Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja

Finansijski sistem i tržište kapitala

“Vlasnik zemlje je nužno gradjanin one zemlje u kojoj se nalazi njegov posed. Vlasnik kapitala je gradjanin sveta i nije nužno vezan ni za koju posebnu zemlju.”

A. Smith
1.
POJAM FINANSIJSKOG SISTEMA Jedan od novijih pristupa savremenom menadžmentu jeste sistemski pristup, koji navodi sistem (sastavljen od niza podsistema koji funkcionišu po principu sinergije unutar njega) kao glavni okvir delovanja menadžmenta. Princip sinergije podrazumeva usklađeno delovanje podsistema ili elemenata sistema, kao i udruživanje snaga, jer se tako efikasnije ostvaruju ciljevi. Teorija sistema ima veliki značaj u tumačenju fenomena funkcionisanja preduzeća, posebno kad je u pitanju funkcionisanje delova preduzeća. Ona doživljava svoju ekspanziju polovinom prošlog veka razvijajući se kao naučna disciplina usmerena na izučavanje i otkrivanje zajedničkih osnova i jedinstvenih koncepcijskih okvira za proučavanje različitih sistema. Jedan od aspekata teorije sistema jeste da se sistemi nalaze svuda oko nas. Saglasno ovom stanovištu, svaku zemlju možemo posmatrati kao sistem, njenu privredu sa nizom podsistema ili manjih sistema u okviru nje. U okviru svake privrede ili privrednog sistema svakako je najznačajniji FINANSIJSKI SISTEM za koga se može reći da je „krvotok" svih ostalih sistema u privredi. Mnogi teoretičari ističu da se finansijski sistem sastoji od niza tržišta i subjekata na njima (fizička i pravna lica koja posluju na njima) i subjekata odgovornih za zakonitost poslovanja. Finansijski sistem je fundamentalni sistem privrednog sistema koji se sastoji iz više elemenata pomoću kojih omogućava nesmetan tok finansijskih sredstava u privredi. Karakteristike finansijskog sistema direktno utiču na poslovanje preduzeća kao subjekta privrednog sistema. Finansijski sistem obezbeđuje usluge koje su potrebne modernoj privredi:  istorijski posmatrano, finansijski sistem je prvo obezbedio sredstvo plaćanja, čime su redukovani troškovi transakcije, olakšano obavljanje prometa i omogućena specijalizacija proizvodnje;  finansijski sistem mobiliše finansijsku štednju obezbeđujući atraktivan prinos, visoku likvidnost i malu rizičnost;  finansijski sistem alocira resurse prema najboljim primenama, veliki broj finansijskih posrednika inicira konkurenciju, veća konkurencija utiče na privlačenje boljih projekata, a finansiranjem dobrih projekata povećava se profitabilnost investicija;

1

2) Finansijski instrumenti su predmet trgovanja izmedu finansijskih učesnika kao nosioca ponude i potražnje za finansijskim instrumentima. Osnovni i najvažniji elementi finansijskog sistema su : 1) 2) 3) finansijska tržišta. depozite. Mogu se deliti po raznim kriterijima i grupisati po raznim obeležjima. finansijske institucije i finansijski instrumenti. privreda i država preko dva segmenta finansijskog tržišta (tržišta novca i tržišta kapitala). potraživanja. finansijska prava. Najčešći aspekti grupisanja finansijskih učesnika su: a) emitenti i investitori. inicira njegovo udruživanje i trgovanje rizikom. komercijalnih banaka i ostalih finansijskih organizacija (poštanske banke i štedionice. hedžeri i špekulanti). određuje cenu rizika. finansijski sistemi se klasifikuju u različite grupe. i sklada kapitala i likvidnosti. Obuhvataju mnoštvo novčanih i drugih finansijskih instrumenata (hartije od vrednosti. bez zajedničkog mesta susreta. koje su nezavisne institucije i koje bi trebalo da funkcionišu u skladu sa principima solventnosti. zlato i plemeniti metali). U zavisnosti od toga koja komponenta finansijskog sistema ima veću relativnu važnost. štedno-kreditne organizacije i zadruge). Ove usluge koriste domaćinstva. sa različitim ciljevima. emitent (onaj ko emituje vrednosnu hartiju i hoće da je plasira na finansijskom tržištu) nalazi se u Beogradu. b) aspekt šireg i užeg shvatanja. 1) Finansijsko tržište se definiše kao mesto na kome se susreću ponuda i potražnja za finansijskim instrumentima ili sredstvima. zahvaljujući Internetu oni komuniciraju. NBS ima zadatak da finansijski sistem u Srbiji oporavi od posledica privrednog okruženja ‘90-tih. Na taj način se posao završava iz vlastitih kancelarija.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala  finansijski sistem ograničava rizik mobilizacije i alokacije resursa. 3) Učesnici na finansijskom tržištu su brojni. Finansijski sistem u Srbiji se sastoji iz centralne banke (Narodna banka Srbije). devize. a investitor (onaj ko hoće da uloži novac u tu HoV se nalazi u Sidneju). c) prema cilju upućenosti na finansijsko tržište (finansijski i nefinansijski učesnici. dogovaraju se. Postavlja se pitanje da li danas govoriti „mesto susretanja ponude i potražnje” ili samo „susretanje ponude i potražnje”. Koraci koje NBS preduzima su: 2 . jer savremena tehnika i tehnologija omogućavaju susretanje ponude i potražnje kao i kupoprodaju određenih instrumenata bez fizičkog susretanja njihovih predstavnika (npr. a plaćanje izvršavaju elektronskim putem). niza finansijskih institucija i instrumenata. raznovrsni i pojavljuju se u različitim ulogama.

