbog toga su Francuzi izvršili pritisak na beogradsku vladu. iz kakvih pištolja i revolvera. Policajci su. Mihallo Marić pisao mi je u pismu iz Opatije dne 23. pa i ko je sve pucao i u koga. koji mi je izneo jedan francuski kolega. listopada. zabranili masoni.65 ili većeg. Mussolini je zaprijetio. kojih kalibara. Jukić navodi. 22 i 23. Do suĊenja. vratio u Italiju s naznakom Destinataire inconnu. Jer. da se moţe zakljuĉivati o konkretnoj vezi madţarske i austrijske vlade s marseilleskim atentatom. Pavelićev brzojav. objavljen 28. 1971. da su film o atentatu na kralja Aleksandra. MeĊutim. francuskom generalu brţe i efikasnije ukazana prva pomoć nego kralju. ali da je Kvaternik.531 Tu Milićevićevu tvrdnju potvrĊuje i Ilija Jukić. »Ako je pogibiju i ranjavanje u kraljevom automobilu mogla da objasni – atentatom. od metka kalibra atentatorovog pištolja 7. Oni su utvrdili taĉno koliko je metaka ispaljeno. znaĉilo bi otvaranje karata.. Usp. koji je dobio 4. Pritom. Na kraju. tako reći 'za tili ĉas' i uĉinio niz drugih istraţnih usluga. sakrili su istraţni materijal sa mesta atentata. Naišao sam ĉak na podatak. vremenski gledano. nije bila dovoljna. Da i ne govorim o nizu drugih stvari.imao pri ruci pištolj. Osim toga. nastavak. taĉno na mestu gde je bila Bartuova ruka u kolima. da je. Kako to? Pa. da je na traţenje Mussolinijeve OVRE Pavelić ĉetiri dana prije atentata naredio Eugenu Kvaterniku.«529 Milićević dalje tvrdi kako se dogodilo. 530 Marić. Iznošenje stvarnog stanja. ili 5. što ni u savezniĉkim drţavama (Francuskoj. prema onome što mu je priĉao Milićević. s. kao da je on mogao ispaliti svih tridesetak metaka i ubiti šest osoba. Drugo. i Roger Colombani – Jean René Laplayne. da se Pavelić nakon Mussolinijeva govora u Milanu 5. onda više ne moţe biti nehat ili nešto sliĉno to što je šef savezniĉke drţave ostavljen bez obezbĊedenja. U prvom redu. da je ministar Barthou pogoĊen metkom takvog kalibra. umesto da je ono utrostruĉeno. travnja 1982. Drugo.« Milićević navodi da je policija imala veoma ozbiljnih razloga da sve ovo prešuti. kako objasniti smrt još ĉetiri osobe i ranjavanje devet Francuza i Francuskinja? Za to bi neko morao da odgovara. a znalo se. pa je na kraju ostala okrivljena samo Madţarska. dokumentarni film o marsejskom atentatu nisam mogao ni ja da vidim. raniti njih ĉetrnaest. Pariz. prvo pucali na atentatora. .

Pa je Papa zatraţio od nadbiskupa Stepinca da se raspita o tom kod samog Pavelića. 2/979492– 979500). g. Na primjer. pa je to Papi Piju XII. da moţe »ţivjeti u miru nakon toliko strašnih zloĉina«. 535 Dr. 1965. odluĉilo da on podje u Rim da sklopi rimske ugovore. daljim podrijetlom iz obitelji Frank). Njegov otac Slavko Kvaternik osjećao je pred njim neku vrstu strahopoštovanja. vjerojatno.Mussolini pruţio ruku pomirnicu kralju Aleksandru. 6. 53–56. Prema podacima Gestapoa Slavko Kvaternik postao je god. s. Misija u Hrvatskoj. Nadbiskup Stepinac je to Papi dojavio i Papa je Poglavnika primio u audijenciju 18. što je Kvaternik.. kakav je bio. jedina osoba. bacio ga u koš i rekao neka Pavelić nareĊuje svojoj ţeni. tako i reĉeno. kako je optuţen od svjetskog javnog mnijenja i francuskog i jugo sudstva.. 336. Izdavaĉ »Drina«. poslije rata u emigraciji ţestoko napadao Pavelića.. On sam pak je nijekao da je ubojica. Netko je meĊutim Papi došapnuo. u kojoj je Aca izgubio ţivot krivio Antu Pavelića. da Papa pita je li on ubojica…. oţujka 1946). on je odbio izdati tu vizu Meštroviću. 535 Dakako. On je to tako izjavio. ĉlan jedne madţarske loţe.. nalog Didi da se izvršenje atentata obustavi«. Novi list. On je. je li moguće. S. Tekst se nalazi u Arhivu Jugoslavije.. 534 Meštrović. da u NDH »Poglavara vlade okruţuju stari slobodni zidari« (ibid. koja nije slušala Antu Pavelića. ljudi su se bavili mišlju da on poĊe i Papi. Kada se u svibnju. i u politici zastupao svoju liniju. kolovoza 1941. »da je njegova savjest ĉista. uplašio.j. a ne njemu i da on ne će nikada dati vizu jednom izdajniku. s. ĉak. On je. ako on to sam od sebe nije znao. »po mojim dobrim obavještenjima. Osim dakako onih malih. da je Slavko Kvaternik »nekad bio mason«. da je Pavelić ubojica… a Papa ne moţe primati ubojice a pogotovo ne kraljoubojice. str. koje ima »na svojoj savjesti i koji viĉu do neba?« Kvaternik je Masucciju jednom prigodom odgovorio na to pitanje. Stanko Švrljuga. U njemu je bilo i ţidovske krvi (majka mu je roĊena Lovrenĉić.) je stvarno proveo izvršenje atentata. prosinca 1942. pa da je dao. sadašnjost i budućnost hrvatskog naroda. do 28. on je pred svjedokom pismo poderao. (Đuro Rebić. O. Kvaternika upitao Giuseppe Carmelo Masucci. tajnik izaslanika Svete Stolice kod hrvatskog episkopata sa sjedištem u Zagrebu Giuseppea Ramira Marconea.«533 Eugen Kvaternik (roĊen god. XXXVI/1982.. 1917. ovakav.. On je u NDH bio šef Ustaške nadzorne sluţbe i.534 Jednom je E. Zanimljivo je Masuccijevo mišljenje koje je naveo u ovom svom dnevniku (koji vodi od 1. s. ĉlan loţe Maksimilijan Vrhovac u Zagrebu. na njemaĉkom pod naslovom Crni front i meĊunarodno masonstvo kao zaĉetnici i pomagaĉi nemira i nasilja u Hrvatskoj. Giuseppe Masucci. Što je rekao bivši ministar – mason? u feljtonu pod naslovom Masoni. da je ustaški vojskovoĊa Slavko Kvaternik »nekad bio mason«). I. nije ĉudno. kad mu je to Pavelić drugi put pismeno naredio.532 Ivo Omrĉanin (izvrsno upućen u zbivanja meĊu katoliĉkim crkvenim krugovima) piše kako je sam Pavelić izjavio da ne snosi krivnju za ubojstvo kralja Aleksandra. potvrdio je Đuri Rebiću svršetkom ljeta 1945. B. listopada. Madrid. (Treba ovdje dodati. »Izvršitelji s hrvatske strane su isto bili masoni. 9). razmišljao da protiv Talijana podigne ustanak. Pogledi na prošlost. ali da ga Kvaternik »nije poslušao«. Cijeli svijet je meĊutim za marsejsku pogibiju od 9. . knjiga I.. s. da ga je ovakva narav dovela u NDH do razlaza s Pavelićem. 1941. 1967. koji su ubojstvo izvršili. (Tekst njemaĉke obavještajne sluţbe pisan u Zagrebu 2. 536 Dr. kad je Pavelić zatraţio od njega da izda Ivanu Meštroviću izlaznu vizu za Italiju. 536 Marija Kvaternik (udova Eugena) svjedoĉi o njegovoj ulozi u atentatu ovo: 532 Ilija Jukić. 1910. ibid. 33). Hrvatska politiĉka knjiţnica. Poglavnik je odgovorio da nije ubojica. a poginuo je u ĉudnoj prometnoj nesreći blizu grada Rio Cuarto u Argentini 10. Dapaĉe. Misu«. Hrvatska 1941.. sada glavara hrvatske drţave. fond 100 br. Stepinac je posjetio Poglavnika i iznio razlog svojeg poslanstva. (Pavelić je tada osobno potpisao Meštrovićevu putnicu). svibnja. da se ispovijeda ĉesto. 128. dapaĉe. 533 Ivo Omrĉanin. t.. Logiĉno je. ministar i privrednik izmeĊu dva rata.. London..123–124. 110.. Njegovu obavještajnu sposobnost i fanatizam priznaje i sam Milićević.. i da ide svake nedjelje i propisana blagdana na sv. oţujka 1962. 1934.

To se prenijelo i u antimasonsku literaturu. 1941. Kvaternika zna identitet »Lijepe plavke« i sa sigunošću tvrdi: »Rijeĉ je o Stani Godini. 1934. s. da odustane od obrane atentatora. Poznato je.. bio suspendiran. Njemaĉka. s. Dr. Defensor Croatiae (Povodom smrti Georges Desbonsa). str. broj 64–65. odluĉili likvidirati kralja Aleksandra zbog njegove unutrašnje i vanjske politike. s. a posebno zbog njegova odnosa prema katolicizmu. naglasiti da se preuveliĉava Pavelićeva uloga. listopada 1934.«538 Misterij oko ubojstva kralja Aleksandra nastavio se i tijekom procesa atentatorima. Marija Kvaternik na temelju priĉanja E. Stepinac je zabiljeţio u svom dnevniku da ga je 18. U knjizi: Eugen Dido Kvatenik. Nakladniĉko društvo Starĉević. XIV + 72. Desbons je to odbio i poĉeo voditi obranu ne obazirući se na ţelje francuskih vlasti. pa je u toj literaturi optuţivano masonstvo. da je on organizirao ĉitav podhvat i da je to uĉinio izvrstno. »Eugen Kvaternik je više puta priĉao u Argentini da kad su sve pripreme za atentat bile izvedene i kad se je samo ĉekalo. 541 Michel Gaudart de Soulages – Hubert Lamant. pod rukovodstvom velikog majstora Dušana Milićevića.«537I Ivan Jelić (brat Branka Jelića) potvrĊuje svjedoĉenje Marije Kvaternik. Pavelića Dido Kvaternik se nije htio sloţiti i atentat se je dogodio na iznenaĊenje Dr. . odrţali su »ţalobni rad« 12. da je poslije procesa bio rehabilitiran. a bio je sjajan organizator. i bez ozbiljnog povoda. Kralj Aleksandar I od Jugoslavije kao ţrtva masonske zavjere i Slobodno zidarstvo ili masonerija. Kratki ţivotopis Eugena Dide Kvaternika. da je Poglavnik Dr. 181–182. Hrvatska misao.˙. koja je baš bila u to vrijeme interesirana na uklanjanju napetosti s Jugoslavijom… S tom ţeljom Poglavnika. Izdanje Albatros. XIII/1934. I prema Desbonsovu uvjerenju tu su posrijedi doista bili zakulisni pritisci tajanstvenih sila. 277.).«541 U povodu ubojstva kralja Aleksandra u jugoslavenskim loţama odrţani su »ţalobni radovi«. Pavelića i Talijana baš onako kako je bio od Kvaternika planiran'. VIII. Jonjić. 1987. Recu Low . Dictionnaire des Francsmaçons français. Tajne sile bez maske. 4–19. Buenos Aires. koje su bile pod zaštitom Velike loţe Jugoslavije. (München. (lowton) dans la F . 12. a da su ustaše iskorišteni samo kao neposredni izvršitelji. meĊutim. pa je Dido sam odluĉio stvar izvesti do kraja…«. Ivan Jelić. 1963.539 Već u listopadu 1934. 542 Šestar. francuski ministar vanjskih poslova. Iako je tada imao svega 24 godine. Otvorena rijeĉ.˙. M .). listopada god. dok je u organizacijskom pogledu on djelom hrvatsko-makedonske suradnje. za srpanj/kolovoz 1997.»Dido mi je ĉesto priĉao o atentatu. Ali. str. listopada 1934. Desbons tvrdi da mu je sam P. poslije rekao. Masoni u zagrebaĉkim loţama. sv. Politiĉki zatvorenik. Dido je teĉno i praktiĉno bez naglaska govorio pet jezika.˙. On se zapravo uplašio i pokolebao u posljednji trenutak. (Ovo je preuzeta Jarebova bilješka u cjelini iz: J.–278. mais ne fut pa initié. Nikakva Italija. Beograd. koji su mu nudili velike svote novca. a zanimljivo je.. Zagreb.542 Izgleda da je u vezi s kraljevim sprovodom došlo do napetosti izmeĊu masonskog vodstva i Srpske pravoslavne crkve. nije imao prste u atentatu u Marseilleu! Valja. Odvjetniku Georgesu Desbonsu. u direktnoj vezi s Benešom. Marija Kvaternik.540 Najviše je optuţivan tadašnji ministar unutrašnjih poslova Albert Sarraut. U masonskoj literaturi o njegovu masonstvu navodi se slijedeće: »Sans alliance. s. Ante Pavelić htio obustaviti izvedbu atentata. masoni u Parizu. 516. 1980. prema njegovu priĉanju dolazili su tajni emisari. Sovjetski Savez. Petit Robert Henry. 9–10. 539 Mirko Meheš. 1934. jer da bi izvoĊenje u onom ĉasu moglo škoditi talijanskoj vanjskoj politici. god. Naime. masonerija i ne znam tko sve ne. 1995. tada je. u Beogradu poslije pogrebnih sveĉanosti posjetio Voja Janjić i zatim 537 538 T. da su u lipnju god. 30. Pariz. 285. da se tako postupalo u interesu velikih sila. a ĉlanovi beogradskih loţa odrţali su svoj »ţalobni rad« 16. objavljeni su tekstovi u europskom. 540 Usp. pa ĉak i u ameriĉkom tisku o sudioništvu masonstva u ubojstvu kralja Aleksandra. Laval. kojim će putem Aleksandar kroz Francusku poći u Pariz. Nema nikakve dvojbe da je atentat na Aleksandra KaraĊorĊevića u politiĉkom smislu ĉisto hrvatska stvar. Jareb.

u vezi s tim dogaĊajem izbio je skandal u ambasadi. kaţe Prokić. Kopije te dokumentacije poslane su. 1938. da oni predloţe suce za proces atentatorima u Aixu. zbog njegove namjere da objavi nepoznate podatke o marseillskom atentatu. s. Flandrije ministru Balsu. na francuskom jeziku. IV–XIII. Dakako. da je s odvjetnikom Desbonsom (dok ovaj nije ponovno dobio odvjetništvo) spremao senzacionalnu knjigu. sve iredente i hrvatski separatizam. pristupiti masoneriji). Prema tvrdnji Prokićevoj. bili ustaše i makedonstvujusĉi. Ali jedno Vam mogu reći (prema sigurnim izvorima medjunarodne proveniencije): on je pao kao ţrtva jedne široke zavere ĉiji su izvršioci. Ali baš zbog toga nikako. ţeleli odredjeni medjunarodni krugovi.544 Bez uspjeha je ostala namjera jugoslavenskih masona.545 Lazar Prokić tvrdi kategoriĉki ovo: »Svoja iskustva o Marseljskom atentatu. Velika loţa Jugoslavija u Beogradu uputila je. tu spadaju iako samo usput. Rekao mi je da masonerija nije uopće patrijarha Varnavu zvala na kolodvor na doĉek kraljeva leša te je htjela svakako sprijeĉiti da kralj bude nošen u crkvu.. zbog koje je ĉesto pozivan na parišku policiju i zbog koje mu je vršena premetaĉina u stanu. dodje li zaista do Jugoslavije. Patrijarh i pravoslavni episkopat bio je silno uvrijeĊen i htjeli su da ne prisustvuju uopće sprovodu. ja Vam ne mogu dostaviti… Svi materijali ostali su u mojoj biblioteci koju su vlasti još pre nego su postale zvaniĉne vlasti.). belgijskom guverneru sjev. da je uspio fotografirati u jugoslavenskoj ambasadi u Parizu vaţnu dokumentaciju o masonstvu. Ivanu Muţiću. da masonstvo stoji u pozadini atentata na kralja. Korošca. Bio je ĉlan Blumove Socijalistiĉke partije. kao i zbog Rumunije na ĉijeg je kralja Aleksandar vršio presudan uticaj). koji ih je prije smrti poslao u Vatikan. 544 Jedan od izvornika ove okruţnice nalazi se u privatnom posjedu.nastavlja: »Odmah mi je priopćio da su svi ĉlanovi regentskog vijeća i zamjenici masoni. npr. Maĉ a ne mir. 165. Emigrirao je u Njemaĉku i radio na radio postaji Deutsche Welle. te su Prokiću. srpnja 1938. Prokić s posebnim naglaskom tvrdi.«543 U povodu pisanja svjetskog tiska. a odatle su te kopije došle u ruke A. oţujka 1984.. To i samo to bi spreĉilo svaki novi svetski rat. bio jedan od glavnih akcionara pariskog Metroa). zaplijenili sav arhiv i protjerali ga iz Francuske. Poslije rata izruĉen je Jugoslaviji gdje je osuĊen na dvadeset godina robije. velikosrbi (jer je Aleksandar više voleo biti kralj Jugoslavije nego ikakve Srbije). u studenom god. Izdrţao je dvanaest godina i onda bio pušten. 1928.«546 543 Jakov Blaţević. naprotiv. s. 545 Slobodno zidarstvo ili masonerija. Lazar Prokić protjeran je god. Za pravnu sigurnost graĊana. 11265 internu okruţnicu koju su potpisali Viktor Novak kao veliki sekretar i Dušan Milićević kao veliki majstor. A taj rat su.. koji je u ozbiljnoj opasnosti. On je diplomirao i doktorirao na Sorboni. Nešto od toga ja sam objavio po sećanju nedavno: više nagoveštaji istraţivaĉima nego zajamĉeni putokaz. zaplenile preko hausmajstora kuće gde sam ja imao svoj stan. On tvrdi. ibid. iz Francuske. 546 Lazar Prokić u pismu od 13. 1980. Interesenti za njegovu glavu bili su: beogradska ĉaršija iz konkurentskih razloga (on je. Zagreb. No glavna svrha njegova posjeta bilo je nešto drugo.. dok konaĉno nije na intervenciju drugih faktora sprijeĉeno da se kralja pokopa bez blagoslova crkve. kada ga je ambasador Boţidar Purić optuţio. 2. Izdanje Mladost u Zagrebu – Prosveta u Beogradu i Svjetlost u Sarajevu. pod br. 1934. Beneš (zbog Male Antante za koju Aleksandar nije davao ni dve pare. kao student ljeviĉarske orijentacije. prema njegovoj tvrdnji. kao naruĉeno oruĊe. a naroĉito svetska masonerija (jer nije odrţao obećanje dato na Krfu: da će. Novak i Milićević u ovoj okruţnici istiĉu da je duţnost svjetskog masonstva: 1) obrana od kleveta da je masonstvo u pozadini kraljeva ubojstva i 2) obrana europskog mira. (Lazar Prokić pojavio se u Parizu oko god. odnosno najmanje Hitler i Musolini! Ja sam godinama slušao na odliĉno obaveštenim mestima u Parizu da je Veliki Orijent hteo ĉak i po cenu 'zloĉina' spreĉiti bliţe povezivanje Aleksandra sa ovom dvojicom: kako bi od dva jedino opasna suseda naĉinio dva najsnaţnija garanta teritorijalnog integriteta svoje drţave i svoga prestola. Dr. .

pa je zato morao umreti. Ivan Ahĉin da je zloĉin u Marseillesu i dalje tajna za one. u kojoj je dugo suraĊivao. L. Ed. (Jere Jareb. Borba oko Slobodnog zidarstva. što je 9. Zagreb. IzmeĊu dva rata. M. Šutnja ustaša o atentatu o kojoj priĉa S. Vidici.. Nije se malo novca potrošilo da svetska štampa ne otkrije veze umorstva sa slobodnim zidarstvom. Blaţenopoĉivši kralj nije hteo da ide za spoljnom politikom kontinentalne masonerije. odbio je na traţenje prijatelja i uredništva Hrvatske revije. 52). Golden marketing. posebno u Sloveniji i Hrvatskoj. Donoseći ovaj prijevod iz lista Slovenec u istom ĉlanku u Vidicima je zakljuĉeno da je ova tvrdnja infamna i bezdušna laţ i kleveta. ibid. koja se pojavila odmah nakon atentata o sudjelovanju francuskih masona i komunista u toj zavjeri... 548 Polemike oko slobodnog zidarstva. s. Slavko Kvaternik donosi o tome slijedeće: »O ovom atentatu muĉali su Pavelić i ustaše kao zaliveni. III/1940. 552 U vrijeme NDH nije se pisalo o atentatu.) Sukob Slavka Kvaternika s Pavelićem poĉeo je već u ljetu 1942. Kvaternik moţe se shvatiti i zbog saznanja obavještajnih sluţbi Italije o pripremama atentata. 95–96. Korošca i klerikalne štampe.. 550 Slobodno zidarstvo. II/1940. svjetskog rata. koji nisu upućeni u njegovu pozadinu. pa se je sve uĉinilo da marsejski atentat ne doĊe pred forum A. imalo odjeka u javnosti.. 1997. što je taj list bio glasilo Antona Korošca. Rukopis u posjedu Mihaila Marića. Ljubljana. ibid. Eugen Kvaternik. 1941. bio mason.. Da li je i Vladeta Milićević. 22).Posebnu uzbunu u masonskim krugovima izazvala je slijedeća tvrdnja Korošĉeva lista Slovenec. 33–36. »apsolutno nije bila taĉna«. Nepobitno je da je slobodno zidarstvo organizovalo i omogućilo kraljevo umorstvo. 5. ako je znao da su umiješani u atentat. uviek. o tome pisati. nastavlja se i poslije 2. Usp. da li je u taj atentat bila umiješana Italija Jeri Jarebu 3. Jugoslavenska otadţbina. da su znali mjesto – danas su mrtvi. 17). a do stvarnog razlaza je došlo u jesen 1942. da se tiska jedan protumasonski ĉlanak o ulozi masona u ubojstvu kralja Aleksandra (ĉlanak je već bio spremljen za tiskanje). Zar novi Kulturkampf?! Optuţbe dr. dr. koja nije dostojna ni najgorih pamfletista a kamo li politiĉkih ljudi i politiĉkih listova... i da on zbog toga ne moţe optuţiti masonstvo. 96. nastavak 10 od 21. VojskovoĊa i politika. za koje sam znao. koji je kao ministar unutrašnjih poslova organizirano prikupljao podatke o masonima u Jugoslaviji (ĉak je uspio angaţirati za taj posao jednog ĉlana beogradske loţe Pobratim). s. (Ivan Ahĉin. III/1940. raspravljanje u javnosti o tome bilo je naskoro prekinuto. 551 Prava pozadina atentata ostala je do danas misterij. Sjećanja Slavka Kvaternika. da tvrdnja. naroĉito u pogledu na Rusiju. Prostozidarstvo..552 Šutnja onih.. 134.: »Jugoslovenski nacionalisti bi morali imati uvek pred oĉima kraljevo umorstvo u Marselju. drţavna cenzura zabranila. da još nije vrieme. ibid. Moji pokušaji doznati pravu istinu putem moga sina bili su uzaludni. Kad je polemika o sudioništvu masonstva u ubojstvu kralja Aleksandra bila prekinuta. Meheš.550 Iznošenje osobnih mišljenja o ulozi masonstva u atentatu na kralja Aleksandra bez navoĊenja dokumentacije nastavilo se i poslije 2. .. ali da za to list ima »na raspolaganju druge izvore osim tvrdnja slobodnih zidara. zašto nije gonio masone. s. N.. koji su o atentatu više znali.« (Slavko Kvaternik. ako je naknadno za to doznao. 1960. Pola stoljeća hrvatske politike. Jedna strašna optuţba. str. odgovarali su im odgovorni »oko ustaške pismohrane. Masoni nekad i sad. sijeĉnja 1940.. I to tako. listopada 1940.549 pa je njegovo mišljenje da su masoni organizirali ubojstvo kralja Aleksandra. koji je postavio pitanje Korošcu. Odgovorio je samo na pitanje. M. s.. s. zašto nije ništa poduzeo da krivci budu zasluţeno kaţnjeni. s. Kada su za vrijeme rata pojedinci ţeljeli o tom atentatu više znati.). drţati stvar apsolutnom tajnom. Ĉini mi se. Buenos Aires. U polemiku se ukljuĉio i poznati mason Jovo Banjanin. 1.«548 Pisanje lista Slovenec vaţno je posebno zato. s. Ta ciela pismohrana je navodno negdje ciela zakopana na sigurnom mjestu. ibid. travnja 1960. Knjiţnica Hrvatske revije. zakljuĉio je god. svjetskog rata. a objavljena dne 9. odnosno. prosinca 1972. ali ljudi. s. Jov(an) Banjanim. da su imali ustaše strog nalog.. i Nada Kisić – Kolanović (priredila). 551 Vladeta Milićević. 1941.. I dio. A.« (M. za kojega je sam Pavelić govorio da »on to najbolje znade«. Tako Vladeta Milićević u svojim uspomenama piše. 97. ili da se taj posao ne osvetli. zasad se ne zna. Vidici. MeĊutim. 547 U nastavku polemike novu je uzbunu izazvalo pisanje lista Slovenec da o ubojstvu kralja Aleksandra ne će raspravljati s masonima. 549 M. inaĉe nositelj ordena francuske legije ĉasti. slijedeće: »Nipošto se ne moţe Italiju riješiti 547 G. 70. g. Marić.

da je on pripremio marseilleski atentat. prije. koje se odnosi na Marseille. Kvaternik bio bilo neposredno ili posredno povezan s nekom masonskom organizacijom.suodgovornosti u Marseillskom atentatu. 11.« Nisam uspio provjeriti da li su ovi podaci toĉni. njemaĉki general-poruĉnik Hans v. izvještaji u tisku. s. U toj operaciji htjelo se je vidjeti pripremu za marseilleski atentat. U bilješci 60 njegove knjige stoji ovo: »Kad je 24.1957. Pred vratima domovine. Dr. Nakon prikazivanja nekih filmova u Iztoĉnoj Zoni i zatim u Englezkoj. 47. Pariz-München.554 Ulogu Kvaternika u atentatu uz njegovu šutnju posebno zamućuje tvrdnja u jednom njemaĉkom obavještajnom izvoru da je on bio mason u jednoj loţi pod obedijencijom hrvatske velike loţe Libertas.7. Dojmovi i razgovori. 45 i 57). Speidela o operaciji 'Teutonski Maĉ'. ono što ga je pratilo i što ga je sliedilo. ) niti jednog redka. 1967. 557 Meheš. bila zabranjena svaka aktivnost hrvatskih emigranata-nacionalista na podruĉju Njemaĉkog Reicha. Tot. H. 1983.). kao što to dokazuju okruţna pisma i obaviesti njemaĉkih oblasti. Dr.. 556 Desbons u jednom tekstu piše ovo: »Ono. »bila su se tom prilikom ukrstila tri atentata i tri urote protiv Aleksandra«. 31 za 1963. Operacija 'Teutonski Maĉ' uobće nije postojala. odnosno nisam uspio istraţiti da li je E. Broj primjerka 271. ĉije su fotokopije bile pokazane novinarima u Iztoĉnom Berlinu. Desbons zatim obiĉnom tvrdnjom bez obrazloţenja negira »priĉu o slobodnim zidarima…«. 556 Meheš. Budak. roĊen god. objavit ću Biljeţnicu branitelja Ustaša. Speidel preuzeo vodstvo kopnenih snaga NATO-a (za vrieme glavnog zapovjednika NATO-a ameriĉkog generala Norstadta).« 553 Zanimljivo je navesti kako je prema povjerljivim podacima engleske obavještajne sluţbe Eugen Kvaternik bio stvarni organizator ubojstva kralja Aleksandra u Marseillesu. 558 Georges Desbons. koju takodjer kanim objaviti. podpukovnik Dušan Kralj. razprava za vrieme iztrage. i da mu je majka Ţidovka stoji i slijedeća reĉenica: »Real organiser Marseilles murder. donoseći tri pisma. izdanje. general v. 554 U podacima o Kvaterniku da je Hrvat. 146. ali zato posebno pobija nacionalsocijalistiĉko sudjelovanje. Košak i Dr. Puk. II.. Ovu tvrdnju preniele su francuzke komunistiĉke novine 'L' Humanite' od 20. Poznato je. sieĉnja 1957.g. što se dogodilo prije atentata u Marseilleu. (Who's who in occupied satellite Europe. 147. Misao sv. za vrieme i poslije… Ali – osim u nekim posve izvanrednim okolnostima. U obrani istine i pravde.555 Prema tvrdnji odvjetnika Georgesa Desbonsa. Knjiţnica Hrvatske revije. U knjizi Balkanske uspomene. Ed. koji je doista mnogo znao. imade jedno poglavlje. te su se proširile razne proturjeĉne i nekontrolirane glasine…«. 1944. terorist. pukovnik Sabljak. str. kojeg ja izaberem. što bi se izravno ili neizravno odnosilo na Marseille. koja je tvrdila. Defensor Croatiae. knjige koje su o tome objavljene do današnjeg dana nisu uspjeli uzpostaviti ništa drugo nego tek malen postotak prave istine – moţda najviše do 7–8 %… Kad dodje dan.7. Njemaĉka nije u njemu imala nikakva udjela. ibid.)«557 Georges Desbons u svojoj knjizi U obrani istine i pravde ponavlja: »Oko marseilleskog dogodjaja ovile su se nevjerojatne izmišljotine i fantazije. . General Balley. ja ne ću pisati nikada (dvaput podvukao GD. niti u jednoj hrvatskoj publikaciji – kakogod se ona zvala… Zahvaljujem Vam za hrvatski prievod mog pisma (kako zanimljivu knjigu bi se moglo napisati o Marseilleu. i 'Le Monde' od 21/22. Benak. Dr. str. 48 do 58. G. (Knjiga ima ukupno XII plus 54 str. 1911.« 558 553 Vinko Nikolić.« U biografiji Ante Pavelića uopće se ne spominje njegova uloga u marseljskom atentatu.1957. da je od godine 1933. koje su bile tolike neznalice. što ga je sliedilo i što ga je pratilo! Kakovih ludosti se je pisalo o tome predmetu sve do dana današnjega s podpisima liĉnosti. zapoĉela je u Europi protiv njega velika promiĉba. kolikogod su bile iztaknute liĉnosti.D. Ovo se je odnosilo na nekakvo dopisivanje Hermanna Goringa i Hans v. s. 555 U citiranim podacima njemaĉke obavještajne sluţbe nakon navoda o Slavku Kvaterniku napisana je slijedeća reĉenica: »MeĊu mnogima ovoj loţi pripadaju: njegov sin Eugen Kvaternik. s. o onome što se je prije njega dogodilo. Speidel podigao je tuţbu i demantirao sve ove tvrdnje. Domovina. ono što se je dogodilo za vrieme vrlo duge iztrage i sila dodatnih i povezanih pitanja ostala je bez odgovora. .

. I. str. da je u istom mjesecu listopadu god. Artukovića o atentatu u komunistiĉkom zatvoru nije snimljeno od jugoslavenske tajne policije. Dakle. Ed. Usp. istiĉe se. Tako je francuski povjesniĉar Alain Decaux objavio slijedeće podatke: »Sluţbena teza bila je da su kralj Aleksandar i Barthou bili pogoĊeni od istog ubojice. listopada 1934. 1993. Ovaj metak je istog kalibra kao onaj ispaljen od policajaca. NZ Matice hrvatske.560 Tek poslije drugog svjetskog rata poĉele su se otkrivati neke tajne o atentatu na kralja Aleksandra. K. taj metak odgovara metcima ispaljenim iz revolvera policijskih agenata'. (Usp.65. V.. U citiranom pismu. Beograd. Jacques de Launay dodaje: »Dvije gledateljice.559 Zanimljivo je. Roman. str. Taj brzojav u cijelosti izvorno glasi ovako: »Indignés par abominable attentat. 1966. str. Zagreb. koji su pronaĊeni u posjedu Kelemena. Nezavisna drţava Hrvatska. i odgovor Ĉaliću: D. Neobjavljeni dokument koji se nalazi u arhivi povjesniĉara Jacquesa de Launaya – izvrsnog istraţivaĉa i prvorazrednog pronalazaĉa – potvrĊuje suprotno. U povodu ubojstva kralja Aleksandra predsjednik Savjeta francuskog Velikog orijenta Adrien Pouriau poslao je brzojav saţaljenja Velikoj loţi Jugoslaviji u Beogradu. Policajac Galy. 1974). 1914–1945. . 1993. str. Jedan parabelum Mauser 7. Zagreb. Souhaitons découverte de toutes complicités et châtiment de tous coupables... »a nagaĊanja da je ona Melite Videman. les Grandes controverses de l'histoire contemporaine.. u kojemu je kralj ubijen. Evo bitnog izvoda: 'Metak pronaĊen u kraljevu automobilu sa lijeve strane gdje je sjedio predsjednik Barthou je projektil oklopljen bakrom metka od 8 mm. god. broj 10 (390). Ĉetiri ostale ţrtve. Les annales maçonniques universelles. Zagreb. listopada 1935. Smrtni udar Evropi. Trstenik. da je ovaj ĉlanak bio pripremljen prije smrti kralja Aleksandra.. Tako Branimir Donat u tekstu Pavelićev Mein Kampf zakljuĉuje: »Koliko god imponirala (Ĉalićeva) kombinatorika ipak je suviše bjelodanih dokaza da je povijesna istina na strani onih koji su tvrdili da je rijeĉ o Stani Godini i za to podastrijeli dokaze…« (Hrvatski obzor. Beograd. Volkov u knjizi »Operacija Teutonski maĉ«. NZ Matice hrvatske. Iz policijskih dosjea proizlazi da je Vlado nosio po jedno oruţje u svakoj ruci. NZ Matice hrvatske. od kojih je jedan od 10 metaka bio ispraţnjen i jedan pištolj Walter 7. bile su površno ranjene. Jedan dio istine o atentatu u Marseillu 1934. 97–101. model 1892. III. str. Priĉe o njemaĉkoj umiješanosti zastupaju samo neki romanopisci.). Viteški kralj ujedinjitelj Ubistvo u Marselju. (Moskva. Fotokopiju te sjednice dobio je Mihailo Marić iz Pariza od Instituta visokih studija i masonskih istraţivanja.). Propast Trećeg Reicha. obje Pokušaj nekih autora da za atentat okrive Njemaĉku gotovo da ne zasluţuje spomena. broj 198 od 23. XXXIII plus 513. gospoĊe Dupré i Armelin. Ovaj nije korišten. Ćirković. str. L'amitié franco-yougoslave. Pojedinci koji su imalo kritiĉni prihvaćaju ĉinjenicu da je plava dama Stana Godina.). 142.. XI plus 1055–1597. Toboţnje priĉanje A. 1994. 145. Aleksandar je pogoĊen s pet metaka. 1934. II. 4. (»Il a été rédigé avant le meurtre d'Alexandre de Yougoslavie mais éclaire bien les relations fraternelles entre les Francs-Maçonneries fransaises et yougoslaves ainsi qu'entre les deux pays«). koje je navedeni Institut uputio Mariću. 9. XII plus 515–1054. oruţara Gatimela. str. On nije bio ispaljen ni iz jednog ni iz drugog revolvera. objavljen u uglednom francuskom masonskom ĉasopisu Les annales maçonniques universelles ĉlanak pod naslovom Francusko-jugoslavensko prijateljstvo.. koja je to inaĉe uredno radila što dovoljno govori o njegovoj (ne)autentiĉnosti. »Ustaški Doĉastnik«. XXXIII.O.« (Jacques de Launay. Jedan se metak doista pronašao uz naslon automobila i laboratorij struĉne policije u Marseillesu podnio je. koji je pokušao uhvatiti Vladu – pogoĊen je desetim projektilom. To je prvi »otkrio« sovjetski »povjesniĉar« V. Anatomija Versaillesa.« 560 Camille Savoire. a general Georges s ĉetiri. Ovu tezu pokušao je razraditi Ĉalić. Kritiĉni knjiţevnici ne vjeruju u ovu bajku. Intime. Usp. 6–7. sijeĉnja 1999. gospoĊe Durbec i Laris. vol. ali se meci nisu pronašli. Njen pratilac bio je Ante Godina«. za listopad 1993. U ovom romanu autor temelji pisanje na historiografskoj fantaziji da je »atentat na Aleksandra Prvog inicirao Adolf Hitler« (str. Radomir Smiljanić. ed.Desbons je umro a da nije opisao tko je prema njegovu mišljenju stvarno stajao u pozadini više (od njega spomenutih) urota protiv kralja Aleksandra. Toronto (Kanada). 60.. izvještaj ekspertize izvršene od direktora laboratorija doktora Berouda i struĉnjaka. 4). To nije toĉno. V/1934. gospoĊa Dumazet i njezin sin. 1993..). Marsejski krst kralja Aleksandra. Marta Barbot ili Katica Šisler – potpuno su neuverljiva. Eduard Ĉalić. god. (Simo C. nous exprimos pour vous – mêmes et nation yougoslave notre profonde sympathie. 1993. 559 Zapisnik sjednice savjeta od 23.65 s ĉetiri sarţera.

s. hoteći mu reći da masoni ne trpe kralja. vjerojatno policijskog. da Francusku ĉine suodgovornom za atentat. bile su pogoĊene olovnim mecima iz nepoznatog revolvera. 1938. On je roĊen 1924.) 562 Trumbićeva bilješka o razgovoru s Meštrovićem dne 28.562 Ĉinjenica je. svi ovi elementi nisu dovoljno konkretni. 9. Jacques de Launey. 561 Alain Decaux. (Nezavisna drţava Hrvatska. Meštrović je zakljuĉio da bi Aleksandar gonio masone da je ostao ţiv. bile su unatoĉ višestrukim upozorenjima. koji nije mason. Historijski institut JAZU. XVIII. ali je masonsko sudjelovanje u tome veoma moguće. jer ih je ostavio. ali da on nije ušao u loţu. zapisuje da su masoni ubili kralja Aleksandra. da se u nekim najvišim masonskim krugovima (Jan Masaryk) razmišljalo o tome. ali da je »istupio«. god. Aleksandar je priznao Meštroviću da je bio mason. br. da se samo iz njih moţe sa sigurnošću utvrditi i masonsko sudjelovanje u zavjeri protiv kralja Aleksandra. MeĊutim. za listopad 1989. 432 za studeni 1982. da mu se oduzme ţivot. ĉlan je raznih meĊunarodnih udruga i autor brojnih djela iz historiografije. Aleksandar mu je odgovorio da će izgubiti glavu.. (Ime Vlado i prezime Kelemen odnose se na ubojicu).ubijene. str. tako simboliĉne. (Zanimljivo je navesti iz ove bilješke i to da je rotarijanac Meštrović izjavio Aleksandru kako on osobno nije mason. Mjere kraljeva osiguranja od francuske vlade.. broj 10 (342). Trumbić. da je kralj Aleksandar svojom nezavisnom i tadašnjim masonskim interesima protivnom politikom bio postao masonstvu tolika smetnja. navodeći sve ovo. kazao je kralju Aleksandru.«561 Kralj Boris. da će biti izvršen atentat. VI. da su ga masoni »snubili«. L'assassinat d' Alexandre Ier de Yougoslavie. Njegovo je pravo ime Jacques Forment. Historia. 160–161. u kojoj je bio ministar unutrašnjih poslova masonstvu odani Albert Sarraut. Trumbićeva zbirka. a sigurno ne Kelemenovog. a da su oni imali udjela i u sarajevskom atentatu.) . U ovom smislu posebno je pisao M. u jednom intimnom razgovoru u Sofiji.

Beograd.IX. u praksi te ideje nisu sprovoĊene. Politiĉki sukobi u Jugoslaviji 1925–1928. ne praveći razliku meĊu onima koji su ispovedali bilo koju veru. IDEJNA STAJALIŠTA JUGOSLAVENSKOG MASONSTVA PREMA KATOLICIZMU »Mada je zvaniĉno slobodno zidarstvo proklamovalo tolerantan odnos prema veroispovestima. 165–166. Mnogo vaţniji od ideala prosvećenog liberalizma bili su stavovi koji su štitili tadašnji politiĉki i društveni poredak. 1974. »Rad«.) . I mada je u svojim filozofsko-etiĉkim osnovama bila organizacija koja je izraţavala ideje liberalnog demokratizma. Nadeţda Jovanović. s. prema katolicizmu masoni su bili nepomirljivi.« (Dr.

Beograd. posebno hrvatskih. U citiranom govoru u Vršcu Damjan Branković je istaknuo i slijedeće: »Treba da u analima naših pokreta ostane zabeleţeno. godišnjoj skupštini 23. Ako je katolicizam za masonstvo »uvek bio najveći vrag«. knj. Na temelju toga ona je došla do slijedećeg zakljuĉka: »Glavna oštrica njene (masonske – op. da su i hrvatski masoni. istodobno tvrdi. »Veliki besednik« Velike loţe Jugoslavija na XVI. bili prije i poslije ujedinjenja strastveni antikatolici. 19–20. s. M. Taj problem. II/1923.«563 Zakljuĉak N. 567 Ibid. 79. da je masone vodio »naĉelno u antiklerikalni i antikatoliĉki stav« talijanski fašizam. koji bi tome bio uzrok. oĉituju univerzalna masonska naĉela. kao najveća smetnja drţavnom jedinstvu.Srpska povjesniĉarka Nadeţda Jovanović prouĉila je masonsku graĊu u Arhivu Jugoslavije u razdoblju izmeĊu dva rata. 565 Kod samo jednog dijela. Politiĉki sukobi u Jugoslaviji 1925. MeĊutim. u kojih je prevladavao srpski nacionalizam.–1928. Skupštini Vel. aprila 1933. što već opstoji. Odnos okupatora i kvislinga prema masoneriji u Srbiji 1941–1942. imperativno se nameće. treba reći. ali se nije znala odluĉiti. u Vršcu. Muhamed. Budha. da je tome razlog i reakcija na talijanski fašizam. God. travnja 1933. Loţe »Jugoslavija«. Jovanović nije mogla razriješiti. 563 Nadeţda Jovanović. Krist. MeĊutim. da u jednoj drţavi. da su borbu protiv klerikalizma traţila u prvom redu zagrebaĉka braća. u kome je jugoslavensko masonstvo samo dio univerzalnog masonstva. Ĉinjenica je.) delatnosti bila je usmerena protiv uticaja Katoliĉke crkve i delovanja klera. Rad. 1971. onda se s time ne slaţe tvrdnja. u kojoj su najveći umovi Francuske potstakli borbu protiv jezuita. koji su roĊeni kao katolici. nego. (Šestar. I. Beograd. što nije dovoljno prouĉila povijest i smisao masonstva u svijetu. Ona smatra. tu ima kontradikcije. da se jugoslavensko masonstvo u konkretnim svojim stajalištima nadahnjivalo praksom jednog dijela francuskog masonstva. Godišnjak grada Beograda. bez obzira na eventualna odstupanja u pojedinih srpskih ili hrvatskih masona. da antikatolicizam jugoslavenskog masonstva ne izvire ni iz kakvih protuhrvatskih pobuda. Tako je u loţi Drašković brat M. osjećalo se njihovo uvjerenje. s. koja sve ljude ujedinjuje. . Tu dilemu N. ĉini se. 1974.«567 Iz ovoga Brankovićeva priznanja proizlazi. 15. 94–97). u istom govoru. Jovanović dalje glasi: »negativna reakcija na italijanski fašizam vodi naĉelno u antiklerikalni i antikatoliĉki stav masonerije. prema mnogim masonskim tumaĉenjima. bilo samo dio svjetskog masonstva i da se u biti jugoslavenskog masonstva. treba da bude samo jedna religija. u Zagrebu odrţao predavanje pod naslovom Fašizam i masonstvo u kojem je naveo kako se vezuje budućnost Italije uz velike planove Vatikana o klerikaliziranju i fašiziranju Italije sa svrhom da uz papu i Italija ojaĉa svoj poloţaj i imperij u svijetu. XVIII. masona jedan od motiva antikatolicizma moglo je biti i poistovjećivanje Vatikana s fašizmom. zato. U prvim masonskim propisima preporuĉena je samo religija. 566 Sveĉana beseda i programski govor na 16.. god. 9–10. 165. 564 Nadeţda Jovanović. koji gradi na onome. s. s. da je Jug. u Vršcu izjavio je slijedeće : »Treba da ostane zabeleţeno u analima naše povesnice. kada citira nekog stranog znanstvenika. da bi se stvorio jedan jedinstven narod. Masonski Veliki Arhitekt Svemira nije kršćanski Bog stvoritelj. U masonskim hramovima Biblija se moţe naći kao simbol iz ţidovsko-kršćanske baštine. U negativnom odnosu prema katolicizmu jednog dijela onih masona. za koju je katolicizam uvek bio najveći vrag«. M. kako je već navedeno. da je katolicizam za masonstvo »uvek bio najveći vrag«. Oĉito. 23.«566 Temeljno je kod ocjene stajališta jugoslavenskog masonstva prema katolicizmu shvatiti. da je masonstvo. masonerija ipak pokušala poći tragom ĉuvene pariske loţe Kod 9 sestara. 564 Jovanovićka je ĉinjenicu antikatolicizma u masonstvu toĉno uoĉila. još je zanimljivija Brankovićeva tvrdnja. ali kriţ ni kao simbol ni u jednoj pravoj loţi nije poznat. Tako se mogao zaĉeti odreĊeni sinkretizam. graditelj. u kojemu se jednako poštuju Zaratustra.565 Ali.

protiv kršćanskog Boga i strastveno ga nijekalo. U masonstvu se nije negiralo. 14. zato masonstvo nije a priori ateistiĉko. XI/1982. Švedskoj. Ĉedomil Veljaĉić. Udesiti svoj rad po tim naĉelima. 1–11).. . Perun i Hrist. Simbol zajedniĉkog vjerovanja gotovo svih generacija ĉovjeĉanstva da postoji izvan nas jedno nevidljivo biće. i nikada nije moglo biti prema njemu indiferentno. »Srpska mistika« Jovana Duĉića. a u drugim pravoslavnim drţavama ono se identificiralo najvećim dijelom s dotiĉnom nacijom. 7. To je bio uzrok. što je meĊunarodno masonstvo.«570 Ferdo Šišić u jednom predavanju. Knjiţevna reĉ. 337–343. i posvuda je boţanska istina jedna. Istina je naime samo jedna. Uostalom. poput drugog dvoga. ne kao njezina sadrţina i ne kao specifiĉna kršćanska nauka. Zagreb. 571 Arhiv JAZU XIII B 200/3. da postoji naš Neimar sviju svjetova. Biblija je dakle u masona samo simbol. (Izazov samovanja. da u njemu ima religioznih elemenata posebne vrste. koji se oĉituju u posebnim obredima i u posebnim masonskim hramovima. veliki hrvatski umjetnik Meštrović gotovo je sveĉano izjavio. ono je u Rusiji listopadskom revolucijom prestalo biti ĉimbenik od meĊunarodnog znaĉenja. u starim godinama.. i da je ono udaljeno od svake prave religije i moralnosti«. koji je kao student filozofije primljen u zagrebaĉku loţu Humanitas. Ono je priznavalo. gledalo u katolicizmu jedinog stvarnog rivala u borbi za duhovnu prevlast u svijetu. 570 Ivan Meštrović. pojavljuje samo i jedino kao simbol. 181. kaţe: »Zar nisu i dan danas malo da ne svi protestantski svećenici u Njemaĉkoj. XXV/1932. a s njim i jugoslavensko.»da je Hrišćanstvo jedna mraĉna i strahovita sila. 568 569 Ibid. rekao je i ovo: »Zato masoni poštuju sve vjere.. ne kao Biblija. 569 Sinkretizam je u svakom sluĉaju bio jedna od bitnih oznaka i jugoslavenskog masonstva. da je već »u vrijeme svoga nastanka. koje upravlja Vasionom. i nju priznaju svi masonski pisci. kao i ono u svijetu. bez imalo budistiĉke i Istoĉnjaĉke smirenosti. Zagreb. Holandiji. Alah. istovjetnost. i upravo zbog toga veći dio njihov zajedniĉki je mal-ne svim religijama. »Masonstvo nema biljeg religije – ali je u širem smislu ipak religija – po kojoj ţeli spojiti sve ĉovjeĉanstvo – uĉiniti ga naprednim i moralnim – a po tom i srećnim. Nova Evropa.568 Jugoslavensko masonstvo borilo se. samo ljudskom zabludom svaka je vjera svojata za sebe. u onome što im je suština.« U ovom predavanju Šišić daje i odgovor na jedan indirektan naĉin zašto je masonstvo ustvari samo antikatoliĉko. Norveškoj. s. po ĉemu je jasno. Engleskoj. s. Danskoj i Švicarskoj ĉlanovi loţa?«571 Ta Šišićeva tvrdnja povijesna je ĉinjenica. Od kršćanstva ostalo je kao jaka organizirana meĊunarodna snaga samo katoliĉanstvo. Vidim u svim religijama. pravoslavno. 572 Rad na surovom kamenu. koje se dugo s uspjehom odupiralo masoniziranju. Jehova. Predavanje. naime. Što se tiĉe pravoslavlja. da je njemu bilo i da mu je uvijek jedino od znaĉenja »u religioznom pogledu – ĉovjeĉno i ĉovjeĉansko. da se u njemu »Biblija pojavljuje u savezu sa Šestarom i Uglomjerom. pred 2–3 hiljade godina. koji je prilagodio svoje vjersko osvjedoĉenje Talmudu. 1934. protestantsko ili muslimansko. Ona resi dakle naš sveti oltar. Mi masoni smo ovdje da tu Istinu pronaĊemo i da je pronaĊenu podjednako damo svima i svakome. ili ĉak i budistiĉko.. instrukcione loţe Pravednost or. bez obzira na katoliĉko. 119. U skladu s ovom filozofijom sinkretizma Meštrović je bio zamislio da svoj mauzolej u Otavicama (kod Drniša) ukrasi simbolima istoĉnjaĉkih religija. 9. Biblija. valja dobro upamtiti da su naĉela iznesena u Bibliji velika i nepokolebiva. odrţanom u povodu primanja novih masona u zagrebaĉku loţu Maksimilijan Vrhovac. draga bbr. str. i ona je svojina sviju vjera. bila polubarbarska zbirka kompilacija i falsifikata drevne istoĉne kulture«. da postoji Gospodar našeg vjeĉnog Istoka. tvrdi. Ona je samo simbol i kao simbol je naša svetinja naše prvo veliko svijetlo. Koranu ili kojoj drugoj svetoj knjizi. nije greška ni za onoga. da se i ona. (Dokumentacija se danas ĉuva u njegovoj ostavštini u Meštrovićevoj galeriji u Splitu). knj. On. odnosno rotarstva.«572 Masonstvo nije nikakva posebna kršćanska religija. Dosljedno tome... ogradivši se naravski i od svega što je u njoj dogmatsko. da postoji Zeus.

nego i RoĊeni. da Ja nisam izdvojen. osjećam i spoznajem da Ja nisam sam. Sunce je istinsko objavljenje. Identiĉnost svih stvari. koja vodi od zemaljskoga k nadzemaljskomu. Milan Marjanović u tekstu pod naslovom Religija relativizma ovako je ispovijedao svoje masonsko Vjerovanje: »Sve je sa svime u vezi. Evo jedne toĉke.576 U jednom izvještaju o hrvatskoj loţi Perun zakljuĉeno je: »Ezoteriĉki rad loţe zadovoljava. 573 574 Ibid. 576 Šestar. Ako sunce i nije najveće svijetlo u svemiru mi ga ipak moţemo smatrati najvećim svijetlom. sva Snaga i sva Ljepota. široka svijest to je veliki Ja. 577 Šestar. U mom Ja je. koji je nosio prokletstvo. unutrašnje jedinstvo svega. u njemu je i 'ondje' i 'svagdje'. U suncu nalazi mudrost svoj najjaĉi i najviši izraţaj. dakle. od niskoga k višemu. kad ne bismo znali. 30.«573 I u jugoslavenskom masonstvu meĊu masonima su se interno priznavali i antikršćanski elementi. a bibliju »velikim svijetlom«. B. preplavi me val jednog osjećanja golemog širinom i silnog jaĉinom: 'I Ja sam dio Cjeline. 188.. a da je Zlo sve ono što je tome protivno.. Govor starešine loţe Istina u Or. 44. V/1926. ono rasvjetljuje ĉitav svijet. Najosnovnija priroda moga Ja me nagoni da kaţem: 'Sve treba da se toĉi kroz Mene. paĉe svijetlom boţanstva. s kojim se ne moţe mjeriti knjiga. 176–181. Ĉini nam se malo ĉudnovat taj naziv. i Ja sam u relaciji sa Svime. zidari nazivaju sunce malenim svijetlom.«574 Jugoslavensko masonstvo savršeno je znalo razliku izmeĊu svoje doktrine i doktrine drugih religija. Nu jesti od obadva bio je put do toga. . Uska svijest. koja se neprestano mijenja budući da je ţiva i u njoj niĉega mrtvog nema'.. da Ja nisam samo Roditelj. ili bolje reći: to jedno i jedino. IV/1924. da budemo kao i Bog! I za to moţe da se ostvari rijeĉ: 'I bit ćete kao i Bog'. toga dana. i Ja koji postajem Sve. da su ga nazvali ljudi dobra srca i dobre namjere. 3–4. pošto je dio jedne cjeline. Beogradu. Relativnost svih stvari. I onda. Ja Stvor i Stvaralac.«577 Svoju doktrinu masoni su katkada javno iznosili. dok biblija svijetli samo Ţidovima i kršćanima. i to u koliko su oni religiozni. s. 10. od konkretna materijalnoga k idealnome. gdje se to i te kako vidi: »Dok sve religije tvrde da je Dobro ono što se (prema tumaĉenju sveštenstva) dopada Bogu – moral masonski uĉi da je Dobro sve ono što – generalisano stvara ĉoveĉijoj vrsti pogodnije uslove za opstanak. »Sl. sveopća relativnost. izmeĊu ljudi i Boga. u kojoj spoznajem sebe. 12 Ibid. jer je sve u meĊusobnoj relaciji. Moj 'Ja' je taĉno tolik. to što je »Izvjesnost« govoriti : 'Sve je relativno za to. vidim.Biblija nam je dakle simbol odnosa izmeĊu ljudi i vjeĉnosti. Sve koje postaje Ja. To treće. Biblija je simbol ideje. Rhyn drţi. Nazvaše ljudi ovo Sve rijeĉju: 'Bog'. da bi se naš loţinski jezik imao ispraviti i ne nazivati sunce »malim svijetlom«.. Br. Šestar. Jesti od jednoga bio je grijeh. planetu. Jer to je Njegova ţelja i smisao Njegova stvaranja. kolika je moja Svijest. U jednakoj mjeri. Sunce je prije i sigurnije stvoreno od Boga. od svega obuhvaćen i sveobuhvatan! Sad znam zašto su u Raju Zemaljskom bila dva stabla: Stablo Spoznanja i Stablo Ţivota.«575 U Šestaru (sluţbenom glasilu velike loţe SHS) priznavali su se i gnostiĉki elementi u masonstvu. Svijest proširena do Svega. to je Ja koji je postao Sve i našao Sebe u Svemu i našao Sve u Sebi'. to je mali Ja. 575 Dj. 1–3. XVII/1937. i Ja treba da prelijem u Sve'. I u tome je sva Istina. i 'prošlo' i 'sadašnje' i 'buduće'. koju drţimo prvim »velikim svijetlom«.

348–349. navedeno je. U tom pogledu izuzima se svećenik ispod vlasti biskupove. da se Katoliĉka crkva odrekne nekih svojih bitnih osobina. discipline i liturgike. azijske religije sa svojim misticizmom i misterijima nadomjestile vjeru i dale filozofiju o ţivotu. a dogma je ubica religija. sjemeništima otvoriti: stolica za komparativnu teologiju i stolica za socijalno-karitativni rad. 5. izdvojenog i cjeline.«579 Odmah poslije ujedinjenja masonstvo je pokušalo ostvariti svoja stajališta prema Katoliĉkoj crkvi. 581 Svećenik. b) pripoznato pravo Crkve kat. ali poznata i jedino taĉna rijeĉ. U istom ĉasopisu na zadnjoj stranici korica broj 6–8. 22. Izvor moga Ja i svakoga 'Ja'. njemu su. u povodu ubojstva T. da se sve teološke discipline uĉe s osobitim obzirom na nauke i ustanove anglikanske. Isusovci u Hrvatskoj. a bliţe su mu bile ideje o sideriĉkim ciklusima i o reinkarnaciji. evo etike. veljaĉe 1919. i svako pošteno zanimanje na profanom polju. c) Konkordat imade kod odreĊivanja nastavne osnove za biskupska sjemeništa te bogoslovne fakultete odrediti. ali transkribirano ćirilovicom. s. Za slobodu mišljenja u katol. da su objavljene i slijedeće dvije Marjanovićeve knjige: Ĉetiri evangjelja religije relativnoga i Okultizam i esoterija. Jugoslavija i Vatikan.«578 Na »posmrtnoj slavi« u loţi Maksimilijan Vrhovac u Zagrebu dne 5. 41–42. Sva odlikovanja. Zagreb. I/1922. vjerovao je u ţivot poslije smrti. pojedinca i boţanstva. ukidaju se izvan sluţbe crkvene. Istinska religija nema dogmi. dok se za obrede uvodi narodni jezik. VIII/1929. za veljaĉu – travanj 1923. 2... Za to se Religija i Dogma iskljuĉuju. svibnja 1919) . koju je poduzelo Narodno vijeće u Zagrebu. koje od sitnoga postaje Golem. 1929. »htjelo se dapaĉe zadati smrtni udarac djelovanju i zagrebaĉkih isusovaca i ostalih u drţavi«. 1937. sve je sa svime u svestranoj vezi. da se Katoliĉka crkva u Jugoslaviji reformira. e) da se uvede fakultativno moljenje ĉasoslova ili ne bar pod smrtni grijeh. Ta reforma Katoliĉke crkve sastojala bi se u tome. travnja god. S. Evo religije. pa nema mjesta cenzuri. kanonici i svećenici mogu nositi brade.«581 578 Milan Marjanović.Stara zlorabljena. deista. 14–16. (Broj od 31. Još se imade na sveuĉilištu i biskup. potrebnoga kao minimum ţupnicima i kapelanima. koja se sastoje u raznim titulama i u razliĉitom odijelu te indignijama. Da se na ĉitavom teritoriju drţave SHS što više realizuje jedinstvo duhova. Jugoslavenska njiva. Već pred kraj god. Taj dio svećenstva zahtijevao je 10. te srpsko pravoslavne crkve. ćudoreĊa. kako je od kuće i u školi bio vrlo religiozno odgojen. Schlegela posebno je o pokojniku istaknuto slijedeće: »Kad je izgubio svoju vjeru. Razvoj našeg Ja nema granica: 'I bit ćete kao i Bog'. 579 Šestar. Bio je mistik. 1927. j) da se dopusti svećenstvu baviti se javnim radom. da svi biskupi. evo estetike relativizma. III/1919. reda. 1918. 78. Religija nije drugo nego ponovno nadovezivanje (religere) ponovno povezivanje potrganih niti izmeĊu niskog i visokog. 580 Velimir Deţelić (otac). Crkvi. Simić. a da se po mogućnosti pospješi zbliţenje obiju crkava. f) da se za niţi kler ukine disciplina celibata i s tim u savezu prepreka sv. a u obiĉnom ţivotu da se uvede civilno odijelo po volji. g) da se uvede slavensko bogosluţje. Usp. u Zagrebu da u konkordatu bude Katoliĉkoj crkvi: »a) zagarantovana vlast u pitanjima vjere. Zagreb. Univerzum. s. 580 U masonskom glasilu »Jugoslavenska njiva« poduprte su ţelje neznatnog dijela katoliĉkog niţeg klera u Hrvatskoj. kojom relativizam postaje sveopći relacijonizam: Sve je svemu roditelj i roĊeni. na stjecanje pokretnog. utoka svakoga 'Ja' kad se proširilo do Svega. u Njemu je. u Njemu je. donekle fatalista. Religija Relativizma. koji je javno postavio zahtjev. Radilo se o akciji. 49. predlaţe niţi kler: d) da konkordat poprimi ustanovu. i) da se ukine obvezatno nošenje talara izvan sluţbe. a na pravo posjedovanja nepokretnog imutka.

Hrvatska starokatoliĉka crkva. koji se na ţalost trpi u našoj sredini. nego od interesa jedne strane masonske sile. da stoji u pozadini tih akcija. 585 Marko Kalogjera. No da bi se to postiglo što brţe i što uspješnije.. kad su pisali o kršćanstvu. framasoni i bezvjerci. već se osjeća. da što jaĉe šire veliki masonski lanac. Tako je A. pozivali na mišljenje »nama toli blizoga – umnoga i plemenitoga filozofa i uĉitelja brojnih generacija. da ovakvu oštru taktiku prema konkordatskim pregovorima sa Svetom Stolicom nije vazda zastupala Velika Loţa Jugoslavija. a posebno oni. Dapaĉe. Gledajte. Katoliĉka crkva na takve zahtjeve nije ostala duţna. 1923. samo da se spasi vlast rimskoga pape. već hoće da unesu smutnju u narod. Zagreb. koji su traţili reformu u Crkvi. našega prijatelja. koji se nalaze u »progonstvu«. Tako su i ovaj put masonske loţe u nas dobile direktive za svoj rad ne od interesa drţave i naroda. Nakon izgona masona iz Italije promijenila se situacija u drţanju Velike Loţe Jugoslavije prema konkordatu i prema katoliĉkoj crkvi. da su se neki od njih. i 2.Naravno.. s.584 Prvaci starokatoliĉkog pokreta ispovijedali su ĉesto ista shvaćanja kao i masoni. 584 Usp. 22. 1920. Kalogjera je optuţio isusovce. a pomaţu im zakleti neprijatelji Krista. 583 Masonstvo se zalagalo za starokatoliĉki pokret. 40. što je masonsko. 4. Ovi pak idu za tim. U tome njihov je cilj bio. 91. Stolici radi lateranskog pakta preko naših slobodnih zidara. Muţić. 1925.pr. kako taj red bojkotuje sve. I. Njezino ustrojstvo i nauka u vjerskom. postala je ĉitava Velika Loţa Jugoslavije agresivna u kulturnim pitanjima koja se tiĉu kat. Ona je optuţila masonstvo. crkve. Tavelić. glavni je neprijatelj napretku masonstva.«582 Neki od katoliĉkih svećenika.«586 Masonstvo se posebno angaţiralo u pregovorima oko konkordata s Vatikanom. a osobito Crkvu katoliĉku. koje su u rukama Ţidova i framasuna i bezvjeraca. Zanimljiva je ĉinjenica. Stjepan Zagorac. a napose Crkve katoliĉke: Ţidovi. što je nezavisnije. 7. kojima je celibat bio primaran motiv. kad bi se morala odvojiti škola od crkve. Jugoslavija se mora pokoravati diktatu. kako je priznao Damjan Branković. Zagreb. da u svom krugu što više njeguju stare vrline masona.585 Identiĉno ovako su oduvijek mislili i nastavljali tvrditi i masoni. a osobito »braća« iz Slovenije. Tako se na Glavnoj skupštini Velike loţe SHS Jugoslavija u Zagrebu dne 22. 1924. s.« . Ujedinjena loţa Jugoslavija postala je dakle više-manje igraĉka u rukama talijanskih loţišta u Francuskoj. XVI/1976. ćudorednom. Starokatoliĉka crkva. da rade prema naĉelu neka se sve ruši. kršćanstva. dok su skrajnje bila agresivna samo »braća« iz preĉanskih krajeva. (i to dok se ovaj nalazio u zatvoru!) da se zaloţi za stvaranje hrvatske nacionalne crkve nezavisne od Rima. – Dvanaesti je sat već tu. Talijanska masonerija hoće da se osveti Sv. da obore i unište ĉitavo kršćanstvo. sada predsjednika ĉehoslovaĉke republike g. koje novine najviše podupiru taj pokret i bore se za nj? One. U Hrvatskoj n. trebali bi masoni da rade u dva pravca: 1. kulturnom. Tako je zagrebaĉki nadbiskup Antun Bauer u Poslanici vjernicima naveo i slijedeće: »A tko to ĉini? Ĉini nekoliko od Crkve katoliĉke otpalih svećenika. i da tako oslabe katoliĉku Crkvu. U svoje vrijeme većina njenih ĉlanova Srba nije pokazivala tako agresivne tendencije prema Svetoj Stolici. i ti ljudi da zbilja hoće narodnu katoliĉku Crkvu? Ne će oni toga. Zagreb. travnja god. socijalnom i narodno-politiĉkom pogledu. s. da iza kulisa po svojem obiĉaju stoje na ĉelu borbe protiv starokatoliĉkog pokreta. Schlegel pokušao pridobiti voĊu hrvatskog seljaĉkog pokreta Stjepana Radića god. i zato su. da se status Katoliĉke crkve u drţavi riješi interkonfesionalnim zakonom. Tome Masaryka. pitanje konkordata stalno drţali »pod ĉekićem«. Radi »bratske« sloge s talijanskim slobodnim zidarima. 31–32. ubrzo su udarili temelje starokatoliĉkom pokretu u Hrvatskoj. 100–102. isticalo i slijedeće: »Jezuitski red. što ga dobiva od talijanske braće u Parizu. 1925. i nauka Kristova i ĉovjeĉje poštenje i povijest. 587 U Katoliĉkoj crkvi se ovako interpretiralo stajalište masonstva prema konkordatu: »Ovom prilikom treba posebno to naglasiti. Katolicizam Stjepana Radića. Tako je Marko Kalogjera optuţio isusovce. ĉiju sedamdeset pet godišnjicu proslaviše ovih dana svi vrijedni Slaveni«. 587 582 583 Reformni pokret u Hrvatskoj. II/1923. 586 Šestar.

