You are on page 1of 259

MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika

NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands

THE SREBRENICA MASSACRE: Evidence, Context, Politics

Edited by Edwart S. Herman Foreword by Phillip Corwin

BELGRADE 2011

Fond Istorijski projekat Srebrenica, Holandija

MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika

Priredio Edvard S. Herman Predgovor Filip Korvin

BEOGRAD 2011

Odgovorni urednik Stefan Karganovi}

Editor-in-chief Stephen Karganovi}

Distribuciju ove kwige podr`ala je Informatika ad iz Beograda.

THE SREBRENICA MASSACRE: Evience, Context, Politics Copyright 2011 by Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted in any form or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without prior written permission of the publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews. Inquiries should be addressed to: Srebrenica Historical Project srebrenica.historical.project@gmail.com MASAKAR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika Copyright 2011 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati u bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza. Za dozvolu kontaktirati: Istorijski projekat Srebrenica srebrenica.historical.project@gmail.com

SADR@AJ SODER@ANIE TABLE OF CONTENTS

Geografske karte - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Predgovor izdava~a - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Uvod Filipa Korvina - - - - - - - - - - - - - - - - - - Predgovor Edvarda Hermana - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 1. Uvod Edvard S. Herman - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

6 9 11 16 21 36 60 88 133

Poglavqe 2. Uvod u osvajawe Srebrenice Xorx Bogdani~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 3. Vojni kontekst pada Srebrenice Tim Fenton - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 4. Poigravawe brojevima Xonatan Ruper - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 5. Osiguravawe presuda: zloupotreba iskaza svedoka u Hagu Xorx @amueli - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 6. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju i Srebrenica Majkl Mandel - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

181

Poglavqe 7. Izve{taj UN o Srebrenici iskrivqena slika doga|aja Xorx Bogdani~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7192 Poglavqe 8. Kako su o Srebrenici izve{tavali ameri~ki mediji Edvard S. Herman - - - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 9. Kako su o Srebrenici izve{tavali britanski mediji Filip Hemond - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Poglavqe 10. Kratak pregled i Zakqu~ci Edvard S. Herman - - - - - - - - - - - - - - - - - - Bele{ka o autorima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 212 222 238 256

Biv{a Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, prema Ustavu iz 1974, sa {est republika i dve autonomne pokrajine

Izvor: Perry-Castaneda Library Map Collection, University of Texas at Austin, <http://www.lib.utexas.edu/maps/europe/former_yugoslavia.jpg>

Bosna i Hercegovina, u leto 1995. godine

Izvor: Adapted from the Bosnia and Herzegovina map, UN Cartographic Section, Dag Hammarskjold Library <http://www.un.org/Depts/Cartographic/map/profile/bosnia.pdf>

Isto~na Bosna i Hercegovina, u leto 1995. godine

Izvor: Adapted from the Bosnia and Herzegovina map, UN Cartographic Section, Dag Hammarskjld Library <http://www.un.org/Depts/Cartographic/map/profile/bosnia.pdf>

PREDGOVOR IZDAVA^A
Ce quon a jamais mis en question na point ete prouve. Denis Diderot

Misao velikog francuskog filosofa epohe prosvetiteqstva, Denija Didroa, Ono {to nikada nije bilo dovedeno u pitawe uop{te nije ni dokazano, u potpunosti je primenqiva na kontroverzno pitawe Srebrenice. Ako bismo se rukovodili `eqama pobornika zvani~nog narativa o Srebrenici, mi ga nikada ne bismo dovodili u pitawe. Dozvoqena rasprava svodila bi se na ritualno ponavqawe izlizanih mantri o najve}em genocidu u Evropi posle Drugog svetskog rata i o osam hiqada streqanih mu{karaca i de~aka, za~iweno citatima iz dubioznih presuda Ha{kog tribunala. Sa time bi se, po zamisli politi~ki korektnih krugova, na ovo pitawe kona~no i za sva vremena stavila ta~ka, ali bez kriti~kog pretresawa ijednog dokaza i bez mogu}nosti osporavawa ijedne teze. Te krugove i wihove istomi{qenike takav pristup orgazmi~ki bi zadovoqio. Me|utim, prosvetiteqa Didroa i nas svakako da ne. Didro bi im jednostavno uzvratio, a mi bismo mu se u tome pridru`ili: da zabranom kriti~kog ispitivawa Srebrenice oni posti`u samo jedno, a to je javno priznaju ~iwenicu da nisu sposobni ni{ta da doka`u. Strah od suo~avawa sa faktima i argumentima, izvan udobnih okvira wihove zvani~ne konstrukcije, koja se kako-tako odr`ava ne sopstvenom snagom ve} intenzivnim i sve vi{e o~ajni~kim naporima da se sva kriti~ka pitawa zabrane i da se ugu{i ispoqavawe svih stanovi{ta koja se razlikuju od wihovih, predstavqa glavnu operativnu karakteristiku zastupnika nametnute pri~e, koja se sve vi{e osipa. Pored nedavno objavqene monografije Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida, studija profesora Edvarda Hermana i wegove ekspertske grupe, Masakar u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika, koju na{a nevladina organizacija Istorijski projekat Srebrenica objavquje u izvrsnom prevodu Maje Vojvodi}, predstavqa drugi veliki, odskora zabijeni ekser u mrtva~ki sanduk diskreditovane verzije srebreni~kih doga|aja. Zna~aj ove studije te{ko je preceniti. Pre svega, zato {to je ona plod vi{egodi{weg predanog truda, pod rukovodstvom profesora Hermana, grupe renomiranih autora koji, osim posve}enosti istini, nemaju apsolutno nikakav motiv da ovo delikatno pitawe razmatraju iz ugla koji bi na bilo kakav na~in mogao biti koristan srpskoj strani. Svi autori su Anglosaksonci, ili osobe koje po obrazovawu i kulturnom identitetu pripadaju tom civilizacijskom krugu. Prividni izuzeci potvr|uju pravilo. Jedini autor ~ije se prezime zavr{ava na -i}, Xorx Bogdani}, ro|eni je Ameri-

10
kanac, koji ne govori bukvalno ni re~ srpskog. Xorx Samueli je ma|arskog porekla. Profesor Edvard Herman je Jevrejin. Niko od wih nema neki poseban afinitet prema Srbima koji bi bio ve}i od afiniteta prema istini. Ali, jo{ va`niji od toga su wihov ozbiqan analiti~ki pristup i upornost u tra`ewu ubedqivih odgovora, za razliku od linije najmaweg otpora koju jo{ sledi znatan broj wihovih kolega u javnom `ivotu i u akademskom svetu. Oportunisti~ko mirewe sa zvani~no sakrosanktnim stavovima o Srebrenici, u dana{wem korumpiranom miqeu, ni u kojem slu~aju ne bi na{kodilo wihovim karijerama i reputacijama, ali bi bilo fatalno po wihov qudski i nau~ni integritet. Zato, sa ponosom i zadovoqstvom, predstavqamo srpskoj ~itala~koj publici ovo izuzetno i intelektualno osve`avaju}e delo. Ono ne dovodi u pitawe samo krajwe sumwivu zvani~nu konstrukciju o Srebrenici, i to upravo na na~in koji bi Didro preporu~io kao pravi da bi se proverila istinitost neke teze. Ono sada, tako|e, na srpskom jeziku, predstavqa elokventan prekor svim beskrupuloznim falsifikatorima ovih tragi~nih doga|aja. Svi koje ova studija nemilosrdno raskrinkava prepozna}e se u wenom ogledalu. Taj spektar obuhvata potkupqene, plitkoumne srpske politi~are, koji misle da, dono{ewem krivotvorenih deklaracija na zadovoqstvo svojih naredbodavaca, mogu preokrenuti stvarnost i izigrati sud istorije. On se prote`e sve do lokalnih nevladinih tr~karala, koji rugawem vlastitoj zemqi svakodnevno potvr|uju svoju lojalnost prema wenim stranim uni{titeqima. Razgovor o Srebrenici na ovim prostorima vi{e ne mo`e biti isti posle pojavqivawa studije Masakar u Srebrenici profesora Edvarda Hermana i wegovih kolega. Posle objavqivawa ove razlo`ne kwige, za srpske sledbenike srebreni~kog kulta iskqu~en je izgovor ignorantia invincibilis. Stefan Karganovi}

UVOD FILIPA KORVINA


Dokument neprocewive vrednosti Jedanestog jula 1995. grad Srebrenica pao je u ruke Armije bosanskih Srba*. U to vreme bio sam najvi{i civilni zvani~nik Ujediwenih nacija u Bosni i Hercegovini. Ovu tragediju sam komentarisao u svojoj kwizi Sumwivi mandat1. Osim toga, kritikovao sam neta~ne izve{taje u me|unarodnoj {tampi, ne samo o ovom doga|aju ve} i o ratovima u biv{oj Jugoslaviji (19921995) uop{te. Izrekao sam `equ da je trebalo da bude, i da mora biti, vi{e ravnote`e u predstavqawu onoga {to se stvarno dogodilo u Srebrenici i u ~itavoj biv{oj Jugoslaviji ako `elimo da u~imo iz svojih iskustava. Kwiga Srebreni~ki masakr: dokazi, kontekst, politika, koju je izdala Grupa za istra`ivawe Srebrenice predstavqa odgovor na moj poziv. Ona predstavqa alternativnu i dobro dokumentovanu analizu srebreni~ke tragedije i patwi svih konstitutivnih naroda biv{e Jugoslavije. To je dokument od neprocewive vrednosti. Naravno, bi}e onih koji se ne}e slagati sa pogledom autora. Ali ako ho}emo da otvorimo diskusiju koja je do sada bila zatvorena za sve osim za vernike, ako ho}emo da spre~imo da se sli~ne tragedije ponove, moramo ozbiqno da pristupimo izve{taju koji nam donose blistavi i o{troumni saradnici na ovoj kwizi. Nijedan po{ten ~italac ne}e posumwati u pouzdanost ovih autora. I nijedan po{ten ~italac ne treba da sumwa u zna~aj onoga {to oni imaju da ka`u. ^estitam im na kompetenciji i hrabrosti. Slu~ajno, imam i li~ni razlog da pamtim 11. 7. 1995. jer je to bio ne samo dan kad je Srebrenica pala ve} i dan kada je bosanski snajperista poku{ao da me ubije dok sam svojim belim vozilom, jasno ozna~enim kao vozilo UN, prelazio Igman na povratku u Sarajevo iz Gorweg Vakufa, gde sam bio u poseti slu`benicima UN. Snajper je ciqao na{e vozilo dok smo prolazili preko o{trog zavoja ovog uskog planinskog puta i pre`iveli smo jedino zahvaquju}i hrabrim naporima Bruna [obera, oficira bezbednosti koji je bio moj voza~. Znali smo da je snajperista koji je pucao na nas bio na teritoriji pod kontrolom bosanske vlade i da je znao ko smo po trajektoriji projektila, kao i po tome {to smo se nekoliko minuta ranije identifikovali na kontrolnom punktu Bosanske armije. U stvari, snajperista je ga|ao voza~a jer je znao da }e se, ako on izgubi kontrolu, vozilo sa svim putnicima stropo{tati niz planinu. U to vreme nisam objavio ovaj doga|aj jer sam znao da bi ga bosanska vlada porekla a UN ne bi protestovale, imaju}i u vidu nedostatak kredibiliteta kod bosanske vlade. Bosanska vlada smatrala je Ujediwene nacije svojim neprijateqem.

12
Neodr`ivo preterivawe U godinama nakon pada Srebrenice samo ime grada je postalo sinonim za navode o srpskom genocidu. Pisane su kwige, sa~iwavani izve{taji, a radio i TV ispuwavali su talase dokazima o ovom zlo~inu protiv ~ove~nosti. Savet bezbednosti UN je okupio Me|unarodni tribunal u Hagu da doka`e ovu osudu pre su|ewa. Ne bi bilo preterano re}i da su neki novinari i ambiciozni politi~ari na~inili karijere kao promoteri ove optu`be. Ali, situacija je slo`enija nego {to to poku{avaju da nas ubede pi-ar stru~waci. Nema sumwe da je bilo ubijawa civila u Srebrenici, kao i u ostalim ratnim zonama. I oni koji su izvr{ili ova ubistva zaslu`uju da budu optu`eni i osu|eni. I to je bio gnusan zlo~in, nezavisno od toga da li je ubijeno tri, trideset ili tri stotine nevinih civila. O tome ne mo`e biti diskusije. Istovremeno, ~iwenice predstavqene u ovoj kwizi daju ~vrste argumente da je brojka od osam hiqada ubijenih, kojom se naj~e{}e manipuli{e u me|unarodnoj zajednici neodr`ivo preterivawe. Ta~na brojka je bli`e osam stotina. ^iwenica da je toliko naduvan broj koji je u pitawu, me|utim, govori da je slu~aj politizovan. Mnogo je {okantnija kada je re~ o smrti osam hiqada, a ne osam stotina qudi! U ovoj kwizi postoje dokazi o tome da su hiqade Srba bile masakrirane, proterane, mu~ene, silovane i poni`avane u toku ratova u biv{oj Jugoslaviji. Me|unarodna zajednica nije smatrala za pogodno da publikuje te u`ase sa onolikim `arom kako je to ~inila kada je bila u pitawu Srebrenica. Ova jednostavna primedba ne opravdava ono {to se dogodilo u Srebrenici, ali predstavqa deo slagalice koja obja{wava bes sa kojim su Srbi napali Srebrenicu. U maju 1995, na primer, samo dva meseca pre pada Srebrenice, hrvatska armija je osvojila Zapadnu Slavoniju i proterala 90 procenata srpske populacije iz ove oblasti. Srbi su u Zapadnoj Slavoniji `iveli stotinama godina. Ali, me|unarodna zajednica nije rekla ni{ta povodom ovih proterivawa; u stvari, aplaudirala je hrvatskim akcijama, kao da su srpski civili zaslu`ili to {to im se desilo. Masakrirawe Hrvata, ili Bo{waka ili kosovskih Albanaca bio je genocid. Masakrirawe Srba je smatrano odgovaraju}om odmazdom. Jasno, me|unarodna zajednica nije smatrala da treba podi}i spomenike masakriranim Srbima. Umesto toga, izdala je naloge za hap{ewe srpskih vo|a. Ono {to se desilo u Srebrenici nije bio jedinstven veliki masakr, ve} niz veoma krvavih napada i kontranapada koji su trajali tri godine, do`ivev{i kre{endo 1995. A broj muslimana ubijenih u posledwoj bici za Srebrenicu, kako je rekao Xonatan Ruper, biv{i reporter Bi-Bi-Sija, meri se stotinama, a ne hiqadama. [tavi{e, broj ubijenih muslimana verovatno nije ve}i od broja Srba koje je u Srebrenici i wenoj okolini u prethodnim godinama ubio Naser Ori} sa svojim predatorskim bandama.

13
Nasilni raspad Jugoslavije Doga|aji u Srebrenici u julu 1995. nisu se dogodili u politi~kom vakuumu. U stvari, mo`da se uop{te ne bi ni dogodili da Jugoslavija nije nasilno raspar~ana, protivno voqi 45 procenata wenog naroda Srba. (Srbi su ~inili 35 procenata stanovni{tva predratne Bosne.) Raspad Jugoslavije je bio u suprotnosti sa posledwim jugoslovenskim ustavom (1974), koji je davao pravo na samoopredeqewe za {est konstitutivnih nacija (Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Muslimani, Srbi i Slovenci) uz zahteva da se sve nacije slo`e kako bi raspad federalne dr`ave bio legalan. A, naravno, Srbi se nikad nisu slo`ili. U svojoj kwizi Sumwivi mandat pi{em o pitawu koje mi je postavio jedan bosanski Srbin: Za{to, nakon {to sam pedeset godina `iveo kao Jugosloven, treba da mi odjednom ka`u da sam mawina u muslimanskoj dr`avi, a da me niko ni{ta nije pitao? Qudi mogu biti veoma besni kada im se oduzme dr`ava Danas mo`emo samo da zami{qamo {ta je moglo da se dogodi na Balkanu da je pru`ena boqa {ansa diplomatiji i da NATO nije imao ambiciju, koju je imao, da prodre na istok, sve do granica biv{eg Sovjetskog saveza, da pro{iri ono {to se tada zvalo Nova Evropa. Mogu}e je, ne sigurno, ali je mogu}e da bi se za izvesno vreme Jugoslavija mirno raspala, verovatno po drugim me|unarodnim granicama. Ali, odluku o rasturawu Jugoslavije donele su na brzinu mawinske zajednice unutar Jugoslavije i potpomogle su je mo}ne sile izvan Jugoslavije, pre svega ~lanice NATO-a, a najpre novoujediwena Nema~ka. Jedna od velikih la`i koju smo slu{ali za vreme ratova u Jugoslaviji bila je ta da je NATO morao da interveni{e jer je postojala opasnost od {irewa sukoba. Ali, nijedna grupa unutar Jugoslavije nije imala ambicija izvan we narodi izvan Jugoslavije imali su ambicije unutar we. Osloba|awe sveta za Koka-Kolu Svet je u opasnosti kada najve}a vojna sila u istoriji ima krizu identiteta. Sa krajem Hladnog rata zavr{ena je uloga NATO-a kao odbrambenog saveza. Neki su govorili da NATO treba raspustiti nakon nestanka Sovjetskog saveza. Ali, bilo je i drugih od kojih su mnogi bili birokrate koji su izvla~ili korist iz postojawa takve jedne masivne organizacije koji su govorili da NATO sada treba koristiti kao oru`je za uspostavqawe demokratije {irom sveta drugim re~ima, treba da se koristi za promociju globalne ekonomije i osloba|awe sveta za Koka-Kolu. ^etiri od {est konstitutivnih republika biv{e Jugoslavije prihvatile su ovaj trenutni prelaz u demokratiju. Srbija nije, i za to je platila cenu. U stvari, svi iz biv{e Jugoslavije su platili, a Srebrenica je deo te cene.

14
Post-mortem studije doga|aja u biv{oj Jugoslaviji, pa i one koje su radile Ujediwewe nacije, navode nesposobnost me|unarodne zajednice da prepozna zlo kao osnovni uzrok wene nesposobnosti da u~ini kraj ratovima iz devedesetih na Balkanu. Da nije tako tragi~na, ova bi samoobmana bila komi~na. Ratovi nikada nisu vo|eni da bi se uni{tilo zlo, nezavisno od tvrdwi religioznih zilota. Ratovi su vo|eni iz ekonomskih, politi~kih, strate{kih i socijalnih razloga. Ni ratovi na Balkanu devedesetih nisu bili druga~iji. Geopolitika, a ne prvobitni greh, vodila je NATO ambicije. Srbima zabraweno pam}ewe Postoji jedan komentar op{tije prirode koji moram da dam o ratovima u biv{oj Jugoslaviji; on ukqu~uje koncept istorijskog pam}ewa. Nekim narodima dozvoqavamo da ~uvaju istorijsko se}awe. Dozvoqavamo jevrejskom narodu da pamti holokaust. I treba da ga pamte. Bila je to stra{na tragedija. Ali srpskom narodu ne dozvoqavamo da pamti masakre u Drugom svetskom ratu koje su nad wima izvr{ili nacisti i wihove bosanske i hrvatske sluge. To ne zna~i da su svi Hrvati i Bo{waci bili saradnici nacista; ali hrvatski usta{ki re`im, koji je ukqu~ivao i Bosnu jeste. I za{to Srbi ne bi bili sumwi~avi i besni kad im je odjednom re~eno da }e veliki delovi wihovog naroda postati mawina u novim dr`avama koje }e voditi wihove ubice iz Drugog svetskog rata? Posebno zato {to ih niko nije ni pitao! Bili bi ludi da se nisu upla{ili. Moje pitawe je: za{to me|unarodna zajednica ne razume zbuwenost, bes i istorijsko pam}ewe Srba? Da se vratimo vojnim pitawima. U julu 1995. postalo je jasno da Armija bosanskih Srba ne mo`e da i daqe dozvoqava postojawe pet neprijateqskih baza iza svojih linija fronta. Imajte u vidu da ne govorim o humanitarnim problemima, jer nikada nisam i nikada i ne}u oprostiti masakr nad civilima. Ali bi bilo neodgovorno zanemariti vojni aspekt kampawe u isto~noj Bosni kada se govori o Srebrenici, kao {to ne treba zanemariti istorijski proces koji je doveo do doga|aja iz jula 1995. Danas je u Bosni na delu kampawa dezinformacija, koja je zajedno sa telima sahranila i ~iwenice. Praviti se da su doga|aji u Srebrenici bili neka vrsta mikrokosmosa, zna~i prihvatiti upro{}eni, skra}eni pogled na istoriju. Jedan izolovani doga|aj ne obja{wava tako slo`en proces kao {to je rat. Istorija nije skup smislenih epizoda. Istorija je proces sa vi{e razvo|a, a da bi se razumela Srebrenica, mora se razumeti razvo|e NATO krize identiteta. Dodvoravawe Americi Kao deo kampawe dezinformisawa, autori ~itavog niza izve{taja o Srebrenici, u UN i van wega, bri`qivo su izbegavali da intervjui{u

15
poznavaoce koji bi rekli ono {to oni nisu `eleli da ~uju. Na primer, autori prvog opse`nog izve{taja UN o Srebrenici, izdatog u jesen 1999. i naslovqenog sa Pad Srebrenice, nikada nisu intervjuisali mene, niti su stavili moju kwigu u svoju kratku bibliografiju, iako sam bio visoki zvani~nik UN u Bosni u vreme preuzimawa Srebrenice. A ja nisam bio jedini koga su zanemarili ovi sastavqa~i politi~ki korektne istorije. U mom slu~aju, moja najve}a gre{ka je bila u tome {to sam se usudio da branim Ujediwene nacije u vreme kada je trebalo kola da se slome na wima. Vo|stvo Ujediwenih nacija, koje je o~ajni~ki poku{avalo da se dodvori Americi kako bi spre~ilo potpuni raspad svetske organizacije, nije sebi moglo da dozvoli luksuz da kritikuje jedinu svetsku supersilu. Amerika, koja je bila beskorisna u Ruandi, u {kripcu u Somaliji i frustrirana u biv{oj Jugoslaviji tra`ila je `rtveno jagwe. I po{to sam odbio da budem deo mea maxima culpa kampawe Ujediwenih nacija bio sam ignorisan. Bilo je i drugih, zna~ajnih intelektualaca koje su ignorisali u nizu izve{taja {to su se pojavqivali, studija koje su optu`ivale UN da nisu prepoznale zlo. Ali, jednog dana wihova pri~a, na{a pri~a, mora da se ~uje ako ikada budemo hteli da razumemo istoriju Srebrenice, biv{e Jugoslavije, Evrope i sveta. Po~eci ove neispri~ane pri~e, do sada marginalizovane zvani~nim tuma~ewima, nalaze se u ovom izve{taju.

Napomene
* Kako bi prevod u {to ve}oj meri odgovarao originalu, Armija bosanskih Srba (ABS) u tekstu }e ozna~avati Vojsku Republike Srpske (VRS), dok }e Bosanska muslimanska armija (BMA) biti naziv za Armiju Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH). (prim. prev.) 1 Phillip Corwin, Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995 (Durham, NC: Duke University Press, 1999).

PREDGOVOR EDVARDA HERMANA


RAZARAWE JUGOSLAVIJE I RAT PROTIV SRBIJE. Srebrenica se najboqe mo`e razumeti u kontekstu rata SAD i NATO protiv Srbije i razarawa Jugoslavije1. U tom ratu, koji je usledio nakon kraha sovjetskog bloka i samog Sovjetskog saveza i po{to je Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija postala beskorisna kao saveznik Zapada, one doma}e snage koje su te`ile o~uvawu jedinstvene federalne strukture Jugoslavije bile su ozna~ene kao neprijateqi, dok su one koje su te`ile wenom raspadu Slovenci, Hrvati, bosanski Muslimani i kosovski Albanci do`iveli da su zapadne sile prihvatile wihovu stvar i samim tim su postali borci za slobodu. Gra|anski rat koji je usledio i ~iji se po~etak mo`e datirati najkasnije u prole}e 1991.2 podrazumevao je i vojne i propagandne kampawe. U ovim posledwim Republika Srbija, kao glavni zastupnik o~uvawa jedinstvene federalne dr`ave, prikazana je u najlo{ijem svetlu. S druge strane, zapadni mediji, humanitarne NVO i intelektualci nekriti~ki su prihvatali zvani~ne pozicije otcepqenih republika Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i velikih zapadnih sila koje su ih podr`avale. U takvoj, izuzetno naelektrisanoj politi~koj atmosferi dogodio se masakr u Srebrenici jula 1995. Ubrzo je progla{en genocidom3 i najgorim masakrom u Evropi jo{ od Drugog svetskog rata4, a broj `rtava je brzo fiksiran na 8.000 mu{karaca i de~aka. Ovaj broj je prvo objavio Crveni krst, ali ne na bazi dokaza o 8.000 ubistava, pa ~ak ni o 8.000 smrti, ve} na bazi procewenog broja bosanskih Muslimana koje su Srbi zarobili (3.000) i na bazi broja onih koji su inicijalno bili progla{eni nestalima (5.000).5 Iako Crveni krst nije imao nikakvih dokaza da su navodnih 3.000 zarobqenika mrtvi, iako je ubrzo potvr|eno da su se mnogi od 5.000 nestalih probili na sigurno kroz linije bosanskih Srba, iako su mnogi poginuli u `estokim borbama prilikom povla~ewa bosanskih Muslimana iz Srebrenice cifra od 8.000 nikada nije revidirana i nije se mewala sve do danas. [tavi{e, vrlo brzo je uveden u upotrebu izraz smaknu}a, koji, tako|e, nije promewen u slede}ih petnaest godina. Stabilnost broja `rtava nije posledica toga {to je kasnije ekshumirano 8.000 tela koja su identifikovana kao `rtve srebreni~kog masakra, uprkos vi{e godina pretra`ivawa i zna~ajnih forenzi~kih istra`ivawa, niti je posledica svedo~ewa o~evidaca o bilo kakvom sli~nom broju, kao {to opisujemo u tekstu koji sledi (poglavqa 4 i 5). Radi se o kuriozitetu, ne samo zato {to ne postoje dokazi koji bi potkrepili ovaj broj `rtava ve} i zato {to su u najve}em broju slu~ajeva masakra po~etne procene preterane, a zatim se koriguju nadole, na bazi smirenijeg ispitivawa istine. Na primer, 11. septembar: po~etne procene broja `rtava u Svetskom trgovinskom centru u Wujorku su bile ~ak 6.866, da bi na kraju ovaj broj bio

17
redukovan na 2.749.6 Broj mrtvih ili nestalih kosovskih Albanaca, koji su NATO zvani~nici objavili u prole}e 1999, sa 100.000 oboren je na jednu desetinu ove cifre.7 Tvrdwa o genocidu u Bosni sa 200.000 (ili vi{e) ubijenih bosanskih muslimanskih civila do 1993. smawena je na kraju na 40.000, na bazi izve{taja dva razli~ita zvani~na izvora.8 INTERESI VA@NIJI OD DOKAZA. Prethodno izneseno sugeri{e da otpornost broja `rtava srebreni~kog masakra na kasnije smawewe mo`da nema nikakve ili ima malo veze sa dokazima, a mnogo vi{e sa politi~kim interesima. Mi svakako verujemo da je u Srebrenici jula 1995. bio znatan broj smaknu}a nakon evakuacije za{ti}ene zone Srebrenica. Ali tako|e verujemo da ovaj broj nije ve}i od broja srpskih civila koje su u gradovima oko Srebrenice ubile snage bosanskih Muslimana koje su operisale iz za{ti}ene zone u prethodne tri godine (znatno iznad 1.000, po jednoj proceni ~ak 3.2879); i nije ve}i od broja Srba ubijenih u etni~kom ~i{}ewu koje su Hrvati sproveli u Zapadnoj Slavoniji i Krajini u maju i avgustu 1995. (2.500 ili vi{e). Verujemo da inflacija brojeva i publicitet koji je dat srebreni~kom masakru, kao i izbegavawe konteksta i zanemarivawe ubila~kih akcija drugih strana u bosanskom sukobu po~iva na politi~kim interesima. Ti politi~ki interesi zna~ajno su uticali na interesovawa zapadnih zvani~nika, na Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, koji je organizovao Zapad, na Ujediwene nacije, u kojima dominira Zapad, i na zapadne medije. Ciq ovog dela je da postavi pitawa i iznese relevantne dokaze o, sada ve} institucionalizovanim, tvrdwama koje se odnose na srebreni~ki masakr i stavi pod sumwu {iru pri~u u kojoj ovaj masakr ima glavnu ulogu. Ovo je va`an zadatak jer je masakr u Srebrenici postao kqu~ni doga|aj i simbol srpskog zla, kao i pravednosti zapadne intervencije na Balkanu, ukqu~uju}i ratove i su|ewa za zlo~ine. Masakr u Srebrenici pokazuje da su humanitarne intervencije i zaobila`ewe navodno zastarelih pravila zabrane vojnih intervencija protiv suverenih naroda ponekad potrebne i dobre. Od doga|aja iz jula 1995, u svakom zna~ajnijem izlagawu koje zastupa humanitarni rat i wemu pridru`ene ideje odgovornosti za za{titu i prava na intervenciju, propust me|unarodne zajednice da spre~i srebreni~ki masakr ili bosanski genocid kori{}en je kao prointervencionisti~ki argument.10 Ako su, me|utim, vladaju}e tvrdwe o masakru u Srebrenici neistinite ili preterane, kao u slu~aju navodne pretwe koju je predstavqalo ira~ko oru`je za masovno uni{tewe 20022003, onda je jedan od moralnih i intelektualnih temeqa zapadnog intervencionizma u postsovjetskoj eri brzog {irewa SAD i NATO bloka ozbiqno ugro`en. KONTROLA ISTINE I VARVARI. Znamo da }e na{ rad biti napadnut kao istorijski revizionizam ili, jo{ gore, kao poricawe genocida, ali takve optu`be su duboko politi~ke po svojoj prirodi i nisu ni{ta drugo do niski udarci i izbegavawe ~iji je ciq spre~avawe da se pod sumwu stavi ~vrsto formirana zvani~na linija. Vladaju}i stavovi se,

18
po pravilu, {tite napadima na li~nost, umesto da se, {to je mnogo te`e, odgovori dokazima.11 Oni koji ~uvaju kapije novije balkanske istorije, naro~ito oni koji zadrto ~uvaju tu istoriju samo za sebe, spre~avaju}i druge da u|u, nao{trili su oru`je kojim brane tu kapiju i odbijaju protivnike. Mnogi od wih misle da je najboqi na~in da se kontroli{e istina, da se svi oni koji poku{avaju da prodru kroz tu kapiju opi{u kao varvari i ni{ta vi{e. U januaru 2009. Evropski parlament je proglasio svaki 11. juli danom se}awa na genocid u Srebrenici, kada su snage bosanskih Srba izvr{ile smaknu}e 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka, {to je ovaj doga|aj u~inilo najve}im ratnim zlo~inom koji se u Evropi dogodio od kraja Drugog svetskog rata.12 Suo~en sa takvom ube|eno{}u, ko bi se zdrave pameti usudio da porekne masakr u Srebrenici? Ne}e nas upla{iti ova retori~ka pitawa ~iji je smisao da u~vrste politi~ki po`eqnu, ali posve sumwivu istinu. Ne mislimo da smo ovde dali kona~nu re~. Svoje argumente zasnivamo na ~iwenicama za koje mislimo da su zna~ajne i zanemarene i pozivamo da se one pa`qivo pregledaju i polemika nastavi. Autori mnogo duguju razli~itim nau~nicima iz ove oblasti, od kojih smo ve}inu naveli u napomenama. Zahvalni smo Filipu Korvinu, koji je u julu 1995. bio najvi{i civilni zvani~nik Ujediwenih nacija u Bosni i Hercegovini i koji je napisao uvodnu re~ za ovu kwigu. Dejvid Piterson je bio neophodan da bi ova kwiga dobila svoj kona~an oblik. Ovaj projekat su pomogli i pok. Milan Bulaji}, Kole Kilibarda, Dajana Xonston, Stefan Karganovi}, Sanxoj Mahajan, Xorx Pamfri, Milivoje Ivani{evi}, Vera Vratu{a i Darko Trifunovi}. Iskqu~ivu odgovornost za analize i argumente u ovom delu snose autori.

Napomene
1 Vidi: npr. Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (Washington, D.C.: Brookings Institution, 1995); Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1999); David Chandler, Western Intervention and the Disintegration of Yugoslavia, 19891999, u Philip Hammond i Edward S. Herman, urednici, Degraded Capability: The Media and the Kosovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), str. 1930; Diana Johnstone, Fools Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002); LTC John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort Leavenworth, oktobar 1995, http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm; i Edward S. Herman i David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php. 2 I Republika Slovenija i Republika Hrvatska zvani~no su proglasile nezavisnost od Socijalisti~ke Federalne Republike Jugoslavije 25. juna 1991;

19
Republika Bosna i Hercegovina, kojom su upravqali Muslimani, proglasila je nezavisnost 6. aprila 1992. Ovi doga|aji do{li su kao posledica dugotrajnih i veoma izra`enih tenzija izme|u republi~kih i federalnih institucija u dr`avi, kao i izme|u etni~kih grupa koje su u to vreme `ivele na podru~ju svih {est republika. Iako su politi~ari i mediji, govore}i o dejstvima etni~kih Srba u biv{oj Jugoslaviji, re~ genocid po~eli da koriste jo{ 1992. godine, optu`ba za genocid u vezi sa Srebrenicom zvani~no je prvi put izre~ena u ta~kama 1 i 2 Optu`nice protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a za Srebrenicu. Vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan Karadzic and Ratko Mladic (IT9518), 14. novembar 1995, paragraf 4751, http://www.un.org/icty/indictment/english/kar-ii951116e.htm. David Rohde, Serbia Held Responsible For Massacre Of Bosnians, Christian Science Monitor, 24 oktobar 1995 jedna od bezbroj prilika u kojima su ova i druge vrlo sli~ne fraze (npr. najstra{nije masovno ubistvo u Evropi posle Drugog svetskog rata) upotrebqene da se opi{e sudbina stanovni{tva za{ti}ene zone Srebrenica po~ev od druge polovine 1995. godine. Vidi: npr. 8,000 missing, presumed dead, from fallen enclave, Agencija Frans pres, 14. septembar 1995; Maud S. Beelman, Red Cross Says 8,000 People from Fallen Safe Area Are Missing, Aso{ijeted pres, 14. septembar 1995; 8,000 Muslims Missing, Aso{ijeted pres, u Wujork tajmsu, 15. septembra 1995. Za dokumentaciju Crvenog krsta, vidi: Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news, ICRC News, 13. septembar 1995, http://www.icrc.org/Web/Eng/siteeng0.nsf/iwpList74/7609D560283849CFC1256 B6600595006; i Bosnia and Herzegovina, godi{wi izve{taj za 1995, Me|unarodna komisija Crvenog krsta, 31. maj 1996, paragraf 16, http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/57jmz9?opendocument. Ula Ilnytzky, Report drops trade center death toll by three, to 2,749, Associated Press, 23. januara 2004. Vidi tako|e David Peterson, Counting Bodies at the World Trade Center, ZNet, 14. jun 2004, http://web.archive.org/web/ 20041101065722/blog.zmag.org/rocinante/archives/000614.html. U aprilu 1999. ameri~ki Stejt department procenio je da su Srbi na Kosovu mo`da ubili ~ak 500.000 Albanaca. One Weekly Report pisao je: Zabriwava najava da je na Kosovu nestalo izme|u 150.000 i 500.000 mu{karaca sposobnih za vojsku uz stra{ne implikacije koje nikome nisu mogle da promaknu. Vidi: Ethnic Cleansing in Kosovo, 22. april 1999, http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt990422_ksvo_ethnic.html. Vidi: Ewa Tabeau i Jakub Bijak, War-related Deaths in the 19921995 Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results, European Journal of Population, Vol. 21, No. 23, jun 2005, str. 187215, www.yugofile.co.uk/onlynow/EJP_all.zip. Vidi tako|e Patrick Ball et al., The Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database, Research and Documentation Center (Centar za istra`ivawe i dokumentaciju), Sarajevo, 17. jun 2007, http://www.hicn.org/researchdesign/rdn5.pdf. Ball et al. procewuju da je u ratu smrtno stradalo ukupno 64.003 bosanska Muslimana. (Vidi Tabelu 19, Ethnicity of Victims Reported in BBD, str. 29.) Istra`iva~i dodaju da je status u ratu preminulih osoba, tj. da li su poginuli kao borci ili kao civili, te`e odrediti (str. 3032). Me|utim, u prezentaciji koja je bila

20
dostupna na vebsajtu Centra za istra`ivawe i dokumentaciju iz Sarajeva, ali je kasnije uklowena, moglo se videti da su oni procenili da je u ratu poginulo ukupno 64.036 bosanskih Muslimana ({to je veoma blizu brojki od 64.003 koju taj centar sada iznosi), od ~ega ka`u da su 30.966 bili borci, a 33.070 civili. Vidi: Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93. U istom tom izdawu, Ivani{evi} dokumentuje broj iznet u Kwizi mrtvih Srebrenice i Bir~a 19921995 (str. 95169), gde navodi imena i datume ro|ewa i smrti 3.287 srpskih `rtava u tom regionu i u tom vremenskom razdobqu. Vidi: npr. We the Peoples: The role of the United Nations in the 21st Century (The Millennium Report), UN Secretary-General (Ujediwene nacije, 2000), posebno Poglavqe 4, Freedom from Fear, str. 4253, http://www.un.org/millennium/sg/report/full.htm; The Responsibility to Protect, Izve{taj Me|unarodne komisije za intervencije i dr`avni suverenitet (International Development Research Center, 2001), str. vii, str. 1, str. 2, str. 11, str. 66, http://www.iciss.ca/ report-en.asp; A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the Highlevel Panel on Threats, Challenges and Change (Ujediwene nacije, 2004), paragraf 199203, http://www.un.org/secureworld/; In larger freedom: towards development, security, and human rights for all (A/59/2005), Izve{taj generalnog sekretara (Ujediwene nacije, 2005), paragraf 122139, http://www.un.org/ largerfreedom/; i 2005 World Summit Outcome (A/RES/60/1), Generalna skup{tina UN, 15. septembar 2006, paragraf 138140, http://www.un.org/summit2005/documents.html . U ciqu ilustrovawa ovakvog li~nog, politi~ki motivisanog napada, uz karakteristi~no neuvo|ewe dokaza koji na bilo koji na~in odstupaju od prihva}ene ta~ke gledi{ta koju ovde osporavamo, ukazujemo na pismo sa 25 potpisnika, predato listu Gardijan u decembru 2005, u kojem se protestuje zbog ispravke od strane tog lista pogre{nog izve{taja o intervjuu sa Noamom ^omskim, koji je Gardijan kasnije povukao. Vidi: Marko Attila Hoare et al., Protest to The Guardian Over Correction to Noam Chomsky Interview, Balkan Insight No. 15 (Balkan Investigative Reporting Network), 8. decembra 2005, http://www.birn.eu.com/insight_15_8_eng.php; vidi tako|e Marko Attila Hoare, The Guardian, Noam Chomsky, and the Milosevic Lobby, objavqeno na vebsajtu The Henry Jackson Society, 4. februar 2006, http://zope06.v.servelocity. net/hjs/sections/greater_europe/document.2006-02-04.9587987965. Na pismo Hoarea kasnije je odgovorio James Bisset et al., In response to: Protest to The Guardian Over Correction to Noam Chomsky Interview, Balkan Investigative Reporting Network, bez datuma, http://www.birn.eu.com/lte_chomsky.php. Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici od 15. januara 2009. (P6_TAPROV(2009)0028), EurLex, 15. januar 2009, paragraf 2, paragraf B, naglasak je dodat, http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=//EP/ /NONSGML+TA+20090115+SIT+DOC+WORD+V0//EN&language=EN. Ova rezolucija ne samo da tvrdi, bez ikakvih poznatih dokaza, da je vi{e od 8.000 mu{karaca i de~aka ubijeno u Srebrenici, ve} pomiwe i silovawe velikog broja `ena (paragraf D), o ~emu nema re~i ~ak ni u standardnim mejnstrim prikazima doga|aja iz jula 1995. Politizacija je omogu}ila da se o masakru ka`e bilo {ta, dokle god se na taj na~in uve}avaju razmere zla.

10

11

12

Poglavqe 1

UVOD
NEJASNE @RTVE. Srebrenica je postala simbol zla, a naro~ito simbol srpskog zla. Obi~no se opisuje kao u`as bez premca u istoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata u kome je izvr{eno hladnokrvno smaknu}e 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka.1 Doga|aji o kojima je re~ desili su se u bosanskom gradu Srebrenica i oko wega od 11. do 19. jula 1995, kada je Armija bosanskih Srba zauzela grad i ubila mnoge bosanske Muslimane, pri ~emu je nepoznat broj onih koji su poginuli u borbi i onih koji su `rtve smaknu}a. Nema sumwe da su bosanski Srbi vr{ili smaknu}a, ali, bez obzira na retke diskusije o tome, postoji veliki problem u pogledu broja egzekucija, po{to su mnoga tela prona|ena u masovnim grobnicama bila tela poginulih u borbama, koja je bilo te{ko razlikovati od `rtava smaknu}a, i po{to su mnogi bosanski Muslimani koji su napustili Srebrenicu uspeli da se domognu sigurnosti na muslimanskoj i jugoslovenskoj teritoriji.2 [tavi{e, vrlo je mogu}e da su neka od ekshumiranih tela bila tela bosanskih Srba ubijenih u razbojni~kim napadima dobro naoru`anih muslimanskih snaga koje su operisale iz Srebrenice tokom 39 meseci pre jula 1995. Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je 16. aprila 1993. proglasio Srebrenicu za{ti}enom zonom, obla{}u koja treba da bude oslobo|ena svih oru`anih napada i ostalih neprijateqskih dejstava. ^etrdeset osam sati nakon toga Za{titne snage Ujediwenih nacija za Bosnu i Hercegovinu (UNPROFOR) postigle su dogovor o prekidu vatre izme|u ABS (Armija bosanskih Srba) i Bosanske muslimanske armije (BMA) po kome je ABS pristala na prekid pod uslovom da UNPROFOR obe}a razoru`avawe stanovnika za{ti}ene zone.3 I pored toga, Srebrenica je ostala oru`ani logor iz koga su trupe bosanskih Muslimana i paravojne formacije periodi~no kretale u napad i uni{tavale brojna srpska sela i ubile ukupno znatno vi{e od 3.000 Srba do kraja rata.4 Kod Srba se razvio sna`an osvetni~ki motiv, pa su ~ak imali i liste ubica, od kojih su neki nesumwivo uhva}eni i grupno smaknuti u julu 1995. Ali, u vreme masakra bilo je i te{kih borbi, kada se vi{e hiqada dobro naoru`anih muslimanskih boraca 28. divizije BMA povla~ilo iz Srebrenice i okoline ka muslimanskim linijama oko Tuzle. Mnogi su se probili do ovih linija (i jugoslovenske teritorije), ali je veliki broj poginuo u borbama. Bosanski Srbi su tako|e objavili zna~ajne gubitke u qudstvu od preko pet stotina vojnika (videti poglavqa 2 i 3). Neizvesnost u pogledu broja i uzroka smrti pru`ila je izvanrednu priliku za krivotvorewe podataka, tim pre {to je bosanska muslimanska vlada odbila da preda Crvenom krstu spiskove onih koji su uspeli da se

22
probiju do muslimanskih linija. Iako je ova taktika bila surova prema ro|acima vojnika iz Srebrenice i ~itave Bosne, ona je omogu}ila da se pove}a broj nestalih i onih koji su bili `rtve smaknu}a. Broj od 8.000 u po~etku je dobijen na bazi procene broja zarobqenih (3.000) plus 5.000 onih koji su se povukli iz Srebrenice ka centralnoj Bosni (videti poglavqe 4). U to vreme je javqeno da je veliki broj od ovih 5.000 uspeo da se probije, ali je odbijawe bosanske vlade da objavi imena dovelo do toga da broj od 8.000 opstane i zadr`i se sve do danas. Nakon toga je broj od 8.000 odr`avan zahvaquju}i zvani~nim potvrdama, svedo~ewima o~evidaca, dokazima o masovnim grobnicama, rastu}em broju DNK identifikacija i a`uriranim spiskovima nestalih (pri ~emu je ukupan broj ostajao nepromewen). Ali je mali broj svedoka koji je svedo~io pred Tribunalom zaista video smaknu}a ve}ina je govorila o glasinama i gotovo svi su bili politi~ki ili li~no zainteresovani. Najpoznatiji me|u wima, Dra`en Erdemovi}, Hrvat iz Tuzle koji je slu`io u Armiji bosanskih Srba, naveden je po imenu u izve{taju Ujediwenih nacija iz 1999. On je bio prva osoba koja je u Tribunalu, u maju 1996, progla{ena krivom na osnovu nagodbe. Na po~etku je izbegao su|ewe na osnovu mentalne nestabilnosti, {to nije iskqu~ilo wegovo svedo~ewe, bez unakrsnog ispitivawa, samo nekoliko nedeqa kasnije.5 Erdemovi} je vrlo kompromitovan i wegovo svedo~ewe je bilo kontradiktorno i nepotkrepqeno bilo kakvim ~vrstim dokazima (videti poglavqa 4 i 5). POLITIKA I @RTVE. U 43 masovne grobnice vezane za Srebrenicu, od 1996. do 2001, prona|eno je 2.600 tela.6 Uz tela je prona|eno 448 poveza za o~i i 423 veza za ruke, {to je dokaz verovatnih smaknu}a i predstavqa procenat od jednog smaknu}a na svakih {est tela.7 Ali, koliko od ostalih su `rtve smaknu}a a koliko je poginulih u borbi, nikada nije utvr|eno. Kao {to je neizvesno i ta~no poreklo 7.500 tela prona|enih u Tuzli (videti poglavqe 4). Bilo je ponovqenih tvrdwi o tajnim ekshumacijama i ponovnim zakopavawima na udaqenijim lokacijama, {to je do kraja 2008. broj tobo`wih masovnih grobnica pove}alo na 70.8 Ali dokazi za ovu strukturu primarnih, sekundarnih, pa ~ak i tercijarnih masovnih grobnica su slabi, a razlozi neubedqivi. Nije verovatno da su bosanski Srbi usred rata i pod velikim vojnim pritiskom imali dovoqno resursa da vr{e masovna smaknu}a i masovne sahrane, a zatim masovne ekshumacije i masovne ponovne sahrane; a da su se mogli nadati da }e sve to pro}i neopa`eno, bilo bi ludo. Po~etkom avgusta 1995. Medlin Olbrajt ih je ~ak upozorila: Posmatra}emo vas.9 Sve do danas, me|utim, javnosti nije ponu|en nijedan satelitski snimak niti snimak iz vazduha koji pokazuje smaknu}a u toku, kopawe grobnica, kamione koji odnose tela, ili ekshumaciju i ponovno sahrawivawe (videti poglavqe 4). I pored medijske usredsre|enosti na masovne grobnice i svedoke, tvrdwe o 7.0008.000 `rtava zasnivaju se, pre svega, na spiskovima nestalih i DNK identifikacijama. Sada, me|utim, petnaest godina nakon doga|aja

23
o~igledno je da ovi spiskovi sadr`e gre{ke. Neka imena su navedena po dva puta, postoji evidentan nedostatak transparentnosti u pogledu kriterijuma za dodavawe imena na spisak i potvr|ivawa podataka o tome gde su pojedinci posledwi put vi|eni. Nepoznat je, ali je mogu}e da je veliki broj onih koji su uspeli da pobegnu do muslimanskih linija ili drugde i koji su zapo~eli novi `ivot (videti poglavqa 4 i 5). Problem sa DNK identifikacijama nije samo tehni~ke prirode, nego to {to pomo}u wih ne mogu da se utvrde na~in i vreme smrti. Doga|aji u Srebrenici i tvrdwe o stra{nom masakru veoma su odgovarali Klintonovoj administraciji, vo|ama bosanskih muslimana i hrvatskim vlastima. Klintonova administracija je vr{ila pritisak da se poja~aju akcije u korist wihovih muslimanskih saveznika, a ameri~ki zvani~nici su `urili na lice mesta, u Srebrenicu, da potvrde i objave masakr, ba{ kao {to je Vilijem Voker to u~inio u Ra~ku.10 Na Vokerov neposredni izve{taj, Medlin Olbrajt je uskliknula da je prole}e poranilo ove godine.11 Srebrenica je omogu}ila da jesen porani za Klintonovu administraciju u leto 1995. Vo|stvo bosanskih Muslimana se nekoliko godina trudilo da ubedi NATO da intenzivnije interveni{e u wihovu korist. Postoje ~vrsti dokazi da su bili spremni ne samo na la` ve} i da `rtvuju svoje stanovni{tvo i vojnike u ciqu izazivawa intervencije (tema koja je analizirana u tekstu koji sledi i poglavqima 2 i 7). Brojni muslimanski zvani~nici su tvrdili da im je wihov vo|a Alija Izetbegovi} rekao da ga je Klinton obavestio da }e Amerika intervenisati samo ako Srbi ubiju bar 5.000 qudi u Srebrenici.12 Napu{tawe Srebrenice od strane oru`anih snaga bosanskih Muslimana, koje su bile znatno brojnije od srpskih napada~a pre 11. jula 1995, povla~ewe koje je ove snage u~inilo rawivim i izazvalo veliki broj `rtava u borbama i tokom osvetni~kih egzekucija, obezbedili su broj poginulih koji je, nakon uve}awa, ne samo zadovoqio ve} i prema{io prag koji je Klinton postavio. Postoje ~vrsti dokazi da povla~ewe iz Srebrenice nije bilo zasnovano ni na kakvoj vojnoj neminovnosti, ve} je bilo strate{ko, pri ~emu su gubici u qudstvu smatrani neophodnom `rtvom zarad postizawa vi{eg ciqa (videti poglavqa 2 i 3). ODBRANA ZVANI^NE VERZIJE. Hrvatske vlasti su odu{evqeno prihvatile tvrdwe o srebreni~kom masakru po{to je to umawivalo interesovawe za razorno etni~ko ~i{}ewe Srba iz Zapadne Slavonije (koje su zapadni mediji gotovo potpuno zanemarili) i pokrivalo ve} tada planirano proterivawe stotina hiqada Srba iz Kninske Krajine. Ova masivna operacija etni~kog ~i{}ewa izvr{ena je uz ameri~ku logisti~ku podr{ku mesec dana nakon srebreni~kih doga|aja, i u woj je, mogu}e je, ubijeno vi{e srpskih civila nego muslimanskih u Srebrenici. Gotovo sve muslimanske `rtve smaknu}a bili su odrasli mu{karci, vrlo malo `ena i dece. Hrvati, za razliku od bosanskih Srba, nisu poslali `ene i decu autobusima na sigurno, pa je u Krajini pobijeno vi{e stotina `ena, dece i starih.13 Ali,

24
masakr i etni~ko ~i{}ewe u Krajini jedva su prime}eni u jeku zgra`awa javnog mwewa i propagande oko Srebrenice i zbog zvani~no nametnutih medijskih ciqeva. Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji i Ujediwene nacije tako|e su imali va`nu ulogu u konsolidaciji zvani~ne pri~e o masakru u Srebrenici. Jo{ od svog nastanka Tribunal je slu`io kao produ`ena ruka NATO sila koje su ga formirale, finansirale, birale i ocewivale kqu~no osobqe, slu`ile mu kao policija i izvor informacija, te su o~ekivale i dobijale odgovaraju}e usluge od ove organizacije.14 Ujediwene nacije nisu tako u potpunosti odgovarale zahtevima NATO sila, ali ipak jesu. U slu~aju Srebrenice kroz UN je pro{lo sve {to su SAD i weni glavni saveznici `eleli (videti poglavqe 7). Sve ovo pokazuje da je u pogledu tvrdwi o Srebrenici potrebno uneti bar malu dozu skepticizma. Nikakve sumwe, me|utim, nisu bile izre~ene u mejnstrim medijima, samo beskrajno ponavqawe na brzinu ustanovqenih ali nepotvr|enih tvrdwi koje slu`e specifi~nim politi~kim ciqevima (videti poglavqa 8 i 9). ^ak i marginalizovane izraze sumwe pobornici zvani~ne pri~e do~ekivali su agresivnim suzbijawem. Nisu `eleli da raspravqaju o dokazima, ve} su one koji su iznosili sumwe nazivali revizionistima i qudima koji pori~u genocid.15 U pitawu je stari {ablon. S vremena na vreme zapadni mediji i mejnstrim intelektualci se svrstavaju iza pri~a koje slu`e teku}oj dr`avnoj politici, ili la`nih ili pristrasnih po selektivnom kori{}ewu dokaza ili izbegavawu da se predstavi kontekst. U bliskoj pro{losti smo imali tvrdwe da je Sadam Husein mobilisao svoje snage du` granice sa Saudijskom Arabijom posle okupacije Kuvajta u avgustu 1990. i da se spremao da izvr{i invaziju na Saudijsku Arabiju. Ova tvrdwa, koja je bila jedan od va`nih izvora ratne histerije koja je dovela do rata u januaru 1991, bila je la`na, ali nikada nije osporena u dominantnim medijima.16 Tvrdwa da su snage Sadama Huseina po okupaciji Kuvajta iz inkubatora izvadile vi{e stotina beba bila je zasnovana na svedo~ewu }erke kuvajtskog ambasadora u Americi (veza koja je tada sakrivena) i bila je tako|e la`na, ali je pro{irena po mejnstrim medijima bez ikakvih pitawa.17 O~igledno je, a to su neki od u~esnika i priznali, da su ameri~ki mejnstrim mediji neupitno prenosili javnosti tvrdwe Bu{ove administracije pre invazije/okupacije da je Sadam Husein posedovao prete}u koli~inu oru`ja za masovno uni{tewe.18 Kriti~ka sposobnost medija nestaje u sukobu sa demonizovanim neprijateqem, i tvrdwe o masovnim ubijawima mogu se institucionalizovati bez ozbiqnih dokaza. U slu~aju ubijawa koje su po~inili Crveni Kmeri u Kamboxi tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, @an Lakutir je tvrdio da su se vo|e Crvenih Kmera hvalile da su ubile dva miliona qudi. Kada je kasnije bio prinu|en da prizna da je izmislio i broj i to da su se hvalili, broj od dva miliona ve} je bio prihva}en u mejnstrimu kao istina i opstao je dugo nakon toga.19

25
Verujem da smo svedoci sli~nog procesa kreirawa istine sa 8000 `rtava u Srebrenici. SPREMNOST DA SE LA@E. Osamdesetih godina ameri~ki vode}i mediji su bezupitno prihvatili tvrdwu da su sovjetski KGB i Bugari stajali iza poku{aja atentata na papu Jovana Pavla Drugog 1981. Ova tvrdwa odgovarala je programu Reganove administracije da se Sovjetski savez ocrni kao imperija zla. Besmisao dokaza koji su na to ukazivali, kao i verovatnost (i dokazi) o pritiscima, te zainteresovanost turskog desni~ara koji je na kraju priznao zlo~in, nikada nisu zainteresovali urednike i novinare Wujork tajmsa i drugih listova.20 Tvrdwa u ovom slu~aju, gde je navodni zlo~in odgovarao dr`avnim zahtevima, bila je la`na, ali je koeficijent naivnosti novinara i urednika bio veoma visok a wihova kriti~ka sposobnost i istra`iva~ka revnost bile su minimalne. Isti takav je bio i tretman koji su ratovi na Balkanu imali u mejnstrim medijima i kod intelektualaca u periodu od 1991. do 2011. U ovom slu~aju, zapadne vlade su se stalno me{ale u raspad Jugoslavije i od po~etka intervencije meta im je bila Srbija.21 To je imalo veliki uticaj na novine i stavove urednika i intelektualaca. Zvani~na pristrasnost i spremnost da se la`e, preteruje u optu`bama protiv izabrane mete, biraju dokazi i koriste instrumenti, kao Ha{ki tribunal, da bi se bele`ili poeni i opravdavale zvani~ne akcije, brzo su dopuweni paralelnom pristrasno{}u u izve{tavawu, u institucionalizaciji neistina i mitova i ponovnom pisawu istorije.22 Jedan od va`nih mitova bio je da su se NATO sile ponele nesavesno, kasno se ukqu~uju}i u sukob,23 nakon srpskih zlo~ina. Ova mitska istorija zanemaruje slede}e va`ne ~iwenice: (1) nakon pada Sovjetskog saveza, {to je za posledicu imalo gubqewe interesovawa Zapada za o~uvawe Jugoslavije, zapadne sile su podsticale raspad zemqe; (2) pri tome se nisu bavili pitawima re{avawa problema napu{tenih mawina koje nisu `elele da ostanu u dr`avama kojima su vladali oni koje su smatrali neprijateqima, ~ime su efektivno opstruirale re{ewe ovog problema; (3) zapadne sile, a pre svih Amerika, po pravilu su se suprotstavqale mirnom re{ewu sukoba oko teritorija i ohrabrivale su bosanske Muslimane i kosovske Albance da izbegavaju dogovore i da ~ine sve da izazovu NATO intervenciju u svoju korist.24 Drugi mit, tesno povezan s prethodnim, jeste da su Srbi prvi po~eli etni~ko ~i{}ewe u Bosni i drugde i da su to gotovo iskqu~ivo oni ~inili. Suprotno tome, prvo veliko etni~ko ~i{}ewe se odigralo u Hrvatskoj, u Zadru i Gospi}u, u maju i septembru 1991. U Zadru je hrvatska gomila uni{tila 119 srpskih prodavnica i ku}a, a nekih 120 srpskih civila nekoliko meseci kasnije ubijeno je u Gospi}u.25 U avgustu 1995. izvr{eno je najve}e etni~ko ~i{}ewe tokom jugoslovenskih ratova, kada su hrvatske snage proterale Srbe iz Krajine. Etni~ko ~i{}ewe u Bosni je bilo tante za kukuriku izme|u bosanskih Muslimana, Hrvata i bosanskih Srba u pe-

26
riodu od 1991. do Dejtonskog sporazuma 1995.26 U Bosnu je, uz pomo} Klintonove administracije, Saudijske Arabije i Pakistana,27 dovedeno vi{e od 4.000 muxahedina kao podr{ka bosanskim Muslimanima. Oni su bili efikasne ubice ~ije su aktivnosti, uz druge muslimanske paravojne i regularne snage, ostavile pusto{ u stotinama srpskih sela, uz vi{e hiqada ubijenih.28 U medijima je etni~ko ~i{}ewe u Bosni predstavqano kao jednostrano sa genocidnim namerama, iako je u pitawu bila borba za kontrolu nad teritorijom i ponekad osveta. Ovaj na~in predstavqawa podrazumevao je masovno skrivawe dokaza. MIT O MILO[EVI]EVOJ VELIKOJ SRBIJI. Tre}i tesno povezan mit je da su Srbi, predvo|eni Milo{evi}em, vodili svoje ratove u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu zarad stvarawa velike Srbije. Ovim se potpuno zanemaruje ~iwenica da je Jugoslavija, uz aktivnu podr{ku sila NATO-a, bila u stawu raspadawa jo{ od devedesetih, a da su srpske mawine u Hrvatskoj i Bosni htele da ostanu u smawenoj Jugoslaviji pre nego da ostanu u nezavisnim republikama u kojima bi dominirali wihovi vekovni neprijateqi. (Zapadni establi{ment je pa`qivo izbegavao rasprave na temu genocidnih operacija Hrvata protiv Srba za vreme nacisti~ke okupacije tokom Drugog svetskog rata i ~iwenice da su bosanski Muslimani i Izetbegovi} slu`ili nacistima u tom periodu.29) Milo{evi} je bio pod velikim politi~kim pritiskom da pomogne ovim srpskim mawinama. On je to povremeno i ~inio, ali svakako nije regularno ratovao da bi zadr`ao sve Srbe u jednoj dr`avi. On je ili podr`ao ili potpisao niz dogovora, kao {to je Brionski (jul 1991), Lisabonski (februarmart 1992), VensOvenov (januar 1993), OvenStoltenbergov (avgust 1993), Evropski akcioni plan (januar 1994), Plan kontakt grupe (jul 1994) i, kona~no, Dejtonski sporazum (novembar 1995). Nijedan od ovih dogovora nije podrazumevao da svi Srbi ostanu u jednoj dr`avi. Odbio je da brani Srbe iz Zapadne Slavonije i Krajine kad su bili `rtve etni~kog ~i{}ewa u Hrvatskoj u maju i avgustu 1995. Slo`io se sa zvani~nim smawivawem Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (tj. Srbiju i Crnu Goru, koja se tako|e raspala 2006. progla{avawem nezavisnosti Crne Gore i Srbije), ~ime je Srbe u Hrvatskoj i Bosni fakti~ki prepustio wihovoj sudbini, izvan bilo kakve velike Srbije. Ukratko, nazvati borbu srpskih mawina i Milo{evi}a da se ostane makar i u su`enoj Jugoslaviji ili da se spoje sa Srbijom te`wom za stvarawem velike Srbije predstavqa ideolo{ki pristrasno i ~ak sme{no nerazumevawe politi~ke dinamike.30 Ovu pristrasnost ilustruje i ~iwenica da o~igledne te`we hrvatskog vo|stva za pro{irewem Hrvatske u veliku Hrvatsku, kao i borba OVK za veliku Albaniju, uz spremnost da se etni~ki o~iste nehrvati i nealbanci31 nikada nisu privla~ili pa`wu zapadnih medija. Mete Zapada su samo ve}i entiteti.

27
^etvrti mit, konstruisan da doka`e kako je Milo{evi} bio ultranacionalista koji je pozvao Srbe u napad i etni~ko ~i{}ewe u ciqu stvarawa velike Srbije je da je on taj poziv izgovorio u poznatim govorima iz 1987. i 1989. Da navedemo samo nekoliko primera iz jednoli~ne propagande zapadnih medija: Milo{evi} je izazvao nacionalisti~ko ludilo milion Srba (Tajm); on je okupio milion Srba na mestu bitke (Kosovo 1389) da bi im rekao da se spreme za novi boj Dugi jugoslovenski ko{mar gra|anskog rata po~iwe (Bi-Bi-Si 1991). Drugom prilikom, 1999, Bi-Bi-Si je o govoru iz 1989. objavio da se Milo{evi} zakleo da Srbija vi{e nikada ne}e izgubiti kontrolu nad Kosovom. Ali takvih poziva i zakletvi u tim govorima, poznatim po nagla{avawu da je Jugoslavija multietni~ka zemqa, nije bilo: Jugoslavija je vi{enacionalna zajednica(koja) mo`e da opstane samo pod uslovom potpune jednakosti svih nacija koje u woj `ive (Milo{evi} na Kosovu, 28. juni 1989). U dramati~noj ilustraciji kreirawa mita Francisko Gil-Vajt je pokazao da je Bi-Bi-Si preneo originalne govore, li{ene bilo kakvih poziva Srbima na oru`je (ukqu~uju}i navedenu izjavu). U to vreme je Bi-Bi-Si primetio i zalagawe za punu jednakost svih nacija u okviru Jugoslavije. Ali, do 1999. i 2001, kada je antisrpska linija ve} uveliko u~vr{}ena, Bi-Bi-Si je izneo tvrdwe o pripremama za novu bitku i navode o odbijawu da se izgubi kontrola nad Kosovom koji se ne mogu na}i ni u Bi-Bi-Sijevim transkriptima govora.32 DEMONIZOVAWE SRPSKE STRANE. Peti mit, ili skup mitova, izrastao je iz potrebe da se demonizuju Srbi i da se bombe NATO-a dovedu u pomo} bosanskim Muslimanima da su Srbi nemilosrdno granatirali sarajevske civile u tri masakra: 1992 (masakr u redu za hleb), 1994 (Markale ili masakr na pijaci) i (drugi masakr na pijaci) 1995. Ovi masakri su izrazito dobro planirani da uti~u na va`ne odluke NATO-a i UN da se sna`nije interveni{e u korist bosanskih Muslimana. Mnogi zvani~nici UN i visoki zapadni vojni zvani~nici su tvrdili da postoje ~vrsti dokazi da su u sva tri slu~aja akcije planirali i izveli sami bosanski Muslimani.33 Oficir ameri~ke armije Xon Srej, koji je bio na licu mesta u Bosni tokom ovih i drugih slu~ajeva masakra, sugerisao je da ovi incidenti i verovatna pre}utna saglasnost vo|a bosanskih Muslimana zaslu`uju podrobnu istragu Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine.34 Nepotrebno je re}i da se takva istraga nikada nije dogodila. Ukratko, ovo nije teorija zavere, nego analiza i zakqu~ak izvedeni na bazi niza zna~ajnih dokaza, koji ~ak nisu ni osporavani u izve{tajima o novijoj balkanskoj istoriji kojima dominira zvani~na linija. [esti mit govori o tome da su samo bosanski Srbi dr`ali zarobqeni~ke logore u kojima se prema velikom broju qudi postupalo kao u nacisti~kim koncentracionim logorima. U stvari, sve tri strane u gra|anskom ratu su dr`ale zarobqeni~ke logore. Broj qudi zatvorenih u ovim logorima nikada nije bio veliki, a postupawe prema zatvorenicima nije

28
bilo boqe u hrvatskim i muslimanskim logorima nego u srpskim.35 Me|utim, Muslimani i Hrvati su smi{qeno dr`ali medije daleko od svojih logora i, {to je jo{ va`nije, zapadni mediji su ionako bili zainteresovani samo za srpske. ^uvena fotografija Fikreta Ali}a, zarobqenika iz Trnopoqa, koja ga prikazuje iscrpqenog u ogradi srpskog koncentracionog logora, pokazala se kao medijska prevara. Ali} je bio u tranzitnom logoru, bio je bolestan i ni na koji na~in sli~an drugima u logoru. Ubrzo je oti{ao u Skandinaviju. [to je najva`nije, ograda koja se pojavquje u TV prilozima i na fotografijama ogra|ivala je novinare i fotoreportere, a ne grupu bosanskih Muslimana koju su snimali.36 Ova prevara je bila vrlo uspe{an propagandni udar kreatora rata i wihovih medijskih pomo}nika. Kasnije je Bernar Ku{ner, biv{i {ef Lekara bez granica i ministar inostranih poslova pod Sarkozijem, pri~aju}i o svojoj poseti Aliji Izetbegovi}u kada je umirao u bolnici 2003, rekao da je Izetbegovi} wemu i Ri~ardu Holbruku priznao da je preterivao u optu`bama o surovosti srpskih snaga da bi po`urio intervenciju NATO-a protiv Srba. Prema Ku{neru, Izetbegovi} je i wemu i Holbruku rekao da nije bilo logora za istrebqewe, kakav god da je bio u`as na tim mestima i dodao da je verovao da bi ovakvo otkri}e moglo da ubrza bombardovawe (bosanskih Srba).37 PRE PREGOVORA ODLU^ENO DA SE BOMBARDUJE. Sedmi mit, koji je sada institucionalizovan, jeste taj da su na mirovnoj konferenciji u Rambujeu, pre NATO bombardovawa Jugoslavije, Milo{evi} i Srbi bili ti koji su odbili da pregovaraju o problemu Kosova, pa je NATO bio prinu|en na bombardovawe. Ali, postoje ~vrsti dokazi da su Klintonova administracija i NATO bili nestrpqivi da bombarduju, da su izvr{ili sve pripreme za napad i ulo`ili silnu energiju da OVK potpi{e sporazum kojim se, izme|u ostalog, od Jugoslavije tra`i neprihvatqivo (prema visokom zvani~niku Stejt departmenta): da dozvoli da NATO trupe okupiraju ~itavu zemqu. Ovu posledwu taktiku su, prema istom izvoru, primenili da prekinu pregovore, jer je Srbima trebalo malo bombardovawe da se urazume.38 Ovo priznawe i mnogi posredni dokazi nisu spre~ili Kofija Anana i UN da izjave da je me|unarodna zajednica poku{ala da postigne sporazum sa beskrupuloznim i zlo~ina~kim re`imom.39 Osmi mit, ili struktura mitova, odnosi se na NATO bombardovawe kao odgovor na srpsko etni~ko ~i{}ewe Kosova i kao na~in da se spre~i planirani genocid (Operacija potkovica), a da su Srbi ipak poku{ali genocid na Kosovu i ubili veliki broj qudi, dok je NATO bombardovawe omogu}ilo bezbedan povratak kosovskih Albanaca. U stvarnosti, srpske brutalnosti na Kosovu su bile deo gra|anskog rata i odgovor na namerne provokacije OVK kojima bi se izazvalo NATO bombardovawe, pri ~emu je Klintonova administracija pomagala OVK u wihovim provokacijama.40 Nije bilo planiranog holokausta, a Operacija Potkovica je razotkrivena kao jo{ jedna od dezinformacija NATO-a.41 Nije bilo poku{aja genocida, ve} masovnog izbegli{tva iz straha od NATO bombardovawa i nasiqa na

29
zemqi; samo 4.000 tela je prona|eno od kraja rata i pored do tada nevi|enih forenzi~kih pretraga, a u svom godi{wem izve{taju za 2009. Me|unarodni komitet Crvenog krsta je objavio spisak od 1.869 nestalih osoba za kojima se jo{ traga,42 {to ukupno ~ini oko 6.000 mrtvih, iako je zvani~na brojka jo{ uvek 11.000. Stejt department je optu`io Srbe za 500.000 ubistava,43 {to jo{ jednom otkriva sklonost ka uve}avawu zlo~ina koje su po~inile izabrane mete. NATO bombardovawe je omogu}ilo siguran povratak kosovskih Albanaca, ali tek po{to je prvo izazvalo masovni egzodus tako da smo do{li do nivoa komedije u kojoj se humanitarni rat opravdava uspehom koji je, navodno, imao u re{avawu humanitarne krize koju je sam izazvao. Dodatni mit je da Kosovo posle NATO-bombardovawa predstavqa neku vrstu storije uspeha. Ovo iziskuje istovremeno pre}utkivawe ili zanemarivawe i postavqenih ciqeva bombardovawa i rezultata na terenu. Formalni ciq bombardovawa je bio da se zaustavi etni~ko ~i{}ewe i da se pomogne uspostavqawe dru{tva multietni~ke, tolerantne, inkluzivne demokratije (ameri~ki predsednik Bil Klinton).44 Ali mr`wa koju je natalo`io rat te{ko mo`e voditi toleranciji, {to bi svaki razuman analiti~ar shvatio. Daqe, dok prethodno nije bilo pravog etni~kog ~i{}ewa, ve} samo povremenih brutalnih preseqewa u gra|anskom ratu,45 pod NATO okupacijom, sa ultranacionalisti~kom OVK inkorporiranom u policijske snage koje je organizovao NATO, do{lo je do pravog, ireverzibilnog etni~kog ~i{}ewa koje se sa Srba pro{irilo na Rome i druge mawine. Kako ka`e Jan Oberg, najve}e etni~ko ~i{}ewe na Balkanu (u procentualnom smislu).46 Pet godina nakon kraja rata preostalo srpsko stanovni{tvo je izolovano, sme{teno u za{ti}ene enklave, bez mogu}nosti da radi, ide u {kolu ili putuje bez oru`ane za{tite. Kosovo je raj za kriminalce i prestonica trgovine drogom i qudima.47 OVK, koji je dugo u vezi sa Al Kaidom, od koje prima pomo}, pomogla je pobunu u Makedoniji i nastavqa da se bori za svoj ciq Veliku Albaniju. Na sve to Zapad okre}e glavu, uz povremene op{te naznake o storiji uspeha. PO^ETAK RASPRAVE O ISTORIJSKIM IZMI[QOTINAMA. Razlog za pomiwawe ovih istorijskih izmi{qotina, mitova i zanemarivawa a lista ni na koji na~in nije iscrpqena jeste da se poka`e kako je bilo lako i predvidqivo institucionalizovati la`i o Srbima kao izabranoj meti i demonizovanom neprijatequ. Neko bi se ponadao da su mediji i mejnstrim intelektualci ne{to nau~ili iz ponovqenih i ponekad neugodnih primera wihove lakovernosti i da }e zgodne optu`be za pokvarenost izabrane mete tretirati sa skepticizmom i podvr}i pa`qivom ispitivawu. To se nije desilo u slu~aju opisanih izmi{qotina, mitova i sakrivawa, a po na{em mi{qewu, nije se desilo ni u slu~aju suo~avawa sa optu`bama za srebreni~ki masakr. U poglavqima koja slede da}emo prikaz nekih dokaza koji su izneti povodom optu`be za masovna smaknu}a, ali }emo tako|e poku{ati da doga|a-

30
je u Srebrenici smestimo u odgovaraju}i istorijski i politi~ki kontekst, {to smatramo da je od velikog zna~aja, ne samo da bi se objasnilo kakva ubijawa su se dogodila u Srebrenici ve} i da se objasne politi~ki ulozi koji podupiru naizgled neobja{wivo povla~ewe 28. divizije iz Srebrenice ostavili su `ene i decu na brigu Armiji bosanskih Srba! i vrlo efikasna kampawa protiv Srba da se podupre optu`ba za genocid. Tribunal, Ujediwene nacije i mediji su imali va`nu i zaslu`nu ulogu u ovoj kampawi (videti poglavqa 69). Navedeni problemi zahtevaju hitnu analizu i diskusiju. U ovoj kwizi mi se ukqu~ujemo u takvu analizu i zapo~iwemo diskusiju.

Napomene
1 Bosnia: 2 Officials Dismissed for Obstructing Srebrenica Inquiry, AP, Wujork tajms, 17. april 2004; Marlise Simons, Bosnian Serb Leader Taken Before War Crimes Tribunal, Wujork tajms, 8. april 2000; The Fall of Srebrenica (A/54/549), Izve{taj generalnog sekretara povodom rezolucije Generalne skup{tine 53/35, 15. novembar 1999, paragraf 506, http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf. 2 Izme|u 840 i 950 bosanskih Muslimana iz Srebrenice i @epe spaslo se preplivav{i reku Drinu izme|u 11. i 13. jula 1995. Ove izbeglice ~itavu brigadu Bosanske muslimanske armije jugoslovenske vlasti su privele, saslu{ale i obezbedile im sme{taj i negu, ukqu~uju}i posete Crvenog krsta, koji im je tako|e dostavqao po{tu i cigarete. Vidi: Transkripti su|ewa Milo{evi}u, IT-0254-T, 10. decembar 2003, str. 3034030341, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/031210ED.htm. 3 Rezolucija 819 Saveta bezbednosti UN (S/RES/819), 16. april 1993. U vezi sa sporazumom UNPROFOR-BMAABS od 18. aprila, vidi: Marcus Tanner, Srebrenica victims airlifted to safety, Independent, 19. april 1993; i John F. Burns, U.N. Says Enclave Is Saved; Bosnians Call It Surrender, Wujork tajms, 19. april 1993. 4 Vidi: Milivoje Ivani{evi}, Kwiga mrtvih Srebrenice i Bir~a 19921995, u Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 95169. U ovom delu kwige Ivani{evi} navodi imena i datume ro|ewa i smrti ukupno 3.287 srpskih `rtava stradalih u ovoj oblasti isto~ne Bosne do kraja rata. 5 Germinal ^ivikov, Srebrenica: krunski svedok, Beograd, NVO Istorijski projekat Srebrenica, 2010. 6 Izjava svedoka Vo|a tima istra`iteqa Din Pol Mening, tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, IT-0254-T, 24. novembar 2003, paragraf 27, paragraf 29, http://www.domovina.net/archive/2003/20031124_manning.pdf. 7 Vidi svedo~ewe Dina Pola Meninga: Transkripti su|ewa Milo{evi}u, IT-0254-T, 26. januar 2004, str. 3142831437, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/040126IT.htm. Ova procena zasniva se na broju koji je naveo Mening od 2.600 tela, podeqenom sa 450.

31
8 More Srebrenica victims exhumed from mass grave, Agencija Frans pres, 9. decembar 2008. 9 Steven Lee Meyers, Making Sure War Crimes Arent Forgotten, Wujork tajms, 22. septembar 1997. 10 O ulozi Vilijema Vokera u skretawu pa`we Zapada na navodni masakr oko 45 etni~kih Albanaca u selu Ra~ak, na Kosovu, januara 1999, vidi: Johnstone: Fools Crusade, Racak: casus belli for NATO, str. 238244. Vidi tako|e Edward S. Herman i David Peterson, The Politics of Genocide (Politika genocida, Beograd: Vesna info, 2010; ovde izdawe Monthly Review Press, Wujork, 2010), Mythical Bloodbaths: Racak, str. 95101. 11 Barton Gellman, The Path to Crisis: How the United States and Its Allies Went to War, Va{ington post, 18. april 1999. 12 Kako stoji u zvani~nom izve{taju UN o tom pitawu: Neki od pre`ivelih ~lanova srebreni~ke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegovi}, izme|u ostalog, rekao da je saznao da je intervencija NATO-a u Bosni i Hercegovini mogu}a, ali se mo`e dogoditi samo ukoliko bi Srbi provalili u Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. Predsednik Izetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio. The Fall of Srebrenica (A/54/549), paragraf 115, http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf. Izve{taj UN ne pomiwe da je tom sastanku prisustvovalo jo{ devet osoba, me|u wima i Hakija Mehoqi}, nekada{wi {ef policije u Srebrenici, koji je jednom prilikom rekao da osmoro od wih (odnosno oni koji su jo{ bili `ivi u vreme kad je to izjavio) mogu da potvrde ovaj Klintonov predlog. (Vidi intervju sa Hakijom Mehoqi}em, u: Hasan Haxi}, 5,000 Muslim Lives for Military Intervention, Dani, Sarajevo, 22. jun 1998 , objavqeno na vebsajtu Centre for Peace in the Balkans, http://www.balkanpeace.org/cib/bos/ boss/boss06.shtml > ili http://cdsp.neu.edu/info/students/marko/dani/dani2.html. 13 Organizacija Veritas procenila je da je u operaciji Oluja poginulo 1.205 civila, ukqu~uju}i 358 `ena i 10 dece. Vidi: Croatian Serb Exodus Commemorated, Agence France Press, 4. avgust 2004; tako|e Veritas, na internet adresi www.veritas.org.yu. Samo jedno od 1.883 tela ekshumiranih iz grobnica oko Srebrenice, zakqu~no sa 2000. godinom, identifikovano je kao `ensko. Ove brojke su navedene u li~no distribuiranoj oceni karakteristika ovih ostataka koju je dao dr Zoran Stankovi}, koji je dugo radio kao sudski ve{tak za UN i koji je detaqno prou~io slu~aj Srebrenice. Vidi tako|e: Tim Ripley, Operation Deliberate Force: the UN and NATO Campaign in Bosnia 1995, Lankaster: Centre for Defence and International Security Studies, 1999), str. 192. 14 Na pitawe koliko je NATO podlo`an optu`bama Tribunala za bombardovawe Jugoslavije 1999, portparol NATO-a Xejmi [ej odgovorio je da ga to ne brine. Kako je rekao [ej, tu`ilac (u to vreme Luiz Arbur iz Kanade) zapo~e}e sa istragom jer }emo joj mi to dozvoliti. Onda, zemqe NATO-a su te koje ga finansiraju, dok se u vezi s potrebom stvarawa drugog ve}a da bi se tu`ioci ubrzali mi i Tribunal se u tome sla`emo, `elimo da ratni zlo~inci budu privedeni pravdi. Konferencija za {tampu, NATO, 16. maj 1999, http://www.nato.int/kosovo/press/p990516b.htm. Vidi tako|e Michael Mandel, How America Get Away with Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity, Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), posebno

32
poglavqa 4. and 5; i Edward S. Herman, The Milosevic Trial, Part 1, Z Magazine, april 2002. Radi ilustracije, vidi: Predgovor, napomena 11. Vidi: Douglas Kellner, The Persian Gulf TV War, Boulder, CO: Westview Press, 1992), str. 1729. Samo se Sankt Peterburg tajms potrudio da prona|e satelitske fotografije koje pokazuju da je navodno okupqawe ira~kih vojnika na saudijskoj granici bilo dezinformacija. Vidi: John R. MacArthur, Second Front: Censorship and Propaganda in the Gulf War, Wujork: Hill and Wang, 1992), Poglavqe 2, Selling Babies, str. 3777. Vidi: npr. Times and Iraq, urednici, Wujork tajms, 26. maj 2004, i Times and Iraq: A Sample of the Coverage, urednici, Wujork tajms, maj 2004, http://www.nytimes.com/ref/international/middleeast/20040526CRITIQUE.html; Howard Kurtz, The Post on WMDs: An Inside Story, Va{ington post, 12. avgust 2004; Michael Massing, Now They Tell Us, New York Review of Books, 26. februar 2004; Michael Massing, Unfit to Print?, New York Review of Books, 24. jun 2004; i Mark Danner, The Secret Way to War, New York Review of Books, 9. jun 2005. Noam Chomsky i Edward S. Herman, After the Cataclysm: Postwar Indochina and the Reconstruction of Imperial Ideology (Boston: South End Press, 1979), Poglavqe 6, Cambodia, str. 135294; Edward S. Herman i Noam Chomsky, Manufacturing Consent: The Political Economy of the Mass Media, drugo izdawe (Wujork: Pantheon Books, 2002), Poglavqe 6.2, Cambodia, str. 260296. Vidi: Edward S. Herman i Frank Brodhead, The Rise and Fall of the Bulgarian Connection, Wujork: Sheridan Square Publications, 1986); Herman i Chomsky, Manufacturing Consent, Poglavqe 4, The KGB-Bulgarian Plot to Kill the Pope: Free-Market Disinformation as News, str. 143167. O tome kako su me|unarodni kontekst i direktni pritisci zapadnih sila doprineli nasilnom raspadu Jugoslavije, vidi: David Chandler, Western Intervention and the Disintegration of Yugoslavia, 19891999, u: Philip Hammond i Edward S. Herman, urednici, Degraded Capability: The Media and the Kosovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), str. 1930; Johnstone, Fools Crusade, str. 3450; Mandel, How America Gets Away with Murder, str. 6588; i Edward S. Herman i David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, str. 49, http://www.monthlyreview.org/ 1007hermanpeterson1.php. Vidi: Peter Brock, Media Cleansing: Dirty Reporting, Journalism and Tragedy in Yugoslavia (Los An|eles: GMBooks, 2005); i L.T.C. John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office, Department of the Army, oktobar 1995, http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm. Mediji su ~esto tvrdili da su UN i NATO do`iveli neuspeh zbog nedostatka moralne hrabrosti, politi~ke voqe, neodlu~nosti, te da su oni ~ak bili sau~esnici u srpskoj agresiji (The Meaning of Srebrenica, uvodni ~lanak, Va{ington post, 13. jul 1995; Michael Dobbs, Va{ington post, 7. jul 1996; Roger Cohen, Failure in Bosnia, Wujork tajms, 18. april 1993). U izjavi datoj povodom 10. godi{wice memorijalnog centra u Poto~arima, 11. jula 2005, generalni sekretar UN Kofi Anan izrazio je `a-

15 16

17 18

19

20

21

22

23

33
qewe zbog ozbiqnih gre{aka u proceni, nastalih zbog odanosti filozofiji nepristrasnosti i nenasiqa, koja, koliko god divqewa dostojna, nije bila primenqiva na sukob u Bosni (SG/SM/9993). Tvrditi da su SAD i wihovi saveznici bili nepristrasni ili ravnodu{ni, tada kao i danas, zna~i falsifikovati istorijske podatke. Vidi napomenu 21. Vidi tako|e: Lenard J. Cohen, Broken Bonds: Yugoslavias Disintegration and Balkan Politics in Transition, drugo izdawe (Boulder, CO: Westview Press, 1995); David Owen, Balkan Odyssey (Wujork: Harcourt Brace & Co., 1995); Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War (Brookings, Va{ington: The Brookings Institution, 1995); Steven L. Burg i Paul S. Shoup, The War in BosniaHerzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention (Armonk, NY: M.E. Sharpe, 1999); Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: The University of Michigan Press, 1999). Vidi: Johnstone, Fools Crusade, str. 2829. Vidi tako|e: Rajko Dolechek, The International Criminal Tribunal For the Former Yugoslavia: A Creation and Instrument of Nato, Ostrava, februar, 2000. U Bosni je na strani bosanskih Muslimana poginulo znatno vi{e civila nego na srpskoj strani, ali srpske civilne `rtve su tako|e veoma brojne. O borbama po sistemu milo za drago u bosanskom gra|anskom ratu do kraja jula 1995, vidi: Cedric Thornberry, Saving the War Crimes Tribunal; Bosnia Herzegovina, Foreign Policy, septembar 1996. Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003), str. 207208; Richard J. Aldrich, America used Islamists to arm the Bosnian Muslims: The Srebrenica report reveals the Pentagons role in a dirty war, Gardijan, 22. april 2002; Richard Norton-Taylor, US used Islamists to arm Bosnians: Official Dutch report says that Pentagon broke UN embargo, Gardijan, 22. april 2002. Vidi izve{taj koji je predat i Generalnoj skup{tini i Savetu bezbednosti UN (A/48/177 A/25835), Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima genocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993, Jugoslovenska dr`avna komisija za ratne zlo~ine i genocid, april 1993, str. 19, http://unbisnet. un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri= full=3100001!320302!1&ri=3&aspect=subtab124&menu=search&source=!horizon#focus. Vidi tako|e: Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom; i Joan Phillips, Victims and Villains in Bosnias War, Southern Slav Journal, prole}e-leto 1992. Vidi: Johnstone, Fools Crusade, str. 146152; Nebojsa Malic, Whitewashing the Holocaust: Jasenovac and the Politics of Genocide, Balkan Express, 28. april 2005, http:///www.antiwar.com/malic/?articleid=5751. Vidi: Johnstone, Fools Crusade, str. 3240. Tako|e vidi diskusiju o ovom pitawu u: Herman i Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, str. 914, http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php. Vidi: Johnstone, Fools Crusade, str. 3234, str. 146156.

24

25

26

27

28

29

30

31

34
32 Francisco Gil-White, How Politicians, the Media and Scholars Lied About Milosevics 1989 Kosovo Speech, na vebsajtu The Emperors Clothes, 9. februar 2004, http://emperors-clothes.com/milo/gw.htm. 33 Za kratak prikaz toga kako se ovde radilo o zlo~inima nastalim samopovre|ivawem, uz daqe reference, vidi: Senator Larry E. Craig, Clinton-Approved Iranian Arms Transfers Help Turn Bosnia into Militant Islamic Base, Republican Policy Committee, ameri~ki Senat, 16. januar 1997, http://www.senate.gov/rpc/releases/1997/iran.htm; Sray, Selling the Bosnian Myth to America, http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm; David Binder, Bosnias bombers, The Nation, 2. oktobar 1995; i Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, str. 6869. 34 Sray, Selling the Bosnian Myth to America, http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm. 35 Johnstone, Fools Crusade, str. 6982.; Carl Savich, Celebici, http://www.serbianna.com/columns/savich/047.shtml. 36 Johnstone, Fools Crusade, str. 7273. Vidi tako|e: Thomas Deichmann, The picture that fooled the world, LM97, februar 1997, http://www.srpskamreza.com/guest/LM/lm-f97/LM97_Bosnia.html; i Deichmann, Exactly as it happened?, LM100, maj 1997, http://www.srpska-mreza.com/guest/LM/lm100/ LM100_Bosnia.html%20, http://www.srpska-mreza.com/guest/LM/lm100/LM 100_Bosnia.html. 37 Bernard Kouchner, Les Guerriers de la Paix (Pariz: Grasset, 2004), str. 373374. 38 Vidi: George Kenney, Rolling Thunder: The Rerun, The Nation, 14. jun 1999, http://www.thenation.com/article/rolling-thunder-rerun. 39 The Fall of Srebrenica (A/54/549), paragraf 502, http://www.haverford.edu/relg/sells/reports/UNsrebrenicareport.htm. 40 Tom Walker, Aidan Laverty, CIA aided Kosovo guerrilla army, Sandej tajms (London), 12. mart 2000; Peter Beaumont, Ed Vulliamy i Paul Beaver, CIAs bastard army ran riot in Balkans, Obzerver (London), 11. mart 2001; Rory Carroll, Crisis in the Balkans: West struggles to contain monster of its own making, Gardijan (London), 12. mart 2001. 41 Vidi: Noam Chomsky, The New Military Humanism (Monroe, ME: Common Courage Press, 1999), str. 36; i Heinz Loquai, Der Kosovo-Konflikt. Wege in einen vermeidbaren Krieg (Baden-Baden: Nomos, 2000). Loquai je penzionisani general brigade nema~ke vojske. 42 Vidi: Kosovo conflict 1999, u: ICRC Annual Report 2009, Godi{wi izve{taj, Me|unarodni komitet Crvenog krsta, p. 293, http://www.icrc. org/eng/assets/files/annual-report/icrc-annual-report2009-western-balkans.pdf. 43 U saop{tewu za {tampu od 19. aprila 1999. ameri~ki Stejt department ka`e da se broj mu{karaca, kosovskih Albanaca, koje su ubili Srbi kre}e od najmawe 100.000, ako se posmatraju samo nestali mu{karci iz izbegli~kih porodica u Albaniji, do ~ak blizu 500.000, ako su ta~ni izve{taji o op{tem izdvajawu mu{karaca me|u interno raseqenim licima na Kosovu. http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt_990416_ksvo_ethnic.html. Primeti}ete da je svakako bilo potrebno mnogo la`i da bi se minimalni broj ubijenih kosovskih Albanaca mu{kog pola, samo do 19. aprila, procenio na 100.000!

35
44 Transcript of Clinton Remarks to American Society of Newspaper Editors, U.S. Newswire, 15. april 1999. 45 O saop{tewu nema~kog ministarstva spoqnih poslova, koje osporava tvrdwe o etni~kom ~i{}ewu pre rata, vidi: Important Internal Documents from Germanys Foreign Office Regarding Pre-Bombardment Genocide in Kosovo, transkript Eric Canepa, Brecht Forum, Wujork, 28. april 1999, http://www.suc.org/kosovo_crisis/documents/ger_gov.html. Vidi tako|e Noam Chomsky, A New Generation Draws the Line: Kosovo, East Timor, and the Standards of the West (Wujork: Verso, 2000), Poglavqe 3, Kosovo in Retrospect, str. 94147. 46 Jan Oberg, Misleading UN Report on Kosovo (Part A), TFF PressInfo 77, Transnational Foundation for Peace and Future Research, Lund, [vedska, 3. oktobar 1999, http://www.transnational.org/pressinf/pf77.html. 47 Vidi: Isa Blumi, The Islamist Challenge in Kosova, Current History, mart 2003; Barbara Limanowska et al., Trafficking in Human Beings in South Eastern Europe 2004: Focus on Prevention, Program za razvoj Ujediwenih nacija, 2005, http://www.unicef.org/media/files/2004Focus_on_Prevention_in_SEE.pdf; i 2005 World Drug Report, Kancelarija Ujediwenih nacija za drogu i kriminal, 2005, http://www.unodc.org/unodc/world_drug_report.html.

Poglavqe 2

UVOD U OSVAJAWE SREBRENICE


Xorx Bogdani~ Od samog izbijawa rata u Bosni i Hercegovini, Srebrenica je bila pozornica tragi~nih doga|aja. Strate{ki istureno mesto blizu reke Drine, oko kojega su se vodile `estoke borbe, postalo je ubrzo poznato kao baza muslimanskog gospodara rata Nasera Ori}a. Ori} i wegovi saveznici su, po~ev{i od maja 1992, iz Srebrenice lansirali sistematske napade tipa spr`ena zemqa protiv civilnog stanovni{tva u 192 srpska sela.1 Napadi su nastavqeni i nakon {to je, rezolucijom Saveta bezbednosti UN u aprilu 1993,2 Srebrenica progla{ena za{ti}enom zonom, sve dok je nije osvojila Armija bosanskih Srba (ABS) u julu 1995. Tokom sukoba, Srebrenica }e postati `i`a propagandne bitke zara}enih strana, tragedija }e postati oven~ana mitom ne samo u javnoj precepciji ve} i u zvani~noj istoriji koju su pisale Ujediwene nacije, nevladine organizacije, sudski dokumenti Ha{kog tribunala i mediji. Dok lokalne snage, i srpske i muslimanske, snose odgovornost za zlo~ine po~iwene u toku ratnih sukoba u oblasti Srebrenice i Bratunca od 1992. do 1995, dotle velike sile, pre svega kreatori ameri~ke politike, nose zna~ajnu odgovornost za produ`avawe rata i nasilni kraj za{ti}enih zona i zona pod za{titom UN u Bosni i Hrvatskoj 1995. ODGOVORNOST AMERIKE. Zauzimaju}i se za strane u konfliktu, Amerika je izbegavala ulogu po{tenog sudije i potkopavala tri dogovora o prekidu rata postignuta pod pokroviteqstvom UN i Evropske unije, koji su mogli pomo}i da se rat potpuno izbegne u martu 1992 (Lisabonski plan) ili da se prekine krajem 1992. ili 1993 (Vens-Ovenov i Oven-Stoltenbergov plan). Iako je op{ti utisak da je rat kraju privela Amerika, prema velikom broju dokaza ona snosi znatan deo odgovornosti za du`inu rata i patwe na svim stranama, pre svega zbog potkopavawa diplomatskih napora drugih. Po mom mi{qewu, efekat ameri~ke politike od prole}a 1993. do leta 1995. bio je produ`avawe rata, iako je nazivana 'zadr`avawe', pi{e u Balkanskoj Odiseji Dejvid Oven, pregovara~ Evropske unije.3 ^arls Bojd, general ameri~kih vazdu{nih snaga, koji je bio zamenik komandanta NATO-a za Evropu i {ef obave{tajne slu`be sve do posledwih ratnih meseci, pi{e: Ameri~ki pristup ratu u Bosni bio je rastrzan dubokom kontradikcijom. Amerika ka`e da je wen ciq da privede rat kraju putem sporazuma, a ono {to stvarno ho}e jeste da uti~e na ishod rata u korist Muslimana.4 U vreme kada je, sa propa{}u Sovjetskog saveza, nestala istorijska misija NATO pakta, kreatori ameri~ke politike su se trudili da odr`e

37
glavnu ulogu u Evropi, {to je zna~ilo da treba na}i novu ulogu za NATO. Da je jugoslovenski sukob re{en diplomatskim putem bez Amerike, to bi dodatno umawilo potrebe za NATO, koji bi mogao biti zamewen evropskim savezom (kao {to je na po~etku predvideo predsednik Dvajt Ajzenhauer). Zaista, Francuska i Nema~ka su 1992. vodile razgovore na visokom nivou o zapadnoevropskom vojnom savezu. Suzan Vudvord pi{e u Balkanskoj tragediji: Iako je Bu{ova administracija re{ila da se odrekne vo|stva u ranim fazama jugoslovenskog sukoba, i Bu{ova i Klintonova administracija nisu `elele da ostanu van toga i da potpuno prepuste situaciju Evropqanima. Ukqu~ivali su se kad god je razvoj jugoslovenskog sukoba pretio da ugrozi vode}u poziciju Amerike u Evropi.5 Uprkos nasiqu koje je pratilo separatisti~ke kampawe u Sloveniji i Hrvatskoj 1991. visoke diplomate su smatrale da je rat u Bosni mogu}e izbe}i. Generalni sekretar UN Peres de Kueqar, biv{i dr`avni sekretar Sajrus Vens i pregovara~ Evropske unije lord Piter Karington su svi upozoravali da bi diplomatsko priznavawe naoru`anih separatisti~kih republika ugrozilo mogu}nost mirnog re{avawa konflikta. Amerika se u po~etku protivila nema~kom planu priznavawa Slovenije i Hrvatske, sve dok Nema~ka nije uspela da privoli Evropsku uniju da joj se pridru`i. U tom trenutku, prva Bu{ova administracija je, pod pritiskom Saudijske Arabije da prizna Bosnu kao budu}u muslimansku evropsku zemqu, ubedila Evropqane da pro{ire diplomatsko priznawe i na Bosnu, 6. aprila 1992, u zamenu za ameri~ko priznawe Slovenije i Hrvatske. Kao i u slu~ajevima Slovenije i Hrvatske godinu dana ranije, to je u~iweno uprkos ~iwenici da nije postignut nikakav dogovor o nezavisnosti izme|u Muslimana, Srba i Hrvata, naroda koji su bili dominantni u Bosni, i uprkos ~iwenici da je, prema va`e}em ustavu, legalna secesija bila mogu}a samo uz pristanak ova tri naroda.6 Korak ka nezavisnoj dr`avi ugrozio bi krhki konsenzus kojim je odr`avan mir nakon Drugog svetskog rata, kada su hrvatski i muslimanski lideri, udru`eni sa nema~kim osvaja~ima, krenuli u kampawu istrebqewa Srba, Jevreja i Cigana, ubijaju}i stotine hiqada civila. U trenutku priznawa, bosanska vlada, u kojoj su dominirali muslimani, kontrolisala je mawe od 40 procenata teritorije. [tavi{e, kako je priznao Xorx Keni iz Stejt departmenta, obave{tajne agencije su bile jedinstvene u stavu da }e Bosna, ako je priznamo, eksplodirati.7 Cimerman, Izetbegovi} i po~etak rata u Bosni Shvataju}i da priznawe bez dogovora tri strane vodi ka propasti, posrednik Evropske unije lord Piter Karington i portugalski ministar inostranih poslova Hoze Kutiqero poku{ali su da umawe posledice sporazumom vo|a bosanskih Srba, Muslimana i Hrvata, poznatim pod nazivom Lisabonski sporazum. Ovaj sporazum je predvi|ao tri etni~ka poluauto-

38
nomna kantona {vajcarskog tipa, pod vla{}u centralne vlade. Lisabonski sporazum su potpisale sve tri strane 20. marta 1992, ali je dva dana nakon toga ameri~ki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman ohrabrio muslimanskog predsednika Bosne Aliju Izetbegovi}a da povu~e svoj potpis. Dve nedeqe kasnije izbio je rat. Roxer Koen iz Wujork tajmsa je kasnije primetio da je me|unarodno priznavawe u datim okolnostima bilo onoliko blizu zlo~ina~kog nemara, koliko to diplomatski akt mo`e biti. Zaista, me|unarodno priznawe i izbijawe rata su se desili istovremeno. Svet je potpalio fitiq.8 Ameri~ko priznawe u prilog muslimanskom predsedniku Aliji Izetbegovi}u pratila je medijska kampawa koja je bosanske Srbe progla{avala agresorima, iako su se prvi napadi u Bosni, prema pisawu provladinog lista Oslobo|ewe, desili 26. marta 1992. kada su hrvatske snage pre{le reku Savu iz Hrvatske i napale srpsko stanovni{tvo sela Sijekovac kod Bosanskog Broda u severnoj Bosni.9 Selo je spaqeno, a pet srpskih porodica je pobijeno, ~ime je zapo~eo ciklus straha i osvete, {to se sa strepwom gledalo {irom Bosne. Prvo ubistvo u Sarajevu se odigralo 1. marta 1992, mesec dana pre zvani~nog po~etka rata, kada su dvojica naoru`anih, Musliman i Hrvat, prate}i srpsku svadbenu povorku na Ba{~ar{iji, u centru Sarajeva, ubili Nikolu Gardovi}a, mlado`ewinog oca. ^iwenica da zvani~nici vladaju}e partije, Stranke demokratske akcije, nisu uhapsili ubice koje su bile dobro poznate, pripremila je pozornicu za bitke koje }e se rasplamsati mesec dana kasnije. Organizuju}i politi~ke partije po nacionalnoj pripadnosti, sve tri zajednice snose odgovornost za stra{nu sudbinu zemqe, navodi Mi{a Gleni u Padu Jugoslavije.10 [ablon su, me|utim, postavili Muslimani, koji su prvi organizovali nacionalisti~ku partiju SDA. Trideset prvog marta 1991. SDA je osnovala Patriotsku ligu, prvu partijsku vojsku jo{ od partija Osovine iz Drugog svetskog rata. Od tog trenutka oru`je je preplavqivalo Bosnu. Jugoslovenska narodna armija (JNA) zapo~ela je prenos oru`ja bosanskim Srbima. Hrvatska paravojna grupa, Hrvatska narodna odbrana, aktivno je naoru`avala svoje ~lanove u Hercegovini. U jesen 1991. organizovane su muslimanske Zelene beretke. Prema Izetbegovi}u, bilo ih je izme|u 35.000 i 40.000 u trenutku po~etka sukoba. Patriotska liga je formirana u isto vreme i u februaru 1992. postavila je plan za odbranu Bosne. Liga je, prema Seferu Halilovi}u, brojala oko 120.000 do prole}a 1992.11 Hrvatske jedinice iz zapadne Hercegovine su se, po zavr{etku sukoba u Hrvatskoj, vratile ku}i predvi|aju}i skori po~etak rata u Bosni. Srbi koji su otpu{teni iz JNA u Hrvatskoj vratili su se sa oru`jem u oblast Prijedora, i pored protesta gradske skup{tine u kojoj su ve}inu ~inili muslimani. Prema bosanskim izve{tajima, JNA je u februaru 1992. sklopila dogovor sa politi~kim vo|om bosanskih Srba Radovanom Karaxi}em da se osnuje zajedni~ka bosansko-srpska JNA komanda radi koordinacije vojnih aktivnosti u Bosni. Vitomir @epini}, zamenik ministra unutra{wih poslova bosanske vlade, procenio je da je bilo naoru`ano ime|u 250.000 i

39
300.000 qudi, a da je oko 10.000 Bo{waka bilo anga`ovano u borbama u Hrvatskoj. Novinari koji su putovali po Bosni opisivali su ve~eri ispuwene zvucima vatre iz malokalibarskog oru`ja dok su seqaci isprobavali svoje novo naoru`awe. ISLAMSKA DEKLARACIJA. I Bu{ova i dolaze}a Klintonova administracija prikazivale su predsednika Izetbegovi}a kao branioca multietni~ke Bosne, {to je u suprotnosti sa wegovim sna`no izra`enim panislamisti~kim pogledima i delovawem. Izetbegovi} je svoju karijeru zapo~eo tako {to je regrutovao qude za SS Hanxar diviziju, koju je osnovao vo|a nacisti~ke SS Hajnrih Himler za bosanske muslimane i koju je vodio fanati~ni antisemita muftija jerusalimski. Zbog svojih netolerantnih napisa, Izetbegovi} je bio u zatvoru za vreme komunisti~kog jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita. Iako je u kontaktima sa zapadnim liderima u toku bosanskog sukoba gajio ton umerenosti, Izetbegovi} je ostao gorqivi po{tovalac iranskog Ajatolaha Homeinija i ~est posetilac Irana. Izetbegovi}eva Islamska deklaracija, koja se prvi put pojavila 1970, a {tampana je 1990, na vreme za kampawu za predsedni~ke izbore u Bosni i Hercegovini, sadr`i i slede}i tekst: Ne mo`e biti mira i sa`ivota izme|u Islamske vere i neislamskih dru{tava i politi~kih institucija Islam jasno iskqu~uje pravo i mogu}nost delovawa bilo koje tu|e ideologije na sopstvenoj teritoriji.12 Hiqade primeraka Islamske deklaracije podeqeno je pripadnicima Armije Bosne i hercegovine. Zna~ajno je i to da se predsednik Izetbegovi} nikada nije odrekao stavova iz we, za vreme i nakon rata, u toku borbe da se konsoliduje kontrola nad republikom u kojoj su Srbi i Hrvati zajedno bili broj~ano nadmo}ni u odnosu na Muslimane, koji su bili pojedina~no najbrojnija etni~ka grupa. U prvim mesecima rata, Josif Bodanski, {ef potkomiteta za terorizam i nekonvencionalne oblike ratovawa ameri~kog Kongresa, objavio je izve{taj u kome se navode detaqi o pomo}i koju su bosanski Muslimani primali od islamisti~kih ekstremisti~kih organizacija i dr`ava, pre svega Irana.13 Dva puta u toku 1994. ugledna dopisnica [pigla sa Balkana Renate Flotau srela je Osamu bin Ladena u ~ekaonici kancelarije bosanskog predsednika Alije Izetbegovi}a. Bin Laden, u to vreme stacioniran u Sudanu, dobio je paso{ od ambasade Bosne i Hercegovine u Be~u, kako navodi bosanski muslimanski list Dani.14 Bin Laden i wegov vojni komandant Ajman al Zavahiri pomagali su da se muxahedini konstitui{u kao snaga u Bosni, najvi{e kao specijalne snage Sedmog korpusa Bosanske armije u centralnoj Bosni. Bodanski napomiwe da je podr{ka bosanskim Muslimanima bila prva zajedni~ka akcija {iitskih i sunitskih ekstremisti~kih organizacija. Ipak, i pored prisustva ekstremisti~kih elemenata i protivqewa direktora CIA Xejmsa Vulsija, Klintonova administracija je dala zeleno svetlo za pove}awe isporuka oru`ja iz Irana. Politiku omogu}avawa ile-

40
galnog uvoza oru`ja promovisali su savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk i ameri~ki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt. Ces Vibes, univerzitetski profesor iz Amsterdama, koji je za holandski izve{taj o Srebrenici dokumentovao ulogu obave{tajnih agencija u Bosni, naveo je da je Ameri~koj vojnoj obave{tajnoj agenciji dat zadatak da ubrza isporuke oru`ja i personala iz Irana i drugih islamskih re`ima, od Malezije do Al`ira.15 AMERI^KA PODR[KA ZA BOSANSKU STVAR. Za{to bi Amerika pribegavala merama koje su kr{ile rezolucije UN, udaqavale biv{e saveznike, kao {to su Britanija i Francuska, koje su imale trupe u okviru UNPROFOR-a i koje su rizikovale produ`ewe rata? General Bojd pi{e: Kqu~na ta~ka ameri~kog pristupa bila je ideja koja je zasnovana na nedostatku informacija: da je u pitawu rat dobra protiv zla, agresora protiv napadnutog. Na bazi te premise, Amerika je podr`avala rezolucije Ujediwenih nacija i NATO-a zasnovane na naizgled neutralnim uslovima na primer, da se za{tite mirovne snage a zatim je sve obrnula da bi kaznila jednu stranu i poku{ala da uti~e na razvoj rata. Podr`avala je kreirawe za{ti}enih zona i tra`ila wihovu za{titu ~ak i kada bi se one koristile za organizovawe napada jedne strane na drugu Podr`avala je legitimitet vo|stva koje je postajalo izrazito etnocentri~no u svojoj formi, jednopartijsko u svojoj vladavini i manipulativno u svojoj diplomatiji.16 General Filip Morijon, komandant UN u Sarajevu (septembar 1992 juli 1993) rekao je pred Ha{kim tribunalom: Od samog izbijawa rata, ciq bosanskog predsedni{tva je bio da obezbedi intervenciju me|unarodnih snaga u svoju korist, i to je jedan od razloga {to nikada nisu bili voqni da u~estvuju u pregovorima.17 Morijonov prethodnik, kanadski general Luis Mekenzi, ~esto je kritikovao Srbe zbog kori{}ewa te{kog naoru`awa oko Sarajeva. Ali kada je napustio mesto, napisao je da su muslimanske snage prekr{ile 19 prekida vatre koje je on dogovorio jer je wihova politika bila, a i sada je, da nateraju Zapad da interveni{e.18 Kako su Srbi imali po~etnu prednost u te{kom naoru`awu, u prva tri meseca rata su osvojili zna~ajnu teritoriju koju su imali nameru da razmene za mir. Srbi misle da su ve} pobedili i ho}e da zavr{e rat, prime}uje general Bojd. Muslimani znaju da nisu i tra`e na~in da ga nastave.19 Ameri~ki dr`avni sekretar Xejms Bejker je neizmerno pomogao strategiju bosanske vlade. On pi{e da je nalo`io svom sekretaru za {tampu Margaret Tutviler da pomogne bosanskom ministru inostranih poslova Harisu Silajxi}u da iskoristi zapadne medije da bi izgradio podr{ku za bosansku stvar u Evropi i Severnoj Americi. Tako|e sam joj rekao da razgovara sa svojim kontaktima sa ~etiri TV kanala, iz 'Va{ington posta' i 'Wujork tajmsa'.20 Xorx Keni, koji je do svoje ostavke u avgustu 1992. radio u jugoslovenskom odeqewu Stejt departmenta, potvr|uje da mu je tra`eno da pomogne u kreirawu javnog mwewa u korist bosanske vlade i da

41
skicira materijale za Margaret Tutviler, koja je uvek tra`ila ne{to {to podi`e temperaturu.21 Ovi napori su imali velikog uspeha, i ~esto je bilo te{ko re}i gde zavr{avaju saop{tewa za {tampu Stejt departmenta ili bosanske vlade o doga|ajima u Bosni, a gde po~iwu novinski izve{taji velikih medijskih ku}a. Zloupotreba broja `rtava u mejnstrim medijima bila je uveliko u toku i pre doga|aja u Srebrenici 1995. Na primer, u toku decembra 1992, najkrvavije godine sukoba, bosanska vlada je saop{tila da je broj `rtava u sukobu 17.000. Dva meseca kasnije, usred zime, kad su borbe na ovom planinskom terenu skoro prestale, bosanska vlada odjednom po~iwe da koristi cifru od 200.000 ubijenih ili nestalih, koju koriste i reporteri kao {to je Xon Berns iz Wujork tajmsa i Xon Pamfret iz Va{ington posta. Nakon kratkog vremena izraz ili nestalih nestao je iz novih izve{taja. Tako je broj `rtava u tvrdwama bosanske vlade bezobrazno uve}an deset puta za dva meseca, a uslu`ni mediji su prihvatili novi broj. Neverovatno, broj od 200.000 `rtava je ostao konstantan u slede}e dve godine rata! Na sli~an na~in je bosanski ministar inostranih poslova Haris Silajxi} punio naslove novina {irom sveta kada je posetio Britaniju a zatim i SAD, sredinom decembra 1992. Dok je bio u SAD, Silajxi} se sreo sa ameri~kim predsednikom i pojavio na vi{e TV kanala, ukqu~uju}i Si-En-En i Ej-Bi-Si, gde je govorio o logorima smrti, logorima za silovawe i odrubqivawu glava deci, u kojima je vi{e od 128.000 ubijeno, a 30.000, pa i 40.000 `ena silovano. Moja je du`nost i moj posao da ovo ka`em, rekao je Si-En-Enu. Preko Ej-Bi-Sija Silajxi} je poru~io da niz zlo~ina koje je naveo daju svima dovoqno razloga za intervenciju.22 U stvari, kao {to su zainteresovani novinari mogli da provere kod Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, zarobqenici koje su dr`ali Srbi bili su u ogromnoj ve}ini mu{karci i nije ih bilo vi{e od desetak hiqada pet meseci ranije, kada je broj zarobqenika dostigao vrhunac. @erom Boni je za francuski program Specijalni izaslanik izneo svoje iskustvo u poku{aju da u|e u trag pri~ama o silovawu: Dok sam bio na 50 km od Tuzle, rekli su mi, idi u dvori{te tuzlanske gimnazije, tamo je 4.000 silovanih `ena. Na 20 km, ovaj broj je pao na 400. Na 10 km ostalo je samo 40. Kad sam se na{ao na licu mesta, samo ~etiri `ene su pristale da svedo~e.23 Do 1993. zvani~an broj `rtava silovawa, nakon dodatnih istraga, smawen je na 2.400, na bazi 119 dokumentovanih slu~ajeva trudno}e kao posledice silovawa, prema izve{taju Specijalnog izvestioca UN Tadeu{a Mazovjeckog.24 Do tada je, me|utim, utisak u javnosti ve} formiran i korigovanim izve{tajima je posve}ivano malo pa`we. U oktobru 1995. potpukovnik Xon Srej, vojni analiti~ar ameri~ke vojske, opisao je produktivnu propagandnu ma{ineriju koju su ~inile pi-ar firme u slu`bi Bo{waka,

42
medijski stru~waci i delovi Stejt departmenta koji su uspevali da manipuli{u iluzijama zarad postizawa muslimanskih ciqeva. Srej nastavqa: Jo{ jedan stalan element propagandnih napada odnosi se na vlasni{tvo nad zemqom. Armija bosanskih Srba nikada nije mogla da 'pregazi, zauzme i zadr`i' 70 procenata zemqe, kako je to ponavqala bo{wa~ka propaganda. Iako su kontrolisali 70 procenata teritorije tokom ve}eg dela trajawa sukoba, Armija bosanskih Srba svakako nije imala vojnu snagu da je pregazi, zauzme i zadr`i. Mediji i pi-ar firme su koristili zapaqive izraze da bi zamutili predratnu situaciju. Zbog svog agrarnog na~ina `ivota Srbi su ~inili ve}inu na 64 procenata teritorije, dok su urbani poslovno-orijentisani Muslimani `iveli u gradovima.25 Inscenirani incidenti Zna~ajan je broj svedo~anstava vi{ih vojnih i diplomatskih zvani~nika da su muslimanske snage namerno preduzimale akcije koje bi ih prikazale kao `rtve. Lord Dejvid Oven, pregovara~ Evropske unije, koji je posle Londonske konferencije 1992. nasledio lorda Pitera Karingtona, napisao je da su muslimanske snage s vremena na vreme granatirale aerodrom da bi zaustavile humanitarne letove i privukle pa`wu sveta na lo{e stawe u Sarajevu. Oven je tako|e naveo da su posmatra~i Ujediwenih nacija primetili da su snage bosanske armije ispaqivale projektile sa lokacije Ko{evske bolnice, izazivaju}i tako odgovor srpske strane, koji bi pouzdani reporteri svaki put opisivali kao granatirawe Ko{evske bolnice.26 [ablon insceniranih incidenata koji su izazivali simpatije u svetu otkriven je u tajnom izve{taju Ujediwenih nacija i procureo je do londonskog Independenta, koji je pisao: Zvani~nici UN i visoki zapadni vojni zvani~nici veruju da su neka od najgorih ubijawa u Sarajevu, ukqu~uju}i i ubistvo najmawe 16 qudi u redu za hleb, po~inili muslimanski branioci, a ne Srbi koji su opsedali grad kao zaveru za zadobijawe simpatija sveta i razlog za vojnu intervenciju U tajnom izve{taju komandantu snaga Ujediwenih nacija u Zagrebu generalu Sati{u Nambijaru zakqu~uje se da je mogu}e da su bombu aktivirale bosanske snage lojalne predsedniku Aliji Izetbegovi}u. 'Verujemo da je to bila detonacija bombe verovatno postavqene u konzervi', rekao je tada zvani~nik UN.27 Uspe{an poku{aj muslimanskih snaga da bace sumwu na bosanske Srbe za inscenirane u`ase {to }e kasnije postati poznato kao masakr u redu za hleb od 27. maja 1992. zna~ajno je uticao na razvoj doga|aja u sukobu jer je dao sna`nu podr{ku usvajawu rezolucije 757 Saveta bezbednosti tri dana kasnije, kojom su uvedene me|unarodne sankcije Srbiji, najva`nijem savezniku bosanskih Srba.28 Sankcije je predlo`ila Amerika da bi kaznila ostatak Jugoslavije zbog navodnog prisustva jugoslovenskih trupa u Bosni.