privatizacija bankarskog sektora i rast učešća stranih banaka u finansijskom sistemu. Po navođenju autora (S. STRUKTURA FINANSIJSKOG SISTEMA Struktura globalnog finansijskog sistema određena je funkcionisanjem finansijskog mehanizma i finansijskog menadžmenta koji upravlja tim mehanizmom. strukturom. različito definisane u pojedinim finansijskim sistemima. Sistem je 3 . tip finansijskog sistema zasnovan na tržištu hartija od vrednosti 2. sistem investicija. Svaki od podsistema ima svoje instrumente. bankarski. Funkcionisanje finansijskog menadžmenta direktno zavisi od funkcionisanja finansijskog mehanizma sa njegovim glavnim elementima: strukturom i karakterom finansijskih institucija. finansijske instrumente. Klasična struktura savremenih finansijskih sistema uključuje: 1) 2) 3) 4) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) centralnu monetarnu instituciju.J. razvijenošću i funkcionisanjem). iako su one. monetarni. Teorija generalno prepoznaje dva tipa finansijskog sistema: 1) 2) tip finansijskog sistema zasnovan na bankama. 2. institucije i mehanizam funkcionisanja ali podrazumeva i određenu međusobnu povezanost. razvijenošću i širinom finansijskih instrumenata i finansijskih tokova i finansijskim tržištem (organizovanošću.1 Tip finansijskog sistema zasnovan na bankama Kod ovog tipa finansijskog sistema veći naglasak je na finansijskim posrednicima (naročito bankama). Finansijski sistem je tradicionalno nacionalna kategorija. dok tržište kapitala ima dopunsku ulogu.Ristića) podsistemi finansijskog sistema su: Sve ove komponente imaju zajedničke teorijske karakteristike. finansijska tržišta.Kovača i Ž. sistem štednje. bankarski sistem (različite vrste banaka i drugih depozitnih posrednika). ali se neke zajedničke karakteristike mogu relativno lako naći.Komazeca. kreditni. i njihova uloga je dominantna. devizni. kamatni sistem i fiskalni (porezni) sistem.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala smanjenje broja komercijalnih banaka (likvidacijom i integracijom).