Ovo javno baratanje Narodne odbrane i Slobodnih zidara izazvalo je iznenaĊenje u krugovima odgovornih politiĉara. 1927. da se isusovci istjeraju iz Jugoslavije. da krv naše krvi. odliĉno razume slobodno zidarstvo iako je ona zakleti neprijatelj ove starodrevne ustanove. ĉiji su ĉlanovi saĉekali i skupštinu Narodne odbrane. Ja mu od srca ţelim. ĉiji se izvornik nalazi u radnoj kartoteci loţe Pobratim u Beogradu. s. no religija naše nacije. Katoliĉki list. Na toj liniji podignut je Meštrovićev spomenik Grgura Ninskog. bili su u duhovnoj vezi i daju najneospornije uverenje o tome da slobodno zidarstvo za sprovoĊenje svojih smerova koristi i nacionalne organizacije kad treba razoriti drţavna ureĊenja i preinaĉiti kartu Evrope. koji ţivot posmatraju kroz mutnu i usku prizmu religije. a ne podizanjem verskih ustanova. 177–179). Odluke Narodne odbrane u vezi su sa odlukama slobodno-zidarskog kongresa. Masonstvu je bio potreban hrvatski Luther ili Jan Hus.–1928. Nije sluĉajno odrţan meĊunarodni slobodno-zidarski kongres baš u Beogradu. pred jesen svog inaĉe plodnog ţivota i rada. K. Masonske punktacije protiv katoliĉke Crkve. pa (Dr. (s. (Anton Puntigam. Branković. Nadeţda Jovanović je ovaj dokument prepriĉala u svojoj knjizi Politiĉki sukobi u Jugoslaviji 1925. 74–75. nadahne veĉnim istinama i nepodeljenom ljubavlju prema svima ljudima. te da se na izvoru. 48. To se savršeno osjeća iz jednog dokumenta Narodne odbrane. koji od umišljene slave vodi ka pravom boţanstvu. Narodna odbrana koja stoji na gledištu vere i drţave. zahtijevalo se. dosije broj I–A–II–136. – slobodno-zidarske loţe. 1930. navoĊen je kao primjer njihova protunarodnog rada rad patra Puntigama. gde se sa mnogo izvišenije taĉke gledišta posmatra i kultiviše strahopoštovanje prema tvorcu vasione. 15. ĉovek od nauke i srca. 1933. Borbena srpska narodnosna grupa koja je razvila zastave za jugoslovensko ujedinjenje i bila preteĉa Svetskog rata. da je slobodno zidarstvo bilo u stvari duhovni pokretaĉ Svetskome ratu. da nasuprot vidnih razlika u gledištima. Korošec. B. 1929. da katoliĉka religija nije religija Rima. da uĉini taj korak. u loţi u Sarajevu da se jugoslavenski katolici odcijepe od Svete Stolice. u listopadu 1929. Branković je predloţio u jednom govoru 7. Beograd. da njihovo dalje širenje zbog unutrašnjeg mira u Jugoslaviji ne izgleda poţeljno. što se vidi i iz onih odluka koje su donele obe ove organizacije. Taj izvanredno zanimljiv tekst u cijelosti donosim ovdje: »Slobodno zidarstvo i Narodna odbrana Tu skoro odrţan je u Beogradu MeĊunarodni kongres slobodnih zidara. On je poruĉio nadbiskupu Baueru ovo: »Nije još dockan. poĊe stopama slavnog mu prethodnika Vrhovca i pokaţe celom svetu. studenog 1930. za god. Wie Gott mich geführt. 562). 161). spis br. Ne iz sasvim bezazlenih razloga sledovao je prvom kongresu ovaj drugi. Tako se stiĉe oreol ĉovekoljupca i pravog Hristovog sledbenika. u kojoj se bezazlena mladeţ napaja srednjovjekovnim duhom i stvaraju fanatici. fond100. Za vrijeme konkordatskih pregovora u Beogradu 1925. nemajući pravog razumevanja za tuĊa gledišta i ispovesti. jer pod zaštitom slobodno-zidarskom nalazeći se elementi uhvatili su toliko korena u drţavi. 589 D. postoje dodirne taĉke izmeĊu obe organizacije i da će se zbog postignuća zajedniĉkih ciljeva staviti na jedno stanovište u pogledu borbe protiv katolicizma. 25. u kojima je izneseno. da su ovo stare oznake koje su danas moţda zamijenjene drugima. htela je ovom odlukom na nesumnjiv naĉin da opravda one pretpostavke.«588 Poslije proglašenja diktature god. (Janko Šimrak). s. Govori starešina Slobodno-zidarske loţe »Pobratim« u Beogradu. Napominjem. Kad ih je branio A. da istinska sluţba svome rodu stoji iznad stranih autoriteta i oktroisanih pravila.Masonstvo je u svojem odnosu prema katolicizmu našlo saveznika u srpskoj nacionalistiĉkoj organizaciji Narodna odbrana.«589 U svrhu odcjepljenja od Rima izmišljena je legenda o Grguru Ninskom kao simbolu hrvatske borbe protiv katolicizma i rimskog pape. Katolici u Jugoslaviji s velikom su zebnjom smatrali ovaj sastanak dveju organizacija i u Hrvatskoj već se spremaju na odbranu. . na splitskom Peristilu unatoĉ protivljenju arheologa don Frane Bulića i drugih znanstvenika. kost naše kosti. 588 Arhiv Jugoslavije. Oba kongresa ovih sauĉesnika u odgovornosti za Svetski rat. koji je tada ţivio u Beĉu. Neposredno iza tog velikog slobodno-zidarskog skupa sastala se i Narodna odbrana.

koja će ga uskolebati i skrenuti od puta.. B. travnja 1931: »Prosvećeno i u filosofske sisteme produbljeno katoliĉko sveštenstvo. Neko će u toj istorijskoj i Ċinovskoj borbi morati podleći. Narodna obrana. prema pisanju katoliĉkog tiska. humanosti. slobodoumnija i bliţa ProviĊenju? Hoće li katoliĉko sveštenstvo moći bez posledica produţiti u krilu svoje roĊene pastve politiku inata i kulturnog slepila? Hoće li pastva i na dalje podnositi ovaj duševni teror ili će. Situacija se tako razvijala. da vrhovni interes našeg naroda leţi na drugoj strani. sredstvom razuma. 25. Ali ta ne potiĉe niti nju vodi katoliĉka crkva. 1. da nastane jedan narod. razuma. s jedinstvenom narodnom sviješću.. ĉak ni povjesniĉara Viktora Novaka. u ĉlanku pod naslovom Umjetno stvaranje katoliĉkog fronta. ali se od nje i ne plašimo. put evolucije. kulture. bitka je za vas izgubljena. Jest. Branković naglašava. na tim sprovodima umrlim masonima drugi masoni drţe govore. da je ova drţava tek nastala i da je potrebno. tolerancije. to je borba protiv istine. 3. što su katolici«... Borba nije cilj masonerije. Ali. ni njezin vrhovni glavar sveti Otac Pijo XI.. masoni rade sve suprotno tome. 1–2. Branković dalje tvrdi: »Pred ovim ĉinjenicama otvara se pitanje: koja je crkva uzvišenija. da se hrvatski katoliĉki kler dijeli na dva dijela. ne vode raĉuna o tome. nauke. da razbukte u Jugoslaviji vjersku borbu i potaknu na progon katoliĉke crkve. Naš je put..«590 Na sliĉan naĉin pisali su i neki drugi pojedinci na stranicama katoliĉkog tiska. Nju forsiraju meĊunarodne tamne sile.« U svome govoru Branković je naglasio primjer Srpske pravoslavne crkve. na nacionalni i anacionalni dio.. Prestanite da operišete s kraljem nad kraljevima. da im mi nismo liĉni protivnici.591 Kojim su putovima išli masoni u borbi protiv Katoliĉke crkve. opšteg progresa i civilizacije. Dakako. Govor velikog besednika Vel.. 1931. sijeĉnja 1930. razuma i istine. U Novostima se tvrdilo. Ubojstvo Stjepana Radića i masonska akcija protiv katolicizma pojaĉali su identifikaciju hrvatstva i katolicizma protiv ĉega je Radić uvijek istupao. ako se hoće. da bi se ona sredila i ojaĉala. sredstvom najvećeg blaga na svetu. Mi delujemo putem prosvećivanja. obavlja se sprovod masona. II/1930.. poricale toĉnost takvih mišljenja. 592 D.pojedince. a idu za tim. moraće najzad uvideti. XII (VII)/1931. Na terenu ĉiste savesti. Beograd. koja ima više smisla za sadašnjicu i za pravi duhovni ţivot?« 592 590 591 Hrvatska straţa. . ni katoliĉki episkopat ni kler. Borba protiv nas. Katoliĉka crkva nije na to ostajala ravnodušna. mora biti otklonjeno. dok kleveću i napadaju Katoliĉku crkvu. Pisalo se bez uvijanja i to. 23. što je to apsolutno protivno povijesnoj istini. godine. U toj Crkvi.. dveju koncepcija. ĉinjenicu. To su sukobi dvaju svetova. Tako je nadbiskup A. dve epohe. da su zagrebaĉke masonske Novosti registrirale 26. Dapaĉe. koje su našle svoj odjek i u ĉlanku 'Novosti'. da se u inozemstvu (Beĉu i Rimu) poĉelo prikazivati hrvatsko pitanje tako »kao da Hrvati ne mogu da doĊu do ravnopravnosti u našoj zemlji. s. ništa nije smetalo. a pogotovo. koja ugroţava vjerski mir u Jugoslaviji. dobar je dokument i slijedeći dio Brankovićeva govora pri »osvećenju« loţe Vojvodina u Velikom Beĉkereku (danas Zrenjaninu). kojim je i dosada išao. Novosti su u istom broju. nego zato. Bauer u jednoj svojoj izjavi dao slijedeći odgovor: »Episkopat i kler je u svojim duţnostima jednodušan i nema sile. ne zato što su Hrvati. Ne zaboravite ni to.  »Jugoslavija« pri osvećenju  Vojvodina u Velikom Beĉkereku 25–IV–1931. Zapamtite da mi ne traţimo borbu.(amjan) J. da su masoni »stvarno najveći neprijatelji Jugoslavije«. po primeru prosvećenih Ĉeha. Sve što njegovom ujedinjenju bude leţalo na putu.. MeĊutim. potraţiti pribeţište kod druge hrišćanske religije. 16–21. postoji jedna internacionalna pogibao i jedna internacionalna zavjera.. kaţe Branković. Masoni. ljubavi meĊu njezinim stanovnicima. Shvatite da je vreme vaš najveći neprijatelj.(ranković). Borba protiv katoliĉke Crkve u Jugoslaviji.

. s. 1059–1060).srpskog su Patrijarha predobili za antimasonsko drţanje još prošle godine ruski pravoslavni episkopi. zašto sam u mojoj besedi u Vel. nije bilo fronte izmeĊu masonstva i Srpske pravoslavne crkve. kao veliki besednik Velike loţe Jugoslavija odrţao je na godišnjoj skupštini te loţe 24. koju je potpisao mitropolit Antonije. Na Saboru meĊu ostalim bila je glavna tema stav ruske pravoslavne crkve prema svetskoj masoneriji kao i prema Rusima koji su masoni. 5. Mi hoćemo da osvetlimo. U nacionalnom je interesu da se u srednjim školama ukine crkvena nastava i da se katoliĉka crkva u našoj kraljevini proglasi za samostalnu. Đorde Weifert. ali ovaj predlog leţi u njihovom pravilno shvaćenom interesu. koje su se povijesno formirale u monarhijskom obliku. Arhijerejskog Sabora ruske pravoslavne Crkve u inozemstvu svoj vernoj deci ruske pravoslavne Crkve. ako se univerzalnoj religiji predano sveštenstvo bude ljutilo na nas.« (s. jer u Slavoniji trećinu oranice poseduje katoliĉka crkva. zapoĉeo je kao i dovršio. O tome jedan masonski dokument ima ovo: ». da se antimasonski duh unese u Narodnu odbranu.. To su tri goruća problema za naš narod. U jednom drugom tekstu piše. 47) da izgleda »da je zapoĉelo formiranje jednog antimasonskog pokreta i u onim krugovima koji stoje daleko od klerikalaca«.. kako bi se iskljuĉio svaki strani utjecaj. U tome govoru on je konkretizirao stajalište masonstva. da se u Jugoslaviji proglasi samostalna Katoliĉka crkva i da se uvede obvezatan brak za katoliĉki kler. pa se malo-pomalo mijenjao odnos izmeĊu Srpske pravoslavne crkve i masonstva. 594 Ko su i kakvi su neprijatelji jugoslavenske masonerije. a oni da zamraĉe puteve duhovnog razvitka. da je masonstvo »u prvom redu. a na drugom mjestu borba s kršćanskim drţavama. u broju za rujan-listopad 1931. Tu o tome stoji (s. U ovoj se Okruţnoj poslanici izmeĊu ostalog tvrdi. travnja 1932. Šestar. za god.Do god. Beĉkereku predlagao. XVI/1937. Izvode iz dokumentirane Okruţne poslanice sv. s. da se u interesu socialne pravde crkvena imanja stave pod udar agrarne reforme. prema Katoliĉkoj crkvi.593 MeĊutim. U moralnom interesu je da se za katoliĉko sveštenstvo propiše obavezan brak i...« (s. da se crkvena imanja stave pod udar agrarne reforme. mi ćemo sticajem prilika postati prijatelji. augusta 1932. pogotovo kada su se u taj problem umiješali ruski emigrantski episkopi.. u Vesniku srpske crkve./28. . Zagreb. Hvale se samo biskup Uĉelini...«594 Branković. On je izmeĊu ostalog ponovio zahtjev. koji se u višem interesu naroda i drţave moraju što pre rešiti. Eto zašto se mi sa katoliĉkim sveštenstvom nalazimo u sukobu idejne prirode. 1932. D. To se moţe vidjeti i iz navedenih rijeĉi Damjana Brankovića. Naĉin diskusije. bogoslovlja i morala. Naime. došlo je do privremenog pribliţavanja izmeĊu Katoliĉke crkve i Srpske pravoslavne crkve u odnosu na masonstvo. u Somboru jedan znaĉajan govor. pobuna protiv rimske skolastike. da je masonstvo nepomirljivi neprijatelj kršćanstva i da mu je borba s religijom na prvom mjestu. Neobiĉno vešto uspeli su jugoslavenski klerikalci da zainteresuju i srpsku pravoslavnu crkvu za antimasonski pokret. Frane Ivanišević i Vjekoslav Spinĉić kao »tri sjajna pretstavnika rodoljubivog narodnog sveštenstva na katoliĉkoj strani. Njegovo obrazlaganje svega toga glasi ovako: »Posle ove izjave katoliĉko sveštenstvo će bolje shvatiti razloge. 1933. kazaće vreme i narod. 37–39.. da ima »mnogo istine u tome da upravo zbog dominantne i sveopće omiljene osobe Weifertove nisu imali masoni u Beogradu neprijatelja sve do dolaska ruskih kaluĊera« (br. U ovom istom tekstu navodi se i pokušaj. god. Varnave podlegao je reakcionarnom gledištu ruskih pravoslavaca kao i jugoslavenskih klerikalaca. Slobodno zidarstvo je utoĉište mnogih oţednelih duša u rimskoj pustinji. Kad se ova tri problema reše. 66). jer će katoliĉko sveštenstvo promeniti svoj 593 Dimitrije Najdanović utvrdio je u ĉlanku pod naslovom Pobuna s one strane evanĊelja. Nama će biti ţao. donio je katoliĉki ĉasopis Kršćanska škola u brojevima 4. zasejanoj po celom svetu od 15. celokupni svoj rad sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha Varnave. Š. Ono je za veru – mi za naciju i drţavu. donete rezolucije kao i njihovo objavljivanje pokazalo je da su se odjednom na istoj liniji našli ruski vladika mitropolita Antonije koji je i pretsedavao Saboru. da se ukine vjeronauk u školama. odrţan u Sremskim Karlovcima krajem avgusta i poĉetkom septembra 1932. i 6. srpski Patrijarh Varnava i zagrebaĉki nadbiskup Bauer. intelektualni i eruditski habitus g. godine 1932. u Sremskim Karlovcima. da se ono navede na legalan i normalan seksualni ţivot. 4–6. Šta je preĉe od ovoga dvoga. Sabor ruskih emigrantskih episkopa. 26).

u kojemu je. da je pisao i nadbiskupu Baueru 3. da svog vrhovnog poglavicu traţi u inostranstvu. Nego zbilja. Ja. kao prevara s predumišljajem. Zatim je obraćajući se Janku Šimraku napisao i slijedeće: »Ja verujem da u našim mišljenjima ima zajedniĉkih dodirnih taĉaka. pismo u kojemu je naveo. i 6. s. god. kao brat u Hristu pitam: zašto je našoj jugoslovenskoj katoliĉkoj crkvi potrebito. kao i svi smešni i preţiveli pojmovi i saobraze naprednome Duhu vremena.(ranković). odrţao govor kleru. prosinca 1932. 7–8.«595 Kad se u Katoliĉkoj crkvi uspjelo doći do ovih Brankovićevih govora. prosinca 1932.«597 U povodu navedenih masonskih zahtjeva. nadbiskupa dr.(amjan) J. Brankoviću »Velikom besedniku« velike loţe »Jugoslavija« u Beogradu. 596 Dr. pored ostalog. u Somboru. V/1933. (Janko Šimrak). Hrvatska straţa. za tri strana religiska jezika i tri protupoloţena uticaja. Danas na vrhu naših religija stoje tri anacionalna tipa. Zahtjevi masona prema katoliĉkoj crkvi. Stoga Vas poverljivo. koje je javno iznio Branković do svršetka god. Preĉasni gospodine. meĊu talijanskim biskupima i da ga dekretuje za Hristovog izaslanika. U pismu uredništvu Katoliĉkog lista Branković je naveo. (Janko Šimrak). 1933. 12. »ĉasniku« ujedinjenih masonskih loţa »Jugoslavija«. verujete u vanredan talenat Nj. 34.. V/1933. Odgovor Damjanu J. 5) Da se u interesu javnog morala ukine celibat i katoliĉko sveštenstvo navede na normalni seksualni ţivot. koji se danonoćno brine za njeno blagostanje i kulturni napredak. 3) Da se u interesu socijalne pravde oduzmu sva crkvena imanja i stave pod udar zakona o agrarnoj reformi. Sveĉana beseda odrţana na godišnjoj skupštini Velike loţe Jugoslavija 24. a u povodu ĉestitanja nove. istaknuo slijedeće: 595 D. nacionalnom crkvom.mentalni sklop i steći graĊanski smisao ţivota. da meĊu masonima ima braće raznih vjera. Da se u sluĉaju potrebe uvede u ţivot pravilo: »Kujus regio ejus religio.. jer duhovni pokret za spajanje hrišćanskih crkava već postoji i 9) da se povrh svega toga sve veronauke u našoj zemlji podvrgnu savremenoj reviziji. Brankoviću »Velikom besedniku«. Hrvatska straţa. Naš narod se vezuje za ĉetiri razna duševna središta. a sigurno i Vi. Odgovor Damjanu J. na tlu svoje otadţbine inspiriše njenim društvenim potrebama i njenom istorijskom ulogom. 4) Da se otkup greha za novac stavi pod odredbe kriviĉnog zakonika. 6) Da se Petrov novĉić ne sme u propagandistiĉke svrhe iznositi iz zemlje. koja se s njim ne slaţu u naĉinu ove borbe. sijeĉnja 1933. K. Branković je poslao jedno pismo i uredništvu Hrvatske straţe. B. Bolje bi bilo da katoliĉko sveštenstvo obuĉava svoju pastvu da se klanja svom viteškom Kralju na zemlji. 6. Bauera. K. Sve te stvari doći će jednog dana pod udar zdravog razuma i drţavne svesti. nadbiskup Bauer je 31. 8) Da se u interesu duševnog mira sve hrišćanske religije sliju u jednu. 2) Da se naša Katoliĉka crkva odvoji od Rima i proglasi samostalnom. 19–27. Beograd. 1932.. U tome pismu on je svoje masonske ideje ovako precizirao: »Ja sam u zatvorenom krugu predlagao: 1) Da se ne sklapa nikakav sporazum (Konkordat s papskom stolicom. aprila 1932. kolovoza 1932. da se iz njih odstrane svi elementi mraţenja protiv drugih religija.. 7) Da se u interesu pospešenja asimilacije naših plemena uvede obavezni graĊanski brak i da brakorazvodnu presudu izriĉu zemaljski sudovi. jedinih ondašnjih katoliĉkih novina. . moram još primetiti da se suviše operiše sa 'kraljem nebeskim'. Vama su i njegove ostale odlike i vrline poznate. Da vrhovni poglavica njen stanuje u sredini svoje pastve i da se tu. Ovo su samo sitne ĉarke kojima će – ako katoliĉko sveštenstvo produţi napade – sledovati frontalna borba. B. on je uredništvu Katoliĉkog lista poslao 28. 597 Dr. kako bi se katoliĉka porodica oslobodila duševnog terora i preţivelih obiĉaja. P. a po reĉima Vašeg druga po pozivu episkopa Srebrenića i za ţivog Boga na ovoj grešnoj zemlji?«596 Nešto poslije.. godine. B..

V/1933. 1931. koje će ĉovjeka osloboditi tmine. (710–711). 10. Povodom osvrta Ivana Tomasa na moj ĉlanak. ĉesto ne bi ušlo u besedu Vel. o kome je teško dati odmah svoj sud. juna t. Besednika. Hrvatska revija. Ja cenim i poštujem bta Vel. 8–10. Ja nemam namere ovde nikoga da uvredim i govorim iz dubokog uverenja. Besednika nešto što ja ne smatram kao neki postulat. venĉanih i umrlih kao i da se razvodi i poništenja brakova izriĉu od graĊanskih sudova. knjiţevnika. Br. da upravo poganski nacijonalizain hoće da stvori neku novu vjeru. Hrvatska straţa. naše smernice i naši pogledi na to pitanje bili bi mnogo preĉišćeniji nego danas. bio kritiziran. dokazuje i zakonski prijedlog istaknutog jugoslavenskog masona dra Ota Gavranĉića iz Zagreba. 1933. godišnjoj skupštini Velike Loţe Jugoslavija u Beogradu 24. 600 Šestar. Besednika. Nakon pregleda vrlo velikog broja popisa masona i jednog dijela izvorne masonske dokumentacije siguran sam. Tablom Stvaranje od 10. 1. treba odvojiti katoliĉku crkvu u našoj drţavi od rimske crkve. 1932. da je njegov djed. g.« Na ovoj sjednici jedan je brat pozdravio ovaj prijedlog istiĉući da »je to krupna zakonska reforma i prvi korak ka odvajanju crkve od drţave«. Na 35. da je god. Uostalom. da se kod graĊanskih vlasti vodi imenik roĊenih. Kad kaţemo. Besednik je naš pesnik. (Zvonimir Pinterović. ovo ne znaĉi da je Branković iznosio u govorima osobno mišljenje.«598 Damjan Branković svojim tezama toliko se bio javno eksponirao. jer će naši protivnici biti u stanju da nas s tog bedema tuku u glavu. valovi ovog protukršćanskog i protukatoliĉkog bjesnila već silno zapljuskavaju i Jugoslaviju. ropstva i u oholosti svojoj drţe. da nadbiskup Antun Bauer izmeĊu dva rata nije pripadao masonstvu. Mi smo tu neka vrsta pesnika. kanonika i urednika glazbene revije Sveta Cecilija. lipnja iste godine. Tajnik naš istoriĉar. koje se docnije mogu iskoristiti protiv naše organizacije. Vel. o zabrani rada Druţbe Isusove. Ali. da oni već jesu. konfiskaciji njezina imetka i o prisilnom boravku isusovaca jugoslavenskih drţavljana na 598 Hrvatski metropolita o prošloj godini. Neću da diskutujem o idejama iz Besede Vel. ali kad bi bilo kod nas preĉišćenih pojmova. Loţa da najenergiĉnije nastupi kod nadleţnih faktora da se za celu našu zemlju uvede graĊanski brak. u Somboru iz beogradske loţe Dositej Obradović Đura Đ. Franjo Dugan Stariji bio u proljeće 1924. »Arh. 599 Šestar. te da ne napravimo sitne greške. . Ovo je ustvari prva predloţila loţa Budnost iz Osijeka.(urović) naveo je slijedeće: »Kao što je Vel. pozvan da uĊe u masonstvo od Janka Barléa. i tajnika nadbiskupa Bauera. a loţa Stvarnost je to u cijelosti prihvatila. 220–221. i to naša organizacija koja je vrlo skromna. to je tako veliko pitanje. travnja god. koji nam pokazuje put za budućnost. listopada god.600 Da je Branković u svojim govorima iznosio program vodstva jugoslavenskog masonstva. X/1931. naš prorok.«599 MeĊutim. ali ne zbog onoga što je govorio nego zbog onoga kako je govorio. a zovu sve da postanu novi savršeniji tip ĉovjeka. Na 15. redovitoj sjednici Saveznoga Vijeća Velike loţe Jugoslavija odrţanoj 25. 4 (120). Prema Pinteroviću. 1. koji je on podnio u Narodnoj skupštini u Beogradu. Oko povijesti slobodnog zidarstva u Hrvatskoj. kako pretjerani. Poznato Vam je svima. On je već god. Kad bismo mi izneli na dnevni red prve naredne godišnje skupštine klerikalno pitanje svake vrste. XI/1932. Zvonimir Pinterović tvrdi. ali moramo voditi raĉuna i o stvarnosti ţivota. u Beogradu raspravljalo se i o prijedlogu loţe Stvaranje u Subotici od 10. umoljena je Vel. XXX/1980.»Predraga braćo. 1932. i mi nećemo postići nikakav rezultat. ona je dokaz da postoje kod nas izvesni nepreĉišćeni pojmovi. Kad mi hoćemo da se upustimo u borbu sa velikim i moćnim silama. 84. moramo da odmeravamo reĉi. morao napustiti poloţaj Velikog besednika Velike loţe. pa zato nije zgodno da to izlazi od jednog eminentnog pretstavnika naše organizacije. da se u Jugoslaviji uvede graĊanski brak. s majĉine strane. moramo da vidimo koliki je nišan koji treba da pogodimo i kakvo je naše oruţje. to se vidi i iz tolikih njegovih javnih protumasonskih istupanja. Braća od ĉekića pak hoće da svima nature svoje svijetlo. (Barlé) je dapaĉe Duganu dao »podatak o pripadanju masonskoj loţi nadbiskupa Bauera«.

ne mogu biti dobri graĊani ove zemlje. 158. bila je jedna od najteţih od osnutka loţe. a to je masonerija i tu bi pravoslavna crkva po našem nazoru morala nešto poduzeti protiv masonerije. listopada 1934. – A gospodin Stanković? – Za njega svi tvrde.. leglo nemorala. ibid. i slijedeće: »Upozorio sam ga nadalje na najveću nesreću našu i pogibelj. podrţava masonerija. i tom se prigodom sreo. pod navedenim datumom. 1934. VI/1934. Janko Šimrak i Ivo Bogdan. korupcije i svakog nepoštenja. Je li. U sluţbenom masonskom Izvještaju o aktivnostima Velike loţe Jugoslavije za god. da graĊani. i to tako. Bio sam ĉisto osupnut tim rijeĉima. ibid. odgovorih. jer ne znam. da se oni tamo ne smiju baviti crkvenim radom niti ţivjeti zajedno. Jer. odgovori Pavle. kojemu po danoj prisegi imadu da sluţe. zakleti neprijatelj crkve katoliĉke i hrvatskog naroda. Ne mogu se niti smatrati drţavljanima jugoslavenskim. koji su »najsvetijom prisegom obvezni na slijepu pokornost tuĊem suverenu.. upita knez dalje.«601 Ovakvi postupci masona izazivali su ogorĉenje u Katoliĉkoj crkvi što je rezultiralo njezinom pojaĉanom protumasonskom akcijom. što ga u vjerni hrvatski katoliĉki narod širi masonska i liberalna štampa«. Tu inicijativu podupro je i Alojzije Stepinac.' Patrijarh nije mogao vjerovati. ali sam dobio dojam. 41. . Nije šala uhvatiti se u koštac a ipak se mora u interesu crkve. koju je uputio na ţupne urede naveo da je dnevnik Hrvatsku straţa »već do sada uĉinio neprocjenjivih usluga sv. Ĉak je i citiran u cijelosti. Otac Papa. koji vrše na svjetovno svećenstvo. dne 1. da isusovci zbog svojih sposobnosti i utjecaja. toga ne mogu potvrditi. Gavranĉić je taj prijedlog obrazloţio izmeĊu ostalog i time. 188. i u srcu hrvatskog naroda u Zagrebu ugnijezdila se ta paklena druţba.« Istoga dana Stepinac je posjetio i kneza Pavla. kolovoza 1934. slijedeće: »God.9. 166–170. U toj knjiţnici objavljeno je više knjiţica protiv masonstva pod parolom: »Rušimo masoneriju! I to odmah bez ikakva obzira i bez smilovanja. to je prvi neprijatelj. Na ţalost.« A katoliĉki dnevnik Hrvatska straţa pisao je gotovo iz broja u broj protiv masonstva. O tome sastanku u svome je dnevniku napisao slijedeće: »Boljševizam je naš veliki neprijatelj. ona 601 U katoliĉkom tisku mnogo se pisalo o tom prijedlogu. već drţavljanima onog suverena. a drugi je masonerija. s. U obrazloţenju prijedloga Gavranĉić je posebno naglasio. da on premalo prati prilike. Aktivnost loţe bila je okupirana poteškoćama koje su prouzroĉili neprijatelji masonstva. O tome sastanku zabiljeţio je u svome dnevniku. g. Osobito se aktivno angaţirao na protumasonskoj liniji prof. ma to bio i sv.«604 Reagiranje Katoliĉke crkve na akcije masonstva vodstvo jugoslavenskog masonstva budno je pratilo. a ubuduće će biti i uz pomoć Boţju najjaĉa obrana proti bujici nemorala i bezvjerstva. On je u svome dnevniku dne 30. i u interesu je drţave i te kako da se suzbije: – Jest. U Katoliĉkoj crkvi u borbi protiv masonstva mnogo se je zalagao Alojzije Stepinac. 603 Stepinac je bio na pogrebu kralja Aleksandra u Beogradu. nastavih.otoku Visu. a uz njega su se istakli posebnim fanatizmom Marije Matulić. Na inicijativu Domagoja pokrenuta je god. Perović mason? – Veliĉanstvo. konstatirano je. ovo nasilje koje danas vlada.. Usp. 1. svibnja 1934. 602 Blaţević. Đuro Ljubić..«602 Stepinac je u posebnoj okruţnici od 6. pored ostalog. 604 Blaţević. Moderna socijalna knjiţnica (MOSK).U Jugoslaviji vlada danas masonerija. 1933. 1.. molim vas. Crkve. 603 Hrvatska straţa. znaĉe pogibelj za mir i red u Jugoslaviji. jer kao da je pogaĊao moje misli. Što se tiĉe Srpske Prav. V/1933.. s. upao je u rijeĉ: 'I naša su dva episkopa masoni. Hrvatska straţa. ali mnogi tvrde. 1934. s patrijarhom Varnavom. ma to formalno i bili. Kako je i Janjić prisustvovao razgovoru. Crkvi. zapisao npr. naroda hrvatskog i same drţave Jugoslavije ako misle i dalje egzistirati. slijedeće: ». Bez znanja i odobrenja masonerije ne moţe niko doći na uplivni kakav poloţaj.

Udruţenje rezervnih oficira. . Šestar. zborovima i dogovorima. masoni nisu htjeli odrţati svoju godišnju skupštinu. i 2) god. Bile su poduzete energiĉne mjere da se pojaĉa disciplina u našim redovima. Šestar. 9–10. da bi. Jedan jugoslavenski brat sad sprema znanstveni rad o Isusovcima i klerikalcima u kom ţeli istaći njihov razorni rad u Jugoslaviji. Sad je u generalnoj loţi i specijalni komitet koji registrira sve napade na naše društvo. pjevaĉka društva.se do nedavno drţala po strani. 91–94.. niti da da prilike da braća. prema odluci loţe. antituberkulozna liga. govori i slijedeći citat iz masonskog Šestara: »Povod i uzrok tome bio je u glavnome zahtev nadleţne vlasti da se Velika Loţa ima saobraziti zakonu o udruţenjima.. osnovan je u Zagrebu Odbor za odbranu masonerije. narodni univerziteti. 61. 31. Taj je komitet stupio u vezu sa svim loţama i skupio velik dosje o antimasonskoj propagandi. Protestanata i Muslimana. itd. MeĊutim. pravoslavni Patriarhat je izmijenio svoje stanovište te prešao meĊu naše protivnike. budu bez njihovoga prethodnog pristanka otkrivena vlasti.. s. koja se opravdano smatra kao zakleti neprijatelj slobodnog zidarstva.«605 Jugoslavensko masonstvo koristilo se je situacijom oko konkordata. Oni ĉak i ne skrivaju da oni napadaju masoneriju. lovaĉka društva. knjiţnice. ribarska društva. i Šestar. masoni su pojaĉali tajnost svoga rada. XVII/1939. najveći protivnik masonstva u Jugoslaviji kao i drugdje po svijetu je katoliĉki klerikalizam. XVII/1938. Šestar. naroĉito onima liberalizma i tolerancije.M. i s druge strane zahvaljujući sistematskim promjenama u svjetskoj štampi protiv naše institucije. 3–4. da se prvobitno raspoloţenje i drţanje nadleţne vlasti ublaţilo te sada obiĉni sastanci naših Loţa bivaju nesmetano. Usp. Savez trezvenosti. U tome je masonstvu mnogo pomagalo i to. ako za potrebno naĊe. govore i slijedeće dvije ĉinjenice: 1) god. na ĉelu koje stoji pretstavnik jedne politiĉke stranke. Usp. 1936. koliko je tada bilo otpora na masonstvo. a to je. Na ovaj naĉin smjernice Konventa A. Matica srpska. Kako je to bilo. Ĉak je jedan mason izrazio mišljenje. 5–6. koja ţele saĉuvati diskreciju o svom ĉlanstvu u Savezu. Prirodnim nastojavanjem vodstva Velike loţe postiglo se. da bi ponovno ojaĉalo svoje poljuljane pozicije. dapaĉe niti svom kleru nije zabranjivala da budu ĉlanovi masonstva. 159). kako bi ova mogla. da jedan profani pretstavnik vlasti prisustvuje ritualnom radu God. izaslati i svoga predstavnika da sastanku i većanjima prisustvuje. 1936. 88. XV/1936. XVII/1938.607 O tome.. Sokoli. njenih ĉlanova i ideja.) 606 Kada je poslije ubojstva kralja Aleksandra došlo do napadaja na jugoslavensko masonstvo. koji se odrţao u Luxemburgu bile su primijenjene u Jugoslaviji nekoliko mjeseci ranije. jer je smatraju glavnom preprekom širenja katolicizma na Balkanu na raĉun Pravoslavne Crkve. Jedan od izvornika nalazi se u privatnom posjedu. XV/1936..I. pa 605 606 Navedeni Izvještaj napisan je na engleskom jeziku. da Godišnju skupštinu i svoje veće skupove ima prijavljivati nadleţnoj vlasti. bila je prema masonstvu neutralna. aeroklubovi. planinarska društva. bilo je i prijedloga nekih masona. da se širenje masonstva provodi bez formalnih masonskih oznaka. Svaki dobronamerni brat lako je mogao uvideti da Velika loţa nije mogla dopustiti i ako na našim sastancima ne biva ništa što je protivno zakonima i interesima naše drţave i naroda. Veća diskretnost i bolje obavljanje duţnosti traţili su se od svih masona. skupštine. Dapaĉe.. Kopija u privatnom posjedu. »koje po svome programu i po svom radu ne odgovaraju masonskim naĉelima. Ova borba je zahtijevala i još zahtijeva napore svih masona u Jugoslaviji. crkvene općine. Ulazak braće u takve korporacije treba da rad njihov navrati na putove što vode prema masonskim ciljevima ili nastojanja takve braće u organizacija te vrste treba da barem otupe i izglade najjaĉe oštrice u njihovu radu i da ga postepeno prilagoĊuju zahtjevima što proizlaze iz osnovnih principa masonerije. 5–6. ali zahvaljujući utjecaju visokog ruskog klera koji su bili u Jugoslaviji kao izbjeglice.« (Šestar. 607 Savremeni zadatci juţnoslovenske masonerije. tj. 1–2. braća mogla ulaziti i u takve organizacije i institucije. te su vjerovali da je boljševizam djelo masonstva. što su se neki masoni već nalazili u vodstvu mnogih društava i ustanova u Jugoslaviji (Crveni kriţ. Jadranska straţa.

postoji i nada, da će prilike s jedne strane, a s druge, uviĊavnost nadleţnih dopustiti, da ćemo u doglednom vremenu moţda moći imati i sastanke Sav. veća i God. skupštine.« 608 Šišićevo upozorenje, u njegovu već citiranom govoru, mladim masonima, »da je apsolutna šutnja spram svakoga profanog ĉovjeka Vaša disciplina«, strogo se poštovalo. O toj apsolutnoj šutnji masona dovoljno govori sluĉaj slikara Petra Dobrovića. Naime, Dobrović je god. 1937. bio primljen u masonsku organizaciju, ali on toga nikada nije priznao ni svome dobrom prijatelju Miroslavu Krleţi. Tako je Krleţa tu stvar o svome prijatelju Dobroviću doznao tek 1952. god. od Viktora Novaka.609 U masonstvu se isticalo naĉelo slobodnog samoodreĊenja masona, ali se odmah dodavalo, kako »akti njihovi, bili oni politiĉki, socijalni ili iz porodiĉnog ţivota, moraju biti u skladu ne samo sa jednim naĉelom nego sa svima principima koji se moraju respektovati, ako se ţeli da mason uistinu bude ĉovek dobroga glasa i ispravan sin svoje Otadţbine. Kad pak to nije sluĉaj, duţnost je Loţa, da prema takvom pogrešnom razumevanju zauzmu stav, koji u danom sluĉaju moţe dovesti i do sankcija.«610 Iz citiranih dokumenata vidi se, da je masonsko vodstvo i svaki detalj o svojem radu smatralo apsolutnom tajnom i da se od obiĉnih ĉlanova traţila slijepa poslušnost. Masonsko vodstvo u tom je smislu zapoĉelo i vodilo konkordatsku borbu novinskim ĉlancima i knjiţicama. U tim ĉlancima i knjiţicama tvrdilo se, da se namjeravanim konkordatom ugroţavaju srpstvo i pravoslavlje, i suverenitet drţave Jugoslavije. Pisci tih tekstova bili su masoni (Lujo Bakotić, Jovo Banjanin, Niko Bartulović, Marko Kostrenĉić, Viktor Novak, Ivan Ribar, Ljubomir Tomašić i drugi). Masonima su se pridruţili masonski i promasonski elementi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Posebno nepomirljivi protivnici konkordata bili su episkopi Irinej Đordević i Nikolaj Velimirović.611 Masoni, i kao inspiratori antikonkordatske borbe i kao njezini nositelji, uvijek su stajali u pozadini, ne izbacujući sebe u prvi plan.612 Samo rijetki pojedinci uspijevali su to saznati. Milan Stojadinović, tada predsjednik vlade, u svojim uspomenama, govoreći o antikonkordatskoj borbi, ima zakljuĉak: »...najaktivniji su bili slobodni zidari. MeĊu poslanicima, koji su pristupili klubu JRZ, premda pre toga nisu pripadali Radikalnoj stranci, dvojica su bili ĉlanovi ove tajne organizacije. To su bili Milan Glavinić i dr. Ĉaslav Nikitović. Pošto nisu uspeli da ih ubede da glasaju protiv konkordata, to su bili iskljuĉeni iz redova slobodnih zidara.«613 O ponašanju masonskog vodstva u konkordatskoj borbi ima izvrsnih podataka u pismu Milana Glavinića, što ga je on poslao loţi Šumadija u Beogradu. To pismo u cijelosti glasi: »Smatrao sam za svoju duţnost, kao starešina loţe, da sazovem konferenciju ĉasnika  'Šumadije' i da im iznesem svoje poglede povodom pitanja moga glasanja u Narodnoj skupštini za Konkordat. Iskreno i opširno sam izneo braći ĉasnicima ovo pitanje i podvlaĉeći da sam radio po svojoj slobodnoj savesti i po najboljem ubeĊenju i umenju u najvišim interesima otadţbine po šestom naĉelu naše Konstitucije. Neobiĉne prilike u našoj zemlji i u stranom svetu traţile su ovu veliku ţrtvu od mene i ja sam po mojoj savesti i ubeĊenju najbolje radio kao ĉovek i kao mason. Braća ĉasnici 'Šumadije' nisu se sloţili s mojim ubeĊenjem, iako sam ja insistirao: da su sloboda savesti i tolerancija osnovna naĉela masonerije po našoj Konstituciji i da je ovo prvi sluĉaj u Jugoslavenskoj Masoneriji, da se masonu
608 609

Šestar, XVIII/1939, 7–10, 132–133. Stanko Lasić, Krleţa. Kronologija ţivota i rada. Grafiĉki zavod Hrvatske, Zagreb, 1982, s. 267. Usp. Saša Vereš, U Krleţinoj sjeni, Oko, X/1982, 256, 11. 610 Okruţnica Velike loţe Jugoslavija od 1. sijeĉnja 1938, Šestar XVIII/1939, 134–135. 611 Memoari patrijarha srpskog Gavrila. Izdanje Richelieu, Pariz, 1974, s. 133. 612 Istaknuti srpski intelektualac Ţivojin Perić okrivio je za konkordatsku borbu u prvom redu Srpsku pravoslavnu crkvu. Ali, ni on nije uspio doći do spoznaje, da je ona u stvari bila izmanipulirana od masonskog vodstva. Usp. M. Peritch, Les Excommunications en Yougoslavie. Extrait de la Revue Mensuelle, Ţeneva, 1938, s. 20. 613 Milan Stojadinović, Ni rat ni pakt. Otokar Keršovani, Rijeka, 1970, s. 483.

prigovara za njegov politiĉki rad u narodnoj skupštini. Ja sam na završetku ove konferencije braći ĉasnicima usmeno izjavio: da posle ove diskusije istupam iz ĉlanstva 'Šumadije', jer ne ţelim da stvaram trzavice u loţi i jugoslovenskoj masoneriji i da ću podneti i pismenu ostavku što ovim i ĉinim, moleći da mi se izda Razrešnica iz redovnog ĉlanstva loţe 'Šumadija'. Iako ne ću biti više u slobodnozidarskom savezu, ja ću se i dalje truditi da svojim primernim radom na svemu što je dobro, lepo i korisno po celinu i po pojedince ispunim svoj ţivot. Vraćam masonski alat, legitimaciju i masonske spise koje sam imao. Raĉunske obaveze naspram Šumadije sam ranije regulisao. 7. septembra 1937. godine S bratskim pozdravom u Beogradu u3X3 dr. Milan K. Glavinić«614 Glavinić u jednom zapisu od 28. listopada 1937. tvrdi, da je »radio po svom dubokom uverenju i u interesu najbitnijem naše otadţbine... a ne po partijskoj duţnosti«, i da je zato podnio usmenu, a zatim i pismenu ostavku na ĉlanstvo u masonstvu. 615 MeĊutim, loţa Šumadija njegovu ostavku nije prihvatila. Ona ga je jednostavno iskljuĉila iz ĉlanstva. Zbog tog iskljuĉenja Glavinić je uloţio ţalbu višoj masonskoj vlasti i tada je dobio od masona dra Bogomira Dobrosavljevića poziv na saslušanje. Poziv mu je Dobrosavljević poslao iz Zemuna 8. studenoga 1937.616 Tada je Milan Glavinić dobio od Velike loţe slijedeći dopis: »Po saslušanoj ţalbi dr. Milana Glavinića, referenta odreĊenog izvestioca i reĉi br. Velikog Besednika, Savezno Veće je na svom sastanku odrţanom 14. novembra 1937. godine u Beogradu jednoglasno rešilo: da se u potpunosti odobri odluka loţe 'Šumadije' doneta na majstorskom radu od 21. septembra o. g. kojom je dr. Milan Glavinić iskljuĉen iz ĉlanstva loţe 'Šumadija' i slobodnozidarskog saveza, što se ogrešio o osnovne masonske principe, a da se ţalba dr. Glavinića odbaci kao neosnovana. Molite se da potpisom svojim na ovom aktu izvolite potvrditi da Vam je saopšteno pomenuto rešenje Saveznoga Veća, pa zatim odmah vratite ovaj akt donosiocu. 1. Vel. Tajnik dr. Viktor Novak Veliki Majstor Duš. Đ. Milićević Saopšteno mi je gornje rešenje i izjavljujem da je ovim rešenjem pogaţeno osnovno naĉelo Masonerije o toleranciji. 9. decembra 1937. godine dr. Milan K. Glavinić 617 u Beogradu.« Konkordatska borba bila je tako ţestoka, da je general Bora Mirković, prema vlastitom pisanju, htio u povodu konkordata izvršiti drţavni prevrat. Prema sjećanjima Miloša Sekulića na tadašnjim zavjereniĉkim sastancima aktivno je sudjelovao i mason Milan Gavrilović, 618 što upućuje na mogućnost da su u pozadini ovoga pokušaja stajali masoni.
614 615

Izvorni dokument nalazi se u obiteljskom fondu Glavinića pod brojem LV/16 Obiteljski fond Glavinić, broj dokumenta LV/14. 616 Obiteljski fond Glavinić, broj dokumenta LV/15. 617 Obiteljski fond Glavinić, broj dokumenta LV/17. U citiranoj okruţnici Velike loţe Jugoslavija od 1. sijeĉnja 1938. navedeno je u povodu glasovanja u konkordatu u Narodnoj skupštini, da su »dotiĉni ĉlanovi postupili protivno osnovnim naĉelima naše Konstitucije« i da su protiv njih primijenjene »pravedne sankcije«. 618 Usp. I. Muţić, Katoliĉka crkva..., s. 174–175.

Vlada kraljevine Jugoslavije odustala je od ratifikacije konkordata. Ona je tako formalno kapitulirala pred Srpskom pravoslavnom crkvom, a stvarno pred masonskim vodstvom. MeĊutim, pravi rezultat konkordatske borbe bio je, da su se sada gotovo svi katoliĉki vjernici osjetili neravnopravnim graĊanima i da je i hrvatske biskupe i hrvatsko svećenstvu zahvatilo potpuno razoĉaranje u drţavu. Tada su mnogi u Katoliĉkoj crkvi konaĉno radikalizirali svoja politiĉka shvaćanja. Poslije atentata na Stjepana Radića god. 1928. konkordatska borba, odnosno odustajanje od konkordata, bilo je drugi, i to nepopravljivi, udarac jedinstvu graĊana tadašnje kraljevine. Treba istaknuti, da za ove politiĉke posljedice odgovornost leţi na vodstvu jugoslavenskog masonstva. God. 1938. bili su ĉlanovi Vrhovnog savjeta slijedeći pojedinci: Dušan Bajalović, Damjan Branković, Savko Dukanac, Andra Dinić, Franjo Hanamann, Dimitrije Janković, Roko Joković, Nikola Krstić, Stanoje Mihailović, Marko Milutinović, Janko Šafarik, Ljubo Tomašić. U upravi Velike loţe u razdoblju od 1934. do 1937. god. nalazile su se izmeĊu ostaloga i slijedeće osobe: Lazar Avramović, Mirko Breyer, Mihailo Ĉubinski, Vladimir Ćorović, Andra Dinić, Savko Dukanac, Jakob Fischer, Benjamin Fleischer, Hugo Horović, Stanoje Mihailović, Dušan Milićević, Viktor Novak, Niko Stipĉević, Dragutin Šaj, Aleksandar Šmit, Antonio Šokorac, Petar Šreplović, Ilija Vurdelja, Georges Weifert. Vodstvo jugoslavenskog masonstva, prema jednom masonskom priznanju, htjelo je prenaglo »da jednim naporom savlada i ukloni sve ono što se nalazi na putu do ostvarenja najviših masonskih ciljeva«.619 Koliko je vodstvo jugoslavenskog masonstva bilo rukovoĊeno antikatolicizmom oĉitovalo se i kod rješavanja poloţaja Hrvata u Kraljevini Jugoslaviji. Obiĉno se istiĉe da je na pritisak iz inozemstva (Francuske i Engleske) zbog uĉvršćenja jedinstva pred Hitlerovom Njemaĉkom došlo do rješavanja hrvatskog pitanja.620 MeĊutim, i za konkordatske borbe koja je trajala i god. 1938. bilo je jasno da postoji nacistiĉka opasnost, ali strah pred tom opasnošću nije djelovao da se odustane od stvaranja antikatoliĉke fronte. Kad se odluĉilo riješiti »hrvatsko pitanje«, jugoslavensko masonsko vodstvo, koje je naĉelno bilo nadahnuto idejom narodnog i drţavnog jedinstva, zaloţilo se bez posebnog oponiranja za ideju sporazuma Cvetković – Maĉek.621 Taj sporazum podrazumijevao je postojanje Hrvata kao posebnog naroda i stvaranje Banovine Hrvatske. Ovo takoĊer potvrĊuje da masonskom vodstvu nije smetalo postojanje Hrvata, nego katolika u Kraljevini Jugoslaviji. Anton Korošec uputio je za Novu godinu 1940. javnosti posebnu poruku, u kojoj se oštro okomio na masone.622 U povodu te poruke Antona Korošca, koji je bio predsjednik Senata, Velika loţa Jugoslavija objavila je 3. sijeĉnja 1940. Izjavu. Masoni u tome svojem dokumentu, da bi opovrgli Korošĉeve tvrdnje, citiraju neke ĉlanove svoje Konstitucije, a zatim govore o tome, kako su slobodni zidari najpredanije sluţili svome narodu. Izjava ima zakljuĉak:

619 620

Šestar, XV/1936, 1–2, 25. Da je iz inozemstva sugerirano, da se riješi hrvatsko pitanje, dokazuje Rezolucija hrvatskog narodnog zastupstva od 8. svibnja 1939. Tu stoji i slijedeće: »Opće politiĉke prilike u Europi upućivale su naroĉito u posljednje doba na to, da se hrvatsko pitanje riješi ĉim prije i po mogućnosti izravno izmeĊu zainteresiranih naroda, tj. naroda hrvatskog i naroda srpskog. Hrvatsko narodno zastupstvo sa zadovoljstvom konstatira, da su velike europske drţave svojim prijateljskim drţanjem olakšale razgovore legitimnog predstavnika hrvatskog naroda s vladajućim faktorima kraljevine Jugoslavije.« (Mirko Glojnarić, Borba Hrvata. Drugo izdanje, Naklada Antuna Velzeka, 1940, s. 311). 621 Šestar, XV/1936, 7–8, 107. 622 Tri stvari so ki mi delajo skrb za nastopajoĉe leto. To so komunisti, svobodni zidarji in tujci... Neverjetno je, kako prihaja v Jugoslaviji svobodno zidarstvo do vedno veĉjega vpliva v javnosti. In to pomeni za domovino veliko negotovost in nevarnost. Komu sluţi ţidovski svobodni zidar. Komu slovenski, hrvatski in srbski svobodni zidar'? Da sluţijo poedinci najprej sebi, to nam je prav dobro znano, a kako sluţijo skupnosti, ubĉestvu, ne vemo, ker nam niso znane obveze poedincev. Zato puzor na te ĉrne krte!« (Slovenec, broj 298, 31. prosinca 1939, s. 3).

»U ovim sudbonosnim trenutcima u kojima se nalazi ĉoveĉanstvo, a s njime i naša otadţbina, Velika Loţa 'Jugoslavija' je sigurna da će svi njeni ĉlanovi, kao dosada tako i sada, ispuniti do kraja punu svoju duţnost i posluţiti joj, ako zatreba, i svojim ţivotima... Dok se Velika Loţa 'Jugoslavija' moţe tešiti, da u ĉasovima, kad svetska kataklizma preti da surva ĉoveĉanstvo u najveću nesreću od postanka sveta, prvi graĊanin Ujedinjenih Severoamerikanskih Drţava Prezident Gospodin Franklin Ruzvelt, za koga svetska javnost zna da je slobodni zidar, pruţa ruku rimskom Pontifeksu Svetom Ocu Papi Piju XII, za zajedniĉko delo spasavanja ĉoveĉanstva i stare civilizacije, dotle, naţalost, jugoslovenski prelat i drţavnik g. dr. Korošec nemotivisano napada jugoslovensko slobodno zidarstvo najteţim podozrenjem prema njegovu rodoljublju, – stavljajući ga u isti plan sa komunistima i strancima-špijunima. Zato Velika Loţa 'Jugoslavija' najodluĉnije odbija insinuacije g. dr. A. Korošeca, nadajući se da će on izmeniti svoje gledište u pogledu rodoljublja jugoslovenskih slobodnih zidara, jer upravo on, kao svešteno lice mora da bude dobro upoznat sa zapovešću Gospodnjom koja govori o poštovanju i o neogrešenju o istinu.«623 Ova Izjava zanimljiva je i zato, što je ona prvi sluĉaj u povijesti hrvatskog i srpskog masonstva, da se o Katoliĉkoj crkvi nije pisalo s neprijateljskih pozicija. MeĊutim, u internim masonskim krugovima već u sijeĉnju god. 1940, dakle, neposredno pošto je bila objavljena citirana Izjava, nastavilo se prema Katoliĉkoj crkvi istupati skrajnje neprijateljski. Na primjer dr. V. Kujundţić u jednom predavanju pod naslovom Klerikalizam samo je nastavio izlagati stare masonske zahtjeve: »Oduzmimo škole svima verskim udruţenjima, neka su škole drţavne i narodne sa istim programom i istim predmetima i za katolike i za muslimane i za pravoslavne. Neka se sveštenici brinu samo o svojoj crkvi a svu drugu brigu neka ostave pozvanijima, veronauku neka predaju svetovnjaci, koji su manje zagriţeni verskim fanatizmom nego li popovi. Mešanje popova u politiku kao ĉlanovima društva ne moţe se zabraniti, ali to mešanje neka bude liĉno mišljenje sveštenika, a ne da svoje mišljenje preko crkve i s pomoću boţjom naturaju svojim vernicima. Drţava treba da nastoji stvaranje autonomne katoliĉke crkve u zemlji, gde će na mesta višeg i niţeg duhovenstva dolaziti samo oni koje drţava predloţi i primi. Ako je moguće treba što pre raskinuti svaku intimniju vezu s Rimom. Pod devizom: Kidaj s Rimom, treba osloboditi jugoslovensku katoliĉku crkvu rimske hipnoze... MeĊu našim katolicima postoji i tzv. Staro-Katoliĉka Crkva, sa kojom naš idejni program u pogledu Rima nalazi isti cilj. Samo dalje od Rima i bez njega! To neka je deviza sviju ĉestitih katolika-rodoljuba... Današnji Rim, pojaĉan politikom fašista kao svetovni autoritet i opskrbljen milijardama novih prihoda, jeste za našu zemlju najjaĉi i najopasniji neprijatelj. Kad smo olako prenebregli ona dva ranija pokreta protiv Rima, negujmo, propagirajmo, agitujmo i širimo Staro-Katoliĉku Crkvu, podiţimo katoliĉke škole u našem duhu a pre svega proklamujmo borbu protiv Rima i klerikalizma sa one tri devizne reĉi: Kidajmo s Rimom!«624 No, ni u slovenskoj ni u hrvatskoj Katoliĉkoj crkvi nitko nije povjerovao u iskrenost jugoslavenskog masonskog vodstva. Poruĉeno je VL da se masonstvu ništa ne vjeruje i zatraţeno je, »da se loţe raspuste i zabrane«. 625 U katoliĉkom tisku nastavilo se pisati o masonstvu kao prvom neprijatelju Katoliĉke crkve.626

623

Izjava slobodnozidarske Velike loţe Jugoslavija. Povodom novogodišnje izjaveg. dra Antona Korošeca o slobodnim zidarima. Politika, XXXVII/1940, 11351, 6. 624 Dr. Voj. Kujundţić, Slobodno-zidarska ĉitanka. Istina o slobodnom zidarstvu, Beograd, 1940, s. 119, 120, 122. 625 Masoni. Katoliĉki tjednik, XVI (XIX)/1940, 4, 1. 626 Dr. Ins (Ĉedomil Ĉekada), Tri neprijatelja. Katoliĉki tjednik, XVI (XIX)/1940, 34, 3.

Alojzije Stepinac u govoru na hodoĉašću u Mariji Bistrici u srpnju 1940, a u povodu podizanja Kriţnog puta, govorio je i o masonstvu kao »nemani«.627

627

Zagrebaĉko zavjetno hodoĉašće na Bistricu, Katoliĉki list, 91/1940, 28, 337. Usp. Eugen Beluhan Kostelić, Stepinac govori, Valencia, 1967, s. 229.

X.
ZABRANA MASONSTVA Poĉetkom 1940. godine masonstvo u Kraljevini Jugoslaviji vodila je namjera da se širi. Tako je loţa Pobratim dala Stanoju Mihailoviću redovit otpust »u cilju osnivanja nove slob. zid. radionice u Beogradu« i o tome je obavijestila 16. sijeĉnja 1940. Veliku loţu Jugoslaviju.628 MeĊutim, nekako od sredine god. 1940. iz obzira prema nacistiĉkoj Njemaĉkoj masonstvo se povlaĉi u pozadinu, a njegovi neprijatelji poĉinju javno antimasonski istupati. Vlast u Beogradu u ljetu 1940. zbog nove politiĉke situacije u svijetu zabranjuje daljnje izlaţenje masonskog ĉasopisa za javnost pod naslovom Vidici. U kolovozu iste godine zabranjeno je i daljnje izlaţenje ĉasopisa Britanija, »organa engleske kulturne propagande u Jugoslaviji«, u ĉijem su uredništvu kao ĉlanovi ili kao suradnici bili »masoni – profesori Vladimir Ćorović, Vasilj Popović, Dušan Stojanović, Vladeta Popović i drugi«. 629 U prostorijama Velike loţe Jugoslavije u Beogradu (tada Grašaninova ulica broj 8) bio je izvršen pretres. Poslije toga pretresa dr. Danilo Gregorić predloţio je predsjedniku vlade Cvetkoviću, za vrijeme jedne voţnje zrakoplovom na Bled, da se pokrene u listu Vreme novinska kampanja protiv masonstva. Cvetković je to prihvatio.630 Vodstvo Velike loţe Jugoslavije donijelo je odluku 1. kolovoza 1940. u konstelaciji te sluţbene politike, da se raspusti masonstvo u Jugoslaviji, ali je istaklo da je ta »teška odluka« donesena »pod pritiskom današnjih prilika«.631 Poslije toga Velika loţa Jugoslavija poslala je dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu, dne 1. kolovoza 1940, pod brojem 13770, u kojemu se navodi, da je »Upravno veće Velike loţe Jugoslovenskih slobodnih zidara donelo 1. avgusta 1940. godine odluku: da Velika slobodnozidarska loţa 'Jugoslavija' obustavi svako delovanje i da izvrši likvidaciju svoje i svih podruĉnih joj loţa na celoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Ovim prestaje svaki rad slobodnih zidara.«632 I u Hrvatskoj je tada došlo do zabrane masonstva. To je uĉinjeno ovim aktom (donosim ga ovdje u cijelosti): »Kabinet bana Banovine Hrvatske Kab. Pov. broj 1753 – 1940 Zagreb, 13. VIII. 1940. Na osnovu § 11 Zakona o udruţenjima, zborovima i dogovorima, u vezi sa ĉl. 2. toĉ. 1 Uredbe o Banovini Hrvatskoj – Banska Vlast Banovine Hrvatske donosi slijedeću Odluku Raspušta se udruţenje slobodno-zidarska loţa: 1) 'Vrhovac' u Zagrebu, 2) 'Pravednost' u Zagrebu, 3) 'Drašković' u Zagrebu, 4) 'Perun' u Zagrebu ĉlanice slobodno-zidarske Velike loţe Jugoslavija i istoj zabranjuje svaki daljnji rad. U pogledu imovine ove loţe, nadleţna opće-upravna vlast prvoga stepena ima postupiti po § 19 Zakona o udruţenjima, zborovima i dogovorima. Razlozi

628 629

Izvornik pod brojem 3 nalazi se u privatnom posjedu. Nadeţda Jovanović, Odnos okupatora i kvislinga..., s. 83. 630 Danilo Gregorić, Samoubistvo Jugoslavije. Jugoistok, II izdanje. Beograd, 1942, s. 82–85. 631 N. Jovanović, ibid., s. 84. 632 Ibid., s. 82.

Raspuštena loţa ĉlanica je Velike slobodno-zidarske loţe Jugoslavija, a kao takva je potpadala pod kontrolu u pogledu rada i ĉitave akcije pod Veliku loţu Orijenta u Parizu. Iz prednjega je evidentno, da ovo društvo nije u mogućnosti da djelokrug svoga rada predviĊenog u pravilima izvršava potpuno nezavisno od stranih uticaja, pa je obzirom na stav neutralnosti, koji je naša drţava zauzela u današnjim evropskim prilikama, a u interesu našega drţavnog poretka – valjalo odluĉiti kako je u dispozitivu ove odluke reĉeno. O tome se obavješćuje: 1. Redarstveno ravnateljstvo u Zagrebu sa pozivom, da u smislu prednje odluke smjesta postupi i o uĉinjenom izvijesti. 2. Slobodno-zidarska loţa 'Vrhovac', 'Pravednost', 'Drašković', i 'Perun' u Zagrebu, znanja radi. Za Bana PODBAN:«633 (potpis neĉitljiv, I. M.) Hrvatski dnevnik, glasilo HSS, donio je u broju od 15. kolovoza za god. 1940. komentar navedene odluke. Taj komentar glasi (u cijelosti), »Raspuštene slobodno-zidarske loţe u Hrvatskoj Zagreb, 14. kolovoza. – Odlukom bana raspuštene su danas sve slobodno-zidarske loţe na podruĉju Hrvatske. Hrvatska seljaĉka stranka se kao stranka cijelog naroda i svih narodnih redova, po svojoj biti negativno odnosila prema jednome pokretu sa ciljevima, koji prelaze teţnje jednoga naroda, koji dobiva smjernice svoga rada izvana, koji se prema tome, ako je to u interesu svoje internacionalne organizacije, nuţno protivi teţnjama svojega naroda, što je hrvatski narod teško osjećao. Hrvatski seljaĉki pokret se nije mogao sloţiti s teţnjama jedne organizacije, koja mimo naroda, a ĉesto i protiv naroda radi na uzajamnom promicanju osobnih interesa pojedinaca. Pogotovo se hrvatski narod nije mogao suglasiti s teţnjama onih slobodnih zidara, koji su ĉesto u našim krajevima bili nosioci protunarodnog reţima. To u ostalom nije bilo do sada potrebno naglasiti tim više, što su borbu protiv masona vodili oni, u ĉijoj su sluţbi sami prije bili. Odlukom bana Hrvatske raspuštene su sve slobodno-zidarske loţe. One su se dijelile uglavnom na tri skupine: na ĉlanice velike loţe 'Jugoslavija', na ĉlanice loţe 'Libertas' i na ĉlanice loţe 'Bene Berith'. Velika loţa Jugoslavije imala je ĉetiri loţe, i to loţe: 'Maksimilijan Vrhovec', 'Pravednost', 'Drašković', i 'Perun'. Sjedište ove loţe, koja je bila ĉlanica Velikog Orienta, bilo je u Beogradu. U toj loţi bili su mahom okupljeni predstavnici unitaristiĉke ideje u našim krajevima, te su imali najveći utjecaj na javne poslove u Hrvatskoj. Loţa 'Libertas' imala je svoje sjedište u Zagrebu, te nije bila priznata od Velikog Orienta, koji je teţio za tim, da imade jednu podruţnicu za cijeli drţavni teritorij. Ĉlanice ove loţe bile su 'Amicitia', 'Ljubav prema bliţnjem' i 'Prometej'. Loţa Bene Berith je ţidovska loţa XVIII. distrikta. To bi bile u glavnom loţe u Zagrebu. U našoj provinciji nisu loţe mogle uhvatiti korijena, pogotovo ne u onim gradovima s preteţno hrvatskim puĉanstvom. Tako se loţa u Varaţdinu morala veoma brzo likvidirati. U provincijskim gradovima bilo je masonskih loţa samo ondje, gdje je stanovništvo miješano, gdje se osjeća utjecaj tuĊinskog elementa. Tako su loţe postojale u Dubrovniku, Splitu, Karlovcu, Sušaku i Osijeku. I ove loţe će biti raspuštene. Odlukom bana Banovine Hrvatske bit će zaplijenjen imetak slobodno-zidarskih loţa i zapeĉaćen njihov arhiv. Na taj naĉin će se doći do autentiĉnoga popisa ĉlanstva slobodnih zidara. Do toga treba s rezervom primiti sve liste o ĉlanovima koji su u opticaju, a koje su ĉesto sastavljene sa stajališta osobnih simpatija i antipatija, da bi se eventualno kojoj osobi nanijela šteta.«634
633 634

Ibid., s. 83. (N. Jovanović donijela je na navedenoj stranici faksimil ove odluke). Hrvatski dnevnik, V/1940, 1542, 5.

Redarstveni organi Banovine Hrvatske izvršili su premetaĉinu u zagrebaĉkim loţama dne 14. kolovoza 1940. Kada se zna, da je u samim vrhovima vlasti, i u Beogradu i u Zagrebu, bilo masona, i kada se zna, da je odluka o zabrani masonstva donesena iz taktiĉkih obzira prema Njemaĉkoj biva i te kako jasno, da je ta zabrana bila samo jedan formalni ĉin. To se oĉitovalo i u najobiĉnijim detaljima. Kada je, na primjer, redarstveni ĉinovnik dr. Stjepan Gredelj, zajedno s ĉetvoricom redarstvenih ĉinovnika, došao u ţidovsku loţu Zagreb u Jurišićevoj ulici, jedan ĉlan loţe (Fischer) Gredelju je rekao: »Ah, to je ona stvar o kojoj smo već prije tri dana znali.«635 Radi kompletiranja ovog dijela o zabrani masonstva u Hrvatskoj potrebno je upozoriti i na odnos Hrvatske seljaĉke stranke prema masonstvu. U vodstvo Hrvatske seljaĉke stranke, koja je okupljala gotovo cijeli hrvatski narod, masonstvo se s mukom i bez posebnog uspjeha pokušavalo infiltrirati. Kad je umro Stjepan Radić, koji je svojim politiĉkim djelovanjem bio najveća zapreka širenju masonstva u Hrvatskoj, 636 u jesen god. 1928. Toni Schlegel je pokušao nagovoriti ing. A. Košutića, jednog od prvaka HSS, da uĊe u masonstvo. Ali, Schlegel u tome nije uspio.637 Vlatko Maĉek je o masonstvu izjavio slijedeće: »...Slobodni zidari ne znaĉe u ţivotu našega naroda ništa posebna. Sam njihov rad govori o njima dosta...«638 Bez obzira na takvo osobno stajalište voĊe HSS-e ipak su neki pripadnici ove stranke u zemlji i u inozemstvu (Juraj Krnjević) ušli u loţe. Razjašnjenje toga njihova postupka i naĉelno stajalište prema masonstvu opisano je u Hrvatskom dnevniku 17. kolovoza 1940 (glasilu HSS-e) slijedećim rijeĉima: »Bilo je meĊu hrvatskim masonima i idealista, koji su u svojoj aktivnosti ili kratkovidnosti smatrali, da će preko ove razgranate meĊunarodne organizacije moći nešto uĉiniti za svoj narod. Bilo je u Hrvatskoj i nemasona, koji su to odobravali drţeći se one narodne: 'Neka svoga i u gori hajduka'. No velika većina masona, osobito posljednjih nekoliko decenija, regrutirala se uglavnom od elemenata, kojima je osobni interes bio iznad svega i koji su pomoću masonske organizacije dolazili do utjecajnih poloţaja i jakih prihoda. Javnost se ĉesto pitala, kako se na ugledan i odgovoran poloţaj mogao naći ovaj ili onaj pojedinac, koji se nije isticao nikakvim osobitim sposobnostima, dok su mnogo sposobniji ljudi bili zapostavljeni. No tko se pobliţe informirao, saznao bi, da je dotiĉni ĉlan neke masonske loţe i da ga na taj poloţaj nisu iznijele njegove vrline i sposobnosti, nego pripadnost masoneriji. Kako je masonerija vršila jak utjecaj i na vrlo znatan dio novinstva, takvi su ljudi bili popularizirani preko štampe. Oni su bili proglašivani najboljim pjevaĉima, sviraĉima, slikarima, glumcima, filozofima itd. Tako su se stvarale laţne vrednote i koĉio ozbiljan i savjestan rad na umjetniĉkom, knjiţevnom i znanstvenom polju... Bilo je u Hrvatskoj pojedinaca, koji su, kako rekosmo, već davno sami istupili iz masonerije. Neki hrvatski intelektualci upisali su se naime u poĉetku diktature u masonske loţe nadajući se, da će preko njih moći zastupati misao narodne slobode i pomoću veza u inozemstvu informirati europsku javnost o prilikama kod nas. Za vrijeme kratkotrajnog ĉlanstva u masonskim loţama oni su se uvjerili, da su ukopĉani u jedan lanac, koji je sa svih strana bio zatvoren i da nisu mogli pomoću masonske organizacije ostvariti ciljeve, radi kojih su u tu organizaciju stupili. Radi toga su se oni vrlo brzo razišli s masonerijom i kao pravi narodni ljudi vršili svoj narodni posao izvan te organizacije. No zato je preteţna većina tih loţa bila sastavljena od raznih
635 636

Nastavak rasprave o masonima. Novi list, I/1941, 173, 25. Ivan Muţić, Stjepan Radić u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tiskano kao rukopis, Split, 1980, s. 547. 637 Mirko Glojnarić, Masonerija u Hrvatskoj, Zagreb, 1941, s. 56–60. Koristim se ovim podatkom iz antimasonske literature zato, što se ova Glojnarićeva knjiga pojavila u sijeĉnju 1941. i što A. Košutić ni na koji naĉin nije demantirao Glojnarićevo pisanje. Teško je pretpostaviti, da bi se Glojnarić bio usudio, za vrijeme, dok je HSS bila na vlasti, iznositi u javnost krive podatke o jednome od njezinih voĊa. 638 Mirko Glojnarić (sabrao i uredio), VoĊa govori. Liĉnost, izjave, govori i politiĉki rad voĊe Hrvata dra Vladka Maĉka. Zagreb, 1936, s. 244. Ovu je knjigu u rukopisu pregledao dr. Vlatko Maĉek.

karijerista, koji nisu vodili nikakve brige o narodnom dobru i koji su se interesirali samo za svoje poloţaje. A kako se do tih poloţaja dolazilo samo preko vlasti, razumljivo je, da su oni stajali u najboljim odnošajima s bivšim diktatorskim reţimima.«639

639

Hrvatski dnevnik, V/1940, 1544, 5.

