Goran Stefanovski

Divlje meso
Preveo sa makedonskog: Gojko Janjušević Ovaj pozorišni komad posvećujem svom ocu Mirku Lica: DIMITRIJA ANDREJEVIĆ, 55 godina, invalid, bivši zidar MARIJA, 50 godina, njegova ţena ANDREJA, 22 godine, njihov sin, prodavac u bakalnici STEFAN, 26 godina, njegov brat, referent u predstavništvu strane automobilske kompanije SIMON, 30 godina, njihov najstariji brat, kelner VERA, 25 godina, njegova ţena, domaćica HERCOG, 55 godina, šef predstavništva, Jevrejin SARA, 23 godine, njegova kćer KLAUS, 45 godina, došljak iz Nemaĉke VRACARA SIVIĆ, 35 godina, savetnik u predstavništvu ACO, 23 godine, Andrejin prijatelj, šofer kamiona PROSTITUTKA MIMI POP ZVANICE NA PRIJEMU, RADNICI, GOSTI U KAFANI DogaĊa se u Skoplju, neposredno pred drugi svetski rat. PRVA SCENA (Dnevna soba u kući Andrejevića. Povezana je s tri druge sobe i kuhinjom. Podne. Dimitrija sedi u invalidskim kolicima. Ĉita novine. Marija sedi u krevetu. Gleda ispred sebe. Tišina. Pauza.) DIMITRIJA: Rat će. (Pauza) Biće rata. (Pauza) MARIJA: Bilo je dosta i ovakvog mira. (Pauza) DIMITRIJA: Šta radiš? Opet buljiš u prazno. Radi nešto. MARIJA: Šta? DIMITRIJA: Gotovi veĉeru. Doći će ljudi. MARIJA: Sve je zgotovljeno. DIMITRIJA: Kuvaj ruĉak. MARIJA: Skuvan je. DIMITRIJA: Ako je skuvan, daj da jedem. MARIJA: Ne viĉi na mene. (Pauza) Sutra je slava. (Pauza. UĊe Vera. Unese prazno korito.) VERA: Samo što ne pljusne kiša. Zalud sam prostirala ĉaršave. MARIJA: Sve je uzaludu. (Pauza) Snivala sam kao da sam preseĉena nadvoje. A onde gde je kiĉma - veliki crv. I on preseĉen, izvija se. Neko se primakne i izvuĉe ga. A boli, boli kao kad se vadi zub. VERA: Uvek sanjaš takve snove. MARIJA: DoĊu sami. DIMITRIJA: Hoće li se jesti u ovoj kući?

VERA: Još nisu svi došli. DIMITRIJA: Ne moraju ni doći. VERA: Da priĉekamo još malo. DIMITRIJA: Vi ĉekajte koliko vam volja. Ja ću da jedem. VERA: Srce si mi pojeo, proklet da si. (Postavlja za ruĉak.) Šta prvo da uradim? Da poĉistim, da operem, ili da kuvam? DIMITRIJA: Nauĉi svekrvu. VERA: Nju ostavi na miru! DIMITRIJA: Rodi kćer, neka ti ona pomaţe. (Vera proguta knedlu. Dimitrija jede. Tišina. Pauza. UĊe Simon. Pijan.) SIMON: Više ne ĉekate ni s ruĉkom?! DIMITRIJA: Dok smo ĉekali. ti nisi dolazio. SIMON: U ovoj kući ništa ne sme da se kaţe. Dohvatiću dve kante benzina - sve ima da odleti u vazduh. MARIJA: Ne sluti zlo! SIMON: Nema tu šta da se sluti. Zlo je davno pisano. VERA: Gde si pio? SIMON: Dati pravo kaţem - gde sam stigao. VERA: Odrljao si se. SIMON: Od neĉega ću ionako da nadrljam, pre ili posle. Što se moţe danas - ne ostavljaj za sutra. Lako je tebi! VERA: Meni je lako. Meni je najlakše! SIMON: Je li te strah mraka? Nije! A mene je strah. Štrecaš li od sunca? Ne! A ja ga se bojim. Ovde me guši, evo ovde, kao da mi je zapro kamen. MARIJA: Imaš dlaku u grlu. VERA: Ceo dan si na nogama. SIMON: Kad. bi se kelner moglo biti sedeći, ja bih sedeo. Nisam rekao da imam proširene vene i da je to od stajanja. Mene guši ovde, kolje me mdra. Ne jedem. Ne spavam. DIMITRIJA: Zato piješ. Da ti otac nešto rekne. Ne udaraj svoje muke na velika zvona. Nije svetu do toga. Ima i svojih jada. Kad priĉaš, onda reci nesto lepo ili ne govori ništa. Puca nekome što se ti bojiš mraka. SIMON: Kad kaţem - lakne mi na duši. DIMITRIJA: Ali si nama dojadio! Dozlogrdio! Ne moţeš da spavaš? Ĉudna mi ĉuda! Tvoja majka moţe da spava, ali sniva uţasne snove. Tome nema kraja. Što ne pitate kako je meni? VERA: Hoćeš da jedeš? SIMON: Daj rakiju! VERA: Bilo je dosta rakije. SIMON: Otkud ti znaš kad je meni dosta? VERA: Znam. SIMON: Vi svi znate više od mene. Po vasceo dan sluţim te što znaju više od mene. Simone daj rakiju; Simon rakiju; Simone - ĉašu vode; Simon ĉašu vode; Simone, ne ovu rakiju, onu rakiju; Simone - pohitaj; Simone - drţi; Simone - ne daj; Simon svugde, Simon za sve. Ama dosta je! Simon nije mašina. I on ima duše. Vi sedite ovde i ne date Simonu ĉašicu rakije. I dojadilo vam da ga slušate. Malo jebite svoju mater! Ima da dohvatim kapu i zdimim u planinu. (Plaĉe. Pauza. Vera ga miluje po glavi. Uspe mu rakiju.) Sad me drţi za glavu da me utešiš! DIMITRIJA: Tebe će da uteši ţena, a ko će mene koji sam vas rodio?! MARIJA: Ne sme se ovako! Slava je! DIMITRIJA: Ama kakva slava, jebem ti slavu! S kime da slaviš slavu?! (Ĉita. Pauza.) Oprosti, sveti Ilija, ali i sam vidiš s kakvom ţivinom ţivim! (Pauza. UĊe Andreja.)

i kaţem: dosta! Ako te odalamim po labrnji. (Pauza) ANDREJA: Kako si mi ti. SIMON: Nemoj da ti ja kaţem! ANDREJA: Reci! SIMON: Dosta! ANDREJA: Sta sad bi? SIMON: Dosta! Stariji sam od tebe. Pauza. A gazda me ostavio samog. Sve krenulo u kupovinu. MARIJA: Dobar ti dan.. ne zajebavaj me! ANDREJA: Šta je rĊavo u tome što sam pitao kako si?! SIMON: Ti znaš. Marta je kurva. Biće i golova! SIMON: Kad? ANDREJA: Kad nam se i ti prikljuĉiš! U tome je jadac! Ima mnogo onih što bi da sede u pubiici. ANDREJA: A šta ima za tebe? DIMITRIJA: Moja briga! ANDREJA: De. ali ja neću doći da te posetim.ANDREJA: Dobar dan. malo se oraspoloţi! DIMITRIJA: Dimitrija će da se oraspoloţi u grobu. DIMITRIJA: Politika je karta. Kurta. ANDREJA: Ne znam. DIMITRIJA: Bogami. neka ti oni donose hranu. Eno ti komunista. ANDREJA: Ima se vremena za umiranje. ne znam. Jede. ANDREJA: Dokle ste stigli? MARIJA: Još samo baklave. Kako ĉovek da stigne? Bakalnica nije mala. (Pauza) Mogao bih da budem autsudija. samo sa šegrtom. da uzjaše . SIMON: Ima samog boga da uhvatite za bradu! ANDREJA: Neće to biti obiĉan štrajk. nema za tebe. Da se trĉi! SIMON: Meni doktor zabranio da trĉim. Vera mu prinese jelo. ANDREJA: Doneo sam šećer u kristalu. Raširiće se gangrena. Dimitriji:) Sta danas ima u novinama? DIMITRIJA: Ne znam. Karta je Marta. MARIJA: Bio mi ţiv i zdrav! ANDREJA: Danas sam pao s nogu od posla. Traţimo ga luĉem. (Pauza. Vera? VERA: Meni je lako. ANDREJA: Kako ne znaš? DIMITRIJA: Ono što ima za mene. (Pauza. da grickaju semenke i ĉekaju na golove. Sve to »Sjaši. monopol. Ako iko od njih preostane na slobodi. sinko! ANDREJA: (Sedne za sto. SIMON: Driblujete. loţionica.) A tebi? SIMON: Molio bih. A valja da se trĉi. Tišina. bolan Dimitrija.) Kad će pop? MARIJA: Pred veĉe. nema tog Rusa koji će ti pomoći! ANDREJA: Ruse ostavi na miru. Meni je najlakše! (Pauza) ANDREJA: (Simonu.. Izvoljevajte i saĉekujete se u mraku da biste ispunili svoje spomenare.. Ovaj put ćemo da grizemo sve do kosti.) Rabotniĉki je pobedio s dva nula.) Da ko nije umro? (Tišina. ANDREJA: Pripremamo štrajk. SIMON: Trunućeš u zatvoru. Pivara. samo driblujete! Gde su golovi? ANDREJA: Nabijamo kondiciju da bismo na terenu izdrţali svih devedeset minuta.

DIMITRIJA: Kojeg vraga ti traţiš na tom prijemu? STEVO: Kad se ĉovek jednom u pravo vreme naĊe na pravom mestu. Za mene je vaţno. znam da će doći cela rodbina. Još da smo ga poslali na fakultet. Perspektiva. . (UĊe Stevo. priklao bi nas na spavanju. Nije. bankari. Ceo krem Skoplja na jednom mestu. MARIJA: Hoćeš da ruĉaš? STEVO: Pojeo sam ćevapĉiće u kantini. svetski ljudi. ceo ţivot će da mu ide kao po loju. ANDREJA: Ko je taj Nemac što dolazi? STEVO: Marka iz centralne kompanije u Berlinu. Imam posla. pozovu te u poslednjem trenutku. a kod kuće praznik? STEVO: Tako! DIMITRIJA: Kako? STEVO: Šareno.Murta!« Kusao sam od te popare. Trgovci. Nisam mogao da odbijem. Nisam mogao da odbijem. SIMON: Šta im bi da tebe zovu? STEVO: Ti ćeš mene uskoro da vidiš! SIMON: Da ti neće izrasti rogovi? STEVO: Krila će da mi porastu. Znam da će pitati gde sam. (Pauza) Na prijem. (Stevo klimne glavom. MARIJA: Znaš li da će to biti prvi put da neko ne bude na slavi? STEVO: Idem na prijem. ANDREJA: Kako se zove? STEVO: Herman Klaus. S dva razreda trgovaĉke akademije jedva nosi glavu na ramenima. komšije i prijatelji. (Pauza) Neću doći na veĉeru. ANDREJA: Ma kakva politika! To su ĉaršijske trice i kuĉine. ali vam nije stiglo odande u glavu. (Pauza) Znam da je slava. Jutros su me pozvali. Sluţbeno. ionako ne znam kako da ti objasnim neke stvari. ANDREJA: I odrasli ste.) Nemoj sluĉajno da takneš peglu! (Stevu.) SIMON: Njemu ti je teško da nazove dobardan. SIMON: A ti svoju cediš iz boţjih muda! Ne zanosi se. MARIJA: Zar ti nemaš doma? STEVO: U restoranu mi slaĊe. Dolazi vaţan gost iz Nemaĉke. STEVO: Ljuti se. (Veri. SIMON: Kamo ćeš leteti? STEVO: Preda mnom je karijera. Vaţno je. ljutim se na tebe. Ljutim se. Sta bi još da znaš? Koji broj gaća nosi? Ne znam. Vi ste politiĉariamateri. uradi mi to ti. Vaša politika je ono što naĉujete na ulici i što proĉitate u veĉernjoj štampi. MARIJA: Ne dozvoljavam da ideš ni kod kakvih Nemaca. MARIJA: Stevo. tako ti boga! SIMON: Ima prvo mene da pitaš da li ona moţe ispeglati tvoje pantalone. Zabranjujem da se u ovoj kući govori o politici. ti odmah trĉiš na prijem. STEVO: Vera. STEVO: Moţe li tvoja ţena da ispegla moje crne pantalone? STEVO: Ne moţe. Svi će biti tamo. Andreja! I mi bejasmo u tvojim godinama.) MARIJA: Dobar dan. DIMITRIJA: Pritisle ga druge misli. neka ti ona pegla! ANDREJA: A je li taj Švaba dolazio ranije? STEVO: Ne znam. ispeglaj mi crne pantalone. On je filozof. ANDREJA: Pa što sad dolazi? STEVO: Ne znam. Sutra je Sveti Ilija. Mama. MARIJA: Nećeš ići! DIMITRIJA: Kako to.) Zovi Ljilju. Gospodin Hercog. Moraćete pribaviti dvogled da biste me videli. mama. Znao sam da je slava. Pozvao me šef.