Tri velike banke (Deutsche Bank. U ovakvom finansijskom sistemu uloga banaka je drugačija. Akcijski kapital banaka je mali. manje je važan. U takvom finansijskom sistemu. zajedno sa pravnim zaštitnim mehanizmima koji se nalaze u statutima kompanija. and Commerzbank) imaju 65% mesta u Odborima direktora i Nadzornim odborima kompanija. koji je vezan za finansiranje putem kredita. problem transfera rizika. U bilansu banaka. 2. Tržište kapitala je ključno u nadgledanju rezultata poslovanja kompanije i rada menadžera. i veliki deo „neutrživih“ kredita i avansa. Takav finansijski sistem je uzrokovao da industrijski menadžment posluje sa ograničenjima. između banaka i kompanija razvio se širok spektar oblika saradnje. Osnovna aktivnost ovih banaka uključuje depozitne transakcije i davanje kredita kompanijama i domaćinstvima. strana sredstava sadrže kombinaciju malih iznosa gotovine i depozita kod Centralne Banke. 4 . Dresdner Bank. Ukoliko poslovanje neke kompanije nije zadovoljavajuće. S obzirom da je banka i kreditor i vlasnik. Zbog velike disperzije vlasništva u kompanijama. Banke su striktno zainteresovane za kamatnu stopu. Anglo-Američki model finansijskog sistema zasnovan na tržištu predstavlja način internalizacije rizika u odsustvu bliske relacije između banke i kompanije. U ovom sistemu je jasno da minimiziranje rizika od bankrotstva kompanije ne može dovesti do maksimiziranja dobiti za akcionare. zainteresovani investitor će biti u poziciji da stekne dovoljno akcija kako bi ostvario kontrolu i promenio način upravljanja tom kompanijom. Kako je odnos duga i neto-kapitala u kompanijama prilično nizak. cena akcija na tržištu opada. pojedinačni akcionari nisu u mogućnosti da ostvare značajan uticaj na odluke o poslovanju. većinom sa neodređenim rokom dospeća. Finansijski sistem u Nemačkoj postavljen je oko tri velike univerzalne banke koje su tesno povezane sa industrijom. nešto veoma likvidne imovine.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala veoma koncentrisan. a njihove obaveze su pretežno depoziti. U toj situaciji. jer se od njega očekuju visoke zarade na kapital u kratkom roku. od čega je najveći deo po viđenju. Visok nivo koncentracije korporativne kontrole. U ovom modelu sistem se oslanja “na široku dostupnost javnih informacija i važnost reputacije kompanije – kao suprotnost oslanjanja na kontrolni mehanizam koji nose dužnički instrumenti”. Tržište kapitala pruža okvir za spoljašnju kontrolu poslovanja kompanija. One se fokusiraju na kratkoročno kreditiranja i imaju malo interesa da preduzimaju rizik ili da sprovode kontrolu nad radom kompanija. Banke pozajmljuju sredstva na kratak rok i nisu ostvarile blisku vezu sa kompanijama. čine preuzimanja (takeover) veoma retkim.2 Tip finansijskog sistema zasnovan na tržištu hartija od vrednosti Drugi tip. te akcionari imaju motiv da akcije prodaju. banke nisu u mogućnosti da ostvare neki značajniji uticaj na menadžersku strukturu. kao što su državne hartije. zato je najvažniji mehanizam naknadne kontrole preuzimanje kompanija (takeover).

poboljšava se efikasnost alokacije sredstava. Takođe.efekata). Posebno je uočen porast trgovanja derivatima. kako bi bile u mogućnosti da ga vrate uvećanog za kamatu. banke su počele da se uključuju u finansijski inženjering. već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom. To je organizovano tržištu na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim. u teoriji. standardizovanim tržišnim materijalom. Nove finansijske institucije (nebankarski finansijski posrednici) ušle su u bankarsko tržište.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala Promene u politici finansijskog sektora 80-tih godina pošlog veka približili su ova dva. tržište kapitala obezbeđuje veću raspoloživost dugoročnih izvora sredstava produžavanjem ročnosti finansijske aktive uz minimiziranje rizika finansijske nestabilnosti. povećava se broj usluga koje pružaju finansijske institucije i olakšava se pristup stranog kapitala. Skup je svih institucija pomoću kojih se vrši alokacija (razmeštaj) slobodnih dugoročnih finansijskih sredstava koje emituju preduzeća. finansijske institucije ili država ka onim privrednim subjektima kojima nedostaju ta sredstva. proširuje se vlasništvo. na tržištu kapitala se trguje dugoročnim novčanim sredstvima (kapitalom) i dugoročnim HoV odnosno vredonosnih papira (tzv. 3. po unapred poznatim pravilima. banke su počele da preduzimaju operacije na tržištu kapitala. Uloga berze je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne cene akcija. Kreiranjem pravne i institucionalne infrastrukture i razvojem tržišta kapitala povećava se domaća finansijska štednja. Organizovano tržište kapitala može da omogući firmi da lakše privuče dodatne izvore dugoročnog finansiranja. Eksplicitna ili implicitna ograničenja na bankarske operacije na tržištu kapitala su vremenom smanjivana i posledica je bila rast obima trgovanja. po unapred propisanim pravilima i 5 . Takođe. Danas zajmoprimci imaju veću mogućnost izbora: mogu se obratiti finansijskim posrednicima (koji po pravilu nisu banke) ili mogu doći do novca na finansijskom tržištu. Na taj način došlo je do povećanja konkurencije i smanjenja cijena bankarskih usluga (kamatne stope). obuhvata i tržište investicionih i hipotekarnih kredita. Sa druge strane. POJAM TRŽIŠTA KAPITALA Tržište kapitala je finansijsko tržište na kome se kupuje i prodaje kapital. različita sistema. što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi. odnosno počele su da obavljaju poslove koji su ranije bili vezani samo za banke. Ovo tržište može biti organizovano i neorganizovano. ali i do povećanja sistemskog rizika. taj dug se može transformisati u HoV i prodati na finansijskom tržištu. čak i bankarske derivate. Znači. čime se poboljšava distribucija dohotka. Često. Te firme pozajmljuju kapital i ulažu ga sa ciljem oplodnje. i kada kompanija ima dug prema banci. Banke su počele da kombinuju dva ili više klasičnih instrumenata proizvodeći nove instrumente. mesto na kome se susreću potražnja i ponuda kapitala. Berze su najčešća mesta na kojima se trguje instrumentima tržišta kapitala.

vrste hartija od vrednosti koje su u prometu na tržištu. Obeležja efikasnog tržišta: pri utvrđivanju cena zanemaruju se prethodne cene i događaji a investitori su zainteresovani samo za relevantne cene. i u ime i za račun tih lica. Osnivači tržišta kapitala obrazuju osnivački odbor. OSNIVANJE TRŽIŠTA KAPITALA Tržište kapitala osnivaju banke i druge finansijske organizacije koji obezbeđuju uslove za početak rada i odgovorni su za njihov rad i funkcionisanje. Tržište se osniva na skupštini tržišta. sastav. društvena preduzeća i druga pravna lica posredstvom ovlašćenih učesnika. Obrazovana komisija daje odobrenje za početak rada tržišta kapitala u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva. predlog poslovnika o radu tržišta i predlog za izbor članova upravnog odbora. Tržište kapitala su pravna lica koja u pravnom prometu tržišta istupaju u ime i za račun učesnika u radu tržišta. u svoje ime i za tuđ račun. Promene cena mogu biti slučajne (nasumične) ali se te cene u razmeni brzo koriguju. Odobrenje za učestvovanje u radu tržišta daju upravni odbori. Poslovnikom o radu. vrednosti i informacije u vezi sa budućim tokovima gotovine odnosno ne zanima ih knjigovodstvena dobit. dobit. druge finansijske organizacije. Funkcija berze je da obezbedi kontinuirano tržište HoV po cenama koje bitno ne odstupaju od onih po kojima su prethodno prodate. o tržišnoj vrednosti hartija od 6 .Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala načinima važećim za sve subjekte. koji podnosi osnivačkoj skupštini predlog statuta. način izbora i nadležnost upravnog odbora i drugih tela. prava i dužnosti učesnika u radu tržišta. društveni fondovi. određuju se način i uslovi obavljanja poslova na tržištu. Učesnici istupaju na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun. način rešavanja sporova koji se odnose na poslove tržišta i ostala značajna pitanja za rad tržišta. Daje relevantne informacije o vrednosti kapitala a hartije od vrednosti prodaju se po stvarnim cenama. kriterijumi o ispunjenju uslova za učesnike u radu tržišta. koju čine predstavnici osnivača. Obično tržište novca i tržišta kapitala organizuju jedinstveni informacioni sistem preko koga se obezbeđuju podaci o ponudi i tražnji novca i hartija od vrednosti. Zato se upisuju u Sudski registar. zarade) da bi došli do podataka na osnovu kojih bi mogli predvideti buduće poslovanje. Učesnici u radu tržišta kapitala mogu biti banke. Statutom se utvrđuje unutrašnja organizacija tržišta. 4. Berze omogućavaju ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i da ih usmere. Kontinuitet je neophodan za očuvanje likvidnosti HoV (smanjujući kolebanje cena) i bez njega ne bi bilo mnogo ulagača koji bi bili zainteresovani za kupovinu hartija od vrednosti. vrednost kapitala. Osnivačka skupština donosi statut i poslovnik o radu tržišta i bira upravni odbor tržišta. u skladu sa odgovarajućim zakonom. Efikasno tržiste kapitala je ono koje alocira sredstva na produktivnu upotrebu. Poslovni analitičari istražuju precenjenosti ili potcenjenost HoV analizirajući informacije (npr. način vršenja kontrole poslova na tržištu od strane upravnog odbora.

pogrešne interpretacije informacije ili neobjavljivanja relevantnih informacija onih koji prodaju ili savetuju oko kupovine instrumenata na tržištu kapitala  Rizik neadekvatnog investiranja: Javlja se kada investitor ulaže u instrumente koje ne razume ili kada ne razume rizik koji instrumenti nose 7 . Inicijalni uslovi za nastanak tržišta kapitala utiču na prioritete regulative tržišta u zemljama u tranziciji. Prioritet regulative pri razvoju tržišta nakon tenderske privatizacije sličan je onom u razvijenim ekonomijama: da pruži zaštitu malim akcionarima koji trguju akcijama nakon privatizacije. To je rezultat nerazvijenih mehanizama i nedovoljne interne kontrole u kompaniji. neadekvatno finansiranje kompanije.2 Rizici sa kojima se investitori sreću na tržištu kapitala  Rizik odluke: Postoji određeni rizik da kompanija u čije hartije se investira bankrotira ili ostvari loš poslovni rezultat. investitor može da izabere da ne kupi neke akcije ukoliko smatra da pravila utvrđena statutom kompanije nisu prihvatljiva. 5.  Rizik od prevare: Investitori su izloženi riziku od prevare. te se i njihovo ponašanje razlikuje. nekompetentnog menadžmenta. Različita motivaciona struktura mora se uzeti u obzir prilikom regulisanja tržišta kapitala u zemljama u tranziciji jer prosta primena standardne regulative tržišta kapitala razvijenih zemalja može biti kontraproduktivna.. slobodan transfer akcija)..1 Prioriteti regulative tržišta kapitala Na tržištu kapitala u zemljama u tranziciji glavni učesnici imaju različite ciljeve od ciljeva učesnika u razvijenim ekonomijama. Cilj javnih kompanija u razvijenim ekonomijama je da privuku investitore tako da nemaju interesa da se ne poštuju osnovna prava akcionara. o kotaciji hartija od vrednosti itd. o bonitetu izdavaoca hartija od vrednosti. o visini kamatne stope. S obzirom da se zakoni striktno poštuju i sprovode. informacije investitorima o alternativnim mogućnostima investiranja i da omogući nadzor nad upravljanjem kompanijom. Ona su definisana zakonom o privrednim društvima i statutom same kompanije. mogućnost kompanijama da izdavanjem novih emisija akcija pribave novi kapital. REGULATIVA TRŽIŠTA KAPITALA 5. 5. U skladu sa zakonom. pravo na dividendu.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala vrednosti. U razvijenim ekonomijama osnovna prava akcionara se podrazumevaju. Zaštita prava u kompanijama je preduslov za zaštitu investitora u trgovanju na tržištu. o bonitetu hartija od vrednosti. Glavni cilj sekundarnog tržišta takođe je sličan: da obezbedi likvidnost za investitore. U ekonomijama u tranziciji prioritet je obezbediti da se u privatizovanim kompanijama poštuju osnovna vlasnička prava (pravo glasa. na tržištu kapitala se obavljaju poslovi posredovanja u prometu dugoročnih hartija od vrednosti.