XI. U BEOGRADU . MASONI I PREVRAT 27. OŢUJKA 1941.

Nemojte me pogrešno shvatiti.« Na kraju brzojava izraţavaju se »najsrdaĉnije ţelje da ameriĉki narod za vreme Vašeg pretsednikovanja uvek ostane moćni ĉuvar svetskog mira u saglasnosti sa ţeljom koju ste izvoleli izneti prilikom stupanja Vaših sinova u masonstvo«. i to najprije propagandnom akcijom. mason E. XVI/1937. Ako Hitler bombardira Plzen. U tom se brzojavu izmeĊu ostalog navodi: »Spas mira u Evropi zavisi sada ponajviše od Sjedinjenih Drţava. koji je u ime Velike loţe Jugoslavije uputio Dušan Milićević (s godišnje skupštine 1937. 127. Mnogo toga su jugoslavenski masoni oĉekivali od SAD. MeĊutim. Tu se radi o zauzimanju nepopustljiva stajališta prema Hitleru. I mi imamo svoju Maginotovu liniju. Ali. dakle. jedino zahvaljujući francuskom inzistiranju na Versajskoj konferenciji. s kojim su bili godinama konkretno idejno. 642 Šestar. ali da su oni već zbog antinacizma bili politiĉki orijentirani protiv Hitlerove Njemaĉke. Zato je to vodstvo pozvalo masone na zbijanje redova i na oslobaĊanje od straha. U kolovozu god. Engleska ima avijaciju koja mora zaplašiti Hitlera. Ali ĉak i ako oni nisu spremni. 21 Kad je bila pobijeĊena Francuska. sam ću forsirati igru. ja ću bombardirati Berlin. demokratsko ureĊenje i mrţnju prema nacistima. 126. I mi imamo zrakoplovstvo. listopada 1911. 641 Uspon Hitlera i uništenje masonstva u Austriji. Vidite. s. politiĉki i privredno povezani. zahvalu u ime predsjednika SAD. On je u masonskoj hijerarhiji vrlo brzo napredovao). 8–10. antinacistiĉku borbu protiv Hitlera nastavila je Engleska. poslao je Velikoj loţi Jugoslaviji. kazao je. L. Ponavljam: forsirat ću igru. na ime Dušana Milićevića. dok se Zapad predomišlja. koja je masone progonila. a ja i dalje imam povjerenje u svoje saveznike.642 Bitno je istaknuti da su se masoni i u okupiranim zemljama i u drţavama u kojima se masonstvo zabranilo. Nijemci su objavili dio dokumentacije. To znaĉi svjetski rat. Sulzbergeru slijedeće: »Ako Hitler bombardira Prag. 643 Ameriĉki konzul u Beogradu Robert B. ja ću bombardirati Beĉ. U Ĉehoslovaĉkoj i Francuskoj. u loţu Holland u Manhattanu. mi smo se spremni boriti.) predsjedniku Rooseveltu. u kojima je masonstvo imalo vrlo utjecajne pozicije u drţavnoj vlasti. rekao je hladno i prezirno. a poslije i SAD. Francuska je moj saveznik. Macatee dne 5. 643 Šestar. ako bi oni nekim sluĉajem ostali pasivni. Francuska je naš partner i Francuska će nam priskoĉiti u pomoć – ma što Englezi rekli ili uĉinili. 8–10. 644 Šestar. O tome dosta govori i brzojav. 1938. volja suprotstavljanja Hitleru bila je izvan sumnje. Francuzi stoje uz nas. to ih i ne navodim posebno. a Francuska ima najsnaţniju vojsku u Evropi. Kad je Hitler izjavio.«640 Kada su kapitulirale Ĉehoslovaĉka i Francuska. Zagreb. Globus. koji je bio predsjednik republike Ĉehoslovaĉke. Mi imamo nešto zajedniĉko. a odnosi se na razmjenu poruka izmeĊu predsjednika Roosevelta (preko ameriĉkog ambasadora u Parizu) i francuskog VO. 136–137. da će umarširati u Sudete. Budući da te dokumente nisam mogao provjeriti u njihovu masonskom izdanju. našli formalno izvan masonske organizacije. istaknuti ameriĉki mason Ossian Lang. 7–10.Ĉinjenica je da se Hitlerovim osvajaĉkim planovima usudilo suprotstaviti prvenstveno meĊunarodno masonstvo. Nevidljive niti istomišljenosti povezivale su pojedine masone iz ovih zemalja meĊusobno. XVIII/1939. ja ću bombardirati Nürnberg. izjavio je poznatom ameriĉkom publicistu C. Sedam kontinenata i ĉetrdeset godina. Beneš. u zemljama. XVI/1937. Izgleda da se već prije sloma Francuske jugoslavensko masonstvo poĉelo orijentirati prema angloameriĉkom masonstvu. koju su pronašli u Arhivu francuskog Velikog orijenta. Francuska zna koje su joj odgovornosti i duţnosti. . pošto je pismeno ugovorio susret s Dušanom 640 641 L. lipnja 1937. Ĉehoslovaĉkoj i Poljskoj stvorilo je ozbiljnu zabrinutost u vodstvu jugoslavenskog masonstva. mi u našoj zemlji imamo zaista previše Sudetskih Nijemaca. ako on bombardira Bratislavu. 644 Veze izmeĊu jugoslavenskog i ameriĉkog masonstva nisu bile samo kurtoazne. Imam povjerenja u svoje saveznike. ali i s anglosaskim masonstvom. (Franklin Delano Roosevelt bio je iniciran 10. Moţemo zadrţavati Hitlera mnogo tjedana. i to dobro. Sulzberger.

I. koji je posle. XVI/1937. Posle sveĉanosti su delegati bili pretstavljeni Nj. kojima njemaĉki Treći Rajh pravi velikih neprilika. 4) O eventualnom osnivanju engleske Loţe kod nas (to sam pitanje pokrenuo ja i on mi je u idućem sastanku dao povoljan odgovor). financijskih i drugih krugova. 1982. (koji je uveden u masonstvo god. 3) Razlozi za naš kritiĉan poloţaj poslednjih godina. Gestapo je obojicu potajno snimao i pratio. 138. 648 Paul Naudon. I. Osobito je insistirao na tome. veze izmeĊu jugoslavenskog i engleskog masonstva bile su mnogo intenzivnije od veza izmeĊu jugoslavenskog i ameriĉkog masonstva. 3) Naši odnosi sa Krunom. sekretaru (Sidni Uajt-u). da kraljica potjeĉe iz obitelji.« 647 Masonski pisac Paul Naudon istiĉe golem utjecaj masona na svim podruĉjima javnog djelovanja u Engleskoj i zakljuĉuje da je nastala »simbioza izmeĊu masonskog duha i britanskog naĉina mišljenja«. u jednom dugom razgovoru sa mnom (1 i 3/4 ĉasa) pretresao sva ta pitanja. On je Milićeviću i Hanamannu dao posebne instrukcije. te trinaest godina obnašao ĉast provincijskog velikog majstora Middlesexa) bio »posvećen« za poĉasnog velikog majstora. . 7–10. To je vaţno zbog golemog znaĉenja masonstva u Engleskoj. 2) O naĉinu rada (veze sa politikom i crkvom – prijem itd. A onda je Hanamann pošao u Jugoslaviju. 648 U London su inaĉe odlazili po masonskoj liniji istaknuti jugoslavenski slobodni zidari (npr. XVIII/1939. 646 »Jedan od najznatnijih razloga za ogromni napredak engleske masonerije leţi u njenim prisnim odnosima sa tamošnjom crkvom: oko 6.645 MeĊutim. srpnja 1939. s predstavnicima engleskog masonstva on je napisao slijedeće: »Odmah po dolasku me je primio. 163. da se u masonstvo primaju samo ljudi iz viših intelektualnih. Geschichte der Freimaurerei.. 1919. gospodarskog i crkvenog ţivota u Engleskoj bile su masoni. publicista i pisca iz Beograda). Lord Harewood u pozdravu na sveĉanoj sjednici engleske Ujedinjene velike loţe. 4) Veze sa stranim Obediencama. V. 2) Naše veze sa A. Vel. Na instaliranju vojvode od Kenta za velikog majstora engleske Ujedinjene velike Loţe 21. Na granici je Hanamann detaljno pretresen. istaknuo je. da izbjegavaju javnu suradnju sa Ţidovima. 647 Šestar. On je jedino svoga starog prijatelja Lorda Denmora 645 Hanamann je u Villachu ispratio Milićevića za Salzburg. Iste veĉeri Lordu Harvudu sam bio pretstavljen i on je izjavio ţelju da govori sa mnom o našoj masoneriji. da revidiramo svoje odnose sa A. Vladimir Ćorović). bio je i predstavnik velike loţe Jugoslavije. M. 5) Ima li meĊu braćom komunista? Lord Harvud je sve te razgovore saopštio i Vel. Iz materijala Gestapoa (koji je organizirao praćenje i prisluškivanje tih masona i njihovih razgovora). da je sastanak odrţan u hotelskoj sobi Langa u Villachu. Lang je traţio od Milićevića i Hanamanna da drţe veze s austrijskim masonima. Kralju. pri ĉemu se jasno videla ţelja da se mi stavimo na ĉelo balkanskih Masonerija i da tu uvedemo pravi masonski duh (to mi je docnije potvrdio i grĉki delegat prof.M. »da istiĉu masonski nacionalizam. Lang je govorio Milićeviću i Hanamannu o napredovanju masonstva u SAD.Milićevićem i zagrebaĉkim sveuĉilišnim profesorom dr. Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama. 8–10. Istakao je da je Lord Harvud bio vrlo zadovoljan informacijama koje sam mu dao. Gotovo sve vodeće osobe politiĉkog. Franjom Hanamannom. On je posebno inzistirao na tome. sekretar i napomenuo da će me pretstaviti Lordu Harvudu. 646 Šestar. s. O svojim razgovorima. ali da u tom pravcu ne prekoraĉuju granicu na koju isticanje nacionalizma prelazi u internacionalizam«. vidi se. »koja je u vezi sa Slobodnim zidarstvom više od dva vijeka«. kulturnog.). Propylän. Fotijadis).000 sveštenika su ĉlanovi Loţa. došao je na sastanak u Villach (Austrija). Nekoliko episkopa su stolne starešine u tamošnjim Loţama. tom prigodom. na kojoj je sjednici kralj Juraj VI. 58. od kojih preko 30 episkopa i arhiepiskopa. (Svi podaci o susretu Langa s Milićevićem i Hanamannom izloţeni su prema istraţivanjima Mihaila Marića. Pored pomenutih glavne teze su bile: 1) Naši odnosi sa masonerijom u Bugarskoj i Grĉkoj. U toku moga bavljenja Lord Harvud je još dvaput govorio sa mnom. Posle veĉere me je naroĉito zvao na razgovor i opseţno se informisao: 1) O svima liĉnostima u vodstvu naše masonerije.

Britanska politika na Balkanu u II svjetskom ratu. Ovo je svima bilo upalo u oĉi i smatra se kao jedna neobiĉna paţnja ukazana našoj masoneriji. Stakić. Meni su i u sitnicama ukazivane takve paţnje koje su svima padale u oĉi.. V.. neoĉekivano se suprotstavio knez Pavle.(ihailović) 650 P. sa vojvodom od Glostera i vojvodom od Kenta. svibnja god. 655 Elisabeth Barker. no još više iz onoga što nisam mogao da kaţem. kada je iskljuĉen. zet kralja Đorda VI. s. München. barem kako tvrdi Kosta Pavlović (koji je razgovarao s knezom poslije rata u emigraciji i o masonstvu jer je vjerojatno slušao priĉanja da je knez mason). Zagreb. ĉiji je veliki majstor Harvud. s. »Govorio mi je o snazi engleske masonerije. Mnoge školske raspuste provodio je kod njih u Glansu. pa tako i masonskim krugovima. 138–140. 32. majstora Irske) i mene zadrţao u kraćem razgovoru. za lipanj 1980. s. a drţanje Nj. Provodio je dane po engleskim i škotskim zamkovima. 1940. 31. »Kao student u Oksfordu dugih je godina delio stan sa Majkelom Bouz-Lajonom. Kod nas najznaĉajniji mason bio je Vladimir Ćorović. da moja liĉnost ovdje nije igrala nikakvu ulogu: Ja sam za njih bio samo pretstavnik Jugoslovenske masonerije. koji je inaĉe bio osoba zapadnjaĉkih manira i vrlo tolerantan bio u izvanredno dobrim odnosima s vladajućim britanskim. ali da je to potpuno netaĉno. s. vidi se. Upozoren sam od nekih poznanika da je knez Pavle pripadao engleskom masonstvu sve do travnja god. A odbiti nemaĉke ultimativne zahteve bilo bi isto što i rat i to samoubilaĉki rat sa svim ratnim strahotama i. 653 Ibid. 652 Ibid. sinom grofa od Stratmora i bratom buduće kraljice Jelisavete.(Vel. 654 Dr. da se knez Pavle negativno izraţavao o masonstvu. Izvještaj je napisao predstavnik velike loţe Jugoslavije br.. St. postao predsjednik vlade istaknuti mason Winston Churchill..«651 Iz citiranog dijela Stepinĉeva dnevnika o razgovoru s knezom Pavlom u Beogradu. i u njihovom zamku u Hetfordskoj grofoviji.(anoje) M. sa vojvodom od Jorka. Dvadesetpetgodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950–1976). Pavlović. Ĉinjenica je da je knez Pavle. St. budućim kraljem ĐorĊem VI. Glasnik srpskog istorijskokulturnog društva »Njegoš« sv. u Škotskoj. da Jugoslaveni stupe u rat ĉak i onda. 67. Naudon. Sprijateljio se sa princom od Velsa. 1941. grĉkom i danskom princezom Marinom. bio na raspoloţenju Velikoj Britaniji i Francuskoj. vojvoda od Kenta upoznao se sa njegovom svastikom. 'Nikad mason nisam bio'.. 95. siguran raspad Jugoslavije.«649 Englesko zanimanje za jugoslavensko masonstvo još je više poraslo kada je 10. 7–10. 58. Churchillovu planu. 44. MeĊutim.«653 Kneţev prijateljski odnos prema zapadnim demokratskim drţavama potvrĊuje i »ĉinjenica da je svaki izveštaj naših poslanika.«652 Pavlović je iz mnogih razgovora s knezom zakljuĉio. MeĊutim. Ali London nije mogao ništa da mu obeća a još manje da mu pomogne. Moji razgovori sa Mussolinijem. on se ovako mogao ponašati i iz taktiĉkih obzira prema Stepincu. poslije sprovoda kralja Aleksandra god. da su »sve njegove naklonosti naginjale ka Engleskoj i da je verovao u krajnju njenu pobedu. Engleska obavještajna sluţba. ako bi njihova zemlja mogla biti mimoiĊena. 649 Šestar. Izjavio mi je radost što me opet vidi i pozdravio je našu masoneriju. 1934. Kralja i Lorda Harvuda imaju karakter jednoga pravoga odlikovanja. 655 To stajalište osobno je forsirao Churchill koji je. konzula i vojnih atašea na strani. . »postao veliki samo zato što je umeo za ţivot jednog Engleza ţrtvovati ĉitave narode«. Vladislav D. U njegovoj vili na brdu kraj Bohinja. Globus. istovremeno. 1967. Rekao mi je da mnogi veruju da je i on mason. prema ĉesto citiranom sudu engleskog vojnog pisca Lidla Harta.650 Churchillova vlada u provoĊenju svojih planova prema Njemaĉkoj mogla je raĉunati na masone izvan Engleske kao na svoje prirodne saveznike. s. 35. s. ali nisam došao do potrebnih dokaza. 1978. da se Jugoslavija konkretno uvuĉe u rat protiv Hitlera. ibid. Pavle KaraĊordević nije bio mason. XVIII/1939. Osovinske sile i Jugoslavija. To se vidi i iz ovoga što sam rekao.. 651 K. 654 Prema sudu Engleskinje Elisabethe Barker Britanci su ţeljeli. ako je bio od makakve vaţnosti i koristi po njih«. Jasno je. budućim kraljem Edvardom VIII.

1940. a kamuflirani obavještajni ured rasformiran. Nezavisno od veza s raznim srpskim politiĉkim strankama i organizacijama. poznati srpski voĊa gerile iz rata 1914–1918.«657 Britanski poslanik u Beogradu Campbell obavijestio je u srpnju god. postavljen je u studenom god. Von Heren je tom prilikom istakao. da su oni. ali svi jednodušni s politiĉkom linijom.656 Churchill je Hughu Daltonu. jer je 'sve bilo unaprijed dobro pripremljeno'. Dalton je pozvao svoje agente u Beogradu da se 'posluţe svim sredstvima radi dizanja ustanka'. Rijeka. pa ĉak i u nekim pravoslavnim crkvenim strukturama. u kojima su bili i prije. dvojica bili masoni (Jovan Đonović i Milan Gavrilović). jednom od lidera Laburistiĉke stranke. osobito u Srbiji. Bio je uvjeren u uspjeh. On je već na poĉetku god. koju je Dalton proglasio »ministarstvom za negentlemenski rat«. Masterson i njegovi ortaci vrlo su tiho djelovali meĊu opozicijskim liderima. kojoj je na ĉelu bio Churchill. što je bio mason. koje je u stvari bilo kamuflirani obavještajni ured Ministarstva unutrašnjih poslova. gdje su radili neki od najsposobnijih jugoslavenskih obavještajaca (Anton Bagatelj mason. dr.). s. da ima krugova. Masterson. da su meĊu ovom ĉetvoricom koji su razmišljali u ljetu god. koje su kompromitirale agente ovog ureda kao britanske ljude. 1972. »Osim ostalih poslova on je imao pomagati protivnike Namjesništva i organizirati ih kako bi se pretvorili u opipljivu politiĉku snagu koja će se upotrijebiti kad tome doĊe ĉas. u povodu predaje note Aleksandru Cincar Markoviću u Beogradu. pa je stolovao u Sarajevu). kako je izvijestio. Foreign Office. Jedan od njih. koje su pomagale englesko poslanstvo i SOE. s. Nakon nekih engleskih sabotaţa. o drţavnom prevratu. iz srpske Zemljoradniĉke stranke. Paralelno s tim akcijama engleske obavještajne sluţbe djelovali su i jugoslavenski masoni. iz pozadine je koordinirala protuosovinske akcije posebno se aktivirajući u vodstvu nekih stranaka. Barker.. Gotovo ni jedan mason nije bio poslije zabrane masonstva svrgnut s nekog poloţaja zato. ostali nazoĉni u svim drţavnim. privrednim. U usmenom izlaganju njemaĉkog poslanika von Herena. ibid. 658 E. . glavni zaĉetnik plana bio je Jovan Đonović. povjerio voĊenje nove organizacije nazvane Special Operations Executive (S. Franjo Ujĉić. Marijan Ujĉić). da masona »i previše ima u jugoslavenskoj vladi«. O. i to ne kao organizacija nego individualno. »Ako se moţe suditi po izvještaju Juliana Ameryja o djelatnosti Odsjeka D. koji ţele iskoristiti nezadovoljstvo zbog proosovinske politike vlade i izvršiti drţavni prevrat te objaviti. 1940. jer je imala »dvije osnovne zadaće: subverziju i sabotaţu«. Djelovanje masona bilo je olakšano ĉinjenicom. dakle tek desetak mjeseci poslije svoga postanka. Kad je glavni stan SOE-a doznao da će Jugoslaveni potpisati Trojni pakt. Daltonovi ljudi poĉeli su djelovati u Jugoslaviji u ljetu god. 93. 1940. Nakon ove njemaĉke intervencije Mihaldţić je bio svrgnut s ĉlanstva u vladi. Tom S. veze s jugoslovenskim vojnim snagama posebno su 656 657 Koristio sam se podacima iz istraţivanja Mihaila Marića. da je saznao. godine. Otokar Keršovani. Njemaĉka je došla do podataka o njihovu stvarnom djelovanju. Jacob B. Te je podatke vlada Trećeg Reicha izloţila u protestnoj noti ministru Cvetkoviću na poĉetku ljeta god. 1940. E. U vladi Cvetković-Maĉek bio je ministar unutrašnjih poslova istaknuti mason Stanoje Mihaldţić. 1940. koju su provodile vlade USA i Velike Britanije. Hoptner. 240. srpski politiĉar i bivši poslanik u Tirani. zatraţeno je svrgnuće »masona« Mihaldţića. zatim Milan Gavrilović i Miloš Tupanjanin. Ured je bio u najuţoj vezi s engleskom obavještajnom sluţbom. 1940. osnovao jedno privredno poduzeće sa sjedištem u Beogradu. i Ilija Trifunović Birĉanin. pošto je formalno bilo zabranjeno masonstvo. Mihaldţićev ured aktivno je djelovao protiv njemaĉke obavještajne sluţbe i otkrivao njemaĉke agente.. I ĉas je sad kucnuo. tako da je mogao pratiti i neke njezine operacije na tlu Jugoslavije.slijedeći direktive svoje vlade..«658 Znaĉajno je. da se s Velikom Britanijom bore za iste ciljeve. za privremenog tajnika britanskog poslanstva u Beogradu. Jugoslavija u krizi 1934–1941. (Mihaldţić je nakon toga postao ban Drinske banovine.

Mac-Donald. u kojemu su se kretali britanski vojni ataše potpukovnik C. SOE je imala veze s trima srpskim strankama koje su bile protiv kneza Pavla i sporazuma iz 1939. mornariĉki i zrakoplovni atašei. H.. UvrijeĊen postupkom Dvora. prijašnjim jugoslavenskim poslanikom u Albaniji. 1940. Ĉasopis za suvremenu povijest. ali je u sliĉno nastrojenim duhovima iz Srpskog kulturnog kluba našao revne pristaše. 1 (35) 13. 58. Narodnu odbranu je subvencionirala SOE. s već povrijeĊenim osjećajem praviĉnosti. da je prevrat bio organiziran u trima posebnim »ali meĊusobno povezanim ţarištima«. 661 Ibid. Na tom podruĉju SOE je imala glavnu vezu s Ilijom Trifunovićem. Jedan je bio brat majora Kneţevića. ibid. Prema Hoptneru. koji je njegova vlada zakljuĉila s voĊom Hrvatske seljaĉke stranke Vlatkom Maĉekom. . ali Stojadinovićevoj vladi i ministru Dvora ipak toliko radikalni da su ga uklonili s mjesta kraljeva instruktora za francuski jezik. 660 »Od srpnja 1940. primjerice Narodna odbrana (koja je potjecala iz nacionalistiĉkog pokreta za sjedinjenje svih Srba prije prvoga svjetskog rata). razne organizacije ratnih veterana i jedno tijelo nazvano Red belog orla s maĉevima. Postojala je još jedna organizacija s kojom su Britanci odrţavali prijateljske veze – Srpski kulturni klub. T. ranije instruktor kralja Petra za francuski jezik i sekretar izvršnog odbora Demokratske stranke. a posebno. »Treće je ţarište bilo 'dvokrako'. XIII/1981... s. Demokratska i Nacionalna stranka. ĉetniĉka organizacija.«662 David A. S. sastali su se predstavnici Foreign Officea i SOE. profesor Radoje Kneţević. SOE je novĉano pomagala Srpsku zemljoradniĉku stranku sa ĉetiri do pet tisuća funti mjeseĉno. a George Taylor je u svom izvještaju od lipnja 1941. Staford. Drţavni udar u Beogradu i Britanci – Vojni puĉ 27. zapovjednika jednog gardijskog pješadijskog bataljona. koji su se okupljali oko majora Ţivana Kneţevića. ibid.. prouĉio je problem engleskog sudjelovanja u prevratu od 27. Nazori su mu bili više libertarijanski nego revolucionarni. oko kojega su uglavnom bili niţi zrakoplovni oficiri. oţujka 1941. Clarke i zrakoplovni ataše potpukovnik A. H. 11.. Drugo su ţarište tvorili ĉlanovi kluba rezervnih oficira u Beogradu. da se »u Jugoslaviji i Bugarskoj naširoko primijeni potkupljivanje«. s. oţujka 1941.. Bile su to Radikalna. Britanska politika. i njegovim prijateljem i suradnikom Jovanom Đonovićem. uglavnom vojna elita iz generalštabne škole. Na temelju njegove 659 Elisabeth Barker.odrţavali vojni. Subvencionirala je takoĊer stariju ali manju Samostalnu demokratsku stranku (u poĉetku stranku Srba u Hrvatskoj). Barker. s. koju je u Cvetkovićevoj vladi predstavljao SrĊan Budisavljević. priliĉno novo tijelo koje je okupljalo znatan broj profesora Beogradskog univerziteta i neke diplomate. Ostale vaţne politiĉke veze Britanaca bile su patriotske organizacije. Njih SOE nije subvencionirala. svoju je sudbinu vezao za opoziciju pa je uzeo na sebe da s pomoću svoga brata majora Kneţevića zdruţi odmetnike iz Srpskog kulturnog kluba i iz jugoslavenskih zraĉnih snaga.. MeĊu aktivnim ĉlanovima politiĉke opozicije isticao se mladi profesor Kneţević.. 250–251. profesor na sveuĉilištu Viktoria u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi.... Prvo su tu bili aktivni oficiri.«661 Jacob Hoptner istiĉe...659 Svršetkom god. naĉelnikom Narodne odbrane.. 662 Hoptner.. a jedan od duhovnih pokretaĉa kluba bio je mladi profesor Radoje Kneţević. vrhovno je vodstvo bilo u rukama generala Bore Mirkovića. U tom su krugu djelovali i oni što su sluţili kao veza izmeĊu generalštaba i opozicije. da bi ponovno prouĉili protuosovinsku akciju.. On je putem Srpskog kulturnog kluba odrţavao vezu s intelektualnom elitom beogradskog sveuĉilišta što se okupljala oko glasovitog povjesniĉara Slobodana Jovanovića. Mirković se nije potrudio da pridobije suradnju civila. MeĊu njima se isticao stariji povjesniĉar profesor Slobodan Jovanović. 660 E. Osim toga. pisao: 'Preko Ilije Trifunovića bili smo u mogućnosti da zatraţimo i dobijemo praktiĉki sve što smo ţeljeli od 'nacionalnih društava'. jednom tutor mladog kralja Petra.

on je odgovorio jednim prozirnim ultimatumom: »ako jugoslavenska vlada dopusti njemaĉkim trupama prijelaz preko granice. s. MeĊutim. sv. u izjavi god. Radoje Vukĉević. sv.. na Topĉiderskom brdu..664 Jedan ameriĉki publicist (Demaree Bess) ovako je opisao misiju pukovnika Donovana: »U Beogradu. 10–11 . Visoko kod Egzekutive je stajao profesor Radoje Kneţević. preko Miloša Tupanjanina. s.. naroĉito sa dr Tupanjaninom koji je 'vaţio kao engleski ĉovek'. ali znam da je odrţao jedan sastanak sa ĉlanovima Vrhovnog saveta u jednom hotelu. za lipanj 1979. mogla i boriti. Masterson je odrţavao veze sa politiĉkim ljudima. nacifašistiĉke ili sovjetske. popratila je prva Ruzveltova poslanica od 14.«665 Donovan je. koja za njega kaţe 'da je uzeo inicijativu za pokretanja ideje o puĉu' kao i da je 'bio mozak zavere'. nije navraćao u Veliku loţu. da materijalno pomaţe stranku i da sa Tupanjaninom vodi razgovore o eventualnom puĉu. ibid. marta 1941. Našlo se da taj plan ne bi trebalo odbaciti kao alternativu u budućnosti.studije bivši mason i bivši ministar dr. Danoven je jugoslavenskim voĊama jasno stavio do znanja da u ovom ratu nema kuća u sredini. Sjedinjene Drţave neće se za mirovnim stolom zaloţiti za Jugoslaviju«. veljaĉe. i u ratu i posle rata. februara 1941. IzmeĊu pakta i rata. ako Nijemci okupiraju Bugarsku. nesloţna kakva jest. pa ponovno 23. 42.. 664 J. Ona je o istoj stvari diskutovala sa Poslanstvom i Forin ofisom i procenjivala da li bi takva mera mogla biti korisna. tada kraljevskog poslanika u Moskvi. sijeĉnja 1941. Jedan od njih se sastajao s njim u vili Sime Alkalaja. navodi ovo: »Kad je Donoven posetio Beograd.«663 I vlada predsjednika Roosevelta poĉela je već u sijeĉnju 1941. ĉlanove kabineta i vojne šefove. Kada mu je knez Pavle rekao. 1952. da bi se Jugoslavija. Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog društva Njegoš. Vukĉević. 668 R. namenjena samo Jugoslaviji. 9–10. ameriĉki narod će nastojati da iz rata isplove uz pobedioce. 666 On je odrţao sastanak s ĉlanovima Vrhovnog savjeta za Jugoslaviju u Beogradu. U Beograd je 22. Nikitović posebno istiĉe ovo: »Egzekutiva je poĉela. kneza Pavla. Amerika će Jugoslaviju tretirati kao svog neprijatelja. advokata britanskih firmi. Poslanik SAD Lane sastao se s knezom Pavlom najprije 18. sve u uverenju da su kljuĉevi u rukama Bugarske. takoĊe. zamenika šefa Zemljoradniĉke stranke dr Milana Gavrilovića. Uĉešće Engleza u puĉu od 27. Hoptner. Moraju birati izmeĊu Britansko-Amerikanske kombinacije i Osovine. došao pukovnik William Donovan. ambasador Sjedinjenih Drţava Lane rekao je kako osobno drţi da zemlje koje se ne odupiru agresiji i nisu zavrijedile 663 Ĉaslav Plikitović. Bugarskoj i Turskoj. Odbiju li kooperaciju s Nemaĉkom. s. gdje je boravio do 25. 18–19. veljaĉe 1941. ameriĉki pukovnik Donovan sastao se u Beogradu i s jugoslavenskim masonima. posjetio u Beogradu. 667 Roosevelt se u pritisku na Jugoslaviju nije zadovoljio samo misijom pukovnika Donovana. koji je bio pred samim odobrenjem senata. u julu 1940. vršiti snaţan pritisak na jugoslavensku vladu i kneza Pavla da prihvate totalnu protuosovinsku politiku.. ameriĉki specijalni izaslanik i »posrednik koji će izloţiti britanske teţnje o otvaranju fronte na Balkanu«. 211. vidao i s drugima.« (Do ovog podatka došao je istraţivanjem Mihailo Marić). Radoje Vukĉević na temelju izvornih ameriĉkih svjedoĉanstava piše o tome slijedeće: »Diplomatske razgovore o sudbini Balkana. 665 Dr.. koje su postale ili postanu ţrtve imperijalistiĉke proţrdrljivosti. prema Hoptneru. ĉinovnica Velike loţe i Vrhovnog savjeta u Beogradu. Ĉaslav Nikitović napisao je jednu raspravu pod naslovom Uĉešće Engleza u puĉu od 27. s. prema iskazu Dragog Jovanovića. U toj poslanici obećava se svaka moguća pomoć iz Lend Lease Billa. za lipanj 1960. 666 Za ovaj podatak posluţio sam se istraţivanjem Mihaila Marića.. Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog društva Njegoš.«668 Poseban pritisak na kneza Pavla Roosevelt je vršio preko poslanika SAD u Beogradu.. Masterson se. »Kao predstavnik jedne velesile koja je sluţbeno bila neutralna. ibid. 5. Taj zakon bio je namenjen pomaganju svih drţava. sijeĉnja 1941. 667 Ljubica Anastasijević. marta 1941. Bude li bilo ma kakve saradnje s Nemaĉkom.

oţujka izvršio pritisak na kneza Pavla. 'U Beogradu je Campbell 21. s. da utjeĉe na Beograd. 227. pa je citiram: »Ali u Londonu je Churchill bio tvrdoglaviji i manje tolerantan: 20.. da je Churchill od Roosevelta »traţio neka svoje ambasadore u Turskoj. dok ostala trojica nisu glasala. pod pritiskom Tupanjanina. Barker opširno priĉa što se sve tada dogaĊalo. Hoptner zakljuĉuje. oţujka preuzeo inicijativu i pokrenuo pitanje drţavnog udara. Hoptner. ponovno podnio. 673 Ibid.«674 Dne 20. sastao se na Dedinju Krunski savjet na sjednicu na kojoj su bili knez Pavle. 11. ali ĉovjekom nad kojim su – prema Georgeu Tayloru – 'Tupanjanin i Budisavljević imali znatan utjecaj'. ĉak i gore od svoga britanskog kolege.. da se Jugoslaveni kao posljednji neutralci na Balkanu mogu »ţrtvovati« gledajući »ĉarobnu promjenu u ravnoteţi vojnih snaga – samo ako bi Jugoslaveni napali talijansku pozadinu u Albaniji«. 672 Ibid. Jugoslaviji uputi da sloţno utjeĉu na te drţave«. U poslanstvu je odrţan sastanak 19. ministar dvora Antić. koja se brani. makar njena odbrana trajala svega nekoliko nedelja. 224–225.. trojica ministara glasala su protiv pristupanja i nakon toga su podnijeli ostavku. Maĉek i 669 670 J.. Kada je te noći na sastanku vlade Cvetković objasnio predloţene uvjete za pristup Jugoslavije sporazumu (koji su zapravo bili neoĉekivano povoljni). ministar vanjskih poslova Cincar Marković. da sprijeĉe vladu kneza Pavla da potpiše Pakt. 233. namjesnici Stanković i Perović. (Konstantinovića je knez kasnije uvjerio da povuĉe svoju ostavku.. s. prijateljem kneza Pavla. Roosevelt je dne 20. oţujka uz prisutnost SOE. s.) Pretpostavljam da ćete se drţati toga dok se ne izrekne ovakva ili onakva odluka. 671 J. s. a ta su se dvojica sastala s Mihailom Konstantinovićem. a obratio se jednom (u drugoj polovici oţujka 1941) na kneza Pavla. Ova su se trojica suglasila da se suprotstave Paktu i. . nezavisnim ministrom. Bilo je to zbog neuspjeha nastojanja Britanaca. ministar vojske i mornarice Pešić. veljaĉe 1941.. poslanik Lane je ponovno 7. »U razgovoru Lanea i Kneza – namjesnika vladala je nekakva atmosfera kao na preslušavanju kakva kriminalca ili ĉovjeka za koga Sveta stolica sumnja da je krivovjerac. zaklinjao. ako bude potrebno.«669 Dok je Lane vršio pritisak na kneza Pavla. podnesu ostavku. s. koja brzo bude pregaţena. 674 E.. Obojica su se posluţila svim dostupnim sredstvima kako bi kneza Pavla i druge u jugoslavenskoj vladi prisilili da svoju politiku usklade sa strateškom dogmom koju su sluţbeno proglasili London i Washington. predsjednik vlade Cvetković. 218–219.«670 Kad je i Bugarska prišla Osovini. koji se je već nekoliko godina poznavao s knezom.. Tupanjanin je 20. Vukĉević. Sovjetskom Savezu i. preko britanskog ambasadora u Egiptu Terencea Shonea. navaljivao. imaće manje simpatija u svetu od one. On takoĊer misli da one ne mogu oĉekivati pomoć SAD kad se na koncu rata budu krojile geografske preinake. s. E. naroĉito SOE i njenih srpskih prijatelja.. oţujka 1941.. da je Churchill mislio.672 Bojeći se. ibid. ali ju je zatim. ibid. R. Drţavni udar.nezavisnost. Barker... kad se zna. oţujka nagovarao Ĉubrilovića i Budisavljevića. Hoptner. oţujka on je napisao skicu brzojava Edenu: 'stav prema Jugoslaviji preteţe sve ostalo (.. osobito. na kojem je dogovoreno da se pokuša nagovoriti vladu da podnese ostavku prije potpisivanja.) MeĊutim. predstavnike u vladi dviju stranaka koje je SOE financijski pomagala. to nije bilo dovoljno da obori Cvetkovićevu vladu ili sprijeĉi potpisivanje Pakta.. poslao drugu poslanicu u kojoj izmeĊu ostalog piše: »Svaka drţava. ibid. Eden je posebno utjecao na jugoslavensku vladu. da bi Jugoslavija ipak mogla potpisati Trojni pakt. ibid..673 Churchill je direktno traţio od Edena. 18–19.«671 Pritisak poslanika SAD na kneza Pavla bio je potpuno jasan. Ameriĉki poslanik je ispitivao.

ali je. oţujka. Povodom njegove ljubavne afere sa ţenom Perovića. ibid. potsećajući ih na razne taĉke iz naših depeša Beogradu. Eden je iz Kaira upitao Campbella. iz nje iskljuĉen zbog nemorala. da se akcija u Beogradu konkretizira. 675 676 R.. oţujka: 'To morate srediti u Kairu. reagirao drukĉije od Edena. kako je već navedeno. oţujka zabiljeţio u svome dnevniku. Britanska politika. kada se jugoslavenska vlada odluĉila da potpiše Trojni pakt. da spremi sve što je potrebno za puĉ. Razilaţenje izmeĊu Edena u Kairu te Churchilla i naĉelnika štaba u Londonu brzo je nestalo. ĉak i za vojniĉke. tvrdeći da je njegovo iskljuĉivanje (zbog nemorala) neosnovano. loţa »Vrhovac« ga je iskljuĉila i poslala mu razrešnicu. predlaţući da Campbell istraţi mogućnost stvaranja 'ĉvršće alternativne vlade koja ukljuĉuje one koji su prijateljski raspoloţeni prema našoj stvari.« (Iz izjave Ljubice Anastasijević). britanskom poslaniku u Beogradu. oţujka brzojavio u Beograd. dodajući da je to odobrio Foreign Office..«678 Onoga dana. s. Vukĉević.. ibid. Dalton je 21. On je zatraţio.. imati najpuniju moguću britansku vojnu pomoć i dijeliti opremu iz iste zdjele' i da će Britanija podrţati jugoslavenski zahtjev za Istru pri zakljuĉenju mira. na Beograd nije prestajao: »Otprilike u doba njemaĉkog 'Ultimatuma' Churchill je pisao Cvetkoviću uzbudljivim rijeĉima. Eden je 22. nego da se dobije nekoliko dana na solunskom frontu. da su Englezi dali direktivu. . ĉini se. tako da je Stanković bio obavešten da i pored toga što nije hteo da primi razrešnicu. 679 E. Suoĉit će se s propašću.676 »I pored planova Egzekutive. »U Beogradu je samo kao gost posećivao sastanke u vreme dok je bio u zagrebaĉkoj loţi. 98–99. Meni se ĉini vaţnijim da se Jugoslavija uvuĉe u rat na bilo koji naĉin. ibid„ s. da se vojska povuĉe i prihvati bitku »u juţnom planinskom delu«. Vukĉević. O tome su okruţnicom bile obaveštene i sve druge loţe.. oţujka.. prestao biti ĉlanom loţe. Vašington donosi dekret o blokiranju svih jugoslovenskih kredita i depozita u Americi. Dana 24. i ameriĉki poslanik istoga 22.. 'ako bude uvuĉena u rat na našoj strani. Na toj sjednici borbeno stajalište zauzeo je namjesnik dr.' Opunomoćio je Campbella da uvjeri 'vojne voĊe i ostale' da će Jugoslavija.. 680 R. 26. prema Lenovim izveštajima. Barker.. Drţavni udar. marta. »Pod uplivom ovakvih obaveštenja sraĉunatih svakako na efekte i u zemlji i u demokratskom svetu.675 Radenko Stanković je bio. A već 24.. Velika loţa se. na osnovu Lenovih izveštaja. Stanković se na ovo ţalio Velikoj loţi. još u leto 1940. oţujka zabiljeţio u svome dnevniku: 'Loše vijesti od Juggeryja. Turci i Grci moraju zajedniĉki udariti.«677 Iz engleske dokumentacije doista proizlazi. 20–21. prvi put se otvoreno poĉelo raditi na izvršenju puĉa posle sednice Krunskog saveta i sednice Vlade od 20. Ako Jugoslavija potpiše Trojni pakt. Nikitović. U Londonu su Edenovi brzojavi pokazani SOE. Barker. kojem je brzojavio 22. da će se slati namirnice i rude Njemaĉkoj. postaje oštrija. a posebno Churchilla.« 680 Pritisak britanske vlade. Jugoslaveni. da je poslan brzojav »da se po svaku cijenu digne revolucija«. meĊutim.. kakve su »zapravo mogućnosti« za drţavni prevrat. 13. 12.. ĉlan zagrebaĉke loţe Maksimilijan Vrhovac. Dalton je 21. 21. Poslan brzojav da se upotrijebe sva sredstva za izvršenje prevrata'. To je takoĊer bilo gledište naĉelnika štaba. 677 C. s. itd. marta saopštava pretsedniku vlade Cvetkoviću 'da će se pristupanje Osovini uzeti kao neprijateljski akt prema Americi'.. marta 1941. da su dijelovi Jugoslavije ustupljeni Madţarskoj i Bugarskoj. ibid. ibid. 678 E. vidjevši Campbellov brzojav od 21. koja toga dana. s. s.Kulovec. pisao je prvoborac Engleske. U poruci Campbellu. Zajedniĉki će oni zaustaviti njemaĉku silu i postići konaĉnu pobjedu. slobodni prolaz do grĉkih granica. marta završava se duga i prijateljska diskusija izmeĊu ameriĉkog poslanika i jugoslovenskog Regenta.. saglasila sa njegovim iskljuĉivanjem. »Ali u Londonu je Churchill. poĉinit će 'zloĉin Bugarske' i spustit će se na ulogu 'ortaka u pokušaju da se umori Grĉka'. Stanković. U Halovim memoarima stoji: 'Len je imao oštre prepirke s Regentom i pretsednikom Vlade. 679 Engleska obavještajna sluţba u Jugoslaviji prenosila je vijest da je Njemaĉka dobila za sve vlakove.

da Njemaĉka i 681 682 J. kako u odnosu na vlade balkanskih zemalja.«681 Ĉak je i engleski kralj Juraj VI. 9988. osnovni razlog je bio širi. britanski drţavni sekretar za Indiju. Englezi su vodili akciju protiv potpisivanja Trojnog pakta i u Zagrebu. 684 U vezi s ovim zanimljivo je navesti da je poslanik Kraljevine Jugoslavije u Moskvi bio istaknuti mason Milan Gavrilović.682 MeĊutim.. znao za pripreme prevrata i kao drugi ĉlan jugoslovenske delegacije od vlade poslat iz Beograda aprila 1941. ibid. Hoptner. On je sam naveo o tome slijedeće: »Imao sam informacije iz Zagreba od nekih 'slobodnih zidara'. da mu ni SAD ni Velika Britanija vojniĉki ne mogu pomoći i kad je dobio od Njemaĉke jamstva da će biti oĉuvana neutralnost Jugoslavije.... 685 Ţivanović. Dok se pripremala epizodna operacija na Balkanu.) Ĉasopis za suvremenu povijest. XIII/1981. a na sluţbi u jugoslovenskom poslanstvu u Moskvi nalazio se i mason Boţin Simić u veljaĉi god. i sebe svrstali s Bugarima i Rumunjima. 684 Rasprava. ibid. oţujku god. XXXV/1975. protiv pristupa Jugoslavije Trojnom paktu bili su posebno kategoriĉni episkopi Nikolaj Velimirović i Irinej ĐorĊević. Paktu je priloţen jedan tajni dokument.«685 Knez Pavle odluĉio se na potpis Trojnog pakta.. Dakako. U toj borbi aktivno su sudjelovali i utjecajni jugoslavenski masoni. onaj najvaţniji. Rasprava (o 27. s. Tako je lijeĉnik dr.. potvrdio je jednom notom odluku njemaĉke vlade. Zanimljivo je navesti da je zahvaljujući masonskim informacijama Josip Broz Tito mogao obavijestiti sovjetskog vojnog atašea o napadu Njemaĉke na Sovjetski savez. Njihova akcija osjećala se u raznim strukturama drţavne. 52–53. Meštrović. Pozivajući se na njihovu hrabrost u prvom svjetskom ratu. XV/1982. 48. Campbell nije smio priznati poraz.. da je i sovjetska obavještajna sluţba bila do stanovitog stupnja umiješana u ovaj prevrat. Srećko Šilović ostao u loţi Maksimilijan Vrhovac »po partijskoj direktivi« i nakon što je postao komunist. (U daljnjem tekstu: Rasprava. s. i to kada je postao siguran. Sjećanje na dra Srećka Šilovića. Situacija je zaista bila vrlo ozbiljna. da odustane od pristupa Jugoslavije Trojnom paktu. Prema svjedoĉenju patrijarha Gavrila. I. U vezi s ovim potrebno je napomenuti da je tada partija pokušavala djelovati u loţama. na što njemaĉka vojska nije mogla djelovati dok se s Jugoslavijom potpuno ne razjasne odnosi. Ultimativni zahtjev jugoslavenskoj vladi postavljen je s njemaĉke strane zbog isteka roka njemaĉke intervencije protiv Grĉke. s. 26. Ako takvom metodom ne uspije. 1982. tako i na nazoĉnost britanske vojske u Grĉkoj.. 6. pisao je Churchill. njemaĉki ministar vanjskih poslova. obratio Jugoslaviji jednom porukom putem BBC-a.. Autobiografska kazivanja. 239. Usp. »da osovinske vlade za vrijeme rata neće traţiti od Jugoslavije da dopusti prolaz ili prijevoz trupa preko jugoslavenske teritorije«. apelirao na kneza Pavla u posljednji trenutak. Usp. s. Jedan izlaz. u Moskvu radi potpisivanja pakta sa SSSR. ĈSP). pa ĉak i crkvene pravoslavne vlasti. (Šime Balen. s.. ibid. 50. »Uoĉi 27. 1941.Churchill ga je otvoreno upućivao neka 'gnjavi. oţujka se Leopold Amery. pitao je zašto bi Srbi sad prepustili svu slavu Grcima. Hitler je morao do tog vremena rašĉistiti situaciju na Balkanu. s. marta vratio se u Beograd. 1941.).. ĈSP. 297–299. Dometi. glavna akcija protiv politike kneza Pavla vodila se u Beogradu. Zapravo je svoje rijeĉi uputio ne toliko svim Jugoslavenima koliko samim Srbima. 301–302. 659. onda Campbell ne smije 'zanemariti nikakav izlaz kojim bismo se mogli posluţiti ako bismo vidjeli da sadašnja vlada ostaje pri svome'. koji su bili upoznati sa onim šta se sprema. 41. I. Institut za savremenu istoriju. bila je revolucija i intervencija na jugoslavenskoj domaćoj pozornici. 109. prvo izdanje. u kojemu je navedeno. da je vjerojatno.. . Joachim von Ribbentrop. Beograd. 253). 683 Memoari patrijarha srpskog. treće izdanje. 3–4. Engleski je kralj govorio knezu Pavlu o savezniĉkoj vjernosti i rodbinskim osjećajima. U von Ribbentropovoj noti potvrĊen je sporazum izmeĊu vlada osovinskih sila i jugoslavenske vlade. ibid.683 Istraţivaĉi istiĉu. 340–341. muĉi i ujeda' kneza Pavla i njegove ministre. 1 (35). »da će uvijek poštovati suverenitet i teritorijalnu celokupnost Jugoslavije«. Josip Broz Tito.« (Vjesnik. datum napada na Sovjetski Savez neumoljivo se pribliţavao.

od poĉetka rata. Bez obzira na ova jamstva izvršen je dne 27. major Ţivan Kneţević. a da bi poduzeo akciju. koji je imao da me zastupa u izvoĊenju puĉa. Kneţević.. Narodna odbrana kao da je bila izgubila svoj prvotni urotniĉki zanos. da su glavni akteri prevrata bili general Bora Mirković i prof. Savremenik.. 688 Brat Radoja Kneţevića. Naprimer. Na toj je brzojavci Churchill pribiljeţio: 'U sve to veoma dvojim'. 'pa bio to i drţavni udar'. mlaĊi gardijski oficir. bio previše oprezan i uplašen. stjecajem okolnosti. – svog ĉoveka u Švajcarskoj.. jugoslavenski su masoni koordinirali svoju akciju s tendencijama inozemnog masonstva. ali nepisano. da je u njezinu interesu da sudjeluje u vojnim operacijama sila Trojnog pakta. Barker istiĉe bitnu ulogu. a moţda obećati i bombardiranje Draĉa. oţujka priopćio Campbellu kako ga potpuno ovlašćuje da poduzme svaku mjeru što je drţi podobnom da dovede do promjene vlade ili reţima. drţavni prevrat u Beogradu.. no nije nipošto bio njihov agent. ako bi. u prvi plan figura generala Dušana Simovića.. ipak priznaje slijedeću stvarnu pozadinu toga prevrata: »Eden je 27. ibid. Ali. 99. Glavni je štab. XV/1969.. VoĊe opozicijskih stranaka bili su vremešni politiĉari. da ona odluĉi o potrebi takva vojnog sporazuma sa silama Trojnog pakta. s.. s. a Simović je imao vezu. oţujka izvijestio kako je Simović na ĉelu organizacije koja namjerava izvršiti drţavni udar. Barker. Jukić. s. Zraĉne su snage i mladi oficiri u vojsci ulijevali najviše nade. On nije bio mason. Upućivanjem na 'vojni pokret' Campbell je htio reći kako su veze SOE sa srpskim politiĉkim i rodoljubnim organizacijama veoma korisne za agitaciju i propagandu. to je bio njegov roĊeni brat – lekar.«687 I E. oţujka 1941. Kneţevića. kao što su bili general Simović i general Bora Mirković. . I Ilija Jukić tvrdi. ibid. Ovo je bilo pravilo. 42. EMBAHADE. da je poslije potpisivanja Trojnog pakta uspostavio kao »vezu profesora Radoja Kneţevića. ali je bio njegov brat lijeĉnik doktor Miloš Simović. u Londonu. da oni sa svoje strane ne će traţiti njezinu vojnu pomoć. ma kakvim ga je mitom SOE obasuo. 690 O tome se srpski knjiţevnik i dugogodišnji diplomatski sluţbenik Miloš Crnjanski ovako izrazio: »Opozicionari knezu Pavlu nesumnjivo su drţali vezu za Masonsku Loţu. Nema dvojbe o tome da je Mirković upravljao operacijom i da je bio u dosluhu s Britancima. za razliku od drugih. 11. koja u verbalnim zakljuĉcima umanjuje britansku ulogu u drţavnom prevratu u Beogradu. koju su u prevratu odigrala braća Kneţevići.Italija jamĉe jugoslavenskoj vladi. s obzirom na vojnu situaciju. već putem veza zrakoplovnoga atašea. 689 I. 687 E. s oficirima zrakoplovnih snaga. a ne revolucionari. netaĉno je da je general Dušan Simović bio mason. no da same ne bi mogle dovesti do drţavnog udara protiv kneza Pavla.690 686 »Moram reći da je jugoslovensko masonstvo. koji je datum puĉa pomaknuo na 27. jugoslavenska vlada bilo kada smatrala. – prema priĉanju Vilhara.« (Miloš Crnjanski. Ali. Srpska Zemljoradniĉka stranka bila je malobrojna i nedostajala joj je potrebna politiĉka osnovica. Barker. Britanska politika.. ostaje samo toj vladi na volju. zauzelo stav da u svoje redove ne prima vojne funkcionere i uopće vojna lica. U tome prevratu izbila je. Kad je valjalo prijeći na djelo Britanci stoga nisu o planovima pili obavještavani putem veza što ih je imao SOE. kapetana grupe MacDonalda.689 Kako se vidi iz ove Kneţevićeve uloge. te da bi bilo vaţno ĉvrsto ponuditi vojnu pomoć. oţujka. Isto je tako nedvojbeno da su ih Britanci poticali u svakome pogledu. s tim da me liĉno... i još je dodao da 'nećemo morati ĉekati više od nekoliko dana'. Istoga dana je Campbell izvijestio da je u tu svrhu najpogodniji 'vojni pokret'. da je general Simović u govoru pred Svetim arhijerejskim saborom Srpske pravoslavne crkve rekao. 139. 686 Engleskinja E. Ţivoje... MacDonald je 26. Patrijarh Gavrilo tvrdi. 688 Memoari patrijarha srpskog. Glavni su mu suradnici bili braća Kneţevići: Radoje. Simović je bio zapravo samo formalno na ĉelu organizacije. politiĉar. a da je veza izmeĊu njih bio brat prof. obavesti da je puĉ uspeo«. 328). dodano je u tajnom dokumentu. major Ţivan Kneţević »izradio je plan i raspored« izvršenja prevrata.« (Iz citirane Izjave Ljubice Anastasijević). sa Intelidţensom. posle izvršenoga puĉa. a pravi je pokretaĉ bio Mirković.

692 Iz izloţenog je oĉito da nisu svi koji su vodili akciju protiv Trojnog pakta bili masoni. da slijede britansku politiku. u svojoj knjizi The Tight Rope (Zategnuti konopac) na temelju vlastitog dobrog poznavanja pozadine prevrata zakljuĉuje: »Ne bi sigurno bilo nikakvog drţavnog udara da ga Britanci nisu planirali. te su njih dvojica preko raznih posrednika na razne naĉine ucjenjivali kneza Pavla i jugoslavensku vladu da ne pristupe Trojnom paktu. ibid. To najbolje ilustrira primjer šefa srpske Zemljoradniĉke stranke masona Milana Gavrilovića. kad je otišao za poslanika u Moskvu. kolovoza do 24. Zarije D. reg. Churchill. 694 Nikitović.. Branko Ćubrilović.« (Ligou.. Diplomazia della neutralità.. 692 Nedićeva graĊa. 693 Rasprava. zakljuĉili su. i on i Ćubrilović morali su djelovati po direktivama šefa stranke Gavrilovića. pod svaku cijenu. Ĉinjenica je. potvrĊuje i Churchillov brzojav Daltonu. da im zapadne demokracije ne mogu pomoći. oţujka 1941. Giuffre. nekadašnji odgojitelj kralja Petra. Rezultat je bio slom Kraljevine Jugoslavije. Milan Gavrilović. a da se osovinske sile obvezuju. kako je to knez Pavle predviĊao. Koliko je Churchillova vlada smatrala. Nezavisno od toga što je engleska obavještajna sluţba potkupljivala Miloša Tupanjanina. Od svih najviše je premijer Churchill poticao protuosovinske akcije na teritoriju Jugoslavije. došao na ĉelo kao premijer i ministar obrane W. Bogoljub Jevtić. MeĊutim. kad je Hitler već bio zaokruţio Kraljevinu Jugoslaviju.U novoj vladi poslije prevrata bilo je mnogo masona 691 (ministri: Jovo Banjanin. 693 Cecil Parot. Milano. kada su se osvjedoĉili. Jugoslavia 1939–1941. dr. naime. 1978. da takvim postupkom ni Churchill ni Roosevelt.. XIV + 811.. dugo i solidno pripremajući preko svoje obavještajne sluţbe u Beogradu drţavni prevrat protiv kneza Pavla i jugoslavenske vlade. a predstavnik stranke u vladi bio je takoĊer nemason. ĈSP. objavio je u jugoslavenskoj historiografiji poslije drugog svjetskog rata Vojmir Kljaković. ibid. ibid. oţujka 1941. Izd. Engleski agenti potkupljivali su novcem neke voĊe jugoslavenskih stranaka. br. Vukiĉević (po ţelji ministra dvora masona Radoja Kneţevića) naĉelnik dvora. 1–5/20A. da je jedina mogućnost spasiti drţavu od raspada pristup Trojnom paktu. Alfredo Breccia. Churchill ĉestita Daltonu na izvršenom prevratu. Momĉilo Ninĉić i drugi). i to izvanredno zapaţeni opis prevrata od 27. Jugoslavenski masoni potpuno su se bili angaţirali u 691 »Et il y avait de nombreux Maçons au sein du gouvernement pro – allie de Simovitch. 23/2. Hitlerovoj sili odluĉile su se suprotstaviti samo ameriĉka vlada. 45. Miloš Tupanjanin. dr. s. VIIB. a tiskan je u Politici od 21.. kojoj je na ĉelu bio F. 1941. . da ne mogu vojniĉki pomoći Jugoslaviju ako se ona zarati s Njemaĉkom. obojica potpuno svjesni. posebno s obzirom na englesku pozadinu u njemu. To su knez Pavle i jugoslavenska vlada i uĉinili. ako potpišu Trojni pakt. nisu vodili brigu o njezinoj sudbini. Roosevelt. Prvi. Knez Pavle i jugoslavenska vlada god. Dušan Stojanović vraćen je iz Skoplja u Beograd za šefa radio-stanice Centralnog Presbiroa. U tome brzojavu. kad joj je u svibnju 1940. 23. Radovan Radovanović postao šef Presbiroa. bila je. Ĉinjenica je. da je drţavni prevrat u Beogradu njezino djelo. potpuno podupiralo u ratu protiv Hitlerove Njemaĉke. posebno je engleska vlada htjela.«694 Posljedica drţavnog prevrata od 27. s. s. U vezi s ovim poglavljem usp. neki od istaknutih politiĉara nemasona djelovali su ustvari po masonskim direktivama. da će poštovati neutralnost Jugoslavije. Taj Kljakovićev rad ima naslov Memoari generala Simovića 1939–1942. 1392). Tako je dr. i vlada Velike Britanije. napadaj Hitlerove Njemaĉke na vojniĉki slabu i od zapadnih saveznika nezaštićenu Kraljevinu Jugoslaviju. Njega je u vodstvu stranke zamijenio nemason dr. MeĊutim. uvući Jugoslaviju u rat. studenoga 1970.. da su oba ova predsjednika bili slobodni zidari i da ih je zapadno masonstvo. Masoni u ovoj vladi dovodili su na sve osjetljive funkcije osobe svoga povjerenja. koje je imalo utjecajnu politiĉku i financijsku moć. On je uspio angaţirati u tome i ameriĉkog predsjednika Roosevelta.

695 Drţavni prevrat izvršila je nekolicina pojedinaca Jugoslavena. Vladimir Ćorović i Dragan Milićević su poĉetkom 1940. Ovaj put je aranţiran tako da je za njega znao i knez Pavle. Vasić. Nenezić navodi slijedeće: »Po zatvaranju loţa masonski uticaj je ostao nepromenjen. I. . sa novim instrukcijama i Ĉerĉilovom podrškom. srpskih kulturnih i privrednih organizacija i ustanova« radi »voĊenja jedinstvene borbe protiv ukljuĉenja Jugoslavije u Trojni pakt«. Masoni. Predsednici ovog Saveta bili su masoni Vladimir Ćorović i dr Vladimir Belajĉić (uz dr Vladimira ĐorĊevića). Na inicijativu dr Vladimira Ćorovića i beogradskih masona formiran je »Savet patriotskih. godine po masonskom poslu otputovali u Pariz i London. D. Kraljevinu SHS. II/1984. Na taj naĉin masonstvo. Ovaj Savet je okupljao niz slobodnih zidara (N. u kojima su se nalazili. 695 Z. crkvene i stranaĉke vlasti. njegovi predsednici su posetili Dragišu Cvetkovića i izneli razloge protiv potpisivanja pakta. Nenezić. Njih su se dvojica tamo susreli sa Lebrenom i Ĉerĉilom. 72. u ĉudnoj povijesnoj koincidenciji (sudjelujući u otporu protiv Hitlerove Njemaĉke) i nehotice je pridonijelo slomu Kraljevine Jugoslavije. Ĉok. a po povratku. Ćorović je postao još aktivniji borac protiv pristupanja Jugoslavije silama Osovine.provoĊenju Rooseveltovih i Churchillovih direktiva koristeći se u tu svrhu svim strukturama drţavne. ali su prevrat planirali i nadahnuli ljudi u sluţbi engleske vlade. protiv »neutralnosti« jugoslovenske spoljne politike«. Posljedica drţavnog prevrata bio je Hitlerov napadaj na Jugoslaviju i njezin slom. U ime ovog Saveta. Stojanović. 99). Feljton. Kašiković i dr. a u njemu je bila i Krista ĐorĊević. P. (Z.). koje je stvaralo.

POGOVOR .

1941. dr. dr. a u god. Josip Badalić. Slavko Zimmermann.. da su se bivši ĉlanovi loţe Libertas htjeli time zaštititi od progona.' U njemu se ustaštvo nazivlje hrvatskim nacionalnim pokretom. nitko nije ubijen niti posebno progonjen zbog svoga masonstva. 13. 8. 18. MeĊutim. Juraj Horvat. studenoga u Jasenovac (s pet istaknutih hrvatskih politiĉara nemasona. da je loţa Libertas uvijek imala »hrvatsko nacionalno obiljeţje« i »da je zato bila uvijek u protivnosti sa slobodno-zidarskom loţom Jugoslavije«.« Na suĊenju poslije drugog svjetskog rata Pliverić je slanje toga pisma Paveliću i te izjave pravdao obrazloţenjem. Ivo Belin. dr. 15. sveuĉilišni profesor. na intervenciju rumunjskog poslanika. Vasilj Popović. dr. predsjednik Apotekarske komore. Ivo Ivanĉević. ibid. na 11. Zvonimir Maravić. Istina. Traţio sam. Masona je bilo 37. u Zagrebu. Franjo Tuĉan. dr. Stanko Švrljuga i drugi). sveuĉilišni profesor. Grga Novak. sveuĉilišni profesor. 10. studenoga upućeni u kaznionicu u Staroj Gradiški. uhićeno je ĉetrdesetak masona. dr. God. 17. tvrdi se da se loţa Libertas razišla još 1938. koji su gajili nadu u bolje dane'. sveuĉilišni profesor i bivši ministar. sveuĉilišni profesor. veletrgovac i poĉasni rumunjski konzul. na bijegu iz Jugoslavije s nikšićkog aerodroma dne 15. 19. na intervenciju svoje obitelji. 14. i tumaĉi se Paveliću kako je Libertas bila uvijek 'ţarište hrvatskog rodoljublja' i da su se u njoj okupljali 'Hrvati. god. .696 U NDH od 1941. Vlado Ţepić. dr. Ostali masoni odvedeni su iz »Savske ceste« 12. od straha su poĉinili samoubojstvo Ţelimir Maţuranić i sveuĉilišni profesor u Beogradu dr. dr. a oni su bili ovi: 1.Slom Jugoslavije imao je teških posljedica po jugoslavensko masonstvo. phar. prije uhićenih).. 2. studenoga 1941. ravnatelj Zoološkog muzeja. U svome pismu oni istiĉu. sudac Stola sedmorice. šef zdravstva u Hrvatskoj. 1941. 17. Nikola Fink. 9. već sredinom travnja 1941. viceguverner Narodne banke bivše Jugoslavije. dr. poginuo je zamjenik velikog majstora Velike loţe Jugoslavije dr. ĐorĊe Miliša u knjizi U muĉilištu – paklu Jasenovac donio je popis masona. i to zbog toga jer su se 'pojavili novi snaţni pokreti nacionalizma'. mgr. Eugena Dide Kvaternika i ostalih. dr.. oni su gotovo svi nakon boravka u logoru od nekoliko mjeseci pušteni kući. sudac Stola sedmorice.. Marko Kostrenĉić. ing. dr. dr. dr. koje je ustaška vlast na kraće vrijeme zatvorila u noći od 10. Prema Miliši odmah su pušteni dr. u punoj odanosti i vjernosti!. Marko Ruţić. Ante Barac. dr. 6. sveuĉilišni profesor. Fran Zavrnik. sveuĉilišni profesor. dr. do 1945. s. 4. 11. sudac Stola sedmorice. generalni direktor Prve hrvatske štedionice. ing. ravnatelj Sveuĉilišne knjiţnice i sveuĉilišni profesor ruske knjiţevnosti. Odmah po proglašenju NDH »Pliverić i drugovi« uputili su u ime hrvatske Velike loţe Libertas izrazito podaniĉko pismo Anti Paveliću. travnja 1941. A u avionskoj nesreći. Branko Dragišić. 12. i Milan Milić. sveuĉilišni profesor.. odakle su 13. 16. Vlatko Katiĉić. sveuĉilišni profesor. izvršena su prva uhićenja nekih masona u Zagrebu (Hinko Krizman. 696 Blaţević.. sveuĉilišni profesor. ravnatelj drţavnih elektriĉnih poduzeća. Branko Pliverić. 7. Vladimir Ćorović. »Taj spis loţe Libertas Paveliću poĉinje ovim rijeĉima: 'Poglavniĉe. 3. dr. Ljudevit Špaljt. Mirko Deanović. 5. Ante Kandijaš.

