SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I POSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE

April, 2009. godine

Autorski tim Stefan Dragutinović, rukovodilac istraţivanja Ana Vjetrov Uroš Đurić Tamara Radenković Iva Cvjetićanin Emilija Ţutić Olga Kalašić

Mentori: Prof. dr Mihailo Crnobrnja Doc. dr Iskra Maksimović Mr Aleksandar Kovačević

2

Sadrţaj:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Posledice krize po tržište nekretnina u SAD ................................................................................... 5 Propusti regulatornih tela i uloga rejting agencija u eskalaciji hipotekarne krize ................... 12 Uticaj krize na finansijski sistem SAD ............................................................................................ 15 Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije .......................................................................... 20 Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u SAD i EU ........... 25 Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji ................................................................... 32 Kretanje kursa dinara (RSD) ........................................................................................................... 39 Uticaj globalne krize na rast trorškova zaduživanja u inostranstvu .......................................... 44 Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u Srbiji .................. 46 Uticaj globalne ekonomske krize na izvoz Srbije ..................................................................... 48 Uticaj krize na priliv stranih direktnih investicija ...................................................................... 53 Stopa nezaposlenosti ................................................................................................................... 57 Mere Narodne banke Srbije za ublažavanje efekata krize ...................................................... 58 Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje efekata krize .................................................... 60 Zakljuĉak ........................................................................................................................................ 64

3

sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. Evropske unije i na finansijski i realni sektor Srbije. da bi u drugom talasu bile zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Regulatorni i strukturni nedostaci globalnog finansijskog tržišta omogućili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu zahvatajući u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta. da bi nakon analize finansijskog sektora svoju pažnju posvetili efektima globalne ekonomske krize na realni sektor Srbije i mere Vlade i Naordne banke Srbije za ublažavanje efekata krize. realni sektor. analizarajući efekte krize na bankarski sektor i tržište kapitala. Neposredni izazivaĉi krize su regulatorna tela SAD (FED. regulatorna tela. hipotekarne hartije od vrednosti. zaduživanje u inostranstvu. SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim radom stvorili uslove za nastanak i eskalaciju krize do neslućenih razmera. njihov globalni karakter. finansijski sistem. izvoz. Nekada prednost finansijskih tržišta. kako se stepen heterogenosti tržišta u svetu drastiĉno smanjio. U analizi uticiaja krize na privredu Srbije prvo smo se osvrnuli na dešavanja na finansijskom sektoru Srbije. mere za suzbijanje krize. Kao pozadina u radu prvo su opisani uzroci koji su doveli do finansijske. Ključne reči: tržište nekretnina. strane direktne investicije. Sledi analiza uticaj krize na ukupna privredna dešavanja Srbije i analiza programa Vladinih mera za ublažavanje efekata globalne finansijske i ekonomske krize. kurs dinara.Abstrakt U radu se analizira uticaj globane ekonomske krize na privredu SAD. U uslovima globalizacije prostor za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen. 4 . kao i mere Vlade Srbije za ublažavanje efekata nastale krize. rejting agencije. sekjuritizacija. a kasnije ekonomske krize na tlu SAD i mehanizam prenošenaja krize sa tržišta SAD na druge delove sveta.

koje će . Sistem kupovine nekretnina odliĉno je funkcionisao sve do uvoĊenja novog subprimarnog hipotekarnog tržišta. Jedni od glavnih aktera koji su doprineli eskalaciji krize na tržištu nekretnina su upravo ove manje depozitno-kreditne institucije. Razlika izmeĊu pomenutih tržišta jeste u stepenu regulacije i uslovima pod kojima su plasirani hipotekarni krediti stanovništvu. Ove institucije su osnovane prvenstveno da bi se proseĉnoj ameriĉkoj porodici omogućilo da lakše doĊu do vlasništva nad nepokretnostima. ideja koja je izmeĊu ostalog podrazumeva da svaka porodica ima kuću u svom vlasništvu. meĊutim postojala je bitna razlika koja je imala presudnu ulogu u nastanku krize. i Thrifts-a. godine do 1999. Kupovina nekretnina kao i svuda u svetu odvijala se preko finansijskih posrednika. tako što su hipotekarni krediti uzimani od poslovnih banaka i drugih depozitnokreditnih institucija. ali nikada nisu objedinjavale obe funkcije. zabranio je bankama da se bave poslovima osiguranja i da posluju van teritorije države koja je sedište banke. Pomenute manje depozitne institucije opstale su na finansijskom tržištu SAD usled lošeg bankarskog sistema u SAD. Konstantan rast cena nekretnina prouzrokovan je pregrejanom tražnjom. Usled loše razvijenog bankarskog sistema dominantnu ulogu finansiranja u SAD preuzeo je sistem direktnog finansiranja. odnosno celokupnog sistema indirektnog finansiranja i loših zakonodavnih rešenja koja su postojala u prošlosti. Thrifts su finansijske institucije koje su po veliĉini manje od banaka i prvenstveno se bave odobravanjem kredita individualnim korisnicima i ne bave se korporativnim poslovima. i Thrifts bio je da pruže usluge po jeftinijim cenama i da postupak odobravanja kredita znatno olakšaju u odnosu na postupak koji se primenjivao u poslovnim banakama.kao što će se kasnije ispostaviti. broj izdatih hipotekarnih kredita od strane poslovnih banka i drugih manjih depozitno-kreditnih institucija poput nebankarskih bankaka (nonbank bank). godine kada je i ukinut pošto se uvidelo da su banke iz SAD nekonkurentne bankama iz Evrope. i Thrifts-a je rastao.1. Nebankarske banke bavile su se ili poslovima odobravanja kredita ili primanjem depozita. koje bi se inaĉe na slobodnom tržištu ugasile ili bi bile preuzete od strane većih banaka. Ovakvo zakonsko rešenje omogućilo je opstanak velikog broja malih banaka i depozitno-kreditnih institucija poput nebankarskih bankaka ( nonbank bank). Osnovni cilj manjih depozitnih institucija kao što su nebankarske banke (nonbank bank). Ove transakcije odvijale su se na primarnom hipotekarnom tržištu. tržišta novca i kapitala. Razlog nastanka subprimarnog tržišta leži u konstantnom rastu cena nekretnina i želji za ostvarivanjem sve većeg profita. Zakonska rešenja koja su važila dugi niz godina nisu omugućila razvoj sistema indirektnog finansiranja na principu koji je postojao u zemljama zapadne Evrope. Naizgled oba tržišta funkcionisala su po istom principu. odnosno finansiranje preko finansijskih tržišta (berze). Posledice krize po trţište nekretnina u SAD Godinama je u SAD promovisana ideja o ameriĉkom snu. biti glavni uzrok nastanka krize na tržištu nekretnina u SAD. koja je finansirana upravo putem hipotekarnih kredita. Kako su cene nekretnina stalno rasle. Zakon je razdvojio komercijalno od investicionog bankarstva. Primer takvog zakonskog rešenja je Glass-Stegall-ov zakon koji je važio od 1933. 5 .

kada se trend rasta naglo zaustavio. S obzirom da su cene nekretnina konstantno rasle. Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa.1991. dok su se one finansirale od regularnih poslovnih banaka koje su pozajmljivale novac na regularnom finansijskom tržištu. banke koje nisu mogle da direktno odobravaju kredite klijenitima poĉele su da otkupljuju hipotekarne kredite od manjih depozitno-kreditnih institucija.gov/hpi_download. nebankarskih banaka (nonbank bank) i Thrifts-a. www. godine do 01. Banke i druge depozitne institucije u želji da iskoriste trend rasta cena nekretnina i da ostvare veći profit iz svoje primarne delatnosti (plasiranje kredita). Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes2 Kao bazni mesec uzet je januar iz 1991. subprimarnog tržišta hipotekarnih kredita.11..1 U narednom grafiku prikazano je kretanje cena nekretnina na tržištu SAD.2007. Rizik od negativne selekcije na subprimarnom tržištu bio je znatno izraženiji u odnosu na primarnom tržištu hipotekarnih kredita.01. Pošto poslovne banke nisu mogle direktno da pozajmljuju sredstva klijentima sa lošima bonitetom usled postojanja ograniĉenja u poslovanju.2008. inicirali su osnivanje novog pod tržišta. one su sredstva plasirale preko posrednika. 1 Galić A. Većinu loših kreditnih plasmana upravo su odobrile ove manje finansijske institucije.net/biz/fokus/analiza.b92. godine.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259 2 Office of federal housing enterprise oversight: http://www. godine desezonirane cene nekretnina porasle su u proseku za 126% 3. (2008). Grafik 1: Bazni meseĉni indeks kretanja desezoniranih i sezoniranih cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od 01.b92. U periodu od 01.01. – 01. dok se rast cena u ostalim mesecima u posmatranom periodu poredi sa baznim mesecom. Na novoformiranom tržištu klijenti sa lošim bonitetom mogli su da dobiju traženi hipotekarni kredit. verujući da su te hipoteke dobro obezbeĊene i da će cena nekretnina nastaviti da raste.06. Na grafiku je primetan konstantan rast sezoniranih i desezoniranih cena nekretnina sve do juna 2007. pošto nisu mogli da ispune zahtevane kriterijume za dobijanje hipotekarnog kredita. 3 Ibidem 4 Ibidem 6 .1991. godine. dok su sezonirane cene porasle za 124%4.ofheo. godine. 28. Znaĉajan broj graĊana SAD zbog nestabilnih poslova kojima su se bavili i malih primanja nije bio u mogućnosti da se zaduži na primarnom tržištu kod poslovnih banaka.01.2008.net/biz/: http://www.aspx. Razlike izmeĊu sezoniranih i desezoniranih cena su neznatne.Prilikom odobravanja kredita pomenute manje finansijske institucije nisu tražili ĉvrste garancije.

do jula 2008. Ibidem Ibidem Galić A.Najznaĉajniji rast cena nekretnina zabeležen je u periodu od januara 2005. godine. (2008).gov/hpi_download. a sezonirane cene za 26%6. a da pri tome svesno preuzimaju povišen rizik i po pravilu se ne zadržavaju dugo na tržištu. Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa.ofheo.2008. a da se pri tome smanjivalo servisiranje kredita usled loših kreditnih plasmana banaka (krediti koji su davani klijentima sa lošim bonitetom).01. Spekulanti ulaze na tržište u potrazi za brzom zaradom. 5 6 7 8 Office of federal housing enterprise oversight: http://www. godine. godine kada su desezonirane cene nekretnina porasle za 30% 5. MeĊutim kako se ista kolĉina novca okretala pri kupovini sve više nekretnina. godine procenat kašnjenja u izvršavanju obaveza po osnovu hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom porastao je za 20%. 7 .8 Grafik 2: Procenat kašnjena u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana na subprimarnom tržištu u periodu od 2001. Na primer da su nekretninu kupili tokom januara 2005. došlo je do nestašice novca tako da se broj izdatih kredita sve više smanjivao.b92. Izvor: Monetary Policy Report to the Congress. Koliko je nastala situacija bilo pogodno tle za investitore sa spekulativnim motivima pokazuje praksa koja se primenjivala kod kupovine nekretnina. osiguravajućih kompanija. Klijenti bi kod banaka ostavljali višestruko manje depozite od hipotekarnih kredita koje bi uzimali za kupovinu nekretina da bi nakon toga u kratkom roku nekretninu koju su kupili ponovo prodali i ostvarivali znaĉajne zarade.b92. Nakon juna 2007. do juna 2007. www. July 15. 2008. sve veći broj ljudi ulazio je u poslove sa nekretninama verujući da će cene nekretnina nastaviti da rastu. godine i prodali tokom juna 2006. 28.aspx. Usled izraženog trenda rasta cena nekretnina tržišnim uĉesnicima omogućeno je da ostvare velike zarade u kratkom roku. Kako je posao sa nekretninama predstavljao odliĉan vid zarade. Board of Governors of the Federal Reserve System U periodu od 2005. hedž fondova itd. penzionih fondova. godine nastupio je nagli trend pada cena nekretnina.net/biz/: http://www.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259. investicionih fondova.net/biz/fokus/analiza. godine na razlici u ceni moglo je da se zaradi u proseku do 25%7.. godine do jula 2008. što je u sve većoj meri privlaĉilo na tržište nekretnina spekulante i velike institucionalne investitore poput velikih banaka.

kada je po osnovu hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom procenat kašnjenja porastao sa 1% na 4%.Kod hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom procenat kašnjenja u izvršavanju obaveza porastao je za 4% od 2007. do jula 2008. dok je neznatan rast zabeležen kod hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom. a u trenutku prodaje znatno manju vrednost. Board of Governors of the Federal Reserve System 8 . godine. Banke iznose nekretninu na tržište i prodaju je po ceni u visini duga koji nije izmiren prema banci. godine. Pošto se banke ne bave poslovima sa nekretninama. Board of Governors of the Federal Reserve System Na primarnom tržištu hipotekarnih kredita porast kašnjenja u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana zapoĉeo je 2007. Izvor: Monetary Policy Report to the Congress. porast broja kuća koje su postale vlasništvo banaka predstavljao je sve veći problem. godine. Izvor: Monetary Policy Report to the Congress. Grafik 4: Prikaz ukupnog broja bankrota hipotekarnih kredita na subprimarnom tržištu izraženog u procentima i broju meseci od nastanka obaveze po osnovu hipotekarnih kredita do njihovog bankrota. Kako klijenti banka više nisu imali novca da servisiraju obaveze prema bankama proglašavali su bankrot i broj nekretnina koji se našao u vlasništvu banaka postajao je sve veći. 2008. July 15. July 15. Banke koje su u svom vlasništvu imale veliki broj nekretnina u trenutku izdavanja kredita nekretnine su imale jednu vrednost. tako da se njihovom eventualnom prodajom nisu mogli servisirati uzeti hipotekarni krediti. do jula 2008. 2008. Grafik 3: Procenat kašnjena u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana na primarnom tržištu u periodu od 2001.

U 2007. Drugi trend pokazuje skraćenje perioda od nastanka obaveze do bankrota hipotekarnih kredita. godini period od nastanka obaveze do bankrota kredita bio kraći od 12 meseci. Oni su se odluĉili za ovakav korak pošto je nekretnina na kojoj je formirana hipoteka u trenutku uzimanja kredita vredela npr. kada je od ukupnog broja izdatih kredita skoro 25% ne realizovano. da bi u 2007. godine. godine. Nekretnine koje su bile predmet hipoteka nisu se mogle prodati.000 $..Na grafiku se mogu videti dva trenda koja prate tržište nekretnina u SAD. da bi nakon kraha tržišta nekretnina vredela znatno manje npr. Klijenti banaka koji su se našli u ovoj situaciji nisu želeli da otplaćaju kredit u vrednosti od 100.aspx. do novembra 2008. 9 Office of federal housing enterprise oversight: http://www. godine Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes9 Kao reperna vrednost sa kojom se porede proseĉne meseĉne cene u posmatranom periodu uzeta je proseĉna cena nekretnina iz prvog kvartala 1991. godini taj procenat smanjen je na ispod 20%.gov/hpi_download. Grafik 5: Sezonirani bazni indeks kretanja cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od juna 2007. Od 2001. Dodatni pritisak na ponudu proizveli su solventni klijenti.2008. godine u proseku opale su za 25%. Prvi trend pokazuje procentualno povećanje bankrota hipotekarnih kredita na subprimarnom tržištu od 2001. Kada je došao trenutak da klijenti vrate glavnicu i kamate oni su odustajali od ugovornih obaveza i puštali banke da aktiviraju hipoteke.000 $. klijenti banaka sa visokim bonitetom koji su usled naglog pada cena svesno odustajali od daljeg servisiranja uzetog hipotekarnog kredita. do 2006. do 2004. Banke su u svom portfoliju imale hipoteke koje su bile samo prividno sigurne. godine pomenuti period u proseku iznosio je 48 meseci.ofheo. 28. odnosno usled ne izmirivanja obaveza prema bankama aktivirane su hipoteke nad tim kreditima. 9 . 75. Cene nekretnina od juna 2007. godine do novembra 2008.000 $ plus pripadajuće kamate za nekretninu ĉija je tržišna vrednost 75.000 $. 100.01. ili valorizovati na tržištu za oĉekivani iznos.

vrsti nekretnina. Kod kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti bitno je da su krediti koji su predmet sekjuritizacije srodni po vrednosi.10 Za razliku od spekulanata koje interesuje zarade na kratak rok. 10 Galić A. www. Kako bi ostvarili želje akcionara i upravnog odbora.b92. (2008). TakoĊe Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) su u svom portfoliju zadržavale hipotekarne hartije od vrednosti.net/biz/: http://www. i doveo do domino efekta koji je sa sobom povukao i druge aktere finansijskog tržišta i preneo krizu na druge delove sveta. Jedna od takvih aktiva su hipotekarni krediti koji se procesom sekjuritizacije pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Hipotekarni krediti se sakupe i tako udruženi služe kao osnov za emitovanje novih hartija od vrednosti. koje nisu hartije od vrednosti. godine. jer su upravo tada marže najveće.net/biz/fokus/analiza. (2009). Loši hipotekarni krediti našli su se na berzanskom tržištu zahvaljujući sekjuritizaciji. Smisao kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti jeste da se omogući bankama da obezbede sekundarnu likvidnost nad hipotekarnim kreditima i da se proširi krug potencijalnih investitora i na druge finansijske institucije. Kopaonik bizinis forum 2009. godine pokrenula program Affordable housing.Kada je tržišna vrednost nekretnina postala višestruko manja od njene realne vrednosti banke su uhvaćene u zamku nelikvidnosti i tada se problem pojedinih finansijskih institucija transformisao u finansijsku krizu. uvuĉeni u finansijsku krizu. Otkupom hipotekarnih kredita od banaka. “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“. Institucionalni investitori poput banaka. 10 . gde hipotekarni krediti služe kao obezbeĊenje izvršenja obaveza. Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa. da bi ih zatim prodavali na sekundarnom tržištu. S. Bitno je istaći da je moguće sekundarno trgovati ovim finansijskim instrumentima. Državne agencije davale su garanciju da će investitori dobiti pripadajuću glavnicu i kamatu u ugovorenom vremenskom roku. Savez ekonomista Srbije i UKDS. veliki institucionalni investitori ulaze na tržište sa motivom da povećaju vrednost akcijskog kapitala.11 Vlada je obezbedila državno pokriće za kredite koje su odobravale dve specijalizovane državne agencije Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac). One su od drugih depozitno-kreditnih institucija otkupljivale hipotekarne kredite koji su imali garancije ameriĉkog trezora (conforming loans) i prepakivale ih u hipotekarne hartije od vrednosti. Najĉešće to postižu pomoću raznih inovacija. Apsurdna je ĉinjenica da je odobravanje kredita licima bez kreditne istorije i visokog kreditnog rizika. podržano od strane ameriĉke vlade koja je 1992. hedž fondova i drugih stalno su pod pritiskom od strane akcionara i upravnog odbora da povećavaju vrednost akcija. Beograd. Sekjuritizacija predstavlja proces kreiranja hartija od vrednosti od aktiva. ĉija osnovna delatnost ne predstavlja plasiranje kredita stanovništvu i privredi. Kreiranjem novih finansijskih instrumenata smanjuje se uloga tradicionalnog bankarstva.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259. odnosno proces transformacije manje likvidnih aktiva u hartije od vrednosti. Institucionalni investitori dovijaju se na razne naĉine kako bi pronašli nove poslove i kreirali nova tržišta.b92. investicionih fondova. Upravo su preko sintetiĉkih finansijskih instrumenata veliki institucionalni investitori. kamatnoj stopi i roku dospeća. ukljuĉujući i primenu inovacija na finansijskim tržištu kroz kreiranje novih finansijskih instrumenata. Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) bankama su obezbeĊivali svež novac koji su banke plasirali u nove kredite. 11 Filipović. menadžment tim je prinuĊen da pronalazi nove poslove i nova tržišta.