FINANSIJSKI SISTEM I TRŽIŠTE KAPITALA 6. odnosno rizik investicija da neće dati očekivani prinos ili da neće biti očekivane kapitalne dobiti 5. Takav pokušaj bi doveo de neumerenog povećanja troškova a neuspesi na tržištu se ne bi eliminisali. Poverenje investitora u tržište kapitala ne može se graditi na pretpostavci da se regulativom mogu sprečiti ili preduprediti svi gubici. te tržište počinje da svoju funkciju obavlja manje efikasno. Na tržištu su prisutni manje i više informisani učesnici. Ako bi investitori pogrešno zaključili da nijedna kompanija ne može poslovati neuspešno ili da ne može bankrotirati to bi negativno uticalo na motiv pojedinaca i kompanija da procenjuju rizik vezan za njihovu investicionu odluku. povećanja investicionih mogućnosti. Osnovna pretpostavka tržišne ekonomije su tržište novca i finansijskog kapitala. da se podržava efikasnost tržišnih mehanizama i stabilnost tržišnog sistema u celini. što bi opet za posledicu imalo smanjenje poverenja u tržište. naročito od smanjenja cena. Nije racionalno pokušavati da se spreče svi tržišni neuspesi (što je i nemoguće). Zato je osnovno pitanje 8 . U stvarnosti je drugačija situacija. koji imaju manje i više znanja i veština. zastupajući svoj interes. rezultat dostignutog nivoa privrednog razvoja i formirane štednje–funkcionisanja celokupnog privrednog sistema. Konsekvenca nejednakog znanja i veština učesnika na tržištu su situacije kada aktivnosti jednog. Investitori imaju koristi od normalnog funkcionisanja tržišnog okruženja. U prirodi tržišta je da svojom nestalnošću čini nemogućim izbegavanje svakog rizika od neuspeha. istraživanja i inovacija. banke) koji. jačeg učesnika (npr.3 Informacije na tržištu kapitala Tržište kapitala je zasnovano na informaciji.1 Finansijske osnove razvoja tržišta kapitala Finansijska tržišta sa svojim institucijama. Zbog toga je neophodno da se održava tržišno okruženje. slabijeg učesnika (npr. Ova informaciona nejednakost u krajnjem vodi narušavanju tržišnog funkcionisanja sistema što za posledicu ima smanjenje poverenja drugih tržišnih učesnika u tržište. Regulativa tržišta treba da smanji negativne pojave ali ne treba da ograničava tržišni mehanizam i tržišnu konkurenciju. utiče na aktivnost drugog. Postojanje informacione nejednakosti i nekih negativnih posledica aktivnosti tržišnih učesnika je razlog za postojanje regulative tržišta. Poverenje u tržište i njegove mehanizme je ključni faktor uspeha svakog finansijskog tržišta. U zamišljenoj situaciji idealnog funkcionisanja tržišta svi učesnici imaju na raspolaganju istu informaciju u istom trenutku i samo od njih zavisi kako će tu informaciju koristiti. instrumentima i mehanizmom delovanja okosnica su uspešnog funkcionisanja privrednog sistema u celini. individualni investitor) koji nema mogućnost da utiče na situaciju. 6. Zato imamo situacije kada je jedna strana u transakciji više informisana od druge strane.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala  Rizik fluktuacije vrednosti i prinosa na investiciju. odnosno neuspesi ili bankrot učesnika na tržištu.