sad sam došao. Budi s nama u ĉasovima jada i muke. gazdarice! Ovamo kolaĉ! (Donesu mu kolaĉ. POP: ĐorĊija. MARIJA: Nismo se spremili. DIMITRIJA:Dogovoreno je u sedam.. gazda Dimitrija.MARIJA: Sve i da hoćeš. MARIJA: Lenu. veiikih briga i posveti naše radosti. Znam. gazda! Slava boţja je svagda i svugde. Spasiju. POP: Ne greši dušu. Ne zavisi od mesta i vremena. Da nisi malo poranio. navrzlo se mnogo posla. ne ostavljaj nas nigda same da ne bane neprijatelj našeg spasenja i ne pogubi nas. amin. Zanosi se. Kolaĉ padne. DIMITRIJA: A sad je tri. Trajana. kolebljivosti I straha. . Dimitrija se teško kreće u kolicima. Slomi se. da nama upravljaŠ svojom silom.. POP: (Gleda na sat. Pop unakrst preseĉ kolaĉ. POP: Tako. MARIJA: Kojeg Simona? Ne Simona! POP: Ne Simona. boţe. pomaţeš nam. MARIJA: ĐorĊija. POP: Lenu.. ali i ti se uvuci u moju! Uvek tako radiš. Marija otvori. DIMITRIJA: Za svoje pare hoću da imam popa u sedam. MARIJA: Petreta i Evdu. stići! POP: Ali. Marka.. DIMITRIJA: Stići ćeš. a kod nas u zoru! POP: Ama otkud u zoru. nego kako je suĊeno. ti meni ništa ne moţeš objasniti. Daje ga Dimitriji. Ti si ga ispustio. Kod bogatih ideš uveĉe.) Oslobodi nas.. pope. Sad mogu.) MARIJA: Jaoh mene! DIMITRIJA: Simone. (Uzme kolaĉ.. POP: Petreta i Evdu. ne ostavljaj nas nigda same! (Pop ih vodi suviše brzo. ili sad ili vaistinu ne znam kad ću moći! MARIJA: Sad. Isceli naše potajne boljke i duševne rane.) Što je popovo.. Uhvati Andreju za ruku i stavi mu ruku na jednu stranu kolaĉa. ali nije kako je reĉeno. Spasiju. SVI: Amin. Marka.) Tri i petnaest. Trajana. POP: U sedam. POP: (Svi se uhvate za ruke. spasi i pomiluj mrtve. SIMON: I Simona. gazda Dimitrija. POP: I Simona.) U ime Oca i Sina i Svetoga duha. (Svi se okupe oko stola. Anastasa. Da slavite još stotinu godina. budi malo u mojoj koţi! DIMITRIJA: Hoću. Triput okruţe oko stola. kako to drţiš? Jesi li pijan? SIMON: Pijan sam. Sve se pamti! POP: Vere mi. Preblagi boţe. molimo ti se da nas zaštitiš. (Kucanje na vrata.) Sveti Ilija. Preblagi boţe. gazda Dimitrija?! Sad je tri i dvadeset po podne. DIMITRIJA: A prošle godine u osam ujutro! Kao da si spavao na stepeništu. Andreja uhvati za ruku Simona i njemu prebaci kolaĉ. Kazujte mrtve! Gospode oĉe naš. Anastasa. Ni presvukli. olakšaj nam suze i patnju. hoću. neka je gotovo! Na mnogaja leta. gazda. Svi stanite oko stola. Ohrabri nas kad smo nemoćni i tuţni. Na vratima stoji pop) POP: Dobar dan. Bojim se da u sedam neću stići.. sad! Hajde! Da ne ostanemo neosvećeni. Ĉestit da je dan.. POP: Šta nije spremljeno? Imate li kolaĉ? MARIJA: Nismo se okupali. MARIJA: Dobar dan. ali sam dobro drţao. pope? POP: Ima mnogo kuća.. jer ih samo ti vidiš. pope.

pokupite kolaĉe. MARIJA: Kako tako pade? POP: Ne sekiraj se. DIMITRIJA: Nemoj ti meni . do viĊenja. uĊi! ACO: Nemam kad ulaziti. Aco. A u loncima je krĉkalo i krĉkalo. ne interesuje me. Marija. bato! Misliš .kad je brzo. tetka Marija. ja bih vas. a? ANDREJA: Da.) SIMON: Ĉaĉicu ovde. Sumnjam da ćemo se zadrţati. (Pop izlazi.kao ti veliš! Neka tako bude! POP: E. veĉeras samo ti ostaješ. Ne znam. Razgovaraju. Slava nam je.) MARIJA: Do viĊenja. Ona ga prati.) Dogodine u sedam uveĉe. MARIJA: Znam da se ţurite. MARIJA: Pitala je treba li što da pomogne. Dobro ga prišrafite! STEVO: Bez brige! Mi smo firma. (Dimitrija sipa rakiju. Posluţi se kolaĉem. (Stevo demonstrativno izaĊe iz sobe. Kuda ćete? ACO: Poslom. MARIJA: Kako to da tako ispadne?! Uvek nešto ispadne! UĊi. ništa to nije. MARIJA: Kako da se slomi?! POP: Pao i slomio se. (Izlaze. SIMON: Ima da ga udese tako da ga ne mogneš prepoznati. Na veki vekov.) Dok ste još bili mali. pope?! Sve vreme vidiš boga. S njome je Aco) MARIJA: Napred. I jedete po kafanama. uoĉi slave. Polako nikad ništa nije moglo da se uradi. ĉašicu onde i tebi ograne. a.) ANDREJA: (Simonu. Aco. Popij nešto! ACO: Ţurimo se. nemoj stajati na vratima. Tako je ispalo. pope. moram da idem. Dimitrija delje komad drveta dţepnim . Ne znaš.) Zašto reĉe svoje ime kad smo kazivali mrtve? SIMON: Za svaki sluĉaj. presvukla i stavila u krevet. zar toliko? POP: Toliko. (Andreja priĊe Acu. Pauza. Hoćeš s nama? (Pauza) Onda. Sumnjaš.POP: Ništa.) De. STEVO: Rekao sam. DIMITRIJA: Hoćeš jednu rakiju? POP: Bolesni se pita. (Vrati se Marija.) Bila je Ljilja. okupala. U zdravlje! MARIJA: U zdravlje.) ANDREJA: Mama. Pauza. amin. Samo Andreji da kaţem dve reĉi. Ţeleli ste da jela probate pre vremena.) Kamion mi je kod vas na remontu. Simone. šta ĉekate. a dotle da smo ţivi i zdravi. U ime Oca i Sina i Svetoga duha. (Pauza. DIMITRIJA: Odoste da pripremate štrajk. (Marija skuplja kolaĉ. SIMON: Toliko sam pijan da mi sve izaĊe na isto. MARIJA: Kuda sad i ti? ANDREJA: Poslom. Niste mogli da zaspite i smejali ste se do kasno u noć.) DIMITRIJA: Pope. POP: Kako ti veliš. ACO: (Stevu. MARIJA: Pozdravila te. MARIJA: Nadaš se. (Pauza. STEVO: Ne interesuje me. (Pop ispije nadušak. Sad se više ne smejete. (Pauza) Boga ti. MARIJA: (Stevu. Vaţno je da Ĉovek bude u milosti boţjoj. ne raĉuna ti se?! DIMITRIJA: (Daje popu novac. ACO: To mi je hleb. Tišina. Što ne uzmeš ţenu pod ruku i ne izaĊeš negde? Gde ima muzike.) Opa. MARIJA: Hoćete li doći na veĉeru? ACO: Nadam se.

Ostavite me dva dana bez posla i uhvatiće me panika. I ja sam morao da ih proveravam. Neĉim moram da budem preokupiran kako bih imao ĉime da opravdam nervozu. HERCOG: Popio sam tri kafe.) SIVIĆ: Još pola sata kasni. oĉekujem da mi neko priĊe s leĊa i rascopa mi lobanju kakvim maljem. Moguće da ja pogrešim. HERCOG: Kad bih ja umeo da se odmaram. Nejasan mi je dolazak gospodina Klausa.) SIMON: (Peva.noţem. iako mi se to retko dogaĊa. Kako se stvari odvijaju. Uvek se naĊe nešto za šta mogu ĉvrsto da se uhvatim. SIVIĆ: I sad je sve moguće. Puknuću. stojim vam na raspolaganju. ali ni to nije naroĉito prijatno. SIVIĆ: Šefe. Ne znate vi kakva je to muka. Da li je Stevo Andrejević pregledao poslovne knjige? SIVIĆ: Jeste. Pola ţivota sam proveo u klozetima. gospodine Hercog. moţda ćemo da prisustvujemo koncu. Pije.) Шест месеци пол године Пет прсти рака има Четири боски крава има Три ноге пирустија Две очи глава има Еден ми е билбилот Што рано рани мај месец. SIVIĆ: Suviše se napreţete. HERCOG: Rekao bih da je on pošten radnik i bistar mladić. HERCOG: A pre pola sata kasnio je još pola sata. Veliĉanstveni poslednji trenuci u kojima će sve da bude moguće. U svakom sluĉaju. Sedne pored njega. Nazdravlje! HERCOG: Ţiveli! Kad god nazdravljam ovako samozadovoljno. SIVIĆ: Vozovi. HERCOG: Vaţno je da su knjige u redu. HERCOG: Strah ne zavisi od realne opasnosti. Ujutro se probudim i osećam se dobro samo dok se ne setim šta za taj dan ne valja. Zemljina kugla ispaljena iz cevi razornog topa. Popijte nešto. Dosta nemarno. Mislim da će mi biti potrebna vaša pomoć. SIVIĆ: Da. sve bi trajalo ona tri protokolarna dana. Pauza. Potreban vam je odmor. HERCOG: Meni ni toliko da se pošteno ispraznim. Ono jeste. gospodine. on mi ide na ţivce. SIVIĆ: Vi bolje znate. Hercog pije kafu. Marija sedi i gleda ispred sebe. . HERCOG: Stalno mi je na umu da nešto nije u redu. DRUGA SCENA (Restoran na ţelezniĉkoj stanici. ĉovek ima vremena za razmišljanje. Uostalom. jede i igra kao da će sutra propast sveta. Pauza. Kopka me što nas u pismu ne obaveštavaju koliko će trajati poseta gospodina Klausa. Poslednja velika eksplozija. Dode Sivić. Vera ĉisti. U ovom gradu se pije. SIVIĆ: U ovoj selendri nemate ĉega da se plašite. Nekoliko puta je napravio greške koje ne predstavljaju ništa drugo sem potcenjivanje vaše blagonaklonosti prema njemu. Da je to obiĉni obilazak. Imam ĉudna predosećanja. to i nije iskljuĉeno. Osećam se kao seoski uĉa kome iz metropole dolazi inspektor.

Sara svira na klaviru. Bogato namešten salon. kao ćilim. Tada . Gde vi ţivite. potrebno mi je da što više znam. SARA: To je bio Šopen. utoliko bolje.SIVIĆ: Ja bih izdrţao mnogo duţe. SARA: A šta naroĉito? STEVO: Teško mi je da se odluĉim. Stevo joj uspe piće) Nazdravlje! Gde je muzika? STEVO: Molim? SARA: Knjiţevnost je na papiru. Koju muziku vi volite. Vaš brat isti posao radi zvaniĉno. Šest meseci tapkamo u mestu. HERCOG: A ako je pedantni. SARA: Blage veze nema s Betovenom. a direktive su bile konkretne. gospodine Hercog. Da smo se proširili. Dajte da nešto popijem. moţda bismo na gospodina Klausa ostavili povoljniji utisak. STEVO: Betovena. Sara završi sa sviranjem. Aplauz. SIVIĆ: Gospodine Hercog. SARA: Pomuĉite se. Trebalo bi još samo da se pred njime prostrem. a muzika? Gde je muzika? STEVO: Pa. (Zbunjen. pitajte još jednom kad stiţe to ĉudo.pa? Nemojte mi reći da znate. Jednom sam ostao na kafi. Sve će da se ohladi. Sara prilazi Stevu. Gosti. TREĆA SCENA (Hercogova kuća. Danas se sve kupuje i prodaje. STEVO: Na primer. Ako se pobrinete za Klausa. gospodine Hercog. SARA: Kako se ţivi u Debarmahali? STEVO: Ţivi se. SIVIĆ: (Ustane. SARA: Šta od Betovena? STEVO: Sve. Nismo proširili predstavništvo. SARA: Šta . Potrebno je ĉetiri stotine novih kvadratnih metara. SARA: Kako dugo radite kod mog oca? STEVO: Godinu dana.. Tamo je predstavništvo vašeg oca. s ĉašama u rukama. HERCOG: A kod kuće su se sigurno svi već okupili i ĉekaju.... SIVIĆ: Ja o tome nisam prestajao da vam govorim. HERCOG: Dajem vam dosta. ţivi. Još jedna misao mi se stalno mota po glavi. gospodine Andrejeviću? STEVO: U Debarmahali. pokupiće prtljag i otperjati nazad. Samo mi dajte novca. gospodine Siviću. To vam je obiĉno najjeftinije. SARA: Prvi put ste u našoj kući? STEVO: Bio sam dvaput ranije. Donosio sam neke spise. dogovorićemo se posebno. to što ste maloĉas svirali. slika na platnu. Kao i svugde.) Odmah. ciniĉni Švaba s dva demonska zuba u gornjoj vilici? Kojeg ja strpljivo ĉekam na stanici. SIVIĆ: A moţda mi i precenjujemo tog gospodina Klausa. Razdvaja nas samo zid. slušaju. STEVO: Liĉi na Betovena. HERCOG: Trebalo je da vas poslušam. Nije vam prvi put. Šta ako je on samo obiĉan turista koji se bez tri ĉiste i s plaćenim dnevnicama Šeta po Evropi? Neće mu se upaliti lampa kako je zalutao u ovu pustinju. Budite ljubazni. Ako to moţe da se proda.) STEVO: Bravo! Prekrasno! SARA: Nije valjalo ni pet para. I ono za šta ljudi misle da nema cene. Namirišite šta hoće.