U trećem kvartalu 2008. godine. godine http://www. godine aktivirana je hipoteka nad 765.html 27.01. obaveštenja o aukcijskim prodajama i obaveštenja o plenidbama od strane banaka izdato je za 265. godine 14 Ibidem 15 16 17 18 Ibidem Ibidem http://www.html 19. odluĉili su da intervenišu kako bi ih spasili od bankrostva. godine. godinu.330. kako se kriza bude produbljivala i postepeno prenosila na realni sektor.2009.14 U SAD jedna od 475 stambenih jedinica primila je obaveštenje o aktiviranju hipoteke.558 nekretnina.17 Prema izveštaju “U. godine za 40%. godine aktivirana je hipoteka nad 303.483 nekretnina. Foreclosure Market Report.15 U decembru 2008. dok u odnosu na septembar 2007. poslato je 3. pa će se i njihova mogućnost otplate hipotekarnih kredita dovesti u pitanje.com/foreclosure/foreclosure-rates.com/ContentManagement/pressrelease. godine.rs/vesti: http://www.emportal.410 nekretnina što je za 17% više u odnosu na prethodni mesec i 41% više u odnosu na decembar 2007. ali je ostvario rast u odnosu na isti kvartal 2007.S. godine zabeležen je pad od 12%.16 U ĉetvrtom kvartalu 2008. što je za 3% više u odnosu na drugi kvartal i 71% više u odnosu na treći kvartal 2007. S obzirom da su pomenute državne agencije u velikoj meri otkupljivale hipotekarne kredite od banka.rs/vesti/svet/59925. godine ostvaren je rast od 21%.aspx?ChannelID=9&ItemID=5299&accnt=64847#statetable 27.157.806 obaveštenja o aktiviranju hipoteka nad 2.realtytrac.01. godine pod nazivom U. što je za 81% više u odnosu na 2007. godinu i 225% više u odnosu na 2006.realtytrac. Drugi talas krize koji će pogoditi realni sektor dovešće do otpuštanja velikog broja radnika. koje je objavila internet firma za trgovinu zaplenjenom imovinom Realty trek. godine: Ibidem 19 Ibidem 11 . godinu u SAD jedna od 54 stambenih jedinica primila je bar jedno obaveštenje o aktiviranju hipoteke. federalne rezerve i ameriĉki trezor. 12 13 _.18 Prema izveštaju za 2008. godine.12 Prema izveštaju za mesec septembar i treći kvartal 2008. godinu. u sluĉaju Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac). www.Nakon otpoĉinjanja hipotekarne krize. Foreclosure Market Report“ za 2008. njihovim propadanjem bi se urušio ĉitav bankarski sistem SAD.2009.emportal. broj obaveštenja o bankrotstvu. avgust 2008.968 nekretnina samo u septembru 2008.13 U odnosu na oktobar 2008. Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva. Fani mej (Fannie Mae) i Fredi mek (Freddie Mac) obuhvataju više od 50 odsto ameriĉkog hipotekarnog tržišta u vrednosti od oko 12 milijardi dolara.S. (2008). broj aktiviranih hipoteka zabeležio je pad u odnosu na treći kvarta iste godine za 4%.19 Pomenuti podaci nisu konaĉni i strahuje se da će broj aktiviranih hipoteka rasti.

putem kontrole koliĉine novca u opticaju. a od percepcije rizika investitora zavisi u koje će hartije od vrednosti ulagati.gov/monetarypolicy/default. doneo je zakon o osnivanju Federalnih rezervi (FED-Federal Reserve System) ĉiji se naĉin rada zasniva na Federal Reserve Act-u.federalreserve. koja se sastaje na svakih šest nedelja u Vašingtonu. SEC rukovodi zakonima o federalnoj zaštiti. Jaĉanje položaja SAD.2.21 Rejting agencije pored toga što obezbeĊuju nezavisnu procenu riziĉnosti dužniĉkih finansijiskih instrumenata. FED je regulatorno telo koje vrši ulogu centralne banke SAD-a ĉije su osnovne funkcije:20  SprovoĊenje monetarne politike i održavanje monetarne stabilnosti (kontrola kamatnih stopa. zadužena je i Komisija za hartije od vrednosti ( SEC Securities and Exchange Commission). SEC ima ulogu da zaštiti investitore i održava efikasnost i korektnost u funkcionisanju finansijskog tržišta. Cilj ove pozajmice i Centralne banke jeste da se spreĉi kolaps finansijskih institucija koje imaju finansijske poteškoće. god. donetom 1934. Primarna uloga rejting agencija jeste da procene rizik aktive. Za regulisanje finansijskog tržišta pored FED-a.    sprovoĊenje ameriĉkih federalnih zakona u oblasti bankarstva. zahtevajući njihovo poštovanje i sprovodi odgovarajuće mere prema onima koji ih naruše. Osnove ovog akta nisu bitno promenjene ni do današnjih dana. a ĉijim kolapsom bi bilo ugoženo normalno funkcionisanje finansijskog sistema zemlje. godine.a u svetskoj ekonomiji. održava stabilnost cena i preventivno utiĉe na pojavu inflacije/deflacije). Ispravno funkcionisanje ove institucije vodi ka stabilnijem razvoju u ovoj oblasti i izbegavanju pojava koje mogu narušiti poverenje investitora i akcionara. definisao ulogu institucija i regulisao ponašanje uĉesnika na finansijskom tržištu. Njihov rad je tesno povezan sa radom Uprave federalnih rezervi i ostalih regulatornih tela u SAD-u i svetu. kao i kontrolisanje domaćeg bankarskog sistema. Propusti regulatornih tela i uloga rejting agencija u eskalaciji hipotekarne krize Kongres 1913.htm Ibidem 12 . osiguravanje stabilnosti domaćeg platnog prometa. koje ukljuĉuju osnovnu. kratkoroĉnu i interesnu na osnovu koje banke utvrĊuju cenu zaduživanja za vlastite pozajmice graĊanima i kompanijama.  Pri Federalnim rezervama monetarnu politiku odreĊuje Komisija federalnih rezervi za otvoreno tržište (FOMC-Federal Open Market Commission). Lander of last resort odnosno spremnost da se odobre pozajmice kada niko drugi nije u mogućnsti ili nije voljan da odobrava pozajmice. Poslovanje SEC-a zasnovano je na aktu ( Securities Exchange Act). pomažu da se prevaziĊe problem asimetriĉnosti informacija i da se unapredi efikasnost i transparentnost njihovog trgovanja. radi diskutovanja o stanju u privredi i razmatranja o eventualnoj promeni monetarne politike. Ovaj dokument postavio je fundamentalne definicije i pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti. 20 21 Board of Governors of the Federal Reserve System: http://www.

Nepokretnost koju su imali u svom vlasništvu. Rizik je bio prividno zanemarljiv. (2008). Nakon propasti dot com kompanija. a sve u cilju pružanja sekundarne likvidnosti nelikvidnim oblicima aktive. za vreme Klintonove (1996. i u skladu sa tim se vrši rangiranje hartija od vrednosti koje predstavljaju verovatnoću izvršavanja obaveze dužnika. Što je rizik manji rejting je veći i obratno. i da pruže odgovarajući rejting tranšama od A do E. 22 www. banke i druge finansijske institucije pribegli su procesu sekjuritizacije nelikvidnih oblika aktive odnosno hipotekarnih kredita. proširen je omogućavajući depozitnokreditnim institucijama da izdaju subprimarne kredite klijentima sa spornom kreditnom sposobnošću. Za plasman hartija od vrednosti koje emituju banke po osnovu izdatih hipotekarnih kredita. donet je zakon (Community reinvestment act22) kojim se omogućava davanje zajmova graĊanima sa neredovnim primanjima i nižim 23 zivotnim standardom. Dužnost rejting agencija jeste da na osnovu struĉne analize utvrde korelaciju izmeĊu finansijske aktive sadržane u HOV i njihove riziĉnosti.).0/index. uviĊajući prednosti tržišta nekretnina.katalaksija. godine. Na osnovu njihove ocene i visine potencijalnog prinosa.katalaksija. Fredi Mek (Freddie Mac). Pre emitovanja svih dužniĉkih hartija od vrednosti one dobijaju rejting od strane rejting agencija. emitenti su svoje emisije garantovali kod osiguravajućih kuća poput Fani Mej (Fannie Mae). a dobit priliĉno veika. finansijske institucije odluĉuju gde će uložiti svoja sredstva.php?option=com_content&task=view&id=123&Itemid=1 . MeĊutim. Kako bi emitenti hipotekarnih hartija od vrednosti smanjili riziĉnost emitovanih hartija od vrednosti. poput Moody’s Investors Service.com: Ibidem 13 . jer dozvoljava pozajmice klijentima za koje nije sigurno da će moći da ih vrate. Ovaj zakon se smatra propustom Karterove administracije. Procenu investicionog rizika vrše struĉne rejting agencije. www. Upravo je nedostatak adekvatne kontrole kao i Community Reinvest Act. Kapitalizam i kriza. veoma je bitan bonitet njihovog emitenta. bio je slaba kontrola kreditnih plasmana banaka i finansijskih posrednika od strane FED-a. investitori su mogli da prodaju po znatno većoj ceni u odnosu na onu po kojoj su je kupili. u cilju izbegavanja finansijske krize nastale 1999. subprimarni krediti (sub-prime credits ili affordable credits). godine. 1977.com/v2.Razvoj rejting modela kao i unapreĊenje zakona koji regulišu poslovanje regulatornih tela neophodan je za jaĉanje stabilnosti finansijskog tržišta. Standard & Poor’s i Fitch Ratings.70k 23 Prokopijević M. Fundamentalni problem finansijskog sistema i njegovog kraha. investitori su svoja finansijska sredstva usmeravali u ovaj sektor. Kako se kriza produbljivala rejting hipotekarnih hartija od vrednosti se postepeno smanjivao. dok se istovremeno smanjivala i vrednost portfolija institucionalnih investitora. tzv. Community reinvest act. Hipotekarne hartije od vrednosti koje su u svojoj osnovi imale loše kredite dobijale su visoke rejtinge. U periodu ekspanzije hipotekarnih kredita. koji su u sebi sadržali pomenute hartije od vrednosti. i AIG. dao prostor depozitno-kreditnim institucijama da izdaju hipotekarne kredite koji nisu iziskivali veliku proceduru i kontrolu.) i Bušove administracije (2005.

14 . uprava FED-a je reagovala u smeru modernizacije regulatorne strukture i stvaranja strogog nadzora bankarskog sistema. jer nisu bile svesne rizika koje su preuzimale.Grafik 6: Jednogodišnje umanjenje rejtinga HOV podržane drugorazrednim hipotekama u 2007. a da pri tome regulatorna tela nisu pravovremeno reagovala kako bi se izbeglo produbljivanje krize. što je proizvelo gubitke koji se mere u milijardama dolara. stvoreni su uslovi za znaĉajna ulaganja u loše hartije od vrednosti od strane velikih finansijskih institucija. Standard & Poor’s i Fitch Ratings nalaze se pod istragom državnog tužioca zbog propusta u radu i nepoštene prakse. Visokim vrednovanjem riziĉnih hartija od vrednosti ocenama od B do AAA. Moody’s Investors Service. Najviše su bile pogoĊene banke i finansijske institucije koje su osiguravale hartije od vrednosti.godine Izvor: Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu Narodne banke Srbije. Ĉinjenica je da su nesmotrenost. koje su bile obavezne da ulažu u visokolikvidne i kvalitetne hartije od vrednosti. koja je poreske obveznike SAD-a koštala milijarde dolara. Tri najveće agencije za dodelu kreditnog rejtinga. Pouĉena preĊašnjim dogaĊajima. Najodgovornije za ovaj propust su rejting agencije ĉije su loše procene doprinele da ova kriza preĊe sa tržišta nekretnina na finansijski sektor. diskreciona prava i veliko poverenje u rad rejting agencija podstakle riziĉna ulaganja i doprinele stvaranju enormnih gubitaka. iako je izvesno da su ti napori nedovoljni da spreĉe povećanje dugova i riziĉnost daljih operacija kojima bi se mogla obezbediti stabilnost u finansijskom sistemu. i 2008 godini i prijavljeni gubici banaka zakljuĉno sa majem 2008. septembar 2008. Agencije nisu na poĉetku dobro rejtingovale hipotekarne hartije od vrednosti niti su na vreme snizile rejtinge pomenutim hartijama od vrednosti.

godine.tradingeconomics.25% smanjena na 3. do marta 2009. godine referentna kamatna stopa FED-a snižavana je u tri navrata: 18. kada je kamatna stopa sa 4. kada je FED u osam navrata smanjivao referentnu kamatnu stopu. 31.03. godine.2009.htm Ibidem Ibidem 15 . Grafik 7: Prikaz kretanja referentne kamatne stope FED-a u periodu od januara 2000. oktobra na 4. godine FED je vodio restriktivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz podizanje nivoa referentne kamatne stope.5% 26. dovela je do toga da se jeftin kapital plasira u dugoroĉne i kapitalno intenzivne projekte kakve su nekretnine. septembra sa 5.25% na 4.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history. Od poĉetka 2008.com/Economics/Interest-Rate. Pored poslovnih banaka i drugih depozitno-kreditnih institucija i investicione banke uvideli su znaĉajan potencijal u ostvarivanju profita na tržištu hipotekarnih hartija od vrednosti. Tokom 2007.25% 25. januara kada je referentna kamatna stopa smanjena na 3% 27. januara 2008. Prvo smanjenje izvršeno je 22.5% i 11. Politika niskih kamatnih stopa koja je voĊena u periodu od 2001. godine Izvor: www.3.75%.com24 Od druge polovine 2005. Povoljni krediti koje su banke izdavale svojim klijentima doveli su do kreiranja velike tražnje za nekretninama što je vršilo pritisak na rast cena nekretnina. 24 25 26 27 http://www. godine nastupio je nagli trend snižavanja osnovne kamatne stope. http://www. Uticaj krize na finansijski sistem SAD Uvidevši mogućnost ostvarivanja velikih profita mnoge poslovne banke veći deo svojih sredstava usmeravale su u hipotekarne kredite i subprimarne hipotekarne kredite. godine suoĉen sa sve ozbiljnijom krizom FED je bio primoran da relaksira monetarnu politiku spuštanjem referentne kamatne stope u cilju ublažavanja efekata nastale krize. do polovine 2005. Drugom smanjenju pristupilo se 30. do pred kraj 2007.tradingeconomics. decembra na 4. Rastu cena nekretnina su dosta doprinele i ameriĉke Federalne rezerve (FED) koje su vodile ekspanzivnu monetarnu politiku.wsjprimerate.aspx?Symbol=USD 11. Od kraja 2007.

php?id=17175 01.5%). oktobra (na 1. Tržište drugorazrednih hipotekarnih kredita osetilo je prve potrese sredinom 2007.e-novine.wsjprimerate. Beograd.Sledeća snižavanja osnovne kamatne stope nastupila su 18. godini za Citigroup iznosio je 46.02. Beograd. Savez ekonomista Srbije i UKDS.31 Sa hipotekarnog tržišta kriza se već poĉetkom 2008. godine. Banke su subprimarne kredite sekjuritizovale. marta (na 2.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.34 Najveće ameriĉko osiguravajuće društvo American International Group (AIG) spašeno je od bankrotstva otkupom duga od strane FED-a. godine prenela na tržište akcija i obveznica. odnosno pretvorile u hartije od vrednosti sa pokrićem u hipotekarnim kreditima i dalje ih preprodavale investitorima koji su bili željni spekulativnog profita. S. a za švajcarski UBS 36. godini iznosio je 106 hiljada milijardi USD. odobrena je i najveći broj subprimarnih kredita.35 SAD i u prošlosti su se susrtetale sa sliĉnim krizama. a cene nekretnina da padaju. godine (na 0. Morgan Stanley i Goldman Sachs bili su prinuĊeni da promene svoj status iz investicionih banaka u komercijalne banke. da bi tokom 2008. a JPMorgan je preuzeo Washington Mutual. (2009). kada su investitori uvideli da poseduju riziĉnije hartije nego što su u poĉetku mislili. godine dostigao iznos od 531 hiljadu milijardi USD29. koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipotekarnih zajmova u SAD 32. U septembru 2008.30 Jedne od najvećih gubitaka imale su komercijalne i investicione banke. godine dolazi do eskalacije finansijske krize i pravog sunovrata ameriĉkih giganata. Prva je steĉaj proglasila banka Lehman Brothers i Wachowia. 16 . što je prouzrokovalo masovnu prodaju tih hartija od vrednosti. 35 Filipović. decembra 2008. Kako finansijsko tržište SAD nije bilo regulisano u dovoljnoj meri. Otplata drugorazrednih hipotekarnih kredita odvijala se uredno sve dok kamatne stope nisu poĉele da rastu.com/sr/ekonomija/clanak. 30. Merrill Lynch je spašena preuzimanjem od strane Bank of America za približno polovinu stvarne vrednosti.htm Filipović. S. distribucija primarnog rizika doživela je široke razmere. U periodu najvećeg rasta cena nekretnina. “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“. za Merrill Lynch 36.2009.25%)28. Kopaonik bizinis forum 2009.4 milijarde USD.8 milijardi USD. Mere FED-a usmerene su ka smanjivanju troškova zaduživanja i poboljašanju likvidnosti ekonomije SAD. aprila (na 2%). Obim poslovanja finansijskim derivatima u 2002.7 milijardi USD. Banke i specijalizovane agencije kako bi ostvarile veće zarade redukovali su premije na rizik za tu vrstu pozajmica što je dovelo do ekspanzije tržišta drugorazrednih kredita. Kopaonik bizinis forum 2009. Otpis aktive u 2007. ali nikada sa krizom ove magnitude. 28 29 http://www. (2009). Savez ekonomista Srbije i UKDS. oktobra (na 1%) i 16. 30 Ibidem 31 32 33 34 Ibidem Ibidem Ibidem http://www. 8.33 Ova odluka proizilazila je iz potrebe investicionih banaka za finansijskom pomoći države koju su mogle dobiti samo komercijalne banke.25%). 29. “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“. Država je nacionalizovala Fannie Mae i Freddie Mac. Hipotekarna kriza koja je inicirana na tržištu SAD je do sada najteža i najdublja kriza koja je pogodila svetsku ekonomiju od kraja Drugog svetskog rata pa do današnjih dana.

– 1954.1961.1919. 2007. godine. Grafik 8: Pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01. Obim intervencija zavisio je od dubine krize kojom je bio zahvaćen finansijski sistem. koje su davane depozitno-kreditnim institucijama.)37 U periodu od 1952. kreditnih unija. Lois: http://research. 36 Economic Research Federal Reserve Bank of St. 1960.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW.stlouisfed. Lois: http://research. FED je intervenisao u vidu pozajmica depozitnim institucijama u ukupnom iznosu od 150 milijardi dolara36.). 11. 37 Wikipedia: http://en.2009.03.8 milijardi dolara38. 11.01. 1957. do 01. FED je bio primoran da interveniše pružajući pomoć bankarskom sektoru u vidu pozajmica.U svim znaĉajnijim krizama koje su pogaĊale ekonomiju SAD i sveta. 38 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Izvor: Federal Reserve Bank of St. 39 Ibidem 40 Ibidem 17 . godine.1933.11.01. Prve ozbiljnije intervencije FED-a zabeležene su u periodu od 01. Sledeće znaĉajnije intervencije od strane FED-a usledile su nakon nekoliko uzastopnih recesionih godina (1953. FED je pomogao depozitnim institucijama u ukupnom iznosu od 66.1919.03. do 1982. do 1961.03. -1933. do 01.2009. Louis39 Sledeća ekonomska kriza koja je primorala depozitno-kreditne institucije da zatraže pomoć od FED-a bila je velika naftna kriza koja trajala od 1973. – 1958. Osamdesete godine prošlog veka obeležili su veliki krahovi štedno kraditnih asocijacija. U tom periodu FED je intervenisao sa ukupno 126 milijardi dolara40. thrifts-a i dugih depozitno-kreditnih institucija usled duboke recesije iz prethodnih godina. period nakon Prvog svetskog rata i period koji je prethodio i koji se poklopio sa velikom svetskom ekonomskom krizom iz 1929.stlouisfed. godine.wikipedia. koji je podrazumevao da država ne reaguje u sluĉaju depozitno-kreditnih institucija koje su bile u finansijskim problemima. kao i celokupna ekonomija SAD. godine. U tom periodu od ĉetrnaest godina (1919.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW. Pored uticaja recesije na propadanje pomenutih depozitno-kreditnih institucija veliku ulugu imao je usvojeni princip Regulatory Forbearance (regulatorna uzdrživost) od strane regulatornih tela.org/wiki/List_of_recessions. . Kolika je dubina krize na poĉetku dvadeset prvog veka najbolje se može uoĉiti ako uporedimo dat iznos pozajmljenih sredstava od strane FED-a depozitno kreditnim institucijama u vreme svih ozbiljnijih kriza nastalih tokom dvadesetog veka.

godine FED je pozajmio depozitnokreditnim institucijama 563. 2009.3 milijardi dolara. 41 Economic Research Federal Reserve Bank of St.47 Kako se kriza produbljivala i privreda SAD sve više osećala posledice krize.5 milijardi dolara 46. Lois: http://research.8 milijard dolara usled posledica recesije privrede SAD 42. Beograd.01.Rezultat voĊenja ovakve politike bio je krah velikog broja štedno kraditnih asocijacija. svi najznaĉajni indeksi berzi u SAD poĉeli su da gube vrednost. Iznos pozajmeljenih sredstava FED-a depozitnim institucijama tokom 2008.1919. godine bile su u toj meri visoke da se promene koje su se uoĉavale na prethodnom grafiku (Grafik 8) sada ne vide. i u januaru 2009. 18 . u novembru 698.8 miijardi dolara i u decembru 653. Izvor: Federal Reserve Bank of St.6 milijardi dolara 45. godine FED je intervenisao sa 4. stub finansijskog sistema SAD. od ĉega 2. 42 Ibidem 43 44 45 46 47 Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Crnobrnja. Ekonomija tranzicije.03. Samo tokom 2008. godine. kreditnih unija. Tokom 2001. što je na kraju ipak primoralo FED da interveniše. M. godine 44. Louis 43 Grafik obuhvata vremenski period kao i prethodni grafik (Grafik 8) sa dodatkom iznosa pozajmljenih sredstava depozitno-kreditnim institucijama tokom 2008.01. (2007).287 milijardi dolara. godine. finansije i administraciju (FEFA). U januaru 2009. godine depozitno-kreditne institucije dobile su od FED-a pomoć u ukupnom iznosu od 3.000 milijardi dolara pozajmica depozitnim institucijama u oktobru isplaćeno je 648. 11.2009. Fakultet za ekonomiju. Grafik 9: Iznos pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od 01. U tom periodu FED je intervenisao ukupno sa 157 milijardi dolara41. Vrednost akcija investicionih fonodva i banaka koje su najviše pogoĊene nastalom krizom poĉela je da opada prenoseći na taj naĉin krizu i paniku sa bankarskog sektora na berzu. Od tih 2.000 milijaradi dolara u zadnja tri meseca 2008. thrifts-a i dugih depozitnih institucija tokom osamdesetih godina.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW. i poĉetkom 2009.stlouisfed. do 01.

novembra 2008. Oba indeksa prve znaĉajnije padove ostvarili su 17. kada je indeks Nasdaq-a dostigao vrednost od 1. Prvi znaĉajniji pad indeksa desio se 17.384 indeksnih poena 50 (pad od 51%).com/q/ta?s=^IXIC&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c=^GSPC.2004. godine.093 indeksnih poena. indeks Dow Jones izgubio je 53% vrednosti.com48 Sva tri indeksa u posmatranom periodu beležili su rast do oktobra 2007. dok je vrednost S&P 500-a iznosio 1. godine51.2009. godine. godine.^DJI 12. oktobra 2007. nakon ĉega su oba indeksa naglo poĉeli da gube vrednost.indicator=volume.810 indeksnih poena dostigao je 29.yahoo. oktobra 2007. Najniže vrednosti u posmatranom periodu. oktobra 2007. kada je Dow Jones indeks opao na 8.crosshair=on.^IXIC. što predstavja pad vrednosti od 54% u odnosu na vrednost indeksa zakljuĉno sa 29.046 indeksnih poena (pad od 43%). U odnosu na vrednost indeksa iz oktobra 2008. da bi nakon ovog datuma indeks poĉeo naglo da gubi vrednost49. Vrednost Dow Jones-a 8.source=undefined 12.03.2009.293 indeksnih poena indeks Nasdaq-a dostignut je 02. a S&P 500 na 800 indeksnih poena (pad od 49%)53. S&P 500 (GSPC). Najnižu vrednost u posmatranom periodu od 1.ohlcv alues=0.yahoo.561 indeksnih poena52. Indeks Nasdaq najvišu vrednost od 2. oktobrom 2007. da bi nakon oktobra otpoĉeo trend pada sa povremenim oporavcima tržišta.logscale=off. marta 2009. godine iznosio je 14.2009. Dow Jones (DJI) u periodu od 11. godine. godine. do 11. a indeks S&P 500 56% svoje vrednosti.yahoo. http://finance. Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem 19 . godine. martom 2009. Indeks Dow Jones i S&P 500 dostigle su najvišu vrednost 8.626 indeksnih poena. godine.range=5y. 48 49 50 51 52 53 54 http://finance. novembra 2008. indeksi ostvarili su 2. godine. godine kada je vrednost indeksa Dow Jones iznosio 6. marta 2009.03.Grafik 10: Kretanje indeksa Nasdaq Composite (IXIC). a S&P 500 683 indeksna poena54.charttype=line.03. godine zakljuĉno sa 2.03.com/echarts?s=^IXIC#chart4:symbol=^ixic. Izvor: finance.