dok je obavezno lice izdavalac hartije. HoV mogu biti stvarno-pravne (sadrže neko stvarno pravo na pokretne ili nepokretne stvari). upravljanje finansijskim rizicima i i nivoa rizika. U finansijski i privredni sistem naše zemlje uveli smo HoV radi ostvarenja razvojnih ciljeva kao što je veća efikasnost u upotrebi kapitala. akcije koje daju akcionarima (radnicima koji su na osnovu minulog rada dobili akcije) pravo upravljanja (efikasnost upotrebe kapitala). proces privatizacije preduzeća itd (S. Ako se pažnja usmeri na izdavanje akcija zaposlenim radnicima u preduzećima ili na formiranje novih preduzeća treba istaknuti: vezu svojine i zaposlenih u što većem stepenu. mogućnost priliva neto ino-kapitala. novozaposleni radnici bi mogli dati svoj ulog pri zapošljavanju na bazi dugoročnog kredita kod banaka jer preuzimaju i obaveze otplata (čime se smanjuje kreditna zaduženost i obaveza preduzeća). novi upravni mehanizam u društvu. na koje je hartija preneta. 6. pribavljanje nedovoljnih sredstava za novo finansiranje investicija. stvarna pravna država i razvijena regulativa na tržištu kapitala.Ristić.3 Tržište kapitala.J. aktivnije i brže stvaranje otvorene tržišne privrede uz privlačenje ino-kredita.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala mogućnosti razvoja ovog tržišta i ograničenja. Akcionarsko upravljanje je proces opšteg podruštvljavanja produkcionog odnosa što je najviši oblik podruštvljavanja kapitala. to mogu biti: menica. obligacionopravne (sadrže obligaciono pravo..Ž. Strategije finansiranja ekonomskog rasta. centalna banka i inostrani nosioci štednje. Reforma privrednog sistema poseban 9 . 6. ček. str.2 Akcionarski kapital i tržište kapitala Na tržištu efekata postoje sektori: država. povećanje efikasnosti investicija i upotrebe instalisanog kapitala. veća mobilnost sredstava. smanjenje kreditne prezaduženosti privrede. poslovne banke. podruštvljavanje u vlasničkim odnosima. stanovništvo. tj. brža transformacija instalisanog kapitala u likvidni oblik i brže restrukturiranje privrede. postojanje otvorene privrede. dovoljan nivo potrošnje koja stvara elastičnu potrošnju (uz mogućnost njenog preusmeravanja). Kod HoV postoje dva prava – pravo na hartiji (pravo svojine ili pravo zaloge) i pravo iz hartije (po svojoj pravnoj prirodi to je stvarno. Pretpostavke za razvoj finansijskog tržišta su dovoljan nivo i želja za profitabilnim ulaganjem finansijske štednje. poverenje subjekata u instrumente finansijskog tržišta.Komazec. obveznica. to je akcija). finansijski instrumenti i derivati Hartije od vrednosti na finansijskom tržištu: HoV su pisane isprave čiji imalac može ostvariti neko subjektivno građansko pravo označeno na hartiji. kreditno pismo) i hartije s pravom učešća (sadrže određena članska prava imaoca i pravo učešća u dobiti društva. koje po pravilu glasi na sumu novca. itd. Zakoniti imalac HoV je lice koje je kao imalac prava označeno na samoj hartiji.Kovač..394). obligaciono ili člansko pravo). efikasan bankarski sistem. sredstava i odluka u upotrebi sredstava (proces indvidualizacije).

finansijskih instrumenata čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora.4 Mogućnosti razvoja privrednog sistema i tržišta kapitala Pitanja koja se postavljaju o mogućnostima. 6. strane valute. Moguće je razviti i niz drugih finansijskih derivata tj. 10 . jake institucije i efikasan privredni sistem zemlje. da li je moguće govoriti o plasmanima u dugoročne efekte ako je inflacija visoka. zatim na bazi novih ulaganja (iz njihovih mesečnih primanja) ili emisije na bazi raspodele kapitala preduzeća. itd. investicije kao preduslov privrednog rasta). pravcima i efektima razvoja tržišta kapitala između ostalih su: kakva je apsorpciona moć tržišta HoV.besplatne akcije). ko će kupovati akcije i šta im se nudi kao prinos. obveznice. Razlog tome je što je privredi potreban kapital za razvoj i trajna obrtna sredstva a i da bi se povećala efikasnost privrede i korišćenje tako uloženog kapitala preko akcija. vrsta. porast faktorske produktivnosti i smanjenje jediničnih troškova rada.. Tada se u našoj zemlji počelo sa upisom i podelom akcija zaposlenim radnicima na bazi njihovog ostvarenog minulog rada u preduzeću (tkz.. Faktori ubrzanog privrednog razvoja su: jako i konkurentno tržižte. dinamičan razvoj spoljne trgovine i adekvatna uloga države i tržišta u privrednom razvoju. Osnovna ekonomska pitanja privrednog razvoja zemlje koja treba rešiti su: akumulacija kapitala (štednja kao preduslov investicija. količina. kvalitet i druga svojstva su standardizovani. promena privredne strukture.Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Finansijski sistem i tržište kapitala naglasak stavlja na akcije i obveznice. reforma rashoda i promena privredne strukture. određena vrsta robe. liberalizacija i privatizacija. dobra ekonomska politika. Privredni rast i strukturne reforme podrazumevaju sledeći redosled: stabilizacija. na koji kapital se računa kod kupovine i prodaje akcija. Predmet ugovora mogu biti akcije. 90-tih godina prošlog veka je u našoj zemlji postignuta saglasnost u vezi potreba i prednosti uvođenja akcija i obveznica. ekspanzija izvoza. Efikasan finansijski sistem i efikasno korišćenje resursa su ključni faktori bogatstva jedne zemlje. berzanski indeksi. restrukturiranje preduzeća.