) KLAUS: Dobro vino. Mochten Sie etwas trinken? STEVO: Rot Wein. (Klaus mu uspe crno vino. Rasporede se u špalir. na primer. gospodin Sivić. bez posla. tek tad uvidim koliko sam napredovao. Udu Hercog. Takav sam. gospodine Klaus. Mladi gospodin odliĉno govori nemaĉki. koji ništa ne pije. Posle toliko ĉasova puta. A koja je ta vaša perspektiva. SARA: To me uopšte ne interesuje. Trudim se da opravdam njegovo poverenje. wirklich? STEVO: Nein. Kao da ste gledali kroz mene. On prevodi veliki deo naše korespondencije. i kad to uporedim s onim što sam sada. kako vam se dopada posao kod gospodina Hercoga? STEVO: Nemam reĉi! KLAUS: Toliko ste nezadovoljni? STEVO: Obrnuto! Obrnuto! (Svi se smeju. Najozbiljnije razmišljamo o tome da gospodina Andrejevića pošaljemo na praksu u berlinskoj centrali. Stevo Andrejević. NaĊe se i takvih.) HERCOG: Moja predviĊanja se obistinjuju isuviše brzo. Klaus se rukuje s gostima. Kriva je vaša kraljevska jugoslovenska ţeleznica. gospodin Hercog.) KLAUS: Naravno. Krivica nije do mene. To je skraćenica od Stefan. ovde sam tek nekoliko ĉasova i moţda . bez perspektive. bitte. Vaš otac je sve opazio. Hercog i Sivić se izdvoje u stranu. već je hteo da vidi predstavništvo. Sivić i Klaus. Gosti ustaju i aplaudiraju. Ruku na srce. ali se pravio kao da ne primećuje. da pronaĊem sebe. Mnogo mi je pomogao da naĊem svoj put. HERCOG: Jedan od mojih najboljih radnika. KLAUS: Kako ste rekli da se zovete? STEVO: Stevo Andrejević. Saobraćajna situacija je ovde doslovno jadna. KLAUS: Niste? S tako dobrim znanjem nemaĉkog nijednom niste bili na praksi? HERCOG: Naterali ste me da baš u ovom trenutku otkrijem jednu malu tajnu. KLAUS: Nadam se da ćete to uĉiniti što pre. HERCOG: Bravo. Samo što je sišao s voza. referent u predstavništvu. gospodine Klaus. Piju. Vi naš jezik govorite bolje od nas. KLAUS: Ah. on prvo misli na posao. Pogledali ste me. Pa. Sigurno ste svi gladni. gospodine Andrejeviću? (Otvore se glavna vrata. Pocrveneo sam. KLAUS: Stevo. SIVIĆ: Ne zaboravite . Kucaju se. Kao. SIVIĆ: Piću u toku veĉere. nein. KLAUS: Obiĉno to ne mora da bude garancija. Mein Deutsch ist nicht gut.on dolazi iz Nemaĉke! HERCOG: Kako bih to mogao da zaboravim! (Vrate se meĊu goste baš u trenutku kad se Klaus upoznaje sa Stevom) STEVO: Drago mi je. vi ste bili u Nemaĉkoj? STEVO: Na ţalost nisam. KLAUS: Och. KLAUS: Aber ich glaube doch. HERCOG: Domaće. gospodine Klaus. a prvo što je pomenuo . Predstavlja ih livrejisani sluga. Klimnuo sam glavom. Govorili ste o nekakvoj perspektivi. ali ste vi produţili kao da me ne primećujete. Kad se setim da sam samo pre godinu dana bio obiĉan Debarmahalac. A ni grad mi ne izgleda bog zna kakav.bilo je proširenje. gospodine Klaus. ako tako mogu da se izrazim. gospodine Klaus. HERCOG: Ko ne voli?! KLAUS: NaĊe se i takvih. A za to je uglavnom zasluţan vaš otac. Otac vam je prekrasan ĉovek. Volim sve što je dobro. Ali ovo je odista dobro. Peli ste se stepeništem.sam video i vas. odocnili ste s veĉerom. Volim dobro vino.

zar ne? (Pauza) STEVO: Mnogo bolje. smrt su mi i ţivot jednako daleki. To vas potpuno razgolićuje. sve je prljavo i sve zaudara na loj i slamu. Otac o vama nikad nije rekao ni reĉi. Kako vam se to dopada? STEVO: Dopada mi se. ali nisam ni impresioniran onim što sam video na brzinu. vi ste krivi nevoljama tijem! SARA: Sta je to? STEVO: Pesma. Jedva da i govorim s njim. SARA: Dopada vam se. pored Steva. da pomišljam kako vam je savršeno svejedno šta je moj otac rekao o vama. Gospo. gospodine Andrejeviću? Zašto se ne borite za sebe? Kad vas neko pohvali. Donekle je nasrtljivo s moje strane što iznosim svoj prvi utisak. SARA: Zašto ste takvi. STEVO: On vam je govorio o meni? SARA: Bolje da ne pitate šta je rekao. uvek smatrate da je taj u pravu. zadovoljstvo mi je da nazdravim u ĉast našeg cenjenog gosta iz Nemaĉke. gospodina Hermana Klausa! (Svi ustanu. povlaĉite se i diţete ruke. I pitam se . Pa. Piju. Vrata se otvore. ulice. tako ste olako izgovorili to . SARA: Opet sam vas slagala. koji će daleko da dogura. STEVO: Nešto rĊavo? SARA: RĊavo? Ne znam na koji se naĉin u takvim sluĉajevima odreĊuje šta je dobro a šta rĊavo. Šta vi mislite. Naprotiv. stanica. Do veĉeras nisam znala ni da postojite. vi duboko sumnjate u to da zasluţujete pohvale i olako ih odbacujete. (Pauza) Ćutite?! STEVO: Šta da vam kaţem! (Pauza) Mislim da ima pravo.) SARA: Ovo je moja soba. nemam objektivnih argumenata. Sara sedne s druge strane. Upoznali smo se tek pre dva sata. Pa ipak. STEVO: Slobodno recite! SARA: O. UĊe Sara. Jednom je govorio o vama kao o sposobnom mladom ĉoveku iz Debarmahale. SARA: Vaša? STEVO: Da. a već nas evo samih i to u mojoj sopstvenoj sobi. Rekao je da ste balkanski primitivac. plaĉući se smijem.slobodno recite.) HERCOG: Dame i gospodo. Sedaju.on je takav. vi ste ovde roĊeni i sve vam se ĉini drukĉije. Klaus pokraj sebe namesti Steva. Upali svetlo.) ĈETVRTA SCENA (Soba. je l' te? Lukavo se smijuljite ispod brkova. ali . SARA: Recite te stihove još jedanput. Ustane Hercog. gospodo. Za njome uĊe Stevo. . gospodine Andrejeviću? Prirodno. To o vama govori više nego što vi sami moţete da mi kaţete. gospodine Andrejeviću. SARA: Vi pišete? STEVO: Pomalo. da veĉeramo! (Prilaze nameštenim stolovima.nemam prava da o tome govorim. U redu. Mrak. STEVO: A šta vam to kaţe o meni? SARA: Ono što sam već ĉula od oca.je li to ikakva uteha?! STEVO: Hranim se jadom. To zvuĉi bolje. Ali sad znam. Zašto? Zašto bi moj otac imao pravo? Šta moj otac o vama zna da bi išta mogao da kaţe? Zašto malo više ne cenite samog sebe? Zašto samo onom ko vas uvredi poĊe za rukom da stekne vaše istinsko poštovanje? Slagala sam vas! Otac o vama nikad nije rekao da ste primitivac. A kad vas neko napadne.

STEVO: To je kraj jedne duţe pesme. dosadnih obaveza. Kod kuće mi je. SARA: Kakav mi je to pesnik koji svoje stihove ne nosi sa sobom. Poĉevši od mene! STEVO: Ja jednostavno nisam oĉekivao da ćete to uĉiniti. eto. Masturbirala bih celog ţivota kad ne bi bilo vazdan drugih. Nikome ništa ne pripada. SARA: Recite mi je celu. Ili jednostavno ćutite. ali suviše patetieno. presrećan sam što sam ovde s vama. ne biste imali ni teoretske šanse da me odnesete u krevet.inari. Zakopĉava se. (Pauza) STEVO: Vi ste prva devojka koja ih je prepoznala. (Pauza) STEVO: Onog dana kad sam vas prvi put video. vaţniji od intelektualnih. SARA: To je i prva istinita stvar koju ste noćas izgovorili. hoće da ide. SARA: I najmanje ste oĉekivali da me naĊete baš u mojoj sobi? SIVIĆ: Gospodin Klaus je umoran. STEVO: Malo brzo donosite sud o meni. svi su leš. Pet puta na dan. Mene ne interesuje šta vi mislite o sebi. STEVO: Bio sam potpuno premro. / smrt su mi i ţivot jednako daleki. Dohvati njegovu ruku i prisloni je na dojku. posvadio sam se sa svojom devojkom. onda recite kraj! STEVO: Hranim se jadom. Zamolila sam vas da kaţete nešto prosto. Da li vi ĉesto masturbirate? (Pauza) Ja . Ceo ţivot je na prvi pogled. Oni su. (Otkrije jednu dojku. Stevo blene kao ošamućen. STEVO: Ne znam napamet. Te stihove već godinama govorim svakoj koju upoznam. niti da preobrati one što ga mrze. SARA: To je isuviše prosto. Volim drukĉije igre. Sara zatvori oĉi. Dobro. meĊutim. moţda. ubijaju na prvi pogled.. Slušao sam Klausa.. Ni trenutak nije hteo da mi ustupi. SARA: Gospodine Andrejeviću. SARA: Meni se igra. To je poslednja tercina iz jednog soneta Franĉeska Petrarke. Nisam mogao verovati da se to meni dogaĊa. Ispod tanke opne manira. I to je nešto u ova košmarna vremena. prvo. Zato . / Gospo.. Ljudi se zaljube na prvi pogled. Svako misli da je srećan neko drugi. Otvori oĉi. ali ništa nisam shvatao. Svuda sam vas traţio. drugo. STEVO: U redu.. Moţda iskreno. u sobu uĊe Sivić. plaĉući se smijem.ostavite na miru moj naĉin ponašanja i recite nešto prosto. Posebno s vama gospodine . I svi se gadno i izveštaĉeno smeše i tiho za sobom tegle svcj oĉaj. Već sutradan sam se upisao u školu igranja u Pasaţ Aroesti. a ne to da ste se u mene zaljubili na prvi pogled. Nisam vam ni slika ni prilika. zato je sve vreme razgovarao s vama. Na prvi pogled ste se i vi svideli gospodinu Klausu. s Ljiljom. Niko ne moţe da zavoli one što su zaljubljeni u njega. Popili ste mi pamet. SARA: Zar se suditi moţe polako? STEVO: Svako ima nešto što se odmah ne moţe videti. Vaš debarmahalski kompleks inferiorum priprećuje varri prstom i upozorava da je Sara Hercog zabranjeno voće koje vam ne pripada. svi ratovi su . vi ste krivi nevoljama tijem! SARA: Divni stihovi! (Pauza) Samo šteta što nisu vaši.na prvi pogled. SARA: To što ne moţe da se vidi neka svako ĉuva za sebe. Svi kradu što stignu. Ne kucajući. Gledaju se. Pauza. nego ono što ja mislim o vama. (Pauza) Morala sam da vas dodirujem ispod stola. vi ne biste bili ovde i. Ugrize ga za ruku. na nekom drugom mestu i da se koristi srećom koju zapravo on zasluţuje. Vi niste intelektualac. ali neću da plešem.da. kad bih se ja ponašala onako kako to vi od mene oĉekujete. Isuviše nastojite da me impresionirate svojim intelektualnim sposobnostima.) SIVIĆ: Izvinite! SARA: Što se izvinjavate kad niste ni kucali?! SIVIĆ: . Niko nije srećan. ne znaĉi da nemate nekih drugih kvaliteta. To. SARA: Oĉekivala sam da to kaţete. Ţeli da se oprosti. ali se vi njome sluţite tako ĉesto da u nju i sami verujete. Sve ostalo je gola laţ.