Kongres SAD je poĉetkom oktobra 2008. Savez ekonomista Srbije i UKDS.56 Da bi stimulisao meĊubankarsko kreditiranje. da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze i dovela do pada vrednosti i likvidnosti baznih hartija od vrednosti. Pored odobravanja poslovnim bankama neograniĉen pristup svojoj depozitnoj olakšici.58 Berzansku paniku zamenila je bankarska panika sa ubrzanim povlaĉenjem depozita i rastom kamatnih stopa. na tržište SAD. Inostrani poput ameriĉkih investitora verujući u procene relevantnih rejting agencija. multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija. U globalnom finansijskom sistemu nacionalne granice nemaju veliku ulogu pa nastala kriza nije ostala izolovana u granicama SAD. svoja slobodna finansijska sredstva plasirali su u dužniĉke harije od vrednosti visokih rejtinga kao što su hipotekarne hartije od vrednosti (rejtinga od B do AAA). Problem koji je nastao u jednom delu finansijskog sektora jedne zemlje se pretvorio u globalni problem. da će FED indirektno davati kredite za korporativne aktivnosti.57 To je prvi put od vremena Velike depresije. već se proširila na druge delove sveta. Beograd 56 Ibidem 57 58 Ibidem Ibidem 20 . banke i fondovi iz drugih država i velikih finansijskih centara poput Evropske unije. Finansijska kriza se poput domino efekta prenela prvo na zemlje koje imaju sliĉan mehanizam hipotekarnog kreditiranja (Velika Britanija i neke azijske zemlje). “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“.55 Trezor je iz odobrenog budžetskog paketa iskoristio 250 milijardi USD za otkup akcija komercijalnih banaka i tako stekao udeo u njihovom vlasništvu. TakoĊe svoja sredstva plasiralu su akcije velikih fondova i investicionih banaka verujući da su izoženi niskom riziku. Trezor će u narednom trogodišnjem periodu garantovati za sve nove dugove banaka i sve beskamatne depozite kod banaka. Kopaonik bizinis forum 2009. godine usvojio paket vredan 700 milijardi USD kojim bi se otkupili dugovi banaka. kompanije i fondovi u kojima su inostrani investitori imali udele u vlasništvu propadale su usled velikih gubitaka. ĉime je potpomognuto širenje krize na ostatak sveta. Kako se kasnije ispostavilo da su rejtinzi hipotekarnih harija od vrednosti precenjeni i iz razloga što je došlo do pada vrednosti ovih instrumenata. Vremenom kako se kriza na tržištu nekretnina produbljivala i postepeno prenosila na finansijski sektor. banke. (2009). 4. Na finansijskom tržištu SAD pored domaćih investitora uĉestvuju kompanije. kao i dolarskim kreditnim linijama drugih centralnih banaka. S. kriza se poput domino efekta proširila na druge delove sveta. FED je obezbedio i 540 milijardi USD koje će plasirati na tržište novca radi otkupa komercijalnih hartija od vrednosti privrednih društava. Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije Globalizacija je dovela do velikih transfera kapitala izmeĊu zemalja. U trenutku kada je celokupan finansijski sistem SAD bio zahvaćen krizom i kada je velika većina tržišnih uĉesnika beležila gubitke. 55 Filipović. inostrani investitori su srazmerno visini sredstava koje su plasirali u pomenute finansijske instrumente beležili gubitke.

francuske. Postojećim zakonodavnim rešenjem svakoj državi dozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize. (2009). Grafik 11: Struktura meĊunarodne izloženosti riziĉnim hartijama od vrednosti Izvor: Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu Narodne banke Srbije. britanske kao i banke mnogih drugih zemalja širom Evrope.Prva tržišta koja su bila na udaru krize su tržišta Evrope i Azije.bloomberg. Bank of England cuts main rate a half point to 1%. Zaražene lošom aktivom bankrotirale su redom nemaĉke.01. Umesto toga. ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi donosila brze odluke i odluke koje bi bile obavezujuće za sve države ĉlanice. a da pri tome zemlje ĉlanice ne moraju meĊusobno usaglašavati planirane mere. MeĊu glavnim razlozima zbog kojih su Evropske banke bile uvuĉene u finansijsku krizu su:  Evropske banke bile su izložene ameriĉkim riziĉnim hipotekarnim zajmovima. Bloomberg. Vremenom kako su se uoĉavale sve ozbiljnije posledice globalne krize lideri ekonomski najrazvijenijih zemalja morali su hitno da reaguju. oktobra 2008. godine.  Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedniĉke mere u cilju spreĉavanja širenja krize. što dodatno komplikuje i otežava pronalaženje zajedniĉkog rešenja. kako bi se složili oko zajedniĉke strategije koju će preduzeti za izlazak iz finansijske krize.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk Swint. EU se sastoji od 27 država. zbog kojih su beležili velike gubitke. italijanske. B. banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnih sredstava u državne obveznice i druge finansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa. septembar 2008. MeĊutim za razliku od SAD koji predstavljaju jedinstvenu državu. centralne banke Švedske. pošto su banke nerado jedne drugima pozajmljivale novac.com: 25. Strah je uticao na povećanje meĊubankarskih kamatnih stopa. zbog uĉešća velikog broja investitora iz ovih delova sveta na tržištu novca i kapitala SAD. Strah od sliĉnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je sve izraženiji. 59 59 http://www.2009 21 . Britanije. i Švajcarske snizili su svoje referentne kamatne stope. Evropska centralna banka (ECB). Lideri petnaest evropskih zamalja i vlade Velike Britanije sastali su se 12. EU ima važne finansijske institucije kao što je Evropska centralna banka.

5%63.25% i decembru na 2.01. F. godine.tradingeconomics.02. povratili poljuljano poverenje i spreĉili u meri u kojoj je to moguće nastavak finansijske krize i njeno prelivanje na realni sektor. godine nakratko je povećana kamatna stopa na 4. U januaru 2009.5%62. godine. godine do marta 2009. Nastala situacija iziskivala je primenu drastiĉnijih mera.2 milijarde evra pomognu opstanak Fortis u zamenu za 49% vlasništva nad jednom od najvećih banaka i osiguravajućih društava u tom delu Evrope.Grafik 12: Kretanje referentne kamatne stope ECB u periodu od 01. Odluĉeno je da se za te svrhe izdvoji suma od 1. ECB referntnu kamatnu stopu držala je na nivou od 4%. Ekonomist magazin br: 439. Tokom 2008.25%.kako bi se povećala likvidnost i solventnost finansijskih institucija. godine. Garancije privatne štednje do 50. godine i prvog i drugog kvartala 2008. godine kamatna stopa snižavana je u oktobru sa 4. do 01.2009.64 Mere su se odnosile na:    Kapitalnie injekcije. da bi nakon septembra iste godine nastupio nagli trend pada. Garancije za meĊubankarske pozajmice.com/Economics/Interest-Rate.tradingeconomics. Pored snižavanja referentnih kamatnih stopa usled nedostatka kapitala i nepoverenja koje je postojalo na finansijskom tržištu. ”Evropski konsenzus. http://www.com 60 Evropska centralna banka za razliku od FED-a svoju referentnu kamatnu stopu nije snižavala tokom 2007. ECB je u pet navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu. (2008).25% na 3. koji bi u većoj meri poboljšali likvidnost sistema.aspx?Symbol=EUR 22 . godine Izvor: www.2000. godine61. u novembru na 3. U avgustu 2008. Emportal. Vlade zemalja Beneluksa odluĉile su da sa 11.000 evra godišnje.75%.700 milijardi evra. koji je trajao do marta 2009. Od oktobra 2008. zajedniĉka strategija”. godine referentna kamatna stopa smanjena je na 2% a zatim u martu iste godine na 1. Tokom trećeg i ĉetvrtog kvartala 2007. krediti su postajali sve nedostupniji i skuplji. 60 61 62 Ibidem Ibidem 63 Ibidem 64 Milienković. Beograd.

vesti. Limitirane domaćom tražnjom. Donedavno su stanovnici te bogate zemlje imali jedan od najviših standarda u svetu. U periodima kada je ekonomija u fazi ekspanzje.php 25. Povezanost finansijskih sistema zemalja van Evropske unije sa finansijskim sistemom unutar Evropske unije je posebno izražen.Pre intervencije akcije ove banke pale su na najniži nivo u poslednjih 15 godina.00. kapital menja smer i kreće se od periferije ka centru. Ekonomist magazin br: 437.4 milijarde evra.2144. ”Globalna finansijska kriza. 25. grĉke i austrijske banke fokusirale su se na balkansko tržište.com/article/viewarticlepaged/articleid/2702034/pageid/2 25. Dexia bank gets 6.69 Velika Britanija dala je pomoć od 20 milijardi funti Royal Bank of Scotland. 65 66 67 68 69 70 71 72 73 Stepanović B. ledeni bankrot. StockAnalyst: Ibidem Ibidem Stratfor (2008). The Financial Crisis in Europe.01. a prevelika zaduženost banaka u inostranstvu dovela je u pitanje otplatu islandskog spoljnotrgovinskog duga.2009 http://www. 72 Island kao zemlja koja je najviše pogoĊena ovom krizom nacionalizovala je ĉitav svoj bankarski sektor. (2008). grĉke i skandinavske banke svoja poslovanja širili su na tržište istoĉne Evrope:    skandinavske banke okrenule su se ka baltiĉkim zemljama. austrijske.html 25. pružajući joj pomoć od 50 milijardi evra.71 Španija je spremila paket mera u iznosu od 30 milijardi evra kako bi otkupila lošu aktivu od banaka i ujedno povećala njihovu likvidnost. francuske.html. www. i Ćulibrk M.). (2008). oktobra odvojila 70 milijardi evra za povećanje likvidnosti banaka i 400 milijardi evra za obezbedjenje meĊubankarskih pozajmica.01. kapital se kreće u smeru od centra (matiĉne banke) ka periferiji (filijalama banaka).2009 23 .dw-world.com/articles/ap/2008/09/30/business/EU-Belgium-Dexia. The Financial Crisis in Europe.67 Nemaĉka je 13. Ekonomije zemalja Evrope koje nisu ĉlanice Evropske unije u velikoj meri zavise od priliva kapitala poreklom iz Evropske unije.de/dw/article/0. italijanske i francuske banke okrenule su se ka ruskom tržištu.vesti. Island.istockanalyst. Ko je sledeći?”. a Lloyds i HBOS su dobili pomoć od 17 milijardi funti.65 Belgija i Luksemburg uz pomoć Francuske spašavaju Dexia banku sa 6.3692522.01.2009 http://www.68 Francuska je odvojila 40 milijardi evra finansijske injekcije za banke i 300 milijardi evra za obezbedjenje meĊubankarskih zajmova.70 Britanska vlada preuzela je kontrolu nad hipotekarnom bankom Bradford and Bingley.01.66 Nemaĉka vlada spašava Hypo Real Estate Group.istockanalyst.rs/exit/ISLAND-LEDENI-BANKROT.4 billion euros bailout. dok u fazama recesije i velikih kriza. Em portal.73 Kako su ekonomije svih evropskih zemalja meĊusobno komplementarne kriza se prenela i na zemlje Evrope koje nisu ĉlanice Evropske unije.iht. Deutsche Welle: Stratfor (2008. International Herald Tribune: http://www.2009 _.com/article/viewarticlepaged/articleid/2702034/pageid/2 25. Beograd _. italijanske.01. Zemlje u kojima inostrani kapital ima dominantan udeo u vlasniĉkoj strukturi bankarskog sektora izložene su većem riziku od posledica krize na finansijskim tržištima najrazvijenih zemlja sveta. Germany rescues Hypo Real Estate.2009 http://www. StockAnalyst: Ibidem Majstorović M. (2008).rs: http://www.

Ĉeška i Hrvatska kod kojih u vlasniĉkoj strukturi finansijskih institucija inostrani kapital uĉestvuje sa preko 90%. Stratfor.2009.0 79.0 67.stratfor.0 58.01.yahoo.com/analysis/20081012_financial_crisis_europe 25.4 96.2 90. kada se oĉekuje da će kompanije beležiti loše poslovne rezultate. Ova osobina može se lako objasniti Gordonovim modelom rasta dividendi preko koga je moguće izraĉunati tržišnu vrednost akcije (P0=D1/(Ke-g)).com/q/ta?s=^GDAXI&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c= 24 .yahoo. Pored MaĊarske i Makedonije.6 78. Obe promene dovode do smanjenja vrednosti akcija.2004.iStockAnalyst74 97.com75 74 _. Stratfor: http://www.5 60. (2008). Grafik 13: Kretanje berzanskog indeksa DAX u periodu od 12. Pored bankarskog sektora. Oĉekivana stopa rasta dividendi (g) akcionarskog društva razumljivo se smanjuje tokom perioda krize.03.4 83. godine Izvor: http://finance. a upravo to se dešava kada usled finansijske krize doĊe do povećanja rizika i samim tim povećanja oĉekivane stope prinosa.Tabela 1: Uĉešće inostranog kapiatala u vlasniĉkoj strukturi bankarskih sektora navedenih zemalja STRANO VLASNIŠTVO NAD FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA PROCENATU ODNOSU NA CELOKUPAN BANKARSKI SEKTOR Slovačka Češka Republika Hrvatska Bosna i Hercegovina Bugarska Poljska Crna Gora Rumunija Letonija Srbija MaĎarska Makedonija Izvor: The Financial Crisis in Europe.The financial Crisis in Europe. krizom je pogoĊeno i berzansko tržište.2009 75 http://finance. Srbija je meĊu tri najmanje ugrožene zemlje sa 60 i manje procenata.9 54.03.0 Iz tabele se može primetiti da su najviše ugrožene Slovaĉka.3 80. do 12. Prema tom modelu tržišna vrednost akcije (P0) se smanjuje sa povećanjem oĉekivanog prinosa akcije ( Ke).1 70. koje znatno brže i drastiĉnije reaguje na tržišne promene.

Problemi u SAD vrlo brzo se prenose kako na Evropu tako i na ostatak sveta. 5. Grafik 14: Kretanje berzanskog ideksa FTSE 100 u periodu od 12.com/q/ta?s=^FTSE&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c= 25 .03. indeks je u konstantnom padu od septembra 2008. do 12. Ovako drastiĉan pad berzi.com76 Zanimljiv je odnos obima trgovanja i kretanja cena akcija. godine Izvor: http://finance.yahoo. Svaki veći obim trgovanja dovodi do znaĉajnijeg pada cena (kraj septembra. Pomenuti kratki oporavci tržišta uzrokovani su najavama o pomoći finansijskom sektoru od strane vlada SAD i evropskih zemalja.Iz grafika se vidi da pad indeksa otpoĉinje poĉetkom septembra 2008. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u SAD i EU Efekti svetske finansijske krize prelivaju se na realni sektor prvenstveno kroz manjak kapitala i zaoštravanje uslova zaduživanja koje se suštinski ogleda kroz povećanje kamata.2004. a najnižu vrednost indeks u 2008. usporavanje poslovnog ciklusa kompanija. ali uz kratke periode oporavka tržišta.2009. sredina januara) što bi se moglo objasniti većom ponudom HOV izazvanom trenucima panike investitora. godine. U poslovnim knjigama praktiĉno svih evropskih banaka pojavljuju se investicije u ameriĉko tržište nekretnina. 76 http://finance. suoĉene su sa poteškoćama usled indirektnih uticaja krize. kao što su imale pre krize. dok kompanije iz realnog sektora imaju sve veći problem sa naplatom svojih potraživanja. Genralno gledano. skraćivanje rokova otplate kredita i rigorozniju selekciju kompanija kod davanja kredita. godine što se može povezati sa eskalacijom krize u tom periodu.poĉetak oktobra. Banke nemaju više sredstava za plasiranje realnom sektoru u vidu kredita.03. zajedno sa kolapsom bankarskog sektora odražava efekte jedne od do sada najvećih kriza sa kojima se svet susretao. Nastala situacija za posledicu ima pad proizvodnje. smanjenje izvoza i na kraju usporavanje privrednog rasta. koje je i izazvalo dramatiĉne gubitke u finansijskom sektoru. nastalih usled meĊusobne povezanosti finansijskih institucija. koja dovodi do obaranja cena akcija. godini dostiže sredinom novembra. Manje razvijene zemlje koje nisu direktno pogoĊene krizom (nemaju dovoljno razvijene finansijske sisteme pa stoga nisu mnogo ulagale u hipotekarne HOV).yahoo.