43
U stvari, jedan izve{taj UN, koji nosi datum 30.6, potvrdio je, na bazi najboqih dokaza koji su bili na raspolagawu, da se najve}i deo JNA ve} povukao u Srbiju i Crnu Goru, kao {to je zahtevala Rezolucija 752 Saveta bezbednosti.29 Nasuprot tome, izve{taj UN napomiwe da {to se ti~e povla~ewa elemenata hrvatske vojske, do sada se u Bosni i Hercegovini to povla~ewe nije dogodilo.30 Predsedavaju}i Saveta bezbednosti, austrijski ambasador Peter Hohenfelner, dobio je izve{taj dva dana pre glasawa o sankcijama koje su predlo`ile SAD, ali je ovaj izve{taj skrivan od ~lanova Saveta bezbednosti sve do sat vremena nakon glasawa o uvo|ewu sankcija Jugoslaviji.31 Neki delegati su se `alili novinarima da su bili zavedeni, ali Amerika je prevagnula u svojim naporima da Srbe neopozivo ozna~i kao zlo~ince, a muslimane ohrabri da nastave rat protiv Srba oslabqenih sankcijama. Britanski diplomata Sedrik Tornberi, pomo}nik generalnog sekretara UN, koji je li~no istra`ivao zlo~ine koje su po~inile sve zara}ene strane, pi{e: Do po~etka 1993. do{lo se do konsenzusa pre svega u SAD, ali i u nekim zapadnoevropskim zemqama a naro~ito u zapadnim liberalnim medijima da su Srbi jedini zlo~inci, {irom Jugoslavije, a da su `rtve prete`no ili ~ak iskqu~ivo Hrvati i Muslimani. Ovo stanovi{te nije odgovaralo percepciji niza visokih slu`benika UN koji su bili u dodiru sa dnevnim doga|awima u ovoj oblasti; kako me je jedna dobra du{a u centrali UN u Wujorku, upu}ena u diplomatske tra~eve, upozorila: Potra`ite zaklon neprilike po~iwu.32 Ove napomene opisuju politi~ku i vojnu atmosferu u vreme kada su se doga|aji razvijali u isto~noj Bosni, kada je Srebrenica prvi put privukla me|unarodnu pa`wu 1993. VLADAVINA TERORA NASERA ORI]A. Ve}i deo sveta prvi put je ~uo za Srebrenicu u martu 1993, kada je general Filip Morijon, komandant UN u Sarajevu, bez dozvole pretpostavqenih, u~inio rizi~nu posetu da bi otvorio put za humanitarni konvoj ka ovom gradu u isto~noj Bosni gde su se odigravale `estoke borbe izme|u dominantno muslimanskih snaga ABM i uglavnom srpske ABS. Uprkos Morijonovoj spremnosti da preuzme rizik da bi pomogao muslimanskim civilima koji su tra`ili pomo}, bosanski Muslimani su komandanta UN zadr`ali kao taoca, da bi objavili humanitarnu krizu i prisilili Zapad na vojnu intervenciju. To {to su me dr`ali kao zarobqenika u Srebrenici bilo je orkestrirano iz Sarajeva, rekao je Morijon u kasnijem svedo~ewu pred Ha{kim tribunalom.33 Srebreni~ki vojni zapovednik, Naser Ori}, komandant 28. divizije BMA, primio je nare|ewe da zadr`i Morijona kao taoca. Naser Ori} je bio vojni zapovednik koji je ovom obla{}u i wenim stanovni{tvom vladao pomo}u terora, primetio je Morijon. Nije sebi mogao da dozvoli da dr`i zarobqenike. Koliko se se}am, nije se ~ak trudio ni da prona|e razlog.34

44
General Morijon je jasno razumeo da su Ori}evi zlo~ina~ki pohodi na srpska sela i masakri brojnih civila bili razlog {to su srpske vojne snage blokirale Srebrenicu. Nisam bio iznena|en kada su me Srbi odveli u selo blizu Bratunca da prisustvujem izno{ewu tela stanovnika koja su bila ba~ena u jamu.35 I Morijon i potpukovnik Tomas Karemans, koji je komandovao holandskim bataqonom UN u Srebrenici pre wenog pada, ustanovili su jasnu vezu izme|u ubila~kih napada Nasera Ori}a na civilno stanovni{tvo Bratunca, Skelana, Kravice, Mili}a i mnogih drugih gradova i sela i doga|aja iz 1995. Sa porastom neutemeqenih medijskih optu`bi protiv srpskih snaga oko Srebrenice, potpukovnik Karemans je podsetio novinare na konferenciji za {tampu u Zagrebu 23. jula 1995: Znamo da su samo u oblasti oko enklave Srebrenica sa zemqom sravwena 192 sela, a svi stanovnici pobijeni. To je ono na {ta mislim kad ka`em 'nema dobrih momaka, nema lo{ih momaka'. [to se mene ti~e, oni su svi isti.36 Sudija Ha{kog tribunala Patrik Robinson pitao je generala Morijona: Vi onda ka`ete, generale, da je ono {to se desilo 1995. direktna reakcija na ono {to je Naser Ori} u~inio Srbima dve godine ranije? Morijon je odgovorio: Da. Da, Va{a visosti. Ja sam u to uveren.37 Postoje mnogi dokazi da su u `estokim borbama u isto~noj Bosni i srpska i muslimanska strana ~inile ozbiqne zlo~ine. Ali, u gra|anskom ratu, gde strah i osveta stvaraju plodno tlo za u`ase, surovost Nasera Ori}a je postala poznata u ~itavoj Bosni. U izve{taju Jugoslovenske dr`avne komisije za ispitivawe ratnih zlo~ina iz 1993, koji je prihva}en kao zvani~an dokument UN, opisuje se {ablon napada u kojima su ~itava sela spaqivana, a svi civili ubijani.38 Me|unarodno priznati forenzi~ar, patolog Zoran Stankovi}, biv{i direktor Vojne bolnice u Beogradu i biv{i ministar odbrane Srbije i Crne Gore, vr{io je kompletne autopsije i napisao forenzi~ke izve{taje za `rtve iz brojnih sela u kojima su muslimanske trupe koje su vodili Ori} i wegov zamenik Zulfo Tursunovi} masakrirali stanovnike. Tipi~ne `rtve iz op{irnih izve{taja dr Stankovi}a bile su starije `ene i mu{karci, ro|eni izme|u 1915. i 1930. Fotografije koje su pratile ove izve{taje pokazuju vratove zaklane od uveta do uveta. Neka od ovih (uglavnom `enskih) tela fotografisana su u stawu u kome su na|ena, obu~ena u pre{iroke vojni~ke {iwele, {to je bio groteskni poku{aj wihovih ubica da prika`u kako su ove starije `rtve umrle aktivno brane}i svoje domove.39 Rade}i za Ju`noslovenski `urnal iz Londona, Xoan Filips izve{tava da je posetila gradi} Fakovi}i u isto~noj Bosni, godinu dana po{to su ga prvi put napale muslimanske snage Nasera Ori}a 12. jula 1992. Isti grad je bio sravwen sa zemqom u Drugom svetskom ratu, a wegove stanovnike su pobile hrvatske usta{e. U ovom ratu, 5. oktobra 1992. Fakovi}i su ponovo bili popri{te stra{nog masakra u kome je pobijena ~etvrtina stanovni{tva Pre rata je

45
u Fakovi}ima `ivelo 115 stanovnika. Do trenutka masakra ovaj broj se smawivao. A onda je u istom danu ubijeno wih 25 ili 26.40 Filipsova je intervjuisala jednog od onih koji su pre`iveli napad, Andriju Markovi}a, ~iji je deda u Drugom svetskom ratu vodio partizanski pokret otpora protiv fa{ista po okolnim brdima. Familija Markovi} je u tom napadu izgubila 57-godi{wu Olgu Markovi}, 61-godi{wu Slavku Markovi}, 51-godi{weg Radoja Markovi}a, 53-godi{weg Radomira Markovi}a i vi{e daqih ro|aka. Tako je porodica Markovi} izgubila 16 ~lanova u prethodnom ratu i jo{ deset, od strane vojnika 28. divizije Armije Bosne i Hercegovine. Vladavina Nasera Ori}a podrazumevala je dobro poznavawe teritorije koju su dr`ale wegove snage, svedo~io je Morijon. Delovalo mi je kao da izvr{ava politi~ka nare|ewa Predsedni{tva u Sarajevu.41 Ori}a i wegovog zamenika Tursunovi}a postavila je Izetbegovi}eva vlada, protivno `eqama umerenog srebreni~kog muslimanskog vo|e Besima Ibi{evi}a, presednika Skup{tine gra|ana, koji je poku{avao da uspokoji Srbe. Sam Ori} je priznao Oslobo|ewu da je morao da se skriva po {umama zajedno sa svojim saveznicima i da kri{om nalazi hranu zato {to ve}ina muslimanskih gra|ana nije delila shvatawe ekstremista koji }e preuzeti vlast. Od kraja 1991, me|utim, Muslimanski nacionalni savet je opremao oru`ane pobuwenike pu{kama i uniformama i po~eo da pregrupi{e te{ke kriminalce kao du`nosnike paravojnih snaga taktika koju su kasnije koristile srpske i hrvatske vo|e. Ro|en u obli`wim Poto~arima, Ori} je radio u Beogradu kao policajac i dve godine kao li~na za{tita srpskog predsednika Milo{evi}a, ali je bio otpu{ten 1991. zbog kra|e i vratio se u Bosnu. Tursunovi} je bio u zatvoru u Zenici, usred izvr{ewa petnaestogodi{we kazne za ubistvo troje Muslimana 1986, kad ga je pustio predsednik Izetbegovi} krajem 1991. i postavio za glavnog komandanta u Srebrenici. On i Ori} u{uwali su se u Srebrenicu u prole}e 1991. Napadi na Srbe po~eli su gotovo odmah. [estog maja spaqena su i opqa~kana obli`wa srpska sela Gniona i Bqe~eva. Slede}eg dana iz zasede je napadnuto i ubijeno sedmoro Srba koji su poku{ali da pobegnu iz Srebrenice. Osmog maja ubijen je i sudija Goran Zeki}, predsednik srpske stranke SDS i poslanik u bosanskoj skup{tini, {to je dovelo do masovnog bega preostalih 1.500 Srba iz Srebrenice. U to vreme, ni dan ne bi pro{ao bez napada sa paqewem sela i gradova, kao {to su Sikiri}i, Kowevi} Poqe, Glogova, Zalu`je, Fakovi}i, Kaludra, Loznica, Agoni, Bre`ani, Krnica, Zagoni, @elazije, Orli}e, Je{tica, Biqaka, Crni Vrh, Mili}i, Kamenica, Bjelovac, Kravica, Skelani i Zabokvica Masakr nad Srbima u Kravici, koji je tipi~an za ove napade, postao je poznat samo po tome {to se desio na pravoslavni Bo`i}, 7. januara 1993. Ukupni broj ubijenih je nepoznat, ali je dr Stankovi} pregledao 48 tela qudi koji su ubijeni na svoj najva`niji praznik. Prema Xoan Filips, do kraja marta 1993, 1.200 Srba je ubijeno a 3.000 povre|eno, tako da danas skoro da vi{e nema Srba u srebreni~koj op{tini. Od 9.300 Srba koji su tu

46
nekad `iveli, ostalo je mawe od 900. Od 11.500 koji su nekad `iveli u op{tini Bratunac, vi{e od 6.000 su pobegli. U op{tini Srebrenica ostala su samo tri sela, a oko 26 sela je uni{teno; u op{tini Bratunac, oko 24 sela je sravweno sa zemqom. Posledwa velika srpska sela u okolini Bratunca i Skelana napadnuta su i uni{tena 7. januara 1993.42 Dok je ameri~ki Stejt department izbacivao saop{tewa za medije i brifinge, navode}i muslimanske izve{taje o srpskim zlo~inima, vladavina terora Nasera Ori}a se uop{te nije pojavqivala kao tema na konferencijama za {tampu i u izve{tajima o qudskim pravima. Na sli~an na~in je Medlin Olbrajt, u to vreme ameri~ki ambasador u Ujediwenim nacijama, od 1993. pa sve do kraja rata u Bosni, stalno podr`avala rezolucije i izve{taje koji su kritikovali srpske zlo~ine, ali je koristila pravo veta kada je trebalo osuditi muslimanske zlo~ine, kako navode predstavnik Velike Britanije ser Dejvid Heni i ruski Jurij Voroncov.43 Ori} je jasno razumeo da mo`e neka`weno delovati s obzirom na nekriti~ku podr{ku koju su SAD pru`ale Izetbegovi}evoj vladi. ^ak je snimao neke od svojih zlo~ina, ukqu~uju}i odrubqene srpske glave, i ove snimke je pokazao Xonu Pamfretu iz Va{ington posta i Bilu [ileru iz Toronto stara. [iler pi{e da je Ori} bio najkrvo`edniji ratnik koji je hodao bojnim poqem, a onda opisuje svoju posetu ku}i ovog vojnog zapovednika u januaru 1994: U hladnoj, sne`noj no}i sedeo sam u wegovoj sobi i gledao video verziju onoga {to bi se moglo nazvati 'Najve}i hitovi Nasera Ori}a'. Bilo je ku}a u plamenu, le{eva, odrubqenih glava, qudi koji su be`aliSme{kao se sve vreme, dive}i se svom delu. 'Zasko~ili smo ih iz zasede', rekao je. Slede}a sekvenca je pokazivala tela ubijenih eksplozivom: 'Ove smo lansirali na mesec', hvalio se. Kada se pojavio avetiwski prazan grad sa tragovima projektila po ku}ama, ali bez vidqivih le{eva, po`urio je da najavi: 'Ovde smo ubili 114 Srba'. Kasnije je bilo slavqa, sa peva~ima koji su mu nesigurnim glasovima pevali hvalospeve.44 Mnogo govori ~iwenica da, uprkos brojnim i detaqnim dokazima o zlo~inima Nasera Ori}a, Zulfa Tursunovi}a i drugih komandanata 28. divizije Ha{ki tribunal nije optu`io Ori}a sve do 2003, a i tada samo po relativno bezna~ajnim ta~kama optu`be vezanim za nekoliko ubistava, surovo postupawe sa zarobqenicima, uni{tavawe imovine i, pre svega, za to {to nije uspeo da obuzda vojnike pod svojom komandom.45 To {to sistematski pokoq srpskog civilnog stanovni{tva zapadno od Drine, kojim je rukovodio Naser Ori}, nije kvalifikovan kao zlo~in protiv ~ove~nosti odslikava politi~ke ciqeve sponzora Ha{kog tribunala, pre svega ameri~kog ambasadora Medlin Olbrajt, koja je organizovala postavqawe glavnih tu`ilaca i kqu~nih figura vezanih za Tribunal. [erif Basiuni, vo|a ekspertske komisije UN, egipatski stru~wak za islamsko pravo koji je predavao na pravnom fakultetu univerziteta DePol u ^ikagu, u zavr{nom iz-

47
ve{taju ekspertske komisije nije ni pomenuo Ori}eve ubila~ke napade na okolnu populaciju, iako je na raspolagawu imao forenzi~ke dokaze iz obimnih izve{taja dr Stankovi}a.46 DOBAR POLITI^KI REZULTAT. Nasuprot tome, odluka da se za genocid (me|u ostalim ta~kama) optu`e lider bosanskih Srba Radovan Karaxi} i general Ratko Mladi} za doga|aje u Bosni iz 1992. doneta je nepunih dve nedeqe po{to su bosanski Srbi zauzeli Srebrenicu47 i poslu`ila je za diplomatsku izolaciju bosanskih Srba. Glavni sudija Ha{kog tribunala Antonio Kaseze pohvalio je brzo podizawe optu`nice kao dobar politi~ki rezultat i primetio da ova dva gospodina ne}e biti u prilici da u~estvuju u mirovnim pregovorima48 strogo politi~ka izjava koja, me|utim, nije diskreditovala Tribunal u o~ima sveta. Shvatio sam da je Tribunal za ratne zlo~ine veoma vredno oru|e, izjavio je za Bi-Bi-Si ameri~ki pregovara~ Ri~ard Holbruk. Koristili smo ga da dva najve}a ratna zlo~inca u Evropi, Karaxi}a i Mladi}a, dr`imo van Dejtonskog mirovnog procesa i da opravdamo sve {to je usledilo.49 ]utawe Basiunijeve komisije o Ori}u i {ablon optu`bi pred Tribunalom odslikavaju politi~ke ciqeve Amerike, koja je dominirala u Savetu bezbednosti kada se radilo o Bosni i koja je Tribunal smatrala jo{ jednim oru`jem koje se mo`e mobilisati u korist bosanske vlade, a ne nepristrasnim sudskim telom. Po{to su SAD i druge stalne ~lanice Saveta bezbednosti imale pravo veta, rad Tribunala je bio inherentno politi~ki, pa su ~ak i najbesramniji zlo~ini muslimanskih jedinica imali nizak prioritet. Zvani~nici Tribunala dozvolili su da se istrage protiv bosanskog predsednika Izetbegovi}a i hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana razvla~e godinama sve do wihove prirodne smrti. Glasnogovornici Tribunala su jednostavno obznanili da se nikakve informacije o istragama i optu`bama protiv wih ne}e obelodawivati jer oni nisu u prilici da se brane. Ori}evo uni{tavawe srpskih sela stvorilo je dva velika problema za wegove trupe u 1993. Srebrenica je, {to se hrane ti~e, zavisila od pqa~ke u srpskim selima, a ti izvori su uni{teni. U me|uvremenu, Srbi koji su pre`iveli masakre du` muslimanskih linija snabdevawa dali su sve od sebe da blokiraju konvoje me|unarodne pomo}i. Muslimanske izbeglice su se `alile da je hrana uvek dospevala do Ori}a, koji je organizovao unosnu crnu berzu. Me|unarodni zvani~nici su ohrabrivali izbeglice da izaberu svog ~oveka koji bi organizovao distribuciju hrane, ali je on ubijen dan po{to je izabran. Drugi Ori}ev problem nastao je kada su bosanski Srbi, nakon masakra u Kravicama na pravoslavni Bo`i} 1993, formirali Drinski korpus za za{titu pre`ivelih srpskih stanovnika i za uni{tewe Ori}evih snaga. Posle poraza kod Cerske i Kowevi} Poqa Ori} je bio potisnut nazad u Srebrenicu.

48
Da nije bilo zalagawa trupa Ujediwenih nacija, pisao je Xon Pamfret u Va{ington postu, Ori} bi bio mrtav, zarobqen, ili bi se sklonio u {ume.50 Umesto toga, ratni vojskovo|a je sada mogao da kao {tit koristi srebreni~ke civile, koji su zavisili od wega. MANIPULACIJA ZA[TI]ENIM ZONAMA. Ori}u je omogu}eno da ostane u Srebrenici zato {to je, kako ka`e lord Oven, Savet bezbednosti doneo kobnu odluku da Srebrenica i okolina imaju status za{ti}ene zone, oslobo|ene oru`anih napada, a da pri tom nije izvr{ena ni demilitarizacija niti su odre|ene granice ove zone. On dodaje: Osnovna gre{ka koncepta 'za{ti}enih zona', prema mi{qewu snaga UN, bila je u tome {to je muslimanima dozvoqeno da izbegnu razoru`avawe, {to je ~itav koncept u~inilo nebezbednim.51 Bosanska vlada je odmah oborila sporazum kojim je o~uvana muslimanska kontrola nad Srebrenicom i kojim je stanovnicima omogu}eno da primaju humanitarnu pomo}. U delovima kwige Lukava strategija bosanskog generala Sefera Halilovi}a, iz 1998, koji su ~itani u toku su|ewa generalu Radislavu Krsti}u, saznajemo od samog generala Halilovi}a da se on obratio {tabovima i izdao naredbe za Srebrenicu i @epu da nijedan ispravan komad oru`ja ne sme biti predat, nijedan upotrebqivi metak. Posle toga se video sa Izetbegovi}em, koji mu je ~estitao.52 Ovo je potvr|eno u posebnoj izjavi Nasera Ori}a, citiranoj na svedo~ewu istog dana. Kad je izdata naredba za demilitarizaciju samog grada, izjavio je Ori}, komandant mi je objasnio da treba da predamo samo neispravno naoru`awe, te{ko naoru`awe, oru`je koje ne mo`emo da sakrijemo, i ja sam to u~inio. Ostali smo du` linija i jo{ uvek smo imali oru`je uz sebe.53 Halilovi} precizira da je 28. divizija u Srebrenici imala 5.803 borca.54 Svedo~e}i kasnije istog dana, general Halilovi} je priznao da je koristio helikoptere da ponovo snabde i dodatno naoru`a za{ti}enu zonu. Opomenut da je sporazum o za{ti}enoj zoni naro~ito zabrawivao letove iz Tuzle za Srebrenicu i @epu za vojno snabdevawe, Halilovi} je drsko svedo~io: U redu je {to sam poslao osam helikoptera sa municijom, i da sam mogao, poslao bih i 180!55 Uprkos ~iwenici da Srebrenica nije uspe{no demilitarizovana, Savet bezbednosti je pro{irio koncept za{ti}enih zona na Sarajevo, Gora`de, Biha}, @epu i Tuzlu sa okolinama. Naravno, ove za{ti}ene zone nikada nisu pru`ale za{titu srpskim stanovnicima. Kako pokazuju mape UNHCR-a, ve}ina Srba je proterana iz ovih zona do leta 1992, kao {to su muslimani proterani iz gradova sa hrvatskom ili srpskom ve}inom. Sarajevski Srbi su dr`ali delove grada sve dok nisu stavqeni pod kontrolu vlade posle Dejtonskog sporazuma. Militarizacija za{ti}enih zona, kr{ewem proklamovane politike UN, nije mogla biti sprovedena bez pomo}i SAD. Dejvid Hekvort, ratni dopisnik Wuzvika, ka`e da su SAD pomagale ilegalni transport oru`ja iz Irana i drugih islamskih zemaqa na tuzlanski aerodrom pomo}u trans-

49
portnih letilica herkules C130, koje su imale regularan red letewa. Prekidi u radarskom nadzoru pomo}u avaksa planirani su uvek u vreme ovih letova.56 Poja~ani dotok sofisticiranog naoru`awa i jasna podr{ka SAD ulili su samopouzdawe bosanskoj vladi da mo`e da produ`i rat i ostvari vojnu prevagu uz pomo} i Amerike i svojih islamskih saveznika. Petog februara 1994. u Sarajevu se dogodio jo{ jedan krvavi inscenirani incident koji je omogu}io Americi da izvr{i pritisak na UN da prihvate sistem zamki po kome bi svaki napad Srba na za{ti}ene zone mogao da izazove vazdu{ne udare protiv wih. Ova promena politike desila se posle smrtonosnog granatirawa u kojem je ubijeno 49, a raweno 200 qudi na pijaci Markale. Stejt department i ameri~ki ambasador Medlin Olbrajt po`urili su da osude Srbe za eksploziju, a muslimanska strana je poku{ala da prekine pregovore. Ali, tog puta je general ser Majkl Rouz, tada{wi komandant UNPROFOR-a u Sarajevu (januar 1994 januar 1995), napisao tehni~ki izve{taj u kojem su za ovo krvoproli}e optu`eni muslimani, oti{ao kod predsednika Izetbegovi}a i zapretio da }e objaviti izve{taj ako se muslimani ne vrate za pregovara~ki sto. Lord Oven, koji je znao za izve{taj, priznao je da je pomogao da se on sakrije zbog toga {to bi pojavqivawe i najmawe sumwe da su Muslimani krivi dovelo do toga da bosanski Muslimani napuste pregovore.57 Sedmog februara 1994, komandant UNPROFOR-a Fransis Brikmon izvestio je {efa civilne misije UN Jasu{ija Aka{ija da bosanska armija u Sarajevu svakodnevno provocira Srbe. Od sredine decembra bosanska armija je po{la korak daqe, koriste}i te{ku artiqeriju protiv srpskih predgra|a Sarajeva. Brikmon daqe opisuje {ablon manipulacije kojem se pribegavalo u Gora`du, Biha}u i Srebrenici: Bosanska armija napada Srbe iz za{ti}enih zona, a kada Srbi odgovore, uglavnom na liniji sukoba, bosansko predsedni{tvo napada UNPROFOR da ih ne {titi od napada Srba i poziva na bombardovawe srpskih pozicija.58 Dva meseca kasnije, posle napada muslimanskih jedinica na srpska sela u okolini Gora`da, bosanski Srbi po~eli su da granatiraju muslimanske jedinice unutar Gora`da. Novinski izve{taji citirali su vladine tvrdwe da je ubijeno 700 a raweno 2.000 qudi, kao i da je bolnica u Gora`du uni{tena. Ameri~ki zvani~nici zahtevali su vazdu{ne udare NATO-a, a general Rouz je naredio mali napad na srpske polo`aje. Kada je Rouz, me|utim, stigao u Gora`de, video je da je realnost sasvim druga~ija. Wujork tajms je izvestio da su vi{i zvani~nici UN ustanovili da je bolnica, opisana kao gotovo unu{tena, u stvari potpuno funkcionalna, sa samo jednim tragom od pogotka na krovu. Nije bilo dokaza o 700 le{eva. Ukratko, izve{taji o Gora`du su bili namerno predimenzionirani kako bi se svet ubedio da treba ne{to da u~ini Opasno preterivawe je uskome{alo strane prestonice. Pri~e o {iroj upotrebi snaga NATO-a za bombardovawe skladi{ta municije i infrastrukture oti{le su preko granice posle koje se snage UN pretvaraju u borbene trupe.59

50
Visoki zvani~nik citiran u ovoj neuobi~ajeno iskrenoj kritici manipulacije UN i medija od strane Muslimana i kreatora ameri~ke politike svakako je general Rouz, koji je iste ideje preneo Xonu Simpsonu iz Bi-Bi-Sija na kraju svog mandata u Sarajevu. Ali, muslimanska vlada bila je ohrabrena svojim uspesima u izazivawu napada NATO-a na Srbe, ma koliko oni bili ograni~eni. Sli~na strategija bila je primewena u Biha}u u novembru 1994, kada su vladine snage koristile svoj status za{ti}ene zone za organizovawe napada i okupaciju Srba koji su `iveli u oblasti zaravni Grabe`. Kada su Srbi odgovorili, dovode}i svoje snage na rub za{ti}ene zone, bosanski ministar inostranih poslova, Haris Silajxi} je na konferenciji za {tampu u Sarajevu, koja je zaprepastila zvani~nike me|unarodne zajednice, izjavio da je situacija u Biha}u dramati~na i da su Aka{i i Rouz odgovorni za smrt 70.000 qudi.60 Kako su borbe jewavale, a general Rouz i oficiri UN doputovali u Biha}, bosanska vlada je smawila broj svojih `rtava na 14.000. Xon Simpson iz Bi-Bi-Sija izvestio je da su muslimanske snage pretile smr}u oficirima UN koji su govorili o mawem broju `rtava, ali su UN procewivale da je u borbama oko Biha}a, borbama koje je inicirala muslimanska strana, stradalo mawe od 1.000 qudi.61 PRIPREMA ZA @RTVOVAWE. Neuspeh koncepta za{ti}enih zona do 1994. postajao je sve o~igledniji za zvani~nike UN koji su posredovali izme|u zara}enih strana. Krucijalno pitawe je bilo: ho}e li se sudbina ovih zona razre{iti vojnim ili diplomatskim sredstvima? Politi~kom i vojnom podr{kom muslimanskoj vladi, Amerika je stalno umawivala efekat napora da se rat zavr{i pregovorima, pa su Evropska unija i Ujediwene nacije pozvali SAD da se dubqe ukqu~e u pregovore preko Kontakt grupe u kojoj je u~estvovala i Rusija. Diplomatija je, me|utim, uprkos naporima ameri~kog izaslanika Roberta Frej`era, imala malo uspeha, jer su bosanski muslimanski lideri postajali sve uvereniji da }e vojno prevagnuti, velikim delom zahvaquju}i ameri~koj podr{ci. Vo|a bosanskih Srba Radovan Karaxi} predlo`io je bosanskom predsedniku Aliji Izetbegovi}u zamenu Vogo{}e, predgra|a Sarajeva koje su dr`ali Srbi, za Srebrenicu. Na kraju su posrednici prihvatili ovu ideju. Postojao je konsenzus me|u posrednicima (ameri~ka administracija, Ujediwene nacije i evropske vlade) da je nemogu}e odr`ati tri muslimanske enklave i da one treba da budu zamewene za teritorije u centralnoj Bosni, pi{e Karlos Martin Branko, koji je radio u sekretarijatu UN u Bosni. Medlin Olbrajt je u brojnim prilikama predlagala Izetbegovi}u ovu razmenu na bazi predloga Kontakt grupe Istina je da su se i Amerikanci i predsednik Izetbegovi} pre}utno slo`ili da nema smisla insistirati na odr`avawu ovih izolovanih enklava u podeqenoj Bosni U junu 1995, pre vojnih operacija oko Srebrenice, Aleksandar Ver{bou, specijalni pomo}nik predsednika Klintona, izjavio je da Amerika treba da podstakne Bo{wake

51
da razmi{qaju o oblastima sa ve}om teritorijalnom koherentno{}u i kompaktno{}u.62 Problem za Izetbegovi}a je bio u tome {to nije mogao javno da prizna ove ideje da ne bi izgubio podr{ku tvrde linije koja ga je dovela na vlast. U intervjuu iz 1998. sa novinarom muslimanske publikacije Dani, Hakija Mehoqi}, saradnik Nasera Ori}a i biv{i {ef srebreni~ke policije, se}a se da je na Bo{wa~koj konferenciji u Sarajevu 1993, Izetbegovi} rekao da je sa predsednikom Klintonom razmatrao razli~ite scenarije za Srebrenicu. Mehoqi}: Primio nas je predsednik Izetbegovi} i odmah posle dobrodo{lice nas upitao: [ta mislite o razmeni Srebrenice za Vogo{}u? Nastala je ti{ina a onda sam ja rekao: Gospodine predsedni~e, ako je to gotova stvar, onda nije trebalo da nas pozivate ovde jer treba da se vratimo i suo~imo se sa narodom i li~no prihvatimo te`inu takve odluke. Novinar: Dakle, odbili ste Izetbegovi}evu odluku? Mehoqi}: Odbili smo je bez diskusije. Onda je on rekao: 'Znate, Klinton mi je u aprilu 1993. ponudio da ~etni~ke snage u|u u Srebrenicu, pobiju 5.000 muslimana a zatim da usledi vojna intervencija.'63 Mehoqi} je i kasnije dao intervju o ovoj zapawuju}oj Izetbegovi}evoj izjavi za jedan holandski dokumentarac, koji je prikazan kao dokaz pred Ha{kim tribunalom. Ovde Mehoqi} obja{wava da je Izetbegovi} rekao srebreni~koj delegaciji da je saznao da je vojna intervencija mogu}a, ali samo ako Srbi upadnu u Srebrenicu i ubiju bar 5.000 tamo{wih stanovnika.64 Prema ovom dokumentarnom filmu, predsednika Izetbegovi}a su ispitivali islednici UN o ovim navodnim izjavama. On je porekao da ih je dao i izjavio da je prihvatio mi{qewe delegacije o razmeni teritorija. Nema dokaza niti postoji bilo koji na~in da se potvrdi da je predsednik Klinton to stvarno predlo`io Izetbegovi}u, koliko god hipoteti~ki, ali ima bar osam pre`ivelih svedoka koji potvr|uju {ta je Izetbegovi} rekao srebreni~koj delegaciji. Niti bi bilo u neskladu sa Izetbgovi}evim karakterom da odobri plan kojim bi se `rtvovali `ivoti wegovih gra|ana zarad vi{eg ciqa ili da preuveli~a broj `rtava u isprovociranim sukobima sa srpskim snagama. Kad je re~ o prebrojavawu `rtava, zamenik komandanta NATO-a Bojd je primetio da bosanska vlada ima interese da ove brojeve predstavi {to ve}im.65 Analiti~ar ameri~ke armije potpukovnik Xon Srej primetio je da su inscenirani incidenti, kao onaj na Markalama, imali dozvolu sa najvi{eg nivoa: Imaju}i u vidu koliko su Markale bile blizu Predsedni{tva (bosanska Bela ku}a), ko je dao dozvolu da se izvede tako brutalan i suludi napad? To je sigurno morao biti predsednik Alija Izetbegovi} ili potpredsednik Ejup Gani}.66

52
Pre svoje smrti u saobra}ajnoj nesre}i, ameri~ki izaslanik Robert Frej`er radio je na diplomatskom re{ewu kojim bi se izvr{ila razmena takozvanih za{ti}enih zona Srebrenice, @epe i Gora`da za predgra|a Sarajeva koja su dr`ali Srbi. Ali, ista ona ~vrsta ameri~ka struja koja je organizovala ilegalno snabdevawe muslimana oru`jem uspela je da uni{ti Frej`erovu diplomatsku inicijativu u prole}e 1995. Tako je, prema generalu Bojdu, Amerika sa odobravawem gledala na po~etak muslimanskih ofanziva, iako su ovi napadi uni{tavali prekid vatre koji su SAD podr`avale.67 Kako }e kasnije primetiti izaslanik Evropske unije Karl Bilt: Nije moglo biti mira u Va{ingtonu dok nije bilo rata na Balkanu.68 Umesto diplomatskog re{ewa, do promene mapa koje je Va{ington tra`io za sporazum u Hrvatskoj i Bosni }e se do}i vojnim sredstvima i pretvarawem u izbeglice stotina hiqada qudi. U novembru 1994. SAD su ovlastile privatnu vojnu firmu Military Professional Resources, Inc. (MPRI), koja je anga`ovala penzionisane visoke generale, da pripremi i organizuje hrvatsku armiju za napade na za{ti}ene zone UN u Hrvatskoj gde je `ivelo oko 250.000 etni~kih Srba.69 Za razliku od za{ti}enih zona u Bosni, koje su slu`ile za organizovawe napada na oblasti koje su ih okru`ivale, za{ti}ene zone UN u Hrvatskoj uglavnom su ostale mirne, izuzev vi{e napada hrvatske vojske protiv wih u 1993. Uzdr`anost nije, me|utim, spasla kraji{ke Srbe od hrvatskih vojnih napada iza kojih je stajala Amerika, operacije Bqesak u maju i operacije Oluja u avgustu 1995, pri ~emu je ova druga predstavqala najve}u kampawu etni~kog ~i{}ewa u ratovima na Balkanu, naterav{i u egzodus preko 200.000 srpskih izbeglica.70 Efekat pritiska koji su vr{ili ameri~ki pregovara~i postao je o~igledan za upu}ene posmatra~e kada se vojska bosanskih Srba povukla iz gradova zapadne Bosne, kao {to su Bosansko Grahovo i Glamo~, ostavqaju}i srpsko stanovni{tvo zapadne Bosne na milost i nemilost hrvatskim i muslimanskim napadima. Ova mesta su ubrzo postala oblasti za pripremu operacije Oluja, hrvatskog napada na susednu oblast Hrvatsku krajinu i kasnije zajedni~ke hrvatsko-muslimanske kampawe proterivawa srpske populacije iz Bosanske krajine. U isto vreme, mesec dana pre nego {to }e Srbi osvojiti Srebrenicu, bosanska vlada je naglo povukla 18 svojih visokih komandanata iz Srebrenice. General Halilovi} je potvdio da je li~no predsednik Izetbegovi} ubedio Nasera Ori}a da sa svojim komandantima napusti Srebrenicu, zbog navodne obuke u Zenici. U okviru svog svedo~ewa pred Ha{kim tribunalom, Halilovi} je potvrdio da je vlada trebalo da bude svesna posledica takvog poteza, tj. da }e borbena gotovost i odbrambena sposobnost Srebrenice biti zna~ajno umawene.71 Da je bosanska vlada odlu~ila da brani grad, 5.500 naoru`anih boraca bilo bi vi{e nego dovoqno da odbije 200 vojnika bosanskih Srba sa ~etiri tenka, kojima je omogu}eno da zauzmu grad 11. jula. Prema britanskom vojnom analiti~aru Timu Rip-

53
liju, holandske trupe su kasnije videle bosanske trupe kako napu{taju Srebrenicu prolaze}i pored wihovih osmatra~kih punktova, nose}i potpuno novo protivtenkovsko naoru`awe, jo{ neraspakovano. Ovaj i drugi slu~ni izve{taji podstakli su sumwi~avost oficira UN i stranih izve{ta~a.72 Nakon odlaska 18 komandanata, Glavni {tab bosanske vojske naredio je 28. diviziji da izvr{i seriju napada kojima bi uvukli Srbe u sukob. Kako je svedo~io general Halilovi}: Tih dana je bilo mnogo nare|ewa za sabota`u iz za{ti}enih oblasti.73 To je ukqu~ivalo i vojno besmislene napade na strate{ki neva`no obli`we selo Vi{wicu. Kona~na operacija bio je napad na jedinice Armije bosanskih Srba na putu ju`no od Srebrenice, samo nekoliko dana pre nego {to su Srbi zauzeli skoro nebraweni grad. Ibran Mustafi}, vo|a muslimanske partije SDA u Srebrenici, koji se sukobio sa Naserom Ori}em i bio te{ko rawen u dva poku{aja ubistva, rekao je za Slobodnu Bosnu: Scenario za izdaju Srebrenice bio je pa`qivo pripreman. Na`alost, u to su bili ukqu~eni bosansko predsedni{tvo i komanda armije. da sam dobio naredbu da napadnem srpsku vojsku iz demilitarizovane zone, bez razmi{qawa bih odbio da izvr{im to nare|ewe i tra`io bih od onog ko je izdao nare|ewe da dovede svoju porodicu u Srebrenicu, pa bih mu dao pu{ku da organizuje napade iz demilitarizovane zone. Znao sam da takvi besramni, prora~unati potezi vode moj narod u katastrofu. Nare|ewe je do{lo iz sarajeva i Kakwa.74 Britanski potpukovnik Xim Bakster, pomo}nik komandanta UNPROFOR-a Ruperta Smita (januardecembar 1995), rekao je Timu Ripliju: Oni su bosanska vlada znali {ta se doga|a u Srebrenici. Siguran sam da su odlu~ili da je vredelo `rtvovati je.75

Napomene
1 Vidi: Rene Gremaux i Abe De Vries, The Deconstruction of a Trauma, na engleski preveo Nico Varkevisser, De Groene Amsterdammer, 13. mart 1996 (na vebsajtu Emperors Clothes, http://emperorsclothes.com/analysis/falsely.htm). Vidi tako|e napomenu 35. 2 Rezolucija 819 Saveta bezbednosti UN (S/RES/819), 16. april 1993. 3 David Owen, Balkan Odyssey (Wujork: Harcourt Brace and Company, 1995), str. 400. 4 Charles G. Boyd, Making Peace with the Guilty, Foreign Affairs, Vol. 74, No. 50, septembar/oktobar 1995, str. 2223. 5 Susan Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (Va{ington: The Brookings Institution), str. 395396. 6 Vidi dragoceni prikaz ustavne logike koja je u to vreme ja~ala u Bosni i Hercegovini, u: Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Consti-

54
tutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: The University of Michigan Press, 1999). George Kenney, intervju, u: George Bogdanich i Martin Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War (Frontier Theatre & Inc., 2000). Roger Cohen, intervju, u: Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War. Vidi: Oslobo|ewe (Sarajevo), 29. mart 1992. Za savremene izvore na engleskom jeziku, vidi: Ivan Stefanovic, Serbs in Bosnia Proclaim Own Constitution, 27. mart 1992; Nesho Djuric, Fresh ethnic violence in Bosnia-Herzegovina, leaders appeal to UN, United Press International, 27. mart 1992; Slobodan Lekic, Death visits Bosnian town, Aso{ijeted pres, 28. mart 1992; H. Evans Thomas, Ethnic clashes involve federal army, Serbs, Croats and Muslims, United Press International, 28. mart 1992; Slobodan Lekic, Three killed in northern Bosnia, militiamen turn back refugees, Aso{ijeted pres, 29. mart 1992; i Nesho Djuric, Sporadic ethnic violence despite truce in Bosnia-Herzegovina, United Press International, 29. mart 1992. Misha Glenny, The Fall of Yugoslavia: The Third Balkan War (Wujork: Penguin Books, 1992), p.146. Sefer Halilovi}, Lukava strategija (Sarajevo: Matica, 1998). Halilovi}eve ta~ne re~i su bile: Na{e snage su organizovane u Patriotsku ligu Bosne i Hercegovine, u formacijama od najmawe vojne jedinice do brigade od 120.000 qudi (str. 222). Vidi tako|e: Steven L. Burg i Paul S. Shoup, The War in BosniaHerzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention (Armonk, Wujork: M.E. Sharpe, 1999), str. 7475. Za navode iz Halilovi}eve kwige koje su koristili Burg i Shoup, vidi napomenu 54 na kraju Poglavqa 3. Alija Izetbegovi}, Islamska deklaracija: program islamizacije muslimana i muslimanskih naroda, 1970, 1990, str. 30 (po tekstu na engleskom jeziku objavqenom na vebsajtu Balkan Repository Project, http://www.balkan-archive.org.yu/politics/papers/Islamic_Declaration_1990_reprint_English.pdf). Yossef Bodansky i Vaughn S. Forrest, Irans European Springboard? (Odsko~na daska za Iran u Evropi?), Radna grupa za terorizam i nekonvencionalno ratovawe (Task Force on Terrorism and Unconventional Warfare), House Republican Research Committee, 1. septembar 1992. (objavqeno na vebsajtu Balkan Repository Project, http://www.balkan-archive.org.yu/politics/papers/civil_war/iran_springboard.html). Dani, 24. septembar 1999. Govore}i kao svedok pri kraju su|ewa Slobodanu Milo{ev}u, britanska novinarka Iv-En Prentis izjavila je da je, dok je ~ekala da po~ne zakazani sastanak sa Alijom Izetbegovi}em, negde u novembru 1994, videla kako pre we uvode jednog ~oveka koji je li~io na Arapina da vidi Izetbegovi}a. Novinarka koja je, pored ostalih, u to vreme bila sa Prentisovom, Renata Flotau iz [pigla, kasnije je tog ~oveka identifikovala kao Osamu bin Ladena. Vidi: Transkripti su|ewa Milo{evi}u, IT-0254-T, 3. februar 2006, str. 47.94947.950, http://www.un.org/icty /transe54/060203IT.htm. Za obiqe dokaza o nezakonitim po{iqkama oru`ja za bosanske Muslimane tokom rata, ukqu~uju}i glavne izvore, vidi: Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003), Poglavqe 4, drugi deo,

7 8 9

10 11

12

13

14

15

55
Arms supplies to the ABiH: the Croatian Pipeline, str. 158177; i tre}i deo, Secret arms supplies to the ABiH: the Black Flights to Tuzla, str. 177198. Vidi tako|e: James Risen i Doyle McManus, Clinton Secretly OKed Irans Arms Shipments to Bosnia, Los An|eles tajms, 5. april 1996. Najva`nije, vidi obimni izve{taj istrage Komiteta za me|unarodne odnose (House Committee on International Relations; takozvanog potkomiteta za zeleno svetlo Iranu, Iranian Green Light Subcommittee): Final Report of the Select Subcommittee to Investigate the United States Role in Iranian Arms Transfers to Croatia and Bosnia; Predstavni~ki dom Sjediwenih Dr`ava (Va{ington: U.S. Government Printing Office, 1997), kao i izve{taj Odabranog komiteta Senata za obave{tajne poslove (Senate Select Committee on Intelligence), U.S. Actions Regarding Iranian and Other Arms Transfers to the Bosnian Army, 19941995, ameri~ki Senat, novembar 1996, <http://www.fas.org/irp/congress/1996_rpt/bosnia.htm>. Boyd, Making Peace with the Guilty. Transkripti su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, p. 32.019, http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm. Primeti}ete da je u ovom slu~aju Morijonovo prethodno svedo~ewe pred Tribunalom na sudu citirao Slobodan Milo{evi}, tokom unakrsnog ispitivawa Morijona. Lewis MacKenzie, intervju, u Bogdanich, Yugoslavia: The Avoidable War. Boyd, Making Peace with the Guilty. James A. Baker, The Politics of Diplomacy: Revolution, War and Peace, 19891992 (Wujork: Putnam Adult, 1995), str. 643644. Kenney, intervju, u: Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War. Vidi emisiju The MacNeil/Lehrer Newshour, TV kanal Pi-Bi-Es, 18. decembar 1992; The Growing Tragedy in Bosnia-Hercegovina, Lari King u`ivo, Si-En-En, 18. decembar 1992; i This Week with David Brinkley, TV mre`a Ej-Bi-Si, 20. decembar 1992. Vidi: Peter Brock, Media Cleansing: Dirty Reporting. Journalism and Tragedy in Yugoslavia (Los An|eles: GM Books, 2005), str. 66. Vidi: Tadeusz Mazowiecki et al., The Situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia (E/CN.4/1993/50), UN Economic and Social Council, 10. februar 1993, Aneks II, Report of the team of experts on their mission to investigate allegations of rape in the territory of the former Yugoslavia from 12 to 23 Januar 1993, str. 6374; ovde str. 64 i napomena 7, str. 75, http:// unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=1DS0V17804170.99964&profile= bib&uri=full=3100001!401992!28&ri=1&aspect=subtab124&menu=search& source=!horizon#focus. U ovom izve{taju pi{e: Na osnovu razgovora s lekarima i pregleda medicinskih podataka {est glavnih medicinskih centara, u Zagrebu, Sarajevu, Zenici i Beogradu, ekspertski tim je utvrdio 119 trudno}a koje su posledica silovawa tokom 1992. godine str. 64. Ako se uzme da dokumentovani slu~ajevi trudno}a usled silovawa predstavqaju jednu ~etvrtinu stvarnog broja trudno}a povezanih sa silovawem kod `ena pregledanih u bolnicama koje smo obi{li, i ako se uzme da je svaka trudnica u proseku iskusila 20 incidenata silovawa, onda ovih 119 dokumentovanih slu~ajeva trudno}a usled silovawa odra`ava iskustva gotovo 2.400 `ena str. 75.

16 17

18 19 20 21 22

23 24

56
25 John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office, Fort Levenvort, Kanzas, oktobar 1995, http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm. 26 David Owen, intervju, u: Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War. 27 Leonard Doyle, Muslims slaughter their own people, Independent, 22. avgust 1992. 28 Rezolucija 757 Saveta bezbednosti UN (S/RES/757), 30. maj 1992. Ova veoma detaqna rezolucija zahtevala je od svih zemaqa ~lanica da spre~e svaki poku{aj uvoza u i izvoza iz tada{we Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ. 29 Rezolucija 752 Saveta bezbednosti UN (S/RES/752), od 15. maja 1992, zahtevala je da svaki oblik me{awa strana izvan Bosne i Hercegovine smesta prestane, (paragraf 3), kao i povla~ewe ili demobilizaciju oru`anih snaga Jugoslovenske narodne armije, Hrvatske vojske i raznih neregularnih jedinica. 30 Izve{taj generalnog sekretara povodom Paragrafa 4. Rezolucije 752 Saveta bezbednosti UN (1992) (S/24049), 30. maj 1992, paragraf 6; paragraf 10. Iako se u Rezoluciji 757, usvojenoj 30. maja, izra`avala zahvalnost povodom izve{taja generalnog sekretara od 26. maja 1992 (vidi: S/24000), nije pomenut izve{taj generalnog sekretara od 30. maja (S/24049). 31 Peter Hohenfellner, intervju, u: Bogdanich, Yugoslavia: The Avoidable War. 32 Cedric Thornberry, BosniaProblems of Peace: Saving the War Crimes Tribunal, Foreign Policy, jesen 1996. 33 Transkripti su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 32.045, http://www. un.org/icty/transe54/040212ED.htm. Primeti}ete da je ovom prilikom Morijonovo prethodnio svedo~ewe pred sudom citirao Branislav Tapu{kovi} tokom unakrsnog ispitivawa Morijona. Tapu{kovi} je u to vreme bio jedan od prijateqa suda (amici curiae) koje je tribunal odredio u Milo{evi}evom slu~aju. 34 Ibid, str. 31.966. 36 Komandant holandskog bataqona (Dutchbat) Tomas Karemans (Thomas Karremans) citira se u SrebrenicaA Safe Area: Reconstruction, background, consequences and analyses of the fall of a safe area, deo IV, Poglavqe 6, odeqak 5, The press conferences, Holandski institut za ratnu dokumentaciju, 2002, http://213.222.3.5/srebrenica/toc2.html. 37 Transkripti su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 31.975, http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm. 38 Krajem maja 1993, charge daffaires Federalne Republike Jugoslavije u Ujediwenim nacijama predstavio je obimnu dokumentaciju o zlo~inima izvr{enim protiv etni~kih Srba koji su `iveli u isto~noj Bosni. Vidi: Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima genocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993. (A/48/177 S/25835), 24. maj 1993, http://unbisnet. un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri= full=3100001!320302!1&ri=3&aspect=subtab124&menu=search&source=! horion#focus. Za dodatnu dokumentaciju o razmerama ovih zlo~ina, vidi ta-

57
ko|e: Ivani{evi}evu zbirku u Centru za istra`ivawe zlo~ina nad srpskim narodom u Beogradu. Posebno, vidi kwigu Milivoja Ivani{evi}a, Izgon Srba iz Bosne i Hercegovine, 19921995. (Beograd: Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010). Autor je izu~io dokumentaciju Zorana Stankovi}a u Vojnoj bolnici u Beogradu. Odabrani dokazi iz Stankovi}eve dokumentacije pridodati su dokumentu koji je 24. maja 1993. UN predala Jugoslovenska dr`avna komisija za ratne zlo~ine i genocid. (Vidi napomenu 38.) Joan Phillips, Victims and Villains in Bosnias War, Southern Slav Journal, prole}eleto1992. Morijon, Transkript su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 32.044, http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm. Phillips, Victims and Villains in Bosnias War. O radu Medlin Olbrajt pri UN, vidi intervju sa Gregom Koplijem (Greg Copley) u: Bogdanich and Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War; tako|e, s tim u vezi, vidi intervju sa britanskim izaslanikom u UN, Dejvidom Henejem (David Hannay). Bill Schiller, Muslims hero vows hell fight to the last man, Toronto Star, 31. januar 1994. Niz optu`nica protiv Nasera Ori}a, kao i kona~na presuda protiv wega, ni izbliza ne otkrivaju prave razmere wegove komandne odgovornosti za desetine napada na srpska sela izvan enklave Srebrenica. Vidi: Carla Del Ponte, The Prosecutor of the Tribunal Against Naser Oric (Tu`ilac tribunala protiv Nasera Ori}a) (IT-0368-I), 28. mart 2003, paragrafi 2238, http://www.icty.org/x/cases/oric/ind/en/ori-ii030328e.pdf; i sudija Carmel Agius et al., Prosecutor v. Naser Oric, Judgment, (Tu`ilac protiv Nasera Ori}a, Presuda) IT-0368-T, 30. jun 2006, http://www.un.org/icty/oric/trialc/judgement/ori-jud060630e.pdf. Vidi: M. Cherif Bassiouni et al., Final Report of the Commission of Experts Established Pursuant to Security Council Resolution 780 (S/1994/674), Savet bezbednosti UN, 24. maj 1994, http://unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=1299G107990HF.85918&profile=bib&uri=full=3100001!346883!7&ri= 13&aspect=subtab124&menu=search&source=!horizon#focus. Vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan Karadzic and Ratko Mladic, IT9518, 14. novembar 1995, http://www.un.org/ icty/indictment/english/kar-ii951116e.htm. Paul Holmes, Karadzic a pariah, says war crimes tribunal chief, Rojters, 26. jul 1995. Tako|e vidi daqe u tekstu: Xorx @amueli, Poglavqe 5, Osiguravawe presuda. Richard Holbrooke, United Nations or not?, intervju za Radio 4 Bi-Bi-Sija, 9. septembar 2003, http://www.bbc.co.uk/radio4/news/un/transcripts/richard_holbrooke.shtml. John Pomfret, Weapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenicas Tough Guy, Va{ington post, 16. februar 1994. Owen, Balkan Odyssey, str.144; str. 214.

39

40 41 42 43

44 45

46

47

48

49

50 51

58
52 Transkript su|ewa Krsti}u, IT9833-T, 5. april 2001, str. 9467, http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm. 53 Ibid, str. 9466. 54 Ibid, str. 9514. 55 Ibid, str. 9469. 56 David Hackworth, intervju, u: Bogdanich, Yugoslavia: The Avoidable War. Vidi tako|e Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, Poglavqe 4, Deo 3, Secret arms supplies to the ABiH: the Black Flights to Tuzla, str. 177198. 57 David Binder, The Balkan Tragedy: Anatomy of a Massacre, Foreign Policy, br. 97, zima 19941995. 58 Ian Black, Despite the carnage, the West will shrink from military force to achieve peace in Bosnia, Gardijan, 7. februar 1994. 59 Roger Cohen, U.N. Military Aide Says Plight of Gorazde Is Exaggerated, Wujork tajms, 30. april 1994. 60 Bosnian PM blames UN envoy for probable death of 70,000 in Bihac, Agencija Frans pres, 26. novembar 1994; Aida Cerkez, Strains Between Bosnian Government, UN Explode At Meeting, Aso{ijeted pres, 26. novembar 1994. 61 John Simpson, Roses War, Panorama, prvi program Bi-Bi-Sija, 23. januar 1995. 62 Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? Eye-Witness Account of a Former United Nations Military Observer in Bosnia, 1998. (postavqeno na vebsajt Centre for Research on Globalisation http://globalresearch.ca/articles/BRA 403A.html). 63 Hakija Mehoqi}, intervju, u: Hasan Haxi}, 5.000 muslimanskih `ivota za vojnu intervenciju, Dani (Sarajevo), 22. jun 1998 (postavqeno na vebsajt Centra za mir na Balkanu (Centre for Peace in the Balkans) http://www.balkanpeace.org/cib/bos/boss/boss06.shtml). 64 Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, str. 9480, http://www.un.org/ icty/transe33/010405it.htm. Primeti}ete da je, u ovoj retkoj prilici, pred Sudskim ve}em emitovana video-traka sa holandskim filmom, koji je obuhvatao intervju sa Mehoqi}em (str. 94809485). Dok je film i{ao na ekranu, Ve}e je slu{alo prevod Mehoqi}evih re~i, onako kako ih je zabele`io Holan|anin koji je snimio film. 65 Boyd, Making Peace with the Guilty. 66 Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware. 67 Boyd, Making Peace with the Guilty. 68 U: Tim Ripley, Operation Deliberate Force: The UN and NATO Campaign in Bosnia 1995 (Lankaster: Centre for Defence and International Security, 1999), str. 147. 69 Vidi: Ken Silverstein, Private Warriors (Wujork: Verso, 2000), str. 171174. 70 Dejvid Bajnder (David Binder) pomiwe broj od 170.000 izbeglih lica usled operacije Oluja u prvih nekoliko dana. (Vidi intervju sa Bajnderom u Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War.) Met Prodger (Matt Prodger) iz Bi-Bi-Sija govori o broju od ukupno 200.000 prognanih qudi tokom ~itave Oluje i operacija koje su je pratile (5. avgust 2005).

59
71 Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, str. 9504, http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm. 72 Ripley, Operation Deliberate Force, str. 192. 73 Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, str. 9471, http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm. 74 Slobodna Bosna (Sarajevo), 14. jul 1996 (postavqeno na vebsajt Srpske mre`e, http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/lamb.html). Za ostale savremene izve{taje o intervjuu sa Mustafi}em, vidi: Edina Neretqak, A year on Bosnians accuse one another for fall of Srebrenica, Agencija Frans pres, 13. jul 1996; i Sre}ko Latal, Lawmaker Accuses Government of Sacrificing Srebrenica, Aso{ijeted pres, 13. jul 1996. 75 Ripley, Operation Deliberate Force, str. 145.

60

Poglavqe 3. VOJNI KONTEKST PADA SREBRENICE


Tim Fenton U su{tini predstave rata u Bosni i Hercegovini (daqe u tekstu Bosna) koju su stvorili masovni mediji krije se o~igledna kontradikcija: neprestano su nas ube|ivali da vojna oprema bosanskih Srba vrvi od te{kog naoru`awa, dok su wihovi protivnici, Muslimani, prikazivani kao bespomo}ni i prakti~no goloruki civili. Uveravali su nas da su Srbi posve nemilosrdni i da imaju genocidne namere kakve nismo videli od nacista, te da ne uva`avaju nenaoru`ane civile. Da je u ovakvom opisu bilo imalo istine, muslimansko stanovni{tvo u Bosni bilo bi zbrisano u roku od nekoliko dana kad su ~itavom teritorijom ovladali bosanski Srbi. Rat je, zapravo, trajao tri i po godine, tokom kojih se linije fronta uglavnom nisu mewale, a prema zvani~nim procenama ~lanova Kancelarije tu`ioca pri Tribunalu za ratne zlo~ine UN u Hagu ukupan broj poginulih bosanskih muslimana verovatno je mawi od 70.000, od kojih su 47 odsto bili vojnici.1 Danas, vi{e od petnaest godina kasnije, rat u Bosni se jo{ ~esto pomiwe u medijima, kao i, gotovo neizbe`no, pad Srebrenice, poput svojevrsnog vrhunca ili `ari{ta sukoba. O vojnom kontekstu u kom se ta epizoda odigrala gotovo da se i ne govori. Kada se sagleda cela vojna slika, zauzimawe Srebrenice bilo je ne samo neo~ekivano ve} bosanskim Srbima o~ito nije bilo ni primarni ciq, po{to su im na drugim mestima pretile mnogo ozbiqnije opasnosti. Sledi poku{aj da se ukratko opi{e realna vojna situacija Srba u Bosni (i donekle na podru~ju Krajine u Hrvatskoj), s naro~itim osvrtom na doga|aje od po~etka 1995, pa sve do pada Srebrenice u julu. Materijal koji sam koristio za ovaj opis u najve}oj meri poti~e iz dve dragocene kwige koje se bave aspektima gotovo zanemarenim u ogromnom broju radova nastalih na temu ovog sukoba. Upotrebqen je iskqu~ivo radi navo|ewa podataka o vojnim akcijama i bez namere da se prika`e kako se autori sla`u sa tuma~ewima koja sam dodao. Prva kwiga je Kriza u Biha}u, autora Brendana O'[eja,2 koji je bio ~lan Posmatra~ke misije Evropske zajednice (PMEZ) u Biha}u, u severozapadnoj Bosni. O'[ej je, kao oficir irske vojske, ve} imao dragoceno iskustvo iz Libana u odr`avawu mira pri UN. ^itaoca mo`e iznenaditi {to se izve{taji zvani~nih posmatra~a UN i PMEZ toliko razlikuju od medijskih priloga o istim doga|ajima. Druga kwiga je Operacija namerna sila, Tima Riplija,3 stru~nog vojnog pisca i istra`iva~a iz Centra za prou~avawe odbrane i me|unarodne

61
bezbednosti pri Unverzitetu u Lankasteru, autora nekoliko kwiga o modernom ratovawu i sekretara medijskog udru`ewa Nezavisna odbrana. Zahvaquju}i prethodnom iskustvu i pristupu relevantnom vojnom kadru, sastavio je zapawuju}i prikaz, uglavnom sa zapadnog vojnog stanovi{ta, ali uz koristan i iskren doprinos uglednih politi~ara i novinara. @estoka i {iroka vojna aktivnost sa po~etka sukoba 1992. oslabila je tokom ve}eg dela 1993. i 1994,4 dok je teritorija uglavnom bila podeqena izme|u etni~kih grupa koje su pre po~etka neprijateqskih dejstava na tim terenima ~inile ve}inske zajednice. Mawine je mawe-vi{e proterala ona etni~ka grupa koja je imala prevlast na lokalnom terenu. U poqoprivrednim krajevima Bosne, {to je oko 60 odsto ukupne teritorije, Srbi su bili ve}insko stanovni{tvo. Zahvaquju}i toj po~etnoj prednosti, uz podr{ku srpskih pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) koji su bili sme{teni u Bosni, bosanskim Srbima je relativno lako po{lo za rukom da zadr`e kontrolu nad ruralnim oblastima. U ranoj fazi sukoba gotovo 70 odsto teritorije kontrolisali su Srbi, ali su svi veliki gradovi, osim Bawaluke i delova Sarajeva, bili pod kontrolom Muslimana ili Hrvata. Grad Srebrenica prvobitno su zauzeli Srbi, u aprilu 1992, ali je nemilosrdni muslimanski komandant Naser Ori} uspeo da povrati kontrolu nad samim gradom i kasnije zauzme teritoriju ~itave op{tine, kao i vi{e od pola susedne op{tine Bratunac. Do decembra 1992. Ori} je sa svojim snagama osvojio i etni~ki o~istio ogromnu teritoriju,5 povezuju}i se sa @epom i Cerskom. U tom postupku oni su, na krajwe zverski na~in, ubili preko 1.300 srpskih mu{karaca, `ena i dece. Do kraja rata muslimanska vojska je na podu~ju Srebrenice ubila preko 3.000 Srba.6 U januaru 1993. Ori} je zapo~eo napad na srpsko selo Kravica, gde je lokalno stanovni{tvo proslavqalo Bo`i} po pravoslavnom kalendaru. Pobijeno je preko 100 qudi. Uni{teno je i selo Glogova, nedaleko od Srebrenice.7 ^ak su i Honig i Bot, autori prve kwige o Srebrenici, koji su o~igledno bili na strani bosanskih Muslimana, ukazali na cinizam vo|a muslimanske Stranke demokratske akcije (SDA) u Sarajevu, koji su eksploatisali enklave na istoku ne obaziru}i se na posledice po tamo{we civile.8 Uprkos tome {to su Srbi upravo bili pristali da omogu}e dostavqawe pomo}i UN, Muslimani iz Srebrenice krenuli su u napad, u stvari, diverzantsku akciju sa ciqem da se zadr`e trupe Armije bosanskih Srba (ABS) dok glavnica muslimanskih snaga okupqenih oko SDA u Tuzli napada koridor u Posavini (koji se protezao na istok i zapad, nedaleko od Br~kog na jugu, koji su dr`ali Srbi) u nameri da se spoji sa hrvatskim trupama u Ora{ju, koje su ih podr`avale, i na taj na~in izoluje Srbe u zapadnoj Bosni i Krajini. La`no se predstavqaju}i u medijima kao bespomo}na strana koja ne mo`e da se izbori sa mnogo boqe naoru`anim protivnikom, muslimanske trupe uspele su da krajem 1992. u dva navrata zauzmu ovaj va`an koridor i zadr`e ga prvi put petnaest, drugi put dva dana.9

62
Ako pogledamo celokupnu teritoriju Bosne, najozbiqnije borbe u periodu 19931994. vodile su se izme|u bosanskih Muslimana i Hrvata u centralnoj oblasti. Klintonova administracija, naizgled dopu{taju}i da se politika odre|uje na osnovu veoma pristrasnog medijskog prikazivawa sukoba, u kom su bosanski Muslimani uvek bili nevine `rtva nadmo}nijih agresora bosanskih Srba, naporno je radila na smirivawu ovog muslimanskohrvatskog sukoba i stvarawu ujediwene vojske koja bi mogla ili da porazi bosanske Srbe ili bar da ih natera da zatra`e mir pod uslovima SAD. Ovo nevoqno savezni{tvo dogovoreno je po~etkom 1994. godine. Amerikanci su Muslimanima i Hrvatima bez sumwe obe}ali da }e, ukoliko budu sara|ivali, dobiti zna~ajnu vojnu podr{ku. NATO je 28. februara prvi put u svojoj istoriji sproveo ofanzivnu vojnu akciju, obaraju}i ~etiri aviona bosanskih Srba retko koji analiti~ar iz vremena Hladnog rata bi uop{te mogao i zamisliti da }e NATO za svoju prvu vojnu ofanzivu izabrati takvu akciju. Do novembra 1994. postalo je jasno da }e novo savezni{tvo znatno ote`ati polo`aj Srba. Po{to su vojske bosanskih Hrvata i Muslimana prestale da se bore izme|u sebe, priliv oru`ja bosanskim Muslimanima se zna~ajno pove}ao. Svojim u~e{}em u isporu~ivawu oru`ja SAD su otvoreno kr{ile sankcije UN uvedene svim biv{im jugoslovenskim republikama. Ipak, SAD su u novembru 1994. najavile da vi{e ne}e dozvoqavati da ameri~ka mornarica u~estvuje u pomorskim patrolama u Jadranu koje su nadgledale sprovo|ewe embarga na oru`je,10 dok je ameri~ko vazduhoplovstvo, ~iji su avaksi i borbeni avioni igrali glavnu ulogu u odr`avawu zone zabrawenog leta, bilo spremno da za`muri na jedno oko.11 Tokom jula 1994. Biha}ki xep na krajwem severozapadu Bosne bio je popri{te najve}eg dela borbi koje su u ostalim krajevima zemqe utihnule. Biha} je ozna~io prekretnicu za ishod vojnih sukoba u Bosni, ali i u Hrvatskoj. Svojeglavi zapovednik Atif Dudakovi}, vo|a Petog korpusa Bosanske muslimanske vojske (BMA), na{ao se okru`en neprijateqskim snagama. Dudakovi}a je na severu, istoku i jugu opkolila Armija bosanskih Srba. Na zapadu se, bar teorijski, nalazila me|unarodna granica izme|u Bosne i Hrvatske, koja je samo tri godine pre toga predstavqala administrativnu granicu u okviru Jugoslavije. Vojska Republike Srpske Krajine (VSK) nije priznavala granicu jer bi ona podrazumevala upravo razdvajawe kojem su se protivili, pa je zato bila veoma rada da pomogne Armiji bosanskih Srba kad god je to bilo potrebno. Po{to je VSK i bila formirana kako bi se suprotstavila secesiji Hrvatske od Jugoslavije i potowem dovo|ewu Srba u gra|ane drugog reda u nezavisnoj Hrvatskoj, bilo bi nelogi~no da je wihova vojska prizna. VSK je, me|utim, bila svesna ja~awa Hrvatske vojske (HV), kojoj je pristup moru omogu}avao relativno jednostavan uvoz te{kog naoru`awa, naro~ito po{to su se SAD povukle iz pomorskih patrola. Pored okr{aja izme|u Srba i Muslimana u Bosni, o kojima se ~esto izve{tavalo, u Biha}kom xepu se javio jedan fenomen koji

63
su mediji ve}inom zanemarili zna~ajan broj naoru`anih bosanskih Muslimana suprotstavio se, navodno, zvani~nom re`imu SDA ~ije se sedi{te nalazilo u Sarajevu. Na izborima u Bosni novembra 1990. muslimanski politi~ar i privrednik Fikret Abdi} osvojio je najve}i broj muslimanskih glasova,12 ali po{to ga je islamski fundamentalista Alija Izetbegovi} izbacio iz igre, Abdi} je iz politi~ke opozicije postepeno pre{ao na oru`ani otpor. Uspostavio je Autonomnu oblast Zapadna Bosna, koja je obuhvatala severnu polovinu Biha}kog xepa, gde su se nalazila sedi{ta ve}ine wegovih profitabilnih firmi. Sklopio je labav savez izme|u 50.000 muslimana u Autonomnoj oblasti i kraji{kih Srba u Hrvatskoj i Bosni, ali je sa Hrvatima odr`avao relativno dobre odnose. Nekolicina komentatora koji su ovo uop{te pomenuli pravdali su izbegavawe medija da izve{tavaju o ovom unutra{wem sukobu time {to je bio previ{e slo`en. Ovaj argument iznena|uje, budu}i da se na Zapadu politi~ke razlike u okviru jednog naroda smatraju normom. Reklo bi se da je pravi razlog bio taj {to je ovakav razvoj doga|aja kvario pa`qivo kontruisanu sliku prema kojoj su se muslimani ujedinili protiv agresivnih Srba koji su bili re{eni da po svaku cenu prognaju sve Muslimane i iz principa odbijali da sa wima sara|uju. Uz pomo} agenata-provokatora koji su se pretvarali da kuju zaveru protiv wega, Dudakovi} je prevario Abdi}a da ih snabde oru`jem koje je smesta okrenuo protiv Abdi}evih snaga. Zahvaquju}i ovom lukavstvu, Dudakovi} je do septembra 1994. stekao kontrolu nad gotovo celim Biha}kim xepom. Sukob se potom pretvorio u sporadi~nu razmenu vatre, dok 26. oktobra 1994, istovremeno sa ostalim zajedni~kim hrvatsko-muslimanskim ofanzivama {irom Bosne, Dudakovi} nije zapo~eo napad na ABS prema jugu i jugoistoku Biha}kog xepa uz pomo} Vojske bosanskih Hrvata (VBH). Tri dana su Dudakovi}eve snage bez muke potiskivale Srbe. Iako je napad inicirala muslimanska SDA, mediji ga nisu predstavili kao agresiju, ve} kao legitimnu vojnu akciju protiv srpskih pobuwenika. Niko nije pomenuo da je Biha}, kao za{ti}ena zona, navodno bio demilitarizovan, a svakako niko nije ni pomislio da mo}na vojna ma{inerija bosanskih Srba mo`da nije tako mo}na kakvom je prikazuju. Ponesen po~etnim uspehom, Dudakovi} se precenio, i ABS ga je oterala sa ~itave teritorije koju je zauzeo, {to je, uz podr{ku Abdi}evih trupa na severu i KSA na zapadu, dovelo do otvarawa dva nova fronta. Za razliku od pritajenih, pa i pohvalnih komentara kojima je bio propra}en po~etni napad BMA na teritoriju bosanskih Srba, zapadni mediji i politi~ki krugovi su na sve strane izra`avali `aqewe zbog tog nesre}nog preokreta za ratoborni Peti korpus. Usledila je Rezolucija UN 958 od 19. novembra 1994. kojom se odobrava bombardovawe Krajine, odakle su piloti VSK zapo~iwali vazdu{ne napade na Biha}. U skladu s tim, dva dana kasnije, NATO je zapo~eo sa `estokim, iako uzaludnim bombardovawem aerodroma Udbina. Vo|stvo bosanskih Srba, izazvano ispoqavawem dvostrukih standarda, optu`ilo je Za{titne snage UN (UNPROFOR) i NATO

64
da su se udru`ili protiv wih i upozorilo na posledice ukoliko bi osobqe UN po~eli da tretiraju kao neprijateqe umesto kao neutralne mirotvorce, za kakve su se izdavali. Vazdu{ni napadi NATO-a naveli su Srbe da aktiviraju svoju vazdu{nu odbranu, koja je potom postala meta NATO raketa. Uni{tene su tri srpske antiraketne baze u Biha}u, Otoci i Dvoru. Bosanski Srbi uzvratili su sna`nijim dejstvima na Biha}, dok je u Sarajevu poja~ana vojna aktivnost. Kada je kod Br~kog (u severoisto~noj Bosni) isterana ekipa vojnih posmatra~a UN, u Ilija{u (zapadno od Sarajeva) oteto 55 kanadskih mirotvoraca, a 350 vojnika UNPROFOR-a iz razli~itih zemaqa bilo blokirano u centru za skupqawe oru`ja u sredi{woj Bosni, UN su predo~ene potencijalne posledice gubqewa neutralnog statusa. U Biha}u, Dudakovi} je bio dovoqno uzdrman da zatra`i hitan prekid vatre. Nagovestio je ~ak i da bi pregovarao o demilitarizaciji za{ti}ene zone, zaboravqaju}i da je ona, navodno, ve} postojala. U sedi{tu ABS su se oglu{ili o wegove molbe, setiv{i se kako je nedugo pre toga obmanuo Abdi}a. Do 25. novembra ve} su kolali izve{taji o mogu}oj stvarnoj propasti Petog korpusa; na sarajevskom aerodromu su odr`ani sastanci na visokom nivou kako bi se ugovorio prekid dejstava {irom zemqe. Zapovednik UNPROFOR-a, general Majkl Rouz, naredio je nove vazdu{ne napade na polo`aje ABS oko Biha}a, da bi ih u posledwem ~asu opozvao, kad su avioni NATO-a ve} bili iznad ciqeva. Prizori bitaka oko Biha}a i Sarajeva, u kojima su bosanski Srbi po~eli da sti~u prednost, punili su televizijske ekrane i novinske kolumne, ali to nije bila cela slika. Na severoistoku, oko Stolica i Sapne, BMA je tako|e inicirala nekoliko ofanziva, koje su s wihove ta~ke gledi{ta tekle mnogo povoqnije, prete}i da muslimanskoj SDA omogu}e preuzimawe kontrole na istoku sve do reke Drine i granice sa Srbijom, dele}i Republiku Srpsku napola. Mediji o~igledno nisu `eleli da zbuwuju javnost prikazivawem `rtava, osim kako vape za intervencijom sa Zapada, pa te muslimanske vojne uspehe nisu ni zabele`ili. Generalni sekretar UN Butros Butros Gali 30. novembra je odleteo u Sarajevo kako bi izrazio zabrinutost UN zbog sve `e{}ih sukoba i saslu{ao zara}ene grupacije. Tokom posete je razgovarao samo sa vo|om muslimanske SDA, Alijom Izetbegovi}em, dok je odbio da se sretne sa vo|om bosanskih Srba, Radovanom Karaxi}em, bilo na Palama, gde je bila sme{tena skup{tina Republike Srpske, bilo na drugoj obali reke Miqacke, u srpskom delu Sarajeva. Bez obzira na to da li se radilo o namernom ignorisawu ili prostoj nesposobnosti, za bosanske Srbe je to samo bila potvrda da se UN, tobo`wem iskrenom posredniku, ne mo`e verovati da }e ostati nepristrasan. Ovakav zakqu~ak izveli su i Srbi u Krajini kada je 9. decembra 1994. Generalna skup{tina UN usvojila rezoluciju u kojoj izra`ava strepwu da trenutna situacija u krajevima Hrvatske koje kontrolo{u Srbi de fakto omogu}ava i podr`ava stawe okupacije delova suverene hrvatske teritorije, i, {to je jo{ neverovatnije, poziva Saveznu Republiku Jugoslaviju da prestane sa aktivnostima usme-

65
renim ka integraciji okupiranih teritorija Hrvatske u SRJ.13 Brendan O'[ej dobro opisuje {ok koji je propratio reakciju srpske strane: Naravno da je Krajina bila okupirana teritorija. 'Okupirao' ju je narod ~iji su preci tu `iveli stotinama godina, {to bi se bez sumwe moglo potvrditi i na osnovu makar povr{nog uvida u rezultate cenzusa iz 1991. ili bilo koje od mno{tva geografskih karata koje prikazuju etni~ku rasprostrawenost na Balkanu.14 Ovakav potez usledio je nedequ dana po{to je u Zagrebu potpisan Ekonomski sporazum izme|u Srba u Krajini i Hrvata, ~iji je ciq bio boqa saradwa u pogledu snabdevawa i transporta. Sporazum je nedvosmisleno davao prednost Hrvatima, {to je ve} izazvalo podele me|u liderima kraji{kih Srba oko toga do koje se mere Hrvatima mo`e verovati. Glasawe UN sada je nagove{tavalo podr{ku Hrvatima, koji su sve ozbiqnije pretili da }e reintegrisati za{ti}ene zone UN uz saglasnost Srba ili bez we i, {to se podrazumevalo, sa Srbima koji su tamo `iveli. Istovremeno, javqali su se izve{taji o hrvatskim trupama anga`ovanim u Bosni, koje su primorale ABS da se povu~e uz dolinu Livna kako bi oslobodili isto~ni prilaz Kninu, prestonici autonomne oblasti hrvatskih Srba, preko bosanske granice. Me|unarodna zajednica se tome nije usprotivila. U blizini Velike Kladu{e, na krajwem severozapadu Bosne, 12. decembra, tokom `estokih borbi, srpski projektil je pogodio borbeni transporter UNPROFOR-a, pri ~emu je povre|eno ~etvoro mirotvoraca iz Banglade{a, od kojih je jedan podlegao ranama. Sa svih strana su se ~uli povici: Ne{to se mora u~initi! Zatim su, 14. decembra, u no}nim vestima Si-En-Ena jedno za drugim emitovana telefonska ukqu~ewa u kojima su se javnosti obratili Radovan Karaxi} i biv{i predsednik SAD, Ximi Karter. Karaxi} je izjavio da je Karter prihvatio da pomogne da se ugovori sveobuhvatna mirovna nagodba za Bosnu i da }e ubrzo doputovati tamo. Kako bi pokazao da su bosanski Srbi spremni da pregovaraju, Karaxi} je najavio seriju jednostranih ustupaka bosanskih Srba koji }e biti sprovedeni u delo u okviru 24 ~asa.15 Posmatra~i su se iznenadili, ali u roku od nekoliko dana Klintonova Bela ku}a istupila je sa izjavama u kojima se umawivao uticaj te inicijative i ~ak izra`avala sumwa u Karterovo pravilno poimawe situacije. ^ak i po balkanskim merilima, bila je to izvanredna situacija, u kojoj jedan biv{i demokratski predsednik SAD reskira svoj polo`aj i ugled kako bi stao iza mirovnog plana koji naredni ve} izabrani demokratski predsednik SAD istovremeno podriva. Kasnije se ispostavilo da je ironija bila i mra~nija: Klintonova administracija je tolerisala ogroman priliv oru`ja iz Irana namewenog muslimanskoj SDA, i to iz zemqe koja je tokom Karterovog mandata ponizila Sjediwene Dr`ave dr`e}i osobqe wihove ambasade kao taoce 444 dana. Ipak, diskusije su nastavqene pod vo|stvom Ximija Kartera i on je, po odlasku iz Bosne, objavio potpuni prekid vatre {irom Bosne koji }e

66
stupiti na snagu 23. decembra.16 Srbi u Krajini nisu bili me|u potpisnicima Sporazuma o prekidu vatre (Cessation of Hostilities Agreement), kako je zvani~no bio naslovqen Karterov sporazum, ali su, u tom duhu, uklonili blokade sa puteva i omogu}ili da se 21. decembra ponovo otvori autoput BeogradZagreb. Do tog datuma Peti korpus ABS ve} se bio povukao iz Velike Kladu{e u Biha}kom xepu i omogu}io Abdi}u da ponovo zauzme svoj {tab, u kom dodu{e gotovo ni{ta nije ostalo. O'[ej ovako opisuje sprovo|ewe tog sporazuma: U po~etku se ~inilo da su sve strane posve}ene tom procesu, ako se izuzme novi napad na sarajevsku pijacu u kom su poginula dvojica mu{karaca. Nije se prvi put dogodilo da se ne mo`e jasno utvrditi odakle je potekla paqba, ali ima smisla pretpostaviti da je onaj ko je naredio napad, ko god on bio, imao nameru da podrije Karterov sporazum, ali i da nekako uti~e na Aka{ija. On je u tom trenutku bio duboko u pregovorima sa vladinim ministrima oko odbijawa Armije da napusti oblast na planini Igman odre|enu za demilitarizaciju. Uprkos pote{ko}ama, Aka{i je ostao optimista dok je posredovao izme|u Sarajeva i Pala i u subotu 24. decembra, u podne, ili u 11.00 sati po Grini~u, u Sarajevu je na snagu stupio prekid vatre Ximija Kartera i, mada niko to nije mogao da veruje, sve strane su ga po{tovale A za sve je, svi|alo se to me|unarodnoj zajednici ili ne, bio zaslu`an Radovan Karaxi}. Da se on odmah nije obratio biv{em predsedniku Karteru, ni{ta se od toga ne bi dogodilo. Lako je spekulisati o tome da je Karaxi} imao prikrivene motive za takav potez i da o wemu ne bi ni razmi{qao da ga Milo{evi} nije ozbiqno pritiskao. Mo`da tako i jeste, ali ostaje neosporna istina da je Karaxi} omogu}io proces, sproveo ga u delo ponudiv{i niz neiznu|enih ustupaka, za~udo uspeo da privoli i Mladi}a, i potpisivawem Sporazuma o prekidu vatre stvorio priliku za dugotrajan mir. Na`alost, ni Izetbegovi} ni Zubak (vo|a bosanskih Hrvata) nisu bili dovoqno zainteresovani da tako lako prihvate ovu priliku, niti spremni da na duge staze ostave po strani svoje li~ne planove. Vide}e se to u mesecima koji su usledili, kad se bude otkrilo ko je prvi prek{io Sporazum.17 [tavi{e, pripreme za nastavak neprijateqskih dejstava, bar na hrvatskoj i muslimanskoj strani, zapo~ele su ~im je Sporazum stupio na snagu. Zapovednik trupa UN sme{tenih u Korali}ima kod Biha}a obavestio je francuski konvoj sa logistikom da u Biha}ki xep gotovo svake no}i sle}u helikopteri sa namirnicama za Peti korpus. Iako su se bosanski Hrvati navodno povinovali uslovima Sporazuma, Hrvatska vojska se nikada nije povukla iz Bosne i osobqe Posmatra~ke misije Evropske zajednice je zaista bilo svedok pristizawa dodatnih trupa u dolinu Livna, u zapadnom delu sredi{we Bosne, za vreme trajawa Sporazuma. U Tuzli se, u me|uvre-

67
menu, vojni zapovednik SDA pobunio zbog toga {to je oficir za vezu ABS sme{ten u lokalni {tab UN. Kada mu je ukazano da uslovi Sporazuma to posebno predvi|aju, on je oti{ao korak daqe i zarobio pripadnike UN i oficira ABS u wihovom objektu, uzev{i ih prakti~no za taoce. Isto se dogodilo i u sredi{woj Bosni, u gradu Gorwi Vakuf. Muslimanska SDA je na taj na~in `elela da spre~i da Sporazum preraste u dugoro~an mir. Protivili su se Sporazumu o prekidu vatre delom zato {to su ga inicirali Srbi, ali i zato {to je SDA, ve} du`e vreme, nameravala da svoj ciq postigne navode}i me|unarodnu zajednicu da interveni{e u wihovu korist, a ta im je strategija, ispostavi}e se, posle samo nekoliko meseci i uspela. [tavi{e, muslimanska SDA smatrala je da je nastavak borbi neizbe`an, jer nikako nisu hteli da podr`e sporazum koji bi na bilo koji na~in doveo do podele Bosne. Nepunih godinu dana kasnije, po{to je jo{ mnogo wegovih qudi izgubilo `ivote, Izetbegovi} je potpisao Dejtonski mirovni sporazum, kojim je Bosna najzad podeqena. Frawo Tu|man, vo|a hrvatskih nacionalista, 12. januara je objavio da pripadnici UN u za{ti}enim zonama imaju rok do 31. marta da napuste zemqu. Narednog dana ministar spoqnih poslova Mate Grani} ustvrdio je da je Hrvatska vojska dovoqno jaka da silom zauzme Krajinu. Me|unarodne reakcije gotovo da nije bilo, naro~ito ako se uzme u obzir kakve bi reakcije ista izjava izazvala da je stigla iz Beograda. Nabavka oru`ja i obuka hrvatske vojske, ~ije su izvo|ewe odobrile SAD i Nema~ka, o~ito su urodile plodom. U prvom ozbiqnom kr{ewu Sporazuma o prekidu vatre, 13. januara, Peti korpus bosanskih Muslimana, aktivan u okviru za{ti}ene zone u Biha}u, napao je srpske polo`aje, nanev{i im gubitke od 120 `rtava i zna~ajnog dela teritorije. Uprkos tome, Karaxi} je spre~io generala ABS Milovanovi}a da sprovede odmazdu, verovatno misle}i da }e Srbi biti pohvaqeni {to su po{tovali Sporazum. General je, navodno, poku{ao da podnese ostavku zbog lo{ih uslova u kojima se wegova vojska nalazila, ali ume{ao se Mladi} i spre~io ga u tome {to je jasan pokazateq da je ABS ve} bila znatno oslabqena, ~ak i pre nego {to su wihovim neprijateqima stigle po{iqke sa novom opremom. Dvadesetog januara jedan iranski teretni avion je usled lo{ih vremenskih uslova u Zagrebu preusmeren u Budimpe{tu. Mada je bio ozna~en kao humanitarna pomo}, tovar je gotovo sigurno ~inilo oru`je. Kroz Hrvatsku je saobra}alo mnogo takvih aviona. Hrvatska je zadr`ala deo naoru`awa, ali je ono uglavnom avionima prebacivano daqe u Bosnu.18 Sve je to bilo izri~ito zabraweno u skladu sa sankcijama UN koje su u to vreme, tobo`e, bile na snazi. Sjediwene Dr`ave su tako|e dopu{tale polupenzionisanim privatnim vojnicima da obu~avaju Hrvate, a verovatno i Muslimane. Hrvatska je u obnovu naoru`awa ulo`ila basnoslovan novac: samo u 1994. Hrvatska je na oru`je potro{ila gotovo 1,4 milijarde ameri~kih dolara, {to je 10 odsto BDP. Grupa diplomata poznata kao Zagreb 4 sastavila je 30. januara predlog (Plan Z4) u kojem je bio opisan budu}i status Krajine u sastavu nor-

68
malizovane Hrvatske.19 Svima je bilo jasno da }e taj dokument biti neprihvatqiv za vlasti u Krajini, po{to se u wemu zahtevalo da Srbi predaju sve oru`je i da hrvatska vlada preuzme kontrolu nad granicom sa Bosnom. O'[ej pi{e: Prema svim objektivnim standardima, Marti} je bio u pravu {to nije podr`ao ni Galbrajtov ni Plan Z4. Bila je to uvreda za Srbe u Krajini kao narod i ujedno potvrda da }e wihov `ivot pod vladavinom Hrvata biti upravo onakav kakvog su se pla{ili. Nijedan Srbin sa imalo samopo{tovawa nije mogao da prihvati takve uslove, i oni nisu ni bili prihva}eni, ali to {to je uop{te sastavqen takav ne~uven dokument zna~ilo je da su me|unarodna zajednica i naro~ito Sjediwene Dr`ave sada odlu~no istakle svoju zastavu, na`alost ba{ u trenutku kada je jedan fer i razuman pristup zaista mogao da uspe. Plan Z4 nije bio ni fer ni razuman Postepeno se u~vrstio stav da su za pogor{avawe problema odgovorni iskqu~ivo Srbi. Samo nekoliko meseci kasnije takav }e stav biti usmeren protiv wih, uz razorne posledice.20 Ponovo vidimo kako SAD iniciraju i podr`avaju postupke kojima se jedna strana favorizuje na u{trb ugovorenog mira. Dostavqawe oru`ja bosanskim Muslimanima preko Hrvatske nesmetano se nastavilo, a jedina zadr{ka bilo je zaostalo hrvatsko nepoverewe prema Muslimanima, za koje su znali da }e kad-tad hteti da prisvoje deo Hercegovine oko Mostara koji su kontrolisali Hrvati u malo pre toga ustanovqenoj Republici Herceg-Bosni. Pored toga {to su bili potajno snabdevani spoqa, Muslimani su se bavili i proizvodwom sopstvenog oru`ja i municije u fabrikama u samoj Bosni, i to u mnogo ve}im koli~inama nego {to je to predstavqano u medijima. Procewuje se da je ve}ina civilnog stanovni{tva u muslimanskim upori{tima u sredi{woj Bosni radila u fabrikama municije. General BMA Ramiz Drekovi} 10. februara je izjavio: Na{a vojska je svakog dana sve ja~a. Sada smo boqe organizovani. Uskoro }emo imati dovoqno te{kog naoru`awa, a na na{oj teritoriji se proizvodi mnogo oru`ja i municije. Izmenili smo strukturu vojske kako bi boqe odgovarala razli~itim zadacima. Moral i disciplina su na visokom nivou i mi sada imamo za {ta da se borimo.21 Ekipa Posmatra~ke misije Evropske komisije 20. februara je videla stotine artiqerijskih raketa spremnih za preuzimawe u navodno zatvorenoj fabrici ~elika u Zenici, gradu u sredi{woj Bosni. Taj isti objekat je kao bazu koristio veliki kontingent turskih vojnika poslatih UNPROFOR-u. Prisustvo vojske bi ote`alo srpske napade, ali bilo je jasno da turski vojnici svakako znaju {ta se doga|a. Na taj na~in je, u najmawu ruku, wihova neutralnost bila potpuno kompromitovana. Samo tokom januara i februara 1995. posmatra~i su procenili da je na podru~je Tuzle doterano izme|u 800 i 1.000 tona naoru`awa. Norve{ki posmatra~ pri UN je 11. februara li~no video kako teretni avion herku-

69
les u pratwi F16 ispu{ta teret iz vazduha. Osobqe UN po{lo je da istra`i o ~emu se radi, ali vojska BMA im je, uz pretwe, zabranila pristup. Situacija se pogor{ala, pa je general UNPROFOR-a Bertrand de Lapresl obavestio sedi{te UN u Wujorku da sumwa da su tovar ~inile antitenkovske rakete najnovije generacije. Na kraju se ispostavilo da su u zoni zabrawenog leta postojale velike rupe koje su koristili oni koji su snabdevali BMA. U to su, po svoj prilici, bili ume{ani visoki zvani~nici ameri~ke vojske i politi~ki vrh, koji su bili u savr{enom polo`aju da znaju kada letilice iznad Bosne mogu pro}i neopa`eno.22 Ovim avionima za snabdevawe ~esto su upravqali nedavno penzionisani piloti ameri~kog vazduhoplovstva. Pored toga, ameri~ke specijalne snage u Hrvatskoj i Bosni, koje nisu bile pri UNPROFOR-u, aktivno su pru`ale pomo} Hrvatima i Muslimanima. Nova organizacija BMA podrazumevala je postojawe jedinstvenog lanca komande koji je dobijao podr{ku od ameri~kih savetnika. Srbi su, naravno, tako|e bili svesni da se vr{i masovno naoru`avawe a, iz wihove perspektive, ~inilo se da UN ne rade ni{ta da bi to spre~ile; {tavi{e, izgledalo je kao da u~estvuju u zaveri. Snabdevawe su, zapravo, verovatno organizovale SAD koje o tome nisu obavestile svoje evropske partnere,23 ~iji su vojnici bili u realnoj opasnosti da se na|u izme|u dve vatre kada oru`je bude upotrebqeno u `aru borbe, za {ta je svakako i bilo nameweno. Za bosanske Srbe, me|utim, bila je to slaba uteha, jer wihove vojne zalihe nisu obnavqane. Posmatra~ka misija Evropske komisije je 19. februara izvestila da se BMA u Bugojnu, u sredi{woj Bosni, otvoreno priprema za obnavqawe sukoba. U ispadu besmislenog nasiqa i potisnute agresije, uni{tili su grobove partizana iz Drugog svetskog rata, ne mare}i da li grob pripada srpskom, hrvatskom ili muslimanskom vojniku. Mo`da to i nije predstavqalo neko iznena|ewe, po{to se BMA otvoreno poistove}ivala sa protivnicima partizana u tom ratu, nacisti~ki orijentisanim usta{ama i muslimanskim Hanxar SS divizijama.24 Predstavnici kraji{kih i bosanskih Srba su 22. februara u Bawaluci potpisali sporazum o me|usobnoj pomo}i. Dve nedeqe kasnije, 6. marta, Hrvati i muslimanska SDA ponovo su se obavezali da }e, prema ranijem sporazumu, zajedni~ki delovati u vojnom smislu i pod jedinstvenom komandom.25 Tako|e u martu, na scenu je stupio Ri~ard Holbruk, biv{i ameri~ki ambasador u Nema~koj a sada pomo}nik dr`avnog sekretara, ~iji je pristup pogazio sva pravila uobi~ajenog diplomatskog op{tewa. Smesta se dao na posao i naveo Tu|mana da povu~e pretwu UN da okon~a svoj mandat. Nejasno je na koji je na~in ubedio Tu|mana, ali odmah po{to je najavqen produ`etak mandata UN u Hrvatskoj usledili su doga|aji koji su mo`da bili osmi{qeni tako da se uznemire Srbi u Krajini: grani~ni prelaz ka Bosni ~uva}e policija, dok }e broj pripadnika jedinica UN biti smawen i one }e nositi novo ime Operacija Ujediwenih nacija za obnovu poverewa (United Nations Confidence Restoration Operation UNCRO).26

70
Karaxi} je 5. marta poslao protestno pismo specijalnom izaslaniku UN Jasu{iju Aka{iju u vezi sa izostankom reakcije ~ak i verbalnim opovrgavawem na neprestano kr{ewe Sporazuma o prekidu vatre od strane muslimanske SDA. Potowe Aka{ijeve posete 12. marta Sarajevu i Palama nisu urodile plodom i zamalo su okon~ane katastrofom po{to su Muslimani u Butmiru pucali na wegov avion, pogodiv{i trup aviona. Sredinom marta Alija Izetbegovi} je otputovao u Nema~ku, gde se tokom nekoliko dana predomi{qao izme|u najavqivawa nastavka ratovawa i obe}awa da }e po{tovati Sporazum o prekidu vatre tokom svih ~etiri meseca wegovog trajawa, kojem je rok isticao 1. maja. Govore}i o predlogu Kontakt grupe (SAD, UK, Francuska, Nema~ka i Rusija) iz jula 1994. za podelu Bosne u odnosu 51 prema 49 odsto u korist muslimansko-hrvatske federacije i zasebnog entiteta bosanskih Srba ({to je najzad sprovedeno u Dejtonu novembra 1995), Izetbegovi} je u Bonu izjavio: Ako Srbi ne prihvate plan Kontakt grupe onda nemamo izbora i moramo se boriti! (16. marta). Narednog dana je to ponovio (Ne}emo obnoviti primirje ukoliko se ne na|e politi~ko re{ewe.), dodav{i da wegovi Muslimani u SDA ne nameravaju da zapo~nu ofanzivu.27 U tom trenutku, me|utim, posmatra~i UN ve} su izve{tavali o hiqadama vojnika BMA koji zauzimaju isturene polo`aje. Uz podr{ku artiqerije, 20. marta su pokrenuti masovni pe{adijski napadi, u nastojawu da se Srbi u Tuzli, Zenici i Travniku isteraju izvan dometa artiqerije. Uprkos svom novom naoru`awu, posle samo dva dana ~inilo se da je BMA izgubila zamah, dok su bosanski Srbi uzvratili salvama paqbe na sve gradove. Ta razmena vatre ozna~ila je kona~an prekid Sporazuma o prekidu vatre.28 Neverovatno je {to politi~ari na me|unarodnoj sceni nisu osudili te napade, ~ak ni kada je otkriveno da je vojska bosanskih Hrvata tako|e u~estvovala u operaciji. Odsustvo reakcije bilo je jasan signal Muslimanima i Hrvatima da nastave, bez opasnosti da }e biti ka`weni. Kako obja{wava O'[ej: U kontekstu svega ostalog {to }e se potom dogoditi tokom 1995, od su{tinskog je, ako ne i presudnog zna~aja razumeti da su Muslimani, a ne Srbi, snosili odgovornost za krah relativnog mira koji su Karaxi} i Karter nekako uspeli da skrpe jedva tri meseca ranije Sa stanovi{ta Muslimana, Sporazum o prekidu vatre je bio samo prilika da se pregrupi{u i boqe naoru`aju ni{ta vi{e i ni{ta mawe od toga.29 I zaista, general bosanskih Muslimana Rasim Deli} je u intervjuu koji je dao sarajevskom Oslobo|ewu opisao UNPROFOR kao kamen oko vrata za bosanske Muslimane.30 Zajedni~ka dejstva bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata trajala su nedeqama, uz pe{adijske i artiqerijske napade koji su upore|ivani sa taktikama iz Prvog svetskog rata, sa sli~nim brojem `rtava i relativno malim teritorijalnim dobicima. Izuzetak je bilo podru~je Travnika, gde je BMA potisnuta sa 60 kvadratnih kilometara. ABS je 24. i 25. marta uzvratila granatirawem Gora`da, Mostara i Kowica.