Zagreb. Usp. 35. Dušan Plavĉić. bio glavni razlog što su ga Nijemci odmah po ulasku u Zagrebu 1941. studenoga 1941. pravni zastupnik Jugoslavenske banke. knjiţar. 37. Vjekoslav Franceschi. ravnatelj Središnjeg ureda za osiguranje radnika. dr. Dragutin Šaj. pretsjednik Rotary kluba. Vladimir Oĉić. da je u ratu bio dva puta uhićen. i to dr. umrli su Milan Glazer od bolesti srca. direktor zagrebaĉke opere. jer se smatralo. Ferdinand Šega.. Nijemci su. 32. Oton Gavranĉić. ing. srpnja 1942. Radoslav Horvat. 36. oţujka 1942. 26. 25. dr. Od masona ustaše su ubili dra Mudrinića 22. u sluţbi engleske špijunaţe. naĉelnik Ministarstva trgovine. Mnogi su se u toku rata pritajili. Mirko Breyer. 22. Janko Košćević. Organizacija kojoj je pripadao bila je moćna u svakom pogledu. Mnogobrojnim nitima bili su povezani s odgovarajućim inozemnim loţama. jer su svi bili masoni. po rijeĉima dra Švrljuge. Ubrzo pošto su bili pušteni na slobodu. 24. odvjetnik. Osim navedene grupe bilo je i drugih pojedinaca masona meĊu zatoĉenicima. 28. Mate Jurković.. sluţbenik Središnjeg ureda za osiguranje radnika. godine uhapsili. tajnik Saveza novĉanih zavoda. dr. »u vezi s radom Okruţnog ureda«. Švrljuga je izjavio istraţitelju Đuri Rebiću. Ne ĉekajući logiĉno pitanje zašto je bio hapšen. ing. Znao je da su tada uhapšeni i kipar Ivan Meštrović i veliki broj profesora zagrebaĉkog Sveuĉilišta. da su njih dvojica ĉlanovi ustaškog pokreta. 27. odvjetnik. dovedeni iz Jasenovca kao zatoĉenici i prikljuĉeni grupi masona dr. Jozo Poduje. Jakov Vivoda. (Oko 25. Antun Barac. Ĉini mi se 697 Đorde Miliša. To je. dr. 188. Naprijed. Milan Glazer. koja se pogoršala u logoru. starosta Jugoslavenskog sokola. ing. Krešimir Brovet. dr Vlatko Katiĉić od raka i ing. Dragutin Šaj od teških posljedica dizenterije od koje je obolio u logoru. Mislim da smo uglavnom dobro prošli. 23. dr. Zagreb. Bijeg od knjige. graĊevinski poduzetnik. 1965. odvjetnik. 1945. tragali za engleskim špijunima. a da su ga drugi put na preslušavanje zvale ustaše.« – Smatrali su da smo mi. Manko Gagliardi i grof Josip Bombelles. knjiţevnik i knjiţar. ravnatelj Okruţnog ureda za osiguranje radnika. Gagliardi i mason grof Bombelles su ubijeni). šef GraĊevinskog ureda grada Zagreba. On je progledao kroz prste mnogima. a osobito prilikom odlaska Meštrovića i još nekih masona u Švicarsku. 34. ravnatelj Našićke. godine. Zvonimir Bratanić. Bio je sudionik na mnogim meĊunarodnim susretima masona i delegat u jednoj takvoj prilici kada ih je primio kralj Aleksandar KaraĊordević. Ante Mudrinić. ali za to moţemo biti zahvalni Pavelićevom doglavniku Slavku Kvaterniku. pa kada su se uvjerili da nismo. U Rebićevim uspomenama o saslušanju Švrljuge stoji: »Odmah je objasnio da su ga najprije uhapsili Nijemci. direktor Elektriĉne centrale. . ing. s. dr. odvjetnik. pustili su nas na slobodu. Znao je za mnoge politiĉke poteze koje su masoni u prijeratnom vremenu ĉinili. savjetnik Ministarstva trgovine. ing. Branimir Iveković. Švrljuga je rekao da su oni to ĉinili zbog njegova pripadanja slobodnim zidarima. 206. 30. odvjetnik.. dr. s. po mišljenju dra Švrljuge. Krešimir Baranović. Stanko Švrljuga.. Miliša dalje tvrdi da su 21.20. U muĉilištu – paklu Jasenovac. slobodni zidari. 21. veletrgovac. koji su doĉekani od masona s velikim nepovjerenjem. Natko Katiĉić. 31. a neki su pobjegli u inozemstvo na Zapad – rekao je. Boţidar Prikril. dopisni ĉlan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Iz istih razloga hapsile su nas i ustaše 1944. 29. a njeno ĉlanstvo meĊusobno bilo solidarno.697 Na saslušanju poslije drugog svjetskog rata dr. predsjednik Udruţene banke i bivši ministar. 33. direktor Srednje tehniĉke škole u Zagrebu.

Svi su oni ubijeni zbog svoga »antinjemaĉkog drţanja«. Za NDH izdane su protiv masonstva samo dvije knjiţice na hrvatskom i jedna na njemaĉkom jeziku i organizirana je u Osijeku 1942. time da je i ovaj put bila prikrivena imenom iste poštanske ĉinovnice. sva je prilika. i u novinama mnogo ĉlanaka. na 5. uhićeno je više od 200 uglednih beogradskih graĊana. XXXVI/1982. loţa se je Libertas preselila u Palmotićevu ulicu 64. već sredinom god.« (Le Saint Siège et Les victimes de la guerre janvier – dicembre 1943. do 19. 223). što ih nova vlast nije htjela drţati u sluţbi. U Beogradu je od 22. 1941. U NDH je veći broj uglednih masona suraĊivao s ustaškom vlašću. posebno prvih godina okupacije. pod optuţbom. Rebić. pa i lojalno ponašanje dijela beogradskih masona prema okupatoru. koji su za vrijeme rata ubijeni u Srbiji (meĊu njima i sveuĉilišni profesor Mihailo Ilić. da se istraţi imaju li veza s inozemnim obavještajnim sluţbama. pa ih je otpuštala iz sluţbe. ubijen u logoru na Banjici god. dok je u drugim listovima objavljen neznatan broj antimasonskih ĉlanaka (najviše je pisao Ivo Bogdan). 699 MeĊutim. masoni u Srbiji nisu bili posebno nadzirani. veći dio tih masona pušten je iz logora već do svršetka god. Antun Barac.. dotiĉno. 9. kako to proizlazi iz podataka kojima raspolaţem. che cominciò a fiorire sotto il Governo di Belgrado. da jedan dio od onih masona. Ni naroĉite antimasonske propagande nije bilo u NDH. prosinca 1942. Loţa se i danas nalazi na ovom mjestu i još uvijek je posjećena. U ratu je u Beogradu objavljen niz antimasonskih knjiţica. dotiĉno slala u mirovinu. Ipak.. sijeĉnja 1942. 6. što su bili masoni. u katoliĉkom tisku u ratu se pisalo dosta protiv masonstva. koja je na svoje ime imala unajmljen stan od 6 soba. masonstvo je bilo u NDH formalno zabranjeno i nitko nije mogao javno istupati s masonskih pozicija. Stepinac nije bio dobro obaviješten jer su se. ili prvih mjeseci god. antimasonska izloţba. Jedan od razloga tome bio je taj. Viktor Novak i nekoliko drugih). 1943. da su engleski obavještajci. . i. »Il Regime attuale in Croazia abolì la massoneria e fa guerra accanita contro il comunismo. Ali. i oni unitaristiĉko-jugoslavenske orijentacije (Grga Novak. neki masoni i dalje tajno sastajali. studenoga 1941. Treba istaknuti ovdje i to. Tu i leţi razlog. što je Stepinac u jednom pismu. A masoni kulturni radnici.700 U Srbiji su Nijemci u drugoj polovici travnja 1941.) nije ubijen zato. Gustav Krklec i drugi). 1942. 1944. u raznim njemaĉkim logorima. Ljubo Tomašić.«698 U drugoj polovici travnja god. s. Kada su masonske loţe bile raspuštene. 1975.701 U Srbiji... vladao je relativno tolerantan odnos prema masonima. istakao da je »reţim u Hrvatskoj ukinuo masonstvo«. s vladom Milana Nedića i s Dimitrijem Ljotićem. Masoni privrednici (Stanko Švrljuga. Neki su srpski masoni u ratu bili i u njemaĉkom zarobljeništvu. s druge strane. listopada 1941. uhićeni su i neki masoni u Sarajevu. 77–107. ondašnje potpuno pasivno. svibnja 1943. Jovanović. 1941. za kratko vrijeme uhitili neke istaknute masone (Savko Dukanac. objavljivali su svoja djela za vrijeme NDH. sliĉna praksa Trećeg Rajha. Jedan od vodećih jugoslavenskih masona izjavio je na saslušanju 698 699 Dj.« Ove tvrdnje nisam bio u mogućnosti provjeriti. 700 U citiranom izvještaju njemaĉke obavještajne sluţbe od 2. Odnos okupatora. Branko Pliverić i dr. Antun Bonifaĉić). 701 Za podatke o masonstvu u okupiranoj Srbiji usp. U noći od 4. i oni meĊuratne nacionalistiĉko-hrvatske (Julije Benešić.) isticali su se angaţiranjem svoga financijskog kapitala u korist nove drţave i sila osovine. osobito prema njihovim ţivotima. ibid. s.da je osobno utjecao na to da bude blaţi tretman prema masonima nego prema komunistima. Uhićenja masona u NDH vršena su najviše zato. Posrijedi je vjerojatno bila s jedne strane. Ali. Libreria editrice Vaticana. Masoni. U logoru u Sarajevu bio je ubijen i bivši ban mason Stanoje Mihaldţić kao engleski agent. Novi list. a meĊu njima je bilo i mnogo masona. odrţana Antimasonska izloţba. poslanu Sv. kao i u NDH. ima i slijedeće: »Loţu Libertas pokrivala je poštanska ĉinovnica Dora Mrkobrada. U Srbiji je samo manji broj masona suraĊivao s Nijemcima. MeĊutim. Stolici iz Zagreba 24.

dr. studenog 1944. A engleska vlada u ratu je sve mjerila samo kroz doprinos borbi protiv Njemaĉke. s ĉetniĉkog teritorija u Srbiji doletio ameriĉkim zrakoplovom u inozemstvo sa zadatkom. Dakle zbog masonstva nije nijedan osuĊen. napadi protiv masona malaksavaju. lipnja 1943). 1941. Milan Gavrilović. Ţivot i priĉa. M. nisu bili jedinstveni.«702 Treba napomenuti i to. pobjegao je iz zemlje i veći broj masona. U vodstvu ĉetniĉkog pokreta bili su i nekadašnji masoni: Dragiša Vasić.pred njemaĉkim istraţiteljem: »za sebe. jer se morao prilagoditi britanskim interesima. Kvislinška uprava sve drţavne sluţbenike. Ĉetnici u drugom svjetskom ratu 1941–1945. kao ĉlan izaslanstva Draţe Mihailovića. Aleksandar Popović. kad su ga Englezi napustili. S kraljem i vladom u travnju 1941. Tako se u emigraciji našlo mnogo utjecajnih hrvatskih i srpskih masona (Juraj Krnjević. Đura Đurović. primjedba I. Bitno je istaknuti. god. a neki su već bili vani (npr.703 Uglavnom. (Masoni nisu imali uspjeha kod Engleza ni prije. onog od 27.. pored ostalog. povukavši svoje misije iz njegovih štabova. sijeĉnja 1942. Većeslav Wilder. Tu leţi i razlog. Zagreb. do 17. oduzela im je telefone po stanovima i druga razna manje vaţna svojstva u zavodima. SrĊan Budisavljević. Beogradski izdavaĉko-grafiĉki zavod. kao i za ostale pripadnike masonerije. smatram i sada da je svakome masonu duţnost da se prema okupatorskim vlastima ophode sa lojalnim ispunjavanjem njihovih zapovesti. dr. Đuro Milović. a neki su jugoslavenski politiĉari tek u emigraciji postali masoni. 207–223. MeĊutim. MeĊu njima posebno se isticao Radoje Kneţević (ministar dvora od 27. Jovan Banjanin. iako su. obiljeţja.«704 U Nacionalnom komitetu Draţe Mihailovića nalazili su se ovi masoni: dr. kada su radili na tome. Zbog toga je ostao bez uspjeha i pokušaj Vladimira Belajĉića u kolovozu 1944. Liber. 445.) – da je naše slobodno zidarstvo nacionalnog karaktera i da nije u svojoj suštini imalo internacionalnog karaktera. – 16. god. 704 Ovaj izvještaj nalazi se u Arhivu VIIB kao neregistrirana graĊa. jer se od tog vremena uglavnom kod Nemaca i kvislinga misli na komunistiĉku opasnost. Naserštajna (Nassenstein Cecil Adolf. i slijedeće: »No nijedan slobodni zidar nije streljan zbog tog svojstva. Jovan Đonović i niz drugih). bilo je masona pristaša ĉetniĉkog pokreta i izvan uţeg kruga Draţe Mihailovića. što nije bilo uspjeha od pokušaja nekih masona. Radoje Kneţević. da pomognu Draţi Mihailoviću. da engleska vlada Draţi Mihailoviću poveća skrajnje skromnu vojnu pomoć).. masonska referada. Da nisu toliko progonjeni odn. s. Od poĉetka 1943. kada je. 705 Za podatke o ĉetniĉkom pokretu i borbama u emigraciji usp. upravama itd. Bogoljub Jevtić. Milan Marjanović). U tome izvještaju stoji. slobodne zidare otpustila je iz sluţbe kao »nacionalno nepouzdane«. Uvek su bili na strani naših triju saveznika. da »istinito« prikaţe situaciju u Jugoslaviji. da se masonstvo i u okupiranoj Srbiji povremeno uspijevalo infiltrirati u sam vrh njemaĉke vlasti. Kneţević je bio u odliĉnim odnosima s hrvatskim masonom Ilijom Jukićem. šef u njemaĉkoj Einsatzkommando. osuĊivani tumaĉi se da su uspeli da ubede nemaĉke islednike – naroĉito dr. Beograd. 1979. u kojega su i engleske vlasti imale veliko povjerenje. većina poznati kao anglofili. Aktivnost jugoslavenskih masona u emigraciji najviše se oĉitovala u Londonu.. 705 702 703 Arhiv Jugoslavije fond 100. Usp. . Jozo Tomasevich. s. kao ocjena sudbine i ponašanja beogradskog masonstva za vrijeme okupacije Srbije mogle bi se prihvatiti konstatacije o njima iz jednog izvještaja Odeljenja zaštite naroda Povereništva narodne odbrane. do ljeta 1943) svojim velikim utjecajem na vladu Slobodana Jovanovića (od 11.. Vladimir Belajĉić i Ljubiša Trifunović. Stevan Moljević i Mihailo Kujundţić. utjecaj masona u jugoslavenskim emigrantskim vladama bio je bitno ograniĉen. Ilija Šumenković. Dakako. (Belajĉić je tada trajno ostao u emigraciji). da ni masoni u emigraciji za vrijeme rata. dr. Mason Hrvat u ĉetniĉkom pokretu bio je Đuro Vilović. Slobodni zidari za vreme nemaĉke okupacije u većini su se drţali nacionalno ispravno. Jara Ribnikar. oţujka 1941.

1948. dr. S. 1984. Osim toga. kao na primjer Ilija Jukić. Juraj Krnjević kao nasljednik Vladimira Maĉeka u HSS). Iz prošlosti Knjiţevnih novina. u Rimu. Milan Bartoš. on je prosvjedovao da sam ga povezao »s masonstvom s kojim nisam nikada imao nikakve veze i koje sam smatrao tajnom organizacijom odvratnom i nesuvremenom«. Emigrantska loţa. A neki drugi masoni stavili su se. nazvale »masonskom loţom«. bez ikakve prisile. Mihailo Marić. Ti su masoni. 33°. 1948.Neki protagonisti slobodnog zidarstva pokušavali su i poslije rata u inozemstvu nastaviti svoje djelovanje. u sluţbu FNRJ (Ivo Andrić. pa je tako propao i pokušaj Miloja Dinića u proljeće god. 23. neki istaknuti masoni Hrvati stali su poslije rata na stajalište posebne hrvatske drţave (dr. u emigraciji ostali vjerni jugoslavenskoj drţavnoj ideji. 707 Ratko Peković. 706 Usp. Josip Badalić. od 18. Franjo Durst. Stjepan Musulin. 643. Mijo Mirković. Andrija Štampar itd. Tako se poĉetkom pedesetih godina jaĉe okuplja grupa starih masona oko Damjana Brankovića (odvjetnik U ranijim izdanjima ove knjige na temelju jednog popisa masona koji se ĉuva u Vojno-istorijskom institutu u Beogradu (Nedićeva graĊa. sijeĉnja 1973.). Grga Novak. Švrljuga). Đuro Vilović). Sima Adanja. kutija 20A. koji nisu pristali na suradnju s novom drţavom. Londonu. odnosno s njihovim saveznicima u Srbiji i Hrvatskoj. Osim toga. Kada je god. ni oĉekivanu potporu Zapada. Nova vlast nije imala razloga da ove masone ne prihvati. Stanko Frank. Petar Skok. Ivo Krbek. Belajĉićeva loţa bila je pod zaštitom škotske Velike loţe. . Marko Kostrenĉić. grupa oko Vladimira Belajĉića nije dobila. i to u Zagrebu (JAZU i Sveuĉilište) i u Beogradu (SANU i Univerzitet). Vladimir Belajĉić. izbio sukob s Informbiroom. Marko Kostrenĉić. što za vrijeme rata nisu bili u svome djelovanju na antikomunistiĉkoj liniji. pretvoriti u drţavu graĊanskoga. i u oĉekivanja. I. Miroslav Karšulin. neposredno poslije rata. Đura Đurović. Kairu i Parizu. 707 U novoj drţavi izvedeni su pred sud samo oni masoni koji su suraĊivali sa silama osovine. s vremenom. Masoni nekad i sad.) spomenuo sam kao masona i Bogdana Radicu. 2. U pismu iz New Yorka od 10. da Vrhovni savjet i Velika loţa Jugoslavija nastavljaju s radom bez promjena dotadašnje Konstitucije i rituala. Tako su. XXXIV/1982. kao veliki kancelar. 1952. Ali. Tako su »literarnu« ekipu ĉasopisa Nova misao beogradske Knjiţevne novine god. izmeĊu ostalih. Knjiţevne novine. Fran Tućan. Tako se dogodilo da su nekadašnji masoni nastavili raditi na poloţajima na kojima su se i prije nalazili. Tomislav Krizman. kao suvereni veliki komander. da će se ona. Mirković i R. U tome je te masone vodio njihov prijeratni naĉelni nekomunizam i nada da će se poslijeratna Jugoslavija s vremenom vratili zapadnoj demokraciji. U javnosti nije ostajalo sasvim nezapaţeno djelovanje nekih masona. dne 8. Ti su hrvatski i srpski politiĉki i kulturni radnici masoni u emigraciji nastavili djelovati kao ĉlanovi masonskih loţa na Zapadu (na primjer Milan Martinović i Vladimir Stakić postali su ĉlanovi loţe u Pretoriji). potpisali su u Rimu: dr. Tako su u JAZU. 33°. pogotovo stoga. bili i bivši masoni: Mihovil Abramić. Na izvanrednom sastanku Vrhovnog savjeta masonske federacije za Jugoslaviju u egzilu objavljeno je. 33°. našli naĉina. suĊeni i osuĊeni zbog angaţmana u ĉetniĉkom pokretu (npr. a vodili su se sudski postupci i zbog financijskih kombinacija s osovinskim snagama (B. taj pokušaj obnavljanja predratnog jugoslavenskog masonstva nije imao oĉekivanog uspjeha. masonstvo se na Zapadu stavilo na stranu Jugoslavije.706 Belajĉićev pokušaj obnavljanja jugoslavenskog masonstva morao je propasti i zbog situacije masona u samoj Jugoslaviji. kao veliki rizniĉar. da podzemno egzistiraju i u novoj drţavi. listopada 1947. Andrija Štampar. posebno oni u Beogradu. kolovoza 1947. zapadnog tipa. i Miloje Dinić. Kneţević. jer je Zapadu bilo vaţnije eventualno masonstvo u Jugoslaviji od onoga u emigraciji. da se pomire B. MeĊusobne svaĊe trajale su i dalje. Veĉernje novosti. fasc. Pliverić. Antun Bonifaĉić kao jedan od prvaka ustaškog pokreta u emigraciji i dr. U poslijeratnoj Jugoslaviji bilo je predratnih masona. Rijetki su hrvatski masoni. unatoĉ svome angaţiranju u Rimu. Tu izjavu od 1. Grga Novak. nastavak 32. Već u ratu neki su masoni (Ljubo Leontić) pristali uz NOB-u.

s. Vasilije Jovanović. Na ostvarenju toga plana najviše je radio srpski akademik Vojislav Mišković. i dr. To je valjda i razlog što je bilo sudskih procesa samo protiv nekih pojedinaca. najviše je odgovarala. Boris Zarnik i nekadašnji ban Primorske banovine dr. Zadaća Draţića. Kad se on zbog bolesti povukao. 22. prof. Ova grupa masona ubrzo je stala uspostavljati veze i s masonima drugih mjesta (u Zagrebu. da se. sastojala se i u tome. kao i izmeĊu dva rata. MCMLXIX. na bilo koji naĉin. svjetskog rata kod nekih masona temeljna opsesija ostao je antikatolicizam.). Boško Matić. 708 I poslije 2. Zagreb. Politiĉka misao vodilja većine ovih beogradskih masona bila je stvaranje homogene Srbije (do koje bi se došlo preseljavanjem i razmjenom prebivališta Hrvata i Srba). Viktor Novak) svoje antikatoliĉke spise odmah poslije rata poĉeli objavljivati. odakle su primali pomoć u paketima i novcu.). Brankovića god. koja je izlazila u Beogradu kao »organ Jugoslovenske republikanske stranke«. Splitu. bivši sudac Apelacionog suda. svezak 6. pušten iz zatvora 1966. Iz Zagreba je s beogradskim masonima kontaktirao dr. i Boţidar L. Takvi su masoni (npr. Ali. a pojmu Slobodna profesija 28 redaka. Masoni u Beogradu posle rata. 1956. u kojima je već postojala masonska jezgra. sudac Dobrivoje Branković. da radi na obnavljanju masonstva u Zagrebu. industrijalac ing. nastavci objavljivani u brojevima od 8513 do 8637. bez obzira na to. 1953. potpuna šutnja o njima. Ova je grupa na poticaj ameriĉkih masona god. Ona je uspjela uspostaviti ozbiljnije veze s masonstvom u svijetu (posebno u Švicarskoj i SAD). da se ujedini s grupom oko D. Brankovića. Communisme et franc-maçonnerie. 1961. 709 Vinatrel Guy. Slovenac.Ljubiša Trifunović. i ponovno suĊen 1974). Ta je grupa god. koji je već bio okupio oko sebe neke prijašnje masone (Kosta Mladenović. 710 Enciklopedija Leksikografskog zavoda.710 Masoni su uspjeli. Miroslav Krleţa iz obzira prema tim njihovim ţeljama (iako je dobro znao za stvarno znaĉenje masona na mnogim podruĉjima našega ţivota) masonstvo nije ni spomenuo u Enciklopediji Jugoslavije. i tamo se predstaviti kao središnja masonska organizacija u Jugoslaviji. 1956. . Vršcu). Medicinskog fakulteta u Zagrebu. pokuša stvoriti samostalna Hrvatska katoliĉka crkva. Zanimljivo je navesti da su neki masoni u Hrvatskoj (npr. Pavlović. Paljić. Radom te »Jugoslovenske loţe slobodnih zidara« (industrijalac Robert Gašparović-Cihler. Veĉernje novosti. Ĉini se. Izdanje Les Presses Continentales. da je Viktor Novak bio onaj jugoslavenski mason visokog stupnja. Jakov Vivoda itd. politizirali i kontaktirali s inozemstvom. u općoj Enciklopediji tome je posvećeno samo 56 redaka. Masoni su se sastajali. Josip Jablanović) potpuno napustili masonstvo i umrli kao uvjereni katolici. bogumilstvo i protestantizam. bez uspjeha radila na tome. nezavisna od Rima. inaĉe poznati prvak Jugoslovenske republikanske stranke. 177. Đoka ĐorĊević) stvarno je rukovodio B. koji se »u ime jugoslavenskog masonstva« toliko angaţirao u Parizu. koji su naglašeno politiĉki djelovali. Pariz. bez obzira na njihove politiĉke koncepcije. XXIX/1981. ing. Ali. Masonima. (Đura Đurović. Aleksandar Acović. Pavlović. Grupa oko Pavlovića pokušala se i jaĉe uĉvrstiti u nekim beogradskim kulturnim institucijama. Mnogo veće znaĉenje imali su masoni okupljeni oko Ljubomira Tomašića. najviše u Republici. s. da se i francuski Veliki orijent distancirao od njega.709 Ti su masoni u svojim radovima propagirali eleuzinske misterije. odvjetnik. ne iskljuĉujući drţavni okvir Jugoslavije. dr. preuzeli su vodstvo te grupe Vojislav A. djelovanje te grupe stvarno je prestalo smrću D. Ti su masoni shvaćali novu drţavu kao konaĉnu mogućnost. da ono malo njihova 708 Za prikaz poslijeratnog masonstva u zemlji usp. odvjetnik dr. njihovo djelovanje poslije rata nije imalo posebnog politiĉkog znaĉenja. Novom Sadu. Ante Draţić. sveuĉilišni profesor Dimitrije Perović. što ga je naslijedio Jovan Aleksić. uspostavila veze s inozemnim masonstvom. Subotici.

218). ovaj će malo da ostane. Bez ikakvog uvoda upitao me da li sam posle Vladine smrti našla bele (masonske. Hteo bi da porazgovara. a zajedno s njim i antitradicionalna teološka misao. veljaĉe 1981. selile se s njegovim stvarima kuda smo se i mi selili a on ih nikad nije navukao.714 Poslije Drugog vatikanskog sabora došlo je i do dijaloga izmeĊu Katoliĉke crkve i masonstva. 711 Arhivski fondovi nisu dostupni za istraţivanje. Otišao je. Kakvi su to masoni na Sveuĉilištu? Vjesnik. 4. Zbog otvaranja socijalistiĉke drţave Jugoslavije prema svijetu poĉeo je sa Zapada prodirati i u hrvatski kler mentalitet potrošaĉkog društva. s. Bilo je to još u ono vreme kad je uvek poneko kod mene sedeo. već naš sadašnji stan u Generala Ţdanova). XXXIV/1973. Belajĉić je umro u emigraciji (u jednom staraĉkom domu) i s njegovom smrću Velika loţa Jugoslavija stvarno se ugasila. piscu). dva. 711 Oni su nastavili o sebi skrivati i najmanji detalj.712 God. MeĊutim. u Akademiji. ali intenzivno masoniziranje i hrvatskog katolicizma. ibid. Zašto sam napustio akademiju. Leţale su na dnu Vladine fioke. XXXI/1981. o tome je ostavila slijedeći zapis: »Jednog dana posle Vladine smrti. V. opaska I. Ribnikar. Side Marjanović iz Beograda od 23. Znala sam za te rukavice. zajedno sa stvarima koje je na brzinu pokupio moj otac kad su ga Nemci terali iz našeg stana koji je pokušao da saĉuva. Uvela sam ga u trpezariju (to više nije bila ona stara naša trpezarija u Botićevom sokaĉetu. Ĉovek me veoma uĉtivo zamoli da mu ih predam. 30–32. dugogodišnjeg direktora i odgovornog urednika beogradske Politike. došao je nepoznati stariji ĉovek. . (Pismo dr. npr. Moglo bi se uzeti. I u moj brak su one ušle neopaţeno sa mnogo predmeta kojima je Vlada raspolagao pre mene. I to prvenstveno u dijelu samoga katoliĉkog klera.preostalog arhivskog materijala bude dostupno samo najodabranijim pojedincima. pa je tako nastalo neprisilno. Mislila sam. Rekla sam mu da znam za takve rukavice. NIN. 9287. 1967. ţena masona Vladimira Ribnikara.« (J. Bili smo sami u sobi. Ali on nije seo. vremena. 712 Jara Ribnikar. Nije ni seo. 713 Bogdan Bogdanović.) glase rukavice. 714 Mirko Galić. Izvadila sam ih iz fioke i dala nepoznatom ĉoveku. 1612. Te su rukavice preţivele i rat. da tada prestaje. ali da su stari i da šute. M. barem simboliĉki. i poslije toga neki su politiĉari upozoravali da i dalje opstoje masoni. pozdravio me i odmah upitao da li imam za njega trenutak. 713 Neki su politiĉari spominjali postojanje masonskog duha na sveuĉilištu. da ispriĉa nešto svoje o Vladi i da ode. povijest meĊuratnog jugoslavenskog masonstva.

.

GRAĐA .

RASPROSTRANJENOST MASONSTVA I ROTARSTVA U JUGOSLAVIJI IZMEĐU DVA RATA .I.

Kotor: 10. Panĉevo: 14. N. Vl. 1931. god. 1912. 7. Sima Milutinović-Sarajlija. A. sredinom dvadesetih godina. rad i postojanstvo. Osnov. 1929. studenoga god. L. 1929. imala je 43 ĉlana. imala je 31 ĉlana. PreporoĊaj. Osnov. 7. Sanĉikov. 1937. od ruskih emigranata (M. svibnja god. da je potrebno. Ĉoveĉnost u Beogradu) raspolaţem samo indicijima. 1925. 716 Arhiv Jugoslavije Fond 100. Osnov. Tauber. Karlovac: 9. Osnov. Oznake su stare. Maksim Kovalevski. 6. 1936. U prosincu god. Imala je oko 30 (?) ĉlanova. RASPROSTRANJENOST MASONSTVA715 I) Loţe pod zaštitom Velike loţe Jugoslavija u Beogradu: 1. Osnov. Sloga. 16. Osijek: 13. Svršetkom god. 1936. Svršetkom 1929. spis broj 27. Skoplje: 715 Rekonstrukcija podataka o loţama bila je vrlo teška. Ljubljana: 11. imala je 38 ĉlanova. Svršetkom god. 1926. Svršetkom god. l. imala je 51 ĉlana. broj I–A–II 136. (God. imala je 46 ĉlanova. Osnov. 1922. Osnov. Zora. Svršetkom god. odobreno je osnivanje vjenĉića pod istim imenom). Jugoslavija.716 Dubrovnik: 8. Osnov. Svršetkom god. 1926. 1926. Dositej Obradović. došla je pod zaštitu V. 3. Zato podaci nisu potpuni. imala je 21 ĉlana. imala je 49 ĉlanova. god. god. Svršetkom god. 1883. Istina. Budnost. Osnovana u lipnju 1925. god. 1929. Imala je 23 ĉlana. Šumadija. 1928. O nekim loţama (na pr. Svršetkom god. Upitnikom sam upozorio na nesigurne ili nemasonske izvore. Mitropolit Stratimirović. god. 5. imala je 24 ĉlana. 1931. Svršetkom god. Sarajevo: 15. Maruševski i Evgenij Anjiĉkov). U toĉnost tih nemasonskih izvora nisam siguran. 1890. Detalji o osnivanju i ĉlanstvu temelje se na sluţbenim masonskim izvorima (posebno Šestaru i Neimaru). Osnov. Osnov. Ukinuta je god. Osnivanje ove loţe zapoĉeo je Vojislav Kujundţić god.1. 2. 8. 4. Osnovana sredinom tridesetih godina. 1930. imala je 39 ĉlanova. Novi Sad: 12. 1925. Pobratim. Intervencijom zagrebaĉke loţe Pravednost god. Ivanjski Krijes. god. Ĉubinski. Gdje sam smatrao. Imala je 54 (?) ĉlana. citirao sam izvor. Osnov. imala je 33 ĉlana. Osnov. Sloboda. (Loţu su osnovali masoni povratnici iz Amerike). Banat. . god. 1910. studenoga 1925. god. 1937. 1922. 1929. Valentin Vodnik.

a svršetkom god. imala je 40 ĉlanova. Luĉ Kvarnera na Sušaku poĉeo s radom 24. imala je 50 ĉlanova. Jugoslavija zapoĉela s radom god. 1938. 8. 20. imala je 34 ĉlana. Perun. Imala je god. 25. Osnivanje ove loţe zapoĉeto je god. Poslije prvog svjetskog rata (sredinom dvadesetih godina) nastavila raditi pod zaštitom francuskog Velikog orijenta. 1924. 1928. u svibnju god.717 Pod zaštitom Velike loţe Jugoslavije djelovali su i razni vjenĉići (npr. Alkotas (Stvaranje). 1934. Stvarno nastala god. Maksimilijan Vrhovac. 1921. U Nišu osnov. 1938). Bitolj:719 717 718 Voj. Pod zaštitom V. Svršetkom god. imala je 53 ĉlana. SHS Jugoslavija. god. s. (Već god. i god. 25. osnov. Osnov. Svršetkom god. tvrdi. 23. l.16. god. Beograd. Osnov. Osnov. Svršetkom god. s. 1909. god. Beograd: 1. Osnov. Svršetkom god. 1929. 1940. je god. Budućnost. pod istim imenom. u navedenoj knjizi koju je dovršio u sijeĉnju god. god. pa uspavana i ponovno osnovana god. 27. 1892. 26. Nastajala god. Pravednost. travnja 1931. Sombor: 17. Osnov. 1929. Vojvodina. Osnov. Subotica: 19. zaštitu V. Osnov. 1929. 1925. Bratstvo. Osnov. Osnov. Zagreb: 22. god. Svršetkom god. Ivan Drašković. Svršetkom god. imala je 16 ĉlanova. lipnja god. l. 28. 1937. 1919. 1937. ibid. 1913.. 1928. Split: 18. Osnov. pa uspavana i ponovno osnovana god. lipnja god. god. Svršetkom god. Pravda. Kujundţić. Njezini ĉlanovi zatraţili su god. 1929. 1905. 1910. imala je 18 ĉlanova. Svršetkom god. Pomoravlje u Jagodini. 1940. Severna zvezda (Stella Polaris). god. . 1909. 1928.718 II) Loţe koje nisu radile pod zaštitom Velike loţe Jugoslavije. imala je 54 ĉlana. Ibid. Kosovo. za Centralnu Srbiju. 8. (Starješina bio Radoslav Horvat). u Splitu je zapoĉeo s radom vjenĉić Jadran) Imala je oko 20 ĉlanova.. 1910. Svršetkom god. da je ovaj vjenĉić postao loţa. 1937. 1938. Aurora. imala je 48 ĉlanova. svibnja god. 1938. loţa Nemanja. Njezino buĊenje oĉekivalo se pod imenom Rad. 13. (Prema nekim procjenama u loţama Neptun i RuĊer Bošković moglo je biti do 60 ĉlanova). 1937. imala je 56 ĉlanova. RuĊer Bošković. Vršac: 21. svibnja god. 29. Neptun. 15 ĉlanova. 1924. 1928. 1921. 1909. god. Osnov. 7. 1940. Zrenjanin (Petrovgrad – Veliki Beĉkerek): 29. Osnov. 24. L'Union (Ujedinjenje). imala je 16 ĉlanova. 1929. 1928. Ona je u meĊuvremenu uspavana. Kujundţić.

u kojima je bilo više jugoslavenskih graĊana (npr.) IV) Ţidovske loţe u Jugoslaviji reda B'ne Brit. Zagreb: 6. God. Ivan u Liégeu sa 7 (?) ĉlanova. kao mješovita loţa. Matnat jad. Moguće. svjetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji bilo više od šest. 11. 2. veljaĉe god. 17. 10. Osnov. Osnov. l. Novi Sad: 2. 20. imala je oko 20 (?) ĉlanova. 1935. studenog god. 1911. a radila je pod zaštitom talijanskog Velikog orijenta. imala je oko 40 (?) ĉlanova. III) U inozemstvu su postojale mješovite loţe. Menorah. 1926. 1927. Srbija. god. Ove loţe spadale su pod zaštitu hrvatske Simboliĉne velike loţe Libertas u Zagrebu. Osnov. Sarajevo. U loţama Pitagora i Humanitas bilo je do 50 muškaraca i ţena. Imala je god. itd.2. Bosna. 37. 1932. Osnov. kao »samostalna nacionalna mješovita loţa«. (?) Osnov. 1925. Subotica: 5. Radila je na talijanskom jeziku pod zaštitom talijanskog Velikog orijenta. 8. Radila je na talijanskom jeziku pod zaštitom talijanskog Velikog orijenta. izmeĊu dva rata oko 80 ĉlanova. 1932. Prema nekim popisima navedene tri loţe u Zagrebu imale su. Zagreb. . studenoga 1927. Osnov. pod brojem 1090 u ime V. II/1926. Héraclée. pod brojem 676. sijeĉnja god. lipnja god. (?). Kosmos (?) u Parizu s 11(?) ĉlanova. kao »divlja« loţa. God. Beograd: 1. pod brojem 1169. loţe Le Général Peigne u Parizu. 3. Terra e Sole u Bitolju i Stella della libertà u Skoplju. i ponovno poĉela stvarno samostalno djelovati već 16. Pitagora. God. Osnov. Prometej. 1934. sijeĉnja 1933. Terra e Sole. 1934. pod brojem 1166. 1934. God. imala je oko 20 (?) ĉlanova. Imala je 23 (?) ĉlana muslimana (?). Sarajevo: 4. imala je oko 60 (?) ĉlanova. Osnov. Radila je pod zaštitom rumunjske Velike loţe. Zrenjanin (Petrovgrad. Osnov. Héraclée. koja je osnov. Stella della Libertà. osnov. Zagreb: 7. pod zaštitom francuske Velike loţe s 19 (?) ĉlanova. Osnov. god. 1872. 29. Sarajevo: 5. 7. 4. 1911. Sv. u Istambulu. Aurore de la liberté. Skoplje: 6. 1938. god. Osnov. oţujka god. pod brojem 1167. Imala je 43 ĉlana. pod matiĉnim brojem 18. Osijek: 3. Solomon Alkalaj. Humanitas. 1934. 46 ĉlanova. 1934. 9. Amicitia. 23. Usp. imala je oko 25 (?) ĉlanova. Osnov. 719 U jednom masonskom sluţbenom izdanju (Annuaire) registrirane su i poslije prvog svjetskog rata uz loţu L'Union u Beogradu i loţe 1'Aurore de la liberté. god. 8. Veliki Beĉkerek): 12. Glasnik. Osnov. God. U navedenim ţidovskim loţama više ĉlanova bili su i ĉlanovi jugoslavenskih masonskih loţa. Sve tri loţe prestale su s radom 20. da je ţidovskih loţa prije poĉetka 2. Osnov. Jupiter (?) u Parizu s 8 (?) ĉlanova. 28. Kolonija Bogopolis (?). Loţe Pitagora i Humanitas spadale su pod Simboliĉnu veliku loţu Le Droit Humain u Parizu. Ljubav bliţnjega. 1926. svibnja 1927. lipnja god.

ibid. 50. s. pod zaštitom Velike loţe Jugoslavija radilo je sedam loţa s oko 300 ĉlanova. 724 ĐorĊe Jeĉinac. Jaša Romano smatra. 500 oko 25.. MeĊumurje Kosovo Sandţak. Slobodno zidarstvo. Beograd. Koristim prigodu da posebno zahvalim dr. 723 (Stojković).720 Prema podacima Srete Stojkovića pod zaštitom Velike loţe Jugoslavija radilo je god. 723 Prema pisanju Đorda Jeĉinca u Jugoslaviji je god. godište III. Crna Gora Macedonija oko 14. svjetski rat bilo 82. Slavonija. Branku Pasiniju iz Splita. 4 vjenĉića i da je bilo više od 900 ĉlanova. 500 oko 12. 1980. god. 50. 725 Prema jednoj statistici Ţidova u Kraljevini Jugoslaviji pred drugi svjetski rat bilo je 72. 1931. s. Mala istorija slobodnog zidarstva Evrope. Dr. 184–185. Srijem Baĉka.V) Broj masona u Kraljevini Jugoslaviji. s. 1925. s.079 (Jevrejski narodni kalendar za 1937–1938 godinu.722 God. koji mi je uĉinio dostupnim više izvornih dokumenata o sudjelovanju nekih naših ljudi u tom inozemnom masonstvu. de Belgrade.242. da je Ţidova u Kraljevini Jugoslaviji pred 2. 1936. 14). Subotica. 000 oko 550 oko 730 oko 7. 28. Beograd-Zagreb. 000 oko 16. On daje ovakav raspored Ţidova po pokrajinama: Bosna i Hercegovina Srbija Hrvatska. 200 oko 1. . Dalmacija.. ali to nije predmet ovoga mog rada. Beograd. 1927. 1936. Izdao Jevrejski istorijski muzej. 10.725 720 Compte-rendu officiel de la manifestation maç. 762 (Jaša Romano. Mnogo Hrvata i Srba bilo je u juţnoameriĉkim loţama.721 Milićević navodi da je u jesen 1926. Slobodno zidarstvo. 1919. 136). Ţrtve genocida i uĉesnici narodnooslobodilaĉkog rata. 722 Compte-rendu. 1931 pod zaštitom Velike loţe Jugoslavije radile su 23 loţe s »oko« 900 ĉlanova. 000 oko 4. Izdanje iz god. Izdanje Velike loţe SHS Jugoslavija. Baranja Banat Slovenija.724 Masona Hrvata (po roĊenju) u Kraljevini Jugoslaviji bilo je oko 500. Beograd. s.. radilo »oko« 28 loţa (25 pod zaštitom Velike loţe Jugoslavije i 3 samostalne u Zagrebu) i u njima je bilo »oko« 1150 ĉlanova. Masona Ţidova (po osjećaju nacionalne pripadnosti ili po podrijetlu) bilo je u neţidovskim jugoslavenskim loţama oko 150. 721 (Sreta Stojković). Prema podacima Dušana Milićevića u lipnju god. 1925. pod zaštitom Velike loţe Jugoslavije radilo 18 loţa. s. Jevreji Jugoslavije 1941–1945. 14 loţa s više od 600 ĉlanova. s.

B. spis br. 567– 595. pa sam ispod crte popis ĉlanova loţe »Pravda« u Splitu dopunio prema izvornoj dokumentaciji koju sam imao u posjedu i prema podacima nekadašnjeg tajnika splitske loţe. Celebrinija. Navedene podatke iz Celebrinijeva materijala »Spisak ĉlanova svih loţa pod Velikom loţom Jugoslavija (koji se ĉuva u Arhivu SSIP. 1935. Odluĉio sam se za ovaj popis kao vjerodostojan ne samo zato što se podaci u ovoj knjiţici za loţu »Zagreb« slaţu s izvornim popisom. Ovaj Celebrinijev popis je stvarno raĊen na temelju izvorne dokumentacije. Popis ĉlanova ţidovske loţe »Menora« u Osijeku donio sam prema knjiţici Ţidovska masonerija. 1490.2. sijeĉnja 1920) do broja 445 (13. 18. 13 – i ti su brojevi promijenjeni). III. Popis ĉlanova loţe »Maksimilijan Vrhovac« donio sam prema autentiĉnom dokumentu pod oznaĉenim naslovom koji se ĉuva u Arhivu Jugoslavije. koje su se našle u arhivu loţe »Budnost« u Osijeku poĉevši od broja 1 (5. Ovaj materijal ĉuva se u Arhivu Jugoslavije. Ĉlanove sam poredao prema abecednom redu prezimena. Dvorske hartije. »Amicitia« i »Prometej« donio sam prema njemaĉkom popisu iz materijala koji je prireĊen u Berlinu 23. koji je sredio taj popis u Zagrebu. svibnja 1939. Popis ĉlanova loţe »Budnost« u Osijeku donio sam i na temelju izvorne dokumentacije. Njemaĉki materijal odnosi se na stanje iz god. Beograd 1984. f. Od tih materijala Celebriniju su nedostajali samo dokumenti pod brojem 3. Ĉlanove iz ovog dokumenta naveo sam po redu. (I ova se Izjava nalazi u Arhivu Jugoslavije. i to onako kako ih je naveo Mirko Glojnarić u knjizi Masonerija u Hrvatskoj (Zagreb. U popisima uz ovaj izvještaj navedeni su kandidati. IV. pa sam ispod crte ovog popisa donio osobe koje se u ovom popisu ne navode. sv. sijeĉanj 1941). 171.B. srpnja 1941. »Ivanjski krijes« u Karlovcu. Novom Sadu i Beogradu) u izdanju MOSK-a. pogrešno navedeno za loţu »Pravda« u Splitu Rojić umjesto Roić. fond 100. Napominjem. (Der Reichsführer SS-Der Chef des Reichshauptamtes). Toĉnost ovog dokumenta potvrĊuju i imena ĉlanova ove loţe koja je naveo Viktor Novak (primljen u ovu loţu god. broj 2/978880 i 978881 (stare oznake). da ovi popisi ipak nisu potpuni. za sijeĉanj 1935. (Prvi popis ĉlanova loţa u Zagrebu. Sarajevu. travnja 1942. koji su prijavljeni jedan. II. Popis ĉlanova loţa: »Sloboda« u Dubrovniku. Zagreb. Ovaj dokument je iz sredine dvadesetih godina. »Pravda« u Splitu. POPIS MASONA U HRVATSKOJ IZMEĐU DVA RATA Uvod I. fond 100 (brojevi su danas promijenjeni). fond 100. 351 i 424. »Pravednost« i »Perun« u Zagrebu. 41. dosije broj I–A II. 1924) u svojoj velikoj Izjavi pred njemaĉkim okupatorskim vlastima u Beogradu dne 18. 137) donio sam prema prilogu Zorana Nenezića u knjizi Masoni u Jugoslaviji (1764–1980) – izdanje Narodna knjiga. koji je objavljen u knjizi Spomenica 1927–1932.O. S obzirom na to da je loţa »Maksimilijan Vrhovac« bila po politiĉkom utjecaju izmeĊu dva rata najznaĉajnija loţa u Hrvatskoj. donesen je prema popisima iz Izvještaja S. Osijeku. Celebrini je ovaj rad obavio na temelju »Okruţnica« Velike loţe Jugoslavija. (Loţa »Zagreb« 1090 N. U zagradama njemaĉkog popisa oznaĉene su osobe koje se u Glojnarića ne nalaze. donio sam i popis njezinih ĉlanova prema citiranoj . Tako je npr. odnosno dva puta za primanje u masonstvo. 1933). lipnja 1940). »Budnost« u Osijeku. koja se ĉuva u privatnom posjedu. str. kako su tu poredani. Moguće su samo greške u pisanju nekih prezimena. Ĉlanove loţa »Ljubav bliţnjega«.. (Uzgred napominjem da u autentiĉnost ostalih popisa masona koje donosi Nenezić u navedenoj knjizi apsolutno ne ulazim). Subotici. I usporedba ovog popisa s drugim popisima potvrĊuje da se radi o toĉnim informacijama.

. mag. Dragan Novak. 14. 18. Dr. u Zagrebu. potpredsjednik Banskog stola u Zagrebu. Dr. Ivan Kugli. komore. sudac Stola sedmorice u Zagrebu. knjiţar u Zagrebu. 11. VIII. Dr. 4. Ĉlanovi loţa »Neptun« i »Bošković« navedeni su prema citiranoj Glojnarićevoj knjizi. Adolf Cuvaj. 9. 7. Milan Ĉurĉin. Vladimir Srića Pexider. Oĉito je da Glojnarić nije znao toĉno rasporediti pojedine osobe po pojedinim loţama i da je neke pojedince pogrešno oznaĉio kao masone. tajnik Trgov. Podaci o zanimanju ili godini roĊenja pojedinih osoba u ovim popisima. a oni su bili. industrijalac u Zagrebu. . fond 100. Vaso Mikašinović. kipar. Popis ĉlanova ovih loţa nalazio se u Arhivu Jugoslavije. Zanimljivo je da ga je meĊu prvima tuţio zastupnik HSS-e Toma Janĉiković. Dr. Dr. 1941.njemaĉkoj dokumentaciji. pod brojevima 2–978882 do 2–978893. 13. Oĉito je da ovaj popis nije potpun (na primjer. odvjetnik u Zagrebu. ph. najvjerojatnije. Vjekoslav Turkalj. VII. 15. predsjednik Upravnog suda u Zagrebu. na poĉetku NDH. 10. odvjetnik i hrvatski narodni zastupnik. a on je u svojim popisima naveo 425 masona u Zagrebu. Dinko Ruţić. Ivan Meštrović. VI. a prema stanju iz god. urednik Nove Evrope. i to zato što taj popis nije bio osporavan. Dušan Dermanović. upravitelj Drţavne hipotekarne banke. Dragutin Peroš. ĉlanovi loţa izvan Zagreba ili u inozemstvu. Branko Arko. prof. Popis ĉlanova loţa oĉito je napravljen na temelju izvornih dokumenata. Neki su od tuţitelja poslije. Glavni proces vodio se pred Sudbenim stolom u Zagrebu pod brojem Kšt 5/41. Mato Misler pripadao je ovoj loţi. Dr.). zast. 8. Stevo Breberina. fond 100. Gregorić i sl. Glojnarićev popis ĉlanova spomenutih loţa ne moţe se smatrati potpuno autentiĉnim. bio tuţen i suĊen u Zagrebu i Zlataru na tuţbe nekih pojedinaca koji su tvrdili da nisu masoni. Branko Aleksandar. iz Zagreba. nestali. Glojnarića su tuţila 32 pojedinca. Toma Janĉiković. ako se ponavljaju navode se samo jednom. Ĉlanove loţa »Humanitas« i »Pitagora« donio sam prema citiranoj njemaĉkoj dokumentaciji. pa su kao tuţitelji ostale slijedeće osobe: 1. Glojnarić je već u veljaĉi god. ali to bitno ne umanjuje vrijednost ovog popisa. osim kada se moglo toĉno utvrditi kako glase njihovi podaci na hrvatskom jeziku. 8 pojedinaca kao one koji su »bili masoni«. Toĉnije reĉeno. 3. a imena nekih je ponovio više puta. Milovan Zoriĉić. V. 6. upravitelj Jutarnjeg lista. 2. ind. Glojnarić je oznaĉio u ovom popisu 8 pojedinaca kao mrtve. sudac Stola sedmorice u Zagrebu. 17. tako da su oznaĉeni i detalji kao što je datum primanja u odreĊeni stupanj za pojedine ĉlanove. Inaĉe. Ĉlanove sviju loţa poredali smo abecednim redoslijedom. jer im je naveo istodobnu pripadnost nekolikim loţama. broj 2 . Popis ĉlanova loţe »Ivan grof Draškovć« naveo sam samo prema citiranoj Glojnarićevoj knjizi. On je neke osobe oznaĉio kao ĉlanove ovih loţa. odvjetnik u Zagrebu. Prezimena i imena navedena su po redu i onako kako glase u njemaĉkom izvorniku. Dr. 1935. vrhovni drţavni tuţitelj u m. Popis ĉlanova ţidovske loţe »Zagreb« u Zagrebu naveden je prema autentiĉnom popisu iz citirane Spomenice. 16. 5. Umjetniĉke akademije. u popisu ima nekih sitnih pogrešaka (na primjer: Gragorić mj. 12. (Ovaj popis se nalazio u Arhivu Jugoslavije. Jozo Kljaković. Emil Brandafy. a nije naveden).978875 i 978876).

a tu je presudu sud drugog stupnja potvrdio. prof. Dr. Dr. nego su bili sastavljeni. koju treba popuniti i toĉno srediti pripadnost svih navedenih osoba po pojedinim loţama. da bi se zadovoljila zakonska forma. 21. donio je presudu 22. 25. da je popise masona dobio od policije u Zagrebu. Bitno je naglasiti. Drago Ĉop. Stjepan Vidaković. da je prihvatio tuţbu samo privatnog tuţitelja Vjekoslava Turkalja. 20. 1940. nisu bili sluţbenog karaktera. Zbog toga su policajci bili prisiljeni da iz raznih pomoćnih masonskih knjiga rekonstruiraju popise. . odvjetnik u Zagrebu. lijeĉnik u Zagrebu. ovaj materijal moţe korisno posluţiti. a koje je on naveo u spisku. »Perun«. prof. zamjenik starješine loţe Pravednost) predali policiji. pod predsjedanjem Ivana Premuţića donio je drugu presudu. bilo dovoljno vremena da ga tuţe svi oni koji se nisu smatrali masonima. od 11. vlasnik tiskare u Zagrebu. dr. »Neptun« i »Bošković«. Iz toga sudskog spisa (ĉiji se najveći dio ĉuva u Rukopisnoj ostavštini Ive Politea. kao redarstvenom ĉinovniku bilo povjereno voĊenje istrage nakon zabrane rada masonstva u Zagrebu. 14. Popis ĉlanova loţa »Neptun« i »Bošković« donesen je prema Glojnarićevu popisu u kojem je obuhvatio ĉlanove loţa »Pravednost«. Sudac Edmund Trajer. travnja 1941. kojemu je god. i to posebno od dra Stjepana Gredelja. U toj presudi prihvaćene su ţalbe privatnih tuţitelja. uz svijest da je u ovom popisu masona u Hrvatskoj moguće da je nekoliko osoba pogrešno oznaĉeno da pripadaju masonstvu. 22. Branko Dragišić. koji je predsjedao sudskom vijeću. 24. Inaĉe. oţujka 1942. Ozbiljno prouĉavanje hrvatske prošlosti izmeĊu dva rata nezamislivo je bez poznavanja nosilaca masonskog fenomena. i da je do proglašenja ustaške NDH 10. predsjednik Sudbenog stola u m. sveuĉ. najzanimljivija je ĉinjenica da ni banska vlast. 1940. Glojnarić se branio. Ivo Ivanĉević. u Zagrebu. na ţalbe ostalih tuţitelja sud Stola sedmorice u Zagrebu pod brojem Kre 666/3– 1941. koje su neki masoni (npr. na procesu nije opovrgnuto da je Glojnarić popis zagrebaĉkih masona rekonstruirao i na temelju policijskih materijala do kojih se došlo pretresom u zagrebaĉkim loţama god. kut. MeĊutim. Dr. nakon raspuštanja loţa i zabrane masonstva. ***** Na kraju ovih uvodnih napomena istiĉem da sam ove popise donio samo kao GraĊu. Dr. nije došla do autentiĉnog popisa masona u Zagrebu.. Ovaj sud je donio odluku kojom se prva presuda »ukida u cijelosti i stvar vraća prvomolbenom sudu na novu razpravu i odluku«. lijeĉnik i sveuĉ. Mladen Uzorinac. tako.19. do tada. MeĊutim. 23. da je Glojnarićeva knjiga izdana u sijeĉnju 1941. Zato je od odluĉne vaţnosti ĉinjenica da su ga tuţila samo 32 tuţitelja. Petar Acinger. Uz Glojnarića bio je tuţen i Josip Noll kao poslovoĊa Hrvatskog tiskarskog zavoda u Zagrebu zato što je tiskao Glojnarićevu knjigu. naĉelnik Banske uprave u Zagrebu. Antun Antunović. u Arhivu Hrvatske u Zagrebu). osim u dijelu koji se odnosi na Vjekoslava Turkalja. Josip Giaconi. studenog 1941. Iz njegova navedenog popisa nisu navedeni tuţitelji kao ni ĉlanovi loţa »Pravednost« i »Perun« koji su posebno doneseni prema citiranom Celebrinijevu popisu. Spisi. u Zagrebu.. pa i to potvrĊuje da su doista bili masoni. Oni toga nisu uĉinili. U više od dva mjeseca postojanja relativno demokratske banske vlasti bilo je zaista dovoljno vremena i za ostale da ga tuţe.

Cvjetko KOJAKOVIĆ Nikola KOVAĈEVIĆ Ilija KOVAĈEVIĆ Petar KOVAĈIĆ Svetozar KRESINA Martin KRISTIĆ Baldo KURTOVIĆ Aleksandar MANDIĆ Mirko MITROVIĆ Ivo PASINOVIĆ Umberto PETROVIĆ Franjo PETKOVIĆ ĐorĊe PULJEZOVIĆ Andro PUPIĆ Savo RAJĈIĆ Miodrag ROGOVSKI L. DUBROVNIK 1) Popis ĉlanova loţe »Sloboda« – Dubrovnik 1. 12. 26. 35. Brisan iz ĉlanstva 1936. 1936. 13. Dobio ĉastan odpust 1928. 37. 1926. 1925. Prijavljen 1935. 33. Prijavljen 1934. 1934. . 3. dobio ĉasni otpust 1923. 14. 27. 1936 1926 1925. Brisan iz ĉlanstva 1936. 31. 1927. 1926. 7. potvrda brisan po § 70 1931. 29. 11. 1935. 1939. 22. 24. Nije primljen Dobio ĉasnu razrješnicu 1929 Prijavljen 1931. 18. 30. 8. Prijavljen 1934. 20. 1936. umro 1932. M. Osnivaĉ loţe sloboda Prijavljen 1920. 23. 1903. 9. 34. Brisan iz ĉlanstva po § 70. 28. Prijavljen 1937. Brisan iz ĉlanstva na osnovu § 70. Brisan iz ĉlanstva po § 70. 25. 4. Prijavljen 1932. Dobio ĉasnu razrješnicu 1930. 1911. 1936. 5. Brisan iz ĉlanstva 1938. 10. 1926. Bogumil IVANOVIĆ Martin JANĈIĆ Nikola JOB dr. 32. 1937. 1938. 19. 1939. 1927. 6. 1909. Brisan iz ĉlanstva po § 70. brisan iz ĉlanstva po § 70. 2. 1927. Nije primljen Brisan iz ĉlanstva po § 70. 1936. 1936 1926. Sergije ANIĆ Ante ARSENIJEVIĆ Ĉedomir BAKOĈEVIĆ Mirko BJELADINOVIĆ Dušan BOŢOVIĆ Pavle BUKOVIĆ Novak BUZOLIĆ Stjepan CVJETKOVIĆ Antun DAMIJAN Miho DURIĆ Vlastimir DOSTANIĆ Stevan DRAŠKOVIĆ Đuro DUĈIĆ Uroš ERCEGOVIĆ Miho GRUBER Đura GJENERO Franjo HROZNIĈEK Engelbert. 1929. Prijavljen 1932 1925. Brisan iz ĉlanstva po § 70. 1927. 21. 1925. 15. Prezime i ime ALEKSIĆ dr. 1926. 36. 1907. Dobio razrješnicu 1928. 17. 16. brisan iz ĉlanstva po § 70.I. primljen Razrj.

1934. 14. Brisan iz ĉlanstva 1933. 1937. Srećko DEUTSCHER Milan DRAGANIĆ Antun ĐURIĆ Tomo ERCEGOVIĆ Mirko FRÖHLICH dr.. Brisan iz ĉlanstva 1933. 43. 1937. 39. 9. 10. Brisan iz ĉlanstva po § 70. 1933. 1036. Prijavljen 1929. 17. 7. 1929. 11. 12. II. nije primljen Dobio razrješnicu 1933. odustao od molbe za prijem Brisan iz ĉlanstva po § 70. Primljen 1932. 44. 1926. 2. nije primljen Dobio razrješnicu po svojoj molbi 1938. Karlovac 2) Popis ĉlanova loţe »Ivanjski Krijes« – Karlovac 1. 1927. 1927. 1922. Prijavljen 1925. Ivan GRBIĆ Vladimir HANŢEKOVIĆ Marijan HEJER Kristijan HUZJAK dr. 47. 52. Prijavljen 1938. 1926. 1922. VUJADINOVIĆ Dragoljub VUKIĈEVIĆ Nikola VUKOVIĆ Boris 1927. 5. 1927. Stevan JOVANOVIĆ dr. 19. SEKULOVIĆ Jovo SEKULOVIĆ Simo SKURIĆ Antun SOLJAĈIĆ Miho SOKOLOVIĆ Milivoje ŠULIĆ Antun ŠULIĆ Antun ŠULIG Antun TEREZOVIĆ Marko Savo TOMAŠEVIĆ Ignjo VIDOVIĆ Matija VRDOLJAK Ivan VUKMIROVIĆ Vladimir M. 53. 3. 49. 1938. Prijavljen 1933. Prezime i ime CRBĈIĆ Franjo ĈOP dr. Razrj.38. 1931. 41.. 6. Prijavljen 1937. 1926. 46. 16. Vuko KLARIĆ Dinko KOCH Josip primljen 1922. . 42. Pavao GOLIJAN Dragutin GORODECKI Sergij GRAHO dr. 13. 18. Dobio ĉasnu razrješnicu iz loţe Drašković 1926. 1931. 1927. umro 1933 Prijavljen 1931. 48. 1934. 1919. 15. 51. 8. Dobio razrješnicu 1928. Potvrda brisan po § 70 Dobio ĉasnu razrješnicu Dobio razrješnicu 1936 Dobio redovnu razrješnicu Prijavljen 1936. 40. Boţidar JAKŠIĆ Dušan JAKŠIĆ dr. 50. 1926. 45. 1937. 1934. 4. 1922. 1926.

1932. 1930. 31. 1930. Prezime i ime AKSAMANOVIĆ Otokar BEDENIĆ dr. umro 1938. 1922. 1940. 3. Dobio je potvrdu 1939. Prijavljen 1935. nije primljen Primljen u loţi grof Drašković. 21. 1938. nije primljen 1928. ZEC Milan ZEMLJAK Milan ŢANIĆ dr. Zdenko MANOJLOVIĆ Branko MIHELIĆ dr. Prijavljen 1926. 25. Josip 1932. 1936. 30. 34. Osijek 3) Popis ĉlanova loţe »Budnost« – Osijek 1.. 47. Radovan TOT Ivan TURIĆ Tomo TUŠKAN Ivan 1934. 1930. 28. 8. Špiro ŠAŠEL Zdravko ŠOŠTARIĆ Milan ŠVRLJUGA dr. 39. 32. 40. 1927. Albert LONGINO dr.. Ante MILJUŠEVIĆ Dušan MILJUŠEVIĆ Ljubomir MOGAN Josip PERVAZ Nikola RADEKA Milan RAŠETA Branko RAUSAVLJEVIĆ Milan RENDULIĆ Stanko SABLIĆ Marko SEDLAĈEK Hugo SMOKVINA Milorad ŠANTIĆ dr. 1922. 1922. 5. 36. 1926. 35. 1926. 24. 1923. Brisan iz ĉlanstva . 27. nije primljen Prijavljen dvaput 1938. Nikola ĈERNIK Dragutin DITS dr. 33.. 38. 23. 1929. Prijavljen dvaput 1940. 1938. 1938. Prijavljen 1936. 4. nije primljen Prijavljen za afilaciju Prijavljen 1932. Milutin ĐURIĆ Josip primljen 1925. osnivaĉ loţe Ivanjski Krijes 1932. nije primljen Dobio je razrješnicu 1938. KOSEM Stanko LONGINO dr. 7. 29. 9. Milan BELOŠEVIĆ Branko CVIJANOVIĆ Budislav ĈEPINAC dr. 1917. Razrj. 1934. 2. WANBRECHTSANEA Vilim 1927. 1937. VODEHNAL dr. 44. 45. 43. Dobio razrješnicu Prijavljen za afilaciju Prijavljen dvaput 1940. Dobio je razrješnicu 1933 Prijavljen 1928. Erih ĐELALIJA dr. 1922.. 1938. 1936. 6. 22. 1930. Dobrašin III. 1929. Potvrda brisan po § 70 Dobio razrješnicu 1940. 37. 26.20. 42. Dobio redovnu razrješnicu 1934. Razrješen duţnosti 1938. 1940. 1930. 41.. 46. Dobio je potvrdu 1936.

1930. 50. 25. 56. 1935. 16. Afiliran u Budnost 1935. 24. 53. Dobio redovnu razrješnicu 1934. Dobio razrješnicu 1922. Dobio razrješnicu 1939. Dobio razrješnicu 1925. Brisan 1922. Dobio razrješnicu 1937. 28. 1928. Dragan MILIĆ dr. 1913. 21. 55. 1913. Ivo HERMAN Mirko HINIĆ Dušan HIRSCH dr. Afiliran u Budnost 1935. 1930. U loţi »Onore« Dobio redovnu razrješnicu za afilaciju u loţu Budnost 1932. Dobio redovnu razrješnicu 1934. 39. 43. Dobio ĉasnu razrješnicu 1932.10. 42. 11. Alfred FIŠER Ivan FIŠER Karlo FIŠER Milan FIŠER dr. Dobio razrješnicu 1940. 15. Dobio razrješnicu 1935. 19. 1930. 35. 13. 32. 57. Brisan 1922. Milovan POLJAK Frano 1921. 1926. 1939. 37. 1939. 46. 1911. Dobio razrješnicu 1937. 1925. 40. 26. 38. 1929. 1934. Prijavio se za afilaciju 1940. Dobio ĉasnu razrješnicu Dobio razrješnicu 1936. FAY Ivan FIŠER dr. 45. 1936. 1929. Srećko MIRSKI Lav. 1926. 44. Darko FRANK Viktor GOVORKOVIĆ Ivan HERLINGER Gjuro HERLINGER dr. 41. 17. 1930. 51. 1920. Dejan OŠTRIĆ Vlatko PILPEL Vjekoslav PINTEROVIĆ dr. Brisan iz ĉlanstva 1922. 49. 1925. 1921. Ladislav KLJUĈAC Milan KOCH Dragutin KOLAR Hugo KRAUZS Josip KRAUZS Sigmund KRBAVAC Andrija LONĈARIĆ Branko MAGARAŠEVIĆ Stanko MALIN Vladimir MAMUZIĆ Ilija MIHELCH Akoš PLAVŠIĆ-MIHOĈINOVIĆ Ĉedomil MILER dr. 1932. 33. 1923. 52. 1935. Pavao FIŠER dr. 36. 31. 12. 34. 1921. 1929. 1934. 1929. 20. 1935. 54. 1930. Fritz MONTINA Edgar MUAĈANIN Pavle MUAĈEVIĆ dr. 47. Brisan iz ĉlanstva 1929. Prijavljen 1928. 27. Branko NOLL Josip OREL Ante ORLIĆ dr. 22. 1935. Brisan 1922 . 1935. 23. 29. 1921. Milenko KAIZER Julio KAIZER Pavao KAJZER Zdenko KANDERA dr. 1926. 18. 1921. 30. 1921. 1917. 1923. 48. Valdimir FIŠTER Milan FRANETIĆ Radoslav FRANK V. 1921. 1931. Slavko JENI Gvido KAJDANOVIĆ dr. 1921. 14.

1934. 66. 79. 1920. Nikola DIETZ dr. 64. Makso KAISER Pavao KAJGANOVIĆ dr. Prijavljen 1927. 69. 60. Brisan iz ĉlanstva 1923. Dobio ĉasnu razrješnicu 1940. Vladoje BEDENIĆ Milan CVIJANOVIĆ Budislav ĈEPINAC dr. 1918. 1931. 73.58. Herman WILHEIM Robert ZORMAN Josip 1939. Julije KAISER dr. 75. 78. 70. 63. Erich FAY ing. Slavko JENI Guido KAISER dr. Brisan iz ĉlanstva 1923. Dao ostavku 1921. Milenko . 1930. Prijavljen 1930. Brisan iz ĉlanstva 1922. 74. Dobio ĉasnu razrješnicu 1927. 1910. Ĉlanovi loţe »Budnost« u Osijeku AKSMANOVIĆ ing. Dobio ĉasnu razrješnicu Dobio razrješnicu 1939. Pavao FIŠER dr. Dobio redovnu razrješnicu 1939. 72. Dušan VRANEŠEVIĆ-ZMAJ Dušan VEISS Julije WEISSMANN dr. Mihailo SENTE dr. Grgur TRBOJEVIĆ Mirko TURIĆ Josip VRANEŠEVIĆ dr. 61. POLLAK Alfred PRAŢIĆ dr. 59. 1932. 1928. 76. 1913. 71. 1927. Dobio razrješnicu 1939. Vladimir FRANK Darko HERLINGER dr. 1928. 1929. 1903. 68. Mihajlo REICHER Artur SABLJICA ing. 62. Ferdinand SINIC Ljudevit STEPANC Radoje STOJSAVLJEVIĆ Bogdan SZABO Geza ŠMIT Antun ŠMIT Franjo Dragutin ŠRAM Fredo ŠTETIĆ Ekaš TOMLJENOVIĆ dr. Prijavljen 1920. 1927. Djuro HERZER Adolf HINIĆ Dušan HIRSCH dr. Ivan FIŠER Ivan FIŠER dr. 67. 1934. 1903. 77. 1926. 65.