5 1.3 0.5 -4.7 -1.1 1.1 -1. najveći broj najrazvijenijih ekonomija sveta beležiće stagnaciju ili blagi realan pad privredne aktivnosti.2 0.3 1.4 -2. godini projektuje se da će biti nastavjen pad i oĉekuje se da će sve posmatrane zemlje ostvaraiti realan pad privredne aktivnosti.3 -0.6 -2.3 -0.2 0.7 -2.0 1.0 -2. godini zabeležiti realan pad od 1.5 2.3 -1.2 2.9 1.6 -0. U 2009. najverovatnije ta prognoza se neće obistiniti.0 -4. Iako se prvi oporavak svetske privrede oĉekivao tokom 2010.1 0.0 -3.4 -0. Imajući u vidu da vrhunac krize još nije dostignut može se oĉekivati da će se u narednom periodu prognoze dodatno korigovati naniže.7 5.5 1.8 Razlika u odnosu na projekcije iz januara 2009 WEO projekcije 2009 2010 -1.3 -0.6 0.3 -2.7 2008 3. godini uprkos prognozi rasta svetske privrede od 1. prognozira se da će svetska privreda u 2009.6 -1.7 2.7 2.8 0. Prema podacima MMF-a prikazanih u tabeli primetno je usporavanje privredne aktivnosti svih vodećih svetskih ekonomija u 2008.8 0. U 2010.0 0.6 1.1 -1.2 -4. godini. April 2009.4 3.9 -3.5 Izvor: IMF world economic outlook. 22.1 -1.1 -1.7 4.7 2.2 -1.1 -0.6 0.1 -0. godini. Usled drastiĉnih posledica svetske ekonomske krize na ekonomije najrazvijenijih zemalja i po svetsku ekonomiju u celini. 26 .6 -3.0 -0.6 3.1 0.4 -5. godine ukazuje na dalje pogoršavanje stanja u svetskoj ekonomiji.9%.8 -1. Grafik 15: Pregled i projekcije rasta BDP-a MMF-a Izvor: IMF world economic outlook 22.2 -0.3 Svetska proizvodnja Razvijene ekonomije SAD Evro zona Nemačka Francuska Italija Španija Japan Velika Britanija Kanada Druge razvijene ekonomije Novo industrijalizovane azijske ekonomije 2007 5.6 -1.2 -0.6 -1.8 -1.9 1.6 -3. Velika razlika izmeĊu projekcija iz januara i aprila 2009.3 -0.4 -3.3%.4 -4.7 -6.7 0.1 -1. April 2009.7 -1.6 -5.4 -1.Tabela 2: Pregled i projekcije rasta privredne aktivnosti MMF-a u najrazvijenijim ekonomijama sveta i svetskoj ekonomiji Projekcije 2009 2010 -1.0 2.2 -0.0 2.

godine do jula 2008. U peridou od 11 mesci inflacija je porasla sa 1. kada su stope rasta iznosile 4. National Economic Accounts: Ibidem Ibidem Ibidem http://www. godine. 77 78 79 80 81 82 http://finance. kada je privreda SAD zabeležila realan pad od 0. godine.03. Bureau of Economic Analysis80 U 2008. na 5. godine.03.5%. http://inflationdata. godine beležila je trend rasta. Bureau of Economic Analysis (BEA).com/q/ta?s=^FTSE&t=5y&l=on&z=m&q=l&p=&a=&c= US Department of Commerce.bea. a u ĉetvrtom kvartalu 6. Grafik 16: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u SAD po kvartalima u periodu 2004-2008. Od jula 2008. ali nikada realan pad kao u zadnjem kvartalu 2007.8% u oba kvartala79.2%81.6% u julu 2008. koje su svakako teško pogoĊene usporavanjem svetske ekonomije. 27 .Iz prognoza MMF-a može se zakljuĉiti da će industrijski razvijene zemlje biti znatno teže pogoĊene nastalom krizom nego zemlje u razvoju. godine nastupio je izraziti trend pada stope inflacije koji je trajao sve do januara 2009. Inflacija u SAD u periodu od avgusta 2007. Trend rasta inflacije poklapa se sa eskalacijom krize u finansijskom sektoru SAD. Za zemlje u razvoju u 2010. godine Izvor: US Department of Commerce. Prognoze MMF-a pokazuju da će najrazvijenije ekonomije sveta ostvariti realan pad privredne aktivnosti u 2009. U trećem kvaratalu 2008.com/inflation/Inflation_Rate/HistoricalInflation.0%.2% 78.gov/national/index. koliko je iznosila u avgustu 2007. godine privreda SAD u ĉetvrtim kvartalima beležila je usporavanje privrednog rasta.yahoo. Realan pad nastupio nakon rasta u drugom i trećem kvaratlu 2007.2008. Prve ozbiljne naznake koje bi pokazale da privreda SAD ulazi u fazu usporavanja i recesije mogle su se uoĉiti u ĉetvrtom kvartalu 2007. godini privreda SAD je i zvaniĉno ušla u recesiju kako je u dva uzastopna kvaratala beležila realan pad privredne aktivnosti prouzrokovane krizom na tržištu nekretnina i prenošenjem krize na finansijski sektor zemlje.htm#personal 05. godine. godine82.97%. dok se za zemlje u razvoju prognozira stopa rasta BDP-a od 1. godine. godine realan pad iznosio je 0. U periodu od 2004.6%77. do 2006.aspx 05.8%. godini od 3.2009. godini na osnovu prognoza MMF-a oĉekuje se stopa rasta BDP-a od 4. dok se u razvijenim zemljama oĉekuje stagnacija privredne aktivnosti.

FED je poĉeo da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku. do januara 2009.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history.03.com/inflation/Inflation_Rate/HistoricalInflation. Od poĉetka 2008.aspx 05.03. Zbog komplementarnosti ekonomija SAD i EU i efekata globalizacije.aspx?Symbol=EUR 05. Izvor: www.aspx 05.com/Economics/GDP-Growth.com86 83 http://inflationdata. koji je uticao na smanjenje inflatornog pritiska. U periodu od jula 2008.com83 Pošto nije bilo opasnosti od jaĉih inflatornih pritisaka. godine85.6% koiko je iznosila u julu 2008. Grafik 18: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u EU po kvartalima u periodu 2004-2008. http://www. godine Izvor:www. Grafik 17: Stopa inflacije u SAD u periodu od januara 2004.inflationdata.htm 85 http://inflationdata.2008. do januara 2009. godine na 0.2009.25% (decembar 2008. kriza koje je zahvatila finansijski i realni sektor SAD polako se prenosila na EU i druge zemlje sveta.Pad inflacije objašnjava se naglim padom tražnje u ekonomiji SAD i na globalnom nivou.com/inflation/Inflation_Rate/HistoricalInflation. godine inflacija je opala sa 5.03. godine) na 0. godine) 84. a u cilju delovanja na povećanje likvidnosti privrede i povećanja tražnje.03% u januaru 2009. koja se sastojala iz smanivanja referentne kamatne stope.tradingeconomics. 84 28 . kako se cene roba i usluga nisu menjale ili su beležile blagi rast.2008.25% (januar 2008. 86 http://www. godine FED je smanjio referentnu kamatnu stopu sa 4.wsjprimerate.tradingeconomics.

kada je stopa inflacije smanjena sa 4% na 1.Bruto domaći proizvod u EU beležio je sve veći rast poĉev od prvog kvartala 2005. opao je za 1. godine. godine i trajao je sve do jula 2008. Kao i u sluĉaju SAD.2 procentna poena88. godine) na 1.) 91. inflacija je otpoĉela trend pada koji je trajao od jula 2008. godine. U ĉetvrtom kvartalu 2007.2%89. Nako 2006. 87 88 89 90 http://www.2009. godine.com90 Nagli rast inflacije u EU otpoĉeo je avgusta 2007. godini usporavanje privredne aktivnosti postalo je izraženije usled posledica globalne krize po finansijski sektor EU.aspx?Symbol=EUR# 05. Od avgusta 2008. godine do ĉetvrtog kvaratala 2006. U 2008. godine Izvor: www.2009. Tokom ĉetvrtog kvartala iste godine zabeležen je realni pad privredne aktivnosti od 1. U pomenutom periodu indeks rasta BDP-a EU porastao je sa 1. koliko je iznosio u prvom kvartalu 2005. na 3. godine rast BDP u odnosu na ĉetvrti kvartal 2006.1% 92. Ibidem Ibidem Ibidem 91 92 93 http://www.03.4%.7% (avgust 2007. godine nastupio je trend usporavanja privredne aktivnosti EU. Uprkos usporavanju privredne aktivnosti u 2007.25% (agust 2008. godine87.) na 4% (jul 2008. godine.tradingeconomics.03. Kao i u sluĉaju FED-a. godini.3% u ĉetvrtom kvartalu 2006. godine. EU nije ušla u recesiju. usled naglog pada tražnje na tržištu EU. Period u kome je zabeležen trend rasta inflacije u EU poklapa se sa periodom rasta inflacije u SAD. Ibidem Ibidem 29 . do januara 2009.5% (mart 2009.aspx?Symbol=EUR 05. godine)93. kada je inflacija uvećana sa 1.tradingeconomics. do marta 2009. i ECB poĉela je da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz smanjivanje referentne kamatne stope. Grafik 19: Stopa inflacije u EU u periodu od januara 2004.tradingeconomics. do januara 2009.com/Economics/GDP-Growth.com/Economics/Inflation-CPI. ECB je snizila referentnu kamatnu stopu sa 4.

a želeli bi da rade puno radno vreme povećao se sa 787. godine kretala se u intervalu izemĊu 4. odnosno 681. U meĊuvremenu broj radnih sati u radnoj nedelji ostao je na nivou iz decembra 2008.5%.000 u decembru 2008. do januara 2009. Ukupan broj nezaposlenih u SAD popeo se na 12.6% u januaru 2009.000. godine od 33.tradingeconomics.tradingeconomics.000 na 8. do marta 2008. Bloomberg.com. godine usled posledica finansijske krize koja je poĉela da se prenosi na realni sektor nastupio je velik talas otpuštanja radnika.03.4 miliona radnika od ĉega u januaru 2009.98 U dva meseca ukupno je bez posla ostalo 1. do januara 2009. zamrzavanje ili smanjivanje plata. odnosno bez posla u februaru ostalo je 651. godine stopa nezaposlenosti u SAD porasla je 2. godine.95 Nakon marta 2008.aspx?Symbol=USD 05.97 Stopa nezaposenosti u februaru od 8.5 miliona. godine Izvor: www. godine 655.Grafik 20: Stopa nezaposlenosti u SAD u periodu od januara 2006.1% najveća je od decembra 1983. http://www. U periodu od aprila 2008. kada je stopa nezaposlenosti iznosila 8.3%.5% i 5%.6 miliona.99 Poslodavci pored otpuštanaja radnika primenjuju i druge mere za smanjivanje troškova poput smanjivanja broja radnih ĉasova. godine.000 radnika.com/Economics/Unemployment-rate.100 94 95 96 http://www.96 U februaru 2009.3 sata.2009. godine stopa nezaposlenosti u odnosu na januar iste godine porasla je za 0.tradingeconomics. dok broj radnka koji su prisiljeni da rade skraćeno radno vreme.6%.com/Economics/Unemployment-rate. Ibidem Ibidem By TradingEconomics.aspx?Symbol=USD Ibidem Ibidem Ibidem 97 98 99 100 30 .com94 Stopa nezaposlenosti u SAD od januara 2006. dostižući stopu od 7. godine.

108 U odnosu na januar 2008.aspx?Symbol=USD http://www. godine stopa nezaposlenosti porasla je za 0. Litvanije. http://www. godine u Evropskoj uniji broj nezaposlenih porastao je za 2.641 miliona u evro zoni.com/graphs-data.000 radnika. MaĊarske. Poljske. Malte i Kipra). do 2007.7 procentna poena. finansijske kompanije otpustile su 44. http://www.036 miliona u zoni evra.412 miliona muškaraca i žena koji su aktivno tražili zaposlenje. dok je u socijalnom i zdravstvenom sektoru bez posla ostalo 33. u 27 ĉlanica Evropske unije.com. godine Izvor: www.php?type=unemployment-eu Ibidem Ibidem Ibidem http://www.000. Slovaĉke. Letonije.104 Grafik 21: Godišnja stopa nezaposlenosti u EU u periodu od 2000.com105 U zoni evra.106 Procene Eurostat-a su da je u januaru 2009. Od avgusta 2008. godine otpustile 168.tradingeconomics. godini zabeležen je nagli rast nezaposlenosti od 1. bilo 18.103 Nakon 2004.com.9 procentnih poena.102 U 2004.Fabrike su tokom februara 2009. do 2003. Slovenije.000 radnika.000 radnika. godine. godine beležila je blagu stopu rasta i u tom vremenskom periodu stopa nezaposlenosti porasla je za 0.euroekonom. godine broj nezaposlenih uvećao se za 386. tokom druge polovine 2008.com/Economics/Unemployment-rate.tradingeconomics. nastupio je trend pada nezaposlenosti koji je trajao do 2007.000 u evro zoni. godine zabeležen je nagli rast stope nezaposlenosti koji je prouzrokovan produbljivanjem i prenošenjem krize sa finansijskog na realni sektor. sektor usluga smanjio je broj zaposlenih za 180.aspx?Symbol=EUR Ibidem Ibidem 107 108 109 31 .aspx?Symbol=EUR By: TradingEconomics. Bloomberg. godine kada je stopa nezaposlenosti na teritoriji EU smanjena za 1. Estonije. do januara 2009.101 U Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti u periodu od 2001.7 procentnih poena.000 radnika.194 milona u od ĉega 1.tradingeconomics.107 U odnosu na decembar 2008. graĊevinske kompanije 104.euroekonom.109 101 102 103 104 105 106 By TradingEconomics.com/Economics/Unemployment-rate.1% usled proširenja Evropske unije i prijema novih ĉlanica (Ĉeške Republike. Evropskoj monetarnoj uniji. maloprodajni sektor otpustio je blizu 40.com/Economics/Unemployment-rate. Eurostat.000 u 27 ĉlanica Evropske unije od ĉega 256. godine.000 radnika. od ĉega 13.

godine. U ovu grupu zemalja spada i Srbija.com110 MeĊu zemljama ĉlanicama. smatra se da će uticaj svetske ekonomske 113 krize na taj sektor biti ograniĉen. http://www.2% na 12.112 6. do januara 2009. najniže stope nezaposlenosti zabeležene su u Holandiji (2.1% na 5. koje će se manifestovati kroz pad likvidnosti.3%).3%).3%) i Španiji (sa 9% na 14.com/Economics/Unemployment-rate. S obzirom na karakteristike i nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji. Srbija prve udare krize osetila je na svom najosetljivijem delu finansijskog tržišta – berzi. Za razliku od ovih zemalja. dok su najveće stope zabeležene u Španiji (14. Eurostat. Najveće smanjenje stope nezaposlenosti zabeleženo je u Poljskoj (sa 8% na 6. Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje najviše uĉestvuju u meĊunarodnim tokovima kapitala i meĊunarodnoj trgovini. NBS. Beograd.com. njih devetnaest zabeležilo je rast nezaposlenosti.aspx?Symbol=EUR Ibidem Ibidem _. 110 111 112 113 By: TradingEconomics. godine dodatno je povećala neizvesnost investitora i prouzrokovala je veće povlaĉenje stranog kapitala. kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti.tradingeconomics.7%) i Bugarskoj (sa 6. (2008).8%) i Austriji (4%).tradingeconomics. septembar 2008. Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu. 32 .8%).111 U odnosu na 2008. godinu šest država ĉlanica zabeležilo je smanjenje stope nezaposlenosti. dok u dve države ĉlanica nije bilo promena u broju nezaposlenih. u januaru 2009. dok je najveći rast zabeležen u Letoniji (sa 6. godine Izvor: www. otežanu izgradnju i reformu finansijskih institucija. što je uticalo na smanjenje likvidnosti tržišta kapitala i nepovoljno je delovalo na buduća dešavanja na Beogradskoj Berzi. Nestabilna politiĉka situacija poĉetkom 2008. zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osetiće indirektne efekte krize po finansijski sektor.Grafik 22: Stopa nezaposlenosti u evro zoni po mesecima od januara 2008.8%) i Letoniji (12. zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije.

Poĉetkom 2008. U ĉetvrtom kvartalu 2007.01. koji je nastavljen u prvom kvartalu 2009. godine. ulazak kapitala iz inostranstva kroz nove portfolio investicije malo je verovatan. Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlaĉenjem inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbije usled oĉekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize.2007. Usled lošeg kreditnog rejtinga Srbije i povećanog rizika ulaganja u zemlju. kada su oba indeksa Beogradske berze zabeležila nagli pad.03. berzanski indeksi u Srbiji beležili su konstantan pad. kada se finansijska kriza proširila na sva svetska finansijska tržišta. koja je usporila odlazak stranih portfolio investitora i podstakla trgovanje ĉime je povećana likvidnost tržišta. 114 115 116 Beogradska berza: http://www. Domaći investitori usled straha od budućih dešavanja na berzi i nedovoljne ponude berzanskih proizvoda odluĉuju se za štednju u bankama ili za držanje novca u “slamaricama“. Poĉetkom trećeg kvartala. pod uticajem zbivanja na domaćem i velikim svetskim finansijskim tržištima.03. Ibidem Ibidem 33 . evidentno je došlo do znaĉajnijeg povlaĉenja stranih investitora sa tržišta Srbije.Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na razvijenim tržištima. godine.2009. Izvor: BELEX114 Izvor: BELEX115 Kretanja berzanskih indeksa u prvoj polovini 2007.belex. godine jasno reflektuju proces širenja finansijske krize i osetljivost finansijskih tržišta od precenjene vrednosti trgovanih akcija u prvom kvartalu do postepenog 116 ispumpavanja balona u drugom kvartalu. do 11. Drugi i treći kvartal 2007. godine stanje na finansijskom tržištu u svetu poĉelo je da se odražava na berzansko tržište u Srbiji. godine. Drugo tromeseĉje obeleženo je stagnacijom finansijskog tržišta usled uspostavljene stabilnosti na poltiĉkoj sceni u Srbiji.2009. Trend pada vrednosti indeksa Belex line i Belex 15 nastavljen je i u prvom kvartalu 2008. Grafik 23: Kretanje berzanskih indeksa Belex 15 i Belex line u periodu od 01. godine na Belex line-u i Belex 15 karakteriše period mirovanja ili stagnacije.rs/ 11.

03. i 30. (2008). odnosno 24% svoje vrednosti120.2009. godine u novembru iste godine indeksi Belex 15 i Belex line izgubili su 33%. kada je indeks vredeo 4. Beograd. godine (23. 17. godine dostigao je 30. dok su promet i pokazatelji vezani za tržišnu kapitalizaciju na približnom nivou drugih berzi u regionu. do 11. aprila 2007. kako je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena.119 U odnosu na 30. marta 2009. kada je Belex 15 vredeo 1. godine.Belex 15 najveću vrednost u periodu od prvog januara 2007. 123 Razlog drastiĉnom 124 padu indeksa Beogradske berze je ĉinjenica da 50% tražnje za akcijama na domaćem tržištu zavisi od inostrane tražnje.283 indeksnih poena. april 2007. aprila 2007.118 Prvi ozbiljniji pad vrednosti Belex 15 zabeležio je 23.122 Najnižu vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem _. Bilten “Kvartalni monitor“ jul-septembar 2008. Sledeći ozbiljan pad oba indeksa Beogradske berze ostvarili su 17.916 indeksnih poena. a Belex line 30. novembra 2007. godine indeks Belex 15 izgubio je dodatnih 30. godine. godine.rs/ 11.5% vrednosti. godine. 117 118 119 120 121 122 123 124 Beogradska berza: http://www.531 indeksni poen.belex.736 indeksnih poena.121 U poreĊenju sa vrednošću indeksa iz novembra 2007. novembar). Ibidem 34 . kada je vrednost indeksa iznosila 3. FREN. a Belex line 2. novembra iste godine. marta 2009. a Belex line 848 indeksna poena. kada im je vrednost opala na 2. Povlaĉenje stranih investitora uzrokovali su gubici i kriza koja je zahvatila i njihove matiĉne zemlje. godine. 117 Belex line u istom periodu je takoĊe najveću vrednost ostvario 30.203 indeksnih poena odnosno 3.764 indeksni poen. aprila 2008. a Belex line 26% svoje vrednosti. aprila 2008. Ako poredimo rezultate poslovanja berzi u regionu možemo uvideti da su indeksi Beogradske berze pretrpeli najveći pad.

285.30 –52.49 –41.345.34% –61.80 –28.19 Promena (%) –36.126 Slede indeks berze iz Skoplja (72.72% 4.629. 172.46% –23. br.94 Promena (%) –56.223.90 Izvor: MAT&KB 125 –35.40 2.37%).46% –71.094.84 201.25%) i indeksi berze iz Sarajeva (67.Tabela 3: Pregled pokazatelja u regionu u 2008. Beograd Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem 35 .106. 129 Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji berzi najaveći pad zabeležen je na berzi u Beĉu (67.34% i 66.56% 24. 127 Najmanji pad vrednosti indeksa u regionu ostvarila je berza u Banjaluci ĉiji je indeks izgubio 59.45% Trţišna kapitalizacija Vrednost u mil.20% 34.130 125 126 127 128 129 130 _.00% –59.00 –40.241.79 –42.90 –53.17 243. € 810.72% –66.00 –15.52% –59.10% –49.25% –72.66% –53.62% –68.50 –55.68% 1. godini Indeks Berza Beograd Naziv BELEX 15 BELEXline Ljubljana SBI TOP SBI 20 Zagreb Sarajevo CROBEX BIFX SASX–10 Banjaluka Podgorica Skoplje BIRS MOSTE MBI–10 Promena (%) –75.617.08 71.62%.88% 57. Ekonomski institut.23%). € 10. Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar.695.52%).26%). godinu ostvaren je na berzi u Banjaluci (82.83% –70.46%). a najmanji pad prometa zabeležen je na berzi u Ljubjani (42.32% 1.86% Promet Vrednost u mil.49% –67.92%).944.30% –62.10% –67.13% Od berzi u regionu indeksi Beogradske berze izgubili su najveći deo svoje vrednosti i to BELEX line 68. 128 U pogedu prometa najveći pad u 2008.89% 40.29% –67.884.91% vrednosti.027.37% Prag PX PX–Glob –52. godini u odnosu na 2007. (2009).170.92% 51.34% –66.90 76.50 –82.91% –71.72% Budimpešta Beč BUX ATX 22.72% i BELEX 15 75. februar 2009. indeks berze iz Podgorice (71. dok je najmanji pad zabeležen na berzi u Beogradu (36.88 3.00 145.992.39% –67.43% –39.45 2.26% 15.72% –51.996.

aktivne bankarske kamatne stope u zemjama u razvoju i zemjama u tranziciji. (2008).euribor-rates. Ibidem Ibidem _. 133 Rast euribor -a od marta do oktobra 2008.2009. Kako se kriza produbjivala i slobodnog kapitala bilo sve manje.2009. Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope. godine do 01.eu/ 21. godine.131 Grafik 24: Kretanje 12-to meseĉnog euribor-a u periodu od 01. Beograd.ba: http://investitor.8% (april 2009. septembar 2008 NBS. godine prouzrokovan je rastom referentne kamatne stope ECB i manjkom raspoloživog novca nastalog usled efekata globalne finansijske krize. koji kao element ukupnog rizika utiĉe na povećavanje aktivnih kamatnih stopa banaka.2008.03.5% koliko je iznosila u martu na 5. kao i nestašica kapitala otežava pristup izvorima finansiranja i povećava njihovu cenu.02. godine. koje u svojoj osnovi imaju Euribor. 36 . smanjen je sa 5.03.). investitor.) na 1. došlo je do povećanog stepena riziĉnosti ulaganja u pojedine zemlje. Jedan od prvih indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banka.php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=27 08. 135 U skladu s aktuelnom finansijskom situacijom u svetu.5%(oktobar 2008. Povećani rizici ulaganja u tranzicione zemlje. Nakon oktobra iste godine nastupio je trend pada euribor-a koji je trajao do marta 2009. Razlika izmeĊu kamatnih stopa pod kojima su banke plasirali svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih banaka postala je sve izraženija. (2009).03. U tom periodu euribor prateći snižavanje referentne kamatne stope ECB. http://www. godine porastao za 1 procentni poen. Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu.5% u oktobru 2008. odnosno sa 4. Interesantno je da kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa evropskih centranih banaka i meĊubankarske kamatne stope euribor. uzimanje novih kredita i refinansiranje postojećih obaveza prema bankama je postajalo znatno skuplje.134 Iako je zabeležen pad meĊubankarske kamatne stope na evropskom tržištu. godine Izvor: Euribor-rates 132 MeĊubankarska kamatna stopa euribor je u periodu od marta do oktobra 2008.Ni bankarski sektor nije ostao imun na svetsku finansijsku krizu.2009. nisu smanjene jer na njihovo formiranje utiĉu i drugi faktori poput stepena rizika zemlje. 131 132 133 134 135 _. www.ba/index.

Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope. 137 S obzirom na nedovoljnu razvijenost finansijskog tržišta u Srbiji.136 Kriza je polako poĉela da zahvata sve veći broj zemalja i njihove finansijske sisteme izazivajući pad likvidnosti i paniku na tržištima. 139 http://www. Ibidem Piraeus Bank: http://investitor. Srbija i njen finansijski sistem bio je pošteĊen od ovih razornih uticaja krize.co. Srbiju vrednovala znatno većim prosekom nego druge evropske zemlje. koja je kroz pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na kvalitet aktive banke).ba/index.9%139. što podrazumeva povećanu tražnju za dugoroĉnim depozitima kao stabilnim izvorom sredstava. www. Zahvaljujući politici visokih stopa obaveznih rezervi na zaduživanje u inostranstvu i na domaće i devizne depozite. 136 137 138 _. Bugarska 14. može dodatno uticati na prelivanje finansijske krize. (2009). Likvidnosti aktive banaka doprinosile su tzv. jer u bilansima banaka. septembar 2008 NBS.5%140. instrument koji sprovodi NBS prodajom visokolikvidih (repo) hartija od vrednosti.U novonastaloj situaciji efekti koji bi se oĉekivali od pada euribor-a neutralisani su povećanjem rizika plasmana sredstava. Kriza likvidnosti u bankarskom sistemu imala bi negativan uticaj na stabilnost ovog sektora i povećala bi stepen rizika zemlje. Rumunija 13%141 i MaĊarska 10. Adekvatnost kapitala u bankarskom sektoru Srbije je 27.8%142. Smanjenju uticaja finansijskih šokova na bankarski sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mere NBS i snažna kapitalna baza. Pod pretnjom krize likvidnosti. Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu.php?lang=sr&s=press&id=188 37 . bankarski sektor Srbije je u poodmaklim fazama finansijske krize iskazivao pokrivenost depozita deviznim rezervama u visini od 86%.yu/index. o ĉemu svedoĉe povećanje pasivnih kamatnih stopa. banke nastoje da povećavaju svoj depozitni potencijal. Bankarski sektor predstavlja najznaĉajniji sektor i nosilac je finansijskog sistema u Srbiji.4%.ba: _. Beograd. koje se nakon dogovorenog perioda mogu refinansirati kod NBS. što je znatno više u odnosu na druge tranzicione zemlje u regionu: Hrvatska 15. banke su dodatna sredstva za finansiranje kreditne aktivnosti uglavnom dobijale od svojih centrala. Mnoge finansijske institucije pretrpele su velike gubitke ili su proglašavale bankrot usled velikih dugovanja. tako da snižavanje stope euribor-a nije ostavilo prostora za smanjivanje aktivnih kamatnih stopa banaka. investitor.piraeusbank.2009.03. Trend kreditne zavisnosti Srbije od inostranstva je smanjen u odnosu na prethodne godine. repo transakcije. Struktura izvora sredstava u bankarskom sektoru veoma je stabilna i otporna na spoljne uticaje. domaći depoziti ĉine oko 70%. što je znatno iznad pokazatelja drugih zemalja u regionu. a kapital oko 24% ukupne pasive banaka. S toga je Narodna Banka Srbije reagovala ukidanjem obavezne rezerve i poreza na deviznu štednju. kod kojih je ovaj pokazatelj iznosio 35%138. ali u vreme globalnog pada poverenja u bankarski sistem svaka poslovna veza sa evropskim bankama koje su doživele gubitke na tržištu ulagajući u hov koje su u sebi sadržale subprime hipoteke. (2008).php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=27 08.

12. godine 1. br. što pokazuje ĉinjenica da u strukturi ukupnih bankarskih kredita dominiraju krediti pravnim licima. Beograd. ili direktno na korisnike njenih usluga. Ibidem Ibidem 143 _. Nestašica kapitala koja je proizvela krizu likvidnosti tih institucija. Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar.000 u milionima dinara 800.000 400. do 30.yu/index.000. prenela se na njene institucije u Srbiji. povećanih troškova i opšte nestašice kapitala u svetu što je dovelo do smanjenja broja izdatih kredita.000 0 Okt Jan Feb Jan Mart Feb Mart Dec Nov Dec Okt Maj Maj Jul Jul Sept 06 2007 2008 Krediti privredi Krediti stanovništvu Krediti državi 143 Krediti ostalim sektorima Izvor: MAT&KB U periodu zaoštravanja finansijske krize bankama je otežano zaduživanje u inostranstvu. njegova cena će poskupeti.piraeusbank. kredita koje su pravna lica u Srbiji uzimali direktno iz inostranstva od centrala poslovnih banaka u Srbiji. a posebno dužniĉkih hartija od vrednosti. povećanom odlivu kapitala iz privrede i izostanku prekopotrebnih stranih investicija. Usled manjka kapitala. bile su pogoĊene i finansijske institucije koje su pozajmljivale sredstva privredama u razvoju. finansiranje iz kredita biće ograniĉeno i uslovi za dobijanje kredita biće rigorozniji. Poslovne banke u Srbiji garantovali su svojim matiĉnim bankama izmirenje obaveze nastalih po osnovu cross-border kredita. Posledice prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor Srbije.200.2008. januar 2009. Grafik 25: Struktura plasmana banaka po sektorima u perodu od 01. Ekonomski institut.000 1. pa su krediti postajali sve nepristupaĉniji zbog povećanog sistematskog rizika. ogleda se u nedostupnosti finansijskih sredstava.php?lang=sr&s=press&id=188.Obzirom na nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji. znatno će otežati proizvodnju i usporiti ekonomski rast.2006. meĊu kojima je i Srbija.11. 140 141 142 Piraeus Bank: http://www. privredna društva su svoje izvore finansiranja zasnivala na kreditima poslovnih banaka. Sept Avg Avg Jun Jun Nov Apr Apr 38 . Upravo matiĉne banke odnosno centrale banaka u Srbiji su jedan od katalizatora prelivanja finansijske nestabilnosti na tranzicione zemlje. Kada je kriza zahvatila evropski finansijski sistem. Nedostatak kapitala. Smanjio se i broj izdatih cross-border kredita.000 200. 171. (2009).co.000 600.

godine Izvor-NBS147 Od oktobra 2008.kretanje deviznih kurseva: NBS. Znaĉajnija odstupanja u odnosu na preovlaĊujući trend zapoĉet je u oktobru 2007. godine smanjivši vrednost domaće valute na 85 dinara145.2007. godine dinar zapoĉinje nagli trend depresijacije koji je potstaknut eskalacijom krize u svetu. do 01. TakoĊe je smanjen dotok kapitala u vidu kredita.pdf Ibidem Tasić N.ekonomija.nbs. avgusta dostigao je svoju najveću vrednost prema evru od 75. godine pa do maja 2008. Ibidem 39 . Od novembra 2007. Srednji kurs dinara 7.php?mact=News. Nakon oktobra nastupio je kratak period depresijacije domaće valute koji je trajao do 30. 148 144 145 146 147 148 http://www. oĉekivanim padom privredne aktivnosti i oĉekivanjem na tržištu da će trend depresiacije biti nastavljen.detail. i Vuĉković V. Kretanje kursa dinara (RSD) Prelivanje krize u Srbiju dovelo je do znaĉajnijih oscilacija kursa dinara.0&cntnt01articleid=32&cntnt01origid=54&cntnt01returnid=54.kretanje deviznih kurseva: http://www.146 Grafik 26: Kretanje srednjeg kursa dinara (RSD) u periodu od 01.pdf. godine nije bilo znaĉajnih oscilacija da bi od maja pa do septembra iste godine nastupio trend izražene apresijacije domaće valute.rs/export/internet/latinica/80/80_2/kretanje_deviznih_kurseva.org: NBS.ekonomija. doznaka i portfolio investicija što je uticalo na pad vrednosti domaće valute i povećanje deficita platnog bilansa Srbije.01. što je za posledicu imalo pad tražnje za dinarom i rast tražnje za evrima. direktnih stranih investicija.2009.cntnt01.nbs.).7543 din za euro. novembra 2007. godine kada je kurs dinara znaĉajnije apresirao u odnosu na euro dostigavši vrednost u oktobru iste godine od 77 dinara 144 za euro. http://www. (2008. www.org/index.rs/export/internet/latinica/80/80_2/kretanje_deviznih_kurseva. Koji kurs nas oĉekuje do kraja godine.02.7.

3 miliona USD. U svim godinama posmatranog perioda izuzev u 2008. Faktori koji su doprineli povećanju deifcita platnog bilansa su:   Deficit u razmeni roba i usluga povećao se za 2. U 2008.721. da bi od 2005. Deficit tekućih transakcija u svim godinama posmatranog perioda pokrivan je prihodima od privatizacije. godinu152. što je za 26. Suficit je ostvaren iz tekućih transfera koji se sastoje iz subvencija.godini deficit tekućeg raĉuna iznosio je 8. do 2008. do 2008. poklona i doznaka iz inostransta u iznosu od 4.662 miliona USD u odnosu na 2007. godine u milionima dolara Izvor-NBS149 U periodu od 2001. U istom periodu deficit tekućih transakcija beležio je konstantan rast. dok je u 2008. donacija. godini ostvaren je suficit u ukupnom platnom bilansu zemlje. godini ostvareni deficit iznosio 2. U uslovima svetske ekononomske krize kada se oĉekuje da će se priliv stranih direktnih investicija smanjiti i pošto je proces privatizacije pred krajem.349 miliona USD 155.6% više u odnosu na 2007.html Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem 40 . do 2008.145 miliona USD. godine primetan je trend rasta priliva sredstava iz finansijskih transakcija. godine Srbija beležila veći uvoz od izvoza usluga 150. oĉekuje se da će se platnobilansni deficit u narednim godinama povećavati.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.260 miliona USD u odnosu na 2007. kako se deficit spoljnotrgovinske razmene roba produbljivao.godinu151.nbs. što je za 1. U spoljnotrgovinskoj razmeni usluga u prve ĉetri godine posmatranog perioda ostvaren je suficit.498 miliona USD više nego u 2007. portfolio i ostalih investicija. godinu 153. 149 150 151 152 153 154 155 http://www. odnosno stranih direktnih investicija.Grafik 27: Platni bilans Srbije u periodu od 2001. Po osnovu dohotka rashodi su se uvećali za 1. godini 154.

Grafik 28: Kretanje deviznih rezervi Republike Srbije izražene u milionima USD u periodu od decembra 2000. godine opale za 13%. godini nastavljen je trend pada deviznih rezervi koje su od decembra 2008. godine devizne rezerve smanjene su za oko 20% 158. godine Izvor-NBS156 Nivo deviznih rezervi u periodu od 2000.Kako se deficit bude povećavao tako će i odliv deviza iz zemlje biti izraženiji.rs/export/internet/latinica/80/80_2/devizne_rezerve_2009. kao posledica više faktora ukljuĉujući ĉeste intrevencije centralne banke na deviznom tržištu. godine bio je u konstantnom porastu.pdf Ibidem Ibidem 159 Ibidem 41 . godine kada su iznosile preko 16. godine. Na kretanje kursa dinara u velikoj meri utiĉe i kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Zasluga ovako visokom nivou deviznih rezervi jeste privatizacija Mobilnog operatera Mobi 063 koja je okonĉana 2006. Najveći nivo deviznih rezervi Republika Srbija imala je 2007. pad vrednosti dolara. platnobilansni deficit itd. Povećana tražnja za devizima sa kojima bi se finansirao uvoz roba i usluga uticaće na smanjenje nivoa deviznih rezervi Srbije. Smanjivanjem nivoa deviznih rezervi smanjuje se i sposobnost Narodne banke Srbije da svojim intervencijama brani kursa dinara i time utiĉe na opšta privredna kretanja u zemlji. do januara 2009. do 2007. Upravo je privatizacija razlog konstantnog rasta deviznih rezervi Repubike Srbije. što će smanjiti tražnju za dinarom (RSD) i izvršiti dodatni pritisak na kurs dinara smanjujući njegovu vrednost. Tokom 2008. 156 157 158 http://www.070 miliona USD157. godine do januara 2009. treba oĉekivati da će se nivo deviznih rezervi zemlje i u narednom periodu smanjivati.159 U uslovima globane krize i oĉekivanim pogoršanjem makroekonomske stabilnosti zemje. U januaru 2009.nbs.

(2009). žele da postignu.2009. U periodu od decembra 2007. godine referentna kamatna stopa iznosila je 10%. do 01.75%161. Ekonomsku politiku Republike Srbije karakteriše još i veliki nesklad i nekomplementarnost u voĊenju monetarne i fiskalne politike. povećavajući referentnu kamatnu stopu. Uzimajući sve u obzir Narodna banka Srbije primorana je da vodi izuzetno restriktivnu monetarnu politiku. drastiĉno smanjuju svoje osnovne kamatne stope. Beograd.01. da bi do juna iste godine Narodna banka Srbije u nekoliko navrata povisila osnovnu kamatnu stopu dostižući u junu nivo od 15. godine pa do danas Ministarstvo finansija vodi izrazito ekspanzivnu fiskalnu politiku. koja i u uslovima globalne krize ostaje na visokom nivou i ako druge centrane banke. povećavanjem cena proizvoda uprkos padu ili oĉekivanom padu tražnje. Statistiĉki bilten NBS. Razlog zbog ĉega u Srbiji referentna kamatna stopa ostaje na visokom nivou jeste strah od povećanja inflatornog pritiska koji bi ugrozio makroekonomsku stabilnost zemlje. kao i nedovoljna konkurentnost tržišta Srbije. Ibidem 42 . Prilog ovoj tvrdnji je ĉinjenica da od 2000. godine Izvor: NBS160 Srbiju karakteriše izuzetno visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije. kako bi neutraisala inflatorne pritiske i obezbedila makroekonomsku stabilnost zemlje. januar 2009.12. Na poĉetku 2008. godine. do januara 2009. Usled nedovoljno razvijene konkurentnosti tržišta pojedini tržišni uĉesnici mogu zloupotrebiti ovu tržišnu anomaliju. godine Narodna banka Srbije ĉesto je bila primorana da povećava nivo referentne kamatne stope. Ovu bojazan potkrepljuje izuzetno visoka javna potrošnja prouzrokovana dugim nizom godina u kojima je voĊena ekspanzivna fiskalna politika. koje kao takve meĊusobno poništavaju efekte koje svojim merama. pre svega centrane banke najrazvijenijih zemlja u svetu. 160 161 _. odgovorne institucije za sprovoĊenje monetarne i fiskalne politike (Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija). dok je Narodna banka Srbije prinuĊena da sprovodi izrazito restriktivnu monetarnu poliliku.Grafik 29: Kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u periodu od 01. ĉak i u kriznim vremenima kada je neophodno povećavati likvidnost privrede.2007. NBS.

Ibidem 43 .135 Oktobar 175.850 Februar 68. Ovim poslovne banke su povećavale tražnju za devizama i uticale na dalju depresijaciju kursa dnara. Statistiĉki bilten NBS. da bi u novembru 2008. Ovim prilivom deviza uticalo se na povecanje ponude deviza na domacem tržištu ĉime se uticalo na apresijaciju kursa dinara i time na suzbijanje rasta cena. Tabela 4: Obaveze po osnovu transakcija Narodne banke Srbije u milionima RSD Obaveze po osnovu repo transakcija NBS u milionima RSD 2008. Narodna banka Srbije je otkupljivala dinarska sredstva od poslovnih banaka po novom višem kursu. Tada banke odluĉuju da izaĊu na devizno tržište i da sa dobijenim dinarskim sredstvima ili delom dobijenih sredstava od NBS kupe devize.610 Jul 220. (2009).557 Maj 214. godina Januar 216. tako što je time podsticala tražnju za repo instrumentima pre svega dvonedeljnim hov Narodne banke Srbije. Usled novonastalih okolnosti. NBS. ali ne i za iznos apresijacije kursa RSD. Beograd.Do oktobra iste godine refrentna kamatna stopa ostala je na nivou iz juna meseca. Poslovne banke su se zaduživale kod centrala i ta sredstva plasirali u hov Narodne banke Srbije. godine Narodna banka Srbije osnovnu kamatnu stopu podigla prvo na 17. što je za posledicu imalo smanjenje nivoa deviznih rezervi zemlje.76%. januar 2009.75%. Cilj ove operacije NBS na finansijskom tržištu jeste povlaĉenje višaka likvidnih sredstava sa finansijskog tržišta. godina Jun 199. Kurs RSD veštaĉki je držan na jednom nivou kroz obezbeĊivanje priliva deviza u domaći finansijski sistem preko kredita koje su poslovne banke uzimale od matiĉnih banaka.086 April 219. tražnja za repo instrumentima Narodne banke Srbije postepeno je opadala. Poslovne banke kod ovakvog aranžmana bi zaradile kamatnu stopu (repo stopu) i razliku dobijenu po osnovu apresijacije kursa RSD. februar 2009.162 U januaru 2009. pa zatim i u decembru iste godine na 17.475 Septembar 233.900 Avgust 231. ali pošto se prodaja nije uvek realizovala NBS je bila primorana da reaguje. godine Narodna banka Srbije odluĉila je da spusti referentnu kamatnu stopu na nivo od 16. odnosno bazne inflacije. godine Usled depresijacije domaće valute prouzrokovane naglim povlaĉenjem inostranog kapiala iz zemlje i nagoveštajima pogoršavanja makroekonomske stabilnosti. poslovne banke dobijajale su sredstva po osnovu kupljenih repo instrumenata uvećana za repo stopu.080 Novembar 155. Poslovne banke su kupovale hov Narodne banke Srbije ili su vršile reotkup istih sredstvima dobijenih od dospeća već otkupjenih hov.315 Decembar 77.050 2009.5%. 162 163 _.025 Januar 84.300 Mart 219. Poslovne banke su prvo dobijena sredstva pokušale da prodaju na meĊubankarskom tržištu po odreĊenom kursu. 163 Narodna banka Srbije držeći referentnu kamatnu stopu na visokom nivo uticala je i na kretanje kursa RSD. MeĊutim NBS je koristila ovu operaciju da vestaĉki utice na kurs dinara.856 Februar 211.552 Izvor: Statistiĉki bilten NBS. godine. Tražnja za hov Narodne banke Srbije je rasla usled atraktivne referentne kamatne stope i usled tržišnih oĉekivanja apresijacije kursa RSD.