) STEVO: Da je ušao samo minut ranije. Nadam se da će ono jednog dana da se radi na ulici i da onda više neće biti misterije oko koje se troši toliko vremena i energije! Hoćemo li? STEVO: Kad ću moći ponovo da vas vidim? SARA: Otkud vam pomisao na pravo da me opet vidite? Posle vas. Oh je sada drukĉiji. u ĉast kongresa ugostitelja«. ma. SIMON: Strah me i od svetla! STEVO: Kako proĊe slava? SIMON: Koja slava? (Pauza. SIMON: Ljudi su uvek isti. Upali svetlo. Ne piše za šta su je angaţovali. a zaraĊujem hiljadu i sedam stotina. Nisam više onaj Stevo od pre deset godina kakvog me ti pamtiš. Uspe sebi rakiju. Stigla ĉuvena pevaĉica ruskih romansi. . takvi umiru. To je bilo za tebe. Ako je to naĉin da mi doĊe glave. SIMON: Ne zanosi se! STEVO: Simone.) STEVO: Svi spavaju. Zaboravi tog Steva.gotovo je. STEVO: Sad umem da plivam. Kakvi se rode. Za stolom sedi Simon. da mi u dvadesetom veku ţivimo bolje od svih milijardi ljudi koji su ţiveli pre nas. Kralja Petra 42«. »Gostionica Marger. gospodine Andrejeviću! (Stevo izaĊe. Stevo sedne. Svakom ĉoveku se jedanput u ţivotu javi spasitelj. Sara za njim. Miki Maus. ako sam onaj isti Stevo kao kad sam bio dete.. Ĉita novine. Imamo novine. »Deţurna apoteka. »Narodni univerzitet: predavanje o kamenu u bubregu. a i ne verujem da bi ga uzbudila ţenska sisa. Ako ne kreneš za njim . akademi fenci fa fenci fa fa fa. Simone. STEVO: Dobro de. Dobro je za opštu kulturu. kako to da onda nisam umeo da plivam. una cepe cepe cepe una haus haus haus.udavio bih se! SIMON: Udavićeš se i sada. Ugasi svetlo.. Otvore se vrata. Recimo u jedanaestom veku ili u tursko doba. a ne ţaleći materijalne ţrtve. STEVO: Gospodin Hercog će da me spase. s flašom pored sebe. pijan. UĊe Stevo. A oni u jedanaestom veku nisu imali ništa. Radim godinu dana. Predstava je sigurno otkazana. Ovo je za Andreju.) SIMON: O moni. I Hercog. a nisi otišao.Andrejeviću! SARA: Doći ćemo! (Sivić izaĊe. a sada znam? Da si me onda bacio u vodu . SARA: Gospodin Sivić je dovoljno odrastao da bi video nagu ţenu. STEVO: Šta radiš? SIMON: Barim jajca. taj Hercog me je unapredio u referenta. Koliko godina ti radiš i koliko zaraĊuješ? Misliš da je Stevo još dete?! Ja sam ti svoj ĉovek. pevaĉica klasiĉnih pesama i sevdalinki. s projekcijama«. struju. i to mu doĊe normalno. Ništa! Samo mrak i ljudi koji ţive u zemlji kao crvi. moni. Devedţić. Posebno ne bi moja. STEVO: Mislio sam da te je strah od tame. ja se ovde gušim! SIMON: Taj dvadeseti vek ima da ti doĊe glave. angaţovali smo i mladu Kaću Maturšku«. Samo za godinu dana. a? (Pauza) »Narodno pozorište: Peĉalbari. Zatvori vrata. Mrdk. opet ha ha ha una epe epe epe. gospoĊica Milica Milićević. (Baci novine) Znaš li ti. Da bismo svojim posetiocima pruţili što više uţivanja. ne znam kako će u tome uspeti.) PETA SCENA (Soba u kući Andrejevića.

Isto tako . STEVO: Eto. Ako mi danas prdne na um da se njome oţenim.. Simon plaĉe. Marburgu. ne znaĉi da je mrzim sto posto. IzaĊe.) I. Vera ga miluje po glavi. sada na belom konju.treba leţati devet meseci! VRAĈARA: A ti? VERA: Devet meseci neko mora da gleda kuću! VRAĈARA: Neka je gleda muţ. gospodo. civilizacija. Nezaposleni će da ĉekaju na posao na Pjaci.) SIMON: More. eno ti Španije. Pauza. Andreja ustane. (Vera legne. SIMON: U majĉinu .dvadeseti vek! STEVO: Nemoj da me blefiraš socijalriom poezijom. Cesto gledam u dlanove.ta dva procenta! STEVO: Dva procenta su u ţivotu velika stvar. Evo vam ga na! Neću se zaustaviti sve dok sreću ne uhvatim za rogove. Gleda u nju.ti ga ipak pozdravi. A vi. ona dva procenta će da prevagnu i Ljilja gubi. Rućanica. je li? Strah vas da ne prespavate vek. A to što se krijem od nje i izbegavam da je vidim. Rekla je: Zriarri da ga nije briga. a ako neku drugu volim pedeset jedan posto. Bolje je da ĉovek malo odspava i bude trezari kad se probudi. (Vera raširi noge. rodi mi sina! ŠESTA SCENA (Vera kod Vraĉare.) Raširi noge. ANDREJA: Ona to zna. sutra će da bude svadba. Suviše je preokupiran svojim. nijedanput namerno?! VERA: Ne. koji je upravo ustao iz kreveta.SIMON: Koliko ćeš da plivaš? Deset minuta? Deset sati? Deset dana? Plivao. (Pauza) Sreo sam Ljilju. izvoljevajte produţiti sa svojim kelnerisanjem i revolucionarnim flertom. (Iz sobe izaĊe Andreja. Ne mogu da ga donesem. Simon dugo gleda u svoje dlanove. Simon se smiri. Vircburgu.) VRAĈARA: Lezi. ali bez rizika ĉovek ne moţe sesti ni da jede. Zagrli Simona. da se oţenim i da poĉne rĊati. U tom smislu. . STEVO: Puca mi prsluk. UĊe Vera. dobro. on ustaje (ustane) i kreće na zasluţeni poĉinak. Stevo Andrejević nema vremena za razmatranje vaših sluĉajeva. dvadeseti vek! ANDREJA: Još koji sat i gladni radnici će preko Kamenog mosta da krenu prema monopolu. šuštale ţenske haljine. Moţe biti da ja nju volim celih ĉetrdeset devet odsto. ali .) Govorimo o dvadesetom veku. na primer. ANDREJA: I zato ne spavate. Vera. (Stevo izaĊe iz sobe. SIMON: Više niko nikoga ne voli. Sve ili ništa. ne plivao udavićeš se! Kao da i nisi plivao. E. Ako si baš toliko tronut. Stevo Andrejević objavljuje rat dvadesetom veku! Bivši Debarmahalac. VRAĈARA: Šta veli doktor? VERA: Kaţe . Pucao šampanjac. Ja sam obavezan prema samom sebi. nazdravljalo se odabranim frazama. A Stevo pije rotvajn u Hamburgu. Jedino psi i Cigani vode ljubav. kultura. To je riziĉno. Devojka na svom mestu. Oni drugi sraĉunavaju procente! ANDREJA: Kako je bilo na prijemu? SIMON: Ruţiĉasto. veliš. Pitala je kako si i pozdravila te. Pauza. I osećam kakva se snaga krije u njima? Znate li vi šta bih mogao da uradim ovim rukama?! Ĉuda. ĉuda bih mogao da napravim! A vi biste hteli da ih zavuĉem u dţepove. Pauza. razvijorene kose i s kopljem u ruci galopira prema svo jim perspektivama na horizontu. ta Ljilja. idi tamo i pogini! A ja ću razglednicom da ti se javim iz Berlina! Jednog dana će vas pitati novinari jeste li poznavali Steva Andrejevića.

Stevo nastavi da radi. To je obiĉan marifetluk! STEVO: Zašto niste reklamirali kod preuzimanja? ACO: Šta da reklamiram? Vidim nanovo obojeno. Stevo. Šta ima novo? ACO: Peĉem se na vatri. Srce na kosu. gospodine Andrejeviću! Prijatan ruĉak. (Pregleda nekakvu kartoteku. gospodine Klaus. zar ne? Gospodine Andrejeviću. VERA: Ĉemu onda sve ovo? VRAĈARA: Da udovoljimo redu. (IzaĊe. Do viĊenja. oĉi da izbiješ. da zaglavi u zatvoru. Kucanje na vratima. Da grudi razdereš. mislim na mlaĊeg. (UĊe Aco. a on je samo podmazan i zamenjene su karike. Na primer.) STEVO Napred. Stariji toliko pije da je potpuno izgubljen. STEVO: Izvoli. Drţe ga na oku neki ljudi koje poznajem. da se raduje.) Izvolite. Napredujemo iz dana u dan. makanju.uĉini nešto! VRAĈARA: Ovde bog ne pomaţe! (Upali mangal. isto kao pre. VERA: Hoće li pomoći? VRAĈARA: Ne znam. Poprska Veru po stomaku. Kroz ovaj zid se ĉuje ĉak i kako se vaši roditelji dogovaraju šta će gotoviti za ruĉak. Hoćeš da zapališ? (Nudi ga cigaretom. U kancelariju uĊe gospodin Klaus. Sve se zna. (Klaus se okrene i znaĉajno pogleda Aca i Steva.bukvalno. samo vi radite. Mozak otvoren za bezboţne vetrove. garniture dihtunga. Ništa.nereĉene. ni tamo ni ovamo. Ono nas dovede u iskušenje da zavedemo kćer svojeg šefa. brz uspeh ima svoju oštricu. ali vi ste ga prekardašili.VERA: Taj ni belu maĉku ne vidi! VRAĈARA: Trebalo je da doĊeš ranije. Zeva nad vodom. Pihtijasto nebo zalepljeno za nepce. Razume se. Pauza. A jutros . valjda neću otvarati mašinu da bih reklamirao. Tanušni su ovi zidovi.lupa. a to moţe da bude opasno. mnoge tajne . Aco. Gole ţile preseĉene. Srce na vile. Pljuje u vodu. Riblji mehur samo što se ne raspukne. (Ugasi mangal. Ĉovekovu košulju da odneseš na Kapištec. gnojne kraste neieĉene. Aco uzme. šta kaţete. a kad sam otvorio - . to za Andreju vam ozbiljno govorim. Nikakav posao. Iz susedne kancelarije uĊe Sivić. Pitaćete . dizni. ako ga ne urazumite. Došao sam za kamion. KLAUS: Gospodin Sivić je otišao? STEVO: Da. lagera. Pitaćete Šta ja imam s tim. skojevca. Otvori veliko oko da vidiš! Šta da vidiš? Leţi crv u jalovoj vodi. Od većih sveća da zapališ na dan Svete Petke. Ispostavili ste raĉun za zamenu klipova.) STEVO: Nemoguće! ACO: Moguće. Mislim .) Krpe za zdravlje da veţeš pored Vardara. Stevo ostane zamišljen. zupĉanika. Pre dva minuta. Nemam ništa ni s vašim bratom. Piše. da izaĊe. koji će. sedi. Hercog vas tada neće spasti. Podveţi dete. Svi kradu. VERA: Tako ti boga . preterano samopouzdanje.) STEVO: I.) ACO: Zdravo. STEVO: Zdravo. SEDMA SCENA (Stevo u kancelariji.) SIVIĆ: Što smo vredni! Ni na ĉasak iz ruku ne ispuštamo konce naše karijere. Nastavi da pregleda kartoteku. Đavoli. u ĉemu je problem? ACO: Dali smo kamion na generalnu opravku i platili za generalnu opravku. KLAUS: Onda ništa.otkud ja sve to znam.) VRAĈARA: Srce na kolac. Meni dve banke. Baš ništa. donesi ga. I. lako mogu da se sruše. Krsti se. Ċavoli na niskim konjima krilatim. Nego.

dripĉino nijedna.ti Aco. Rekao sam da ćemo stvar proveriti i urediti. STEVO: O. ACO: Potreban mi je ispravan kamion. OSMA SCENA (Kuća Andrejevića. Vidite kakva se sila krije u peru?! Onome što je do maloĉas postojalo. ACO: Pa. ACO: Sa svima nama nije kako treba.) Isporuka je. ja s tim poslom nemam ništa. STEVO: Samo bez larmanja. Najkompleksnija oblast ljudske delatnosti. Potpisano je da je sve u redu. vidim. Imam dete kod kuće! STEVO: Nemojte me dovoditi u nepriliku. Aco i Andreja razgovaraju. primopredaja kamiona je izvršena a naše obaveze time prestaju. Pauza.) KLAUS: Problemi? STEVO: Ne.) STEVO: Ĉuj. KLAUS: (Gleda šta Stevo piše. jer kad stvar razmotrimo s ĉisto pravne strane. Propade mi dan. IzaĊe. ACO: Stevo. Šef to meni lupa o glavu. a dok onaj tip bejaše ovde. ANDREJA: S njime nešto nije kako treba. nego kazuj koga da šĉepam za grlo zbog ovoga. Trebalo je jutros da krenem u Vranje.laţdipaţdi. Vrlo dobro! Izbacite ove tri stavke! STEVO: Kako to mislite. ostalo je tvoja briga. sve staro! STEVO: Ne znam kako se to dogodilo. ANDREJA: Porazgovaraću s njime. prethodno vašim ukućanima moram da kupim cveće. dede. Aco! ACO: Sad sam ti . Veli . gospodine Andrejeviću. gospodine Klaus! Nema potrebe! KLAUS: Ima stvari koje se rade iz uĉtivosti. Dimitrija delje svoje drvo. Ti ćeš biti sto prvi meĊu njima! (Klaus izaĊe iz kancelarije. gospodine Klaus! KLAUS: Samo. ACO: Što se onda tu guziš kao referent. ne govori mi vi i ne zajebavaj me ĉinovniĉkim frazama. A kad ponudiš cigaretom. . sad više nema ni traga. Da se nešto pripremi. gospodine Klaus! Trebalo je da mi kaţete malo ranije.izbacite ih! Prekriţite! (Pauza) Precrtajte ih! STEVO: (Precrtava. Vera pere. gospodine Klaus. ACO: Stevo. ali imamo naĉina da se proveri. proverite i uredite! STEVO: Postoji redovan put.) ACO: Dok je Švaba bio onde. sve je u redu. Na poĉetku beše kapital.) Ovako? KLAUS: Tako. Ja sam tim kamionom zaduţen. STEVO: O. Stevo mi je stalno govorio vi. KLAUS: Volim da doĊem kad je nepripremljeno. ali on ga je preterao. Simon spava.kad ništa nije u redu? Da sad iz svojeg dţepa platim novi remont i majstorima stojim iznad glave da mi ne bi ukrali koji šraf? STEVO: Sigurno je da ja neću platiti. gospodine Klaus? KLAUS: Jednostavno . pripali je! (Baci cigaretu. Posle je promenio pesmu.) Radno vreme je isteklo. Kako bi bilo da probamo tu vašu domaću rakiju. UĊe Klaus. pri kraju. (Gleda na sat.ja sam platio remont. koju toliko hvalite? STEVO: O. A samo je precrtano. namera mi je da dignem u vazduh jedno stotinak ljudi iz Skoplja. bilo je: vi Aco! Šta da ĉujem? STEVO: Vidi. STEVO: Šta će reći gospodin Hercog kad to vidi? KLAUS: Što da vidi? (Pauza) Trgovina je ĉudna rabota. tresnuvši vratima. ACO: Kako .

ode ţivot! DIMITRIJA: Da taj ne zasedne i za ruĉak? Nemam ništa protiv. STEVO: Otac je bio poznat zidar. (Isto) Moj brat Andreja. (Vera posluţuje rakiju i . umij se! SIMON: Zašto tog svog Švabu ne odvedeš u neku porodicu koja se tebi više dopada. STEVO: Izvolite. ostavi me! ANDREJA: Što ti nisi ostavio Aca? STEVO: Objasniću ti kasnije. (Isto) Izvolite. sedite.za doruĉak. ACO: Od gotovog pravimo veresiju! E. Iš. Simone. Ovo je moja majka Marija. Sedne. (Klaus klimne glavom) Moj brat Simon. rekao sam ko dolazi.) Valja li ova? STEVO: Dobra je. Vera. Dimitrija se vrati. Ĉime se vi bavite. Pogleda na sat. I do sutra ujutro . Salatu. ko ga je pozvao na rakiju? STEVO: Ja! Imaš nešto protiv? DIMITRIJA: Nemam mnogo protiv. Ĉekaju.) Gde? ANDREJA: U kolonijalnodelikatesnoj radnji »Jevtinoća«. (Marija izaĊe. idi. Stevo! (UĊe Stevo. KLAUS: Kod Ristićeve palate? Biće da sam vas tamo jednom video. a tek sad sam našao ĉasak vremena. ANDREJA: Sve mi je jasno! STEVO: Ništa tebi nije jasno! ANDREJA: Nešto ne znam kome nista nije jasno. Marija ga prihvati. KLAUS: (Andreji. Izvolite.) STEVO: Dolazi gospodin Klaus. MARIJA: A što će baš kod nas kod toliko sveta? STEVO: Molim te. na rakiju! SIMON: Što ja moram biti budan da bi on pio rakiju?! DIMITRIJA: I. dolazi gospodin Klaus. skini tu maramu. Neka ostane i na veĉeri. Stevo skoĉi i otvori). gospodine Klaus. pusti posle. (Stevo se gleda u ogledalu.) MARIJA: Koga ĉekamo? DIMITRIJA: Ĉekamo Ċavola! MARIJA: Đavola valja terati.) DIMITRIJA: Ĉekajte i svetog Haralampija ako vam se hoće. reĉe. Posle ćemo nešto videti. dolazi na rakiju. KLAUS: Zahvaljujem. Tu si. brate. a mlaĊi trgovaĉki pomoćnik.) ANDREJA: Šta ja da obuĉem? STEVO: Andreja bolan. Dakle. VERA: Pusti ga sad.) STEVO: Moj otac Dimitrija. Simone! SIMON: Pusti sad. stavi novu. dolazi? STEVO: Gospodin Klaus. MARIJA: (S novom maramom. Šta ja da radim bez kamiona? ANDREJA: Ionako stupamo u štrajk. (Isto) Moja snaha Vera. KLAUS: Ĉast mi je. iznesi i slatko. zbunjena. Ima li sira? SIMON: Ko to. Tišina. Pauza. STEVO: Diţi se. Ĉešlja se. ali nemam ni za! MARIJA: Ko dolazi? STEVO: Mama.ACO: Lako je za to. poĉistite malo. probudi se! Otišao je da kupi cveće. Natoĉite lanjske rakije! (Aco izaĊe) Aco. Stariji brat je kelner. kuda ćeš? Spremite nešto za meze. iš!!! (Pauza. mama. gospoĊo Andrejevie. (PoĊe kolicima prema vratima. Aco! Simone. gospodine Andrejeviću? DIMITRIJA: Molim? Deljem sviralu. Svi ĉekaju. U tom trenutku se zaĉuje kucanje. Vera. Tišina. Stevo. (Pruţi joj cveće. ovo je vaša kuća? (Gleda naokolo) Lepo. SIMON: Ti po slatko salji svoju ţenu. (Sedne) Gospodin Stevo me već nekoliko dana ljubazno zove da posetim vašu porodicu.

STEVO: Ĉime još da vas usluţimo? SIMON: Još da zaigramo i zapevamo. Kad bi se moglo. KLAUS: Da. Pauza. Deljući drvo. ANDREJA: To je savršeno burţujski naĉin mišljenja. Ja sam burţuj. SIMON: Dobro ste primetili. STEVO: Mama! Mama. imamo gosta. KLAUS: Jeste li zadovoljni poslom u bakalnici? Plata je sigurno mizerna. KLAUS: (Simonu. Marija. Opsuje sebi u bradu. Ruĉao sam. mama? Šta ti je? MARIJA: Divlje meso.) Zamezite! Posluţite se! Biste li. KLAUS: Bilo bi izvrsno kad bi htela da nešto zapeva. Od toga me nije stid. KLAUS: Ne. a posao teţak? ANDREJA: Ima mnogo nezaposlenih. Govorimo vardarskobanovinskim jezikom. (Pije) Stvarno je dobra. (Otpije rakije iz boce. STEVO: Andreja. stoji u kuhinji i drhti.) To je ta ĉuvena rakija?! (Prihvati ĉašu) Vi ne pijete. Samo da putujem i ĉitam knjige. STEVO: Ma kakvo divlje meso? Hajde tamo. (Andreja ispije ĉašu rakije naiskap. KLAUS: U pravu ste.) KLAUS: Jeste li se posekli? DIMITRIJA: Jesam. Dimitrija poseĉe prst. STEVO: Moja majka sjajno peva. мори мамо мамице Јас знам кај да течам.) KLAUS: Divlje meso? STEVO: Ne zamerite! Majka je umorna. neka svinja uĊe u dţamiju. мори мамо Да сум бистра вода. (Pauza) Divlje meso! (Vrati se u kuhinju. jeste li vi zadovoljni svojim poslom? KLAUS: Hm. KLAUS: Sta je to divlje meso? STEVO: Bapske priĉe. (Pauza. (Uzme ĉašu. ANDREJA: Gospodine Klaus. Rano jedem. KLAUS: Vi? ANDREJA: Ne pijem. (Stevo se vrati Klausu.) STEVO: Nazdravlje. gospodine Andrejeviću? DIMITRIJA: Ne. onda će da raste i naraste toliko da uguši ĉoveka.salatu. KLAUS: Interesantno. doĊi. To sam oduvek. moţda. Sujeverje: ako nekome stane dlaka u grlu. KLAUS: Ţiveli. KLAUS: Znaĉi li to da vi prigusujete svoje nezadovoljstvo poredeći ga s nekim drugim. ne baš mnogo. ostavi sad to. gospodine Klaus! Ţelim vam dobrodošlicu i dug ţivot. ja bih voleo da ne radim ništa. Svako je ono što jeste i s time treba da se pomiri. većim? To je dosta konzervativan naĉin mišljenja.) STEVO: Šta je. s cvećem u ruci. ANDREJA: Obrnuto! Svako treba da zapne i postane ono što moţe da bude. hvala. zapevaj nešto gospodinu Klausu! MARIJA: (IzaĊe kao u transu. slatko? Imamo izvanredno slatko od dunja.) Да сум бистра вода. Peva. ANDREJA: Mi ţivimo u Vardarskoj Banovini. Pljune na prst. Siše krv.) KLAUS: Primetio sam da jezik kojim govorite nije najĉistiji srpski jezik. .) Rekoste da ne pijete? ANDREJA: Rekao sam.) Hoćete li vi popiti? SIMON: De. Ovo je dovoljno. Svi misle da samo to i znamo. Primetio sam da ljudi ovde zaista divno pevaju i igraju. oko dlake će nastati tkivo koje nije ljudsko. Gde je vaša gospoĊa majka? (Stevo ustane da potraţi Mariju.

SIMON: Bravo! A kad ja zasednem u kafani.dijalektiĉka interpretacija istorije! SIMON: Još jednu rakiju. Sloboda će da grane kad savladamo strah. kao da je nikada nije ni bilo. koja nam izgleda nepromenljiva. Prete da će nam oduzeti hleb. sve postelje s vlaţnim pamukom. (Pauza) Ne dolazi u obzir. ona je sagnjila i propala kao trula daska. moramo izbiti na glavnu ulicu. Prolaze stolećima. DIMITRIJA: Ti se ne mešaj! KLAUS: Bilo mi je veoma ugodno. (Gleda na sat) Izvinite. a.) KLAUS: Ne. razmislićemo.ja! KLAUS: Šta vi imate protiv gospodina Ristića? ANDREJA: Protiv njega liĉno .baš ništa. Velika imperija se raspala 1918. Videćemo. Sloboda će doći kad se s memljivih potkrovlja na ulicu izbace i istresu svi sanduci. To što ste mi izdeklamovali zvuĉalo je tako impresivno da sam na ĉasak pomislio kako je sve unapred bilo nauĉeno napamet. U ovo ne diraj! Ovo je moje! . preplašeni. koliko će vremena biti potrebno Ristićevoj palati da nestane? SIMON: Dva sata izmahivanja krampovima i lopatama. svega mi! DIMITRIJA: Ti ćeš prodavati samo ono što sam stekneš i izgradiš.šta? ANDREJA: Voze se automobilom. trebalo da prethodno s vama porazgovaram. zahvaljujem. KLAUS: Konkretno . razume se. ĉvrsta. Zahvaljujem i do viĊenja! STEVO: Oprostite ako nešto nije bilo kao što treba. Prvi put ĉujem. Tišina. kojem je neophodno hitno proširenje. ANDREJA: Naravno. ANDREJA: Prolaze pokraj nas iza mutnih prozora i gledaju nas kao da smo muve u surutki. ali je izvodljivo. Ne znam je li sad najzgodnije da pominjem tu stvar. ali što da ne! Moţda je. STEVO: Ćekajde. Pauza. podrumski pacovi i malariĉni komarci. ona na trgu. KLAUS: Vi ste pesnik. Ono zbilja. Hteli bismo da kupimo kuću po dobroj ceni. posle pet stotina godina. gospodine Klaus? (Sipa sebi. ima da me sluţi gazda Trajko. Nekuda se ţure. kad budu istrebljene sve bubašvabe. oni će da gaze preko nas. KLAUS: Ko će da digne krampove i lopate? ANDREJA: IzmeĊu ostalih i . ali imam protiv svih njih zajedno. Tu je vaša kuća i prosto prilepijena za predstavništvo. KLAUS: To je revolucija! ANDREJA: Vi to zovite kako hoćete. teško je. Sve dok nas je strah. misterijama. Neki ljudi me ĉekaju na ruĉak. Reĉ je o našem predstavništvu. tata! DIMITRIJA: Ne dolazi u obzir. Posle doruĉka idu na ruĉak.KLAUS: To je ĉesto teško. moram poţuriti. Stevo ga prati. kad sve kuće budu obojene u belo i otvore se svi prozori. ako je turskoj imperiji trebalo pet vekova. Stevo se vrati. a onda izneseno da se suši na prolećnom suncu. ali propala je. Pritisla nas konkurencija. I prolaze. I palata gospodina Ristića. i nje jednog dana da nestane kao da nikad nije stajala onde. srušiti dom. kad svaĉije rublje bude iskuvano i isprano u izvorskoj vodi. STEVO: Gospodine Klaus. izgraĊena na veki vekov. Zastrašuju nas frazama. Dobro. gospodine Stevo. KLAUS: To se zove . eto. Molim da razmislite o tome. sklanjamo s puta i pozdravljamo ih. KLAUS: To nije greh. (Klaus izaĊe. Ili Austrougarska. dogmama. U tursko doba ljudi su pet vekova bili ubeĊeni da ne smeju ni snivati o podrivanju te sile.) DIMITRIJA: Kad si se s njime dogovorio o tome? STEVO: Ništa nisam znao. smrskati vilicu. A mi im se. DIMITRIJA: Ne dolazi u obzir.

STEVO: Platiće nam i preplatiti. izdrkao bih vas u ĉašu. Više nikoga ne prepoznajem. koren sasuši. s prvim vetrom. DIMITRIJA: Bio sam majstor. STEVO: Ĉuj. poleteću! ANDREJA: Podići će ti spomenik kraj mosta. podigni se da me izbaciš! (Kolicima s Dimitrijem udari o zid. ime će da vam se zatre. prokleto je. ranu sagoreti ţarom. Ostavi me na miru! STEVO: Ti mene ostavi na miru. Gledam vas a ne znam ko ste. Kad budem mogao da umaknem vašem lepku. da se domognemo pristojne sume novca i skućimo na nekom drugom mestu. Izbrukaste me pred ĉovekom. kupi prnje i ne vraćaj se! Izrode nijedan! STEVO: Ti ćeš da me izbaciš! De. Na glavu ste mi se popeli. MARIJA: Kamo ćemo da se selimo? SIMON: Na Mars.takvi smo! Mene zove Evropa. MARIJA: Gde mu je to? SIMON: U Pajkovoj mahali. Ne. Gledali ste u njega kao da će vas zaraziti nekom nepoznatom i strašnom bolešću. (Andreja ustane i brzo izaĊe. A ako je tebi do razgraĊivanja. ANDREJA: Skoplje poznaje bolje od svih nas koji smo ovde roĊeni. Ne znate da se ĉuvate. Meso valja išĉupati noktima. A vi se prepirete. to je splaĉina. S dvadeset šest godina ja imam svoju kancelariju. a ja mislim da je reĉ baš o njima. ne zna koliko su dva i dva i smeta Evropljanima da prave karijeru. Udari Steva. DIMITRIJA: Izvoli i svoju karijeru metni sebi u dupe. vaţno je da smo svoji. STEVO: Moja karijera zavisi od svakog koraka. SIMON: Otkuda ja špijun? Ja nisam špijun! (UĊe Marija. ovo ti je muţ Dimitrija i. matora cepanico! Ceo ţivot proveo si kao kuluĉar. tuĊe i neprijateljsko. Drţi se za uĉkur. hajde da budemo razumni! DIMITRIJA: Meni tvoja pamet ne treba. Mislite da se jede sve što leti. STEVO: Ĉuli smo i tvoje mitingovanje! Hteo bi da me najure s posla zbog tvojih maloumnih politiĉkih afektacija? Videli smo . Potonućete u neku rupu. Priskoĉi Andreja. Kralj Petar na konju. Razdvaja ih. DIMITRIJA: Eto. reci mu neka dozvoli da prodamo kuću.) MARIJA: Nateĉena grla se niti diše niti peva. I samo o nogama. DIMITRIJA: Meni to niko ne moţe da plati. U ovom trenutku zavisi od ove trule kuće. traga od vas neće ostati. a ovu trulu kuću ostavi da se sruši na moja pleća. ostavi ih neka se pokolju! (Pauza) DIMITRIJA: Da sam znao šta će od \as ispasti. STEVO: Ja sam tvoj sin Stevo. progutaće vas pauĉina.. Sve ono što vama nije poznato. Ţivite na veresiju. a vi u ovoj usranoj mahali ne priznajete ni da sam ĉovek. Traţi vas Evropa! Evropi se prdi za vas! Uzdišete za Nemaĉkom! A otac..ko si! ANDREJA: De da vidimo ko si ti! Ako si iko! Spetljao si se s tim špijunom. za ime boga. Simon je špijun.) . Nema u meni suza da ih istoĉim onoliko koliko bi vas trebalo ţaliti.) SIMON: Pusti. kralj Aleksandar na konju i Stevo Andrejević. Stalo ga je vama. Proklete geaĉine! Drţite se nekih svojih oveštalih principa i obiĉaja kao slepac štapa. Jebem vam mladost! Sve ćete proćerdati. Pogledaj kakvu si kuću podigao. STEVO: Šta ti znaš o karijeri. Pritrĉi Vera. Ne priznajete Ċavola ni boga. STEVO: Majstor koji je pao sa skele. kao muva bez glave. Sve na svoju ruku. kakvi smo . zidar. koji je ostao bez nogu da bi vam napravio dom. Ko će da mi plati noge? Pao sam s ovog krova! STEVO: Nije reĉ o nogama. na konju. I svi vi. Kod vas nema reda u glavi niti u telu. DIMITRIJA: Gradio sam kako sam znao i umeo. STEVO: Klaus nije špijun.

inverzija normalnog ponašanja. Ne na propast. Stane iza Steva. Onda izaĊe. Zapanjeno gleda u Saru. Za dvadeset hiljada godina unazad. Vi ste osuĊeni na ţivot u stanju propadanja. To vam ja garantujem svojom slobodom.) DESETA SCENA (Klausova soba u hotelu. hvala.) Hvala. on me je uputio k vama. Molim vas. Iz susedne sobe. Obrnuto. gospodine Klaus. (Pauza) Uhapšen mi je brat. Ona se priljubi uz njega kako bi izbegla novi šamar. obavio bih s gospodinom Andrejevićem jedan vaţan razgovor. Pauza. zašto vi mislite da je njemu bolje na slobodi?! Moţda on ţeli da bude u zatvoru. ako vi sada neŠto uĉinite . Da.više se neće ponoviti. jer propast nije definisano stanje. Kod kuće je prosto nepodnošljivo. Mogu li da uĊem na trenutak? Zamolio bih vas za jednu uslugu. Sinoć. Otvori vrata. gospodine Siviću! SIVIĆ: Ne. S Andrejom sam razgovarao jos onda kad ste me vi upozorili i obećao mi je da će se popraviti. Moţda je hotimiĉno radio na tome da stigne do zatvora? To zvuĉi malo neverovatno.MARIJA: Andrejaaaa!!! DEVETA SCENA (Soba u kući Sivića. To postaje . Sara bi da poljubi Sivića. Na stola ispred njih . Kucanje na vratima. (Otpozadi u sobu uĊe Sara u spavaćici. Ne znam kako se dogodilo to sa štrajkom. moţete li mi pomoći? SIVIĆ: Ne. ta pomoć se onda ne prihvati dobronamerno. gospodine Andrejeviću! STEVO: Izvinite! Nisam znao! SARA: Šta to niste znali? (Sara priĊe Siviću. Pauza. gospodine Siviću. Oboje gledaju u Steva. bilo mi je dosta.) STEVO: Dobro jutro. Ukućani veruju da su u to umešani moji prsti. u kućnom ogrtaĉu. U iste rupe. On joj opali šamar. Kao da sam ga ja uhapsio. Kad nešto ne valja. nego na propadanje. ni na blagostanje od kojeg ste daleko. A na ovom Balkanu vam nikad ništa nije bilo kao što treba. Obujmi ga oko struka. ali ţivot vam je prepun iznenaĊenja. izaĊe Sivić. za vreme štrajka. On je ne primećuje. Sumnjiĉavo se odbija. Izvesno vreme gleda u njih dvoje.još nisu ni prebrojali uhapšene a kamoli da znaju ko je Andrejević. Na isti naĉin. Bio sam u policiji. STEVO: (Okrene se. a niko ni malim prstom da mrdne kako bi se situacija popravila i u tome se ĉak nalazi izvesno uţivanje. SIVIĆ: Saro. a zašto brata ne ostavite malo u zatvoru?! STEVO: Ne. Stevo uĊe. popijte. Stevo uslane. ali sam siguran. STEVO: Moţete li uĉiniti bilo šta? STVIĆ: Ne.) Ĉini mi se da tamo radi vaš brat. A kad se u ĉitavoj toj zbrci neko zaloţi da nekome pomogne. mladiću! Opustite se malo! Mnogo ste stegnuti. Na stalno i postojano propadanje. I nastavlja se stanje propadanja. kaţu . Maloĉas sam razgovarao s gospodinom Hercogom.boca konjaka. Poznato mi je nekoliko sluĉajeva takve paradoksalne logike.) GospoĊice Hercog! SARA: Sedite. gospodine Siviću. Uvek iznova i iznova. (Sivić mu napravi mesta. STEVO: Molim vas. Nigda ne steknete nikakvo iskustvo. Majka mi je celu noć preplakala na grudima.) KLAUS: (Uspe Stevu konjak. Zato ja kaţem sindrom slavjanske mazohistiĉke duše. Ne zaboravite pri tom na jednu bitnu komponentu . zašto se ne vratiš u krevet.) STEVO: Gospodine Siviću. Stevo i Klaus. Ustane.) Najzad.on je Sloven! Taj podatak moţe da posluţi kao odgovor na pitanje zašto bi neko ţeleo da se obrete u zatvoru. KLAUS: Popijte. (Pauza. Uporno i tvrdoglavo.

a navika skorĉala. da vam polomi kosti. Drţite ga prigušeno. Savršeno sam svestan da vas kolje i druga muka: vi ne znate šta bi taĉno htelo vaše srce. Ili ne pijte.) . Gledaju se. glava je ona koja pravi probleme. Svoj um odabranom lektirom. Pauza. Vi pokušavate da pišete poeziju. s druge strane. ali s druge strane. znam. Prestaćete da se plašite sebe. Usavršićete svoj nemaĉki na mom imanju pored Rajne. zasjakte vam se oĉi.smešno. eto.. malograĊanski polusan i ĉekate na otkrovenje. Pauza. oĉi i nos. nedostatak osećanja pripadnosti i tradicije. Klaus hvata Steva negde ispod stola. Ţivite kretenizovani. ništa ne ĉujete. Klaus ispija ĉašu konjaka. pratiću vaš razvoj. na primer. na ĉudo. a ne umete da pijete. Više se ne obazirete na ono što vam se kuva iza leĊa. iako ste drukĉiji sluĉaj.. A ja ću da budem pored vas. (Pauza) Moram da idem. Pauza. tu ima i niz drugih komplikacija. tradicija i kultura su svetske i opšteljudske tekovine. Vi i sada imate oĉi.) JEDANAESTA SCENA (Zatvor. Treba nešto da uĉinite za sebe. Zajedno ćemo da odemo u Nemaĉku. Nudim vam svoju skromnu pomoć. Postaćete kosmopolita.neka vas ono vodi. Srce nikad nije mazohistiĉki nastrojeno. ili nauĉite da podnosite piće. Vi još niste izgubili himen. Vas ovo zbunjuje. ali pri tom i da je obogati iskustvom. svoje odluke i poteze. Moj koren je briţljivo zapisan sve tamo do ĉetrnaestog veka. Ništa ne vidite. Moţe se pomisliti da to i nisu bitne razlike. poĉnete da se grlite.pustoš! Otkrovenja nema. da vam otvori uši. Naš povratak u Jugoslaviju biće trijumfalan. danas. I svoj ukus.) STEVO: Gospodine Klaus. ali tek ako se isfiltriraju i proĉiste kroz obrazovanje i kulturu. Prostorija za prijem. Ostavite srce da slobodno diše i progovoriće! Prirodno. Dokle unazad ste u stanju da sledite svoju porodiĉnu lozu? Kako su se zvali vaši pradedovi? Teško da znate! A ja. I meĉka u cirkusu nauĉi da vozi bicikl. Andreja. pustite me da idem! (Klaus ga pusti. pustite me da idem. A potom da se vratite tom istom plemenu i povedete ga onamo gde ono samo ne moţe niti ume da stigne. to je laţna dilema. Mladost vam proĊe u grickanju semenki na korzou. To je malkice gruba seksualna slika. Telo ćete da razvijete tenisom i plivanjem. MeĊutim. sutra . Treba da se otresete stega vašeg mazohizma i prepustite srcu . Vaši idoli su oni idioti što se ubijaju slušajući pesmu Tuţna je nedelja i onaj mali kriminalac Kiro Atević. i da se uzdignete do svojeg sopstvenog identiteta. Drugim reĉima. ljubite i pretite celom svetu. (Pauza) Gospodine Klaus. u malom dţepu i zapomaţete što ne umete da sledite unutarnji instinkt. Samo posle dve rakije. Gete je vaš isto toliko koliko i moj! A vi ste lep i bistar mladić. izgnjeĉi i nanovo sastavi kao novo ljudsko biće. (Uhvati Steva za ruku. pripremate se za veliki ĉas kad ţivot konaĉno treba da zapoĉne. Nikad mu niste dozvolili da progovori.ode ţivot! Okrenete se oko sebe . Dangubite po kafanama. Vaš brat Andreja. izlazi iz sobe. potpuno. predodreĊen za uspeh. Stevo je zbunjen. i Stevo. ali ja i ţelim da vas zbunim. a kako da se vaše muze snaĊu u skopskoj slami i loju? Ja verujem u to da jednostavnost i rustikalnost mogu biti inspiracija. ĉovek treba da saĉuva svoju nevinost. Zabavljaćete se. Ošamućen. spada u ovu klasifikaciju. Krećete u najbliţu kafanu i nazdravljate nepoznatim namernicima u ime maglovitih vizija o onome što ste mogli postati. (Pauza) Gospodine Klaus. Nudim vam svoju ruku. Stevo ustane. ali je vrlo precizna. Ne proĉitate ništa teţe od stripova o gusarima. Treba da budete silovani. a sve više sumnjate u to da će taj ĉas ikad kucnuti. da vas smoţdi. gospodine Klaus. ali se njima ne koristite! Sluţe vam kao ukras. Ja vam nudim nešto drugo. (Pauza) Gospodine Klaus! (Pauza) Pustite me da idem. pretuĉen. ono je radosno. Kao što je. Elem. Vi se još uvek nalazite u fazi naivne nevinosti. bez i trunke ostatka. Nakon dva meseca ćete u nijansama razlikovati skoro iste sorte vina. A godine prolaze. moram da idem. uši i nos. a bogami ni vi niste daleko. Nudim vam mogućnost da prekinete pupĉanu vrpcu koja vas povezuje s vašim plemenom. siguran u svoju misao. Neko mora da vas šĉepa za kosu. hipnotisani.

ne rušimo njegovu kuću. Bojim se da i mene ne pokupe. Ja sam svoje odabrao. Simona su oterali s posla. moram da je izbacim. šta vam je trebalo da vodite ljubav baš s njegovom kćerkom Sarom? Ona je Jevrejka. Pozdravlja te. da. Pokušali smo na lep naĉin.) Znaš šta ima novo? Vera je trudna! Rešila da leţi. (Pauza. I ja sam progutao dlaku. Klaus sedi za stolom. kad se vrati. Moram izdrţati do kraja. Biće sve u redu. I Simona.) Starci su dobro. Predaj to komšiji Miletu. Otišao je na vojnu veţbu. gospodine Siviću. UĊe Sivić. Znam da je suviše brzo. potrudite se da budete bolje informisani! SIVIĆ: Kod vas u sluţbi? A gospodin Hercog? KLAUS: Gospodin Hercog je sada senilni Jevrejin u penziji. Onda ćemo na Ċaĉku plaţu. Stvari će se rašĉistiti. Da.) Ranije nisam mogao da doĊem. Jedva sam iskamĉio i ovih pet minuta. gospodine Hercog. Eto.) HERCOG: Šta to radite. Sjajno! Mnogo ste me zaduţil.STEVO: Zdravo. mora se završiti što pre.) DVANAESTA SCENA (Hercogova kancelarija. sakrio sam revolver i hiljadu letaka. Odliĉno. SIVIĆ: Ko ga je penzionisao? KLAUS: Treći Rajh. (Andreja promrmlja nešto nerazumljivo. Prijatno. Siviću. kaţe da se ne ljutiš na njega. poslednjih dana sam proveravao dokumentaciju ovog predstavništva. Aco je sa mnom. Razgovara preko telefona. gospodine Ţivkoviću. Do viĊenja.) SIVIĈ: (Ĉita) A Stevo Andrejević? KLAUS: Njega penzionišem ja liĉno! (UĊe Hercog. Ne puštaju. samo . Daće ti! (Andreja klimne glavom. gospodine Klaus? KLAUS: Onda.) KLAUS: Hvala. gospodine Ţivkoviću! (Spusti slušalicu. Ja vam ne visim na ĉiviluku. Pozdravi stare. SIVIĆ: Šta će reći gospodin Hercog? KLAUS: Šta on ima da kaţe. po mogućnosti tokom veĉeri. a ništa ne objašnjavate! Pomislio sam da je izbio poţar.) Kako si? (Andreja klimne glavom. Hoće da rodi po svaku cenu. Da. gospodine Klaus? Telefonirate u ovo doba.) Pedeset hiljada. (Dobaci Siviću koverat. I Veru. ali ukoliko ţelite da ostanete kod mene u sluţbi. (Poĉne da plaĉe) Moram izdrţati. Još ne! Pored toliko devojaka u Skoplju.) Platite dvadesetoricu ljudi s krampovima i lopatama i još u toku veĉeri srušite kuću broj osamnaest. skuvajte kafu! SIVIĆ: Izgleda da kafe nema.) Da. kad doĊem u kancelariju. (Andreja se okrene. Pozdravljaju te! Poslali su hranu i cigarete. skoro će i unuĉe. (Smiri se) Ubrzo će rat. Sutra ujutro. Traţio sam veze za tebe. Po vaše ovlašćenje će doći gospodin Sivić.stvar je neodloţna. Andreja! (Andreja klimne glavom. ispod praga na ulaznim vratima.) STEVO: Molim? Ništa ne razumem! ANDREJA: Odvešće nas u logor. Ode. Što me tako blentavo gledate?! Ne ĉitate novine. Kod kuće. gospodine Ţivkoviću. Po svoj prilici je bio pijan. inaĉe ne bih ni traţio vašu pomoć. gospodine Hercog! HERCOG: Onda. Uveren sam da će te pustiti za koji dan. Svaki dan nekakve veţbe i manevri. Muĉi me stomak. (Pokaţe mu pismo. imam sve dokumente. Neće da kaţe. hoću sa svoje desne strane da vidim otvoren prostor. Do viĊenja! Budi hrabar! STEVO: Ti budi hrabar! ANDREJA: Tebi je hrabrost potrebnija. na kupanje. gospodine Ţivkoviću. Neka se snaĊu. HERCOG: Ko vam je to dozvolio? . Nema ga u Skoplju. Videćemo se u neko drugo vreme. To sam morao da ostavim na ulazu. (Andreja klimne glavom. svakako ću pronaći naĉina da vam se oduţim. Dajte im. Sto ovde ĉudno miriše.

Umri. Симон кад че варошима Љуби те Мими са својим очима. Niste dobro radili! HERCOG: Neko vas je ovlastio da dajete ocenu mog rada? KLAUS: Da! HERCOG: Smem li da znam . Prebledi. Ona ga miluje po kosi.KLAUS: Niko. skuvajte kafu! SIVIĆ: Sa zadovoljstvom.a on opet zatvoren! Simon ne moţe pobeći od Simona. vi ste. Majĉice moja. беле небела Подајте на Мими Бошковичева Симон. Rodiće mi sina! Ne ljuti se što ti rekoh: kurvo! Kako drukĉije da ti kaţem. evo . odem kod kapetana: gospodine kapetane. SIMON: Kurvo! Kud ti mene da pratiš?! Ja kod kuće imam ţenu. kaţe on! Evo ti ga . a ja sam ti najveća kurva u njemu. Ovde me još steţe. Obuĉen je u vojniĉku uniformu. Ja sam najveća kurva na svetu. MIMI: Mnogo si popio. Красна је жабачка. Simon će da ugine kao muva! MIMI: Ja ću te otpratiti.. koliko je meni poznato. ako se moţe kod lekara. Zatvoren sam izmeĊu neba i zemlje. teško li je! Teško li je! Hoću doma! Šta ja ovde radim? Daj da vidim tvoju ţutu . i ti si sentimentalna budala isto kao ja. veli on. Simone. a on drema u krilu Mime Boškovićeve. vi ste ovamo došli u protokolarnu posetu.) HERCOG: Ovo pismo je kod vas od samog poĉetka? KLAUS: Slatko je ĉuvati tajnu od koje ĉovek ima koristi! HERCOG: I šta sada ja da radim? KLAUS: Popijte s nama kafu! Gospodine Siviću. da ću umreti. poruĉnici i kapetani traţe rezervistu Simona Andrejevića po Skoplju. Glava mu je u njenom krilu. šefe. Majĉice moja. Симон кад че варошима Љуби те Мими са својим очима. ne moţe. Kaţem da ne mogu da dišem.ko? KLAUS: Ne smete. Trudna je. Simone. Što ne odeš kući da se ispavaš? SIMON: Kako da idem kući? Napolju je mrak. ne moţe. (Dadne Hercogu pismo. rĊavo zastupali interese kompanije. kaplari. Steglo me ovde. MIMI: Onda izaĊi napolje i nećeš biti zatvoren! SIMON: Svugde mi je isto. TRINAESTA SCENA (Javna kuća. Ovaj ĉita. беле небела Подајте на Мими Бошковичева Симон. HERCOG: Gospodine Klaus. MIMI: Ej. Simon u sobi s prostitutkom Mimi.) SIMON: Красна је жабачка. Ne moţe se pobeći.umri! Neka on umre! I ja ti preko ţice. takva i takva stvar. Baci Simona u najšire polje . KLAUS: Koliko je to vama poznato! A koliko je to meni poznato. I jesi kurva. Svet je javna kuća.ovde. Stalo mi ga! Oni bi da me ubiju. strah me je da idem kući. gospodine Hercog. I ja sam kurva. ovo su vojni manevri a ne zajebancija. Veća od tebe. gospodine Klaus.. SIMON: Sad svi redovi. MIMI: Ĉega se bojiš? SIMON: Zatvoren sam.

za sve si ti kriv. Ti! Što je Dimitrija ostao bez nogu. Ovde! Kapetan nikako da poveruje. odobrite deset dana odsustva da se leĉim hipermanganom. (Umire.) Majko. kleĉi na kolenima. Platiću! MIMI: Ĉovek svira dole u kafani. Ti si kriv! I što mene steţe ovde. Gde sam ga navukao? Kod Mime Bošković. a ja sam u stvari tamo. Stevo. Hipermanganom. Ono. SIMON: Zovi ga. Ne da mu šef. Marš kući. zovni muzikante da ovde sviraju. Ja da ga posluţim i .) MIMI: Došao ti brat. (Ustane. Pauza. Gostima. SIMON: Dobro. Ne znate Mimu Boškovićevu? Onda vi ništa ne znate. Vrati se u krevet. Stevo.sve mu sruĉim u krilo. umeš li ti da udaraš u tamburu? A? Ne umeš! Niko ne ume da udara u tamburu kao što ja slušam! STEVO: Ti nisi na veţbi? SIMON: Jesam. Za sve si ti kriv. tek onda druga. A kad znaš tajnu i kriješ je. Vi mislite da sam ovde. Ni vi mi ne verujete. objasni . Zovi tamburaša Milića da mi ovde svira! MIMI: Sad je zauzet.) . Što Vera ne moţe da rodi. Pokazao mi ga. Ti si ovo.kako to? Kako to da sam ţiv? Govorim. Naruĉio trista Ċakonija. STEVO: Šta sam krio? SIMON: Tajnu. šta je to? Na primer. onda ja idem. Nisi hteo da kaţeš. uĊe Mimi sa Stevom. pijem. Nema me ovde. SIMON: Stevo. Kao da si sve znao. Kaţi . DoĊe gazda Trajko.zove te Simon. STEVO: Dobro. Mimi. (Pauza. Stevo. Steţe me ovde. Ne moţeš kod lekara. Umri. Kako da ga zovem? SIMON: Zovi ga. A on poĉeo da viĉe. zašto sad ne padnem u nesvest? Šta me drţi uspravnim? I kad zakoraĉam. I kako to da dišem? A svoje oĉi ne mogu da vidim! Stevo. Ti! Došao Klaus u kafanu da ruĉa. Rezervista Simon Andrejević iz dvadeset prvog pešadijskog puka bolestan od tripera. Ti! Što je Mariji izvetrila pamet. gospodine kapetane. De. ima da navuĉeš na vrat golemu nevolju.knjiţicu! Kad si poslednji put bila na pregledu? Hoćeš da me zaraziš! Da znaš.) SIMON: Шест месеци пол године Пет прсти рака има Четири боски крава има Три ноге пирустија Две очи глава има Еден ми е билбилот Што рано рани мај месец. On mi je prijatelj. Na veţbi sam. ja ću da se izleĉim. Slušam. Krio si tajnu! STEVO: Kakvu tajnu? SIMON: Tajnu. Umesto da jede u Margeru. ali znam šta radim. došao kod mene u birtiju. Simone. za Simona nema posla. Doći će! MIMI: Ne moţe. majĉice moja! MIMI: De. Kad vi nešto kaţete. prvo jedna noga krene napred. E. ti si kriv. brate. kaţe. On ne moţe da doĊe. Skoro padne. lezi! Pozvaću ga! (IzaĊe. SIMON: Šta da radim s bratom?! On ne zna da udara u tamburu. Pauza. da sad idemo kući. E. Stevo. izvinjava se. ti si uĉeniji. ĉuću! Eto. pa krio. Tajna je jedna. a Simon . SIMON: Ti si kriv što su uhapsili Andreju.napolje. Otkud ti znaš mog brata? MIMI: Poznaje ga Milić. zašto? Prvi put mi se dogodilo. Ti si ono.

Izvesno vreme sluša. Otvori vrata. (Pauza. Pevaću mu s veĉeri: Циц. Napolju ĉekaju nadniĉari s alatom. Sivić ude. hote. Treba nam neko drugo ime.) STEVO: (Izvadi komad hartije. Stevo izaĊe. Tada će Andreja da se vrati. braćo! UĊite da popijete po rakiju. PETNAESTA SCENA (Hercogova kuća. Ako za pet minuta ne napustite kuću. gospodine Andrejeviću. Vera leţi.STEVO: Simoneee!!! ĈETRNAESTA SCENA (Kuća Andrejevića.) STEVO: Gde je Sivić? (Pauza) SARA: Otišao je. Svira. Ja sam Sivić iz kompanije Šnajder. Neko lepše. ali pod hitno morate da napustite kuću.) DIMITRIJA: (Dograbi nalog i iscepa ga. Duga pauza. . ali ja nareĊenja samo izvršavam.bolje bismo vas doĉekali. majstori! Hodite.) Nemaš nalog! Napolje! SIVIĈ: Original je pohranjen na sigurnom mestu. Onda ćete morati. Stavlja ga na sto. Ja ću da budem baka. Imam nalog za rušenje. Ništa nisam prepisao. Ova kuća je još pre šest meseci predvidena za rušenje. Nalog je potpisao naĉelnik poiicrje i bez odlaganja moram da ga izvršim. Pauza. da jesmo . Ne od ovih koja znamo. Vadi koverat. pode i otvori. Ja ću ti doneti. uĊe Stevo. Mogu li da uĊem? (Dimitrija ga propusti.) MARIJA: Hoćeš bozu ili koljivo? Dobro je za trudnice.) STEVO: A otac? SARA: Otišao je. poĉinjemo s rušenjem. Stavi ga ga na klavir) Napisao sam pesmu za tebe.) Hodite. Dimitrija delje sviralu. DIMITRIJA: Napolje! SIVIĆ: Imam nalog. Svira. циц козици Што пострале петлици Во бабини дворои Баба ке и соберет И ке си и нанижит Па ке си и продаит На пазар на терзии Многу пари ке земит До три аспри црвени [Hote. kozice / što serete dugmiće / u babino dvorište / Baba će ih skupljati / pa ih onda nizati / da ih posle prodaje / na pazaru terziji / Ima pare da uzme / grdne pare do tri groša. (Pauza) SARA: Hoćeš li da se ljubimo? (Pauza. Sara svira na klaviru. Svira. Marija sedi pored nje. (IzaĊe. (Pauza. (Vadi nalog.) MARIJA: Ne plaĉi. Znam da sam vas doveo pred svršen ĉin. Vera plaĉe. kćeri! Ne kidaj se! (Stavi maramu na glavu. Ţao mi je.) Više niko neće da me ljubi.) Ovde je dvadeset pet hiljada dinara. Uzme hleb i so. da vam lakše padne rabota! I da nešto zaloţite. Rekao je da me ostavlja. Nismo znali da ćete doći.] (Kucanje na vratima. Rekao je da će se obesiti. A kako ćemo krstiti bebu? Celu noć mozgam.) SIVIĆ: Dobro veĉe. Pauza. Dimitrija u kolicima. Što se zateklo.

Nemojte me ubiti! STEVO: Nemam ĉime da vas ubijem. Vera leţi. Marija okuplja stvari na jedno mesto. Letke stavi u dţep. Dode Stevo. Ako se vratim ovamo. nepovezani zvuci.) Zavjesa .) Ko je tamo? (Pauza. (IzaĊe. to će znaĉiti da nisam ubio sebe.ŠESNAESTA SCENA (Klaus u svojoj hotelskoj sobi.) Da imam. Molim vas. Idem da donesem pištolj. Razgleda revolver.) SEDAMNAESTA SCENA (Ruševine kuće Andrejevića. Gleda ruševine. Ĉuju se atonalni. Duga pauza. drugi leţi mrtav pedeset metara odavde.) MARIJA: Kad su gradili kuću.) KLAUS: Ko je? (Tišina. (Prevrne sto. Pauza. Stevo upadne unutra. A ja sam svoju majku prisiljavao da vam peva ne bih li bio kao vi. Pauza.) KLAUS: Gospodine Andrejeviću. Stevo pronade letke i revolver. hoće li vaša napudrana šugava koţa da izbriše tu sramotu? Kako da sperem tu ljagu? KLAUS: Preklinjem vas.) VERA: Ĉini mi se kao da mu ĉujem srce. Kroz dţep u njega usmeri revolver. molim vas. Nemojte. gospodine Andrejeviću. sa sviralom u ruci.) Šta vam je na umu. Sve što se baci u vodu mora stići do neke obale! (Razbije bocu o zid. (Izvuĉe iz dţepa praznu ruku. majstori su vikali: Diţemo sleme. Tišina. gospodine Andrejeviću! STEVO: Šta da ĉekam? Šta da ĉekam? Da mi isisate krv? Da me nabijete na kolac? Šta još da ĉekam? KLAUS: Moţemo se objasniti. STEVO: Što me molite? Jedan brat mi je u logoru. Ako vas ubijem. ne bih ni razgovarao s vama. Odgurne Klausa do zida.) Ko je? (Jaĉe kucanje. kuća da je blagoslovena. Klaus otvori vrata. (Stevo puca u vazduh. Dimitrija poĉne da svira na svirali. Dimitrija sedi u kolicima.) STEVO: Ruke uvis! KLAUS: (Podigne ruke. Sedne. STEVO: Šta tu još ima nejasno? Zašto ste došli? Zašto me niste pustili da idem svojim putem? Da plivam kakao ja umem. Kucanje na vratima. Što me vi molite? Uplašili ste se! Vaše porodiĉno stablo u ovom trenutku ne vredi ni suve šljive. gospodine Andrejeviću? STEVO: Da vas ubijem! Hoću da vas ubijem! KLAUS: Ĉekajte.) Mislite da je vaša istina jedina istina o meni?! Nije! Moje bilo bije drukĉije. domaćin ţiv i zdrava familija! (Marija nastavi da radi.

$%' $243000  %#$%$  : .24 0405 0 ...3/700. :9/4309 .: '07. .4.0 .7. :/.0.80.2 %70-. %./008./. 297./. :2:8.0 07  ú    ü               ò      ù       ÷     ö               490 490 4.7.0  .-:/02-.80/5470/30  #4 0 -4:4.2304/7:420 04/4.44-740.3. 03/70.7.9 !0.97:/3.4 0247899 -0-:0:34 24.3.

 94807090/:2 0.

:-.-34/.47 90.

 08:5..-.9.

9. 3.5.43/.

/.0.5480574/.

5..7:907.3.

5.70/.2.:20.

.0 0 . 425. 0  #05./3.44. 090/4  /.:.  $%' /00$.50923:9.540 $'  73./07 4:/.3.43.:.7 2  .5:8990: :  54 302487: 0302  3/.7 03 3 .. 0 !.47  $' 4-74.20 :-   .7.-3.8.  !.54/934247.: 3.8/4. 297.2$.942 3.545090547. $.4054958..: . ' 03430 0/.3../30 7.7.. 0 :.30 94./... 5745:89 $../03.05.257058.3.. 090247.70-04/.:./00/../42. $. ( :. 02./.  $#4 0 /.5..7/305.790 $9.40/.40/.7: 030  %#.9.  .3.303..0834.570/..: 02 297.2..7..0824 -40-824 . $. :/0 '...:.54: 0.48.90/. $90...3.0547.894  .8.47 .7: : 0$90..: /. $. 3.-49.23.. 05.8.7: 030 .:4.: . $# 9 .80:-24 !./3.80 $9..4  !.7..2/.303.9 $9.:..90-0  9.:.78.3.  $# 9 . !.8:73422089: 4.4 4854/303/700.2.4.25082:...7 ./.9  .7.07. 54/049.2/.:.  !.92.7.70 03..40 #0. 38.04 570 0892080.   070/.58../.: &200-84  9.7 ..89474/90 -7. 4/90 2.7.2. '07.904 8243.8/4 0...48..   !%$%$  07..20489.247.4  %# 47.30 3./4.23.2  ..4 ..4.7.2.4 90  9480.4 20 .5../3 .5:8990: : 2.8.3033. 0354.70/49774 .540 $' 2.40 #0.  $%' 49. :  '.:.70208: .2:3.  $%'  . 0804-089  !. 4& 90/./0809509.04570/8.4.7.24.

.7..70/38:.7.1.2 9.. :.2 :-480-0  .484.203.9.45:. 94890/4 .80/:4.  #.89478:.8  $%'  942024900/.:2: 4854/303/700.:.:202 $.4/.2. 0. 0:.8 42.8:-024 :/. 0   $$%$  #: 0.. 40 .4:5.45743.73. /02/.:.$$%$  .3.:8:8. '07..  /42.7.288.3.30 409.2 &$4 024804-.48.24 !.2.907.   0248020  : ..920:447: /7:0 279.893.8.4/:247.9:4 2.3.0.-0903.4 .30: 03/700. 0.89.38.47.943.-7 09:87.. 4. !..5.203.  /:730..8.893.....:8 49.:..924.7.8507029:. .:/ 05 $0/30 #.0 9480-.03..89.:.90 4854/303/700.7. 942038905:89/.7.0./009070.8. $90.3:7:: .:8../ $90.0  .7.303.:578..0-.  . . 297.  '# 3280.3.249:.4.. .07  $%' #:0:../. 70.07 09089. : $%'  9...839  $%'  9.8 &$ !4/307:0  9.4.5.-4:4./4308025 94 480./0  9420..5:/7.28.. : 02490 0249020:-9 $%' 02... 0.8:-02  4 0..  &$40 % 3.:4/ 890/.. 74/ 05:30.:..:.834. /7.429703:9:30.7.07 :. % 3.2./: : 2.4. 9.92././30:3:97...0 .2.3-7. 9/..7.30./:   f© ¾f ..0 ..4/.0/3420894 4/0$90.7..2. : 242.4/. 05474/ 3489. .3.:.2 20/.7: 0././.:8207 70..4.4:2./.8:-02 &$ 0.3 3054.4.8.0/3.8:-02  . 4:5.0 #...42 5:902.2: :0287.4203040-4-0/7: 0  !70..57.: &$!70302.4/./4/..2.30 !./028.0/.250.8 4854/303/700.30--4..2 30-3 7.4.24 94 03. 297.89 /43004-.-0 -4.2490&5.0  $90.  ::80.50/0809209./8:7.: 0/ 05.42:7:..4.730894  &$4854/303/700.4 0/. 3 .444908484- :. : $%' . 89080'.7.4 /.. 8.54 30/.