71
Bosanski Srbi {irom zemqe na{li su se pod sve ve}im pritiskom. Dodatno su ih optere}ivale glasine da Muslimani direktno sa predsednikom Srbije, Slobodanom Milo{evi}em, kuju planove o priznavawu nezavisne dr`ave Bosne u okvirima granica biv{e republike u zamenu za ukidawe sankcija Srbiji. U Krajini, Srbi su bili podeqeni oko toga dokle se mo`e verovati Hrvatima u pogledu predloga za produ`ewe mandata UN. Na skup{tini Republike Srpske u Sanskom Mostu, tokom vikenda od 15. do 17. aprila, na videlo je iza{ao spor izme|u Karaxi}a i zapovednika ABS Ratka Mladi}a oko nedavnih gubitaka koje je pretrpela ABS. Mladi} im je stavio do znawa da veruje da se plima rata brzo okre}e protiv wih, {to su politi~ari odbili da prihvate. Govorilo se da je na Mladi}a uticao stav Beograda, gde je usled te{kih me|unarodnih sankcija stanovni{tvo bilo osiroma{eno do te mere da je zabele`ena gotovo nevi|ena stopa inflacije i nesta{ica goriva koja je qude primorala da pored puta kupuju i prodaju benzin u starim plasti~nim fla{ama.31 Na ovoj skup{tini je tako|e dogovoreno da se {to pre integri{u vojni i ostali resursi bosanskih Srba i Srba u Krajini da se sa~ini plan za ujediwewe dve dr`ave, kako je Karaxi} formulisao tu odluku na kraju skup{tinskog zasedawa.32 Hrvatska je osudila takav potez, kao i muslimanska SDA i me|unarodna zajednica. O'[ej otvoreno ka`e: Ono {to niko nije ni poku{ao da doku~i jeste za{to su Srbi smatrali da je uop{te potrebno da se udru`e na ovakav na~in. Niko nije ni poku{ao da sagleda situaciju iz srpske perspektive, jer da su tako u~inili, smesta bi morali da priznaju da Srbi istinski veruju da su saterani uza zid i da se ceo svet okrenuo protiv wih. A bilo je ubedqivih razloga za takva wihova uverewa Nije ABS prekr{ila Sporazum o prekidu vatre i nisu bosanski Srbi iz dana u dan kr{ili ono {to je od wega ostalo, ali su oni, u vojnom i u politi~kom smislu, i daqe prikazivani kao zlo~inci. U takvim okolnostima bilo je prakti~no neva`no {ta Marti}, Karaxi} ili bilo koji srpski politi~ar poku{ava da ka`e ili uradi, i oni su svi toga bili veoma svesni. Wihova odluka da se udru`e bila je, u su{tini, samo mera zajedni~ke samoodbrane, ali je nai{la na osudu sveta.33 U roku od nedequ dana od zakqu~ewa skup{tinskog zasedawa bosanskih Srba u Sanskom Mostu, Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji obznanio je, preko Wujork tajmsa, svoju nameru da uputi formalan zahtev za preme{tawe su|ewa muslimanskoj vladi, ~ije se sedi{te nalazilo u Sarajevu, u skladu s kojim bi se Tribunalu ustupila ekskluzivna nadle`nost da podigne optu`nice protiv Karaxi}a i Mladi}a, daju}i na taj na~in pregovara~ima nezahvalan zadatak da pregovaraju sa dvojicom vo|a bosanskih Srba koje je sud Ujediwenih nacija obele`io kao

72
potencijalne ratne zlo~ince. Tajms je dobro razumeo da odluka Tribunala nagove{tava da je on zakqu~io da je u Bosni postojala pa`qivo planirana kampawa, pripremqena na politi~kom nivou, ~iji je ciq bio da se sprovede ovaj srpski program ubijawa i proterivawa.34 Kako je rekao glavni tu`ilac Ri~ard Goldston: Zahtev za preme{tawe su|ewa odra`ava moju strategiju, a to je da optu`im one na ~elnim pozicijama, kako civilnim tako i vojnim, koji su odgovorni za ozbiqna kr{ewa me|unarodnog prava.35 Me|utim, sama ~iwenica da su protiv jo{ ni mawe ni vi{e nego 22 bosanska Srbina podignute najrazli~itije optu`nice bila je dovoqna vo|ama bosanskih Srba da Goldstonovu odluku protuma~e kao definitivno stavqawe ta~ke u pogledu nepristrasnosti me|unarodnih u~esnika, {to su u to vreme primetili i mnogi zvani~nici UN.36 Kao posledica sporewa u vezi s politi~kom i vojnom strategijom, polo`aj Srba u Krajini i Bosni se pogor{ao. Postojale su naznake da je ve}i deo svetske javnosti re{io da podr`i wihove neprijateqe, mada je privid neutralnosti koji je UNPROFOR nekako uspevao da zadr`i Srbima pru`ao tra~ak nade da su mo`da neki od wihovih strahova neopravdani. Jedina realna nada za wih bila je da nastupe, kao ujediweni front, zajedno sa Srbima iz Jugoslavije, {to je vojnu intervenciju Zapada moglo u~initi isuvi{e opasnom u politi~kom smislu, ali i skupom u pogledu krvi i bogatstva. Me|utim, izgledi za ovakav scenario bili su sve gori, po{to je Milo{evi}, pomo}u pretwi i obe}awa, bio naveden da doprinese daqem slabqewu srpskih entiteta. U jo{ jednom o~igledom ali tipi~nom primeru ispoqavawa dvostrukih standarda, dok je savezni{tvo Srba svud osporavano, niko nije rekao ni re~ kad je hrvatska vojska, koja je delovala u Bosni, nastavila da potiskuje bosanske Srbe uz dolinu Livna kako bi otvorila novi front prema Kninu. Autoput BeogradZagreb (~ije je otvarawe predstavqalo zna~ajan deo ekonomskog sporazuma izme|u Zagreba i Knina) omogu}io je Hrvatima da daqe provociraju kraji{ke Srbe. Srpska vozila su podvrgavana nepodno{qivo sporim bezbednosnim proverama, usled ~ega su nastajale kolone od po nekoliko stotina automobila. Srpske vlasti su 24. aprila uzvratile najavom da }e zatvoriti autoput na 24 ~asa. Hrvati su to predstavili kao potpuno neosnovan i jednostran potez, zbog kojeg }e morati da upotrebe silu ne bi li otvorili put. Naslu}uju}i zamku, Srbi u Krajini su se povukli i 25. aprila uklonili blokade. Izve{taj Posmatra~ke misije Evropske komisije iz tog perioda potvr|uje da su Hrvati zaista samo tra`ili izgovor da po{aqu vojsku u Zapadni sektor za{ti}ene zone UN: ^ini se da je HV Hrvatska vojska spremna da u svakom trenutku zauzme severni deo za{ti}ene zone UN. Ukupna slika dejstava HV pokazuje da je za{ti}ena zona UN otpuno opkoqena sa istoka, zapada i severa. Najja~e snage sme{tene su upravo kod Pivara iz o~iglednih razloga: kako bi se spre~io dolazak poja~awa od ABS.37 Dvadeset osmog aprila Srbin iz Krajine izboden je na smrt na benzinskoj pumpi u blizini Nove Gradi{ke, na delu autoputa koji su kontro-

73
lisali Hrvati. Telo je zadr`ala hrvatska policija. U naredna dva dana brat ubijenog ~oveka uzeo je neke Hrvate za taoce, da bi ih kasnije oslobodio. Po{to je na istom autoputu nekoliko hrvatskih motorista poginulo od srpske paqbe, UN su naredile da se autoput ponovo zatvori kako bi se sprovela istraga. Zatim je 1. maja, u 5 sati ujutru, Hrvatska vojska zapo~ela Operaciju Bqesak, 48-~asovni prodor duboko u teritoriju zapadne Slavonije koju su dr`ali Srbi prvu ozbiqnu bitku u toj biv{oj jugoslovenskoj republici posle 1993, kako je ocenio Rojters. U veoma obimnoj, veoma brzoj i veoma uspe{noj hrvatskoj vojnoj ofanzivi u~estvovale su artiqerija, tenkovi, avioni, pe{adijski bataqoni i specijalne policijske snage. Poku{avamo da prikupimo elemente za prekid vatre, izjavio je za Rojters jedan portparol UN prvog dana ofanzive. Srbi su izgleda spremni sve da potpi{u, dodao je, ali Hrvati nisu, {to nam predstavqa problem.38 O'[ej to ovako komentari{e: [ta god da je ovaj napad bio, svakako nije bio 'ograni~ena policijska akcija'. Bila je to unapred planirana, unapred smi{qena, namerna eskalacija sukoba, u kojoj su potpuno zanemarena sva me|unarodna primirja i sporazumi koje je hrvatska vlada tobo`e dobronamerno sklopila. Oni su se sad okrenuli prostoj 'diplomatiji ~izme' i 'pregovorima pred ni{anom', istog dana kad je u Bosni istekao Sporazum o prekidu vatre, uz vrlo realnu mogu}nost da i bosanski Srbi budu uvu~eni u borbe u Hrvatskoj. Jo{ jednom su Hrvati izabrali da zahvalnost zemqama anga`ovanim u Ujediwenim nacijama izraze pokazivawem prezira, i pre 9 sati ujutru, u jordanskom bataqonu koji se na{ao pod salvama vatre iz hrvatskog artiqerijskog i ru~nog oru`ja, pale su prve `rtve. Ostaje nejasno {ta su time `eleli da postignu, ali UN o~igledno vi{e nisu bile 'dragi gosti', kako ih je Frawo Tu|man u januaru velikodu{no nazvao.39 Artiqerija BSA u Bosni poku{ala je da pru`i podr{ku svojim ro|acima na severnoj obali reke Save, ali Hrvati su se ve} bili postarali da se severna obala hitro obezbedi, zbog ~ega su se kraji{ki Srbi u zapadnoj Slavoniji na{li u okru`ewu. Ne mo`e se opisati sa kakvim su ose}awem Srbi iz svih krajeva reagovali kad su ~uli da su hrvatske trupe ponovo zauzele Jasenovac: na tom mestu se tokom Drugog svetskog rata nalazio zloglasni logor za istrebqewe koji su vodili Hrvati i u kom su mu~ki ubijene stotine hiqada Srba, Roma i Jevreja, uglavnom ~eki}ima i no`evima. Dok su Hrvati nastavqali da artiqerijom i iz aviona tuku enklavu i mostove preko reke koji Hrvatsku povezuju sa Bosnom, Srbi u Krajini su na podru~ju Knina lansirali improvizovane rakete na Zagreb. Ameri~ki ambasador Galbrajt javio se u`ivo u televizijskom prenosu iz zagreba~kih bolnica da osudi raketni napad Srba, u kojem je poginulo mo`da desetoro qudi, kao stravi~an i nesrazmeran odgovor na hrvatsku akciju, osmi{qen da se ubije {to je mogu}e vi{e civila,40 uop{te ne pomiwu}i blickrig koji je Hrvatska upravo bila povela protiv Srba u zapadnoj Slavoniji. Kada je 3. maja hrvatska vojska zauzela Pakrac, najva`niji grad na tom pod-

74
ru~ju, Srbi su zapo~eli pregovore o predaji i razoru`avawu 600 vojnika. Televizija je prikazala kako odvode utu~ene Srbe, dok u pustim, navodno oslobo|enim gradovima nije bilo nikoga ko bi se radovao oslobo|ewu. Hrvati su se, uvek ve{tiji u odnosima s javno{}u, postarali da, pre nego {to su pustili TV ekipe da u|u u grad, ulice speru vodom, kako se ne bi videli tragovi krvi. Kao jeziva najava sramnog pona{awa ameri~kih vojnika u zatvoru Abu Graib u Iraku, emitovani su video snimci na kojima se vidi kako javno poni`avaju srpske zatvorenike, primoravaju}i ih da se skinu u prqavi dowi ve{ i tako stoje dok ih hrvatski policajci ispituju, non{alantno im duvaju}i dim u lice i nasla|uju}i se wihovom mukom.41 Jedina razlika je u tome {to se svet 1995. mawe sa`alio na srpske zarobqenike nego 2004. na Ira~ane. ^iwenica da bosanski Srbi nisu sproveli delotvornu intervenciju kojom bi spre~ili Hrvate da zauzmu zapadnu Slavoniju, naveliko je tuma~ena kao znak ili vojne slabosti ili politi~ke podele ili i jednog i drugog. Bes Srba zbog izostanka akcije UN ili makar osude hrvatske agresije brzo se pretvorio u nasiqe koje se pro{irilo Bosnom. U Sarajevu je u minobaca~kim napadima na tajni muslimanski dobavqa~ki tunel ispod aerodroma poginulo nekoliko telohraniteqa muslimanskog predsednika, {to je Izetbegovi}evu vladu navelo da qutito zahteva od UN da izvr{e vazdu{ne napade. U isto vreme, muslimanska SDA probila se daqe od Sarajeva, tako da se Pale, politi~ko sedi{te bosanskih Srba, na{lo u dometu wihove artiqerije. Koridor Posavina na severoistoku zemqe bio je 10. maja popri{te `estokog artiqerijskog okr{aja izme|u hrvatskih tobxija u Ora{kom xepu i wihovih protivnika iz ABS u Br~kom. Iako su Srbi odr`ali linije, Muslimani su poja~ali pritisak ju`no od koridora, prodiru}i iz Tuzle na podru~ja Grada~ca i planine Majevica. U Biha}u je Peti korpus BMA povratio snagu i krenuo u novi napad prema jugoistoku, primorav{i stotine srpskih izbeglica da be`e ka Bawaluci i Sanskom Mostu. Dok su iz Posmatra~ke misije Evropske komisije stizali izve{taji o sve ve}em broju Amerikanaca ata{ea za odbranu, biv{ih ameri~kih generala, oficira za obuku, operativaca CIA i qudi iz Ef-Bi-Aja vi|enih kako se sastaju s pripadnicima vojnih i civilnih organizacija bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, UNPROFOR je na po~etku maja zabele`io 4.643 prekr{aja u zoni zabrawenog leta. Sve su to bili dokazi o hitrom obnavqawu naoru`awa i obuci protivnika Srba, koji su u Kninu, na Palama, pa i u Beogradu, bez sumwe to posmatrali sa sve ve}om zabrinuto{}u. Amerika je izgleda jednostrano insistirala na svojoj politici da se ukine embargo na oru`je za muslimansku SDA i Hrvate i da NATO zapo~ne vazdu{ne napade na Srbiju, sa devizom digni i napadni, koju su odbili wihovi partneri u Kontakt grupi. Postojala je, naravno, opasnost da }e Srbi `estoko napasti pre nego {to wihovi neprijateqi previ{e oja~aju.

75
Bila je to riskantna strategija, ali u woj su rizikovali samo qudi na zemqi koji su gubili `ivote, od kojih gotovo nijedan ~ovek nije bio Amerikanac Va{ington je odlu~no odbio da se wihovi vojnici pridru`e mirovnim misijama UN. Nekoliko dana kasnije, generalni sekretar UN Butros Butros-Gali pozvao je visoke zvani~nike UNPROFOR-a da se obrate Savetu bezbednosti UN. Zapovednik mirovnih snaga UN u Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji, francuski general-poru~nik Bernard @anvije, tako|e je 24. maja podneo izve{taj na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u kom je izrazio mi{qewe da treba povu}i snage UN iz tri enklave na krajwem istoku (Srebrenice, @epe i Gora`da) jer ih nije mogu}e obezbediti i jer je verovao da UNPROFOR treba da se usredsredi na podru~je gde postoji mir koji }e se ~uvati.42 Me|utim, za ameri~kog izaslanika u UN, Medlin Olbrajt, koja je otvoreno i zdu{no podr`avala svaki zahtev muslimanske vlade SDA, to nije dolazilo u obzir. @anvije je ispravno primetio da je muslimanska SDA bili odgovorna za kr{ewe Karterovog prekida vatre u decembru 1994. i da je koristila za{ti}ene zone kako bi odatle napadala Srbe, u nadi da }e izazvati dovoqno `estok protivudar koji bi pokrenuo vazdu{ne napade UN ili ~ak intervenciju punih razmera. Po zavr{etku zatvorene sednice Saveta bezbednosti, ruski ambasador Sergej Lavrov saop{tio je Aso{ijeted presu da je (da citiramo Lavrova): @anvije kazao Savetu da vladine (SDA) snage sistematski koriste 'za{ti}ene zone' koje su odredile UN za pokretawe napada i provocirawe Srbe, kao i da UNPROFOR ne mo`e da se pretvara da je ovo situacija u kojoj ~im odlu~i{ da bude{ grub prema Srbima, re{ava{ problem.43 Savet bezbednosti, me|utim, odbio je da izmeni misiju u skladu sa @anvijeovim sugestijama, pa je UNPROFOR morao da gleda kako se poja~ava razmena vatre na frontovima. Jo{ prethodnog dana muslimanska SDA i srpski vojnici povukli su svoje naoru`awe iz centara za skupqawe oru`ja pod nadzorom UN, koji su bili uspostavqeni u okviru re`ima izbacivawa te{kog naoru`awa, uvedenog posle pregovora u februaru 1994. Istovremeno, britanski vojnici ~iji je konvoj prilazio Gora`du na{li su se prvo pod srpskom, a zatim muslimanskom paqbom. General-poru~nik Rupert Smit, }utqivi zapovednik UNPROFOR-a koji je zamenio otvorenijeg i po{tenijeg generala Majkla Rouza, izjavio je u retkom obra}awu medijima da }e, ukoliko se sve te{ko naoru`awe ne vrati u centre za skupqawe do podneva 25. maja, biti nare|eni vazdu{ni napadi na stranu koja je kriva.44 Tom izjavom je izjalovqena nada da }e avionima NATO-a ikada biti nare|eno da bombarduju muslimanske polo`aje u Sarajevu, ma {ta oni u~inili, te je ovo u stvari bila pretwa samo jednoj strani bosanskim Srbima. Iako su se bosanski Srbi delimi~no povinovali ultimatumu, oceweno je da to nije dovoqno, i posle kratkog vremena avioni NATO-a su, u okviru misija koje je odobrio specijalni izaslanik UN Aka{i, razneli dva skladi{ta municije nedaleko od {taba bosanskih Srba na Palama. ABS je

76
uzvratila granatirawem svih {est za{ti}enih zona. U Tuzli je ubijeno 70 a povre|eno 130 qudi. Potom je u drugom talasu bombardovawa NATO-a uni{teno jo{ {est skladi{ta oru`ja ABS. Aka{i je u Zagrebu u ime UN izneo opravdawe za bomba{ke napade u gotovo orvelovskom tonu, po~ev{i re~enicom: Odlu~io sam da nemam drugog izbora sem da odgovorim na ovu opasnu situaciju koja preti da ugrozi ~itav mirovni proces.45 ABS je ovog puta uzvratila uzimawem pripadnika UNPROFOR-a za taoce i svet su ubrzo obi{li snimci plavih {lemova privezanih za strate{ke ciqeve. Kako pi{e Tim Ripli: Bilo je potpuno jasno da se radi o posledwem o~ajni~kom potezu o~ajnih qudi, svesnih da se ratna plima okre}e protiv wih. Jedan obave{tajni oficir UN nazvao je to 'izrazom haosa'. Suo~en sa hrvatskim napadom na zapadnu Slavoniju i opasnim stawem u kojem se ona nalazila ABS, Mladi} je verovatno o~ajni~ki poku{avao da spre~i avijaciju NATO-a da deluje protiv wegove vojske. Koji god razlog da su imali, bosanski Srbi su taoce iskoristili na svaki na~in, u politi~kom i finansijskom smislu, ali niko od wih nije bio povre|en. Kasnije se saznalo da su mnogi pripadnici UN koji su poslu`ili kao '`ivi {tit' zapravo bili vezani samo za potrebe snimawa koje je obavila TV Pale i potom zaradila ~itavo bogatstvo od prodaje snimaka me|unarodnim medijima.46 Srpski vojnici, odeveni u uniforme mirotvoraca UN, zarobili su 27. maja na kontrolnom punktu u Sarajevu 12 francuskih vojnika. Francuzi su reagovali `estokim protivnapadom u kom je ubijeno ~etvoro Srba, dok je jo{ ~etvoro zarobqeno i zadr`ano kao taoci. Postojala je ozbiqna opasnost da situacija preraste u otvoreni sukob izme|u UNPROFOR-a i ABS.47 U me|uvremenu, general Smit je pripremao napada~ki odred, ve}inom sastavqen od britanskih vojnika i artiqerije, kako bi rasturio srpske polo`aje oko Sarajeva. Britanski vojnici u Gora`du, pripadnici odreda Vel{kih strelaca, upustili su se u vatreni obra~un sa prethodnicom ABS, prilikom kog je ispaqeno 1.000 okvira municije i Srbima su naneseni gubici. Zarobqena su 33 britanska vojnika, ali prema wima se dobro postupalo i niko nije bio povre|en. Britanci su u tom trenutku ve} otvoreno sara|ivali sa BMA kako bi spre~ili ABS da zauzme teren oko enklave. Gora`de je uvek stavqano u isti ko{ sa ostalim za{ti}enim zonama na istoku, Srebrenicom i @epom, ali nikada nije palo. [tavi{e, postavqa se pitawe da li je ikad i bilo ugro`eno u meri u kojoj su to mediji predstavqali. U Velikoj Britaniji je povodom krize odr`an sastanak na kom je razmatrano povla~ewe, ali je ipak odba~eno kao opcija. Odlu~eno je da se britanski garnizon tiho povu~e iz Gora`da, po{to se verovalo da se isto~ne enklave realno ne mogu odr`ati.48 Me|utim, tako|e je odlu~eno da se tamo uputi 24. vazdu{no-desantna brigada zajedno sa te{kom artiqerijom, koja bi u budu}nosti pokrivala eventualno povla~ewe ili branila pripadnike UN ako budu napadnuti. Ovakve odluke o poja~avawu snaga na vi{e nivoa zapravo su utrle put Sili za brzu reakciju (Rapid Reaction Force),

77
koja je odigrala kqu~nu ulogu u septembru, kada je UNPROFOR, potpuno zanemariv{i da je anga`ovan da bude neutralan, razbio srpske polo`aje oko Sarajeva.49 @ale}i zbog dramati~nog razvoja doga|aja do kog je do{lo na bosanskom terenu i ~iwenice da ti doga|aji prevazilaze mandat UNPROFOR-a, generalni sekretar Butros Gali je izjavio: Me|unarodni napori da se posreduje u iznala`ewu re{ewa su izgleda stigli do mrtve ta~ke UNPROFOR nastavqa u~e{}e u ratnoj situaciji u kojoj, posle vi{e od tri godine, nema mira koji bi se mogao odr`avati.50 Sli~no tome, visoki oficir britanskih mirovnih trupa u Gora`du po`alio se da se nalazi u kontradiktornom polo`aju, kao mirotvorac tamo gde mira nema, dok iznad wegove ~ete fiju~e artiqerijska paqba sa obe strane. Predlo`io je da se misija povu~e, ali mu je re~eno da ostane gde je. Potpuno isti zahtev uputio je holandskom vrhu pukovnik Tom Karemans, u to vreme zapovednik holandskog bataqona, koji je u ulozi vojnog posmatra~a UN bio zadu`en za za{ti}enu zonu Srebrenica. Holandsko ministarstvo odbrane je na to zapo~elo pregovore o produ`ewu mandata misije ukrajinskih vojnih posmatra~a u @epi, kako bi oni negde do sredine jula pokrivali i Srebrenicu. Ispostavilo se da se doga|aji odvijaju previ{e brzo za takav plan. Drugog juna iznad severne Bosne je oboren avion ameri~kog vazduhoplovstva kojim je pilotirao Skot O'Grejdi. On se na vreme katapultirao i, nekim ~udom, uspeo da izbegne zarobqavawe sve dok ga posle {est dana nisu spasili ameri~ki marinci. U znak odmazde, ameri~ki vojni vrh hteo je da bombarduje aerodrom u Bawaluci, ali, po{to su pregovori o vra}awu zarobqenih pripadnika UNPROFOR-a, koji su dr`ani kao taoci, jo{ bili u toku, wihov predlog je odbijen. Obarawe O'Grejdijevog aviona sna`no je uticalo na stawe na nebu iznad Bosne, po{to je vazduhoplovstvo SAD, koje je uvek te`ilo umawivawu rizika, po~elo mnogo pa`qivije da planira putawe i napade. Jedan od oficira srpske vazdu{ne odbrane objasnio je da je avion oboren zato {to su ih SAD prosto {pijunirale, a ne kontrolisale zonu zabrawenog leta, kroz koju su protivno pravilima redovno leteli teretni avioni za Biha}, Tuzlu i druge gradove. Do 7. juna na teritoriju Bosne je stigao jedan puk britanske vojne artiqerije i zapo~eo izvi|awe terena sa ciqem da se razmesti po strate{ki va`noj planini Igman, u saradwi sa Francuzima, koji su po~eli vazdu{nim putem da dopremaju artiqeriju koja bi se tako|e rasporedila na podru~ju te planine jugozapadno od Sarajeva, gde su odr`avana takmi~ewa tokom Zimske olimpijade 1984. ~iji je doma}in bila Jugoslavija. Vojska bosanskih Srba preuzela je Igman od Muslimana 1993, {to ih je skupo ko{talo, ali su UN insistirale da se kontrola nad Igmanom preda wima i da to bude demilitarizovana zona. UN su onda Muslimanima dozvolile da postepeno povrate kontrolu nad planinom, pokazav{i jo{ jednom da zapravo nisu neutralne. Novooformqene britanske i francuske trupe sa Igmana su poja~ale napade na ABS, uni{tiv{i tokom juna i po~etkom jula nekoliko tenkova i deo artiqerijskog naoru`awa.

78
General Smit je napravio plan da poku{a da provali u Sarajevo pomo}u britanskih vojnika, ali je taj izrazito agresivan plan, kako ga je opisao izvor u UN, uz pomo} kojeg je general `eleo da poka`e Srbima, ve} bio stopiran,51 a muslimanska SDA, `eqna da upotrebi svoju novu opremu, izgubila je strpqewe i po~ela da blokira pripadnike UNPROFOR-a u wihovim barakama, dok su lideri SDA sve ~e{}e, uz pretwe, zahtevali da se trupe UN povuku. U novinskim izve{tajima uglavnom nije bilo re~i o ovim doga|awima. Kako Ripli opisuje: Me|unarodni mediji nikada nisu pridavali va`nost ograni~ewima slobode kretawa koja su nametali Muslimani i bosanski Hrvati i uop{te su ve}inom izve{tavali o tome kako bosanski Srbi maltretiraju UN Mada su tokom juna 1995. mediji predstavqali najva`niju pretwu enklavama, zapadne vlade nisu nimalo sumwale u wihov neizbe`an pad. Odlu~uju}i napad ABS na Srebrenicu i @epu jo{ se nije dogodio, ako se izuzmu nasumi~na granatirawa koja su Bo{waci pred predstavnicima me|unarodnih medija uvek 'napumpavali' u 'genocidna' dejstva. Iako su wihove posledice bile tragi~ne, te su vojne akcije u su{tini bile bez zna~aja.52 Do 18. juna oslobo|eni su svi taoci bez ijedne ogrebotine i otvoreni su novi putevi za konvoje ka Srebrenici, @epi i Gora`du preko Beograda. Istog dana, BMA je zapo~ela Veliki prodor iz Sarajeva kako bi se povezala sa svojima na teritoriji sredi{we Bosne. Ripli tu operaciju opisuje slikovito i sa ubedqivo najvi{e detaqa, pa zato prenosimo duga~ak citat: Desetine hiqada bo{wa~kih vojnika skupile su se ispred grada kako bi krenule u ofanzivu, koja je po~ela 18. juna. U~estvovali su Drugi, Tre}i i Sedmi korpus, kao i jedinice iz samog Sarajeva. Veruje se da je, posle salvi sna`ne artiqerijske paqbe, preko srpskih minskih poqa i rovova poslato vi{e od 10.000 vojnika Muslimanski vojnici napredovali su prema jugu kako bi o~istili put izme|u Sarajeva i Tuzle, od Olova do Visokog. Ostale jedinice, uvedene u grad kroz tunel na aerodromu, poku{ale su da se probiju putem za Pale da bi presekli snabdevawe vojnika ABS koji su dr`ali spoqne linije opsade nasuprot Visokog. Hrvatska artiqerija u Kiseqa~kom xepu prikqu~ila se ofanzivi, ali su pru`ali samo mlaku podr{ku. Ofanziva oko Sarajeva bila je uskla|ena sa nizom muslimanskih ofanziva oko 'za{ti}enih zona' kod Gora`da. 'Li~ilo je na bitku na Somi, u{li su prosto u minska poqa', preneo je dopisnik Bi-Bi-Sija Martin Bel, koji je ofanzivu posmatrao sa uzvi{ewa u Sarajevu. 'Snimili smo ih Bo{wake kako zauzimaju put za Pale, posle ~ega je usledio srpski protivnapad.' Mudro biraju}i trenutak, bosanski Srbi su dozvolili Muslimanima da zauzmu neke polo`aje na liniji fronta, a onda su wihovu pe{adiju zasuli artiqerijskom vatrom kad je

79
prelazila preko ~istine. Broj `rtava je rastao, dok BMA nije uspevala da neznatnu osvojenu teritoriju zadr`i pred neizbe`nim protivnapadima. U ofanzivi koja je obustavqena posle nepunih nedequ dana poginulo je ili bilo raweno na hiqade Bo{waka. [irom centralne Bosne bolnice su bile preplavqene rawenicima a vlada u Sarajevu je morala da ukine {tampawe ~ituqa u novinama kako bi spre~ila daqi pad morala. Muslimanski napadi kod Gora`da su bili uspe{niji i postignut je niz takti~kih uspeha uz male gubitke, {to je bilo va`no za obezbe|ivawe enklave od srpskih napada tokom leta. Neuspeh sarajevske ofanzive nije iznenadio obave{tajne oficire UNPROFOR-a i Mirovnih snaga UN. Po{to je me|unarodna {tampa unapred saznala i objavila vreme po~etka ofanzive, Srbi su bili blagovremeno upozoreni da se pripreme za napad. Veterani me|u sarajevskim novinskim izve{ta~ima, poput Martina Bela iz Bi-Bi-Sija, kao i mnogi vi{i oficiri UNPROFOR-a, ube|eni su da je napad i bio osmi{qen tako da propadne, ne bi li se pokazala nemo} UN i poja~ao pritisak za ameri~ku intervenciju. 'Junska ofanziva BMA sa ciqem da se prekine opsada Sarajeva bila je uzvi{ena `rtva kako bi Bosna u o~ima sveta zadr`ala status stradalnika', izjavio je potporu~nik Xim Bakster, a|utant generala Smita.53 I pored kona~nog i skupog neuspeha sarajevske ofanzive, samopouzdawe i sposobnosti BMA su o~igledno ja~ali. Uz stalni priliv oru`ja i ostale dokaze o podr{ci SAD i drugih mo}nih zemaqa, bilo je sasvim jasno da bosanski Srbi trpe ogroman pritisak, {to }e se i nastaviti. Nesta{ica goriva ozbiqno je ugro`avala wihove svakodnevne operacije, samim tim i uop{te mogu}nost da vode rat. Krajem juna, 28. divizija BMA izvela je niz napada na protivni~ke jedinice ABS u Srebrenici. U jednom od tih napada `ivote je izgubilo 40 pripadnika ABS. U selima nedaleko od za{ti}ene zone srpski civili su mu~ki ubijani {to, vaqa dodati, nije bilo ni{ta neobi~no. Razbojnici su se svaki put povla~ili nazad u za{ti}enu zonu, bez sumwe uvereni da }e ABS najzad po}i da se osveti i tako se izlo`iti riziku od vazdu{nih napada UN. U svakom slu~aju, vojnici ABS nisu mogli da napuste podru~je Srebrenice i @epe, iako su bili preko potrebni na drugim mestima u bosanskoj areni. Ne}emo previ{e ulaziti u detaqe u vezi s napadom na Srebrenicu i wenim potowim padom, jer to prevazilazi okvire ovog poglavqa. Dovoqno je re}i da, prema op{tem mi{qewu, okupqena vojska nije bila dorasla zadatku, pod uslovom da su se vojnici BMA i mu{karci sposobni za borbu stavili u odbranu grada.54 Umesto toga, ogromna ve}ina wih je formirala kolonu, izme|u 12 i 15 hiqada qudi, i poku{ala da probije srpske linije

80
kako bi se domogla Tuzle, severnozapadno od enklave. Kolona je nanela te{ke gubitke suprotstavqenim snagama bosanskih Srba, ali je u borbama poginuo i veliki broj wenih pripadnika. U susednoj enklavi, @epi, koja je brojala oko 16.000 stanovnika, vojnici BMA, iako su imali mnogo mawe qudi i resursa, pru`ili su `estok otpor i dvanaest dana odolevali napadima ABS (dvostruko du`e nego Srebrenica), da bi se najzad predali 25. jula. Velika razlika u odnosu na Srebrenicu bila je {to su muslimanski borci sami zatra`ili pregovore o predaji. U @epi nikad nije bilo govora o masovnim pogubqewima, mada su mu{karci sposobni za vojsku bili zarobqeni kao i dve nedeqe pre toga u Srebrenici. Jo{ jednom su `ene, deca i rawenici bezbedno prevezeni autobusima u muslimanske oblasti. Mu{karci su ili evakuisani zajedno sa `enama i decom ili su oti{li u Srbiju, od koje ih je delila samo reka Drina. Stanovnici @epe pripadali su istoj muslimanskoj zajednici kao i Srebreni~ani i wihove enklave su ~ak i tokom rate bile blisko povezane; u akciji su u~estvovali isti komandanti ABS i bosanskim Srbima su se pru`ale iste mogu}nosti da pogube zarobqenike, a opet genocidni plan nije sproveden. Oni koji tvrde da je takav plan uistinu bio realizovan nikada ne pomiwu ovu anomaliju. ABS je izvr{ila napad na za{ti}enu zonu Gora`de, ali ona nije pala, iako je tobo`e bila na ivici propasti, {to je kod Britanaca, ~iji su vojnici tamo bili raspore|eni, izazivalo veliku zabrinutost. Garnizonu UNPROFOR-a odobren je bezbedan prolaz preko Srbije do Beograda, uprkos tome {to su oni prethodno u tom gradu aktivno pomagali vojsci BMA, koja je ostala naoru`ana. Deset dana po{to je pala @epa, 4. avgusta, Hrvatska vojska zapo~ela je Operaciju Oluja, do tad daleko najve}i akt etni~kog ~i{}ewa u ~itavom ratu, prilikom kog je u orgiji nasiqa, silovawa i ubijawa iz svojih domova isterano 250.000 Srba. Cela akcija izvedena je uz odobrewe, pomo} i podsticaje visokorangiranih vojnih i politi~kih lidera SAD. Do kraja avgusta general Smit je zavr{io raspore|ivawe jedinica za brzu reakciju, zapravo mo}nih ofanzivnih artiqerijskih odreda koji su ciqali rovove oko Sarajeva u kojima su se nalazili topovi bosanskih Srba. Dvadeset osmog avgusta, u pravi ~as, jedna granata, koja je navodno potekla od artiqerije ABS, pala je na pijacu Markale i usmrtila izvestan broj qudi. Kao i ranije u sli~nim incidentima, nije se sa sigurno{}u moglo re}i ko je ispalio granatu. Posle razgovora sa svojim izvorima, Ces Vibes pi{e: Zvani~nici ameri~ke obave{tajne slu`be priznali su mu da je vojska bosanskih Muslimana preuzela odgovornost za taj incident, i da je britanska obave{tajna slu`ba tako|e do{la do zakqu~ka da je granatirawe sarajevske pijace verovatno bilo delo ne ABS nego bosanskih Muslimana.55 A opet, ako je i bilo sumwi oko toga ko je ispalio granatu, nije bilo sumwe u to ko }e biti okrivqen za incident. Usledili su pa`qivo planirani vazdu{ni napadi NATO-a i topovske salve jedinica za brzu re-

81
akciju, u kojima su te{ko stradali komunikacioni sistemi, skladi{ta municije i zalihe goriva ABS. Po{to su polo`aji bosanskih Srba oko Biha}a i u celoj zapadnoj Bosni brzo rastureni u koordinisanim i kombinovanim napadima vojski Hrvata, bosanskih Hrvata i Muslimana, javila se mogu}nost da }e oni izgubiti na svim frontovima. Kad se u~inilo da }e pasti Bawaluka, u kojoj su uto~i{te na{le stotine hiqada raseqenih lica, kao i da }e gotovo izvesno do}i do krvoproli}a, sponzori ovih ofanziva sa Zapada zabrinuli su se da su se wihovi psi otrgli s lanca i izmakli kontroli. Do kraja septembra borbe su se pro{irile po celoj Bosni, i sto hiqada qudi koji su `iveli u srpskim delovima Sarajeva, a koje su mediji toliko dugo ignorisali, po~elo je da se pakuje, pripremaju}i se za izbegli~ki `ivot u drugim krajevima zemqe, u susednoj Srbiji ili negde jo{ daqe. Od oktobra nadaqe fokus se premestio na postizawe sporazuma oko uslova mira, {to je kona~no dovelo do wegovog potpisivawa u Parizu, preko ameri~ke vojne baze u Dejtonu, Ohajo, ali su ~ak i tu bosanski Srbi bili poni`eni. Wihovim liderima nije bilo dozvoqeno da ih zastupaju, a Ratko Mladi}, saradnik Radovana Karaxi}a, prethodnog jula je bio optu`en za ratne zlo~ine, pa ~ak i genocid. Zamenio ih je Slobodan Milo{evi}, predsednik druge zemqe Zapad je to zahtevao pod pretwom oru`ja. [tavi{e, kad se sve zavr{ilo, Milo{evi} nije pritekao u pomo} ni Krajini niti bosanskim Srbima. Zakqu~ci Ovaj pregled vojnih dejstava koja su obele`ila i uslovila kraj rata u Bosni morao je da bude kratak, ali se nadamo da je pru`io kontekst u koji }emo smestiti pad Srebrenice. Ratna plima se svakako ve} bila okrenula protiv bosanskih Srba. Prekid vatre koji je u decembru 1994. ugovorio Ximi Karter bio je dobra polazna ta~ka za postizawe mira. Me|utim, hrvatski i muslimanski lideri u Bosni okupqeni oko SDA bili su posve}eni iznala`ewu vojnih re{ewa, bez obzira na cenu koju }e platiti wihov narod. Za Hrvate je ona bila relativno mala, ali je za bosanske Muslimane bila stravi~na. Kad takav stav, ma koliko pogre{an i `alostan, zauzme strana koja je u ratu, to se jo{ mo`e razumeti. Neoprostiva je uloga zapadnih sila, i naro~ito SAD, koje su, umesto da budu iskreni posrednik koji daje podr{ku ugovorenom miru, podsticale eskalaciju vojnog nasiqa i du`e od tri godine ~inile sve da osujete mirovna re{ewa. Dvostruki standardi koje je Zapad pokazao kroz, s jedne strane, potpuno odsustvo odgovora na hrvatski napad na zapadnu Slavoniju po~etkom maja 1995. i, s druge, vazdu{ne napade posle relativno bezna~ajnog izgreda bosanskih Srba u okolini Sarajeva u drugoj polovini maja 1995, mogli su jedino da nateraju bosanske Srbe na zakqu~ak da }e se priznavati samo vojne ~iwenice na terenu i da Zapad nema dobre namere.

82
Uprkos ovim pritiscima, ABS je pokazala uzdr`anost i nije upotrebila svoje oru`je sa ciqem da nanese maksimalne civilne gubitke, {to su bez sumwe mogli da u~ine s obzirom na te{ko naoru`awe kojim su raspolagali. Uzeli su pripadnike UNPROFOR-a za taoce, ali nijednom od wih nisu naudili. Strategija neprijateqa bosanskih Srba je izgleda bila da navedu ABS da se bori na {to ve}em terenu, kako bi iskoristili wihov nedostatak qudstva i u {to ve}oj meri ote`ali upotrebu te{kog naoru`awa ABS. U isto vreme, poja~ane po{iqke oru`ja dovele su do uspostavqawa ravnote`e mo}i ~ak i u tom pogledu. Isto~ne za{ti}ene zone u stvari je dr`ao zna~ajan broj vojnika BMA, i one su slu`ile za stalno tro{ewe odbrambenih resursa ABS. U situaciji sveop{teg sukoba, bilo je gotovo neizbe`no da se ABS oseti primoranom da zavrne slavinu, umesto da gleda kako wena odbrana u drugim delovima zemqe slabi do ivice kolapsa. ^ak i u naro~itom slu~aju Srebrenice, `enama i deci niko nije naudio i oni su transportovani na sigurno. Mu{karci sposobni za vojsku koji su bili u srebreni~koj koloni odbili su da se predaju i, mada nisu svi bili naoru`ani, kretali su se kao grupa naoru`anih qudi, obra~unavaju}i se uz put sa srpskom vojskom, i stvarno su uspeli da se probiju do Tuzle. Takva kolona mo`e se posmatrati samo kao borbena. Ne zna se kakav je bio broj~ani odnos izme|u onih koji su pogubqeni posle predaje i onih koji su pali u bici, ali cifre kojima se raspola`e ne prave razliku u tom pogledu, ve} se smatra da su svi pogubqeni. Ne zna se {ta se ta~no dogodilo sa prete`no starijim mu{karcima zarobqenim u Poto~arima, ali u @epi je mu{karcima koji su se predali bio po{te|en `ivot. Najzad, samo bi vojni zapovednici mogli do kraja da razjasne motivacije i planove koji se kriju u pozadini onoga {to se doga|alo tokom posledwih dana rata u Bosni. O tome se jo{ malo zna i u mnogim slu~ajevima }e tako i ostati. Me|utim, nadamo se da sagledavawe vojnog konteksta mo`e doprineti da se razumeju pozicije u kojima su se na{le su~eqene strane. Sva je prilika da }e ime Srebrenica ostati zapam}eno u istoriji kao da je wen stvarni vojni zna~aj bio mnogo ve}i nego {to jeste.

Napomene
1 Vidi: Ewa Tabeau i Jakub Bijak, War-related Deaths in the 19921995 Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results, European Journal of Population, Vol. 21, Br. 23, jun 2005, str. 187215, http://www.springerlink.com/content/w288118j50758360/. Broj je izra~unat na osnovu pretpostavke da je udeo bosanskih Muslimana u procewenom ukupnom zbiru za sve etni~ke grupe (102.622) isti kao i u podacima o dokazanoj smrti (45.980 od 67.530). 2 Brendan OShea, Crisis At Bihac: Bosnias Bloody Battlefield (Gloster{ir: Sutton Publishing, 1998).

83
3 Tim Ripley, Operation Deliberate Force: the UN and NATO Campaign in Bosnia 1995 (Lankaster: Centre for Defence and International Security Studies, 1999). 4 Vidi: Jan Willem Honig i Norbert Both, Srebrenica: Record of a War Crime (London: Penguin Books, 1996). Do kraja maja 1992., pi{u oni, linija fronta se stabilizovala i u su{tini ostala nepromewena do leta 1995 (str. 77). 5 Honig i Both, Srebrenica, str. 79. 6 Ove procene zasnovane su na delu Milivoja Ivani{evi}a, Srebrenica jul 1995 u tragawu za istinom (Beograd: Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010). 7 Honig i Both, Srebrenica, str. 81. 8 Ibid, str. 80. 9 Ibid, str. 80. 10 Vidi: Richard E. Hull, Imposing International Sanctions: Legal Aspects and Enforcement by the Military (Va{ington: National Defense University, mart 1997), posebno Poglavqe III, Economic Sanctions against Former Yugoslavia (19911996), http://www.ndu.edu/inss/books/Books%20%201997/Imposing%20 International%20Sanctions%20%20March%2097/contents.html. 11 Sheena McDonald et al., Allies and Lies, dokumentarac Drugog programa Bi-Bi-Sija, 22. jun 2001, http://news.bbc.co.uk/1/hi/programmes/correspondent/1390536.stm. Za zanimqiv materijal o pozadini doga|aja vidi tako|e: David Hebditch, Allies and Lies, transkript (Harogejt, U.K.: SFI Production, 2001), http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/audio_video/programmes/correspondent/transcripts/1402591.txt. 12 Nacionalne partije ubedqivo su trijumfovale nad strankama takozvanog levi~arskog bloka na svim listama, prenela je novinska agencija Tanjug. Budu}e predsedni{tvo Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine ~ini}e Fikret Abdi} sa 1.010.618 glasova i Alija Izetbegovi} sa 847.386 obojica su muslimanski kandidati Stranke demokratske akcije. Ova stranka ima}e jo{ jednog ~lana u predsedni{tvu, Ejupa Gani}a (680.783 glasova), koji je za izbore nominovan kao Jugosloven, pa }e stoga predstavqali ostale narode i narodnosti u ovoj republici. Biqana Plav{i} (557.218 glasova) i Nikola Koqevi} (541.212 glasova) prikqu~i}e se predsedni{tvu kao kandidati Srpske demokratske stranke. Stjepan Kqui} (464.174 glasova) i Frawo Bora{ (408.750 glasova) novom predsedni{tvu }e se prikqu~iti kao kandidati Hrvatske demokratske zajednice. (Vidi Election Results in Bosnia-Hercegovina, Pregled vesti iz sveta Bi-Bi-Sija, 29. novembar 1990.) 13 Rezolucija 43 Generalne skup{tine UN (A/RES/49/43), 9. decembar 1994, Preambula i paragraf 2, http://www.un.org/documents/ga/res/49/a49r043.htm. 14 OShea, Crisis At Bihac, str. 123. 15 Si-En-En, Bosnian Serbs Agree to Release All U.N. Personnel, 18.08 po isto~nom ameri~kom vremenu, transkript # 5751, 14. decembar 1994; i Si-En-En, Carter Could Play Major Role as Peace Broker in Bosnia, 18.26 po isto~noameri~kom vremenu, transkript # 5752, 14. decembar 1994. 16 Laura Silber, Truce agreed in Bosnia, says Carter, Fajnen{el tajms, 21. decembar 1994. Dogovoren u kona~nom obliku izme|u 20. i 31. decembra,

84
Sporazum o prekidu neprijateqskih dejstava (Cessation of Hostilities Agreement) stupio je na snagu 1. januara nove godine i pozvao na ~etvoromese~ni prekid neprijateqskih dejstava. OShea, Crisis At Bihac, str. 142. Za obiqe dokaza o nezakonitim po{iqkama oru`ja za bosanske Muslimane tokom rata, ukqu~uju}i izvore od su{tinske va`nosti, vidi: Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003, Poglavqe 4, Odeqak 2, Arms supplies to the ABiH: the Croatian Pipeline, str. 158 177, http://213.222.3.5/srebrenica/toc/p6_c04_s002_b01.html ; i Odeqak 3, Secret arms supplies to the ABiH: the Black Flights to Tuzla, str. 177 198, http://213.222.3.5/srebrenica/toc/p6_c04_s003_b01.html. Vidi tako|e: James Risen i Doyle McManus, Clinton Secretly OKed Irans Arms Shipments to Bosnia, Los An|eles tajms, 5. april 1996, postavqeno na vebsajt The Tech, http://wwwtech.mit.edu/V116/N17/clinton.17w.html. Najva`nije, vidi obimni izve{taj istrage Komiteta za me|unarodne odnose (House Committee on International Relations; takozvanog potkomiteta za zeleno svetlo Iranu, Iranian Green Light Subcommittee), Final Report of the Select Subcommittee to Investigate the United States Role in Iranian Arms Transfers to Croatia and Bosnia, Predstavni~ki dom Sjediwenih Dr`ava (Va{ington: U.S. Government Printing Office, 1997); kao i izve{taj Odabranog komiteta Senata za obave{tajne poslove (Senate Select Committee on Intelligence), U.S. Actions Regarding Iranian and Other Arms Transfers to the Bosnian Army, 19941995, ameri~ki Senat, novembar 1996. Zagreb 4 ~inili su Piter Galbrajt (Peter Galbraith), ameri~ki ambasador u Hrvatskoj, Leonid Kerestedijanc, ruski ambasador u Hrvatskoj, i Gert Arens i Alfredo Kordeqa, u~esnici Me|unarodne konferencije za biv{u Jugoslaviju. Na kraju se grupi prikqu~io i peti ~lan, @an @ak Gajard iz Evropske unije. Za savremene, iako ograni~ne prikaze onoga {to je podrazumevao plan Z4, vidi: John Pomfret, Plan Offers Self-Rule for Croatia Serbs (Va{ington post, 20. oktobar 1994; i Roger Cohen, Plan for Croatia Would Give Serbs Autonomy in Some Areas (Wujork tajms, 30. januar 1995). OShea, Crisis At Bihac, str. 155. Posmatra~ka misija Evropske zajednice, Kratak prikaz nedeqne analize informacija (Weekly Information Analysis Summary), Br. 114, 10. februar 1995. Citirano u OShea, Crisis At Bihac, str. 152. U Correspondent: Allies and Lies detaqno se obra|uje ova epizoda. Za detaqnije informacije vidi napomenu 11. Izabrani komitet za obave{tajna pitawa ameri~kog Senata potvrdio je 1996. godine da se Klintonova administracija pravila da ne vidi po{iqke iz Irana i drugih zemaqa kojima su kr{ene sankcije. Vidi: U.S. Actions Regarding Iranian and Other Arms Transfers to the Bosnian Army, 19941995, ameri~ki Senat, novembar 1996, postavqeno na vebsajtu Saveza ameri~kih nau~nika (Federation of American Scientists) http://www.fas.org/irp/congress/1996_rpt/bosnia.htm. UN G2, Sektor JZ, Specijalni izve{taj, 19. februar 1995. Citiran u OShea, Crisis At Bihac, str. 194.

17 18

19

20 21

22 23

24

85
25 Vidi: Branka Kostovska, Croatia Forms Military Alliance with Bosnian Federation, Aso{ijeted pres, 6. mart 1995; Snjezana Vukic, Armies of Croatia, Bosnian Federation Agree on Joint Command, Aso{ijeted pres, 6. mart 1995; Julian Borger, Pact increases Balkan tension, Gardijan, 7. mart 1995; Alan Cowell, New Croat-Bosnian Link Worries U.N., Wujork tajms, 8. mart 1995; i Tony Barber, Anti-Serb alliance raises war fears, Independent, 8. mart 1995. 26 Vidi: James Bone i Tom Rhodes, Croats back down over threat to expel UN troops, Tajms, 10. mart 1995; Emma Daley, UN deal averts threat of Croatian war, Independent, 13. mart 1995; Barbara Crossette, Croatian Leader Agrees to Continuation of U.N. Force, Wujork tajms, 13. mart 1995. 27 Bosnian President Izetbegovic warns of war, agencija Deutsche Presse, 16. mart 1995; Izetbegovic says Bosnia has no plans for offensive, agencija Deutsche Presse, 17. mart 1995. 28 Emma Daley, Truce crumbles as Bosnian factions gear up for war, Independent, 18. mart 1995; Julian Borger, Bosnians launch new offensives, Gardijan, 21. mart 1995; Roger Cohen, Bosnian Army On the Attack, Breaking Truce, Wujork tajms, 21, mart 1995; David Crary, Bosnian Government Surges On Battlefield, Opens New Diplomatic Front, Aso{ijeted pres, 24, mart 1995. 29 OShea, Crisis At Bihac, str. 184. 30 Citirano u: Convoy reaches Bosnian enclave Moslem general criticises U.N., agencija Deutsche Presse, 17. mart 1995. Ova agencija dodaje da se u intervjuu koji je dao Oslobo|ewu, general Deli} po`alio da, umesto da poma`e bosanskim Muslimanima da postignu pun suverenitet, UNPROFOR samo odr`ava status kvo na frontovima Kad god zapo~nemo neku ofanzivu, pojave se me|unarodni posrednici i zahtevaju hitan prekid vatre. Ovo, smatrao je Deli}, UNPROFOR ~ini kamenom oko vrata Muslimana. ^ak i kad ho}emo da izazovemo prekretnicu u ovom ratu, moramo da tra`imo dozvolu. Vidi tako|e: OShea, Crisis At Bihac: Bosnias Bloody Battlefield, str. 188. 31 Mediji na engleskom jeziku nisu prijavili ovaj va`an skup bosanskih Srba u aprilu 1995. Jedini {tampani medijski izve{taj iz tog vremena koji je uop{te pomenuo skup{tinu bio je kratak tekst, od 120 re~i, Lore Silber (Laura Silber) u Fajnen{el tajmsu od 18. aprila 1995, pod naslovom koji sve govori: Lider bosanskih Srba preti novom ofanzivom (Bosnian Serb leader threatens new offensive). 32 Srbi }e se boriti do 'kona~ne pobede' ako mir nije mogu} (Serbs will fight on until the final victory if peace impossible), agencija Frans pres, 17. april 1995. 33 OShea, Crisis At Bihac, str. 192193. 34 Roger Cohen, Tribunal To Cite Bosnian Serb Chief as War Criminal, Wujork tajms, 24. april 1995. 35 Emma Daley, UN accuses Karadzic of war crimes, Independent, 25. april 1995. Vidi tako|e saop{tewe za {tampu CC/PIO/006-E, MKSJ, 24. april 1995, http://www.un.org/icty/pressreal/p006-e.htm; i sudija Karibi-Whyte et al., Trial Chamber Decision on the Bosnian Serb Leadership Deferral Proposal,

86
IT955-D, 16. maj 1995, http://www.un.org/icty/karadzic&mladic/trialc/decisione/50516DF1.htm. UNPROFOR concerned at impact of war crimes move on flailing peace efforts, agencija Frans pres, 24. april 1995; Abner Katzman, Yugoslav Tribunal Names Bosnian Serb Leader As War Crimes Suspect, Aso{ijeted pres, 24. april 1995; Clare Dyer i Christine Aziz, Karadzic is war crimes suspect, Gardijan, 25. april 1995; Eve-Ann Prentice, UN names Mladic and Karadzic as war crime suspects, Tajms, 25. april 1995; Fred Barbash, War Tribunal Targets Three Bosnian Serbs; Top Leaders Linked To Mass Killings, Va{ington post, 25. april 1995. Kancelarija za vezu Evropske komisije sektor Zapad, specijalni izve{taj, 24. april 1994. Citirano u OShea, Crisis At Bihac, str. 199. Mark Heinrich, Croatian army attacks Serbs to regain motorway, Rojters, 1. maj 1995. OShea, Crisis At Bihac, str. 201. Emma Daley, Serb rockets sow terror in streets of Zagreb, Independent, 3. maj 1995. Londonski Tajms opisao je Galbrajtovu posetu zagreba~koj de~ijoj bolnici, gde su se 200 mladih pacijenata zbili jedni uz druge, po{to su zgradu nedugo pre toga pogodile tri rakete, 3. maja: 'Treba razumeti da su kasetne bombe na raketama upu}ene u centar evropske prestonice imale samo jedan ciq, a to je da ubiju mnogo qudi', izjavio je g. Galbrajt. '[tavi{e, vreme napada, koji nije izvr{en no}u, ve} usred dana, u vreme ru~ka, jo{ jedan je dokaz da je jedini ciq bio da se ubije {to je mogu}e vi{e qudi. To je stra{no', dodao je ambasador, dok mu je glas podrhtavao od besa. Joel Brand, Rockets strike at Zagreb innocents, 4. maj 1995. OShea, Crisis At Bihac, str. 207. Po{to je sednica Saveta bezbednosti UN odr`ana 24. maja 1995. bila zatvorena, o woj nema javnih podataka, pa zato nije dostupna kopija izve{taja francuskog generala-poru~nika Bernara @anvijea. U tekstu koji sledi pozivam se na US calls for more aggressive use of air strikes in Bosnia, agencija Frans pres, 24. maj 1995; Evelyn Leopold, UN Council deliberates next moves on Yugoslavia, Rojters, 24. maj 1995; i US urges use of air power in Balkans, United Press International, 24. maj 1995. Louis Meixler, U.S., Russia Divided On Bosnia Peacekeeping, Aso{ijeted pres, 24. maj 1995. Joel Brand, Eve-Ann Prentice, UN general threatens Sarajevo airstrikes, Tajms, 25. maj 1995. U izjavi specijalnog izaslanika UN Jasu{ija Aka{ija od 25. maja se daqe ka`e: Od presudne je va`nosti jasno razumeti da je svrha ovih akcija da se povrati integritet sarajevskog sporazuma o te{kom naoru`awu i po{tovawe bezbednosti civila Jo{ jednom upozoravam strane na izuzetnu ozbiqnost situacije i potrebu da se odbaci vojna opcija i nastavi mirovni dijalog. (NATO strike destroyed six Serb bunkers: Akashi, agencija Frans pres, 26. maj 1995.) O sna`nom lobirawu SAD za vojnu akciju tokom ~itavog meseca maja 1995, vidi Allison Mitchell, U.S. Lobbied Allies for Weeks Before NATO Attack on Serbs, Wujork tajms, 26. maj 1995. Ripley, Operation Deliberate Force, str. 108.

36

37 38 39 40

41 42

43 44 45

46

87
47 Emma Daley, West confronts futility of keeping peace in war zone, Independent, 28. maj 1995; Roger Cohen, 2 French Killed as Sarajevo Battle Takes New Course, Wujork tajms, 28. maj 1995; Steven Greenhouse, Quandary Over U.S. Bosnia Policy: Crisis Exposes Contradictory Goals, Wujork tajms, 28. maj 1995; Craig R. Whitney, Diplomatic Moves Pressed by Paris, Wujork tajms, 28. maj 1995; Julian Borger i Anthony Bevins, UN crisis as Serbs kill French, Obzerver, 28. maj 1995; Charlotte Eagar, How the West was chained, Obzerver, 28. maj 1995; Joel Brand, French Units Attack Serbs In Sarajevo, Va{ington post, 28. maj 1995. 48 Vidi: Sarah Womack, Major to recall Parliament after 33 British troops seized, Press Association, 28. maj 1995; Christopher Bellamy, Fusiliers capture raises questions about British role, Independent, 29. maj 1995; Joel Brand i James Bone, Serbs take 33 British soldiers hostage, Tajms, 29. maj 1995; Julian Borger et al., Major pledges 6,000 more Bosnia troops, Gardijan, 29. maj 1995; Julian Borger, Nervous fingertips clasp UN triggers, Gardijan, 1. jun 1995; Alison Cameron et al., Nine ex-hostages handed back to Britain, Press Association, 3. jun 1995; Maggie OKane, Hostages had no idea of danger, Obzerver, 4. jun 1995. Nicholas Wood, Joel Brand, Serbs now in firing line, says Rifkind, Tajms, 5. jun 1995. 49 Vidi: Paul Beaver, Peter Beaumont, Ready for rapid-reactionbut to what?, Obzerver, 4. jun 1995; John Pomfret, New Arrivals Ready to Fight in Bosnia, Va{ington post, 4. jun 1995; John Palmer i Ian Black, New Bosnia force is UNs Last chance, Gardijan, 9. jun 1995; Farhan Haq, New rapid-reaction troops ready to go, Inter Press Service, 9. jun 1995; The UNs last chance in Bosnia, Ekonomist, 10. jun 1995. 50 Butros Butros Gali, Izve{taj generalnog sekretara shodno Rezoluciji 982 Saveta bezbednosti (1995) i Rezoluciji 987 (1995) (S/1995/444), 30. maj 1995, paragrafi. 6768, http://www.undemocracy.com/S1995444.pdf. 51 Liam McDowall, Risky U.N. Plan Would Open Sarajevo Lifeline , Aso{ijeted pres, 4. jun 1995. 52 Ripley, Operation Deliberate Force, str. 128. 53 Ibid, str. 140. 54 Tokom unakrsnog ispitivawa generala bosanskih Muslimana Sefera Halilovi}a, branilac Radislava Krsti}a, Nenad Petru{i}, pro~itao je odlomak iz Halilovi}eve kwige, objavqene 1997, Lukava strategija. Po onome {to je Halilovi} napisao: ^etnici su u{li u Srebrenicu 11. jula 1995, sa tri tenka, dva transportera, oklopnim vozilima i oko 200 ~etnika '~etnik' je, naravno, pogrdan naziv sa srpske borce koji su koristili Muslimani i Hrvati. Halilovi} je li~no objasnio da su ove informacije bile zasnovane na kwizi Dejvida Roudija (David Rohde) Endgame, jednom ~lanku iz lista Dani, novine bosanskih Muslimana, pod naslovom How They Gave Over Srebrenica i brojnim razgovorima sa qudima koji su bili u Srebrenici i @epi. Vidi transkript su|ewa Krsti}u, IT9833-T, 5. april 2001, str. 9487, http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm. 55 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, str. 68.

Poglavqe 4. POIGRAVAWE BROJKAMA


Xonatan Ruper Svako ko izrazi sumwu u to kakva je sudbina, navodno, zadesila `iteqe za{ti}ene zone Srebrenica u julu 1995. neminovno se izla`e prezrivim podsmesima. U najboqem slu~aju, bi}e progla{en za revizionistu, u najgorem, optu`i}e ga da pori~e holokaust modernog doba. Ozbiqna analiza onoga {to se tokom leta 1995. dogodilo u Srebrenici i wenoj okolini ne mo`e biti potpuna bez detaqne istrage o broju poginulih i na~inu na koji su oni umrli. Me|utim, broj poginulih bosanskih Muslimana, kao i na~in na koji su oni zaista stradali, kori{}eni su u razne politi~ke svrhe. Najjasniji primer predstavqa 10.000 simboli~nih grobova kod memorijalnog centra Srebrenica u Poto~arima1 ta brojka je za 25 odsto ve}a od najvi{ih zvani~nih procena broja masakriranih `rtava.2 Pre nego {to pogledamo kako su rasle brojke u vezi sa Srebrenicom, vaqalo bi da se osvrnemo na brojke u vezi sa ~itavim ratom. Godinama je ukupan broj poginulih u bosanskom ratu, navo|en u gotovo svim vestima, dostizao 200.000 ili 250.000, ponekad ~ak i 300.000.3 Upotreba ovih brojki se do te mere odoma}ila da je ve}ina qudi pretpostavila da su verodostojne koliko i cifra od {est miliona Jevreja stradalih u holokaustu. U stvari, takve procene ~esto su poticale od re`ima bosanskih Muslimana u Sarajevu, ukqu~uju}i predsednika Aliju Izetbegovi}a, koji je jo{ po~etkom 1993. tvrdio da se 200.000 Muslimana nalazi u neposrednoj `ivotnoj opasnosti.4 Novinari su brzo prihvatili taj broj, ne pitaju}i se koliko je verovatno da je tokom prvih devet meseci gra|anskog rata u jednoj maloj balkanskoj zemqi sa ukupno ~etiri miliona stanovnika `ivot izgubilo otprilike 82 odsto ukupnog broja britanskih vojnika poginulih tokom ~itavog Drugog svetskog rata (244.6215). Uprkos tome {to je sukob trajao jo{ skoro tri godine, ukupan broj poginulih u Bosni nije se mnogo pove}ao u odnosu na 1992, iako su tokom posledwe godine rata vo|ene `estoke borbe. Nekolicina kriti~ara je nagovestila da je brojka od 200.000 (ili vi{e) preterana i deo ratne propagande, te da za wu nema osnova u ~iwenicama; ali takvim upozorewima nije pridavano mnogo pa`we, a oni od kojih su potekla progla{avani su za srpske apologete. Ipak, u junu 2005. godine Evropski demografski pregled (European Journal of Population) objavio je rad dvoje demografa, Eve Tabo i Jakuba Bijaka, koji je finansirala Kancelarija tu`ioca pri Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugoslaviju i koji pokazuje da su ~esto upotrebqavane brojke zapravo bile neosnovane.6 Koriste}i proverene demografske tehnike, na

89
osnovu najboqih podataka koji su im bili dostupni i dopu{taju}i da se nestale osobe ubroje u poginule, oni su procenili da je u toku rata u Bosni i Hercegovini `ivot izgubilo ukupno 102.622 qudi na svim stranama.7 Zaprepa{}uje ~iwenica da je prethodno navo|eni broj bio vi{e nego dvostruko ve}i od ukupne brojke koju su utvrdili Tabo i Bijak, ali je i sastav `rtava svuda bio pogre{no predstavqan: oko 52 odsto zabele`enih muslimanskih `rtava bili su vojnici, a ne civili.8 Trajni utisak koji je ostavila vest da su srpski vojnici i wihove paravojske usmrtili dve ili ~ak tri stotine hiqada nenaoru`anih muslimanskih civila bio je upravo to: utisak stvoren stalnim ponavqawem ve}ih brojeva i bio je pogre{an. U novembru 2005, muslimanski istra`iva~ iz Bosne Mirsad Toka~a, iz sarajevskog Centra za istra`ivawe i dokumentaciju, saop{tio je da je wegova grupa, ~iji je rad finansirala norve{ka vlada, utvrdila da je ukupan broj mawe-vi{e 100.000.9 Do juna 2007. Toka~ev Centar za istra`ivawe i dokumentaciju snizio je ovaj broj na 96.895 poginulih na svim stranama.10 [to se javnog mwewa ti~e, te{ko je zamisliti izvor koji bi imao ve}i autoritet da objavi nove, dramati~no sni`ene procene. Niko nije mogao tim tu`ila{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju nazvati srpskim apologetima, kao ni jednog bosanskog Muslimana koga je finansirala norve{ka vlada. Niti je iko mogao tvrditi da ovi istra`iva~i nisu raspolagali relevantnim podacima, koje doslovce citiraju i Tabo-Bijak, kao i Toka~in Centar. Me|utim, ni rezultati Taboove i Bijaka, kao ni Toka~ini, nisu izazvali pometwu kakva bi se mogla o~ekivati prilikom razotkrivawa jednog od najgorih primera namernog pogre{nog izve{tavawa u novijoj istoriji: ove revizije u kojima je broj poginulih u Bosni drasti~no smawen pro{le su gotovo nezapa`eno. Mora da je posve}enost starim, la`nim, napumpanim ciframa bila duboko ukorewena kad su ignorisani ovakvi izvori, a mediji presko~ili da priznaju da su du`e od 12 godina izve{tavali o pogre{nim brojkama. Vi{e cifre (200.000, 250.000, 300.000) uvek su bile navo|ene kao dokaz srpskog zla i zlo~ina{tva. ^iwenica da su ponavqane bez prestanka tokom mnogo godina doprinela je da se one uvre`e u toliko meri da wihovo smawewe prilikom revizije prosto nije moglo da bude prihva}eno. Vaqana diskusija o motivima da se odbije priznavawe ove velike gre{ke zahtevala bi mnogo stranica, ali se to mo`da mo`e ukratko predstaviti kao oklevawe da se otvori mogu}nost za razli~ita tuma~ewa ne~ega {to je, zaista mnogima, obezbe|ivalo crno-beli moralni kompas tokom prvih godina posle Hladnog rata. Za potrebe ovog poglavqa, dovoqno je primetiti upadqivo odsustvo zanimawa za ta~ne brojke u vezi sa `rtvama rata u Bosni zarad ratne pri~e o dobrim i lo{im momcima. Ova op{ta tendencija naro~ito je ispoqena u posebnom slu~aju Srebrenice. Ovo poglavqe podrobno se bavi podacima o broju nastradalih i upore|uje ih sa zvani~nom verzijom doga|aja koji su usledili u nedeqama posle pada za{ti}ene zone Srebrenica. Pokaza}e se da Srebrenica nije bila najgori zlo~in u Evropi posle Drugog svetskog rata,11 mrqa na na{oj

90
kolektivnoj svesti gde je ubijeno 8.000 mu{karaca i de~aka,12 ve} da se zvani~na verzija kosi sa kqu~nim ~iwenicama i ne uspeva da pru`i doslednu i smislenu predstavu o bitnim doga|ajima iz 1995. Poreklo optu`bi za masakr Prvobitne grube procene broja qudi koji su mo`da izgubili `ivot posle pada Srebrenice uglavnom su odgovarale spisku od oko 8.000 nestalih lica koji je sastavio Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK). (Vidi: Predgovor i Poglavqe 1.) Ova po~etna brojka je pak nastala na osnovu prostog sabirawa otprilike 3.000 qudi koji su posledwi put vi|eni u bazi UN u Poto~arima i otprilike 5.000 qudi koji su navodno napustili enklavu pre wenog pada.13 Nijedna od ovih brojki se ne mo`e smatrati pouzdanom: holandske mirovne snage u Srebrenici (Dutchbat) procenile su da je broj mu{karaca u Poto~arima bio znatno mawi.14 Kao {to je 1996. godine primetila britanska novinarka Linda Rajan, fraza pre wenog pada mo`e obuhvatati qude koji su bezbedno napustili enklavu mnogo pre nego {to su bosanski Srbi preuzeli kontrolu nad wom, 11. jula 1995.15 Kad je u pitawu brojka od 8.000 nestalih qudi, mo`da najvi{e upada u o~i to {to je ona uvek poistove}ivana sa brojem pogubqenih. Takva mogu}nost nikada nije ni postojala: brojni savremeni izve{taji bele`e da su UN i ostali nezavisni posmatra~i bili svedoci `estokih borbi u kojima su obe stane izgubile zna~ajan broj qudi. Tako|e se znalo da su ostali pobegli na teritorije oko Tuzle i @epe, koje je kontrolisala bosanska vlada, dok su se neki uputili ka zapadu ili severu a neki prebegli u Srbiju. Nije mogu}e ta~no odrediti koliki broj qudi potpada pod koju kategoriju, ali po{to znamo da je u svakoj kategoriji bio zna~ajan broj qudi, to nam samo govori da ni izbliza toliko nestalih qudi, koliko je tada navo|eno, u stvari nije nestalo, kamoli pogubqeno. Postoje jaki razlozi za skepsu u vezi s tvrdwama o masakru. Kako su se tokom godina pojavile nove informacije, zvani~na verzija doga|aja ustanovqena 1995. (i otad blago modifikovana) ~ini se sve mawe verovatnom. Najosnovniji problem je u tome {to ne{to o~igledno nije u redu s matematikom. Nepromenqivi ukupan broj Brojevi koji se odnose na lica nestala iz Srebrenice va`ni su upravo zato {to se nisu ni pove}ali ni smawili jo{ od druge polovine 1995. Obrasci prema kojima se sprovode vojne akcije i teroristi~ki incidenti obi~no su veoma razli~iti, kao {to to jasno pokazuje slu~aj napada 11. septembra na ameri~ke mete: Kancelarija mrtvozornika Wujork Sitija navela je u izve{taju od januara 2004. da je izdala ukupno 2.749 potvrda o smrti povezanih s napadima otmi~ara na Kule bliznakiwe Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001. godine. Verujemo da su ovo kona~ne brojke, izjavio je portparol mrtvozornika.

91
Dve nedeqe posle napada, izvestio je Aso{ijeted pres, broj prijava o nestalim osobama podnetih wujor{kim vlastima usred pometwe i poziva izbezumqenih ro|aka dostigao je 6.886. Od decembra 2002. do oktobra 2003 broj se zadr`ao na 2.792, kada je 40 re{enih slu~ajeva skinuto sa spiska.16 Ova kona~na brojka od 2.749 predstavqa mawe od polovine (39,9%) najve}eg broja prijava o nestalim osobama podnetih u danima muke i pometwe neposredno posle napada. Stravi~ni doga|aj desio se u najbogatijem gradu najbogatije zemqe sveta, koji je na raspolagawu imao sve resurse potrebne da se ta~no utvrdi broj poginulih. Za razliku od Bosne i Hercegovine, nije se radilo o relativno osiroma{enoj i ratom razorenoj zemqi sa interno raseqenim licima razaslatim u svim pravcima. Pa ipak, po{to je MKCK, u drugoj nedeqi septembra 1995, potvrdio brojku od 8.000 lica nestalih iz Srebrenice17, taj broj nije mewan. Zbirovi bez smisla Do sredine jula 1995, 23.000 raseqenih bosanskih Muslimana bilo je preme{teno iz Poto~ara na teritoriju pod kontrolom bosanske vlade.18 MKCK je saop{tio da je nekoliko hiqada naoru`anih Muslimana iz Srebrenice bezbedno pro{lo iza muslimanskih linija na podru~je poznato kao Prsten Sapne, odakle su upu}eni daqe da se bore a da wihove porodice nisu obave{tene o tome.19 Prema agenciji Amnesti interne{enel, do prve nedeqe avgusta ukupno 35.632 osobe registrovane su kod nadle`nih slu`bi UN kao raseqena lica iz za{ti}ene zone Srebrenica drugim re~ima, kao pre`iveli posle pada Srebrenice. Pored toga, ukupno 796 qudi koji su pobegli u Saveznu Republiku Jugoslaviju iz enklava Srebrenica i @epa registrovali su visoki komesar za izbeglice Ujediwenih nacija (UNHCR) i Me|unarodni komitet CK, i oni su ili preseqeni u neku tre}u zemqu ili su se vratili u Bosnu i Hercegovinu (mogu}e je da ih je i vi{e u{lo u SRJ, ali nisu o tome obavestili UNHCR).20 Oko 700 vojnika i civila iz Srebrenice tako|e se uputilo u @epu, koju su bezbedno napustili kada je tokom posledwe nedeqe jula 1995. grad pao u ruke Srba.21 Zapravo, tih qudi je moglo biti jo{ vi{e. Tokom su|ewa Slobodanu Milo{evi}u u Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugoslaviju pojavile su se tvrdwe da je izme|u 840 i 950 bosanskih Muslimana iz Srebrenice i @epe spas na{lo tako {to su izme|u 11. i 13. jula 1995. preplivali reku Drinu. Ove izbeglice ~itavu brigadu Bosanske muslimanske armije (BMA) jugoslovenske vlasti su privele, uzeti su im podaci i zatim obezbe|en sme{taj i nega (ukqu~uju}i posete od strane Crvenog krsta, koji im je dostavqao i po{tu i cigarete).22 [tavi{e, nekoliko stotina muslimanskih vojnika zadr`ano je u zatvorima bosanskih Srba tokom nekoliko nedeqa ili meseci pre nego {to su izru~eni. Stoga je jasno da je ukupno bilo dokumentovano najmawe (a verovatno i vi{e) 38.000 do 39.000 pre`ivelih posle pada Srebrenice ova brojka odgovara ili ~ak

92
prevazilazi procene ukupnog broja stanovnika pre pada koje su iznele glavne humanitarne agencije. Jo{ je te`e razumeti matematiku kad se uzmu u obzir nastrali u borbama izme|u Armije bosanskih Srba (ABS) i naoru`ane kolone bosanskih muslimana koja se iz Srebrenice uputila na teritoriju pod muslimanskom kontrolom. Svi izve{taji o tome {ta se doga|alo govore o zna~ajnom broju poginulih u tim okr{ajima na obe strane.23 Prema jednom izve{taju, koji je u septembru 2002. izdala Republika Srpska, proceweno je da je 2.000 vojnika BMA poginulo u borbi, uz oko 500 poginulih iz ABS.24 Mada su neki od poginulih bili iz Tuzlanske brigade BMA koja je do{la da im pru`i podr{ku, ogromna ve}ina bila je u velikoj naoru`anoj koloni BMA koja je napustila Srebrenicu. I tu nije kraj. I Dutchbat i oficiri tajne britanske obave{tajne slu`be Vazduhoplovstva, koji su bili u Srebrenici kad je pala, svedo~ili su o ogor~enim borbama izme|u samih Muslimana malo pre nego {to je vojska bosanskih Srba u{la u grad. Na osnovu opisa mo`e se zakqu~iti da je poginulo oko 100 boraca i da su wihova tela ostavqena tamo gde su pali. Postoje izve{taji i o znatnom broju Muslimana koji su poginuli prelaze}i minsko poqe koje je postavila wihova strana.25 Uzev{i u obzir sve ove faktore, da bi iz za{ti}ene zone Srebrenica tokom seobe stanovni{tva koja je usledila posle 11. jula 1995. bilo masakrirano ili poginulo 8.000 mu{karaca i de~aka, populacija ove za{ti}ene zone pre nego {to je pala morala bi biti znatno ve}a od 46.000 {to je neuporedivo vi{e od bilo koje ikada date verodostojne procene. U stvari, u izve{tajima koji podrazumevaju da su se masakri dogodili brojke se tek neznatno razlikuju. Oni se sla`u u tome da je ve}ina stanovni{tva Srebrenice oti{la u Poto~are (prema procenama izme|u 24.000 i 27.000), dok se mawina prikqu~ila koloni koja se uputila u Tuzlu (procewuje se izme|u 10.000 i 15.000).26 Konsenzus oko ukupnog broja `iteqa za{ti}ene zone Srebrenica bio je pribli`no 37.000, od ~ega je oko 25.000 qudi oti{lo u Poto~are, a 12.000 ostalo u koloni. Ovo se sla`e sa primedbama koje je predsednik bosanskih Muslimana Alija Izetbegovi} izneo 13. avgusta 1995, kada ga je u Sarajevu intervjuisao Belmin Karamehmedovi}. Izetbegovi} je rekao da je u Srebrenici bilo prisutno 35.000 do 36.000 qudi u vreme kad je ona pala u ruke ABS.27 Va`no je i to {to je Patri{a Vold, jedna od sudija Me|unarodnog krivi~nog suda u slu~aju protiv generala Armije bosanskih Srba Radislava Krsti}a, pi{u}i svoj izve{taj o slu~aju, procenila da je ukupan broj stanovnika Srebrenice pre pada iznosio 37.000. Prema Voldovoj: Pre napada, Srebrenica je bila selo sa oko 37.000 `iteqa.28 Voldova, izgleda, nije bila svesna da je matemati~ki nemogu}e da su se zlo~ini zbog kojih je glasala da se general Krsti} osudi dogodili ako se uva`i brojka od 37.000.

93
Umawivawe broja poginulih u borbi U konformisti~kim izve{tajima o doga|ajima u Srebrenici od po~etka je bilo zgodno pretvarati se da su svi nestali pogubqeni, ~emu su doprinele i oskudne informacije o poginulima u borbi tokom povla~ewa iz Srebrenice. Me|utim, u nekom trenutku su i srpske i muslimanske vlasti priznale da je u tim borbama `ivot izgubilo izme|u 2.000 i 3.000 muslimanskih vojnika; u svom svedo~ewu na su|ewu Radislavu Krsti}u {ef Vrhovne komande bosanskih Muslimana, general Enver Haxihasanovi} izjavio je da mo`e sa sigurno{}u tvrditi da je poginulo 2.628 pripadnika, kako vojnika, tako i oficira, pripadnika 28. divizije tokom ovog povla~ewa.29 Po{to je prou~io ukupno 3.568 obdukcionih izve{taja koje je Kancelarija tu`ioca podnela Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugoslaviju izme|u 1995. i 2002, srpski sudski ve{tak Qubi{a Simi} zakqu~io je da je stvaran broj skupova ostataka predstavqenih u ovim izve{tajima ukupno mawi od 2.000, a verovatno izme|u 1.919 i 1.923 ne 3.568. Oko 44,4 odsto obdukcionih izve{taja (ukupno 1.583) bilo je na~iweno na osnovu samo nekoliko delova tela ~esto jedne jedine kosti, bele`i Simi}; u 92,4 odsto slu~ajeva uzrok smrti nije odre|en. Sveukupno, 442 tela dovedena su u vezu s povezima za o~i i/ili vezovima, {to ukazuje na smaknu}a streqawem. Od ostalih pribli`no 1.480 tela podvrgnutih autopsiji, za 1.066 nije mogu}e zakqu~iti koji je bio uzrok smrti (odnosno pogubqewe ili smrt u borbi), dok bi za 477 bilo razumno zakqu~iti da nisu bili pogubqeni zbog prisustva {rapnela i drugih metalnih fragmenata koji se ne dovode u vezu s metkom, {to ukazuje na smrt u borbi, a ne smaknu}e.30 U svojoj kwizi iz 2009. Srebrenica istorija jednog salonskog rasizma, {vajcarski analiti~ar Aleksandar Dorin tako|e isti~e ~iwenicu da se broj `rtava ~ija su tela istra`iteqi Me|unarodnog suda otkrili u grobnicama u okolini Srebrenice 2.570 prema svedo~ewu istra`iteqa Me|unarodnog suda Dina Pola Meninga na su|ewu Milo{evi}u novembra 2003.31 okvirno poklapa sa brojem bosanskih Muslimana poginulih u borbama (odnosno 2.628, prema {efu Vrhovne komande bosanskih Muslimana generalu Enveru Haxihasanovi}u32). Stefan Karganovi} iz organizacije Istorijski projekat Srebrenica, ~ije se sedi{te nalazi u Holandiji, pokazao je da su obe strane bile gusto minirale za{ti}enu zonu Srebrenica i wenu okolinu.33 O tim minskim poqima se nije mnogo znalo, tako da su, kad je kolona od mo`da 12.000 mu{karaca krenula iz Srebrenice da se probije kroz {umu ka teritoriji koju su kontrolisali Muslimani, vojnici i ostali qudi ~esto nabasavali na minska poqa ~ijeg postojawa nisu bili svesni. Simi} je otkrio da je znatan broj tela prina|enih na podru~ju Srebrenice imao {rapnele i metalne opiqke u stopalima i nogama. Zapadni mejnstrim mediji, razume se, nisu izve{tavali o ovakvim studijama i wihovim rezultatima.

94
Nepouzdani svedoci Dokazi svedoka o pogubqewima tako|e su bili nepotpuni. Ako se izuzme jedno smaknu}e u Poto~arima ~iji je svedok bio vojnik UN (iako se nije dogodilo ba{ pred wegovim o~ima) i jo{ jedan incident u kom su desetorica mu{karaca odvedeni iza zgrade gde je potom otkriveno devet tela, ve}ina dokaza o grupnim streqawima poti~e od {a~ice qudi koji tvrde da su o~evici koji su izbegli masovna smaknu}a, kao i iz veoma problemati~nog svedo~ewa jednog od navodnih izvr{iteqa zlo~ina, Dra`ena Erdemovi}a (o ~ijim }e iskazima i podacima biti vi{e re~i u Poglavqu 5). Ovaj neubedqivi osnov omogu}io je da gruba cifra od 3.000 plus 5.000 bude prihva}ena kao dokaz za procene o masakru. Prve tvrdwe o mogu}em masakru vi{e hiqada qudi u Srebrenici stigle su od ~lanove bosanske muslimanske vlade pre nego {to je enklava uop{te pala. Predsednik Alija Izetbegovi} i ministar spoqnih poslova, Muhamed [a}irbej, telefonom su saop{tavali zlokobna upozorewa svetskim dr`avnicima. U pismu od 9. jula 1995. upu}enom {efovima dr`ava SAD, Velike Britanije, Francuske i Nema~ke, Izetbegovi} je od wih tra`io da upotrebe svoj uticaj kako bi me|unarodna zajednica ispunila svoje obaveze prema za{ti}enoj zoni UN i spre~ila teroristi~ki akt i genocid nad civilnim stanovni{tvom Srebrenice.34 Daqi navodi usledili su od izbeglica koje su po~ele da pristi`u u Tuzlu nekoliko dana posle pada Srebrenice. Takve tvrdwe su u tom trenutku ve} postale op{te mesto u balkanskim sukobima. Dokazi o muslimanskom re`irawu posledica pada Srebrenice mogu se videti u wihovom odbijawu da prime izbeglice u Tuzlu tokom prvih 48 sati otkad su po~eli da sti`u. UNPROFOR je 26. juna upozorio da }e Srebrenica pasti i rekao da su preduzete sve mere neophodne za sme{taj izbeglica. Reporter Bi-Bi-Sija upitao je slu`benicu Crvenog krsta u @enevi, koja je 14. jula trebalo da krene u Tuzlu, da li }e poneti pomo} za izbeglice u Tuzli. Ona je odgovorila da nema razloga: vlasti u Tuzli imale su sve {to im je bilo potrebno. Narednog dana, pod jasnim naslovom Muslimani manipuli{u izbegli~kom agonijom, u Dejli telegrafu je pisalo: Sude}i po dokumentima kojima 'Dejli telegraf' raspola`e, bosanska vlada namerno ote`ava patwe muslimanskih izbeglica koje napu{taju Srebrenicu kako bi pove}ala pritisak na me|unarodnu zajednicu. Me|u ovim dokumentima su i nalozi Ujediwenim nacijama koje je uputila vlada Alije Izetbegovi}a u Sarajevu da se hiqade izbeglica premeste na jednu lokaciju, umesto da se rasporede po brojnim dostupnim centrima. Televizijski i novinski izve{taji o haosu koji je sna{ao humanitarne radnike kada su im stigle izbeglice u bazu UN u Tuzli trebalo je da izazovu odlu~an me|unarodni odgovor.35 Dodavawe uqa na vatru u vezi sa ovom pri~om nastavilo se kada je 20. jula holandski ministar za saradwu, Jan Pronk, koga je wegova vlada poslala da izvidi {ta se dogodilo u Srebrenici, izjavio za holandsku novin-

95
sku agenciju ANP da su: Srbi ubili hiqade qudi. U tekstu holandske agencije daqe pi{e: Pronk ka`e da se tvrdwe o sveop{tem zlostavqawu Muslimana od strane bosanskih Srba ne mogu odbaciti na osnovu toga {to ih nisu potvrdile UN. 'Potvrdili su ih u~esnici', izjavio je on. Rekao je potom da, na osnovu prethodnog iskustva, pona{awe bosanskih Srba ne uliva poverewe. Srbi su za posledwih nekoliko godina nebrojeno puta kr{ili qudska prava i ~inili ratne zlo~ine. Muslimani imaju pravo {to se, zbog takvih iskustava, boje Srba, kazao je Pronk. Hiqade qudi je ubijeno, dodao je ministar, u vrlo emotivnoj reakciji posle trodnevnog obilaska izbegli~kih kampova oko Tuzle i posete muslimanskoj bosanskoj vladi u Sarajevu.36 Kao i mnogi drugi politi~ari i novinari, Pronk je bio spreman da na brzinu donese sud na osnovu nepotvr|enih pri~a i nedokazanih prethodnih optu`bi. Izgleda da je razlog tome bilo {to su ga tronuli ovi slikoviti opisi koji su odgovarali wegovim predrasudama. Boston glob je 27. jula 1995. pisao da zlo~ini zasad nisu potvr|eni: Klintonova administracija nije dobila nezavisnu potvrdu za navodne zlo~ine bosanskih Srba, ali ne sumwa da su se oni dogodili, saop{tio je ju~e Stejt department, kao i drugi slu`benici administracije. 'Poenta je u tome da su ovi qudi optu`eni kao ratni zlo~inci', izjavio je jedan portparol Stejt departmenta, misle}i na vo|e bosanskih Srba. Taj zvani~nik je ukazao na svedo~ewa o~evidaca o proizvoqnim pogubqewima, koja su dali holandski vojnici pri UN, i verodostojne izve{taje o zlo~inima od Visokog komesara za izbeglice UN i Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta. 'Ovi qudi su stru~ni, wima verujemo', kazao je zvani~nik. Ipak, dodao je, postoje na~ini da se potvrdi ono {to svedoci govore. Ako su masakri bili dovoqno veliki 'i ako je tajming dobar, ptice mogu to da slikaju', rekao je, imaju}i na umu {pijunske satelite. Do sada, ka`e zvani~nik, sateliti ni{ta nisu zabele`ili. Drugi izvori, upoznati sa obave{tajnim izve{tajima koji svakodnevno sti`u do dr`avnog sekretara, rekli su da Vorenu M. Kristoferu nisu predo~eni nikakvi obave{tajni snimci koji bi mogli potvrditi postojawe masakra.37 Ovaj izve{taj je izuzetan po tome {to olako prelazi preko ~iwenice da u tom trenutku nije bilo ~vrstih dokaza koji bi podr`ali optu`nice za ratne zlo~ine podignute protiv lidera bosanskih Srba. Ako nije bilo dokaza, po kom osnovu su optu`nice podignute? Iako u narednim nedeqama nisu ponu|eni nikakvi novi dokazi, iskazi o~evidaca dr`ali su pri~u

96
uprkos tome {to je me|unarodnim novinarima bio dozvoqen pristup tom podru~ju i {to oni ni{ta nisu prona{li, kao {to je opisano u tekstu koji sledi. Analiza zvani~nih izve{taja i medijskih navoda pokazuje da je istih, otprilike {est pojedinaca, koji su svi navodno pre`iveli masakre tako {to su se pravili mrtvi, dalo iskaze na osnovu kojih su novinari ispreli pri~e o masovnim ubistvima i preneli ih celom svetu. Niko se nije potrudio da utvrdi koliko se ovim tobo`wim o~evicima mo`e verovati, ~ak ni kad se ispostavilo da je jedan od najglasnijih, Mevludin Ori}38, zapravo ro|ak Nasera Ori}a, komandanta bosanske Armije u Srebrenici. Kada su nekoliko godina kasnije na Univerzitetu Kolumbija studenti `urnalistike upitali Dejvida Roudija kako je znao kojim svedocima mo`e da veruje, on im je objasnio da je wegov lakmus-test bilo to da li se predstavqaju kao junaci ili kao prepla{ene `rtve; u drugom slu~aju, smatrao je da zavre|uju poverewe.39 Da li se ovo mo`e uzeti kao validna osnova za rezonovawe, stvar je li~nog mi{qewa; Roudi je zbog toga neizbe`no postao potencijalna `rtva obmane. U Dekonstrukciji traume,40 holandski antropolog Rene Gremo i istori~ar i novinar Ejb de Vris skre}u pa`wu na nedoslednosti u iskazima pre`ivelih: Ori}eva li~na istorija sama po sebi daje razloge za sumwu, ali nedoslednosti u iskazima Smaila Hoxi}a i Hurema Suqi}a tako|e su o~igledne. Smail Hoxi}: teren za ko{arku se pretvara u teren za fudbal, pa u {kolu. Prva Hoxi}eva pri~a: Hoxi} je prvo izjavio da je bio svedok zaseda koje su Srbi postavqali na putu za Zvornik. Zarobili su ga i onda prebacili na jedan ko{arka{ki teren kod Bratunca, da bi ga potom odveli na mesto smaknu}a, jedno veliko poqe nedaleko od {ume, kako je objasnio Aleksandri Stiglmajer u nema~kom nedeqniku Vohe od 28. jula. Druga Hoxi}eva pri~a: Ubrzo posle toga, Hoxi} je ispri~ao Roju Gutmanu (list Tagescajtung , 11. avgust) da su ga dr`ali na fudbalskom stadionu u Novoj Kasabi, odakle je zajedno sa ostalima preba~en na mesto gde }e ih pogubiti, verovatno u selu zvanom Grbavce. Tre}a Hoxi}eva pri~a: Prema tre}oj verziji, ispri~anoj 4. oktobra Aidi ^erkez iz Aso{ijeted presa, Hoxi} je iskusio isto {to i Ori}, Suqi} i Avdi}. Sada su ga odveli u jednu {kolu u Kri`evcima, a smaknu}a su izvr{ena nedaleko od Karakaja. Hurem Suqi}: Ubistvo u {koli se pretvara u batine u robnoj ku}i.

97
Prema Suqi}evoj pri~i, ubistva su tako|e po~iwena u ovoj {koli. On je 16. februara 1996. govorio u programu Bi-Bi-Sija Wuznajt (Newsnight). Na video-snimcima iz neodre|ene {kole blizu Karakaja zaista su se videle rupe od metaka, jedna u tavanici i jedna u toaletu. Me|utim, u obimnoj reporta`i o Suqi}u u Va{ington postu od 6. novembra 1995. nema ni re~i o pogubqewima u {koli; pomiwe se batiwawe u robnoj ku}i u blizini Bratunca, na lokaciji gde je Suqi}, navodno, dr`an kao zarobqenik. Srpkiwa: [kola se pretvara u sportski kompleks. Prva `enina pri~a: U Bratuncu se nalazi jo{ jedna {kola gde su navodno izvr{eni masakri, prema tekstu Roberta Bloka u Independentu objavqenom jula 1995. Citiraju se re~i jedne `ene. Ona tobo`e `ivi u Srbiji a nedugo pre toga je do{la da obi|e zeta, vojnika u Armiji bosanskih Srba: On i wegovi prijateqi prili~no otvoreno govore o onome {to se tamo doga|a, izjavila je. Ubijaju muslimanske vojnike. Rekli su da su ba{ ju~e (prim: ponedeqak, 17. jul) ubili hiqadu i {esto, a procewuju da su ukupno ubili oko ~etiri hiqade. Ka`u da stra{no `ure, pa ih zato ve}inom ubijaju. Druga `enina pri~a: Nekoliko dana kasnije, Blokova koleginica Luiz Brenson iz Sandej tajmsa dala je vi{e prostora Srpkiwi. Wen mu`, tako|e borac u Armiji bosanskih Srba, pomiwao je masovna ubistva i preko tri hiqade mrtvih. Sada ne u {koli u Bratuncu, ve} u jednom sportskom kompleksu. Do tog trenutka grupe za za{titu qudskih prava, poput Hjuman rajts vo~a (Human Rights Watch), nisu uspele da u|u u trag onima koji su pre`iveli ovaj zlo~in. Mora se sprovesti detaqnija istraga kako bi se utvrdile razmere kr{ewa qudskih prava koje se dogodilo na podru~ju Bratunca, ka`e se u wihovom izve{taju o tome. Gremo i De Vris su potom komentarisali i citirali delove intervjua koji je dao jedan holandski vojnik, kapetan [outen: Iskazu kapetana [outena se pridaje upadqivo malo pa`we, iako je ovaj Holan|anin bio jedini vojni oficir UN u Bratuncu, gde je proveo nekoliko dana, u vreme kad se tamo navodno desilo krvoproli}e. [outenov citat iz lista 'Parol' od 27. jula 1995: 'Svi samo ponavqaju isto, ali niko ne pru`a opipqive dokaze. Prime}ujem da u Holandiji qudi po svaku cenu `ele da doka`u da je po~iwen genocid Ako je stvarno bilo smaknu}a, onda to Srbi mnogo dobro kriju. Zato ja ne verujem ni u {ta od toga. Dan po{to je pala Srebrenica, 13. jula, stigao sam u Bratunac i tamo ostao

98
osam dana. Mogao sam da idem gde god sam hteo. Pru`ali su mi pomo} kad god sam tra`io; niko me nije zaustavio.' Tako se zvani~na verzija o tome {ta se dogodilo u Srebrenici i wenoj okolini u julu 1995. pre svega zasniva na svedo~ewima malog broja pojedinaca koji su redovno sami sebi protivre~ili. Ostali svedoci koji su govorili za medije tako|e su dali iskaze koji deluju sasvim neverovatno na primer, jedan izve{taj za Bi-Bi-Sijev Wuznajt 1999. obuhvatio je pri~u ovog svedoka: 'Ta majka je pala sa strane kamiona i slomila vrat pokazuje prinose}i obe ruke svom vratu. Ali kako je skliznula dole, uhvatila me za noge, tra`e}i da joj pomognem. Nisam joj mogla pomo}i. Dr`ala sam svoje dete. Ona je imala bebu i ja sam samo uspela da podignem bebu nogom, da spasim bebu. Sin mi je govorio: 'Mama, umre}u, ne pu{taj me, dr`i me obema rukama'. Rekla sam: 'Sine, daj da spasim i ovu maju{nu bebu. Majka joj je umrla.' Kad smo najzad stigli do Tuzle, predala sam bebu Crvenom krstu i rekla im da joj je majka umrla. Okupala sam tu bebu koka-kolom.'41 Uprkos tome {to je proveo pet dana u izbegli~kom kampu na tuzlanskom aerodromu, gde se skupilo preko 20.000 pre`ivelih iz Srebrenice, glavni istra`iteq slu~ajeva kr{ewa qudskih prava UN nije mogao da prona|e o~evice zlo~ina: Posle pet dana intervjuisawa, glavni istra`iteq UN za navodna kr{ewa qudskih prava tokom pada Srebrenice nije prona{ao nijednog svedoka zlo~ina Visoki komesar za qudska prava UN Gospodin Hubert Viland izjavio je ju~e: Nismo prona{li nikoga ko je svojim o~ima video da se doga|a zlo~in. Gospodin Viland je sa timom istra`iteqa otputovao u Tuzlu, bosanski grad koji je prihvatio gotovo sve izbeglice iz Srebrenice, kako bi prikupio dokaze o kr{ewu qudskih prava Rekao je da je wegov tim razgovarao sa desetinama Muslimana u glavnom izbegli~kom kampu na aerodromu u Tuzli i ostalim prihvatnim centrima, ali nisu otkriveni nikakvi svedoci.42 Holandski autori najobimnijeg izve{taja o Srebrenici tako|e nisu mogli da prona|u o~evice. Dr Dik [onord iz holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju potvrdio je po~etkom 2005: Tokom na{e istrage u Bosni pokazalo se nemogu}im prona}i qude koji su bili svedoci masovnog ubistva ili koji bi znali ne{to u sudbini nestalih osoba.43 Razume se, tu je i svedo~ewe Dra`ena Erdemovi}a, koji je bio ne samo tobo`wi svedok ve} i u~esnik u epizodi masovnog ubijawa u julu 1995. Wegovi iskazi i uloga detaqno su obra|eni u Poglavqu 5. Rano su se javile i druge naznake da su tvrdwe o masakru nepouzdane. Biv{i ameri~ki zvani~nik Stejt departmenta, koji je ostao u bliskoj vezi sa starim kolegama na veoma visokim polo`ajima, napisao je 1997. da mu je re~eno da Odsek za

99
ju`nu i centralnu Evropu u Birou za obave{tajni rad i istra`ivawa (Bureau of Intelligence and Research) Stejt departmenta nije video ni{ta, ponavqam ni{ta, {to bi potvrdilo navode u {tampi. Dodao je da ~ovek koji mu je to saop{tio ima pristup podacima na najvi{em nivou i morao bi znati za to da su takve informacije postojale.44 Posledwih nekoliko decenija u vi{e navrata su negativno obele`ili primeri navo|ewa sna`nih i specifi~nih optu`bi najgori je onaj o postojawu oru`ja za masovno uni{tewe u Iraku pre rata 2003 koje su se kasnije ispostavqale kao la`ne. ^lanice NATO-a saop{tile su 1999. da su Srbi pogubili na hiqade jedan ameri~ki zvani~nik ~ak je tvrdio ukupno 500.000 kosovskih Albanaca. Kada je tokom istrage posle rata na Kosovu prona|eno mawe od 4.000 tela poginulih na obe strane i od svih uzroka,45 javile su se pri~e o zata{kavawu ogromnih razmera, koje je ukqu~ivalo masovno transportovawe tela u grobnice u Srbiji. Ovim pri~ama je u medijima pridavana velika pa`wa, iako su bile malo verovatne i nikada nisu potvr|ene. Zaista, jedna od najistaknutijih optu`bi, u vezi s takozvanom aferom hladwa~a, potpuno je diskreditovana tokom su|ewa pred Me|unarodnim sudom u Hagu, kada je {ef lokalne policije izjavio da nema nikakvih dokaza koji tela iz kamiona povezuju s Kosovom.46 Paralele izme|u ovih pri~a i nekih tvrdwi o Srebrenici su o~igledne. Uloga Medlin Olbrajt: Te{ke optu`be, povezanost sa operacijom Oluja, nedostatak potvrda Zgra`awe me|unarodne javnosti nad Srebrenicom prvo su izazvale optu`be ameri~ke ambasadorke pri UN, Medlin Olbrajt, iznesene 10. avgusta 1995.47 Olbrajtova je na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN predstavila fotografije ameri~ke slu`be za prismotru, tvrde}i da one prikazuju masovna smaknu}a i grobnice. Posle potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma novembra 1995, pretpostavqalo se da }e ove grobnice, kao i ostatak okoline, biti detaqno istra`eni ~im se zavr{i zima. Olbrajtova je dodala da }e SAD budno paziti kako im ne bi promakao neki poku{aj zata{kavawa: Nastavi}emo s posmatrawem da vidimo da li }e bosanski Srbi poku{ati da uklone dokaze o onome {to su u~inili, obe}ala je Olbrajtova.48 Olbrajtova je u UN nastupila tokom sastanka na kome je trebalo da se razgovara o invaziji hrvatske vojske na srpsku Krajinu prethodne nedeqe (uz velikodu{nu ameri~ku podr{ku49). Oko 200.000 ili vi{e Srba isterano je iz svoje domovine, u kojoj su proveli ~etiri veka. Mnogi veruju da su optu`be za masakr u Srebrenici poslu`ile da se skrene pa`wa sa najve}eg ~ina etni~kog ~i{}ewa u balkanskim ratovima 1990-ih godina. Olbrajtova posle toga vi{e nije pokazivala zanimawe za doga|aje u Srebrenici.50 ^iwenice s tim u vezi prosto zapawuju. Olbrajtova, kao ameri~ki ambasador pri UN, rekla je svetu da se u grobnicama oko Nove Kasabe,

100
prikazane na satelitskim snimcima kojima je pretila u UN, mo`da nalazi oko 2.700 tela. Na osnovu Nove Kasabe je i Dejvid Roudi iz Christian Science Monitora dobio Pulicerovu nagradu 1996. za to {to je tobo`e potvrdio da su navodi Olbrajtove istiniti: Ameri~ki zvani~nici su 10. avgusta prvi put javno optu`ili bosanske Srbe za navodne zlo~ine na ovom podru~ju. Na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN, ameri~ki ambasador pri UN, Medlin Olbrajt, kazala je da je ~ak 2.700 bosanskih Muslimana moglo biti u `urbi pogubqeno i zakopano u plitke grobove. Prilikom dramati~nog predstavqawa dokaza, gospo|a Olbrajt je pokazala fotografije, snimqene iz {pijunskih aviona i putem satelita, jednog podru~ja u malom zemqoradni~kom selu Nova Kasaba, dvadesetak kilometara zapadno od Srebrenice. Na fotografijama 'pre' navodnih doga|aja videli su se zarobqenici zbijeni na fudbalskom terenu i netaknuta zemqa na praznom poqu mawe od kilometar daqe. Na fotografijama snimqenim nekoliko dana kasnije nisu se videli zarobqenici, dok je izrovana zemqa na okolnim poqima podse}ala na masovne grobnice.51 Roudi je u Novoj Kasabi otkrio qudsku nogu u fazi raspadawa koja je virila iz nedavno raskopane zemqe {to je bio dovoqan dokaz da su optu`be Olbrajtove, zasnovane na fotografijama {pijunskih satelita, istinite. Na kraju su u Novoj Kasabi otkrivena svega 33 tela, na ~etiri razli~ite lokacije, ali o tome ko su bile `rtve i pod kakvim su okolnostima umrle (odnosno, da li je bilo dokaza o smaknu}ima) nije bilo detaqnih informacija. Po{to je Nova Kasaba osamqeno seoce u planinama, 19 kilometara daleko od Srebrenice, kojem se mo`e pri}i samo uzanim, neasfaltiranim putem, te{ko je zamisliti da bi je iko izabrao kao lokaciju za grobnicu za `rtve masovnog streqawa naro~ito uzev{i u obzir hroni~nu nesta{icu goriva. Bilo bi potrebno mnogo kamiona i vi{e odlazaka da bi se tamo prebacilo 2.700 zatvorenika. Takav manevar bi bio veoma upadqiv i avioni i sateliti bi ga lako snimili, po{to bi, uprkos letwoj su{i, neophodan saobra}aj sigurno izazvao znatna i lako uo~qiva o{te}ewa na putu. Tako|e bi bilo i svedoka. Nikada se nijedan nije pojavio. Me|unarodni mediji ne izve{tavaju o negativnim nalazima U martu 1996. britanski ~asopis Living Marxism je pisao: Mnoge me|unarodne televizijske ekipe nisu se potrudile ni da pretra`e lokaciju prikazanu na satelitskoj fotografiji CIA, jer su se u medijskim krugovima u na~elu svi slo`ili da se ne radi o masovnoj grobnici.52 Verovatno je ovo bio odraz ~iwenice da je tridesetak stranih novinara posetilo podru~je Srebrenice neposredno po{to je ona pala. Samo je jedan (prethodno pomenuti Dejvid Roudi) objavio da su navodi o masov-

101
nim ubistvima potvr|eni; jo{ jedan, @ak Merlino iz francuske TV stanice Antena 2, saop{tio je da nije prona{ao ni{ta. Novinska agencija Tanjug prenela je u decembru 1995. da je Miroslav Derowi}, civilni komesar za op{tinu SrebrenicaSkelani, izjavio da je 25. avgusta 1995. primio grupu od 10 dopisnika iz SAD, Velike Britanije i Austrije, na ~elu sa Majkom Volasom, voditeqem i pomo}nikom urednika u Si-Bi-Esu u emisiji 60 minuta. Poneli su sa sobom mno{tvo fotografija navodnih masovnih grobnica muslimanskih `rtava snimqenih iz aviona za prismotru avaks. Prema Derowi}u: Insistirali su na tome da ih odvedemo do grobnica prikazanih na fotografijama, kako bi se li~no uverili u istinitost muslimanskih navoda. Bez oklevawa, drugim re~ima smesta, mada nisam ni video fotografije, pristao sam da ih li~no odvedem na svako mesto koje ih zanima. Pokazali su mi fotografije snimqene na podru~ju Hrn~i}a, Kowevi} Poqa i Nove Kasabe i zatra`ili da ih tamo odvedem. Seo sam u kola sa Volasom i smesta poveo celu grupu na te lokacije. Proveo sam s wima 44 sata voze}i se po tom podru~ju i dopu{taju}i im da se sami uvere posle istrage, Majk Volas mi je li~no zahvalio i izrazio uverewe da su navodi bili potpuno neosnovani i da je ~itava me|unarodna javnost bila `rtva manipulacije.53 Vaqa primetiti da to {to oni, po svoj prilici, nisu na{li ni{ta {to bi potvrdilo navode o masovnim ubistvima nikada nije stiglo do ameri~ke i britanske javnosti, ve} su se oni i ostali pojedinci, navodno zainteresovani za navode o masakru, postarali da to nestane. Novinari koji su posetili skladi{te u Kravici, gde je prema tvrdwama ameri~kog izaslanika za qudska prava, Xona [atuka, bilo pogubqeno dve hiqade bosanskih Muslimana, nisu uspeli da na|u dokaze koji bi podr`ali takve navode. Holandski televizijski novinar Rolf Hartzuiker, koji je tamo oti{ao u februaru 1996, nedequ dana posle [atuka, zakqu~io je: To je potpuna izmi{qotina. Pri~a o skladi{tu je ~ista budala{tina. Na skladi{te je pucano sa puta, te{kim mitraqezom. Zid oko ulaza je pun rupa od metaka, kao i deo unutra{weg hodnika iza ulaza. Ostatak prostorije je mawe-vi{e neo{te}en. Unutra nije eksplodirala nijedna granata ili raketa, kao {to su tvrdili [atuk i ostali.54 Jo{ jednom se pokazalo da za ovakve negativne nalaze nema mesta u napisima i razgovorima o masakrima. Slaba `eqa za istragom uprkos ponovnim dokazima o la`nim optu`bama Preispitivawe na~ina medijskog izve{tavawa o masakru u Srebrenici tokom godina ukazuje na to da su tvrdwe o masakru, po{to su iznete, politi~ari i novinari nastavili da tretiraju kao ustanovqene ~iwenice.

102
Nema naznaka ni o kakvom racionalnom skepticizmu. Ovo iznena|uje iz dva razloga. Prvo, prirodna pravda zahteva da se optu`be za grozne zlo~ine izri~u samo na osnovu vrlo jakih dokaza. Drugo, gde postoji istorija la`nih optu`bi, nove navode trebalo bi prihvatati sa najve}im oprezom. U ratovima na Balkanu tvrdwe o masakrima su se do 1995. javqale vi{e puta. Jedna od najte`ih optu`bi koju je u televizijskom nastupu u`ivo izneo premijer bosanskih Muslimana, Haris Silajxi} bila je da su Srbi masakrirali 70.000 Muslimana posle zauzimawa Biha}a. Ispostavilo se da je to potpuno neta~no niti su Srbi zauzeli Biha}, niti je bilo masakra.55 Nijedna od optu`bi koje su podrazumevale zna~ajan broj `rtava kasnije nije dokazana. (Podatke o istoriji la`nog optu`ivawa vidi daqe u ovom poglavqu i u Poglavqu 1.) Iskusni novinar Xon Pilxer primetio je u svom ~lanku iz decembra 2004, objavqenom u ~asopisu New Statesman, sli~nu pojavu tokom kosovske krize 1999. godine: Kao u vreme priprema za invaziju na Irak, medijski izve{taji su u prole}e 1999. ponudili niz la`nih opravdawa, po~ev od tvrdwe ameri~kog sekretara odbrane, Vilijama Koena, da smo svedoci nestanka oko 100.000 albanskih vojno sposobnih mu{karaca oni su mo`da ubijeni. Dejvid [efer, ameri~ki ambasador za ratne zlo~ine, izjavio je da je ~ak 225.000 etni~kih Albanaca starosti izme|u 14 i 59 godina mo`da ubijeno. Bler je podse}ao na holokaust i duh Drugog svetskog rata. Britanska {tampa je shvatila wegov mig. Bekstvo od genocida, pisao je Dejli mejl. Odjeci holokausta, zdru`eno su dodali San i Miror. Juna 1999, po{to je zavr{eno bombardovawe, me|unarodne ekipe ve{taka zapo~ele su detaqno istra`ivawe na Kosovu. Ameri~ki Ef-Bi-Aj pristigao je da ispita ono {to je nazivano najve}im mestom zlo~ina u forenzi~koj istoriji Ef-Bi-Aja. Nekoliko nedeqa kasnije Ef-Bi-Aj je oti{ao ku}i, ne prona{av{i ni jednu jedinu masovnu grobnicu. [panski tim ve{taka se tako|e vratio ku}i, a wihov vo|a se qutito po`alio da su on i wegovi saradnici u~estvovali u semanti~koj pirueti ma{inerije za ratnu propagandu, jer nismo prona{li nijednu niti jednu masovnu grobnicu. U novembru 1999. Volstrit `urnal je objavio rezultate sopstvene istrage, odbacuju}i opsesiju masovnim grobnicama. Umesto ogromnih poqa smrti koja su neki istra`iteqi o~ekivali obrazac pokazuje pojedina~na ubistva uglavnom na podru~jima gde je delovala separatisti~ka Oslobodila~ka vojska Kosova. @urnal zakqu~uje da je NATO podgrejao sopstvene tvrdwe o srpskim poqima smrti, videv{i da se zamoreni novinari okre}u suprotnoj pri~i: civilima koji su poginuli pod bombama NATO-a Rat

103
na Kosovu bio je 'surov, ogor~en, divqa~ki; ali nije bio genocid'.56 Sve u svemu, ponovqeno falsifikovawe dokaza u vezi s balkanskim sukobima mediji i intelektualci humanisti nisu primetili. Wihove kriti~ke sposobnosti su nestale kad je u pitawu ovo podru~je. Tragawe za obja{wewem gde su nestala tela: teorija zata{kavawa ^etiri meseca po{to je Srebrenica pala u srpske ruke, Dejtonski sporazum doneo je kraj ratova u Bosni i Hercegovini. Zbog hladne balkanske zime, potraga za masovnim grobnicama nije bila izvodqiva pre prole}a, ali me|unarodnoj zajednici se nije `urilo da zapo~ne taj postupak. Tek je u julu 1996. ogranizacija sa sedi{tem u Bostonu Lekari za qudska prava zapo~ela rad na podru~ju oko Srebrenice. Kada su krajem jeseni prekinuta istra`ivawa, ukupno je bilo prona|eno oko 200 tela na 20 zasebnih lokacija. Ako se izuzmu hu{ka~ki komentari wihovog vo|e, Vilijama Haglunda, ovaj rezultat je jasno ocewen kao veliko razo~arawe. Brzo su usledila obja{wewa za tako mali broj otkrivenih tela, uglavnom neuspela, svakako ne uverqiva. Jedno od mogu}ih obja{wewa, redovno zanemarivano, bilo je da su po~etne tvrdwe o poginulim bosanskim Muslimanima bile preterane. Umesto toga, jedna od prethodnih verzija establi{menta, koju je ponudio Wujork tajms, bila je da su Srbi uni{tili le{eve pomo}u nekakvog zapaqivog agensa: Ameri~ki zvani~nici rekli su danas da sumwaju da su vojnici bosanskih Srba mo`da poku{ali da uni{te dokaze da su ubili hiqade muslimanskih mu{karaca zarobqenih tokom jula u Srebrenici i wenoj okoloni. Sumwa se da su Srbi sipali zapaqive hemikalije na tela i bacali odozgo le{eve, prethodno zakopane u plitke grobove, kazali su zvani~nici. Prve sumwe su se javile po~etkom avgusta, kada su stru~waci Centralne obave{tajne agencije (CIA) analizirali slike koje su u julu snimili izvi|a~ki sateliti i avioni U2.57 Kasnije je Xon Svejn u Sandej tajmsu izneo slede}u pretpostavku: Posle nekoliko meseci iskopavawa kod masovnih grobnica u sumornom zale|u Srebrenice, istra`iteqi su otkrili mnogo mawe tela nego {to su o~ekivali. Od vi{e hiqada mu{karaca i de~aka iz za{ti}ene zone UN koje su bosanski Srbi pogubili u julu 1995, iskopano je tek nekoliko stotina mawe od 10 odsto nestalih muslimana. Prazni grobovi govore u prilog zavere bosanskih Srba da zata{kaju masakr u Srebrenici. Wihove vo|e tvrde da je prona|en

104
mali broj tela zato {to su pri~e o zlo~inima bile preterane. Uverqivija je teorija da su se postarali da tela 'nestanu'.58 Svejnovih mawe od 10 odsto zapravo je tek 3,5 odsto, ali je zna~ajnije to {to on prosto prihvata premisu da je 7.000 navodno nestalih osoba pogubqeno. Ako nisu u grobnicama, mora da se radi o zata{kavawu. To je standardna procedura. Nije sasvim izvesno kada su se javile prve ozbiqne, detaqne tvrdwe o tome da su bosanski Srbi hteli da zata{kaju masakre kod Srebrenice. Po svoj prilici, kada su Lekari za qudska prava u leto 1996. po~eli da istra`uju tobo`we masovne grobnice, oni su bili sasvim uvereni da }e prona}i tela na lokacijama prikazanim na fotografijama ameri~kih slu`bi za prismotru koje je Medlin Olbrajt pokazala UN u avgustu 1995. Ovo se sla`e s ~iwenicom da je u aprilu 1996. visokorangirani portparol ameri~ke vojske pukovnik Xon Batist javno potvrdio da, prema podacima ameri~ke satelitske, vazduhoplovne i kopnene slu`be za prismotru, nema naznaka da je neko ugrozio navodne lokacije masovnih grobnica.59 Uprkos primedbama pukovnika Batista i kategori~kom poricawu Mirovnih snaga UN, IFOR-a60, jedna mala grupa Me|unarodnih istra`iteqa koja je posetila podru~je Srebrenice u aprilu 1996. dala je na znawe u novinskim intervjuima da je neko prekopavao grobnice. Wihovi iskazi su, me|utim, zbrkani i ~esto protivre~ni. Boston glob je 22. aprila 1996. pisao da zvani~nici IFOR-a saop{tavaju da nema dokaza da je iko dirao masovne grobnice otkako su vojnici NATO-a stigli pro{log decembra. Izvori Boston globa ka`u da ameri~ki satelitski snimci pokazuju neovla{}eno prekopavawe na dve lokacije pro{log septembra i oktobra. Ali, 3. aprila 1996, Dejvid Roudi je izjavio: Prekopane su dve kqu~ne masovne grobnice oko sedam kilometara zapadno od grada Karakaj na teritoriji bosanskih Srba koja je data na ~uvawe ameri~kim vojnicima i desetak ili vi{e tela ubijenih muslimana je mo`da ukloweno iz grobnice. A 3. aprila 1996. Wujork tajms je tvrdio da: Dr`e}i se za komade zemqe, negde nagomilane u humke visoke i do metar, busewe trave i ne`ni `uti cetovi rastu pod neprirodnim uglovima, ukazuju}i na to da je zemqa raskopavana i nagomilana po{to je obrasla novim prole}nim biqkama. ^lanak u Tajmsu u nastavku ka`e: Najja~i dokaz da je grobnica prekopana poti~e iz svedo~ewa reportera koji je danas posetio tu lokaciju. Reporter Dejvid Roudi, iz Christian Science Monitor-a, ve} je istra`io podru~je u oktobru i rekao da je zemqa koja je pokrivala oko 70 odsto podru~ja bila raskopana otkako ju je on posledwi put video. 'Evo kako je sve izgledalo u oktobru', kazao je, pokazuju}i gotovo ravan kraj poqa obrastao travom. 'Ove zemqane humke nisu tu bile. Ovi duboki tragovi guma su novi. Sva ova iskopana zemqa nije bila tu'.61 Ako je ovo bila prva ozbiqna izjava u prilog hipotezi o zata{kavawu, onda nije ba{ ubedqiva. Niti je, izgleda, kao {to se vidi iz navedenog, imalo uticala na izbor lokacija za prva zna~ajna forenzi~ka istra`ivawa

105
koja su kasnije, tokom leta 1996, sproveli Lekari za qudska prava. Ekipe za ekshumaciju Lekara za qudska prava zaista ni u jednom trenutku tokom svog rada nisu pokazale da veruju da je bilo ozbiqnih poku{aja da se izmeste grobnice. Spekulativni izve{taji Xona Svejna i ostalih, objavqeni tokom zime 19961997, nisu doveli do novih otkri}a. Niti su prole}e i leto 1997. do~ekani sa entuzijazmom da se obnovi potraga za telima. ^inilo se da je Me|unarodna zajednica izgubila nadu i nije se nudila da finansira daqa istra`ivawa {to bi sigurno u~inili da su imali dokaza da je posredi bilo zata{kavawe velikih razmera. Ima smisla zakqu~iti da hipoteza o zata{kavawu ili {irewe uverewa da se odsustvo tela mo`e objasniti samo kao posledica sistematskog prekopavawa grobnica i toga {to su etni~ki Srbi premestili posmrtne ostatke iz primarnih masovnih grobnica u sekundarne i ~ak tercijarne masovne grobnice, s namerom da sakriju svoje zlo~ine u tom trenutku nije bila preterano ozbiqno shva}ena. Malo ko se toga se}a, ali kada je ameri~ka vlada krajem 1996. osnovala Me|unarodnu komisiju za nestala lica, wen pun naziv obuhvatao je frazu u biv{oj Jugoslaviji. Na ~elu nove komisije na{ao se biv{i ameri~ki dr`avni sekretar Sajrus Vens (nasledio ga je biv{i ameri~ki senator Bob Dol), a ona je jasno definisana kao grupa koja }e vr{iti pritisak i jasno staviti do znawa vlastima na terenu da moraju sara|ivati u postupku identifikovawa nestalih osoba, otvarawa masovnih grobnica i ra{~i{}avawa lokacija s posmrtnim ostacima, kako je rekao Majkl Stajner, zamenik ameri~kog predstavnika za Jugoslaviju.62 Pored ove uloge, koja je podrazumevala veliki publicitet, Me|unarodna komisija za nestala lica preuzela je i partijske funkcije stare muslimanske Komisije za nestala lica iz doba rata, ~ije se sedi{te nalazilo u Sarajevu, s tim {to su joj pridodati me|unarodni nadzorni odbor i nekoliko me|unarodnih ve{taka i tehni~ara sudske medicine kako bi se istakli wena nezavisnost, integritet i profesionalizam. Ipak, glavni ciq ove komisije bio je, kao {to je to slu~aj i danas, otkrivawe, ekshumacija i identifikacija bosanskih Muslimana smrtno nastradalih u ratu, a posebno `rtava u za{ti}enoj zoni Srebrenica.63 Na osnovu pregleda objavqenih informacija, mo`e se zakqu~iti da je upravo Me|unarodna komisija za nestala lica, tokom 1997. i 1998, definisala i predstavila javnosti hipotezu o zata{kavawu, uglavnom u obra}awu novinarima prilikom otkrivawa novih lokacija masovnih grobnica.64 Otprilike tri dana posle potpisivawa sporazuma u Dejtonu, kada je bilo prona|eno tek oko 400 tela, trebalo je na neki na~in objasniti za{to nema napretka. Teorija o zata{kavawu ili ekshumaciji i ponovnom sahrawivawu bila je pogodna jer je podrazumevala produ`avawe rokova, a Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugoslaviju i Me|unarodnoj komisiji za nestala lica omogu}avala da znatno pro{ire podru~je na kom }e tragati za grobnicama koje su nosile zvani~nu oznaku povezane sa Srebrenicom. Na taj na~in ~itav koncept primar-

106
nih, sekundarnih i tercijarnih masovnih grobnica obezbedio je istra`iteqima osnov koji im je bio potreban da kona~an broj tela poginulih pretvore u rezultat otvorenog, potencijalno beskrajnog procesa potrage i pove}aju broj tela iz srebreni~kog masakra do ukupne cifre po svojoj `eqi. Mo`da je odsustvo doslednosti, koje se otkriva pa`qivim prou~avawem razvoja teorije o zata{kavawu, najupadqivije u tome {to op{teprihva}ena pri~a o Srebrenici sada ka`e da se za zata{kavawe znalo od samog po~etka, a {to o~igledno nije bilo deo zvani~nog stanovi{ta tokom 1996. Ovakav utisak se svakako ne mo`e ste}i posle ~itawa kwige Erika Stovera i @ila Peresa iz 1998. Grobovi, koja obuhvata duga~ak i detaqan opis istra`ivawa iz 1996. Autori nigde ne pomiwu da se sumwalo u prekopavawe grobnica. [tavi{e, iz wihovog prikaza analize koju je sproveo Vilijam Haglund sa svojom ekipom Lekara za qudska prava u vezi s malim brojem tela otkrivenim u jednoj grobnici vidi se da tokom ranih istra`ivawa nije postojala nikakva sumwa da je bilo prekopavawa. Iz ~etiri grobnice izva|eno je samo trideset {est tela mnogo mawe nego {to se o~ekivalo. Na osnovu satelitskih fotografija, CIA je predvidela da se u grobnicama nalazi i do 600 tela. Oni su zapravo pogre{no protuma~ili 'mrqe na povr{ini' koje su napravili buldo`eri, zbog ~ega su se grobnice ~inile mnogo ve}im nego {to su stvarno bile.65 Vaqa napomenuti i da je Xon [atuk, pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara, u januaru 1996. drugi put posetio Srebrenicu. Zajedno sa dvoje istra`iteqa Me|unarodnog krivi~nog suda, obi{ao je nekoliko lokacija gde su se navodno nalazile masovne grobnice. U nekoliko navrata tokom razgovora sa [arlejn Hanter-Golt, emitovanog preko ameri~kog Pi-Bi-Esa (Public Broadcasting System), istakao je da je bilo vrlo malo ili nimalo neovla{}enog kopawa na lokacijama.66 Nadzor i teorija o zata{kavawu: fotografije obave{tajnih slu`bi Istina je da bosanski Srbi gotovo sigurno nisu mogli, na na~in na koji se to predstavqa, da zata{akaju masakr oko 8.000 mu{karaca i de~aka iz za{ti}ene zone Srebrenica tokom {estomese~nog perioda izme|u zauzimawa Srebrenice 11. jula 1995. od strane Armije bosanskih Srba i potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma i uvo|ewa vojnika IFOR-a UN krajem decembra 1995. To podru~je je tokom 1995. bilo pod prismotrom iz vazduha, satelita i sa kopna, a kako pi{e Ces Vibes (Cees Wiebes) u studiji Obave{tajna slu`ba i rat u Bosni 19921995 (Intelligence and the War in Bosnia,19921995), ure|aji za snimawe kojima su 1995. raspolagale obave{tajne slu`be Sjediwenih Dr`ava obuhvatali su satelite, avione U2 i bespilotne letelice poput 'predatora'. U to vreme ovi instrumenti za

107
nadzor bili su dovoqno razvijeni da analiti~arima omogu}e da utvrde, uz razuman stepen ta~nosti, da li je rupa na odre|enoj lokaciji iskopana za potrebe egzekucije i kasnije ponovo zatrpana, po{to rastresena zemqa ne{to du`e zadr`ava radarski zrak od sabijene zemqe. Ovo kratkotrajno upijawe je dovoqan pokazateq da li je zemqi{te raskopavano. Tako|e, zakopana tela izazivaju razliku u temperaturi zemqi{ta koju infracrveni senzori mogu detektovati. Na ovaj na~in su sateliti otkrili prekopano zemqi{te du` puta u blizini Srebrenice, gde se, kako se kasnije ispostavilo, nalazila masovna grobnica. Ostale lokacije prepoznate na ovaj na~in, me|utim, kasnije se pokazalo (posle vazdu{nih i kopnenih ispitivawa), da su mesta gde se tovari drvena gra|a za transport.67 U jednom izve{taju iz druge polovine jula 1995. na temu obave{tajnih snimaka obja{wava se slede}e: Ameri~ki sateliti dnevno bar osam puta pre|u preko Bosne, tvrdi Xon Pajk, stru~wak za satelite u Savezu ameri~kih nau~nika. Me|u wima su sateliti 'kihol', koji detektuju objekte od svega desetak centimetara, ali ne vide kroz oblake, i sateliti 'lakros', koji vide kroz oblake, ali ne mogu dovoqno da izo{tre fokus kako bi detektovali objekat veli~ine ~oveka. Onda, tu su 'predatori', poznati pod tehni~kim terminom bespilotne letelice (eng. ~esto drones). Proizvodi ih kompanija Xeneral atomiks, male su, imaju daqinsko upravqawe i mogu da lebde iznad mete du`e od 24 sata bez prekida. Veruje se da se sa ~etiri najnovije verzije upravqa iz Albanije. Osmi{qeni tako da omogu}e 24-~asovnu prismotru, 'predatori' su gotovo nevidqivi golim okom i te{ko ih je uhvatiti na radaru. Mogu da lete na maksimalnoj visini od oko 7.600 metara, imaju infracrvene detektore za no}ni vid i, navodno, mogu da prenose video snimke u Pentagon u realnom vremenu.68 Ako su bila sprovedena bezbrojna masovna smaknu}a i, pre svega, ako su bosanski Srbi kasnije iskopali prvobitne (ili primarne) masovne grobnice, premestili i zatim ponovo zakopali na hiqade tela u sekundarne ili ~ak tercijarne masovne grobnice, trebalo bi da su to primetile obave{tajne slu`be za prismotru i negde zabele`ile u svojim podacima. Ipak, u pogledu navodnih optu`bi, u Vibesovoj studiji o postoje}im obave{tajnim snimcima zakqu~uje se: Amerikanci imaju samo snimke lokacije navodnih smaknu}a pre i posle smaknu}a, ali nemaju snimke samog smaknu}a Kako je u svom svedo~ewu tokom francuske parlamentarne istrage u Parizu rekao @an-Rene Ruez (Jean-Rene Ruez), istra`iva~ Tribunala za Jugoslaviju, takvih fotografija nije bilo. Sledi da je Tribunal za Jugoslaviju imao samo fotografije pre i posle smaknu}a Ukratko, sa sigurno{}u se mo`e re}i da su ameri~ki {pijunski sateliti, avioni U2 i bespilotne letelice prikupili dosta obave{tajih snimaka na kojima se vide autobusi, kamioni, tenkovi,

108
mu{ki zarobqenici, le{evi i razrovana zemqa tamo gde su mo`da sahraweni pogubqeni mu{karci Ali op{ta slika koja se mo`e sklopiti na osnovu trenutno dostupnih informacija ukazuje da isto~ne enklave nisu bile od (visokog) prioriteta za analizu obave{tajnih snimaka. Smaknu}a tako velikih razmera bila su potpuno neo~ekivana. Iako se mora priznati da su neki analiti~ari u Zagrebu predvi|ali egzekucije, eventualne razmere od vi{e hiqada mrtvih daleko prevazilaze o~ekivawa Nije bilo obave{tajnih snimaka smaknu}a; ali je bilo obave{tajnih snimaka zarobqenika iz ARBiH i po~etka putovawa u Tuzlu.69 Mo`emo primetiti da se u ovom iskazu masovne egzekucije prosto podrazumevaju, ali nema tvrdwi da su one ikada vi|ene na fotografijama tog podru~ja snimqenim iz vazduha ili satelita, niti je ijedna od tih slika prikazala iskopavawe tela, sme{tawe tela u kamione, kamione u pokretu ili istovarawe tela i ponovno sahrawivawe iako je, kao {to se navodi u presudi vezanoj sa Srebrenicu iz juna 2010. izre~enoj na su|ewu Vujadinu Popovi}u i jo{ {estorici bosanskih Srba, sve to ura|eno otvoreno i javno i zahtevalo je anga`ovawe velikog broja qudi, resursa, sredstava i vozila.70 Nadzor i teorija o zata{kavawu: Kancelarija tu`ioca Postoji jo{ mno{tvo razloga, koji se ne ti~u tehnologije, zbog koji je teorija o zata{kavawu neodr`iva. U leto i jesen 1995. sa svih strana su stizale vesti da je ABS iscrpqena i da joj ponestaje oru`ja i namirnica. Jo{ se oporavqala od posledica `estokog NATO bombardovawa u okviru Operacije namerna sila tokom septembra 1995, istovremeno se suprotstavqaju}i odlu~nim ofanzivama u nekoliko oblasti i brane}i liniju fronta dugu gotovo hiqadu i po kilometara (vidi: Poglavqe 3). Te{ko je poverovati da je ABS bila u stawu da odvoji qudstvo i opremu koji su bili potrebni za operaciju ekshumacije i ponovnog zakopavawa. Tako|e je malo verovatno da su imali pristup dovoqnoj koli~ini benzina zalihe ABS bile su do te mere istro{ene da je ta vojska bila primorana da kupuje gorivo od bosanskih Muslimana na crnom tr`i{tu. Iskopavawe, transport i ponovno sahrawivawe oko 7.000 tela oko 500 tona ukupne te`ine ne ra~unaju}i zemqu te{ko da je moglo da promakne oku brojnih pripadnika UN koji su se tokom jeseni i zime 19951996. nalazili u Bosni. Svedo~e}i pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugoslaviju, Din Pol Mening (Dean Paul Manning, biv{i australijski policajac koji je kao istra`iteq radio za Kancelariju tu`ioca) poku{ao je da objasni teoriju o zata{kavawu, koja je postala kqu~ni element zvani~ne verzije doga|aja u Srebrenici. Na{iroko je govorio o fotografijama snimqenim iz vazduha koje je ameri~ka vlada predala Me|unarodnom sudu. Fotografije su na sudu pred-

109
stavqene kao dokazi, ali nisu bile predo~ene javnosti. Ove slike, za koje se tvrdilo da su ih tokom oktobra 1995. snimili sateliti i drugi ure|aji za elektronski nadzor, navodno su ukazivale na operaciju zata{kavawa i upravo na osnovu wih su vr{ena potowa istra`ivawa za potrebe Me|unarodnog suda. Me|utim, kao {to je Vibes primetio u svom prikazu fotografskih dokaza, izgleda da su se na ovim slikama videle samo skupine qudi i prisustvo opreme, poput kamiona i buldo`era, koja je mogla biti upotrebqena za masovno sahrawivawe.71 Mogu}e je da su se ovi slikovni podaci odnosili na operacije zata{kavawa ali je isto tako mogu}e i da su prikazivali uobi~ajene ratne aktivnosti. Kamioni i buldo`eri danas tako re}i ~ine deo rutinske opreme. Postoji vi{e razloga zbog kojih je ovaj deo Meningovog svedo~ewa u osnovi problemati~an. Prvo, ameri~ka vlada nije dosledno koristila podatke vezane za nadzor. Kao {to smo rekli ranije, Medlin Olbrajt je raspalila ose}awa u Ujediwenim nacijama kada je 10. avgusta 1995. zapretila fotografijama za koje je tvrdila da dokazuju da su se u Srebrenici dogodili masakri. Podaci o datumu i vremenu bili su ukloweni sa fotografija i one nisu pu{tene u medije, posle ~ega su ozna~ene kao tajne i nisu predate timu za istragu Me|unarodnog suda kada je to bilo zatra`eno. Iako se mo`da mo`e razumeti oprez jedne vlade u pogledu otkrivawa svojih tehnika i izvora za prikupqawe obave{tajnih podataka, takvo oklevawe tako|e mo`e poslu`iti kao izgovor da se zata{kaju tvrdwe obave{tajnih slu`bi osmi{qene pa ~ak i fabrikovane u politi~ke svrhe, o ~emu svedo~e monumentalne obmane obave{tajnih agencija SAD i Velike Britanije pre wihove invazije na Irak 2003.72 Kao u pitawu koje je 1998. postavio Xorx Pamfri: Kakvo pravo ima SAD da klasifikuje kao 'nacionalnu bezbednosnu tajnu' dokaze koje tvrdi da poseduje a koji se ti~u onoga {to se ~esto pomiwe kao 'najte`i ratni zlo~in po~iwen u Evropi posle Drugog svetskog rata'? Da li ameri~ka administracija krije dokaze o zlo~inu ili dokaze da nema dokaza o zlo~inu?73 Iznose}i optu`be za masakre u Srebrenici, Medlin Olbrajt je uputila eksplicitno upozorewe bosanskim Srbima da }e ameri~ke obave{tajne slu`be motriti na sve naznake zata{kavawa masakra. Posmatra}emo vas, kazala je ona. ^ak i ako se uzme u obzir ~iwenica da je potrebno odre|eno vreme da stru~waci prime i obrade slike snimqene putem satelita i ostalih obave{tajnih sredstava, ~ini se nezamislivim da fotografije koje ukazuju na masovne operacije zata{kavawa bosanskih Srba, snimqene izme|u avgusta i oktobra ili novembra 1995, ne bi relativno brzo dovele do javnih optu`bi protiv wih. Pa ipak, uprkos ~iwenici da se tokom 1996. moglo ~uti nekoliko nepotpunih tvrdwi o prekopavawu grobnica i zata{kavawu, tek mnogo kasnije su se pojavile ozbiqne naznake da se ne{to tako stvarno dogodilo. ^ini se da je svedo~ewe Dina Pola Meninga bilo zasnovano na premisi da svako kopawe na lokacijama grobnica nu`no podrazumeva zata{kavawe. To nije ta~no. Uobi~ajeno je da se grobnice na podru~ju sukoba prekopavaju, iz vi{e razloga, od kojih je najo~igledniji taj da se prvobitno

110
sahrawivawe obi~no vr{i u `urbi i bez namere da mesto gde su `rtve sahrawene trajno ostane grobnica. Gre{ka u Meningovoj premisi postala je potpuno uo~qiva po{to je u martu 2003. otrivena velika grobnica u Crnom Vrhu u isto~noj Bosni, nedaleko od grada Zvornika svega nekoliko dana pre odr`avawa istorijske ceremonije u blizini, prilikom koje }e prve od stotina srebreni~kih `rtava biti ponovo sahrawene na novom grobqu, sa memorijalnim centrom, u selu Poto~ari, kako je primetio Bi-Bi-Si.74 Na po~etku ekshumacije ove grobnice, krajem jula te godine, moglo se ~uti da je to mo`da najve}a masovna grobnica ikada prona|ena u Bosni, prema re~ima Amora Ma{ovi}a, {efa Komisije za nestala lica bosanskih Muslimana; Ma{ovi} i ostali su tako|e nagove{tavali da je Crni Vrh sekundarna grobnica u kojoj su zakopani ostaci Muslimana ubijenih posle pada Srebrenice, ali koji su prethodno bili sahraweni na drugom mestu. Mo`e biti i jedno i drugo, dodao je on.75 Ova izjava je, me|utim, morala biti izmewena gotovo odmah po{to je data, kada se ispostavilo da dokumenti prona|eni na toj lokaciji zajedno s telima pokazuju da su `rtve umrle u prole}e 1992, pa je Murti} priznao da dokazi zasad govore da su ove `rtve bosanski Muslimani koje su ubili lokalni srpski vojnici izme|u aprila i juna 1992.76 Ipak, ni kad je postalo jasno da u grobnici nema ostataka osoba ubijenih u Srebrenici u julu 1995, osnov za prvobitne spekulacije, za~udo, nije javno doveden u pitawe. Zanimqivo je i to {to su novinari i daqe bili uveravani da je grobnica u Crnom Vrhu puna tela preba~enih iz drugih masovnih grobnica u okviru akcije zata{kavawa, iako otkri}a u Crnom Vrhu nisu imala nikakve veze sa Srebrenicom samim tim ni sa kakvim posleratnim planom za zata{kavawe. Verujemo da je ovo sekundarna masovna grobnica, rekao je za list Christian Science Monitor jedan ~lan Me|unarodne komisije za nestala lica ~ak krajem septembra 2003, dugo po{to je odba~ena bilo kakva povezanost sa Srebrenicom.77 Ako pogledamo unazad, vide}emo da je ova izjava bila potpuno neosnovana, te ovakva gre{ka ozbiqno dovodi u sumwu zakqu~ak da je postojala velika zavera da se zata{ka slu~aj Srebrenice. Ima jo{ razloga zbog kojih je Meningov iskaz problemati~an. Na primer, hipoteza o zata{kavawu ne uspeva da objasni za{to bi bosanski Srbi za sekundarne grobnice izabrali lokacije koje nije ni{ta te`e otkriti nego primarne ({tavi{e, neke su ~ak bile bli`e Srebrenici nego primarne grobnice), niti za{to se nisu postarali da inkrimini{u}i dokazi, poput poveza za o~i i vezova, ne budu ponovo sahraweni uz qudske ostatke. Tokom godina u kojima su vr{ene ekshumacije (1996. i daqe) tako|e se videlo da Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju nikada nije zanimalo da ustanovi da li je stanovni{tvo za{ti}ene zone Srebrenica zapravo bilo masakrirano. Umesto toga, Me|unarodni sud je uvek radio na osnovu ~iwenice da jeste bilo masakra velikih razmera i da je wegov zadatak da prikupi dokaze kako bi odgovorna lica bila osu|ena. Te{ko je poverovati

111
da je postojala neka druga osnova na kojoj je po~ivao rad Dina Pola Meninga i wegovih saradnika za potrebe Kancelarije tu`ioca. Potraga za masovnim grobnicama U prvih pet godina posle Dejtona prijavqeno je relativno malo novootkrivenih masovnih grobnica. Ponekad se ~inilo, u stvari, da se neprimetno odustalo od potrage takav utisak su samo povremeno kvarili izve{taji u vestima.78 Ipak, po~ev od 20002001, nastupila je promena i me|unarodni mediji su po~eli redovno da izve{tavaju o masovnim grobnicama. Neke vesti su podstakla stvarna otkri}a novih masovnih grobnica; druge su najavqivale uspeh u identifikaciji poginulih, ali koliko je takav uspeh bio skroman, moglo se videti iz ~iwenice da je aprila 2002. gotovo sedam godina posle pada Srebrenice Aliks Kreger iz Bi-Bi-Sija izvestila da je identifikovano svega 200 tela.79 Zahvaquju}i novim tehnikama testirawa DNK, me|utim, Me|unarodna komisija za nestala lica je u junu 2005. na svom sajtu objavila da je Mesec dana pre 10. godi{wice od pada Srebrenice 1995. Me|unarodna komisija za nestala lica obavila identifikaciju preko 2.000 srebreni~kih `rtava.80 Da li su oni bili ubijeni u julu 1995? Da li su bili streqani? [ta god da je zna~ila ova izjava i kakva god da je bila istina, jedno je jasno: kada je novembra 1995. Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju podigao optu`nice za genocid (pored ostalih optu`bi) protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a zbog toga {to su u~estvovali u grupnim pogubqewima bosanskih Muslimana posle pada Srebrenice, taj sud nije raspolagao ~vrstim dokazima koji bi podr`ali optu`be u vezi sa Srebrenicom.81 Drugim re~ima, podigao je optu`nice bez ikakvih osnova za slu~aj i ~ak bez nedvomislenog dokaza da je tako te`ak zlo~in uop{te i izvr{en. Tokom rada na slu~aju generala Armije bosanskih Srba Radislava Krsti}a, 8. jula 2005. pojavila se nova izjava u prilog ja~ine dokaza o masovim grobnicama koje je prikupio Me|unarodni sud. U kqu~nom pasusu stoji slede}e: Iako sudski ve{taci nisu mogli sa sigurno{}u da utvrde koliko se tela nalazilo u masovnim grobnicama, uspeli su uzdr`ano da procene da je iz masovnih grobnica ekshumirano najmawe 2.028 pojedina~nih tela. Samo jedno od 1.843 tela za koja se mogao odrediti pol pripadalo je `enskoj osobi. Sudsko ve}e nije moglo da odbaci mogu}nost da je izvestan broj lica ~ija su tela na|ena u istra`enim grobnicama poginuo u borbi. Sve u svemu, me|utim, forenzi~ki i demografski dokazi koje je predstavilo Tu`ila{tvo odgovaraju iskazima svedoka koji su se pojavili pred Sudskim ve}em i govorili o masovnom smaknu}u hiqada bosanskih Muslimana u dolini Cerske, skladi{tu u Kravici, Orahovcu,

112
Vojnoj ekonomiji Brawevo, brani kod Petkovi}a i u Kozluku. Sudsko ve}e je ube|eno da ukupan broj pogubqenih verovatno iznosi izme|u 7.000 i 8.000.82 Ovo se svakako ne mo`e zakqu~iti na osnovu nalaza ve{taka. Argument koji se po svoj prilici propagira jeste da je prona|eno 2.028 tela, da je ispitivawem DNK ustanovqena nekakva povezanost s nekim imenima sa spiska nestalih Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, da je u grobnicama otkriven neki materijal (povezi za o~i, vezovi, itd.) koji bi mogao imati veze s masovnim pogubqewima i da se po{to nema zna~ajnih nedoslednosti izme|u dokaza, demografskih podataka vezanih za spisak nestalih Me|unarodnog komiteta CK i iskaza malobrojnih tobo`wih o~evidaca masakra (~iji su iskazi veoma problemati~ni, kao {to je ve} opisano u ovom poglavqu i Poglavqu 5) iz ovoga mo`e shvatiti da postoji slagawe izme|u forenzi~kih i demografskih dokaza i da ono pru`a osnovanu podr{ku teoriji o masakru. Koliko bi sistema krivi~nog pravosu|a u svetu prihvatilo ovakvu vrstu logike? Odsustvo pravilne kontrole iskopavawa grobnica i skladi{tewa tela Od samog po~etka tu`ioci i istra`iteqi Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju stalno su u javnosti ponavqali da su Srbi masakrirali na hiqade muslimana iz Srebrenice, iako su nepotvr|eni i sumwivi iskazi svedoka isprva bili jedini dokaz da su takvi zlo~ini po~iweni. Bilo je nastojawa da se potraga za masovnim grobnicama predstavi kao legitimna dok je bila u rukama navodno nezavisne organizacije, Lekari za qudska prava; ali je taj postupak potpuno kompromitovan kada je, po~ev od 1997, potragu nastavila Me|unarodna komisija za nestala lica, organizacija koju je ustanovila Klintonova administracija i ~iji je centar bio u Sarajevu, koja je spojena sa bosanskom Komisijom za nestala lica, i koje su nastavile zajedni~ki rad pod vo|stvom i kontrolom bosanskih Muslimana. U svojoj kwizi Grobovi Erik Stover i @il Peres otkrivaju mawkavosti u radu sudskih ve{taka Me|unarodne komisije za nestala lica.83 Daleko ozbiqniji problem, ipak, bio je o~igledan interes ove komisije da se odr`e tvrdwe o masakru, kao i postojawe zna~ajnih dokaza da se vo|stvo bosanskih Muslimana nikada nije ustezalo da iskrivi ~iwenice kako bi proizvelo `eqene rezultate (vidi: Poglavqe 1). A opet je Me|unarodna komisija za nestala lica istupila kao glavna institucija koja podr`ava optu`be za masakr. [tavi{e, ona je zaslu`na za stvarawe i promovisawe uverewa da su Srbi krajem 1995. zapo~eli veliku operaciju zata{kavawa u okviru koje su iskopane masovne grobnice u blizini Srebrenice i tela preba~ena odatle kako bi bila sahrawena na udaqenijim lokacijama du` doline Drine. Kao {to je gore navedeno, po{to je teorija o zata{kavawu jednom predo~ena javnosti, po~ele su redovno da se objavquju vesti o otkrivawu novih

113
masovnih grobnica. Detaqi koji su ih pratili pokazivali su da su mnoge nove lokacije bile veoma daleko od Srebrenice ~esto preko 70 ili ~ak 90 kilometara daqe. Iako je bilo malo verovatno da su grobnice toliko udaqene od enklave imale veze s doga|ajima u Srebrenici od jula 1995, svako novo otkri}e je bez izuzetka predstavqano kao potvrda teze o zata{kavawu. Nikakvi specifi~ni dokazi koji bi potkrepili tu hipotezu, me|utim, nisu objavqeni sve do su|ewa Dra`enu Erdemovi}u i Radislavu Krsti}u pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugoslaviju. Dokazi izneti tom prilikom sastojali su se od Erdemovi}evog priznawa, tog Hrvata ~ije je mentalno zdravqe davalo povoda za ozbiqnu zabrinutost i ~iji su motivi bili u najmawu ruku sumwivi, kao i anegdotskih dokaza u iskazima ostalih svedoka koji su tvrdili da su u~estvovali u masakrima. Kao i u drugim slu~ajevima pred Krivi~nim sudom, ~esto se ~inilo da su svedo~ewa posledica nagodbe sa Tu`ila{tvom (vidi: Poglavqe 5). [to se ti~e otkrivawa masovnih grobnica, zbog ~iwenice da su na tome radile organizacije koje su preuzele partijske funkcije vlade bosanskih Muslimana iz vremena rata, prema prakti~no svim prihva}enim pravilima o dokaznom postupku, validnost podataka prikupqenih na taj na~in smatrala bi se fatalno kompromitovanom. Do sredine 2010. Me|unarodna komisija za nestala lica je objavila da je za vi{e od 6.500 sakupqenih ostataka utvr|en identitet i da se radi o nekada{wim stanovnicima za{ti}ene zone Srebrenica.84 Nije, me|utim, dato nikakvo ozbiqno obja{wewe o tome kako su ovi qudi, identifikovani zahvaquju}i analizi DNK, povezani sa doga|ajima u Srebrenici iz jula 1995, niti kako je utvr|eno da je uzrok smrti bilo smaknu}e. Tako|e, ni Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju ni Me|unarodna komisija za nestala lica nisu objasnili na koji je na~in potraga za telima iz Srebrenice bila odvojena od paralelne potrage za telima hiqada poginulih u gra|anskim ratovima {irom Bosne izme|u 1992. i 1995. Do prekretnice je do{lo 1999, kada su vlasti u Tuzli saop{tile da se u gradskoj mrtva~nici nalazi na hiqade sakupqenih tela iz Srebrenice. Kao {to je ve} bilo uobi~ajeno, nisu objavqene detaqne informacije o lancu nadle`nosti za tela, ali su ro|aci Srebreni~ana pozvani da posete mrtva~nicu i vide da li mogu identifikovati svoje bli`we. Bila je to sjajna prilika za medije. Tipi~an izve{taj napravio je Dejvid Sels za Bi-Bi-Sijev program Wuznajt: Pogrebni zavod u Tuzli, nazvan Memorijalni centar, turobno je mesto. Ovde je bez reda nagomilano 3.000 tela. Neka se ~uvaju u fri`iderima, neka ne. To su `rtve masakra u Srebrenici. Gotovo nijedno telo nije identifikovano. Zbog ~ega je, posle ~etiri godine, i daqe tako? Postupak identifikacije se odvija stra{no sporo. Jedan strani ve{tak je na posebnom sastanku u Tuzli rekao '@enama Srebrenice': 'Na ovome }e se raditi jo{ mnogo godina'. A za hiqade `iteqa Srebrenice se jo{ ne zna gde su.

114
Istra`iteqi Ha{kog tribunala, koji nastoje da dokumentuju srebreni~ki masakr, ekshumirali su desetine masovnih grobnica, ali se wihov posao tu zavr{ava. Ne zanima ih da identifikuju pojedina~na tela koja su iskopali.85 Iz ovog opisa vrlo jasno se vidi da je raspored tela u tuzlanskoj mrtva~nici bio haoti~an i da je malo mera preduzeto, ako je to uop{te i bio slu~aj, da se za{titi integritet dokaza. Nije izvesno na osnovu ~ega Dejvid Sels tvrdi da su to `rtve srebreni~kog masakra; nije ponudio nikakvo obja{wewe, sem ako mu vlasti u Tuzli ili negde drugde nisu tako rekle. Ako do tog trenutka nijedno od tela u Tuzli nije bilo identifikovano, kako je iko mogao sa sigurno{}u da ka`e da imaju veze s padom Srebrenice? Tako|e, ponovo se ne pomiwu dokazi koji bi pokazali da su na ovim telima postojali znaci smaknu}a. U svakom slu~aju, kao {to prime}uje Sels, Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju ne zanima da identifikuje pojedina~na tela koja su iskopali. Potrebama ovog suda su, izgleda, vi{e odgovarala neidentifikovana tela. Metodologije kori{}ene tokom potrage za masovnim grobnicama dodatno su rasvetqene u emitovanoj verziji priloga koji je Sels u to vreme napravio za Bi-Bi-Sijev program Wuznajt. U prilogu je otkriveno da je prikupqawe dokaza obavqeno na krajwe amaterski na~in. Bilo je jasno i da Selsu nije po{lo za rukom da od svoje stru~ne sagovornice sazna kako je, bez identifikacije tela, mogla biti sigurna da se radi o qudima iz Srebrenice koji su umrli 1995. S obzirom na borbe u toj oblasti od 1992. do 1995. (da i ne pomiwemo stravi~ne okr{aje koji su se tu zbili tokom Drugog svetskog rata), pretpostavka da su sva tela sabrana u Tuzli pripadala nastradalima posle pada Srebrenice u julu 1995. zvu~i neverovatno. Selsov prilog iz 1999. tako|e nije dovodio u pitawe teriju o sekundarnoj grobnici, iako bi, kao {to smo ve} rekli, bosanskim Srbima bilo neizmerno te{ko da sakriju izvo|ewe takve operacije. Kao i obi~no, kad se radi o istragama i izve{tavawu medija u vezi sa Srebrenicom, zakqu~ci su dono{eni unapred, a problem potvr|ivawa navoda guran je u stranu. Nema pouzdanih podataka o stanovni{tvu Nepostojawe relevantnih podataka o stanovni{tvu za{ti}ene zone Srebrenica tokom 1995. predstavqa vaqan razlog za sumwu u sve identifikacije koje je obavila Me|unarodna komisija za nestala lica u Srebrenici. Spisak nestalih iz Srebrenice Me|unarodni komitet Crvenog krsta sa~inio je u grozni~avoj atmosferi neposredno posle pada enklave, posle javnih apela da ro|aci i prijateqi prijave nestale osobe. Videv{i da tvrdwe o masakru lako mogu postati predmet istrage i biti korisne u politi~kom smislu, Izetbegovi} je sproveo javnu kampawu u kojoj su qudi pozivani da istupe. Na ovaj na~in je neizbe`no stvoren ogroman potencijal za svesno ali i nenamerno pogre{no informisawe. U nedostatku po-

115
dataka o stanovni{tvu u za{ti}enoj zoni Srebrenica 1995, Me|unarodni komitet Crvenog krsta nije imao kontrolnu dokumentaciju s kojom bi mogao uporediti rastu}e spiskove nestalih osoba. Najsve`iji demografski podaci za Srebrenicu poticali su iz 1991. godine, kada je op{tina Srebrenica (grad i brojna okolna sela) imala 37.211 `iteqa, od kojih su 27.118 bili Muslimani (72,8%) i 9.381 Srbi (25,2%). Gotovo svi Srbi napustili su to podru~je kada je u prole}e 1992. po~eo rat. Jasno je i da mnogi pripadnici muslimanske populacije iz 1991. vi{e nisu `iveli tamo 1995. Veliki broj `iteqa ove op{tine na po~etku jula 1995. ~inila su raseqena lica iz ostalih krajeva Bosne, koja su u Srebrenicu po~ela da sti`u u prole}e 1992. Kako zakqu~uje srpski istori~ar Milivoje Ivani{evi}: Svako je mogao da doda nestalu osobu na spisak, a da nije bilo ni elementarne provere lica koje to ~ini. Ne treba zbog toga kritikovati Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Prijave su ~esto podnosili pojedinci koji su se, ne pru`aju}i ikakve dokaze, predstavqali kao ~lanovi porodice, kolege, saborci, susedi. Ovaj je spisak, bez daqih postupaka ili provera, objavqen i pretvoren u spisak `rtava iz Srebrenice, da bi to kasnije oti{lo i daqe, pa je spisak pretvoren u listu masakriranih muslimanskih civila. Ivani{evi} je istakao nekoliko va`nih aspekata ovog spiska. Pored Muslimana, obuhvatao je i osobe druge nacionalnosti i veroispovesti, neke pojedince za koje se znalo da su `ivi, qude koji nikada nisu postojali, kao i mnoge koji su ~inili zlo~ine na ovom podru~ju i u ~ijem je interesu bilo da se vode kao 'nestali'. Oni su promenili ime i sa drugim identitetom nastavili `ivot u Bosni i Hercegovini ili inostranstvu kao izbeglice.86 U nastavku }emo se vratiti ovim temama. Mrtvi qudi koji glasaju na izborima Me|unarodna zajednica o~igledno nije bila zainteresovana ni da istra`i ima li istine u navodima da nestali iz Srebrenice mo`da uop{te nisu mrtvi. Kao {to smo prethodno naveli, u julu i avgustu 1995. vlada bosanskih Muslimana nije htela da otkrije imena vojnika BMA koji su se evakuisali iz Srebrenice i stigli do Tuzle ili drugih mesta na muslimanskoj teritoriji. Uvek se zanemaruje, ili tretira kao gotovo bezna~ajan, i nemali broj onih koji su oti{li u Srbiju i na kraju bili oslobo|eni, razmeweni kao zarobqenici ili su oti{li da nastave `ivot u drugim zemqama. Tu su, zatim, i dokazi u vezi sa izbornim spiskovima i glasawem posle 1995. Tako su 1997. bosanski Srbi saop{tili da se preko 3.000 imena qudi koji su glasali na izborima u Bosni 1996. tako|e nalazilo na spisku 7.300 nestalih iz Srebrenice koji je sastavio Crveni krst. Rade}i u to vreme kao novinar informativnog programa Bi-Bi-Sija, autor ovog poglavqa je kontaktirao Organizaciju za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS),

116
koja je nadgledala izbore, kako bi saznao mogu li oni da istra`e problem s brojkama. Ukazao sam na to da je oko 3.000 lica sa spiska nestalih ili jo{ `ivo ili je do{lo do ozbiqne prevare na izborima. OEBS nije bio preterano zainteresovan i od obe}awa wihovih zvani~nika da }e se pozabaviti ovim slu~ajem na kraju nije bilo ni{ta. Kako je autoru objasnio Dejvid Foli iz OEBS-a, izborna dokumentacija iz 1996. nalazila se pod kqu~em u skladi{tima {irom Bosne, a OEBS navodno nije imao resursa da do we do|e i uporedi imena koja su se nalazila na izbornim spiskovima sa onima na spisku nestalih Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta. Posle 1996. izgleda ni{ta vi{e nije u~iweno.87 Nezavisno od toga, autoru je poslat vrlo mali uzorak glasa~kog spiska iz 1996. i on je uspeo da pove`e preko 100 imena sa spiska nestalih Crvenog krsta i glasa~kog spiska. Srpski analiti~ar Milivoje Ivani{evi} je izjavio da je na nezakonit na~in do{ao do kona~nog spiska glasa~a iz 1996. Kako pi{e Ivani{evi}: Imam ove spiskove, i broj navodno masakriranih glasa~a iz obe ove op{tine Bratunac i Srebrenica mogao bi biti i ve}i.88 Sporne brojke u Poto~arima Pre toga, ne bi li kona~no zacementirao teoriju o masakru, Pedi E{daun, visoki predstavnik Evropske unije za Bosnu i Hercegovinu (2002 2006) najavio je podizawe izuzetno skupog memorijalnog centra u Poto~arima, sa sve 10.000 simboli~nih nadgrobnih spomenika (ovaj broj je za 25 odsto ve}i od navodnog broja `rtava masakra), koji je u septembru 2003. sve~ano otvoren uz govor biv{eg ameri~kog predsednika Bila Klintona. Tokom detaqne istrage o pojedincima sahrawenim u Memorijalnom centrumezarju u Poto~arima, koji su svi tobo`e bili `rtve srebreni~kog masakra u julu 1995, Milivoje Ivani{evi} je otkrio ne samo veliki broj qudi koji su se nalazili na spisku glasa~a prilikom izbora 1996. ve} je prona{ao i imena petoro pojedinaca za koje su postojali sudski dokumenti koji su pokazivali da su oni umrli prirodnom smr}u posle jula 1995. Pored toga, Ivani{evi} je prona{ao imena 23 muslimanska vojnika koji su poginuli pre jula 1995, ali su kasnije ponovo sahraweni u Poto~arima; otkrio je jo{ i vi{e desetina imena muslimanskih vojnika koji su poginuli pre 7. marta 1994, ali danas po~ivaju u Poto~arima.89 Ivani{evi} je sastavio i duga~ak spisak imena muslimanskih vojnika koji jesu umrli u julu 1995, od kojih su neki bez sumwe pogubqeni, ali za koje pokazuje da su u~estvovali u ekspedicijama u kojima su uni{tena mnoga srpska sela, prilikom ~ega je ubijen ili povre|en veliki broj srpskih civila. On procewuje da su te muslimanske snage ubile 3.262 Srba, od kojih su 2.382 (73 odsto) bili civili.90 Primeti}emo i da je u govoru odr`anom 31. marta 2010. u Bawaluci Mirsad Toka~a, muslimanski {ef Centra za istra`ivawe i dokumentaciju ~ije se sedi{te nalazilo u Sarajevu, rekao da je u toku istra`ivawa ovaj

117
centar prona{ao oko 500 `ivih osoba iz Srebrenice na spisku onih koji su prijavqeni kao nestali iz Srebrenice i za koje se pretpostavqalo da su mrtvi; dodao je i da je Centar registrovao 70 osoba koje su sahrawene u Memorijalnom centru Poto~ari, ali nisu ubijene u Srebrenici.91 Verujemo da su ovakva priznawa, koja su zapadni mediji ignorisali, deo veoma rasprostrawene zablude. Na~in na koji Zapad tretira Srebrenicu zna~ajno je i trajno obele`en ~iwenicom da se istovremeno nekriti~ki prihvataju i preuveli~avaju dokazi o srpskim egzekucijama u julu 1995, potiskuju i pori~u prethodne srpske `rtve u toj oblasti i ignori{u pitawa koja se odnose na pravi identitet, stvarni uzrok smrti i lanac nadle`nosti nad posmrtnim ostacima nekih od muslimanskih vojnika koji su sahraweni u Poto~arima. Dokazi vezani za DNK Ako su detaqi o iskopavawu masovnih grobnica bili retkost, takav je bio slu~aj i sa informacijama o najnovijoj tehnici analizirawa DNK, razvijenoj u Bosni, koja je najednom omogu}ila obavqawe ~ak, kako se tvrdilo, tri identifikacije dnevno {to je bio veliki pomak u odnosu na ukupno tri izvr{ene identifikacije tokom ~itave prve godine istra`ivawa. Donedavno se najpreciznije obja{wewe nove tehnike moglo na}i u ovom odlomku iz ~lanka objavqenog 24. avgusta 2001. u ~asopisu Science: Projekat Me|unarodne komisije za nestala lica pokrenut je pro{le godine, kada su poslate ekipe koje }e uzeti krv od ro|aka nestalih osoba. Komisija je skupila preko 12.000 uzoraka, a neki ro|aci su ovamo doputovali ~ak iz Australije. U proseku, potrebno je 2,5 davaoca kako bi se identifikovalo jedno telo Me|unarodna komisija za nestala lica raspola`e sa oko 100.000 kompleta za uzimawe krvi, {to je u principu dovoqno da se identifikuje 40.000 tela. 'Kad budemo imali 100.000 uzoraka, mo`emo o~ekivati da }e gotovo svako telo koje na|emo biti identifikovano', ka`e Amor Ma{ovi}, direktor komisije za nestala lica bosanskih Muslimana.92 Prime}ujemo da Ma{ovi} pretpostavqa da }e sva prona|ena tela pripadati osobama nestalim iz Srebrenice ~ija su imena navedena na zvani~nom spisku nestalih. To je veoma neizvesno. Na primer, ne postoji na~in da saznamo poreklo i lanac nadle`nosti za nekoliko hiqada tela koja su muslimanske vlasti u Bosni izlo`ile u Tuzli 1999. Ta su tela mogla biti dopremqena sa doslovce bilo kog mesta u Bosni. Mogu}e je i da nisu uop{te imala veze s gra|anskim ratom 19921995. Neka su, mo`da i mnogo wih, mogla pripadati nemuslimanskom `ivqu. Postoje izve{taji da su Naser Ori} i wegova 28. divizija Bosanske muslimanske armije izme|u 1992. i 1995. ubili preko 3.000 Srba sa tog podru~ja.

118
Pre 1995. ekipa na ~elu sa uglednim patologom dr Zoranom Stankovi}em izvr{ila je preko 600 detaqnih autopsija na srpskim `rtvama. Ova tela sahrawena su na lokalnim grobqima. Osim toga, ni u pribli`no 6.500 identifikacija, koliko je do sredine 2010. navodno obavila Me|unarodna komisija za nestala lica, ~ak i da su one 100 odsto ta~ne, nije ustanovqena kqu~na razlika izme|u smrti usled egzekucije, u borbi ili zbog drugih uzroka. Borbe su odnele mnogo `ivota. Identifikacija na osnovu DNK postala je, sli~no tehnologiji otiska prsta, zlatni standard. Smatra se da postojawe poklapawa DNK predstavqa neoboriv dokaz. To je mo`da ta~no u slu~ajevima kad se poklapawe utvrdi na osnovu dostupnih uzoraka nekontaminirane DNK iz tela nedavno preminulih osoba; ali da li se isto mo`e re}i za DNK uzet u okolnostima kakve je podrazumevao rad Me|unarodne komisije za nestala lica, neizbe`no ostaje u domenu naga|awa. Me|unarodna komisija za nestala lica tvrdi da profile DNK dobijene iz kostiju upotrebqava ne samo za identifikovawe ostataka, putem pore|ewa sa uzorcima koje su dali `ivi ro|aci nestalih, ve} i da bi kompletirala skelete u slu~ajevima kad su kosti zavr{ile u razli~itim grobnicama. Drugi izvori, me|utim, ka`u da se verodostojni profili DNK obi~no dobijaju samo iz zuba ili butne kosti. Mo`e se u~initi da ovakvi uslovi ostavqaju ogroman prostor za nepouzdanu identifikaciju i vi{estruko brojawe. Jedna zvani~nica Me|unarodne komisije za nestala lica pomenula je da su kosti istog skeleta prona|ene u ~etiri odvojene grobnice, ali nijednom nije ukazala na mogu}nost da to mo`e biti pokazateq mawkavosti kori{}ene metodologije.93 Fraze poput na osnovu analize DNK javqaju se u svim su|ewima vezanim za Srebrenicu pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugoslaviju, daju}i presudama i dokazima na kojima one navodno po~ivaju prizvuk nau~nog autoriteta. Takav je slu~aj i sa sintagmom DNK veze, koje navodno povezuju sekundarne sa primarnim grobnicama, ili ~ak sekundarne grobnice sa drugim sekundarnim grobnicama, i tako daqe. Ipak, kako je 2010. godine objasnilo Sudsko ve}e u presudi u slu~aju Popovi} (do danas posledwoj presudi ovog suda u vezi sa Srebrenicom): Prema Standardnim operativnim postupcima Me|unarodne komisije za nestala lica za statisti~ko izra~unavawe identifikacije na osnovu DNK, kao potencijalni davalac DNK navodi se svako ko ima biolo{ku krvnu vezu sa nestalom osobom, a ne iskqu~ivo jedan ili oboje roditeqa.94 To ~ini postupak tra`ewa davalaca DNK otvorenim, kao {to je slu~aj i sa konceptom primarnih, sekundarnih i tercijarnih grobnica iz teorije o zata{kavawu. Posledica je znatno pove}awe ukupnog broja DNK poklapawa u vezi sa Srebrenicom, {to, poput teorije o ekshumaciji i ponovnom sahrawivawu, daje Me|unarodnoj komisiji za nestala lica potrebno opravdawe da ukupan broj pozitivnih nalaza DNK najavi kao rezultat svog potencijalno beskrajnog postupka uzimawa uzoraka DNK. Na taj na~in se ko-

119
na~ni broj navodnih poklapawa DNK mo`e pove}avati u skladu s wihovim `eqama. Uprkos ~iwenici da su dokazi zasnovani na DNK imali presudnu ulogu u dono{ewu osuda na su|ewima za Srebrenicu pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugoslaviju, sada je potvr|eno da Me|unarodna komisija za nestala lica tom sudu nikada nije predala dokaze zasnovane na DNK koje je, navodno, prikupila. Tim za odbranu Radovana Karaxi}a nije mogao da dobije pristup dokazima ove komisije vezanim za DNK, a tu`ilac Me|unarodnog suda u Hagu, Hildegard Uerc-Reclaf, ~ak je pred sudom izjavila da Me|unarodna komisija za nestala lica ni nama nije dostavila DNK.95 Ovo je izuzetno va`no priznawe: da Me|unarodni krivi~ni sud u postupku dono{ewa ozbiqnih odluka o tvrdwama o genocidu nije ni video ni ispitao kvalitet dokaza zasnovanih na DNK koje je predstavila zainteresovana strana, Me|unarodna komisija za nestala lica kojom rukovode bosanski Muslimani. Izve{taji i priznawa Srba ^ini se da je u posledwih nekoliko godina me|unarodnoj zajednici jako stalo do toga da se kona~no u~vrsti zvani~na verzija doga|aja u Srebrenici. Pedi E{daun, koji se najdu`e zadr`ao na mestu visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, zatra`io je, naoru`an drakonskim mo}ima, da vlada Republike Srpske napravi izve{taj u kom }e bosanski Srbi priznati da je wihova vojska tokom rata izvr{ila masakre. Prvobitni izve{taj, sa~iwen u septembru 2002, bio je iscrpan i detaqan. U zakqu~ku je re~eno da je bilo nekoliko stotina egzekucija, ali i da je oko 2.000 bosanskih muslimana i 500 Srba poginulo bore}i se u {umama dok se kolona bosanskih Muslimana kretala iz Srebrenice ka teritoriji koju su kontrolisali Muslimani.96 Ovaj prvi izve{taj je razbesneo E{dauna i on ga je nazvao tendencioznim, ne~uvenim i izaziva~kim, kao i uvredom za narod svih etni~kih pripadnosti u Bosni i Hercegovini. E{daun je Republici Srpskoj naredio da revidira izve{taj prema wegovom receptu, prete}i drasti~nim kaznama ukoliko ne budu sara|ivali.97 Kada je vlada RS poku{ala da zadatku pristupi sa izvesnom dozom nezavisnosti, otpustio je nekolicinu ~lanova komiteta koji je sastavqao izve{taj i zamenio ih svojim kadrovima, od kojih je jedan bio Musliman. Veruje se da je ovaj ~ovek u velikoj meri zaslu`an za izve{taj koji je E{daun objavio 2004.98 Glavna struja u zapadnim medijima je ovaj drugi izve{taj prihvatila kao ozbiqno priznawe bosanskih Srba, ~ak pogre{no tuma~e}i wegov sadr`aj, koji nije predstavqao bezrezervno priznawe da je pogubqeno 8.000 qudi.99 U oktobru 2005, nedequ dana po{to je E{daun bio primoran da izda poni`avaju}e obja{wewe povodom svog svedo~ewa na su|ewu Milo{evi}u te iste godine, Kancelarija visokog predstavnika najavila je da je vlada

120
Republike Srpske saop{tila detaqe o 19.473 qudi koji su u~estvovali u masakrima kod Srebrenice.100 Jo{ jednom su ovakve informacije o~igledno bile izvu~ene uz ozbiqne pretwe (polo`aj visokog predstavnika omogu}avao je E{daunu da Republici Srpskoj nametne bukvalno svaki oblik ekonomskih ili politi~kih sankcija).101 Nema sumwe da je svrha ovog ~ina bila da se podupru tvrdwe da je Srebrenica bila pa`qivo planiran genocid, zlo~ina~ka zavera ~ije se organizovawe mo`e uporediti sa holokaustom. Kao i obi~no, me|utim, nije ponu|eno nikakvo obja{wewe otkud ta velika i precizna brojka. Kako je predstavqeno, svih 19.473 qudi su aktivno u~estvovali u masakrima oko tri ~oveka na svaku navodnu `rtvu masakra. Bio je to besmislen statisti~ki podatak koji je trebalo da odvrati pa`wu od potpunog odsustva pouzdanih dokaza. Kosio se i sa ustanovqenom ~iwenicom da je odluka bosanskih Srba da bukvalno zauzmu Srebrenicu bila doneta tek 9. jula, po{to je izostao o~ekivani oru`ani otpor 28. divizije bosanskih Muslimana, ~ije su se vo|e bile ili povukle iz enklave ili su po{li u proboj iz enklave ka teritoriji koju su kontrolisali bosanski Muslimani.102 Video snimak [korpiona Kako se primicala 10. godi{wica pada Srebrenice, u~estali su poku{aji da se u javnosti pro{iri pri~a o masakru. Novine u SAD i Velikoj Britaniji po~ele su sa objavqivawem iscrpnih prikaza puna dva meseca pre datuma godi{wice. U sferi zakonodavstva, glavni tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju, Karla del Ponte, sa udvostru~enim poletom je vodila medijsku kampawu za hap{ewe Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a, planiraju}i vreme posete Beogradu tako da se pogodi sa emitovawem video snimka na su|ewu Milo{evi}u za koji se tvrdilo da prikazuje smaknu}e muslimanskog mladi}a iz Srebrenice koje je izvr{ila specijalna srpska jedinica nazvana [korpioni. Ovakav razvoj doga|aja, koji su svetski mediji spremno proglasili za kona~ni dokaz srebreni~kih masakara, bio je samo bizarni trik. Xefri Najs, tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju u slu~aju Milo{evi}a, o~igledno je imao instrukcije da upotrebi video snimak prilikom unakrsnog ispitivawa jednog srpskog vojnog zapovednika koji je svedo~io u korist odbrane. Iako Najs nije uspeo da sro~i smislen zakonski osnov za prikazivawe snimka, svejedno mu je bilo dopu{teno da to u~ini. Mada se od wega zahtevalo da taj novi dokaz predo~i odbrani, ni to nije uradio. Od svedoka je zatra`eno da komentari{e odlomke, koji nisu imali nikakve veze s wegovim prethodnim svedo~ewem, iz tog snimka, ~iji je kvalitet u tehni~kom smislu bio vrlo skroman u originalnom obliku (amaterski video snimak, lo{e napravqen), a dodatno je bio umawen jakom kompresijom u streaming video format. Sud je delovao samo na osnovu Najsovog uveravawa da snimak ima veze sa Srebrenicom mada je Najs sam priznao

121
da je snimqen na mestu blizu Sarajeva, gotovo 200 kilometara daleko od Srebrenice. Formalno opravdawe za kori{}ewe ovog materijala je bilo da se na taj na~in uspostavqa veza izme|u Milo{evi}a i doga|aja u Srebrenici jer su, kako je rekao Najs, [korpioni bili specijalni odred srpske policije. U toku nedequ dana od emitovawa ovog snimka pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, saznalo se da su [korpioni bili grupa pla}enika koja je, po svoj prilici kratko, imala nekakve veze sa snagama Republike Srpske Krajine, ali ni na koji na~in nije bila povezana sa srpskom policijom. Ispitivawem snimka je utvr|eno da je zapisom tonski i vizuelno manipulisano. Postojale su naznake da je bio montiran od zapisa snimqenih u razli~itim trenucima i na razli~itim mestima. Ode}a koju na snimku nose vojnici i zarobqenici nije odgovarala vremenskim prilikama u Srebrenici u julu 1995, kada je bilo veoma toplo. Kasnije su se na internetu pojavile nove verzije ovog snimka: na wima se videlo kako tobo`we `rtve ustaju, neozle|ene, posle egzekucije.103 Lanac nadle`nosti nad snimkom tako|e je bio veoma sumwiv. Prema zvani~nim izjavama, Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugoslaviju ga je dostavila Nata{a Kandi}, koju ~esto opisuju kao srpsku aktivistkiwu za qudska prava. Kandi}eva, za koju se govorilo da je finansiraju vlade vi{e zemaqa, kao i Fondacija za otvoreno dru{tvo Xorxa Sorosa, ve} je nekoliko puta pre toga odigrala kqu~nu ulogu u pru`awu pravovremene podr{ke zvani~noj pri~i kada bi se ona na{la pod upitnikom na primer, od we su potekli navodi o hladwa~i, prema kojima su se Srbi re{ili hiqada masakriranih kosovskih Albanaca tako {to su ih u kamionima-hladwa~ama prebacili u grobnice u Srbiji.104 Sve i da je ovaj snimak autenti~an, wegovo predstavqawe od strane tu`ila{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju, ali uz saradwu sudija, bez provere autenti~nosti, obave{tavawa odbrane ili postojawa povezanosti sa iskazom aktuelnog svedoka, predstavqa jak dokaz politi~ke potke i korupcije na su|ewu Milo{evi}u. A razmere koje su ovom doga|aju dali mejnstrim mediji, dopu{taju}i da se navodno ubistvo {estorice zarobqenika upotrebi za propagirawe pri~e o 8.000 egzekucija, neoboriv su dokaz wihove podr{ke ovoj zakonodavnoj farsi.105 Zakqu~ne napomene U odluci donesenoj avgusta 2001. na su|ewu generalu bosanskih Srba Radislavu Krsti}u, sudija Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju Almiro Rodriges saop{tio je sudu da je u Srebrenici izvr{en zlo~in genocida i na osnovu ove najte`e optu`be Krsti}a proglasio krivi~no odgovornim, s obzirom na wegovu ulogu komandanta Drinskog korpusa Armije bosanskih Srba.106 Iako su o{troumni kriti~ari presudu Krsti}u prepoznali kao radikalno redefinisawe koncepta genocida,107 ovaj nalaz o genocidu je {est godina kasnije usvojio Me|unarodni sud pravde.108 Zbog

122
osuda Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju vezanih sa Srebrenicu, znatan broj bosanskih Srba sada slu`i duga~ke zatvorske kazne, neki ~ak do`ivotne, a uskoro }e ih biti jo{. Refren 8.000 mu{karaca i de~aka masakriranih u Srebrenici mo`da nije prestao da odzvawa, ali nezavisni istra`iteqi razli~itih profila i uloga u svetu doveli su u sumwu dokaze koje su izlo`ili tu`ioci Me|unarodnog suda a prihvatile sudije i zapadni mediji. Ti su dokazi ve}inom od po~etka bili nepouzdani i problemati~ni, a ta nepouzdanost postaje sve o~iglednija kako vreme prolazi Onaj ko bez predrasuda pogleda dostupne podatke o Srebrenici zakqu~i}e da je veoma te{ko pomiriti poznate ~iwenice sa prihva}enom verzijom onoga {to se dogodilo, naro~ito s tvrdwom o 8.000 smaknu}a. U ovom poglavqu smo naveli mnoge od tih konfliktnih ~iwenica. Verujemo da pri~a o Srebrenici nastavqa da traje pre svega zbog politi~kih interesa. Postoje mnoge jasne naznake da su Alija Izetbegovi}, SAD, Velika Britanija i druge sile sledili slo`ene politi~ke strategije i da je Srebrenica igrala kqu~nu ulogu u razvoju tih strategija. Od Dejtona do dana{wih dana, masakr u Srebrenici predstavqa izvanredno koristan simbol srpske pokvarenosti i zla. Pomogao je da se opravda humanitarni rat NATO-a protiv Jugoslavije 1999, kao i optu`be i su|ewa srpskom vojnom osobqu i liderima; i pod izgovorom nikad vi{e, NATO i zagovornici odgovornosti da se za{tite bespomo}ni civili u okvirima suverenih dr`ava nastavqaju da tobo`we odsustvo intervencije da se spre~i srebreni~ki masakr koriste kao na~in da {to boqe prodaju zapadnu vojnu silu i posredovawe. Verujemo da je upravo zarad ovih izuzetnih i vrednih ciqeva uverewe da je posle pada Srebrenice ubijeno 8.000 mu{karaca i de~aka postalo neprikosnoveno u zapadnom establi{mentu.

Napomene
1 Osnivawu Memorijalnog centra Srebrenica-Poto~ari i grobqa `rtava genocida 1995. prethodio je, u maju 2001, akt visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, dok je u formi koju ima danas prvi put otvoren 20. septembra 2003. Vidi: Pedi E{daun, Kancelarija visokog predstavnika, 25. mart 2003, http://www.ohr.int/print/ ?content_id=29527; i Christian Schwarz-Schilling, Kancelarija visokog predstavnika, 25. jun 2007, http://www.ohr.int/print/?content_id=40028. 2 U vezi sa onim {to ovde nazivam najvi{om zvani~nom procenom, vidi analizu koju su izvr{ili Helge Brunborg, Torkild Hodve Lyngstad i Henrick Urdal u ime Kancelarije tu`ioca Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, Accounting for Genocide: How Many Were Killed in Srebrenica?, European Journal of Population, Volume 19, 2003, str. 229248. Ovi autori pi{u: U studiji se zakqu~uje da je najmawe 7.475 qudi prijavqeno kao nestalo posle pada enklave Srebrenica 11. jula 1995. i za wih se pretpo-

123
stavqa da su mrtvi Tako|e, nepoznat broj osoba verovatno nisu prijavqene kao nestali, iz razli~itih razloga. Na{a procena ni`a je od uobi~ajenih brojki 810.000 ubijenih qudi. Kao {to je re~eno, na{a procena je umerena i zasnovana na veoma pouzdanim podacima. Stvaran broj `rtava genocida verovatno je vi{i od 7.475 i ova se brojka mo`e smatrati najni`om procenom. Koriste}i vi{e sistema za procenu, utvrdili smo da je ukupan broj `rtava mo`da tek malo vi{i, 7.536 (str. 244). ^ak i nedavno, kada je u julu 2008. u Beogradu uhap{en biv{i predsednik bosanskih Srba, Radovan Karaxi}, britanski mediji su naro~ito pomiwali brojku od 250.000. Vidi, npr: Shan Ross, Serb leader Karadzic held after more than a decade on the run, Skotsmen, 22. jul 2008; Janine di Giovanni, Spectres of Sarajevo: News of the arrest conjures memories of those dreadful days of death. Next, for Mladic, Gardijan, 23. jul 2008; Ian Bruce, Ultra-nationalist beginnings that led to a brutal and disastrous conflict, Herald, 23. jul 2008; i Genocides legacy in Bosnia, Darfur, uvodnik, Toronto star, 23. jul 2008. Ri~ard Holbruk, nekada glavni ameri~ki pregovara~ za Bosnu i Hercegovinu 1995, upotrebio je frazu gotovo 300.000 u komentaru koji je napisao u to vreme, The Face of Evil (Lice zla), Va{ington post, 23. jul 2008. Jo{ kad su 2. januara 1993. po~eli pregovori u @enevi, predsednik bosanskih Muslimana Alija Izetbegovi} upozorio je na 200.000 mrtvih (i desetine hiqada silovanih `ena); nekoliko dana kasnije, govore}i pred zgradom Ujediwenih nacija u Wujorku, Izetbegovi} je ponovio ovo upozorewe. Vidi: Julijana Mojsilovic, Peace Talks Recessed; Mediators Say Serbs Hold Up Deal, Aso{ijeted pres, 4. januar 1993; Anthony Goodman, Bosnian leader evokes memories of Munich appeasement, Rojters, 7. januar 1993. Barry Schweid, Bosnian Leader Appeals for U.S. Support, Aso{ijeted pres, 8. januar 1993. Vidi odrednicu za United Kingdom and Colonies, 19391945 War, u: Breakdown of Numbers of War Dead by Forces, PDF dokumentu u nadle`nosti Komisije za ratne grobove Komonvelta (Commonwealth War Graves Commission), Ujediweno Kraqevstvo, http://www.cwgc.org/admin/files/Finances,%20 Statistics%20and%20Service.pdf . Ewa Tabeau i Jakub Bijak, War-related Deaths in the 19921995 Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results, European Journal of Population, Volume 21, 2005, str. 187215; ovde str. 207. U to vreme Tabeau i Bijak radili su za Demografsku jedinicu Kancelarije tu`ioca Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ). Ibid. Prema podacima u Tabeau-Bijak, ~ini se da je etni~ki sastav procewenog ukupnog zbira poginulih: 60 odsto Muslimani, 29 odsto Srbi, 7 odsto Hrvati i 4 odsto ostali (uglavnom Romi i oni koji su se izja{wavali kao Jugosloveni). Treba imati u vidu, iako je to gotovo potpuno zanemareno u zvani~noj verziji doga|aja, da je zna~ajan broj Muslimana na podru~ju Biha}a u zapadnoj Bosni sledio nezavisnog vo|u bosanskih Muslimana, Fikreta Adbi}a, ~ijih se 5.000 vojnika borilo protiv Bosanske muslimanske armije, kojom je upravqano iz Sarajeva. Ibid. Vidi Tabelu 5: Minimum war-related deaths by ethnicity, status as of mid2003, str. 204. Od najmawe 45.980 bosanskih Muslimana poginulih u ratu,

124
23.755 (51,66 odsto) bili su vojnici u vreme svoje smrti, a 22.225 (48,33 odsto) civili. Research halves Bosnia war death toll to 100,000, Rojters, 23. novembar 2005, http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L23677389.htm. Vidi: Patrick Ball et al., Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database, Research and Documentation Center (Centar za istra`ivawe i dokumentaciju), Sarajevo, 17. jun 2007, Tabela 23a, str. 30, i str. 40, http://www.hicn.org/research_design/rdn5.pdf. Ovi istra`iva~i procewuju da je tokom ~itavog rata u Bosni i Hercegovini poginulo ukupno 96.895 qudi, od ~ega su 57.696 (59,6%) bili vojnici a 39.199 (40,5%) civili. Barack Obama demands justice 15 years after Srebrenica, Vesti Bi-Bi-Sija, 11. jul 2010, http://news.bbc.co.uk/2/hi/world/europe/10593799.stm. Izjava ameri~kog predsednika povodom 15. godi{wice genocida u Srebrenici, Kancelarija sekretara za {tampu Bele ku}e, 11. jul 2010, http://www.whitehouse.gov/the-press-office/statement-president15thanniversary-genocide-srebrenica. Michael Evans, Michael Kallenbach, Missing Enclave Troops Found, Tajms (UK), 2. avgust 1995. Tajms je daqe saop{tio da je Me|unarodni komitet Crvenog krsta u @enevi ~ula iz izvora u Bosni da se i do 2.000 vojnika bosanske vlade nalazi u oblasti severno od Tuzle. Do{li su tamo iz Srebrenice 'bez znawa wihovih porodica'. Tajms je dodao da je vlada bosanskih Muslimana verovatno krila gde se vojnici nalaze iz vojnih razloga. Po glavnokomanduju}em oficiru holandske vojske, generalu Hansu Kouziju, i komandantu holandskog bataqona, pukovniku Tomasu Karemansu, tamo je bilo najvi{e pet odsto mu{ke populacije Srebrenice okupqeno u Poto~arima. (Dutch colonel praises Bosnian Serb capture of Srebrenica, novinska agencija HINA Hrvatska, 23. jul 1995, kako je prevedeno za Bi-Bi-Sijev Pregled vesti iz sveta, 25. jul 1995.) Pet procenata okupqenih u Poto~arima od procewenih 25.000 je 1.250mnogo mawe od navodnih 3.000. Linda Ryan, Whats in a mass grave?, Living Marxism, izdawe 88, mart 1996, http://www.balkanpeace.org/content/balkans/bosnia/srebrenica/boss11.incl. Ula Ilnytzky, Report drops trade center death toll by three, to 2,749; may be final adjustment, Aso{ijeted pres, 23. januar 2004. Vidi tako|e: David Peterson, Counting Bodies at the World Trade Center, ZNet, 14. jun 2004, http://web.archive.org/web/20041101065722/blog.zmag.org/rocinante/archives/000614.html. Vidi: Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news, saop{tewe 37, MKSJ, 13. septembar 1995, http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/57jmjl?opendocument. Julian Borger, More Atrocities Feared in Zepa Attack, Gardijan, 17. jul 1995; Fate of thousands in Serb-controlled areas said uncertain, agencija Deutsche Presse, 17. jul 1995. Vidi, npr: Michael Evans, Michael Kallenbach, Missing enclave troops found, Tajms, 2. avgust 1995. U ovom tekstu se ka`e: Hiqade 'nestalih' vojnika bosanskih muslimana iz Srebrenice, koji su ~inili osnov izve{taja o mogu}im masovnim streqawima od strane Srba, sada su bezbedni, kako se veruje, i nalaze se severoisto~no od Tuzle. Nadzirawe bezbednog povla~ewa muslimanskih vojnika i civila iz Srebrenice i @epe pokazalo se kao

9 10

11 12

13

14

15 16

17

18

19

125
no}na mora za Ujediwene nacije i Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Ju~e je, me|utim, Crveni krst u @enevi prvi put saop{tio da je ~uo iz izvora u Bosni da se i do 2.000 vojnika bosanske vlade nalazi u oblasti severno od Tuzle. Do{li su tamo iz Srebrenice 'bez znawa wihovih porodica', izjavio je portparol, dodav{i da ove izve{taje nije mogu}e proveriti, jer bosanska vlada odbija da Crvenom krstu omogu}i pristup toj oblasti. Vidi: To bury my brothers bones, Amnesti interne{enel, jul 1996. (kako je arhivirano na vebsajtu Forced Migration Online, http://repository.forcedmigration.org/show_metadata.jsp?pid=fmo:3905). Vidi: Darko Trifunovic et al., Report about Case Srebrenica, Centar za dokumentaciju Republike Srpske, Biro vlade RS za odnose sa MKSJ, Bawaluka, septembar 2002, http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf. Kako pi{e ovaj autor: 201 vojnik (bili su veoma iscrpqeni a mnogi i lak{e raweni) stigao je u @epu 17. jula 1995. Jo{ 500 qudi stiglo je u @epu iz Srebrenice do 28. jula 1995. Vidi unakrsno ispitivawe Svedoka B1770 od strane Slobodana Milo{evi}a: Transkript su|ewa Milo{evi}u, IT-0254-T, 10. decembar 2003, str. 3032930330, i str. 30340, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic /trans/en/031210ED.htm. Hjuman rajts vo~ izneo je procenu koja je bila tipi~na za to doba: U vreme ofanzive, u enklavi je `ivelo 38.000 do 39.000 qudi. Ove brojke su ni`e od procewenog broja stanovnika od 42.000, koji je izneo visoki komesar za izbeglice UN, jer se brojevi UNHCR-a zasnivaju na koli~ini hrane koja je dostavqana; UNHCR je precenio broj qudi u enklavi, po{to je deo dostavqane hrane morao da bude predat vlastima bosanskih Srba u okolini enklave. Vidi: The Fall of Srebrenica and the Failure of U.N. Peacekeeping, Hjuman rajts vo~, oktobar 1995, Vol. 7, No. 13, napomena 9, str. 67, http://www.hrw.org/en/node/85087/section/1. Trifunovic et al., Report about Case Srebrenica, http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf. Ipak, bosanske snage su izgubile bitku na mnogim mestima, poput Baqkovice, Kri`evca, itd. i u wihovim redovima je poginulo 300500 vojnika, zato {to vojnici bosanskih Srba, po{to ih je bilo mawe, ~ak ni uz pomo} te{ke artiqerije, nisu mogli da se izbore sa stotinama ili hiqadama muslimanskih vojnika koji su u to vreme prelazili puteve mora se proceniti da je u muslimanskim redovima poginulo gotovo 2.000 vojnika, iz vojne perspektive. Vidi: Stefan Karganovi}, Analiza gubitaka muslimanske kolone usled minskih poqa i borbenih dejstava, u: Stefan Karganovi}, prir. Dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida: vodi~ kroz Srebrenicu za pametne osobe, Beograd: Istorijski projekat Srebrenica, 2011), str. 105116. Kako tvrdi Amnesti interne{enel, najmawe 13.000 mu{karaca iz Srebrenice uspe{no se probilo kroz {umu do neposrednog zaklona na teritoriji pod kontrolom bosanske vlade. To bury my brothers bones, http://repository.forcedmigration.org/show_metadata.jsp?pid=fmo:3905. President on the war and the prospects for peace, Radio Bosna i Hercegovina, Sarajevo, 13. avgust 1995; Bi-Bi-Sijev pregled vesti iz sveta, 16. avgust 1995.

20

21

22

23

24

25

26

27

126
28 Patricia M. Wald, General Radislav Krstic: A war crimes case study, Georgetown Journal of Legal Ethics, prole}e 2003, Vol. 16, No. 3, str. 445. 29 Vidi transkript su|ewa Krsti}u: IT9833-T, 6. april 2001, str. 9532, redovi 2021, http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010406ed.htm. Haxihasanovi} je tako|e svedo~io da je ta~an broj pripadnika 28. divizije koji su uspeli da se probiju do teritorije pod kontrolom bosanske vlade bio 3.175 (str. 9532, redovi 1516). 30 Qubi{a Simi}, Analiza forenzi~kih izve{taja tu`ila{tva Ha{kog suda, i Simi} Prezentacija i tuma~ewe forenzi~kih podataka (Obrazac povreda), u: Karganovi}, prir., Dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida, str. 6988, i str. 89104. 31 Vidi: Dean Paul Manning, izjava svedoka, Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, IT- 0254-T, 24. novembar 2003, paragraf 59, http://www.domovina.net/archive/2003/20031124_manning.pdf. 32 Vidi: Tu`ilac Tribunala protiv Radislava Krsti}a, IT9833-T, transkript, 6. april 2001, str. 9532, redovi 2021, http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010406ed.htm. 33 Vidi: Karganovi}, Analiza gubitaka muslimanske kolone usled minskih poqa i borbenih dejstava. 34 Predsednik tra`i od Klintona, Mejxora i ostalih da pomognu Srebrenici, Radio Bosna i Hercegovina, Sarajevo, 9. juli 1995, kako je prevedeno za Bi-Bi-Sijev Pregled vesti iz sveta, 11. jula 1995. Va{ington post je kasnije preneo da su Sjediwene Dr`ave prve obave{tene o mogu}nosti masovnih ubistava u toj oblasti, samo jedan ili dva dana po{to je pala Srebrenica, u telefonskom pozivu koji je bosanski ministar spoqnih poslova Muhamed [a}irbej uputio ameri~koj ambasadorki u Ujediwenim nacijama, Medlin K. Olbrajt. Michael Dobbs et al., New Proof Offered Of Serb Atrocities; U.S. Analysts Identify More Mass Graves (29. oktobar 1995.) 35 Paul Koring, Muslims manipulate refugees agony, Dejli telegraf, 15. jul 1995. 36 Pronk Breaks Official Silence On Genocide In Srebrenica, ANP English News Bulletin, 20. jul 1995, gde se prenosi intervju koji je Pronk dao za holandsku televizijsku emisiju Nova o trenutnim de{avawima. 37 Paul Quinn-Judge, Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveillance reveals little, Boston glob, 27. jul 1995. 38 Vi{e o Mevludinu Ori}u vidi u: Rene Gremaux i Abe de Vries, SrebrenicaThe Deconstruction of a Trauma, na engleski preveo Nico Varkevisser, De Groene Amsterdammer, 13. mart 1996. (kako je objavqeno na vebsajtu Emperors Clothes, http://www.emperors-clothes.com/analysis/falsely.htm). 39 Vidi: Anne Nelson et al., The Rohde to Srebrenica: A Case Study of Human Rights Reporting, Fakultet za novinarstvo Univerziteta Kolumbija, 2001, http://www.columbia.edu/itc/journalism/nelson/rohde/. 40 Gremaux, De Vries, The Deconstruction of a Trauma, http://www.emperors-clothes.com/analysis/falsely.htm. 41 Vidi David Sells, Wuznajt, Bi-Bi-Si 2, 30. jun 1999, http://news. bbc.co.uk/olmedia/375000/video/_376122_sells_movie_vi.ram.

127
42 Tim Butcher, Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved, Dejli telegraf, 24. jul 1995. 43 Li~na prepiska putem elektronske po{te, Dr Dick Schoonord i Tim Fenton, 17. januar 2005. 44 Li~na prepiska putem elektronske po{te, George Kenney i Tim Fenton, jun 1997. Da prika`emo deo korespondencije, Keni je napisao: Jedan izvor vi{e puta mi je u to vreme, ali i kasnije, rekao da nije video ni{ta, ponavqam ni{ta, {to bi potvrdilo navode u {tampi. Da ne ulazim u dosadne detaqe o dozvoqenom pristupu, dovoqno je da znate da su stvarno postojali takvi dokazi, da bi H morao znati za wih. Vidi tako|e: George Kenney, The Bosnia Calculation: How many have died? Not nearly as many as some would have you think, Wujork tajms magazin, 23. april 1995. 45 Vidi: Edward S. Herman, David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, str. 4142, i n. 162, str. 56, http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php. 46 Dok je unakrsno ispitivan na su|ewu Milo{evi}u, Dragan Karleu{a, policajac zadu`en za istragu u vezi s kamionom hladwa~om iz Dunava, odgovorio je na pitawe predsedavaju}eg sudije Ri~arda Meja: Nismo prosudili kakvo je poreklo le{eva U saop{tewima, rekli smo da nemamo osnova da zakqu~imo da le{evi pripadaju qudima koji su do{li s Kosova Ne znamo odakle su zapravo ova tela. Transkript su|ewa Milo{evi}u, 22. jul 2002, str. 8413, red 5, str. 8414, red 9, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020722ED.htm. 47 Vidi: The situation in the Republic of Bosnia and Herzegovina (S/PV.3564), Savez bezbednosti UN, 10. avgust 1995, str. 67. 48 Tim Weiner, U.S. Says Serbs May Have Tried To Destroy Massacre Evidence, Wujork tajms, 30. oktobar 1995. 49 Vidi, npr: Ken Silverstein, Private Warriors (Wujork: Verso, 2000), str. 171174. 50 Kako je napisao Dejvid Roudi: Zanimawe Amerike je splaslo. Zvani~nici UN odavno optu`uju Klintonovu administraciju da je objavila fotografije iz Nove Kasabe kako bi odvratila kritike zbog pre}utnog odobravawa prinudnog uklawawa 150.000 Srba od strane Hrvatske vojske iz nekada srpske oblasti Krajina u Hrvatskoj po~etkom avgusta. Pitawe Srebrenice je napu{teno, ka`u oni, zato {to se vi{e ne uklapa u planove administracije. (Eyewitnesses Confirm Massacres in Bosnia, Christian Science Monitor, 5. oktobar 1995.) 51 David Rohde, Evidence Indicates Bosnia Massacre Eyewitness report supports charges by U.S. of killings, Christian Science Monitor, 18. avgust 1995. 52 Ryan, Whats in a mass grave?, http://www.balkanpeace.org/content/balkans/bosnia/srebrenica/boss11.incl. 53 Bosnian Serb Official Denies Existence of Mass Graves around Srebrenica, Bi-Bi-Si, Monitoring Central Europe & Balkans, 22. decembar 1995. 54 Li~na prepiska putem elektronske po{te, Rolf Hartzuiker i Jonathan Rooper, 26. jun 1997. 55 Vidi: Edward Pearce, Lies, Damned Lies, and Statistics, Gardijan, 28. januar 1995, izve{taj o prilogu Xona Simpsona, voditeqa Bi-Bi-Sijeve

128
Panorame (moralno najispravnijeg novinara koji postoji, kako je to rekao Pirs), od 23. januara 1995, u kom je otkrivena potpuna la` Harisa Silajxi}a, naime da u Biha}u nije poginulo 70.000, kako je tvrdio Silajxi}, ve} oko 1.000 qudi, i to ne `ena i dece, nego uglavnom vojnika koji su ga branili. A kad se stiglo do Biha}a i porazgovaralo s tamo{wim stanovni{tvom, pokazalo se da grad uop{te nije osvojen. John Pilger, Kosovo the site of a genocide that never was, Wu stejtsmen, 13. decembar 2004. Tim Weiner, U.S. Says Serbs May Have Tried To Destroy Massacre Evidence, Wujork tajms, 30. oktobar 1995. Jon Swain, Empty Bosnian Graves baffle UN, Sandej tajms, 3. novembar 1996. Mike OConnor, In Bosnia Field, Changes Refuel Talk of Graves, Wujork tajms, 3. april 1996. Vidi: Emma Daly, It is a crime too great to hide, but do we have the stomach to bring the killers to trial?, Independent, 3. april 1996. Elizabeth Neuffer, NATO puts grave sites in Balkans on watch, Boston glob, 22. april 1996; David Rohde, Bosnian Massacre Sites Swept of Key Evidence, Christian Science Monitor, 3. april 1996; i Mike OConnor, In Bosnia Field, Changes Refuel Talk of Graves, Wujork tajms, 3. april 1996. Pokrenuta misija da se prona|u nestali u biv{oj Jugoslaviji, Rojters, 25. novembar 1996. Osnivawe Me|unarodne komisije za nestala lica prvi je najavio predsednik Bil Klinton na samitu Grupe 7, odr`anom te godine u Lionu, u Francuskoj. U to vreme Klinton je o tome govorio kao o me|unarodnoj komisiji za nestala lica u biv{oj Jugoslaviji kojom }e predsedavati biv{i dr`avni sekretar Saj Vens. (Transkript predsednikove konferencije za {tampu u Francuskoj, U.S. Newswire, 29. jun 1996.) Zaista, prava svrha MKSJ, da pozitivno identifikuje ratne `rtve me|u bosanskim Muslimanima, ogleda se u ~iwenici da je 2005. godine MKSJ po~eo da prebacuje zadu`ewa Institutu za nestala lica Bosne i Hercegovine, novoj ustanovi na dr`avnom nivou koja odgovara Savetu ministara Bosne i Hercegovine. Vidi: Missing Persons Institute of Bosnia-Herzegovina Excavates Key Mass Grave Sites in Herzegovina, MKSJ, 24. jun 2009, http://www.icmp.org/press-releases/missing-persons-institute-of-bosniaherzegovinaexcavates-key-mass-grave-sites-in-herzegovinainstitut-za-nestale-osobe-bosne-i-hercegovine-iskopava-kljucne-masovne-grobnice-u-hercegovini2/. Kako je rekla [ina Mekdonald, voditeqka Vesti na britanskom Kanalu 4: Ovo se naziva sekundarnom grobnicom, jer se u woj nalaze tela koja su krivci uklonili iz prvobitnih masovnih grobnica u blizini mesta egzekucija, u poku{aju da sakriju dokaze. E pa, nije im upalilo. (Channel 4 News, Velika Britanija, avgust 1998.) Eric Stover, Gilles Peress, The Graves: Srebrenica and Vukovar (Cirih: Scalo Publishers, 1998), str. 150. Charlayne Hunter-Gault, intervju sa pomo}nikom ameri~kog dr`avnog sekretara Xonom [atukom, emisija The NewsHour with Jim Lehrer, televizija Pi-Bi-Es, 25. januar 1996. Kada ga je Hanter-Goltova upitala za masovnu grobnicu kod Glogove, i posle toga gde su tela?, [atuk je odgovorio:

56 57 58 59 60 61

62

63

64

65 66

129
Obi{li smo jednu masovnu grobnicu, kod Glogove, koja se ovde opet pojavquje na na{em filmskom snimku, i tamo smo stvarno videli komade ode}e, cipelu, qudsku kost koja je izvirivala iz zemqe, a bilo je vrlo malo dokaza, ako ih je uop{te i bilo, da je neko dirao tu grobnicu, izuzev ~iwenice da je o~ito, u nekom trenutku u proteklih {est meseci, verovatno pre {est meseci, tu bila iskopana masovna grobnica. Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003), posebno Poglavqe 7, Imagery Intelligence in Bosnia, str. 313353; ovde str. 315316. Paul Quinn-Judge, Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveillance reveals little, Boston glob, 27. jul 1995. Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, str. 347350. Vidi: sudija Carmel Agius et al., Presuda, Tu`ilac protiv Vujadina Popovi}a et al., IT-0588-T, MKSJ, 10. jun 2010, paragraf 603, http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf. Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, str. 313353. Vidi, npr: John Prados, Hoodwinked: The Documents That Reveal How Bush Sold Us a War (Wujork: The New Press, 2004). Vidi tako|e: John Prados, PR Push for Iraq War Preceded Intelligence Findings, Arhiva nacionalne bezbednosti (Univerzitet Xorx Va{ington"), 22. avgust 2008, http://www.gwu. edu/nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB254/index.htm. Vidi: George Pumphrey, The Srebrenica MassacreA Hoax?, drugi deo (Bon, Nema~ka: novembar 1998), http://www.ocf.berkeley.edu/bip/docs/kosovo_polje/srebrenica_hoax_a.html. Nick Hawton, Largest Bosnian grave found, Vesti Bi-Bi-Sija, 28. mart 2003, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2895801.stm. Hrvoje Polan, Bosnian experts start exhuming largest ever mass war grave, agencija Frans pres, 28. jul 2003; New mass grave could be Bosnias biggest, The Australian, 30. jul 2003; i Nick Hawton, Bosnias largest mass grave, Vesti Bi-Bi-Sija, 30. jul 2003, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3111189.stm. Alexander S. Dragicevic, Forensic experts continue excavating largest mass grave, plan to begin removing remains Wednesday, Aso{ijeted pres, 5. avgust 2003. Russ Baker, Grisly clues in Bosnias largest mass grave, Christian Science Monitor, 8. septembar 2003. Vidi, na primer, Mike OConnor, In Bosnia Field, Changes Refuel Talk of Graves, Wujork tajms, 3. april 1996. Alix Kroeger, Identifying Srebrenicas victims, Vesti Bi-Bi-Sija, 10. april 2002, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1920825.stm. Broj identifikovanih srebreni~kih `rtava pre{ao 2000, Me|unarodna komisija za nestala lica, 10. jun 2005, http://www.ic-mp.org/press-releases/ identification-of-srebrenica-victims-passes2000/. Vidi. Richard J. Goldstone, Tu`ilac Tribunala protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a (IT9518-I), 14. novembar 1995, Ta~ka 1, paragraf 4751, http://www.icty.org/x/cases/karadzic/ind/en/kar-ii951116e.pdf.

67

68 69 70

71 72

73

74 75

76

77 78 79 80

81

130
82 Vidi: Radislav Krsti}, Srebrenica Drinski korpus (IT9833), Informacije o slu~aju, MKSJ, 8. jul 2005, str. 67, http://www.un.org/icty/glance /krstic.htm. 83 Stover i Peress, The Graves, str. 174. 84 Prema jednom saop{tewu za {tampu Me|unarodne komisije za nestala lica, Komisija je do po~etka jula 2010. identifikovala 6.481 osoba nestalih posle pada Srebrenice u julu 1995. Vidi: DNA Results of the International Commission on Missing Persons Reveal the Identity of 6,481 Srebrenica Victims, 9. jul 2010, http://www.ic-mp.org/press-releases/dna-results-reveal6481-srebrenica-victims/. 85 David Sells, Seeking the truth in Srebrenica, Bi-Bi-Sijev program Wuznajt, 30. jun 1999, http://news.bbc.co.uk/2/hi/special_report/1998/kosovo/376122.stm. 86 Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom (Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010), str. 7678. 87 Li~na prepiska putem elektronske po{te i telefonski razgovori, David Foley iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu i Jonathan Rooper, jula 1997. i kasnije. 88 Li~na prepiska putem elektronske po{te, Milivoje Ivani{evi} i Edward S. Herman, novembar 2008. 89 Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom (Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010), str. 7882. 90 Ibid, str. 93169. 91 Vidi: Bosnian research centre says 500 Srebrenica victims still alive, agencija SRNA, 31. mart 2010, prevedeno za Bi-Bi-Sijev program Monitoring Europe, 2. april 2010; i Bosnian Serb government seeks additional report on Srebrenica victim numbers, agencija FENA (Federalna novinska agencija, Sarajevo), 8. april 2010, prevedeno za Bi-Bi-Sijev program Monitoring Europe, 8. april 2010. U posledwem izve{taju citira se direktor Centra za istra`ivawe i dokumentaciju Mirsad Toka~a: Za vreme trajawa na{eg istra`iva~kog projekta, koji se odnosi na qudske `rtve, prona{li smo 500 `ivih qudi iz Srebrenice. Tako|e imamo informacije da je u ovoj oblasti poginulo ne{to vi{e od 7.000 qudi, iako nisu svi bili iz Srebrenice. Dakle, ima qudi iz Vlasenice, Zvornika, Bratunca, Vi{egrada, Rogatice, {to pokazuje i ~iwenica da smo registrovali 70 osoba sahrawenih u Memorijalnom centru Poto~ari koje me|utim nisu ubijene u Srebrenici. 92 Susan Ladika, Laying Ghosts To Rest In Bosnia, Science, 24. avgust 2001, http://susanladika.com/freelance_journalist_susan_ladika_science_writing_bosnian _massacre_1995.html. Kako se 5.800 neidentifikovanih tela mo`e definitivno povezati sa Srebrenicom, nije obja{weno. Niti je novinarka izgleda bila svesna da onih 200 identifikovanih tela nije pripadalo qudima koji su definitivno bili u Srebrenici kad je pala, ve} je to bilo samo 200 qudi ~ija su se imena nalazila na spisku Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta. 93 DNA Results of the International Commission on Missing Persons Reveal the Identity of 6,481 Srebrenica Victims, 9. jul 2010, http://www.ic-mp.org/press-releases/dna-results-reveal6481-srebrenica-victims/.

131
94 Vidi: sudija Carmel Agius et al., Presuda, Tu`ilac protiv Vujadina Popovi}a et al., IT-0588-T, MKSJ, 10. jun 2010, Sect. III(J)5, ICMP Data on Deceased Persons, paragraf 638649; ovde bele{ka 2329, str. 258, http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf . Isticawem ovoga, Sudsko ve}e je odbacilo kritike koje je na ra~un metodologije MKSJ izrekla stru~ni svedok odbrane Debra Komar, koja je, kako je reklo Sudsko ve}e, svedo~ila da bi u idealnoj situaciji uzroci bili uzeti od oba roditeqa nestale osoba i upotrebqeni da se identifikuje ta osoba, po{to DNK jedne osobe predstavqa kombinaciju DNK oba roditeqa. Ali, kako je tada priznalo Sudsko ve}e: U mnogim situacijama, kao {to je to slu~aj sa Me|unarodnom komisijom za nestala lica, DNK jednog ili oba roditeqa nije dostupan, pa se stoga koriste uzorci daqih ro|aka (paragraf 643). 95 Vidi transkript su|ewa Krsti}u: IT955/18-I, 23. jul 2009, paragraf 365, redovi 2122, http://www.icty.org/x/cases/karadzic/trans/en/090723SE.htm. Vidi tako|e Andy Wilcoxson, Radovan Karadzic Previews Srebrenica Genocide Defense, Balkan Report, 6. avgust 2009, http://www.nolanchart.com/article6706.html. 96 Trifunovi} et al., Report about Case Srebrenica, http://www.slobodanmilosevic.org/documents/srebrenica.pdf. 97 Dragana Dardic, Serb denial of Srebrenica massacre sparks outrage, Rojters, 3. septembar 2002. Vidi tako|e Official Bosnian Serb report on Srebrenica provokes outrage, agencija Frans pres, 3. septembar 2002; Irena Gajic, Bosnian Serb government report: Few Muslims killed in Srebrenica massacre, Aso{ijeted pres, 3. septembar 2002; High Representative Slams Bosnian Serb Report on Srebrenica, HINA Hrvatska izvje{tajna novinska agencija, 4. septembar 2002; EU, US condemn Bosnian Serb report on Srebrenica massacre, agencija Frans pres, 5. septembar 2002; i Missing persons group slams Bosnian Serb report on Srebrenica, agencija Frans pres, 5. septembar 2002. 98 Vidi: The Events in and around Srebrenica between 10th and 19th July 1995 (D oga|aji u i oko Srebrenice izme|u 10. i 19. jula 1995), Komisija za istra`ivawe doga|aja u Srebrenici i oko we izme|u 10. i 19. jula 1995, Bawaluka, jun 2004. 99 Vidi, npr: Nicholas Wood, Bosnian Serbs Admit Responsibility for the Massacre of 7,000, Wujork tajms, 12. jun 2004. Gotovo devet godina posle tog doga|aja vo|stvo bosanskih Srba priznaje odgovornost za masakr najmawe 7.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka u gradu Srebrenica, napisao je Wood. U izve{taju na 42 strane prvi put se priznaje da su jedinice policije i vojske pod kontrolom vlade 'u~estvovale' u masakru koji se dogodio u julu 1995. Tako|e se ka`e da je 'izvr{ilac preduzeo sve mere da sakrije zlo~in uklawaju}i tela', i navode se lokacije 32 masovne grobnice, od kojih su 28 'sekundarne', u kojima se nalaze tela koja su uklowena sa drugih lokacija kako bi se sakrila od me|unarodnih istra`iteqa. 100 Nicholas Wood, More Prosecutions Likely to Stem From New Srebrenica Report, Wujork tajms, 6. oktobar 2005. 101 Ian Traynor, Ashdown running Bosnia like a Raj, Gardijan, 5. jul 2003. 102 Vidi: Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, Poglavqe 8, Was Srebrenica an intelligence failure?, str. 355421; posebno str. 370371.

132
103 Za kopiju video-snimka navodnog streqawa od strane [korpiona, koja je dostupna javnosti, vidi npr. Srebrenica July 1995 Execution Total Version, koju je na vebsajt YouTube postavio sanimideg, http://www.youtube.com/watch? v=VvuwIba8Sck. Vidi tako|e kako je obra|en ovaj snimak u Poglavqu 5. 104 Vidi napomenu 46. 105 Tim Xuda (Tim Judah) i Danijel Santer (Daniel Sunter) nazvali su video-snimak kona~nim, neoborivim dokazom u~e{}a Srbije u masakrima u Srebrenici, u kojima je ubijeno vi{e od 7.500 mu{karaca i de~aka, bosanskih Muslimana. (How the video that put Serbia in dock was brought to light, Obzerver, June 5, 2005.) Nicholas Wood i Marlise Simons napisali su da analiti~ari ka`u da je kaseta najzna~ajniji dokaz za formirawe srpskog javnog mwewa posle zavr{etka balkanskih ratova 1990-ih. (Videotape of Serbian Police Killing 6 Muslims From Srebrenica Grips Balkans, Wujork tajms, June 12, 2005.) 106 Sudija Almiro Rodrigues et al., usmena izjava, Tu`ilac protiv Radislava Krsti}a, OF/P.I.S./609e, 2. avgust 2001, str. 7, <http://www.icty.org/x /cases/krstic/tjug/en/010802_Krstic_summary_en.pdf>; i sudija Almiro Rodrigues et al., Presuda, Tu`ilac protiv Radislava Krsti}a, IT9833-T, 2. avgust 2001, Section G, Genocide, paragraf 539599; paragraf 653654, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf>. 107 Vidi: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage, and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), str. 152160. Tako|e vidi Poglavqe 6 u ovom izdawu. 108 Vidi: Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (or Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), Me|unarodni sud pravde, 26. februar 2007, <http://www.icj-cij.org/docket/ files/91/7349.pdf>.

Poglavqe 5.

OSIGURAVAWE PRESUDA: ZLOUPOTREBA ISKAZA SVEDOKA U HAGU


Xorx @amueli

Uloga Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) presudna je za pretvarawe zvani~ne pri~e o Srebrenici u svojevrsnu svetiwu. Rad ovog suda po~iva na pretpostavkama zemaqa ~lanica NATO-a i institucija koje ga ve}inski finansiraju, naro~ito ameri~ke vlade koja je i odabrala najve}i broj prvobitnih ~lanova. Prema ovim pretpostavkama, ustanovqenim mnogo pre nego {to se mogla izvr{iti bilo kakva svrsishodna procena uzroka i pona{awa u ratovima u biv{oj Jugoslaviji, Srbi su bili ti koji su izazvali ove ratove; Srbi su sproveli genocid; Srbi su, za razliku od svih ostalih etni~kih grupa koje su u~estvovale u ratovima, ~inili grozna nedela u okviru dr`avne politike; Srbi su bili zlo~inci koji su sprovodili zlo~ina~ka nare|ewa koja je izdavalo zlo~ina~ko rukovodstvo i Srbi se moraju naterati na to da priznaju krivicu kako bi okajali grehe. I zaista, jedan od tvoraca Tribunala, biv{i slu`benik Stejt departmenta Majkl P. [arf otvoreno je pisao o misiji Me|unarodnog krivi~nog suda u Va{ington postu:1 Prilikom pisawa statuta za Tribunal za Jugoslaviju, Savet bezbednosti UN postavio je sebi tri ciqa: prvo, da se srpski narod, koji je dugo bio zaveden Milo{evi}evom propagandom, upozna sa ~inovima agresije, ratnim zlo~inima i zlo~inima protiv ~ove~nosti koje je po~inio wegov re`im; drugo, da se olak{a nacionalno pomirewe tako {to }e se glavna krivica pripisati Milo{evi}u i ostalim liderima u vrhu i razotkriti na koje je na~ine Milo{evi}ev re`im naveo obi~ne Srbe da vr{e zlodela i, tre}e, da se promovi{e politi~ka katarza dok se u isto vreme novoizabrani srpski lideri podsti~u na distancirawe od represivne politike pro{losti. Re~i pravda, pravednost i me|unarodno pravo ne pomiwu se u ove tri svrhe postojawa, ili raison detre, i zaista, Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju je otvoreno sledio politi~ke ciqeve na u{trb zakonskih postupaka koje su odavno usvojili isti zapadni narodi koji su stvorili i finansirali ovaj ad hoc tribunal.

134
Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju i pravda Mada Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju tvrdi da sledi va`nu tradiciju utvr|ivawa moralne i pojedina~ne odgovornosti koja je uspostavqena u Nirnbergu, jedan od principa kojima se Tribunal vodi upravo kr{i tu tradiciju. Prema toj tradiciji, izvr{avawe nare|ewa nadre|enih ne opravdava ratne zlo~ine podre|enih. Nasuprot tome, MKSJ generalno nije preterano zainteresovan za zlo~ine relativno niskorangiranih osoba koje su ih direktno po~inile. Po{to se pretpostavqa da su izvr{avali nare|ewa, wihovi zlo~ini su razumqivi ~ak se mogu i oprostiti. Oni koji su ih po~inili ~esto uop{te nisu optu`eni ili, ako jesu, odre|ene su im prili~no blage kazne. MKSJ odbija da prihvati da se ratni zlo~ini doga|aju u `aru bitke; da su motivisani strahom, osvetom, odmazdom i zlo~ina~kim pona{awem onim {to nastupa kada bezakowe ovlada qudskom egzistencijom. Umesto toga, zlo~ini se predstavqaju kao posledice genocidnog plana koji su skovali politi~ki lideri. Mora se priznati da je u Nirnbergu su|eno nacisti~kim vo|ama, a ne wihovim sledbenicima nacistima. To je, me|utim, imalo smisla, budu}i da je u poveqi Me|unarodnog vojnog suda stajalo da je prvi i najva`niji zlo~in zlo~in protiv mira, naime, planirawe, pripremawe, zapo~iwawe i vo|ewe agresorskog rata, ili rata koji kr{i me|unarodna primirja, sporazume ili garancije. Ratni zlo~ini i zlo~ini protiv ~ove~nosti smatrani su za posledice ovog osnovnog zlo~ina. Bilo je mawih zlo~ina koji su direktno proisticali iz ovog prvog, najva`nijeg zlo~ina uni{tewa zakonom ure|ene qudske egzistencije. Ta~ka 1. optu`nice protiv nacisti~kih vo|a, na primer, ka`e da: Svi optu`eni u~estvovali su kao vo|e, organizatori, podstreka~i ili sau~esnici u nastanku ili sprovo|ewu zajedni~kog plana ili zavere da se izvr{e, ili koji obuhvataju nare|ivawe, Zlo~ina protiv mira, Ratnih zlo~ina i Zlo~ina protiv ~ove~nosti. Ta~ka 2. bila je iskqu~ivo posve}ena zlo~inima protiv mira. Ratni zlo~ini bili su predmet ta~ke 3. a zlo~ini protiv ~ove~nosti ta~ke 4. Za razliku od toga, statut MKSJ, prate}i diktate SAD, ne pomiwe zlo~ine protiv mira ili agresorske ratove. U Statutu su kao zlo~ini navedena kr{ewa me|unarodnih humanitarnih zakona; te{ki prekr{aji @enevskih konvencija iz 1949 (jedinih koje su SAD ratifikovale; Amerika nije ratifikovala protokole I i II pridodate 1977. godine @enevskim konvencijama iz 1949); kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa; genocid; i zlo~ini protiv ~ove~nosti. Ako se, me|utim, zlo~ini protiv mira ne priznaju kao najva`niji zlo~in, te{ko je shvatiti kako tu`ioci MKSJ mogu da izvedu na su|ewe politi~ke lidere ukoliko nisu u mogu}nosti da pribave dokaze da su ti lideri ili direktno izvr{ili zlo~ine, ili da su te zlo~ine naredili ili odobrili. Tu`ioci MKSJ nisu uspeli da otkriju nijedan takav dokaz. U poku{aju da izna|u nekakvu vajnu teoriju ili zaveru koja bi politi~ke lidere povezala s pojedina~nim zlo~inima koji su se dogodili stotinama

135
kilometara daqe, MKSJ je do{ao do neizvesnih i nebuloznih ideja, kao {to su zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat ili plan za stvarawe Velike Srbije.2 [to se ti~e dokaza, MKSJ umawuje vrednost patolo{kih nalaza i umesto toga se radije usredsre|uje na svedo~ewa o~evidaca. To je najnepouzdaniji oblik dokaza, jer na se}awe neretko uti~u partijski programi, da i ne pomiwemo vremensku distancu. Pored toga, svedoci se ~esto mogu ubediti ili izmanipulisati da se prisete onoga ~ega tu`ilac `eli da se prisete. O~evici su, tako|e, izvanredno pogodni, sa stanovi{ta MKSJ, zato {to u postupak unose dramski momenat, posebno ako izaberu, {to se ~esto doga|a, da svedo~e anonimno, i na taj na~in doprinesu pravedni~kom nastupu Tribunala koji `eli da ispravi stra{ne nepravde i `rtvama donese pravdu. Uz to, izuzetno je te{ko u postupku pred MKSJ pobiti iskaze o~evidaca. Ako branilac uka`e na protivre~nosti u raznim svedokovim iskazima, sudije ga mogu ukoriti zbog maltretirawa svedoka koji je pre`iveo strahote (vidi daqe u tekstu). Ako branilac istakne da je samo po sebi neverovatno da se jedan doga|aj zbio onako kako ga svedok opisuje, sudije ga mogu upozoriti da prestane da se raspravqa sa svedokom i da nastavi daqe (vidi daqe u tekstu). Nemo}an da pobije iskaz svedoka, a s obzirom na strukturu i svrhu Tribunala, optu`eni posebno optu`eni Srbin nema bukvalno nikakve {anse da bude oslobo|en. Usled toga, najboqi put za optu`enog da za sebe osigura blag tretman jeste da zdu{no sve prizna, vode}i se verzijom MKSJ o nedavnoj istoriji Balkana. Pored toga {to priznawe predstavqa naizgled nepobitan dokaz stravi~nih zlo~ina, ono tako|e ukida svaku potrebu za pravim su|ewem i izno{ewem forenzi~kih dokaza koji bi potkrepili priznate zlo~ine. Tako|e ukida i potrebu za rigoroznim unakrsnim ispitivawem. Za{to izazivati nekoga ko daje dokaze protiv sebe? Namera MKSJ bila je da podigne optu`nice pa onda potra`i dokaze koji }e ih opravdati protiv politi~kih i vojnih vo|a koje je NATO, ili boqe re~eno SAD, izabrao za protivnike. Prvobitne optu`nice za genocid protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karaxi}a i wegovog komandanta, generala Ratka Mladi}a, objavqene su 27. jula 1995. i zasnivale su se na navodnim dejstvima bosanskih Srba jo{ iz 1992; ovoj optu`nici, podignutoj jedva dve nedeqe posle zauzimawa Srebrenice, pre istrage o doga|ajima u Srebrenici i dok su izbeglice iz Srebrenice jo{ stizale na teritoriju oko Tuzle koju su dr`ali Muslimani, tek ~etiri meseca kasnije je pridodata ta~ka optu`be o genocidu u za{ti}enoj zoni Srebrenica.3 Predsedavaju}i MKSJ, Antonio Kaseze, ushi}eno je saop{tio novinarima: Optu`nica zna~i da ova gospoda Mladi} i Karaxi} ne}e biti u prilici da u~estvuju u mirovnim pregovorima Da vidim ko }e sesti za pregovara~ki sto s nekim ko je optu`en za genocid.4 Ovo je tako|e utrlo put za dugo planirano te{ko bombardovawe ciqeva bosanskih Srba od strane NATO-a, poznato kao Operacija namerna sila. Kasezeovi komentari zvu~e

136
jo{ neobi~nije ako se uzme u obzir da su Karaxi}a i Mladi}a tek ~ekala su|ewa ili osude i da }e on, kao glavni sudija, verovatno u nekom trenutku predsedavati u wihovim slu~ajevima. Vrste krivice Rad MKSJ zasniva se na tri vrste teoretske krivice. Prvo, tu je NATO, koji prolazi neka`weno. U junu 2000. godine glavni tu`ilac Karla del Ponte je saop{tila da nema osnova ~ak ni za pokretawe istrage o eventualnim ratnim zlo~inima NATO-a po~iwenim tokom akcije bombardovawa Jugoslavije 1999. organizacija Amnesti interne{enel je u svom detaqnom izve{taju na tu temu osporila ovakav zakqu~ak, {to su u~inila i brojna pravna lica.5 Po MKSJ, ni lideri NATO-a ni slu`benici na ni`im polo`ajima nisu po~inili nikakve ratne zlo~ine. Kao posledica toga, tokom su|ewa Milo{evi}u, MKSJ je odbio da pozove kao svedoke odbrane dvojicu vo|a NATO-a iz 1999. britanskog premijera Tonija Blera i biv{eg nema~kog kancelara Gerharda [redera. Tribunal je ocenio kao irelevantno wihovo svedo~ewe u vezi s (planiranim) neuspehom pregovora u Rambujeu, saradwom izme|u NATO-a i Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), odavno nastalim planovima za bombardovawe Jugoslavije, namernim obmanama u vezi s brojem `rtava na Kosovu da bi se opravdali napadi NATO-a, kao i s planom da se zapo~ne kopnena invazija na Jugoslaviju: Uop{teno pomiwawe politike vlada Ujediwenog Kraqevstva ili Nema~ke vezane na Kosovo, i posebno navodne politike vezane za 'smawewe dr`ave Srbije', ne predstavqa 'neophodne' informacije za odbranu ni po jednoj ta~ki optu`be u kosovskoj optu`nici. Niti su, {tavi{e, dodeqeni branioci pokazali da je 'svest' predlo`enih svedoka o takvoj politici ne{to {to bi, ako bi se dokazalo, uticalo na slu~aj odbrane Optu`enog u pogledu bilo koje pojedina~ne optu`be 'Svest' gospodina Blera i gospodina [redera o politici UK ili NATO-a da podr`i OVK ili NATO ne bi, ~ak ako bi se dokazala, poduprla argumente Optu`enog ni po jednom osnovu relevantnom za utvr|ivawe wegove krivice ili nevinosti u pogledu ovih navoda.6 Odluka je o~igledno apsurdna, s obzirom na neprestano ponavqane optu`be MKSJ da je Srbija godinama vodila politiku etni~kog ~i{}ewa na Kosovu kako bi osigurala trajnu srpsku kontrolu nad tom pokrajinom. U optu`nici protiv Milo{evi}a za Kosovo se navodi: Snage SRJ i Srbije preduzimale su operacije ~ija su meta bili kosovski Albanci, sa ciqem da se protera zna~ajan deo populacije kosovskih Albanaca sa Kosova kako bi se osigurala trajna srpska kontrola nad pokrajinom. Da bi se postigao ovaj ciq, snage SRJ i Srbije, deluju}i u sprezi, izvodile su pa`qivo planirane i koordinisane operacije.7 Kako osporiti ovakvu optu`bu, osim pru-

137
`awem dokaza da je ciq Srbije bio da se odbrani od dugo planiranog napada NATO-a i OVK? Krivica ne-Srba Tu su, zatim, Hrvati, bosanski Muslimani i Oslobodila~ka vojska Kosova de facto saveznici NATO-a. Za razliku od gowewa visokorangiranih Srba, MKSJ se ovde gotovo iskqu~ivo usredsredio na zlo~ine boraca na sredwim i niskim polo`ajima. Za svaki slu~aj, ne bi li pokazao da je nepristrasan, MKSJ jeste pokrenuo tajne istrage bosanskog predsednika Alije Izetbegovi}a i hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana. Te su se istrage, me|utim, razvla~ile godinama da bi se wihovo postojawe obelodanilo tek po{to su ovi lideri umrli prirodnom smr}u. Kad je pokojni Tu|man bio bezbedan, MKSJ je najzad na{ao za shodno da optu`i hrvatskog generala Antu Gotovinu za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona ratovawa tokom operacije Oluja 1995. godine, kada je Hrvatska okupirala podru~je Krajine i prognala 250.000 Srba. Zna~ajno je to {to je on bio jedini visokorangirani hrvatski oficir koji je otpu`en u vezi sa operacijom Oluja. Pored toga, za razliku od Mladi}a i Karaxi}a, koji su optu`eni samo nekoliko dana posle zauzimawa Srebrenice, i Milo{evi}a, koji je optu`en dok je NATO jo{ bombardovao Jugoslaviju, protiv Gotovine je optu`nica podignuta tek u julu 2001, {est godina po{to je ta vojna akcija zavr{ena i vi{e od 18 meseci posle smrti Tu|mana, ~oveka koji je inicirao operaciju Oluja. To se dogodilo i vi{e od dve godine po{to je Wujork tajms, 21. marta 1999, objavio pri~u8, zasnovanu na informacijama koje su procurile iz tribunala, u kojoj se ka`e da su istra`iteqi MKSJ zakqu~ili da je: Hrvatska vojska tokom operacije 'Oluja' izvr{ila grupna pogubqewa, nasumi~na granatirawa civilnog stanovni{tva i 'etni~ko ~i{}ewe'. [tavi{e, istra`iteqi preporu~uju da se podignu optu`nice protiv tri hrvatska generala, a jedan ameri~ki zvani~nik je ove nedeqe izjavio da bi se to moglo dogoditi u narednih nekoliko nedeqa. Jedan od generala koji su imenovani u pri~i bio je Ante Gotovina. Optu`nice su, uz to, bile prili~no neobi~no sro~ene. Na primer, na vi{e mesta se pomiwalo ponovno zauzimawe oblasti Krajine9 {to je ve} odavalo predrasude u vezi s tim pitawem. Daqe, optu`nica protiv Gotovine, koja je usledila nekoliko dana po{to je Milo{evi} preba~en u Hag, delovala je kao neuspeo poku{aj da se MKSJ prika`e kao nepristrasan. Nasuprot uobi~ajenom opisivawu Karaxi}a, Mladi}a i Milo{evi}a kao inicijatora genocida, Karla del Ponte nije {tedela re~i hvale kad je okarakterisala Gotovinu. U govoru odr`anom u Londonu, ocenila je zlo~ine Gotovine kao izvr{ene u toku vojne operacije, koja je bez sumwe sama po sebi bila legitimna, ~iji je ciq bilo ponovno zauzimawe dela hrvatske teritorije koji su okupirale srpske snage. Operacija je bila uspe{na i Hrvati je pamte kao jedan od svojih najsvetlijih ~asova. Gotovina je bio

138
jedan od komandanata i, {to je i prirodno, po{tuju ga kao heroja.10 Ovaj uspeh je podrazumevao etni~ko ~i{}ewe 250.000 civila i ubijawe nekoliko hiqada qudi, ukqu~uju}i preko tri stotine `ena i dece, sa teritorije na kojoj su oni i wihovi preci `iveli stotinama godina. [to se ti~e bosanskih Muslimana ili kosovskih Albanaca, u skladu sa ulogom `rtava koju im je dodelio NATOMKSJ, optu`eno je svega nekoliko zvani~nika. Za svaki slu~aj, MKSJ je izveo na su|ewe Sefera Halilovi}a, na~elnika {taba Bosanske muslimanske armije, ali samo na osnovu optu`bi za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa i samo za navodne zlo~ine nad bosanskim Hrvatima. Me|utim, MKSJ je uradio ne{to neobi~no: oslobodio ga je. Sli~no tome, prijateqski tretman dobila je i Oslobodila~ka vojska Kosova (OVK). Od trojice kosovskih Albanaca koji su dosad izvedeni pred sud, dvojica Fatmir Qimaj i Isak Musliu oslobo|eni su optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, dok je jedan Haradin Bala oslobo|en optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, ali je osu|en za kr{ewa zakona ratovawa na zatvorsku kaznu od 13 godina. (Osloba|awe od optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti je va`no, jer to zna~i da MKSJ smatra da zlo~ini za koje je Bala osu|en nisu po~iweni u okviru obimnog i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo, ve} u toku sukoba sa drugim oru`anim snagama.) U februaru 2005. MKSJ je podigao optu`nicu protiv kosovskog premijera Ramu{a Haradinaja. Haradinaj je podneo ostavku i oti{ao u Hag, gde je bio pu{ten da su|ewe ~eka na slobodi. MKSJ je potom doneo odluku kojom mu se dozvoqava da u~estvuje u politi~kim aktivnostima dok ~eka su|ewe ({to se drasti~no razlikuje od wihovog odbijawa da odobre da Milo{evi} bude poslat u Moskvu radi hitnog medicinskog le~ewa). Na su|ewu koje je usledilo, kada je optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, tu`ioci MKSJ su naveli da je Haradinaj u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu koji je imao za ciq da OVK obezbedi kontrolu nad Metohijom putem napadawa i progona izvesnih delova tamo{weg civilnog stanovni{tva: naime, nezakonitog odstrawivawa srpskih civila iz te oblasti, i silovitog, nasilnog gu{ewa svakog realnog ili potencijalnog oblika saradwe tamo{wih albanskih ili romskih civila sa Srbima. Ipak, {to nije iznena|ewe, od toga ni{ta nije bilo. On je bio saveznik i klijent SAD. Amerika je dugo gajila poseban odnos sa Haradinajem. Kada je Haradinaj u julu 2000. rawen u misterioznom obra~unu, Amerikanci su povre|enog Haradinaja smesta helikopterom prevezli u vojnu bolnicu u okviru baze Bondstil, {taba ameri~kih snaga na Kosovu. On je odatle potom preba~en u vojnu bolnicu u Nema~koj. Ovakav bri`an gest deluje ~udno ako se uzme u obzir pri~a koja se pojavila nekoliko dana posle obra~una, naime, da je Haradinaj povrede zadobio prilikom napada na ku}u rivalskog lidera OVK. Prema AFP-u, Haradinaj je, po{to je bio ume{an u navodni napad ru~nim oru`jem i granatama na jednu porodi~nu ku}u, sada evakuisan iz provincije radi medicinskog tretmana. Prevezen je iz provincije

139
pre nego {to je policija UN stigla da ga ispita u vezi sa incidentom.11 Ogor~ewe zbog ~iwenice da Amerika {titi Haradinaja je bilo sve ve}e. U septembru 2000, Obzerver je preneo da se policija UN `alila da joj ameri~ka vojska uskra}uje dokaze o vatrenom obra~unu u kom je u~estvovao Haradinaj. Tvrdili su da su Amerikanci uklonili forenzi~ke dokaze sa mesta obra~una, ukqu~uju}i metke izva|ene iz zidova.12 Vaqa ista}i da je mesto obra~una bilo daleko izvan zone odgovornosti vojske SAD, na jugoistoku Kosova. U septembru se Haradinaj ve} nalazio u Va{ingonu, da bi raspravqao o budu}nosti Kosova na sastanku koji je organizovao ameri~ki Stejt deparment i da bi prikupio nov~ana sredstava. ^ak su i mediji izgleda mislili da su male {anse da }e Haradinaj biti osu|en. Los An|eles tajms je primetio da zvani~nici SAD i UN otvoreno navijaju za wega. Soren Jesen-Petersen, biv{i {ef UNMIK-a, opisao je Haradinaja kao svog prijateqa. Kako je rekao: Haradinaj je ~ovek sa energijom vo|e, velikom posve}eno{}u i vizijom. Zvani~nici UN i SAD kazali su jednom novinaru: Haradinaj zaslu`uje po{tovawe i autoritet upravo zbog svoje uloge neustra{ivog borca, {to ga ~ini kqu~nim za odr`avawe stabilnosti na putu Kosova ka nezavisnosti. Re~eno je i da ga ameri~ki saveznici podr`avaju zbog logisti~ke podr{ke koju je, kako se tvrdi, pru`ao NATO-u 1999.13 Su|ewe je po~elo neobi~nom uvodnom re~i Karle del Ponte, u kojoj se po`alila da wen slu~aj, zbog zastra{ivawa svedoka, nije dovoqno jak: Ovo ne}e biti laka tu`ba. Iskrena da budem, ovo je tu`ba ~ije pokretawe neki nisu `eleli i koju je svojom saradwom podr`alo malo qudi, kako na me|unarodnom, tako i na lokalnom nivou. Ipak, ja sam insistirala na ovoj tu`bi i pokre}em je uverena da }e Sudsko ve}e zakqu~iti da su dokazi Tu`ila{tva jaki i uverqivi. Sada i ubudu}e, od presudne je va`nosti da se za{tite svedoci koji su imali hrabrosti da istupe. Znate da mnogi svedoci oklevaju da progovore. Neki se toga ~ak pla{e. Zastra{ivawe i pretwe koje su svedoci pretrpeli u ovom slu~aju predstavqaju za doti~ne pojedince i za Tu`ila{tvo ozbiqan problem. Taj problem jo{ postoji. Svedocima se i daqe preti, bilo prikriveno ili direktno Gospodine predsedavaju}i, ako ne budem imala svedoke koji }e se pojaviti pred sudom, bi}u u obavezi da povu~em ovu optu`nicu.14 Priznawe Del Ponteove je ukazalo na niz problema. Prvo, ako su svedoci bili do te mere zastra{ivani, za{to je Haradinaju dozvoqeno da se vrati na Kosovo i ~ak nastavi sa svojim politi~kim aktivnostima? Drugo, MKSJ nije imao pote{ko}a prilikom optu`ivawa, vo|ewa postupka protiv wih i osu|ivawa Srba koji su zauzimali najvi{e polo`aje u vlasti: Slobodana Milo{evi}a (nekada{weg predsednika Srbije i Jugoslavije), Milana Milutinovi}a (nekada{weg predsednika Srbije), Milana Babi}a i Milana Marti}a (obojica nekada{wi predsednici Republike Srpske Kra-

140
jine), Radovana Karaxi}a (nekada{weg predsednika bosanske Republike Srpske), Mom~ila Kraji{nika (nekada{weg ratnog predsednika Narodne skup{tine bosanskih Srba i srpskog predstavnika u Predsedni{tvu Bosne). MKSJ nije imao problema sa pronala`ewem svedoka koji }e svedo~iti protiv ovih srpskih zvani~nika i obezbe|ivawem za wih svakovrsne za{tite. Ovo navodi na dva mogu}a zakqu~ka: kosovski Albanci su bili mnogo ve{tiji i nemilosrdniji u kori{}ewu terora i nasiqa nego Srbi. U tom slu~aju, za{to se MKSJ gotovo iskqu~ivo koncentrisao na Srbe, koji se optu`uju za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti i {aqu da slu`e zatvorske kazne od nekoliko decenija? Ili je Del Ponteova ponudila alibi kojim }e objasniti neizbe`nu osloba|aju}u presudu koju je MKSJ na kraju dodelio Haradinaju. Drugim re~ima, nije postojala ozbiqna namera da se osudi Haradinaj, ve} samo da se poka`e navodna nepristrasnost i potvrdi srpska krivica. Jo{ jedna mogu}nost: Velike sile nisu podr`ale ovu tu`bu i nisu htele da sara|uju u wenom sprovo|ewu, a takav su stav postepeno prihvatile i sudije u sudskom ve}u ali je naivna Del Ponteova insistirala da nastavi, iako je videla da to nikuda ne vodi.15 Tre}eg aprila 2008. MKSJ je zaista oslobodio kosovskog premijera, pravdaju}i se da je nai{ao na zna~ajne pote{ko}e prilikom osiguravawa svedo~ewa velikog broja svedoka. Mnogi svedoci su naveli strah kao va`an razlog {to ne `ele da se pojave pred Sudskim ve}em i pru`e dokaze. Sudsko ve}e je steklo sna`an utisak da je su|ewe odr`ano u atmosferi u kojoj se svedoci nisu ose}ali bezbedno Te{ko}e u nala`ewu dokaza bile su istaknuta odlika ovog su|ewa, a malobrojni svedoci od kojih se o~ekivalo da }e pru`iti dokaze o glavnim aspektima slu~aja nisu ni saslu{ani.16 Kakvo iznena|ewe! Za~udo, posle osloba|awa optu`enog, Xefri Najs je napisao radosno pismo kosovskom listu Koha ditore u kojem je otkrio da su tri advokata Tu`ila{tva savetovala Del Ponteovoj da odustane od optu`ivawa Haradinaja jer se wegova krivica ne mo`e dokazati. Po Najsu, Del Ponteova je omanula, {to su wene kolege prepoznale kao fatalnu gre{ku u tu`bi protiv Haradinaja, u tome {to je odbila da kao svedoka pozove jugoslovenskog generala Bo`idara Deli}a.17 Sudije u Haradinajevom slu~aju delovale su u skladu s praksom koja se o~ekuje kad god optu`enici nisu Srbi. Priznali su da je bilo napada na civile. Me|utim, takvim napadima, bez izuzetka, izgleda uvek nedostaju ja~ina ili u~estalost potrebne da se oni ocene kao sistematski. Dokazi su, po`alile su se sudije, ~esto nedovoqno precizni da se zakqu~i ko je ili ko su bili odgovorni za incidente i da li su oni ~inili deo ve}eg napada na civilno stanovni{tvo.18 Za razliku od kosovskih Albanaca, koji su napustili Kosovo zato {to su ih Srbi isterali, razlog zbog kog su kosovski Srbi napustili svoje domove ostaje pod velom misterije. Mnogi Srbi su napustili svoje domove iz straha, osnovanog ili ne, da }e ih OVK namerno napasti, ali bilo je i onih koji su be`ali zbog op{teg straha da }e se zate}i usred oru`anog sukoba izme|u srpskih snaga i OVK. Ovo potvr|uje i ~iwenica da su kosovski Albanci be`ali iz svojih domova i

141
tokom perioda podizawa optu`nice. Sudsko ve}e, stoga, ne mo`e da izvu~e neki op{ti zakqu~ak u vezi s navodnim napadom na civilno stanovni{tvo na osnovu proste ~iwenice da su mnogi srpski civili napustili svoje domove u ovom periodu.19 Za Srbe se, naravno, nikad ne pokazuje takvo velikodu{no razumevawe. Sudije su u Haradinajevom slu~aju zakqu~ile da civili kao takvi nisu bili meta; samo pojedinci. Posle pa`qivog razmatrawa dokaza, odlu~ili su da lo{ tretman, prinudno iseqavawe i ubijawe srpskih i romskih civila, kao i kosovarskih albanskih civila koji su smatrani za saradnike neprijateqa ili za koje se smatralo da ne podr`avaju OVK (bilo posmatraju}i ove grupe zasebno ili kao celinu) nisu imali razmere niti u~estalost koja bi omogu}ila da se izvu~e zakqu~ak da se radi o napadu na civilno stanovni{tvo. Sudsko ve}e tako|e smatra da su neke od `rtava odabrane pre svega iz razloga koji se individualno na wih odnose, kao {to je wihova stvarna ili zami{qena veza sa srpskim vlastima, ili iz drugih razloga, a ne zato {to su pripadali civilnom stanovni{tvu.20 Time je bio obavqen posao koji se odnosio na optu`be za zlo~ine protiv ~ove~nosti. Sad je ostalo samo da se, slu~aj po slu~aj, re{i svaki pojedina~ni navod iz optu`nice. Nije te{ko pobediti ako igrate sa obele`enim {pilom. Kad se MKSJ obra~unava sa Srbima, pretpostavqa se da postoji zavera koja obuhvata najvi{e nivoe vlasti. Dakle, svaki zlo~in je sigurno potekao sa najvi{eg nivoa. Kad se radi o ne-Srbima, preovla|uju haos i neizvesnost. Nije mogu}e izvu}i nikakve zakqu~ke ni o ~emu. Dokazi su uvek nedovoqni: svedoci su nepouzdani, okolnosti zlo~ina su vi{ezna~ne, dokazi ve{taka su kontaminirani ili izgubqeni. Iznenada, sumwa se na dokaze iz druge ruke (re~i iz druge ruke pomiwu se na 37 mesta u presudi, uvek u negativnom, pogrdnom smislu). Nema vi{e izvesnosti i kategori~kih tvrdwi koje se tako ~esto isti~u u ve}ini presuda MKSJ. Ukoliko svedok konkretno ne vidi pripadnika OVK kad ubija, okolnosti u kojima je `rtva poginula ostaju misterija. ^ak nije dovoqno ni prisustvovati ubistvu koje je izvr{ila OVK, jer uvek postoji mogu}nost da ubica mo`da nije, ili mo`da vi{e nije, pripadnik OVK. Bilo je samo nekoliko navodnih ubistava za koje dokazi omogu}uju identifikovawe izvr{ioca ili izvr{ilaca, napisale su sudije. ^ak i u tih nekoliko, dokazi ne potkrepquju dosledno u~e{}e OVK kao {to se navodi.21 U diskusiji o jednom slu~aju, sudije su utvrdile da su dokazi u vezi sa po~iniocima i okolnostima mnogih navodnih ubistava nejasni, nepotpuni ili prosto ne postoje. Dokazi ~esto nestaju kad osoba i{~ezne pod sumwivim okolnostima i ponovo se pojavquju na mestu gde se prona|u posmrtni ostaci na kojima se vide znaci nasilne smrti i kad se izvr{i identifikacija. [ta se s tim pojedincem dogodilo u me|uvremenu, obi~no ostaje neizvesno.22 Sudije nisu uspele da zakqu~e da je iko bio ubijen ili poginuo u borbi ili, ako je ubijen, ko ga je ubio i za{to. Pored toga {to su svedoci nepouzdani, izbegavaju odgovore ili im nedostaje kredibilitet, wihovi iskazi su bez izuzetka nedosledni, nepove-

142
zani, vi{ezna~ni ili ih jo{ treba potvrditi. Ponekad su sumwivi i motivi svedoka. Presuda Haradinaju obiluje izjavama kao {to je: Sudsko ve}e stoga ne mo`e da zakqu~i, van svake opravdane sumwe, da su ova dvojica qudi ubijena, ili iskqu~i mogu}nost da su ta dvojica qudi aktivno u~estvovala u neprijateqskim dejstvima u vreme svoje smrti; Sudsko ve}e nije u mogu}nosti da zakqu~i van svake opravdane sumwe da je on ubijen; Sudsko ve}e smatra da dokazi koji su mu predstavqeni ne omogu}uju da se zakqu~i van svake opravdane sumwe ko je izvr{io ubistva, kojoj je grupi, ako je tako bilo, pripadao izvr{ilac, ili da li su se ubistva dogodila u nadle`nosti OVK. Velika Srbija Srbima se ukazuje mnogo druga~iji tretman: po MKSJ, razmere wihovih zlo~ina su hitlerovske. Pored toga {to su jedini me|u etni~kim grupama koje su u~estvovale u ratovima optu`eni za genocid, smatra se da wihove zlo~ine nisu po~inili ni`erazredni funkcioneri, ve} ~itav srpski politi~ki i vojni vrh, u Beogradu, na Palama, u Bawaluci, u Kninu. Samo su srpski zlo~ini izvr{avani ne kao slu~ajni nusproizvodi legitimnih ratnih ciqeva, ve} kao posledica ratnih ciqeva koji su sami po sebi bili zlo~ina~ki. Srpski ciq bilo je etni~ko ~i{}ewe radi stvarawa Velike Srbije. Tu`ila{tvo MKSJ nije do kraja objasnilo {ta su podrazumevali pod Velikom Srbijom, zbog ~ega je optu`enima bilo gotovo nemogu}e da ospore optu`bu. Taj se koncept, tako|e, stalno mewao prema potrebama Tu`ila{tva. Na primer, 2001, tokom saslu{awa u vezi s predlogom Tu`ila{tva da se optu`nice za Hrvatsku i Bosnu protiv Slobodana Milo{evi}a spoje sa kosovskom optu`nicom, koju je MKSJ prvi put podigao u maju 1999, tu`ilac Xefri Najs je pozvao na ovakvo spajawe jer: Ove tri optu`nice ti~u se istog poduhvata, u smislu zajedni~ke {eme, strategije ili plana, naime op{teg stava optu`enog Milo{evi}a u poku{aju da stvori pod navodnicima 'Veliku Srbiju', jednu centralizovanu srpsku dr`avu koja bi obuhvatila oblasti naseqene Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i celo Kosovo. To je trebalo posti}i pre svega nasilnim odstrawivawem ne-Srba sa velikih geografskih podru~ja teritorije biv{e Jugoslavije putem nare|ivawa da se izvr{e zlo~ini, {to je u suprotnosti sa ~lanovima 2 i 5 Statuta ovog tribunala.23 Najs se ovom temom pozabavio u februaru 2002, tokom uvodnog obra}awa na po~etku su|ewa Milo{evi}u. Vojska, istakao je Najs, nije bila ni{ta boqa, posvetiv{i se i sama programu optu`enog. Oficiri, zadojeni ideologijom bratstva i jedinstva, potpuno su odustali od svega pokazuju}i na taj na~in da podr`avaju Veliku Srbiju. Otud arogancija, kao i kod vojske okupqene oko gra|anskih lidera, zbog koje nisu smatrali da ima potrebe za savetovawem.24 Da su sudije u Milo{evi}evom slu~aju i same

143
verovale u istinitost navoda Tu`ila{tva MKSJ prema kojima je Milo{evi} navodne zlo~ine po~inio u nastojawu da ispuni svoj ciq stvarawa Velike Srbije jasno se videlo i kada su, juna 2004, odbile predlog za odbacivawe optu`bi koji je izneo dodeqeni prijateq suda (amicus curiae). U izjavi suda se ka`e: Na osnovu zakqu~aka na koje dokazi navode Sudsko ve}e je bilo u mogu}nosti da se van svake opravdane sumwe uveri da je Optu`eni u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, za koji je Sudsko ve}e utvrdilo da ukqu~uje lidere bosanskih Srba, i da je sa wima delio ciq i nameru da se uni{ti deo bosanskih Muslimana kao grupa Na osnovu dokaza u vezi sa (1) polo`ajem vrhovnog vo|e koji je Optu`eni zauzimao u srpskom narodu, ukqu~uju}i bosanske Srbe u Bosni i Hercegovini; (2) zagovarawem i podr`avawem koncepta Velike Srbije od strane Optu`enog; (3) logisti~kom i finansijskom podr{kom Srbije bosanskim Srbima, za koju se razumno mo`e zakqu~iti da je bila pru`ana uz znawe i podr{ku Optu`enog; logisti~ku podr{ku ilustruje blizak odnos osobqa VJ sa VRS; (4) prirodom odnosa Optu`enog i u~e{}a u politi~kom i vojnom vo|stvu bosanskih Srba.25 U avgustu 2005, me|utim, naizgled na iznena|ewe sudija, tu`ilac Najs je, tokom svedo~ewa lidera srpske Radikalne stranke, Vojislava [e{eqa, izjavio da Milo{evi} ne samo da nije zagovarao i podr`avao koncept Velike Srbije ve} da Tu`ila{tvo to nikad nije ni tvrdilo. Uvek smo prihvatali, rekao je Najs, da optu`eni nikad li~no nije upotrebio re~i Velika Srbija ili ih je samo upotrebio pripisuju}i ih drugima, ali da su drugi koristili taj termin, i uvek smo pravili razliku izme|u re~i koje su drugi koristili i na{eg slu~aja koji ka`e da je optu`enog motivisala `eqa da svi Srbi `ive u jednoj dr`avi Mo`e biti da naposletku ipak nema mnogo ili ~ak nema uop{te razlike izme|u prakti~ne realizacije jednog i drugog.26 U ovoj novoj oceni Milo{evi}a i Velike Srbije, Najs je prihvatio da je Milo{evi} javno te`io da o~uva Jugoslaviju. Me|utim, kako je Najs objasnio: Po{to se raspadne biv{a Jugoslavija, stav je Tu`ila{tva da je jedini na~in da se ispuni `eqa da svi Srbi `ive u istoj dr`avi taj da se u~ine razne stvari koje su se doga|ale na tri razli~ite teritorije Analiziramo to u odnosu na Milo{evi}evu te`wu ili wegovu iskazanu te`wu da svi Srbi treba da `ive u jednoj dr`avi, prihvataju}i da se na kraju ove izvedbe ~iweni~ni polo`aj mo`e malo razlikovati od onoga koji je pri`eqkivao ovaj doti~ni svedok Vojislav [e{eq u okviru svog dugoro~nog istorijskog koncepta Velike Srbije.27

144
Razume se da su svi Srbi `iveli u jednoj dr`avi pre nego {to je Jugoslavija rasformirana uz jaku asistenciju spoqa{wih velikih sila, pa se mo`e re}i da je on poku{avao da im omogu}i da ostanu u jednoj dr`avi. Tako|e, treba ista}i da je Milo{evi}eva `eqa da pomogne Srbima da `ive u jednoj dr`avi bila potpuno u skladu sa jugoslovenskim Ustavom, koji je jugoslovenskim nacijama (dakle, narodima poput Srba, Hrvata i Muslimana) garantovao pravo da napuste Jugoslaviju i formiraju sopstvene dr`ave. Ipak, po diktatu sila NATO-a, Jugoslavija je ne samo rasformirana bez sporazuma sa tim nacijama ve} je gotovo dva miliona Srba u dr`avama koje su se povukle iz federacije ostalo uskra}eno za mogu}nost da se mirno povuku, nego su morali da `ive kao mawine u zemqama u kojima su, samo nekoliko decenija pre toga, ubijene stotine hiqada wihovih sunarodnika. Svojim odbijawem da sve ovo prihvati bez otpora, Milo{evi} je navodno zagovarao stvarawe Velike Srbije. Osim toga, nije ~ak bilo ta~no ni da je Milo{evi} aktivno podr`avao pravo preostalih srpskih mawina da `ive u jednoj dr`avi. Milo{evi} je podr`avao inicijativu Beograda, ~ija je namera bila da se spre~i secesija Bosne time {to }e se Izetbegovi} postaviti za predsednika Jugoslavije; srpski Ustav iz 1992. nije poku{ao da preuzme nadle`nost nad susednim teritorijama koje su naseqavali Srbi; Milo{evi} je pristao na svaki me|unarodni mirovni plan predlo`en tokom 1990-ih; Milo{evi} je podr`ao povla~ewe jugoslovenskih oru`anih snaga iz Hrvatske i Bosne, i nije uradio ni{ta da za{titi Srbe iz Srpske Krajine u Hrvatskoj od obimnog etni~kog ~i{}ewa koje ih je zadesilo avgusta 1995. Svi ovi postupci nespojivi su sa podr`avawem jedinstvene ujediwene srpske dr`ave. [tavi{e, tokom su|ewa Milo{evi}u, [e{eq je jasno stavio do znawa {ta zna~i koncept Velike Srbije: Koncept Velike Srbije podrazumeva ujediwenu srpsku dr`avu koja obuhvata sve srpske teritorije na kojima Srbi ~ine ve}insko stanovni{tvo. To je, me|utim, protivno vekovnim poku{ajima Vatikana, Austrije i drugih da srpski narod svedu samo na pripadnike pravoslavne hri{}anske veroispovesti, po{to etni~ko bi}e srpskog naroda podjednako obuhvata Srbe pravoslavne, katoli~ke i muslimanske veroispovesti I ono {to se defini{e kao srpska zemqa, gde se govori srpskim jezikom Ogromna ve}ina dana{wih Hrvata su Srbi katoli~ke vere, katoli~ki Srbi. Svi muslimani u Bosni i Hercegovini i oblasti Ra{ke su Srbi muslimanske vere.28 Milo{evi}, kako je istakao [e{eq, ne samo da nije podr`avao takav koncept ve} mu se aktivno suprotstavqao. U obrazlo`ewu sudija povodom odbijawa predloga za odbacivawe otpu`be na su|ewu u junu 2004. izri~ito se pomiwe: zagovarawe i podr{ka koju je optu`eni pru`ao konceptu Velike Srbije (naglasak je dodat) i potowe wegovo otvoreno napu{tawe od strane Tu`ila{tva trebalo je da ozna~i kraj ovog slu~aja. Ali nije bilo tako to je bilo politi~ko su|ewe, ne pravi sudski postupak.

145
[okantne pri~e o genocidnim planovima Prilikom konstruisawa sopstvene verzije pri~e o Srebrenici, MKSJ je prosto zanemario dokaze koji su ukazivali suprotno, poput pismenih nare|ewa koje je izdao predsednik bosanskih Srba, Radovan Karaxi}, kojima su nedvosmisleno bile zabrawene egzekucije, zapravo sve vrste ratnih zlo~ina29. U skladu sa svojim ciqevima, MKSJ je podsticao svedoke da istupe sa {okantnim pri~ama o genocidnim planovima, nare|ewima da se izvr{i etni~ko ~i{}ewe i zaverama da se uni{te dokazi i zakopaju, i ponovo zakopaju tela. Mnoge od tih pri~a su ispri~ali svedoci koji su tvrdili da su slu~ajno ~uli razgovore ~ije postojawe samo oni mogu da potvrde. Tako Miroslav Derowi}, civilni komesar za Srebrenicu i jedan od kqu~nih svedoka za slu~aj Srebrenice, tvrdi da mu je predsednik bosanskih Srba, Radovan Karaxi}, u razgovoru koji su vodili na Palama, 9. jula 1995, rekao da Muslimani moraju biti pobijeni. Miroslave, navodno mu je rekao Karaxi}, svi oni moraju biti ubijeni.30 Momir Nikoli}, jo{ jedan kqu~ni svedok za Srebrenicu, opisao je razgovor sa Ratkom Mladi}em u kom je general potezom ruke pokazao svoju nameru da pokoqe Muslimane.31 Iskazi ove dvojice svedoka, kao posledica nagodbe o priznawu krivice, ni na koji na~in nisu potvr|eni. Tokom su|ewa Milo{evi}u, tu`ioci su na klupu izveli upravnika jednog kazina u Vojvodini, severnoj srpskoj pokrajini, koji je prepri~ao kako su se ~lanovi srpske vlade hvalili, dok se on nalazio dovoqno blizu da ih ~uje, kako su naoru`ali Srbe u Krajini. Taj svedok, ozna~en samo kao Ce48, tako|e je tvrdio da je ~uo Milo{evi}a kako govori o potrebi stvarawa Velike Srbije. Milo{evi} je navodno rekao da se mora napraviti ujediwena srpska dr`ava koja }e obuhvatiti Republiku Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu.32 Ce48 je izjavio da vodi dnevnik u kom je zabele`io sve {to je ~uo u kazinu. Bilo je, ipak, nekoliko problema. Prvo, nije se potrudio da zabele`i datume kada je navodno ~uo ove razgovore a datumi su obi~no su{tinski deo jednog dnevnika. [to je jo{ gore, pojavio se na sudu ne sa tim svojim dnevnikom, nego sa odlomcima koje je iz wega kopirao. Iz nekog razloga, uni{tio je originalni dnevnik. Kako bi dokazao da govori istinu, Ce48 je kazao da je istra`iteq Kancelarije tu`ila{tva koji ga je intervjuisao video originalni dnevnik na wegovom stolu i navodno ga uverio da nema potrebe da ga donosi u sud.33 Pro{irewe komandne odgovornosti Druga taktika koju je primenio MKSJ bila je da se pojam komandne odgovornosti pro{iri tako da obuhvati ne samo nare|ivawe ili podsticawe zlo~ina koje izvr{avaju podre|eni, znawe ili neznawe o zlo~inima podre|enih i odsustvo spre~avawa ili ka`wavawa zlo~ina podre|enih ve} i odsustvo predvi|awa da }e se izvr{iti zlo~in i uvi|awa da izvesni

146
zlo~ini mogu dovesti do drugih zlo~ina. Takve ideje se mo`da mogu primeniti u gra|anskom pravu prilikom odre|ivawa i pripisivawa odgovornosti; ali ne i u krivi~nom pravu, koje se zasniva na prisustvu ili odsustvu jasno izra`ene namere takozvane mens rea. Za Tribunal je, me|utim, dovoqno da komandant ima razloga da zna za nare|ivawe ratnih zlo~ina da bi se dokazala krivi~na namera. Mora se napomenuti da se ~lan 7(3) Statuta MKSJ zasniva na ~lanu 86(2) Protokola I kojim su dopuwene @enevske konvencije, ali me|u wima postoje zna~ajne razlike. U Protokolu I stoji: ^iwenica da je prekr{aj Konvencija ili ovog protokola izvr{io podre|eni ne osloba|a krivice wegove nadre|ene u smislu kaznene i disciplinske odgovornosti ukoliko su oni znali, ili raspolagali informacijama koje bi im omogu}ile da pod datim okolnostima u to vreme zakqu~e da on ~ini ili namerava da u~ini takav prekr{aj, i ukoliko oni nisu preduzeli sve raspolo`ive mere u okviru svojih mo}i da spre~e ili onemogu}e takav prekr{aj. U Statutu MKSJ se navodi: ^iwenica da je bilo koje delo koje se pomiwe u ovom statutu izvr{io podre|eni ne osloba|a krivi~ne odgovornosti wegovog nadre|enog ukoliko je on znao ili imao razloga da zna da je pot~iweni spreman da izvr{i takva dela, ili je to u~inio a nadre|eni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i takva dela ili da kazni wihove izvr{ioce. U Statutu MKSJ kaznena i disciplinska odgovornost zamewena je krivi~nom odgovorno{}u. Informacije koje bi im omogu}ile da pod datim okolnostima u to vreme zakqu~e zameweno je mawe odre|enim, sveobuhvatnijim imao razloga da zna. Raspolo`ive mere u okviru svojih mo}i da spre~e ili onemogu}e prekr{aj koje se o~ekuje da }e nadre|eni preduzeti zamenile su neophodne i razumne mere. Ovakvom izmenom teksta teret dokazivawa se o~ito prebacuje sa tu`ioca na optu`enog. Razlika je u tome da li tu`ilac treba da doka`e da je nadre|eni znao za zlo~ine i imao mo} da ih spre~i, ili nadre|eni mora da doka`e da nije znao za zlo~ine i/ili nije bilo u wegovoj mo}i da ih spre~i. Prema Protokolu I, mora se dokazati efektivna komanda; prema Statutu MKSJ efektivna komanda se podrazumeva. Zahvaquju}i nebuloznim pojmovima sau~esni{tva, pomagawa i podstrekivawa i sau~esni{tva putem pomagawa i podstrekivawa, MKSJ mo`e da osudi koga god `eli, uprkos odsustvu bilo kakvih dokaza o u~e{}u u ratnim zlo~inima. Ta~nije, ko god je na komandnom polo`aju odgovoran je za svaki zlo~in koji izvr{i bilo ko pod wegovom komandom. Suvi{no je re}i da se takvo pro{ireno tuma~ewe komandne odgovornosti primewuje samo na protivnike Sjediwenih Dr`ava, nikad na SAD. Niko nije ni pomislio da odgovornost za Maj Laj pripi{e predsedniku Lindonu B. Xonsonu; ili za zlo~in u Rumaili (eng. ~esto turkey shoot) tokom Prvog zalivskog rata predsedniku Xorxu H.V. Bu{u; ili za Abu Graib, Faluxu i pokoq preko 1000 zarobqenika kod Mazar-e-[arifa u Avganistanu predsedniku Xorxu V. Bu{u. Odgovornost nikad ne doti~e kadrove vi{e od

147
poru~nika Vilijama Kelija (William Calley) ili redova ^arlsa A. Grejnera mla|eg (Charles A. Graner Jr.) i Lindija R. Inglanda (Lynndie R. England). Uz pomo} rastegqivih pojmova, kao {to je zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, ~ije postojawe i svrhu MKSJ mo`e prosto da objavi bez potrebe da se zamara pojedina~nim namerama wegovih navodnih ~lanova, koji mo`da nisu imali pojma da pripadaju nekakvom kolektivnom poduhvatu, ili da on uop{te postoji, MKSJ je u mogu}nosti da zaobi|e strogu formulaciju u Konvenciji o genocidu iz 1948, koja se specifi~no odnosi na nameru da se uni{ti, u celini ili delom, jedna nacionalna, etni~ka, rasna ili verska grupa. Da bi dokazao genocid, tu`ilac mora da doka`e da je po~inilac delovao sa genocidnom namerom. Ne i pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Kako to defini{e MKSJ, prva kategorija zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata opisuje situaciju u kojoj svi optu`eni, deluju}i shodno zajedni~koj zamisli, poseduju iste zlo~ina~ke namere; na primer, formulisawe plana za ubistvo od strane po~inilaca zna~i da u sprovo|ewu te zajedni~ke zamisli (pa ~ak i ako po~inioci u okviru toga vr{e zasebno razli~ite uloge) oni svi ipak imaju nameru da ubiju.34 Ova zajedni~ka zamisao, koja bi trebalo da se utvrdi na osnovu okolnosti, u realnosti je spekulativna konstrukcija tu`ilaca. Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat oslobodio je tu`ioce mukotrpnog zadatka da doka`u pojedina~nu krivi~nu odgovornost, zlo~ina~ku nameru pojedinca ili ~ak direktnu komandnu odgovornost, bilo zbog nare|ivawa ili nespre~avawa. Tu`ioci su u mogu}nosti da pripi{u kakav god zajedni~ki zlo~ina~ki ciq `ele nasumi~nom zbiru pojedinaca a onda objave da bilo ko od qudi koje su odabrali deli nameru svih ostalih u toj grupi, ~ak i ako takva namera nikad nije bila ustanovqena. Na primer, optu`nica za Hrvatsku protiv Slobodana Milo{evi}a ka`e da je biv{i jugoslovenski predsednik bio ~lan zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, koji je imao za ciq nasilno odstrawivawe ve}ine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovni{tva sa otprilike tre}ine teritorije Republike Hrvatske, za koju je planirao da postane deo jedne nove dr`ave u kojoj }e preovla|ivati Srbi Da bi ovaj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat uspeo u ostvarivawu svog ciqa, Slobodan Milo{evi} je radio u saglasju sa ili preko nekoliko pojedinaca u tom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu. Svaki u~esnik ili po~inilac u okviru zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata igrao je svoju ulogu ili uloge koje su zna~ajno doprinele sveukupnom ciqu poduhvata.35 Tu`ioci, me|utim, nisu predstavili nijedan dokaz da je Milo{evi} ikada zahtevao, naredio, podstakao ili nameravao da izvede nasilno odstrawivawe ve}ine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovni{tva sa otprilike tre}ine teritorije Republike Hrvatske za koju je planirao da postane deo jedne nove dr`ave u kojoj }e preovla|ivati Srbi. Nema dokaza, osim tvrdwi Tu`ila{tva, ni da su ostali tome te`ili, a po{to je Milo{evi}

148
bio ~lan te grupe, mora da je on li~no to nameravao. Kao {to je re~eno ranije, Milo{evi} nije pru`io nikakvu podr{ku Srbima u Krajini dok su ih hrvatske snage etni~ki ~istile u operacijama Bqesak i Oluja. Ipak, jasno je da su ta etni~ka ~i{}ewa, koja su pomogle SAD i pre}utno UN I MKSJ, bila pravo nasilno odstrawivawe u interesu stvarawa dr`ave u kojoj }e preovla|ivati Hrvati, {to je i proisteklo iz ovih akcija. Inovacija MKSJ o kojoj se najvi{e govorilo bila je takozvana tre}a kategorija zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Prema ovoj kategoriji, neko mo`e biti kriv za zlo~in ~ak i ako ga nije ni po~inio, niti je to nameravao, niti je nameravao da ga neko drugi po~ini. MKSJ pritom ima na umu zajedni~ku zamisao da se prati odre|eni kurs pona{awa na kom jedan od po~inilaca izvr{ava delo koje, iako je izvan okvira zajedni~ke zamisli, ipak predstavqa prirodnu i predvidqivu posledicu postizawa tog zajedni~kog ciqa. Primer za to bila bi zajedni~ka namera koju deli grupa da se pripadnici jedne narodnosti prinudno odstrane iz svog grada, sela ili regije (da bi se ostvarilo etni~ko ~i{}ewe) sa posledicom da je, u toku ovog postupka, jedna ili vi{e `rtava ubijena. Iako se ubistvo mo`da ne pomiwe izri~ito kao deo te zajedni~ke zamisli, ipak se moglo predvideti da bi prinudno odstrawivawe civila pred ni{anom moglo izazvati smrt jednog ili vi{e tih civila. Krivi~na odgovornost mo`e se pripisati svim u~esnicima u okrivu zajedni~kog poduhvata u kom je rizik da }e neko poginuti bio predvidiva posledica sprovo|ewa te zajedni~ke zamisli, i uz to optu`eni ili nije bio toga svestan ili je zanemario taj rizik.36 Pored ~iwenice da je pitawe {ta se mo`e a {ta se ne mo`e predvideti subjektivno i da se krivi~ni zakon zasniva na nameri pojedinca da izvr{i odre|eni zlo~in, ono {to sud govori je posve apsurdno. Postoji vi{e vaqanih razloga za prinudno odstrawivawe civila iz ratne zone: da civili ne bi bili u opasnosti, da bi se oru`ane snage rasporedile da brane deo teritorije ili da bi se razmenilo stanovni{tvo kao uvod u prekid neprijateqskih dejstava, da bi se vratilo stanovni{tvo koje je prvobitno bilo prognano iz svojih domova. Sasvim opravdana vojna operacija na taj na~in se progla{ava etni~kim ~i{}ewem, a ubistvo postaje potpuno predvidqiva posledica toga. Na taj na~in komandanti te vojne operacije postaju krivci za taj zlo~in. MKSJ je i dodatno pro{irio ovakvu odgovornost. Objavio je da ustanoviti krivi~nu odgovornost za zlo~in koji nije dogovoren na osnovu zajedni~kog plana potrebno je samo ako se, pod okolnostima datog slu~aja, (i) moglo predvideti da bi jedan ili ostali ~lanovi te grupe mogli izvr{iti takav zlo~in i (ii) optu`eni je svojevoqno preuzeo taj rizik.37 Moglo se predvideti da bi neko drugi mogao izvr{iti zlo~in! Ovakvo rezonovawe vodi ne samo do toga da se qudi okrive za zlo~ine koje nisu

149
izvr{ili, ve} i za zlo~ine koje nisu `eleli da neko drugi izvr{i, ~ije su izvr{avawe mo`da poku{ali da spre~e i za koje mo`da nisu ni znali da su izvr{eni. Ako optu`eni pristupi zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu kako bi premestio stanovni{tvo uz kori{}ewe sile, onda on deli nameru direktnih po~inilaca da izvr{e taj zlo~in. Me|utim, ako ti po~inioci izvr{e i genocid, onda }e optu`eni postati kriv za genocid ako se poka`e da je bio svestan da je genocid predvidiva posledica prinudnog preme{tawa stanovni{tva. Kad se odgovornost za genocid tretira sa ovakvom fleksibilno{}u a sam termin uzima u uop{tenom smislu, kako je pokazao MKSJ u slu~aju Krsti} (opisanom u Poglavqu 6) i kad se zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat tretira sa sli~nom fleksibilno{}u i oportunizmom, uspeh tu`ila{tva u gowewu koga god da izabere bukvalno je zagarantovan. Razli~iti standardi za razli~ite grupe Vaqa ista}i, me|utim, da se pro{ireni stavovi MKSJ o komandnoj odgovornosti i zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu odnose samo na Srbe. Kad se radi o zlo~inima ne-Srba, za dokaze i odgovornost se primewuju druga~iji standardi. Nema vi{e stihijskih presuda, ma{tovitih hipoteza koje se prihvataju kao ~iwenice, nepokolebqive vere u istinitost iskaza svedoka. Umesto toga, nastupaju skepsa i cepidla~ewe. Sudije su prebirawe po ~iwenicama u ciqu potvr|ivawa teorija Tu`ila{tva o zlo~ina{tvu i odgovornosti zamenile potragom za ~iwenicama koje }e osporiti teorije Tu`ila{tva. Na primer, u osloba|aju}oj presudi na~elniku {taba Bosanske muslimanske armije, Seferu Halilovi}u, sud je zakqu~io da, uprkos visokom ~inu, uprkos tome {to je fizi~ki bio prisutan na mestu zlo~ina, uprkos tome {to je u~estvovao u planirawu i sprovo|ewu muslimanskog plana da se napadnu dva hrvatska sela, uprkos tome {to je izdao nare|ewe svojim vojnicima i {to su ga oni smatrali svojim komandantom, Halilovi} ne mo`e biti odgovoran ni za jedan od zlo~ina za koje je bio optu`en jer se ne mo`e dokazati da je zaista imao komandni autoritet. Nije u~estvovao ni u kakvoj zajedni~koj zlo~ina~koj zaveri, a taj se koncept ina~e vrlo retko primewivao, osim u srpskim slu~ajevima. Halilovi} je, po mi{qewu Suda, bio vo|a tima u jednom timu za inspekciju, kome nije bio poveren komandni autoritet, ve} funkcije koordinatora i nadzornika.38 Sudije MKSJ nije brinulo to {to Halilovi} nije u~inio ni{ta da spre~i zlo~ine niti je naredio krivi~nu istragu ili ka`wavawe zlo~inaca. [tavi{e, osloba|aju}i ga krivice, Sud je istakao Halilovi}e vrline. Primetiv{i da neki od vojnika na ni`im polo`ajima koji su svedo~ili pred Sudskim ve}em Sefera Halilovi}a smatraju komandantom 'operacije Neretva', Sud je na{ao da wihovo svedo~ewe samo pokazuje po{tovawe koje je Sefer Halilovi} u`ivao kod ni`erangiranih vojnika kao vi{i oficir i jedan od osniva~a BMA.39

150
U osloba|aju}oj presudi vo|i OVK Fatmiru Qimaju, za koga je navedeno da je bio zapovednik zarobqeni~kog logora u selu Lapu{nik u kom su ubistva i mu~ewe bili svakodnevna pojava, sudije MKSJ je najednom obuzela sumwa u motive svedoka i zabrinutost zbog nedoslednosti dokaza i mogu}nosti da su svedo~ewa o~evidaca mo`da podstakli spoqni ~inioci: Ve}e je svesno mogu}nosti da je na identifikovawe Optu`enog u sudnici mo`da neopravdano i nesvesno uticao fizi~ki polo`aj Optu`enog, kao i drugi ~inioci zbog kojih se Optu`eni u sudnici na{ao u sredi{tu pa`we.40 Ovakvih olak{avaju}ih okolnosti nema u presudi koju je MKSJ izrekao komandantu Drinskog korpusa, Radislavu Krsti}u, iako su svedo~ewa o~evidaca koja su ga sme{tala na relevantne lokacije ostavqala daleko vi{e prostora za sumwu. Za razliku od ve}ine presuda MKSJ, odluka u slu~aju Qimaj posve}uje mnogo vi{e pa`we detaqima i pridaje vi{e va`nosti potrebi da se ne{to doka`e sa sigurno{}u. Najzanimqiviji od svega bio je na~in na koji je MKSJ tretirao krivi~nu odgovornost OVK. Sud je izjavio da, iako je politika OVK bila da se obra~una sa kosovskim Albancima koji su smatrani za saradnike srpskih vlasti ili osumwi~eni da podr`avaju srpske vlasti i interese, nema dokaza koji bi ukazali na to da OVK ima uop{tenu politiku obra~unavawa sa civilima kao takvim, bili oni Srbi ili kosovski Albanci.41 Za napade OVK se, stoga, ne mo`e re}i da su bili usmereni protiv civilnog stanovni{tva.42 Sudije su potom objavile da je to {to su razmere otmica i ubistava bile male u odnosu na ukupan broj stanovnika na Kosovu prevagnulo u odnosu na nalaz da je civilno stanovni{tvo bilo izlo`eno sistematskom napadu. Otmice su se, prema izjavi sudija, doga|ale na razli~itim geografskim lokacijama, u relativno ograni~enom broju i ukqu~ivale su relativno malo otetih lica u pore|ewu sa ukupnim civilnim stanovni{tvom Kosova, tako da se na osnovu wih ne mo`e prosuditi da je samo civilno stanovni{tvo bilo predmet napada, ili da su saradnici me|u kosovskim Albancima i potencijalni ili osumwi~eni saradnici i druga oteta lica pripadali jednoj klasi ili kategoriji koja bi bila toliko brojna i rasprostrawena da bi oni sami ~inili jednu populaciju u relevantnom smislu.43 To {to je ukupan broj navodno pogubqenih Muslimana u Srebrenici bio mali u odnosu na ukupno muslimansko stanovni{tvo u Bosni nije spre~ilo sudije MKSJ da donesu osude za genocid protiv Radislava Krsti}a i Vidoja Blagojevi}a. Napadi na pojedince osumwi~ene da su saradnici bla`i termin koji ozna~ava slu`benike koji po{tuju zakon slu`e strate{kom ciqu terorisawa civilnog stanovni{tva koje se na taj na~in odvra}a od saradwe sa legitimnim vlastima. Me|utim, po dono{ewu zakqu~ka, sudije MKSJ su odbacile sve optu`be za zlo~ine protiv ~ove~no-

151
sti protiv Qimaja. Ostalo je samo jo{ da se relativno lako diskredituju svedoci koji su govorili protiv wega. Otkriveno je da svakom pojedina~nom svedoku ne{to nedostaje. Svedo~ewe vo|a OVK, poput [ukrija Buja u vezi sa Qimajevim komandnim autoritetom, odba~eno je jer ne predstavqa ni{ta vi{e nego dokaz o po{tovawu koje je Qimaj u`ivao. Pojam 'komandanta' sam po sebi u to vreme su mo`da olako shvatali neki pripadnici OVK, po{to neki tvrde da su taj termin koristili samo u znak po{tovawa ili da bi uva`ili wegov uticaj.44 Svedok Tu`ila{tva L96 izuzet je kao saradnik Srba: Ve}e prime}uje da je L96 mo`da bio motivisan `eqom da za{titi sebe i svoju porodicu insistirawem na tome da ne prenosi svojevoqno informacije srpskim vlastima. Uprkos tome, Ve}e je steklo sna`an utisak da je L96 zapravo la`no svedo~io o ovom problemu. Wegova spremnost da to u~ini probudila je kod Ve}a op{te nepoverewe u kredibilitet ovog svedoka.45 Iskaz svedoka L96 odba~en je zbog toga {to wegov prethodni krivi~ni dosije, zlo~ina~ko pona{awe i istorija kori{}ewa droge veoma negativno uti~u na ocenu wegove verodostojnosti.46 Svedok optu`be policajac Dragan Ja{ovi} izuzet je zbog navoda o pritvarawu, ispitivawu, zlostavqawu i mu~ewu u policijskoj stanici u kojoj je on radio.47 Zanimqivo je {to se u jednom od tih navoda pomiwe prisustvo bejzbol palica u toj policijskoj stanici, iako bejzbol pre toga nije bio poznat kao omiqena razbibriga u biv{oj Jugoslaviji. Kao i u osloba|aju}oj presudi za Halilovi}a, Sudsko ve}e MKSJ, po{to se uverilo da nema dovoqno dokaza na osnovu kojih bi se potvrdilo da je Qimaj bio vrhovni komandant oblasti u kojoj se nalazio zarobqeni~ki logor, nije se ni pozabavilo pitawem da li je Qimaj, kao visoki oficir OVK, uop{te nalo`io se da istra`e doga|aji u Lapu{niku ili ikada poku{ao da kazni po~inioce zlo~ina u tom mestu. Neizbe`no se name}e zakqu~ak da, prilikom su|ewa ne-Srbima, naro~ito vo|ama NATO-ovih izabranih `rtava, kao {to su bosanski Muslimani ili kosovski Albanci, MKSJ prosto u~estvuje u {aradi zarad odnosa sa javno{}u, ne bi li pre svega pokazao da je nepristrasan, ~ak i kada primewuje potpuno druga~ije standarde za forenzi~ku pouzdanost i krivi~nu odgovornost. Tu`ioci u ulozi sudija (ili, po srpski, kadija te tu`i, kadija ti sudi) Jedinstvena stopa uspe{nosti MKSJ u dono{ewu osuda (za srpske optu`enike) o~igledno je tesno povezana sa ~iwenicom da je to u isto vreme prvostepeni sud, `albeni sud, sudija, porota, tu`ilac, branilac, amicus curiae i posledwa instanca. Usled toga, onaj koga MKSJ izabere za `rtvu ima vrlo male {anse da se izvu~e iz wegovih kanxi. U svom statutu, pravilima postupka, dokaznom postupku i bezbrojnim proglasima svojih slu`benika, MKSJ tvrdi da se striktno pridr`ava krutih normi zapadnog pravosu|a: optu`eni ima pravo na pretpostavku nevinosti, tu`ila{tvo snosi teret dokazivawa, krivica se mora dokazati van svake opravdane sum-

152
we, optu`eni imaju pravo na brza i javna su|ewa, tu`ila{tvo i odbrana moraju raspolagati jednakim resursima, optu`eni ima pravo na su~eqavawe sa onima koji ga optu`uju. U praksi se, me|utim, MKSJ gotovo i ne pretvara da se pridr`ava ovih normi. Na primer, zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat se nigde ne spomiwe u statutu MKSJ. Nema re~i ni o nagodbama o priznawu krivice i tome kada se one koriste. MKSJ tvrdi da sledi tradicije, kako obi~ajnog prava, tako i gra|anskog prava. U stvarnosti, MKSJ samo uzima od svake tradicije ono {to mu je potrebno da pove}a mo} tu`ilaca i umawi prava optu`enih. Tu`ilac iznosi silne navode, optu`uju}i za masovne zavere ali predstavqaju}i malo toga u smislu dokaza koji bi podr`ali ovakve navode, sporne nalaze ve{taka, mnogo dokaza iz druge ruke, sumwivih svedo~ewa o~evidaca koji ~esto ne bivaju temeqno unakrsno ispitani, stru~wake koji su, u stvari, na platnom spisku Tribunala,48 i samobitne svedoke koji kriju sopstvene politi~ke ciqeve. Teret dokazivawa obi~no pada na optu`enog, koji treba da doka`e da su navodi neistiniti {to je nemogu} zadatak, s obzirom na modus operandi MKSJ. Umesto da budu nepristrasni arbitri koji }e se postarati da obe strane igraju po{teno, sudije MKSJ se pona{aju kao ~lanovi tu`ila{tva. Pasivnost koju pokazuju dok optu`ba iznosi svoj slu~aj o{tro se razlikuje od agresivnih, neprijateqskih, unakrsnih ispitivawa kojima pribegavaju kad do|e vreme za odbranu. Jo{ vi{e zabriwava {to se branioci koje je MKSJ u jednom trenutku nametao nevoqnim optu`enicima, poput advokata Alfonsa Orija dodeqenog optu`enom Du{ku Tadi}u, na kraju imenuju za sudije Tribunala, time i tu`ioce. MKSJ je u su{tini samo tu`ila{tvo, sve vreme. Pravdaju se time {to, navodno, donose pravdu `rtvama. Dokazi nisu neophodni samo unapred odre|eni sudski ishodi ili, boqe re~eno, politi~ki ishodi. Dokle god su iskazi svedoka u skladu s verzijom MKSJ o raspadu Jugoslavije i ratovima na Balkanu, MKSJ i, naravno, oni koji ga pla}aju, mogu se pretvarati da je Tribunal sud kao i svaki drugi, u slu`bi po{tenih gra|ana, koji te`i da ispravi nepravde i donese pravdu i pomirewe. Ovo MKSJ omogu}uje da se pretvara kako svedoci koje poziva daju istinita svedo~ewa i da ignori{e wihovu o~iglednu partijsku pripadnost i politi~ke ciqeve. [tavi{e, zahvaquju}i simbiozi izme|u MKSJ i medija, Tribunal mo`e ra~unati na to da }e wegove svakodnevne, senzacionalne optu`be brzo obi}i svet, ma koliko ih dokazi ne podupirali. Razume se da se ovo odnosi samo na svedoke tu`ila{tva. MKSJ svedoke odbrane, ili svedoke optu`be koji odstupe od verzije MKSJ, podvrgava zlobnim napadima, povre|ivawu ugleda i pretwama da }e biti optu`eni, dok mediji svedo~ewa u korist odbrane potpuno zanemaruju. Sumwivi dokazi Predstavqawe video trake, za koju je re~eno da prikazuje smaknu}e {estorice Muslimana nekih 150 kilometara od Srebrenice, na su|ewu Mi-

153
lo{evi}u u junu 2005. sna`no ilustruje spremnost sudija MKSJ da prihvate sumwive dokaze. Sud je odobrio tu`ila{tvu da uvede traku tokom unakrsnog ispitivawa svedoka odbrane, nekada{weg pomo}nika ministra unutra{wih poslova, generala Obrada Stevanovi}a. Do tog trenutka, mediji su dosledno ignorisali wegovo obimno i va`no svedo~ewe. Traka nije imala nikakve veze sa ispitivawem svedoka optu`be; wena verodostojnost nije bila potvr|ena; o tome odakle je potekla nije re~eno ni{ta. A ipak su tu`ioci MKSJ znali da mogu ra~unati na to da }e im sud odobriti ovaj prikaz krvoproli}a kao senzaciju, iako traku prethodno nisu uveli kao ozbiqan dokaz, kao i na to da }e pristrasni mediji na odgovaraju}i na~in obelodaniti sadr`aj snimka taj kona~ni dokaz, kao da je uop{te bio potreban, srpskog genocida u Srebrenici. Iskazi svedoka optu`be ~esto su predvidqivi do te mere da postaju monotoni. Bilo da Tribunal slu{a svedo~ewa o Srebrenici, Bijeqini, Ra~ku ili ma kom drugom mestu, svedoci prepri~avaju istu pri~u: Srbi su, navodno, opkolili selo tenkovima, bornim vozilima i minobaca~ima, a onda je te{ka artiqerija zapo~ela vi{ednevno granatirawe. Srbi ulaze u selo, nasumi~no ubijaju i siluju, pqa~kaju i pale ku}e. Seqani nemaju drugog oru`ja osim lova~kih pu{aka. Onda nare|uju da svi `iteqi iza|u iz ku}a, razdvajaju mu{karce od `ena i dece, pakuju `ene i decu u autobuse, a mu{karce gone na neko poqe ili {umski proplanak, gde ih onda ubijaju ma{inkama, pu{kama ili ru~nim granatama. O~evici koji svedo~e, bez izuzetka, uspeli su nekim ~udom da pobegnu po{to su se pretvarali da su mrtvi ili su ih zatrpala tela ubijenih. Povremeno, umesto da pobegne, poneki svedok se sakrije i posmatra {ta se de{ava. S obzirom na jasan osnovni tok pri~e, ekstremne mere za{tite koju su im pru`ale sudije MKSJ, ograni~eno vreme za unakrsno ispitivawe i oklevawe branilaca kako ne bi ispalo da maltretiraju qude koji su, navodno, pre`iveli takve strahote, svedoci mogu o~ekivati da }e pro}i relativno lako. Svakome ko je ~itao autenti~ne iskaze o ubistvima i mu~ewima ve}i deo svedo~ewa ovih o~evidaca zvu~i prili~no neverovatno. Tipi~an primer je kosovski Albanac Agim Jemini, in`ewer, koji je na su|ewu Milo{evi}u svedo~io kako se sakrio na tavan svoje ku}e dok su Srbi harali po wegovom selu.49 Tvrdio je da je mogao da ~uje razgovore koje su preko radija vodili srpski vojnici u ku}i preko puta wegove. Milo{evi} ga je pitao kako je mogao da ~uje razgovore, budu}i da na ku}i preko puta nije bilo prozora koji su gledali ka wemu. Osim toga, zar ne bi ti Srbi koji su nasumi~no pucali, provaqivali u ku}e, urlali i pqa~kali pravili mnogo buke? Sudije MKSJ su br`e-boqe okon~ale unakrsno ispitivawe. Tu je, zatim, Milazim Ta~i, kosovski Albanac koji je, na su|ewu Milo{evi}u, tvrdio da su Srbi do{li u wegovo selo, okupili mu{karce i odveli Ta~ijevu grupu, u kojoj ih je bilo oko 33, u {umu, u pratwi jednog policajca naoru`anog ma{inkom.50 Mu{karcima je nare|eno da kleknu, a policajac je onda zapucao na wih s razdaqine od oko osam metara. Dvojica qudi su pala na svedoka i oborila ga na zemqu. Le`ao je nepomi~no dok pucwava nije

154
prestala; kasnije je otkrio da su mu meci probili jaknu, xemper i ko{uqu, ne ozlediv{i ga. Tu`ilac je, razume se, pokazao sudu tri fotografije, jednu na kojoj se videla ko{uqa s rupama od metaka pozadi, drugu xemper s rupama od metaka pozadi, i tre}u jaknu s rupama od metaka pozadi. Otkud pozadi rupe od metaka, ako je svedok ostao nepovre|en, ostalo je nejasno. Ipak, delovalo je da je MKSJ uveren. Zamr{ena pravila MKSJ je uveo veliki broj pravila i smernica, na prvi pogled kako bi se postarao da svedoci budu za{ti}eni od sudskog gowewa, ali koja zapravo slu`e da se oni za{tite od ozbiqnog unakrsnog ispitivawa. Prema Pravilu 69, Tu`ilac mo`e Sudiji ili Sudskom ve}u podneti molbu da se zabrani otkrivawe identiteta `rtve ili svedoka koji bi se mogao izlo`iti opasnosti ili riziku, dok se toj osobi ne obezbedi za{tita od strane Tribunala. Neotkrivawe identiteta svedoka vi{e {titi MKSJ nego samog svedoka. Unakrsno ispitivawe postaje izuzetno te{ko kad gotovo svako pitawe preti da razotkrije identitet svedoka, a MKSJ takvo razotkrivawe o{tro ka`wava. Optu`enima postaje te{ko da istra`e svedokovo poreklo. Javnost nije u mogu}nosti da proceni verodostojnost svedoka ukoliko se svi podaci o wegovom ili wenom poreklu kriju. Pored toga, tu`ioci MKSJ kao dokaze u su|ewu ~esto uvode iskaze svedoka iz drugog su|ewa, u celini i bez unakrsnog ispitivawa. [tavi{e, MKSJ svedocima nudi mogu}nost da svedo~e anonimno. U svakom sudskom postupku ima zna~ajno vi{e svedoka sa pseudonimima nego onih sa imenom i prezimenom. Stranice i stranice transkripata se rediguju ne bi li se tobo`e sakrio identitet svedoka ili identitet qudi imenovih prilikom davawa iskaza. Svedoci se, a to je va`no, upravo podsti~u da anonimno svedo~e. Kapetan Dragan Vasiqkovi}, srpski iseqenik nastawen u Australiji koji je po~etkom 1990-ih obu~avao vojnike Republike Srpske Krajine i svedo~io u korist optu`be na su|ewu Milo{evi}u prvobitno je bio naveden kao svedok Be-073 otkrio je da je morao izri~ito da zahteva da ne svedo~i anonimno. Dragan je tako|e otkrio da je Kancelarija tu`ioca zatra`ila od wega da potpi{e papir kojim se potvr|uje da se Tu`ilac obavezuje da svaki razgovor ili izjava koje }ete dati u toku priprema za svedo~ewe, kao svedok u slu~aju Tu`ila{tva protiv Milo{evi}a, ne}e biti upotrebqeni protiv vas.51 Ovakav sporazum ravan je podsticawu na krivokletstvo. Svedocima je tako|e velikodu{no omogu}eno da na jednom su|ewu otkriju svoj identitet, a na drugom svedo~e anonimno. Nekada{wi hrvatski predsednik Stjepan Mesi}, na primer, svedo~io je i anonimno i neanonimno. Mesi} ~ovek koji je odigrao kqu~nu ulogu u raspadu Jugoslavije i koji se, nekoliko nedeqa po{to je u oktobru 1991. odstupio sa mesta posledweg predsednika jedinstvene Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, otvoreno pohvalio pred hrvatskom Skup{tinom u Zagrebu: Is-

155
punio sam svoju du`nost. Jugoslavija vi{e ne postoji52 redovno je na raspolagawu tu`ila{tvu MKSJ. Daqe, svedocima optu`be je dozvoqeno da unapred ograni~e koja im se pitawa smeju ili ne smeju postavqati. Takav je bio slu~aj sa svedo~ewem nekada{weg vrhovnog komandanta NATO-a, Veslija Klarka, na su|ewu Milo{evi}u decembra 2003. Ameri~ka vlada je zahtevala da Klark ne bude ispitivan u vezi s ratom NATO-a protiv Jugoslavije. MKSJ se slo`io, dozvoliv{i Klarku da dr`i pridike o navodnim zlo~inima koje su po~inili Srbi, ali ograni~iv{i Milo{evi}evo unakrsno ispitivawe na Klarkov iskaz o wihovim susretima i odbaciv{i svaku raspravu o zlo~inima NATO-a. [tavi{e, branioci koji svedocima optu`be ne uka`u du`no po{tovawe suo~avaju se sa sudskom cenzurom. Sudije se `estoko obra~unavaju sa advokatima odbrane koji prilikom ispitivawa svedoka odu predaleko. Na primer, svedok Be1054, Muslimanka iz Bosne, svedo~ila je na su|ewu Milo{evi}u da je bila u grupi Muslimana koje su bosanski Srbi `ive spalili. Ubrzo se pokazalo da joj je te{ko da isprati pri~u. Prvo su, kako je tvrdila, na tepihe sipali neku naftu ili gorivo. I tada su nas zapalili. Me|utim, rekla je i da je u ku}u bila uba~ena bomba. Pomiwala je i gas. Po{to je neko vreme unakrsno ispitivao tu `enu, Milo{evi} je najzad izjavio: Moram vam re}i da meni ovo zvu~i prili~no konfuzno, jer ste u svojoj izjavi istra`iteqima rekli da redigovano isko~ili kroz prozor ba{ kad je bomba eksplodirala Dakle, bila je eksplozija, ne samo paqewe, ve} i bomba koja je eksplodirala? Dakle, je li bomba eksplodirala, ili je bio gas, ili je tepih bio natopqen i isprskan nekom te~no{}u? [ta je to bilo?53 U tom trenutku sko~io je tu`ilac, qut {to Milo{evi} o~ekuje od svedoka da se seti svakog pojedina~nog detaqa tog traumati~nog doga|aja. Onda je do{ao red na Branislava Tapu{kovi}a, amicusa kog je sud odredio, da je unakrsno ispita. Svega nekoliko minuta po{to je po~eo, sudija Ri~ard Mej ga je prekinuo. ^emu to?, zagrmeo je. Ukazali ste na neka neslagawa u iskazu svedoka Optu`eni nije osporio ~itav iskaz o tome da se ovo dogodilo, da su ti qudi bili u ku}i, da je ona zapaqena, oni su izgoreli. Sad, precizni detaqi o tome kako se to dogodilo u ovom trenutku ne deluju preterano va`no.54 Detaqi nisu va`ni, ve} samo optu`ba. Svedoci kao pokretne trake tu`ilaca Tu`ioci koriste svedoke kao pokretne trake da bi razglasili pri~e koje `ele da pro{ire. Uloga svedoka je da potvrde zakqu~ke koje su tu`ioci ve} doneli. U sistemu kakav je uspostavqen u MKSJ, koji dopu{ta dokaze iz druge ruke, prepri~avawe pri~a, za koje tu`ioci mo`da veruju da su istinite, ali koje se ne mogu potkrepiti dokazima, ide prili~no lako. Svedoci mogu da ka`u ono {to tu`ioci `ele da oni ka`u i da zatim objasne da su to ~uli od nekog drugog. Pravila dokaznog postupka u Tribunalu, kao i wegova praksa u radu, omogu}avaju tu`iocima da sami predstave dokaze svedoka, iako svedoci nisu prisutni. [tavi{e, MKSJ je ustanovio

156
mehanizme koji strogo ograni~avaju mogu}nosti za unakrsno ispitivawe. Pravilo 89(Ef) ka`e da Ve}e mo`e primiti dokaze svedoka u verbalnom obliku ili, kada interesi pravde tako nala`u, u pisanoj formi; a u Pravilu 92be navodi se da Sudsko ve}e mo`e prihvatiti, u celini i delimi~no, iskaz svedoka u vidu pisane izjave namesto verbalnog svedo~ewa, koja se ti~e dokazivawa ne~ega {to nije konkretno delo i pona{awe koje se optu`enom stavqa na teret u optu`nici. Kao da to nije dovoqno, `albeno ve}e MKSJ donelo je 30. septembra 2003. odluku da se pisane izjave mogu predstaviti kao svedo~ewe u korist optu`be, a u prilog dela i pona{awa optu`enog za koje ga optu`nica tereti. Sve {to svedok treba da uradi jeste da se pojavi i posvedo~i da je on istinski autor izjave. Unakrsno ispitivawe se dopu{ta, ali je izuzetno ograni~eno, kako u pogledu trajawa, tako i u pogledu teme. Usled potpunog eliminisawa verbalnog svedo~ewa, optu`enom postaje gotovo nemogu}e da se suprotstavi onima koji ga optu`uju, jer upravo protivre~nosti u svedokovim verbalnim i pisanim izjavama, koje se otkrivaju prilikom unakrsnog ispitivawa, mogu dovesti u pitawe kredibilitet svedoka. Kako pokazuju su|ewa pred MKSJ, protivre~nosti izme|u verbalnih i pisanih izjava mogu biti veoma upadqive; o onima izme|u razli~itih pisanih izjava da i ne govorimo. Ovakva pravila MKSJ od velike su koristi tu`iocima: wima se umawuje mogu}nost da optu`eni razabere koliki deo izjave koju su uzeli tu`ioci ~ini direktni iskaz svedoka, a koliko konstruisana pri~a Kancelarije tu`ioca. Ne ~udi, onda, {to se svedoci ~esto pojavquju na sudu sa pisanim izjavama koje pokazuju izvrsno poznavawe veoma slo`ene materije. Na primer, svedok Be129, ~inovnica koja je navodno honorarno radila za Arkanovu Srpsku dobrovoqa~ku gardu, znala je izuzetno mnogo o toj organizaciji. Naro~ito je ~udno delovalo to {to je svedo~ila o doga|ajima iz 1991. i 1992, iako je tek bila po~ela da radi za Arkana u novembru 1994. Milo{evi} ju je upitao: Po{to ovde govorite o doga|ajima iz perioda koji pokriva gotovo ~etiri godine pre nego {to ste se zaposlili, mo`ete li mi re}i ko vam je pomogao u izno{ewu ovih ~iwenica naizgled sa takvom precizno{}u kad te ~etiri godine niste radili? @ena je odgovorila: Niko mi nije pomogao. Mislim da sam dovoqno inteligentna, iako sam radila dve godine, ako su preda mnom bila dokumenta kojima sam imala pristup, da mogu sama da ih hronolo{ki pore|am u glavi.55 A opet su sudije ozbiqno shvatile ovog svedoka, ~ak toliko ozbiqno da su u svom obrazlo`ewu povodom odbijawa zahteva prijateqa suda 2004. za delimi~no osloba|awe Milo{evi}a ba{ wu naveli kao kqu~nog svedoka optu`be: Be129 je svedo~ila da je, preko DB-a srpske slu`be dr`avne bezbednosti, Optu`eni kontrolisao i podr`avao Crvene beretke i Arkanove Tigrove i znao za wihove aktivnosti u Bosni i Hercegovini.56 Jo{ jedna svedokiwa koja je pokazala izvanrednu stru~nost bila je Xevahire Siqa, kosovska Albanka koja je na su|ewu Milo{evi}u izvedena da svedo~i kako je izbegli~ki konvoj, koji je NATO na kraju bio primoran

157
da prizna da je bombardovao, u stvari, bombardovala jugoslovenska avijacija! Pa ipak, uprkos NATO-ovom sramnom priznawu, ona je senzacionalno tvrdila da je NATO-ova prvobitna la` bila istina. O~igledno pou~ena svedokiwa pokazala je da zapawuju}e dobro barata tehni~kim detaqima: pomenula je da je jugoslovenska vojska bila opremqena automatskim pu{kama gulinov. Imala je i sjajan vid: tvrdila je da je znala da avioni koji bombarduju kolonu pripadaju jugoslovenskoj avijaciji jer su na wima bile naslikane jugoslovenske zastave, trobojke. To je i bio plan optu`enog, rekla je u nastavku, da uradi ovako ne{to i za to okrivi NATO.57 Primer svedo~ewa po nalogu Tu`ila{tva tako|e je iskaz kosovskog Albanca Alija Xogaja, grobara. Wegovo svedo~ewe na su|ewu Milo{evi}u pru`ilo je fascinantan uvid u razmere protekcije koju bi sudije priu{tile svedocima optu`be koji zapnu u pri~i. \ogaj je dao dve izjave, jednu u februaru 2000. a drugu u junu iste godine. U prvoj izjavi prepri~ao je kako ga je u aprilu ili maju 1999. srpska policija primorala da ekshumira tela u Pustom Selu i ponovo ih sahrani na drugom mestu na Kosovu. U drugoj izjavi govorio je o tome kako su ga Srbi u aprilu 2000. odveli na vojni poligon gde je iskopao i natovario oko 80 ili 90 tela u kamion-hladwa~u. Milo{evi} je postavio o~igledno pitawe: Za{to je u prvoj izjavi zaboravio da pomene {ta se dogodilo na vojnom poligonu? Istog ~asa se ume{ao iznervirani sudija Ri~ard Mej, u to vreme predsedavaju}i sudija na Milo{evi}evom su|ewu, da objasni kako, po{to je u izjavi od juna 2000. opisivao doga|aj iz aprila 2000, nimalo ne iznena|uje {to je \ogaj zaboravio da pomene taj doga|aj u izjavi iz februara 2000. Milo{evi} je istakao da u aprilu 2000. na Kosovu nije bilo srpskih vlasti niti srpske policije. Me|utim, ne obaziru}i se na Milo{evi}eva pitawa, svedok je nastavio uporno da tvrdi da su se ekshumacije na poligonu dogodile u aprilu 2000, a Mej je nastavio da ga u tome podr`ava.58 Narednog dana je tu`ilac Kristina Romano objasnila da je pogre{ila kad je o doga|ajima na poligonu govorila kao da su se zbili aprila 2000. Htela je da ka`e aprila 1999. Ni time, me|utim, nije bilo razja{weno za{to je grobar insistirao na aprilu 2000. Milo{evi} se obratio svedoku: Gospodine \ogaj, molim vas, ju~e ste ovde pod zakletvom izjavili da su se ekshumacije na poligonu o kojima ste govorili kad ste pomenuli kamion-hladwa~u, i tako daqe, da li se sve to dogodilo u prole}e 2000?59 Mej nije dozvolio Milo{evi}u da postavi ovo pitawe, nego je umesto toga upitao \ogaja za{to nije pomenuo ekshumacije na poligonu u svojoj izjavi iz februara 2000. Svedok je objasnio da tu`ioci koji su s wim razgovarali nisu pomiwali poligon tokom prvog razgovora, ve} su ga pomenuli tek u drugom razgovoru. Svedok je sad insistirao da su se doga|aji na poligonu odigrali aprila 1999. Milo{evi} se pitao {ta je navelo grobara da preko no}i promeni iskaz. Upitao ga je da li je razgovarao s nekim posle zavr{etka zasedawa prethodnog dana. Usko~io je Mej: To je previ{e uop{teno pitawe. Mej je onda pitawe preformulisao: Da li ste razgovarali

158
s nekim iz Tu`ila{tva dok je sednica bila u prekidu? To zna~i tokom no}i, otkako smo posledwi put bili zajedno u sudnici. Svedok je bio spreman za to pitawe, i bez oklevawa je odgovorio: Ne. Pritisak na svedoke MKSJ ne preza da upotrebi iznu|ena priznawa, kao u slu~aju Radomira Markovi}a, nekada{weg {efa srpske dr`avne bezbednosti (prvobitno ozna~enog kao Ka34). Markovi} je uhap{en u Beogradu i proveo je nekoliko meseci u zatvoru, tokom kojih su, kako je objasnio, predstavnici srpskih vlasti povremeno razgovarali s wim i obe}ali mu slobodu, nov identitet i `ivot u inostranstvu ako bude la`no svedo~io protiv Milo{evi}a. Kasnije je na sopstveno zaprepa{}ewe otkrio da je Tribunal na to ostao ravnodu{an, tvrde}i da je to interno pitawe kojim Beograd treba da se bavi. O~igledno nije bilo tako. Kancelarija tu`ioca je Markovi}a pozvala kao svedoka na osnovu izjave koju je dao beogradskim vlastima u vezi sa kamionima-hladwa~ama, sakrivawem zlo~ina na Kosovu i sahrawivawem i ponovnim sahrawivawem tela. Na otvorenoj sednici Markovi} je porekao izjavu datu u Beogradu, izjaviv{i da ju je dao pod pritiskom Ha{kog tribunala,60 ali je sudsko ve}e olako prihvatilo ovaj razotkriveni poku{aj zloupotrebe svedoka. Po{to je o~igledno da su Hag i vlasti u Beogradu tesno sara|ivali, Tribunal je, u najboqem slu~aju, bio nezainteresovan, a u najgorem je aktivno u~estvovao u prinu|ivawu i/ili podmi}ivawu svedoka. Tu`ioci `estoko napadaju svedoke koji ne svedo~e kako se od wih zahtevalo. Na primer, o~ekivalo se da }e Dragan Vasiqkovi}, srpski Australijanac, svedo~iti da je srpske vojne operacije u Krajini nadziralo srpsko ministarstvo unutra{wih poslova. On je svedo~io suprotno od toga, naime, da srpska vlada nije bila ukqu~ena u de{avawa u Krajini. Kada ga je Tu`ila{tvo napalo, Vasiqkovi} je rekao da je izjava koju mu je Kancelarija tu`ioca pripisala imala vrlo malo veze s onim {to je zaista rekao: Ne prihvatam ovu izjavu.61 Tu`ioci su se prilikom ponovnog ispitivawa okomili na wega i, po Draganovoj pri~i, nisu mu platili avionsku kartu ku}i. Tri kqu~na svedoka insajdera [to se ti~e srpskih sitnih riba od kojih su neki konkretno po~inili ratne zlo~ine MKSJ ih podsti~e da upru prstom u svoje nadre|ene i blisko sara|uju sa tu`iocima kako bi, u zamenu za olak{ice, konstruisali odgovaraju}u pri~u. U MKSJ najdelotvorniji na~in da se svedok natera da sara|uje s tu`iocima je da se podigne optu`nica protiv wega a onda zapo~nu pregovori o priznawu krivice. Po{to su osude MKSJ gotovo sasvim izvesne, svaki optu`enik je vi{e nego rad da sara|uje s tu`iocima u ispredawu odgovaraju}e pri~e. Tako se, na primer, neko poput Dra`ena Erdemovi}a, kqu~ne karike u slu~aju Srebrenice, koji je tvrdio

159
da je u~estvovao u masovnom ubistvu preko 1.000 bosanskih Muslimana na poqoprivrednom dobru Brawevo i da je li~no usmrtio oko 100 qudi, izvukao sa kaznom od pet godina, koju, ina~e, nije do kraja odslu`io. [tavi{e, tretman trojice glavnih, tobo`e svedoka insajdera (Erdemovi}a, Miroslava Derowi}a i Momira Nikoli}a) od strane MKSJ ilustrova}e na~in na koji ovaj sud koristi sporna svedo~ewa da bi sastavio po`eqnu pri~u o Srebrenici. Ova trojica su prakti~no jedini svedoci navodno planiranih masovnih pogubqewa u Srebrenici koje MKSJ ima. Dra`en Erdemovi} Jo{ od 1996. godine svedo~ewe Dra`ena Erdemovi}a ~ini osnov slu~aja MKSJ u vezi sa Srebrenicom. U nadle`nosti Suda na{ao se, kako je delovalo, nekada{wi borac u vojsci Republike Srpske koji je priznao da je u~estovovao u hladnokrvnom streqawu 1.200 nenaoru`anih mu{karaca i de~aka u Bosni. Ako je Erdemovi} govorio istinu, onda je slu~aj protiv Srba u vezi s masovnim pogubqewima i te{kim raznim zlo~inima bio neoboriv. Me|utim, ako je Erdemovi} lagao, a MKSJ to znao i ~ak ga u tome podu~avao, a u`asna zlodela za koja tvrdi da su se dogodila su izmi{qena ili zna~ajno preuveli~ana, i/ili ako je bio pla}enik koji je po ugovoru ubijao za nekog drugog, a ne za vo|e bosanskih Srba, onda je MKSJ sau~esnik u wegovim la`ima koji ga je naveo na krivokletstvo, falsifikovao dokaze, ometao sprovo|ewe pravde i koji je optu`io, pritvorio i poslao u zatvor pojedince za koje zna da su nevini. MKSJ bi se tada uklopio u sopstvenu definiciju onog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata za koji druge optu`uje da su u wemu u~estvovali. Kako je sam svedo~io, Erdemovi} je bosanski Hrvat iz Tuzle i slu`io je, redom: u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), BMA Alije Izetbegovi}a, bosanskom Hrvatskom vije}u odbrane (HVO) i, najzad, Armiji bosanskih Srba (ABS). Tvrdi da je 10. jula 1995. wegova jedinica, 10. diverzantski odred, u{la u Srebrenicu i pomogla da se `iteqi varo{i okupe na fudbalskom stadionu. Jo{ neidentifikovani potpukovnik Armije Republike Srpske je 16. jula naredio wegovoj jedinici, sastavqenoj od osmorice ili desetorice vojnika, koji su ve}inom bili Hrvati, da ode na poqoprivedno dobro Brawevo u blizini Pilice i smakne muslimanske ratne zarobqenike. Za nekih ~etiri sata, po~ev od 10 sati ujutru, Erdemovi} i pripadnici wegove jedinice navodno su hladnokrvno ubili oko 1.000 nenaoru`anih Muslimana dovezenih autobusima iz Srebrenice. Po Erdemovi}u, prvo su samo osmorica pripadnika wegove jedinice izvr{avala ubistva, pa su kasnije do{li qudi iz Bratunca, koji nisu pripadali wegovoj jedinici, da zavr{e posao. Erdemovi} je opisao kako su izvodili qude iz autobusa po desetoricu odjednom. Kad okrenu le|a, Erdemovi} i wegovih sedam saboraca iz 10. diverzantskog odreda su pucali u wih. Egzekucije su navodno izvedene u

160
etapama, po~ev s jednog kraja terena pa prema poqoprivrednom dobru. Po{to je ubijawe zavr{eno, vratio se potpukovnik i 10. diverzantskom odredu i qudima iz Bratunca naredio da odu u Pilicu i ubiju jo{ neke muslimanske ratne zarobqenike koji su bili zakqu~ani u jednoj zgradi. Erdemovi} i ostali pripadnici 10. diverzantskog odreda su odbili da daqe u~estvuju u ubijawu. Umesto toga, oti{li su u Pilicu, seli u kafi} i slu{ali kako qudi iz Bratunca ubijaju zakqu~ane Muslimane. Nekoliko dana kasnije na Erdemovi}a je, pod pomalo misterioznim okolnostima, pucao pripadnik wegove jedinice i ozbiqno ga ranio. Proveo je mesec dana u jednoj beogradskoj vojnoj bolnici, gde je saznao razne detaqe o operaciji Srebrenica. Po{to je pu{ten, vratio se u Republiku Srpsku. Tokom posete Beogradu februara 1996. ostvario je kontakt sa honorarnom dopisnicom Vesti Ej-Bi-Sija (ABC News) Vanesom Vasi} Janekovi}, koja je u to vreme radila i kao koordinator projekta monitoringa Tribunala (Tribunal Monitoring Project) Instituta za ratno i mirnodopsko izve{tavawe.62 U intervjuu, snimqenom kamerom, koji je dao woj i francuskom listu Figaro, Erdemovi} je priznao da je streqao Muslimane koji su be`ali iz Srebrenice. Gotovo istog ~asa srpska policija ga je uhapsila i optu`ila za ratne zlo~ine, ali pre nego {to su stigle da pokrenu sudski postupak, beogradske vlasti su, pod jakim pritiskom ameri~kih zvani~nika, dozvolile da bude preba~en u Hag. Ovo je, dakle, u grubim crtama, Erdemovi}eva pri~a o tome kako je zavr{io u Hagu optu`en za ratne zlo~ine.63 Iako je priznao da je u~estvovao u te{kom krvoproli}u, nikada mu za to nije su|eno. MKSJ ga je 22. maja 1996. optu`io za zlo~ine protiv ~ove~nosti, mada ne za genocid. Trideset prvog maja je priznao krivicu za jedan zlo~in protiv ~ove~nosti. Dvadeset sedmog juna, stru~na komisija je zakqu~ila da Erdemovi}, zbog svog psihi~kog stawa, nije sposoban za su|ewe. Komisija je izjavila da po wihovom mi{qewu, u svom trenutnom stawu, optu`eni Dra`en Erdemovi}, zbog te{kog poreme}aja izazvanog posttraumatskim stresom mo`e se smatrati nedovoqno sposobnim da u ovom trenutku izdr`i su|ewe. Ovakav nalaz, me|utim, nije spre~io Erdemovi}a da nekoliko dana kasnije, 5. jula, svedo~i na saslu{awima prema Pravilu 61 protiv Karaxi}a i Mladi}a. Saslu{awe prema Pravilu 61 je postupak koji je osmislio MKSJ da re{i problem slu~aja u kojima jo{ nisu ispuweni nalozi za hap{ewe. Sredstva ovako optu`enih pojedinaca se mogu zamrznuti ako, kao {to je sudsko ve}e MKSJ objavilo u ovom slu~aju, ono utvrdi na osnovu tih dokaza, zajedno sa dodatnim dokazima koje mo`e podneti Tu`ila{tvo, da postoje osnovani razlozi da se veruje da je optu`eni po~inio sva ili neke od zlo~ina navedenih u optu`nici. Presuda Erdemovi}u MKSJ je 29. novembra 1996. osudio Erdemovi}a na 10 godina zatvora {to je upadqivo blaga kazna za jedan sud koji redovno odrezuje po 39 i 40

161
godina za zlo~ine koji ni izdaleka nisu tako ozbiqni. Na primer, Goran Jeli{i}, koji je 1998. priznao krivicu za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa i zlo~ine protiv ~ove~nosti za zlo~ine po~iwene u Br~kom 1992, ka`wen je sa 40 godina zatvora za ubistvo 12 qudi.64 Uprkos tome, Erdemovi} nije bio zadovoqan presudom, pa se `alio, tvrde}i da je dela za koja je optu`en izvr{io pod prisilom i bez mogu}nosti druga~ijeg moralnog izbora, to jest, u krajwoj nu`di, kao i na osnovu toga {to u vreme kada je to uradio nije bio odgovoran za svoje postupke, niti je zlo~in izvr{io s predumi{qajem. Uz to, Erdemovi} je optu`io sudsko ve}e za nedoslednost, po{to su odre|eni delovi wegovih izjava bili prihva}eni kao istiniti, a drugi nisu. Sudsko ve}e, saop{tio je on, pogre{ilo je {to je zahtevalo potvrdu tvrdwe Podnosioca `albe da je delovao pod prisilom, iako je prihvatilo wegovu nepotvr|enu izjavu da je u~estvovao u streqawu Muslimana. Sudska ocena Erdemovi}evog svedo~ewa je, dakle, bila i nedosledna i nefer. @albeno ve}e je 7. oktobra 1997. zakqu~ilo da Erdemovi} zaista nije bio obave{ten kada je priznao krivicu i vratilo wegov slu~aj na razmatrawe. Na novom pretresu, 14. januara 1998, Erdemovi} je, uz saglasnost tu`ila{tva, povukao priznawe o krivici za zlo~ine protiv ~ove~nosti i, umesto toga, priznao da je kriv za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Na potowem saslu{awu, pred izricawe kazne, delovalo je kao da se tu`ilac posebno trudi da bude blag prema Erdemovi}u. Tu`ilac je kao svedoka pozvao @an-Renea Ruesa, na~elnika francuske sudske policije koji je od aprila 1995. godine radio kao istra`iteq za Kancelariju tu`ioca, da posvedo~i o zna~ajnoj saradwi koju je gospodin Erdemovi} ostvario s Kancelarijom tu`ila{tva.65 Pretresno ve}e je, uz odobrewe tu`ioca, skratilo Erdemovi}evu kaznu na pet godina. MKSJ nije na{ao za shodno da otkrije koliko je od toga on zaista odslu`io, ali je jasno da to nije bilo punih pet godina. Kad se 22. maja 2000. pojavio kao svedok na su|ewu Krsti}, priznao je da mu se zatvorska kazna ve} bli`i kraju.66 Neobja{wive okolnosti MKSJ o~ito nije sproveo nikakvu ozbiqnu istragu koja bi otkrila da li Erdemovi} govori istinu ili ne. Kancelarija tu`ioca ima malo dokaza, osim Erdemovi}evih iskaza, koji pokazuju da su se masakri koje je opisao uop{te dogodili. Niko nije istupio da potvrdi wegove iskaze o ubistvima na poqoprivrednom dobru Brawevo ili u zgradi u Pilici. Nijedan drugi u~esnik u ubijawu nije priznao, niti je uhap{en i optu`en ni ~ak intervjuisan.67 Do danas se ne zna ko je potpukovnik koji je navodno izdao stra{no nare|ewe. Ovo je ~udno. U vojsci Republike Srpske nije moglo biti mnogo potpukovnika, a MKSJ sasvim sigurno ima sve wihove fotografije. Ne bi trebalo da bude te{ko prona}i jednog potpukovnika.68

162
Od po~etka je u Erdemovi}evom slu~aju bilo previ{e neobja{wivih okolnosti: pre svega, potpuno je nejasno za{to bi jedan bosanski Hrvat pristupio vojsci Republike Srpske iz razloga koje je naveo Erdemovi}. Niti izdaleka ima smisla da bi bosanski Srbi izvr{ewe egzekucija, naro~ito ukoliko su `eleli da ih sakriju, poverili Hrvatima. Erdemovi} je izjavio da su pripadnici wegove jedinice ve}inom bili Hrvati. Rekao je i da ga ne zanima politika i da se gnu{a svakog nacionalizma. Erdemovi} je ispoqio pacifisti~ka uverewa i tvrdi da se protivio ratu i nacionalizmu. Tvrdi da je morao da pristupi ABS kako bi prehranio porodicu, kako je to uverqivo objasnilo drugo pretresno ve}e.69 Tako se ovaj pacifista redom prikqu~ivao vojskama svih u~esnika u bosanskom gra|anskom ratu. Tvrdio je da je u ABS stupio zato {to je strahovao za svoj `ivot, ali nije pru`io dokaze da su takve pretwe stvarno postojale. Propovedao je pacifizam, ali je postupao kao pla}enik, kao i wegove kolege ubice koji su kasnije ratovali za Francuze u Kongu.70 Ipak, wegove tvrdwe uverile su sudije MKSJ. Drugo, te{ko je razumeti kako bi bosanski Srbi uop{te imali koristi od takvih masovnih pogubqewa, {to navodi na pitawe: za koga je Dra`en Erdemovi} zapravo radio? Posle zauzimawa Srebrenice pa`wa sveta se okrenula ka toj oblasti koju su ~ekali kqu~ni pregovori o teritoriji. Streqawe bi se svakako otkrilo, a takva otkri}a bi neizbe`no odgovarala interesima vo|stva bosanskih Muslimana u Sarajevu, koji su tra`ili intervenciju NATO-a, a ne Srbima, koji su o~ekivali da Srebrenicu zamene za Vogo{}u, koju su oni dr`ali, o ~emu se pregovaralo du`e od dve godine. [ef policije u Srebrenici, Hakija Meholi}, svedo~io je da je 1993. bosanski predsednik Alija Izetbegovi} wemu i ostalim zaprepa{}enim delegatima na skupu bosanskih Muslimana rekao da je sa predsednikom Klintonom diskutovao o scenariju prema kojem bi ~etnici (podrugqivo ime kojim muslimani zovu Srbe) ubili 5.000 Muslimana u Srebrenici pa bi onda NATO intervenisao u wihovu odbranu.71 Erdemovi} je svedo~io da je wegova jedinica bila odli~no pla}ena da u~estvuje u zlo~inima kod Srebrenice, ali nije mogao da ka`e ko je ta~no platio toj grupi pla}enika. Vanesi Vasi} Janekovi} iz Ej-Bi-Sija je saop{tio da je wegovoj jedinici bilo obe}ano 12 kilograma zlata.72 Da li je mo`da Erdemovi}eva grupa pla}enika bila anga`ovana da obezbedi dodatni izgovor za intervenciju NATO-a? ^emu neizvesnost oko izvora novca, ako je potekao od zvani~nika bosanskih Srba? Koliko je verovatno da bi vojska bosanskih Srba platila zlatom? Zbog ~ega MKSJ nije sproveo zvani~nu istragu u vezi s tim? Popustqivi MKSJ Zahvaquju}i popustqivosti MKSJ, Erdemovi} je izneo malo detaqa o samom masakru. Po{to joj je prvo bilo nare|eno da ne povredi civile, wegova jedinica, bez ikakvog obja{wewa, dobija nare|ewe da streqa nenaoru`ane zarobqenike. Uprkos tome {to je nare|ewe bilo izrazito brutalno

163
i u suprotnosti sa svim prethodnim nare|ewima, Erdemovi} i wegovih sedam kolega bez pitawa izvr{avaju ubistva. Detaqi o egzekucijama, me|utim, ostaju nepoznati. Po Erdemovi}u, streqawe na poqoprivrednom dobru Brawevo je trajalo ~etiri sata. Kako su on i wegove kolege navodno ubili 1.200 qudi, to bi zna~ilo da su morali ubijati oko 300 svakog sata ili otprilike petoricu svakog minuta. To je svakako te`ak zadatak za osmoricu qudi. Toliko pitawa vapi za odgovorima, a ne postavqaju se. Da li su nenaoru`ani Muslimani ubijeni izbliza? [ta se dogodilo s rawenicima? Kako su qudi koji su izvo|eni iz autobusa reagovali na prizor toliko mrtvih tela, da ne pomiwemo pucwe? Da li je neko poku{ao da se odupre ili pobegne? [ta se dogodilo s telima dok se sve to odvijalo? [ta se dogodilo s telima po{to je ubijawe zavr{eno? Kad je Milo{evi} poku{ao da od wega sazna neke detaqe, Erdemovi} je odbio da odgovori, a sudije nisu dozvolile da bude pritisnut. Pored toga {to nije razjasnio postupak ubijawa, Erdemovi} je nepovezano govorio i o sledu doga|aja. Povremeno je tvrdio da se zlokobni potpukovnik pojavio niotkuda. Drugi put bi rekao da mu je bilo nare|eno da podnese izve{taj tom potpukovniku. Isprva je ~ak navodio razli~ite datume kada se masakr navodno dogodio. Na svedo~ewu u Hagu, tvrdio je da mu je bilo nare|eno da ubistva izvr{i 16. jula. Prethodno je, me|utim, rekao da je to bilo 20. jula. Milo{evi} je tokom unakrsnog ispitivawa ukazao na ove o~igledne kontradikcije: Milo{evi}: Onda imate drugu izjavu koju ste dali {estog i tamo ka`ete: 'Dvadesetog jula 1995. ujutru samo dobili nare|ewa od komandanta, poru~nika Milorada Pelemi{a, da odemo u Zvornik i javimo se potpukovniku vojne policije ~ije ime nismo znali'. Dakle, to se opet razlikuje od onoga {to ste izjavili, jer ste izjavili da se vi da vam je pri{ao jedan potpukovnik sa dvojicom qudi i ovde ka`ete da vam je nare|eno da odete u Zvornik i javite se pukovniku vojne policije, i opet je navedeni datum 20. juli 1995.73 U intervjuu koji je dao listu Figaro Erdemovi} je tvrdio da su voza~i autobusa pomagali da se izvr{i streqawe: Neki voza~i autobusa su tako|e vrbovani da streqaju, i to su i uradili.74 U nekom trenutku, me|utim, Erdemovi} je tvrdio da voza~i autobusa kojima su transportovani Muslimani nisu znali da ih voze na streqawe, ve} su verovali da se radi o razmeni zarobqenika. Zvu~i prili~no neverovatno da bi oni posle toga bili spremni da u~estvuju u ubijawu. Milo{evi} se brzo uhvatio ovoga: Milo{evi}: Ako voza~i autobusa nisu znali da Muslimane voze na gubili{te, kako Erdemovi} mo`e da zna da su qudi koji su poslali te Muslimane nameravali da ih isporu~e u ruke ubica? Ako voza~i autobusa nisu bili svesni {ta se doga|a, kako Erdemovi} mo`e da bude siguran da su nare|ewa za streqawe stigla od visoke komande Republike Srpske?75

164
MKSJ od po~etka nije mnogo zanimalo da li su Erdemovi}eve tvrdwe istinite, ve} je nastojao da ga upotrebi u sopstvene svrhe. [tavi{e, i pre nego {to se Erdemovi} na{ao u wihovoj nadle`nosti i stoga pre nego {to su mogli da procene istinitost wegovog svedo~ewa, tu`ioci MKSJ su mu obe}avali izuzetnu blagonaklonost. Bilo bi mnogo po`eqnije i prihvatqivije za javnost da takve osobe imaju koristi od svoje saradwe, u smislu skra}enih kazni, da citiramo re~i zamenika tu`ioca Grejema Bluita. Svakako da postoji opcija, koja je dostupna tu`iocu, da se u odre|enim slu~ajevima odobri imunitet.76 Kancelarija tu`ioca je rano pustila ma~ku iz xaka. Dvadesetog novembra 1996. tu`ilac je s ponosom saop{tio da je Erdemovi}evo svedo~ewe na saslu{awu po Pravilu 61 uticalo, u pozitivnom smislu, na javne povike da se uhapse Radovan Karaxi} i Ratko Mladi}.77 Erdemovi} je postao sredstvo pomo}u kog MKSJ iznosi svoju kqu~nu tvrdwu, naime, da je visoka komanda Republike Srpske naredila masakr muslimanskih civila. Nastupa inspektor Rues Tu`ioci se nisu dobro proveli u poku{aju da se podi~e Erdemovi}evim kredibilitetom. Devetnaestog novembra 1996, ne bi li potkrepili Erdemovi}evu pri~u, kao dokaz su uveli satelitske fotografije. Francuski istra`iteq @an-Rene Rues je pokazao da se na nekoliko snimaka vidi iz pti~ije perspektive poqoprivredno dobro i mo`ete videti odre|eni broj tela ra{trkanih po poqani i ne{to {to je verovatno masovna grobnica u postupku iskopavawa Tako|e smo uspeli da prona|emo tragove ne~ega {to li~i na poku{aj da se uni{te dokazi na poqoprivrednom dobru Brawevo. Sad, ovo je snimak od 27. septembra 1995. i vide se neki tragovi radova na toj lokaciji Sad, nalazi ovde potvr|uju da se dogodilo ono o ~emu je govorio Dra`en Erdemovi}, posebno okviri za metke tamo gde su prona|eni.78 Dakle, Rues posebno skre}e pa`wu na okvire radi potvr|ivawa Erdemovi}eve pri~e, ali nastavqa: Sad, kad smo pri{li lokaciji, na{li smo ode}u, cipele, qudski otpad, drugim re~ima, stvari koje su ukazivale na to da se u blizini mo`da nalazi masovna grobnica. Misija koja je usledila omogu}ila je SAD da sakupi odre|en broj ~aura na poqani gde su izvr{ene egzekucije. Prona|ena je samo 61 ~aura, ali to svakako ne zna~i da nije ispaqeno mnogo vi{e metaka. Obratite pa`wu na neodre|enost iskaza: verovatno masovna grobnica u postupku iskopavawa; tragovi ne~ega {to li~i na poku{aj da se uni{te dokazi; u blizini se mo`da nalazi masovna grobnica. ^aure su navodno kqu~ni dokaz, iako je prona|ena samo 61. A gde je ta masovna grob-

165
nica koja je bila u postupku iskopavawa? A 1.200 tela? Da li je jo{ neko osim ovog glavnog svedoka potvrdio da je ta pri~a istinita? Kancelarija tu`ioca tvrdi da je obi{la poqoprivredno dobro Brawevo i zgrade u Pilici kako bi proverila Erdemovi}evu pri~u i obavila ekshumaciju na tim lokacijama. Tokom zasedawa pred izricawe kazne, 14. januara 1998, tu`ilac je saop{tio da je ekshumacija obavqena na lokaciji gde su otkrivene `rtve. Nisu prona|ene sve `rtve, ali se ~ini da je veliki broj wih preme{ten. Tu`ilac nije rekao koliko je tela prona|eno, niti je dao spisak imena, kao ni rezultate obdukcija. Ovo ne li~i na ozbiqan rad sudskih ve{taka i ne predstavqa ozbiqne dokaze koji bi potkrepili Erdemovi}eve navode, ali toliko je MKSJ u~inio da te navode potvrdi. Taj dan je tako|e doneo jo{ jedan `ivopisan primer nezainteresovanosti MKSJ za bilo {ta osim pripisivawa krivice. Erdemovi}ev advokat je pitao Ruesa da li je razgovarao sa svedocima koji su znali za zlo~in na osnovu direktnog svedo~ewa u Pilici i, ako je bilo takvih svedoka, mo`e li nama da ka`e wihova imena? Tu`ilac je smesta sko~io da noge da ulo`i prigovor. Imena svedoka su morala ostati tajna. Mora}e da se zadovoqe prostom tvrdwom da takvi svedoci postoje. ^ak je i predsedavaju}i sudija bio pomalo za~u|en. Da li je tu`ilac nameravao da predstavi Tribunalu iskaze tih svedoka? Nismo nameravali da to u~inimo, ~asni sude, odgovorio je tu`ilac.79 Sudija se zbunio: Tribunal svakako ume da razmotri iskaze svedoka ne otkrivaju}i wihov identitet. Naposletku, Tribunal na mo`e suditi o ~oveku za koga je re~eno da u dokumentima Tu`ioca postoje svedo~ewa o wemu koja su zna~ajna, a kojih Tribunal nije svestan. Ovo savr{eno ima smisla, ali je sudija znao da ne treba da sumwa u tu`ioce i brzo se toga manuo. Erdemovi}evi sau~esnici Da rezimiramo, MKSJ nije na odgovaraju}i na~in istra`io ovaj masakr niti iskaze ovog kqu~nog svedoka. Pri~a koju su konstruisali bila je prosto previ{e korisna u politi~kom smislu da bi zahtevala nekakve dokaze koji bi je potkrepili. Kako bi potvrdili Erdemovi}ev iskaz, istra`iteqi MKSJ bi oti{li u neko skladi{te, prona{li u zidu rupe od metaka i saop{tili da to potvr|uje da se radi o mestu pogubqewa. Ipak, najva`niji dokaz koji je dao Erdemovi} bila su imena ostalih pripadnika 10. diverzantskog odreda koji su, kako je tvrdio, zajedno s wim u~estvovali u streqawu. MKSJ se nije potrudio da ih prona|e. To je bilo vrlo ~udno, iz najmawe dva razloga. Prvo, MKSJ radi u skladu sa sistemom gra|anskog prava. To zna~i da se istraga zlo~ina ne zavr{ava samo zato {to je osumwi~eni priznao. Drugo, MKSJ je nadohvat ruke imao bar dvojicu imenovanih Erdemovi}evih sau~esnika, ali je odabrao da ih ne privede. Erdemovi} je vi{e puta ustvrdio da je komandant 10. diverzantskog odreda bio izvesni Milorad Pelemi{. Srpske vlasti su 2000. godine uhapsile Pelemi{a pod optu`bom da je {pijunirao za Francuze (grupa Pauk).

166
Novembra 2000, mesec dana po{to je u pu~u smewen Milo{evi}, Pelemi{ i ostatak wegove grupe su oslobo|eni svih optu`bi. MKSJ nijednog trenutka, dok je Pelemi{ bio u zatvoru, nije zatra`io wegovo izru~ewe, niti makar da razgovara s wim. Takva nezainteresovanost MKSJ je bila vrlo neobi~na. Prema svom statutu, trebalo bi da izvede na su|ewe i osudi svakoga ko je izvr{io ratne zlo~ine. Pelemi{ je bio nadre|eni Erdemovi}u i, po Erdemovi}u, on je izdao nare|ewe u slu~aju masakra. Ako je Erdemovi} odslu`io kaznu za zlo~ine u ratu, onda je Pelemi{u to tako|e sledovalo. On bi, osim toga, mogao da saop{ti vi{e detaqa i otkrije vi{e imena. Tu je, zatim, ~udnovati slu~aj Marka Bo{ki}a, jo{ jednog bosanskog Hrvata koji je kao pripadnik 10. diverzantskog odreda u~estvovao u streqawu na poqoprivrednom dobru Brawevo. Istra`iteq MKSJ @an-Rene Rues je 19. novembra 1996. u Hagu svedo~io da je Erdemovi} naveo imena pripadnika svoje jedinice: Oficir zadu`en za Jedinicu koji je naredio ubistva u Srebrenici je poru~nik Pelemi{, zadu`en za 10. diverzantski odred. Pripadnici grupe koji su u~estvovali gospodin Erdemovi} je tako|e naveo wihova imena; vo|a grupe je bio Brano Gojkovi}. Ostali pripadnici su bili Aleksandar Cvetkovi}, Marko Bo{ki}, Zoran Gorawa, Stanko Savanovi}, Vlastimir Golijan, Franc Kos.80 Dakle, 1996. se znalo da je Marko Bo{ki} bio ozna~en kao jedan od ubica na poqoprivrednom dobru Brawevo. Uprkos tome, Bo{ki}u je 2000. godine bez problema omogu}en ulazak u Sjediwene Dr`ave. U maju 1996. Boston glob je ~ak objavio ~lanak o Bo{ki}u (koji se u to vreme nalazio u Bosni).81 Tokom boravka u Sjediwenim Dr`avama Bo{ki} je u nekoliko navrata dolazio u sukob sa zakonom, zbog vo`we u pijanom stawu i te{kih napada, {to je dovelo do brojnih hap{ewa. U avgustu 2004. je najzad uhap{en i optu`en da je lagao u molbi za useqeni~ku vizu, ta~nije, da je sakrio da je bio pripadnik 10. diverzantskog odreda i u~esnik u masakru na farmi Brawevo. MKSJ je odmah saop{tio da ne}e tra`iti izru~ewe Bo{ki}a. Jedan portparol je izjavio da Tribunal ima resurse samo za gowewe krupnih riba. Mi smo mala institucija sa ograni~enim kapacitetom, kazao je Anton Nikiforov, savetnik Karle del Ponte. Mi gonimo glavne igra~e, one koji su planirali i naredili ubistva.82 Nije objasnio na koji na~in MKSJ mo`e goniti one koji su planirali i naredili ubistva ako prvo ne obezbedi dokaze i svedo~ewa onih koji su ta ubistva li~no izvr{ili. Savezni sud u Masa~usetsu je 2006. godine osudio Bo{ki}a, po osnovu dve ta~ke optu`be za prevaru u vezi sa useqeni~kim dokumentima, na pet godina zatvora. Nema naznaka da }e MKSJ tra`iti da on bude uhap{en kad bude iza{ao. Mada razni Erdemovi}evi iskazi obiluju protivre~nostima, dok istina o wegovim kqu~nim tvrdwama ostaje neproverena a finansijeri i organizatori masakra nepoznati, Tu`ila{tvo i ve}e MKSJ nikad nisu pozvali nijednog od sedmorice ostalih pripadnika wegovog odreda smrti da

167
svedo~e, kao ni poru~nika koji je bio zadu`en za tu jedinicu. On je u julu 1996. bio kqu~ni svedok na saslu{awu po Pravilu 61 Karaxi}u i Mladi}u in absentia i glavni svedok za sveukupne tvrdwe o masakru u Srebrenici. ^ini se da, po{to je Erdemovi} bio spreman da ka`e sve {to su MKSJ i wegovi sponzori `eleli da ka`e, za ovaj la`ni sudski postupak ni{ta vi{e i nije bilo potrebno. Potraga za istinom nije bila na dnevnom redu. Miroslav Derowi} i Momir Nikoli} Postoje jo{ dvojica takozvanih insajdera ~ija je samouslu`na priznawa MKSJ razglasio kao dokaz srpskih genocidnih planova. Momir Nikoli}, nekada{wi na~elnik za bezbednost i obave{tajne poslove Bratuna~ke brigade ABS, i Miroslav Derowi}, nekada{wi civilni komesar Srebrenice, dali su poduga~ke izjave i bezbroj puta svedo~ili pred MKSJ tvrde}i da su u~estvovali, i znali za wega, u navodnom srpskom planu da se smaknu Muslimani mu{kog pola iz Srebrenice. Obojica su priznali krivicu i obojica su uspeli, posle vi{e stotina sati pregovarawa s tu`iocima, da sastave pri~e koje umnogome odgovaraju zvani~noj verziji MKSJ o doga|ajima u Srebrenici. Obojica su odgovornost za navodne masakre bezrezervno pripisali Radovanu Karaxi}u i Ratku Mladi}u. U svedo~ewima ove dvojice qudi najvi{e bode o~i ~iwenica da nijedan od wih nije prisustvovao nijednom ubistvu i da, kao i Erdemovi}, ni jedan ni drugi nisu pru`ili nikakve dokaze niti u obliku dokumenata niti u vidu svedo~ewa koja bi to potvrdila koji bi podr`ali wihove navode. Na primer, iako je Karaxi} prete}e re~i: Miroslave, ti qudi moraju biti ubijeni [ta god mo`e{, mora{ da ubije{ tobo`e izgovorio u prisustvu Mom~ila Kraji{nika i Jovice Stani{i}a, ova dvojica, sasvim zgodno, nisu se nalazili dovoqno blizu da to ~uju.83 ^itawe Nikoli}evog i Derowi}evog svedo~ewa na sudu predstavqa bizarno iskustvo. Pored toga {to obojica neprestano protivre~e sami sebi i, izlo`eni pritisku, daju neodre|ene odgovore, nijedan od wih nikada li~no nije video ubistva niti je svedo~io o bilo kakvom navodnom sahrawivawu i ponovnom sahrawivawu. S jedne strane, Nikoli} i Derowi} zdu{no priznaju da je u pisanim nare|ewima izri~ito stajalo da se zarobqeni Muslimani smatraju ratnim zarobqenicima i da se stoga prema wima mora postupati u skladu sa @enevskim konvencijama. S druge strane, tvrde da su primili usmene komande koje su nare|ivale streqawe Muslimana. Nijedan od wih se, prema sopstvenom iskazu, nijednog trenutka nije zapitao otkud ovakva nedoslednost. Niti su izrazili zaprepa{}ewe {to ikome pada na pamet da sprovede egzekucije {irokih razmera dok se u blizi nalazi DutchBat (holandski bataqon) i UNPROFOR, a NATO samo tra`i izgovor da poja~a dejstva protiv bosanskih Srba. Nikoli} i Derowi} su imali mnogo razloga da ispri~aju ovakve pri~e. Na primer, prema Derowi}evom sporazumu o priznawu krivice, on je oslobo|en svake odgovornosti za Srebrenicu. Wegova krivica je ograni~e-

168
na na zlodela u selu Glogova 1992. [tavi{e, nagodba o priznawu koju je potisao sa tu`iocima ka`e da na osnovu potpune i zna~ajne saradwe gospodina Derowi}a sa Tu`ila{tvom, Tu`ila{tvo preporu~uje Sudskom ve}u da odredi kaznu od deset godina.84 I 10 godina je sve {to je dobio upadqivo blaga kazna za ~oveka koga je predsednik Radovan Karaxi} imenovao za civilnog komesara novoosvojene Srebrenice i koji je wom upravqao u periodu kad je navodno pogubqeno izme|u 7.000 i 8.000 qudi. Miroslav Derowi} Derowi}ev iskaz posle sklapawa nagodbe o priznawu krivice drasti~no se razlikuje od onoga {to je prethodno izjavqivao. Tokom 1995. i 1996. Derowi} je vodio po Srebrenici novinare i predstavnike UN, ~ikaju}i ih da prona|u dokaze o masakrima ili masovnim grobnicama. U izve{taju SRNA, novinske agencije bosanskih Srba, od 4. februara 1996, citira se Derowi} koji ka`e da su muslimanski civili Srebrenicu napustili potpuno bezbedno u pratwi za{titnih snaga UN, ali da je veliki broj muslimanskih vojnika, kao i srpskih vojnika, ubijen u sukobima oko grada. Objasnio je i da su muslimanski vojnici odlu~ili da se silom probiju od Srebrenice do Tuzle. Na tom putu, koji je dug preko 100 kilometara, pro{li su kroz minska poqa i srpske linije. Borbe su trajale deset dana i u wima je poginuo veliki broj muslimanskih vojnika, izjavio je tada.85 Derowi} je tako|e ispri~ao kako je, 25. avgusta 1995, primio grupu od 10 stranih novinara, me|u kojima je bio Majk Volas iz informativne slu`be Si-Bi-Esa (CBS News), koji su doneli fotografije navodnih masovnih grobnica muslimanskih `rtava snimqene iz 'avaksa'. Insistirali su da ih odvedemo na lokacije sa fotografija kako bi sami procenili istinitost muslimanskih navoda. Bez oklevawa pristao sam da ih li~no odvedem na svako mesto koje ih je zanimalo Proveo sam 44 sata s wima, voze}i ih unaokolo po tom podru~ju i dozvoqavaju}i im da se sami uvere da li postoje navodne masovne grobnice, pu{taju}i ih da se slobodno kre}u i istra`e ~itavo podru~je, a pokazao sam i spremnost da ih odvedem na druga mesta, ukoliko imaju informacije da bi se tamo mogle nalaziti velike muslimanske grobnice. Derowi} se hvalio da mu je Volas li~no zahvalio i izrazio uverewe da su ti navodi bili potpuno neosnovani i da je ~itava me|unarodna javnost bila `rtva manipulacije, obe}av{i da }e svoj stav objektivno preneti svetskim medijima.86 Bez obzira na to da li je Volas to stvarno obe}ao Derowi}u, taj izve{taj u emisiji 60 minuta nikada nije ugledao svetlost dana. Kao svedok MKSJ, me|utim, Derowi} pri~a drugu pri~u. Na saslu{awu povodom izricawa presude Momiru Nikoli}u Derowi} je tvrdio da je, kao novoimenovni civilni komesar Srebrenice, telefonom razgovorao, 13. jula 1995. uve~e, sa Karaxi}em, koji mu je rekao da }e do}i neko sa instrukcijama kako da se re{i problem muslimanskih zarobqenika u Bra-

169
tuncu. Kasnije iste ve~eri u Derowi}evu kancelariju je stigao pijani pukovnik Qubi{a Beara. Po Derowi}u, on je Beari rekao da su Karaxi}eva nare|ewa bila da se zatvorenici prebace prema Bijeqini i Zvorniku i Batkovi}ima. Beara je navodno odgovorio: Ja imam nare|ewa prema kojima ove zatvorenike treba ubiti u Bratuncu.87 Derowi} je razumeo da je nare|ewe poteklo od Karaxi}a. Derowi} tako|e tvrdi da je 13. jula saznao da su neki autobusi s muslimanskim zarobqenicima oti{li iz Bratunca u pravcu Zvornika. Me|utim, prilikom ispitivawa, Derowi} je priznao da je Bearinu no}nu posetu i nare|ewe da se ubiju muslimanski zarobqenici prvi put pomenuo neposredno pre nego {to }e priznati da je kriv. Po Derowi}evom sopstvenom iskazu, nare|ewe da se ubiju zarobqenici se kosilo sa svim ostalim nare|ewima koja je Karaxi} pre toga izdao. U svom svedo~ewu na Milo{evi}evom su|ewu Derowi} je izjavio da je Karaxi}, kada ga je postavio na polo`aj civilnog komesara, predlo`io tri mogu}nosti za muslimanski `ivaq u Srebrenici. Prvo, Muslimani su mogli da nastave `ivot u Srebrenici. Drugo, mogli su da odu bilo gde na teritoriju koju je kontrolisala vojska Bosne i Hercegovine, u pravcu Kladwa. I, tre}e, mogli su da idu kuda god `ele, mo`da u druge zemqe. Milo{evi} je nepoverqivo upitao Derowi}a: Dakle, Radovan Karaxi}, ista osoba koja vam govori da svi treba da budu ubijeni, svi Muslimani u Srebrenici, kasnije insistira da se vi, kao novi civilni komesar, sastanete sa Muslimanima, s Mladi}em i UNPROFOR-om i predlo`ite te tri mogu}nosti. Da predstavite ove tri opcije i tako|e da poku{ate da identifikujete ratne zlo~ince u redovima Muslimana. Gospodine Derowi}u, zar se to umnogome ne protivi onome {to ste prethodno rekli, da vam je on rekao da svi Muslimani treba da budu ubijeni?88 Derowi} je odgovorio: Da li mislite da bi mi direktno javno rekao za bilo kakve druge namere koje su mo`da pritom ni{ta ne tvrdim on ili neko drugi imali i da bi te namere mogle biti sprovedene u Poto~arima uz prisustvo me|unarodnih snaga, naro~ito UNPROFOR-a? Ali instrukcije nisu bile izdate javno, kao ni tobo`we instrukcije za ubistva. Za{to ih je onda dao? Da li se taj ubistveni plan mogao izvesti i s najmawom nadom da }e pro}i neprime}eno? I koja bi bila svrha? Nije samo to zvu~alo nepovezano u Derowi}evom svedo~ewu, kako je uo~io Milo{evi}. U jednom trenutku, prilikom Milo{evi}evog unakrsnog ispitivawa, Derowi} je rekao da je na tom sastanku s Bearom 13. jula ovome rekao: To {to mi prenosite kao nare|ewe ne podudara se sa instrukcijama koje sam primio od predsednika Karaxi}a'. I tu smo se posva|ali. Me|utim, ako je tako bilo, istakao je Milo{evi}, za{to je onda pretpostavio da je Beara ~ovek koga je Karaxi} poslao kao svog izaslanika da bi re{io problem muslimanskih zarobqenika. Dakle, po vama, Beara vam je rekao da te qude treba ubiti, da se ti qudi moraju ubiti, a vi ste odgovorili da to

170
nije u skladu s Karaxi}evim instrukcijama A pre sat ili dva ste objasnili da vam je Karaxi} rekao da svi moraju biti ubijeni. Da li je sada jasno da vam Karaxi} nije rekao da treba sve ubiti, i mo`e li se ~ak dovesti u pitawe {ta vam je Beara uop{te rekao, ako je bio toliko pijan kao {to tvrdite?89 [tavi{e, nastavio je Milo{evi}, daleko od toga da primi nare|ewa od Beare, Derowi} je pukovniku rekao da muslimanske zarobqenike treba prebaciti u vojni zatvor kako bi se utvrdilo da li me|u wima ima ratnih zlo~inaca. Milo{evi} je pitao: Dakle, vi ste wegove instrukcije protuma~ili tako da zatvorenike treba odvesti u vojni zatvor Ne ubiti; je l' tako? Tako je, odgovorio je Derowi}. [ta onda ostaje od Derowi}eve tvrdwe da je ~uo Karaxi}a kako nare|uje da se smaknu srebreni~ki Muslimani? Izuzetno malo. Ne mo`e se dovoqno naglasiti do koje se mere navodni srpski plan da se pogube Muslimani zasniva iskqu~ivo na ovakvim labavim dokazima. Momir Nikoli} Kad je re~ o kapetanu Momiru Nikoli}u, izme|u wegovih svedo~ewa postoje jo{ ve}a neslagawa. Optu`nica protiv nekada{weg na~elnika za bezbednost i obave{tajne poslove u Bratuna~koj brigadi ABS obuhvatala je {est ta~aka, ukqu~uju}i jednu za genocid, ~etiri za zlo~ine protiv ~ove~nosti i jednu za kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa. Optu`en je zajedno sa kolegama oficirima ABS, pukovnikom Vidojem Blagojevi}em, nekada{wim komandantom Bratuna~ke brigade, potpukovnikom Draganom Joki}em, glavnim in`ewerom Zvorni~ke brigade, i trebalo je da mu bude su|eno zajedno s wima. Me|utim, kad je Nikoli} ve~e uo~i po~etka su|ewa priznao krivicu, tu`ioci su povukli sve osim jedne optu`be protiv wega; Nikoli}u je dozvoqeno da prizna krivicu za progone na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi, {to je, prema Statutu MKSJ, zlo~in protiv ~ove~nosti. Prema sporazumu o priznawu krivice koji je Nikoli} potpisao maja 2003, tu`ioci su mogli za wega da tra`e zatvorsku kaznu od izme|u 15 i 20 godina. Zauzvrat, Nikoli} }e sara|ivati i pru`iti istinite i potpune informacije Kancelariji tu`ioca kad god se to od wega bude zahtevalo, i uz to sastajati se onoliko ~esto koliko bude potrebno sa ~lanovima Kancelarije tu`ioca kako bi im pru`io celovite i potpune informacije i dokaze koji su mu poznati u vezi s do|agajima oko napada i pada enklave Srebrenica u julu 1995.90 Za razliku od Miroslava Derowi}a, drugog bosanskog Srbina koji je sklopio nagodbu o priznawu i dobio kaznu kakvu su mu tu`ioci obe}ali, Tribunal je Nikoli}a osudio na 27 godina. Mora da je ne{to ozbiqno po{lo naopako s wegovim svedo~ewem kad je MKSJ povukao svoje obe}awe i Nikoli}a tako strogo kaznio. Ba{ tako je i bilo. U postupku koji }e postati poznat kao slu~aj Blagojevi}Joki} sudsko ve}e je doslovce uhvatilo Nikoli}a kako la`e o zlo~inima koje nije izvr{io, la`e o tome da je bio

171
prisutan na lokacijama na kojima nikad nije bio i la`e da se pojavquje na fotografijama na kojima ga nema. Ipak, u Presudi u slu~aju Blagojevi}Joki} iz januara 2005. MKSJ se jo{ oslawao na glavne elemente wegovog sporazuma o nagodbi i svedo~ewu. (Ba{ kao {to je nastavio da se oslawa na Nikoli}a zarad potoweg slu~aja povezanog sa Srebrenicom: u Presudi iz juna 2009. na su|ewu Vujadinu Popovi}u i jo{ {estorici optu`enih.91) U sporazumu o nagodbi Nikoli} tvrdi da zna da je ABS streqala muslimanske zatvorenike. Za Nikoli}evu ulogu u sveukupnoj strategiji Kancelarije tu`ioca, me|utim, jo{ je va`nije {to Nikoli} tako|e tvrdi da je direktno u~estvovao u operacijama iskopavawa i ponovnog sahrawivawa koje je izvela ABS drugoj polovini strategije MKSJ za obja{wavawe gde se nalazi 8.000 muslimanskih mu{karaca navodno masakriranih posle pada Srebrenice. Otud u sporazumu o nagodbi za priznawe krivice Nikoli} ka`e da: Od 14. jula do oktobra 1995. vojnici Bratuna~ke brigade, u saradwi sa MUP-om i ostalim snagama ABS, nastavili su da zarobqavaju i streqaju muslimanske zatvorenike koji su poku{avali da pobegnu sa podru~ja Srebrenice i @epe. Od septembra do oktobra 1995. Bratuna~ka brigada, u sadejstvu sa civilnim vlastima, ekshumirala je masovne grobnice kod Glogove i druge masovne grobnice muslimanskih `rtava ubila~ke akcije, i ponovo ih sahranila u zasebnim masovnim grobnicama {irom ve}eg podru~ja Srebrenice.92 Piter Mekloski, tu`ilac koji je pregovarao s Nikoli}em o nagodbi za priznawe krivice, pregovarao je sedam godina ranije i sa Erdemovi}em o takvoj nagodbi. Ne bi trebalo umawivati zna~aj ove ~iwenice: ba{ kao {to je MKSJ Erdemovi}evo priznawe i aparat za krivokletstvo kojim je bio okru`en upotrebio da bi zvani~no priznao dokaze vezane za jedno ili vi{e navodnih masovnih pogubqewa muslimanskih ratnih zarobqenika u kojima Erdemovi} tvrdi da je u~estvovao, tako je MKSJ upotrebio Nikoli}evo priznawe i aparat za krivokletstvo koji je wega okru`ivao da bi zvani~no priznao dokaze u vezi s navodnim operacijama ekshumirawa i ponovnog sahrawivawa u kojima Nikoli} tvrdi da je u~estvovao. Na Nikoli}evom saslu{awu povodom priznawa predsedavaju}i sudija Liu Dakun zapitao se {ta je moglo spre~iti optu`enog da ulep{a svoju pri~u u nadi da }e zadovoqiti tu`ila{tvo i na taj na~in dobiti lak{u kaznu. Praksa Tribunala je da izrekne kaznu optu`enom pre nego {to on pru`i ikakve dokaze, izjavio je sudija Liu. Ovim se izbegavaju bilo kakvi nagove{taji da je on preuveli~ao ili izmislio svoje svedo~ewe, dato u ciqu dobijawa zna~ajnih olak{ica u smislu ubla`avawe wegove kazne.93 Ipak, izricawe kazne Nikoli}u bilo je uslovqeno wegovim budu}im nastupom u ulozi svedoka optu`be: u sporazumu o nagodbi za priznawe krivice stoji da Tu`ila{tvo i gospodin Nikoli} sla`u se da }e zajedno

172
preporu~iti Sudskom ve}u da izricawe kazne gospodinu Nikoli}u u ovom pogledu ne bude zakazano dok gospodin Nikoli} ne bude svedo~io na predstoje}em su|ewu.94 Tu`ilac Mekloski je sudiji Liu odgovorio da ako se optu`enom odredi kazna pre nego {to bude svedo~io, optu`eni }e mo`da ste}i utisak da posle toga mo`e da ka`e {ta `eli i ne}e biti ni~ega {to bi ga nateralo da ispuni svoj deo nagodbe. Sudiju Liua, me|utim, to nije ubedilo. Prema kojim kriterijumima vi rasu|ujete da li je ono {to je optu`eni svedo~io istinito?, upitao je. Mekloski je odgovorio: Oslawa}emo se na na{a saznawa iz pismene istrage i ono {to drugi qudi ka`u, kao i na na{e poznavawe slu~aja, kako bismo utvrdili da li verujemo da on zaista govori istinu.95 U ovakvim okolnostima za optu`enog je jedina nada za bla`i tretman da ispri~a pri~u koju tu`ilac `eli da ~uje. Zahvaquju}i priznawu krivice, Nikoli} je bio izuzet iz predvi|enog zajedni~kog su|ewa trojici bosanskih Srba, uz wega Vidoju Blagojevi}u i Draganu Joki}u. Umesto toga, Nikoli} je sad trebalo da kao svedok optu`be govori protiv Blagojevi}a i Joki}a na wihovom su|ewu. Ali ba{ kad je Nikoli} trebalo da svedo~i, tu`ioci su otpe~atili izjavu koju je dao nekoliko meseci pre toga, u kojoj je la`no tvrdio da je odgovoran za nare|ivawe pogubqewa u Sandi}ima i u skladi{tu u Kravici 13. jula 1995. Nikoli} zapravo nije bio u Kravici kad su se navodno dogodila pogubqewa. Ovo pokazuje da je sudija Liu opravdano strahovao i da je Nikoli} izmi{qao dokaze ili preuveli~avao svoju ulogu kako bi pru`io tu`iocima ono {to su `eleli da ~uju. Kad mu je Majkl Karnavas, branilac dodeqen Blagojevi}u, predo~io ovu la`, Nikoli} je poku{ao da se opravda: Na{ sporazum je mogao da propadne, rekao je. Pa sam `eleo po svaku cenu da taj sporazum izme|u mene i Kancelarije tu`ioca opstane Preuzeo sam odgovornost za vi{e nego {to mi je sledovalo i {to sam zaista uradio.96 Karnavas ga je potom upitao: Kako ste mislili da }ete ako priznate jednu od najstra{nijih egzekucija koje su se ikada dogodile u ovoj oblasti, da }e vam to pomo}i kod Tu`ila{tva i Sudskog ve}a da dobijete kaznu kakvoj ste se nadali i kakvu ste pri`eqkivali? Nikoli} je odgovorio: Procenio sam da za sve {to se dogodilo u Srebrenici, zlo~in koji se tamo dogodio, da niko, ukqu~uju}i mene, ne mo`e da izbegne odgovornost i svoju krivicu.97 Karnavas je pomenuo i izve{taj koji je sa~inio istra`iteq Kancelarije tu`ioca Brus Bursik, u kome stoji: Nikoli} izjavquje da je bio u skladi{tu u Kravici 13. jula i naredio pogubqewa Qubomir Borov~anin je stigao dok je pogubqewe bilo u toku, i razgovarali su o tome {ta da u~ine s telima pogubqenih.98 Prilikom unakrsnog ispitivawa, Nikoli} je porekao da je to kazao Bursiku. Sada je izjavio da je Borov~anin znao za sve {to se doga|alo. Govorio sam o razlozima za pogubqewa, za{to se dogodilo, i o drugim detaqima koje sam saznao posle svega {to se dogodilo. Wegovo navodno

173
u~e{}e i samim tim wegova saznawa iz prve ruke o egzekucijama u stvari su samo bile informacije iz druge ruke ne{to {to je mnogo kasnije saznao od drugih qudi. Karnavas ga je onda upitao: Dobro, ali vi govorite da 'Borov~anin nije ni{ta uradio da spre~i streqawe dok je bio tamo'. Kroz ovu re~enicu ste ga ukqu~ili u svoju pri~u, da je bio tamo s vama, i ni{ta nije u~inio da spre~i streqawe. Je l' tako? Nikoli} je odogovorio: Izuzev mog u~e{}a, ostalo je istina. Bio je tamo i ni{ta nije uradio. A to znam na osnovu informacija koje sam kasnije dobio, posle pogubqewa. Tako da znam da nije uradio ni{ta da to spre~i.99 Posle Karnavasovog unakrsnog ispitivawa ~inilo se da je Nikoli} od po~etka do kraja izmislio pri~u. Ozbiqan sud bi, dakle, diskvalifikovao Nikoli}a kao svedoka i odbacio wegov sporazum o priznawu. Umesto toga, MKSJ je svesrdno prihvatio Nikoli}a. Po~ev od slu~aja Blagojevi}Joki}, kad god bi MSKJ izdao presudu u vezi sa Srebrenicom, svako slede}e sudsko ve}e se oslawalo na kombinacije u smislu izaberi {ta ti odgovara iz kako Nikoli}evog sporazuma o nagodbi, tako i wegovih svedo~ewa u sudnici. Iako su u Presudi iz januara 2005. na su|ewu Blagojevi}Joki} zapa`eni problemi vezani za neslagawa izme|u iskaza razli~itih svedoka, ili izme|u iskaza jednog odre|enog svedoka i izjave koju je taj svedok prethodno dao, u woj se takva neslagawa pomiwu samo u prolazu, a Nikoli} se ne izdvaja kao vrstan primer. U jednoj jedinoj re~inici, ovo sudsko ve}e je tako|e navelo da je bele{ke tu`ila{tva pre izrade nacrta sporazuma o priznawu za Nikoli}a smatralo poverqivim i ~ak navelo da je u interesu javnosti da se nagodbe o priznawu za{tite od otkrivawa tre}im licima.100 Kada je juna 2009. do{lo vreme za Presudu u slu~aju Popovi} i ostali, jedno druga~ije sudsko ve}e je smatralo neophodnim da jedan deo svoje Presude posveti Nikoli}u, gde su ukratko razmotreni problemi vezani za wegov kredibilitet. Ipak, ovo sudsko ve}e je ponovilo filozofiju izaberi {ta ti odgovara kojom se vodi pravosu|e MSKJ, zakqu~iv{i da Nikoli}evo svedo~ewe ima dokaznu vrednost i zaslu`uje da bude uva`eno kad je relevantno.101 Retki su primeri kada je princip Falsus in uno, falsus in omnibus (La`an u jednom, la`an u svemu) odba~en s vi{e iskrenosti. Dakle, uzastopna sudska ve}a pred MKSJ uva`ila su mogu}nost da Nikoli} nije verodostojan svedok u vezi s predmetima vezanim za Srebrenicu, a nekoliko sudija je forme radi saop{tilo da }e sa oprezom primiti sve {to Nikoli} ka`e ili, mo`da, bez odlagawa to odbaciti. Ipak, na kraju, wegovo svedo~ewe, kao i Erdemovi}evo, bilo je previ{e korisno da bi se moglo bez wega i bilo je od presudne va`nosti za gra|ewe slu~aja koji je ostao tako tanak u pogledu forenzi~kih dokaza i same logike.

174
Zakqu~na napomena Zahvaquju}i svojim pravilima za postupke i dokazni materijal, svom pravosu|u sui generis, slobode od nadzora, boja`qivim braniocima i predusretqivim medijima koji efektivno slu`e kao wegovi portparoli, MKSJ je uspeo da kroz mnoga svedo~ewa, optu`nice, nagodbe o priznawu krivice, su|ewa i osude konstrui{e ono {to se na{iroko prihvata kao verodostojna zvani~na istorija raspada Jugoslavije. Ve}ina svedoka koji su se pojavili pred Tribunalom prosto su svedo~ili o ratnim zloupotrebama, koje su u bilo kojoj ratom zahva}enoj oblasti mogle biti dvostruko gore, ali je MKSJ ove iskoristio da napravi odgovaraju}i atmosferu za unapre|ivawe me|unarodnog humanitarnog zakona, u kom arene oru`anih sukoba, u kontekstu vi{ebrojnih i ponekad podudarnih krvavih gra|anskih ratova, treba tretirati kao mesta zlo~ina, uz gotovo ekskluzivan i ~esto mikroskopski fokus na pona{awe Srba. Na toj istoj liniji, ula`e se veliki napor da se ove pove`u s navodnim odlukama o kursu, planovima i zavereni~kim pona{awem srpskih livera u Beogradu i na Palama. Sa tim ciqem MKSJ, dok kroji istoriju, svedoke podvrgava prinudi i podmi}ivawu. Preti optu`nicama. Zloupotrebqava strah svedoka od odmazde. Iznad svega, koristi postupak postizawa nagodbe da bi svedoke optu`be primorao da se povinuju i potom pred wim izrecituju istorijski korektne scenarije. Za one koji istinski veruju u va`nost vladavine zakona i pravde u me|unarodnim poslovima, MKSJ pru`a depresivan i opomiwu}i spektakl. Svedocima tu`ila{tva se ne samo dozvoqava svedo~ewe iz druge ruke, ili tre}e, nego se jo{ i podsti~e. Upla{eni optu`enici navode se na krivokletstvo, uvi|aju}i da je verovatno}a da }e biti oslobo|eni ravna nuli. U me|uvremenu, va`nijim politi~kim problemima koji su iznikli tokom nasilnog razdvajawa Jugoslavije tajno naoru`avawe za{ti}enih zona UN od strane Sjediwenih Dr`ava i ponekad saveznika, uvo|ewe stranih islamskih sledbenika xihada u bosanski gra|anski rat uz pre}utno odobravawe SAD, saradwa NATO-a sa teroristi~kom Oslobodila~kom vojskom Kosova i pokretawe agresorskog rata protiv jedne suverene dr`ave u ime qudskih prava i propagandnih tvrdwi o spre~avawu genocida Tribunal se nije bavio. @rtvama ratova u Jugoslaviji, koje MKSJ navodno zastupa, ova politi~ka inkvizicija, tendenciozno pretvorena u sud, u~inila je vrlo negativnu uslugu. Napomene
1 Michael Scharf, Making a Spectacle of Himself; Milosevic Wants a Stage, Not the Right to Provide His Own Defense, Va{ington post, 29. avgust 2004. 2 Vidi, npr: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press,

175
2004); John Laughland, Travesty: The Trial of Slobodan Milosevic and the Corruption of International Justice (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007) i Edward S. Herman i David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, oktobar, 2007, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>. Za prvobitnu optu`nicu, koja nije obuhvatala Srebrenicu, vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal against Radovan Karadzic, Ratko Mladic, IT955-I, 24. jul 1995, paragraf 1733, <http://www.icty.org/x/ cases/karadzic/ind/en/karii950724e.pdf>. Za potowu optu`nicu koja se odnosi na za{ti}enu zonu Srebrenica, vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal against Radovan Karadzic, Ratko Mladic, IT9518-I, 14. novembar 1995, <http://www.icty.org/x/cases/karadzic/ind/en/kar-ii951116e.pdf>. Paul Holmes, Karadzic a pariah, says war crimes tribunal chief, Rojters, 26. jul 1995. Za pora`avaju}u analizu osnova MKSJ za osloba|awe krivice NATO-a, vidi: Mandel, How America Gets Away With Murder, Poglavqe 6, America Gets Away With Murder, str. 176206. Prosecutor v. Slobodan Milosevic, IT-0254-T, Decision on Assigned Counsel Application for Interview and Testimony of Tony Blair and Gerhard Schroeder, 9. decembar 2005, paragraf 58 i 62, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/tdec/en/051209.htm>. Prosecutor v. Slobodan Milosevic et al., IT9937-PT, Druga izmewena optu`nica za Kosovo, 16. oktobar 2001, paragraf 54, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/en/mil2ai011029e.htm>. Raymond Bonner, War Crimes Panel Finds Croat Troops Cleansed the Serbs, Wujork tajms, 21. mart 1999. Prosecutor v. Ante Gotovina, IT-0145-I, Optu`nica, 21. maj 2001, <http://www.icty.org/x/cases/gotovina/ind/en/got-ii010608e.htm>. Carla Del Ponte, Address to Goldman Sachs, London, MKSJ, 6. oktobar 2005, <http://www.un.org/icty/pressreal/2005/speech/cdp-goldmansachs-050610-e.htm>. Kosovo Albanian Politician Implicated in Attack Evacuated to Germany, Agencija Frans pres, 9. jul 2000. America Covered Up for KLA Ally, Obzerver, 10. septembar 2000. Kosovo War Crimes Suspect Is No Pariah, Los An|eles tajms, 12. jul 2007. Transkript su|ewa Haradinaju, IT-0484-PT, 5. mart 2007, str. 359, <http://www.icty.org/x/cases/haradinaj/trans/en/070305ED.htm>. Del Ponteova se pokazala naivnom u ulozi tu`ioca Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu kada je pomislila da mo`e da sprovede istragu o u~e{}u Kagameove frakcije u obarawu aviona, 6. aprila 1994, u kom su bili predsednik Huta u Ruandi @uvenal Habjarimana i predsednik Huta u Burundiju Siprijen Ntarjamira, kada su poginuli svi putnici. Me|utim, kako je Kagame bio pod za{titom SAD, bilo je naivno od Del Ponteove {to je ovo poku{ala i ubrzo je smewena. Vidi, npr: Peter Erlinder, Juridically-Constructed Victors Impunity? DePaul Journal for Social Justice, Vo. 4, No. 1, jesen 2010, str. 131214. Tako|e vidi: Edward S. Herman, David Peterson, The Politics of Genocide (New York: Monthly Review Press, 2010), Poglavqe 2.4, Rwanda and the Democratic Republic of Congo, str. 5168.

4 5

8 9 10 11 12 13 14 15

176
16 Tu`ilac v. Haradinaj, IT-0484-PT, Presuda, 3. april 2008, paragraf 6 i paragraf 28, <http://www.icty.org/x/cases/haradinaj/tjug/en/080403.pdf>. 17 Vidi: Del Ponte almost dropped charges against Milosevic, B92, 10. april 2008, <http://www.b92.net/eng/news/crimes-rticle.php?yyyy=2008&mm=04&dd =10&nav_id=49282>. 18 Presuda Haradinaju, paragraf 118. 19 Ibid, paragraf 120. 20 Ibid, paragraf 122. 21 Ibid, paragraf 162. 22 Ibid, paragraf 147. 23 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 11. decembar 2001, str. 7172, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/011211MH.htm>. 24 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2002, str. 82, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020212IT.htm>. 25 Tu`ilac v. Slobodan Milo{evi}, IT-0254-T, Odluka o predlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude, 16. jun 2004, paragraf 288, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/tdec/en/040616.htm>. 26 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 25. avgust 2005, str. 4321843219, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/050825IT.htm>. 27 Ibid, str. 4322743228. 28 Ibid, str. 43220. 29 Delimi~an spisak nekih od nare|ewa koja je izdao predsednik Radovan Karaxi} u vezi sa sprovo|ewem vojnih operacija mo`e se na}i u: Orders, Directives, and Other Acts of Dr. Radovan Karadzic, na vebsajtuThe Case of Dr. Radovan Karadzic, Centar za srpske studije, Beograd, 1997, <http://www.srpskamreza.com/library/hague/hague-vs-justice.html>. 30 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. novembar 2003, str. 29675, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/031126IT.htm>.. 31 Transkript su|ewa Blagojevi}u, IT-0260-T, str. 1718, <http://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/trans/en/030922IT.htm>. 32 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 28. april 2003, str. 1968919690, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030428ED.htm>. 33 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 29. april 2003, str. 1976819771, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030429ED.htm>. 34 Tu`ilac v. Du{ko Tadi}, @albena Presuda, 15. jul 1999, paragraf 196, <http://www.icty.org/x/cases/tadic/acjug/en/tad-aj990715e.pdf>. 35 Tu`ilac v. Milo{evi}a, Prva izmewena optu`nica, Hrvatska, IT-0254-T, 23. oktobar 2002, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/en/mil-ai021023.htm>. 36 Tu`ilac v.Tadi}, @albena Presuda, paragraf 204. 37 Ibid, paragraf 228. 38 Tu`ilac v. Halilovi}, IT-0148, Presuda, 16. novembar 2005, paragraf 364, <http://www.icty.org/x/cases/halilovic/tjug/en/tcj051116e.pdf>. 39 Ibid, paragraf 366.

177
40 Tu`ilac v. Fatmir Qimaj et al., IT-0366-T, Presuda, 30. novembar 2005, paragraf 18 i 19, <http://www.icty.org/x/cases/limaj/tjug/en/lim-tj051130-e.pdf>. 41 Ibid, paragraf 215 i 216. 42 Ibid, paragraf 225. 43 Ibid, paragraf 226. 44 Ibid, paragraf 568. 45 Ibid, paragraf 26. 46 Ibid, paragraf 28. 47 Ibid, paragraf 27. 48 Samo na Milo{evi}evom su|ewu, me|u mnogim ekspertima koji su svedo~ili, a koji su u nekom trenutku bili na platnom spisku MKSJ, bili su: sudski ve{tak EricBaccard, Barney Kelly, Fred Abrahams iz Hjuman rajts vo~a, Philip Coo, Morten Torkildsen, Reynaud J.M. Theunens, i Ewa Tabeau. 49 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 7. jun 2002, str. 6540, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020607ED.htm> . 50 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 14. jun 2002, str. 7129, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020614ED.htm>. 51 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 20. februar 2003, str. 16570, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030220IT.htm>. 52 Croatian Assembly Recalls Stipe Mesic from Post of President of SFRY, Tanjug (Zagreb), 5. decembar 1991; BBC Summary of World Broadcasts, 7. decembar 1991. Prema Tanjugu, u znak odgovora na Mesi}evu izjavu Obavio sam svoju du`nost, predsednik hrvatske skup{tine @arko Domqan zahvalio je Mesi}u {to je zavr{io svoj posao, tokom kojeg je uvek imao u vidu ~iwenicu da zastupa interese Hrvatske. 'Mesi} je ispunio obe}awe da }e biti posledwi predsednik Jugoslavije', rekao je u zakqu~ku Domqan. 53 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 29. avgust 2003, str. 25635, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030829ED.htm>. 54 Ibid, str. 25650. 55 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 17. april 2003, str. 19508, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030417ED.htm>. 56 Tu`ilac v. Slobodan Milo{evi}, IT-0254-T, Odluka o predlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude, 16. jun 2004, paragraf 306. 57 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 17. jul 2002, str. 8209, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020717ED.htm>. 58 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 3. jul 2002, str. 74117419, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020702ED.htm>. 59 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 4. jul 2002, str. 74217427, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020704ED.htm>. 60 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. jul 2002, str. 87628767, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020726IT.htm>. 61 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 21. februar 2003, str. 16736, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030221IT.htm>.

178
62 Michael Dobbs, Serb Ex-Officer Sought By War Crimes Tribunal, Va{ington post, 8. mart 1996. 63 Vidi tako|e prikaz u: Germinal ^ivikov, Srebrenica: The Star Witness, Na engleski preveo John Laughland (Beograd: NGO Srebrenica Historical Project, 2010), Poglavqe 3, Capture and transfer str. 2832. 64 Tu`ilac v. Goran Jeli{i}, IT9510, Presuda, 14. decembar 1999, <http://www.icty.org/x/cases/jelisic/tjug/en/jel-tj991214e.pdf>. 65 Tu`ilac v. Dra`en Erdemovi}, IT9622, 14. januar 1998, str. 32. Transkript saslu{awa ovog dana vrlo je te{ko prona}i na vebsajtu MKSJ. Me|utim, trebalo bi da bude dostupan na <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/980114it.htm>. 66 Transkript su|ewa Krsti}u, 22. maj 2000, str. 3068, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/000522it.htm>. 67 Vidi: ^ivikov, Srebrenica: Krunski svedok, Poglavqe 1, Nismo bili pla}enici, bili smo profesionalci, str. 2023. 68 Vidi: ^ivikov, Srebrenica: Krunski svedok, str. 2627, str. 48, str. 5758, str. 5961, str. 108, str. 121122, i str. 130. ^ivikov skre}e pa`wu na anonimnog i misterioznog potpukovnika, koji se u Erdemovi}evim iskazima pojavquje kad god to odgovara Erdemovi}u i tu`ila{tvu. Uprkos tome, ostaje neidentifikovan. 69 Tu`ilac v. Dra`en Erdemovi}, Izricawe presude, 5. mart 1998, paragraf16, <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/tjug/en/erd-tsj980305e.pdf>. 70 Vidi: ^ivikov, Srebrenica: Krunski svedok, Poglavqe 27, Francuska veza, str. 111114. Tamo pi{e: Jugoslav Petru, poznat i kao 'pukovnik Jugo Dominik', nekada{wi je pripadnik francuske Legije stranaca sa dvojnim dr`avqanstvom, francuskim i jugoslovenskim. Petru tvrdi da radi za francusku Direction generale de la securite exterieure (DGSE), {to je najverovatnije ta~no, ali Francuska to nije zvani~no potvrdila. Kao {to daqe ka`e nekada{wi srpski ministar informisawa Goran Mati}, 1996, to jest, po zavr{etku rata u Bosni, Petru je, zajedno sa Miloradom Pelemi{em, regrutovao oko 180 pla}enika za francusku tajnu slu`bu i poveo ih u Zair (Kongo) da se bore u gra|anskom ratu na strani predsednika Mobutua. ^itavu akciju finansirala je francuska kompanija za telekomunikacije Geolink, za {ta vlada u Beogradu tvrdi da ima dokaze (str. 112113). 71 Intervju sa Hakijom Mehoqi}em, Dani (Sarajevo), 22. jun 1998. 72 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 25. avgust 2003, str. 2521025212, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030825ED.htm>. 73 Ibid, str. 25233. 74 Citirano u: Louise Branson, Serbian Killer Turned Away by U.S. Embassy, Sandej tajms (London), 17. mart 1996. 75 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 25. avgust 2003, str. 2522325225. 76 Du{an Stojanovi}, N.T., Aso{ijeted pres Worldstream, 14. mart 1996. 77 Transkript su|ewa Erdemovi}u, 20. novembar 1996, str. 318, <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/961120ED.htm>. 78 Transkript su|ewa Erdemovi}u, 19. novembar 1996, str. 134, <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/961119IT.htm>.

179
79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 Ibid, str. 141145. Ibid, 19. novembar 1996, str. 210. The Ghosts of Srebrenica, Boston glob, 19. maj 1996. Peabody Man Wont Face Tribunal, Boston glob, August 28, 2004. Prosecutor v. Momir Nikolic, IT-0260/1-S, Sentencing Proceeding, 28. oktobar 2003, str. 1565, <http://www.icty.org/x/cases/nikolic/trans/en/031028ED.htm>. Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. novembar 2003, str.29641, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/031126IT.htm>. BBC Summary of World Broadcasts, 5. februar 1996; izvor: novinska agencija bosanskih Srba SRNA. BBC Summary of World Broadcasts, 21. decembar 1995; izvor: novinska agencija Tanjug. Prosecutor v. Nikolic, 28. oktobar 2003, str. 1550. Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. novembar 2003, str. 29688. Ibid, str. 2970629707. Vidi: Joint Motion for Consideration of Plea Agreement Between Momir Nikolic and the Office of the Prosecutor, Amended Plea Agreement, IT-0260-PT, 7. maj 2003, paragraf 9, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/plea030507e.htm>. Vidi: sudija Carmel Agius et al., Prosecutor v. Vujadin Popovic et al., IT-0588-T, Presuda, 10. jun 2009, posebno Momir Nikolic, paragraf 4853, <http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf >. Statement of Facts and Acceptance of Responsibility, Tab A to Annex A to the Joint Motion for Consideration of Plea Agreement Between Momir Nikolic and the Office of the Prosecutor, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/facts030506.htm>. Transkript su|ewa Nikoli}u, IT-0260-PT, 6. maj 2003, str. 269270, <http://www.icty.org/x/cases/blagojevic/trans/en/030506MH.htm>. Joint Motion for Consideration of Plea Agreement Between Momir Nikolic and the Office of the Prosecutor, Amended Plea Agreement, Annex A, IT-0260-PT, 7. maj 2003, paragraf 10, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/plea 030507e.htm>. Transkript su|ewa Nikoli}u, 6. maj 2003, str. 283284, <http://www.icty.org/x/cases/blagojevic/trans/en/030506MH.htm>. Transkript su|ewa Blagojevi}u i Joki}u, IT-0260-T, 29. septembar 2003, str. 21262127, <http://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/trans/en/ 030929IT.htm>. Ibid, str. 2133. Ibid, str. 2138. Ibid, str. 2141. Sudija Liu Daqun et al., Tu`ilac v. Vidoje Blagojevi} i Dragan Joki}, IT-0260-T, Presuda, 17. januar 2005, paragraf 2124; paragraf 876, <http://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/tjug/en/bla-050117e.pdf>. Prilikom izricawa presude Nikoli}u, sudsko ve}e je ve} istaklo: Ako se izuzmu wegovi po~etni la`ni komentari u vezi sa ubistvima u skladi{tu u Kravici, koje je kasnije objasnio, Tu`ila{tvo ne zna za postojawe drugih

91

92

93 94

95 96

97 98 99 100

180
la`nih iskaza Momira Nikoli}a. Tu`ila{tvo smatra da je svedo~ewe Momira Nikoli}a verodostojno po{to ga podr`avaju dokumenti, kao i iskazi svedoka u vezi sa ofanzivom ABS u Srebrenici, Nikoli}evom ulogom u koordinisawu razdvajawa, pritvarawa, pogubqivawa, sahrawivawa i ponovnog sahrawivawa muslimanskih zarobqenika. Vidi Tu`ilac v. Momir Nikoli}, IT-0260/1-S, Izricawe presude, 2. decembar 2003, paragraf 153, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/judgement/mniksj03120 2e.htm>. 101 Sudija Carmel Agius et al., Tu`ilac v. Vujadin Popovi} et al., IT-0588-T, Presuda, paragraf 53, <http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf >.

Poglavqe 6.

MKSJ TO NAZIVA GENOCIDOM


Majkl Mandel Drugog avgusta 2001. godine Sudsko ve}e Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) presudilo je da doga|aji koji su se odigrali u Srebrenici u julu 1995. predstavqaju genocid.1 Za ovaj i druge zlo~ine general Radislav Krsti}, koji je bio zadu`en za jedan od korpusa koji su u~estvovali u toj operaciji, osu|en je na zatvorsku kaznu u trajawu od 46 godina. @albeno ve}e MKSJ je odlukom od 19. aprila 2004. preina~ilo Krsti}evu osudu u pomagawe i podstrekivawe i osudilo ga na 35 godina zatvora, uz to potvrdiv{i jo{ jednom da se Srebrenica pravno karakteri{e kao genocid.2 Me|utim, ako slu~aj Krsti} i{ta zna~i, zna~i da se u Srebrenici nije dogodio genocid, a zakqu~ak ovog suda da se dogodio mo`e se posmatrati samo kao ozakoweni oblik propagande koji nanovo doprinosi utisku da je Tribunal pre politi~ko oru|e nego pravosudna institucija, da parafraziramo wegovog ~uvenog branioca.3 Ni ~iwenice koje je Tribunal utvrdio niti pravo kojim se naizgled rukovodio nisu podr`ali tvrdwu da se u Srebrenici desio genocid. Nalazi Tribunala nisu eksplicitno podr`ali ~ak ni zakqu~ak Sudskog ve}a da su snage bosanskih Srba pogubile nekoliko hiqada bosanskih Muslimana i da ukupni broj `rtava mo`e biti u rasponu izme|u 7.000 i 8.000 qudi.4 Ukupno je ekshumirano svega 2.028 tela, a Sudsko ve}e je priznalo i to da je odre|en broj tih `rtava poginuo u borbi, oti{av{i ~ak dotle da ka`e kako dokazi samo nagove{tavaju da ve}ina poginulih nije stradala u borbi: Rezultati forenzi~kih istra`ivawa nagove{tavaju da na ve}ini ekshumiranih tela nema tragova smrti u borbi; oni su ubijeni u masovnim egzekucijama.5 Prema stru~nim procenama iznetim pred sudom, broj nestalih posle preuzimawa enklave, za koje se jo{ nije znalo gde su, dostigao je 7.475, dok je Sudsko ve}e utvrdilo da dokazi u celini tek ozbiqno nagove{tavaju da je posle preuzimawa Srebrenice nestalo mnogo vi{e od 7.000 qudi. Utvr|eno je samo da dokazi podr`avaju pretpostavku da je ve}ina nestalih qudi, u stvari, pogubqena i sahrawena u masovnim grobnicama.6 Ve}ina od maksimalnih 7.0008.000 bi zna~ila da je maksimalan broj pogubqenih bli`i cifri od 4.000. Naravno da bi i smaknu}e 4.000 ili 2.000 ili 200 qudi bio stravi~an zlo~in, zapravo masovno ubistvo, pa bi na ~isto zakonskoj osnovi bilo te{ko shvatiti za{to je Sudsko ve}e rasteglo brojeve toliko izvan onoga {to je dokazano van svake opravdane sumwe. Mnogo je, ipak, lak{e razumeti to kao propagandu, jer je prednost tako velike brojke bila u tome

182
{to je ona odgovarala zvani~noj pri~i kako u pogledu kvantiteta, tako i, jo{ va`nije, kvaliteta, sa u`asavaju}om odrednicom genocida. U bukvalnom i moralnom smislu, kao i u svakodnevnoj upotrebi, genocid je za narod ono {to je ubistvo za ~oveka. Poqski Jevrejin Rafael Lemkin skovao je ovaj termin upravo s tim zna~ewem, imaju}i na umu holokaust koji je jedva izbegao: Pod 'genocidom' podrazumevamo uni{tewe jedne nacije ili jedne etni~ke grupe. Ova nova re~, koju je autor skovao kako bi ozna~io jednu staru praksu u fazi modernog razvoja, sastavqena je od starogr~ke re~i genos (rasa, pleme) i latinske re~i cide (ubijawe), te na taj na~in po obliku odgovara re~ima kao {to su tiranicid, homocidijum, infanticidijum, itd. Namera je da se ozna~i uskla|eno planirawe razli~itih akcija radi uni{tewa su{tinskih osnova u `ivotu nacionalnih grupa, sa ciqem potirawa samih grupa.7 Tako|e, doslovno i uobi~ajeno zna~ewe ovog termina je isto, o ~emu svedo~i i to {to se wegovoj upotrebi protivi jedan tako revnostan zagovornik vojnih intervencija NATO-a na Balkanu kakav je Eli Vizel: Po mom mi{qewu, genocid je namera i `eqa da se jedan narod zatre Holokaust je osmi{qen kako bi se istrebio posledwi Jevrejin na planeti. Da li iko veruje da su Milo{evi} i wegovi sau~esnici ozbiqno nameravali da zatru sve Bosance, ili Albance, sve mulimane na svetu?8 Sudsko ve}e u slu~aju Krsti} zapravo je izvelo suprotan zakqu~ak, naime da ubijawe srebreni~kih mu{karaca nije bilo ni deo plana da se ubiju svi srebreni~ki Muslimani. Uprkos zlokobnoj konotaciji koju ima razdvajawe mu{karaca od `ena, dece i staraca, Sudsko ve}e je potvrdilo da je to u~iweno (vidi daqe u tekstu) kako bi se `ene, deca i starci izmestili na sigurno. Drugim re~ima, u~iweno je upravo suprotno od onoga {to je ra|eno u logoru Au{vicBirkenau, ne isto to. U tom duhu, Sudsko ve}e je utvrdilo da plan da se ubiju mu{karci nije ni postojao pre preuzimawa ove enklave (tri godine po{to je po~eo gra|anski rat u Bosni) i da je osmi{qen i sproveden tek u onih nekoliko dana posle pada Srebrenice: Posle zauzimawa Srebrenice, u julu 1995, snage bosanskih Srba osmislile su i sprovele plan da se pogubi {to je mogu}e vi{e mu{karaca sposobnih za vojsku me|u bosanskim Muslimanima prisutnim u toj enklavi.9 Istina je da je definicija genocida u Statutu MKSJ (koja prosto ponavqa uslove iz Konvencije o genocidu UN od 1948) mnogo {ira od doslovnog i uobi~ajenog zna~ewa tog termina i obuhvata ubijawe ili ~ak nano{ewe ozbiqnih telesnih i psihi~kih povreda pripadnicima grupe kada se to radi s namerom da se uni{ti, u celini ili delimi~no, jedna nacionalna, etni~ka, rasna ili verska grupa kao takva.10 Uzeto doslovno,

183
ovo mo`e zna~iti svako ubistvo na rasnoj osnovi, pa se ameri~ki Senat 1950. godine upla{io da bi moglo obuhvatiti povremena lin~ovawa na ameri~kom jugu.11 Ipak, odavno je postojao pravni sporazum, koji je prihvatio MKSJ, da tu definiciju ne treba primewivati doslovno, dok je re~ delimi~no trebalo izmeniti tako da stoji zna~ajno ili znatno. Razume se da je to ostavqalo prostora za razli~ita tuma~ewa, ali, prema tradicionalnoj liniji mi{qewa, a u skladu sa originalnim i uobi~ajenim zna~ewem tog koncepta, uni{teni deo bi morao da bude znatan u tolikoj meri da zna~i efikasno uni{tewe celine. Ne bi li ameri~kom Senatu pomogao da razre{i svoje sumwe u pogledu lin~ovawa, Lemkin je to ovako formulisao. Naglasak je na uni{tewu, {to zna~i da uni{tewe mora biti takve vrste da uti~e na celinu. Hajde da uporedimo uni{tewe jedne rase sa uni{tewem jedne ku}e. Uni{titi jednu ku}u zna~i izazvati takve promene u ku}i da se ona vi{e ne mo`e smatrati ku}om. Na to se odnose re~i 'kao takva' u Konvenciji. Kada je 1915. u Turskoj uni{teno 1.200.000 Jermena, nisu ubijeni svi Jermeni koji su `iveli u Turskoj, ali je ovo veliko uni{tewe uticalo na samu egzistenciju jermenskih verskih grupa. Isto se odnosi i na Jevreje u Nema~koj i drugim delovima Evrope.12 Sad, niko nije ni tvrdio da je (improvizovani) plan da se ubiju svi mu{karci u Srebrenici (koji je Odbrana `estoko poricala) bio deo plana da se ubiju svi Muslimani u Bosni. I svi su se slo`ili da su, pred zakonom, Muslimani u Bosni bili grupa. Niko nije tvrdio da su Muslimani u Srebrenici ~inili celu nacionalnu, etni~ku, rasnu ili versku grupu, kao takvu. Sudsko ve}e je prosto ignorisalo ovaj problem i odlu~ilo da je namera da se uni{te srebreni~ki Muslimani sposobni za vojsku bila namera da se uni{ti zna~ajan deo bosanskih Muslimana kao celina, bez ikakvog poku{aja da se poka`e kako bi to uticalo na ~itavu grupu. Ni to, me|utim, nije bio najve}i propust u rezonovawu Sudskog ve}a, jer nije bilo dokaza ni da je ubijawe tih qudi bilo deo poku{aja da se fizi~ki uni{ti svih 40.000 qudi u Srebrenici. Otud izme{tawe `ena i dece na sigurno. Sudsko ve}e je to re{ilo tako {to je realna destrukcija zajednice zamewena geografskom destrukcijom, to jest, wenim uklawawem iz Srebrenice ~ime se etni~ko ~i{}ewe izjedna~ava sa genocidom, upravo onako kako su u~inili zapadni propagatori. (Usled toga postoje o~igledne sli~nosti izme|u genocidne politike i prakse koja se obi~no naziva 'etni~kim ~i{}ewem'.13) Po Tribunalu, genocidna namera je postojala u dovoqnoj meri ako se te`ilo ubijawu svih qudi iz date grupe u jednoj oblasti, ~ak i ako to nije bio deo plana da se oni ubiju na drugim mestima. Upori{te za ovo su uglavnom prona{li u sopstvenim prethodnim, sumwivim osudama i {to se verovatno nije dopalo izraelskom vo|stvu Rezoluciji Generalne skup{tine UN iz 1982, prema kojoj je ubistvo najmawe 800 Palestinaca u

184
izbegli~kim logorima Sabra i [atila te godine u Bejrutu bilo ~in genocida.14 Po Tribunalu: ubijawe svih pripadnika dela jedne grupe locirane u okviru male geografske oblasti bi}e okvalifikovano kao genocid ako je izvedeno s namerom da se uni{ti deo te grupe, kao takav, lociran u toj maloj geografskoj oblasti. [tavi{e, fizi~ko uni{tewe mo`e biti usmereno samo na deo tog geografski ograni~enog dela ve}e grupe, zato {to izvr{ioci genocida smatraju da je takvo uni{tewe dovoqno da se ta grupa zatre kao zaseban entitet u geografskoj oblasti o kojoj je re~.15 Sud je potom povukao kona~ni potez i sasvim odbacio zna~ewe koje ima re~ zatre, na{av{i da genocidna namera postoji u ubijawu zarad trajnog odstrawivawa jedne grupe iz jednog podru~ja na drugo. Da bi ovo povezao sa ubijawem mu{karaca (ubijawe s namerom da se uni{ti jedna grupa), a ne samo sa odstrawivawem `ena i dece, Sud se delimi~no oslonio na patrijarhalnu prirodu dru{tva bosanskih Muslimana i drevnu ideologiju patrijarhata, po kojoj su mu{karci va`niji od `ena. Ali nije utvr|eno da su Srbi poku{avali da ubiju sve mu{karce, ve} samo one sposobne za vojsku; tako je sud bio primoran na jedno vojno opravdawe, koje je odbrana iznela upravo kao argument koji negira genocid: mu{karci sposobni za vojsku predstavqali su vojnu pretwu jer su mogli ponovo da zauzmu tu oblast. Dobro, samo su mu{karci sposobni za vojsku sistematski masakrirani, ali je zna~ajno to {to su se ovi masakri dogodili u vreme kad je prinudno raseqavawe ostatka populacije bosanskih Muslimana ve} bilo u toku. Snage bosanskih Srba nisu smele da ne znaju, pre nego {to su odlu~ili da ubiju te mu{karce, da }e takvo selektivno uni{tewe grupe verovatno trajno uticati na ~itavu grupu. Wihova smrt je predupredila svaki delotvoran poku{aj bosanskih Muslimana da ponovo osvoje tu teritoriju. [tavi{e, snage bosanskih Srba morale su biti svesne pogubnog uticaja koji bi na opstanak jednog tradicionalnog patrijarhalnog dru{tva imao nestanak dve ili tri generacije mu{karaca, uticaja koji je Ve}e prethodno detaqno opisalo. Snage bosanskih Srba su znale, pre nego {to su doneli odluku da ubiju sve mu{karce sposobne za vojsku, da bi neizbe`na posledica tih ubistava, zajedno s prinudnim iseqavawem `ena, dece i staraca, bio fizi~ki nestanak populacije bosanskih Muslimana u Srebrenici16 Drugim re~ima, genocid je etni~ko ~i{}ewe ali, ~ini se, samo ako ga izvr{e Srbi, jer se genocid kao ta~ka optu`be, za~udo, ne pojavquje u zakasneloj optu`nici MKSJ za operaciju Oluja, veliko etni~ko ~i{}ewe Srba od strane hrvatskih snaga u hrvatskoj oblasti Krajina avgusta 1995. godine. Optu`nica za operaciju Oluja je zbog ka{wewa ve} bila

185
sumwiva. Ameri~ki saveznik, hrvatski predsednik Frawo Tu|man, imenovan u optu`nici, zgodno je umro pre nego {to je ona podignuta 2001, a sama optu`nica nije ni otkrivena sve do 2004. To nije olak{alo hvatawe optu`enog, Ante Gotovine, kome je, prema izve{tajima {tampe, dojavqena ~im je podignuta i koji je ostao na slobodi sve do decembra 2005, kada ga je Hrvatska predala kao quid pro quo zarad svojih te`wi prema Evropskoj uniji.17 Za Tribunal nije bilo ni{ta neobi~no {to se u toj optu`nici ne pomiwu ameri~ki lideri ili generali zbog wihove dobro poznate uloge u operaciji Oluja.18 Ali, u skladu s nalazom o genocidu u slu~aju Krsti}, kako se ta~ka koja se odnosila na genocid mogla izostaviti iz jedne optu`nice koja je obuhvatala slede}e optu`be? Deportacija / prinudno raseqavawe 27. Izme|u 4. avgusta 1995. i 15. novembra 1995. godine hrvatske snage izvr{ile su nasilna i zastra{uju}a dela protiv Srba u Krajini, ukqu~uju}i pqa~kawe i uni{tavawe wihove imovine, na taj na~in ih primoravaju}i da be`e u ju`ni deo oblasti Krajina. 28. Ovakva dela imala su za ciq da one koji su ve} pobegli iz te oblasti, ili neposredno pre ili tokom operacije Oluja u o~ekivawu oru`anog sukoba, obeshrabre ili spre~e da se vrate u svoje domove. Posledica ovih nasilnih i zastra{uju}i dela bila je deportacija i/ili raseqavawe desetina hiqada kraji{kih Srba u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Tu`ila{tvo navodi da su slede}a dva dela bila prirodne i predvidqive posledice zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata i na toj osnovi tako|e doprinela zlo~inu progona. Ubistvo 29. Izme|u 4. avgusta 1995. i 15. novembra 1995. hrvatske snage ubile su najmawe 150 Srba iz Krajine. U ovoj Dopuwenoj optu`nici izri~ito se pomiwu ubistva jedne osobe u op{tini Benkovac, 30 osoba u op{tini Knin i jedne osobe u op{tini Korenica. Ostala ne~ove~na dela 30. Izme|u 4. avgusta 1995. i 15. novembra 1995. veliki broj kraji{kih Srba podvgnut je ne~ove~nom tretmanu, poni`avawu i degradirawu od strane hrvatskih snaga koje su ih tukle i napadale.19

186
@albeno ve}e u slu~aju Krsti} kojim je predsedavao ameri~ki sudija Teodor Meron (dok su Ve}e ~inile nominovane sudije iz ~etiri zemqe ~lanice NATO-a, od kojih je jedan bio musliman iz Turske, a jedan muslimanski sudija iz prete`no hri{}anske dr`ave Gvajana)20 o~ito je postideo nalaz Sudskog ve}a: Mora se ista}i da se Sudsko ve}e, u delovima svoje presude, neprecizno izrazilo, {to daje podr{ku argumentima Odbrane. Sudsko ve}e je trebalo pa`qivije da izrazi svoje rezonovawe.21 Onda su se dali na spasavawe odrednice genocida preko ozbiqnog manipulisawa nalazima Sudskog ve}a. Razume se da su sve nedoumice u vezi s brojem `rtava morale biti otklowene jednom za svagda. Sad se to svelo na: izme|u 7.000 i 8.000 bosanskih Muslimana je bilo sistematski ubijeno.22 Fokus Sudskog ve}a se morao preusmeriti sa raseqavawa na uni{tewe: Konvencija o genocidu i uop{te me|unarodni zakon koji se obi~no primewuje zabrawuju samo fizi~ko i biolo{ko uni{tewe jedne grupe qudi.23 Trebalo je potisnuti i vojni motiv: istrebqewe tih qudi nije bilo podstaknuto iskqu~ivo vojnim opravdawem.24 Me|utim, jedino opravdawe da se spasi presuda o genocidu koje je preostalo bilo je ono o patrijarhatu. Zadatak je zato bio da se to na neki na~in utka u ne{to {to se ti~e ne samo muslimanskog prisustva u Srebrenici ve} egzistencije ~itave grupe: Sudsko ve}e je tako|e bilo zadu`eno da razmotri dugoro~ni uticaj koji bi eliminisawe sedam do osam hiqada qudi iz Srebrenice imalo na opstanak te zajednice. Prilikom ispitivawa takvih posledica, Sudsko ve}e se pravilno usredsredilo na verovatno}u fizi~kog opstanka ove zajednice. Kako je utvrdilo Sudsko ve}e, masakrirani mu{karci ~inili su otprilike jednu petinu ukupne zajednice u Srebrenici. Sudsko ve}e je utvrdilo da bi, s obzirom na patrijarhalni karakter bosanskog muslimanskog dru{tva u Srebrenici, uni{tewe tako znatnog broja mu{karaca 'neizbe`no rezultiralo fizi~kim nestankom populacije bosanskih Muslimana u Srebrenici'.25 Samo po sebi, ovo ne bi zna~ilo vi{e od raseqavawa (u Srebrenici), pa je @albeno ve}e sada navelo ~iwenicu, na drugim mestima zata{kavanu, da su dokazi o smrti onih koji su navedeni kao nestali bili neubedqivi, {tavi{e, po svoj prilici nedovoqno jaki da ubede samu zajednicu: Dokazi uvedeni na su|ewu podr`ali su ovakav nalaz, pokazuju}i da, po{to se ve}ina ubijenih mu{karaca zvani~no vodila kao nestala lica, wihove supruge nisu mogle da se ponovo udaju i, posledi~no, ra|aju decu. Fizi~ko uni{tewe mu{karaca je stoga imalo te{ke implikacije u smislu razmno`avawa za muslimansku zajednicu u Srebrenici, potencijalno osu|uju}i tu zajednicu na izumirawe.26

187
Naravno, ono {to je trebalo da (potencijalno) izumre nije stvarno bilo postoje}ih 80 odsto stanovnika Srebrenice koji su pre`iveli taj genocid primeti}ete da to nije nazvano ni poku{ajem genocida, ve} stvarnim ~inom ili ~ak ni budu}i potomci onih koji su pre`iveli. Sra~unajte: mnogo mawe od preostalih 20 odsto stanovnika ~inile bi supruge ubijenih mu{karaca s decom koju }e tek roditi. Bila bi istrebqena jedna virtuelna zajednica apstrakcija, koja je zahvaquju}i pogodnoj definiciji obuhvatala pokojnike i wihovu nero|enu decu. Ova bizarna ra~unica nosi svoje probleme. Na prvom mestu, prema pravosu|u, genocid zahteva izri~itu nameru, {to zna~i da su ubice morale svesno te`iti ostvarewu ovog veoma komplikovanog ciqa. Nije bilo dovoqno {to su te mu{karce ubili da bi stekli vojnu prednost (posle tri godine gra|anskog rata), zbog odmazde, radi terorisawa ili prosto iz mr`we. Razlog je moralo biti izumirawe te zajednice. Sudsko ve}e je oti{lo dotle da zakqu~i da su odgovorni znali da }e ovo biti posledica. ^ak je i to bilo samo naga|awe, ne zasnovano na direktnim svedo~ewima, ve} izvu~eno kao zakqu~ak iz toga {to su ubice morale biti svesne, po{to je ovaj veoma komplikovani rezultat bio tako lako uo~qiv, te su zato bili svesni: snage bosanskih Srba morale su biti svesne pogubnog uticaja Snage bosanskih Srba su znale.27 Ali ni znawe nije ravno ciqu specifi~noj nameri da se izvr{i genocid, pa je @albeno ve}e moralo da rastegne stvari jo{ malo i ustvrdi da je to bio pravi~an zakqu~ak donet na osnovu (pretpostavqenog) znawa da im je to bio ciq: Sudsko ve}e je utvrdilo da su snage bosanskih Srba bile svesne ovih posledica kada su odlu~ile da sistematski elimini{u zarobqene muslimanske mu{karce. Nalaz da su neki od ~lanova Glavnog {taba VRS smislili da ubiju mu{ke zatvorenike, potpuno svesni pogubnih posledica koje bi to imalo po fizi~ki opstanak zajednice bosanskih Muslimana u Srebrenici, daqe potvr|uje zakqu~ak Sudskog ve}a da su podstreka~i te operacije imali potrebnu genocidnu nameru.28 Jo{ jedan problem u vezi s namerom bio je onaj koji je na su|ewu istakla Odbrana: ako su hteli tu zajednicu fizi~ki da uni{te, za{to nisu ubili i `ene, decu i starce? @albeno ve}e je poku{alo da poni{ti svaki nagove{taj humanosti ovog ~ina, pretvaraju}i ga u cini~nu smicalicu za potrebe odnosa sa javno{}u: Odluka da se ne ubiju `ene ili deca mo`e se objasniti sluhom bosanskih Srba za javno mwewe. Za razliku od ubijawa zarobqenih boraca, takva akcija se ne bi mogla lako sakriti, ili podmetnuti kao vojna operacija, pa je zbog toga podrazumevala pove}an rizik od izazivawa me|unarodne cenzure. Pa`wa me|unarodne javnosti usmerena ka Srebrenici, uz prisustvo vojnika UN u toj oblasti, spre~ila je ~lanove Glavnog {taba VRS koji su smislili ge-

188
nocidni plan da ga sprovedu na najdirektniji i najefikasniji mogu}i na~in. Zate~eni okolnostima, usvojili su metod koji bi im omogu}io da genocidnu zamisao sprovedu uz minimalan rizik od odmazde.29 Ali ovo dokazuje mal~ice previ{e, kako se govorilo na Oksfordu (a mo`da se i daqe govori), jer na~in na koji su bili primorani da sprovedu plan (za koji je proceweno da su osmislili) bio je na~in koji nije predstavqao genocid. [to samo zna~i (razume se da ne dokazuje van svake opravdane sumwe) da bi to mo`da u~inili, ili poku{ali da u~ine, da su mislili da }e se s tim izvu}i. Ali znate li kako se ka`e kad i ne poku{ate da izvr{ite zlo~in ~ak ni ako jako `elite da ga izvr{ite zato {to mislite da se ne}ete izvu}i s tim? Zove se neizvr{avawe zlo~ina. @albeno ve}e je imalo jo{ posla, po{to se setilo onoga {to je Sudsko ve}e zaboravilo da je genocid nekako morao da bude usmeren ka uni{tewu grupe kao celine: Ciq Konvencije o genocidu je da se spre~i namerno uni{tewe ~itavih grupa qudi, a ugro`eni deo mora biti dovoqno zna~ajan da ima uticaja na ~itavu grupu kao celinu delo mora biti usmereno ka uni{tewu grupe.30 Jo{ jednom su, me|utim, svi priznali da srebreni~ki Muslimani nisu predstavqali jednu celovitu nacionalnu, etni~ku, rasnu ili versku grupu: Ugro`ena grupa identifikovana u Optu`nici i prihva}ena od strane Sudskog ve}a bila je grupa bosanskih Muslimana.31 Na koji je na~in ~ak i stvarno (kamoli potencijalno) uni{tewe srebreni~kih Muslimana, nekmoli wihovo izme{tawe moglo biti usmereno ka uni{tewu bosanskih Muslimana kao celine? Ovde se Sud pozvao na politi~ku verziju vojnog opravdawa, koju je na drugim mestima u presudi odbacio, nagla{avaju}i strate{ku va`nost Srebrenice za dr`avu bosanskih Srba koja bi se mogla odr`ati. Mada je ova populacija u to vreme ~inila samo mali procenat ukupnog muslimanskog stanovni{tva Bosne i Hercegovine, va`nost srebreni~ke muslimanske zajednice ne odra`ava samo wena veli~ina. Kako je objasnilo Sudsko ve}e, Srebrenica (i okolna oblast centralnog Podriwa) imala je neizmernu strate{ku vrednost za vo|stvo bosanskih Srba. Bez Srebrenice, etni~ki srpska dr`ava Republika Srpska koju su nastojali da stvore ostala bi podeqena na dva nepovezana dela, a pristup Srbiji bio bi prekinut. Osvajawe i etni~ko pro~i{}avawe Srebrenice bi stoga ugrozilo vojne napore bosanskih Muslimana da obezbede odr`ivost svoje dr`ave, ~ega je muslimansko vo|stvo bilo potpuno svesno i {to je nastojalo da spre~i. Zbog toga je kontrola nad obla{}u Srebrenice bila presudna za ciq nekih lidera bosanskih Srba da stvore odr`iv politi~ki entitet u Bosni, isto kao i za kontinuirani opstanak muslimanskog naroda u Bosni. Po{to je ve}ina muslimanskog `ivqa u toj oblasti, do 1995, potra`ila uto~i{te u enklavi Sre-

189
brenica, eliminisawem te enklave bi se postiglo `eqeno ~i{}ewe ~itave oblasti od muslimanskog stanovni{tva.32 Za{to bi etni~ki o~i{}ena Srebrenica ugro`avala egzistenciju bosanskih Muslimana, a ne wihove teritorijalne pretenzije, ne mo`e se razumeti. Kao da svaki srpski dobitak nije zna~io samo gubitak za Muslimane ve} da je ~itavoj zajednici odzvonilo. Poluautonomna Republika Srpska koja je proistekla iz Dejtona zapravo obuhvata Srebrenicu, a Muslimani u Bosni niti su zbrisani sa lica zemqe, niti iz muslimanskog dela Bosne. Ne{to sli~no se ka`e u kona~nom opravdawu Suda da bi Srebrenica bila lekcija za sve Muslimane i stoga 'simbol' wihove sudbine: [tavi{e, Srebrenica je bila va`na jer je bila posebna u o~ima bosanskih Muslimana ali i me|unarodne zajednice. Od svih 'za{ti}enih zona' koje je u Bosni uspostavio Savet bezbednosti UN, grad Srebrenica privla~io je najvi{e pogleda. Me|unarodni mediji su joj i pre 1995. pridavali zna~ajnu pa`wu. Savet bezbednosti je u rezoluciji kojom je Srebrenica progla{ena za za{ti}enu zonu saop{tio da je 'treba osloboditi oru`anih napada ili bilo kakvih neprijateqskih dejstava'. Ovu garanciju za{tite je potvrdio komandant Za{titnih snaga UN u Bosni (UNPROFOR-a) i poduprlo raspore|ivawe vojnika UN. Eliminisawe srebreni~ke muslimanske populacije, uprkos garancijama koje je dala me|unarodna zajednica, poslu`ilo bi kao sna`an primer svim bosanskim Muslimanima koliko su rawivi i bespomo}ni pred srpskim vojnim snagama. Sudbina srebreni~kih bosanskih Muslimana simbolizovala bi sudbinu svih Muslimana u Bosni.33 Simbol kakve sudbine, me|utim? U isto vreme se maltene priznaje da bosanski Srbi nisu hteli da ubiju sve Muslimane u Bosni. U tom smislu su srebreni~ki Muslimani svakako bili simbol, jer Srbi ni wih nisu hteli sve da ubiju. Bili su simbol ~iwenice da se radilo o brutalnoj borbi oko teritorije, u ~ijem se sredi{tu upravo nalazila Srebrenica. Ali nije bilo dokazano, ni pred sudom ni van wega, da su bosanski Srbi imali ikakve zamisli u vezi sa opstankom bosanskih Muslimana u bilo kom drugom delu Bosne. Po genocidnom planu, ostali bi fizi~ki i kulturolo{ki netaknuti na ve}em delu svoje tradicionalne domovine, {to je umnogome i omogu}io Dejtonski sporazum, koji su nametnuli Amerikanci. Naposletku, ovo zamr{eno klupko argumenata mo`e samo poslu`iti da podvu~e ~iwenicu da se u Srebrenici nije dogodio nikakav genocid, pa ~ak ni da se nisu dogodila nekakva genocidna dela. Dogodile su se ratne grozote, na ~iji u`as ni na koji na~in nije uticalo to da li su bile zakonite ili nezakonite. Odgovornost za wih se, me|utim, mora podeliti u mnogo ve}oj meri nego {to je Sud to `eleo da poka`e upotrebqavaju}i pojam genocida izvan neposrednih izvr{ilaca, pa ~ak i svih lokalnih aktera, tako da se obuhvate ostali odgovorni za rat u Bosni: Evropqani, koji

190
su zarad sopstvenih interesa kresnuli {ibicu i prineli je biv{oj Jugoslaviji pristajawem na weno razjediwavawe, i Amerikanci, koji su iz sli~nih razloga raspalili plamen i postarali se da nikome ne bude dozvoqeno da ugasi po`ar pre nego {to wihovi bombarderi obave posao. A kao pomaga~a i podstreka~a ne smemo izostaviti sam MKSJ, koji je u slu~ajevima kao {to je Krsti}, ali i mnogim drugim pre i posle wega, obezbedio propagandni zaklon za ovo nasiqe.

Napomene
1 Tu`ilac protiv Radislava Krsti}a, IT9833-T, Srebrenica Drinski korpus, Presuda Sudskog ve}a, 2. avgust 2001, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krstj010802e.pdf>. 2 Tu`ilac protiv Radislava Krsti}a, IT9833-A, Presuda @albenog ve}a, 19. april 2004, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/acjug/en/krs-aj040419e.pdf>. 3 Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, IT-0254, Kosovo, Croatia And Bosnia Herzegovina, transkript, 30. avgust 2001, str. 25 <www.un.org/icty/transe54/020830IT.htm>. 4 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 84 i 426. 5 Ibid, paragraf 75 (naglasak je dodat). Vidi tako|e paragraf 76: Izvesno je da su u grobnicama u kojima prilikom iskopavawa nisu prona|eni povezi za o~i niti povezi za ruke dokazi da `rtve nisu poginule u borbi mawe uverqivi. Zna~ajno je to {to su neke grobnice koje se nalaze kod Nove Kasabe i Kowevi} Poqa, gde su se vodile `estoke bitke izme|u bosanskih Srba i bosanskih Muslimana, 12. i 13. jula 1995, me|u onima u kojima je prona|eno vrlo malo poveza za o~i i vezova za ruke. 6 Ibid, paragraf 81 i 82, naglasak je dodat. 7 Raphael Lemkin, Axis rule in occupied Europe: laws of occupation, analysis of government, proposals for redress (New York: H. Fertig, 1973 prvo izdawe 1944), str. 79. 8 Elie Wiesel, The Question of Genocide, Newsweek, 12. april 1999, str. 37. 9 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 87. 10 Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, 23. maj 1993, uva`avaju}i posledwu izmenu od 29. septembra 2008, ~lan 4, Genocid. 11 Senat Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Komitet za odnose sa inostranstvom, Potkomitet za konvenciju o genocidu, 12. april 1950, u Executive Sessions of the Senate Foreign Relations Committee, Historical Series (1976), Vol. 2, str. 361. 12 Ibid, str. 370. 13 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 562. 14 Ibid, paragraf 589, napomena 1.306, citira se Rezolucija Generalne skup{tine UN AG/ Res.37/123D, 16. decembar 1982. 15 Ibid, paragraf 590.

191
16 Ibid, paragrafi 593, 595, naglasak je dodat. 17 Ian Traynor Zagreb i Giles Tremlett, Capture of war crimes suspect pave Croatias way to EU entry, Gardijan, 9. decembar 2005. 18 Carlotta Gall, Marlise Simons, Croatia in Turmoil After Agreeing to Send Two to Tribunal, Wujork tajms, 8. jul 2001, str. A3. Vidi tako|e: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), Poglavqe 6, America Gets Away with Murder, str. 176206. 19 Tu`ilac protiv Ante Gotovine, IT-0145, Dopuwena optu`nica, 19. februar 2004, <http://www.un.org/icty/indictment/english/got-ai040224e.htm>. 20 U slu~aju Krsti} sudsko ve}e ~inile su sudije iz dve zemqe ~lanice NATO-a (predsedavaju}i sudija Almiro Rodriges i sudija Patri{a Vold) i jedne muslimanske zemqe (sudija Fuad Rijad). 21 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 22. 22 Ibid, paragraf 2. 23 Ibid, paragraf 25. 24 Ibid, paragraf 26. 25 Ibid, paragraf 28. 26 Ibid. 27 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 595, citirano u celosti gore. 28 Krsti}, @albeno ve}e, Presuda paragraf 29. 29 Ibid, paragrafi 31 i 32. 30 Ibid, paragraf 8. 31 Ibid, paragraf 6. 32 Ibid, paragraf 15. 33 Ibid, paragraf 16.

Poglavqe 7. IZVE[TAJ UN O SREBRENICI ISKRIVQENA SLIKA DOGA\AJA


Xorx Bogdani~ Ujediwene nacije su novembra 1999. godine objavile izve{taj pod naslovom Pad Srebrenice.1 Izradu izve{taja je godinu dana pre toga poru~ila Generalna skup{tina UN, u nameri da Pad Srebrenice objasni za{to Ujediwene nacije nisu spre~ile srpski napad na Srebrenicu i stra{ne doga|aje koji su usledili (pasus 3). Kako je sa izvesnim ponosom u Uvodu saop{tio generalni sekretar UN Kofi Anan, po{to nije odlu~no reagovala tokom svih ovih doga|aja, me|unarodna zajednica je posle pada Srebrenice prona{la novi motiv, kada je pokrenuta orkestrirana vojna operacija kako bi se osiguralo da se takvi napadi vi{e ne ponove (pasus 4). Uprkos ~iwenici da je ovaj izve{taj UN prihva}en kao ozbiqna procena, zasnovana na ~iwenicama o stra{nim doga|ajima, kako ka`e i sam naslov, u wemu postoji mnogo gre{aka u pogledu navoda, istra`ivawa, analize i zakqu~aka. Ovo proizlazi iz ~iwenice da je Pad Srebrenice najpre i najzad politi~ki dokument, a ne plod nepristrasne potrage za istinom. Kao i u slu~aju rada upadqivo politizovanog Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ), prava svrha Pada Srebrenice bila je da decenijsko (i jo{ aktuelno) razbijawe Jugoslavije predstavi u svetlu koje odgovara toj doktrini.2 Pad Srebrenice uzdi`e ~uvenu lekciju o Srebrenici,3 stalno isticanu odgovornost da se za{titi navodno, princip da se svakom namernom i sistematskom poku{aju zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawa ~itavog naroda mora odlu~no suprotstaviti svim neophodnim sredstvima, uz politi~ku voqu da se takva politika sprovede do svog logi~nog zakqu~ka (pasus 502). Orkestrirana vojna operacija, koju pomiwe Kofi Anan, poznata je kao Operacija namerna sila, serija bombardovawa ciqeva bosanskih Srba koju su odobrile UN, ali ih je sproveo NATO, a koja je po~ela 30. avgusta 1995. i trajala do 14. septembra.4 Me|utim, iako Anan korene Operacije namerna sila nalazi u Srebrenici, incident koji je izazvao bombardovawe NATO-a bilo je granatirawe prepune javne pijace u Sarajevu 28. avgusta, kada je poginulo 37 qudi, za koje se kasnije pokazalo da su ga izveli agenti bosanskih Muslimana protiv sopstvenog naroda.5 Tako|e dosta posle Srebrenice, operacija Oluja, daleko najve}a pojedina~na akcija etni~kog ~i{}ewa u balkanskim ratovima, izvedena u sadejstvu sa vojskama Hrvatske i Bosne, koje su obu~avali Amerikanci, protiv srpskih `iteqa oblasti Krajina (vidi daqe u tekstu), jasno je pokazala da NATO ne samo da se nije suprotstavio svakom namernom i sistematskom poku{aju

193
zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawa ve} ih je u izvesnim slu~ajevima pomogao i podstakao. Tako je, zapravo, NATO i upotrebio kaznenu silu protiv bosanskih Srba, kako je tu operaciju opisao Wujork tajms6, da bi se pokazalo i bosanskim Srbima i ostatku sveta da je Alijansa izabrala stranu u ovim ratovima i da bi se Srbi u Bosni, kao i u Hrvatskoj, primorali na predaju {to se nije samo neizmerno razlikovalo od humanitarnog motiva sve~ano objavqenog u izve{taju UN, ve} ga je upravo negiralo. Iako su tvorci politike bloka koji su ~inile SAD i NATO koristili humanitarnu retoriku po~etkom 1999, kada su zapo~iwali svoj 78-dnevni rat protiv Savezne Republike Jugoslavije da bi podr`ali pobuweni~ke snage kosovskih Albanaca na Kosovu, i uprkos tome {to je ovaj rat prekr{io i Povequ UN i me|unarodno pravo izazvav{i jo{ jednu ogromnu humanitarnu krizu u tom regionu,7 politi~ki projekat iza Pada Srebrenice mora se razumeti upravo kao akt legitimizovawa vi{e takvih ratova. Po{to je ovaj izve{taj UN objavqen vi{e od ~etiri godine posle doga|aja iz jula 1995, mogli su mu doprineti raznovrsni ~lanci i kwige pojedinaca na va`nim polo`ajima unutar i izvan UN koji su osporavali zvani~ni stav, prema kojem su bosanski Muslimani i Hrvati bili nevine `rtve, a Srbi agresori na podru~ju na kom su `iveli od sedmog veka. Dela komandanata UN generala Filipa Morijona iz Francuske, generala Luisa Mekenzija iz Kanade i generala ser Majkla Rouza iz Velike Britanije nude daleko stru~nije i uravnote`enije prikaze akcija zara}enih strana nego autor Pada Srebrenice. U jednom ratu u kom je surovost svih strana na vi{e mesta detaqno opisana, izve{taj UN ne propu{ta priliku da umawi nasiqe bosanskih Hrvata i Muslimana ili da podr`i preuveli~ane izve{taje o nasiqu bosanskih Srba. Na spisku intervjuisanih za potrebe izve{taja UN8 je Bjanka Xeger, biv{a `ena rok zvezde koja je postala aktivista, ali ne i zamenik komandanta NATO-a, ameri~ki general ^arls Bojd, kome je uloga {efa obave{tajne slu`be u NATO-u omogu}ila uvid bez presedana potreban da se ocene doga|aji na terenu u Bosni. U izve{taju nema ni stavova pomo}nika generalnog sekretara UN Sedrika Tornberija, koji je li~no istra`ivao prijavqene ratne zloupotrebe svih strana pre zauzimawa Srebrenice. Nije intervjuisan ni Filip Korvin, koordinator gra|anskih poslova za Bosnu, visoki civilni ~inovnik UN u Bosni u vreme zauzimawa Srebrenice i autor kwige o tom kqu~nom periodu u Bosni,9 koja je prethodno bila dostavqena Sekretarijatu i mogla se kupiti u kwi`ari UN. Te{ko se mo`e zamisliti da je slu~ajno izbegavan kontakt sa onima koji su mogli da iznesu alternativan stav o doga|ajima u Srebrenici. Pi{u}i za list Forin afers, general Bojd prime}uje da se rezultati zauzimawa Srebrenice mogu uporediti sa hrvatskim napadom u operaciji Bqesak dva meseca pre toga, u kom je preko 90 odsto Srba iz zapadne Slavonije bilo etni~ki o~i{}eno kada su hrvatski vojnici u maju hrupili u za{ti}enu zonu UN Ova operacija se izgleda razlikuje od srpskih akcija u okolini za{ti}enih zona UN Srebrenica i @epa samo u pogledu razmera

194
uvrtawa ruku sa Zapada i na~ina na koji su ovi drugi predstavqeni na snimcima Si-En-Ena. Etni~ko ~i{}ewe izaziva osudu samo kada ga izvr{e Srbi, ne kad se radi protiv wih.10 Va`na razlika izme|u ovih hrvatskih i srpskih vojnih akcija je ~iwenica da muweviti hrvatski napadi na etni~ke Srbe nisu ukqu~ivali ponudu da se rawivi nenaoru`ani civili bezbedno izvuku, za razliku od konvoja pod nadzorom UN sa hiqadama qudi iz Srebrenice, uglavnom `ena i dece, koje su bosanski Srbi transportovali autobusima do ivice teritorije koju su dr`ali Muslimani kod Tuzle. Nasuprot tome, hrvatske snage koje su izvele operaciju Bqesak napale su veliku kolonu civila u kojoj su bili i `ene i deca. (Isti tretman `ene i deca su dobili i u hrvatskoj operaciji Oluja, o kojoj }emo kasnije govoriti.) Opisuju}i operaciju Bqesak, izve{ta~ Wujork tajmsa Roxer Koen je napisao: Mnogi Srbi su izgubili `ivote u te{kom bombardovawu iz hrvatskih tenkova, artiqerije i iz vazduha dok su poku{avali da pobegnu ka jugu prema mostu na reci Savi koji vodi u Bosnu. Poginulo je 450 Srba, kako je procenio Gojko [u{ak, hrvatski ministar odbrane, ali se procena koju je dao ~ini nerealnom.11 Posve nerealnom, sude}i po zvani~nicima Srpske pravoslavne crkve iz zapadne Slavonije, koji su saop{tili da se poginuli broje na hiqade. U me|uvremenu, nije usledila nikakva osuda ameri~ke vlade, koja je podr`ala napore ulo`ene u operaciju Bqesak da se promene granice na karti Balkana i odvratila UN i Kontakt grupu, koju su ~inile glavne sile, od osude nasiqa nad Srbima. U svojoj kwizi Balkanska Odiseja, lord Dejvid Oven, evropski izaslanik u Bosni tokom konflikta, prime}uje: Pristaju}i da hrvatska vlada zauzme zapadnu Slavoniju, Kontakt grupa kojom je dominirala Amerika u stvari je dala zeleno svetlo bosanskim Srbima da napadnu Srebrenicu i @epu.12 Operacija Oluja bila je daleko najve}i napad na jednu za{ti}enu zonu UN, masivna ofanziva hrvatske vojske na srpsko stanovni{tvo u sektorima Sever i Jug Za{ti}ene zone UN, u kojoj je u roku od ~etiri dana, u avgustu 1995. proterano oko 250.000 civila i zauvek izmewen etni~ki sastav tog regiona poznatog kao Krajina, gde su Srbi vekovima `iveli. Operaciju Oluja, pokrenutu nepunih mesec dana posle zauzimawa Srebrenice, sponzorisale su SAD i izveli hrvatski vojnici koje su obu~ili i opremili ameri~ki vojni stru~waci iz kompanije Military Professional Resources Inc., privatnog vojnog podizvo|a~a.13 Penzionisani ameri~ki generali, poput Karla Vuona i Ri~arda Grifitsa, duboko su bili upleteni u planirawe te operacije, a Military Professional Resources Inc. imala je vazdu{nu podr{ku ameri~kih pomorskih letelica iz baze Avijano, koje su u odsudnom trenutku oborile elektronske komunikacije srpske odbrane, nedugo posle po~etka onoga {to }e se ispostaviti kao najve}e etni~ko ~i{}ewe u ~itavom ratu. Za{to je onda, nekih tri godine posle ovih doga|aja, poru~en izve{taj UN o zauzimawu Srebrenice, ali ne i o progonu Srba iz zapadne Slavonije

195
ili upravo masivnom progonu srpskih civila iz oblasti Krajina avgusta 1995? Za{to se u tom izve{taju UN vojne akcije Srba ukqu~uju}i zauzimawe Srebrenice nazivaju etni~kim ~i{}ewem, ali se ovakva terminologija pa`qivo izbegava prilikom opisivawa hrvatskih i muslimanskih ofanziva ~ija su meta bili srpski civili u zapadnoj Slavoniji, Krajini i zapadnoj Bosni? @ene i deca su deportovani iz Srebrenice, ali Srbi isterani iz Krajine samo su pobegli iz svojih domova. Srbi u zapadnoj Bosni bili su samo raseqeni, a ne etni~ki o~i{}eni ili deportovani. Hrvatska operacija Bqesak prethodila je progonu i bekstvu nekoliko hiqada Srba iz Hrvatske preko granice na teritoriju koju su dr`ali Srbi u Bosni i Hercegovini, dok je ta operacija samo pokrenula novi talas 'etni~kog ~i{}ewa' u zapadnoj Bosni, gde su Bo{waci i Hrvati izba~eni kako bi se napravilo mesta za raseqene Srbe koji su nadirali (pasus 183). Na ovom mestu, u istom tom pasusu izve{taja UN, nalazimo da su u su{tini istovrsne vojne operacije opisane veoma razli~ito, a upotreba re~i prilago|ena kako bi odgovarala politi~kim ciqevima UN i NATO-a, u zavisnosti od toga da li su Srbi izveli operaciju (etni~ko ~i{}ewe) ili su bili `rtve operacije (progon i bekstvo). Sli~no tome, u izve{taju se progon Hrvata i Muslimana predstavqa kao genocid, dok se progon Srba smatra odmazdom. Re~i poput grozno, u`asno, divqa~ko, neumoqivo, stravi~no i masovno ubistvo koriste se samo kada se govori o pona{awu Srba, nikad Hrvata ili bosanskih Muslimana (ili wihovih uvezenih ratnika muxahedina). Takav re~nik i dvojni standardi uverqiv su dokaz istinske pristrasnosti ovog izve{taja i NATO-ove podr{ke ratu. Pad Srebrenice je promovisao generalni sekretar Kofi Anan, koji je, po Ri~ardu Holbruku,14 za unapre|ewe na polo`aj generalnog sekretara imao da zahvali Sjediwenim Dr`avama, pre svega zbog svojih zasluga u propagirawu ameri~kog plana u Bosni nekoliko godina pre toga. Pretwa Amerike vetom spre~ila je Ananovog prethodnika, generalnog sekretara UN Butrosa Butrosa Galija, da stekne drugi mandat, uprkos gotovo jednoglasnoj podr{ci koju su mu pru`ale ostale nacije ~lanice UN. Poku{aj Butrosa Galija da UN tokom bosanskog rata nastave da deluju dosledno svom zvani~nom mandatu koji ne obuhvata intervencije stvorio je probleme na doma}em terenu ameri~kom predsedniku Bilu Klintonu, ~iji je suparnik na predstoje}im ameri~kim predsedni~kim izborima, senator Robert Dol, predwa~io u pru`awu vojne podr{ke bosanskim Muslimanima na {tetu nagodbe postignute pregovorima. Jednako je va`no i to {to se delovawe UN pre Ananovog unapre|ewa kosilo s naporima NATO-a da opravda svoje postojawe posle raspada Sovjetskog Saveza. Bez terena, ili bez posla,15 postao je slogan onih koji su tra`ili razlog da odr`e Alijansu koja je s krajem hladnog rata izgubila svoju osnovnu misiju. Pri~a o tome kako }e Evropqani preuzeti sopstvenu odbranu, kroz novu Alijansu, kao osniva~i NATO-a, bila je anatema za tvorce ameri~ke politike, koji su NATO videli kao sredstvo da ameri~ko pri-

196
sustvo ostane dominantno u Evropi. Kako je primetio iskusni izve{ta~ Wujork tajmsa Dejvid Bajnder, koji se tri decenije bavio Balkanom: Logika je da se NATO mora pro{iriti, a jedini razlog da se NATO pro{iri je da imate misiju. Gde na}i misiju? U Bosni, na Balkanu. Tako je Balkan postao talac ameri~kog koncepta mo}i, koji nala`e da se Evropa sputava dok Amerika napreduje.16 Najzad, Pad Srebrenice je upotrebqen da se opravda i podr`i jo{ jedna agencija UN, kontroverzni ad hoc MKSJ, koji su kriti~ari optu`ili da sprovodi politiku sad optu`i, posle istra`i, dok je sukob jo{ besneo. Na prvoj stranici izve{taja UN citira se sudija MKSJ Fuad Rijad, koji govori o unaka`enim i zaklanim mu{karcima i `enama, deci ubijenoj pred o~ima majki, dedi primoranom da pojede unukovu jetru (pasus 2). To {to je sudija Rijad bez zadr{ke progutao ove pri~e i {to se u izve{taju UN na prvoj strani navode Rijadovi slikoviti opisi, mnogo nam govori o predrasudama i osobinama kako sudija, tako i izve{taja UN. Godine 2002. objavqen je jedan izve{taj o Srebrenici koji je sponzorisala vlada Holandije.17 Bilo je mnogo pitawa u vezi s dr`awem holandskog vojnog kontingenta u okviru UNPROFOR-a, poznatog kao Dutchbat, zadu`enog da odr`ava mir u Srebrenici i prisutnog u vreme kad je grad zauzela Armija bosanskih Srba. Za razliku od izve{taja UN, koji krivicu pripisuje iskqu~ivo Srbima, u holandskom izve{taju, ~iji su autori imali neometan pristup obave{tajnim dokumentima svih glavnih aktera u Bosni, stoji da se UNPROFOR na{ao izme|u dve vatre Bosanske muslimanske armije i Armije bosanskih Srba. Bosanska muslimanska armija nije prezala od kr{ewa svih pravila u okr{ajima sa Armijom bosanskih Srba. Oni su izazivali bosanske Srbe da pucaju, a onda tra`ili za{titu pri jedinici Dutchbat18 Tako|e, za razliku od izve{taja UN, u delu holandskog izve{taja koji se ti~e obave{tajnih poslova, a koji je napisao Ces Vibes, detaqno se opisuje uloga Amerike u tajnom snabdevawu oru`jem radikalnih islamista preko Odbrambene obave{tajne agencije Pentagona, koja je Srebrenicu i ostale muslimanske za{ti}ene zone uspe{no pretvorila u pozornicu za vojne napade na okolne teritorije koje su naseqavali Srbi.19 U holandskom izve{taju bele`i se da nisu na|eni dokazi o ume{anosti Beograda u zauzimawe Srebrenice i da je u~e{}e srpskog predsednika Radovana Karaxi}a (Republike Srpske) neizvesno, po{to je on bio izuzet iz postupka dono{ewa odluka, gde je wegovu ulogu preuzeo general Mladi}. U holandskom izve{taju se navodi da je pri zauzimawu Srebrenice glavnu ulogu imao general Mladi}, bez pogovora i van svake sumwe.20 General Mladi} je o~igledno snosio svu odgovornost za akcije snaga bosanskih Srba. Ipak, oni koji su pripremili ovaj holandski izve{taj isti~u da se u vezi s kqu~nim pitawem validnosti navoda o masovnim pogubqewima od strane snaga bosanskih Srba kojima nije prisustvovao Dutchbat sla`u sa izve{tajem UN.

197
Za ovakvo slagawe nema osnova. Izve{taj UN vrvi od gre{aka, predrasuda, nepotvr|enih iskaza i diskreditovanih verzija o temeqno istra`enim doga|ajima, ukqu~uju}i granatirawe Sarajeva, preuveli~ane izve{taje o `rtvama, odgovornost za kr{ewe sporazuma i niz epizoda etni~kog ~i{}ewa. U wemu se tako|e ignori{e strategija bosanske vlade, koja je nalagala da se srpska strana isprovocira, pa da se onda neposredno pre zauzimawa grada odatle povu~e 28. divizija bosanske vojske. U izve{taju UN stoji da je rat po~eo 6. aprila 1992, kada su bosanski Srbi zapo~eli granatirawe Sarajeva, te da je u roku od 60 dana ubijeno nekoliko desetina hiqada qudi, ve}inom bosanskih Muslimana (pasus 7). Pre svega, rat je, u stvari, po~eo jedanaest dana ranije, 26. marta 1992, prvim etni~kim ~i{}ewem koje su izvele hrvatske snage kada su preko reke Save u{le u severnu Bosnu i poklale pet srpskih porodica u Sijekovcu kod Bosanskog Broda, naterav{i stotine Srba u bekstvo.21 Borbe oko Bosanskog Broda pomiwu se i u Padu Jugoslavije, Mi{e Glenija, gde se ka`e da je na tom mestu po~eo rat.22 Hrvatskim snagama su se tamo uskoro pridru`ile muslimanske paravojske, koje su i same napale srpska sela. Muslimanske i srpske snage sukobile su se u Bijeqini 1. aprila. Dan kasnije, naoru`ane hrvatske jedinice napale su Kupres, koji je kasnije ponovo zauzela Jugoslovenska narodna armija (JNA). ^etvrtog aprila naoru`ani bosanski Muslimani iz sela Kora}e ubili su 117 srpskih izbeglica staraca, `ena i dece iz Barica i Kostre{a.23 U izve{taju UN se ne iznose nikakvi dokazi koji bi podr`ali tvrdwu da je nekoliko desetina hiqada qudi ubijeno izme|u po~etka aprila i po~etka juna 1992 (pasus 6). Ova brojka je mnogo ve}a i od procena bosanskog predsednika Alije Izetbegovi}a, koji se nije ustezao od preuveli~avawa ili umno`avawa broja `rtava. Na primer, decembra 1992, posle osam meseci borbi, bosansko ministarstvo zdravqa i Ujediwene nacije procenili su da je u borbama poginulo otprilike 17.000 osoba nekih osam meseci od po~etka rata.24 Jo{ jedna tvrdwu iz izve{taja UN, prema kojoj je do po~etka juna 1992. raseqeno pribli`no milion qudi (pasus 6), tako|e ne potkrepquje dokumentacija UNHCR-a, agencije koja je nadzirala i obezbe|ivala izbeglice i raseqena lica. Tokom vi{e od tri i po godine rata broj ubijenih i rawenih }e rasti, ali se autor izve{taja UN bezobzirno poigrava i brojevima i ~iwenicama koje se mogu proveriti. Evo jo{ jednog primera la`nih prikaza u izve{taju UN, gde se tvrdi da su srpske granate padale u oblasti naseqene civilima, a svrha je ~esto bila da se usmrti {to ve}i broj civilnih `rtava, ponekad nasumi~no i tek retko zarad vidqivih vojnih ciqeva. Ova praksa, koja je po~ela 6. aprila 1992, nastavila se, sa zati{jima razli~ite du`ine, sve do 'Operacije namerna sila' u septembru 1995 (pasus 93). Ovaj navod odra`ava pisawe {tampe u Sarajevu u to vreme, ali vode}i zvani~nici UN, ~iji su posmatra~i to pratili u datom trenutku i koji su raspolagali obimnom dokumentacijom, zakqu~ili su da su procene {tampe o broju `rtava bile vrlo nepouzdane, kako ka`e biv{i urednik strane ru-

198
brike britanske televizijske mre`e Aj-Ti-En, Nik Gouing, sada voditeq Bi-Bi-Sijevih Vesti iz sveta, kome je visoki vojni oficir UN u Sarajevu rekao: Iznenadilo me je ono {to sam ~uo na vestima, s obzirom na ono {to sam video. On je taj oficir UN za srpsko granatirawe bosanske armije rekao da bi u {tampi bilo predstavqeno kao jako granatirawe Sarajeva. U izve{tajima bi stajalo da su Srbi ispalili 500 granata na Sarajevo, ali ne i da je 480 bilo usmereno na bosansku vojsku a mo`da dvadeset na grad.25 I Herb Okun, zamenik izaslanika UN Sajrusa Vensa, rekao je Gouingu da srpsko granatirawe nije bilo nasumi~no, dok je jedan visoki britanski oficir UN tako|e potvrdio da je srpsko granatirawe velikim delom bilo izazvano muslimanskim napadima.26 Takve provokacije je bilo vrlo lako uo~iti, po{to su se bh. minobaca~i uglavnom nalazili u blizini jedinica i {tabova UNPROFOR-a, zapisao je general Fransoa Brikemont.27 Gouing dodaje: Visoke ~inovnike UN posebno je brinulo to {to izvitopereni izve{taji {tampe u Sarajevu stvaraju pogre{an utisak u samoj organizaciji UN i me|u ~lanovima Saveta bezbednosti. To je, zauzvrat, uticalo na krivo krojewe politike UN u Savetu bezbednosti. Zvani~nici UN u Zagrebu i Wujorku naredili su svojim kolegama u Sarajevu da obaveste {tampu i isprave gre{ke. Ovi su tako u~inili, ali tvrde da time nije otklowena neravnote`a u izve{tavawu Ameri~ka televizija je intervjuisala na~elnika {taba UN, general-majora Vira Hejsa. Na ameri~koj televiziji sam to objasnio, ali se Stejt departmentu to nije dopalo.28 Ameri~ki Stejt department opirao se poku{ajima da se javnosti saop{ti ta~na verzija doga|aja u Sarajevu jer su, kako je primetio zamenik komandanta NATO-a ^arls Bojd, Sjediwene Dr`ave nastojale da Muslimanima omogu}e vojnu pobedu, dok su UN, u na~elu, tra`ile da se pregovorima postigne nagodba u Bosni. Ni u svojoj zvani~noj istoriji rata u Bosni, niti u komentaru o specifi~nim doga|ajima oko zauzimawa Srebrenice, izve{taj UN nije mogao da prizna ovakve sukobqene ciqeve. De{avawa na Balkanu moramo videti onakvim kakva jesu, ne kakva `elimo da budu. Moramo razdvojiti stvarnost od slike koju zami{qamo, upozorio je general Bojd u listu Forin afers.29 Umesto da tako postupi, izve{taj UN stalno iznova ignori{e ili odbacuje ~iwenice i verodostojne iskaze koji negiraju ili diskredituju zvani~nu verziju doga|aja, kakvu je smislio ameri~ki Stejt department. U Padu Srebrenice se ~ak i ne pomiwe da su Sjediwene Dr`ave sabotirale kqu~ni Lisabonski sporazum, koji su Dejvid Karington i portugalski ministar spoqnih poslova Hose Kutiqero ugovorili pre nego {to su izbili sukobi i za koji mnogi posmatra~i na visokim polo`ajima

199
veruju da je mogao da spre~i rat u Bosni. Po Lisabonskom sporazumu, koji su potpisale sve tri strane, bila bi postavqena jedna centralna vlada sa tri samoupravna kantona za Srbe, Muslimane i Hrvate, po ugledu na [vajcarsku. Me|utim, sporazum je propao, po{to je bosanski muslimanski predsednik Alija Izetbegovi}, posle sastanka sa ameri~kim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom, povukao svoj potpis. Kada se Izetbegovi} po`alio Cimermanu da su ga pregovara~i iz Evropske zajednice pritiskali da potpi{e, Cimerman je odgovorio: Ako mu se ne dopada taj sporazum, za{to da ga potpi{e?30 Izetbegovi} je o~igledno osetio da }e imati ameri~ku podr{ku ako se odrekne potpisa, pa je to i u~inio krajem marta 1992, neposredno pre nego {to su izbili sukobi. Na~in na koji se u izve{taju UN predstavqa danas zloglasni masakr na pijaci Markale u Sarajevu 5. februara 1994. bri{e preostali privid objektivnosti.31 Iako se ka`e da je komandant UNPROFOR-a u Sarajevu, britanski general Majkl Rouz, obavestio bosansku vladu da je spreman da objavi izve{taj u ~ijem zakqu~ku stoji da je granate ispalila muslimanska strana, u izve{taju pi{e da su UN na kraju zakqu~ile da su granate do{le sa srpske strane. Uistinu, iako su rezultati testova bili neodre|eni, kqu~ni pokazateq u kona~nom izve{taju UN, do kog je do{ao Dejvid Bajnder iz Wujork tajmsa, bila je ~iwenica da su posmatra~i UN sme{teni u okviru srpskih linija prijavili da srpski minobaca~i 5. februara nisu ispalili granate. Zvani~nici na najvi{im polo`ajima u Ujediwenim nacijama i Evropskoj uniji su mi li~no poverili da su sigurni da je iz minobaca~a pucala jedna muslimanska jedinica, pi{e Bajnder u listu Forin polisi.32 Ubijawe sopstvenog naroda kako bi se poslala politi~ka poruka je svakodnevna pojava u Iraku. Tako je bilo i u Bosni. Gotovo istog ~asa kad je prijavqena eksplozija na Markalama, predstavnica UN Medlin Olbrajt je naterala generalnog sekretara UN Butrosa Butrosa Galija da odobri vojne napade na Srbe. Butros Gali je zaista formalno dao odobrewe vojsci UN da nastupi, ali se u svojim memoarima, pod naslovom Unvanquished (Nepobe|eni, prim. prev.), prise}a razgovora sa ameri~kim dr`avnim sekretarom Vorenom Kristoferom posle eksplozije na pijaci: Rekao sam Kristoferu da je specijalni predstavnik UN Jasu{i Aka{i prijavio da su bosanski Muslimani pucali iz minobaca~a kako bi izazvali intervenciju NATO-a. Kristofer je odgovorio da je video brojne obave{tajne izve{taje i da su oni ukazivali na 'obe mogu}nosti'.33 Izme|u ostalih, ameri~ki general ^arls Bojd, {ef obave{tajne slu`be NATO-a, bio je uveren da su za masakr na pijaci Markale odgovorne muslimanske snage. Izve{taj UN, uprkos tome {to navodi dokaze da su muslimani koristili za{ti}ene zone da odatle napadaju srpske snage kako bi izazvali kontrareakciju koja bi opravdala intervenciju NATO-a, ne uvi|a da bi se ovakav obrazac mogao primeniti i u Srebrenici. Umesto da

200
poku{a da odbrani Gora`de, citira se u izve{taju UN komandant UN Majkl Rouz, bosanska vojska se verovatno povukla kako bi uvukla Ujediwene nacije i NATO u rat. Na uskim stazama i gudurama srpske tenkove je mogao gvozdenom {ipkom da zaustavi ko je hteo Bosanci su se okrenuli i pobegli, ostavqaju}i Ujediwene nacije da spasu {ta se moglo spasti. Prilikom li~ne posete Gora`du, po{to su borbe okon~ane, general Rouz je potvrdio da su izve{taji koje su podneli posmatra~i Ujediwenih nacija bili neta~ni, jer su preterivali u razmerama napada na civilne ciqeve (pasus 13). Bosanski Muslimani su ipak odneli pobedu u Gora`du, ubediv{i UN da NATO-u odobri da zapo~ne svoj prvi ograni~eni vazdu{ni napad van terena na snage bosanskih Srba. Ovi napadi su o~ito bili odmazda, {to je suprotno mandatu UN, a ne samoodbrana. Iako iz perspektive koja omogu}ava uvid u pro{lost, Pad Srebrenice ne priznaje da je Gora`de bilo proba za doga|aje koji }e uslediti u Biha}u i, kona~no, u Srebrenici i @epi naredne godine. Sa svakom provokacijom muslimanskih trupa i svakim srpskim odgovorom rastao je pritisak Amerike na Savet bezbednosti UN da komandantu UN poveri autoritet da naredi vojni napad protiv srpskih snaga. A opet, kad je general Rouz iz UNPROFOR-a utvrdio da muslimanske snage kr{e rezolucije UN i zatra`io vazdu{ni napad, u izve{taju UN stoji da su snage NATO-a, predvo|ene Amerikom, prosto odbile da to u~ine.34 Uprkos tome {to je autor izve{taja UN, Dejvid Harland, slu`io u okviru UN u Sarajevu, za razliku od ostalih zvani~nika UN koji su se javili da prijave niz incidenata u kojima su snage odane Izetbegovi}evoj vladi `rtvovale sopstvene gra|ane kako bi za to okrivili Srbe, Harland se kruto pridr`ava zvani~ne pri~e o doga|ajima i ignori{e ili obezvre|uje hrpu dokaza biv{ih kolega iz UN koji ukazuju da su muslimanske snage vi{e puta pucale na svoje gra|ane ne bi li krivicu svalile na Srbe. Na primer, Wujork tajms je u avgustu 1995. pisao da francuske snage u UN tvrde da su do sredine juna te godine vladini vojnici svesno pucali u sopstvene civile. Po{to je sprovedena istraga koja je nazvana 'definitivnom', jedinica francuskih marinaca koja motri na snajpere saop{tila je da je snajperska vatra do{la iz zgrade u kojoj obi~no borave bosanski muslimanski vojnici i ostale snage bezbednosti. Jedan visokorangirani francuski oficir je izjavio: 'Iako nam je gotovo nemogu}e da u to poverujemo, sigurni smo da je istina'.35 Ova inscenirana ubistva u snajperskom sokaku prestala su po{to su francuski oficiri u UN pitali bosanskog predsednika Aliju Izetbegovi}a za to, ali se ova pogubna informacija ne pojavquje u Padu Srebrenice, iako se u tom dokumentu grad Sarajevo pomiwe na vi{e od 200 razli~itih mesta.36 Slu`benik obave{tajne slu`be bosanskih Muslimana potvr|uje da je zloglasna paravojna jedinica povezana sa Izetbegovi}em, zvana [eve, ubila jednog oficira UN, poku{ala da ubije biv{eg muslimanskog komandanta Sefera Halilovi}a i usmrtila brojne srpske civile na Grbavici, sarajevskom predgra|u koje su dr`ali Srbi. U intervjuu za

201
hrvatski list Slobodna Dalmacija, taj slu`benik, Edin Garaplija, prisetio se razgovora sa Nexadom Herendom, aktivnim ~lanom jedinice [eve, koji mu je objasnio kako se regruti obu~avaju i raspore|uju: Upu}ivani su regruti u logor Pogorelica kod Fojnice, gde su posle, prema Herendi, redovno ve`bali precizno ga|awe. 'Herenda, kako ste ve`bali?', upitao sam ga. Odgovorio mi je da bi se popeli na vrh brda ili zgrade i onda pucali na Srbe na Grbavici. 'Kako ste birali mete?' 'Pucali smo na bilo koga', odgovorio je Herenda. 'Na primer, odaberemo `enu, stariju `enu, i onda pucamo u wu. Jedan prati kuda se kre}e, a drugi puca.' Kad sam ga pitao kako su mogli da budu sigurni da ta `ena nije, na primer, Bo{wakiwa koja je slu~ajno ostala na Grbavici, odgovorio je da su pazili na to. Recimo, postarali bi se da mete nose crninu to je obi~aj kod hri{}anskih starica u ruralnim krajevima Bosne i u drugim mestima na Balkanu.37 Garaplija ukazuje na to da je svrha ovih ubistava bila da se isprovocira reakcija Srba koja bi dovela do novog srpskog granatirawa i pritiska na NATO da interveni{e. Uprkos ovakvim dokazima obave{tajne agencije u samoj Bosni, Pad Srebrenice nudi manihejski portret nevinih Muslimana i zlih Srba, koji treba da predupredi dokaze da je zauzimawe Srebrenice bilo orkestrirano, kao Gora`de prethodne godine, kako bi se uvukle Sjediwene Dr`ave i NATO u rat. U skladu s tim, u izve{taju se ne pomiwe su{tinski va`na odluka bosanske vlade da iz Srebrenice ukloni 18 glavnih komandanata, ukqu~uju}i Nasera Ori}a i Zulfu Tursunovi}a, koji su povu~eni iz Srebrenice mesec dana pre nego {to je ona osvojena. U istom stilu zamagqivawa istine, izve{taj umawuje zna~aj namernih provokacija srpskih civila u okolini i vojnih jedinica od strane preostalih snaga muslimanske 28. divizije izolovanih u Srebrenici, koje su kr{ile sporazum o demilitarizaciji, iako je biv{i muslimanski komandant Sefer Halilovi} svedo~io pred Ha{kim sudom da je tih dana postojao veliki broj nare|ewa visoke komande bosanske vojske za operacije sabota`e iz za{ti}enih zona.38 Po{to je o tom incidentu postojala obimna dokumentacija, izve{taj UN nije mogao u potpunosti da ignori{e Izetbegovi}evu {okantnu izjavu pred srebreni~kom delegacijom na bo{wa~koj konferenciji 1993. da je s predsednikom Klintonom razgovarao o scenariju prema kojem bi vest o smrti 5.000 Muslimana u oblasti Srebrenice dovela do intervencije NATO-a.39 Po{to je holandski film sa ovom informacijom bio prikazan pred Ha{kim sudom, Pad Srebrenice pomiwe ovo uznemiruju}e otkri}e, ali se u izve{taju samo navodi da je Izetbegovi} porekao da se taj incident dogodio i stvara utisak nere{enog rezultata40, iako je Izetbegovi}eve re~i potvrdilo bar devet svedoka, ukqu~uju}i {efa policije u Srebrenici Hakiju Mehoqi}a.

202
Mada priznaje da su Bo{waci bili broj~ano nadmo}ni, izve{taj se svesrdno trudi da objasni za{to je 28. divizija, za koju se procewuje da je imala 3.0004.000 vojnika, 9. jula napustila Srebrenicu, dva dana pre nego {to je odred od samo 200 Srba, sa pet tenkova, 11. jula bukvalno u{etao u nebrawen grad. Svedo~ewa muslimanskih vojnih komandanata Sefera Halilovi}a i Envera Haxihasanovi}a govore da se u Srebrenici nalazilo preko 5.000 vojnika iz 28. divizije pre nego {to je zauzeta, {to poja~ava nesrazmeru izme|u snaga bosanskih Srba i 28. divizije.41 Za{to toliko broj~ano nadmo}na vojska bosanskih Muslimana nije branila grad od malobrojnih srpskih vojnika koji su, u po~etku, samo hteli da smawe veli~inu xepa, kako bi obezbedili puteve za nabavku i presekli dotok oru`ja iz @epe u Srebrenicu? Pad Srebrenice smatra da je komanda bila raspar~ana, disciplina slaba, moral nizak, komunikacije i logistika uglavnom nisu postojali (pasus 230). Jeste, ovakav se rezultat mogao predvideti kad su predsednik Izetbegovi} i wegova visoka komanda namerno uklonili vo|e one iste vojne jedinice koja je pre toga harala {irom podru~ja SrebrenicaBratunac uni{tavaju}i sve pred sobom. I ako se ura~unaju ove okolnosti, me|utim, snage bosanskih Muslimana su o~ito bile sposobne da brane grad. Vojni posmatra~i iz holandskog bataqona zapaweno su gledali kako se snage bosanskih Muslimana, koje su malo pre toga napale srpsko selo Vi{wica, povla~e iz Srebrenice, dok malobrojna srpska trupa koja je 6. jula u{la u enklavu iz pravca juga napreduje s lako}om. Uprkos tome, komandant snaga UN Rupert Smit jedinicama holandskog bataqona je naredio da postave blokade, kako bi spre~ili Srbe da napreduju prema gradu. Nesvesni do koje mere se manipuli{e Ujediwenim nacijama, visoki zvani~nici UN bili su zbuweni akcijama lokalnih muslimanskih vojnih lidera. Pad Srebrenice navodi jutarwu informaciju specijalnog predstavnika UN Jasu{ija Aka{ija 10. jula: Komandant odreda je procenio da su Bo{waci bili u polo`aju da se brane, ali su umesto toga pucali na blokade holandskog bataqona i na kontrolore vazdu{nog prostora. Specijalni izaslanik je podr`ao negativnu ocenu pona{awa Bo{waka (pasus 279). Ipak, pod pritiskom SAD i javnog mwewa, oblikovanog jednostranim medijskim izve{tajima u kojima su Srbi okrivqeni za sve ratno nasiqe, UN su sutradan naredile vazdu{ne napade. Napadi holandskih bombardera F16 nisu spre~ili bosanske Srbe da u|u u grad, po{to se 28. divizija uglavnom, zajedno s ve}inom mu{karaca sposobnih za vojsku, ve} povukla iz Srebrenice u selo [u{wari, na severozapadu enklave. Uprkos jasnim naznakama da je Izetbegovi}eva vlada spremna da `rtvuje Srebrenicu kako bi naterala NATO da interveni{e (vidi Poglavqe 2), izve{taj UN odbija da to ka`e. Zbog toga Pad Srebrenice ne uspeva da objasni za{to Komanda Druge armije u Tuzli nije poslala poja~awe da pomogne vojnicima 28. divizije, koji su izabrali da se u borbi probiju do Tuzle, umesto da se predaju u Poto~arima, gde im je ponu|eno da sa `enama i decom bezbedno odu autobusima koje su obezbedili bosanski Srbi.42 Naj-

203
zad, izve{taj ne mo`e da objasni za{to je muslimanskim vojnicima koji su se povla~ili izgleda bilo nare|eno da probiju koridor koji je otvorila Armija bosanskih Srba i stupe u borbu sa srpskim snagama, umesto da prate planinske puti}e kojima su hiqade drugih qudi stigli na bezbedno mesto, u prst Sapne kod Tuzle. Najava da se u Srebrenici radi o ne~em mnogo ve}em do{la je 9. jula, kada je Izetbegovi} po~eo da {aqe pisma i telefonom poziva svetske lidere, ukqu~uju}i ameri~kog predsednika Bila Klintona, optu`uju}i Srbe za terorizam i genocid u Srebrenici. Prema {emi jednog takvog pisma, koje je u to vreme kru`ilo sa Izetbegovi}evim potpisom i bilo adresirano na nekoliko {efova dr`ava, ukqu~uju}i SAD, Veliku Britaniju, Nema~ku i Francusku:43 Kriza oko Srebrenice, oblasti u isto~noj Bosni koja je pod opsadom od po~etka rata, traje ve} du`e vreme. Rezolucijama Saveta bezbednosti 824 i 836 ta oblast je progla{ena za zonu pod za{titom UN. U dogovoru sa Unproforom, oblast je demilitarizovana 1993. Uprkos ovim ~iwenicama, grad i okolina su izlo`eni neprestanom granatirawu. Me|utim, ju~e 8. jula srpski agresor je zapo~eo bespo{tedan artiqerijski napad na ovu oblast. Ono malo pripadnika Unprofora niti su sposobni niti voqni da za{tite napadnuti grad i oko 60.000 gra|ana, me|u wima veliki broj `ena, dece i staraca, nalazi se pod pretwom istrebqewa. Molim vas da upotrebite svoj uticaj kako bi me|unarodna zajednica ispunila svoje obaveze prema ovoj za{ti}enoj zoni UN i spre~ila akt terorizma i genocida protiv civilnog stanovni{tva Srebrenice. U o~ekivawu va{e brze akcije, Iskreno va{, Alija Izetbegovi}. Ovo se dogodilo celih dva dana pre nego {to su Srbi uop{te u{li u Srebrenicu, u vreme kad su srpske snage, iznena|ene {to nailaze na tako slab otpor, odlu~ile da nastave sa napredovawem i zauzmu grad. Izetbegovi}eva izjava da je Srebrenica bila demilitarizovana 1993. je velika la`, ali {to{ta otkriva i predvi|awe da Srebrenica ne}e biti brawena u julu 1995. i da sledi genocid. Mnogo problema se javilo u vezi sa ovom tvrdwom o genocidu. Za{to je `enama i deci omogu}eno da bezbedno odu u Tuzlu? Za{to je otvoren koridor za muslimanske vojnike i mu{karce koji su oti{li direktno u Tuzlu? Ako je postojala namera da se uni{te Muslimani u Srebrenici, za{to su zarobqenici koje su Srbi uhvatili kod Poto~ara kasnije pu{teni, ukqu~uju}i Ibrana Mustafi}a, {efa vladaju}e muslimanske partije SDA? Pad Srebrenice ne samo {to ne daje odgovore na ova pitawa ve} ih i ne postavqa, jer bi i postavqawe ugrozilo zvani~nu pri~u. Kako je primetio Karlos Martins Branko, nekada{wi zamenik glavnog oficira za operacije Vojnih posmatra~a UN: Ako je i postojao una-

204
pred smi{qeni plan za genocid, umesto da napadaju u samo jednom pravcu, sa juga ka severu {to je ostavqalo mogu}nost bekstva ka severu i zapadu, Srbi bi postavili opsadu kako bi se postarali da niko ne pobegne. Posmatra~ka mesta UN na severu enklave ostala su nedirnuta i nastavila da rade i po{to su zavr{ene vojne operacije.44 Holandski izve{taj raskrinkava ideju da su Srbi planirali da uklone muslimansku populaciju Srebrenice u vreme kad je o~ito bio postignut neizvestan sporazum o razmeni teritorija izme|u Srba i Muslimana. U delu holandskog izve{taja koji se bavi obave{tajnim poslovima navodi se: Planovi da se napadne enklava su, zapravo, sastavqeni veoma kasno i za vrlo kratko vreme. Nije bilo vi{emese~nih priprema; u pitawu su bili dani. Isto tako, nije postojala namera da se enklava u potpunosti okupira [estog jula VRS je zapo~ela napad na polo`aje holandskog bataqona i ARBiH na ju`nom kraju enklave. Gotovo sva dejstva bila su usmerena ka ovom sektoru, {to se slagalo s primarnim ciqem da se razdvoje Srebrenica i @epa. VRS je toliko dobro napredovala da je 9. jula uve~e usledila va`na 'prekretnica' koje Dutchbat, UNPROFOR i ARBiH nisu bili svesni. Bosanski Srbi su odlu~ili da se ne}e vi{e ograni~avati na ju`ni deo enklave, ve} }e pro{iriti operaciju i zauzeti sam grad Srebrenicu. Karaxi} je obave{ten da je, zahvaquju}i postignutim rezultatima, Drinski korpus u polo`aju da zauzme grad; on je izrazio zadovoqstvo zbog toga i pristao da se operacija produ`i kako bi se razoru`ale 'muslimanske teroristi~ke bande' i postigla kompletna demilitarizacija te enklave.45 Za razliku od Pada Srebrenice, holandski izve{taj ka`e da je svim srpskim jedinicama bilo nare|eno da po{tede osobqe UN, gra|ansku imovinu ili muslimanske zarobqenike koji se budu predali: U ovom nare|ewu, koje je izdao general-major Zdravko Tolimir, tako|e je re~eno da je Karaxi} odlu~io da se treba postarati da vojnici UNPROFOR-a i stanovni{tvo ostanu bezbedni. Nare|ewa u ovom smislu trebalo je preneti svim jedinicama koje su u~estvovale. Trebalo je garantovati i bezbednost stanovni{tvu u slu~aju da ono poku{a da pre|e preko teritorije Republike Srpske. U nare|ewima se nije pomiwalo prinudno iseqavawe stanovni{tva. Jedinicama VRS je nare|eno da ne uni{tavaju nikakvu gra|ansku imovinu, osim ukoliko nai|u na otpor. Nisu se smele paliti zgrade. Kona~na instrukcija, {to je tako|e zna~ajno, bila je da se prema stanovni{tvu i zarobqenicima mora postupati u skladu sa @enevskom konvencijom. Jedanaestog jula je cela Srebrenica pala u ruke bosanskih Srba.46 U holandskom izve{taju se ka`e da MKSJ u Hagu poseduje pismo generala Tolimira, ali su Tribunal i novinske organizacije odabrali da ne

205
objave taj izrazito va`an dokument, koji osporava zvani~nu pri~u o Srebrenici. Iako je bilo ugro`eno, ABS, u stvari, nije na{kodila osobqu UN u ovoj operaciji. Prilikom osvajawa grada nanesena je minimalna {teta imovini, a preko 25.000 civila je dobilo dozvolu da ode u Tuzlu. [tavi{e, pismo generala Tolimira potvr|uje da bi se nasiqe nad zarobqenim muslimanskim vojnicima protivilo vojnim nare|ewima. Izve{taj UN ne ponavqa ~estu i pogre{nu tvrdwu da je u Srebrenici streqano 7.0008.000 Muslimana sposobnih za vojsku. Umesto toga, fokusira se na 2.500 tela koja su navodno otkrivena u masovnim grobnicama (pasus 467) posle tri i po godine krvavih borbi. U izve{taju odjekuje stav MKSJ da je ve}ina `rtava stradala u egzekucijama (pasus 467), ali nema dokaza koji bi tu neosnovanu tvrdwu poduprli. Karlos Martins Branko, koji je intervjuisao vojne posmatra~e poslate u Srebrenicu, izjavio je, {tavi{e, da se u masovnim grobnicama nalazi ograni~en broj le{eva sa obe strane, {to je posledica `estokih borbi i dejstava, a ne rezultat unapred smi{qenog plana za genocid.47 Jedini svedok koji je pred MKSJ izjavio da je u~estvovao u bilo kakvom streqawu bio je hrvatski pla}enik Dra`en Erdemovi}, koga je Tribunal proglasio mentalno nesposobnim da svedo~i na sopstvenom su|ewu. Erdemovi} je, me|utim, iskori{}en da svedo~i ma koliko nejasno i kontradiktorno protiv srpskih vojnih oficira u okviru veoma kontroverzne nagodbe za priznawe krivice (vidi Poglavqe 5). Po tu`iocu MKSJ, Erdemovi} je zaslu`io da sud bude popustqiv odslu`io je mawe od pet godina za ozbiqne zlo~ine jer je on na saslu{awu po Pravilu 61 uticao, u pozitivnom smislu, na javne povike da se uhapse Radovan Karaxi} i Ratko Mladi}.48 Erdemovi} je jedini svedok koji se imenom i prezimenom pomiwe u izve{taju UN i wegovom iskazu se ukazuje puno poverewe. To da bi komandant bosanskih Srba, Ratko Mladi}, naredio streqawe zatvorenika, ne sla`e se s wegovim postupcima u bezbroj drugih situacija kada su srpske snage koje je predvodio osvajale muslimansku teritoriju. Takav je bio slu~aj i sa osvajawem obli`we za{ti}ene zone @epa, gde su, priznaje UN, muslimanski zarobqenici bili oslobo|eni. Osvajawe @epe je bilo deo iste vojne operacije bosanskih Srba kao i osvajawe Srebrenice. Treba ista}i i da su se borbe izme|u srpskih snaga i muslimanske 28. divizije, koja se povla~ila, nastavile i kad se general Mladi} svakodnevno sastajao s pregovara~ima UN, pod budnim okom me|unarodne zajednice i medija. U skladu s tim, mora se postaviti slede}e pitawe: sve i da je Mladi} imao interesa da sprovede grupna pogubqewa na organizovan i zaista sistematski na~in, koliko je verovatno da bi srpska Visoka komanda u tom slu~aju poverila takvu misiju psihi~ki labilnom vojniku, bosanskom Hrvatu iz 10. diverzantskog odreda Armije bosanskih Srba, koji se pre toga borio na strani bosanskih Muslimana, kao i Hrvatskog vije}a odbrane bosanskih Hrvata? Da li bi srpski komandant, ~ija je iscrpqena Armija jedva sebi mogla da priu{ti sledovawa i gorivo za vozila, platila 12 kilograma zlata pla}enicima, u ~iju se odanost moglo opravdano sumwati, da izvr{e stra-

206
vi~an zlo~in, koji bi sigurno na{kodio srpskim ciqevima dok su pregovori jo{ trajali? Ova pitawa ostaju bez odgovora u Padu Srebrenice. U ovom izve{taju nema ~ak ni nagove{taja da je preterivawe u pogledu broja qudi koji su poginuli prilikom zauzimawa Srebrenice slu`ilo dugoro~nim strate{kim zamislima neumoqivih slu`benika Stejt departmenta, koji, u tom trenutku, nisu ba{ imali ~ime da opravdaju to {to su osujetili napore UN i Evrope da se postigne mir, koje su ulagali Sajrus Vens, Dejvid Oven i Torvald Stoltenberg, zahvaquju}i kojima se sukob mogao okon~ati nekoliko godina ranije. Stejt department je iskoristio neproverene pri~e o zverstvima da opi{e doga|aje u Srebrenici neposredno pre nego {to je NATO pokrenuo, mesecima planiranu, Operaciju namerna sila protiv srpskih ciqeva. Uprkos dokumentovanim akcijama i svedo~ewu Visoke komande bosanskih Muslimana, koja je naredila provocirawe Srba, a onda povukla svoju veliku vojnu jedinicu pred malom trupom bosanskih Srba koja je na to uzvra}ala, i uprkos svedo~ewu posmatra~a iz holandskog bataqona i izjavama muslimanskih lidera u Srebrenici da je grad `rtvovan kako bi se izazvala intervencija NATO-a, izve{taj UN osloba|a krivice bosanskog predsednika Aliju Izetbegovi}a i wegove ameri~ke privr`enike. Zvu~i neverovatno, ali tvrdi se da nijedna strana, bosanska ni me|unarodna, nije osmislila ili podr`ala pad Srebrenice, nego oni koji su naredili i izveli napad na wu (pasus 485). Radi se o ozbiqnom izvrtawu istorijskih ~iwenica.49 Kao {to smo primetili na po~etku, Pad Srebrenice potvr|uje da je prevashodna lekcija iz Srebrenice da se svakom namernom i sistematskom poku{aju zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawa ~itavog naroda mora odlu~no suprotstaviti svim neophodnim sredstvima, uz politi~ku voqu da se takva politika sprovede do svog logi~nog zakqu~ka (pasus 502). Takva lekcija, me|utim, pored toga {to iznosi jednu politi~ki pristrasnu verziju bosanske istorije, pogre{no predstavqa i stvarnu istoriju vojnog upori{ta bosanskih Muslimana u Srebrenici tokom gra|anskog rata, koja bi obuhvatila sistematski poku{aj zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawa u ni~im izazvanoj vladavini terora Nasera Ori}a nad srpskim `ivqem na podru~ju Srebrenice i Bratunca (koji nisu {tedeli ni `ene ni stare civile). Prava istorija bi se tako|e pozabavila detaqno planiranom i mnogo obimnijom operacijom Oluja, koju su Hrvati izveli protiv Srba u Krajini, u avgustu 1995, uz strate{ku i takti~ku podr{ku Sjediwenih Dr`ava. Umesto toga, stvarni doga|aji, poput ovih, zaba{ureni su i pomiwu se u svega {est pasusa od ukupno 506 koliko sadr`i taj dokument.50 Izvrtawem istine, Pad Srebrenice ~ini medve|u uslugu Ujediwenim nacijama, koje su imale svojih heroja u ukupnim humanitarnim naporima da se pomogne `rtvama, kao i u diplomatskim i vojnim ulogama. Vojni zapovednici UN Mekenzi, Rouz, Morijon, Nambijar i ostali razumeli su da UN trpi pritiske i manipulacije u korist jedne strane. Ovi visoki vojni

207
oficiri preduzimali su politi~ke rizike kako bi rekli istinu o doga|ajima koje su mediji i zemqe ~lanice UN ~esto pogre{no predstavqali. Pad Srebrenice odr`ava kako zahvalnost Kofija Anana Sjediwenim Dr`avama {to su mu omogu}ile unapre|ewe na vrhovno mesto u UN, tako i wegovu odanost ameri~koj doktrini da se preuveli~a nasiqe Srba, a prikrije nasiqe bosanskih Muslimana, Hrvata i, kasnije, kosovskih Albanaca, ne bi li se opravdala serija intervencija NATO-a na Balkanu. Zahvaquju}i neta~nim, ali politi~ki korisnim lekcijama iz Srebrenice, proturen je i bomba{ki rat NATO-a na Kosovu. U izve{taju UN se ~ak tvrdi, la`no, da je me|unarodna zajednica poku{ala da pregovorima postigne nagodbu sa beskrupuloznim i ubila~kim jugoslovenskim re`imom (pasus 502), pri ~emu se verovatno misli na konferenciju u Rambujeu, taj poku{aj da se postigne saglasnost kosovskih Albanaca, iako je izneseni predlog i bio osmi{qen tako da ga Jugoslavija odbije i da se pripremi teren za planirani vojni napad. Na taj na~in izve{taj UN prenosi la` koja opravdava napad kojim se kr{i Poveqa UN! Zvani~ne obmane u vezi s doga|ajima u Bosni i na Kosovu svakako su utrle put la`nim izve{tajima o ira~kom oru`ju za masovno uni{tewe, koje su odano prenosile novinske organizacije u ranim godinama rata u Iraku. Uspeh ovih obmana i oslabqena, pot~iwena uloga UN samo su deo onoga {to u nasle|e ostavqa Pad Srebrenice.

Napomene
1 The Fall of Srebrenica (A/54/549) (Pad Srebrenice), izve{taj generalnog sekretara shodno Rezoluciji Generalne skup{tine 53/35, 15. novembar 1999, <http://www.un.org/ News/ossg/srebrenica.pdf>. Iako je ovaj izve{taj na 113 strana kru`io pod imenom generalnog sekretara Kofija Anana i postao simbol Ananovog sve ve}eg zalagawa za odgovornost da se za{titi i humanitarne intervencije, glavni autor izve{taja bio je Dejvid Harland (David Harland), nekada{wi ~inovnik UN za civilna i politi~ka pitawa za Sarajevo, od 1993. do 1999. 2 Za analize stvarnih politi~kih ciqeva MKSJ, vidi: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage, and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), posebno Poglavqa 36; Michael Barratt Brown, Edward S. Herman, David Peterson, The Trial of Slobodan Milosevic (London: Spokesman, 2004), posebno Poglavqe 2, A Study in Propaganda, str. 3178; John Laughland, Travesty: The Trial of Slobodan Milosevic and the Corruption of International Justice (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007); i Edward S. Herman, David Peterson, George Szamuely, Human Rights Watch in Service to the War Party, Electric Politics, 26. februar 2007, <http://www.electricpolitics.com/2007/02/human_rights_watch_in_service.html>. U posledwem delu, autori detaqno prou~avaju izve{taj Hjuman rajts vo~a (Sara Darehshori, Weighing the Evidence: Lessons from the Slobodan Milosevic Trial, decembar 2006), odakle citiraju slede}i deo: Hjuman rajts vo~ veruje

208
da izneti dokazi na su|ewu Milo{evi}u treba da pomognu da se formira stav o ratovima kod sada{wih i budu}ih generacija, naro~ito o ulozi Srbije u wima. Jasno je da je formirawe stava kod sada{wih i budu}ih generacija o bilo ~emu politi~ki projekat par ekselans. Ovakva ocena mo`e se jednako primeniti na Pad Srebrenice, koliko i na MKSJ. The Fall of Srebrenica , Odeqak G, Lessons for the future, paragraf 498506. Govore}i na ovu temu, u to vreme ameri~ki senator, Xon Mekejn (John McCain) (R-AZ) rekao je: Nau~ili smo gorku lekciju u Srebrenici i Bosni kada smo dozvolili Ujediwenim nacijama da preuzmu ulogu koja im uop{te nije odgovarala. Da su Ujediwene nacije bile nadle`ne za ovu operaciju tj. rat NATO-a na Kosovu 1999, ne verujem da bismo gajili optimizam kao danas. Ujediwene nacije nisu odgovaraju}e sredstvi. NATO jeste. The NewsHour with Jim Lehrer, Televizija Pi-Bi-Es, 4. jun 1999. Me|u zemqama ~lanicama NATO-a koje su u~estvovale u Operaciji namerna sila bile su SAD, Velika Britanija, Nema~ka, Francuska, [panija, Italija i Turska. Upotrebqeno je ~ak 500 tona municije, ukqu~uju}i krstare}e rakete. Vidi: Tim Ripley, Operation Deliberate Force: The UN and NATO Campaign in Bosnia 1995 (Lancaster, U.K.: Centre for Defense and International Security Studies, 1999). Vidi, npr: David Binder, Bosnias Bombers, The Nation, 2. oktobar 1995; LTC John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort Leavenworth, oktobar 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>; i Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003). Na osnovu poverqivog razgovora, Vibes pi{e da je ^ak i najva`nije britansko telo u oblasti obave{tajnih poslova, Joint Intelligence Committee do{ao do zakqu~ka da granatirawe sarajevske pijace verovatno nije delo VRS armije bosanskih Srba, ve} bosanskih Muslimana (str. 68). Ovo delo objavqeno je i kao Appendix II izve{taja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju Srebrenica: A safe area, <http://srebrenica.brightside.nl/srebrenica/toc2.html>. Force and Diplomacy in Bosnia, urednici, Wujork tajms, 31. avgust 1995. Vidi, npr: James Bissett, The tragic blunder in Kosovo, Toronto Globe and Mail, 10. januar 2000. Biset, nekada{wi ambasador Kanade u Jugoslaviji, prime}uje da je procena UN da je blizu 200.000 etni~kih Albanaca raseqeno pre vazdu{nih napada NATO-a opet, `alosna brojka, ali ne iznena|uje, budu}i da su ovi qudi isterani iz svojih domova usled gra|anskog rata. Kad su po~ele da padaju bombe NATO-a, preko 800.000 Kosovara bilo je primorano da be`i od srpske odmazde i NATO-vih bombi. Biset je dodao da je biv{i ~e{ki ministar spoqnih poslova, Jir`i Dinstbir svedo~io da je NATO bio potpuno svestan da }e bombardovawe naterati Srbe da proteraju Albance Kosovare, u okviru vojne taktike. Pa ipak na{i politi~ki lideri nastavqaju da nas ube|uju da je bombardovawe bilo osmi{qeno tako da spre~i a ne izazove etni~ko ~i{}ewe. Vidi: The Fall of Srebrenica, Annex II, Individuals interviewed in the preparation of the report. str. 115117. Phillip Corwin, Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995 (Durham, NC: Duke University Press, 1999).

6 7

8 9

209
10 Charles G. Boyd, Making Peace with the Guilty, Foreign Affairs, Vol. 74, No. 50, septembar/oktobar 1995, str. 2223. 11 Roger Cohen, Serbia Moves Tanks to Croatia Border, Wujork tajms, 7. maj 1995. 12 David Owen, Balkan Odyssey (New York: Harcourt Brace and Company, 1995), str. 199200. 13 Vidi Ken Silverstein, Private Warriors (New York: Verso, 2000), str. 171174. 14 U svojoj kwizi To End a War (New York: The Modern Library, 1999), biv{i izaslanik Stejt departmenta Ri~ard Holbruk pi{e: Po{to se 'Operacija namerna sila' zavr{ila, kad smo se na{li u poziciji da ocenimo ko je najvi{e pomogao, moje kolege iz Va{ingtona obi~no su izdvajale Kofija Anana iz Ujediwenih nacija, kao i Vilija Klesa (Willy Claes) i generala Xoulvana (Joulwan) iz NATO-a. Ananov hrabri nastup tokom tih 24 ~asa posta}e glavni razlog jake podr{ke Va{ingtona koju je dobio godinu dana kasnije kao naslednik Butrosa Butrosa Galija na mestu generalnog sekretara Ujediwenih nacija. U izvesnom smislu, Anan je zapravo tog dana dobio posao (str. 103). 15 Richard G. Lugar, NATO: Out of Area or Out of Business: A Call for U.S. Leadership to Revive and Redefine the Alliance, primedbe iznete na Otvorenom forumu ameri~kog Stejt departmenta (Open Forum of the U.S. Department of State), 2. avgust 1993. 16 David Binder, intervju, u: George Bogdanich i Martin Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War (New York: Frontier Theatre & Inc., 2000). 17 Vidi: Srebrenica: A safe areaReconstruction, background, consequences and analyses of the fall of a Safe Area, Trans. Taalcentrum VU (Amsterdam: Netherlands Institute for War Documentation, 20022003), <http://srebrenica.brightside.nl/srebrenica/>. 18 Vidi: Isabel Vincent, Srebrenica not Milosevics fault, report says: Former Yugoslavian leader not directly responsible for 1995 Bosnian massacre, National Post, 11. april 2002. 19 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003), Poglavqe 4, Secret arms supplies and other covert actions, str. 157218. 20 Vidi: Abigail Levene, Srebrenica report slams Dutch, Rojters, 10. april 2002. 21 Za izvore vidi: George Bogdanich, Ch. 2, Prelude to the Capture of Srebrenica, napomena 9. 22 Misha Glenny, The Fall of Yugoslavia, Rev. Ed. (New York: Penguin Books, 1996), str. 167ff. 23 Carl Savich, Srebrenica and Naser Oric: An Analysis of General Philippe Morillons Testimony at the ICTY, Serbianna, 27. mart 2004, <http://www.serbianna.com/columns/savich/052.shtml>. 24 Vidi, npr: David Crary, U.S. Plane Struck by Gunfire On Landing Approach, Airlift Suspended, Aso{ijeted pres, 1. decembar 1992; i Julijana Mojsilovic, Panic Sends Lukewarm Congratulations to Milosevic, Aso{ijeted pres, Salt Lake Tribune, 27. decembar 1992. 25 Nik Gowing, Television Coverage of Armed Conflict and Diplomatic Crises: Does it Pressure or Distort Foreign Policy Decisions, izve{taj za Joan

210
Shorestein Center on Press, Politics and Public Policy pri Univerzitetu Harvard, 1994, str. 4647. Ibid. Ibid. Ibid. Boyd, Making Peace with the Guilty, str. 2223. Vidi: David Binder, U.S. Policymakers on Bosnia Admit Errors in Opposing Partition in 1992, Wujork tajms, 29. avgust 1993. Po Bajnderu: To {to je g. Izetbegovi} prihvatio podelu, koja bi wemu i wegovoj muslimanskoj stranci onemogu}ila preuzimawe dominantne uloge u republici, {okiralo je tvorce politike u SAD 'Ambasada je bila za priznavawe BiH negde od februara, rekao je ambasador Cimerman povodom svoje preporuke iz Beograda. Kad se Izetbegovi} vratio iz Lisabona, 25. februara 1992, g. Cimerman ga je posetio u Sarajevu i primetio: 'Rekao je da mu se ne svi|a. Kazao sam mu, ako mu se ne svi|a, za{to onda da potpi{e? Vidi: The Fall of Srebrenica, Sect. D, Markale massacre and disagreements on the use of air power, paragraf 117123. David Binder, Anatomy of a Massacre, Foreign Policy, Vol. 97, zima 1994/95, str. 7778. Kao {to dodaje Ces Vibes: Razni ~inovnici obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi iz Kanade, Velike Britanije, Danske, [vedske, Norve{ke, Belgije i Holandije tvrdili su, nezavisno jedni od drugih, da je to bilo delo ARBiH, koja je htela da bosanske Srbe predstavi u lo{em svetlu. Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, str. 68. Boutros Boutros-Ghali, Unvanquished: A U.S. U.N. Saga (New York: Random House, 1999), str. 145. Vidi Michael Rose, Fighting for Peace: Lessons from Bosnia (London: The Harvill Press, 1998), str. 4349; str. 113; str. 118; str. 124126. Mike OConnor, Investigation Concludes Bosnian Government Snipers Shot at Civilians, Wujork tajms, 1. avgust 1995. Zapravo, pretraga u programu Adobe Acrobat Reader, u kojoj je u dokumentu The Fall of Srebrenica tra`ena re~ 'Sarajevo', pokazala je da se ta re~ pomiwe ukupno 221 put u tekstu, napomenama i aneksima izve{taja The Fall of Srebrenica. Intervju sa Edinom Garaplijom, Slobodna Dalmacija, Split, Hrvatska, 12. septembar 2000. Tu`ilac protiv Radislava Krsti}a, IT9833-T, transkript su|ewa, 5. april 2001, str. 9471, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010405it.htm>. Hakija Mehoqi}, intervju u: Hasan Hadzic, 5,000 Muslim Lives for Military Intervention, Dani (Sarajevo), 22. jun 1998. (kako je postavqen na vebsajt Centra za mir na Balkanu, <http://www.balkanpeace.org/cib/bos/boss/boss06.shtml>). Tako|e vidi: Hakija Mehoqi}, Transkript su|ewa Krsti}u, IT9833-T, 5. april 2001, str. 9480, <http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm>. Ovo je bila retka prilika kada je pred Sudskim ve}em emitovana video traka sa holandskim filmom koji je obuhvatao intervju sa Mehoqi}em (str. 94809485). Mehoqi}eve izjave, kako ih je zabele`io holandski tvorac filma, prevedene su Sudskom ve}u tokom emitovawa video trake.

26 27 28 29 30

31 32

33 34 35 36

37 38 39

211
40 Kako se ova pri~a opisuje u The Fall of Srebrenica: Neki od pre`ivelih ~lanova srebreni~ke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegovi}, izme|u ostalog, rekao kako je saznao da je intervencija NATO-a u Bosni i Hercegovini mogu}a, ali se mo`e dogoditi samo ukoliko bi Srbi provalili u Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. Predsednik Izetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio (paragraf 115). 41 Transkript su|ewa Krsti}u, 4. april 2001 , <http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010404ed.htm>; i Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010405it.htm>. 42 Zvonimir Trajkovi}, Srebrenica, lies and media games, Ogledalo, Beograd, 22. jun 2005, <http://www.trajkovic.co.yu/Engleski/texts/istina-srebrenica.html>. 43 President Asks Clinton, Major and Others To Help Srebrenica, BBC Monitoring Central Europe and Balkans, 11. jul 1995, prevod izve{taja od 9. jula 1995. koji je preneo Radio Bosna i Hercegovina iz Sarajeva u 18.00 po Grini~u. Tako|e vidi Bosnian president appeals for world leaders to help Srebrenica, Agencija Frans pres, 9. jul 1995. 44 Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? Eye-Witness Account of a Former UN Military Observer in Bosnia, 4. mart 1998 (postavqeno na vebsajt Centre for Research on Globalisation, <http://globalresearch.ca/articles/BRA 403A.html>). Branko dodaje: Jo{ jedan neobi~ni aspekt bilo je odsustvo vojne reakcije 2. korpusa muslimanske vojske, koji ni{ta nije u~inio da smawi vojni pritisak na tu enklavu. Znalo se da je srpska jedinica u tom regionu, 'Drinski korpus', iscrpqena i da je napad na Srebrenicu mogu} samo uz pomo} jedinica iz drugih regiona. Uprkos toj ~iwenici, Sarajevo nije prstom mrdnulo kako bi pokrenulo napad koji bi podelio srpske snage i otkrio slabosti nastale usled koncentracije resursa oko Srebrenice. Takav napad umawio bi vojni pritisak na enklavu. 45 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995, Poglavqe 8, Was Srebrenica an intelligence failure?, str. 355421; ovde str. 370. 46 Ibid. 47 Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax? 48 Citirano u: Xorx @amueli, Osiguravawe presuda: zloupotreba iskaza svedoka u Hagu, Transkript su|ewa Erdemovi}u, IT9622, 20. novembar 1996, str. 318, <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/961120ED.htm>. 49 U izve{taju UN se ~ak citira generalni sekretar Butros Butros Gali, koji je uo~io, sa izvesnom dozom optimizma, 'blisku saradwu koja se razvila izme|u UN i NATO-a u pogledu biv{e Jugoslavije'. Posebno je istakao da je pretwa vazdu{nim snagama NATO-a efikasno iskori{}ena kako bi se do{lo do pozitivnog ishoda u za{ti}enoj zoni Sarajeva. Zbog toga je zakqu~io da je 'boqe nastaviti delovawe u nadi nego odustati uz odricawe odgovornosti' (paragraf 130). 50 Vidi: Sect. G, Operation Storm and the United Sates-led peace initiative, paragraf 432437, gde se samo paragrafi 433 i 434 konkretno bave operacijom Oluja.

Poglavqe 8. KAKO SU O SREBRENICI IZVE[TAVALI AMERI^KI MEDIJI


Edvard S. Herman Ovo poglavqe je nastalo na osnovu revizije i analize 95 {tampanih tekstova koji u naslovu sadr`e re~ Srebrenica objavqenih u {est glavnih ameri~kih medijskih izdawa izme|u aprila 1993. i novembra 2004. godine. [ezdeset tri ~lanka objavila su dva vode}a lista, Wujork tajms (28) i Va{ington post (35), deset Boston glob, sedam Christian Science Monitor (Monitor hri{}anske nauke, prim. prev.), ~etiri Wuzvik i jedan Ju-Es-Ej tudej. Sedamdeset jedan od ovih 95 ~lanaka iza{li su sredinom jula 1995. ili kasnije, pa se stoga bave doga|ajima u Srebrenici i wenoj okolini posle srebreni~kog masakra; preostalih 24, od kojih je 14 iz Va{ington posta, govore o prethodnoj opsadi Srebrenice od strane bosanskih Srba u prole}e 1993. godine. Glavne odlike ovih ~lanaka su to {to su pisani po receptu, {to se bespogovorno pridr`avaju partijske linije koju je Zapad brzo ustanovio, koriste ograni~en broj izvora, ne pru`aju uvid u kontekst niti postavqaju nezgodna (ponekad o~igledna) pitawa. Dvadeset jedan ~lanak od 71, pisan polovinom jula 1995, uz bezna~ajne varijacije, govori o ubistvima kao o najgorem masakru u Evropi posle Drugog svetskog rata i u ve}ini se navodi broj nestalih ili pogubqenih muslimanskih mu{karaca i de~aka, koji se kre}e od 2.500 do 8.500. Prva, ni`a brojka se rano pojavila, ali je ubrzo zamewena sa 7.5008.500, koliko je osoba navodno bilo nestalo prema prvobitnim i neproverenim procenama Crvenog krsta. Za razliku od broja qudi za koje se tvrdilo da su poginuli u Wujorku 11. septembra ili u hrvatskoj oblasti Krajina avgusta 1995. godine, koji se na kraju ispostavio kao ni`i nego {to se mislilo, ove po~etne procene o broju srebreni~kih `rtava nisu se dale promeniti, uprkos vrlo slabom osnovu u ra~unici Crvenog krsta, dokazima da su mnogi Muslimani bili ubijeni u borbama prilikom bekstva ili prebegli na teritoriju bosanskih Muslimana, i uprkos bezuspe{noj potrazi za telima i forenzi~kim dokazima koji bi podr`ali broj od 7.5008.500 (u vezi sa ovim problemima, vidi poglavqa 2 i 4).1 Po{to je prvobitni, veliki broj bio politi~ki podoban, brzo je pretvoren u istinu, a dovesti je u pitawe zna~ilo je izazvati optu`be za opravdavawe genocida. U 71 relevantnom novinskom ~lanku nema ni trunke sumwe niti ijednog pitawa o tome da li se iza davawa razmera egzekucijama tim po~etnim procenama mo`da kriju predrasude, niti ima poziva ili ideje da se one ponovo razmotre zbog nedostatka uverqivih dokaza koji bi ih potvrdili. Iako se ustanovqeni broj pogubqenih i sahrawenih

213
(7.5008.500) isti~e kao nepobitna ~iwenica po jednom ~lanku se ~ak svi nalaze u jednoj masovnoj grobnici izve{ta~i ~esto ka`u da se za egzekucije ili broj tela u grobnicama veruje da su veoma veliki, ili da grobnice mo`da sadr`e veliki broj tela, istra`iteqi ka`u ili sumwaju da je veliki broj tela mo`da zakopan, ili da su se egzekucije navodno dogodile zainteresovane strane bez prekida ni`u spekulacije, ali se one nikada ne kritikuju.2 Predrasude su o~igledne i u ~estom pomiwawu mu{karaca i de~aka navodno masakriranih u Srebrenici. Nema forenzi~kih dokaza o tome da je znatan broj de~aka, {to zna~i osoba mu{kog pola koje su previ{e mlade i male da bi bili borci, ubijen na podru~ju Srebrenice u julu 1995. i samo je jedan ~lanak u na{em uzorku makar poku{ao da potkrepi ovakvu upotrebu re~i.3 Ipak, to i de~aka slu`i da u~vrsti zamisao da Srbi nisu ubijali samo vojnike, ve} je posredi bio napad na civile, mada je takvoj optu`bi ve} smetala ~iwenica da su Srbi za{titili `ene i decu. Od po~etka raspada Jugoslavije 19901991, otcepqivawa Slovenije i Hrvatske i potoweg povla~ewa Bosne i Hercegovine iz Jugoslavije, Zapad je zauzeo stav da su Srbi, na ~elu sa Milo{evi}em, odgovorni za otimawe teritorije i etni~ko ~i{}ewe koje je usledilo i da su primarna, ako ne i jedina sila koja sprovodi etni~ko ~i{}ewe. Oni su `eleli veliku Srbiju i u tom postupku su vr{ili agresiju na sve nekada{we republike koje su se odvojile. Zapadne sile su pogre{ile samo u tome {to nisu `estoko odgovorile na srpsku agresiju, najizra`eniju u srpskom preuzimawu Srebrenice u julu 1995, ali i pre toga. Radilo se o jo{ jednom prostom slu~aju borbe dobra i zla, a jedini nedostatak strane dobra bio je {to je oklevala i zakasnila sa upotrebom sile. Ovakav prost stav mo`e se osporiti iz mnogo razloga: Zapad je podstakao raspad, koji nije bio tema narodnog referenduma i kojim se kr{io zakon i bosanski ustav;4 {tavi{e, ometao je preraspodelu nacionalnih grupa u okvirima ve{ta~kih republika u saveze kojima su te`ili, stvaraju}i na taj na~in pozornicu za etni~ko ~i{}ewe.5 Etni~ko ~i{}ewe je bilo uzajamno i uzajamno surovo, u zavisnosti od wegovih korena i odnosa zlo~inac`rtva na lokalnom terenu u datom trenutku, dok su na ukupnoj skali razlike izme|u grupa neizvesne (nedavna studija je pokazala da je broj `rtava u Bosni u gruboj proporciji sa udelom stanovni{tva).6 Bitku Srba koji su ostali bez za{tite od kojih su mnogi pamtili genocidni maltretman koji su nad wima izvr{ili Hrvati i Muslimani, koji su u Drugom svetskom ratu stali na stranu nacisti~ke Nema~ke da se ponovo spoje sa sve mawom Jugoslavijom, Zapad je preina~io u bitku za veliku Srbiju. Zapadne sile nisu oklevale: aktivno su podsticale raspad Jugoslavije, neprestano se me{aju}i u uzaludne diplomatske aktivnosti izme|u 1991. i 1995, pri ~emu treba najpre imati u vidu ameri~ku ulogu u sabotirawu va`nog Lisabonskog sporazuma iz 1992, na koji su pristali Hrvati, bosanski Srbi i Milo{evi}, ali od kog je Izetbegovi} odustao, uz ohrabrewe SAD.7 Tako|e, nisu oklevali da MKSJ upotrebe kao oru|e za demonizaciju

214
i ka`wavawe izabranih srpskih lidera, niti za organizovawe i vo|ewe rata protiv Jugoslavije, po{to su u Rambujeu odigrali ulogu koja je osigurala neuspeh tih pregovora.8 Ovih 95 ~lanaka koje istra`ujemo nigde ne odstupaju od zapadnih premisa, koje smo naveli i kritikovali, niti dopu{taju da se one dovedu u pitawe. Scenario dobro protiv zla prosto se prihvata bez diskusije, uz pomo} neve{to izdvojenih i pogre{no upotrebqenih dokaza, prema kojima su samo Srbi zapo~eli ne{to lo{e ostali su se tek svetili i nisu po{tovali sporazume.9 Taj scenario, tako|e, po~iva na izvorima bez sumwe zavisnim od zapadnog establi{menta, ukqu~uju}i SAD, NATO, Tribunal i zvani~nike UN, zapadne istra`iteqe grobnica i svedoke i porodice pre`ivelih bosanskih Muslimana. Tu`ioci Tribunala su naro~ito po`eqni. Novinari koji su pisali ove ~lanke nijednom nisu doveli u sumwu objektivnost MKSJ, o~ito politi~kog sluge sila NATO-a, koje su ga organizovale i finansirale.10 Kad tu`ilac ili sudija Tribunala ka`e ne{to o Srebrenici, to se prihvata bez pogovora. Bilo je minornih odstupawa od ove me|uzavisne sprege sa zvani~nim izvorima i svedocima bosanskim Muslimanima: nekoliko bosanskih Srba, koji su svedo~ili u okviru nagodbe o priznawu krivice, izvestan broj vojnika bosanskih Srba, koji su navodno `eleli da priznaju i opi{u zlo~in,11 kao i nekolicina radnika Crvenog krsta i slu`benik organizacije Hjuman rajts vo~ Ri~ard Diker, stari i odani promoter ratova NATO-a i tribunala i miqenik medija. Novinari su bili spremni da, bez ustezawa, poveruju u iskaze svedoka nisu se javile sumwe kad je jedan od svedoka bosanskih Muslimana, koji je prisustvovao srpskim ubistvima, izjavio da je smrad bio nepodno{qiv ~im su Srbi oti{li!12 Nema pomena o problemima vezanim za iskaze svedoka koji su sklopili nagodbe sa tu`ila{tvom (vidi Poglavqe 5). Ne pomiwu se zakqu~ci istaknutih srpskih sudskih ve{taka, poput Zorana Stankovi}a, niti brojni zapadni stru~waci i nekada{wi zvani~nici koji su kritikovali uvre`eni stav, poput Tifejna Diksona, Roberta Hejdena, Hansa Kohlera, generala Luisa Mekenzija, generala Sati{a Nambijara, Jana Oberga, Filipa Korvina, Xona Holbruka, ^arlsa Bojda i Xorxa Kenija. Dozvolite da ilustrujem ove predrasude osvrtawem na to kako se u ovom uzorku tretiraju neka va`na pitawa, relevantna za masovna ubistva u Srebrenici i tvrdwe o genocidu.

U na{em uzorku stalno se ponavqa da su bosanski Srbi odbili VensOvenov plan iz 1993, ali niko ne navodi razloge takvog odbijawa, koji, daleko od toga da ne zaslu`uju kritiku, ipak pokazuju ne{to {to nije sasvim iracionalno: sa Radovanom Karaxi}em kao portparolom, odbili su plan, koji, po wihovom mi{qewu, nacijama nije davao dovoqno autonomije u okviru federalnog sistema i koji je predlagao podelu teritorije prema kojoj bi wima sledovali minimalni energetski resursi i industrijska postrojewa, zbog ~ega bi bili osu|eni na trajnu ekonomsku inferiornost i zavisnost.13

215
Pored toga, u ovim ~lancima se nigde ne pomiwe da su Sjediwene Dr`ave i Izetbegovi} zajedni~ki spre~ili realizaciju Lisabonskog plana, iz februaramarta 1992, na koji su pristali Hrvatska i bosanski Srbi i koji je imao re{ewe za Karaxi}eve primedbe VensOvenovom planu. ^italac ovih tekstova, koji borbu dobra i zla prikazuju jednostrano i navode na pogre{ne zakqu~ke, stekao bi iskrivqenu predstavu o pozadini diplomatskih napora.

Fraza etni~ko ~i{}ewe javqa se 21 put u ovih 95 ~lanaka, uvek kad se govori o bosanskim Srbima, iako se svi nezavisni analiti~ari bosanskih ratova sla`u da su sve strane u sukobu u zna~ajnoj meri sprovodile etni~ko ~i{}ewe.14 U nekoliko slu~ajeva, govori se o ~iwenici da su Srbi koji su preuzimali domove izba~enih bosanskih Muslimana i sami pobegli od nasiqa na drugim mestima, odakle su ih proterale snage bosanskih Muslimana ili Hrvata. Pa ipak, novinari ne mogu da se nateraju da to {to se dogodilo izbeglim Srbima opi{u kao etni~ko ~i{}ewe oni su prosto izbegli pred hrvatskim i muslimanskim ofanzivama ili `rtve odmazde za zverstva u Srebrenici i druga takva ubistva.15

[to se ti~e same Srebrenice i okolnih gradova, postoje ~vrsti dokazi da su Srbi proterani iz Srebrenice tokom 19921994. i da je na desetine obli`wih gradi}a uni{teno i podvrgnuto etni~kom ~i{}ewu i ubijawu, u kom je stradalo preko 3.000 civila,16 ali se ova fraza ne pojavquje u ~lancima pisanim 1993. i kasnije, a ~iwenice o etni~kom ~i{}ewu Srba se jedva mogu uo~iti. Samo tri ~lanka pomiwu ime Nasera Ori}a, vojnog lidera bosanskih Muslimana u Srebrenici, koji se zapadnim novinarima otvoreno hvalio da je ubijao i odsecao glave srpskim civilima, ali koji se u ovim ~lancima tretira gotovo kao heroj, dok ga jedina obimna diskusija opisuje samo kao opasnog momka.17 Ovakvo zanemarivawe ili zata{kavawe prethodnih i ozbiqnih zlo~ina nad Srbima spre~ilo je da se ubistvo vojnika bosanskih Muslimana od strane bosanskih Srba u julu 1995. razume kao ubistvo iz osvete i deo ciklusa milo za drago i u~vrstilo ideju o iracionalnoj osveti i jednostranom ubijawu od strane zlih sila.

Samo dva od 71 ~lanka koji se bavi doga|ajima u Srebrenici iz 1995. pomiwu etni~ko ~i{}ewe oko 250.000 Srba iz hrvatske oblasti Krajina u avgustu 1995, a tek jedan od ova dva pomiwe i potencijalnu vezu sa srebreni~kim masakrom. Predrasude su ovde o~igledne na vi{e nivoa. Prvo, samo odsustvo zanimawa za ovaj slu~aj mnogo govori. Bio je to najve}i pojedina~ni ~in etni~kog ~i{}ewa u balkanskim ratovima, ali mu se ovde svejedno pridaje zanemarqivo malo pa`we, kao i uop{te u zapadnim medijima. Procene o broju ubijenih u ovoj operaciji su neizvesne, ali dosti`u 2.500, iako su u ovom slu~aju, za razliku od srebreni~kog masakra, poginuli uglavnom civili, ukqu~uju}i `ene i decu (ne samo mu{karci i de~aci). Vrlo je mogu}e i da je u ovoj epizodi

216
poginulo vi{e civila nego u Srebrenici jula 1995. Kao {to se mo`e o~ekivati, postoji upadqiva razlika u upotrebi re~i i prihvatqivim ~iwenicama: Va{ington post citira ameri~kog ambasadora u Hrvatskoj, Pitera Galbrajta, koji tvrdi da progon Srba nije etni~ko ~i{}ewe, i tu se stvar zavr{ava.18 To je prosto bila jedna vojna ofanziva i progon stanovni{tva, uz ~ak nagove{taj da se samo radilo o odgovoru na Srebrenicu i preventivnoj akciji, u odnosu na onog {to bi Srbi mogli kasnije da urade.19 U ovom ~lanku nema re~i o tome da je iko ubijen. U Wujork tajmsu se ka`e da su Hrvati po~eli ofanzivu koja je poremetila ravnote`u mo}i na Balkanu. Hrvati su ponovo osvojili hrvatsku oblast Krajina, nanev{i srpskim snagama prvi veliki poraz.20 U se ~lanku i ne pomiwe progon izbeglica, a kamoli ~iwenica da su ubijeni civili. Kontrast u odnosu na na~in predstavqawa srpskih napada i preuzimawa Srebrenice u obe ove glavne novine je dramati~an i indikativan. Kona~no, iako je ova masivna operacija u hrvatskoj Krajini izvedena u mesecu posle preuzimawa Srebrenice, i mada je Medlin Olbrajt po~ela intenzivno da se fokusira na masakr u Srebrenici i pokazuje satelitske fotografije koje podr`avaju tvrdwe Zapada istog meseca kad se dogodio napad u Krajini, tek se u jednom jedinom ~lanku izdaleka nagove{tava da bi halabuka oko Srebrenice mogla imati funkciju da zaba{uri masivno etni~ko ~i{}ewe u Krajini koje su podr`ale SAD.21 Tako je, kao i u ostalim slu~ajevima, prilago|avawe ameri~kih medija ameri~koj politici bilo sve {to su tvorci ameri~ke politike mogli po`eleti.22

U {est ~lanaka pomiwu se satelitski snimci koje su SAD predstavile u Ujediwenim nacijama avgusta 1995, kada su predale tobo`wu fotodokumentaciju o julskim masakrima. Ni na jednoj od podnesenih fotografija se nisu videla ubistva, tela, iskopavawe grobnica ili preme{tawe i ponovno zakopavawe tela svi, osim jednog od na{ih {est ~lanaka, pomiwu samo onu fotografiju na kojoj je grupa okupqenih zarobqenika i kasniju fotografiju obli`weg poqa na kom je zemqa bila nedavno iskopana ili razrovana. Jedan ~lanak pomiwe fotografiju bagera koji kopa, tamo gde su Srbi mo`da poku{ali da sakriju dokaze, ali taj poku{aj je ili propao, ili su mraz i ki{a otkrili kosti koje su stajale tik ispod povr{ine.23 Ni u jednom od {est ~lanaka se ne citira izjava Medlin Olbrajt iz avgusta 1995: Posmatra}emo vas, koja ukazuje na to da }e se posebna pa`wa posvetiti ponu|enim satelitskim dokazima. Ni u jednom od {est ~lanaka ne postavqaju se o~igledna pitawa, kao {to je: ako postoji interes da se iznesu dokazi o srpskim egzekucijama, za{to nema fotografija le{eva, postupka sahrawivawa i kamiona koji odvoze nekoliko hiqada tela do novih grobnica, kao {to je kasnije re~eno? Odsustvo zanimawa medija za dokaze satelitskih snimaka naro~ito se prime}uje u medijskoj tvrdwi da su Srbi ulo`ili velike napore da tela sakriju, tako {to }e ih premestiti i ponovo zakopati.24 Ne pitaju

217
za{to fotografije nisu predstavqene javnosti, niti ispituju razloge za takvu tajnovitost. To {to se ovakva pitawa uop{te ne postavqaju odra`ava naivnost novinara, koji unapred znaju istinu, pre nego {to su prikupili relevantne ~iwenice, te stoga de facto slu`e kao propagatori.

Ni u jednom od ovih ~lanaka ne ka`e se da su SAD i wihovi saveznici u NATO-u imali interesa na Balkanu, osim kao iskreni posrednici i mirotvorci koje zabriwava etni~ko ~i{}ewe. Redovno se predstavqaju kao uglavnom dobronamerni, ali neefikasni smetewaci, koji nisu uvideli zlo i silovito intervenisali.25 Da li se politika Nema~ke i Austrije mo`da zasnivala na tradicionalnom neprijateqstvu prema Srbima i `eqi da se obnovi ranija uloga u sferi uticaja u toj oblasti, sad kad vi{e nema Sovjetskog Saveza i kad je nestalo svakog razloga da se podr`i nezavisna Jugoslavija?26 Da li je Klintonova administracija intervenisala na zahtev mo}nih lobija,27 ili da oja~a odnos sa muslimanskim saveznicima, poput Saudijske Arabije i Turske,28 ili da odvrati pa`wu od politi~kih problema kod ku}e? Ova pitawa se ne javqaju nijednom u 95 ~lanaka, kao ni u brojnim ~lancima Marlize Simons u Wujork tajmsu o Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju.29 Ni u jednom od ovih ~lanaka, ni na jednom mestu, ne ka`e se da je bosanskim Muslimanima bio potreban jedan srebreni~ki masakr kako bi ostvarili svoje politi~ke ciqeve, niti da su igrali va`nu ulogu kako bi olak{ali zauzimawe Srebrenice, postarav{i se da ubijawa bude i pomogav{i da se iznese adekvatan broj masakriranih. Nijedan od ovih ~lanaka ne pomiwe uverqivi izve{taj da je Klinton rekao Izetbegovi}u da mu je potrebno 5.000 tela u Srebrenici kako bi dobio vojnu podr{ku NATO-a.30 Ni u jednom se ne pomiwe ~iwenica da su bosanski Muslimani odbili da Crvenom krstu daju imena qudi koji su pobegli iz Srebrenice i stigli do teritorije bosanskih Muslimana, {to bi omogu}ilo da se snizi po~etna cifra ukupno nestalih. Nijedan od wih ne pomiwe izjave i dokaze da je Izetbegovi} sa saradnicima bio spreman da ubije ili gleda ubistvo sopstvenih civila i osobqa kako bi stekao politi~ki kapital.31 Nijedan ne pomiwe s kakvom je lako}om mali broj bosanskih Srba uspeo da osvoji Srebrenicu u julu 1995. i nijedan ne razmatra politi~ki aspekt povla~ewa bosanskih Muslimana.32 Iako se u ~lancima redovno ukazuje na to da je Srebrenica bila progla{ena za{ti}enom zonom, {to, nagla{ava se, bosanski Srbi nisu po{tovali, dok UN nisu reagovale da je za{tite, malo ili nimalo pa`we pridaje se ~iwenici da je trebalo da bosanski Muslimani budu razoru`ani u tim zonama, ali nisu, {tavi{e, iz tih sigurnih skrovi{ta odlazili su u redovne pqa~ka{ke pohode na obli`we srpske varo{i. Zanemarivawe ove druge strane neuspeha za{ti}enih zona doprinelo je da srpski napadi deluju van pameti.

218

Tema koja se ponavqa u govoru saradnika Tribunala za Jugoslaviju i onih koji ho}e da izbore odmazdu za masakr u Srebrenici jeste da je potrebna pravda kako bi se zapo~eo proces pomirewa.33 Ovo je, naravno, tobo`wi osnov za insistirawe da bosanski Srbi priznaju zlo~ine u Srebrenici, kao i za pozama{na ulagawa u sudsko ve{ta~ewe i brojawe i identifikaciju `rtava iz Srebrenice. Ovaj zahtev za pravdom radi pomirewa ima izrazito selektivan karakter: ne zahteva se pravda za `rtve kraji{kih Srba, niti za bukvalno hiqade srskih `rtava u zapadnoj Bosni, samo za bosanske Muslimane. Niti ima razloga da se poveruje da }e jednostrano tra`ewe pravde, dok druga strana trpi o{tru diskriminaciju, i na koji na~in doprineti pomirewu. Tako|e, nema razloga da se veruje da je pomirewe ciq onih koji Srbe teraju da priznaju i na drugi na~in se pokaju. Ipak, ~lanci koje smo ovde razmotrili stalno ponavqaju ovu temu.

Da rezimiramo, na~in na koji ameri~ki mediji tretiraju Srebrenicu u ovom na{em srazmernom uzorku pokazuje nedostatak miinimalnog novinarskog integriteta. Ono prati jednu de facto partijsku liniju, crpi iz izvora koji takvu liniju uzimaju kao datost, dok ostale iskqu~uje, ne obezbe|uje odgovaraju}i kontekst i prosto je bez sposobnosti i voqe da postavi o~igledna pitawa i istra`i probleme koji vape za istragom (poput navodnih satelitskih dokaza o ubistvima). Kao {to je bio slu~aj sa novinskim izve{tavawem ameri~kih medija o poku{aju atentata na papu u maju 1981. ili obarawu aviona, 1983. godine, korejske nacionalne aviokompanije na letu 007,34 radi se o propagandi pod maskom vesti.

Napomene
1 Proceweni broj smrtnih slu~ajeva usled otmice aviona 11. septembra pao je sa 7.000 na mawe od 3.000 (vidi Predgovor Edvarda S. Hermana, napomena 6; tako|e Xonatan Ruper, Poglavqe 4, Poigravawe brojkama); sli~no tome, proceweni broj poginulih Srba u hrvatskom etni~kom ~i{}ewu Krajine avgusta 1995. pao je sa 14.000 na 2.500 (o tome vidi: Gregory Elich, The Invasion of Serbian Krajina, CirqueMinime/Paris, 3. april 2005, <http://cirqueminime.blogspot.com/2005/04/invasion-of-serbian-krajina-by-greg.html >). 2 O jedinoj masovnoj grobnici vidi: Ryan McKinnick, Requiem Shines Light on Atrocities in Bosnia, Boston glob, 1. novembar 2000; reporter John Pomfret koristi {est razli~itih oblika spekulativnog izve{tavawa u jednom jedinom ~lanku: After Ethnic Cleansing, Srebrenica Is a Wasteland of Garbage, Va{ington post, 17. januar 1996. 3 U ovom ~lanku pomiwe se nekoliko tela de~aka od samo 15 godina, ali se ne ka`e koji je izvor odredio wihove godine, iako se uop{teno govori o istra`iteqima (Elizabeth Neuffer, Buried Truth, Boston glob, 30. jul 1996); u drugom ~lanku kao `rtve se pomiwu 800 dece, ali se ne navode

219
dokazi. (Peter Finn, Dutch Government Quits After Report on Srebrenica Massacre, Va{ington post, 17. april 2002.) Diana Johnstone, Fools Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002), str. 4143. Ibid. Vidi: Nebojsa Malic, Death Tolls, Part 3, Gray Falcon, <http://grayfalcon. blogspot.com/2004/12/death-tolls-part3.html>. Tako|e vidi: Srdja Trifkovic, Unespectaculaire revision de chiffres, Balkan Infos (B.I.), februar 2005; i Cedric Thornberry, Saving the War Crimes Tribunal; Bosnia Herzegovina, Foreign Policy, septembar 1996. Vidi: Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (Washington, D.C.: The Brookings Institution), str. 243. Vidi: George Kenney, Rolling Thunder: The Rerun, The Nation, 14. jun 1999. Vidi tekst u napomeni 14 radi ilustracije tvrdwe da su se ostali samo svetili. Za ilustraciju koja je primer kako se birala istorija koja }e potvrditi zlo~ine vidi: KeyEvents Leading Up to the Srebrenica Massacre, Christian Science Monitor, 16. novembar 1995. Zanimqivu analizu duboko ukorewenih predrasuda MKSJ vidi u: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), posebno Poglavqe 4, The War Crimes Tribunal, passim. Tako|e vidi Edward Herman, The Milosevic Trial (Part 1), Z Magazine, april 2002. Elizabeth Neuffer, Buried Truth, Boston glob, 30. jul 1996. Autorka tvrdi da je intervjuisala 30 bosanskih Srba dok je pisala ~lanak, iako se navodi svega nekoliko imena. Ibid. Navodno, ubijawe je trajalo nepunih deset minuta. Kad sam skupio hrabrost da si|em, sve je bilo potpuno pokriveno. Ali smrad je bio nepodno{qiv! Ovo je rekao Reuf Mehmedovi} kada ga je godinu dana kasnije intervjuisala Elizabet Nojfer. Woodward, Balkan Tragedy, str. 211, str. 270. Elizabet Nojfer je napisala: Kako bi se shvatio bes koji je pro{log leta obuzeo Armiju bosanskih Srba, treba priznati da su i bosanski Muslimani, sa svoje strane, vr{ili zlo~ine, ali je posle ovog neobi~nog priznawa brzo dodala da se pokoq koji su Tu`ioci tribunala opisali kao 'prizore iz pakla' ne mo`e objasniti prosto kao osveta. Buried Truth, Boston glob, 30. jul 1996. O uzajamnom karakteru etni~kih ~i{}ewa, vidi napomenu 6 i tekst u vezi s wom. Srbi u Srebrenici su i sami izbeglice, proterane tokom rata iz svojih domova (Lee Hockstader, Refugees Prevail in Srebrenica, But To What End?, Va{ington post, 7. decembar 1997). Na drugim mestima, me|utim, ovo je bilo samo odmazda za zlo~ine u Srebrenici i ostala sli~na ubistva (Dana Priest, U.S. Troops Extend a Hand to Refugees Tainted by War, Va{ington post, 18. februar 1997). Vidi izve{taj predat Generalnoj skup{tini UN i Savetu bezbednosti (A/48/177 A/25835), Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima genocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv

4 5 6

7 8 9

10

11

12

13 14

15

16

220
srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993, Jugoslovenska dr`avna komisija za ratne zlo~ine i genocid, april 1993, str. 19, <http://unbisnet.un. org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri= full=3100001!320302!1&ri=3&aspect=subtab124&menu=search&source=! horizon#focus>. Tako|e vidi: Milivoje Ivani{evi} Kwiga mrtvih Srebrenice i Bir~a 19921995, u Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93; i Joan Phillips, Victims and Villains in Bosnias War, Southern Slav Journal, prole}eleto 1992. John Pomfret, Weapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenicas Tough Guy, Va{ington post, 14. februar 1994. N.A., U.N. Report: Bosnian Serbs Massacred Srebrenica Muslims, Va{ington post, 12. avgust 1995. Michael Dobbs, Srebrenica Massacres Uncertain Legacy, Va{ington post, 7. jul 1996. Stephen Engelberg et al., Massacre In Bosnia, Wujork tajms, 29. oktobar 1995. Ibid. Na ve~eri povodom dodele nagrada u klubu Overseas Press Club, Ri~ard Holbruk pohvalio je medije zbog izvanrednog i primernog izve{tavawa o ratu na Kosovu. (Citirano u: Norman Solomon, Media Toeing the Line, Atlanta Journal Constitution, 9. maj 1999.) Jonathan Landay, More Mass Graves Found at Srebrenica, Christian Science Monitor, 19. januar 1996. David Rohde, The World Five Years Later, Wujork tajms, 9. jul 2000. Vidi: Edvard S. Herman, Poglavqe 1, Uvod, napomena 23 u ovoj kwizi. Kao {to sam ovde napisao, tvrditi da su Sjediwene Dr`ave i wihovi saveznici bili nepristrasni ili nezainteresovani zna~ilo je, u to vreme, falsifikovati istorijske podatke, a tako je i danas. Dobar prikaz mo`e se na}i u Johnstone, Fools Crusade, Poglavqe 4, The Making of Empires, str. 165200. Woodward, Balkan Tragedy, str. 283. Johnstone, Fools Crusade, str. 4547. Vidi: Edward S. Herman, David Peterson, The New York Times on the Yugoslavia Tribunal: A Study in Total Propaganda Service, ColdType, 2004, <http://www.coldtype.net/Assets.04/Essays.04/YugoTrib.pdf>. Prema oceni generalnog sekretara UN iz 1999: Neki od pre`ivelih ~lanova srebreni~ke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegovi}, izme|u ostalog, rekao da je saznao da je intervencija NATO-a u Bosni i Hercegovini mogu}a, ali se mo`e dogoditi samo ukoliko bi Srbi provalili u Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. Predsednik Izetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio. (Vidi The Fall of Srebrenica (A/54/549), Izve{taj generalnog sekretara povodom rezolucije Generalne skup{tine 53/35, 15. novembar 1999, paragraf 115 <http://www.ha verford.edu/relg/sells/reports/UNsrebrenicareport.htm>.) U ovom izve{taju UN ne ka`e se da je tom sastanku prisustvovalo jo{ devet osoba, me|u kojima i

17 18 19 20 21 22

23 24 25

26 27 28 29

30

221
Hakija Mehoqi}, biv{i {ef policije u Srebrenici, koji je izjavio da preostalih osam (svi koji su jo{ bili `ivi) mogu da potvrde Klintonov predlog. (Vidi: Dani, 22. jun 1998, <http://cdsp.neu.edu/info/students/markodani/dani2.html >.) Za analize zlo~ina koje su bosanski Muslimani izvr{ili sami protiv sebe, vidi, npr: L.T.C. John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office, Department of the Army, oktobar 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>; David Binder, Bosnias bombers, The Nation, 2. oktobar 1995; i Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 19921995 (London: Lit Verlag, 2003), str. 6869. Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 2, Uvod u osvajawe Srebrenice, u ovoj kwizi. Unearthing the truth about victims of war crimes is seen as crucial to establishing a lasting peace in Bosnia (Elizabeth Neuffer, Boston glob, 30. jul 1996). Nojferova ne ka`e ko jo{, pored ~lanova ustanova nadle`nih za ratne zlo~ine, deli weno mi{qewe. Tako|e, zapadni humanitarci koji se zala`u za intervencije nikada nisu zatra`ili da se pred sud izvedu biv{i indonezijski diktator Suharto i wegovi saradnici, {to bi bilo od su{tinske va`nosti za uspostavqawe dugoro~nog mira i socijalnog pomirewa u Indoneziji, a mo`emo biti sigurni da sli~nih zahteva ne}e biti ni u slu~aju biv{eg egipatskog diktatora Hosnija Mubaraka i wegovih doglavnika. Razlog se, kao i uvek, krije u ~iwenici da se zahtevi za podizawe optu`nica protiv ratnih zlo~inaca i biv{ih diktatora, kao sredstva za dono{ewe pravde i pomirewa, izdaju u skladu sa ameri~kim ciqevima. O obarawu korejskog aviona na letu 007 od strane Sovjeta: Sa velikim zaka{wewem, Wujork tajms je objavio tekst urednika pod naslovom La` koja nije oborena (The Lie That Was Not Shot Down, 18. januar 1988), u kom se vlada SAD optu`uje da je lagala u vezi sa prvobitnom pri~om, ali nema pomena o tome da je Tajms, naivno podr`avaju}i tu istu vladu, doprineo da pri~a opstane.

31

32 33

34

Poglavqe 9. KAKO SU O SREBRENICI IZVE[TAVALI BRITANSKI MEDIJI


Filip Hemond I. Kako je opisan napad bosanskih Srba na Srebrenicu u vreme kad se dogodio? (po~etak jula 1995)1 U prvim izve{tajima britanske {tampe o Srebrenici posebno se isti~u dve odlike. Prvo, mada ne u potpunosti, kontekst i pozadina doga|aja povremeno su nazna~avani u ve}oj meri nego u mnogim kasnijim izve{tajima, pa se srpski napad na grad ponekad sme{ta u kontekst borbi izme|u bosanskih Srba i bosanskih Muslimana. Drugo, postojalo je veliko zanimawe za to kakve }e posledice pad Srebrenice ostaviti na autoritet Zapada, tako da prezir koji su Srbi o~ito gajili prema zapadnoj politici povremeno deluje kao va`nija briga od sudbine muslimanske populacije u tom gradu. Obe ove odlike novinskog izve{tavawa po~etkom jula 1995. u suprotnosti su s kasnijim na~inom obrade ove pri~e, gde se naglasak bez sumwe stavqa na zlo~ine u Srebrenici koje su izvr{ili bosanski Srbi, a koji se predstavqaju kao rezultat unapred smi{qene, jednostrane, genocidne agresije. (i) Kontekst, pozadina i obja{wewa u po~etnim novinskim izve{tajima Nasuprot predstavi o jednostranom, genocidnom napadu, koja se kasnije pojavila, neki od prvih izve{taja pokazuju da su izme|u srpskih i muslimanskih snaga vo|ene borbe oko Srebrenice. Kako je 7. jula 1995. izvestio Independent: Naj`e{}e borbe u posledwe tri nedeqe bosanski Srbi ispaquju rakete u taj xep, verovatno u znak odgovora na pqa~ka{ke pohode muslimanskih snaga,2 dok je u Gardijanu od 11. jula pisalo da su holandski 'plavi {lemovi' u Srebrenici izlo`eni paqbi sa obe strane.3 S obzirom na op{ti obrazac izve{tavawa Zapada o Bosni po kom srpski napadi ~esto deluju kao ni~im izazvana agresija, jer se provokacije ne prijavquju ponekad se ~inilo da je novinare i komentatore zbunila odluka bosanskih Srba da napadnu grad. Tajms je pisao: Zauzimawe Srebrenice vi{e je pokazateq srpskog ma~izma nego ~in od strate{ke va`nosti,4 dok su ostali izve{taji taj potez tuma~ili kao poku{aj da se ponizi Zapad (vidi daqe u tekstu).

223
Tamo gde su napadi bosanskih Muslimana na okolna srpska sela zapo~iwani iz navodno demilitarizovanih za{ti}enih zona5 uop{te prijavqeni, postoji sklonost da se ubla`e. Ijan Trejnor iz Gardijana napisao je 13. jula 1995: Sela koja kontroli{u bosanski Srbi imaju slabu odbranu. Zauzimawem Srebrenice, oni bi neutralisali pretwu Muslimana, oslobodili qudstvo i uklonili prepreku svom dugoro~nom ciqu, da potpuno preuzmu kontrolu nad isto~nom Bosnom. On, me|utim, ka`e i da je Visoka komanda bosanskih Srba organizovala posete stranih novinara obli`wem selu Vi{wica, koje su Muslimani upravo bili napali, predstavqaju}i to, pritom, kao nameran propagandni potez Srba, iako su, za razliku od toga, napori zvani~nika bosanskih Muslimana da izazovu sa`aqewe Zapada obi~no prihvatani bez dvojbe. Trejnor tako|e umawuje zna~aj muslimanskog napada na ovo selo, ukazuju}i da je to bio samo jedan poku{aj Muslimana da Srbima pokvare u`itak, toga dana koji ima simboli~no zna~ewe u wihovom kalendaru, na Vidovdan, 28. juna, i izvrgava ruglu viziju generala Ratka Mladi}a o svesrpskom raju.6 U istom izdawu Gardijana, kolumnista Martin Vulakot prime}uje da su Srbi mogli da zauzmu Srebrenicu u svakom trenutku tokom protekle dve godine, i pita se: Za{to su izabrali ovaj trenutak da odigraju na kartu koju su uvek dr`ali u rezervi? On je zastupao tezu da minorni napadi lokalnih muslimanskih snaga iz Srebrenice nisu bili ozbiqan problem, nagove{tavaju}i da Srbi mo`da imaju ciq da oslobode vojnike koje }e poslati u Sarajevo, gde su snage bosanske vlade ja~e. Tako|e je napisao: Mo`e biti da lideri bosanskih Srba nisu mogli da smisle {ta drugo da u~ine Po{to su ovo mogli da urade, to su i uradili. To je slabo obja{wewe, ali se opet razlikuje od kasnijih izve{taja o unapred smi{qenom genocidnom pohodu. Vulakot tako|e osporava ideju da su bosanski Srbi mo`da odgovarali na napade bosanskih Muslimana, govore}i o monstruoznom samosa`aqewu koje je Srbe navodno navelo da se stave u ulogu mu~enika koji brane Srpstvo.7 Najzanimqivije obja{wewe mo`da dao je dopisnik Tajmsa Majkl Evans, u izve{taju objavqenom 14. jula, na prvoj strani, pod naslovom Muslimanski vojnici 'nisu uspeli da odbrane grad od Srba',8 koji se oslawa na izvore vojnih i obave{tajnih slu`bi. U ~lanku se ka`e da su se snage bosanskih Muslimana u Srebrenici slabo branile a wihovi komandanti su oti{li te no}i pre nego {to }e srpski tenkovi u}i u grad. Prema jednom obave{tajnom izvoru, Bosanska muslimanska armija prosto je i{~ezla iz Srebrenice, dok su visoki oficiri oti{li prethodne no}i. Srebrenica je, zapravo, napu{tena {to je relativno slaba srpska trupa iskoristila za napredovawe. Negiraju}i ostale izve{taje, prema kojima je u napadu u~estvovalo i do 1.500 Srba, Evans navodi da obave{tajne slu`be procewuju da je glavni napad izvela trupa od oko 200 qudi, sa pet tenkova. Po jednom od wegovih neimenovanih izvora iz obave{tajnih krugova: Bila je to operacija niskog intenziteta, ali iz nekog razloga, koji ne mo`emo razumeti vojnici bosanskih Muslimana nisu se mnogo opira-

224
li. Ovakav opis operacije prili~no niskog intenziteta protivan je koordinisanom genocidnom pohodu koji su mediji kasnije pomiwali. Evans odstupa od uobi~ajenog scenarija i kada prime}uje da, uprkos tome {to je Srebrenica bila zvani~no demilitarizovana 1993, snagama bosanskih Muslimana u gradu nije nedostajalo oru`ja i granatirale su srpske jedinice du` glavnog puta ka jugu. Muslimanske snage su bile adekvatno opremqene za uli~ne borbe. Po wegovim obave{tajnim izvorima, upravo to nasiqe je prethodilo srpskom napadu, iako je taj napad bio oportunisti~ki potez bosanskih Srba: Odluka Muslimana da napuste grad iznenada je Srbima dala priliku da okupiraju Srebrenicu. Evans je ukazao na mogu}nost da su Muslimani napustili Srebrenicu zbog toga {to su bili slabi u vojnom smislu, po{to su lokalni braniteqi potencijalno bili nesposobni da uspostave odbranu. Tako|e je primetio: Ako je napu{tawe Srebrenice bilo politi~ka odluka, Srbi su to mogli do`iveti kao poziv da pre|u na slede}e muslimanske enklave, pre svega @epu i Gora`de. Srebrenica je kasnije postala vrlo zna~ajan doga|aj najve}i zlo~in posle Drugog svetskog rata ali u ranim medijskim izve{tajima, pre nego {to se u~vrstio ovakav stav, doga|aj se sam po sebi nije ~inio tako bitnim. Srebrenica je britanskim izve{ta~ima i komentatorima postala va`na ne toliko zbog odre|enih doga|aja na terenu koliko zbog izazova koji je srpska akcija uputila Zapadu. [tavi{e, mo`da je ba{ ovaj ose}aj poni`ewa mnoge pisce naveo da Srebrenicu pretvore u jedan od najsna`nijih primera srpskog zla. (ii) Negodovawe zbog srpskog podsmehivawa autoritetu Zapada Zapawuje i to koliko ~esto se Srebrenica predstavqa kao poraz Zapada, a ne kao poraz bosanskih Muslimana. Uvodna kolumna Independenta od 13. jula 1995. po~iwe re~ima: Farsa, fijasko, katastrofa, poni`ewe sve te re~i su upotrebili politi~ari i komentatori u posledwih 24 ~asa da opi{u pad enklave Srebrenica.9 Dva dana kasnije, u uvodniku lista je o`aqen prizor mo}nog Zapada, sa svim svojim bombama, avionima i raketama koji je ostao da kr{i ruke po strani. Independent je ocenio da se UN suo~avaju sa mukom, predvi|aju}i da }e povla~ewe izazvati krizu poverewa u me|unarodne institucije. Opisuju}i poqa smrti oko Srebrenice, koja su nanela najve}u {tetu evropskoj geopoliti~koj strategiji posle rata protiv Hitlera, ~lanak nagove{tava da je poretku ustanovqenom posle Drugog svetskog rata do{ao kraj, dok se za Sjediwene Dr`ave, taj garant mira i bezbednosti na ovom kontinentu tokom 50 godina, ka`e da sada samo pometene, figuriraju izdaleka. U uvodu se Bosna eksplicitno prikazuje kao popri{te nadmetawa izme|u Evrope i SAD, uz komentar da je do{ao kraj pax Americana na na{em kontinentu. Vreme je za pax Europa. Ali je ponovo Balkan teren za ogled.10

225
Majkl Evans i Tom Rouds naveli su u Tajmsu da je srpsko zauzimawe Srebrenice zadalo smrtni udarac kredibilitetu UN. Kao da napad nije bio toliko usmeren na bosanske Muslimane koliko na Zapad: Ujediwene nacije su u stvari tu pretrpele jo{ jedan smrtonosni udarac, koji su im zadali Srbi.11 Sli~no tome, Ijan Trejnor je u Gardijanu pisao kako se Srbi prema UN odnose sa uobi~ajenim prezirom, jer su holandski vojnici bili uzeti kao taoci.12 Martin Vulakot je zabele`io: Srbi nam daju pune ruke posla. Zauzimawe Srebrenice bilo je jo{ jedno na duga~kom spisku poni`ewa UN, po{to je general Mladi} oduvek koristio enklave da izaziva UN i omalova`ava wihove komandante.13 II. Rani izve{taji o masakrima (kraj jula oktobar 1995) U razmatrawu ovog perioda u izve{tavawu dve stvari najvi{e padaju u o~i. Prvo, jo{ se donekle izve{tava o kontekstu, ali mawe nego u po~etku. Drugo, procene o broju nestalih, za koje se pretpostavqa da su mrtvi, veoma se razlikuju me|u sobom i tek se, u periodu od nekoliko nedeqa, pretvaraju u prihva}enu verziju. (i) Kontekst, pozadina i obja{wewe Kako je 16. jula 1995. godine u Gardijanu primetio Xon Svini: Pad je po~eo masakrom seqana u Vi{wici. Paqewe krovova, kasapqewe seqaka: poznat prizor, ali s jednom razlikom. Ubice su Muslimani, `rtve Srbi. Po~etkom juna jedan komandos bosanske armije, odan multietni~koj ali prete`no muslimanskoj vladi u Sarajevu, napustio je enklavu i oti{ao da spali Vi{wicu. Ovo je labavo, ali ipak predstavqa srpski napad na Srebrenicu kao deo postoje}eg sukoba dveju strana, a ne kao unapred smi{qeni plan za genocid. Svinijevo obja{wewe za napade je bilo: Uzavrele krvi, bosanski Srbi su se osvetili.14 U Independentu Robert Blok je zapisao: Muslimanski vojnici iz Srebrenice bili su sposobni borci i tokom rata, u nekoliko navrata uspevali su da se probiju iz enklave i razore neka okolna sela, ubiv{i pritom mnogo srpskih civila.15 Ponovo, ovo nije cela istina, ali se barem razlikuje od kasnijeg izve{tavawa, koje je srebreni~ke Muslimane predstavqalo iskqu~ivo kao `rtve. (ii) Proceweni broj nestalih Iz ove perspektive vaqa pogledati koliko su se procene o broju nestalih razlikovale i utvrditi koji su izvori saop{tavali takve razli~ite brojke. U izve{taju Xona Svinija od 16. jula, ve} pomenutom, tvrdilo se da

226
svi znaju {ta se upravo sada doga|a muslimanskim mu{karcima u Srebrenici. Oko 10.000 wih je nestalo. U ovom ~asu ih 'ispituju'.16 U izdawu Gardijana od istog dana citira se komesar EU za humanitarne poslove Ema Bonino, koja ka`e: Glavni problem su nestala lica wih oko 15.000.17 Deluje jasno da je brojka od 10.000 dobijena kada je od procewenog broja stanovnika Srebrenice 1993. godine oduzet broj izbeglica iz tog grada. Kako je u Independentu napisao Kristofer Belami: Godine 1993. u toj enklavi je `ivelo oko 42.000 qudi. Ju~e je izbegli~ki logor UN u Tuzli registrovao 6.440 izbeglica, uglavnom `ena, dece i staraca, dok se u obli`wim logorima nalazi jo{ 10.500 qudi. Veruje se da ih u okolini ima jo{ 11.000. Brojka od 10.000 nestalih lica je, dakle, spekulacija zasnovana na proceni iz 1993, koja zanemaruje broj eventualno poginulih ili onih koji su, zbog te{kih uslova, pobegli za ove dve godine. Tako|e se ~inilo, iz Belamijevog izve{taja, da su procene potekle od vlade bosanskih Muslimana: Bosanske vlasti zatra`ile su ju~e da se sprovede akcija potrage i spasavawa, kako se procewuje, 10.000 qudi, za koje se ne zna gde su.18 Metod ra~unawa, a kamoli verodostojnost vi{ih procena, poput cifre Boninove od 15.000, retko se dovodi u pitawe. Gardijan je, me|utim, primetio: Jo{ se ne zna koliko je qudi nestalo iz Srebrenice. Zvani~ni podaci govore da je pre pada u woj `ivelo oko 40.000 qudi, ali ona je tri godine bila odse~ena i agencije za pomo} veruju da je bosanska vlada preuveli~ala broj stanovnika kako bi obezbedila ve}i priliv pomo}i.19 Ako je ovo ta~no, ~ini se izvesnim da se znalo da je cifra od 10.000 preterana. [tavi{e, u pore|ewu s kasnije ustanovqenom zvani~nom verzijom, neke od procena iznetih u izve{tajima iz ovog perioda ~ak deluju oprezno i uzdr`ano. Na primer, izve{taj od 25. jula u Independentu pomiwe: Prema nekim procenama, broj pogubqenih zatvorenika dosti`e 4.000.20 U tom trenutku je jo{ pravqena razlika izme|u broja nestalih i broja masakriranih, kao i u drugom izve{taju iz Independenta koji ka`e da su ~ak 6.000 nestalih muslimana i ~ak 4.000 zarobqenih muslimanskih mu{karaca iz Srebrenice Srbi grupno pogubili. Prethodna cifra je izgleda potekla od Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, dok je druga navodno bila zasnovana na iskazima muslimanskih izbeglica iz Srebrenice i svedo~ewima Srba koji `ive u okolnim gradovima i selima. Treba ista}i i da su oni grupno pogubqeni bili srebreni~ki borci.21 Dvadeset petog jula Gardijan je pisao o konferenciji za {tampu izaslanika UN Tadeu{a Mazovjeckog, na kojoj je on rekao da je iz Srebrenice nestalo 7.000 qudi, ukazuju}i da je posredi veoma ozbiqno kr{ewe qudskih prava ogromnih razmera, i da su po~iwena varvarska dela. U izve{taju ovog lista se, me|utim, prime}uje da, iako su mnoge izbeglice govorile o zverstvima, analiti~ari upozoravaju da se u vreme rata gotovo bez izuzetka preteruje u pogledu zlo~ina, usled konfuzije, straha, za potrebe propagande ili psiholo{kog ratovawa. Izve{taj je, tako|e, skrenuo pa`wu na ni`i proceweni broj od 4.000 ubijenih, a poput ostalih ~lanaka iz tog vremena citira i primedbu holandskog ministra odbrane, Jorisa Vorhevea,

227
da su holandski vojnici pri UN u Srebrenici rekli da su videli grozote, ali ono {to su na{i vojnici videli ne obja{wava gde su nestale hiqade qudi.22 Nije pro{lo mnogo vremena otkako je Mazovjecki ovo izjavio, kada je Savet bezbednosti UN odlu~io da se pozabavi fotografijama, koje je tobo`e snimila slu`ba za prismotru iz vazduha, koje je pred Savetom otkrila ameri~ka ambasadorka Medlin Olbrajt. Tajms je preneo da je generalnom sekretaru UN, Butrosu Butrosu Galiju, nalo`eno da sastavi izve{taj o mogu}im 'zlo~inima protiv ~ove~nosti'. U ~lanku se pomiwe procena Olbrajtove da je streqano i do 2.700 muslimanskih mu{karaca, ali se ka`e i da Crveni krst procewuje da je nestalo 6.000 qudi, da Amerika ukupan broj lica za koja se ne zna gde su procewuje na 13.000 i da su iz organizacije Amnesti interne{enel rekli da se za vi{e hiqada mu{karaca, ukqu~uju}i de~ake od samo 12 godina, ne zna gde su i mo`e biti da su namerno ili proizvoqno ubijeni, {to je potvrdilo procene da je mo`da nestalo ~ak 4.000 muslimanskih mu{karaca.23 Sve ove procene pojavile su se u istom izve{taju, {to je stvorilo vrlo konfuznu sliku. Mo`da je doprinos Olbrajtove, kao i zvani~nika UN i ostalih, presudio u tome da se smrti u Srebrenici okarakteri{u kao deo unapred planiranog masakra, a ne kao posledica vojnog sukoba. Na zasedawu Saveta bezbednosti Olbrajtova je rekla: Ovi mrtvi nisu poginuli u `aru borbe. Oni su ubijani sistematski, prema instrukcijama lidera bosanskih Srba.24 Prenose}i wene re~i, Xon Svini prime}uje da je Olbrajtova iskoristila fotografije snimqene iz vazduha u Savetu bezbednosti upravo na vreme da spre~i bilo kakvu korisnu propagandu za Srbe, koju su stvarale slike bede Srba u Krajini, koje je isterala hrvatska vojska: qudi pretvoreni u senke napu{taju domove u kojima su generacijama `iveli; spaqene ku}e; Srbi kamenovani pred o~ima hrvatske policije, nepokretni.25 Ovakva opservacija, kakvu je izneo Svini, u to vreme je bila retkost i brzo je nestala iz ukupnog medijskog izve{tavawa. Mnogi su nastup Olbrajtove u UN prihvatili kao pokazateq onoga {to je Gardijan/Obzerver u naslovu Svinijevog ~lanka opisao kao ~vrste dokaze da je masakrirano ~ak 2.700 mu{karaca i de~aka. Posebno treba ista}i izve{taj Dejvida Roudija za ameri~ki Christian Science Monitor (Monitor hri{}anske nauke, prim. prev.), koji je 19. avgusta preneo Gardijan.26 Roudi u svom izve{taju tvrdi da je posetio mesto koje se vidi na jednoj od fotografija Olbrajtove, gde je prona{ao qudsku nogu u fazi raspadawa, koja je virila iz nedavno raskopane zemqe. U tom trenutku Roudi je jo{ govorio o zvani~nim procenama Ujediwenih nacija, prema kojima se 4.000 do 6.000 muslimanskih mu{karaca jo{ vodi kao nestalo, ali do oktobra 1995. takve uobi~ajene procene porasle su na 8.000, a ta je cifra izgleda potekla od Crvenog krsta (vidi Predgovor). Po~etkom oktobra, Independent je izvestio da je Crveni krst saop{tio da se jo{ ne zna gde je 8.000 od 42.000 qudi, koliko je bilo u Srebrenici pre pada,27 dok je u uvodniku objavqenom krajem meseca re~eno da se posle pada Sre-

228
brenice preko 8.000 mu{karaca i de~aka tinejxera jo{ vode kao nestali. Pretpostavqa se da je ve}ina masakrirana kada su grad u julu osvojili bosanski Srbi.28 III. Izve{tavawe tokom 2001. godine Zanimqivo je ista}i tri odlike ~lanaka o Srebrenici iz 2001. godine. Prva je uloga Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) u tuma~ewu onoga {to se dogodilo. Druga, u vezi s tim, je sada bezrezervno obele`avawe Srebrenice kao genocida, uz ~este paralele sa Drugim svetskim ratom. Tre}a su navodni dokazi masakra, u vidu le{eva u tuzlanskoj mrtva~nici. (i) MKSJ Hap{ewe Dragana Obrenovi}a u aprilu 2001. i osu|ivawe Radislava Krsti}a na osnovu optu`bi vezanih za genocid, u avgustu iste godine, dali su povoda za izve{taje u kojima se sumira zna~aj Srebrenice. Kasnije }emo govoriti o pronala`ewu paralela sa Drugim svetskim ratom, ali prvo treba ista}i na koji je na~in MSKJ dao neke vrlo jasne signale o tome kako treba tretirati ovaj doga|aj. U optu`nici protiv Obrenovi}a je pisalo da je on u~estvovao u zlo~ina~kom planu i poduhvatu, ~ija je zajedni~ka svrha bila da se zadr`i, zarobi, grupno pogubi, od strane streqa~kog voda, i zakopa preko pet hiqada muslimanskih mu{karaca i de~aka iz enklave Srebrenica, {to obuhvata ekshumirawe tela `rtava i ponovno zakopavawe na tajnim lokacijama29 Independent je citirao MSKJ, koji ka`e da je muslimanska populacija Srebrenice bukvalno eliminisana,30 ~ime se stanovni{tvo proterano usled rata pre}utno spaja s qudima koji su stvarno ubijeni. ^itaju}i obrazlo`ewe Presude sudskog ve}a u slu~aju Radislava Krsti}a, predsedavaju}i sudija Almiro Rodriges rekao je da je ime Srebrenica postalo sinonim za konflikt koji je uni{tio biv{u Jugoslaviju. ime koje priziva slike koje ~ovek radije ne bi video le{eve nagomilane u masovnim grobnicama; le{eve s vezanim rukama ili povezima na o~ima ra{~ere~ene le{eve, tako|e; neidentifikovane le{eve le{eve. Rodriges je tako|e kazao i da je u Srebrenici etni~ko ~i{}ewe preraslo u genocid.31 Ono {to je bar ponekad u julu 1995. prikazivano kao oportunisti~ki potez ili kao osveta za ranije pqa~ka{ke pohode muslimanskih boraca, sada je postalo unapred planirani zlo~ina~ki poduhvat, ~ak i genocid. Srebrenica vi{e nije postojala u kontekstu jednog gra|anskog rata ve} samo kao izuzetan doga|aj, izvan istorije. Kao takva, izgleda da je imala vi{e veze s Drugim svetskim ratom nego s gra|anskim ratom u Bosni.