što znaĉi da je realni sektor koristio znaĉajna sredstva iz inostranstva. Druga posledica redukovanja kreditne ponude je povećanje kamatnih stopa na kredite stanovništvu i privredi. već rast premija za rizik koje se dodaju medjubankarskim stopama. Za apresijaciju valute važi suprotna analogija.164 Privredna društva se pored zaduživanja kod poslovnih banaka. godinu. (2008). septembar 2008. što za konsekvencu ima depresijaciju domaće valute. Depresijacija kursa dinara u vreme stabilnih makroekonomskih dešavanja povoljno utiĉe na izvoz.Poslovne banke ne žele da zadržavaju dinarska sredstva zato što vrednost valute opada usled oĉekivane depresijacije.euribor-rates. stanje zaduženosti preduzeća u inostranstvu u oktobru 2008. 165 Podaci govore da je poĉetkom krize smanjeno inozaduživanje preduzeća. odnosno ona destimuliše izvoz i podstiĉe uvoz ĉineći robu i usluge iz uvoza jeftinijim. i zato što su se zaduživale kod svojih centrala u evrima koje moraju i da vrate. a izvoznu robu i usluge skupljim.eu/euribor-2009. Uticaj globalne krize na rast trorškova zaduţivanja u inostranstvu Smanjenje likvidnosti finansijskog globalnog tržišta utiĉe da uslovi dostupnosti kredita budu sve komplikovaniji. Prema podacima NBS. Zaduživanja i bankarskog i realnog sektora utiĉu na spoljni dug Srbije. depresijacijom valute neće se postići rezultati koji bi se oĉekivali u periodima privrednog rasta. Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu. i da se zemlji koja kredit uzima automatski anulira smanjenje euribora i samim tim uĉini realan trošak zaduživanja većim i pored pada euribora. odnosno ponuda deviza je sve manja dok tražnja za devizama raste. Krajnji rezultat je smanjena dinamika aktivnosti u realnom sektoru i usporavanje privrednog rasta zemlje kao i viša stopa nezaposlenosti. pomoću takozvanih krosborder kredita. Redukovanje kreditne ponude utiĉe na ponudu i tražnju na deviznom tržištu.asp?i1=9&i2=9 _.5 milijardi evra ili 30% BDP-a. godine iznosilo je 9. finansijska kriza je uĉinila da se sistemski rizik povećava. Spoljni dug se sastoji iz dve komponente: javnog duga koji se odnosi na pozajmice države i privatnog koji se odnosi na pozajmice banaka i privrednih društava. Tako prva indikacija da li će kurs u narednom period apresirati ili depresirati može se videti iz povećanja ili smanjenja repo stoka. Beograd. mogu zadužiti i direktno u inostranstvu kod centrala poslovnih banaka. 44 . jer su tada cene izvezenih roba ili usluga niže od cena konkurentskih roba i usluga iz inostranstva. 164 165 http://www. Iako se euribor više nego prepolovio u odnosu na 2008. u iznosu koji predstavlja oko 60% meseĉnog proseka. U uslovima dubokih kriza kada je izvozna tražnja znatno manja nego u fazama privrednog rasta. 8. odnosno matiĉnih banaka. nisu bile medjubankarske kamatne stope. Faktori koji su uticali da se troškovi zaduživanja u inostranstvu povećaju. NBS.

2009 Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem 45 . Na poĉetku 2000.8 milijardi dolara.172 U periodu od 2000. Uĉešće privatnog sektora u ukupnom dugu na poĉetku 2000.5%. godine javni dug iznosio je 8. godine uĉešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu ima uzlazni trend. godinu spoljni dug uvećan za 17%. do 2008. 173 Grafik 30: Struktura spoljnog duga po sektorima ( u milionima USD) Izvor: NBS. godine posmatrano u dolarima u odnosu na kraj 2006. da bi se na kraju 2008.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_9/index. da bi na kraju 2008. godine skoro utrostruĉio (30. do 2007. U periodu od 2000. što je predstavljalo 81% ukupnog spoljnog duga zemlje. godine spoljni dug Srbije iznosio je 10. godine javni dug je iznosio 9 milijardi dolara. što predstavlja rezultat potrebe za dodatnim finansiranjem sektora privrede u skladu sa visokom stopom ekonomskog rasta. što je manje u odnosu na prethodnu godinu i podudara se sa periodom odpoĉinjanja ekonomske krize.8%. godine spoljni dug rastao je po proseĉnoj godišnjoj stopi od 13. godine dug je porastao za 33. do 2008.7 milijardi dolara167).nbs.168 Tokom 2007. i 2008.html 25. godine uĉešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je za 52%. godine uĉešće iznosilo 71%.171 U periodu izmedju 2000.169 Od 2000. godine iznosilo je 18%. što predstavlja 29% ukupnog spoljnog duga.170 Na kraju 2008. godine uĉešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu ima silazni trend.8 milijardi dolara166. dok je u 2008. godini u odnosu na 2007.Na kraju 2000.02. Sektor za medjunarodnu saradnju174 166 167 168 169 170 171 172 173 174 http://www.

gvožĊe. ĉelik i agrarna dobra. svoj ekonomski razvoj i integraciju u svetsko tržiše zasniva na stranim direktnim investicijama. odnosno ĉini kredite skupljim uprkos ĉinjenici da je referenta kamatna stopa Evropske centralne banke u nekoliko navrata snižavana. Pad tražnje na evropskom tržištu. neizvesnost. U decembru 2008. trpi posledice smanjene tražnje.7178 na 3. što prirodno dovodi i do usporavanja privredne aktivnosti. Globalna ekonomska kriza snažno će delovati na usporavanje privrednog rasta u svetu usled smanjene tražnje u razvijenim privredama.nbs. Ujedno.U 2008. Kako dinar više slabi prema stranoj valuti.4 milijardi dolara179).8 176 na 18. obojene metale. godine. godine dugoroĉna dugovanja privatnog sektora iznosila su oko 17. a razlog je ponovno povećanje zaduživanja privatnog sektora (dugoroĉno zaduživanje se povećalo sa 16.2009 Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem 46 . najviše zbog smanjenja zaduživanja privatnog sektora. koje su u periodu krize u znatnoj oskudici. Kako je svetska tražnja za primarnim proizvodima u padu. Globalna kriza povećava troškove zaduživanja Srbije u inostranstvu. koje predstavlja najveće izvozno tržište za Srbiju. što će uticati da domaća privredna društva smanje proizvodnju. U septembru 2008.8 milijardi dolara175. u cilju povećanja likvidnosti privrede. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem. koje su barem poĉetkom krize bile ublažene izvozom poljoprivrednih dobara. Naglo smanjivanje ponude deviza stvara depresijaciju i u kratkom roku stvara inflatorne pritiske. Srbija. uprkos globanoj finansijskoj krizi. u predstojećem periodu može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takoĊe pogoĊena krizom. a kratkoroĉno sa 2. da bi u oktobru bila smanjena na oko 16. 9. godine. ispoljava se kroz povlaĉenje deviznih sredstava iz finansisjkog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u Srbiji Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju. U narednom periodu može se oĉekivati da će se iznos raspoloživh sredstava namenjenih finansiranju privatnog sektora smanjiti ĉime bi se i udeo privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu smanjio. Vid zaduživanja putem kredita iako je skup u narednom periodu biće verovatno jedini siguran izvor finansiranja za Srbiju.html 25. negativno će se odraziti na njenu spoljnotrgovinsku razmenu i privredni rast. spoljni dug Srbije ponovo raste. da bi osetniji pad bio zabeležen tokom oktobra 2008.yu/export/internet/latinica/40/40_5/40_5_9/index.2 milijardi dolara. ogleda se u povlaĉenju stranog kapitala. inflacija se više manifestuje kroz rast cena uvozne robe. povlaĉenje kapitala i inflatorni pritisci utiĉu na smanjenje potrošnje i agregatne tražnje.3 milijardi dolara177. 175 176 177 178 179 http://www. godini nastavlja se trend rasta spoljnog duga koji je trajao do avgusta uz povremene oscilacije.02. Srbija koja pretežno izvozi poluproizvode i sirovine.

koji se pogoršao tek u drugoj polovini 2008.gov. a od maksimalnog nivoa u junu i u julu prošle godine za 16% (pad po stopi od 2.2008.183 Desezonirani indeksi u istom periodu beleže pad u svim posmatranim mesecima.godine. industrijski sektor je još uvek beležio stabilan rast. http://www.S. kompanija US Steel. Januarski desezonirani indeks manji je od prošlogodišnjeg proseka za 13%.184 180 181 _. ili blizu 30% na godišnjem nivou). – januar 2009. (2008).html 19. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona. koja ĉini 13% u strukturi domaćeg izvoza. Smanjenje izvoza ĉelika i gvožĊa znatno se odrazilo na smanjenje industrijske proizvodnje u Srbiji.rs/vesti/vest. Trend industrijske proizvodnje u poslednjih šet meseci (avgust 2008.rs/vesti/srbija/73480. www. koja je prema oceni Republiĉkog zavoda za statistiku u decembru 2008.emportal. Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar. objavila je da će od januara privremeno obustaviti proizvodnju u nekoliko pogona.rs/vesti: Vlada Republike Srbije: http://www.7% meseĉno ili 19% na godišnjem nivou.12.php?id=102563 182 183 184 _. Grafik 31: Trend industrijske proizvodnje u Srbiji Izvor: MAT&KB182 U periodu zaĉetka krize. Beograd Ibdem Ibidem 47 . kao posledica prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor.180 Pad tražnje za ĉelikom i metalom. (2009).emportal. Ekonomski institut. godine manja za 8. snažno je uticao da domaće valjaonice obustave proizvodnju ili da rade sa jako malim kapacitetima.8% proseĉno na meseĉnom nivou.srbija. godine181. 172. br. U. godine) beležio je pad u proseku od 1.Najveći srpski izvoznik.9% u odnosu na decembar 2007. februar 2009.

gasa i vode beleže rast od svega 0.sr.7% . sektor vaĊenja ruda i kamena je u padu za 7.7%. Finansijska kriza osiromašila je graĊane širom sveta i dovela do gašenja velikog broja kompanija što je za posledicu imalo smanjenje tražnje za skoro svim vrstama roba i usluga.7%189. godine došlo do pada u proizvodnji: intermedijalnih proizvoda za 38. netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 15.gov.3%188. u januaru 2009. podaci o industrijskoj proizvodnji svedoĉe da je u odnosu na januar 2008.1%185. Manjak kapitala i oštriji uslovi zaduživanja samo su neki od teškoća sa kojima se susreću izvoznici u Srbiji.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3 48 .rs/axd/index1. Posmatrano po namenskim grupama. trajnih proizvoda za široku potrošnju za 13. Posmatrano po sektorima.7% 187. Situaciju pogoršava i ĉinjenica da skoro polovina izvoza Srbije (45. godine manja je za 17.statserb. godine beleži pad u 22 oblasti koje ĉine 74%190 u strukturi industrijske proizvodnje. 10. saopštenje za javnost: Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Republiĉki zavod za statistiku (RZS). i energije za 0.26%)191 odlazi u samo ĉetiri evropske zemlje: Crnu Goru. Bosnu i Hercegovinu.5%.stat. Uticaj globalne ekonomske krize na izvoz Srbije Nedostatak kapitala na globalnom finansijskom tržištu dovodi do otežanog i nepovoljnijeg zaduživanja kompanija i znaĉajno otežava poslovanje srpskih izvoznika. kapitalnih proizvoda za 25. Italiju i Nemaĉku 192.5%. Takva specijalizacija izvoza pokazuje slabosti u periodima krize zbog nedostatka diversifikacije tržišta na koja bi se plasirali proizvodi. preraĊivaĉka industrija beleži pad od 24% 186.yu/axd/arhiva1.Posmatrano na godišnjem nivou industrijska proizvodnja Srbije u januaru 2009.php?SifraVesti=311&Link 191 192 http://webrzs.gov. statistika spoljne trgovine decembar 2008: Ibidem http://webrzs. Obim industrijske proizvodnje u januaru 2009. dok proizvodnja i distribucija elektriĉne energije. 185 186 187 188 189 190 Republiĉki zavod za statistiku Republike Srbije. saopštenje broj 24. godine u poreĊenju sa januarom 2008. godine u odnosu na isti period prethodne godine.

statistika spoljne trgovine decembar 2008.html Nov Nov Nov 2009 Jan Jan Jan 49 .gov.194 Razvijene države. godine193 Izvor: Republiĉki zavod za statistiku (RZS). godine u milionima USD 1.6%195 izvoza iz Srbije što je znaĉajan udeo u ukupnom izvozu.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index. Gotovo sav izvoz iz Srbije namenjen je tržištu Evrope. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su zemlje u razvoju sliĉne Srbiji na koje kriza nije direktno uticala zbog nerazvijenosti njihovih finansijskih sistema.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3 Ibidem Ibidem Ibidem http://www. kao što su Italija i Nemaĉka.400 1. a pre svega zemlje Evropske unije. pa shodno tome usporavanje ukupnog izvoza Srbije zavisiće od inteziteta krize kojom će Evropa biti pogoĊena.statserb.Grafik 32: Izvoz Srbije po pojedinim zemljama izražen u % ukupnog izvoza zakljuĉno sa decembrom 2008. do januara 2009.7% 196 ukupnog izvoza. Grafik 33: Izvoz Republike Srbije u periodu od januara 2006.yu/axd/arhiva1. su meĊu onima koje su najviše pogoĊene krizom. manjak kapitala u razvijenim ekonomijama smanjuje dotok kapitala u manje razvijene zemlje uzrokujući usporavanje privredne aktivnosti i u ove dve države. Usporavanje ekonomija Bosne i Hercegovine i Crne Gore dovodi do smanjenja izvoza Srbije. Pošto je kriza priliĉno oslabila razvijene zemlje širom sveta razumljivo je zašto izvoz u pomenute dve države opada usled smanjene kupovne moći stanovništva i usporene privredne aktivnosti.sr. jer u te dve zemlje odlazi 23. saopštenje broj 24. MeĊutim.200 1. a u njih odlazi 21.nbs.000 800 600 400 200 0 Mar Mar Mar Maj Maj Maj Sep Sep Sep Jan Jul Jul Jul 2006 2007 2008 Izvor: NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS197 193 194 195 196 197 http://webrzs.

7% 202. 198 199 200 201 202 203 204 205 206 http://www.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index. godini.8% 204. godine kada je trend rasta izvoza naglo zaustavjen. Pad izvoza nastavjen je i u 2009.6%200. godine 201.asp?Cl=14 50 . Rast u oktobru 2008. u odnosu na 2006.nbs. u odnosu na decembar 2007. godine i ako je zabeležen rast izvoza u odnosu na novembar iste godine od 4.html Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem http://www. godine izvoz je smanjen za 11. ĉelika. godine nije neoĉekivan pošto se može primetiti pad izvoza u tom mesecu u sve tri godine posmatranog perioda. U novembru 2008. Prve indicije da pad izvoza nije posledica sezonskih uticaja mogle su se uoĉiti u septembru 2008. Po standardnoj meĊunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK)206 pet je kljuĉnih izvoznih sektora u Srbiji (od devet koliko ih ima) hrana.org/unsd/cr/registry/regcst. preraĊeni proizvodi. tekstila. Novembarski pad spustio je nivo izvoza krajem 2008.6% 203. kada se na osnovu trendova iz prethodnih godina oĉekivao oporavak izvoza.6%205.html Ibidem United Nations Statistics Division: http://unstats. godine izvoz u odnosu na isti mesec 2007. papira.Izvoz Srbije beležio je rast sa manjim sezonskim oscilacijama od januara 2006. U zavisnosti od karakteristika svake grane i elastiĉnosti tražnje za proizvodima razliĉitih grana razlikuje se i uticaj krize na pojedine sektore. U decembru 2008.1%198 (u 2007. u odnosu na oktobar 2007.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index. a neki manje reaguju na negativne uticaje trenutne ekonomske krize. a do kog ipak nije došlo. dok je meĊugodišnji pad izvoza iznosio neverovatnih 30. godine iznosio je 9. godine opao je za 17. Ĉinjenica je da neki sektori više.un. gvožĊa. gotovi proizvodi. Ovaj sektor ima najveći nominalni iznos i najveći udeo u ukupnom izvozu Srbije i stoga bi ga trebalo izdvojiti od ostalih i posebno analizirati. drveta. Pad u avgustu 2008. mašine aparati i transportni ureĊaji. Sledeći grafik pokazuje kretanje izvoza preraĊenih proizvoda (preraĊivaĉke industrije) u koje izmeĊu ostalih spadaju: proizvodi od kože. gume. gotovo na nivo iz 2006. kada je u januaru meseĉni pad izvoza dostigao 32. što je predstavjao jasan pokazatelj da je došlo do prenošenja krize na realni sektor i da je izvoz Srbije na udaru krize.nbs. godine. do avgusta 2008. godinu rast je iznosio 30%)199. hemijski proizvodi.

NBS. godine jeste sektor prehrambene proizvodnje. godine vraćen na približan nivo izvoza preraĊenih proizvoda iz marta 2006. i 2007. odnosno meĊugodišnji pad od 49%211.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index. (2008). Izveštaj o izvozu robe iz RS. odnosno prirode posla kojim se privredna društva u okviru tih sektora bave poput prehrambene proizvodnje ili javnim i komunalnim uslugama. U Srbiji sektor koji je najviše odolevao efektima krize tokom druge polovine 2008. do januara 2009.3%208 ĉime je nivo izvoza u decembru 2008. Tokom januara 2009. godine daleko je veće nego što se moglo prvobitno oĉekivati. godine izvoz preraĊenih proizvoda smanjen je za 58. godine.html _. OdreĊeni sektori privrede i u periodima velikih kriza beleže manja usporavanja ili ĉak neznatan rast u odnosu na druge sektore privrede. godine 209. godine 450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 Sep Maj Maj Mar Mar Mar Maj Sep Sep Jul Jan Jan Jul Jul Nov Nov 2006 2007 2008 Izvor : NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS207 Zbog sezonskih uticaja izvoz preraĊenih proizvoda beleži usporavanje u periodu izmeĊu septembra i decembra tokom 2006.nbs. 207 208 209 210 211 http://www. godine izvoz je nastavio usporavanje beležeći meseĉni pad od 22% 210. Pomenuto usporavanja izvoza oĉekivalo se i tokom 2008. Ovo se dešava zbog defanzivnih karakteristika odreĊenih sektora. Beograd: Ibidem Ibidem Ibidem Nov 2009 Jan Jan 51 . U periodu od jula do decembra 2008.Grafik 34: Izvoz preraĊenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara 2006. godine. meĊutim intenzitet usporavanja izvoza preraĊenih proizvoda u drugoj polovini 2008.

180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Januar 2006 2007 2008 2009 Izvor: NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS212 Slabije reagovanje prehrambenog sektora na nepovoljne uticaje krize može se povezati sa više faktora.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index. a izvoz beležio rast. putovanja. i promenu visine dohotka graĊana. Smanjena tražnja dalje dovodi do usporavanja industrijske proizvodnje. dok je proizvodnja prehrambenih proizvoda izuzetno podložna sezonskim uticajima. i samim tim do manje tražnje za naftom. što je znaĉajno uticalo na pad cene nafte. Sa obzirom da je nafta jedan od glavnih inputa u proizvodnji hrane. da bi se u 2007. Tokom 2006. Izvoz prehrambenih proizvoda zavisi od ukupne proizvodnje. Recesija koja je zahvatila veći deo sveta dovodi do smanjivanja tražnje za većinom proizvoda iz razliĉitih sektora. Hrana je proizvod kojeg se ljudi poslednjeg odriĉu i u sluĉaju viših cena (cenovna elastiĉnost) i u sluĉaju nižeg dohotka (dohodovna elastiĉnost). Od jula 2008. 212 http://www. godine.html 52 . Proizvodnja hrane u mnogome zavisi od vremenskih uslova koji su u Srbiji bili povoljni tokom 2008. Veoma je bitna i elastiĉnost tražnje za hranom koja predstavlja promenu tražnje u odnosu na promenu cene hrane. a tražnja za hranom ostaje na relativno istom nivou. i 2008. Pošto je dohodovna elastiĉnost tražnje za hranom niska (ljudi kupuju istu koliĉinu hrane bez obzira na dohodak) stanovništvo se radije odriĉe drugih potreba (automobili. izvoz prehrambenih proizvoda posle pada koji je imao sezonski karakter beležio je stagnaciju. godine kada je ukupan izvoz Srbije usled efekata krize poĉeo da beleži nagli pad. do januara 2009. skupa odeća). sezonski karakter poljoprivredne proizvodnje ima veliki uticaj na visinu ostvarenog izvoza. godine. troškovi proizvodnje hrane su se snizili. S obzirom da su u strukturi izvoza prehrambenih proizvoda u veikoj meri zastupljeni primarni poljoprivredni proizvodi. godine usled loših vremenskih uslova nivo proizvodnje je znatno opao.nbs. U trenucima krize dohodovna elastiĉnost bitnija je od cenovne elastiĉnosti usled smanjenih dohodaka širom sveta.Grafik 35: Izvoz prehrambenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara 2006. godini proizvodnja stabilizovala.

nbs.html Ibidem Ibidem Ibidem _. UNCTAD.400 milijardi dolara217 i taj silazni trend prema njihovim procenama nastaviće se i u 2009. najveći pad izvoza zabeležen je u sektorima mineralnih goriva i maziva (75. Izvoz gotovih proizvoda zabeležio je najmanji pad od 37.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index. (2009). 213 214 215 216 217 http://www. U datim okolnostima investitori postaju konzervativniji i izbegavaju ulaganja u tržišta u razvoju. 11. godine izvoz prehrambenih proizvoda bio je na nivou izmeĊu 133 i 137 miliona USD213. UNCTAD: Assessing the impact of the current financial and economic crisis on global FDI flows. u odnosu na decembar 2008. Ovu tvrdnju potkrepljuje ĉinjenica da je nivo izvoza prehrambenih proizvoda iz januara meseca u 2007. Geneva. godine. godine od 35. mesec koji je prethodio padu celokupnog izvoza. godini. do januara 2009. godine na približno istom nivou od oko 80 miliona USD. 2008. godine Grafik 36: Pad izvoza po sektorima za period od jula 2008.7%).U periodu od avgusta do novembra 2008. Uticaj krize na priliv stranih direktnih investicija Jedan od najtežih efekata ekonomske krize koji će pogoditi Srbiju jeste pad priliva stranih direktnih investicija.3% 214 i u januaru 2009. Na sledećem grafiku sumirani su uticaji krize po sektorima za period od jula 2008. i 2009. do januara 2009.7%). Pad izvoza u decembru u odnosu na novembar 2008. godine od 7.6%. Prema istraživanju UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Development) u 2008. godini globani priliv SDI opao je za 21% na 1.4%215 imaju sezonski karakter i ne mogu se apriori povezati sa globalnom ekonomskom krizom.4%) i hemijskih proizvoda (65. januar 2009. maksimalno izbegavajući svaki rizik. preraĊenih proizvoda (67. 53 . godine Izvor: NBS – izveštaj o izvozu robe iz RS216 U odnosu na nivo izvoza koji je zabeležen tokom jula 2008.