Dragan MILIĆ dr. KLEIN Bernardo. graĊevinski poduzetnik 7. FREUNDLICH Ljudevit. GUTMANN Julije. Branko NOLL Josip OŠTRIĆ Vlatko PILPEL Vjekoslav PINTEROVIĆ dr. suvlasnik »Wilheim et Boskowitz« 5. lijeĉnik . Franjo ŠRAM ing. odvjetnik iz Vinkovaca 13. Mato ŠMIT K. LANG Ignat. zubar 6. lijeĉnik 2. Edgar MUAĈEVIĆ dr. zastupnik »Našiĉke« iz Vinkovaca 9. ALTMANN Edmund. veletrgovac vinom iz Vinkovaca 4. dr. FEIN Geza. Mosin KLJUĈEC ing. Grgur TURIĆ ing. zubar iz Vinkovaca 3. HORN Josip. dr. ARMINSKI Maks. Srećko MIRSKI Lav MOAĈANIN Pavle MONTINA ing. GROSS Rudolf. MARGULIES Lazar. veletrgovac kolonijalnom robom 12. veletrgovac ţeljeznom robom iz Vinkovaca 8. Mihajlo STEPANOV Radoje STOJSAVLJEVIĆ Bogdan ŠARĈEVIĆ dr. Milan KOCH Dragutin KOLAR Hugo MALIN Vladimir MAMUZIĆ dr. dr. Milovan POLLAK Alfred PRAŢIĆ dr. HERMANN Bela. Josip WILLHEIM Robert ZORMAN Josip ZSILLE Stjepan 4) Ĉlanovi loţe »Menora« Osijek 1. dr. Ilija MILER dr. Mihailo REICH Ignjat SABLJICA ing. BOSKOVITZ Hugo. dr.KLEIN dr. tvorniĉar kapa i odora 10. ing. odvjetnik 11. Fredo TOMLJENOVIĆ dr. BOROVITZ Armin.

Kapetan JABLANOVIĆ dr. 13. Frano MATOŠIĆ Dane. 24. ing. Dobio potvrdu 1935. radi pristupa loţi Pravda u Splitu Prijavljen 1938. Ante KRILETIĆ Baldo. dr. lijeĉnik iz Vinkovaca 15. 5. 10. 1933. STEINER Aleksa. odvjetnik 17. 2. pom. 11. STARK Adolf. Branko NONVAJLER Egidije PARAĈ Vjekoslav. dr. nije primljen Prijavljen 1929. 8. dr. nije primljen Dobio je potvrdu 1935 da je prestao biti redovan ĉlan saveza Umro 1933. industrijalac drvom iz Vukovara 16. 1929. kapetan GRISOGONO Lav IVANOVIĆ Antun. Prezime i ime ANIĈIĆ Ivo BIRAĈ Dušan BOŢIĆ dr. 25. UNGAR Simon. Dobio razrješnicu 1928 radi pristupa loţi Pravda 1931. Prijavljen 1938. 1934. Split 5) Popis ĉlanova loţe »Pravda« – Split 1. 1931. 18. trgovac IV. ban JUGOVIĆ dr. 19. 15. Jerko BRENCAN Ivo BULJAN dr. 1931. 22. 20. Prijavljen 1938. lijeĉnik MAROEVIĆ dr. radi afilacije u drugu loţu 1939. lijeĉnik 19. nije primljen . 17. nije primljen 1930. Potvrda brisan po § 70 Prijavljen 1934. 6. Josip. 14.14. 3. Dobio razrješnicu 1928. 16. V. 21. WOLLNER Ţiga. nije primljen 1930. 7. Prijavljen dva puta 1938. dr. nadrabin 18. da je prestao biti redovan ĉlan saveza Prijavljen 1939. NISETEO Vinko NIŢETIĆ dr. 1931. WEISMANN Karlo. Dobio razrješnicu 1939. Prijavljen 1938. 1934. nije primljen Prijavljen 1939. nije primljen Prijavljen 1933. 12. 4. TOLNAUER Nikola. slikar PERIĆ Niko primljen Razrj. 23. Prijavljen 1938 Prijavljen 1938 (nije primljen) Prijavljen 9. Ivan DESNICA Vladan FISKOVIĆ Cvito GAMULIBN Ćiro GRGIĆ Jozo GOLUBOVIĆ Iso. 9. 1939. kapetan KRISTIĆ Mile LEONTIĆ Ljubo MARĈELIĆ Anselmo.

pom. ŢIŢIĆ dr. Afiliran u loţu Pravda 1930. Miljenko ŠTAMBUK Nikola ŠIMUNKOVIĆ Vicko. Vicko UVODIĆ AnĊeo VRDOLJAK Stjepan VUĈETIĆ Stjepan. 33° (iz S. Prijavljen 1938. TROJANOVIĆ dr. 34. dir. Vladimir STOJANAC Marko STRMIĆ dr. Kapetan TARTALJA dr. Petar. 1930. Ivo TRIVA Marko. 1932.26. 27. (Sutivan) KIRIGIN Rudolfo. 1929. direktor Arheološkog muzeja BOJANIĆ Ante (iz J. 29. 30. Dobio razrješnicu 1930. ing. advokat – Split VRDOLJAK Ivan-Zlatko. bank. 1932. (Selca) GRUBŠIĆ Ive. 1932. ginekolog STIPĈEVIĆ dr.) PASINOVIĆ Umberto. Martin Prijavljen 1939. PETRIĆ Josip PREBIĆ Joţe RADIĆ Slavko RISMONDO Vladimir RISMONDO Vjekoslav ROIĆ dr. 35. 37. 1934. priv. direktor – Split KRSTINIĆ Jakov. Amerike) BONAĈI dr. Ivo. 31.D. nije primljen 1930. 28. 1933. 38. kapetan VUĈETIĆ Slobodan. 1917. 1933. nije primljen 1930.A. banke RISMONDO dr. 42. (Sutivan) Popis ĉlanova vjenĉića »Jadran« – Split . Prijavljen 1938. 1934. Mihovil. Dodatak prireĊivaĉa: ABRAMIĆ dr. Dobio potvrdu da je prestao biti ĉlan saveza 1935. 1928. Mirko. 1934. Braĉko-amerik. 40. 43. 1933. 41. prof. 36. 32. 39. 33. trgov Braĉ: DEFINIS Josip (Sutivan) FRANASOVIĆ Juraj.

JUTRIŠA Slavko. . Ante. Dobio razrješnicu 1937. Orebić. KOCH Ferdo. – I. profesor primljen Razrj. DURST dr. – III. 10. 3. 2. Marijo. – III. BANIĈEVIĆ dr. – I. BAUER Marko. DEANOVIĆ dr. 4. medicinskoga fakulteta. 1920. CIKOTA Milenko. advokat. direktor sanatorija. Franjo. KRIZMAN dr. direktor banke. Pošta: Ivanec. Zagreb. 12. 5. – I. Zagreb. 21. trgovac. 6. ljekarnik. – III. Zagreb. ministar. 15. Blato Damlacija.– I. – III. 3. BARAC dr. Šalata. Zagreb.. Zagreb. Zagreb. loţe »Maksimilijan Vrhovac«.1. prof. Zagreb. BUJAS dr. 4. 2. 5. Marovska 30. Bajnerova 14. – III. Zagreb 6) Imenik ĉlanova pr. univerziteta u penziji. prireĊivaĉa!) Dobio razrješnicu 1927. – III. Lujo. 6. Zagreb 1. pravni branitelj. Ivo V. Ivo. – III. 17. Zagreb. 18. Dobio razrješnicu 1927. KOVAĈEVIĆ dr. 22. 19.. Mirko. 1918. Zagreb. Or. Jurišićeva 19. Prvislav LEONTIĆ dr. lijeĉnik kod direkcije ţeljeznica. 14. Zagreb. Maţuranićev trg 8. Antun. Varaţdin. Mirko. Potvrda brisan po § 70 1923. Vjekoslav (Trogir) STIPĈEVIĆ Niko. 16. 11. Prezime i ime DEANOVIĆ dr. Dalmacija. JOKOVIĆ dr. – III. GLASER Milan. Niko. KOLIN dr. srednjoškolski prof. gen. i ptp. 9. Zagreb. direktor sanatorija. TARTAGLIA dr. GILIĆ dr. prof. (Kao starješina loţe Pravda zatraţio brisanje s motivacijom da se ne osjeća mason. – I. lijeĉnik. ul 29. GRUBIĆ Dušan. – I. na r. Roko. lijeĉnik. Klenovnik. – II. Zagreb. tajnik Zemaljskoga saveza industrijalaca. Bosanska Dubica. KOŠĆEC Nikola. – III. Henrik. – III. priv. prof. Dobio razrješnicu 1927. KISELJAK dr. srednjoškolski profesor. univerziteta u penz. osnivaĉ vjenĉića Jadran GRISOGONO dr. Ramiro. Starĉevićev trg 18. ĉinovnik. Ilica 31. Zagreb. Umro 1914. 7. prim. Šalata. GAJIĆ dr. 20. Subotica. Ljubo RUBIGNONI dr. Maţuranićev trg 13. BURATOVIĆ dr. Beograd. direktor središnjega ureda za osiguranje radnika. X. 13. univerzitetski nastavnik. HERCEG Matija. – II. Dušan. Andrija. – III. – I. slzd. urednik Novosti. Risto. Srijemska Mitrovica. major u penziji. 8. Kaĉićeva 10. Zagreb. JEREMIĆ dr. Dobio razrješnicu 1927.

Ivo. – III. 25. MAGARAŠEVIĆ Dimitrije. advokat. Zagreb. – III. Armin. direktor magistrata. Zagreb. PLEŠA Vinko. Zagreb. Zagreb. lijeĉnik. Dimitrije. Beograd. 40. Zagreb. Srećko. Viktor. Srebrnjak 57. advokat. trgovac 4. – III. ŠAJ Dragutin. STEFANOVIĆ dr. univerziteta. fakulteta. Beograd. PRELOG dr. Zagreb. Pave. BROVET Krešimir. ZIMMERMANN Slavko. – III. Zagreb. umjetniĉke akademije. – III. ljekarnik. Zagreb. lijeĉnik. prof. STANĈIĆ-ROKOTOV dr. Zagreb. RAVNIHAR dr. medicinskoga fakulteta. – III. BAUER Marko 2. Antunovac 34. BUJAS dr. Vladimir. ZARNIK dr. prof. ZAVRNIK dr. 50. lijeĉnik. Zagreb. Šalata. Gundulićeva 35. Zagreb. – III. Oskar. 55. Karlo. TKALĈIĆ Juro. Medvešĉak 24. 51. Zagreb. pomoćnik ministra na r. – III. Milan. Zagreb. prof. Valvazorjev trg 7. Skoplje. 29. lijeĉnik. Krajiška 1. Marovska 30. Zagreb. Beograd. Radenko. profesor . Dalmacija. Ureda za osiguranje radnika. Kraljice Marije 34. – III. novinar. Slano. ZUPANC dr. MARINKOVIĆ dr. advokat. Gundulićeva 20. – III. prof. Ĉlanovi loţe »Maksimilijan Vrhovac« (prema stanju iz godine 1935. 26. Ferdo. 24. Ljubljana. 33. prof. – I. 35. prof. Zagreb. Visoka 10. Vladimir. prof.23. Josipovac 7. – III. Knaflova 10. fakulteta. Beograd. 59. 49. Fran. MARIJAN Antun. 56. – III. inţenjer. ŠOŠTARIĆ-PISAĈIĆ dr. 39. operni pjevaĉ. Zagreb. Fran. – I. Zagreb. – II. Milutin. 30. – III. 43. Zagreb. Zagreb. – III. – III. NOVAK dr. prof. – I. 31. uĉiteljske škole. STANKOVIĆ dr. prof. MILIĆ Lujo. 27. prof. Jovan.) 1. – II. 37. Pantovĉak 42. trgovac. Nikolićeva 1. Zagreb. – I. 36. Šelenburgova 5. KRZMAN Tomislav. 41. Singarjeva 1. pravni referent Sred. – III 54. 45. ŠOBAT N. šumarski pristav. Split. Grga. Ljubljana. Ante. NOVAK dr. Palmotićeva 55. Pantovĉak 35 a. ŠKAVIĆ Josip. 47. zamjenik direktora elektriĉne centrale. 34. VISKOVIĆ Ante. 48. – III. ŠIŠIĆ dr. juridiĉkog fakulteta. veter. – III. Jelaĉićev trg 4. zastupnik Jadranske Plovidbe. Kostajnica. ROIĆ dr. RISMONDO Vjekoslav. Ramiro. veter. KRIŢAJ Josip. univerziteta. 46. 44. ŢIŢIĆ dr. 58. Opatija. Ljubomir. Ivo 3. Mirko. PODAUBSKY Eugen. univerziteta. lijeĉnik. TARTAGLIA dr. Starĉevićev trg 18. inţenjer. prof. – I. – III. Demetrova 3. 53. Italija. Ljubljana. profesor muzike. TOMAŠIĆ dr. Banski stol. 57. Zagreb. sudski vijećnik. advokat. 52. Drago. 28. Ljubljana. – I. Fran. – III. univerziteta. BELIN dr. – II. – III. medicinskoga fakulteta. Zagreb. MLADINOV dr. 32. PEROVIĆ dr. – III. Đordićeva 16. NOVAK dr. trgovac. Split. Ilica 50. – III. MOSKOVIĆ dr. Zagreb. – II. 60. ŠILOVIĆ dr. 38. Martin. – I. – III. advokat. ŠEGA Ferdo. 42. Split. – III. prof. MANDIĆ dr. lijeĉnik.

lijeĉnik 44. Stanko. MOSKOVIĆ dr. sveuĉ. RAŢEM dr. profesor 15. KRALJEVIĆ dr. docent na poljoprivrednom fakultetu 47. MARINKOVIĆ dr. Luka. ŠAJ Dragutin. ph. direktor agencija »Avala« 38. lijeĉnik »SUZOR-a« 14. arhitekt 7. MAŢURANIĆ dr. tajnik Hipotekarne banke 28. sveuĉilišni docent 34. real. IVANĈEVIĆ dr. 40. sveuĉ. Ivo 39. ministar i senator 48. Miloš. gimnazije 31. IVEKOVIĆ Branimir. III. rumunjski poĉasni konzul 32. sveuĉ. profesor 45. odvjetnik 35. mag. FISCHER Ignjat. mag. Ţeljko. arhitekt 10. odvjetnik 6. arhitekt 21. gimnazije 42. TUĆAN dr. trgovac. JURKOVIĆ ing. inţenjer 9. predsjednik apotekarske komore 52. dir. KRIZMAN Tomislav. KOSTINĈAK Branko. STOISAVLJEVIĆ Bogdan. komesar 41. STEPANOVIĆ Josip. PAVLOVIĆ dr. Ţelimir 30. sveuĉ. profesor 50. GAVRANĈIĆ dr. HANAMANN Franjo. Oton 11. MEDAKOVIĆ dr. Mato 19. profesor 26. profesor 22. lijeĉnik 24. Pavo. docent Tehniĉkog muzeja 29. MILIĆ Milan. lijeĉnik 27. VALENTEKOVIĆ dr. real. polic. I. Franjo. PEĆAREVIĆ dr. MAGARAŠEVIĆ Mitar (Dimitrije). Aleksandar 51. DEMETROVIĆ Juraj. Ivo. Milan. KOSTRENĈIĆ dr. ŢEPIĆ Vladimir. Dane. Ivo. direktor »SUZOR-a« 13. Juraj. Ferdo. ŠILOVIĆ dr. DOMINIKO Dragutin. BURATOVIĆ dr. odvjetnik 36. inţenjer »SUZOR-a« 17. Stanko. inţenjer . MARIĆ dr. ministar 8. ph. GLAZER Milan. Ljubomir 49. lijeĉnik »SUZOR-a« 16. PODUJE dr. Jozo. Oton. TOMAŠIĆ dr. inţenjer 43. prof. JUTRIŠA Slavo 20. Vuk. prof. gl. ŠOŠTARIĆ Pisaĉić dr. KLISKA ing. COTA Franjo. ŠIŠIĆ dr. Karlo. Roko. I. profesor 46.5. JOKOVIĆ dr. SALOPEK Josip. Armin 33. lijeĉnik 18. FRANGEŠ dr. ŠKARIĆ dr. ŠVRLJUGA dr. odvjetnik i javni biljeţnik 12. realne gimnazije 37. HAHN dr. POLJANEC Franjo. slikar 25. MARTEKINI dr. Marko 23. Srećko. Ferdo. PULANIĆ Milovan. ZIMMERMANN Slavko.

veleindustrijalac. profesor. (umro) 36. FROLICH dr. FILIPOVIĆ ing. Pavao. REISNER Valerijan. min. KAMAN Milan. ŠTAMPAR dr. Trg kralja Tomislava 63 a. 38. lijeĉnik. HRUŠ Dragutin. Aleksandar. Beograd. Dolac 8. TOMIĈIĆ dr. apelac. Lopašićeva ul. fakulteta 33. prof. 2.. Crikvenica 34. posjednik. LEUSTEK dr. Frano. PISCHMANCHT Ferdo. ing. Miro. BERGER Mirko. trgovine s inoz. odvjetnik. SOBOL dr. SUZOR-a u m. Varšavska ulica 8. TUĆAN dr. Muz. 44. 10. Bitoljska 20. industrijalac. 25. ravn. 35. Viktor. Berislavićeva 1. 19. profesor. BELIN dr.7) Ĉlanovi loţe »Ivan grof Drašković« 1. BOMBELLES grof Janko. vice guverner Narodne banke. sada na Korĉuli 24. Seilersat 30. lijeĉnik. Beograd 4. šef zavoda za unapred. Radišina ul. Vlaška ulica 8. 4. odvjetnik. Gajeva 45. Gajeva 47. Raĉkoga 2a II. Ljudevit. ĈMELIK Vilim. Vladimir. suda. Gundulićeva 34 (munjara) 11. Gajeva 18. 9. TKALĈIĆ dr. STANĈIĆ Svetislav. gimnazije. 23. ANDRIĈEVIĆ Dragutin. Draškovićeva 10/1 16. Vladimir. 30. Opatiĉka ul. 28. GRAGORIĆ Milivoj. HANAMAN dr. 37. HORVAT dr. Karlo. URBANI Milutin. BAUER Albin. 43. KOŠĈEVIĆ dr. 41. akademije. Hercegovaĉka 81. Koturaška 73. Ratniĉki dom. odvjetnik. Slavonija. 42. profesor. Medvešĉak 70 3. 17. VRANIĆ dr. lijeĉnik. Nikola. Ilica 16/II. Deţelićeva 51/III. naĉ. ŠENOA dr. prof. 5. Boţidar. Wien. 46. šuma i ruda. Viktor. 18. 13. Tomićeva 2. odvjetnik. Mesniĉka 14. bank. 45. Nova Gradiška 20. Predovićeva 29. munjare. Kraljice Marije 22. publicist. Boţidar. ORLIĆ Petar. ŠTAJDUHAR dr. ŠVRLJUGA dr. odvjetnik (umro) . PETROVIĆ Frano. Ivo. gen. Draškovićeva 40. sveuĉ. 32. 29. SAVITS-NOSSAN.GROSINGER Gjuro. odvjetnik. 7. 22. 21. predsj. Juraj. Primorska 9. Aleksandar. publicist. GOGA dr. 15. Beograd. profesor. 14. Gajeva 53. MARKOVIĆ Edo. Andrija 39.. MOGAN dr. m. Beograd. Hatzova 16. ŠMIT dr. KATIĈIĆ dr. odvjetnik. ravn. Julije. Draškovićeva ul. Vladimir. 40. Gjorgjićeva 11. 6. rav. Ivan. Natko. Branko. 35. BOŠNJAK dr. 12. OSTOVIĆ Pavle. bivši gen. prof. Aleksandar. Frano. lijeĉnik. Dolac. BRAJKOVIĆ ing. 31. 27. Stjepan. Kušlanova 48. PRIKRIL ing. MARJANOVIĆ Milan. ravnatelj. Deţmanova 9/III. asistent teh. Vrbanja. 26. Janko. konzul u. Josip. Prizada. VRANIĆ dr. BOIĆ dr. prof. VRAGOVIĆ dr. Vladimir. FINK dr. prof. Gundulićeva 34. 10. Ţerjavićeva 13.

Prijavljen za afilaciju 1922. dobio razrješnicu 1923. 28. Prijavljen 1934. 1928. 1928. 1929. odvjetnik. 1926. Ivo FUCHS dr. 29. Dobio razrješnicu 1939. 20. 1930. 11. 1921. Fran FARKAŠ dr. Razrješen iz ĉlanstva 1926. Branko ĈOP Ivan DEANOVIĆ dr. Prijavljen za afilaciju u loţi Pravednost 1921. 22. nije primljen 1928. Ante ĐUPANOVIĆ dr. Robert FERTILIO Marino FIŠER Marijan FRANK dr. 1929. Julije DOMINKOVIĆ dr. 30. 3. Rudolf. 1930. 1932. Dobio razrješnicu 1931. 7. 1. Branko DRAPOZYNSKI dr. 25. Prijavljen 1922. 1907. 1914. 1935. Dobio razrješnicu 1925. Milan FARKAŠ dr. Margareten Str. Prijavljen dva puta 1939. 1923. 6. Andon ARANICKI dr. Dobio razrješnicu 1938. 9. 35. Saša FUCHS dr. nije primljen 1926. Josip GALIJAN Franjo GORTAN Milan GRÜNWALD dr. 18. 1908. 1936. 8. 1932. Afiliran 1921. Wien. ŢEPIĆ ing. Afiliran 1936. Dobio razrješnicu 1927. 4. Ognjeslav AUŠ Aleksandar BADALIĆ Viktor BENEŠIĆ Julije BERGER Mišo BORANIĆ Stjepan BORĈIĆ Berislav BOŠNJAK Kamilo BRAYER Albert BROVET Krešimir CIMERMAN dr. Medvešĉak 24. Prijavljen 1912. Dobio razrješnicu 1931. Popis ĉlanova loţe »Pravednost« – Zagreb Prezime i ime ALAUPOVIĆ Radovan ANDONOVIĆ P. 1911. 32. 49. 31. Mile DEUTSCH dr. 13. 1927. 26. . 8. 33. Edo DEUTSCH Hugo DEUTSCH Leo DOMAC dr. 5. Potvrda brisan po § 70 1923. ZEISTLER dr. 48. 2. 1929. Afiliran 1921. 21. Afiliran u loţu Pravednost 1939. 1928. 15. Filip DOMINKOVIĆ Vjekoslav DRAGANIĆ dr. 24.47. Razrješen iz ĉlanstva 1926. ZEC Nikola. Prijavljen za afilaciju 1936. Razrješen iz ĉlanstva 1926. Dobio redovnu razrješnicu 1934. Dobio razrješnicu 1939. 23. 34. Gundulićeva 34 ili Gregorijanĉeva 46. Josip DRAGIŠIĆ dr. 1935. Boţo primljen Razrj. 1930. Vladimir. 36. Vladoje DRAŢIĆ dr. 10. Prijavljen 1922. 16. 17. 14. 19. 1923. 12. Prijavljen dva puta 1938. 27.

Franko PRAUNSPERGER Janko QUINZ Eugen RAIĆ dr. 60. 51. 57. nije primljen Prijavljen dva puta 1938. 43. 1931. 59. 1935. 1927. Hinko HOFMAN Hugo HORVAT Juro HORVAT Radoslav IVANĈEVIĆ dr. 77. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. 1925. 54.37. 69. Razrješen iz ĉlanstva 1926. 1924. Dimitrije MAZURA dr. 1897. Dobio razrješnicu 1939. Fedor HERCOG Arnold HERCOG dr. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. U ljubljani Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. Ivo IVANĈIĆ Stanko JANJATOVIĆ Dušan KALDA Lav KATIĈIĆ dr. 56. Osnivaĉ loţe Istina 1938. Josip PETROVIĆ Mihajlo POLAK Fric POLIĆ Mirko POTOĈNJAK dr. Mihajlo LABAŠ Ivo LADANY Adalbert LIBERMAN dr. Ante NAJMAN Rikard NJEMĈIĆ dr Bogdan PIANTANIDA Karlo PERKOVIĆ Tuna PERZOGLIA Romeo PETEH dr. Dobio razrješnicu 1939. 39. 40. 1929. 50. 82. 1923. 1923. 64. 1931. Brisan iz ĉlanstva 1933. 1935. 81. 79. Vladimir KRITOVAC dr. Afiliran 1932. 55. Prijavljen dva puta 1939. 65. Prijavljen dva puta 1939. Janko KONDRAT ing. dobio razrješnicu 1936. 78. 1924. 1922. 58. Dobio razrješnicu 1931. 72. dobio razrješnicu 1933. Prijavljen dva puta 1939. Ante LONĈAR Ivo MAKIEDO dr. 1933. 71. Vladimir KNEZ Saša KOMLJENOVIĆ dr. Adolf MILIŠIĆ Dragoslav MIZLER Matija MIZLER Mato MIZLER Mato MLADENOVIĆ D. u cilju osnivanja loţe Or. 75. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. 63. 49. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. 83. nije primljen Prijavljen 1932. Prijavljen dva puta 1038. Ivo HINKOVIĆ dr. . 1929. 52. 1929. Jovan ROMANIĆ Branko 1932. 1928. 48. 41. 46. 38. 47. Istupio iz saveza 1933. 76. 1908 Prijavljen 1933. nije primljen Razrješen iz ĉlanstva 1936. 42. 1929. 1921. 1929. 67. 61. Prijavljen 1930. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. 44. 1907. Dragutin LINIĆ dr. 66. 53. 80. 70. 1931. 68. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. 1926. Lav MEZZORANA Milivoje MIHALIĆ dr. Miloš HEINZ dr. Kosta MOGUŠ Vladimir MONTI Bruno MUDRINIĆ dr. 74. 1925. Prijavljen 1932. 62. 45. 1930. 73. 84. Razrješen ĉlanstva 1926. HAJDIĆ dr. 1932. Prijavljen dva puta 1938. Razrješen iz ĉlanstva 1926.

108. 1908. Milan Razrješen ĉlanstva 1926. Prijavljen dva puta 1938. 100. 99. 9) Popis ĉlanova loţe »Perun« – Zagreb Prezime i ime Primljen Razrj. Vatroslav SCHAUFF Vojko SLADOJEV Miho SMOKVINA Milorad SPEVEC Aleksandar SREBRE Egon SUNKO Dionis ŠUŠANJ Franjo STEPNIĈKA Viktor STOJIĆ dr. Prijavljen 1929. 1921. Dobio ĉasnu razrješnicu 1933. Dragutin ŠVRLJUGA dr Stanko TESLIĆ Petar TOMAŠEVIĆ dr. 115. Josip VUJIĈIĆ Stevan WÜTH Hinko ZAVIŠKA Antun ZEC Petar ZEC Radovan ŢEŠIĆ dr. 104. 1929. 98. 114. Prijavljen 1934. Marko SCHOLLER dr. 1924. 1925. Milan URLIH Anton VARIĈAK dr. Milorad ŠREPEL mr. nije primljen Dobio razrješnicu 1939. 91. 89. Dejan STRAŢNICKI dr. 1932. Dobio razrješnicu 1939. 96. 1935. 1932. 116. 113. Dobio razrješnicu 1939. 1921. III. Primljen 1929. potvrda brisan po § 70 Umro . 92. 111. 1915. 106. 94. 90. 1921. Afiliran 1921. Bogdan VARIĈAK dr. nije primljen Dobio razrješnicu 1937. 1929. 1923.85. 95. Ph. 1924 1934. 107. Zamolio iz familijarnih razloga da ga se briše i zakljuĉenjem loţe brisan 1930. 88. 118. Aleksandar ROZENFELD Adolf RUŢIĆ dr. 97. Prijavljen 1929. 93. 1929. 1932. Brisan iz saveza 1937. nije primljen Prijavljen dva puta 1938. 117. 1923. 1930. Vladimir VASIĆ Veljko VIDMAN Milan VIŠNAR dr. Prijavljen 1934. Franjo VIVODA Jakov VRSNIK Vjekoslav VUĈKOVIĆ dr. 1927. 105. 1929. 109. Brisan po osnovu § 70 1933. 110. nije primljen Dobio razrješnicu 1937. 1923. 102. brisan iz saveza 1937. 101. 1923. 1921. 112. Afiliran 1921. 86. Dobio razrješnicu 1937. 87. Osnivaĉ loţe Pravednost 1920. 1921. Dobio razrješnicu 1932. 20. 103. Jozo TURKALJ Mile ULMANSKI dr.

9. biv. 1933. 3. Aleksandar TKALĈIĆ Marijan 1915. 11. Julije SERDAR Pavle SMIĈIKLAS Dane STOJANOVIĆ Sava ŠTEFAN Adolf ŠTULHOFER dr. 8. Milivoj. 12. 1934. 5. August IVANKOVIĆ DorĊe MARUŠIĆ dr. odvjetnik LUNAĈEK dr. Prijavio se za afilaciju 1935. konzul u mirovini OSTOVIĆ Pavle. 16. 4. Osnivaĉ loţe »Perun« Dobio razrješnicu 1939. 1934. lijeĉnik. lijeĉnik FERTILIO Mario. trgovac. odvjetnik DURST dr. 14. 2. 13.1. ĉinovnik banske vlasti OMĈIKUS Gajo. Vjekoslav. 1931. 1933. odvjetnik (SDS. Waldemar. vijećnik Apelacionog suda OĈIĆ Vladimir. Ljubo. Prijavljen dva puta 1937. 17. 1934. Stanko. Dobio razrješnicu 1939. predsjednik kasacionog suda DEŢMAN dr. odvjetnik FRANK dr. 1936. tajnik Trgovaĉke komore MIHALDŢIĆ Stanoje. 1931. Drago MEDAKOVIĆ dr. 1936. IV. David. 10. banski naĉelnik u mirovini MUHA dr. knjiţar BUDISAVLJEVIĆ dr. pok. Dobio razrješnicu 1939. prof. Dobio razrješnicu 1939. 15. kirurške klinike BUDISAVLJEVIĆ dr. ravnatelj knjiţare »Obnova« BREYER Pavao. bivši tajnik Jug. Srgjan. Miroslav. Ante PEJER Alfred RADOŠEVIĆ dr Edo RORBAHER dr.. Julije. odbora u Londonu . Ernest. 1936. Podban Savske banovine Ĉlan loţe »Stratim« MOŠINSKI Ivo. Split) LICHT dr. profesor sveuĉilišta EISENSTÄDTER dr. 7. 1933. Ĉlanovi loţa: 10) Neptun 11) Bošković BREYER Mirko. 1937. Aleksandar. Kazimir. 1934. ravnatelj »Tipografije« DONNNER dr. 6. Dobio razrješnicu 1936. Danilo MUSULIN Stjepan PECIKOŢIĆ dr. 1931. BUBANOVIĆ Fran CVETIĆ Josip FORENBAHER dr. bivši ravnatelj Trgovaĉke akademije LEONTIĆ dr. ministar (SDS) ĆELAP Gjorgje. sveuĉilišni profesor HADŢIĆ Ljubomir. kirurg. knjiţar ĈIMIĆ dr. zubotehniĉar FRANCESCHI dr. Prije toga prijavljen 16. Franjo.

dr. industrijalac GOGA Karlo. dr. bivši ban Savske banovine PLAVŠIĆ Dušan. dr. Dušan. sudac Apelacionog suda. Vladimir. veletrgovac DIMOVIĆ Gjuro. sudac Kotarskog suda u Zagrebu HERCEG Matija. lijeĉnik ZUGLIA Srećko. pravni referent BERKEŠ Pavle. BRANDAFY Emil. Gojko. ravnateljstva TOMIĈIĆ dr. sveuĉilišni profesor ŢALAC Edo. Aleksa. kazališta FREUND Pavao. Ivo. vlasnik tiskare ANCL (ANCEL) Gjuro. Ivo. ravnatelj »Vevce« d. Juraj. intendant Hrvat. dr. odvjetnik HELBERT Dušan. Stjepan. bivši banski ĉinovnik RUBENI dr. ing. sveuĉ. lijeĉnik POPOVIĆ dr. suradnik »Novosti« TAJĈEVIĆ Marko. Mihovil. u ministarstvu unutrašnjih poslova VRAGOVIĆ dr. sudac Sudbenog stola . sveuĉ. predsjednik Apelacionog suda ZANELLA dr.d. profesor (CARMINE Alojz) ĈAVIĆ Miljenko. J. odvjetnik BUBANOVIĆ Fran. Miroslav. odvjetnik SAVIĆ Nosan Stjepan. banovinski inspektor ŠPORĈIĆ Ivo. Srećko. lijeĉnik. redarstveni lijeĉnik STANOJEVIĆ Pero. profesor glazbe TEDESCHI Stjepan.PEROVIĆ dr. blagajnik Prve hrvatske štedionice STOJANOVIĆ dr. profesor VOJNOVIĆ Toša. profesor Tehniĉkog fakulteta SLADOJEV ing. savjetnik financ. bivši ravnatelj bivše Balkanske banke PLIVERĆ dr. Ĉlanovi loţa: 12) »Ljubav bliţnjega« 13) »Amicitia« i 14) »Prometej« ACINGER Petar. nar. ĉinovnik Standard Oil RIBAR Dušan. Ganz VARIĆAK dr. profesor POPOVIĆ dr. inţenjer i graditelj STANĈIĆ Rokotov dr. Lazar. banke HIRC (HIRZ) Slavko. profesor tehniĉkog fakulteta FREUDENREICH Aleksandar. dr. dr. ravnatelj Balkan. lijeĉnik – zubar EHRLICH Hugo. ravnatelj Hrvatske banke BJELINSKI (WEISS) Egon. inţenjer (BACH Gjuro) BANOVIĆ Strahinja. odvjetnik RAJIĆ Josip. ravnatelj tt.

dr. banka MAHULJA Srećko. dr. Drţavna hipot. dr. dr. ravnatelj LEPPÉE Stjepan. tajnik Hrvatskog nar. dr. ravnatelj hipot.d. banke PEROŠ Dragutin. bankovni ĉinovnik BAGLAMA Mirko. kipar HRIBAR Stjepan. ravnatelj Jugoslavenske banke KOMLJENOVIĆ Janko. dr. dr. arhitekt HRŢIĆ Drago. kazališta BENEŠIĆ Julije. agrarni inspektor KOŠĈEVIĆ Janko. inţenjer DEUTSCH Edo. javni biljeţnik KOSTRENĈIĆ Nikola. banski lijeĉnik (VERNIĆ Zdenko) WINKLER Drago. inţenjer HERZEG Ivo. trgovac KNEŢEVIĆ Gedeon. lijeĉnik LJUTIĆ Baldo. dr. ravnatelj tvornice papira SCHLOSSBERG Herrmann. ravnatelj BADALIĆ Viktor. sada trgovac FISCHER Jaques. ROBIĆ (ROSENBERG) Robert. restaurater HOTKO Davorin. profesor TUBIĆ Stevo. novinar HORVAT Viktor. dr. ravnatelj Shella MARIĆ Milan. dr. uĉitelj LIEBERMANN Dragutin. knjiţar (IVANKOVIĆ ĐorĊe) (JURANOVIĆ Vladimir) JURIŠA Ivan. dr. ravnatelj »Kaštel« a. sudac Okruţnog suda (MRŠULJA Vuko) NOVAK Dragan. profesor uĉiteljske škole BOŠNJAK Kamilo. sveuĉ. bankovni ravnatelj ĈERNJAK Stjepan.HORVAT Radoslav. lijeĉnik HORVAT Josip. bank. odvjetnik LADANJI Eugen. dr. odvjetnik . odvjetnik MARIĆ (MAYER) Artur. odvjetnik GORJAN R. operni pjevaĉ KELL Benko. lijeĉnik DOMINIKOVIĆ DUJIĆ Pavao. dr. ing. poštanski ĉinovnik u m. profesor ZOROVIĆ Dragomir. kasacioni sudac BATUŠIĆ Slavko. ravnatelj Srpske banke UZORINAC Mladen. dr. ravnatelj ZARNIK Boris.. dr. lijeĉnik FRANGEŠ Nikola. arhitekt DURNY Ivan. dr. Sudac ___________________________________________________________________________ AUSCH Aleksandar. dr. ravnatelj Hrvatske banke SZABO Gjuro. ravnatelj Shella MAYER Milan.

Zagreb. ĉinovnik. lijeĉnik SCHOLLER Vatroslav. sluţbenik BUTKOVIĆ Marja (Marija). lijeĉnik SCHWARZWALD Milan. profesor TOMAC Julije. naĉelnik ministarstva RICHTMANN Ivo. uĉitelj KACHNIC Palo. 1900. bank. posjednik ULMANSKI Stevo. dr. ĉinovnik VIDMAN Milan. lijeĉnik STERN Otto. ĉinovnik KACHNIC Sofija. odvjetnik POLIĆ Marijan.MAZURA Lav. veliki ţupan 15) Ĉlanovi loţe »Pitagora« u Zagrebu BARLOVIĆ Ivica BUTKOVIĆ Ivan-Andrija. sudac HIDVEGI Ladislaus HOJKA Gisela. trgovac HOTKO Davorin. bank. tajnik »Jugoštampe« ŠPLAJT Ljudevit. dr. major SALAJ Zvonimir. r. dr. r. ĉinovnik. bankovni ĉinovnik MUJADŢIĆ Omer. inţenjer ROMANIĆ Branko. bankovni ravnatelj POLIĆ Ladislav. TOMIĆ Veljko. Zagreb . trgovac MRAKOVIĆ Kosta. lijeĉnik SCHWARZ Milan. u Varaţdinu GRADIŠNIK Milica GUERRATTO Antun GUERRATTO Mariška HAVRAK (Chavrak?) Josip. Zagreb. Zagreb. akademski slikar NJEMĈIĆ Bogdan. odvjetnik ORLIĆ Pero. dr. Zagreb HOJKA Milan. dr. Zagreb. dr. poštanski ĉinovnik RAVERTA Ivan. dr. dr. odvjetnik MERKIĆ MIKOLAŠ Felix. trgovac STRANIĆ Ernest. savjetnik Banske vlasti PLIVELIĆ Branko. Zagreb FALLAS Alexander. odvjetnik RAVERTA Franjo. dr. privatni ĉinovnik. Zagreb. dr. trgovac ŠAUF Vojko. u Ogulinu HERUC Honica (Henrietta) ţena Vladimira HERUC Vladimir. dr. profesor PEROK Ivan. Zagreb. Zagreb. 1911.

1890. 1904. 1903. 1897. 16) Ĉlanovi loţe »Humanitas« u Zagrebu BARLOVIĆ Ivica. kemije. 1878. 1893. Zagreb. Zagreb. u Dubrovniku. r. major SOBOTKA Otto. r. ZANON Vinko. Zagreb. Zagreb. WINKLER Antun. u Przemyslu (Poljska) KONSTANTINOVIĆ Marija. ĉinovnik. u Varaţdinu GRADIŠNIK Milica. Zagreb. trgovac WAVRA Lisaweta. Kriţevci. 1892. 1907. Zagreb. Zagreb. KARSCHULIN (Karšulin) Miroslav. lijeĉnica. . bank. ĉinovnik ZANON Ruţica. u Rumi KOVAĈIĆ Eleonora ţena Zvonimira. namještenik. Zagreb. Zagreb. Zagreb. Zagreb. uĉiteljica. 1895. 1885. uĉiteljica. 1891. Zagreb SEK Adela. ĉinovnica. 1904. ROKOVIĆ Nikola. ing. TOMIĆ Veljko. ţena Ferde. 1875. Zagreb. Mitrovica. MAKSIMOVIĆ Nikola. Zagreb. REICHING Milan ROKOVIĆ Joka. 1907. bank. glazbenik REICHING Milan. Zagreb. r. r. kemije. sveuĉ. inţenjer. GUERATTO Mariska. r. trgovac. gim. u Kutini HIDVEGI Ladislaus. u Vukovaru MOZES Ivan. kemije. r. asistent. 1880 u Tuzli SEK Viktor. ĉinovnik KOVAĈIĆ Eleonora KOVAĈIĆ Regina KOVAĈIĆ Zvonimir MOZES Ivan RADOVINOVIĆ Boţena. direktor tvornice. ţandar. Zagreb. r. odvjetnik KARSCHULIN (Karšulin) Greta ţena Antuna. 1895. r. (Marija) VUĈKOVIĆ Mirko. r. Zagreb. Zagreb. r. 1893. ţena Antuna. r. GUERATTO Antun. r. poĉasni ĉlan iz Beĉa. r. Ĉakovec.KARSCHULIN (Karšulin) Greta KARSCHULIN (Karšulin) Miroslav KOCH Antun. u Kninu REESCH Josip. 1908. ĉinovnik. TALĈIĆ Antonija. 1901. 1904. 1879. 1905. Ĉakovec. dr. Zagreb. r. u Sušaku RADOVINOVIĆ Luca. r. Daruvar. Zagreb. ing. bank. r. r. Ĉakovec. HERUC Henrietta (Honica) ţena Vladimira. jurist. 1904. r. u Beĉu KOVAĈIĆ Regina. SCMIDEK Marjet. PISK Amadeus Paul. Zagreb. KOVAĈIĆ Zvonimir. r. ing. 1903. r. Zagreb. Zagreb VUĈKOVIĆ Marya. Zagreb. Zagreb SUDEN Milica ŠIŠIĆ Milica. Sr. BLISS Mirko. r. profesorica r. lijeĉnik. r. ĉinovnik. r. Zagreb. 1887. r. Zagreb. novinar SRAM (Šram) Michela.

HERZOG David. LÖWY Oto (Krapina) LÖWY dr Šelomo.SCHWARTZ Pavao. KASTL Dragutin. LEDERER Makso. 1903. Vilim. Lazar (Osijek). KASTL Milan. GRÜNFELD Teodor. 1909. lijeĉnik. PSCHERHOF dr. r. HORN dr. Marko. Benko. HORN dr. 1915. r. 1933. HEIMBACH Lavoslav. trgovac. odvjetnik. 1901. (Sisak). HOFFMANN Josip. FUHRMANN dr. Pavao. BAUER dr Marko. HOFFMANN Vilim. u Zagrebu SIK Gjuro. . GRAF Ţiga. HUBER Franjo. 1892. Josip (Osijek). Edmund (Osijek). r. KLEINER M. 17) Ĉlanovi loţe »Zagreb« na dan 1. KÖNIG Julije. 1901. GROSS Rudolf (Vinkovci). FISCHER Julije. JELLINEK dr. Zagreb. David. FREUND Matija. ALTMANN dr. Zagreb. Gjuro. ALTMANN dr. ĐurĊenovac. Zagreb. KANDEL Mavro. HEINRICH Oto. r. Makso. Dragutin. ŠEMPER Alfons. Zagreb. KRAUS Herman. Sigmund. HERLINGER dr. FREUND ing. David. BAUER dr. BAUER dr. r. NEUBERGER dr. u Grazu VASILESKO Ţarko. ing. Laci. r. Rikard. Hugo. PORDES dr. BONDY Alfred. DEUTSCH Slavoljub. u Karlovcu SUDEN Milica. EISENSTÄDTER dr. Vladimir. arhitekture. MARGULIES dr. LÖWINGER dr. student filozofije. VELJAĈIĆ Ĉedomil. III.

ROSNER dr. Beno. SCHREINER Armin. SOHR Aleksandar. Rudolf. STERN Oto. SPIEGLER dr. Aleksa. STEINER Lavoslav. STERN Maksim. STEINER Aleksa (Vukovar). Oskar. TOBOLSKI Leo. SPITZ Alfred. . ROSNER Marko (Maribor). Henrik. SCHWARZ dr. Karlo (Osijek) WOLLAK dr. ŠIK dr. SZEMNITZ prof. SCHNELLER Šandor.RODANIĆ dr. STARK dr. Adolf (Vinkovci). Milan. STEIN dr. WEISSMANN dr. Rudolf. STERN Lav. Lavoslav.

lijeĉnik. arhitekt. Deţelićeva 59. ĉin. Milan. Pavao. 19) Schwarz Dr. ravnatelj tvornice. trgovac. trgovac. 20) Badalić Viktor. inţinjer. Martićeva 6. 22 – inaĉe velikog tajnika ove loţe. lvo. 5) Polić Dr. Ljudevit. 4) Rukopis »Samo za Br. Jurišićeva ul. 23) Pliverić Dr. adresa: Radiostanica. 17) Herzog Dr. u kojoj sam pronašao osim izvjesne koliĉine knjiga. Julio. 7) Fest-Vertrag k ljubavi bliţnjemu. t. i oznakom »Gruntovni izvadak o zgradi«. profesor. 10) 1 koverta sa 2 c dulj. ĉinovnika sa stanom u Jurjevskoj ul. profesor. 22) Batušić Dr. bank. 18) Polić Dr. 8) Promemorija. 9) Durny Ivan. izvršio sam naknadni pretres u prostorijama Velike slobodno-zidarske loţe »Libertas« u prisutnosti RAVERTA FRANJE. 31. Slavko. koje govore o slobodnom zidarstvu uopće – i slijedeće: 1) zapisnik izvanredne skupštine velike loţe od 27 XII 1938. Maksimirska c. Tomislavov trg 10. Ilica 26. Marijan. Petrinjska 11. Stjepan. . 9) Pravila slobodnih loţa »K Ijubavi bliţnjega«. Primorska 8. Banske Vlasti. lijeĉnik. 26) Benešić Dr. j. graditelj. da su ĉlanovi velike loţe »Libertas« odnosno ĉlanovi njoj pripadajućih triju slobodno-zidarskih loţa »Ljubav bliţnjemu«. Dne 15 VIII 1940 od 10. ĉinovnik. 8) Perok Dr. 6) 2 knjiţice »Poslovnika loţe Ljubav bliţnjega«. 6) Schwarzwald Dr. ravnatelj.. 3) Dr. Branko. (trgovac sada). Banske Vlasti. kbr. 30 h. 25) Baglama Mirko. ĉin. 14) Stranić Ernest. Ilica 32. profesor. 4) Šplajt Dr. novinar. 30 do 12.« 5) Proslava 60 godišnjice osnutka Loţe slobodnih zidara »Ljubav bliţnjeg«. Gundulićeva 2. Ivan von Bojniĉić »Die Freimauerlage« Ljubav bliţnjemu in Zagreb«. odvjetnik. Milan. pošt. Zvonimir. 13) Hribar arh. 22. bank. inţinjer. 7) Duić Dr.IZVJEŠTAJ koji je dopuna već podnešenom mojem izvještaju od 15 VIII 1940. sudija u m. 12) Salaj Dr. Mošinskoga 16) Horvat Josip. Opatiĉka 12. Eugen. Nadalje sam ustanovio. Jurjevska 11 11) Richtmann Ing. Ilirski trg 8. Jandrićeva 14. Jurjevska ul.. Ilica 17. pošt.. Radniĉki dol 36. savjet. Masarykova 12 15) Ladany Dr. Ivo. do stvaranja zakljuĉka o likvidaciji Velike loţe »Libertas« i njenih triju napred spomenutih sastavnih loţa: 1) Dr. arhitekt. Jurjevska 61. pošt. Br. Slbrd. Bosanska 25. Lavidlsav. »Amicitzia« i »Prometej« bili do 20 XI 1938. Ivo. lijeĉnik. u m. bank. ravnatelj. 21) Freundenreich Aleksander.. 3) Gmaz Milan. 24) Cernjak Ing. savjet. 10) Herzog Arnold. Ţerjavićeva 18. Stanĉićeva ul. Gajeva 6. 1 a. 2) stari formulari. Vladimir Rukavina.. lijeĉnik. Vlaška 133. Stjepan. odvjetnik. kasac. 2) Raverta Franjo.

ĉin.. priv. Jelaĉićev trg 10a. ravnatelj. Dragutin. 2) Mazzura Dr. Hercegovaĉka 81. 35) Njemĉić Dr. Viktor. odvjetnik. Nakon odlasak Dr. Vlaška 25.. Medulićeva 21. lijeĉnik. Julije. 39) Fischer Dr. 38) Hodko Davorin. 48) Mujadţić Omer. Nadalje naišao sam na nekoliko imena kod kojih nisam mogao ustanoviti potpuno toĉne podatke. Gundulićeva 23b. Bosanska 19a. 32) Libermann Dr.zv. lijeĉnik. u m. 46) Bošnjak Kamilo. naroĉito za reţima Dr. Nikola. 45) Ulmansky Dr. Josip. Ilica 232. 6) Stern Oto.. uĉitelj u m. Jaquues. niti se je vezivala na koju slobodno zidarsku loţu u inostranstvu. Jurjevska 27b. prilike u ostalim dijelovima Europe. odvjetnik. Đordićeva 3. novinar. 47) Vinković Dr. Njeno ĉlanstvo se je posljednih godina smanjivalo.. redarstveni pristav. lijeĉnik. odvjetnik. trgovac. 41) Leeppee Stjepan. bank. divlja loţa). 29) Horvat ing. agrar. Stevo. 33) Fischer Ignjat. Kaĉićeva 15. Boškovićeva 8. trgovac. Ilica 222. kipar. 4) Romanić Branko. 31) Hrţić Drago. Ilica 40. osebnik Primorska 11. . nego je imala specifiĉno hrvatsko obiljeţje (bila je t. Primorska 9. naĉelnik Min. Vinkovci. ravnatelj. odvjetnik. 5) Raverta Ivan. kolovoza 1940. Stojadinovića sa vlasti.. 44) Deutsch Dr. Jurjevska 33. inţinjer. Opatiĉka 12. 28) Frangeš Dr. Zagreb. Medvedgradska 2 42) Schauff Vojko.. Ova imena su slijedeća: 1) Dominković. operni pjevaĉ. odvjetnik. trgovac. veliki ţupan u m. bank. Kosirnikova 21/I.. Edo. inspektor. 36) Vidman Milan. Vatroslav. 8) Kell Benko. Hatzova 14. Lav. nastavnik.. Bogdan. 2) Merkić. 17. Ilica 26. 9) Fuchs Dr. bile su to vanjske prilike. Primorska ul. kada su mnogi ĉlanovi napustili slobodno-zidarske redove iz liĉnih i materijalnih razloga. Masarykova 13.27) Tomić Veljko. Milana Stojadinovića. za ţivota bili su ĉlanovi Velike loţe »Libertas« ovi: 1) Domac Dr. major u m. 7) Gorjan R. 40) Orlić Pero. ĉin. lijeĉnik. 3) Kneţević Gedeon. Hinko. 34) Mikolaš Feliks. Demetrova 3. 30) Auš Aleksander.. restaurater. Velika loţa »Libertas« nije se oslanjala ni na jednu drugu veliku loţu u Jugoslaviji. Janko. Medulićeva 9. 49) Mraković Kosta. koje su uzrokovale da je došlo do već spomenute likvidacije u velikoj loţi »Libertas« odnosno u njenim sastavnim slobodnozidarskim loţama »Ljubav bliţnjem« »Amicitzi-i« i »Prometeju«. Jurišićeva ul. Markovićev trg 2. 43) Scholler Dr. akad. ĉin. 37) Košĉević Dr. lijeĉnik. Ribnjak 20b. Sada već pokojni. arhitekt. slikar.

* * Ovaj policijski Izvještaj pronašao je u jednoj privatnoj arhivi prof. Na ovoj i drugim nesebiĉnostima u pripremanju mojih knjiga srdaĉno mu se zahvaljujem. koji mi ga je ustupio na upotrebu. Izvještaj sam donio bez jeziĉnih i drugih ispravaka. . Ţivko Striţić.PRILOZI: naĊeni predmeti – spisi oznaĉeni pod 1 – 10.

u uvjerenju. što ih je Nathan prethodno izvodio. Torrigianiju se priĉinilo. sam od sebe 30. Ali. »pro Italiani irredenti«. Ali. da je veliki meštar donekle sudjelovao bar u davanju suglasnosti masonima. velikog sekretara. koja nije bila drukĉija od one. Svjedoĉanstvo. da se pripoje Italiji podruĉja njihovih loţa. bila je to ambicija. Pridruţila se. što ga je u Milanu upriliĉio fascio patriotskih društava. i u ovom sluĉaju. koji je potreban. Latinskoj Americi i u SAD. koji je odrţan u Rimu. slagao s time. studenoga 1918. da je veliki meštar odobrio D'Annunzijev pothvat. rijeĉka masonska loţa. poslije sluĉaja Kongresa savezniĉkog i neutralnog masonstva u Parizu u lipnju 1917. kako proistjeĉe iz zapisnika sjednica Saveza. i da se. da bi se odrţao . ĉiji je novi mogućnik Raoul Palermi bio osnovao. koji su bili prisutni u zoni operacija. da bi se u Rijeci mogao pobrati uspjeh »na polju«. kada je Palaĉa Giustiniani postala ţrtvom nemilosrdnih slavenofilskih manevara francuskih masona. što ga je ostavio mason Giacomo Treves o dvjema osobnim Torrigianijevim intervencijama u Rijeci. Sutradan poslije primirja. koje bi imale za cilj. pa se i sami Ettore Ferrari morao povući s poloţaja velikoga meštra. dao naslutiti sam Francesoo Saverio Nitti. da su takve loţe bile posijane po cijelom Balkanskom poluotoka. pomoćnika velikog meštra. da su radionice. da se Palaĉa Giustiniani upusti u neko posredovanje. da se vjeruje kako to ţeli – bile su poteškoće rijeĉkoga pothvata. da je novi veliki meštar znao. da postigne hegemoniju u talijanskoj politici prema kojoj je teţio i dopuštao. i Ulissea Baccija. u kojoj su se našle talijanske vladine stranke i ljudi u vladi. da talijansko masonstvo nije prisustvovalo sklapanju Londonskog ugovora. da bi svaka od njih bila predstraţa za operacije. dovela je talijansku masonsku zajednicu u situaciju. da bi osigurao Italiji ĉitavu istoĉnu jadransku obalu. koji su sudjelovali u radu kongresa »Pro Fiume e Dalmazia« (Za Rijeku i Dalmaciju). Maloj Aziji. Posve je sigurno. Torrigiani – koji u tom pogledu nije ništa uradio. zaista nije vjerojatno. ni izriĉito ni deklarirano. što ih je talijanski Veliki orijent susretao u ostvarivanju plana. koji su naslijedili konzekvencije toga ugovora u njihovoj konkretnoj pripremi u situaciji – raspadu habsburškog carstva – za koju Sonninijeva diplomacija bijaše doista nespremna.DODATAK: MASONSTVO U RIJECI Prve veće poteškoće. da je talijanska vlada sustavno izigravala pokušaje. koju je Palaĉi Giustiniani suprotstavila Piazza del Gesu. Ipak. da je onda u Palaĉi Giustiniani bilo lako naći slobodnozidarskog prethodnika. iako uz neka prešućivanja. i na kongresu »Pro Spalato e Dalmazia« (Za Split i Dalmaciju). ako već nije sudjelovao u pripremi pothvata. da bi se vratilo povjerenje u Savez u oĉima rimske vlade i cijele zemlje. da bi ukljuĉio Savez u središte »nacionalnog programa«. bile provoditelji nacionalne politike. koja su govorila madţarski odcijepila od braće italofona. kad se ima na umu. još je vaţnije to. Ali. na kraju koje su se. koju su uvelike gajili vojni krugovi. u Carigradu. Torrigianijev posjet »braći« u Syriusu nekoliko dana prije »legionarskog marša« iz Ronchija u Rijeku (u rujnu 1919) dopušta pretpostaviti. ĉinjenica. da će ga kontrolirati i usmjeriti prema rezultatu. jednu nacionalnu stranku. u Palaĉi Giustiniani – imao je za leĊima javne izjave (u oţujku 1919) Placida Marensija. dopušta ustvrditi. bar u prvo vrijeme. sutradan nakon »marša« te koliko je u tom pogledu. doţivjela je krizu. konkurencija. u kojima se govorilo talijanski i koje su se pokoravale rimskom Velikom orijentu. Talijanske zahtjeve s obzirom na taj liburnijski grad već je bila iznijela jedna tako obilna kasnorisordjimentska literatura. osobito ratna mornarica. Sjevernoj Africi. koji bi se podudarao s ciljevima centralne vlade. Syrius. »braća«.

uz meĊunarodni pristanak. P. 1948. a koja je njegovu osobnu avanturu dovela do katastrofe. jer je otvorenom neprijateljstvu prema D'Annunzijevu pothvatu na meĊunarodnom podruĉju morala odgovoriti hladnoća sluţbenog stajališta rimske vlade prema pothvatu i. 1966–67. Ovaj tekst je objavljen u knjizi: J. koju je bio sam sebi zacrtao. tesi di laurea. da izbjegnete. kao revanš. XII. Una lettera di D'Annunzio al Grande Oriente da Fiume nel 1919. P.otvorenim prostor za rješenja prikladna. 1959. (Ovo je prijevod s talijanskog slijedećeg teksta: Aldo Alessandro Mola. 1980. što ih je on već po obiĉaju upravljao na Nittija i parlament. Univ. R.a. prof. Ferrer Benimeli – G. La Massoneria e l'impresa di Fiume. 2. da smo vas uvijek s ljubavlju slijedili. 1980. ID. Francovich – A. kojim se Palaĉa Giustiniani uvijek nadahnjivala u svome djelovanju. Caprile – A. o ĉemu je obavijestio upravu Saveza i. za koje je D'Annunzijeva ekspedicija (koja još nije bila obiljeţena kao avantura) pokazala da je vrlo popularna u visokim krugovima talijanskih upravljaĉa. neposredno pogoršanje D'Annunzijevih napada. dakle. Nitti. La Massoneria nella storia d'Italia. da bi pobunjeniĉki pokušaj mogao pokrenuti »crveni« ustanak. U ovoj knjizi nalaze se na s. Palaĉa Giustiniani. Bari. Torrigiani je ipak nastojao. Rim. Atanòr. to pripojenje Rijeke Italiji. sa svoje strane. 123–126). Comba – F. bilo da se olakša situacija u gradu. in »Fiume«. 2. Esi. 3–4. di Torino. Izvori se slaţu u otkrivanju razloga. Fr. upućujemo vašoj hrabroj duši bolan poziv i traţimo od vas budnu »garibaldinsku rezignaciju«. voll. i samoga Nittija. a koji bi u cjelini bio reakcionaran. Feltrinelli. Zanetti. Articoli e discorsi. A. da smo vas razumijevali od dana Ronchija. La passione di Fiume. con documenti inediti. . uzrokovao intervenciju vojske. 140–141 i slijedeći bibliografski podaci: E. voll. koja se brzo pogoršavala – na plan o pobunjeniĉkom iskrcavanju »dobrovoljaca« na jadransku talijansku obalu. ĉiji se konaĉni ishod ne bi mogao vidjeti u detaljima. da se ukljuĉi u igru. a cura di P. Dne 2. Inediti vari. da se potpuno ograĊuje od D'Annunzijeva ponašanja. Edizione Nazionale delle Opere. rel. da naredi svojim najvjernijima – poĉevši od generala Santea Ceccherinija – da D'Annunzija prepusti sudbini. Garosci. da se izbjegne oruţani sukob izmeĊu D'Annunzija i redovitih talijanskih ĉeta: »U ime masonstva. kako je to sve dokazivalo. S. pa stoga u suprotnosti s politiĉkim modelom. da talijansko oruţje prolijeva talijansku krv. koja je. iako katkada uz oprezne savjete. straha. koji bi. Mola. Napoli. Nitti. od ograda. Slobodni od predrasuda. a. koja je bila. a. koji je naveo Torrigianija na konaĉnu odluku: bojao se je. vrlo vjerojatno. D'Annunzio e la questione adriatica. vol. Laterza.. Martire. Scritti politici. Alatri. da se napravi pritisak na rimsku vladu. De Felice. sjetite se. Milano. Della Peruta – C. (S. Rivelazioni. A. godinu dana pošto je bio razriješen odgovornosti zapovjednika. a to znaĉi u ime jedne visoke i ĉiste patriotske tradicije – pisao je veliki meštar guverneru Kvarnera – traţimo. prosinca 1920. Kada se konaĉno u Rijeci poĉelo pomišljati bilo da se time išlo za tim. Tako je Palaĉi Giustiniani preostalo samo to. Alatri. uvijek se sjećajući vaših rijeĉi punih povjerenja prema nama. XVI. nn. kako se je malo poslije pokazalo. s. prihvaćala je. posve izmicala kontroli. to jest putem intervencije kojim bi Nitti uspio sretno dovesti u mirnu luku. Milano 1920. Documenti. La Massoneria italiana nella crisi dello stato liberale (1914– 1926). A. da se spasi taj sluĉaj za diplomatske pregovore. Torrigiani se poţurio izjaviti. 140–141). strana »posebnom« Pjesnikovu mentalitetu.

.

postavljanju visokih etiĉkih merila u poslu i zvanju. 23. 4. nije bio veliki postotak. te izjavio da rotarstvo »nema nikakve veze. ROTARI Prvi rotari-klubovi osnovani su u Chicagu u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama. priznavanju vrednosti svakoga korisnog zanimanja i nastojanja svih rotara da svoju delatnost upotrebljavaju kao priliku da sluţe ljudskom društvu. Jozo Poduje bio je istaknuti ĉlan zagrebaĉke loţe Maksimilijan Vrhovac. što ih okruţavaju.726 Ciljevi i jugoslavenskog rotarstva opisani su apstraktnim frazama iz kojih se ništa konkretno nije moglo zakljuĉiti: »Ciljevi rotarstva posvećeni su idealu sluţenja kao osnovici svake ĉestite delatnosti a naroĉito: 1. budisti itd.«727 U mjeseĉnom pismu Ede Markovića od 9. ako budno prate sve što se oko njih zbiva. predsjednik zagrebaĉkog Rotari-kluba odvjetnik dr. 25. 1940. Uz iskljuĉenje svake partijske 726 Dakako. poslovnom i javnom ţivotu svakoga rotara. da ih osvijetle u svojoj sredini. upravo morao. negovanju liĉnih odnosa.). sijeĉnja god. 2. što se u njoj dogaĊa. oni su rotarstvo nadahnuli masonskim duhom. kad znaju za golemu ulogu religije u ljudskom društvu. ako su se u svojim klubovima opasali dovoljno snaţnom ljubavi i zadahnuli rotarskom tolerancijom. Kada je Hrvatska straţa u polemici s Jugoslovenskom reĉi istaknula postojanje veza izmeĊu rotarstva i masonstva. rotari znaju da mogu vršiti svoju duţnost samo. 3. Rotari i suviše vole svoju zemlju i svoj narod. interesovati. koja predstavljaju centralni interes naroda. 171). Osim toga. Masona meĊu rotarima u prosincu god. Pravo iz spleta i vreve ţivota organizovani u svoju zajednicu. 727 Rotary clubovi Jugoslavije 77 distrikt Rotary International. Ţivot. Da s razumijevanjem prodru u njihovu suštinu i da se opredijele. rotari moraju raspravljati. Rotary club. ni javne ni tajne. XIV/1933. Ovakvo skrivanje imalo je još manje uspjeha u manjim mjestima. u Švicarskoj. ako posvećuju paţnju svim manifestacijama ţivota. Ono je svo u akciji za dobro pojedinca. 4. MeĊutim. Oni ne mogu turati glavu u pijesak i mirno gledati kako se u ljudske duše uvlaĉi apatija. Njihovi ĉlanovi mogli su biti pripadnici svih vjera (kršćani. Jer rotarstvo nije kontemplacija. . istaknuto je da rotare zanimaju svi konkretni problemi. da upućeni mogu utjecati na svoju okolinu. 3. I za to ulaze u sve probleme. neustrašivo i bez strasti. Danas naroĉito. poznanstva i prijateljstva radi uvećanja mogućnosti sluţenja opštim interesima. listopada 1932. ni izravne ni neizravne. jer da rotarstvo nije kontemplacija : »Nema problema. – Rotarstvo je daleko od dnevne politike partija i od tretiranja vjerskih subtiliteta. Ali rotari još manje mogu da zanemaruju pitanja politiĉka koja proţimlju sav ţivot ili da budu vjerski indiferentni. s. primenjivanju ideala sluţenja u liĉnom. Ţidovi. dobre volje i mira putem svetske drugarske zajednice ljudi od posla i zvanja ujedinjenih u idealu sluţenja. tu ĉinjenicu masoni izmeĊu dva rata nisu priznavali. a da ne bi reagirali na sve. za dobro uţe zajednice. unapreĊivanju meĊunarodnog sporazumevanja. s masonerijom« (Ante Alfirević. veljaĉe 1905.II. a generalno tajništvo za Europu smješteno je u Zürichu. s. koji nas ne bi mogao. 1933. I nema problema koji rotari ne bi mogli tretirati. Rotarstvo je masonima bilo sredstvo za prodor masonskog utjecaja u one krugove. VII izdanje za god. koji se pojavljuju u njihovoj sredini. Ali treba naglasiti da su oni bili osnivaĉi i stvarni voditelji jugoslavenskog rotarstva. Jozo Poduje posjetio je uredništvo Hrvatske straţe. za dobro ĉovjeĉanstva. U Splitu je tako pokušao istodobno djelovati arheolog Mihovil Abramić kao rotar i kao ĉlan loţe Pravda. za dobro naroda. u koje se oni kao masoni nisu mogli lako probiti. O gorućim pitanjima. Središnjica rotarstva ostala je u Chicagu. 1939/1940.

Prvi njihov zajedniĉki sastanak odrţan je 15. Jozo Poduje i dr. listopada 1928. dr. Odbor. ing. Edo Marković kao potpredsjednik. Schulz je u rujnu 1928. tajnik. Schulz je na sastanku napomenuo. Josef Schulz. Josef Schulz. Na dan osnutka Rotary Club Zagreb imao je 25 ĉlanova. Taj klub »posvećen« je 4. slijedećih 25 ĉlanova osnivaĉa: ing. dr. Lav Kalda. dr. Radovan Alaupović kao 1. 4. Mjeseĉna guvernerska pisma mart 1932. II.politike. dr. da je već od utemeljenja prvoga rotari-kluba u Ĉehoslovaĉkoj (u Pragu) namjeravao rotarsku ideju prenijeti u Jugoslaviju. dr. Vladimir Leustek. posjetio je. dr.730 Ĉesi su prvi od Slavena ušli u rotarsku zajednicu. Krešimir Brovet. Sveĉanu inauguraciju izvršio je. 41. ing. Branko Šenoa i Aleksandar Šmit. Frane Hanamann. Predaju Chartera obavio je J. dok su se šestorica ispriĉala. Ivo Stern. Ante Draţić kao 2. . došao u Beograd i odrţao konferencije s »ĉetiri-pet osnivaĉa«. Radovana Alaupovića u Zagrebu. Dne 5. Kujundţića potpredsednika Rotari-Kluba u Beogradu). tajnik.. Jaromir Dubsky. Pavle Ostović. prema njegovim rijeĉima. i ono mu je poslalo propagandni materijal. Ali je ĉlanstvo stalno raslo.(oja) Kujundţić. na Plitviĉkim jezerima 28. oţujka 1929. 57. rujna 1928. ing. 4. lipnja 1929.731 U Beogradu se poĉelo govoriti o rotarstvu već god. a diplomu za pravo opstojanja dobio je na Vidovdan god. Aleksander Šmit. Edo Marković. ibid. kao izaslanik Rotary Internationala. s. 38. po uputi ĉehoslovaĉkog generalnog konzula u Zagrebu. 3. Konstituirajuću skupštinu Rotary cluba Zagreb odrţalo je 6. Vladimir Leustek kao odbornici. Jindrich Andrijal. 1929. 729 Rotarstvu je pripadao dok nije bio izabran za katoliĉkog nadbiskupa u Beogradu i Josip Antun Ujĉić. Ivan Raić. ali su tek 15. Ivo Belin. Svetski kongres rotara u Ĉikagu 23–27 juna 1930. 732 V. udareni u Beogradu temelji prvom rotarskom klubu u Jugoslaviji. On se obratio europskom tajništvu u Zürichu. ing. Je li Rotary proti katoliĉkoj vjeri? Jugoslovenski rotar. preko posebnog izaslanika središnjice u Chicagu. Stjepan Mlinarić. dr. III/1935. zajedno s predajom Chartera Rotary Clubu Beograd. dr. tek pošto je osnovan samostalni rotarski distrikt za Ĉehoslovaĉku i pošto je on postao njegov guverner. a predaja Chartera Rotary Clubu Zagreb izvršena je. Schulz u nazoĉnosti delegata ĉeških i austrijskih rotarskih klubova. MeĊutim. obavijestivši o tome organizatora ĉehoslovaĉkih rotarskih klubova Josefa Schulza. Izdanje Rotary kluba u Beogradu. Branko Šenoa. oţujka 1929. Pavle Ostović kao blagajnik. Rotari su tvrdili da to »dokazuje ĉinjenica da mnogi Rotary klubovi broje meĊu svoje ĉlanove upravo odliĉne rimokatoliĉke sveštenike«. 40. I/1933. U vodstvu kluba nalazili su se uvijek gotovo samo masoni. da se pobrinu. Lav Kalda kao ceremonijar te dr. 730 Jugoslovenski rotar. dr. (Izvještaj delegata D-ra V. Velimir Vasić. da bi se osnovao rotari – klub u Zagrebu. Ante Draţić. Milan Ĉalogović. 1933. tvorili su Edo Marković. Osnivanje kluba u Zagrebu.732 Pokretaĉ rotarske organizacije u Jugoslaviji bio je mason Voja Kujundţić. 731 Edo Marković. dr. to je bilo moguće uĉiniti. veljaĉe god. 733 Radovan Alaupović. Jozo Poduje. Na sastanku je bilo nazoĉno 20 osnivaĉa. Viktor Frank. 1927. Marko Kostrenĉić. te ga zamolio za sastanak.733 728 729 Edo Marković. koji su njih dvojica okupili. Ilija Vurdelja. sa ĉistim rotarskim ciljem izmirenja divergentnih interesa i stvaranja harmonijske cjeline. 19–20. s. dr. 1930. guverner Rotary Internationala za distrikt Ĉehoslovaĉku. Sastanak je odrţan istoga dana u nazoĉnosti dra Vladimira Leusteka. 7. Jugoslovenski rotar. dr. 1929. 5. Frane Hanamann. s. Oni su unijeli rotarstvo i u Jugoslaviju. sv. dr. Svi su oni bili masoni. U upravni odbor izabrani su Josip Mikuliĉić kao predsjednik. Toni Schlegel. Istorija rotarstva u Jugoslaviji. Zagreb. Ivo Belin. Alaupović i Leustek na to su pristali te su poĉeli rad na tome u prosincu 1928. Schulz je ponudio Alaupoviću i Leusteku. V/1937. Ivan Meštrović. dr.«728 U rotarskom tisku naglašavalo se da rotari nisu protiv Rimokatoliĉke crkve ni protiv svećenstva. Branko Pliverić. Radovan Alaupović. – jun 1933.

737 Prema stanju popisa ĉlanova iz prosinca 1940. a inauguracija 1931). Izdanje Rotary kluba Beograd. 1940. Subotici (osnivanje 1929.«736 Rotarski klubovi sastojali su se. a inauguracija 1931). Splitu (osnivanje 1930. Chicago. navedeno je i slijedeće: »I Rotari klub koji je osnovan zauzimanjem nekoliko naše braće o ĉemu je bilo pomena u prošlogodišnjem izveštaju. Ljubljani (1931). stvoren je zakljuĉak da se širenje rotarstva u Jugoslaviji povjeri posebnom odboru (Extension Comite). Na sjednici Europskog savjetodavnog odbora 24. 734 735 Dr. 734 Na poticaj iz Zagreba osnovani su rotarski klubovi u Osijeku (1929). Širenje rotarstva u Jugoslaviji. predloţeno je osnivanje jugoslavenskog odbora za ekstenziju. dr. Radovan Alaupović i dr. Jugoslovenski rotar. kao i masonske loţe. dr. Na 1. privredni i kulturni ţivot. Cuba. Na poticaj iz Beograda osnovani su rotarski klubovi u Novom Sadu (1929). 1940. g.Kao pioniri rotarskog pokreta u Zagrebu bili su Edo Marković. srpnja 1940. Sušaku (1930). 258 Stevan G. XVIII/1939. s. ing. 6. 737 Proceedings Thirty-first annual convention of Rotary International Havana. Sluţio sam se podacima iz ovog referata na više mjesta u ovom tekstu na kojima to nisam posebno citirao. . sijeĉnja 1931.735 Masoni su se trajno do poĉetka rata angaţirali oko osnivanja rotari klubova. koje treba da predstavljaju socijalni. Oskara Draĉara iz Maribora kao ĉlanova. a inauguracija 1931). June 9–13. U godišnjem izvještaju loţe Vojvodina iz Zrenjanina za god. sv. Koena iz Beograda i ing. jer se smatralo »da je za jedinstveno sprovoĊenje akcije u jednoj zemlji potrebna centralizacija« Kada je taj prijedlog naĉelno prihvaćen na sastanku predstavnika svih jugoslavenskih rotari-klubova odrţanom u Beĉu 24. ing. Koen (referirao). 736 Šestar. 31. u Jugoslaviji je bilo usve 679 rotara. Panĉevu (1931). 353. ali naroĉito moraju biti zastupljene sve privredne grane tog mjesta«. od najutjecajnijih osoba politiĉkog. u povodu Internacionalnog rotary kongresa. 1–2. Varaţdinu (1930). i u njemu su uĉlanjena nekolika naša braća. Frane Hanamann. bila su u Jugoslaviji usve 34 rotarska kluba. Mariboru (1930). Stalo se na stajalište da pri »osnivanju novih klubova treba naroĉito paziti da budu zastupljene najmanje 15 raznih klasifikacija. s. lipnja 1931. Sarajevu (osnivanje 1930. a inauguracija 1930). Vladimir Leustek. gospodarskog i kulturnog ţivota u zemlji. 1938. Frane Hanamann. radio je veoma aktivno u 1938. Evo mjesta njihova boravka i njihova broja. koji se sastojao od tri ĉlana: Ede Markovića iz Zagreba kao predsjednika te Stevana G. VI/1938. 7. Izdanje Rotary International. Svi su oni bili masoni. 4–11. Skoplju (osnivanje 1930.

Petrovgrad (danas Zrenjanin) 18. Vršac 32. Split 23. I. Vukovar 33. (Jugoslavija). Panĉevo 17. 40. Beograd 4. Leskovac 11. Popis ĉlabova (stanje u decembru 1940. Skoplje 20. Karlovac 9. Šibenik 28.1. Stari Beĉej 25. Sušak 27. Primorski štamparski zavod. Niš 14. Banja Luka 3. Novi Sad 15. Ćuprija – Jagodina . Dubrovnik 8. Baĉka Topola 2. distrikta R. Velika Kikinda 30. Ljubljana 12. Subotica 26.Paraćin 7. Zagreb 34. Bitolj 5. Sarajevo 19. Osijek 16. Stara Kanjiţa 24. Varaţdin 29. Brĉko 6.). Zemun 13 13 58 15 10 11 14 26 18 20 42 38 20 28 28 28 22 25 25 12 16 20 14 16 32 25 10 22 18 13 16 14 42 25738 738 Rotary clubovi 77. Sušak. Sombor 22. Kranj 10. Slavonski Brod 21. Maribor 13. s. . Vinkovci 31.

.

.

III. MASONSTVO U HRVATSKOJ 1918. .–1941.

Od zagrepĉana napominju se imena: Bothe. »Hrvat« iz Zagreba. dok nijesu iz utrnule jedne loţe nastale dvije nove loţe »Maksimilijan Vrhovac« i »Ivan grof Drašković«. Iz toĉnog popisa ĉlanova te loţe (33 ĉlana) vidi se. Smatrao je to štaviše svojim ţivotnim zvanjem.. do smrti g. Dopisništvo loţe »Ivan grof Drašković« do konca skoro godine 1939. Pok. 1940. 14. A da nije bio biran i za Velikog Majstora. Hanamana i nije bila drugo. vršio je sve ĉasti te loţe koja je s loţom »Maksimilijan Vrhovac« nastavila rad utrnule loţe »Ljubav Bliţnjemu«. ANTI PAVELIĆU Dr Milan Ivšić. 1907. drţao je veći dio masonstva u Hrvatskoj. Hanamana sadrţi slijedeće masonske dokumente: l. Kao otvoreni. Hanaman tokom svoga intenzivnog 28 godišnjeg rada u masoneriji od g. da su u njoj bili većinom sisaĉki Ţidovi. srpnja 1941. Protokoli o masonskoj loţi u Sisku »Zur Nächstenliebe« (g. 3. Schlesinger Antun. Isti su kasnije osnivaĉi zagrebaĉke hrvatske loţe »Hrvatska vila«. 1919. Bit će. Povjereni materijal iz ostavštine pok. Pok. Bogata korespondencija pok. profesora na Tehniĉkom fakultetu. . uvjereni i fanatiĉki mason radio je neumorno samo za širenje i jaĉanje masonstva. Vršio je kao masonski ĉasnik najvišeg stepena 33° sve ĉasti i u Velikoj Loţi »Jugoslavija«. da meĊu trgovcima Ţidovima proširuje uglavnom njihove trgovaĉke veze bez ikakva obzira na hrvatski narodni ţivot. bio je jedini razlog. Peiĉić. što je bio tzv. tj. 2. Rakovĉeva 13 Poglavniĉe! Povjerenjem g. Hanaman podrţavao je glavne veze i s njemaĉkim loţama (»Pegasus«) putem svoga znanca Ĉubelića. s masonskom meĊunarodnom Ligom (»Allgemeine Freimaurer Liga«) u Švicarskoj (Basel) i s masonstvom u Americi putem glavnog tajnika Velike Loţe u New Yorku Ossiana Langa. nego masonske veze u tuzemstvu i inozemstvu. Franje dra Hanamana. Svi zapisnici i protokoli voĊeni su iskljuĉivo u njemaĉkom jeziku. redoviti profesor Ekonomsko-komercijalne visoke škole Zagreb.IZVJEŠTAJ PROF DR. maršala i ministra Slavka Kvaternika povjerena mi je masonska ostavština pok. O djelovanju te loţe na hrvatski javni ţivot ne moţe se iz saĉuvanih zapisnika ništa vidjeti. Krešić Mijo i Kosovac Stjepan. Zapisnici i pisma zagrebaĉke loţe »Ljubav Bliţnjemu« iz godine 1918–1920. Kao visoki ĉasnik odreĊivao je smjernice ĉitavom masonstvu u bivšoj Jugoslaviji. da je ta loţa imala svoju glavnu zadaću. MILANA IVŠIĆA POGLAVNIKU DR. Ista je loţa bila prikljuĉena Velikoj Loţi u Budimpešti. Kao ĉlan loţe »Ivan grof Drašković« od g. pa štaviše i sluţbu zamjenika Velikog Majstora. 1872–1885) s nekim dosta mršavim podacima o njezinu radu.

Dat ću ipak pregled ĉlanstva te loţe prema popisima naĊenim u ostavštini Hanamana. LOŢA MAKSIMILIJAN VRHOVAC Loţa Maksimilijan Vrhovac ima poĉetak već g. Prije ipak nego prijeĊem na prikaz djelovanja masonerije na naš javni ţivot prema tome materijalu. I. profesor Krizman Tomislav. poĉasni rumunjski Petrović Praunsperger Fileus Rubigoni dr Vjekoslav Stanković dr Radenko (kr. Loţa je kasnije popunjavala svoje ĉlanstvo iz redova sviju intelektualaca – ponajviše sveuĉilišnih profesora. Već iz tog materijala. bank. advokata i kasnijeg predsjednika Senata. slikar Krizman dr Hinko. IV 1919. slikar Šobat Dimitrije. Njihova su imena prema popisu dra Tomašića: Biraĉ Dušan Bubanović dr Fran. Ukupno 25 ĉlanova. da je loţa »Maks. 17. koliku su moć vršili masoni na sav naš javni ţivot. sveuĉ. 1914. advokat i pr. namjesnik) Šenoa dr Branko. od samog osnivaĉa loţe »Vrhovac«. u masonskom domu društva »Ljubavi Bliţnjega«. 1926. On navodi. advokat i ministar Lukšić . vidi se. III. dat ću prema ostavštini Hanamanovoj brojĉani pregled svih loţa u Hrvatskoj s kratkim pogledom na ostale loţe. Jedan od takvih popisa potjeĉe iz g. Tokom vremena neki su iz te loţe prešli (»afilirani«) u druge loţe. Tomić Veljko. ravnatelj Sanatorija Jurković ing. Mato Garapić Herceg Matija dr Koch Ferdo. vide se glavne konture masonskog rada u bivšoj Jugoslaviji. Mošinskoga ulica 22. Insignija. zapisnika. virtuoz Tomašić dr Ljubo. a naroĉito u gradu Zagrebu. ravnatelj Trstenjak Davorin. pojedine diplome ĉlanova loţe i neke knjige. i to: od 7 afiliranih ĉlanova iz matiĉne loţe i 18 novih ĉlanova osnivaĉa. dra Ljube Tomašića. uĉitelj u m. ĉekić. senata.4.Carić Novosel Milić Lujo Milić Milan. sudac Tkalĉić Jure. rituali. Kako je već reĉeno. sveuĉ. Prema toj ostavštini masonskog materijala. sveĉano je ta loţa »osvijetljena« (»zapaljena«) istom 5. Vrhovac« nastala iz stare loţe matice »Ljubav Bliţnjemu«. zato nalazimo imena ĉlanova i u drugim loţama. gdje je loţa imala sijelo. toĉnog popisa ĉlanstva (osobito prema najnovijem popisu) i ostalog arhiva nemam. profesor Csikos-Sessia (slikao masonski hram u Mošinskoga 22) Dr Joković Roko. koji se uglavnom odnosi na loţu »Ivan grof Drašković«. kojeg u cijelosti nijesam još mogao prouĉiti (naroĉito ne sva pisma). Loţa Vrhovac bila je najjaĉa loţa u Zagrebu po . u loţi matici »Ljubav Bliţnjemu« u Zagrebu.

prof. U koliko se što naĊe kod Redarstva. gimn. XII. Ista je bila zaplijenjena po bivšoj vladi. profesor (21. profesor (12. Branimir. VII. XII. (veterina) Gilić dr Andrija. 1929) Bratanić dr Zvonko (22. gimn. sjednicama meĊuloţinskog odbora.broju svojih ĉlanova. ureda (4. docent Flumiani dr Gilberto. 1930) Baniĉević dr Niko. prof. sveuĉ. trgovac u B. zadrţala svoje prostorije u hramu Mošinskoga 22. profesor (2. bankovni ravnatelj (19.. ĉinovnik (23. 1918) Durst dr Franjo. XII. 1909) Ivanĉević dr Ivan. lijeĉnik ţelj.M. IV 1927) Baranović Krešimir. Ignac. Prema tom tiskanom popisu slijedeći su ĉlanovi loţe »Maksimilijan Vrhovac«: * Dr Badalić Josip.). sveuĉ. VI. 1940. Franjo. Ivšića napominjem: Sva imena i prezimena koja su u Ivšićevu tekstu »podvuĉena« donose se u ovom izdanju tiskana kurzivom. Dubici (17. 1931) Fischer arh. filozof. bivši ravnatelj Sred. profesor (29. Ta je loţa do svoga prestanka u g. dramaturg (7.. prof. kako je došao do popisa ĉlanova te loţe novinar Mirko Glojnarić u svojoj knjizi »Masonerija u Hrvatskoj« (tiskana u mjesecu sijeĉnju 1941. SUZOR-a Jeremić dr Rista. V. glazb. 1929) Bostanĉić dr Leopold (18. akademije (5. lijeĉnik. 1918) Cota ing. IV 1919) Bauer Marko. Broj aktivnih »majstora« nije nikad premašio 80 ĉlanova. sveuĉ. 1929) Cikota Miljenko. X. V 1931) Brolich dr Franjo. lijeĉnik (26. medicinskog fakulteta (6. sveuĉ. VI. moralo je zagrebaĉko redarstvo zaplijeniti Arhiv i te loţe. zapiscima i sliĉno) – više je nepotpun nego li pogrješan. priv. 1919) * U zaporci dan primitka. 1918) Debeljak Stjepan. Tiskani popis imena po Glojnariću u poreĊivanju s podacima u mojoj ruci (dopisivanju. u kojoj je predstojnik unutarnjih poslova – prema mojim toĉnim podacima – Bogdan Dojkić bio sam aktivni mason. X. XII. III. 1926) Hahn dr Ţeljko. graditelj (1897) Furlan dr Boris (3. XII. docent (9. 1932) Ĉelap Lazar. Subotica (19. 1934) Deanović dr Mirko. XI. XII. VI. glavni ing. V 1934) Bohinjec dr Joţa (21. ravnatelj (5. direkcije. ja ću u svom kasnijem izvještaju iznijeti podatke o radu te loţe. Prigodom »raspusta« loţa u Zagrebu u godini 1940. 1919) Danković dr Hugo. prof. 1928) Bonifaĉić dr Ante. odvjetnik u Blatu (Dalmacija) (26. 1932) Bujas dr Ramiro. – Imena podvuĉena nalaze se i u mojim sluţbenim zapisima. obrtne škole Defrancesci dr Vjekoslav. (I. Ne znam. profesor Iveković ing. odvjetnik Demetrović Juraj. sveuĉ. 1928) Buratović dr Ivo. odvjetnik i bivši starješina »Jugosokola« Glaser Milan. 1934) Dr Barac Antun. II. 1933) Ganzelmajer dr Rudolf. XII. fakulteta (8. sveuĉ. 1921) Gavranĉić dr Oton. ministar (2. tajnik Industrijske komore (12. sveuĉ. U svezi s ovom primjedbom M. odvjetnik (8. prof.) . sveuĉ. lijeĉnik SUZOR-a Herzeg Matija. X. VIII. III.

sveuĉ. Kostajnica (5. V 1931) Krizman Hinko. prof. XI. prof medicin.) Krizman Tomislav. 1934) Košĉec mr. ravnatelj i b. V. profesor (4. ravnatelj GEC-a (7. 1910. (18. lijeĉnik u Orebiću (1. 1910) Stefanović Jovan. Josip. ravnatelj Sanatorija (18. sveuĉ. V. bivši ravn. V. V. gimn. lijeĉnik (5. gradski inţinir (7. III. 1928) Stepanović Josip. 1930) Lovšin Eugen (16. 1927) Stanković dr Radenko. V. bivši ravn. slikar (7. sveuĉ. 1932) Mladinov dr Mirko. 1923) Poduje dr Joso. 1931) Magarašević Dimitrije. VI. sveuĉ. tajnik Trgovinske komore (6. 1914) Milić D. 1907) Juranović ing. profesor (26. 1921) Podaubski Eugen. profesor (16. III. sveuĉ. 1934) Marinković dr Pavao. VI. V. 1924) Kliska ing. ravn. prof. III. gimnazijski profesor (21. 1928) Kovaĉević dr Ante. Milan. 1926) Martekini dr Miloš. 1930) Sallopek Mr. trgovac u Slanom (18. (5. bivši ministar (11. V. Ivan (16. ph. III. 1926) Obersner Maks (3. I. X. VI. 1918) Pleša Vinko. šumar. sveuĉ. III. redarstveni lijeĉnik (2. Stanko. b. I. XII. Nikola. 1919) Ribić Boţidar. 1919) Novak dr Grga. XI. 1920) Kostinĉer dr Branko. Dubrovnik (1. ministar (4. V. 1930) Koch Dragutin (20. 1931) Medaković dr Dane. 1920) Koch Ferdo. apotekar (3. 1930) Juranović dr ing. (25. biv. operni pjevaĉ (8. X. prof. III. namj. »Novosti« Kandijaš dr Ante. IV.Joković dr Roko. III. sveuĉ. odvjetnik Perović dr Drago. gimn. III. sveuĉ. komesar zagreb. ph. policije . VI. V. profesor (5. 1923) Marić dr Luka. odvjetnik (18. gradski nadsavjetnik Jutriša Slavko. profesor (18. IV. novinar Lokar dr Janko (10. XII. predsjednik Jugofarmacije (1. 1922) Kavĉić Josip (3. profesor (12. biv. X. (7. 1928) Mosković dr Armin. III. ravnatelj Marjan Ante. 1922) Kraljević dr Milan (8. rumunjski poĉasni konzul Milić Lujo. XII. 1933) Stanĉić Rokotov dr Ivo. VIII. 1930) Jurković ing. ravnatelj Hipotekarne banke (8. 1910) Kriţaj Josip. Vladimir. XII. fakulteta i kralj. Agencije Avala Pavlović dr Vuk. 1925) Pulanić Milovan. X. gimn. trgovac (19. II. sveuĉ. 1929) Kovaĉić Krešimir. primarius bolnice. sudac Stola sedmorice (4. 1933) Kiseljak dr Marijo. 1907) Mitrović dr Petar. VI. 1934) Poljanec Franjo. 1933) Peĉarević dr Juraj. odvjetnik u Ljubljani (12. Mato. profesor Ravnikar dr Vladimir (12. I. 1926) Novak dr Fran. Jugoštampe (5.

Truba Tabulov Zvon. III. virtuoz i profesor. 1924) Zarnik dr Milutin. Grund Arnošt. III. Šobat Dimitrije. Ante. 1926) Šilović dr Srećko. Leontić dr Ljubo. predsjednik apotekarske komore (2. Guinio Rudolf. III. predsj. profesor Skoplje . 1931) Visković ing. major u m. 1919) Zavrnik dr Fran. docent (l. I. IX. IV. III. sveuĉ. Zemljak Milan. 1920) Šišić dr Ferdo. Slavko. VI. 1920) Šoštarić-Pisaĉić dr Karlo. 1923) Škavić dr Josip. VI. vidi se. Zarnik dr Boris. III. Bubanović dr Fran. što u njemu ne nalazimo imena ĉlanova loţe »Vrhovac«. koju ja nalazim u sluţbenom popisu od 22. VI. 1934) Tućan dr Franja. I. Kolin dr Lujo. X. prof. profesor Šaj ing. X. VI. XII. III. III. 1916) Da popis Glojnarića nije potpun. prof. sveuĉ. Mitrovici. Mandić dr Ante. Grisogono Privislav dr. ravnatelj GEC-a (28. Ţupanc dr Franc. II. I. trgovac. profesor (28. I. filozofskog fakulteta Vidman dr Milan (27. Grubić Dušan. glumac. ravnatelj magistrata u Ljubljani (12. XII. I. Dragutin (4. lijeĉnik (16. Bukšeg Vilim. sveuĉ. ravnatelj sanatorija. veterinarskog fakulteta (29. Radniĉke komore. Biraĉ Dušan. Tkalĉić Juro. III. Ferdo (8. Stipĉević Niko. škole (16. 1910) Tosti August (7. a u kojem su još ovi ĉlanovi (s oznakom masonskog stepena): Ancel Ivan. Vurdelja Ilija. predsjed. Kratelj Alfred. Beograd. profesor. b. I. II.Stoisavljević Bogdan. senata (26. advokat. advokat (Ljubljana). II. uĉit. sudac II. 1922. novinar. II. II. sveuĉ. Gajić Dušan dr lijeĉnik u Sr. Vrhovac: Prelog dr Milan. I. Schlegel Toni. Tartaglia dr Ivo. I. I. Prema popisu ĉlanova za gradnju masonskog »Doma« nalazim u bilješkama još i ove ĉlanove loţe Maks. ravnatelj »Novosti«. 1919) Šega ing. 1927) Zimmermann Mr. II. I. XI. advokat u Opatiji. gimn. I. sveuĉ. Payer Alfred. prof. III. profesor. 1928) Tomašić dr Ljubomir. Rubigoni dr Vjekoslav. ph. ban i odvjetnik. ministar. odvjetnik (Split) I.

Loţa »Ivan grof Drašković« »osvijetljena« (zapaljena) je 23. inţinjer Ing. Bruno. ravnatelj Hrv. kipar Vidman Milan. ravnatelj Jadranske Plovidbe (Split) Roić dr Vladimir. vrhovni zemaljski lijeĉnik Kneţević Godeon. ravnatelj zemaljske opskrbe Mazura dr Lav. pravni referent SUZOR-a Ţiţić dr Martin. LOŢA IVAN GROF DRAŠKOVIĆ O toj sam loţi u posjedu većeg dijela arhiva: dopisništva s tuzemstvom i inostranstvom. štamparskog zavoda Lieberman dr Dragutin. lijeĉnik (Split) Tartaglia dr Oskar. Valerijan. 1919. banski savjetnik Milĉinović Andrija. tajniku loţe Vladimiru Tkalĉiću i nadzornicima Rudolfu Valdecu i Salamonu Bergeru bili su prvi ĉlanovi loţe slijedeći: Auš Aleksander. eskomptne banke Tomić Veljko. knjiţar Tućan dr Fran. prof. moţe smatrati najjaĉim masonom. Prema popisu same loţe od 27. ravnatelj Hrv. IX. Dopisivanje je u najvećem dijelu vodio sam Hanaman. odvjetnik Mihalić dr Adolf. profesor tehn. filozofskog fakulteta Marjanović Milan. prokurista Hrv. banke Tkalĉić Vladimir. novinar Potoĉnjak dr Franko. koji je potpisan po starješini loţe Dušanu Plavšiću. Njezino prvo ĉlanstvo potjeĉe što od afiliranih ĉlanova drugih loţa (najviše iz loţe »Ljubav Bliţnjemu«) a što od novih ĉlanova – osnivaĉa. kustos obrtnog muzeja Plavšić Dušan. Heinzel Dragutin. 1919. I. odvjetnik Urbani Milutin. sudbeni vijećnik Krbavac Andrija. ravnatelj Hrv. profesor gospodarskog . advokat (Ljubljana) Rismondo Vjekoslav.. tehniĉki savjetnik kod Osiguranja radnika Ing. ravnatelj Hrv. lijeĉnik (Split) II. koji se iza smrti dra Adolfa Mihalića. ravnatelj Štamparskog zavoda Csikos-Sessia Bela. ravnatelj zagrebaĉke pivovare Bauer arh. poljodjelske banke Švrljuga dr Stanko.Ravnikar dr Vladimir. prof. Hanaman dr Franjo. banskog savjetnika. fakulteta Šnidaršić Milan. graditelj Berger Salamon. akad. muzeja Valdec Rudolf. ind. odvjetnik Marković Edo. slikar Ing. zemaljski obrtni nadzornik Katiĉić dr Vladimir. akad. ravnatelj etnografskog muzeja Boranić Stjepan. i kustos arh. veliki ţupan K tima su afilirani i novo primljeni: Breyer Mirko. Hoffman Hugo. zemaljske banke Riesner ing.

ĉinovnik okr. gradski tajnik Ivakić Joza. ĉinovnik amer. lijeĉnik Brkanović Stevan. IX. X. radnika Tomiĉić dr Juraj. glumac Grossinger Juraj. ĉinovnik Tot Ivan.: Fink dr Nikola. glumac Boić Ivan. s nastavkom primljenih ĉlanova do 3. docent filozofskog fakulteta Njegovan dr Vladimir. 1922. 1923. profesor Sobol dr Ivan. advokat Vragović dr Aleksa. obrtne škole Filipac Ivan. industrijalac Vanka Maksimilijan. kot. profesor (Karlovac) Tuškan dr Ivan. lijeĉnik (Karlovac) Šoštarić Milan. Iz tih popisa navodim samo one. profesor Zec Nikola. naĉelnik Ministarstva zdravstva Szabo Đuro. odvjetnik Hotko Davorin. profesor tehniĉkog fakulteta Hrĉić Fran.Štampar dr Andrija. vladin tajnik Iveković dr Bogdan. advokat Kell Branko. trgovac Stopar Dragutin. i to: prema popisu od 7. inţinir Blaţinić Ivan. ravnatelj za Osig. ravnateij Samoborske štedionice Iveković Ćiril. ravnatelj Slavenske banke Rukavina dr Vladimir. profesor tehniĉkog fakulteta Gavranĉić dr Oto. sudac Bauer Albin. operni pjevaĉ Nakon toga prvog sluţbenog i autentiĉnog popisa prvih ĉlanova postoje sluţbeni popisi iz kasnijih godina sve do g. vicekonzul u Pragu Biniĉki Aca. profesor (Karlovac) Crnĉić Franjo. tiskar (Sisak) Leustek dr Vladimir. profesor (Karlovac) Domac dr Branimir. konzulata Sitzer Ladislav. 1926. advokat (Karlovac) Ostović Pavle. šumar Vidmar dr Vladimir. predstojnik Hinković dr Hinko. priv. odvjetnik Švrljuga dr Ljudevit. kipar i uĉ. ravnatelj (Karlovac) Galijan Dragutin. ravnatelj bolnice (Karlovac) . blagajne (Karlovac) Sedlaĉek Hugo. koji nijesu navedeni u prvom sluţbenom popisu. odvjetnik Šmit dr Aleksander. odvjetnik Medaković ing. veleposjednik Ubl Zlatko. Mirko. ekonom (Pušća) Frolich dr Pavao. gimn. slikar Bombelles grof Josip. odvjetnik Bojniĉić Stjepan. gimn.

ravnatelj (Nova Gradiška) Katiĉić dr Natko. Boţidar. ĉinovnik Prve Hrvatske Štedionice Frank dr Stanko. primarius bolnice (Duga Resa) Hanţeković Marijan. odvjetnik Iveković ing. Vladimir. koji nijesu u preĊašnjim popisima): Brajković ing. Boţidar. akad. advokat Goga dr Karlo. konzul u penziji Horvat dr Viktor. glazbenik (Beograd) Maravić Zvonimir. odvjetnik Geitz Franjo. XII. Branimir. profesor Muziĉke akademije Szavits-Nossan ing. ĉinovnik Jugosl. advokat Kostrenĉić dr Marko. naĉelnik Ministarstva šuma Filipović ing. gimn. predstojnik redarstva (Karlovac) Pischmacht Ferdo. profesor Liĉar Ćiril. poslanstva (Wien) Antoš dr Josip. lijeĉnik Vranić dr Miroslav. sudac stola sedmorice Podaubsky Eugen. posjednik (Pitomaĉa) Košĉević dr Janko. Vladimir. ravnatelj Banke (Karlovac) Longhino dr Alberto. koji nijesu u preĊašnjim popisima): Belin dr Ivo. lijeĉnik Bošnjak dr Aleksandar . lijeĉnik Kaman Milan. profesor Pravnog fakulteta Frank dr Pavao. GEC-a Prema naknadnim zapisima ĉlanovi su još loţe Drašković: Andriĉević Dragimir. 1925: (navode se oni. docent Tehniĉkog fakulteta Orlić Petar. ing. docent Tehniĉkog fakulteta Štajduhar dr Josip. priv. inţ. prokurist Munje Gregović Milivoj. sveuĉ. ĉinovnik SUZOR-a Šenoa dr Branko. banski savjetnik Prema popisu od prosinca 1933: (navode se oni. tehniĉki ravnatelj Ĉmelik Vilim. primarius bolnice m. sestara Boić dr Viktor. ĉinovnik Prikril ing.Hruš Dragan. slikar i profesor Maţuranić Josip (Šušak) Prema popisu od 31. profesor Veterinarskog fakulteta Vidman Milan Zrelec Petar. odvjetnik Vranić dr Vladimir. GEC-a Stanĉić Svetislav. profesor i slikar Ţepić ing. odvjetnik Petrović Franjo. tajnik Burze Breyer dr Marko. odvjetnik (Virovitica) Mogan dr Julije.

dobiva loţa prostorije u Frankopanskoj ulici br. dramaturg Boranić Stjepan. a oslikan po slikaru masonu CsikosSessiji. odvojilo se nekoliko ponajjaĉih starijih ĉlanova iz loţe »Drašković«. »upaljuje hramsku vatru«. to ne znam. organizirani pod raznim imenima. odvjetnik Herceg dr Ivo Hinković dr Hinko. Nakon toga posredovanjem masona odvjetnika Dra Nikole Frangeša. Nijesam mogao iz spisa loţe »Drašković« saznati prave razloge toj secesiji ponajjaĉih masona kao Mihalića. jer on drţi upravu masonskog doma. Zajedniĉku upravu i brigu za troškove oko uzdrţavanja vodio je posebni meĊuloţinski odbor. roju pĉela. Branko Pliverić. 1933. odvjetnik Pokraj toga utvrĊenog ĉlanstva u loţi »Drašković« sigurno je. LOŢA PRAVEDNOST U godini 1922. da je u posljednjih deset godina bilo primljeno i više drugih ĉlanova. koji se odvaja iz svoje košnice. 2. Stari masonski dom u Mošinskijevoj ulici zadrţala je samo loţa »Vrhovac«. koji su odbaĉeni. koja je ostala kroz prve godine svoga rada pod istim krovom u hramu Mošinskijevu 22 s ostale dvije loţe »Vrhovac« i »Drašković«. II. Bilo bi naroĉito vaţno znati i o kandidatima.Ziestler dr Rudolf. Ĉini se šta više. odvjetnik Dr Butorac Josip. koji se smatrao masonskim pionirom. profesor Ekonomsko-komercijalne visoke škole. MeĊutim najednom vidimo loţu »Drašković« u Ilici 55. tajnik Obrtniĉke komore i sada povjerenik Vjeresijskog zavoda (bivše Drţavne Hipotekarne Banke) Dok su prva dvojica odbaĉena. Loţa »Drašković« imala je poteškoća i sa svojim hramom. odvjetnik Hoffman Hugo Katiĉić dr Vladimir. U te prostorije pridolazi kasnije i loţa »Pravednost«. Nalazim tako na papirićima tri kandidata: Dr Bocak (bivši advokat) Dr Valter Radivoj. Prvih godina sve su tri loţe radile skupno u masonskom hramu u Mošinskoga ulici 22. ravnatelj zagrebaĉke pivovare Benešić Julije. da je i ta nova loţa ostala u najuţoj suradnji s ostale dvije loţe. Ta secesija sliĉi. Taj je bio izgraĊen još prije svjetskog rata po nacrtu masona arh. štaviše. Utjecajni »divlji« mason bio je dr. Prema sluţbenom popisu od 7. Osoba dra Branka Pliverića dolazi ĉesto u masonskim zapisima. naĉelnik ministarstva zdravstva Liebermann dr Dragutin. C. gdje g. ĉija su nam imena ostala nepoznata zbog hotimice zametanih dokazala o ĉlanstvu. osnivaĉi su te nove loţe: Auš Aleksander. jer im je ţivot u zajednici nemoguć. odvjetnik . tiskar Dominković Vjekoslav Farkaš Robert dr. što je s Butorcem. da su taj dom za sebe prisvojili »divlji« masoni. 1922. a i posreduje u svim poslovima s legalnom braćom. Švrljuge i drugih. Ali treba istaći. Isti su osnovali novu loţu »Pravednost«. Ignaca Fischera. a meĊu njima i sam dr Adolf Mihalić.

pred. urednik »Nove Europe« Dejanović dr Mile. odvjetnik . sudb. naĉelnik odjeljenja Banske vlasti Arko dr Branko.D. Radovan.S. pok. ne mogu utvrditi dalje sigurno ĉlanstvo a ni njezin rad. lijeĉnik Nijemĉić dr Bogdan. tipograf Rosenfeld Adolf Švrljuga dr Stanko. knjiţar Budisavljević dr Srgjan. odvjetnik Romanić Branko Aleks. banovinski ĉinovnik Straţnicki dr Milorad. odvjetnik Mihalić dr Adolfo. da je i ovdje Glojnarić došao do podataka. Za neke ĉlanove sam utvrdio sigurnost. do kojih ja još nijesam došao. lijeĉnik Defrancesci dr Vjekoslav. »Tipografije« Donner dr Mazimir. dok za druge ne. industrijalac Antunović Antun. profesor i ministar Sladoljev ing. tajnik Trg. kasnije ministar financija Vidman Milan Drapozinski dr Vladoje Fuchs dr Josip. Aleksander dr Branko. a koji se nalaze sigurno na redarstvu. veleindustrijalac Deţman dr Milivoj. Miho. odvjetnik Deutsch Hugo. kasacionog suda Ĉop dr Drago. ravn. lijeĉnik SUZOR-a Ĉurĉin Milan. kako bi se mogla saĉiniti istinita povijest masonstva. tuţitelj Breyer Mirko. inspektor Ministarstva trgovine Wurth Minko. knjiţar Cuvaj dr Adolf. veletrgovac Breberina Stevo. Prema knjizi Glojnarićevoj navodim popis osoba loţe »Pravednost«. komore Ĉimić dr Ernest. banski savjetnik Potoĉnjak dr Franko. banski savjetnik Kako nemam o loţi »Pravednost« nikakva arhiva. sveuĉ. gener. »Neptun« i »Bošković«): Alaupović ing. Novinar Glojnarić donosi u svojoj knjizi popis ĉlanova iste loţe. lijeĉnik Scholler Vatroslav dr. stola Aranicki dr Ognjeslav. Zec Radovan. ravn. Kod podvuĉenih imena utvrĊeno je masonstvo prema zapisima kod mene: Ĉlanovi Loţe »Pravednost« (Udruţene Loţe: »Perun«. da se i sva zaplijenjena graĊa stavi na jedno povjerljivo mjesto. odvjetnik Misler Mato. bankovni ravnatelj. vrhovai drţav. odvjetnik Berger Mišo.d. Kako je 90 postotna toĉnost u popisu loţa »Vrhovac« i »Drašković« drţim. predsj. Tek po bilješkama osoba na sjednicama i vijećima utvrĊuju se imena nekih kao ĉlanovi loţe »Pravednost«.) Ćelap Gjorgje. ministar (S. »Acetik« d.Mazura dr Lav. ravnatelj knjiţare »Obnova« Breyer Pavao. graditelj Zaviška Antun. Bilo bi stoga potrebno.

profesor Frank dr Saša. ĉinovnik Banske vlasti Omĉikus Gajo. grad. komore Meštrović Ivan. bivši šef Iselj. bankovni ravnatelj Mošinski Ivo. trgovac Perović dr Ivo. ravn. inţinir Plavšić Dušan. Muha dr Miroslav. b. tuţilac Hadţić Ljubomir. bivši ban Savske banovine Perković Tuna. stola Gjupanović dr Franjo.Dragišić dr Branko. lijeĉnik. lijeĉnik zubar Giaconi dr Josip. sveuĉ. biv. bivše Balkanske banke Pliverić dr Vladimir. odvjetnik Lonĉar dr Ivo. prof. drţavni tuţilac Gortan Milan. lijeĉnik. b. tajnik Trg. prof. sveuĉ. knjiţar Kvinc Eugen. sveuĉ. Vladimir. drţ. b. odvjetnik Kugli Ivan. tajnik jug. ravn. »SUZOR-a« Novak Julije. lijeĉnik i sveuĉ. banski naĉelnik u m. komesarijata Leontić dr Ljubo. trgovac. odvjetnik Janjatović Dušan. sudac sudb. ureda Janĉiković dr Tomo. sudac stola sedmorice Misler Mato. naĉelnik ministarstva u m. Oĉić Vladimir. ĉinovnik Okruţ. industrijalac Petrović dr Mihajlo Piantanida ing. odvjetnik (SDS Split) Licht dr Aleksandar. slikar Kritovac dr Mihajlo. lijeĉnik Fertilio Mario. gradski inţinir Lunaĉek dr Waldemar. odbora u Londonu Peksider Srića Vladimir. Wagons Litssa Durst dr Franjo. vijećnik Apelacionog suda Mudrinić dr Ante. lijeĉnik Popović dr Lazar. tipograf Moguš Vladimir. akademije Hajdić dr Miloš. banovine ĉlan loţe »Stratimirovića« Mikašinović Vasa. ravnatelj Trg. kipar Mihaldţić Stanoje. b. odvjetnik Fuks dr Ivo. inspektor pošte Katiĉić dr Vladimir. zubotehniĉar Frank dr Stanko. profesor Draţić dr Ante. profesor u m. sveuĉilišta Eisenstadter dr David. profesor Ivanĉić Stanko. Grünwald dr Boţidar. Kljaković Josa. profesor . odvjetnik Gjermanović Dušan. konzul u penziji Ostović Pavle. lijeĉnik Fuks dr Josip. odvjetnik Farkaš dr Robert. odvjetnik Horvat ing Juraj. podban Sav. ravn.

arhitekt (umro) .Popović dr Dušan. poslova Vragović dr Aleksa. arhitekt Zanella dr Srećko. ĉinovnik Ministarstva trgovine i industrije Vojnović Toša. Tako sam utvrdio. lijeĉnik-zubar Sunko Dioniz. ĉinovnik Standart Oil Ruţić dr Marko. lijeĉnik. ĉinovnik Banske vlasti Ulrich Antun. trgovac Frank Viktor. savjetnik financ. lijeĉnik i sveuĉ. suda Višnjar dr Franjo. odvjetnik Praunsperger Janko. docent Zaviška Antun. suradnik »Novosti« Šrepel Mr. Tehn. Dragutin Tajĉević Marko. lijeĉnik Vujiĉić Stevan. sudac Stepniĉka dr Viktor. banski savjetnik Zoriĉić dr Milovan. sveuĉ. poslanik u inozemstvu Stuhlhofer dr Saša. poslanik u inozemstvu Zuglia Srećko. odvj. profesor Kalda Lav. ravnatelj opere Ljubljana Spevec Aleksander. dra Maţuranića Šporĉić Ivo. asistent rodilišta Vivoda Jakov. dr. to u svojim zapisima nalazim imena još nekih masona. graditelj Stanĉić-Rokotov dr Ivo. Suda Iako nijesam mogao steći sigurnost o masonstvu svih navedenih nego samo onih. arhitekt Polić Mirko. apelac. banovinski inspektor Straţnicki dr Milorad. profesor glazbe Tedesci Stjepan. drţavni tuţilac Ribar Dušan. profesor Ivanĉević dr Ivo. J. Rajić Jovan. bivši banski ĉinovnik Rubeni dr Miroslav. tuţioštva Savić-Nosan Stjepan. sveuĉ. mr. koji su podvuĉeni. Đuro. odvjetnik Ruţić dr Dinko. redarstveni lijeĉnik Stanojević Pero. blagajnik Prve hrvatske štedionice Stojanović Sava. u min. ravnatelj tt. veleindustrijalac Horvat ing. predsj. ĉijih imena ne navodi Glojnarić. odvjetnik Varićak dr Bogdan. Gang Turkalj Vjekoslav. Miho. ph. bivši podban Stojanović dr Gojko. zamjenik vrhovnog drţ. sudac Apel. kancel. fakulteta Sladoljev ing. privatni ĉinovnik Wurth Minko. da su masoni loţe »Pravednost«: Brovet Krešimir. sveuĉ. ravnateljstva Tomiĉić dr Juraj. profesor Ţalac Edo. ph. profesor filozofskog fakulteta Vidaković dr Stjepan. unutr. prof. upravitelj »Jutarnjeg lista« Varićak dr Vladimir.

s loţama tzv. loţa »Amicitia«. real.Ulmanski dr Milan. lijeĉnik Ivanković Gjorgje. klas. koji su razvijali svoj rad pod imenima loţa »Ljubav Bliţnjemu«. ravnatej Belišća Vasić Veljko. sijeĉnja 1929. koja išĉezava pred velikim masonskim idealima. odvjetnik Jurković Mato. a koja je spadala pod opservaciju Grand Orienta u Parisu kao svoju maticu. koji su traţili osnivanje Velike loţe u Zagrebu. trgovac Serdar Pavle. gradski inţinir Milić Milan. loţa »Prometej«. gimnazije Pajer Alfred ing. Razlozi stvaranju tih »divljih« loţa mogu se ipak svesti na tri glavna uzroka: l. 2. Gimnazije Prema mojim zapisima nalazim ĉlanove loţe »Perun« osim gore navedenih i podvuĉenih: Peĉarević dr Juraj. koje priznate loţe iz svojih razloga nijesu htjele u sebe primati kao braću masone. iako »divlji« mason nije bio ni nazivan sluţbeno »masonskim bratom«. ravn. odvjetnik Galijan Franjo. Brod n/S Vuĉković dr Josip. I. . Sve je povezivao bratski lanac ljubavi. tajnik grad. I. Bilo je naime pojedinaca i meĊu masonima. Po onoj narodnoj rijeĉi: »Vrana vrani oĉiju ne vadi«. knjiţar Vriznik Vjekoslav. Odvajanje pojedinih masona iz njihovih loţa zbog liĉnih nesuglasica. koji ih sve veţu u jedan lanac. poĉasni rumunjski konzul LOŢA »LIBERTAS« Loţa »Libertas« okupljala je oko sebe sitne »divlje« loţe i disidente iz svih loţa. zamjenik šefa stanice »Sava« U Glojnarićevu popisu navode se još imena ĉlanova loţe »Perun«: Cvetić Josip Forenbacher dr Gustav. a naroĉito nakon uvoĊenja diktature od 6. koja bi okupljala sve ostale hrvatske loţe. sudac Musulin Stjepan. engleskog rituala. nego profanim naslovom. Tima disidentima prikljuĉivali su se i oni »nabaĉeni« kandidati. MeĊutim. bivši ravn. MeĊu masonima divljim i priznatim postoji stoga teţnja. b. nego su traţile izravnu vezu s Velikim Loţama u Engleskoj. Drugi je razlog divljim loţama bio ĉisto politiĉke naravi. da se i formalno ujedine. ćutjeli su se ipak svi masoni jednom braćom. Taj se i nehotice razvio u podsvijesti masona nakon umorstva Radićeva g. nije tako bilo ni u ovom sluĉaju neprijateljstva izmeĊu »divlje« braće i priznale. Stefan Adolf Vurdelja Ilija. ravnatelj »Slavonija«. Divlje loţe nijesu priznavale Veliku Loţu »Jugoslavija« u Beogradu. Sva se braća i u profanom ţivotu meĊu sobom pomaţu. poglavarstva Breyer Albert. knjiţar Ladanji Adalbert. real. trgovac Horvat Radoslav. U pregovorima kao predstavnik »divljih masona« vodi rijeĉ dr Branko Pliverić. a drţe svoje osobno unutarnje politiĉko gledanje kao neku prolaznu finesu. 1925..

a imovinu da uţivaju samo tri loţe. Savezno Vijeće kao likvidacioni odbor Velike Loţe »Ljubav Bliţnjemu« stvorilo je 5. što se ima dogoditi s nekretninama i ostalom imovinom te loţe. ali tako da imovina ostane u rukama zagrebaĉkih masona. nego imam neke bilješke i zapise. jer se stvarno putom te Velike Loţe u Beogradu provodio sav politiĉki centralizam pod svima oblicima SHS i Jugoslavijom. Taj je ĉin bio presudan. Taj će subjekt biti u stanju. da likvidiraju svoju Veliku Loţu »Ljubav Bliţnjemu« i stvore Veliku Loţu »Jugoslavija« u Beogradu. nije bilo riješeno. To isto zakljuĉio je i meĊuloţinski odbor (MO) od 15. MeĊutim politiĉkim bijegom masona u Beograd braća masoni su odmah prihvatili. Nove loţe nemaju na to prava. IX. koji navodim i podvlaĉim imena utvrĊenih masona: . 1366. Mora se priznati. iako su neki masoni centralisti bbr. ĉini se. da se bezuvjetno sva loţinska imovina u Zagrebu prenose gruntovno na Veliku Loţu u Beogradu. X. koje bi pred zakonom bilo vlasnik kuće. koji na sreću nije nikad pravno proveden. pa tako i riješilo pitanje nekretnina. iz kojih bih mogao utvrditi sigurno masonstvo iz Glojnarićeva popisa. 22. već se rješenje toga pitanja prepustilo likvidacionom odboru. U matiĉnom domu ostala je loţa »Maksimilijan Vrhovac«. Na osnovu stajališta Mihalićeva bilo je zakljuĉeno. da nije bio sloţan posljednji Veliki Meštar Velike Loţe »Ljubav Bliţnjemu« br. To treba provesti tim prije. 2515/5). dr. kad se napustila Velika Loţa »Ljubav Bliţnjemu«. kat. »Drašković« i »Pravednost«. Joković i Tomašić iz loţe »Vrhovac« neprestano traţili. Pod njegovom presijom uĉinjen je meĊutim i drugi centralistiĉki ĉin. da su se loţe »Drašković« i »Pravednost« iselile iz masonskog doma i »osvijetlile« svoj novi dom u Frankopanskoj ulici u godini 1932. što je Velika Loţa u Beogradu i onako opterećena poslom. br. Treći nemanji razlog stvaranju disidenata jest masonski hram u Mošinskijevoj ulici br. Za jugoslavensku i centralistiĉku orijentaciju zagrebaĉkih masona ima najveću zaslugu mason i ravnatelj Sanatorija dr Roko Joković (»Vrhovac«). da gruntovno ostane imovina i dalje na Društvu Ljubav Bliţnjemu. brata masona Bulvana u Mošinskijevoj ulici bio je izgraĊen prije svjetskog rata masonski dom i hram po nacrtu ing. a upravu je doma. MeĊutim to pitanje sve do g. Glojnarić je u svojoj knjizi dao popis i tih divljih loţa pod egidom loţe »Libertas«.3. Drugi masoni. te je konaĉno došlo i do toga. 1919. 2518/5. a osim toga vlada u istoj za to pitanje »deziriteresiranje«. Mason Demetrović predlagao je. Na zemljištu pok. 1920. da se stvori novo profano karitativno društvo »Ljubav Bliţnjemu«. koje su proizašle iz loţe Ljubav Bliţnjemu: »Vrhovac«. da svim zakonskim formalnostima udovolji. Njegovo je mišljenje bilo: Loţinsku imovinu u Zagrebu (pokretnu i nepokretnu) uţivaju pojedine loţe. koliko sam mogao dosad iz spisa shvatiti. da se stvori Velika Loţa »Ljubav Bliţnjemu«. prijašnji pravni subjekt i vlasnik stvarno više ne postoji. 21516 1/c. zakljuĉak i o prenosu imovine na Veliku Loţu u Beogradu. ĉ. 2519 1/c. Adolfo Mihalić. koja bi i formalno i materijalno bila nasljednica i vlasnica nekretnina nekadašnjeg »Društva ljubavi bliţnjemu«. meĊu njima Hanaman i Mihalić ostali su na stajalištu. da je ova misao bila sve jaĉa. koji su zauzimali stajalište. da odbor sastavljen od po dva delegata iz svih triju zagrebaĉkih loţa ima to pitanje prouĉiti i urediti. ali on nije ni prestao na pravilan naĉin. Treba dakle iskonstruirati subjekt kao nosioca imovine. Bilo je meĊutim masona. kao legalna nasljednica nekadašnje loţe »Ljubav Bliţnjemu«. Ignaca Fischera. a da nije ustanovljeno. Isti je bio gruntovno upisan na društvo »Ljubav Bliţnjemu« (br. preuzela nova loţa »Libertas«. 1925. Drţi zato. kojoj bi se i nadalje prikljuĉile sve hrvatske loţe. U prvi mah se mislilo osnovati Veliku Loţu »Ljubav Bliţnjemu«. da je poĉinjena pogreška. Poslije svjetskog rata nastaje pomutnja meĊu zagrebaĉkim masonima. S tim zakljuĉkom. Ja popisa nemam. a zagrebaĉki masoni da imaju pravo uţivanja iste. Istina.

koje su likvidirane 20. novinar Horvat Radoslav (knjiţara Vasić) Horvat ing. poštanski ĉinovnik u m. Acinger Petar. trgovac. Balkanske banke Hirz dr Slavko. Viktor. Slavenske banke Frangeš dr Nikola. odvjetnik. ravnatelj pivovare Badalić Viktor. restaurater zagreb. Bošnjak Kamilo. bankovni ravnatelj u m. sudac. ravnatelj biv. vlasnik štamparije »Albrecht« Ancel ing. tehniĉkog fakulteta Freundenreich ing. »Amicitia« i »Prometej«. 1938). Ilica 32 Goga dr Karlo. Jelaĉićev trg 20 Gmaz Milan. pivnice Hotko Davorin. Hrvatske banke Bjelinski Egon (Weiss). Brandaffi dr Emil. uĉiteljske škole Berkeš dr Pavle. tajnik Hrv. »Vevĉe« d. javni biljeţnik Kneţević Godeon. kipar Hribar arh. narodnog kazališta Benešić Julije. sada trgovac Ehrlich Hugo. gradski inţinir Ausch Aleksandar. bankovni ĉinovnik Banović dr Strahinja. banke Košĉević dr Janko. narodnog kazališta Freund Pavao. lijeĉnik. lijeĉnik Herceg Matija. gradski inţinir Hrţić Drago. trgovac (umro) Kostrenĉić dr Nikola. prof.d. veletrgovac Deutsch dr Edo. arhitekt Durny Ivan. Deţelićeva 59 Ĉavić Miljenko. sudac Sudbenog stola Horvat Josip. odvjetnik Bubanović dr Fran. pravni referent Srpske banke Baglama Mirko. lijeĉnik. ravnatelj . ravn. sveuĉ. ravn. Stjepan. bivši ravn. XI. odvjetnik Domac dr Julije (umro) Gorjan R. ravnatelj Jugosl.Ĉlanstvo loţe »Libertas« (Ovoj su loţi pripadale tri loţe: »Ljubav Bliţnjemu«. operni pjevaĉ Juriša dr Ivan. odvjetnik Ladanji dr Eugen. Aleksandar. lijeĉnik Dimović dr Gjuro. Stjepan. intendant Hrv. agrarni inspektor Kell Benko. kasacioni sudac Batušić dr Slavko. profesor Cernjak ing. prof. Gjuro. industrijalac Fischer dr Jaques. sudac kotarskog suda Herceg dr Ivo. zubar Dujić dr Pavao. inţinir (umro) Helbeit Dušan.

priv. odvjetnik Novak Dragan. (umro) Richtmann ing. (umro) Salaj dr Zvonimir. lijeĉnik Tubić Stevo. »Kaštel« d. posjednik Tomljenović dr Janko. trgovac (umro) Šauf Vojko. ravnatelj Hipotekarne banke Orlić Pero. Hrv. odvjetnik Raverta Franjo. odvjetnik Marić dr Artur (Mayer). trgovac Mraković Kosta. sudac Okruţnog suda Mazura dr Lav. Winkler Drago. koja će biti većinom ĉlanovi »divljih« loţa: . Perok dr Ivan.Liebermann dr Dragutin. naĉelnik ministarstva u m. tvorn. štedionice Polić dr Ladislav. sudac Glojnarić napominje. ravnatelj Hrvatske banke Scholler dr Vatroslav. Ljutić ing. banski naĉelnik Vidman Milan. Boldo. ravnatelj Shella Mayer dr Milan. major u m. savjetnik Banske vlasti Pliverić dr Branko. Srpske banke Ulmanski dr Stevo. prof. ĉinovnik. veliki ţupan u m. ĉinovnik Drţ. odvjetnik (umro) Mujadţić Omer. lijeĉnik Schwarz dr Milan. profesor Tomić Veljko. ravnatelj I. uĉitelj u m. odvjetnik Lepee Stjepan. ravn. ravnatelj Shella Marić dr Milan. lijeĉnik Schlossberg Herman. Osim masona u Glojnarićevu popisu nalazim još i ova slijedeća imena masona. tajnik »Jugoštampe« Šplajt dr Ljudevit. sveuĉ. odvjetnik Polić dr Marijan. da su meĊu ĉlanovima loţe »Libertas« bili još Dominković i Merkić. profesor Zorović dr Dragutin. papira (prije Rosenberg) Romanić Branko. ravn. profesor Pereš Dragutin. Ivo (strijeljan) Robić dr Robert. bankovni ĉinovnik Njemĉić dr Bogdan. lijeĉnik Schwarzwald dr Milan. trgovac Štern Oto. ravn. poštanski ĉinovnik Raverta Ivan. ravn.d. Hipotekarne Banke Mahulja dr Srećko. banke Zarnik dr Boris. kustos gradskog muzeja Stranić Ernest. akademski slikar Mikolaš Felix. ali se njihovi potanki podatci nisu mogli ustanoviti. ĉinovnik Jurjevska 33 Uzorinac Mladen. lijeĉnik Szabo Gjuro. Ja sam meĊutim utvrdio masonstvo Dominkovića.

III. 30 i 33° osnovalo Radionicu 4° u Zagrebu s privremenom upravom: predsjednik dr. Dorner Đuro (preselio u Beograd) br. sastavljenom od masona viših stepeni. da se ta Radionica 4° potvrdi. profesor kod banovine br. Naroĉito se protiv te »loţe u loţi« bunio mason dr Marko Kostrenĉić. knjiţevnik Jurkas Ima u dopisima imena. Ing. . Mladenović Kosta (»Drašković«)? br. Šuperina ing. da su se neki masoni zagrebaĉkih loţa bunili. dirigent Dr. dr Daneš (»Drašković«)? br. fakulteta br. kojoj loţi pripadaju: br. tajnik dr Aleksandar Šmit i I. Wiesner-Livadić. to je 15 masona visokih stepeni od redova 4. Ivanovskih loţa. lijeĉnik-zubar Košĉević Petar Smodek. Vidman dr Vladimir (»Perun«)? br. Masoni promaknuti u više stepene polaţu po zasebnom obredniku prisegu u ruke Velikog Majstora. za koje ne mogu još utvrditi. Jamnicky dr ing. Nije mi poznato. Bujanović. Fedor. koje imaju tri stepena sa starješinom na ĉelu. zatraţili su. MeĊutim po škotskom obredniku mogu braća masoni pripadati i posebnom ĉasniĉkom zboru. da se imenovanjem braće u visoke stepene unutar Ivanovske loţe stvaraju dvije vrste masona i da se unutar loţe stvara nova loţa. šef ureda za prehranu br. direktor i docent Tehn. lijeĉnik kirurg br. ing. ĉinovnik ţeljezniĉkog ravnateljstva br. 1938. Svi promaknuti masoni u više stepene mogu ĉiniti i posebnu radionicu. dr Fikret RADIONICA 4° Zagrebaĉke loţe osnovane su po naĉelima tzv. lijeĉnik Fucha dr Josip. nadzornik dr Franjo Hanaman. pa je zato i zatraţio svoje »pokriće«. No znaĉajno je. da li su profanih osoba ili braće: Dr. kako bi se u nju moglo što prije unijeti svjetlo. On je vidio u tim izabranim masonima »kliku«. dr Janko Komljenović. Novaković Vladislav. Boţo br.Debeljak Stjepan. 18. Kako je od zagrebaĉkih loţa bio već lijepi broj promaknut u više stepene. da li je Vrhovni savjet odobrio tu Radionicu ili ne i da li je ta Radionica osvijetljena. Dopisom na Vrhovni savjet Škotskog Reda od 4. Vladimir Katiĉić. Paleĉek. ravnatelj obrtne škole Dolovĉak Juro Fischer dr Jakob. Mirenić Stjepan. asistent kirurške klinike Šenoa dr Slaviša Zagorac Dolaze opet druga imena masona. za koja ne znam. Na te više stepene od 4° – 33° mogu pojedini masoni na osnovu njihova zasluţnog loţinskog rada biti izabrani po Vrhovnom Savjetu.

bilo bi dobro. privreda preteţno u anacionalnim i ţidovskim rukama. odvjetnik Rašeta Branko. na dan 20. nego koliko saznajem iz dopisivanja sa zagrebaĉkom loţom »Drašković«. 1932. šef redarstva Zoriĉić Ivo. IV. Vjekoslav Pollak Alfred Wilhelm Robert Zaille Stjepan Tomljenović dr Grga Loţa je kasnije morala proširiti svoje ĉlanstvo. XII. XII. kako ih je objavio bratu Hanamanu tajnik Ivan Fischer. 20–godišnjicu osvijetljenja svoga hrama. Nalazim osim toga imena ĉlanova te loţe: Jenny Pinterović dr Milan. Za rad te loţe pruţa Osijek po sebi plodno tlo: nacionalno izmiješano puĉanstvo. provincijalno štreberstvo pojedinaca. . da se bilo kako izdignu nad prosjek obiĉnih ljudi. 1937: 50 majstorskih diploma i 50 masonskih legitimacija. da se zaplijenjeni Arhiv loţe po redarstvu u godini 1940. Donosim imena masona. Osnovana je g. Akamanović Vladoje Ditz dr Erich Fischer Ivan Fischer dr Pavao Fischer dr Vladimir Kajzer dr Julije Kajser dr Makso Klein dr Mosin Kajser dr Pavao (umro) Koch Dragutin (preselio u Zagreb) Kolar Hugo Malin Vlado Müller dr Dragan Milić dr Srećko Mirski Lav Muaĉević dr Branko Noll Josip Pilper ing. sada u Zagrebu Kako o radu nemam nikakvih podataka.LOŢA »BUDNOST« U OSIJEKU Loţa »Budnost« u Osijeku spada svojim podrijetlom meĊu najstarije loţe. 1934. Zvala se nekoć »Vigilantia«. Loţa je u prisuću zagrebaĉkih masona Hanamana i Tućana proslavila 3. Arh. pošalje u Zagreb i stavi Ministarstvu Domobranstva na upotrebu. jer joj je na njezin zahtjev poslano dne 15. agrarni inspektor. 1912.

rizniĉar Abramić dr Mihovil. dok im nije loţa osvijetljena u prisuću zagrebaĉke braće. 1938. Tek prema dopisivanju saznajem za ova imena: Zemljak Milan. Frolich dr Pavao Fischer ing. prvi tajnik Krstinić Jakov. 1938. bilo bi dobro da se loţinski arhiv. zaplijenjen po redarstvu u g. odvjetnik Ţiţić dr Martin. ravnatelj »Trepĉe Ciglane« (umro g. 1934. Juranović ing. LOŢA »PRAVDA« U SPLITU Loţa »Pravda« u Splitu zapaljena je godine 1929. I. ravnatelj braĉko-amerikanske banke Leontić dr Ljubo. Miljušević Dušan Miljušević Ljubomir Longhino dr Zdenko. loţama. do kojih sam došao iz dopisivanja (većinom intervencija) s loţom »Drašković«: Rismondo Vjekoslav. stavi na raspoloţbu Ministarstvu Domobranstva. profesor i tajnik u g. zastupnik Jadranske plovidbe. g. 1936) Tuškan dr Ivan. ravnatelj bolnice u Ogulinu Švrljuga dr Ljudevit Sedlaĉak Hugo. ravnatelj bolnice u Dugoj Resi Vodehnal dr Josip. prvi starješina Buljan dr Ivan. veliki ţupan u m. Do toĉnog popisa ĉlanova te loţe nijesam mogao doći. šumar Loţa je morala imati jaĉe ĉlanstvo. Kako nemam za tu loţu podataka o njezinu radu. Do toga su neka braća masoni izravno pripadali zagreb. Makso. slikar Niţetić dr Branko. Dane . trgovac Pazinović Umberto. lijeĉnik Reić dr Vladimir. Naţalost nijesam mogao doći ni do kakvih toĉnih podataka o ĉlanstvu loţe. jer je dopisom od l. kustos arh.LOŢA »IVANJSKI KRIJES« U KARLOVCU Masoni iz Karlovca pripadali su u prvom poĉetku zagrebaĉkoj loţi »Drašković«. muzeja Tartaglia dr Ivo. ravnatelj Šoštarić Milan. Ivan Bonaĉi dr Ivan Stipĉević Ivo Matošić ing. lijeĉnik i tajnik u. lijeĉnik i starješina u g. nego navodim neka imena masona. 1938. lijeĉnik Uvodić AnĊeo. Kasnije su se organizirali kao vjenĉić »Ivanjski Krijes«. odvjetnik i b. ban Vrdoljak Ivo. Hanţeković Marijan. poslano istoj iz Zagreba 50 majstorskih diploma i 50 masonskih legitimacija. gimn. 1940.

No da taj ne će biti bogat. III. da i nije imala velik broj ĉlanova. Bilo je najprije predloţeno. Dopisivanje je vrlo mršavo. 1939. jer bi trebalo zaplijenjeni arhiv pregledati. Starješina loţe Rismondo predloţio je. Na Saveznom Vijeću od 16. da se zove »Juraj Dobrila«. Rad loţe nije mi poznat. morala i iseliti iz svojih prostorija. VII. Predlaţe zato. Loţu je uglavnom vodio famozni profesor uĉiteljske škole Novak Bukvić. XII. Izvjestitelj je o toj loţi mason dr Viktor Novak. VJENĈIĆI U SUŠAKU I KOTORU Kako na Sušaku i Kotoru nije bilo dosta ĉlanova. pa se zato predloţilo odozgo. A ĉini se.000 dinara. Nijesu mi poznata imena tog vjenĉića. Na godišnjoj skupštini Velike loţe »Jugoslavija« u Beogradu od 16. Ljude je u loţu sloţio jedino bilo politiĉki bilo materijalni interes. da se »Vjenĉić« prozove imenom liberalca »Spinĉić«. Moţda ću moći za nj saznati pregledom dopisa. da se mogu ustanoviti sve osobe. koji govori o njezinu neradu i dugu od 32. ponovno dolazi loţa na dnevni red. U dopisima s tom loţom ne vidi se nikakav rad. IV 1939. otposlano iz Zagreba samo 20 majstorskih diploma i 30 masonskih legitimacija. to su postojali samo masonski »vjenĉići«. jer su u njoj bili najgori sluţbenici tuĊim vlastima. Nalazim jedino još ova masonska imena: Tomašević Igno iz Herceg-Novog Sokolović Šiljkut Nikola Bilo bi dobro. pa su zato konaĉno predloţili naziv vjenĉića »Luĉ od Kvarnera«. da se zaplijenjeni arhiv dobije i od ove loţe. Prilike u loţi nijesu bile sreĊene. da loţa Pravda u Splitu već 2 i po godine ne radi po propisima. 1938 i prihvatilo.Kako loţa »Pravda« u Splitu broji oko 25 ĉlanova majstora. što je Savezno Vijeće na svom sastanku od 8. No to ime bilo je Vrhovnom Vijeću odviše »klerikalno«. izvješćuje veliki tajnik. Vjenĉić u Kotoru primio je već prije ime »Zora«. Do te suspenzije nije došlo. »Vjenĉić« se na Sušaku dugo raĊao. nego samo intervencije u kojekakvim stvarima. Ĉini se. jer se nijesu mogli sloţiti na imenu. nijesu uspjeli. da se loţa briše ili da se putem uţe braće obnovi. Svi napori. Loţa se u godini 1938. Iz dopisa saznajem samo za dvojicu masona toga vjenĉića: . LOŢA »SLOBODA« U DUBROVNIKU O radu te loţe imam vrlo malo podataka. jer je rad i onako bio redarstveno uskoro na to obustavljen u svima loţama. gore navedena imena ne popunjavaju cjelokupno ĉlanstvo. da se stanje popravi. 1936. da se loţa na idućoj glavnoj skupštini suspendira. Ova je loţa bila opće omraţena po svojim ĉlanovima. da bi se mogle ondje zapaliti loţe. vidi se već iz dopisa s loţama u Zagrebu. da to ime nije bilo pogodno samim masonima na Sušaku. neprijatelj svake hrvatske stvari u Dubrovniku. jer je dopisom od 18.

. ***** Prema Statistici. Iako se »teoretski« politika iz loţa izbacuje. ako nije mason. da je i pad vlade Cvetković bio u loţama zakljuĉen. ovdje nijesu uraĉunati masoni »divljih loţa«). LOŢE IZVAN PODRUĈJA NEZAVISNE DRŢAVE HRVATSKE U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI Masonstvo je u Beogradu nada sve cvjetalo. je li arhiv te loţe uopće redarstveno zaplijenjen. LOŢA »SIMO MILUTINOVIĆ-SARAJLIJA« U SARAJEVU O radu te loţe nijesam mogao ništa saznati. i da je starješina bio: dr Vidović. MeĊu masonima beogradskih loţa nalaze se stoga gotovo svi istaknutiji politiĉari iz bivše Jugoslavije. iznosi broj ĉlanova priznatih loţa. Hanaman. da je osvijetljena g. Iako nemam podataka. to bi se ipak analogijom dalo zakljuĉiti. Borba protiv konkordata vodila se svojevremeno upravo iz beogradskih loţa. da su bili većinom Srbi. jer se ondje drţalo. drţavni odvjetnik Vuĉković Ljubisav.Buzolić Stjepan. a kabineti su padali. Odanle su se širile brošure i raspaĉavale i preko zagrebaĉkih loţa. tvorniĉar. koje su radile po škotskom redu na podruĉju Nezavisne Drţave Hrvatske: Loţa Loţa Loţa Loţa Loţa Loţa Loţa Vrhovac Drašković Pravednost Ivanjski krijes Budnost Pravda Perun 82 52 62 26 51 35 17 majstora " " " " " " 100 75 75 35 75 50 25 legitimacija " " " " " " izdano " " " " " " (Kako je vidjeti. što ju je zabiljeţio. Iz arhiva bi se moglo saznati toĉan popis ĉlanova sarajevskih masona. 1930. Ne znam. da se sva vanjska i unutrašnja politika u loţama odigravala. Osim toga se u Beogradu odvijao sav javni ţivot u masonskim loţama. Ministri su mijenjali svoje resore po odreĊenju loţa. Tek iz dopisa vidimo. da ĉovjek nije na duševnoj visini napredna ĉovjeka. Drţim. a tajnik Duĉić Uroš. ipak se vidi iz zakljuĉaka Saveznog Vijeća Velike loţe »Jugoslavija«. U beogradskim se loţama budno pazilo i na sva kretanja Hrvata – naravski s velikosrpskog gledišta.

a ne s gledišta široke masonske ideologije. . Nije stoga ĉudo. da su Ţidovi upravo u svim zemljama ili osnivaĉi masonskih loţa ili se nalaze kao pomagaĉi u osnivanju. U godini 1938/9. koja nije ĉuvala previše svoju tajnost. Tako su i sisaĉku loţu »Zur Nächstenliebe« osnovali sisaĉki Ţidovi. Mijo Mirković. Rad i Postojanstvo« (u njoj je bio nedavno umrli Veliki Majstor Dušan Miliĉević) Loţa »PreporoĊaj« (ĉlanovi: Hasan Rebac.) Loţa »Dositej Obradović« (njezini su ĉlanovi dr Grga Bogić. dok se svakog predloţenog od zagrebaĉkih loţa stavlja na sito i rešeto. bilo je na podruĉju bivše Jugoslavije 23 priznate loţe škotskoga reda. a pored toga su bili u slobodnim zvanjima odvjetnika i lijeĉnika. u zvanjima. Pera Šreplović i drugi) Velika loţa »Jugoslavija« okupljala je i ove pokrajinske loţe: »Aurora« (Vršac) »Mitrofan Stratimirović« (Novi Sad – ĉlan dr. individualistiĉki i anacionalistiĉki duh. kako je vidjeti iz popisa ĉlanstva zagrebaĉkih loţa. Sliĉno je bilo i kod osnutka zagrebaĉkih loţa. Osim toga masonstvo po svojoj organizaciji i bratskoj povezanosti pruţa ţidovskom kapitalu njegovu ekspanziju i gospodarsko povezivanje. Loţa »Istina« (ĉlanovi Đura Bajalović. koja je izravno bila prikljuĉena engleskoj velikoj loţi. Dukanac Slavko i drugi) Loţa »Šumadija« (ĉlanovi Andra Dinić. Broj ĉlanova masona u te 23 loţe iznosi oko 960. tj. Prema popisu ĉlanova te loţe. kandidat sa hrv. gdje su i svoje znanje trgovaĉkim putem slobodno prodavali i unovĉivali. Đura Đurović i dr. Suradnja stoga zagrebaĉkih masona s beogradskim nije bila drugo nego najgora vrsta predaje duše velikosrpskoj ideji drţavnog i narodnog jedinstva unutar najgoreg centralizma. sveuĉilišta) »Vojvodina« (Petrovgrad) »Stella Polaris« (Subotica) »Budućnost« (Sombor) »Stvaranje« (Subotica) »Kosovo« (Skoplje) Vjenĉić »Podunavlje« (Jagodina) »Valentin Vodnik« (Ljubljana) ŢIDOVI U MASONERIJI Masonstvo i po svom ritualu a i po svom duhu najuţe se nadovezuje na ţidovskokapitalistiĉki. da se i na Saveznom Vijeću sve presuĊuje s unutarnjeg politiĉkog gledišta. gdje su Ţidovi nastojali imati svoj utjecaj u svima loţama.) . koje su se udruţile u Velikoj loţi »Jugoslavija«. Snaga ţidovstva oĉituje se ipak najbolje u popisu ţidovske loţe »B'ne Brit« u Zagrebu. dakle uoĉi sloma masonstva. O kandidatima Srbijancima za visoke stepene uopće se ne raspravlja. Ćirilo Petrović. a loţu »Vigilantia« u Osijeku osjeĉki Ţidovi. da su ţidovski masoni drţali u svojim rukama gotovo sav naš industrijski ţivot i svu našu veletrgovinu.Na tu velikosrpsku politiku tuţi se i sam mason Hanaman u Saveznom Vijeću. Najveći broj loţa i ĉlanova otpada na sam Beograd: Loţa »Pobratim« (u istoj je famozni besednik Damjan Branković) Loţa »Sloga. Đokić. vidi se. Milošević Mihajlo i dr. Hanaman kaţe.

trgovac Müller Leo. industrijalac Einsenstadter dr Davit.d. »Travers« d. ravn. ĉinovnik Lövi dr Šalamon. bankar Merkler Aladar. industrijalac Freund ing. industrijalac Müller Alfred. iako ne mora biti podpun. domaće tvorn. veletrgovac Heinrich Otto. u poslovima drvom König Julije. ravn. suvlasnik tvorn. da je ispravan glede osoba. lijeĉnik Kandel Mavro. odvjetnik Huber Franjo. posao Lövi Stefan Otto. šef tvornice papira Fuhrman dr David. ravn. prokurista Buchwald dr Rudolf Deutsch Albert. trg. Bondy Alfred. ravn. lijeĉnik Bauer dr Hugo. Blühweiss Edmund. Hercog David. veletrg. veletrgovac Freund Matija. Hoffman Josip. ravn. Frank Geza. agent i komision. odvjetnik Funk Edo. Ĉlanovi loţe »B'ne Brit« Zagreb Altman dr Vladimir. tajnik ţidov. rublja Kohn Hugo Kraus Herman. ravn. Jelinek dr Gjuro. ravn. »Save« d. lijeĉnik Bauer dr Rikard. »Phonixa« Müller Herman.d.Popis masona navodim prema knjizi Glojnarića. jer drţim. vinom Klein Aleksander. bank. trgovac . Horn dr Marko. odvjetnik Bauer dr Marko. ravn. bank. veletrgovac Grünfeld Teodor. veletrgovac Hoffman Vilim. ravn. Kastl Milan. ravn. lijeĉnik Graf Ţiga. bankar Fürst Robert. gener. odvjetnik Lövinger dr Benko. lijeĉnik Baum Filip. Laci. »Obnove« Glesinger dr Lavoslav. općine Klein Dragan. veletrg. trgovac drvom Deutsch Slavoljub. »Union« Licht Adolf. lijeĉnik Fischer Julije. bank. veletrg. industrijalac Baum Feliks. Kastl Dragutin.

Neuberger dr Pavao.« Iz tih osnovnih i priznatih zasada slijedi. »Jadran« Schneller Armin. Materijalistiĉko gledanje na svijet nuţno oblikuje svakog masona samo za borbu za što bolji materijalni poloţaj. veletrgovac vinom Sohr Aleksandar. . Iz tih ĉisto materijalistiĉkih gledanja postaje masonstvo najveći neprijatelj pozitivnog kršćanstva – a naroĉito Katoliĉke crkve. savjetnik u m. Uvaţeni mason brat dr. No u naĉelu mason je to bolji. ravn. prof. Schwarz dr Milan. odvjetnik Špiller dr Karlo. vlasnik »Zagorke« Schneller Šandor. Masoni su stoga naĉelno protivnici miješanja drţavne vlasti u gospodarski ţivot pojedinaca – drţavljana. generalni ravn. lijeĉnik Schotten Edmund. već nastojati da se umanje patnje ĉovjeĉanstva zbog nepotpunosti društvenog poretka. a ne za beskrajnost. Masonstvo kao ĉedo liberalizma prihvaća i u ekonomici samo skrajni i niĉim ograniĉeni gospodarski liberalizam.d. lijeĉnik Spiegler dr Oskar. a ne etika rezignacije. ravn. da si je uredi prema svojim osjećajima. za što veće obogaćivanje za svoj niĉim ograniĉeni »ja«. odvjetnik Spirer Pavao. lijeĉnik Stern Lav. tvorniĉar Weinberger Mirko. burzovni mešetar Stern Otto. ona je posveta ĉovjeka za krajnost. Ona je etika postojanosti na kugli zemaljskoj u nepostojanosti. individualizam. gospodarski liberalizam i masonstvo. ravn. »Patria« tvorn. humanost. Prema tome nije njezina zadaća oslobaĊati ĉovjeka od metafiziĉkog istoĉnog grijeha. što je dalje od svake pozitivne religije. »Našiĉke« d. odvjetnik Rosner dr Rudolf. suvlasnik tt. K. u kulturi ovoga svijeta. trgovac MASONSKA IDEOLOGIJA PREMA KOMUNIZMU Masonsko je gledanje na svijet ĉisto materijalistiĉko. Ona je prema tome etika designacije. rezbar Schreiner Armin. Szemnitz Aleksandar. svaku pozitivnu religiju. to bliţe svojom masonskom idealu. industr. ljubav. Stern Maksim. trgovac Tobolski Leo. odvjetnik Stein dr Beno. Pordes dr Sigmund. Reichl to uvijenim rijeĉima otvoreno priznaje: »Etika masonerije leţi u laicizmu. Steiner Lavoslav. Pacherhof dr Makso Rodanić dr Rudolf. odvjetnik Papo Silvio. lijeĉnik Rosenbaum Dragutin. papirom Spitz Alfred. U svojoj najbliţoj srodnosti ţive kapitalizam. ravn. konjaka Singer Dane. istu oni u najboljem sluĉaju prepuštaju svakom ĉovjeku. da masoni odbacuju svaku metafiziku. iako se naglašuje etika. veletrg. Schick dr Lavoslav.

kukaviĉluk i sluţništvo svakom politiĉkom reţimu. Hrvatski narod za masone i nije postojao. nego po svojoj ideološkoj duhovnosti. koja bi bila veća od meĊunarodnog bratstva. ukoliko se uzmogne odvojiti od svoje liĉne povezanosti za stranku. da ne postoji osjećaj nacionalni. Gledano masonstvo sa svoje unutrašnje ideologije. sliĉnome po svojoj vrsti – po ĉovjeĉjem rodu. Iz tako shvaćenih općih naĉela slijedi. za ublaţivanje materijalnih boli zbog nesavršenosti društvenog reda. za designaciju. Masonstvo Folnegovića i drugih rastoĉilo je ĉistu pravašku ideologiju Antuna Starĉevića. to bliţi ĉistom masonskom idealu. štaviše. oslobaĊanja od istoĉnog grijeha. borbu za kulturu ovoga svijeta. Masonstvo »pokretaša« rastoĉilo je narodni ţivot u vodenu srpskohrvatsku koaliciju.. ne govoreći o tom. beskiĉmenost. koji bi bio nad osjećajem meĊunarodne povezanosti. Ono je dovelo i do II. Masonstvo je zato po svojim osnovnim naĉelima protivnik svake narodne borbe. srpsko-hrvatske koalicije sa Šubašićem i Krnjevićem na ĉelu. Ustaška Hrvatska mora biti vazda na oprezu. nego samo sklop pojedinaca. inaĉe će masonstvo kao potajna sila i ideologija rastakati i uništavati ustašku Hrvatsku. ako se masoni i komunisti nalaze na istoj bojnoj liniji. Masonstvo i komunizam u borbi za golu materiju i ovozemnost odbacuju svaku metafiziku kao oznaku rezignacije. koja je rastakala sav narodni ţivot u srţi. dva neprijatelja. komunizam u ime društva proglašuje anacionalnost i . No kao u vjerskom pogledu tako i u nacionalno-politiĉkom mason je to bolji. za postojanost.Masonsko je nadalje naĉelo. nepostojanosti. Masonstvo uzgaja stoga nuţno anacionalnost. Komunizam u ime društva nijeĉe narodnu povezanost. MeĊutim masonstvo i komunizam veţe i druga ideološka povezanost. Ustaška Hrvatska mora stoga iz svojih politiĉkih naĉela gledati najveće unutrašnje neprijatelje baš u masonstvu i masonskoj ideologiji. za narod i ukoliko se više duhom pribliţi u negaciji svake nacionalne ljubavi i privrţenosti općeĉovjeĉanskom idealu i suosjećaju. Dosljedno tome nije mason povezan meĊunarodno po nekom formalnom meĊunarodnom lancu. što je po materijalistiĉkom shvaćanju iskorištavala radnu snagu i podrţavala liberalistiĉko. Masonstvo je bilo i protivnik naĉelni i ideološki i svake ustaške misli i borbe.. Ako se i dogodilo. što je masonerija dosad bila stvarno ona crvica. a ne protiv oduzimanja prava hrvatskog naroda. jer je i ta borba bila gledana ne kao borba svoje vrste. Nema nacionalne ljubavi. da su se oni bunili protiv nasilja beogradskog reţima. nego kao partikularizam protiv općenitosti. koji je sposoban samo oţivotvoriti materijalni liĉni interes. za krajnost. svih teţnja za nekim narodnim oslobaĊanjem ispod sile jaĉega. Masonstvo i komunizam sadrţavaju u sebi ĉisti materijalizam. koji su imali svaki za sebe postići maksimum svoga »ja« u odnosu prema drugome. zapravo kapitalistiĉko društveno ureĊenje. Ustaška Hrvatska i masonstvo dva su nepomirljiva antipoda. da se u njezinom tijelu ne razvije još koji preostali masonski bakcil. Masonstvo u HSS stranci rastoĉilo je i sve pozitivne vrednote u radu Stjepana Radića. Masonstvo stoga i u Hrvatskoj ne samo da nije bilo nego i nije smjelo biti u borbi za narodno osloboĊenje i za ustašku borbu. Masonstvo i komunizam stoje nuţno po svojoj dogmatici na ateistiĉkom i protukršćanskom bojnom frontu. Ono prepušta politiĉku orijentaciju na volju svakom pojedincu. da masonstvo moramo proglasiti protivnikom i nacionalnog socijalizma u Njemaĉkoj i fašizma u Italiji. beskrajnosti. narodnu neborbenost. te su to drţali jedino zbog povrede ĉovjeĉnosti i »ja« u svakom ĉovjeku. Masonstvo ne ispovijeda zato nikakvu dogmatsko politiĉku borbu. gdje mora ili jedan ili drugi pobijedili. nije nipošto paradoks. Ustaška Hrvatska kao ustaška mora ĉistiti sav javni ţivot od masonstva.

Sliĉno je kod polaganja ispita studenata. nema meĊu njima nikakve pomirbe. Kako su se takvim potajnim preporukama propuštali nesposobni Ċaci masona na štetu drugih. I masonstvo iz ljubavi za svoj »ja« a u teoriji za neki široki ĉovjeĉanski osjećaj – »Humanitet« negira ljubav k narodu. za prijatelje i roĊake. jasno je. koliku su borbu vodili masoni za njegovo imenovanje. Rieszner ing. dviju koncepcija o ureĊenju ne samo Evrope nego i cijelog svijeta. Iveković Ćiril (»Drašković«) prof. koji su svojim anacionalnim duhom odgajali za anacionalnost i štreberstvo mladeţ. Masonstvo i komunizam nalaze se u zajedniĉkoj fronti i protiv društvenog i gospodarskog poretka. da je ova katedra ispraţnjena. Tehniĉki fakultet prof. Borba stoga protiv masonstva i protiv komunizma nije izazvana meĊunarodnim konfliktima. Ţalim. jer su pojedine fakultete gotovo monopolno zaposjeli sami masoni. da više ne postoji ni nacionalni socijalizam. MASONI I SVEUĈILIŠTE Dekadenca hrvatskog narodnog duha na hrvatskom sveuĉilištu kako kod profesora. Svaka bi pomirba znaĉila. Ja ću ovdje navesti samo one profesore. nego unutrašnjom opstojnošću dviju ideologija. Ja sam odmah odbio kandidata. profesoru na tehnici dospio njegov natjeĉajni rad. za koje se gotovo javno znalo kao masone.. MeĊu dopisima vrve preporuke masona na profesore masone za sinove. Tipiĉan je sluĉaj. Hanaman dr Franjo (»Drašković«) prof.« i sada slijedi preporuka. Masonstvo i komunizam moraju stoga sa svoga dogmatskog gledišta biti najotvoreniji. koji vidi ideal narodne zajednice kao najviši a ne utopistiĉku anaciju. Osim toga neplodnost u radu za hrvatsku kulturu moţe se svesti i na to što su se u sveuĉilišne profesore regrutirali u posljednje vrijeme skoro sami anacionalni masonski štreberi i »jugovići«. što su se ispraţnjene katedre popunjavale iskljuĉivo masonskim intervencijama. da mi zbog pomanjkanja arhiva loţa »Vrhovac«. gdje su masoni htjeli preporukama postaviti Srbina arh. Istina. Valerijan (»Drašković«) prof. Nalazim meĊu pismima: »Dragi brate! Ĉujem.borbu svakoj nacionalnosti. Jedan kraj drugoga ne mogu postojati. Da je nivo kako Ċaka tako i profesora morao opasti. Svaka nacionalnost gledana je kao veća ljubav za narodnu zajednicu nego li za društvo – za ĉovjeĉanstvo. uzrok je. fašizmu i ustaškom pokretu. Sada vidim iz dopisivanja. na anacionalnoj liniji u borbi protiv svih teţnja malih naroda za njihovo osloboĊenje. Njegovan dr Vladimir (»Drašković«) . najljući i najideološkiji neprijatelji nacionalnom socijalizmu. »Pravednost« i divlje loţe »Libertas« nije bilo moguće utvrditi sigurnu masonsku pripadnost sviju onih profesora. nema kompromisa. Marka Vidakovića za profesora urbanistike. ni fašizam ni ustaška Hrvatska. Ozdravljanje stoga hrvatskog sveuĉilišta bit će povezano radikalnim uklanjanjem masona s hrvatskog sveuĉilišta. tako i kod Ċaka. Horvat dr Đuro (»Pravednost«) prof. takvo ĉišćenje ĉinit će se na prvi mah nemogućim. Sluĉajno je meni kao hon. naroĉito na nekim fakultetima ima se pripisati bezuvjetno utjecaju masonskih profesora. koje sam dosad sigurno utvrdio iz sluţbenih popisa i biljeţaka kao masone: I. Masonstvo i komunizam dogmatski ne nalaze na internacionalnoj – štaviše..

Radošević dr Edo (»Perun«) prof. Vuk-Pavlović dr Pavao (»Vrhovac«) doc. Šišić dr. Veterinarski fakultet prof. Prica dr Milan Nijesam mogao utvrditi sigurnost masonstva prema popisu Glojnarića: prof. Varićak dr Bogdan (»Pravednost«) doc. Fran (»Vrhovac«) prof. Šoštarić-Pisaĉić dr. Bubanović dr Fran (»Perun«) prof. Barac dr Antun (»Vrhovac«) prof. Zarnik dr Boris (»Vrhovac«) prof. fakulteta za koje nijesam utvrdio masonstvo: prof. Branko (»Pravednost«) prof. Juranović dr ing. Fran (»Vrhovac«) doc. Popović dr Laza (»Pravednost«) doc. Stjepan (»Vrhovac«) II. Štampar dr Andrija (»Drašković«) prof. Perović dr. Filozofski fakultet prof. Bonifaĉić dr Anton (»Vrhovac«) III. Zavrnik dr. Koch Ferdo (»Vrhovac«) prof. Drago (»Vrhovac«) prof. Flumiani dr. Deanović dr Mirko (»Vrhovac«) prof. Kiseljak dr Marko (»Vrhovac«) prof. Marić dr Luka (»Vrhovac«) doc. Gilberto (»Vrhovac«) doc. Vidaković dr Stjepnn (»Pravednost«) doc. Vladimir (»Vrhovac«) doc. Tućan dr Fran (»Drašković«) doc. Franjo (»Vrhovac«) prof. Ivanĉević dr Ivo (»Pravednost«) prof. Podaubski Eugen (»Vrhovac«) Nijesam utvrdio sigurnost masonstva za . Bujas dr Ramiro (»Vrhovac«) prof. Cota ing. Medicinski fakultet prof. Novak dr Grga (»Vrhovac«) prof. Đanković dr Hugo (»Vrhovac«) doc. Ferdo (»Vrhovac«) prof. Zanella dr Srećko (»Pravednost«) IV. Karlo (»Drašković«) doc. Durst dr. Vranić dr Vladimir (»Drašković«) doc. Prelog dr Milan (»Vrhovac«) – Skoplje prof. Szavitz-Nossan ing.prof. Fink dr Nikola (»Drašković«) U popisu Glojnarića se nalaze i ovi profesori fil. Hribar arh. Stanković dr Radenko (»Vrhovac«) – Beograd prof. (»Drašković«) doc. Novak dr Viktor (»Vrhovac«) – Beograd prof. Dragišić dr.

(»Vrhovac«) Debeljak Stjepan. Mogan dr Julije (»Drašković«) Nijesam utvrdio sigurnost masonstva prema popisu Glojnarića: prof. ravnatelj gimn. Orlić Petar. (»Drašković«) Osim tih ravnatelja utvrdio sam ove profesore na srednjim školama kao masone: Koch Dragutin. Glazbena i umjetniĉka akademija prof. uĉilišta (»Drašković«) Szabo Đuro. (»Drašković«) Kaman Milan. slikar (»Drašković«) prof. Stanĉić Svetislav (»Drašković«) prof. kipar (»Drašković«) prof. ravnatelj gimnazije (»Perun«) Serdar Pavle. kipar na obrtnoj školi (»Drašković«) Šoštarić Milan (»Drašković«) Crnĉić Franjo (»Drašković«) Bukvić Novak (»Drašković«) Kostinĉer dr Branko (»Vrhovac«) Lepee Stjepan. gimn. da su na svima gotovo srednjim školama bili postavljani masoni za ravnatelje: Škavić dr Josip. Srednje škole Znaĉajno je. Šplajt dr Ljudevit V. prof. gimn. uĉitelj u m. Franić dr Vladimir (»Drašković«) Nijesam mogao utvrditi masonstvo i ako se o njemu i njegovu primanju govori: prof. na uĉiteljskoj školi (»Vrhovac«) Musulin Stjepan. Krizman Tomislav (»Vrhovac«) slikar prof. violinist (»Vrhovac«) prof. Liĉar Ćiril (»Drašković«) – Beograd prof. (»Vrhovac«) Sedlaĉek Hugo. Butorac dr Josip VIII. (»Perun«) Poljanec Franjo. Zuglija dr Srećko (»Pravednost«) VI. ravnatelj real. ravnatelj gimn. ravnatelj real. ravnatelj real. Tkalĉić Juro. gimn. Ganzlmayer dr Rudolf doc. (»Drašković«) Hotko Davorin. gimn. Stanko (»Drašković«) prof. gosp. Mujadţić Omer (»Libertas«) VII. prof. ravnatelj obrtne škole (»Vrhovac«) Medaković dr Dane. Kostrenĉić dr Marko (»Drašković«) prof. Straţnicki dr Milorad (»Pravednost«) doc. dr. Urban Milutin. Šenoa Branko. (»Libertas«) Galijan Dragutin (»Drašković«) . Frank dr.prof. prof. Ekonomsko-komercijalna visoka škola doc. Pravni fakultet prof.

MeĊu aktivnim masonima nalazimo predstavnike stola sedmorice: Dr Andrija Kandijaš (»Vrhovac«) Dr Aleksandar Vragović (»Drašković«) Isti su bili unapreĊeni za vrijeme prošlih reţima ĉudnom brzinom.Nijesam utvrdio sigurnost masonstva: Stoisavljević Bogdan. vijećnik banskog stola (»Drašković«) Kneţević Godeon (»Drašković«) Hirc dr Slavko (»Libertas«) Nijesam mogao utvrditi masonstvo osoba prema popisu Glojnarićevu: Baglama Mirko. vidi se i iz toga. Vranić. zato je na masonskim sastancima govor i o istima. Kako budno paze masoni na školstvo. vijećnik banskog stola (»Vrhovac«) Spevec Aleksandar. Napominjem. Na sastancima drţe ĉesto profesori masoni i predavanja o duhu na visokim i srednjim školama (Hanaman. vijećnik banskog stola (»pravednost«) Muha dr Miroslav. Masonski duh dolazi osobito do izraţaja u anacionalnim udţbenicima. da se onemogući otvaranje potpune franjevaĉke gimnazije u Varaţdinu. Preko tih loţa nastojalo se i putom predavanja širiti anacionalni i bezbojni duh. koliku su vaţnost polagali masoni na školstvo. a bio je i inaĉe vrlo aktivni mason. vidi se. Barac). Iz mršavih tajniĉkih izvještaja kao i iz dnevnoga reda Saveznog Vijeća Velike loţe nalazio sam. da se ne uvuĉe u škole »reakcionarni« i »klerikalni« duh (po njihovoj terminologiji). sudac stola sedmorice (»Libertas«) Helbet Dušan. i nije se dalo. kako su masoni budno pazili. Njihov se utjecaj osjećao po predavaĉima već u Zagrebu. gimn. sudac okruţnog suda (»Libertas«) Ivanković Đorde (»Perun«) Ţalac Edo. trg. SUDSTVO I MASONI Masonski utjecaj nije zastao ni pred sudskim vratima. vijećnik banskog stola (»Pravednost«) . vijećnik sudbenog stola (»Pravednost«) Maravić Zvonimir. akademije (»Pravednost«) Masoni su nastojali drţati u svojim rukama i puĉka sveuĉilišta. Osim toga su sve zagrebaĉke loţe stvorile meĊuloţinsku pedagošku sekciju. da u hrvatsko društvo doĊe jaĉa hrvatska misao i ĉista odgojna ideja. a stvorili su zakljuĉak. on bi mogao dati mnoge podatke o svojoj loţi. Osim tih sudaca nalazim kao aktivne masone suce: Šobat Dimitrije. sudac kotarskog suda (»Libertas«) Zorović dr Dragutin (»Libertas«) Mayer dr Milan. dok loţa »Ivanjski krijes« u Karlovcu i loţa »Budnost« u Osijeku drţe ĉitavu upravu Puĉkog sveuĉilišta u svojim rukama. da je Kandijaš bio i starješina svoje loţe. Iz ovog pregleda profesora-masona na sveuĉilištu i srednjim školama koji pregled sigurno još nije potpun zbog zametnutih arhiva. profesor Hadţić Ljubomir. ravn. Isto je tako Vragović vršio sluţbu tajnika u svojoj loţi. što su masoni vijećali o nadbiskupskoj gimnaziji. Šta više.

nego li da pobija kod nas katolicizam. Princ od Yorka je Vel. vode naĉelnu borbu protiv katoliĉke crkve. koji je propagiran u loţama opservacije Grand Orient u Parizu. Iako masoni u teoriji ne zabacuju vjeru u Boga-Neimara.Mikašinović Vasa. Isusovaca. . »klerikalizma« i »reakcionarstva«. Zato je znaĉajno. U anglosaksonskim se zemljama masonstvo gleda i razvija uglavnom kao polujavna karitativna ustanova. protiv pisanja katoliĉke (»klerikalne«) štampe itd. ipak u praksi mrze pozitivnu religiju. u korespondenciji postoji cijela replika protiv zakljuĉaka biskupskih konferencija u Zagrebu. Zato loţe i kod nas pod opservacijom Grand Orienta i tzv. sudac sudbenog stola (»Pravednost«) Ĉimić dr Ernest. a naroĉito isusovaĉkog reda. MASONI I CRKVA Prema crkvi i vjeri razliĉito se odnosi masonstvo anglosaksonskih i sjeverno evropskih zemalja tzv. Kao dnevni red gotovo svih masonskih vijeća. svjedoĉi jedno pismo masona dra Hanamana sucu masonu Maraviću. protiv govora nadb. katoliĉkih redova. Poznate su inaĉe i javnosti znaĉajke sudaca osobito Stola Sedmorice u Zagrebu. da nigdje u masonskim sastancima nije govora o pobijanju pravoslavlja i starokatolicizma. i to osobito katoliĉku religiju. predsjednik stola sedmorice (»Pravednost«) Antunović (Bauer) Antun. Iz dnevnog reda i zagrebaĉkih loţa vidi se. protiv kat. gdje ga kao brata upućuje i upoznava s nekim predmetom Stola Sedmorice za povoljno rješenje. da su i zagrebaĉke loţe trajno vodile i spremale borbu protiv kat. škotskog obreda). crkve u Hrvatskoj. ispovijedaju vjeru samo u prirodu. Marjanović. Svi engleski kraljevi i prinĉevi su zato oficijelno ĉlanovi loţa. Znaĉajno je. Paĉe oni su i glavni funkcionari. tj. a profano masonsko glasilo »Javnost« nije imalo druge zadaće. predsjednik sudbenog stola (»Pravednost«) U vezi sa sudstvom iskaĉe velik broj tzv. sudac stola sedmorice (»Pravednost«) Đermanović dr Dušan. koje su pod opservacijom Velike Loţe Grand Orient u Parizu (tzv. protiv nadb. Majstor jedne Velike engleske loţe. Drugi su stav zauzele loţe u katoliĉkim zemljama prema vjeri. U borbi protiv katolicizma se naroĉito isprsavaju masoni braća Novak dr Viktor. jest borba masona protiv tzv. Iako je i njihovo temeljno teoretsko naĉelo vjerska tolerancija i negacija svakog miješanja u vjerska pitanja. drţavnih tuţilaca prema popisu u Glojnarićevu (za podvuĉena imena utvrĊeno masonstvo): Ruţić dr Mirko (»Pravednost«) Ruţić dr Dinko (»Pravednost«) Đupanović dr Franjo (»Pravednost«) Breberina Stevo (»Pravednost«) Grünwald Boţidar (»Pravednost«) Buzolić Stjepan (»Zora«) Kako se putom masona nastojalo utjecati i na pravorijek suda. kako se vidi iz priloţene slike. škotskog rituala. pa i predavanja. a koje rade u katoliĉkim zemljama. Demetrović. da loţe. protiv propovijedi OO. Gavranĉić. Stepinca. Crkve. škotskog rituala imaju za svoj osnovni i ideološki program: boj protiv sluţbene katoliĉke crkve. engleskog rituala od masonstva tzv. Bauera.

Ravnateljstva tih ustanova. operni pjevaĉ (»Vrhovac«) Nijesam mogao utvrditi sigurno masonstvo po navodu Glojnarićevu: Hrţić Drago. Ono širi brošure protiv konkordata i nalaţe upravo braći da moraju što više proširiti tih brošura. MeĊu intendantima. dramaturzima i glumcima dolaze ova imena tokom posljednjih 20 godina: Benešić Julije. Bilo je stoga skrajne vrijeme. direktor opere u Ljubljani (»Pravednost«) Kriţaj Josip. operni pjevaĉ (»Libertas«) Uz ova utvrĊena imena (a neutvrĊeno jedino posljednje) nalazili su se sigurno i drugi masoni u toj našoj Taliji. Masonima bi bilo zato najmilije. tajnik (»Libertas«) Ivakić Joza. Nije potrebno napominjati.Masonstvo vodi naroĉito glavnu borbu protiv konkordata. glumac (»Drašković«) Badalić dr Josip. koje su masoni smatrali svojom domenom. glumac (»Drašković«) Bojniĉić Stjepan. Aleksandar. glumac (»Vrhovac«) Biniĉki Aca. dramaturg (»Drašković«) Krizman Tomislav. ĉinovnika i lijeĉnika: Mudrinić dr Ante. ravnatelj (»Pravednost«) Glaser Milan. anacionalni i filokomunistiĉki rad po uputama i po duhu Masonerije. da i ta ustanova nije mogla razvijati svoga rada bez masonskih loţa. lijeĉnici i viši ĉinovnici kao da su mogli biti jedino masoni. odnosno da je razvijala svoj bezbojni. dirigent (»Vrhovac«) Grund Arnošt. da je borba protiv katolicizma hrvatskog naroda borba masona protiv opstojnosti samog naroda. Prema utvrĊenim podacima navodim imena tih upravnika. intendant (»Drašković«) Freundenreich arh. da po ustaškoj Hrvatskoj bude proĉišćena i ova »štala umjetnosti«. dramaturg (»Vrhovac«) Polić Mirko. scenograf (»Vrhovac«) Smodek. intendant (»Libertas«) Batušić dr Slavko. intendant (»Libertas«) Šenoa dr Branko. kazališta kao i nekih glumaca vidi se. MASONI I KAZALIŠTE Po utvrĊenim masonima upraviteljima hrv. dirigent (»Libertas«) Baranović Krešimir. MASONI I SREDIŠNJI URED ZA OSIGURANJE RADNIKA (SUZOR) MeĊu ustanovama. jer su o tom predmetu u to vrijeme ispunjene sve sjednice. da je cio narod prešao u pravoslavlje. bile su i samoupravne ustanove radniĉkog osiguranja: SUZOR-a i OUZOR-a. ravnatelj . Antikonkordatska akcija u najvećem je dijelu djelo zagrebaĉke i beogradske masonerije. ravnatelj (»Vrhovac«) Bauer Marko.

pravni referent Ĉop dr Drago. Stanko (»Vrhovac«) II. (»Drašković«) Ivanĉić Stanko. Vladimir (»Drašković«) Prikril ing. Branimir. To se naroĉito zapaţalo u graĊevinskom odsjeku i u upravi gradske elektriĉne centrale. ĉinovnik (Karlovac) (»Drašković«) Ivanĉević dr. Boţidar (»Drašković«) Ribić ing. Masoni u gradskoj elektriĉnoj centrali (GECU) Filipović ing. Stjepan (»Libertas«) Juranović ing. Vladimir (»Pravednost«) Kliska ing. Koĉenje grada Zagreba. Masoni u graĊevinskom odsjeku Jurković ing. Branko (»Drašković«) Hribar arh. Dragutin (»Drašković«) MeĊu dopisima nalazi se preporuka brata Aleksića iz Skoplja braći u SUZOR-u za namještenje lijeĉnika u OUZOR-u u Skoplju. I. Dragutin (»Drašković«) Iveković ing. Pojedina odjelenja bila su iskljuĉivo njihova monopolna domena. Gradski tajnik Galijan Franjo (»Pravednost«) U upravi grada Zagreba bilo je jamaĉno još i drugih masona. lijeĉnik (»Vrhovac«) Toth Ivan. anacionalni duh. MASONSTVO I UPRAVA GRADA ZAGREBA Nikamo nijesu masoni uprli svoje oĉi kao na upravu grada Zagreba. Antun (»Pravednost«) Ancel ing. tehniĉki inţinir (»Vrhovac«) Heinzel ing. sfere većeg ili manjeg stila u vezi s masonskom internacionalnom ideologijom i sluţništvom svakom reţimu. Boţidar (»Drašković«) Visković ing.Bauer Albin. Isti brat Aleksić intervenira kod Br. Ante (»Vrhovac«) III. ravnatelj u m. Boţidar (»Vrhovac«) Ţepić ing. Glasera i za isplatu traţbine od 260. lijeĉnik (»Pravednost«) Hahn dr Ţeljko. lijeĉnik (»Vrhovac«) Iveković ing. ĉinovnik (»Pravednost«) Tartaglia dr Oskar. . dr Vladimir (»Vrhovac«) Nisam mogao utvrditi masonstvo slijedećih u Glojnarićevu popisu: Lonĉar dr Ivo (»Pravednost«) Ulrich arh. ĉija ću imena objaviti u naknadnom izvještaju.000 dinara Lazaru Galiću. Ivan. Mato (»Perun«) Heinzel ing. Đuro (»Libertas«) Piantanida ing.

Za sada sam utvrdio. da je od vremena. Dubrovniku. To je zapaziti osobito po brojnim ĉinovnicima-masonima. Poglavniĉe! Iznosim na Vaš uvid samo neke podatke. S najdubljim poštovanjem Za Dom – spreman * Dr. o nezakonitostima kod javnih natjeĉaja itd. 2) Da se zaplijenjeni arhivi i ostalo u Karlovcu. 4) Da se putem Njemaĉkog poslanstva ishodi zapljena loţa na podruĉju bivše Jugoslavije i omogući povjerljiva upotreba.r. Milan Ivšić v.* Signatura AH–Z 012–1 . MOJI PRIJEDLOZI ZA UTVRĐENJE RADA I OSOBA LOŢA 1) Da se zaplijenjeni arhiv i ostalo sviju zagrebaĉkih loţa prenese na jedno povjerljivo mjesto i da se stavi Ministarstvu Domobranstva za raspoloţbu. da je to ekspozitura filomarksista i filomasonska. a po mogućnosti i Splitu prenese u Zagreb na jedno mjesto i stave na raspoloţbu Ministarstvu Domobranstva. kad je mason Juraj Demetrović (»Vrhovac«) bio ministrom trgovine i industrije zavladalo masonstvo u ĉitavom njegovom ministarstvu. Osijeku. da je ravnatelj higijenskog zavoda Katiĉić dr Vladimir (»Pravednost«) mason najvećeg stepena u masonstvu bivše Velike Loţe »Jugoslavija«.MASONSTVO I MINISTARSTVO TRGOVINE I INDUSTRIJE Ĉini se. 3) Da se zaplijeni arhiv loţe u Sarajevu i prenese u Zagreb. Napominjem ĉinovnike-masone toga odjeljenja prema utvrdenim podacima: Oĉić Vladimir (»Perun«) Wurth Minko (»Pravednost«) Zec Radovan (»Pravednost«) Vivoda Jakob (»Pravednost«) Aranicki dr Ognjeslav (»Pravednost«) Tomiĉić dr Juraj (»Drašković«) predstojnik zavoda za spoljnu trgovinu MASONI I HIGIJENSKI ZAVOD Nijesam mogao doći do utvrĊenih podataka o utvrĊenom masonstvu mnogih lijeĉnika i upravnika higijenskog zavoda. koji su se zacarili u industrijskom odjeljenju bivše savske (hrvatske) banovine. Prema naknadno utvrĊenim podacima dat ću toĉan izvještaj i toga zavoda prema masonstvu. U najkraće vrijeme donosim detalje iz rada masona u našoj unutrašnjoj politici. iako se javno znalo.

.

IV. SVJETSKOG RATA . MASONI U HRVATSKOJ POSLIJE II.

1. KARLOVCU. OSIJEKU. IZVJEŠTAJI UDB-e O MASONIMA U DUBROVNIKU. SPLITU I ZAGREBU S PRILOZIMA . RIJECI (SUŠAK I OPATIJA).

odnosno zvaniĉno postojala trebala je da bude pod okriljem Pariske centrale »Grand Orient de France«. godine. Uprava II. Nešto kasnije (1864.I. Koncem I. Takva prva loţa u Dubrovniku se ustanovila tek 1810. i 12. 1807. Ĉingrija Melko. Banac Boţo i dr. negdje 1920. Njen glavni upravitelj bio je neki Doderlain francuski ĉasnik. U to doba spominju se kao masoni i francuske pristaše. Odjeljenje ZAGREB U vezi Vašeg dopisa br. U 1826. godine. Još u doba Francuza masoni su zadirali u politiĉki i privredni ţivot. Od ovog vremena pa sve do konca I. a da je sigurno sjedište bilo u kući nekog Novakovića na Konalu. Andrović Rafo i Kaboga Antun. da su se masoni sastajali po noći u dvorcu Bonda – danas Skoĉibuha.) spominje se Kaznaĉić Antun i neki Galaito – Francuz koji je oţenio kći Kaznaĉića. Pretpostavlja se. 15 lica koji . 1360 od 22.DUBROVNIK Narodna Republika Hrvatska Narodni odbor Kotara Dubrovnik Sekretarijat za unutrašnje poslove Drţavna bezbjednost Br. Iz tog vremena i danas na našem terenu ima. godine. Iz tog vremena nemamo ništa šire o radu masona. 57. Ta borba nešto više je došla do izraţaja kasnije kad se pojavila nova klasa u prevlasti Austrije. svj. VIII. 1957. godine kad je Austrija otela Dubrovnik Francuzima. VI. što nam je poznato. da se tu ne radi o pravoj loţi već prosto o sastancima francuskih pristaša. a nešto kasnije taj utjecaj je bio iz Engleske. godine opet poĉinje oţivljavati rad masona pod utjecajem iz Francuske. godini spominje se ZUZERI ĐANLUKA kao mason koji je te godine umro u svom ljetnikovcu u Brseĉinama. Zatim Maškarić Ivo koji je bio predsjednik nekog Trgovaĉkog suda. dok je neki Milutinović sam se predstavljao kao mason. svjetskog rata – ništa nam nije poznato o radu masona. Spominje se da je rad bio ilegalan i da javnost o tome nije ništa znala. Prema podacima kojima se raspolaţe najviše lica je stupilo u masone u vremenu od 1930– 1939. To je uopće prvi put što se dubrovaĉki masoni spominju kao organizovani zbor. a i u isto vrijeme vodili borbu protiv religije. VIII. rata. VIII. g. dne 29. izvještavamo Vas sledeće: Masonska loţa u Dubrovniku spominje se u izvještaju austrijskog konzula TIMONA od 28. godine kad je Dubrovnik sa Kotorom spadao u Ilirijske provincije. 510/57 Dubrovnik. g. Priĉa se. U to doba masoni su bili uglavnom dubrovaĉka gospoda i veletrgovci koji su orijentisani kao anglofili i to: Dr. Da bi loţa sluţbeno. a raspuštena je 1814. PREDMET: Historijat razvoja masona u Dubrovniku sa biografskim podacima za lica koja se i danas nalaze u Dubrovniku DRŢAVNOM SEKRETARIJATU ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE NRH .

po zanimanju knjiţar. godine u Dubrovniku. Ĉiţek Jende Ivo. 1929. III. roĊen 29. X. ĉlan masonske loţe postao je 12. da je on bio mason. 1894. ĉlan masonske loţe »Sloboda« postao je 23. 1927. godine. po zanimanju pom. Zatim. radi pronevjere u iznosu od 13. pretresa politiĉke i ekonomske situacije i sl. V 1934. Soljaĉić Miho. ĉlan masonske loţe postao je 30. godine. godine u Boki Kotorskoj. 1935. svi orjentirani kao JNS-ovci i anglofili. Ercegović Miho. godine. Kojaković Nikola. roĊen 2. godine prvi put. Ĉingriju i dr. roĊen 10. 1883. kapetan. III. XII. godine. 1894. IX. Mandić Mirko. Povezani su bili sa velikom loţom u Beogradu. Saradnik »Miloš« o tome oskudno priĉa. godine u Podgori. godine u Dubrovniku. VIII. VIII. X. obavjestit ćemo Vas prema Vašem uputstvu. VI. VI. 1899. ĉlan loţe »Sloboda« postao 22. godine u Makarskoj. jer su ti materijali naĊeni u beogradskoj policiji stare Jugoslavije. godine. jer da drugovaĉije nije mogao dobiti ukrcanje na brodove Dubrovaĉke plovidbe. roĊen 8. 1890. imena masona najviše smo dobili od UDB-e FNRJ preko Vas. 1888. VIII. Mi ni jedno lice do danas nismo saslušali po ovome. trgovac. po zanimanju zanatlija. bio sudija u Dubrovniku. godine u Dubrovniku. godine. Pupić Savo. godine. ĉlan masonske loţe postao 8. Navodimo Vam imena ĉlanova masonske loţe »Sloboda« u Dubrovniku. 1931. 1911. godine u Dubrovniku. Domjan Miho. Svoje prostorije su imali u vili »Šipan«. ĉlan masonske loţe »Sloboda« postao je 25. Puljizević Andro. a i danas ţive u Dubrovniku. po zanimanju pom. koji o tome nerado govori. a niti znamo bilo što o njihovom povezivanju sa Beogradom. a drugi put 20. . polaganja zakletve. VII. Sergije. 1895. kapetan. roĊen 22. Brisan je 27. 1885. roĊen 20. roĊen 20. 1895. Aleksić dr. Sva ta lica koja su bila ĉlanovi masonske loţe. niti je vršena rekonstrukcija. X. ĉlan masonske loţe postao je 27. ĉak što više u prvo vrijeme nije htio o tome uopće da priĉa. vlasnike kao Dubrovaĉka plovidba. Materijale kojima raspolaţemo dobili smo preko gore navedena dva saradnika i saradnice »Valentine«. po zanimanju pom. Prema podacima brojila je u svoje vrijeme preko 45 ĉlanova. Igrali su vaţnu ulogu u politiĉkom i kulturnom ţivotu grada jer su u svojoj sredini imali Banca. sve su to stariji ljudi izmeĊu 65 i 70 godina. po zanimanju ţeljezniĉar. roĊen 18. 1917. Kaţe. roĊen 9. godine. MeĊu njima ima i dva ĉlana SK i to: Jakšić Mate. koji stalno ţivi u Dubrovniku i Soljaĉić Miho. godine. XII. kapetan. II. Ako bilo što primjetimo. trgovac. 1931. 1933. 1937.ţive u Dubrovniku. Sastanci su bili jedan put mjeseĉno radi primanja novih ĉlanova. III. godine. roĊen u Dubrovniku. Masonska loţa u Dubrovniku zvala se je »Sloboda«. a sastajali su se i u vili danskog konzula Noergardt Paula na Boninovu. IV 1934. ĉlan masonske loţe »Sloboda« (ne znamo od kog datuma). 1888. ĉlan masonske loţe »Sloboda« postao je 19. po zanimanju pomorski kapetan. godine. Lumović Ilija. godine. koji novac je pripadao masonskoj loţi. III. godine u Dubrovniku. 1935. godine. 1893. godine u Bolu – Braĉ. Većinom su to pomorski kapetani i lica koja su radila u Dubrovaĉkoj plovidbi. VI.600 dinara. što smo mi na terenu kasnije provjeravali i provjerom ustanovili da je jedan dio lica umro i otselio sa našeg terena još ranije. a njihove opširne podatke ćemo Vam ĉim prije dostaviti. Mi do danas nemamo nikakovih signala o aktivizaciji masona u Dubrovniku. Po priĉanju Miloša glavno lice meĊu dubrovaĉkim masonima bio je naš saradnik »Major M«. II. roĊen 8. naš ministar. Cvjetković Antun. VII. X. ĉlan loţe postao je 24. ĉlan masonske loţe »Sloboda« postao je 15. roĊen 30. po zanimanju veterinar.

Naĉelnika: (Jurin Mirko) ***** Narodni odbor Kotara Dubrovnik Sekretarijat za unutrašnje poslove Drţavna bezbjednost GraĊanske stranke LUCIĆ MIRKO Dubrovnik. ne znamo od kada je ĉlan masonske loţe. ne znamo od kada je ĉlan masonske loţe. Meni kao podvorniku nareĊivao je sluţbene poslove koje sam ja morao obavljati i s te strane nismo imali nikad nekih sukoba. roĊen 26. IX. Nastojat ćemo da doĊemo do što iscrpnijih podataka i kontrolom ovih lica ako nešto primjetimo izvjestit ćemo Vas kako smo to već naveli. no o radu kluba nemamo nikakovih signala. roĊen 2. po zanimanju baĉvar. Iz svega on je valjda vidio da mu ja kao ĉovjek odgovaram i da nisam brbljav. Tako mi je jednom prilikom rekao da prebacim neke stvari iz jedne sobe u kafani »Dubravka« u Vilu »Šipan«. g. NOVAK. oţenjen. X. 1957. otok Braĉ. Mitrović Boţidar. g. kotar Split. roĊen 11. godine u Dubrovniku. a pri odsutnosti direktora on ga je zamjenjivao. koji je ujedno bio i tajnik škole. Ja sam sve to prebacio i ako nisam znao u detalje o ĉemu se radi. po zanimanju advokat. godine u Komolcu. Buconić Antun. jer su neki masoni bili i ĉlanovi ovog kluba. roĊen 1890.Jakšić dr. godine u Sv. 1880. Stefanu – Bar. dana 26. jer smo podatke dobili preko agenture. ne znamo od kada je ĉlan masonske loţe. Stalno sam nastanjen u Dubrovniku. drţavljanin FNRJ. IX. Zovem se SOLJAĈIĆ MIHO »Mico«. Novak. Hrvat. Osim masonske loţe u Dubrovniku je postojao i Rotary klub za koji se priĉalo da je to »dijete« masona. jer smo podatke dobili preko agenture. po zanimanju advokat. u Bolu. godine. ne znamo od kada je ĉlan masonske loţe. U to vrijeme kao profesor na toj školi radio je BUKVIĆ prof. jer smo podatke dobili preko agenture. a koji je od ranije bio mason. Matija. Da li je još netko dao preporuku za mene nije mi poznato. roĊen 1903. 1896. Za moj prijem u masone preporuku je dao Bukvić prof. Mato. Pripadnika ovog kluba u Dubrovniku danas ima par. Bukvić je od mene zatraţio da . 1895. 1957. koji sada ţivi u Dubrovniku na Širokoj ulici kao penzioner. Dubrovnik. Vidojević dr. g. Još ranije nego sam ja primljen prof. a radim kao podvornik u Uĉiteljskoj školi Dubrovnik. pravoslavni pop. To sam saznao kasnije kada sam ja bio primljen u MASONE. VII. XII. Kao podvornik u Uĉiteljsku školu u Dubrovniku zaposlio sam se negdje 1930. godine u Dubrovniku. jer smo podatke dobili preko agenture. PREDMET: Razgovor sa SOLJAĈIĆ MIHOM »Mico« obavljen u ustanovi dana 23. Smrt fašizmu – Sloboda narodu! Zamj.

a u toj knjiţici tzv. Predmeti koji su se nalazili u masonskoj loţi: 1. advokat u Dubrovniku Mladinov Mirko sada ţivi u Splitu Terzović Savo iz Herceg Novoga Aleksić Aleksandar iz Herceg Novoga ________________jedan iz Herceg Novoga ĉije ime ne znam. ţivi na Konalu. a niti sam za to morao znati. Kad sam ja bio primljen u masone mislim da je sa menom bio primljen Mandić Mirko i još neki kao poĉetnik. Tri voštane svijeće koje se pale na trokut. Masoni se meĊusobno oslovljavaju sa Ti i dodajući ĉin koji ima u masonima. Ovo je prva veĉe kada kandidat stupi u masonsku loţu.mu dam dvije slike. a kod nekih sveĉanosti. vidam ga u Dbk. Novak – on je bio meštar loţe Bakoĉević Mirko – tada bio direktor pošte. Kovĉeg za mrtvaca. kad bi netko dolazio iz Beograda ja bi donio kostur iz Uĉiteljske škole. jer je on tada već bio ĉlan masonske loţe. Kod prijema prozori i vrata su zastrta crnim zastavama ili zavjesama. Sve je to unapred pripremljeno. Simbol snage: Slika jako razvijenog muškarca. Koliko će vremena proći za postizanje ĉina zavisi o rukovodstvu loţe. On kuca na vrata. Jedan trouglasti stol – jer je trokut simbol 5. Ovaj odgovara ide »radnik« ili »meštar« zavisno od toga koji ĉin ima. Ceremonije kod prijema u masonsku loţu: Onog koga se ima primiti u masonsku loţu predvodi te veĉeri kada treba da bude primljen jedan koji je već od ranije ĉlan masonske loţe. Matija. Odmah nakon toga jedan ili dva. a nekad 3–4 dana saziva se nov sastanak i to se raĉuna kao dan prijema u loţu. 6. a ovi iznutra starješina pita tko ide. Ima jedna knjiţica po kojoj jedan ispitiva. Prvu veĉe se ostane oko jedan i po sat ili prama potrebi. a kandidat odgovara. On ulazi i uvodi kandidata koji treba biti primljen. da uĊe unutra. . 2. Ja sam nakon godinu dana dobio jednu zvjezdicu. Za to sam polagao i ispit. Kada je već odgovorio na pitanja. sada u Dubrovniku. Na tom ispitu mislim da je sa menom bio i Mandić Mirko. a oni koji su imali ĉinove oslovljavali su se sa »meštar«. Kandidat prije nego je uveden u masonsku loţu zavezane su mu oĉi i tako zavezanih oĉiju je ušao unutra. a ako u njemu nema kostur ĉovjeka onda bar lubanja. a tako i drugih veĉeriju. Oni koji nisu imali ĉina oslovljavali su se sa »radnik«. U Dubrovniku je bila lubanja. Kad sam ja bio primljen one veĉeri u »Masonskoj loţi« bili su niţe navedeni: Bukvić prof. U to vrijeme kada sam ja bio primljen nije bilo više masona. Sve je to išlo na glavnu masonsku loţu u Beograd i nakon što je odozgor odobreno bio sam primljen. Vidojević dr. Mene je predvodio prve veĉeri Šiljkut Nikola. Moţda je neki i bio ranije pa je iz Dubrovnika otišao u drugo mjesto što meni nije poznato. Kad se u masone primi treba proći izvjestan staţ da se postigne kakav ĉin. »Bibliji« su i odgovori i onaj tko odgovara treba odgovarati kako tamo piše. Mrtvaĉka glava – lubanja 3. onda mu se driješe oĉi i tek onda taj novo primljeni ĉlan vidi gdje je došao i koga ima oko sebe odnosno tko je sve ĉlan masonske loţe. Ovi mu odgovore. a molbu je on i sam napravio. tj. Kad je ušao unutra onda ga poĉinju pitati starješine. Preko desetak stolica 4. inaĉe je iz Herceg Novoga Škurić Ante iz Konavalja.

Simbol mudrosti: Slika velike knjige. Na sastancima su se primali novi ĉlanovi. iskljuĉivali. jer je Dubrovaĉka loţa bila podreĊena glavnoj loţi u Beogradu. Simbol ljepote: Ţenska slika skoro gola. Odrţavanje sastanaka ĉl. Novak je bio po ĉinu »majstor« i ujedno rukovodioc loţe u Dubrovniku. 8. Pramilin – ţeljezni okvir unutar kojega se je nalazilo sledeće: a) lijepo obraĊen kamen b) grubo obraĊen kamen c) visak d) ĉekić e) mistrija. Predmeti koji su se nalazili u loţi bili su vlasništvo Dubrovaĉke plovidbe. U arhivu su se nalazile sluţbene prepiske sa pretpostavljenom loţom u Beogradu. svi zapisnici sa sastanaka i dokumenti ĉlanova masonske loţe sa slikama. Onda su se odmah obavještavali ĉlanovi. pa je to sve ureĊivao Mandić M. a ako se je ukazivala potreba onda su se ti sastanci prije i kasnije odrţavali prema potrebi. Ako bi netko došao iz Beograda da posjeti loţu u Dubrovnik pa je trebalo odrţati sastanak. To je bilo redovno. Novak. a naroĉito ĉlanovima masona ukoliko su pali u neku tešku situaciju. Svakako negdje kad je nešto kopano mislim kod uĉiteljske škole. On je bio rukovodioc kad sam ja primljen i kao rukovodioc je ostao sve do prestanka rada loţe 1941. godine. masonske loţe: U prvo vrijeme kada sam ja istom bio primljen sastanci su se jedno vrijeme odrţavali svako dva mjeseca. Koliko mi je poznato dubrovaĉka loţa nije bila vezana za inostranstvo. Kada bi netko dolazio iz Beograda pa je trebalo pripremati neku veću veĉeru. Arhiv je stao u malom ormaru koji je takoĊer bio u loţi. Po jedna slika i jedan primjerak dokumenata nalazio se je u Beogradu u glavnoj loţi. Za sve predmete moţe znati Mandić Mirko jer je on tada bio Inspektor Dubrovaĉke plovidbe. Za naše obiĉne sastanke tu u vili »Šipan« bilo je uglavnom pripremanje kafa van loţe u nekoj sobi gdje su kafu spremali ovi od Dubrovaĉke plovidbe.7. Osim prednje navedenoga masonska loţa je imala i svoj arhiv. Soba u Vili »Šipan« gdje je loţa bila smještena bila je vlasništvo Dubrovaĉke plovidbe. TakoĊer na sastancima je bilo govora ukoliko netko ide u drugo mjesto da se poveţe sa drugom loţom i da tamo moţe prisustvovati sastanku. Ja nisam nigdje putovao vani na sastanke u druge loţe. a za to su postojali znakovi. Zatim je bilo grešaka koje su povlaĉile za sobom kaznu iskljuĉenja. Novak mislim da je putovao. Lubanja znam da je negdje naĊena. tako da su uvijek svi znali o ĉemu se radi. Nekoliko sluĉajeva iskljuĉenja je bilo što se nije plaćala ĉlanarina. Ja te sastanke ne bi mogao razlikovati od jednoga sastanka danas. ali ne znam gdje. Naroĉito na sastancima se isticala pomoć drugoj braći. To je sve došlo preko Mandić Mirka. Na sastancima je bilo govora o svemu i svaĉemu. Na sastancima se je ĉitala pošta ili direktive od pretpostavljene loţe i sl. Rukovodstvo loţe u Dubrovniku: Bukvić prof. Zapisnik na sastanku je vodio meštar loţe. a nakon mog prijema ti sastanci su bili svakih mjesec dana. a prof. a u Dubrovnik cijelo vrijeme je bio Bukvić prof. Naime kazna je bila ukoriti na sastanku nekoga radi grešaka ili pak radi neplaćanja ĉlanarine. 9. a ukoliko bi netko bio na putu i sl. njega bi se naknadno upoznalo o sastanku koji je odrţan za vrijeme njegova odsustva. kaţnjavali i ukarali. onda bi Mandić Mirko doveo nekoga kuhara sa broda ali ovaj ne bi ušao u loţu niti je on znao što se tamo nalazi. .

Obavljao je tu duţnost i Mandić Mirko. Svakako znam da sam sa nekim priĉao da je oformljena nešto prije 4–5 godina moga prijema. ali mu je to odbijeno i nije primljen. da je i kralj Aleksandar traţio da ga se primi u loţu. Ivanović____________ . U Dubrovniku su se tajnici mijenjali. ali to ne znam. a drugi sa lijeve strane. a na sastanku su uvijek zasjedala dva tajnika. Ĉuo sam priĉati. ne znam mu ime. godine. Od kada postoji loţa u Dubrovniku: Kada je loţa formirana u Dubrovniku ne znam. a tamo je prije odlaska bio i tamo je primljen u masona te se kao takav u Dubrovniku samo povezao. Mislim da je on po povratku u Dubrovnik i osnovao loţu u Dubrovniku. prvi tajnik sa desne strane njega. Iskljuĉivanje je bilo na sastancima isto kao i kod prijema. Ja sam stupio 1933. a tako za dvije i konaĉno za tri zvijezde. Mason je postao još dok se nalazio u SAD. a na sastanku to nisam pitao ja ni drugi jer to se nije niti smjelo. Za dobiti jednu zvjezdicu trebalo je proći jedno vrijeme koje bi odredila uprava loţe. Znakovi za raspoznavanje: . a i dr. Tokom vremena u Dubrovniku su postali majstori niţe navedeni i to: Bukvić prof. Oni koji su bili poĉetnici imali su bijelu kecelju – pregaĉu ali na njima nije bilo nikakovih znakova. Opet kaţem da to ne znam. On je umro. On se sada nalazi u SAD. To da je htio jer da su masoni imali ogromnoga utjecaja u kulturnom i javnom ţivotu uopšte. Koliko je meni poznato direktno za inostranstvo nije bila vezana. Moţda je bio još neki. Rukovodioc je sjedio na sredini stola na trokut. U Dubrovniku ih je nekoliko bilo iskljuĉeno radi nedolaţenja na sastanke i radi neplaćanja ĉlanarine.Osim »majstora« bila su i dva tajnika i to prvi i drugi. Šiljkut Nikola je bio iskljuĉen iz loţe jer se ustanovilo da vjeruje u neke ĉarolije. Matija Šiljkut Nikola Ĉiţek Jende Ivo Cvjetković Antun sada u Dubrovniku Domjan Hoper Branko – umro. Tako se bar priĉalo. Kecelje majstora bile su kafe boje. Novak Mandić Mirko Bakoĉević Mirko Soljaĉić Miho Škurić Antun Mladinov Aleksić Sokolovac Milivoj Vidojević dr. »Majstori« u Dubrovniku i raspoznavanje po keceljama: Svaki »majstor« imao je na sebi koţnu kecelju malenu sa tri zvjezdice na njoj. a jer kad bi jedan otišao drugi bi ga zamjenio. U Dubrovniku su najviše duţnost tajnika vršili: Šiljkut Nikola i Škurić Antun. Ako bi se neki ĉlan ogriješio o pravila za to se je iskljuĉivalo iz loţe odnosno iz masona. Loţa u Dubrovniku bila je potĉinjena Velikoj loţi u Beogradu. MlaĊi od majstora imali su jednu i dvije zvjezdice.