229
(ii) Paralele s Drugim svetskim ratom U svim navedenim ~lancima o su|ewima Obrenovi}u i Krsti}u izvode se paralele s Drugim svetskim ratom. Srebrenica se naj~e{}e opisuje kao najgori zlo~in u Evropi od Drugog svetskog rata,32 ili najgori zlo~in na evropskom tlu jo{ od Drugog svetskog rata,33 ili najgori evropski zlo~in jo{ od vremena nacista,34 ili sistematske egzekucije kakve nisu vi|ene od Drugog svetskog rata.35 Varijacije ovakvih opisa koriste se toliko ~esto i uobi~ajeno da ~ine standardnu formulu za definisawe Srebrenice. Novinarima su se, izgleda, pri svakom pomenu Srebrenice ukazivale nove mogu}nosti za pore|ewa s Drugim svetskim ratom. Stiven Kasl je u Independentu napisao da presuda MKSJ izdvaja Krsti}a kao najva`nijeg ratnog zlo~inca koji je izveden pred sud jo{ od nacisti~kog lidera Adolfa Ajhmana (iako Tribunal nije saop{tio da je on li~no u~estvovao u bilo kom od zlo~ina koji su navedeni).36 Ijan Blek, koji pi{e za Gardijan, uvi|a istu paralelu, jer je Tribunal upotrebio re~nik poznat sa su|ewa nacisti~kom ratnom zlo~icu Adolfu Ajhmanu u Izraelu 1961. godine. Blek je dodao: U scenama koje podse}aju na Drugi svetski rat, mu{karci i de~aci uzrasta izme|u 13 i 70 godina odvojeni su od `ena i dece i odvezeni autobusima na streqawe.37 Tajms je intervjuisao doktora Danijela O'Brajena iz organizacije Lekari bez granica, koji je bio svedok pada Srebrenice. O'Brajen je izjavio: Rekli su da se tako ne{to vi{e nikad ne bi moglo dogoditi u Evropi posle Au{vica Ali se dogodilo, i to pred o~ima vojnika UN.38 (iii) Tela u Tuzli Veliki broj ~lanaka pomiwe tela u tuzlanskoj mrtva~nici kao dokaz srebreni~kog masakra. Uprkos prihva}enoj proceni da je usmr}eno 7.000 8.000 qudi, jo{ su stizale razli~ite informacije o ta~nom broju poginulih. Aprila 2001. Gardijan je napisao da, za razliku od Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, koji procewuje da je u Srebrenici masakrirano 7.300 mu{karaca i de~aka, ro|aci nestalih procewuju da ih je ukupno ubijeno verovatno 10.000. U tekstu pi{e da je do septebra pro{le godine, iz masovnih grobnica oko grada ekshumirano 4.000 tela, ali je samo 76 identifikovano sa izvesnom sigurno{}u.39 U julu je Kejt Holt iz Independenta napisala da se sada veruje da je ubijeno gotovo 9.000 qudi, iako nije rekla za{to se tako misli, niti ko tako misli. Saop{tila je, me|utim, da je do sada otkriveno preko 4.700 tela Od toga je zasad identifikovano samo 180.40 Da su ove brojke bile ta~ne, to bi zna~ilo da je izme|u aprila i jula 2001. otkriveno jo{ 700 tela i da su identifikovana dodatna 104.

230
Nekoliko dana posle izve{taja Holtove Independent je objavio ~lanak (pretpostavqamo) bosanskog, muslimanskog novinara, Nedima Dervi{begovi}a, koji je iz Sarajeva izvestio da zvani~nici bosanskih Muslimana ka`u da su otkrili masovnu grobnicu u isto~noj Bosni u kojoj se nalazi preko 200 `rtava srebreni~kog masakra, u kom je poginulo i do 8.000 Muslimana. Primeti}ete da se u Sarajevu izgleda verovalo da je poginulo do 8.000, ne 9.000 ili 10.000. Dervi{begovi} je naveo re~i neimenovanog zvani~nika, koji je to opisao kao jedno od najve}ih dosada{wih otkri}a u zasebnoj masovnoj grobnici Te{ko je re}i koliko se ta~no tela tamo nalazi, ali svakako vi{e od 200. U ~lanku stoji da je oko 4.500 tela srebreni~kih `rtava otkriveno u pojedina~nim i masovnim grobnicama ili na|eno po {umama isto~ne Bosne.41 Tri dana kasnije Independent je doneo jo{ jedan ~lanak o Srebrenici, govore}i ovog puta da je nestalo gotovo 8.000 qudi, ali predvi|aju}i da }e do kraja ove godine biti ekshumirana tela nekih 6.000 `rtava masakra. U ~lanku se tako|e zapa`a slede}e: ^ak i uz pomo} tehnologije ispitivawa DNK, identifikuje se svega stotinak tela mese~no.42 Prema ovom predvi|awu, broj navodno prona|enih tela pribli`avao se prihva}enom zbiru od 8.000 ubijenih, iako nije jasno za{to se o~ekivalo da }e do kraja te godine biti ekshumirano 6.000. Nema poku{aja da se uspostavi nekakva doslednost izme|u razli~itih tekstova u istom listu, ~ak ni kad se objavquju u razmaku od samo nekoliko dana.43 Najdetaqnije informacije dao je ~lanak na tu temu koji je 3. avgusta osvanuo u Gardijanu. Xenifer Fridlin (koja je procenila da je u Srebrenici ubijeno 7.500 qudi) zapisala je da oko 4.000 plasti~nih vre}a sa ostacima, kako se procewuje, 3.0003.500 qudi ubijenih u Srebrenici stoji uredno slo`eno i obele`eno na beskrajnom nizu polica. Ovo zvu~i uverqivije ne 4.000 ili 4.700, ili predvi|enih 6.000 tela, ve} 4.000 vre}a sa ostacima mawe qudi. [to je neobi~no, Fridlinova je tako|e ukazala na mogu}nost da neka od ekshumiranih tela mo`da ne pripadaju bosanskim Muslimanima, navode}i da je Me|unarodna komisija za nestala lice iz Sarajeva u to vreme procenila da od 30.000 tela nestalih iz Bosne i Hercegovine, vi{e od dve tre}ine pripada Muslimanima, izme|u 4.000 i 7.000 Srbima, a mawe od 1.000 Hrvatima.44 IV. Naser Ori}: muslimanski Robin Hud Jedna od najupadqivijih odlika izve{tavawa medija o napadu bosanskih Srba na Srebrenicu je to {to se taj doga|aj retko shvata i obja{wava u kontekstu gra|anskog rata. O tome govori i zanemarqiv broj ~lanaka u kojima se pomiwe lokalni lider bosanskih Muslimana Naser Ori}. Potraga za ~lancima o Srebrenici u kojima se posle jula 1995. javqa Ori}evo ime otkrila je samo devet tekstova u ~etiri lista u rasponu od devet godina.45 Na~in na koji je {tampa predstavqala Ori}a za to vreme se promenio, ali wegova va`na uloga, po svoj prilici, ostaje marginalna.

231
U prvom, najboqe potkovanom ~lanku, iz jula 1995,46 general Ori} progla{ava se muslimanskim 'Robinom Hudom'. Uprkos tome {to Ori}a wegov narod posmatra kao nekakvog Robina Huda, ~iji su hrabri potezi omogu}ili enklavi da se prehrani i odbrani, u ~lanku se o Ori}evim pqa~ka{kim pohodima na srpska sela oko Srebrenice ne govori kao o razlogu srpskog napada. Uticaj ovih pohoda se umawuje, ali se u tom trenutku izve{ta~ bar ose}a obaveznim da pru`i kakvo-takvo obja{wewe: Ti su pohodi samo iskori{}eni kao opravdawe za prodor bosanskih Srba u 'za{ti}enu zonu'. 'To je, jednostavno, bilo teroristi~ko upori{te i mi to vi{e nismo mogli da toleri{emo', izjavio je ju~e Radovan Karaxi}, lider bosanskih Srba. Dok se Srbi prikazuju kao u~esnici u etni~kom ~i{}ewu, ozbiqnost Ori}evih aktivnosti se prikriva, a ubistva se uop{te ne pomiwu: Tokom krvave jeseni 1992, kada su vojnici bosanskih Srba i wihovi paravojni saveznici '~istili' isto~nu Bosnu od Muslimana, Naser Ori} i wegovi qudi su napadali uzvodno i nizvodno dolinom reke Drine, kradu}i stoku, pale}i sela i nanose}i bolno poni`ewe krilima Armije bosanskih Srba. Kona~ni pohod na selo Vi{wica pomiwe se kao razlog zbog kog su Srbi zauzeli Srebrenicu, a navode se i re~i pukovnika Milovana Milutinovi}a, koji ka`e da je od januara u teroristi~kim akcijama ubijeno 50 Srba. Ne mo`emo vi{e tolerisati neuspeh i nerad Unprofora. U}i }emo i sami obaviti posao Unprofora umesto wih. Mi }emo demilitarizovati Srebrenicu. Me|utim, jasno se stavqa do znawa da je to tek izgovor i da je pohod na Vi{wicu bio samo poku{aj da se do|e do hrane, po{to su Srbi blokirali konvoje koji su donosili pomo}: Posle nekoliko meseci, tokom kojih su Srbi ograni~avali ulazak konvoja koji nose pomo} u enklavu, muslimanska pqa~ka{ka dru`ina iz Srebrenice napala je Vi{wicu, obli`we srpsko selo. Verovatno su tra`ili stoku, ali su Muslimani uz to spalili {est ku}a, ubili jednog srpskog vojnika i te{ko ranili jednu staricu. Vlasti su smesta u Vi{wicu odvele malu grupu stranih novinara, kako bi pripremili svetsku javnost za poku{aj osvajawa te enklave. Nekoliko dana posle ovog ~lanka u Independentu, Gardijan je pomenuo Ori}a kao bosanskog komandanta Srebrenice koji je kapitulirao po{to je postignut dogovor: Bosanski vojnici su pristali da predaju oru`je UN, a Srbi su, zauzvrat, pristali da obustave napad.47 Ori} se ovde prikazuje kao vrhunski komandant gerile, najboqi na Balkanu, po izvorima iz UN. Zato ostaje misterija zbog ~ega Ori} i wegovih 250 sjajnih vojnika nisu gotovo ni poku{ali da pru`e otpor. Izvori pri UN, citirani u ~lanku, ukazuju da je, kao dobar vojni zapovednik, Ori} uvideo da je Srebrenicu uzaludno braniti i povukao svoje qude u brda, kako bi odande pomrsili konce Srbima '{to su', ka`e UN, 'svakako u stawu da u~ine'. U ~lanku se, me|utim, prime}uje: Postoje mnoge teorije zavere, po kojima je postignut nekakav dogovor da se on i wegovi qudi povuku 24 sata pre nego {to }e grad pasti, i po kojima je bosanska vlada, svesna da se Srebrenica ne mo`e odr`ati, zadovoqna {to }e ponovo imati status `rtve

232
u o~ima me|unarodne javnosti. Namera je o~igledno da se ospore ovakve teorije zavere. Do novembra 1995, tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, javila se mogu}nost da }e Ori} opisivan kao vojni komandant bosanske vlade u isto~noj muslimanskoj enklavi i komandant enklave Srebrenica kako se o~ekuje, biti optu`en za ratne zlo~ine.48 Ori} nije imao glavnu ulogu u ovoj kratkoj pri~i, kao ni Srebrenica, po{to je mogu}nost da on bude optu`en za ratne zlo~ine bila nespojiva s prihva}enom verzijom o masakru u Srebrenici. U skladu s nastavqenim naporima da se o~uva Ori}ev imix heroja, Xon Svini ga je decembra 1995. opisao kao sposobnog bosanskog komandanta gradske milicije.49 Do slede}e godine po~elo se govoriti o navodima Srba da je Ori} vr{io zlo~ine, iako ponekad na takav na~in da oni ispadnu sumwivi. Xulijus Straus napisao je za Dejli telegraf: Televizija bosanskih Srba naro~ito voli da pokazuje jedan stra{an polu~asovni film, sa krupnim kadrovima zlo~ina, koje je navodno izvr{io vojni komandant Srebrenice, Naser Ori}, protiv srpskih seqana.50 U drugom ~lanku iz Telegrafa, iz 1996. godine, ka`e se da mnogi Muslimani krive gospodina Ori}a za krah zakona unutar srebreni~kog xepa i da je za mnoge izbeglice iz Srebrenice Ori} lik koji treba mrzeti, optu`en da je profitirao od tu|e bede. U ~lanku se javqaju daqe kontroverze, kada se ka`e da ga bosanski Srbi tako|e optu`uju kao ratnog zlo~inca, koji je tokom ~itavog rata organizovao napade na srpske civile u blizini Srebrenice. Neobi~no je i to {to ovu uop{tenu izjavu nije osporila, ve} upravo podr`ala jedna specifi~na ilustracija: Za Veselina [arca, bosanskog Srbina koji danas `ivi u Mili}ima, nema sumwe da je g. Ori} zlo~inac. Preko 12 belih fleka od o`iqnog tkiva na wegovim rukama jedini su dokaz koji je g. [arcu potreban da svedo~i o tome kakav je ~ovek g. Ori} postao u ratu.51 ^ini se da je Ori} potom i{~ezao iz ~lanaka o Srebrenici, sve do 2001, kad je nakratko pomenut u izve{tajima o su|ewu pred MKSJ. U oba ~lanka se ka`e da je on nepravedno optu`en za ratne zlo~ine. U Gardijanu, Xonatan Stil je izvestio da Ori} `eli da ispri~a Ha{kom sudu istinu o svojoj ulozi tokom rata 19921995. i da je predvodio odbranu Srebrenice pre nego {to je masakrirano na hiqade muslimanskih mu{karaca.52 U Dejli telegrafu, Ori} je opisan kao muslimanski komandant Srebrenice, koji je nekoliko godina pru`ao otpor nadmo}noj srpskoj vojsci, uz primedbu da su se oni koji su pre`iveli srebreni~ki masakr 1995. zakleli da }e {tititi Ori}a, iako ga mnoge Sarajlije optu`uju da se obogatio od ratnih dejstava.53 Ove iste optu`be iznesene su i kada je NATO, u ime MKSJ, uhapsio Ori}a u aprilu 2003. Independent je objavio ~lanak sa detaqnim opisom zlo~ina za koje je bio optu`en, ali ga je uz to prikazao kao na{iroko hvaqenog u Bosni {to je branio Muslimane od srpskih napada~a.54 Sve u svemu, lik Nasera Ori}a kao muslimanskog Robina Huda ostao je neukaqan.

233
Zakqu~na napomena Izve{tavawe ~etiri vode}a britanska lista o padu za{ti}ene zone Srebrenica primer je obrasca koji se uo~ava u sveukupnom izve{tavawu zapadnih medija, pri ~emu su napori ulo`eni po~etkom i sredinom jula 1995. da se saop{te ~iwenice i pru`i bilo kakav relevantan kontekst u te{koj ratnoj situaciji, brzo podlegli u korist senzacionalisti~ke tendencije dramatizovawa standardne pri~e o zlo~incima i `rtvama, zahvaquju}i kojoj je, od kraja jula do oktobra 1995, nastala zvani~na verzija o srebreni~kom masakru. Tako se krajem jula 1995. izve{tavawe spustilo na povr{an i pristrasan nivo. Mediji svakako nisu ~itaocima razjasnili situaciju, ve} su potvr|ivali partijsku liniju koja je bosanske Srbe pretvarala u zlotvore, a bosanske Muslimane predstavqala kao wihove jedine `rtve. Pozadina doga|aja od jula 1995. ne isti~e se ~ak ni u ranim prikazima, dok je iz kasnijih izve{taja posve nestala. Zanemaruju se razmere i brutalnost ubistava Srba tokom 32 meseca pre jula 1995, dok se Naser Ori}, borac bosanskih Muslimana, koji je nare|ivao takva ubistva velikih razmera, prikazuje kao plemeniti braniteq svojih saboraca, ne kao ratni zlo~inac. Uprkos tome {to su se mogle ~uti razli~ite i kontradiktorne procene, broj poginulih kod Srebrenice jula 1995. i na~in na koji su oni umrli u na{em medijskom uzorku nikad se ozbiqno ne istra`uju, dok se uloga Zapada i MKSJ tako|e tretira nekriti~no. Jasan stav novinara da je Zapad bio poni`en u Srebrenici o~ito ih je podstakao da istorijske doga|aje od jula 1995. pretvore u vanistorijsku, pou~nu pri~u, koja obiluje odjecima Drugog svetskog rada, kako bi se ona potom mogla upotrebiti da se opravda daqe intervenisawe Zapada u tom regionu, pre svega u sklopu hrvatskog napada na Srbe u Krajini, uz podr{ku SAD.

Napomene
1 U ovom poglavqu analizira se izve{tavawe o Srebrenici u ~etiri britanska dnevna lista: Tajmsu, Dejli telegrafu, Independentu i Gardijanu. Ispituju se tri perioda: po~etak jula 1995; kraj jula oktobar 1995; i januar decembar 2001. ^lanci objavqeni u navedenim vremenskim periodima odabrani su na osnovu elektronske pretrage novinske baze ProQuest, u okviru koje su tra`eni ~lanci koji imaju re~ 'Srebrenica' u naslovu. 2 Christopher Bellamy, Serbs turn firepower on Srebrenica, Independent, 7. jul 1995, str. 15. 3 Ian Traynor, Julian Borger, Serbs defy UN air raid threat Dutch blue helmets in Srebrenica find themselves shot by both sides as safe haven faces new shelling, Gardijan, 11. jul 1995, str. 11. 4 Michael Evans, Tom Rhodes, Capture of Srebrenica strikes mortal blow to UN credibility; Bosnia, Tajms, 12. jul 1995, str. 1.

234
5 Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 2, Uvod u osvajawe Srebrenice, posebno deo Manipulisawe za{ti}enim zonama u ovoj kwizi. 6 Ian Traynor, Third time unlucky for unsafe area Ian Traynor traces the tortuous antecedents to the defiant Serbian conquest of Srebrenica, Gardijan, 13. jul 1995, str. 11. 7 Martin Woollacott, Sacrifice and salvation: The loss of Srebrenica is heartbreaking but, says Martin Woollacott, it could improve the chances of saving Sarajevo and stopping the Bosnian Serbs, Gardijan, 13. jul 1995, str. 15. 8 Michael Evans, Muslim soldiers failed to defend town from Serbs; Assault On Srebrenica; The Balkans, Tajms, 14. jul 1995, str. 1. 9 The fall of Srebrenica, tekst urednika, Independent, 13. jul 1995, str. 16. 10 Beyond the killing fields of Srebrenica, tekst urednika, Independent, 15. jul 1995, str. 16. 11 Michael Evans, Tom Rhodes, Capture of Srebrenica strikes mortal blow to UN credibility; Bosnia, Tajms, 12. jul 1995, str. 1. 12 Ian Traynor, Third time unlucky for unsafe area Ian Traynor traces the tortuous antecedents to the defiant Serbian conquest of Srebrenica, Gardijan, 13. jul 1995, str. 11. 13 Martin Woollacott, Sacrifice and salvation The loss of Srebrenica is heartbreaking but, says Martin Woollacott, it could improve the chances of saving Sarajevo and stopping the Bosnian Serbs, Gardijan, 13. jul 1995, str. 15. 14 John Sweeney, UN memo to Bosnia: Surrender safe areas It took the United Nations four days before it agreed to act over Srebrenica and then it was too late. Amid the limousines, paperwork and a man in a sombrero, John Sweeney reports from the torpor of UN headquarters in Zagreb, Gardijan, 16. jul 1995, str. 14. 15 Robert Block, River killings shed light on scale of horror after the fall of Srebrenica, Independent, 25. jul 1995, str. 8. 16 John Sweeney, UN memo to Bosnia: Surrender safe areas. It took the United Nations four days before it agreed to act over Srebrenica and then it was too late. Amid the limousines, paperwork and a man in a sombrero, John Sweeney reports from the torpor of UN headquarters in Zagreb, Gardijan, 16. jul 1995, str. 14. 17 Julian Borger, Eyewitnesses tell of executions and burnt bodies Julian Borger reports from Tuzla on the full story of horror now emerging about last week in Srebrenica, Gardijan, 16. jul 1995, str. 1. 18 Christopher Bellamy, Thousands still missing after fall of Srebrenica, Independent, 20. jul 1995, str. 10. 19 Julian Borger, More atrocities feared in Zepa attack Srebrenica refugees confirm reports of rape and murder. Fate of missing thousands unknown as Serbs deny UN and Red Cross access, Gardijan, 17. jul 1995, str. 8. 20 Robert Block, River killings shed light on scale of horror after the fall of Srebrenica, Independent, 25. jul 1995, str. 8. 21 Emma Daly, Robert Block, Srebrenica fighters executed by Serbs, Independent, 1. avgust 1995, str. 7. 22 Ian Black, UN envoy condemns barbaric Serbs. Fears grow for 7,000 Muslims missing from Srebrenica, Gardijan, 25. jul 1995, str. 9.

235
23 James Bone, Eve-Ann Prentice, UN seeks access to Srebrenica sites of alleged mass grave; Bosnia, Tajms, 12. avgust 1995, str. 1. 24 Situacija u Republici Bosni i Hercegovini The situation in the Republic of Bosnia and Herzegovina (S/PV.3564), Savet bezbednosti UN, 10. avgust 1995, str. 6. 25 John Sweeney, Observer picture essay: No mans land. These are the survivors of Srebrenica women, girls, young boys and a few old men. They fled the Bosnian town as it fell to Serb forces. When they reached a UN refugee camp near Tuzla it was clear that they had seen terrible things. Ten days ago the American government released hard evidence of a massacre of up to 2,700 men and boys from Srebrenica and their burial in mass graves. These photographs are a portrait of ethnic cleansing, Gardijan, 20. avgust 1995, str. 18. 26 David Rohde, Witness finds evidence of Serb killing fields. The first journalist has reached the scene where mass graves are believed to hold Bosnian Muslims executed when the former safe havens of Srebrenica and Zepa fell in July, The Guardian, 19. avgust 1995, str. 10. Za kriti~ku diskusiju o Roudijevom otkri}u, vidi Edward S. Herman, David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>. Kako pi{u ovi autori: Roudijev nastup podse}a na doga|aje koji su usledili nekoliko godina kasnije, kada su mediji i zvani~nici SAD i Velike Britanije zajedni~ki promovisali tvrdwe o ira~kom programu proizvodwe oru`ja za masovno uni{tewe i vezama sa Al Kaidom pri tom mislimo i na Roudijeve bliske veze sa zvani~nim izvorima koje pomiwe, ali ih ne imenuje, i wegovu spremnost da doslovno prenese wihove navode Iako su Roudijeva jedna qudska noga u fazi raspadawa, ~ije poreklo nije utvr|eno, kao i prazni okviri za municiju, za wegove urednike, MKSJ i komisiju za Pulicerovu nagradu bili 'potvrda' da je streqano oko 8.000 qudi, da postoje masovne grobnice oko Srebrenice i da se radi o najgorem masakru u Evropi posle Drugog svetskog rata, osim toga {to je ponavqao navode zvani~nih izvora, koje su ~inili tu`ioci MKSJ i SAD, i kasnije prenosio da su ti isti izvori 'potvrdili' ono {to je objavqeno pod wegovim imenom, Roudi li~no nije otkrio ba{ ni{ta. 27 Aida Cerkez, Survivors tell of massacre following fall of Srebrenica, Aso{ijeted pres, Independent, 5. oktobar 1995, str. 12. 28 Our empty pledge to Srebrenica, tekst urednika, Independent, 30. oktobar 1995, str. 16. 29 Tu`ilac protiv Dragana Obrenovi}a, Optu`nica, IT-0143, 16. mart 2001, paragraf 10, <http://www.icty.org/x/cases/obrenovic/ind/en/obr-ii010409e.pdf>. Vidi tako|e Martin Fletcher, Srebrenica suspect held for trial in The Hague, Tajms, 17. april 2001, str. 14. 30 Justin Huggler, Srebrenica commander faces genocide charges, Independent, 17. april 2001, str. 12. 31 Radislav Krstic Becomes the First Person To Be Convicted of Genocide at the ICTY and Is Sentenced To 46 Years Imprisonment, Press Release OF/P.I.S./609e, 2. avgust 2001, str. 2; str. 7, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/ 010802_Krstic_summary_en.pdf>. Tako|e vidi: Stephen Castle, Serb gets 46 years for Srebrenica massacre, Independent, 3. avgust 2001, str. 1; i Ian

236
Black, General gets 46 years for Srebrenica genocide, Gardijan, 3. avgust 2001, str. 2. Martin Fletcher, Srebrenica suspect held for trial in The Hague, Tajms, 17. april 2001, str. 14. Justin Huggler, Srebrenica commander faces genocide charges, Independent, 17. april 2001, str. 12; Ambrose Evans-Pritchard, Serb denies killing 5,000 Muslims in Srebrenica, Dejli telegraf, 19. april 2001, str. 16; Julius Strauss, Scattered bones testify to three-day massacre Serbs in Srebrenica still deny any knowledge of the worst crime in the Balkan wars, Dejli telegraf, 3. jul 2001, str. 13. Ian Black, General gets 46 years for Srebrenica genocide, Gardijan, 3. avgust 2001, str. 2. Stephen Castle, Bullet marks and blood stains told tale of Srebrenica horror, Independent, 3. avgust 2001, str. 12. Stephen Castle, Serb gets 46 years for Srebrenica massacre, Independent, 3. avgust 2001, str. 1. Ian Black, General gets 46 years for Srebrenica genocide, Gardijan, 3. avgust 2001, str. 2. Emily Davies, The horror of Srebrenica, Tajms, 19. april 2001, str. 16. Nick Thorpe, Serb major denies Bosnian genocide: Prosecutors hope former commander will shed more light on the Srebrenica massacre, Gardijan, 19. april 2001, str. 13. Kate Holt, UN War Crimes Tribunal: Blood is given again to identify the dead of Srebrenica, Independent, 2. jul 2001, str. 10. Nedim Dervisbegovic, Srebrenica massacre: 200 Bosnian Muslim victims found in mass grave, Independent, 9. jul 2001, str. 10. Rupert Cornwell, Bosnias Muslims unveil tribute to Srebrenica dead, Independent, 12. jul 2001, str. 13. Mahmud Mamdani (Mahmood Mamdani) uo~ava isti problem u vezi sa veoma razli~itim sa jasnom politi~kom pozadinom procenama o broju poginulih u Darfuru, na zapadu Sudana. Primetiv{i da kolumnista Wujork tajmsa Nikolas D. Kristof (Nicholas D. Kristof) svodi slo`en politi~ki kontekst na pou~nu pri~u sme{tenu u svet u kom `ive zlo~inci i `rtve, koji nikad ne mewaju uloge, pa ih je uvek lako razlikovati, Mamdani dodaje da su se u periodu od tri meseca tokom 2005. godine Kristofove procene sa 10.000 popele na 15.000 ubijenih qudi mese~no. [est meseci kasnije, 27. novembra, Kristof je upozorio da bi 'ukoliko se humanitarne grupe povuku broj mrtvih mogao dosti}i 100.000 mese~no'. Svakoga ko je pratio procene o broju poginulih u Darfuru iznete u Kristofovim kolumnama morale su za~uditi te brojke koje su rasle, smawivale se i ponovo rasle. Prvo je predvideo da je u 2004. godini poginulo 320.000 qudi (16. jun 2004), ali je zatim snizio broj na izme|u 70.000 i 220.000 (23. februar 2005). Brojka se onda ponovo popela na 'gotovo 400.000' (3. maj 2005), da bi se opet spustila na 300.000 (23. april 2006). Brojke su svaki put saop{tavane sa jednakim uverewem, ali bez obja{wewa koji je wihov osnov. Da li su brojevi bili odraz realnog smawewa broja ubistava u Darfuru ili se Kristof prosto prilago|avao promenqivom raspolo`ewu me|unarodne javnosti? Vidi: The

32 33

34 35 36 37 38 39

40 41 42 43

237
Politics of Naming: Genocide, Civil War, Insurgency, London Review of Books, Vol. 29, No. 5, 8. mart 2007, <http://www.lrb.co.uk/v29/n05/mamd01_.html>. Jennifer Friedlin, DNA brings hope to Srebrenicas widows: Technology cuts the time and cost of putting names to the remains, Gardijan, 3. avgust 2001, str. 17. Vidi napomenu 1. Robert Block, BOSNIA CRISIS: Muslim Robin Hood heads for the hills, Independent, 13. jul 1995, str. 3. Charlotte Eagar, From haven into hell: Charlotte Eagar reports on the Serbs swaggering contempt as they humiliate the Muslims in full view of the world, Gardijan, 16. jul 1995, str. 15. UN tribunal indicts Bosnian Croats, Gardijan, 14. novembar 1995, str. 12. John Sweeney, How the UN crushed Srebrenica. The Bosnian peace deal would not have happened if Srebrenica had not fallen. John Sweeney in Amsterdam unravels the secret and shameful story of how peacekeepers caused the death of Muslims they were meant to protect, Gardijan, 17. decembar 1995, str. 19. Julius Strauss, Cleansed town changes allegiance: Julius Strauss reports from Srebrenica, where politicians play on prejudice, Dejli telegraf, 30. april 1996, str. 14. Tim Butcher, Besieged enclave was ruled by law of jungle. ONE YEAR LATER: THE ENEMY WITHIN, Dejli telegraf, 11. jul 1996, str. 11. Jonathan Steele, Hague tribunal delivers Milosevic warrant, Gardijan, 6. april 2001, str. 15. Julius Strauss, Croatia to hand over war crime suspects, Dejli telegraf, 9. jul 2001, str. 10. Toby Sterling, Bosnian Muslim to face war crimes trial at UN tribunal, Independent, 12. april 2003, str. 13.

44 45 46 47

48 49

50

51 52 53 54

Poglavqe 10.

KRATAK PREGLED I ZAKQU^CI


Edvard S. Herman 1. I razmere ubijawa i kontekst koji je okru`ivao ubijawa iz jula 1995. u Srebrenici bili su pogre{no tuma~eni u zvani~nim izve{tajima vladinih i nevladinih organizacija, kao i u mejnstrim medijima. Visoki vojni i civilni zvani~nici UN, obave{tajni oficiri NATO-a i nezavisni analiti~ari osporavaju zvani~nu karakterizaciju koju je dao Ha{ki tribunal o padu Srebrenice i evakuaciji stanovni{tva ove za{ti}ene zone kao jedinstvenom u`asu bosanskog sukoba i slu~aju genocida. Tvrdwa da je ~ak 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka smaknuto u toku jedne sedmice, da je srebreni~ki masakr bio najgori u`as u ratovima u biv{oj Jugoslaviji i da je to najstra{niji masakr koji se dogodio na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata nemaju osnova u postoje}im dokazima i predstavqaju u su{tini politi~ku konstrukciju.1 2. Cifru od 8.000 prvi je objavio Crveni krst na bazi svojih grubih procena o 3.000 Muslimana koje su zarobili bosanski Srbi i 5.000 koji su progla{eni nestalim. Ta~no je utvr|eno da su hiqade nestalih2 uspeli da se domognu sigurnosti u gradovima, kao {to je Tuzla, ili preko granice u Srbiji, ili su ubijeni u borbama na putu ka teritoriji bosanskih Muslimana. Ipak, u neobi~noj transformaciji izazvanoj `arkom `eqom da se bosanski Srbi prika`u kao zli izvr{ioci u`asnih zlo~ina a bosanski Muslimani kao wihove nevine `rtve, zanemarene su kategorije pre`ivelih koji su se domogli sigurnosti i poginulih u borbama, i pretvorene u nestale koji su zatim izjedna~eni sa kategorijom pobijenih. Ovom zbuwuju}em spajawu razli~itih kategorija `rtava doprineo je Crveni krst svojim navodima da je 5.000 jednostavno nestalo i propu{tawem da ispravi upotrebu ovog izraza nabijenog politi~kim zna~ewem, uprkos sopstvenog priznawa da se nekoliko hiqada pre`ivelih domoglo teritorije bosanskih Muslimana. Tome je pripomoglo i vo|stvo bosanskih Muslimana svojim odbijawem da obelodani spiskove onih koji su se domogli sigurnosti. Ali je istovremeno postojala i neobi~na spremnost zapadnih vlada i medija da zanemare one koji su se domogli sigurnosti, kao i poginule u borbama, progla{avaju}i svako mrtvo telo `rtvom smaknu}a. Bezgrani~na je bila voqa da se poveruje u najgore o Srbima. Novinar Dejvid Roudi je prikazao kost koja je virila iz zemqe u blizini Srebrenice, uzimaju}i zdravo za gotovo da se radi o ostacima `rtve smaknu}a i navode}i to kao ozbiqan dokaz masakra.3 Postala je standardna medijska praksa da se polaze}i od

239
nedokazane tvrdwe o hiqadama nestalih ili otkri}a tela u grobnici, ili ~ak od sumwivog video snimka {est osoba koje su navodno smaknuli Srbi zakqu~i da je time dokazan masakr 8.000 qudi.4 3. Sa 8.000 navodno pobijenih i mnogo poginulih u borbama, morale bi postojati ogromne grobnice, kao i satelitski ili snimci iz vazduha, koji bi prikazivali smaknu}a, sahrawivawa, ekshumacije i ponovna sahrawivawa. Ali potraga za telima je dala rezultate daleko ispod o~ekivanih, sa samo oko 2.750 tela prona|enih do 2003,5 u {ta ulaze i tela poginulih u borbama, tela Srba, pa i tela koja datiraju iz perioda pre jula 1995. Oskudnost ovih nalaza prinudila je Ha{ki tribunal da pribegne tvrdwama o masovnom preno{ewu tela, {to je bilo malo verovatno i bez ikakvih dokaza.6 Bio je to period kada je NATO bombardovao srpske polo`aje, a muslimanska i hrvatska vojska se kretala ka Bawaluci. Armija bosanskih Srba je bila u defanzivi, oskudevaju}i u opremi i resursima, ukqu~uju}i gorivo. Organizovawe operacije takvih razmera koja bi omogu}ila ekshumaciju, transport i ponovno sahrawivawe hiqada tela prevazilazilo je mogu}nosti Armije bosanskih Srba u to vreme. [tavi{e, te{ko su se mogli nadati da }e u takvoj operaciji izbe}i pogledima personala OEBS, lokalnog stanovni{tva ili {pijunskih satelita. 4. Ameri~ki ambasador u UN Medlin Olbrajt je, u kampawi denuncirawa Srba, na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti 10. avgusta 1995. pokazala nekoliko fotografija, od kojih je jedna prikazivala qude okupqene na stadionu, navodno bosanske Muslimane blizu Srebrenice, a druga, navodno snimqena kratko nakon prve, prikazivala je obli`we poqe sa prekopanom zemqom.7 Samo neke od ovih fotografija kasnije su objavqene, ali ~ak i da su sve originalne, ne dokazuju ono {to se od tog trenutka nadaqe smatralo da dokazuju masovna smaknu}a i sahrane. [tavi{e, iako je Ha{ki tribunal govorio o organizovanom i sra~unatom naporu da se prikriju ubijawa i smaknu}a sahrawivawem tela `rtava na izolovanim mestima rasutim u {irokoj oblasti,8 iako je Dejvid Roudi iznosio tvrdwe o ogromnom naporu koji su ulo`ili Srbi da sakriju tela prenose}i ih sa jednog mesta na drugo9 niko nije pokazao nijedan satelitski snimak ili fotografiju iz vazduha na kojoj bi se videla smaknu}a, sahrawivawa, iskopavawa i ponovna zakopavawa, ili kamioni koji su prenosili tela na druga mesta. U avgustu 1995. Medlin Olbrajt je upozorila Srbe: Posmatra}emo vas,10 sateliti su u to vreme kru`ili bar osam puta dnevno, a geostacionarne letelice su lebdele i snimale i najsitnije detaqe nad Bosnom. Mejnstrim mediji nisu pridavali nikakav zna~aj ~iwenici da ameri~ka vlada nije obelodanila bilo kakve vizuelne dokaze. 5. Veliki broj tela je sakupqen u Tuzli, nekih 7.500 i vi{e. Ali to su bila tela sakupqena iz ~itave Bosne, mnoga u lo{em stawu ili samo delovi tela. Sakupqana su na na~in koji ne odgovara profesionalnim forenzi~kim standardima. Wihovo poreklo je bilo nejasno, veza sa doga|ajima u Srebrenici iz jula 1995. nedokazana i ~esto malo verovatna, a na~in smrti

240
obi~no neizvestan.11 Zanimqivo, iako su Srbi stalno optu`ivani za poku{aje skrivawa tela, nikada se nije pojavila ideja da su bosanski Muslimani, u dugom periodu zadu`eni za tra`ewe tela, mogli da ih pomeraju ili da na drugi na~in manipuli{u dokazima, uprkos pozama{nom dosijeu o wihovim prevarama.12 U~iwen je sistematski poku{aj da se DNK analizom doka`e veza sa Srebrenicom, ali on sa sobom nosi mnoge probleme, ne samo zbog o~uvanosti materijala i procesa istra`ivawa, i ne}e razre{iti problem razlikovawa smrti u egzekucijama od smrti u borbi. Tu su i spiskovi nestalih, ali oni sadr`e velike gre{ke, sa dupliranim imenima, osobama koje su umrle pre jula 1995, koje su pobegle da bi izbegle mobilizaciju u armiju bosanskih Muslimana, koje se nalaze na glasa~kim spiskovima 1997, a ukqu~uju i osobe koje su poginule u borbi, domogle se sigurne teritorije ili su zarobqene i zatim zapo~ele novi `ivot na drugom mestu.13 6. Broj od 8.000 je nekompatibilan sa osnovnom aritmetikom srebreni~kih brojeva pre i posle jula 1995. Ukupan broj izbeglica iz Srebrenice, dakle onih koji su pre`iveli masakr, koje su registrovale Svetska zdravstvena organizacija i bosanska vlada po~etkom avgusta 1995. iznosi 35.632. Oko 3.000 muslimanskih mu{karaca dokopalo se muslimanskih linija (a da wihove porodice o tome nisu obave{tene), a 2.000 je ubijeno u borbama. Ovo daje ukupno 38.632 pre`ivelih plus 2.000 ubijenih u borbi, te bi, ukoliko je bilo 8.000 `rtava egzekucija, populacija u za{ti}enoj zoni Srebrenica pre evakuacije 11. jula 1995. trebalo da je bila 48.600. Ali populacija pre evakuacije po~etkom jula je bila pre u opsegu 37.00040.000. I zaista, ha{ki sudija Patri{a Vold iznela je brojku od 37.000 kao svoju procenu.14 Brojevi se jednostavno ne sla`u. 7. Postoje svedoci ubijawa u Srebrenici ili oni koji tvrde da su svedoci. Ali ih nema mnogo, a pojedini su imali li~ni politi~ki interes ili su iz drugih razloga bili nepouzdani. Dokazi sugeri{u da su bosanski Srbi ubili stotine Muslimana, ali ne 8.000, i ni{ta blizu tom broju. Samo je Dra`en Erdemovi}, svedok i direktni u~esnik, tvrdio da ih je bilo 1.000. On je etni~ki Hrvat iz grupe pla}enih ubica koji su dobili 12 kg zlata za svoju slu`bu u Bosni (prema izjavi samog Erdemovi}a) i koji su zavr{ili u Kongu u slu`bi francuske obave{tajne slu`be. Wegovo svedo~ewe je prihva}eno i pored neodre|enosti i nekonzistentnosti, nedostatka potvrda wegovih tvrdwi, wegove problemati~ne pro{losti i veza, wegovih mentalnih problema, koji su bili dovoqni da ga oslobode su|ewa ali ne i svedo~ewa pred Tribunalom, bez unakrsnog ispitivawa, u okviru dve nedeqe od osloba|awa. Dokazi ovog i drugih svedoka pate od ozbiqne zloupotrebe procesa nagodbe, prema kome su svedoci mogli dobiti bla`e kazne ako su dovoqno sara|ivali sa tu`ila{tvom.15 Vredno je pomena da veliki broj nepristrasnih posmatra~a u Srebrenici i oko we u julu 1995. nisu primetili nikakve dokaze o masakru, ukqu~uju}i pripadnike holandskih snaga prisutne u za{ti}enoj zoni. Hubert Viland, glavni istra`iteq UN za povrede qudskih prava, nije us-

241
peo da na|e svedoke zlo~ina ni posle pet dana intervjua koje je vodio me|u 20.000 pre`ivelih iz Srebrenice u izbegli~kom kampu na tuzlanskom aerodromu. Nismo na{li nikoga ko je svojim o~ima video zlo~ine, rekao je Viland londonskom Dejli telegrafu.16 Karlos Martins Branko, zamenik direktora posmatra~a UN u Bosni, koji je saslu{avao posmatra~e UN koji su bili zadu`eni za Srebrenicu, pi{e da su procene od 8.000 `rtava kori{}ene za manipulaciju u svrhu propagande, i dodaje da je nesumwivo bar 2.000 Muslimana poginulo u borbama sa boqe obu~enom Armijom bosanskih Srba, koja je imala i boqu komandu tokom tri godine `estokih borbi.17 Cifra od 2.000 poginulih jednaka je, grubo govore}i, broju pojedina~nih tela koja su ekshumirana iz grobnica vezanih za Srebrenicu u oblasti koju je ozna~io Ha{ki tribunal do 2002. (izme|u 1.919 i 2.028, zavisno od izvora18). Ali mnogi su umrli pre pada Srebrenice, a u mnogim drugim slu~ajevima uzrok smrti nije mogao biti utvr|en, ili se definitivno ne radi o egzekucijama. 8. Od mnogih anomalija vezanih za zvani~nu verziju srebreni~kog masakra, ona koja najvi{e otkriva vezana je za stabilnost broja muslimanskih `rtava 8.000 u periodu juliseptembar 1995, i 8.000 sve od tada, uprkos krajwe problemati~noj osnovi za prve procene, dokazima da su mnogi ili najve}i broj nestalih uspeli da se domognu teritorije bosanskih Muslimana ili Srbije, ili su poginuli u borbama, i uprkos nemogu}nosti da se predo~e odgovaraju}i fizi~ki dokazi i pored ogromnih napora. U drugim slu~ajevima, kao {to je prva procena broja `rtava 11. septembra, ili ~ak ukupnog broja `rtava u Bosni ili broja `rtava na Kosovu, prvobitne procene su kasnije znatno smawivane jer su fizi~ki dokazi i prebrojavawe tela po~etne procene u~inili neodr`ivim.19 Ali u slu~aju Srebrenice, zbog kqu~ne politi~ke uloge koju je imala za SAD, bosanske Muslimane i Hrvate, gotovo religiozni zanos pratio je brojku od 8.000 i srebreni~ki mit je ostao otporan na sve protivdokaze, ma kako ~vrsti bili. Od po~etka do danas, broj muslimanskih mu{karaca i de~aka koje su navodno masakrirali bosanski Srbi slu`io je kao neka vrsta vi{e istine. Sumwa u wu pokazala bi nedostatak prave vere ili, jo{ gore, bila predstavqena kao apologetika za Srbe, za Milo{evi}a i za genocid. 9. Doga|aji u Srebrenici i tvrdwe o velikom masakru bili su od izrazite koristi za Klintonovu administraciju, vo|stvo bosanskih Muslimana i hrvatske vlasti. Klinton je 1995. bio pod velikim politi~kim pritiskom, kako medija, tako i republikanskog predsedni~kog pretendenta Boba Dola, da preduzme sna`nije akcije u korist bosanskih Muslimana i wegova je administracija `arko `elela da prona|e opravdawe za svoju agresivnu politiku. Klintonovi zvani~nici su se stu{tili na lice mesta, u Srebrenicu, da bi potvrdili i objavili optu`be za masakr, ba{ kao {to }e to kasnije u~initi Vilijem Voker u Ra~ku u januaru 1999.20 Uve}avaju}i broj `rtava nakon zauzimawa Srebrenice, ameri~ki zvani~nici su istovremeno skretali pa`wu sa jo{ masovnijih hrvatskih napada na za{ti}ene

242
zone UN u Zapadnoj Slavoniji u maju (operacija Bqesak) i u oblasti Krajine u avgustu 1995 (operacija Oluja) koje je Amerika podr`avala. Po{to su sabotirali dogovor pod pokroviteqstvom UN i Evropske unije koji je mogao spre~iti izbijawe rata 1992. (Lisabonski sporazum iz marta 1992), kao i druga dva dogovora (VensOvenov i OvenStoltenbergov plan) kojima je rat mogao biti prekinut 1993, predstavnici tvrde linije Stejt departmenta posvetili su se nametawu vojnog re{ewa, ~ime je rat produ`en sve do pred kraj 1995. 10. Olak{avaju}i transfer naoru`awa snagama bosanskih Muslimana i zatvaraju}i o~i pred ulaskom stranih muxahedinskih boraca, Amerika je za{ti}ene zone za civile Ujediwenih nacija pretvorila u oblasti za pripremu oru`anih napada na bosanske Srbe i, kasnije, zamke za intervenciju NATO-a. Ces Vibes, koji je op{irnim analizama doprineo izve{taju holandske vlade o Srebrenici iz 2002, primetio je da je Obave{tajna agencija ameri~ke vojske pomagala transport ilegalnog oru`ja iz muslimanskih zemaqa do aerodroma u Tuzli koriste}i crne transportne avione herkules C130 i organizuju}i prekide u nadgledawu avaksa koji je ba{ trebalo da spre~avaju ovakve ilegalne transporte oru`ja.21 Zajedno sa oru`jem dolazili su i muxahedinski borci, iz kampova za obuku iranskih {iita i iz Al Kaide, ukqu~uju}i dva od devetnaest otmi~ara koji su u~estvovali u napadima 11. septembra. Zvani~ni izve{taj ameri~ke komisije o doga|ajima od 11. septembra navodi da su se Navaf al Hazmi i Halid al Mihdar, kao i mozak operacije Halid [eik Mohamed borili u Bosni i da je Osama bin Laden imao kancelarije u Sarajevu, kao i u Zagrebu.22 Ambasada Bosne i Hercegovine u Be~u, prema muslimanskoj publikaciji Dani, izdala je paso{ samom Bin Ladenu 1993. Bin Laden je dva puta prime}en u kancelariji bosanskog predsednika Alije Izetbegovi}a.23 11. I ameri~ki zvani~nici i zvani~nici Ha{kog tribunala koje je postavila Amerika potvr|uju politi~ki zna~aj podizawa optu`nica Tribunala. Tako je, nakon podizawa optu`nice za genocid protiv vo|e bosanskih Srba Radovana Karaxi}a i generala Ratka Mladi}a 24. jula 1995,24 glavni sudija Ha{kog tribunala Antonio Kaseze pohvalio optu`nicu kao dobar politi~ki rezultat i primetio da ova gospoda ne}e biti u prilici da u~estvuju u mirovnim pregovorima25 strogo politi~ki stav, koji i pored toga nije uspeo da diskredituje Ha{ki tribunal u o~ima sveta. Shvatio sam da je Me|unarodni tribunal za ratne zlo~ine mo}no i dragoceno sredstvo, rekao je Bi-Bi-Siju glavni ameri~ki pregovara~ Ri~ard Holbruk. Koristili smo ga da dva najve}a evropska ratna zlo~inca, Karaxi}a i Mladi}a, dr`imo izvan Dejtonskog procesa i da opravdamo sve {to je usledilo.26 12. Vo|e bosanskih Muslimana su se nekoliko godina trudili da ubede sile NATO-a da sna`nije interveni{u u wihovu korist. Postoje ~vrsti dokazi da su bili spremni ne samo da la`u ve} i da `rtvuju svoje sopstveno stanovni{tvo i vojnike da bi izazvali intervenciju. Zvani~nici bosan-

243
skih Muslimana tvrde da im je wihov ratni predsednik Alija Izetbegovi} rekao da ga je Klinton obavestio da je direktna ameri~ka vojna intervencija mogu}a samo ako Srbi ubiju najmawe 5.000 qudi u Srebrenici.27 Napu{tawe Srebrenice pre 11. jula 1995. od strane oru`anih snaga bosanskih Muslimana pred broj~ano mnogo slabijim srpskim napada~ima i povla~ewe koje je muslimanske snage u~inilo rawivim i izazvalo velike gubitke u borbama i osvetni~kim smaknu}ima proizvelo je broj `rtava koji je, nakon uve}awa, ne samo dostigao ve} i prestigao prag koji je postavio Klinton. Postoje i drugi dokazi da povla~ewe iz Srebrenice nije bilo vojna neophodnost, ve} strate{ko, sa ura~unatim gubicima u qudstvu koji su smatrani potrebnom `rtvom zarad postizawa vi{eg ciqa.28 Devetog jula 1995, dva dana pre nego {to su bosanski Srbi zauzeli gotovo prazan grad Srebrenicu i pre nego {to su zapo~ele iole ozbiqnije borbe, predsednik Izetbegovi} je ve} zvao predsednika Klintona i druge svetske lidere po`uruju}i ih da preduzmu akciju protiv terorizma i genocida snaga bosanskih Srba. Bio je to deo uobi~ajenog {ablona po kome su optu`be za masovna silovawa, logore smrti i inscenirani zlo~ini kori{}eni za manipulaciju javnim mwewem u korist vojne intervencije. Vojni izvori navode da muslimanske vojne snage u Srebrenici, koje su brojale 5.500 boraca, nisu ni poku{ale da odbrane grad od 200 vojnika i pet tenkova koji su ~inili srpske snage. Tim Ripli, analiti~ar vojnog lista Xejns, prime}uje da su muslimanske snage napustile Srebrenicu i oti{le u okolna brda pre nego {to su Srbi zauzeli skoro prazan grad. On pi{e da su holandski vojnici videli bosanske trupe koje su be`ale iz Srebrenice kako prolaze pored wihovih osmatra~kih punktova nose}i potpuno novo antitenkovsko naoru`awe, neraspakovano. Ovaj i drugi sli~ni izve{taji izazvali su sumwe kod mnogih oficira UN i stranih novinara. Britanski potpukovnik Xim Bakster, pomo}nik komandanta UN Ruperta Smita, rekao je Timu Ripliju: Oni su (bosanska muslimanska vlada) znali {ta se doga|a u Srebrenici. Siguran sam da su odlu~ili da je vredelo `rtvovati je.29 Muslimanske vo|e iz Srebrenice tvrde da su bosansko predsedni{tvo i general{tab namerno `rtvovali grad da bi izazvali intervenciju NATO-a. U svojim svedo~ewima pred Ha{kim tribunalom generali bosanske muslimanske vojske Sefer Halilovi} i Enver Haxihasanovi} potvrdili su da je general{tab bosanske armije naglo povukao 18 najvi{ih oficira 28. divizije iz Srebrenice. Ovo je u~iweno iako je vi{a komanda nare|ivala akcije sabota`e protiv bosanskih Srba. Jedna od wih je bio vojno besmislen napad na strate{ki bezna~ajno obli`we srpsko selo Vi{wicu. Zavr{ni napad je bio na jedinice Armije bosanskih Srba na putu ju`no od Srebrenice, tek nekoliko dana pre nego {to su Srbi zauzeli gotovo nebrawen grad.30 U svojoj kwizi Ratnici mira (Les Guerriers de la Paix) iz 2004, Bernar Ku{ner, biv{i {ef Lekara bez granica i francuski ministar spoqnih poslova u Sarkozijevoj vladi, ka`e da je ratni predsednik Bosne i

244
Hercegovine, Alija Izetbegovi}, na samrti priznao i Ku{neru i Ri~ardu Holbruku da je preterivao u optu`bama za srpske zlo~ine kako bi izazvao intervenciju NATO-a protiv Srba. Izetbegovi} je konkretno pomenuo zarobqeni~ke logore koje su dr`ale sve tri strane u bosanskom gra|anskom ratu, ali za koje je wegova vlada 1992. tvrdila da su to bili logori za istrebqewe. Ovu optu`bu su na{iroko objavqivali novinari, kao Roj Gatman iz Wuzdeja (koji je delio Pulicerovu nagradu za ovu pri~u) i uzdanica TV Ej-Bi-Si Piter Xenings. To je izazvalo vrlo emotivne reakcije {irom sveta, se}a se Ku{ner Izetbegovi}evih re~i. Izetbegovi} je priznao pred wim i Holbrukom da zaista nije bilo logora za istrebqewe, ma kako u`asna ova mesta bila i dodao da je mislio da }e ovo otkri}e ubrzati bombardovawe (bosanskih Srba).31 13. Hrvatske vlasti su bile odu{evqene tvrdwama o srebreni~kom masakru jer je to odvla~ilo pa`wu od wihovog razornog etni~kog ~i{}ewa Srba u Zapadnoj Slavoniji (koje su zapadni mediji gotovo u potpunosti zanemarili) i zato {to je obezbe|ivalo pokri}e za ve} planirano proterivawe vi{e stotina hiqada Srba iz Krajine u Hrvatskoj. U operaciji Bqesak, izvedenoj u maju 1995, Hrvati nisu obezbedili bezbedan prolaz za ogromnu kolonu srpskih izbeglica u kojoj je bilo mnogo `ena i dece. Mnogi Srbi su nastradali u te{kom tenkovskom, artiqerijskom i vazdu{nom bombardovawu dok su poku{avali da pobegnu preko mosta na Savi u Bosnu, izve{tavao je Robert Koen iz Wujork tajmsa, i izgleda da je nerealna procena o 450 srpskih `rtava koju je dao Gojko [u{ak, hrvatski ministar odbrane.32 Masovno hrvatsko etni~ko ~i{}ewe Srba iz Krajine koje je usledilo u roku od mesec dana, izvr{eno je sa ameri~kom dozvolom i logisti~kom podr{kom. Mogu}e je da je broj srpskih civilnih `rtava bio ve}i od broja muslimasnkih civila ubijenih u oblasti Srebrenice u julu mesecu. Najve}i broj muslimanskih `rtava su bili borci, a ne civili, po{to su Srbi `ene i decu iz Srebrenice poslali autobusima na sigurno. Ali u Krajini, kao i u Zapadnoj Slavoniji, Hrvati to nisu u~inili, pa je veliki broj `ena, dece i starih poklan u Krajini. Okrutnost Hrvata je bila impresivna: Trupe UN u`asnuto su gledale kako hrvatski vojnici vuku tela mrtvih Srba du` puta izvan logora UN, a onda pucaju u wih iz AK47. Posle su gusenicama tenkova gazili tela rastrgnuta projektilima.33 Ali ovo je pro{lo skoro neprime}eno u jeku propagande i ogor~ewa stvorenih oko Srebrenice uz pomo} mejnstrim medija, koji su u balkanskim ratovima ve} bili u{an~eni na jednoj strani. 14. Ha{ki tribunal i Ujediwene nacije su imali da odigraju va`nu ulogu u u~vr{}ivawu standardne pri~e o srebreni~kom masakru. Od samog po~etka Ha{ki tribunal je slu`io kao produ`ena ruka sila NATO-a. One su ga osnovale i finansirale i igrale ulogu wegove policije i izvora informacija. Od ove organizacije su o~ekivale i dobijale odgovaraju}e usluge. Ha{ki tribunal se intenzivno fokusirao na Srebrenicu i obez-

245
be|ivao va`nu i nominalno nezavisnu potvrdu tvrdwi o masakru, zajedno sa pravnim optu`bama za planirani genocid, na koje se moglo kasnije pozivati. Iako se ukupan broj `rtava u operacijama Bqesak i Oluja meri hiqadama, Ha{ki tribunal nije, nasuprot svom odnosu prema Srebrenici, ali u skladu sa svojom ulogom instrumenta NATO-a, nikada podigao optu`nicu za genocid u slu~aju ovih pa`qivo planiranih etni~kih ~i{}ewa i masakra. 15. Organizacija UN je bila mawe nego Ha{ki tribunal integrisana u zahteve NATO-a, ali je tako|e odgovarala zahtevima, a kada se radi o Srebrenici, sve je pro{lo ba{ kao {to su Amerika i weni saveznici `eleli. Pod pritiskom Amerike UN su primewivale dvostruke standarde za izno{ewe navodnih zlo~ina srpskih snaga u odnosu na poredive zlo~ine hrvatskih i muslimanskih snaga. U periodu od maja 1992. do aprila 1993. jedva da je pro{la ijedna nedeqa bez masakra ili napada tipa spaqena zemqa koje je muslimanski vojskovo|a Naser Ori} sprovodio po gradovima i selima, kao {to su Sikirice, Kowevi} Poqe, Glogova, Zala`je, Fakovi}i, Kaludra, Loznica, Bre`ani, Krnica, Zagoni, Orli}e, Biqaca, Crni Vrh, Mili}i, Kamenica, Bjelovac, Kravica, Skelani i Zabokvica. Naser Ori} je bio vojni zapovednik koji je uz pomo} terora vladao ovom obla{}u i wenim stanovni{tvom, svedo~io je general Filip Morijon pred Ha{kim tribunalom. Nije sebi mogao da dozvoli da dr`i zarobqenike. Koliko se se}am, nije se ~ak trudio ni da prona|e razlog.34 Ori}eve snage su odgovorne za smrt 1.200 Srba u okolini Srebrenice do marta 1993, sude}i prema izve{taju koji je Ujediwenim nacijama podnela jugoslovenska Dr`avna komisija za istragu o ratnim zlo~inima, u junu 1993.35 Srpski istori~ar Milivoje Ivani{evi} procewuje da se do kraja rata, krajem 1995, broj srpskih `rtava popeo na 3.287.36 Ipak, i pored brojnih dokaza o direktnom u~e{}u Nasera Ori}a u ovim u`asima, ameri~ki Stejt department, UN i najve}e medijske ku}e su }utali o ovim zlo~inima. Rezolucije Saveta bezbednosti kojima bi se osudili zlo~ini hrvatskih i muslimanskih snaga su osuje}ivane prete}im vetom Medlin Olbrajt. Izve{taj o Ori}u je predat Ekspertskoj komisiji UN za ratne zlo~ine, ~ijeg je predsedavaju}eg [erifa Basiunija postavila ambasador Olbrajt. Ali, u zavr{noj verziji izve{taja Komisije Ori} nije ni pomenut.37 Kad je Ha{ki tribunal kona~no uspeo da podigne optu`nicu protiv Ori}a, 28. marta 2003, vrlo verovatno da bi stvorio iluziju pravne ravnote`e, ona je sadr`ala samo mawe va`ne ta~ke, vezane za nekoliko smrti, lo{e postupawe sa zarobqenicima, uni{tavawe imovine i, iznad svega, nemogu}nost da dr`i pod kontrolom vojnike koji su bili pod wegovom komandom.38 Iako se Ori} zapadnim novinarima hvalio o masakrirawu srpskih civila,39 portparol Ha{kog tribunala Florans Artman je tvrdila da Ha{ki tribunal nije na{ao dokaze da je u srpskim selima koja su predstavqa popri{te wegovih operacija bilo civilnih `rtava.40

246
^arls Bojd, biv{i zamenik komandanta NATO-a koji je bio odgovoran za obave{tajne procene, pisao je u listu Forin afers da se hrvatski napad na oblasti pod za{titom UN naseqene Srbima u zapadnoj Bosni razlikuje od srpskih akcija u okolini Srebrenice i @epe, tako|e zona pod za{titom UN, samo po stepenu zapadnog uvrtawa ruku i snimaka Si-En-Ena koji su ove posledwe iznele na videlo. Etni~ko ~i{}ewe se osu|uje samo ako ga vr{e Srbi, a ne ako se vr{i protiv wih.41 16. Jo{ jedna anomalija koja ukazuje na sveti, nedodirqivi i politizirani karakter srebreni~kog masakra unapred spreman opis ubijawa kao slu~aja genocida. Tribunal je igrao va`nu ulogu u tome, sa te{ko dosti`nom lakoverno{}u, neograni~enim psihologizirawem, problemati~nim pravnim rezonovawem i spremno{}u da prihvati sudsko svedo~ewe svedoka tu`ila{tva koji su po~inili krivokletstvo u procesu nagodbe (najpoznatiji su Dra`en Erdemovi} i Momir Nikoli}42). Ha{ki tribunal je izmanipulisao pojam genocida, nekada rezervisan za naju`asniji zlo~in, planirano istrebqewe odre|ene grupe, da bi opravdao optu`nice podignute pre bilo kakvog ozbiqnog istra`ivawa doga|aja vezanih za osvajawe Srebrenice. Kad je re~ o lakovernosti, jedan od sudija Tribunala kao ~iwenicu je prihvatio trvdwu svedoka da su srpski vojnici naterali jednog starog Muslimana da pojede jetru svog unuka.43 Sudije su ponavqale kao utvr|enu ~iwenicu tvrdwu da su 7.000 do 8.000 muslimanskih mu{karaca bili `rtve smaknu}a, istovremeno priznaju}i da dokazi samo upu}uju da ve}ina od tih 7.0008.000 nije ubijena u borbi, {to daje broj koji je znatno mawi od 7.0008.000. Tribunal se bavio sumwivim problemom genocidne namere Srba koji su muslimanske `ene i decu autobusima poslali na sigurno, navode}i kao argument da su to u~inili u marketin{ke svrhe. Ali, kako nagla{ava Majkl Mandel, ako neko ne izvr{i kriminalni akt i pored `eqe da to u~ini, to jednostavno zna~i da zlo~in nije izvr{en.44 Tribunal nikada nije pitao za{to Srbi nisu opkolili grad pre zauzimawa da bi spre~ili hiqade mu{karaca da pobegnu, ni za{to su muslimanski vojnici ostavili svoje `ene, decu i mnoge rawene drugove na milost i nemilost Srbima. Tribunal se nije suo~io sa ~iwenicom da je 10.000 uglavnom muslimanskih stanovnika Zvornika potra`ilo spas iz gra|anskog rata u bekstvu u samu Srbiju, kako je tvrdio svedok optu`be Borisav Jovi}.45 Me|u ostalim slabostima argumentacije sudija Ha{kog tribunala je i to da je genocid ako ste ubili mnogo mu{karaca jedne grupe da biste smawili wenu populaciju u budu}nosti, uklawaju}i je na taj na~in iz neke oblasti. Naravno, mogu}e je da ste ubili da biste wih spre~ili da ubiju vas i va{e qude, kao deo oru`anog sukoba koji je u toku. Ali sud boqe poznaje srpsku psihologiju ne mo`e to biti jedini razlog, mora da je postojao neki mra~niji ciq. Rezonovawe Tribunala nudi mogu}nost da uz malo sudskog psihologizirawa naklowenog tu`ila{tvu, svaki slu~aj ubijawa neprijateqskih vojnika mo`e biti progla{en genocidom.

247
Postoji i problem definicije grupe. Da li su Srbi poku{avali da elimini{u sve Muslimane iz Bosne ili sve Muslimane globalno? Ili samo u Srebrenici? Sudije su sugerisale da je samo proterivawe Muslimana iz Srebrenice genocid, i u su{tini su izjedna~ili etni~ko ~i{}ewe i genocid. Ha{ki tribunal, upadqivo, nikada nije proglasio genocidom hrvatsko etni~ko ~i{}ewe 250.000 Srba iz Krajine, iako je u tom slu~aju ubijeno mnogo `ena i deca, a etni~ko ~i{}ewe primeweno na mnogo {ire podru~je i mnogo ve}u populaciju `rtava nego u Srebrenici. Medlin Olbrajt je, 10. avgusta 1995, pred Savet bezbednosti iznela da je 13.000 mu{karaca, `ena i dece proterano iz svojih domova u Srebrenici. Ali nikada nije smatrala neugodnim proterivawe 250.000 Srba iz wihovih domova, a neaktivnost Ha{kog tribunala ju je pratila. Ovde je pristrasnost o~ita a politizacija sudskog predmeta ekstremna. 17. Medijski tretman srebreni~kog i kraji{kog slu~aja sledio je isti {ablon i dobro ilustruje kako mediji neke `rtve mogu da u~ine vrednim, a druge bezvrednim, zavisno od politi~kih ciqeva.46 Kako su Srbi bili meta zapadnih vlada u ovim sukobima, a ameri~ka vlada posebno aktivno pomagala programe masovnog etni~kog ~i{}ewa Srba iz Krajine od strane hrvatskih i snaga bosanskih Muslimana, zapadni mediji su posve}ivali ogromnu pa`wu Srebrenici, sa ogor~ewem, zlom namerom, pozivom na akciju i bez navo|ewa konteksta. A u slu~aju Krajine, pa`wa je bila minimalna i prolazna, ogor~ewe nepostoje}e, detaqni izve{taji o stawu `rtava minimalni, jezik izve{tavawa neutralan, a kontekst koji je ponu|en u~inio je doga|aje potpuno razumqivim. Kontrast je dramati~an. Napad bosanskih Srba na Srebrenicu je bio jeziv, ubila~ki, divqa{tvo, hladnokrvno ubijawe, genocid, agresija i, naravno, etni~ko ~i{}ewe. Za Krajinu, mediji nisu koristili tako o{tar jezik ~ak je i izraz etni~ko ~i{}ewe smatran prejakim. Hrvatski napad je pre bio veliki ustanak koji smek{ava neprijateqa, muwevita ofanziva i obja{wen je kao odgovor na Srebrenicu i rezultat ~iwenice da su srpske vo|e preterale. Va{ington post je ~ak citirao Pitera Galbrajta, ameri~kog ambasadora u Hrvatskoj, koji je usred operacije Oluja tvrdio da egzodus Srba nije etni~ko ~i{}ewe.47 List nije dozvolio osporavawe ovog mi{qewa. U stvari, hrvatske operacije protiv Srba u Krajini u~inile su Hrvatsku etni~ki naj~istijom od svih republika biv{e Jugoslavije, iako je NATO okupacija Kosova od 1999. nadaqe omogu}ila Albancima etni~ko ~i{}ewe koje je moglo da parira onom u Hrvatskoj. Mnogi novinari koji su pratili Srebrenicu i rat u Bosni konzistentno su prihvatali izjave bosanske i ameri~ke vlade kao ~iwenice, umesto da sprovedu nezavisne provere. Xon Srej, potpukovnik ameri~ke armije i stru~wak za vojna pitawa na Balkanu, koji je bio na licu mesta u Bosni, pisao je u oktobru 1995. da mnogi novinari, koji nesumwivo rade u te{kim i opasnim uslovimadozvoqavaju sebi da postanu pioni propagandne strukture. Srej nastavqa:

248
Ovi dopisnici ~esto ograni~avaju vreme provedeno u Bosni na kratke boravke i propu{taju da shvate prave nijanse koje su u igri u ovom ratu. Gledawe i ~itawe wihovih priloga pre~esto ostavqa utisak da ose}aju pritisak utakmice sa whovim razma`enim tabloidnim konkurentima za voajersku publiku (kao {to su oni koji su pratili su|ewe O Xej Simpsonu) i da reaguju u skladu s tim. Ovaj segment medija ose}a da sigurnost wihovog zaposlewa zavisi od toga da li }e dobiti tridesetak sekundi dobrog video snimka, pra}enog izjavama muslimanskih zvani~nika ili wihovog stanovni{tva. Kao rezultat se, o~igledno, javqaju bezvredni napisi koji podilaze bosanskim stavovima i zavode ~itaoce.48 O~igledno, ova karakterizacija ne opisuje kompletno izve{tavawe o sukobu ili slu~aju Srebrenice, ali dobro opisuje dugoro~ni pristup mejnstrim medija i obja{wava za{to danas, vi{e od petnaest godina kasnije, javnim mwewem dominira vrlo izvitoperena slika onoga {to se dogodilo u Srebrenici i kako je to pomoglo dono{ewu odluka koje su uticale na sudbinu Bosne, Kosova i same Srbije. 18. Ali zar Srbi nisu priznali da su pobili 8.000 civila? Ovo je stav zapadnih medija koji jo{ jednom demonstriraju podlo`nost politi~kim ciqevima svojih lidera. Bosanski Srbi su prvi izve{taj o Srebrenici izdali u septembru 2002, ali je taj izve{taj odbio tada{wi visoki predstavnik Pedi E{daun zbog neodgovaraju}ih zakqu~aka. U toku slede}e dve godine on je otpustio niz politi~ara i analiti~ara Republike Srpske, prete}i ~ak i obarawem wene vlade, i iznudio pisawe drugog, pa i tre}eg izve{taja, koje su pripremali qudi ~ija se verzija doga|aja progresivno pribli`avala zvani~no odobrenim zakqu~cima. Tre}i izve{taj, objavqen u junu 2004, bio je pozdravqen u zapadnim medijima kao razumna potvrda zvani~ne linije: Vo|stvo bosanskih Srba priznalo odgovornost za masakr 7.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka u Srebrenici bio je uobi~ajeni refren.49 Zanimqivo, ~ak i ovaj iznu|eni i nametnuti izve{taj ne dolazi ni blizu priznawa o 8.000 smaknu}a. Umesto toga, on govori o 7.800 nestalih i postavqa pitawe integriteta metoda sastavqawa vi{e promenqivih spiskova nestalih. I dok predla`e da se vlada Republike Srpske pokloni pred `rtvama Srebrenice, istovremeno izra`ava nadu da }e razli~ite institucije Bosne i Hercegovine u~initi to isto za druge nevine `rtve ubijene u toku ovih ratova.50 Mediji nisu pomiwali ove kvalifikacije i verovatno}a da }e vlasti sprovesti istragu i pozvati na izviwewe za hiqade nemuslimanskih (i implicitno bezvrednih Srba) `rtava izrazito je mala. 19. Jo{ jedna osobina srebreni~kog slu~aja je insistirawe na dovo|ewu svih (srpskih) zlo~inaca pred sud, gde }e priznati krivicu navodno zbog zadovoqewa pravde i procesa pomirewa. Ovo pravilo nije bilo primeweno u slu~aju Indonezije i Isto~nog Timora (19751999) gde su ameri~ki i britanski saveznici po~inili masovna ubistva. Naravno, ono se

249
ne}e primeniti ni u slu~ajevima gde su Amerika i Velika Britanija po~inile agresiju i pobile veliki broj civila, kao u Iraku. [to se ti~e primene ovog pravila u ratovima na Balkanu, problem je u tome {to pravda ne mo`e biti jednostrana, jer onda prestaje da bude pravda i otkriva svoje pravo lice kao osveta ili pokri}e za druge politi~ke ciqeve. Etni~ko ~i{}ewe {irom biv{e Jugoslavije nikako nije sprovodila samo jedna strana. U stvari, broj izbeglih i interno raseqenih lica bio je i ostaje najve}i me|u Srbima.51 [tavi{e, Srbi tvrde i dokumentuju mnogo hiqada ubijenih od ruku bosanskih Muslimana i uvezenih muxahedina, i Hrvata. Imali su sopstvenu grupu za ispitivawe i identifikaciju tela u 63 masovne grobnice.52 To je pro{lo skoro neprime}eno kod zapadnih medija i Ha{kog tribunala. Kako je uva`eni stru~wak za sudsku medicinu Zoran Stankovi} primetio jo{ 1996, tu`ilac Ri~ard Goldston nije bio zainteresovan za ~iwenicu da je wegov tim prethodno identifikovao 1.000 tela (bosanskih) Srba u oblasti Srebrenice.53 Umesto toga, postoji stalni refren o srpskom jadikovawu, dok se `albe bosanskih Muslimana uzimaju za `albe pravih `rtava i nikad nisu smatrane jadikovawem. Umesto da doprinese pomirewu, stalno fokusirawe na srebreni~ke `rtve i Srbe ubojice doprinosi intenzivirawu mr`we i nacionalisti~kih podela, ba{ kao {to su rat i nasiqe na Kosovu poja~ali mr`wu i pokazali da je ciq koji je Klinton proklamovao u aprilu 1999. kao borbu za principe multietni~ke, tolerantne i inkluzivne demokratije bio prevara.54 Na Kosovu je ova jednostrana propaganda i NATO uprava oslobodila ozbiqno i konstantno nasiqe usmereno protiv Srba (ali i protiv Roma, Turaka i albanskih disidenata) koje je dodatno poja~ano spremno{}u NATO vlasti da skrenu pogled dok wihovi saveznici, navodne `rtve, sprovode osvetu i posti`u dugoro~ni ciq etni~kog ~i{}ewa. U Bosni je predlog britanskog Forin ofisa da se desetogodi{wica srebreni~kog masakra iskoristi za dr`avni~ku inicijativu javnog pomirewa razli~itih grupa navodno primqena kao mogu}nost da se na brzinu zavr{i sa tim. Kao {to nagla{ava Dejvid ^endler, fokusirawe me|unarodne zajednice na rat dalo je podr{ku najreakcionarnijim i najnazadnijim politi~kim snagama u BosniOni koji su dru{tveno najvi{e iskqu~eni iz bosanskog `ivota bili su u mogu}nosti da diktiraju politi~ke ciqeve i da se suprotstave pomirewu jer je wihova dru{tvena te`ina ve{ta~ki uve}ana me|unarodnom dominacijom u politici ove male zemqe. Bez politi~ke, socijalne i ekonomske zavisnosti od spoqa{wih aktera koja je legitimizovana idejom o bo{wa~kim `rtvama, malo je verovatno da bi rat opstao kao centralna ta~ka `ivota u Bosni.55 I u Bosni i u Srbiji, Srbi su pod stalnim napadom, poni`avani, a wihove vo|e i vojna lica ka`wavani, dok oni koji su optu`eni za zlo~ine me|u Muslimanima, Hrvatima i silama NATO-a nisu bili predmet opse`nih istraga i ka`wavawa, pa su ~ak i prikazivani kao deliteqi pravde. Jasno je da stvarni ciqevi onih koji insistiraju na odmazdi nisu pravda i pomirewe. Wihov ciq je, osim puke osvete, da se oja~a pozicija bosanskih

250
Muslimana, da se smrvi i ako je mogu}e ~ak i elimini{e Republika Srpska kao nezavisni entitet u Bosni, da se Srbija zadr`i u stawu potpune neorganizovanosti, slaba i zavisna od Zapada, da se stvori osnova za formalno odvajawe Kosova od Srbije i da se nastavi sa prikazivawem u povoqnom svetlu ameri~kog i NATO napada i raspada Jugoslavije. Posledwi ciq zahteva da se skrene pa`wa sa uloge Klintona i bosanskih Muslimana u davawu Al Kaidi wenog upori{ta na Balkanu, sa Izetbegovi}evog bliskog savezni{tva sa Osamom bin Ladenom, sa wegove Islamske deklaracije (1970), koja je objavila neprijateqstvo multietni~koj dr`avi, sa uvoza 4.000 muxahedina da se bore u svetom ratu u Bosni uz aktivnu potporu Klintonove administracije, i sa veze izme|u OVK i Al Kaide.56 20. Zavr{na napomena. Razumevawe doga|aja koji okru`uju Srebrenicu mo`e tako|e da pomogne da se utvrdi ho}e li Srbi i daqe da budu izlo`eni silini napada za krivicu za tragi~ni sukob koji se desio kada su velike sile Evropska unija, Amerika i UN ohrabrile raspad Jugoslavije diplomatskim priznawem naoru`anih separatisti~kih republika i nisu u~inili ni{ta konstruktivno da spre~e nacionalno-politi~ku borbu za teritorije koja je usledila. U stvari, oni su ohrabrili nasiqe jer su propustili da re{e problem mawinskih enklava, jer su pustili bosanske Muslimane i OVK da veruju (s pravom) da provokacije i sukobi mogu da izazovu ukqu~ewe Amerike i NATO u borbu na wihovoj strani i jer su prikazivali ove sukobe kao sukob dobra i zla. Ova kontinuirana demonizacija i progon jedne strane kao jedino odgovorne za seriju gra|anskih ratova u kojima je u~estvovalo vi{e zara}enih strana, pospe{ili su mr`wu i nasiqe {irom ve}eg dela biv{e Jugoslavije i sigurno nisu osigurali put pomirewa. To je predstavqalo i osnovu za opasan i pogre{no dobronameran odnos prema humanitarnoj intervenciji NATO-a na Balkanu, koja nije bila ni humanitarna ni legalna, koja je ostavila ostatke u stawu zavisnosti i haosa i obezbedila moralnu osnovu za budu}e ilegalne i nehumanitarne intervencije. Kao {to smo naglasili, naduvana i politi~ka konstrukcija srebreni~kog masakra igra zna~ajnu ulogu u kreirawu ovih nesre}nih rezultata.

Napomene
1 Vidi, npr: ^iwenice o Srebrenici (Facts About Srebrenica), sinopsis, na osam strana, o stavovima MKSJ o relevantnim doga|ajima; N.A. and N.D., International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, <http://www.icty. org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf>. Zakqu~ci i citati u vezi s kriti~nim stavovima navedeni su u poglavqima 17 ovog zbornika. Tako|e vidi: Diana Johnstone, Fools Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002); Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004); John

251
Laughland, Travesty: The Trial of Slobodan Milosevic and the Corruption of International Justice (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007); Edward S. Herman, David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, str. 1926, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>; Germinal ^ivikov, Srebrenica: Krunski svedok, (Beograd: NVO Istorijski projekat Srebrenica, 2010); i Stephen Karganovic, Ed., Deconstruction of a Virtual Genocide: An Intelligent Persons Guide To Srebrenica (Beograd: Istorijski projekat Srebrenica, 2011). Vidi: Edvard S. Herman, Predgovor. Vidi: David Rohde, Evidence Indicates Bosnia Massacre, Christian Science Monitor, 18. avgust 1995. Na primer, u junu 2005. srpska aktivistkiwa koja podr`ava NATO, Nata{a Kandi}, prosledila je Tu`ila{tvu na su|ewu Milo{evi}u pred MKSJ video kasetu sa snimkom streqawa {estorice muslimanskih zarobqenika od strane srpske paravojske 1995. Za Kandi}evu, za tu`ila{tvo, kao i za zapadni politi~ki i medijski establi{ment ovaj video snimak bio je kona~ni, neoborivi dokaz u~e{}a Srbije u srebreni~kim masakrima u kojima je ubijeno preko 7.500 muslimanskih mu{karaca i de~aka. (Tim Judah, Daniel Sunter, How video that put Serbia in dock was brought to light, Obzerver, 5. jun 2005, http://www.guardian.co.uk/world/2005/jun/05/balkans.warcrimes>.) Vidi: Dean Paul Manning, iskaz svedoka, Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a, IT-0254-T, 24. novembar 2003, paragraf 59, <http://www.domovina.net/archive/2003/20031124_manning.pdf>. Vidi: Xonatan Ruper, Poglavqe 4, Poigravawe brojevima. Vidi, npr: Anthony Goodman, U.S. alleges 2,700 massacred after Srebrenica fell, Rojters, 10. avgust 1995; Rupert Cornwell, Emma Daly, 2,700 Civilians Butchered by Serb Gunmen, Independent, 11. avgust 1995; Barbara Crossette, U.S. Seeks to Prove Mass Killings, Wujork tajms, 11. avgust 1995; Josh Friedman, Bosnia Photos Shock U.N., San Francisko kronikl, 11. avgust 1995; Stephen Handelman, Serbs buried 2,000 in mass graves, Toronto star, 11. avgust 1995; Catherine Toups, Bosnian survivor tells U.N. of mass executions by Serbs, Va{ington tajms, 11. avgust 1995; i Pilita Clark, U.S. Fury At Systematic Slaughter, Sidni morning herald, 12. avgust 1995. Vidi, npr: Karla del Ponte, Dopuwena optu`nica, Tu`ilac tribunala protiv Radislava Krsti}a, IT9833, MKSJ, 27. oktobar 1999, paragraf 25, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/ind/en/krs1ai991027e.pdf>. Sli~ne optu`be ponavqaju se i u ostalim slu~ajevima protiv optu`enih za Srebrenicu. David Rohde, The Battle of Srebrenica Is Now Over the Truth, Wujork tajms, 9. jul 2000. Vidi: Steven Lee Myers, Making Sure War Crimes Arent Forgotten, Wujork tajms, 22. septembar 1997. Vidi: Ruper, Poglavqe 4, Poigravawe brojevima. Pora`avaju}i prikaz uloge medija kao ratnih hu{ka~a i provokatora u bosanskom sukobu i wihovog slu`ewa silama NATO-a, vidi u: Peter Brock, Me-

2 3 4

6 7

9 10 11 12

252
dia Cleansing: Dirty Reporting, Journalism and Tragedy in Yugoslavia (Los Angeles: GMBooks, 2005). Vidi: Ruper, Poglavqe 4, Poigravawe brojevima. Vidi: Patricia M. Wald, General Radislav Krstic: A war crimes case study, Georgetown Journal of Legal Ethics, prole}e 2003, Vol. 16, No. 3, str. 445. Tako|e vidi: Ruper, Poglavqe 4, Poigravawe brojevima. Vidi: Xorx @amueli, Poglavqe 5, Osiguravawe presuda: Zloupotreba iskaza svedoka u Hagu. Tako|e vidi: ^ivikov, Srebrenica: Krunski svedok. Tim Butcher, Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved, Dejli telegraf , 24. jul 1995. Carlos Martins Branco, Was Srebrenica a Hoax?, Centre for Research on Globalization, 24. jul 2005 (originalno izdawe autora, 4. mart 1998), <http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=731>. Za diskusiju o brojki od 2.028, vidi: sudija Almiro Rodrigues et al., Presuda, Tu`ilac protiv Radislava Krsti}a, IT9833-T, MKSJ, 2. avgust 2001, paragraf 73, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf>. Brojku od 1.9191.923 izneo je srpski forenzi~ki analiti~ar Qubi{a Simi}, koji je prou~io patolo{ke izve{taje dostavqene MKSJ tokom 2002. godine (godinu dana posle Presude Krsti}u) i zakqu~io, kako u ovom poglavqu pi{e Xonatan Ruper, da je stvaran broj skupova ostataka predstavqenih u ovim izve{tajima ukupno mawi od 2.000, a verovatno izme|u 1.9191.923. Vidi: Qubi{a Simi}, Analysis of Srebrenica Forensic Reports Prepared by ICTY Prosecution Experts, i Simi}, Presentation and Interpretation of Forensic Data (Pattern of Injury Breakdown), u: Deconstruction of a Virtual Genocide, urednik Karganovi}, str. 6988, i str. 89104. Tako|e vidi: Ruper, Poglavqe 4, Poigravawe brojevima. Vidi: Edvard S. Herman, Poglavqe 1, Uvod. O ulozi Vilijema Vokera u podsticawu interesovawa Zapada za navodni masakr oko 45 etni~kih Albanaca u selu Ra~ak na Kosovu januara 1999, vidi: Johnstone, Fools Crusade), Racak: casus belli for NATO, str. 238244. Tako|e vidi Edward S. Herman, David Peterson, The Politics of Genocide (New York: Monthly Review Press, 2010), Mythical Bloodbaths: Racak, str. 95101. Vidi: Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992 1995 (London: Lit Verlag, 2003), posebno Poglavqe 4, Secret Arms Supplies and Other Covert Actions, str. 157218. Thomas H. Kean, Lee Hamilton, The 9/11 Commission Report (New York: W.W. Norton & Co., 2004), str. 147, str. 488, i str. 58. Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 2, Uvod u osvajawe Srebrenice, u ovoj kwizi. Kako isti~e Bogdani~: Britanska novinarka Iv-En Prentis (Eve-Ann Prentice) izjavila je da je, dok je ~ekala da po~ne zakazani sastanak sa Alijom Izetbegovi}em negde u novembru 1994, videla kako jednog '~oveka koji je li~io na Arapina' uvode da pre we vidi Izetbegovi}a. Novinarka koja je u tom trenutku bila s wom, Renata Flotau (Renate Flottau) iz nema~kog [pigla, kasnije je tog ~oveka prepoznala kao Osamu bin Ladena (napomena 13). Vidi: Richard J. Goldstone, Tu`ilac tribunala protiv Radovana Karaxi}a, Ratka Mladi}a, IT955-I, 24. jul 1995, paragraf 1733, <http://www.icty.org/x/cases/karadzic/ind/en/kar-ii950724e.pdf>.

13 14

15 16 17

18

19 20

21

22 23

24

253
25 Paul Holmes, Karadzic a pariah, says war crimes tribunal chief, Rojters, 26. jul 1995. Tako|e vidi @amueli, Poglavqe 5, Osiguravawe presuda, u ovoj kwizi. 26 Richard Holbrooke, United Nations or not?, Intervju za Bi-Bi-Sijev Radio 4, 9. septembar 2003, <http://www.bbc.co.uk/radio4/news/un/transcripts/richard_holbrooke.shtml>. 27 Vidi: Kofi Annan et al., The Fall of Srebrenica (A/54/549), Izve{taj generalnog sekretara povodom rezolucije Generalne skup{tine 53/35, 15. novembar 1999, <http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf>. Kako stoji u ovom dokumentu: Neki od pre`ivelih ~lanova srebreni~ke delegacije izjavili su da im je predsednik Izetbegovi} tako|e rekao 1993 kako je saznao da je intervencija NATO-a mogu}a u Bosni i Hercegovini, ali se mo`e dogoditi samo ukoliko bi Srbi provalili u Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. Predsednik Izetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio (paragraf 115). Tako|e vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 7, Izve{taj UN-a o Srebrenici Iskrivqena slika doga|aja, u ovoj kwizi. 28 Vidi Bogdani~, Poglavqe 2, Uvod u osvajawe Srebrenice, u ovoj kwizi. 29 Tim Ripley, Operation Deliberate Force: the UN and NATO Campaign in Bosnia 1995 (Lancaster: Centre for Defence and International Security Studies, 1999), str. 192, str. 145. 30 Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 7, Izve{taj UN-a o Srebrenici Iskrivqena slika doga|aja, u ovoj kwizi. 31 Bernard Kouchner, Les Guerriers de la Paix (Paris: Grasset, 2004), str. 373374. (Prevela Diana Johnstone, li~na komunikacija, 9. mart 2011.) 32 Roger Cohen, Serbia Moves Tanks to Croatia Border, Wujork tajms, 7. maj 1995. 33 Ripley, Operation Deliberate Force, str. 192. 34 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 31.966, <http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm>. 35 Vidi izve{taj predat Generalnoj skup{tini UN i Savetu bezbednosti: (A/48/177 A/25835), Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima genocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993, Jugoslovenska dr`avna komisija za ratne zlo~ine i genocid, april 1993, str. 19, http://unbisnet.un. org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri= full=3100001!320302!1&ri=3&asect=subtab124&menu=search&source=!horizon#focus>. 36 Vidi: Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93. U ovom izdawu Ivani{evi} dokumentuje broj iz Kwige mrtvih Srebrenice i Bir~a 19921995 (str. 95169), gde navodi imena i datume ro|ewa i smrti 3.287 srpskih `rtava na tom podru~ju i u datom vremenskom razdobqu. 37 Vidi: M. Cherif Bassiouni et al., Final Report of the Commission of Experts Established Pursuant to Security Council Resolution 780 (S/1994/674), Savet bezbednosti UN, 24. maj 1994, <http://unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=1299G107990HF.85918&profile=bib&uri=full=3100001!346883! 7&ri=13&aspect=subtab124&menu=search&source=!horizon#focus>.

254
38 Vidi: Carla Del Ponte, Tu`ilac tribunala protiv Nasera Ori}a (IT-0368- I), 28. mart 2003, paragrafi 2238, <http://www.icty.org/x/cases/oric/ind/en/ oriii030328e.pdf>. 39 Vidi, npr: Bill Schiller, Muslims hero vows hell fight to the last man, Toronto star, 31. januar 1994. i John Pomfret, Weapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenicas Tough Guy, Va{ington post, 16. februar 1994. 40 No Evidence of Civilian Casualties in Operations By Bosnian Commander, Novinska agencija Beta, 11. april 2003; BBC Monitoring International Reports, 11. april 2003. 41 Charles G. Boyd, Making Peace with the Guilty; The Truth about Bosnia, Foreign Affairs, September/October, 1995. Summary and Conclusions 42 O Dra`enu Erdemovi}u i Momiru Nikoli}u vidi: @amueli, Poglavqe 5, Osiguravawe presuda, u ovoj kwizi. Posebno o Erdemovi}u vidi: ^ivikov, Srebrenica: Krunski svedok. 43 Vidi: Radovan Karadzic and Ratko Mladic Accused of Genocide Following the Take-Over of Srebrenica, saop{tewe za {tampu CC/PIO/026-E, MKSJ, 16. novembar 1995. U izjavi pred sudom sudija ve}a Fuad Rijad rekao je da dokazi koje je izneo Tu`ilac opisuju prizore nezamislivog divqa{tva: na hiqade mu{karaca je streqano i zakopano u masovnim grobnicama, stotine qudi zakopani su `ivi, mu{karci i `ene su kasapqeni i klani, deca ubijena pred o~ima majki, a jedan deda je bio primoran da pojede jetru svog unuka. Ovo su zaista prizori iz pakla, zapisani na najmra~nijim stranicama qudske istorije. Tako|e vidi: Barry Schweid, Top Bosnian Serbs Indicted for Scenes From Hell in Srebrenica, Aso{ijeted pres, 16. novembar 1995. 44 Vidi Majkl Mendel, Poglavqe 6, MKSJ to naziva 'genocidom', u ovoj kwizi. 45 Vidi: Transkript su|ewa Milo{evi}u, IT-0254, 18. novembar 2003, str. 29.11329.114, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/031118ED.htm>. 46 Vidi uporednu analizu slu~ajeva Srebrenice i Krajine u: Herman, Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, str. 1926, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>. 47 A UN Report: Bosnian Serbs Massacred Srebrenica Muslims, Va{ington post, 12. avgust 1995. 48 LTC John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort Leavenworth, oktobar 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>. 49 Nicholas Wood, Bosnian Serbs Admit Responsibility for the Massacre of 7,000, Wujork tajms, 12. jun 2004. 50 Vidi: Milan Bogdani} et al., Kona~ni izve{taj Komisije za istra`ivawe doga|aja u Srebrenici izme|u 10. i 19. jula 1995. (Bawaluka, Republika Srpska), juni 2004. 51 Vidi: Herman, Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Tabela 1, Refugees and internally displaced persons in the former Yugoslavia, as of January 1, 2005, str. 31.

255
52 Vidi: Serb official says mass grave discovered in northwestern Bosnia, Novinska agencija Onasa, 21. februar 2006; BBC Worldwide Summary, 21. februar 2006. 53 Yugoslav forensic expert says no proof about Srebrenica mass grave, Novinska agencija Tanjug, 12. jul 1996; BBC Summary of World Broadcasts, 15. jul 1996. 54 Bill Clinton, Remarks by the President to the American Society of Newspaper Editors, Federal Documents Clearing House, 15. april 1999. 55 David Chandler, Srebrenica: Prolonging the wounds of war, Spiked Online, 20. jul 2005, <http://www.spiked-online.com/articles/0000000CAC9B.htm>. 56 Vidi, npr: John R. Schindler, Unholy Terror: Bosnia, Al-Qaaida, and the Rise of Global Jihad (Minneapolis, MN: Zenith Press, 2007).

BELE[KA O AUTORIMA
Xorx Bogdani~ re`irao je i zajedno s Martinom Letmajerom, filmskim umetnikom iz Minhena, producirao dokumentarni film Jugoslavija, rat koji se mogao izbe}i. (George Bogdanich, Martin Lettmayer: Yugoslavia The Avoidable War; Frontier Theatre & Inc., 2000.) Filip Korvin radio je 27 godina kao slu`benik Ujediwenih nacija, izme|u ostalog i na mestu koordinatora za civilna pitawa UN u Bosni i Hercegovini 1995. godine, {to je bio najvi{i polo`aj za politi~kog slu`benika UN u Sarajevu. Korvin je tako|e u~estvovao u mirovnim operacijama UN na Haitiju, u Zapadnoj Sahari i Avganistanu, a pisao je i govore za generalnog sekretara UN Peresa de Kveqara. Autor je kwiga Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995 (Sumwivi mandat: memoari UN-a u Bosni, leta 1995., izdawe Duke University Press, 1999) i Doomed in Afghanistan: A UN Officers Memoir of the Fall of Kabul and Najibullahs Failed Escape, 1992 (Neuspeh u Avganistanu: Se}awa slu`benika UN o padu Kabula i Naxibulahovom propalom poku{aju bekstva, izdawe Rutgers University Press, 2002). Tim Fenton `ivi u Oksfordu, u Engleskoj, gde radi kao istra`iva~ i stru~wak za informacione tehnologije. Veza s Jugoslavijom nastala je pre 26 godina, kada se o`enio Jugoslovenkom. Od tada prati turbulentne doga|aje u ovom regionu, koji je vi{e puta li~no posetio. Raspad Jugoslavije zainteresovao ga je kada je li~no prisustvovao ponovnom ro|ewu hrvatskog nacionalizma tokom predizborne kampawe Frawe Tu|mana 1989. godine. Uveren je da su sukobi oko biv{e Jugoslavije, oko Bosne i Hercegovine, a naro~ito oko Kosova, bili od presudne va`nosti za definisawe upotrebe novih medija u politi~ke i vojne svrhe. Filip Hemond predaje Medije i komunikacije na Fakultetu umetnosti i dru{tvenih nauka Univerziteta Saut Benk u Londonu. Zajedno s Edvardom S. Hermanom uredio je kwigu Degraded Capability: The Media and Kosovo Crisis (Degradirana sposobnost: mediji i kosovska kriza, izdawe Pluto Press, 2000). Autor je dela Framing Post-Cold War Conflicts: The Media & International Intervention (Okvir za sukobe posle Hladnog rata: mediji i me|unarodne intervencije, izdawe Manchester University Press, 2007); Media, War and Postmodernity (Mediji, rat i postmodernizam, izdawe Routledge, 2007); zajedno s Endrjuom Kalkatom (Andrew Calcutt) urednik je kwige Journalism Studies: A Critical Introduction (Studije novinarstva: kriti~ki uvod, izdawe Routledge, 2011). Edvard Herman penzionisani je profesor finansija na fakultetu Vorton Univerziteta u Pensilvaniji i autor mnogih dela iz oblasti eko-

257
nomije, politi~ke ekonomije i medija, me|u kojima su: Corporate Control, Corporate Power (Korporativna kontrola, korporativna mo}, izdawe Cambridge University Press, 1981), The Real Terror Network (Stvarna teroristi~ka mre`a, izdawe South End Press, 1982); dvotomno delo The Political Economy of Human Rights, koje potpisuje zajedno s Noamom ^omskim (Politi~ka ekonomija qudskih prava, izdawe South End Press, 1979) i Manufacturing Consent (La`ni pristanak, izdawe Pantheon, 2002). Zajedno s Filipom Hemondom urednik je kwige Degraded Capability: The Media and Kosovo Crisis (Degradirana sposobnost: mediji i kosovska kriza, izdawe Pluto Press, 2000); nedavno je sa Dejvidom Pitersonom potpisao delo The Politics of Genocide (Politika genocida, izdawe Vesna info, 2010, Beograd). Majkl Mandel profesor je prava na pravnom fakultetu Ozgud Hol Univerziteta Jork u Torontu. Bavi se me|unarodnim pravom i prati rad ad hoc Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Autor je dela How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and Crimes Against Humanity (Kako ameri~ka ubistva prolaze neka`weno: nezakoniti ratovi, kolateralna {teta i zlo~ini protiv ~ove~nosti, izdawe Pluto Press, 2004). Godine 1999, predvodio je grupu intelektualaca koji su poku{ali da ubede MKSJ da sprovede istragu i podigne optu`nice protiv politi~kih lidera NATO-a zbog wihove uloge u bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije. Xonatan Ruper radio je petnaestak godina kao producent i rediteq televizijskih vesti Bi-Bi-Sija, jedno vreme i kao {ef informativne redakcije. Napustiv{i Bi-Bi-Si, bavio se odnosima sa javno{}u za potrebe korporacija i finansijskih ustanova, pre nego {to je pomogao osnivawe jedne nezavisne kompanije za televizijsku produkciju. Krajem 1980-ih godina po~eo je redovno da pose}uje biv{u Jugoslaviju, a onda i da istra`uje raspad Jugoslavije, {to je sve pre{lo na jedan vi{i nivo kada se 1994. godine pridru`io neformalnoj istra`iva~koj grupi Nore Belof. Danas radi kao nezavisni predava~ za oblasti medija i prezentacije, producent i urednik korporativnih video materijala. Xorx @amueli autor je i novinar koji je u Evropi i Sjediwenim Dr`avama objavio veliki broj dela. Radio je kao urednik listova Spektejtor (London), Tajmsov kwi`evni dodatak (London) i Nacionalni pravni pregled (The National Law Journal, Wujork). O~ekuje se kwiga Bombe za mir (Bombs for Peace), prikaz zapadne intervencije na Balkanu tokom devedesetih godina.

CIP

ISBN 978-86-88135-10-8

9 788688 135108