Svetska ekonomska kriza je više uticala na razvijene zemlje, gde se priliv SDI u 2008. godini smanjio na 840 milijardi218 sa 1.247 milijardi219 koliko je iznosio u 2007. godini, što predstavlja smanjenje od oko 32,7%. Priliv SDI, prema podacima UNCTAD, u zemlje u razvoju povećao se sa 500 milijardi dolara 220 u 2007. godini na 518 milijardi dolara221 u 2008. godini, što predstavlja rast od 3,6%. Navedeni podaci prikazani su na sledećem grafiku: Grafik 37: Priliv stranih direktnih investicija u milijardama USD

Izvor: UNCTAD Handbook of Statistics222

Srbiji, zemlji u tranziciji, neophodne su strane direktne investicije koje bi predstavljale glavni pokretaĉ ekonomskog rasta zemlje u narednom periodu. Medjutim nedostatak kapitala nije jedini problem sa kojim se Srbija suoĉava. Zemlje u tranziciji karakteriše nizak nivo domaće štednje, iz koje bi se samostalno finansirao razvoj, nedostatak savremene tehnologije i odgovarajućeg upravljaĉkog znanja. Pomenuti nedostaci mogu se nadoknaditi dolaskom stranih investitora koji bi sa investicijama doneli nova znanja, iskustva i nove tehnologije. Nakon politiĉkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji je trajao sve do kraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok su green field investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000. do 2007 godine Srbija je znaĉajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu SDI.223 To nije bio samo sluĉaj sa Srbijom, već i sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Na sledećem grafiku prikazan je neto priliv SDI u periodu od 2000. do 2008. godine.

218

http://www.unctad.org/Templates/webflyer.asp?docid=10193&intItemID=1397&lang=1&mode=downloads 10.03.2009
219 220

_, (2009.), UNCTAD Handbook of Statistics, UNCTAD, Geneva:

Ibidem Ibidem 221 Ibidem 222 Ibidem 223 Zdravković, M. (2008), Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana nakon 2000. godine, www.ekonomija.org:

http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,print,0&cntnt01articleid=36&cntnt01showtemplate=false&cntnt01returni d=54

54

Grafik 38: Neto priliv SDI u periodu od 2000. do 2008.godine (u milionima USD)

Izvor: NBS, Sektor za ekonomske analize i istraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa224

Priliva SDI u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine beležio je rast, kad je došlo do usporavanja priliva usled neuspelih predsedniĉkih izbora održanih u novembru i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u decembru iste godine. U 2004. godini zabeleženo je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u 2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usled prodaje mobilnog operatera Telenoru, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. 225 U 2007. godini dolazi do pada priliva inostranog kapitala usled manjih prihoda od privatizacije u odnosu na 2006. godinu. U 2008. godini i pored svetske finansijske krize, dolazi do blagog rasta priliva stranih direktnih investicija u odnosu na 2007. godinu. MeĊutim u zadnja dva kvartala 2008. godine priliv SDI beleži usporavanje u odnosu na treći i ĉetvrti kvartal 2007. godine.226 Pad priliva stranih direktnih investicija u trećem i ĉetvrtom kvartalu 2008. godine nije direktna posledica krize tako da će se pravi efekti krize osetiti u 2009. godini. Grafik 39: Priliv SDI u 2007. i 2008. godini po kvartalima (u milionima USD)

Izvor: NBS, Statistiĉki bilten, decembar 2008227
224
225

http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html; 15.01.2009 B92, Info, U fokusu http://www.b92.net/info/vesti/u_fokusu.php?id=25&start=0&nav_id=206329 226 _, (2008), Statistiĉki bilten decembar NBS, 2008. godine, NBS, Beograd; 227 Ibidem

55

Pad priliva SDI utiĉe na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, što će imati za posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tražnju i krajnja posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledećem grafiku prikazana je stopa realnog rasta BDP u periodu od 2000. do 2008. godine: Grafik 40: Stopa rasta realnog BDP u periodu od 2000. do 2008. godine

Izvor: Ministarstvo finansija228

Na poĉetku tranzicije pošto se pristupilo restruktuiranju privrede došlo je do pada ukupne proizvodnje, kada je stopa rasta realnog BDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beležila silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostruĉena u odnosu na prethodnu godinu. U sledeće dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeležen rast od 7,1% 229. U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti na oko 6% 230. Medjutim posledice ekonomske krize po BDP biće vidljive tek u 2009. godini. EBRD snizila je svoje prognoze privrednog rasta Srbije i ĉitavog regiona.231 Navedena finansijska institucija je u novembru 2008. godine prognozirala da će privredni rast iznositi tri odsto, ali je ta procena u januaru 2009. godine snižena na dva odsto.232 Smanjenje prognoze privrednog rasta Srbije je posledica sve veće recesije u svetu ali i njenog uticaja, ne samo na Srbiju, već i na većinu tranzicionih zemalja. Privredni rast u Srbiji za 2009. godinu prema prvim prognozama MMF-a iz oktobra 2008. godine trebalo je da iznosi 6%, meĊutim već u januaru 2009. godine prognoza je redukovana, ĉime je oĉekivani privredni rast Srbije smanjen na 3,5%233. Još jednu korekciju privrednog rasta za 2009. godinu, MMF je izvršio u aprilu 2009. godine, kada je projektovan realan pad BDP-a Srbije u odnosu na 2008. godinu za 2%234.

228
229

Ministarstvo finansija Republike Srbije, http://www.mfin.sr.gov.yu/src/2903/ 20.01.2009 Ibidem 230 Ibidem 231 _, (2009), EBRD News&events, 2009 growth forecasts, EBRD, London: http://www.ebrd.com/new/pressrel/2009/090127.htm; 232 Ibidem 233 _, (2009), IMF Country report No.09/20, January 2009, IMF, Washington;
234

_, (2009), IMF world economic outlook, 22. April 2009, IMF, Washington

56

godine) o poslovnom ambijentu. koje bi uĉinilo kredite medjunarodnih finansijskih institucija dostupnijim i povoljnijim. odnosno za 0. Donig business 2009.476 755.935 27. Ø 1. 12.854 913. Washington 236 Ibidem 237 238 239 Ibidem _. što se ogleda u smanjenju vremena i troškova za registraciju preduzeća.Država bi trebala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se priliv SDI povećao i da radi na stvaranju boljeg ambijenta za investiranje. Srbiju rangiraju tek na 94 mesto od ukupno 181 zemlje (91. saobraćaju. (2009.999. godini).5 XII 1.002. ugovora. Srpski ekonomski dijagram broj 2. poslednja istraživanja Svetske banke (prezentovana u Izveštaju o poslovanju 2009.990.8 2008. zdravstvu i socijalnom radu. XI 1.068. Republiĉki zavod za razvoj Republike Srbije. Republiĉki zavod za razvoj Republike Srbije241 Tokom 2007.8 2009 I 1. Ø Ukupan broj zaposlenih Nezaposlena lica Stopa registrovane nezaposlenosti 2.816 27. da bi od decembra 2008. Beograd.1 Izvor: Srpski ekonomski dijagram.342 727. (2009. 240 Tabela 5: Zaposleni i nezaposleni 2005.). u januaru 2009. Stopa nezaposlenosti Ukupan broj zaposlenih u januaru 2009.983. skladištenju i vezama. a stranim investitorima bi se ulilo poverenje da je srpsko tržište vredno ulaganja. godine zabeleženo je kratkotrajno smanjenje broja nezaposlenih.028.621 26.3%239 manji u poreĊenju sa januarom iz 2008. 237 Država bi takodje trebalo da radi na poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje. godine.964 888.998. do pred kraj 2008. hotelima i restoranima. a zajedno sa smanjenjem ponude kredita i pogoršanjem uslova za dobijanje kredita izazvalo bi znaĉajno usporavanje privrednog razvoja zemlje.4 2008.139 736. zabeležen je u preraĊivaĉkoj industriji. godine. pozicija u 2007. Najveći apsolutni pad broja zaposlenih. smanjeno je vreme ĉekanja za graĊevinske dozvole.312 718. godine u odnosu na decembar 2008.4% 238 manji nego u decembru 2008. the International Finance Corporation and Palgrave Macmillan. Smanjenje SDI udaljava Srbiju od kursa integracije.004 29. A copublication of the World Bank.293 31 2007. Ø 2. februar 2009. poverioca i investitora.).386 30 2006. 235 _. Ø 2.344 850. smanjeni su troškovi poreza i taksi i poboljšana su prava kreditora. godine bio je za 0.236 Pa ipak. godine nezaposlenost beležila blagu tedenciju rasta. godine. U proteklih osam godina formiran je nov zakonodavni i institucionalni okvir koji obezbeĊuje unapreĊenje poslovnog okruženja kroz zaštitu prava svojine.235 Primena novih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpoĉinjanje posla. godine.256 26. Ibidem 240 Ibidem 241 Ibidem 57 .

jer se nedostatak relevantne kontrole bankarskog sistema u svetu pokazao kao jedan od glavnih uzroĉnika globalne krize. 242 NBS se odluĉuje da pojaĉa nadzor finansijskog sektora. a banka je procenila i dokumentovala da produženje roka naplate potraživanja omogućava dužniku da nastavi uredno izmirivanje svojih obaveza prema banci.  Pored kontrolnog okvira unapreĊeno je prikupljanje i razmena informacija o finansijskim uslovima centrala banaka. godine veći je za 1. da je dužnik solventan. Mere koje je NBS primenila zakljuĉno sa aprilom 2009.3% u odnosu na decembar 2008. već tekućim potrebama finansiranja poslovne aktivnosti dužnika. koje posluju u zemlji i pojaĉana je kontrola finansijskih raĉuna na dnevnoj bazi. 116/2008 i 12/2009 sa sajta NBS. mladih. Mere Narodne banke Srbije za ublaţavanje efekata krize Imajući u vidu znaĉaj koji nastupanje svetske ekonomske krize ima u pogledu oĉuvanja stabilnosti ekonomskog sistema. ako su ispunjeni sledeći uslovi:243    da produženje roka naplate potraživanja nije duže od godinu dana od prvobitno utvrĊenog datuma dospeća.Broj nezaposlenih lica u januaru 2009. Službeni glasnik RS. da dužnik svoje obaveze prema banci izmiruje blagovremeno ili sa kašnjenjem ne dužim od 30 dana. Razlozi visoke stope nezaposlenosti su neusklaĊenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede i nedovoljna mobilnost radane snage kako teritorijalne tako i profesionalne. godine sastoji se iz sledećih mera: 1. godine veća je za 0. Stopa nezaposlenosti u januaru 2009. Banke su dužne da NBS dostavljaju sledeće izveštaje:244 242 Odluka o privremenim merama za oĉuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji. 243 Ibidem 244 Ibidem 58 . U cilju boljeg praćenja rizika bankarskog sektora NBS uvela je novi kontrolni okvir koji omogućava redovno prikupljanje podataka o nenaplativim potraživanjima. nestruĉnih i žena. br. već prema naknadno ugovorenom datumu dospeća. a banka je procenila i dokumentovala da produženje roka naplate potraživanja nije prouzrokovano pogoršanjem njegovog finansijskog stanja. NBS u poĉetnim fazama krize pripremila je paket mera kako bi se ublažili efekti kojima je pogoĊen finansijski sektor Srbije. U 2009. Intenzivirana je dnevna kontrola likvidnosti. da je rok naplate potraživanja produžen na zahtev dužnika i bez njegovih dodatnih troškova vezanih za produženje roka otplate. depozita i deviznih rezervi banaka.3 procentna poena u odnosu na decembar 2008. godine. 13. godini može se oĉekivati da će broj nezaposlenih rasti kako se kriza bude produbjivala. Struktura nezaposlenih lica je nepovoljna s obzirom da je u ukupnoj nezaposlenosti visoko uĉešće dugoroĉno nezaposlenih. godine. Kašnjenja u naplati potraživanja banke odobrenih i puštenih u steĉaj pre 30. septembra ne raĉunaju se prema prvobitnom datumu dospeća.

rs: _. izveštaj o nedeljnom pregledu deset najvećih deponenata banke.net/biz/: http://www. Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja. izveštaj o primljenim i odobrenim zahtevima za odobravanje kredita.).rs: _. u tekućem mesecu).php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=327083 247 http://www.item. kao i o produženim i prevremeno otplaćenim kreditima. godine za:245     kredite banaka iz inostranstva (do sada 45 %). (2008. 2. Pošto je NBS smatrala da je veliki iznos neuposlenog kapitala neophodan da bi se garantovala stabilnost finansijskog sistema.246 3.bifonline.rs/tekstovi. Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja.net/biz/fokus/analiza. sada 80 % u devizama i 20 % u dinarima.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubnakriza-poverenja. Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja. izveštaj o dnevnom stanju na deviznim raĉunima u domaćim i stranim bankama.html 59 .       izveštaj o uzetim i plasiranim kreditima i depozitima.  za devize sa 31.bifonline.bifonline.bifonline.247 NBS je naložila bankama da promene strukturu obaveznih deviznih rezervi koje drže na raĉunu kod NBS.b92.rs/tekstovi.rs: http://www.html?id=862&konverzija=no 249 249 _. Smanjenje zatezne kamatne stope na iznos razlike izmeĊu obraĉunatog iznosa i ostvarenog proseĉnog dnevnog stanja izdvojene dinarske.rs/tekstovi.).html 246 _.item.rs/internet/latinica/scripts/showContent.75 % na 23. oktobra 2008. www. www.b92. izveštaj o planiranim novĉanim prilivima i odlivima.item. subordirani kapital iz inostranstva (do sada 20 %). Struktura polaganja devizne obavezne rezerve se menja: umesto dosadašnjih 90 % u devizama i 10 % u dinarima.bifonline.html 248 http://www. www. (2008. dnevni izveštaj o pokazatelju likvidnosti banke. nalagala je bankama da 45% 248 deviza iz inostranstva ostave po strani.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubnakriza-poverenja. (2008). Ne obraĉunava se obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to retroaktivno od 1. (2008. Efekti svetske ekonomske krize na Srbiju. povećanje inoobaveza u odnosu na proseĉno stanje inoobaveza iz septembra (što je rezultiralo povećanjem bankarskih kredita iz inostranstva).). izveštaj o strukturi problematiĉnih kredita banke (izraĊuje se sa stanjem na poslednji dan u mesecu i dostavlja najkasnije do 20. zaduživanje kompanija za finansijski lizing (do sada 20 %). 4. odnosno devizne obavezne rezerve banke u obraĉunskom periodu:249  za dinare sa 31.nbs.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubnakriza-poverenja.75 % na tromeseĉni Euribor uvećan za 10 % 245 http://www. www.63 %.bifonline.

b92. paradoksi“. jer je smanjena privredna aktivnost. godine. ograniĉenja. 250 251 _.bifonline. Kopaonik bizinis forum 2009. Privremeno ukidanje poreza na prihod od devizne štednje od 1. Saopštenje NBS broj: 09/12 od 16.252 U fiskalnoj sferi. (2008). www.rs/internet/latinica/scripts/fast_search.nbs.rs/tekstovi.html 252 www.net/biz/vesti/srbija.rs: http://www. U meĊuvremenu ekonomska situacija se pogoršala. pa se javila potreba za mnogo većim sredstvima. “Ekonomska politika u vreme krize: izazovi.8 miliona specijalnih prava vuĉenja 250 (oko 402. prvobitni program predviĊa deficit izmeĊu 1. U te svrhe Vlada Republike Srbije donela je set mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize: 1. Beograd.Kao podršku merama donetih od strane NBS.php?dd=3&mm=3&yyyy=2009 Vujović. Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja. 2. Odluka o povećanju iznosa osiguranog depozita doneta je na predlog Evropske komisije. Povećanje državne garancije sa 3. Vladi Srbiji jedan od najvažnijih prioriteta jeste da smanji dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva i da obezbedi neophodan nivo likvidnosti kako u finansijskom tako i u realnom sektoru. Ukoliko se proceni da postoji potreba za još većim povećanjem iznosa osiguranog štednog uloga.000 257 evra.nbs.rs/export/internet/latinica/40/40_1/memorandum25122008. ali i uvoz što je smanjilo prihod od carina i PDV-a251.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubnakriza-poverenja.item. (2009). izvršni odbor MMF-a je odobrio petnaestomeseĉni stand-by aranžman u vrednosti od 350.000255 na 50. Vlada će naknadno razmatrati povećanje i do 100. ali su monetarne vlasti smatrale da je najbolje povući sredstva kada se proceni da je stvarno neophodno. 25. godine: http://www.253 Od monetarne politike pre svega se oĉekuje smanjenje inflacije i održavanje fluktuirajućeg deviznog kursa uz ograniĉene intervencije na meĊubankarskom tržištu. godine karakteristiĉan je pre svega po dosta restriktivnoj fiskalnoj i nešto manje restriktivnoj monetarnoj politici.5% i 1. Usmerena je na povećanje likvidnosti bankarskog sektora. D. Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici.3 miliona ameriĉkih dolara). Mere Vlade Republike Srbije za ublaţavanje efekata krize Novonastala situacija iziskuje snažne podsticajne mere ekonomske politike koje bi trajno obezbedile makroekonomsku i finansijsku stabilnost u cilju budućeg oživljavanja ekonomskog rasta. Beograd: Ibidem _. decembar 2008.000256 evra po štednom ulogu.5 miliona evra ili 530. 14.254 TakoĊe od Narodne banke Srbije oĉekuje se da bude spremna da prilagodi svoju poziciju shodno razvoju dogaĊaja na svetskom tržištu i situaciji u zemlji. Prema dogovoru 233.html 60 . NBS. (2009).bifonline. što je otprilike polovina deficita dozvoljenog po Mastriht kriterijumima predviĊenim za period pre globalne krize. godine. januara 2009.januara 2009. Savez ekonomista Srbije i UKDS. 253 Ibidem 254 255 www.pdf 256 257 Ibidem _.75% BDP.9 miliona specijalnih prava vuĉenja je moglo biti povuĉeno istog trenutka. Program i mere koje je Vlade Srbije donela zakljuĉno sa aprilom 2009.