Ja sam plaćao prije 150 din a kasnije 300 dinara. Na primjer. Mi odmah prilazimo jedan drugome i rukujemo se. Oni su nas odmah obavjestili o tome. ja se nalazim u drugom gradu i vidim jednog ĉovjeka koji mi izgleda da je mason ili ja sam sebi to pretpostavljam. Ta lubanja negdje je naĊena i donesena tu. Od ustaške policije radi masona bio je pozvan na saslušanje Ĉiţek Endo – umro i Rogovski Lav – umro. Ĉuo sam da su bile neke trzavice izmeĊu loţe u Beogradu i Zagrebu ali mi o tome nije ništa poznato. Blagajnik u Dubrovniku je bio Mandić Mirko. . a bilo je i onih koji su plaćali preko 1000 dinara. inaĉe je bio Poljak. ako on meni ili ja njemu palaĉnim prstom pritisnem ruku jedan put to znaĉi da je mladi ĉlan. ĉinovi se postiţu radom u masoneriji i nakon odreĊenog broja godina i saglasnosti rukovodstva loţe polaţu se ispiti za svaki ĉin – klasu. Visinu ĉlanarine odreĊivala je loţa. Ĉiţek nije priznao da je mason.Masoni su imali svoje znakove po kojima su se i na ulici raspoznavali. mislim rukovodstvo na svom sastanku loţe. ali mislim da je on umro. Iz inostranstva na naše sastanke u Dubrovnik koliko ja znam nije nitko dolazio. Za veće sveĉanosti na sastancima ja sam donosio kostur iz uĉiteljske škole. Bukvić odveo u loţu u toku dana samo da vide naše prostorije. ali nikakovi detalji mi nisu poznati. Ja jednostavno za to ustanoviti pogledam u njega i kad vidim da on gleda mene. Ako mi on to isto odgovori znaĉi da je mason. Ako je netko nešto napravio individualno. Znam da je masonerija bila povezana u cijelom svijetu. Tako je dolaskom NDH i prestao rad masona. politika više nacionalnosti. trošio se za veĉere i zabave. a jedan dio je slat glavnoj loţi u Beogradu. a tri puta to je najstariji. Masoni su volili postojeći reţim stare Jugoslavije. Taj novac trošio se za pomoć braći. a Rogovski je priznao samo da druge ljude ne zna kako se zovu. a isto tako nas nekoliko htjeli smo skinuti neki krst sa crkve na Danĉama. Kad smo se rukovali. tj. a ako to napravi dva puta onda je već meštar jer je ovancirao. Na naše sastanke iz Beograda je par puta dolazio NOVAK dr. mahnem rukom ispod vrata kao da reţem noţem. Kod masona se je plaćala ĉlanarina prema mogućnostima. Velika loţa u Beogradu vodila je kartoteku svih ĉlanova i po njihovom odobrenju vršio se je prijem. mada se je više isticalo jugoslavenstvo kao cjelina. na sastanku nije trebao govoriti o tome. Dr. Šišić Ferdo u Zagrebu je bio velika liĉnost meĊu masonima. Kako sam napred naveo. Masonerija je bila naroĉito proti religije. Oni su bili u Velikoj loţi u Beogradu. Mislim da su jedan put došla dva Francuza i da ih je prof. VIKTOR iz Beograda i ĈOROVIĆ VLADO takoĊer iz Beograda. a za naše obiĉne sastanke imali smo lubanju. Ja sam bacao slike religiozne iz Uĉiteljske škole.

a izvjesnu razliku izmeĊu masona kapitalista i profesionalnih intelektualaca. nauĉavala masonska doktrina. Ovakve prilike su omogućile formiranje masonske loţe u Karlovcu i njen uticaj na dobar dio graĊana. koji su se školovali u Zagrebu i na nekim inostranim sveuĉilištima. t. Pored Šašelja još su tada bili poznatiji masoni iz Karlovca Sedlaĉek Hugo. Payer Alfred. preko općenitih razgovora o prilikama u gradu. Tako je nekolicina ĉlanova loţe pripadalo stranci SDS. karlovaĉki masoni su na svojim sastancima i u meĊusobnim razgovorima nastojali djelovati gotovo iskljuĉivo u duhu. U Karlovcu. pogotovo u Francuskoj i Engleskoj. Iako su već tada postojale organizacije graĊanskih stranaka u Karlovcu. naroĉito poslije Prvog svjetskog rata. do osnivanja samostalne masonske loţe u Karlovcu. većinom mladih ljudi.j. pa je zalaganjem zagrebaĉke loţe »Grof Drašković« došlo 1922. koja je direktno potpadala pod veliku loţu u Beogradu. nego se je uticaj masona. a bili su povezani s anglofilskom inteligencijom u Zagrebu. koji su bili uĉlanjeni u zagrebaĉku loţu. Najistaknutiji meĊu masonima iz Karlovca. kao i u drugim našim gradovima. Masoni su u svoje redove okupljali i Hrvate i Srbe i Slovence i sve druge i drţali su se iznad nacionalnih osjećanja. bio je Dr. a nešto manje su bili zastupljeni u HRSS-i. t. zatim ih je nekoliko bilo u radikalnoj stranci. Prvih godina rada loţe. loţe na svoje ĉlanove odraţavao više posredno.j. karlovaĉka loţa je mogla vrlo znatno uticati preko svojih ĉlanova na rad politiĉkih organizacija u gradu. humanost i toleranciju. Karlovaĉka masonska loţa je dobila ime »Ivanski krijes«. g. I to je uvjetovalo da su loţi prilazili ljudi razliĉitih stranaĉkih pogleda i profesija. brojila je preko 20-tak ĉlanova. što je tada bilo privlaĉno za mnoge intelektualce. kulturno-prosvjetnih društava i ostalog društvenog ţivota u Karlovcu. Nekoliko godina poslije Prvog svjetskog rata bilo je više od desetak Karlovĉana uĉlanjeno u masonske loţe u Zagrebu. Bilo je . t. koja je najvećim dijelom pristajala uz sistem graĊanske demokracije anglofrancuskog tipa. Obzirom na masonska naĉela. Pridobijanjem politiĉki uglednijih i bogatijih graĊana u masonsku loţu. koji su već tada bili brojni meĊu tamošnjom inteligencijom i burţoazijom. koji je postao mason još prije Prvog svjetskog rata i koji je odmah nakon Prvog svjetskog rata uveo nekoliko ljudi iz Karlovca u masonsku loţu »Grof Drašković« u Zagrebu. te razliĉitu politiĉku pripadnost ĉlanova.j. t. Vremenom. tadanji direktor gimnazije u Karlovcu i Ing. razliĉitu nacionalnost.KARLOVAC KRATAK PREGLED POSTOJANJA MASONSKE LOŢE »IVANSKI KRIJES« U KARLOVCU Još za vrijeme Austrougarske monarhije uoĉi Prvog svjetskog rata postojala je u Karlovcu veća grupa intelektualaca. ili 1923. tvorniĉar iz Karlovca. poslije Prvog svjetskog rata se je razvijala domaća burţoazija i inteligencija. U Zagrebu su se Karlovĉani povezivali i sa masonima. prvih godina njenog postojanja – tamo do 1926. a tih je godina i uticaj karlovaĉkih masona u Karlovcu znatno porastao. karlovaĉka loţa nije mogla postavljati odreĊenije i pojedinostima konkretizirane zadatke svojim ĉlanovima. gdje su se ĉesto odrţavala predavanja i voĊeni takvi razgovori. propovjedali su liberalistiĉka shvatanja. Ovi intelektualci u Karlovcu su se meĊusobno druţili. veći dio inteligencije je bio priliĉno politiĉki jedinstven i zanašao se je graĊansko-demokratskim idealima demokracije. ali su još uvijek istaknutiji zagrebaĉki masoni imali uticaj i patronat nad karlovaĉkim masonima u cilju jaĉanja karlovaĉke loţe. profesor. kakav je propovjedala. Dragan Šašelj. a prilikom osnivanja. gdje su postali simpatizeri graĊanske demokracije kakva je tada postojala u zapadnim zemljama. preko kojih su masoni politiĉki odgajani. a najviše preko odgoja ĉlanova u loţi.j. g. nekoliko Karlovĉana je stupilo u masonsku loţu »Grof Drašković« u Zagrebu i od tada je uticaj zagrebaĉkih masona na karlovaĉku inteligenciju postajao sve veći..

spominjemo ga zbog toga. a poslije diktature se u tome više nisu slagali. g. razvitka industrije i t. Tako su naroĉito od 1924. Tako su oni u Zagrebu preko masona u banskoj upravi postavili navedeni svoj zahtjev.. naroĉito prilikom izbora 1935. pa su jedan po jedan prestajali biti ĉlanovi loţe. masoni su se u Karlovcu poĉeli rasipati. pa da će Badovinac biti smjenjen. Milan Radeka i Milan Šoštarić. u loţi odrţana mnoga predavanja. Ivan Tuškan. O predavanjima se je u loţi iznosilo svoje mišljenje i pojedincima je bilo ĉešće preporuĉeno da neko predavanje. Nekolicina su bili proganjani. a manje zbog antifašistiĉke aktivnosti za vrijeme rata. masonska loţa »Ivanski krijes« u Karlovcu je dugo godina imala znatan uticaj na prilike u Karlovcu. Takve politiĉke prilike i strah od rata uticali su na masone da su se pasivizirali. da se Badovinac smjeni. ali je na zahtjev masona bio upozoren od banske vlasti. a ĉlanovima se je preporuĉavalo da zauzmu oĊreden stav u skladu sa masonskim naĉelima. ali više zbog toga što su bili masoni ili srpske narodnosti. umjetnosti i muzike. g. a svaki je odrţao bar po jedno predavanje iz struke koju pozna. koju su tada provodile Engleska i Francuska. kao na pr. što je nauĉavala masonerija. Jedini od karlovaĉkih masona je stao na stranu fašizma lijeĉnik Dr. širili su . MeĊutim. a dobar dio ih opće nije dolazio na sastanke. 1936. poĉeo je rasti uticaj ustaških i drugih fašistiĉkih struja. da ne pretjeruje u svojem radu. Vrlo mnogo su odrţavali predavanja iz historije i knjiţevnosti. u Karlovcu je bio postavljen za gradonaĉelnika Dr. nastavnici u školama i na drugim mjestima. što su oni i uĉinili i tako se više masovno i nisu sastajali. religije. Pored napred navedenog politiĉkog uticaja masonska loţa »Ivanski krijes« u Karlovcu je vršila i znatan kulturni uticaj. Povodom toga masoni su imali sastanak i pretresli politiĉku situaciju u gradu. Stevan Jakšić. kada su se bili nešto i obnovili. u to vrijeme nitko od masona nije htio prihvatiti duţnost gradonaĉelnika. za koja je bio zaduţen gotovo svaki ĉlan loţe. Predavanja su drţana iz sociologije. kasnijih godina. Osim toga kao ĉlanovi raznih društava. pri ĉemu su se redovito upotrebljavale fraze o dosljednosti i visokim principima. pa je Badovinac i dalje ostao gradonaĉelnik. g. prirodnih nauka. pa se je povremeno opet obnavljao uticaj. na što im je odgovoreno da se neka jedan od masona prihvati duţnosti naĉelnika. Iako se kulturni uticaj loţe ne moţe odvojiti od njenog politiĉkog uticaja. MeĊutim. g.. koji je do 1939. masoni u Karlovcu nisu bili politiĉki jedinstveni i tih je godina njihov uticaj bio znatno smanjen. Opadanje masonskog uticaja u Karlovcu je poĉelo oko 1930.. ali je nakon toga opet loţa slabila. g. na kojima su se pretresali i neki politiĉki. vrlo rijetko su odrţavani sastanci u loţi. da ga preko zagrebaĉkih masona provede. Nikica Badovinac. a od 1938. ali je većina masona i dalje ostala odana masonskim naĉelima i uopće politici visoke burţoazije. a pogotovo lokalni dogaĊaji. iako su pojedinci bili pristalice razliĉitih stranaka. Masoni u Karlovcu su do diktature bili uglavnom na jugoslavenskim pozicijama. najviše se je širio njihov kulturni uticaj. Najviše su drţali predavanja profesori Hugo Sedlaĉek. dok su svi ostali manje-više bili na antifašistiĉkim pozicijama i simpatizirali borbu zapadnih saveznika u Drugom svjetskom ratu protiv fašizma.d. g. i 1937. su masoni u Karlovcu dobili mig od Šubašićeve banske vlasti. odrţe graĊanstvu. Na taj naĉin preko javnog predavanja. što su neki intelektualci u ovoj loţi smatrali da loţa prvenstveno ima kulturni uticaj i na tome polju su se više zalagali. ali se je obzirom na napred navedeno najĉešće zauzimao jedan općeniti stav prema nekom lokalnom problemu ili dogaĊaju. te zakljuĉili da treba pošto-poto uticati na višu vlast. Od 1936. Taj je zadatak bio stavljen meštru loţe. godine za vrijeme monarho-fašistiĉke diktature.–1926.sastanaka u masonskoj loţi. medicine. prava. bio meštar loţe. da formalno prestanu postojati. koje su prije odrţali u loţi. a svoj uticaj su širili pojedinaĉno. g. koji je provodio i na svoju ruku teror i opće stvorio u Karlovcu jedno nemoguće stanje. To je bilo vrijeme kada je u Karlovcu bio uticaj HSS-a u koaliciji sa SDS-om vrlo velik. 1938. humanosti i toleranciji i t. kojeg su masoni odrţavali graĊanstvu. Tako na primjer za vrijeme diktature 1929. dok pred sam rat nije predstavljala gotovo ništa i bila se je rasula.d. Iz navedenog momenta se vidi da su oni tada bili kompaktni i da su mogli i na ovakav naĉin vršiti svoj uticaj. Iako na takav naĉin.

Tuškan sada ţivi u Karlovcu. a prišli su masonima uglavnom zbog toga. Masoni su novĉano pomagali loţu i to dobrovoljnim prilozima.d. Koliko se moglo doznati iz razgovora s nekolicinom masona prošlih godina. ali bez uspjeha. Poslije 1939. bio je meštar Hugo Sedlaĉek. ali nadarenom Ċaku ili nekim ljudima kojima je to bilo potrebno. Do tih podataka nismo došli. umro prije rata. Ovaj namještaj nakon rata pronaĊen je i preostali masoni su ga poklonili Ċaĉkom internatu u Karlovcu. Većinom su bili majstori. lijeĉnik iz Karlovca. g. gdje nisu odrţavali nikakve ceremonije. MeĊutim smo ipak doznali tko je sve bio u loţi i od prilike koliko. da ne znaju ili da ne mogu to kazati (Radeka). Dušan Miljušević. Ivan Tuškan. te koliko je napredovao u loţi. nego su se sastajali više radi razgovora i razonode. koji je pred rat prišao frankovcima i za vrijeme rata zajedno sa svojom djecom suraĊivao s ustašama. koji je takoĊer umro prije rata. od ĉega su imali konkretne koristi. i u karlovaĉkoj se je poslije sastanaka jelo i pilo. lijeĉnik iz Karlovca. da je pohrani. da i van loţe pomaţu društva koja su bila pod njihovim utjecajem. sastanci su se odrţavali nešto rjeĊe i poĉelo je osipanje loţe. a da se nije znalo koliko je koji dao. to su u loţi bili mnogi koji su vrlo malo polagali na politiĉko i intelektualno znaĉenje loţe. koja i danas ţive u . Tomo Turić. a imali su i malu knjiţnicu uglavnom masonskih knjiga. koji je umro za vrijeme rata. ali se ne zna tko je bio taj seljak. Poslije Sedlaĉeka je bio meštar Dr. koji su bili vrlo zatvoreni u davanju izjava o pojedinostima iz rada loţe. Budući u Karlovcu nije mogao biti velik izbor masona. Zatim je do oko 1937. Ivan Graho) nismo u razgovoru te pojedinosti mogli saznati. Stanko Kosen. koji je još prije rata umro. g. Za tom arhivom su tragali ustaše. a htjeli su biti u loţi uglavnom iz poslovnih razloga. naime stupnjeve: šegrt. kojoj su dostavljani zapisnici sa sastanaka i izvještaji. Predsjednik loţe ili meštar je bio nakon formiranja Dr. tada oficir u penziji. gdje su pojedini stavljali novac. Prilikom primanja novih ĉlanova ĉinjene su uobiĉajene ceremonije sa kandidatima u mraku. »udoviĉkoj torbi«. što ih je više privlaĉilo i drţalo u loţi. Pored zvanja meštra karlovaĉka loţa je imala zvanja. g. Prostorije su se sastojale iz dva dijela i to iz sobe za obrede i trpezarije. koji su imali jedan u drugoga povjerenja. a od tada do 1939. a druge su pronašli ustaše i uništili. a sa masonima s kojima smo ranije razgovarali (Milan Radeka. Navodno da je tu arhivu mason pok. jer su nam na takva pitanja odgovorili. a koji su bili bliski masonima. pomoćnik i majstor. g. masonima se preporuĉavalo. jer da ih veţe zakletva. predao jednom seljaku 1941. Karlovaĉka loţa je bila odgovorna Velikoj loţi u Beogradu. Arhiva masonske loţe »Ivanski krijes« u Karlovcu nije pronaĊena. Poslije njega oko 1925–1926. naroĉito o obredima. kao i pojedine graĊane. a posljednji meštar je bio Dr. a masonske knjige su pred rat pojedinci zadrţali za sebe jedan dio. Na konferencije i sastanke odlazili su delegati iz Karlovca u Beograd. koji su bili manje zainteresirani za intelektualni rad loţe.masonski uticaj. tko je za njega garantirao. jer nemamo njihovu arhivu. te jelu i piću. Dobar dio ovog novca se upotrebljavao za humane svrhe. naroĉito Ċake. g. gotovo redovito i tada je masonska loţa u Karlovcu brojala blizu 40 ĉlanova. Masonski sastanci su se odrţavali do 1937. Osim ovoga. kao i koliko je bio aktivan pojedinac. Kao i u svim loţama. tajno se glasalo za primanje novih kandidata i t. Osim takvih bilo je i nekoliko ĉisto poslovnih ljudi tvorniĉara. kao pomoć nekom siromašnom. Dragan Šašelj. da bi bili u boljem društvu ili što su uţivali u mistiĉnim obredima. jer im je to pomagalo u stvaranju dobrih veza s ljudima iz vlasti i politiĉkog ţivota. Nismo mogli doći do podataka tko je kada primljen u loţu. izlazi da je loţa imala svoj hram u Karlovcu u predjelu Gaze u dvorišnoj zgradi do kuće tadanjeg majora Tome Turića. tada javni biljeţnik u Karlovcu. bio meštar major Tomo Turić. Za vrijeme rata su se povremeno viĊavali i razgovarali i to uglavnom politiĉki istomišljenici. masoni su se u Karlovcu sastajali u manjim grupicama u privatnim kućama ili na javnim mjestima. U sobi za obrede i trpezariji je bio prigodan namještaj i pribor za jelo. Niţe navodimo imena ĉlanova masonske loţe »Ivanski krijes« u Karlovcu i to u poĉetku lica. g. u ĉijoj se kući nalazila. koji su se davali u tzv.

. U masonskoj loţi je bio aktivan do konca 1938.. kao i podpredsjednik Udruţenja za Jugoslaviju. kada je loţa raspuštena.j. U karlovaĉku loţu »Ivanski krijes« je stupio 1928. gdje je proveo ostale godine rata. u Karlovcu. 1890. U loţi se je isticao nauĉnim predavanjima. zatim lica koja su iselila iz Karlovca i na kraju spominjemo samo imena umrlih ĉlanova masonske loţe u Karlovcu. Banjavĉićeva 10. pa je jedno vrijeme bio i ĉlan Oblasnog odbora NF-e. g. bio je meštar loţe. 3. a 1950. Tuškan Dr. do 1939. a sa gotovo svima bivšim masonima je takoĊer u dobrim odnosima.. Godine 1937. Ivan. profesor i pravoslavni svećenik. potpomaţe omladinsku teroristiĉku grupicu »Crna ruka«. da su mu neki u Beogradu govorili 1950. ali je podrţavao prijateljske veze s mnogim masonima. g. kako oni koriste poznanstvo s bogatim masonima u inostranstvu. a kasnije u SDS-i. Longino Dr. Ima ugled u graĊanstvu. lijeĉnik opće prakse. ali kao svećenik nije više vršio vjerske obrede. stalno boravi u Karlovcu. Zbog takvih shvaćanja je bio zapaţen od masona i pridobijen u njihovu organizaciju. gdje je bio i funkcioner. a neki da su ga pitali. g. g. Poznaje mnoge masone u Beogradu i Zagrebu i kako sam kaţe. Nakon par godina izlazi iz zatvora i harangira protiv nove vlasti. r. ali je on to odbio. a graĊanstvo ga smatra frankovcem. g. što je bilo u skladu sa masonskim shvaćanjima o odvajanju drţave i crkve. Za vrijeme ustaša bio je ugledan u ustaškom pokretu. g. da religija u društvenom ţivotu treba imati sekundaran znaĉaj.j. Kasnije se je povukao. g. sin Maksa i Ljubice r. Poslije Prvog svjetskog rata je bio aktivan u Demokratskoj. g. Sada u Karlovcu borave: 1. g. u kojeg uĉlanjuje svu svoju djecu. bio je hapšen po ustašama. g. Antom Nikšićem. pa je u svojim raspravama i predavanjima isticao. Kao jedan od najistaknutijih masona u Karlovcu. U masonsku loţu »Ivanski krijes« je stupio 1926. Odmah poslije osloboĊenja se povratio u Karlovac. u Fuţinama. Odmah nakon rata bio je aktivan i u NF-i. i napredovao do stupnja majstor.ĉini se da je danas ipak toliko dalekovidan i da vidi da su prošla vremena masonerije u našoj zemlji i da se zbog toga neće povezivati ni aktivizirati kao mason. 2. Danas je star i nema gotovo nikakvog politiĉkog ugleda ni autoriteta. Iako je Radeka ostao dosljedan svojim ranijim shvaćanjima. zaposlio se na gimnaziji. Pred par godina je penzionisan. s njima je u susretima razgovarao o ostalim masonima. zbog ĉega je bio suĊen na 2 i po mjeseca zatvora. i iste godine je otišao u Beograd. i u njoj se neprekidno nalazio do 1939. Nekoliko godina pred rat bio je povuĉen. naroĉito sa podruĉja religije i sociologije. U masonsku loţu »Ivanski krijes« u Karlovcu je stupio 1926. g. naime nije se isticao kao ni ostali masoni. a tada se poĉeo pribliţavati frankovcima i udaljavati od ostalih masona. t. gdje je bio poznat i viĊen meĊu vodećim masonima u Jugoslaviji. po Vojnom sudu. i do 1928. roĊen 16. u Udbini. kasnije Pavelićevim ministrom i još nekim frankovcima. stalno boravi u Karlovcu. g. TakoĊer je govorio. naroĉito meĊu inteligencijom. pa pušten. Pević. Zdenko. najviše u društvu »Prosvjeta«. r. 1897. Tuškan se uoĉi samog rata povezuje sa Dr. Prije . Radeka Milan. t. advokat. U vezi religije je imao napredniji stav od ostalih svećenika. Jedan je od osnivaĉa Udruţenja pravoslavnih sveštenika i bio je dugo godina predsjednik navedenog Udruţenja za Hrvatsku. do majstora. V 1890. drţ. stalno boravi u Karlovcu. s kojima zajedniĉki tajno radi do dolaska ustaša na vlast. Hrvat. napredovao do trećeg stupnja. g. Godine 1941. Napredovao je u sva tri stupnja. da li će biti dozvoljeno opet formiranje masonskih loţa u Jugoslaviji. i 1938. Na kulturno-prosvjetnom polju je bio aktivan i poslije rata. FNRJ. više puta je odlazio kao delegat na konferenciju u Veliku loţu u Beograd. MeĊu masonima i opće anglofilima ne uţiva nikakav ugled. a povremeno drţi i nauĉna predavanja.Karlovcu. Ĉlan loţe je bio do njenog postojanja. koji ih materijalno pomaţu paketima i preporuĉivali mu da i on piše tim masonima. Zbog suradnje sa ustašama bio je suĊen na 5 godina lišenja slobode odmah 1945. jer je loţa bila formalno raspuštena.

što mu je imponiralo visoko društvo. ali nije radio u antifašistiĉkim organizacijama. i napredovao do drugog stupnja. Za vrijeme rata je bio pasivan. što mu je odgovaralo visoko društvo. Nešto je pomagao i NOP. g. bivši tvorniĉar. g. g. stalno boravi u Karlovcu. naime. Iako nema fakulteta. r. 1893. a pred kraj rata je bio otišao zbjegom u Afriku. zubni lijeĉnik. U masonsku loţu »Ivanski krijes« u Karlovcu stupio je 1934. stalno boravi u Karlovcu. ali je i dalje ostao pristaša Zapada. Prije rata je bio istaknut u javnom i politiĉkom ţivotu u Karlovcu. nego zbog toga što je uţivao u boljem društvu. Za vrijeme rata je imao antifašistiĉki stav.. Nije primjećeno da se povezuje sa masonima radi ponovnog aktiviziranja. bio je aktivan u Sokolu i JRZ-i. ali nije nijednoj stranci pripadao. nego se njegova aktivnost najviše odraţavala u »Sokolu«. Koliko se o njemu zna. Kosen Stanko.rata je bio javni biljeţnik u Karlovcu i pripadao je SDS-u. Za vrijeme rata se drţao pasivno. Za sada je pasivan. Zalokar Dr. U masonsku loţu »Ivanski krijes« u Karlovcu stupio je 1937. ni intelektualnim djelovanjem. u Ljubljani. ali nije bio funkcioner u politiĉkim strankama. 1892. U masone je stupio najviše zbog toga. a nije ni uticajan. 4. 1895. Napredovao je do trećeg stupnja. gdje je bio funkcioner i u davanju javne podrške ondašnjem reţimu. odrţao je svega jedno predavanje iz svoje struke. Politiĉki je i dalje ostao pristalica zapadne demokracije. Znaĉajnijeg politiĉkog ugleda nema. Za vrijeme rata je iz Karlovca iselio u Dubrovnik. g. Prije rata je bio jugoslavenski orijentiran. a svakako i u skladu s masonskim naĉelima. u Dubrovniku. ali sa simpatijama na strani zapadnih sila. nego da je vodio taj klub prema svom nahoĊenju. stalno boravi u Karlovcu. U masonskoj loţi se nije isticao politiĉki ni intelektualnim radom. profesor. i bio u loţi do njenog postojanja. Nemamo podataka da se povezivao s ostalim masonima zbog pokušaja njihovog aktiviziranja. a i što je njemu imponiralo društvo tada uglednijih graĊana. 7. U loţi se nije isticao ni politiĉki. r. ali je uglavnom pasivan. stalno boravi u Karlovcu. Vinko. ali iz simpatija prema borbi zapadnih sila. gdje je bio nekoliko godina predsjednik kluba. Dok je bio mason. ali nije iskljuĉeno da drugi masoni ne bi mogli na njega u tom smislu uticati. 1895. mistiĉnost i ceremonijal. Za vrijeme rata bio je antifašista. bio je predsjednik gradske općine (gradonaĉelnik) u Karlovcu. g. Nakon rata druţi se sa grupom intelektualaca naklonjenih Zapadu i prijatelj je sa vodećim SDS-ovcima iz Karlovca. Kao mason bio je aktivan. Nakon osloboĊenja uglavnom je pasivan. g. U masonsku loţu »Ivanski krijes« u Karlovcu stupio je 1937. ali ne toliko na politiĉkom i kulturnom polju. t. a politiĉki je bio uz bivši jugoslavenski reţim. Slovenac. g. ipak je bio primljen u masonsku loţu zbog toga. u Karlovcu. vjeruje se da realno ocjenjuje politiĉke prilike i da ne predstavlja nikakav problem u smislu ponovnog aktiviziranja ni kao mason ni drukĉije. ali je bio aktivan mason i financijski je pomagao loţu. 6. 5.j. Graho Ivan. a ni interesa za intelektualni rad. advokat. i napredovao do drugog stupnja. Od ustaša je bio hapšen i maltretiran. i u loţi se stalno nalazio do 1939. Povremeno harangira protiv našeg društvenog ureĊenja. a naroĉito u pijankama i razonodi. g. nego samo srednju školu. Prije rata je bio suvlasnik tvornice koţe u Karlovcu i vrlo brzo se je obogatio. Ercegović Mirko. Nakon rata se povratio u zemlju i nanovo namjestio u Karlovcu kao nastavnik na Srednjoj ekonomskoj školi. Boleţljiv je. g. Prije rata je bio nastavnik u Karlovcu. a nakon osloboĊenja takoĊer. Na politiĉkom i kulturnom polju u masonskoj loţi se nije isticao. gdje je bio zaposlen kod engleskih vojnih ustanova. Sam kaţe da u masonskoj loţi nije dobivao neke odreĊene instrukcije za rad u »Rotari klubu«. što je bio bogat. r. Drţi se da se sam neće pokušati aktivizirati kao mason. Poslije rata je bio direktor jedne fabrike koţne industrije u Karlovcu do pred nekoliko . U masonsku loţu »Ivanski krijes« u Karlovcu stupio je 1934. sada u penziji. nego je bio tamo više zbog toga. do njenog raspuštanja. Pored aktivnosti u loţi bio je jedan od najaktivnijih u »Rotari klubu« u Karlovcu. Ĉlan je SSRN-a. u Ljubljani. naroĉito kada se nalazi meĊu reakcijom i kada je pripit. r.

Politiĉki nije nikada bio istaknut. g.. U loţi je djelovao više intelektualno. pa se pretpostavlja da se neće aktivizirati u neprijateljskom smislu ni kao mason. Koliko se zna. po zanimanju muziĉar. pa se nije ni aktivizirao kao mason. U masonima nije bio naroĉito aktivan.. kao ni u nekom društvenom radu. ali je bio pristalica anglofrancuske politike. sada zaposlen u Muziĉkoj školi u Karlovcu. g. a ĉešće su ga i korili zbog njegovih liĉnih slabosti. u Karlovcu.godina. r. gdje je navodno sveuĉilišni profesor. g. profesor. g. Klarić Dinko. Za vrijeme rata i kasnije politiĉki nije bio zapaţen. g. a poslije rata je bio politiĉki pasivan. Poslije Prvog svjetskog rata bio je socijal-demokrata. Ne uţiva politiĉki i društveni ugled meĊu graĊanstvom. U Karlovcu je boravio do 1951. U politiĉkim strankama nikada nije bio istaknut. 1893.. g. u Karlovcu. Poslije rata je bio kao lijeĉnik viši oficir u JNA i navodno je sada u Beogradu. nego politiĉki. 10. Poslije rata stalno boravi u Sarajevu. Politiĉki i kao mason nije zanimljiv. g. a pokušao se baviti i knjiţevnošću. a napredovao je u sva tri stupnja. g. Politiĉki se nije u strankama naroĉito isticao. 1893. Iselili iz Karlovca: 11. nije bio naroĉito aktivan u loţi i 1939. kada je penzionisan. U masonsku loţu »Ivanski krijes« u Karlovcu stupio je 1927. Porijeklom je Nijemac. ali je malo zatim loţa prestala postojati. veterinar. 13. bio je mason u loţi »Grof Drašković« u Zagrebu. i bio do 1939. r. ali u tome nije uspio. Milan. g. lijeĉnik. Jovanović Dr. g. Ţanić Dobrašin. Prije rata je politiĉki bio uz reţim i pripadao je društvu karlovaĉke burţoazije i inteligencije. r. Dugo godina je radio kao tajnik Okruţnog ureda u Karlovcu. 14. Nema podataka da je saraĊivao s ustaškim reţimom. i napredovao samo do prvog stupnja. g. 9. i bio aktivan do 1935. r.. a kasnije prišao samostalnim demokratima. r. g. pa je teško pretpostaviti da bi ga neko nanovo mogao angaţirati u oţivljavanju masonstva. Poslije rata stalno boravi u Sarajevu. sada ĉinovnik u penziji. pa je bio napušten. Veoma je disciplinovan i pazi da niĉim ne bi kod vlasti stvorio loše mišljenje o sebi. Sada je star i senilan. Bio je nešto aktivan u »Sokolu«. Boleţljiv je. 1896. da bi postigao veći ugled. U karlovaĉku loţu »Ivanski krijes« primljen je 1938. Poslije rata je politiĉki pasivan. Godine 1932. u Sušaku. r. Napredovao je u sva tri stupnja. ili 1952. 1899. g. te promišljen i obazriv. ni inaĉe politiĉki. U ratu i poslije rata ostao je pasivan. g. Jakšić Dr. Prije rata je bio sudac u Karlovcu. Slabijeg je karaktera i nije iskljuĉeno da bi ga netko drugi mogao aktivizirati kao masona. Drţi se da je sada pasivan. 8. nije uopće posjećivao sastanke. gdje radi na jednoj od tamošnjih gimnazija. 1883. kada je dobio razrješnicu. naroĉito ako bi znao da bi od toga imao materijalne koristi. stalno boravi u Karlovcu. ali se u stranci nije isticao. g. Napredovao je u sva tri stupnja. g. Masonima je prišao najviše zbog toga. kada je iselio u Zagreb. Vuko. Prije rata je bio inţenjer Gradske općine u Karlovcu. gdje je navodno direktor nekog graĊevnog poduzeća. kojeg iako dobar pianista nije uţivao u višem društvu. stalno boravi u Karlovcu. ali je bio antifašist. Deutscher Milan. ali nije poslije toga bio aktivan. Tot Ivan. U masonsku loţu »Ivanski krijes« je bio primljen 1937. r. Zec Ing. Od 1922–1925. ali je ipak u dobrim vezama s pojedinim politiĉkim negativnim ljudima. U loţu »Ivanski krijes« stupio je 1931. gdje je bio stalno ĉlan do 1939. Prije rata je u Karlovcu politiĉki bio uz reţim i pripadao je društvu karlovaĉke burţoazije i intelektualaca. Stevan. . U masonsku loţu »Ivanski krijes« predao je molbu za prijem 1939. U Karlovcu je bio direktor ţenske gimnazije i na svojoj duţnosti vrlo marljiv i savjestan. odakle su ga masoni privukli u svoju loţu. 1905. a tada je prešao u Karlovac u loţu »Ivanski krijes«. g. 12. u Šibeniku. 1899. primljen u masonsku loţu. U masonskoj loţi je bio jedan od aktivnijih ĉlanova još u samom poĉetku masonske aktivnosti u Karlovcu.

g. Draganić Ante. Umrli: 19. u Zagrebu. g. Sada navodno ţivi u Zagrebu. g. Koch Josip. gdje navodno poslije rata umro. umro prije rata. Hruš. bio zaposlen u Karlovcu u tvornici »Titanit«. 1896. g. inţenjer. pravnik – javni biljeţnik u Karlovcu. U masonsku loţu »Ivanski krijes« primljen je godine 1931. r. umro 1954. 28. 1887. Poslije rata ţivi u Ĉehoslovaĉkoj. 23. 21. Smrt fašizmu – Sloboda Narodu! I/1 – IN PO OVLAŠTENJU NAĈELNIKA: Gabre Ante ----------- KRATKE BIOGRAFIJE I DRUŠTVENI POLOŢAJ BIVŠIH ĈLANOVA MASONSKE LOŢE »IVANOV KRIJES«. Rausavljević Milan. r. uĉitelj. 30. g. r. Poslije rata boravi u Osijeku. g. umro prije rata. U Karlovcu je prije rata bio šef policije. Šoštarić Milan. a od 1932. g. r. g. 27. Rašeta Branko. Bio je u loţi »Grof Drašković« u Zagrebu poslije Prvog svjetskog rata. r. u Zagrebu. u Osijeku. Turić Tomo. a vjerojatno je u penziji. vjerojatno u Osijeku. u Beogradu. inţenjer. Srećko. Erich – umro prije rata. u Hreljinu. gdje radi kao advokat. Bio je zapaţen aktivnošću u masonskoj loţi. Huzjak Boţo. advokat. 18. 1872. lijeĉnik. Miljušević Dušan. umro još ranije van Karlovca. g. umro u Dugoj Resi prije nekoliko godina. 29. g. g. a zatim u loţi »Ivanski krijes« u Karlovcu. 1877. Longino Dr. lijeĉnik iz Karlovca. r. 26. r. te je u penziji. Ĉop Dr. umro još ranije. u Krapinskim toplicama. Dietz Dr. 22. advokat. Prije dolaska u Karlovac bio je mason loţe »Jan Kolar« u Bratislavi. 25. Sedlaĉek Hugo. direktor gimnazije u Karlovcu. Pajer Alfred. 20. 17. Napredovao je u sva tri stupnja. U masonskoj loţi »Ivanski krijes« je bio nekoliko godina do pred rat i napredovao je u sva tri stepena. g. Miljušević Ljubomir. pa loţe »Grof Drašković« u Zagrebu. loţe »Ivanski krijes« u Karlovcu. Jamnicky Fedor.15. umro za vrijeme rata. Po narodnosti je Ĉeh. roĊen 1883. prije rata je bio u Karlovcu direktor tvornice »Titanit« i direktor banke u Karlovcu. major bivše jugoslavenske vojske. Napredovao je u sva tri stupnja. i napredovao u sva tri stupnja. u Sisku. r. 16. profesor. 1897. 1889. Prije rata preselio se u Zagreb. 1876. Umro u Karlovcu 1954. umro još ranije. u Donjem Lapcu. u Radovinci. Albert. arhitekt. 24. umro prije rata. Poslije rata ţivi na Rijeci. KOJI SE SADA NALAZE U KARLOVCU . 1886.

lijeĉnik opće prakse. V 1880. što je bilo u skladu sa teorijom o odvajanju crkve od drţave. 1897. Na kulturno-prosvjetnom polju je aktivan. LONGINO Dr. Nikšićem (kasnije Pavelićevim ministrom) i Badovincom i zajedno s njima frankovaĉki djeluje. stalno boravi u Karlovcu. Politiĉki je bio krajnje reakcionaran. U harangiranju protiv našeg društvenog ureĊenja je . V 1928. ZDENKO. u kotaru Udbina. Nekoliko puta je kao delegat loţe odlazio na konferencije u veliku loţu u Beograd i tamo je stvorio poznanstvo sa mnogim viĊenijim masonima. gdje je. U masonskoj loţi isticao se je sa raznim predavanjima. t. Poslije rata odmah se povratio u Karlovac i zaposlio kao ranije. pa smo s njime imali informativni razgovor. proveo rat i koliko znamo. Tuškan se je sve više u gradu ispoljavao kao frankovac i to ga je udaljavalo od ostalih masona u Karlovcu. jer je u svojim raspravama i djelovanju religiji u društvenom ţivotu davao sekundarni znaĉaj. Dolaskom ustaša na vlast Tuškan zajedno sa sinom i kćerkom uĉlanjuje se u ustaški pokret i kao takav s njima ostaje do kraja rata. a više je meĊu kulturnim i prosvjetnim radnicima. 1926. drţavljanin FNRJ. htjeli obnavljanje navedene stranke. 3. a inaĉe se drţao kao vrlo veliki gospodin. a i isticao se kao obdareni profesor u raznim nauĉnim predavanjima. t. g. g. da ne moţe govoriti o organizacionoj strukturi ili detaljima iz rada loţe. profesor i pravoslavni sveštenik. te je razgovor voĊen općenito o masoneriji. g. MeĊutim.. bio je uhapšen po ustašama. g. pred rat Tuškan se povezuje sa Dr. kao profesor na gimnaziji. g.. Po pitanju religije njegov napredniji stav došao je do izraţaja u radu Udruţenja pravoslavnih svećenika. Pević. Profesor Radeka 1930-tih godina bio je aktivan u socijal-demokratskoj stranci. 2. a sa ljeviĉarima imao je izvjesnu saradnju. U to vrijeme. koji oboţava slavensku rasu i ponekad politiĉka zbivanja odatle gleda i tumaĉi suprotno materijalizmu. g. Huzjakom i još nekim od bivših masona. TUŠKAN Dr. a u treći 25. ĉlan je loţe »Ivanov Krijes« postao 15. dok je kod bivših masona i ostalih anglofila izgubio svaki ugled. RADEKA MILAN. meštra loţe. tako i na puĉkom sveuĉilištu. a 1950. Longino je prije rata bio javni biljeţnik u Karlovcu. g. u Fuţinama. gdje je ĉlan Oblasnog odbora. upliće se u omladinsku teroristiĉku grupicu »Crna ruka«. g. IX.j. ali je kasnije pušten i omogućen mu je odlazak u Beograd.. Sada se većinom druţi s advokatima. g. Godine 1941. Poslije rata bio je u karlovaĉkoj grupi SDS oko doktora Lukinića.j. Hrvat. IVAN. Ĉlan navedene loţe ostao je do njenog raspuštanja pred rat. RjeĊe se druţi sa bivšim masonima. U karlovaĉku masonsku loţu »Ivanov Krijes« stupio je 1928. II. roĊen 19. g. Sluĉaj Tuškana kao predsjednika imao je ozbiljnog odraza na ĉitavu loţu. ĉiji je predsjednik za Hrvatsku. te poznaje bolje od ikoga u Karlovcu ĉitav rad loţe. 1890. Radi toga je bio i aktivan u loţi. Djeca su mu napredna i ĉlanovi su Saveza komunista. Kao mason bio je za sve vrijeme aktivan i to više nego u stranci. g. u Karlovcu. Kao svećenik imao je u vezi religije napredniji stav od ostalih. što je bio do 1938. za koje vrijeme je napredovao u sva tri stepena. Za vrijeme rata nije kompromitiran s okupatorima i anglofilski je gledao na ishod rata. gdje uţiva veliki autoritet. VI. Radeka je neka vrsta panslaviste. ali se je dosljedan zakletvi odmah u poĉetku ogradio. kao i ponešto u Fronti.1. sin Maksa i Ljubice r. a druţi se s frankovcima. g. koji su 1946. te lijeĉnikom dr. advokat. nije se kompromitirao s neprijateljem. Politiĉki je bio u SDS-i. Poslije 1938. ali se naroĉito nije isticao. IV 1927. izabran je za rukovodioca. g. te je tako postigao potrebni renome za u masone. radi ĉega je bio suĊen na dva i po mjeseca zatvora. Po osloboĊenju bude po Vojnom sudu suĊen na 5 godina lišenja slobode i gubitka graĊanskih prava. Radeka je u masonskoj loţi bio vrlo aktivan. stalno boravi u Karlovcu – Banjavĉićeva 10. te je napredovao u drugi stepen 6. i prolazeći sve stupnjeve 1936. ali kao svećenik ne vrši vjerske obrede. Bio je ĉlan masonske loţe »Ivanov Krijes« u Karlovcu od 1926–1939. roĊen 16. pa mu je prijalo da se u zatvorenom krugu ljudi u masonskom hramu ili gostionama iţivljava u kojekakvim razgovorima i pijankama. Radi privatno kao lijeĉnik. roĊen 9. radi neprijateljskog rada protiv NOP-a. koji su u većini bili anglofili. kako u samoj loţi. Poslije rata ĉešće harangira na frankovaĉkoj liniji.

Poslije rata vratio se u Karlovac. roĊen 30. Poslije rata politiĉki se ne istiĉe. bio u masonskoj loţi »Ivanov Krijes« od 1937. KOSEN STANKO. 1895. XII. jer da mu ĉitav rad nije poznat. g. a odatle u toku rata dospio u Afriku kod Engleza. ĉiji je i predsjednik bio neko vrijeme. nego je kao bivši mason i sokolaš bio pod kontrolom ustaša. Kao zubni lijeĉnik radio je na Socijalnom osiguranju i privatno. g. Ostario je i potpuno izoliran od masonskog i ostalih društava. Kosen je iznio nešto malo detalja o radu loţe. Ercegović je prije rata bio profesor u Karlovcu. te je tako dospio u vrhove ondašnje burţoazije i postao mason. u Ljubljani. Napredovao je u sva tri stepena. pa je primljen u masone. 1883. a i da je prije raspusta loţe prestao odlaziti na obrede u hramu. a osim toga vodio je »Rotari klub«. ali se je i dalje druţio sa bivšom burţoazijom. ali nije naroĉito aktivan. X. pa se ubrajao u bolje stojeće Karlovĉane. roĊen 18. ali nije uspio. Danas se bavi advokaturom. a nije se naroĉito isticao. Bavio se knjiţevnošću. i napredovao do drugog stepena. sin Srećka i Uršule r. a kasnije samostalnim demokratima. ali i kritiĉar reţima bivše Jugoslavije. Za vrijeme rata otišao je iz Karlovca u Dubrovnik. stalno boravi u Karlovcu. Ţitko. Poslije I. roĊen 12. svjetskog rata pripadao je Socijal-demokratima. Za vrijeme rata nije se kompromitirao s okupatorima. Kad stvar tako nije išla povukao se. gdje je zaposlen kao profesor na . a druţi se sa bivšom burţoazijom. ali ne iz simpatija prema komunistima. i napredovao do drugog stepena. Prilikom osnivanja »Partizana« pokazao je interes za društvo. VINKO. do 1925. kraljevac i aktivan u »Sokolu«. Bio je mason u zagrebaĉkoj loţi »Grof Drašković« od 1922. 1892. Poslije rata uvidio je situaciju i predao drţavi tvornicu. Pripadao je masonskoj loţi »Ivanov Krijes« u Karlovcu od 18. U masonskoj loţi nije imao neke funkcije. sin Karla. u Ljubljani. pa je neko vrijeme bio povuĉen i u Zagreb na rad i za to odlikovan ordenom kralja Zvonimira II. jer je bio zauzet svojim poslovima. 6. u Karlovcu. 5. Ĉlan masonske loţe »Ivanov Krijes« bio je od 1934–1938. Penzionisan je i bolestan. roĊen 4. gdje je bio u upravi. u Dubrovniku. 1895. Poslije rata nije se pokazao ni u ĉemu neprijatelj našeg reţima. Kosen je prije rata bio suvlasnik i direktor karlovaĉke industrije koţe. U privatnoj praksi ima veliku zaradu i jako dobro ţivi. Sada se nalazi u penziji. te iako bez fakulteta postao je radi svog bogatstva ugledan meĊu višim krugovima.. sada u penziji. nego se je njegova aktivnost uglavnom odraţavala u »Sokolu«. g. Zalokar politiĉki ne znaĉi skoro ništa. I. ĉinovnik u penziji. pa je sve do prošle godine bio direktor koţne industrije u Karlovcu. Za vrijeme okupacije Kosen je kao koţarski struĉnjak posluţio ustašama. Osim toga bio je i u »Rotari klubu«. 7. g. Tot je bio meĊu osnivaĉima karlovaĉke masonske loţe i za sve vrijeme bio je aktivan u njoj. reda. drţavljanin FNRJ. ZALOKAR Dr. pa više ţivi u svom ljetnikovcu kraj Karlovca. ĉini se da je lojalan. i napredovao do drugog stepena. Prije rata Zalokar je bio jugoslavenski orijentiran. On kaţe da od masonske loţe nije dobivao nikakve instrukcije u vezi rada sa »Rotari klubom« i da su to bile dvije potpuno nezavisne jedna od druge organizacije. stalno boravi u Karlovcu. U razgovoru koji je s njime voĊen. ali nije bio neka politiĉka liĉnost. VI. XII. profesor. 1934. Politiĉki je bio uz reţim. ali da bi se zvalo »Sokol« i da bi u njemu glavnu rijeĉ imali bivši sokolaši. g. g. 4. Slovenac. jer mu je imponiralo takvo društvo. meĊu kojima i s nekim masonima. TOT IVAN. Ĉlan je Fronte. zubni lijeĉnik. g. gdje se nije naroĉito isticao. g. Politiĉki se nije isticao i pravio se lojalan. Prema radnicima u tvornici i drugim naprednim ljudima imao je uvijek negativan stav. Po zanimanju je ĉinovnik i bio je dugo godina tajnik Okruţnog ureda u Karlovcu. Njegova aktivnost u masonima nije bila naroĉita. Bio je i u »Sokolu«. budući da je bio mlaĊi meĊu njima i s manje interesa. a politiĉki u gradu ne znaĉi skoro više ništa. ERCEGOVIĆ MIRKO. NOP je ponešto pomagao. nego je više bio s njima.nešto grlatiji od ostalih iz redova stare reakcije i to naroĉito kad je u veselom društvu i kad je pijan. a od tada pa do pred rat bio je u karlovaĉkoj loţi »Ivanov Krijes«.

pa je rjeĊe s anglofilima iz Karlovca. Jakšić Dušan. t. dok politiĉki nije bio aktivan. nedavno se povratio u Karlovac. 1952. BOŢO. u Zagrebu. bio je u masonskoj loţi »Grof Drašković« u Zagrebu. Od 1923–1925. U Karlovcu. Bio direktor fabrike »Titanit« u Karlovcu i banke takoĊer. g. g. DEUTSCHER MILAN.j. g. advokat. Jakšić Dr. r. bio je u masonima poslije 1930. Rausavljević Milan. r. lijeĉnik u Dugoj Resi. Bio je ĉlan loţe »Ivanski Krijes« u Karlovcu od 1926–1928. Kao mason bio je aktivan i razvikan u Karlovcu. g. 1872. 8. roĊen 1893. Klarić Dinko. g. g. a poslije rata povremeno harangira.. r. MeĊutim. Hruš Dragan. 4. Prije rata je bio u SDS-u. profesor. uĉitelj. ali se smatra pristalicom burţoaske demokracije i bivšeg reţima u Jugoslaviji. Sada nepoznato boravište. HUZJAK Dr. Bio je u Karlovcu mason loţe »Maksimilijan Vrhovac« do 1928 g. g. U Karlovcu je boravio oko 1932. Umro 1955. u Radovinci. XII. 5. DOBRAŠIN. lijeĉnik u Karlovcu. veterinar. g. Prije rata je Huzjak bio uz HSS i prijatelj Šubašića. dolazak na vlast anglofila kod nas. Prije rata pomoćnik ministra prosvjete u penziji. 10. 1889. 1896. Sada viši oficir i lijeĉnik u JNA (mornarica). Stevan. bio šef policije u Karlovcu prije rata. u Sušaku. bio je u masonskoj loţi »Ivanov Krijes« od 1927–1935. g. U masonskoj loţi »Ivanov Krijes« u Karlovcu još su bili ĉlanovi niţe navedena lica. g. koliko se zna. Poslije rata kod njega su se sastajale klape nekih bivših masona i ostalih anglofila. Kod ustaša je bio u nemilosti. 1899. i 1938. u Glini. On govori. g. Potjeĉe od Nijemaca i ĉešće govori njemaĉki nego hrvatski. u Lapcu. kada je odselio u Zagreb.. U karlovaĉkoj loţi bio je od 1931–1933. g. 11. ALBERTO. iako ne naroĉito aktivan. 6. Nepoznato mjesto boravka. Šoštarić Milan. 12. g. nije se naroĉito aktivizirao. I. Prije rata odselio u Sisak. r. 1893. g. ali nije bio uz Hitlera. r. dok u posljednje vrijeme se ni ne primjećuje. Napredovao je u sva tri stepena. 1886. g. sada profesor u Zagrebu. 9. 1877. 9. 1897. da dok je bio u Zagrebu u bolnici na operaciji. sada nepoznato boravište. 1893. Sada je penzioner i općenito je pasivan. Napredovao je u sva tri stepena. u Karlovcu. XII. Posljednjih godina se je povukao i ima lojalniji stav prema našem ureĊenju nego ranije. 8. da se je englesko predstavništvo u Zagrebu interesiralo za njegovo zdravlje. 7. . Bio je vojni lijeĉnik u Karlovcu i ĉlan loţe 1938. u Zagrebu. koja sada ne borave u Karlovcu. radi lumpovanja i traĉevanja. g. Rašeta Branko. kada je dobio razriješnicu. objavljen je njegov pristup u loţu »Ivanov Krijes« u Karlovcu. g. r. jer je ĉešće viĊen u masonskoj klapi. g. 1886. u Krapinskim Toplicama. Politiĉki ne znaĉi skoro ništa.Ekonomskom tehnikumu.. u Karlovcu. Ţivio u Crikvenici. Vuko. ŢANIĆ Dr. pijanista. Za vrijeme rata drţao se kao i ostali anglofili. roĊen 21. Posljednjih godina je imao teţu operaciju na glavi i to ga još više pasiviziralo. Godine 1932. Za vrijeme rata bio je antifašista i oĉekivao je pobjedu. g. Prije rata bio sudija u Karlovcu. Bio je ĉlan loţe u Karlovcu 1937. Politiĉki se ne istiĉe. roĊen 23. Graho Ivan. inţenjer. 2. r. 1896. r. LONGINO Dr. Payer Alfred. g. 1.. Sada nepoznato mjesto boravka. 10. Jovanović Dr. Dok je bio mason isticao se je kao dobar muziĉar i to mu je stvorilo potreban autoritet. r. Ţivi u Dugoj Resi. g. 3. toĉno ne znamo kada je stupio. a od tada u karlovaĉkoj loţi »Ivanov Krijes«. g. muziĉar.

g. g. godine bio sam predsjednik »Slobodnih Zidara« u Karlovcu. bio je šef fabrike »Titanit« u Karlovcu. g. ĉlan loţe »Ivanski Krijes«. Glavna zadaća bila je da organizacija djeluje na pomirljivosti i suzbijanju strasti. g. 14. a od 1940. gdje su pripadala i obavezno su trebala biti priznata sva društva »Slobodnih Zidara« u Jugoslaviji. Od 1935. ali nacionalist. Bio je samostalac. blagajnik i tajnik. Kao ĉlanovi loţe smatrali su se svi ĉlanovi. gdje je bio ĉlan loţe »Jan Kolar«. 1950. god. Ĉlanarina je bila plaćena na dobrovoljnoj bazi prema materijalnim prilikama pojedinog ĉlana. Prije rata iselio je u Zagreb. Opišite nam program organizacije »Slobodnih Zidara«? U programu »Slobodnih Zidara« bila je uglavnom humanost i tolerancija svake vrsti. ĉlan loţe u Karlovcu. Draganić Ante r. RoĊen je 1905. do 1933. Navodno sada ţivi u Opatiji. Mi smo meĊusobno drţali tajna predavanja. g. a bili smo dobrim dijelom uĉlanjeni u gradsku knjiţnicu i preko gradske knjiţnice drţali smo predavanja u duhu postojećeg reţima. u koliko jeste ispriĉajte nam od kada ste uĉlanjen i kakove ste funkcije vršili u organizaciji? U »Slobodne Zidare« stupio sam 1928. god. koji su pomrli. Društvo je djelovalo iskljuĉivo meĊu inteligencijom. do 1938. Sada nepoznato boravište. gdje je bio ĉlan loţe »Grof Drašković«. godine obiĉni ĉlan. Sada nepoznato boravište. 12. u kome su bili izabrani: Predsjednik. Ipak se je moglo sumnjati u javnosti za neke ĉlanove da su »Slobodni Zidari«.–1940. t. u Osijeku. inţenjer. godine. Pred rat je odselio u Beograd. a do tada nisam imao nikakovu funkciju u organizaciji. a u Karlovcu do 1932. g. Dali ste Vi bili ĉlan »Slobodnih Zidara«. Uvjeti za biti uĉlanjen u organizaciji bili su zasnovani na slobodnoj volji svakog ĉlana gdje će biti opredjeljen u politiĉkom pogledu. I. u Beogradu. pa ih zbog toga ne navodimo. Milan – u Karlovcu je bio do 1939. Loţe u svim ostalim gradovima Jugoslavije. godinu dana bio sam podpredsjednik organizacije. ili 1929. U karlovaĉkoj loţi »Ivanski krijes« bilo je još oko 10-tak masona. Zec Ing. Teme su bile na kulturno prosvjetnoj bazi. i bio je ĉlan loţe. a bilo je tajno i nigdje nismo istupali kao predstavnici »Slobodnih Zidara«. veterinar. Poslije uspostave bivše NDH-a više se kao organizacija nismo sastajali. kao pojedinci. odnosno suzbijati zaoštravanje. Velika loţa bila je u Beogradu. arhitekt. U Karlovac je došao iz Bratislave. ***** ZAPISNIK o nastavku saslušanja okrivljenog Tuškan Ivana. osim Beograda. dana 30. Jamnicky Fedor. ali ne zastupajući konkretno niti jednu politiĉku stranku.11. Od 1939. U Karlovcu je bio do 1926. Opišite nam organizacionu strukturu organizacije »Slobodnih Zidara«? »Slobodni Zidari« postali su na inicijativu Engleske koncem XVIII. .. stoljeća. 1887. nosile su naziv: »Loţa Slobodnih zidara«. Na politiĉkoj i komunalnoj liniji nastojali smo stvari otupiti. a svi ĉlanovi birali su odbor. politiĉko i nacionalno gledište. podpredsjednik. nije se uzimalo u obzir vjera. i te godine je bio primljen u loţu.j. 13. 1876. a tada je dobio razrešnicu za Zagreb. Bio je od 1931. Koch Josip r.

11.) Miljušević Ljubomir. s. neznam od koje godine. ing. u Hrvatskoj od 1919. Naše simpatije . nije na ţivotu. godine. a u Sloveniji od prilike u isto vrijeme ili par godina kasnije i to samo u Ljubljani. Ostali funkcioneri su bili ĉešće smjenjivani.) Huziak Dr. ţivi u Zagrebu. Kakovu politiĉku liniju su zastupali ĉlanovi loţe za vrijeme rata? Mi smo se obiĉno za vrijeme rata znali sastajati u kavanama.) Jovanović Dr. sada nije na ţivotu. p. 13. nastavnik u Tehniĉkoj školi u Rijeci. Dr. sada umirovljen. sada lijeĉnik u JA. nije na ţivotu.) Turić Tomo. Od kada i u kojim krajevima su postojale loţe »Slobodnih Zidara« u našoj zemlji? U Srbiji su postojale loţe prije Prvog svjetskog rata. Velika loţa trebala je biti priznata od jedne velike loţe druge zemlje. kome se ne sjećam prezimena.) Radeka Milan. lijeĉnik. 4. 14. profesor u Karlovcu. bivši direktor Realne gimnazije u Karlovcu. koliko je meni poznato. ţivi u Zagrebu. a namjerava seliti u Zagreb. brat Zdenkov. 2. Turić Tomo i ja. 12.r. Boţo. poslije neznam za njega. Tuškan Ivan. 15. austrijski oficir i major biv. biv. s. sada u Karlovcu. Tko je sve u Karlovcu bio ĉlan loţe od kako ste Vi uĉlanjeni? Ĉlanovi su bili: 1. Vuk.) Longino Dr. Jugoslavije. Sedlaĉek Hugo. 3.Dr. šumarski inţinjer. Zdenko.) Crnĉić Franjo. a sada neznam za njega. 10. prije rata bio šumarski inţinjer u Plaškom. 8. Mi smo bili priznati od engleske velike loţe. Milan. »Slobodni Zidari« imali su protivniĉki stav i protiv bivšeg jugoslavenskog reţima za to što je voĊena hegemonistiĉka politika. 9. prije rata radio u Ministarstvu prosvjete. ali nije bilo govora o masonskim stvarima. 7. a sada neznam gdje je.) Draganić Antun.) Fišer Maks. O tom nije bilo govora na našim sastancima. 5. odvjetnik.) Longino Dr. a ostali javnim. profesor.) Zec. profesor.) Sedlaĉek Hugo. 17. pukovnik. profesor.) Inţinjer Branko. sada u Zagrebu u Ministarstvu šuma.) Galijan. odnosno NDH-e i Njemaĉke. obojica su prije rata umrli. U poĉetku rata otišao u Beograd. 16. ali to smo obiĉno ocjenjivali iz razgovora jedan sa drugim. Tuškan Ivan.) Šoštarić Milan. profesor. 6.) Ravosavljević. koja je takoĊer priznata do tada od jedne velike loţe. a drţali smo se ili neutralno ili protiv vladajućeg sistema postojećih vlasti. r. sada u mirovini. Opišite funkcije pojedinih ĉlanova u organizaciji? Kao predsjednici bili su: Miljušević Dušan. inţinjer. Predsjednici su birani tajnim izborima. Na primjer: Ako je austrijska velika loţa bila priznata od njemaĉke velike loţe.) Miljušević Dušan. onda je nas mogla priznati austrijska loţa. on danas aktivno sudjeluje u predavanjima. sada u Karlovcu. sada u Dugoj Resi. bivši javni biljeţnik.

godine. Radi ĉega je organizacija trebala biti u tajnosti? Na principima drţanja tajne o »Slobodnim Zidarima« zasnovana je loţa u Engleskoj i taj princip je prihvaćen kod nas. r. Tuškan Ivan. jer smo ga smatrali liberalnim i da je tamo veća sloboda nego kod nas. niti smo uopće dobivali politiĉke direktive. Tuškan Ivan. Tada je za predsjednika po drugi puta izabran Turić Tomo. Mi smo velikoj loţi dostavljali zapisnike sa naših sjednica. To je bilo na glavne godišnje skupštine. Dr. u kojoj se izraţavalo da će ostati vjerni principima »Slobodnih Zidara« o humanosti i toleranciji. s. a za vrijeme rata ostali smo na istom stanovištu. Dali su ĉlanovi organizacija polagali zakletvu i kakovog sadrţaja? Ĉlanovi su polagali zakletvu. a imao je hotele u Beogradu. bio je Miliĉević. Kao politiĉar nije se javno isticao. dobro imućan ĉovjek. Kada ste odrţali posljednji sastanak masona u Karlovcu? Posljednji sastanak odrţali smo poĉetkom 1941. s. na veĉerama koje su trajale do zore. jer su redovno svake godine u poĉetku odrţavani izbori. Kako da niste dobivali direktive od velike loţe? Velika loţa drţala je u tajnosti pred ostalima svoje ciljeve. koji je ţivio u izabranom krugu prijatelja. Odjelenje UDB-e za grad Karlovac IZVJEŠTAJ Longino Zdenko bio je javni biljeţnik u Karlovcu. Bio je tipiĉan intelektualac. Prekinuto u 12. Hugo Sedlaĉek. neznam mu imena.bile su na engleski reţim. da će se meĊusobno pomagati i pomagati druge. r. ali to nije morao biti predsjednik loţe. To je ĉovjek iz krugova advokata Lukinića. Sada je opet u Karlovcu. a za podpredsjednika. jer smo priznati od engleske loţe. koliko ja znam. Tko je bio predsjednik velike loţe u Jugoslaviji i dali su predsjednici loţa dolazili na sastanke velike loţe? Predsjednik velike loţe. te drţati organizaciju u tajnosti. Svake godine pozivan je u veliku loţu zastupnik male loţe. mislim. Isljednik: Saslušani: Dr. Za politiĉki stav nismo dobili nikakovu direktivu od velike loţe. .30 sati. odnosno biran je novi odbor.

advokat. Zet prvaka Radikala Miljuševića. Gregorić Mirko i danas je profesor na Trgovaĉkom tehnikumu u Karlovcu. Ĉop dr. Payer Alfred. pa su je ustaše i ošišali do koţe. Radio je u Ministarstvu prosvjete. Alberto lijeĉnik je u Duga Resi već nekih trideset godina. KaraĊorĊevićev ĉovjek. bogataš. toboţe u »slobodnoj diskusiji«. profesor. u muzici. Volio se isticati kao napredan ĉovjek. To je bio bonvivan kapitalist. Njegov uĉenik. u krugu takozvanih »gorućih deset hiljada«. Ţivio je u Karlovcu izolirano. Jovanović Vuk već dugo u Srbiji kao šef neke bolnice. da još uvijek ne misli na rasnu kraljevsku Jugoslaviju. bio je povezan s teškim financijskim kaoputalom u Karlovcu i Zagrebu. Sada je upravo nevidljiv. Na oko »neutralan«. ali to ne znaĉi. koji su pali u šake Prvoj hrvatskoj štedioni. . Bio je tipiĉan predstavnik klike. Da je bio u Rusiji za oktobarske revolucije. uništio braću Fröhhil. Radikal.dinara. Kretao se jedino u krugu novĉara i advokata. Erich mi je nepoznat. Danas potpuno senilan. ali ga je brzo raskrinkao Puba Drakulić. ako je ţiv. ali je u isto vrijeme i »simpatizirao« s našim otporom. Dietz dr. zaradio grdne pare. Spreman na sve. neprijatelj radnika. Bio je zloglasan kao korupcionist. Vaţio je inaĉe kao kulturan ĉovjek. (Anzić je za okupacije na veliko radio s okupatorom. bankovni direktor. U loţi je bio kao poslovan ĉovjek. da ga već davno nema u Karlovcu. koja je djelovala iz mraka. Za stare Jugoslavije bio je neprijatelj radnika. bio je samostalac. provocirati Ċake Srbe ljeviĉare. umro je pred nekih dvadesetak godina. Nije se javno isticao.GraĊani su ga smatrali dobrim ĉovjekom i »gospodinom«. ali mu se nije moglo ništa. Prodavao je uĉiteljska mjesta po 10. kao pianist. Jakšić Dušan je otišao u Beograd još pred dvadesetak godina. muziĉar. On je brao sehvestar.000. Kao struĉnjak je vrlo sposoban. To je tipiĉni intelektualac kova. Inaĉe je bio tipiĉan KaraĊorĊevićev ĉovjek. a danas je u Zagrebu. god. kulaĉki sin. Dr. Za vrijeme Jugoslavije budno je pazio na ljeviĉare. umro je još za stare Jugoslavije. Dobar je s grupom koja se okuplja oko mesara Joţe Anzića. Zec ing. koji su pokušali raditi u »Srpskom kolu«. Ţena mu se za okupacije ljubakala sa talijanskim oficirima. Ivan. Gradio se ljeviĉarom. Inaĉe je bio u Karlovcu gotovo nepoznat i nevidljiv. Bio je provokator. Graho dr. Longino dr. U Karlovcu ga nema već nekih 20 godina.. koga je gulio za raĉun i svoj i svog poslodaca Prve hrvatske štedionice. Jammiki Fedor nije u Karlovcu. Šoštarić Milan. Kosen Stanko je špekulant velikoga kalibra. To se je otvoreno priĉalo. Rašeta Branko. kome je Jovanović ĉinio niz neugodnosti. On je i danas mutan ĉovjek). bio bi svakako meĊu kadetima i kontrarevolucionar. kada se radi o novcu. Srećko. iz kog su se regrutirali karaĊorĊevski sokolaški ljudi. Hruš Dragan. umro je pred dvije godine. Isticao se jedino. ali je sigurno. godine. U Zagrebu je bio intiman s glavešinama oko tadašnje »Matice hrvatske« (Profesor Lukas) i Hrvatskog Radiše. Rausavljević Milan. Profesor na Muziĉkoj školi. kamo je još pred dvije godine odvukao neke opatice iz karlovaĉke bolnice. Puba Drakulić mi je priĉao kako je Radeka znao u razredu. umro je još za stare Jugoslavije. bivši šef policije. Milan u Beogradu od 1939. Ţidove. a ti bi onda poslije stradali. Jakšić Stevan nije već dugo u Karlovcu. ali je sasvim sigurno i danas »Slaven« u starom narodnjaĉkom smislu i u duši protivnik ovog danas. intimni prijatelj dra Ţidovca. ali duboko pokvaren. gradonaĉelnik. Danas sigurno konspirira proti vlasnika. I danas posjećuje Karlovac. nije mi poznat. Nije mi poznat. bar javno. Kao Bosanac ţivio je dugo vremena u Sarajevu. jer je bio ĉovjek svake Vlade. Radeka Milan je vrijedio kao intelektualac i liberalan pop. Sokolaš. Bar je bio do 1939. Petrović P. Dinlseher Milan.

kao svećenik intelektualac bavio sam se i raznim nauĉnim raspravama. što sam i prihvatio. Danas je star ĉovjek. pa su se tako potpuno odvojili od naroda i izgubili ugled. Lokalpatriot. onda je u Zagrebu. Lijen. ali je bio poznat kao »vjeĉni opozicioner«. Koch Josip nije u Karlovcu već nekih 25 godina. Tu napominjem. da bi mogao biti mason. To je bilo. nismo imali nikakvi sluţbeni kontakt. Turgenjev mu je najveći pisac. Nije se isticao u politici. Ja sam poslije ovoga rata bio zagrijani pristaša demokratske. liĉno. Nije se naroĉito isticao. Doĉkal i sl. Dragunić Ante negdje je u Opatiji. Demokrat turgenjevskog tipa. nacionalist u reţimskom (bivšem) smislu te rijeĉi. da nam ne moţe posluţiti u informiranju o licima. Osim svoje struke zna vrlo malo. a meĊu kojima se isticao Karlovĉanin Dr. Ako je ţiv. Osim toga. sve bivši »Jugosokolaši«. koji je i te kako bio potreban ĉovjeku. da su se odmah nakon Prvog svjetskog rata neki masoni u Zagrebu odvojili od masonske loţe »Grof Drašković« i da su za to vrijeme izmeĊu dva rata postojali kao neki »divlji« masoni. Ţanić dr. Sokol. Jednom sam napisao jedan poveći ĉlanak. I on je pripadao grupi oko Sokola. Bili su u mnogim vezama sa zagrebaĉkom inteligencijom. Zalokar dr. Informativni razgovor sa Milanom Radeka. što je bilo u skladu sa teorijom o odvajanju crkve od drţave. a razumije se. Danas potpuno izoliran. a i politiĉkog naprednog rada u Karlovcu. Tipiĉni zbunjeni intelektualac. koji se i danas ţele plasirati na upravi »Partizana« u Karlovcu (Medved. u kome sam tretirao pitanje svećenstva u Jugoslaviji i to tako. Imao je ambicija da piše. godine u Karlovcu je stalno postojala i radila pomenuta masonska loţa. Istovremeno su se preko masonske loţe u Karlovcu zainteresirali za mene i bilo mi je ponuĊeno da priĊem masonima. Ĉovjek svoje ćudi. Nije se isticao u politici. Mi sa ovim »divljim« masonima u Zagrebu. Vinko. što su neki od njih za vrijeme Austro-Ugarske bili kompromitirani kao MaĊarofili ili Austrofili. da sam religiji dao sekundarno mjesto u društvenom ţivotu. koji je bio ĉlan masonske loţe »Ivanov Krijes« u Karlovcu od 1926. pošto se u zagrebaĉkoj loţi nalazio dovoljan broj Karlovĉana da bi se mogla osnovati loţa i u Karlovcu. jer nisu bili priznati od velike loţe u Beogradu. bivši socijaldemokrat. kao ni o organizacionom strojstvu. To je i danas. koliko ja znam. Uvijek je plovio za reţimom. Nakon Prvog svjetskog rata. od onih »naprednih« kraljevskih Slovenaca. jer su masoni . na inicijativu zagrebaĉke loţe. koja su bila ĉlanovi loţe. Tot Ivan. godine.Klarić Dinko. On pripada ljudima. Oni su pred Prvi svjetski rat bili nosioci kulturnog. pa su taj moj ĉlanak štampali u nekoj masonskoj brošuri. Od tada pa do 1939.). od kojih su neki bili školovani i na vanjskim sveuĉilištima (u inostranstvu). Inaĉe vješt poslovan ĉovjek. pa je razgovor voĊen općenito o masonima i površno o radu karlovaĉke loţe. jer je karlovaĉka loţa iz zagrebaĉke i potekla. a pisao sam i u štampi. mislim da je to bilo 1920-te godine osnovana je masonska loţa »Ivanov Krijes« u Karlovcu. Karlovaĉka masonska loţa »Ivanov Krijes« bila je podreĊena izravno velikoj masonskoj loţi u Beogradu. godine. U duţem razgovoru profesor Radeka je rekao: Prvih godina ovog stoljeća u Karlovcu je ojaĉala grupa naprednih intelektualaca. a zatim samostalne demokratske stranke i kao takav istupao. pa su još prije rata pomenuti Šašelj i još neki Karlovĉanin postali ĉlanovi masonske loţe »Grof Drašković« u Zagrebu. Inaĉe Jugoslaven na slavenskoj liniji. U poĉetku razgovora profesor Radeka je napomenuo. Dragan Šašelj. iz ĉijih su se redova regrutirali »belogardisti« u Sloveniji. 1926. a niti od koje velike loţe iz inostranstva. Dobrašnik bliz je grupi oko Anzića. profesorom i pravoslavnim svećenikom. mislim. do 1939. U Karlovcu su ga smatrali glupanom. zuba