35%261 plaća kod prodaja akcija. Doneta je odluka da se pomenuti porezi ne obraĉunavaju do kraja 2012. godinu su predviĊena sredstva za realizaciju ovih mera i iznose 3 milijarde dinara 263. Ukinut je da bi se podstakli graĊani da deponovanjem svojih sredstava u banke povećaju nivo štednje. Za povećanje likvidnosti privrede je predviĊeno oko 40 milijardi dinara264 kreditnih sredstava. godine porez će se opet obraĉunavati i iznosiće 10 %259. koji su namenjeni kupovini trajnih potrošaĉkih dobara domaće proizvodnje.ekapija. Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja.com/website/sr/page/226432/1 61 . ali i uz participaciju preko Fonda za razvoj koji izdvaja 5 milijardi dinara266. godine sa ciljem da se podstakne trgovanje akcijama na berzi. dok se porez na prenos apsolutnih prava od 0.rs/vesti/vest. 4.html 259 260 _. 3.gov. Suma od 17 milijardi dinara 265 kreditnih sredstava planirana je za investicije u privredi.rs/tekstovi. Porez na kapitalnu dobit se plaća na razliku izmeĊu kupovne i prodajne cene akcija i iznosio je 20 % 260. godine (26. www. U paketu se nalazi i 45 milijardi dinara 268 kreditih linija koje je država obezbedila od meĊunarodnih finansijskih institucija za finansiranje malih i srednjih preduzeća. (2008). Subvencionisanje razlike izmeĊu tržišne kamatne stope i kamatne stope za kredite namenjeni privredi.bifonline. U martu 2009. godine269.ekapija. Poĉetkom 2010.Porez na deviznu štenju je pre privremenog ukidanja iznosio 20 % 258. www. za koje će država obezbediti garancije preko Garantnog fonda. mart) MMF i predstavnici Srbije postigli su sporazum o kreditnom "stand by" aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR koji će trajati do aprila 2011. gde će država subvencionisati kamatne stope da bi ih uĉinila atraktivnim privrednicima. jer je rast proizvodnje i izvoza jako bitan u situaciji negativnih efekata svetske krize. 258 http://www.php?id=102486 Ibidem Ibidem 265 Ibidem 266 Ibidem 267 Ibidem 268 Ibidem 269 _.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-u-srbiji-pogubnakriza-poverenja.com: http://www. (2009).item.bifonline. Treći deo paketa su subvencije potrošaĉkih kredita u iznosu od 20 milijardi dinara 267. Privremeno ukidanje poreza na kapitalnu dobit i poreza na prenos apsolutnih prava kod HOV. Cilj opisanih mera je oĉuvanje konkurentnosti srpske privrede i stimulisanje domaće tražnje. Misija MMF i srpske vlasti postigli sporazum o kreditnom "stand by" aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR. U budžetu za 2009.srbija.rs: Ibidem Ibidem 261 Ibidem 262 Vlada Republike Srbije: 263 264 http://www. U okviru pomenutog paketa mera predviĊeno je da banke uz pomoć države odobre privredi i graĊanima kredite u vrednosti od oko 122 milijarde dinara 262.

www. povećanje PDV-a verovatno će biti poslednje razmatrano rešenje. godine predviĊene su budžetske uštede u iznosu od približno 100 milijardi dinara ili oko milijardu evra275.273 Time bi se spreĉilo odlivanje deviznih rezervi Srbije i pritisak na devizni kurs.ekapija.272 U cilju poboljšanja likvidnosti. Od toga 85% ušteda trebalo bi ostvariti smanjenjem rashoda a 15% povećanjem prihoda u budžetu276. Jelašić 27.com/website/sr/page/226432/1 271 272 273 274 275 276 277 278 Ibidem Ibidem _. uvoĊenje akciza na mobilnu telefoniju. realnije oporezivanje prihoda i povećanje poreza na upotrebu automobila velike radne zapremine.270 Vlada Republike Srbije se obavezala da će ekonomska politika zemlje biti prilagoĊena ekonomskoj krizi kroz rebalans budžeta. U 2009. godine.com: Ibidem Vlada Republike Srbije Ibidem Ibidem Ibidem http://www. godini za naplatu dospevaju krediti u iznosu oko 4.5 mil EUR. ne smanjuju ukupan iznos direktnih zaduženja privrede i banaka u Srbiji. Pored štednje na svim nivoima plan je usmeren na jeftiniju administraciju. marta sa inostranim kreditorima razgovara o reprogramu kredita. godine. jahti i letelica. smanjenja inflatornog pritiska i poboljšavanja ukupne makroekonomske situacije u zemlji.ekapija.271 Rebalansom budžeta biće zamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008.com: http://www. 270 _.srbija. Predlog predstavnika Srbije je da inostrane banke ove godine. zbog ekonomske krize. predstavnici Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u Beĉu postigli su dogovor sa inostranim kreditorima (matice 10 evropskih banaka koje posluju u Srbiji) o reprogramu duga banaka i preduzeća u Srbiji.ekapija. Planom se predviĊa povećanje ukupnog prihoda od 16 milijardi dinara 278 kroz povećanje akciza na benzin i dizel. koji je odobren u januaru ove godine i predviĊao je povlaĉenje 402.Novi stand by aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti. april 2009. (2009).rs/vesti 7.gov.274 Ujedno zadržavanje istog iznosa privatnog duga prema inostranstvu je jedan od uslova da Bord direktora MMF potvrdi dogovoreni novi aranžmanom sa Srbijom. Planira se i ukidanje upotrebe svih registarskih tablica osim srpskih.ekapija. realniju procenu poreza na imovinu. a vlasnici tih vozila moraće da plate carinu u iznosu od 10% i PDV u iznosu od 18% na tržišnu cenu vozila. dok je ranije bilo predviĊeno da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa inflacije. godine 62 . (2009). Planom mera Vlade iz aprila 2009. www. Prema reĉima državnih zvaniĉnika reĉ je o najmasovnijem fiskalnom prilagoĊavanju u okviru javnih finansija u Srbiji od 2000. Prema reĉima ministra finansija ukoliko ne bude dovoljno prihoda.5 milijardi evra koje su od inostranih banaka uzela preduzeća i banke iz Srbije. rast privredne aktivnosti.com/website/sr/page/226571 http://www. koji će se zasnivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskih rashoda. podršku javnim radovima i ulaganje u infrastrukturu277. Misija MMF i srpske vlasti postigli sporazum o kreditnom "stand by" aranžmanu u iznosu od oko 3 milijarde EUR.

Najavljen je i novi stimulans za banke da iznos povoljnih kredita za podsticanje privrede povećaju za 40 milijardi dinara287.rs/vesti 7. 279 Vlada Republike Srbije http://www. a preko 100 hiljada dinara za 15% na razliku iznad 40 hiljada.b92.rs/vesti 7. Potpredsednik vlade najavio je da će privatizovana preduzeća koja imaju problema sa likvidnošću moći da zatraže da im se deo dugova prema državi privremeno pretvori u državni kapital.srbija. BIA. godine trebalo da bude sprovedena multilateralna kompenzacija koja će omogućiti prekid lanca dugovanja.net/biz/vesti/srbija. april 2009. a Vlada će zajedno sa MMF-om praviti analizu plana i ostvarenja. Prema reĉima ministra za ekonomiju i regionalni razvoj ideja je da se ide na prinudno otpuštanje a ne na dobrovoljno prijavljivanje za odlazak uz otpremninu jer bi na taj naĉin otišli najvredniji radnici i najbolji struĉnjaci. dok bi u maju 2009.gov. Istovremeno.gov. Vlada će u naredne tri godine smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji na svim nivoima.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271 281 282 283 284 285 286 287 288 Ibidem Ibidem Ibidem Vlada Republike Srbije http://www.b92. (2009).net/biz 7. Prema saopštenju Vlade. a do kraja godine će njihov broj biti manji za 10% (8 000 radnika) 284 što bi trebalo da smanji izdatke budžeta za 13 milijardi dinara285.gov. Privrednici neće imati obavezu da stažiste zaposle posle godinu dana već će stažisti dobijati posao na osnovu toga kako se poslodavcima dokažu.srbija. http://www. _. pri ĉemu će prva revizija biti krajem jula ili poĉetkom avgusta 2009. Planira se odvajanje 21 milijarde dinara za zapošljavanje u privatnom sektoru.srbija.net/biz/vesti/srbija. Navedene mere smanjenja plata neće važiti za Vojsku. godine 280 _. Vlada Srbije objavila paket mera.net/biz 7.Smanjivanje rashoda prvenstveno će se ostvariti kroz smanjenje rashoda ministarstava od 26% ĉime će biti ostvarena ušteda od 40 milijardi dinara279. godine288. ĉime se planira ušteda od jedne do dve milijarde dinara283. policiju. godine http://www. a jedan deo novca omogućiće zapošljavanje 10 hiljada mladih stažista sa platom 20 hiljada dinara plaćenom od strane države286. april 2009. novi program za suzbijanje krize biće revidiran svaka 3 meseca. Doći će i do smanjenja troškova za 40% svim budžetskim korisnicima sa sopstvenim prihodima uz uštedu od 12 milijardi dinara 280. Smanjenje troškova javnih preduzeća (odnosno uplata celokupne dobiti javnih preduzeća u budžet) uštedeće državi pet milijardi dinara. april 2009. (2009). april 2009. http://www. zdravstvo. i smanjenja transfera lokalnoj samoupravi uz uštedu od 15 milijardi dinara 281. Vlada Srbije objavila paket mera.b92. Plate preko 40 hiljada dinara smanjuju se za 10%. april 2009. godine http://www.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354271 Vlada Republike Srbije Ibidem Ibidem http://www. najviši iznos neto plate limitira se na iznos šestostruke proseĉne zarade u Republici Srbiji. obrazovanje i pravosuĊe.b92. Privremeno će biti smanjene plate u državnoj administraciji.rs/vesti 13. godine 63 . a smanjenje troškova RZZO (Fonda za zdravstvo) ĉetiri milijarde dinara 282.

Pored toga što FED nije kontrolisao bankarski sistem na naĉin koji je trebalo. Zaključak Kriza koja je prvo zahvatila tržište nekretnina SAD. imale evropske zemlje. kako se talas krize izazvan na Volstritu proširio i na ostale delove sveta. nedostatak svežeg kapitala i povećane marže na kredite ukratko su efekti krize kojim je pogoĊena svetska ekonomija. Inicijalna pretpostavka da će veliki institucionalni investitori koji su uživali povlašćeni tretman kod regulatornih tela. ĉiji je dominantan spoljnotrgovinski partner Evropska unija. Izvor pomenutih slabosti potiĉe od ideje o neograniĉenoj liberalizaciji finansijskih tržišta. Kriza je nastala kao posledica voĊenja neodgovorne poslovne politike nadležnih državnih institucija za kontrolu finansijskog tržišta (FED i SEC) i nestruĉnosti u radu rejting agencija. u svojoj osnovi pokazala se pogrešnom i krajnje štetnom. zahvatiti ozbiljna recesija. preko snižavanja referentne kamatne stope. sprovodeći ekspanzivnu monetarnu politiku. odgovorno i u skladu sa dobrom praksom korporativnog upravljanja štititi interese svojih vlasnika. FED je uĉinio kredite jos jeftinijim i dostupnijim većem broj korisnika. Drugi talas krize kojim će najviše biti pogoĊen realni sektor proizvešće duboke i bolne posledice po ekonomije zemalja koje nisu imale direktno uĉešće u kreiranju krize. Ovaj podatak ujedno pokazuje koliko su ove dve ekonomije meĊusobno povezane. Sklapanjem aranžmana sa MMF-om Srbija bi znaĉajno smanjila rizik od većih makroekonomskih lomova i ulila bi dodatno poverenje stranim investitorima u sigurnost ulaganja u Srbiju. Posledice koje će Evropska unija pretrpeti zbog izrazite povezanosti dveju ekonomija. Bekstvo inostranog kapitala. zatvaranje nesolventnih privrednih društava. Jedan od naĉina za izlazak iz krize ili za ublažavanje efekata krize jeste upravo kreiranje uslova za znaĉajnije privlaĉenje stranih direktnih investicija. Prvobitne optimistiĉne prognoze pokazale su se pogrešnim i neopravdanim. Smanjenje izvozne tražnje. trgovinski deficit u poslednjim godinama beležio je rast i sa oĉekivanim smanjenjem priliva stranih direktnih investicija. drastiĉan pad berzanskih indeksa. Evidentno je da će u 2009. usled smanjenja izvozne tražnje. ekonomije zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja u narednom periodu najverovatnije će ostvariti realan pad. manifestovaće se kroz usporavanje privredne aktivnosti i time stvoriti recesioni lanĉani efekat koji će zahvatiti i ostale zemlje Evrope. koje su prouzrokovale krizu. smanjenje industrijske proizvodnje. kao i fundamentalnih slabosti koje godinama postoje u oblasti finansijske kontrole i regulative u SAD. ĉiji je gotovo sav izvoz namenjen tržištu Evrope (96.55%). Kako iz rasta spoljnotrgovinske razmene proizilazi ekonomski rast. a zatim se proširila na finansijski sistem i privredu SAD nije nastala sluĉajno. godini privredu Srbije. smanjenje zarada i rast nezaposlenosti biće najverovatnija obeležija 2009. sa minimalnom regulativom i slabom kontrolom poslovanja investicionih banaka i fondova. Situaciju u kojoj se Srbija našla dodatno komplikuje struktura izvoza koja je saĉinjena dominantno iz primarnih proizvoda sa malim uĉešćem industrijske obrade. makroekonomska stabilnost zemlje može biti dovedena u pitanje. a za kojima je tražnja na svetskom tržištu već na poĉetku krize ostvarila znaĉajan pad. Ispostavilo se da su najveću meĊunarodnu izloženost prema riziĉnim hartijama od vrednosti. 64 . a pre svega zemlje Evropske unije. Usled dugog niza godina voĊenja ekspanzivne fiskalne politike uĉešće javne potrošnje u budžetu Srbije znaĉajno je povećano. godine.15.

odnosno korekciju pogrešnih tržišnih oĉekivanja uzrokovanih neznanjem. koja je po poslednjim istraživanjima Svetske banke na veoma niskom nivou. jer je time Srbija pokazala da je ozbiljno shvatila razmere krize. Svi doneti programi ili oni koji se najavljuju pored toga što pozivaju na usklaĊene i sihronizovane mere nadležnih institucija. Donet je i drugi paket mera. Upravo je neznanje kao i pogrešan sistem vrednosti investitora bio jedan od izazivaĉa globalne krize. a ne realne vrednosti berzanskih proizvoda. koji su spekulanati generisali svojim lošim poslovnim odlukama. već prostu korekciju tržišta. 65 . obezbede neophodni nivo likvidnosti. prognoze finansijera sa nedovoljnim ili lošim znanjima bazirane su na pogrešnim pretpostavkama. Ovo nas dovodi do zakljuĉka da nastala kriza ne predstavlja propast tržišta ili kapitalizma. Kako se na berzma kupuju buduća oĉekivanja. Jedna od reformi odnosila bi se na obrazovni sistem. Centralne banke su se pomirile sa zatvaranjem banaka i nisu preduzimale znaĉajnije mere da neutrališu pad novĉane mase. ĉijom reformom bi se unele novine koje bi omogućile stvaranje komparativnih prednosti na tržištu znanja u Srbiji. bude socijalizovan i da sav teret krize preuzme obiĉno stanovništvo. Uopšteno gledano tržišnim uĉesnicima osnovna deviza bila je poput one koju je Majkl Daglas izgovorao kao tajkun Gorhn Geko u kultnom filmu “Wallstreet“: “Greed is good“. i smanje uticaj krize na najosetljivije delove stanovništva. U toj maloj grupi zemalja nalazi se i Srbija što je izuzetno znaĉajno. Vlade svih zemalja su u procesu pripreme programa mera za neutralisanje ili ublažavanje efekata svetske ekonomske krize. MeĊutim ostaje pitanje da li je u redu da gubitak. Na odluke Vada svih zemalja da uzmu aktivnije i sihronizovano uĉešće u rešavanju krize uticala su iskustva iz perioda velike depresije. jer su smatrali da će tržište samostalno uspostaviti ravnotežu. U cilju smanjivanja uvoza i stimulisanja domaće proizvodnje voĊena je protekcionistiĉka spoljna politika. unaprede koordinaciju donetih mera. podrže ekonomski rast. Nastojano je da se vodi politika uravnoteženog budžeta i većih poreza u cilju smanjivanja budžetskog deficita. odnosno sve do otpoĉinjanja svetske ekonomske krize. pa danas države pouĉene dešavanjem tokom prve svetske ekonomske krize. kako bi se povećala konkurentnost srpske privrede. Ulaganje na bazi pogrešnih pretpostavki trajalo je dugi niz godina. Na jednoj strani nalazili su se pohlepni prodavci sa lošim investicionim planovima koje su ipak odluĉili da ih prodaju. ali je mali broj zemalja zakljuĉno sa aprilom 2009. tridesetih godina prošlog veka. godine zvaniĉno predstavio plan i program mera za izlazak iz krize. jer su se na drugoj strani nalazili neobrazovani finansijeri koji su svesno ulazili u takave investicione planove. U tom periodu kreatori ekonomske politike vodili su laissez-faire politiku. Rezultat ovakvih mera je bio katastrofalan. imaju za cilj da: ostvare sklad izmeĊu monetarne i fiskalne politike. kako se prethodini nije pokazao dovoljnim. zakljuĉile su da su troškovi nepreduzimanja bilo kakvih mera mnogo veći od troškova intervencionistiĉke politike. “Pohlepa je dobra“.Srbiji su potrebne strukturalne reforme na svim nivoima.

www.com: http://www.php?option=com_content&task=view&id=123&Itemid=1 .ekonomija.php _. (2009). ledeni bankrot. (2007). godine. the International Finance Corporation and Palgrave Macmillan.html _. biofonline. Beograd. (2008). _.ekonomija. FREN. Swint. Savez ekonomista Srbije i UKDS. Em portal. (2008).net/biz/fokus/analiza.b92.detail. (2008). Beograd. International Herald Tribune: http://www. (2008). Kopaonik bizinis forum 2009.com: www.b92. Filipović. (2009).b92. www.rs: http://www. zajedniĉka strategija”. Bilten “Kvartalni monitor“.cntnt01.net/biz/: http://www.0&cntnt01articleid=36&cntnt0 1showtemplate=false&cntnt01returnid=54 _. Koji kurs nas oĉekuje do kraja godine.70k Stepanović B.php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=327083 _. (2008.0&cntnt01articleid=32&cntnt01origid=54&cntnt01re turnid=54 Vujović. London: http://www. i Vuĉković V. Savez ekonomista Srbije i UKDS.cntnt01. Ekonomist magazin br: 437. i Ćulibrk M. Galić A. ”Globalna finansijska kriza. EBRD News&events.ebrd.php?yyyy=2008&mm=10&nav_id=322259 Majstorović M. (2009). www. Zdravković M.Bibliografija: Crnobrnja.vesti.com/articles/ap/2008/09/30/business/EU-Belgium-Dexia.com/apps/news?pid=20601102&sid=ak38At3528Zc&refer=uk Tasić N.iht. (2008). Beograd. (2008). Kopaonik bizinis forum 2009. Bloomberg. Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa.katalaksija. Washington.4 billion euros bailout. Efekti svetske ekonomske krize na Srbiju.php?mact=News. Beograd.rs: http://www.ekonomija. Prokopijević M.org:http://www. (2008).0/index.php?mact=News. (2008). 2009 growth forecasts.bloomberg.print. EBRD. Island.org/index.). (2009). jul-septembar 2008. “Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize“.katalaksija. finansije i administraciju (FEFA). Dexia bank gets 6.org/index. A copublication of the World Bank.htm 66 . Ekonomija tranzicije. (2009). Ko je sledeći?”.rs/tekstovi. “Ekonomska politika u vreme krize: izazovi.vesti. Donig business 2009.com/new/pressrel/2009/090127. S. www.65/efekti-preno%C5%A1enja-globalne-finansijske-krize-na-bankarski-sektor-usrbiji-pogubna-kriza-poverenja.org: http://www. F. M.item. Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana nakon 2000. Fakultet za ekonomiju. ”Evropski konsenzus.net/biz/: http://www. _. www.com/v2. ograniĉenja.b92. Beograd.rs/exit/ISLAND-LEDENIBANKROT.html Milienković. Em portal. Ekonomist magazin br: 439. B. Bank of England cuts main rate a half point to 1%. paradoksi“. www. Efekti prenošenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji: Pogubna kriza poverenja. Beograd.bifonline. Kapitalizam i kriza. (2008).net/biz/fokus/analiza.ekonomija. D.

Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar. UNCTAD Handbook of Statistics. IMF Country report No. Monetary Policy Report to the Congress. (2009). _. _. februar 2009. godine. 116/2008 i 12/2009. _. godine. Statistiĉki bilten januar NBS. _. (2008). Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona. Republiĉki zavod za razvoj Republike Srbije.html _.rs/vesti: http://www. 25. godine. (2008). Board of Governors of the Federal Reserve System. Odluka o privremenim merama za oĉuvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.rs/vesti/srbija/73480. godine. _. _. Srpski ekonomski dijagram broj 2.dw-world. January 2009. Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar. Jelašić 27. (2009). (2008). www.emportal. NBS. Germany rescues Hypo Real Estate. (2009). (2009). Geneva. _.rs/vesti: http://www. Statistiĉki bilten februar NBS. IMF. _. www.de/dw/article/0. Washington. Beograd. IMF. 2008. godine. (2008).januara 2009. br. _.rs/vesti/svet/59925. IMF world economic outlook. 22. NBS.html _. (2008). _. _. januar 2009. 172. Beograd. UNICTAD. (2008). februar 2009. (2009).emportal. (2009). 2009. (2008). (2009). Washington. Statistiĉki bilten decembar NBS. U. NBS. _. Beograd.3692522. (2008). decembar 2008. (2009). 2008. _. Ekonomski institut Beograd.emportal.emportal. 2009. Ekonomski institut Beograd. godine. UNICTAD. _._.2144. Službeni glasnik RS. br. (2009). 171. Beograd. br. NBS. Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici. Deutsche Welle: http://www. _. Geneva. septembar 2008 NBS. Beograd. marta sa inostranim kreditorima razgovara o reprogramu kredita. Beograd: _. (2009).09/20. Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva. April 2009. UNCTAD: Assessing the impact of the current financial and economic crisis on global FDI flows. July 15. NBS.html 67 . _. Izveštaj o izvozu robe iz RS.S. Saopštenje NBS broj: 09/12 od 16. (2009).00. januar 2009. Beograd. (2009).

e-novine.eu/. http://webrzs.com/.rs/.tradingeconomics.com/.yu/src/2903/.org/fred2/fredgraph?s[1][id]=BORROW. http://finance.gov/monetarypolicy/default.wikipedia. http://research.statserb. http://www.yu/index.rs/vesti/.com/sr/ekonomija.htm#personal.gov/hpi_download.asp?Cl=14. http://en.gov.com/.com/. http://www.htm. http://www.b92.nbs.htm. http://www.php?lang=sr&s=press&id=188.rs/axd/index1. http://inflationdata.com/.ofheo.mfin.us/fedfundsrate/federal_funds_rate_history. http://www.stlouisfed.php?SifraVesti=311&Link.net/biz/.gov. http://www.emportal.stat.php?NazivSaopstenja=ST13&ind=3. http://www.belex.bea. http://www. http://www. http://unstats.rs/. http://www. http://www.Korišćeni web sajtovi: http://www. http://www.gov.co.federalreserve. http://webrzs.realtytrac. http://www.sr.piraeusbank.aspx.org/unsd/cr/registry/regcst.com/.sr. http://www.rs/vesti/.wsjprimerate.euribor-rates. http://www. http://www.srbija.un.ekapija.com/ 68 .org/.istockanalyst.yu/axd/arhiva1.gov.gov/national/index. http://www.euroekonom.yahoo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful