INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

UVODNA REČ
Društvo u kojem danas živimo i radimo nosi atribut ’’savremeno’’; ta osobina bi trebalo da krasi sve naše predškolske ustanove i njene vaspitače. Ovaj zahtev je bio od presudnog značaja i za uvo enje predmeta INFORMATIKA I RAČUNARSTVO (IR) na strukovnim studijama za obrazovanje vaspitača. Akcenat predmeta IR odnosi se na praktičan pristup u radu na računaru kojim su objedinjeni svi segmenti informatike. Sadržaji udžbenika se me usobno nadovezuju i prožimaju s ciljem da pruže saznanja preko potrebna ’’savremenom’’, kvalitetnom i dobro osposobljenom vaspitaču. Gotovo da nema oblasti ljudskog delovanja u kojima IR nisu ostvarili revolucionarna dostignuća, utičući tako presudno i na stvaranje novih društvenih i globalnih odnosa, ali i ponašanje svakog pojedinca. U proceni tog uticaja postoje dva suprotstavljena gledišta, a razlikuju se po tome da li u njima preovladava optimizam ili pesimizam. Izme u jednostavnosti i krajnosti utopijskih koncepata realnost je mnogo složenija. Dakle, govorimo o pozitivnim ili negativnim uticajima IR na čoveka. Pozitivni uticaji su, pre svega, posledica niza pojava koje doprinose kvalitetnijem komuniciranju izme u grupa i pojedinaca. Informaciona tehnologija sažima prostor i vreme kroz brz i prostorno neograničen pristup informacijama, odnosno, raznim vrstama znanja, uz mogućnost novog tipa informacione i komunikacione povezanosti pojedinaca. Zahvaljujući savremenoj informacionoj tehnologiji čovek može koristiti informacione procese, kako bi postao samosvesniji i kako bi ostvario veću slobodu izbora u raznim životnim situacijama. Dostupnost raznovrsnih informacija i sveobuhvatna komunikaciona povezanost čine pojedinca nezavisnim, jer su informacioni monopoli čest način upravljanja ljudima. Informacioni procesi omogućuju brz napredak, razvoj spoznaje i celovit razvoj kreativne ličnosti. Uticaj informacione tehnologije na društvene organizacije i grupe pokazuje slične prednosti kao i njen uticaj na pojedinca. Negativni uticaji se, najpre, ogledaju u informacionoj preopterećenosti zbog ogromnog porasta količine dostupnih informacija. Ljudske su sposobnosti primanja informacija ograničene, a povećan pritisak u tom smislu izaziva psihičke poremećaje, nervozu i frustracije. Informaciona tehnologija može biti sredstvo ugrožavanja privatnosti, manipulacije i zloupotrebe svake vrste. Najrazvijenija su društva već duboko suočena s tim problemima. Manipulacija medijima, komunikacijama, kontrola oblikovanja, izbora i tokova informacija prisutni su i u društvima s dugom demokratskom tradicijom. Posredno komuniciranje, bez neposrednog me uljudskog kontakta, ra a preteranu individualizaciju, izolaciju i otu enost jer je dehumanizovano. U prirodnoj, neposrednoj komunikaciji samo se deo informacija prenosi rečima, a to je ono što ljude čini društvenim bićima. Na nivou društva ili manjih društvenih grupa, isto tako može doći do pojačane otu enosti, manipulacije, pa i do uzajamnog sukoba grupa u organizaciji. Primena informacione i telekomunikacione tehnologije nudi rešenja nekih problema današnjice, ali i radikalne izmene pojedinih društvenih procesa. Poseban vid njihovog uticaja danas se ogleda kroz globalizacione procese jer su ove tehnologije infrastrukturne za te procese. Iako se katkada globalizacija ističe kao ekonomski fenomen, ona je mnogo složenija i utiče na brojna druga područja života pojedinca i društva. Posebno je bitno istaknuti njihove kulturološke uticaje koji sežu do kreiranja potpuno novih kulturnih vrednosti. Informatičko je obrazovanje postalo imperativ čoveka savremenog doba, pa je u skladu s tim i uobličen sadržaj ovoga predmeta. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i usavršavanja u oblastima informatičkih predmeta, a namenjen je, kao pomoć u savladavanju 1
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO neophodnih sadržaja primenjene informatike, studentima Visokih škola strukovnih studija, budućim vaspitačima predškolskih ustanova. Sadržina ovog udžbenika proverena je kroz inostranu praksu i iskustva, te verifikovana i u našim uslovima. Iznedrena je na temelju višegodišnjeg stručnog i naučnog usavršavanja i istraživanja; proučavanja dostupne domaće i inostrane literature; izvo enja nastave predmeta Informatika i računarstvo, Primena računara u vrtićima, Od igračke do računara i projektovanja obrazovnog softvera. U sebi objedinjuje i uopštavanja nastala na temelju empirijskih, doktorskih, magistarskih i diplomskih radova studenata većeg broja fakulteta i viših škola. U udžbeniku su naznačena i neka značajna pitanja budućnosti obrazovanja jer se savremeni civilizacioni tokovi kreću u smeru novog informatičkog društva, pa se postavljena pitanja uticaja informatike i informatičke tehnologije na obrazovanje, pre svega, odnose na vaspitanje i učenje.

2
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

TEME
1. INFORMATIKA U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU 1.1. Osnovni pojmovi i definicije 1.2. Informatika 1.3. Informatika u obrazovanju

1. INFORMATIKA U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU Informaciona i komunikaciona tehnologija omogućavaju prenos i upotrebu svih vrsta informacija, te predstavljaju najprodornije ''sverazvojne'' tehnologije današnjice i temelj su ekonomije, društva, vaspitanja i obrazovanja 21. veka. Ove tehnologije su generator promena u svim sferama društva. One nalazе primene u privrednim granama, područjima nauke i podloga su za uspešno delovanje vaspitanja i obrazovanja. Jednostavan pristup informacijama i znanju omogućuje kvalitetno obrazovanje. Udaljenost više nije prepreka za komunikaciju i učenje. Ove tehnologije su preduslov za kreativnu i svrsishodnu upotrebu znanja. Znanje i inteligentno korišćenje informacija postaju ključni činioci novog privrednog sistema, te se umesto naziva informatičko društvo, sve više upotrebljava termin društvo znanja. Uspešno delovanje u informatičkom društvu, odnosno u društvu znanja, zahteva od svakog pojedinca stalno obnavljanje i proširivanje znanja. Uticaji ovih tehnologija na razvoj čovečanstva biće višestruko značajniji od uticaja tehnologija iz prošlosti. Današnja primena računara i mreža samo je početna faza perioda sveprisutne informacione i komunikacione tehnologije koja se menja pred našim očima. E-learning je oblik obrazovanja koji poprima sve veće razmere u vaspitno-obrazovnom procesu u svetu. Zahvaljujući svojim glavnim činiocima - vremenskoj i geografskoj fleksibilnosti, e-learning donosi novi kvalitet u obrazovni proces, otvarajući nove mogućnosti razmene mišljenja, znanja i iskustava. Za optimalnu primenu e-obrazovanja potreban je i adekvatan softver. CARNet svojim korisnicima omogućava korišćenje programa za kreiranje nastave, WebCT, a redovnom nabavkom elektronskih časopisa i online baza osigurava pristup najrelevantnijim bazama podataka iz niza naučnih područja koji sistem, organizaciju i preglednost čine nezaobilaznim izvorom objektivnih informacija. Globalizacija u kojoj internet ima važnu ulogu uticala je na strukturiranje obrazovnih sistema i realizaciju procesa učenja. Koncept učenja na daljinu (engl. distant learning) danas je tema o kojoj, ne samo da se naširoko raspravlja, nego je to i globalni projekat na čijem se oživotvorenju intenzivno radi. Javljaju se potpuno izmenjeni oblici pružanja obrazovnih usluga preko interneta i brojne nove organizacije koje se time bave kao svojom osnovnom preokupacijom. U jednoj od vodećih svetskih informatičkih kompaniji današnjice, Microsoftu, pokrenuta je inicijativa za osnivanje globalnog virtualnog univerziteta na koji bi se mogao ’’upisati’’ ko god želi i učiti ono što želi, metodama koje će sam izabrati i dinamikom koja mu najviše odgovara. 3
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Učenje na daljinu kao koncept nudi privlačna rešenja i za bogate i za krajnje siromašne sredine; ono što je bitno: smanjuje potrebe za ulaganjem kapitala u obrazovnu infrastrukturu, uz istovremeno ostvarivanje boljih edukativnih učinaka te, na kraju, donosi sa sobom potpuno nove elemente demokratije i zadovoljavanja jednog od osnovnih ljudskih prava - prava na obrazovanje. Informaciona i komunikaciona tehnologija će sasvim sigurno snažno obežiti period sledećih nekoliko desetleća. Obrazovni sistem mora osposobiti za život u društvu znanja mlade koji se danas nalaze u vrtićima, osnovnim i srednjim školama kao i one koji će tek ući u sistem redovnog školovanja. Nadalje, obrazovni se sistem mora suočiti s činjenicom da je učenike neophodno pripremiti za celoživotno učenje koje se nameće kao nužan preduslov uspešnog delovanja u budućem društvu znanja. Posebnu pažnju treba posvetiti obrazovnim programima koji razvijaju i stimulišu kreativnost od najmla eg uzrasta. Kakav je značaj računara i video igara? Prikladno korišćenje računara može poboljšati dečje kognitivne i socijalne veštine, npr. kreativnu igru, učenje ovladavanjem veština, rešavanje problema, konverzaciju. Već za decu doba od 3 ili 4 godine postoje prikladni računarski programi. Deca vole sara ivati me usobno dok rade na računaru i pri tom komuniciraju. To se odnosi na decu ranog školskog uzrasta (koja znaju čitati i pisati). Računar kao medij omogućava iskustveno učenje, istraživačko i otvoreno, a može biti i koristan alat za razne namene. Može poboljšati sposobnosti planiranja i rešavanja problema. Može pomoći deci u motivaciji za postizanjem vaspitno-obrazovih ciljeva, kao i u razvoju stvaralaštva. Deca koja se igraju uobičajenim igračkama, npr. LEGO kockama, zamišljaju konkretne stvari realnog sveta (dve kockice složene jedna preko druge su avion itd) i time razvijaju maštu i apstrahovanje stvarnog sveta njihovim supstitucijama. Znamo da je to važna delatnost (npr. za početno formiranje matematičkih pojmova - jedna je od ključnih delatnosti), dok deca koja se igraju na računaru dobijaju gotovu i dovršenu situaciju koju treba razmišljanjem i brzim refleksima razrešiti. Kocke bi mogle više razviti maštu, a računar misaonu inteligenciju, pa se pitamo kojim će se karakteristikama deteta i društva ta promena u odrastanju reflektovati. Od dečjih vrtića očekuje se zaista puno. Deca bi trebalo da se igraju, budu kreativna, uče… Ona treba da sviraju, crtaju, me usobno se druže, a da pri tom ostanu zdrava i srećna. U svemu tome sada se pojavljuju i informatički pedagozi koji žele da deca budu pripremljena i za računare, da budu, kako se to danas kaže, ’’računarski kompetentna’’. S pravom se možemo pitati je li time pre ena granica naših zahteva prema deci u vrtiću. Žele li i mogu li vaspitači uopše sprovesti sva ta očekivanja? Iako je dečji svet danas i te kako obeležen elektronskim medijima, kod dece predškolskog uzrasta, ipak, ne bi trebalo govoriti o računarskom detinjstvu. Kod njih se javlja potreba upoznavanja okoline i prirode, druženja sa drugom decom, a roditelji, braća, sestre i vaspitači predstavljaju u njihovom životu najvažnije osobe. Usprkos svim tim zapažanjima i realnosti, medijsko vaspitanje mora postati sastavni deo rada u vrtiću. Danas deca, uzrasta od tri do šest godina, žive s radio i TV prijemnikom, CD I DVD plejerom, a neka već imaju i iskustva u pogledu računara. Njihovi doživljaji i spoznaje računara sastavni su deo svakodnevice, a i u vrtiću se o tome često razgovara. Pre svega, moramo naše stajalište temeljiti na činjenici da će u budućnosti dečji svet biti još više obeležen računarima, pa je stoga nužan pedagoški zadatak pripremiti ih za to vreme. Relativno noviji pojam računarske kompetencije sadrži poimanje sposobnosti i spremnosti pojedinca da može samostalno i kompetentno koristiti računar. Ako želimo da deca nauče smisleno i odgovorno koristiti računar, tada moramo razvijati, ne samo odgovarajuće didaktičke modele, nego im valja ponuditi brojne načine kako bi računar praktično upoznala i tako prikupila konkretna iskustva. Osnova je svega, me utim, kako u vrtiću koristiti računar, a da to deci koristi 4
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO za njihov razvoj, za proširenje njihovih sposobnosti, kako bi vi eno i doživljeno mogla preraditi za svoje životne potrebe. Uz to je bitno postaviti i jedno praktično pitanje: kako su vrtići danas opremljeni i koje uopše mogućnosti postoje da bi se računari mogli upoznati, uglavnom kroz igru. Važno je još u predškolskoj dobi upoznati njihovu zabavnu i korisnu stranu, ali ujedno i mane i granice kako bi ih kasnije mogli procenjivati na drugačiji način, oslobo eni ustaljene mistifikacije računara. Računari su i velika podrška deci s posebnim potrebama. Integrisana nastava i integrisano vaspitanje pružaju hendikepiranoj (inkluzivna nastava) i nehendikepiranoj deci mogućnost zajedničkih iskustava u učenju. Deca s potrebom posebnog pedagoškog podsticaja mogu se integrativno podučavati uz primenu računara. U tom je smislu koncipiran i ovaj udžbenik u kojem izložene sadržine predstavljaju temeljnu osnovu za osposobljavanje vaspitača za primenu računara u vaspitno-obrazovnom radu i drugim aktivnostima u njihovoj delatnosti. Ovo je uvod u svet računara. Pripremamo se za snalaženje s podacima u digitalnom obliku. Računare upotrebljavamo kao pomoć u igri, učenju, podsticanju razvoja logičkog mišljenja, likovnom, muzičkom i jezičkom izražavanju, ali i kao sredstvo u razvoju manipulativne spretnosti dece. Upoznajemo se s internetom i delom njegovih mogućnosti. To se odnosi na sledeće sadržine. Delovi personalnog računara Hardver - pojmovi MBO, CPU, RAM, PCI, AGP, PS/2, COM, LPT, USB, UTP i njihova primena, slaganje konfiguracija računara, pojam upravljačkog programa, dodavanje novih hardverskih komponenata (npr. zvučne kartice). Softver Proces instalacije i deinstalacije, instalacija operativnog sistema Windows XP, Vista, instalacija Office paketa, antivirusnog programa, programa za kompresovanje/dekompresovanje podataka, Acrobat Readera, instaliranje fontova. Prilagodjavanje Windows okruženja Rukovanje s više programa (Task Manager), dodavanje/uklanjanje Windows komponenata (npr. Games, Desktop Themes), prilagodjavanje rada s mišem, izgled prozora, regionalne postavke, višekorisnički način rada na računaru. Održavanje sistema Backup - stvaranje sigurnosnih kopija, Disk Defragmenter - optimizacija rada sistema, Disk Cleanup - čišćenje nepotrebnih podataka, pokretanje antivirusnih programa, Update definicija virusa. Mreže Osnovni pojmovi: LAN, WAN, hardversko spajanje računara, (router), protokol - TCP/IP, NETBeui, pojam sharinga, imenovanje računara, IP adresiranje, razmena podataka u mreži. Pišete li dopise, molbe, ponude, račune, omote - MS Word, radite li rasporede, izveštaje, proračune, grafikone - MS Excel, želite li komunicirati s ljudima preko računara, organizovati sastanke, podsetnike i vlastito radno vreme - MS Outlook, bavite li se prezentacijom proizvoda, usluga, ili ste obavezni prezentovati poslovanje kompanije - MS PowerPoint, želite li koristiti 5
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO mogućnosti najveće svetske računarske mreže - internet, zanima li vas kako kreirati vlastite aplikacije - Osnove programiranja. MICROSOFT Word Obra uju se sledeća područja paket aplikacija OFFICE, rad s aplikacijom WORD koji obuhvata: obradu teksta, rad sa pasusima (paragraf), umetanje (slika, grafika, specijalnih slova i drugih dokumenata) unutar stranice, izradu tabela, rad sa slikama, postavljanje i rad u kolonama, rad s bazama podataka - za slanje i izradu kataloga, pisama, nalepnica ’’mail merge’’, stilova tekstova. MICROSOFT Excel Obra uje rad s aplikacijom EXCEL (tabelarnim kalkulatorom), rad s ćelijama i područjima ćelija, rad s radnim listovima i automatsko popunjavanje (sorting), formule, funkcije, grafikone, grafičke objekte, rad s predlošcima, dokumente, radne stolove i radnu knjigu. MICROSOFT PowerPoint Izlaganje uz prikaz prezentovanog, najupečatljiviji je oblik obrazovne komunikacije. PowerPoint predstavlja noviji pristup upravo takvim obrazovnim zahtevima kreiranjem prezentacije preko slajdova. INTERNET Obuhvata osnovne pojmove kao što su: spajanje na internet, pregledavanje globalne mreže (www-a), pretraživanje interneta, korišćenje elektronske pošte (e-mail), zaštita od virusa, te uopšte sigurnost na internetu. Podučavanjem o internetu trebalo bi uspostaviti opšte postavke o pretraživanju, ali i dati korisne informacije kao što je rešavanje problema primanja nepoželjne pošte. Polaznike treba obavestiti da informacije prikupljene internetom treba uzeti s oprezom. Ko god koristi internet kao izvor informacija, mora im pristupati kritički. Knjige na policama knjižara i članci u štampanim medijima prošli su recenzije merodavnih stručnjaka. Takva kontrola kvaliteta ne postoji nužno i na internetu. Softver za najmla e To je softver za decu koja ne znaju čitati, ni pisati. Program Magic Desktop i Magic Mail omogućuje i deci koja ne znaju čitati i pisati korišćenje elektronske pošte i uživanje u videoigricama, a da ne poremete rad računara. Kada šalju ili primaju elektronsku poštu, umesto teksta, deca koriste sličice i ikonice. Prvo kliknu ikonicu na kojoj je papagaj. To aktivira snimanje zvuka pa dete može poruku usmeno saopštiti. Zvučna se datoteka tada automatski kompresuje da bi se brže i lakše poslala. Zatim treba pritisnuti ikonicu na kojoj je lik primaoca; to može biti baka, prijatelj, prijateljica, mama/tata na poslu... i poruka je poslata. Program, tako e, nudi mogućnost crtanja. Deca koja ne znaju pisati jednostavno mogu nacrtati svoju poruku. A kad dete završi s porukama, program mu daje igrice i zabavne sadržaje koji odgovaraju mla oj deci. Iz tog magičnog programa deca ne mogu preći u ostale programe, niti mogu zamrznuti računar jer je program otporan na bezbrojna klikanja mišem. Na ikonicu se može kliknuti jednom ili petnaest puta, ona će reagovati isto - otvoriće samo traženi sadržaj. Mla a deca pokazuju zanimanje za sve što ih okružuje. Da bi se njihova interesovanja zadovoljila, te dodatno razvijala, treba osmisliti računarsku radionicu. Računarska radionica uvodi dete u virtualni svet. Uz pomoć računarskih edukativnih programa dete uči kako uključiti i isključiti računar, kako rukovati mišem, kako ući u program i izaći iz njega, te na kraju, kako se 6
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

kroz jednostavne edukativne programe prilago ene njihovom uzrastu. U anglo-američkoj literaturi dominira pojam informacione nauke (engl. ciljeva i zadataka. Pri odre ivanju informatike. odnosno.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO snaći u pojedinim programima. informatiku shvataju prvenstveno kao računarsku problematiku obrade podataka. Kod nas se podjednako koriste termini informatika i informaciona nauka. način interpretacije fenomena. 7 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE Izme u pojma i definicije bitna je razlika: definicija je ono što predstavlja neki fenomen. Informatika kao nauka se ogleda u tri naučna područja: • u području informatičke tehnologije. transmisije. područja. Osim naziva informatika i informaciona nauka pojavio se i naziv informatologija (Težak. u Nemačkoj se pod tim nazivom uglavnom podrazumeva nauka o računarima. dok se u ruskoj literaturi naziv informatika koristi u smislu integralne nauke o informacijama. 1969) koji predstavlja tzv. što je naročito važno za decu koja polaze u školu. mahom praktičari. Sve one zajedno se smatraju ključnim radnim ishodištima i teorijskim izvorima informacionih nauka. INFORMATIKA Reč informatika (franc. Na taj način razvija se i stabilnost pažnje i koncentracije. vrlo lako pamte kako se koristiti računar. odre enje pojma informatike dosta je složeno. Treba naglasiti da se pojam informacione nauke razlikuje jer se ne ograničava samo na naučne informacije. informatique) nastala je spajanjem delova dve francuske reči INFORMATION i AUTOMATIQUE. po nekim shvatanjima. e-t-a-k-s-a kompleks i označava teoriju i praksu emisije. informatics od 1972). iako neki autori. već obuhvata proučavanje informacija iz svih područja ljudske delatnosti. 1. Pod pojmom informatika se podrazumeva nauka koja se bavi prikupljanjem.3. prenosom. Informatika se u pojedinim zemljama različito shvata i tumači. selekcije i apsorpcije informacije. 1. obradom i skladištenjem podataka. 2. odnosno. koristićemo se nekim definicijama tog pojma jer. a pojam upućuje na način gledanja. nauke koja proučava strukturu i svojstva naučnih informacija i zakonitosti u informaciono-dokumentacionoj delatnosti. informatička nauka odnosi na naučnu disciplinu o informacijama i informacionim sistemima. kao i za brojne druge savremene nauke. te korišćenjem informacija. pa se na njima posebno insistira kod predškolaca. informatika sinonim za automatsku obradu podataka. B. Takvi edukativni programi naročito obogaćuju detetovo znanje jer se temelje na povezivanju pojmova iz prirode i društva. ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija. kako bi se što bolje pripremili za školu. dok se. Za informatiku se kaže da je još uvek nova . U Francuskoj je.mlada nauka. a tu je složenicu stvorio francuski inženjer Filip Dreiffus (1962). Me utim. a to znači da se javljaju i velike razlike u interpretaciji i definiciji njenog predmeta. Deca.Subotica . npr. akumulacije. • u području dokumentaristike i pretraživanja informacija i • u području komunikacione nauke. naime.

2. Za cilj informatike uzima se kontekst ljudske komunikacije i pri tom se navodi šta je njena svrha. definisala na sledeći način.The Georgia Institute of Technology. lingvistike. bibliotekarskoj nauci. školi. nezamenjivu ulogu jer omogućava pomoću računara i komunikacione tehnologije povećavanje delotvornosti ljudskoga rada. 4. skladištenje. 1. Informatika se mora usmeriti na sve vidljive činjenice i doga aje koji se odnose na informacije. kompjuterskoj tehnologiji. učenju. 3. INFORMATIKA U OBRAZOVANJU Informatika u obrazovanju bavi se fenomenom informacije kao osnovom saznajnog procesa i informacionim sistemima u nastavi. matematike. grafičkim veštinama. formalne gramatike kao i za savremene računare.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zbog toga što ne postoji opšta saglasnost oko definicije informatike. konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema. navešćemo neke od njih kako bi se jasnije sagledao njen predmet. komunikacijama. Informatika se bavi: metodologijom algoritamskog rešavanja problema. informatiku možemo shvatiti kao nauku koja ima za predmet proizvodnju informacija. informatika mora biti organizovani korpus znanja. načine akumuliranja znanja i stvaranja strategija za proces odlučivanja. 4. pretraživanje. a i u budućnosti će imati. a koji se odnose na stvaranje. Njena svrha je unaprediti razmenu informacija me u ljudima. logici. diseminaciju. 1. operacionim istraživanjima. prikupljanje. zasnovan na načelima koja tumače u osnovnim crtama i formulišu uslove pod kojima se javljaju činjenice i doga aji. analizom i reorganizacijom postojećih informacionih siistema. vrtiću i drugim delatnostima u obrazovanju. od formalnih do neformalnih. te njihovu konkretnu primenu u konkretnoj realnosti. Na osnovi izloženog. strukturiranim programiranjem i primenom programskih jezika za programiranje računara. Francuska akademija nauka informatiku je 1966. interpretaciju i upotrebu informacija. Područje je srodno (ili izvedeno iz) matematici. informatika ima danas. u potpunosti moraju upoznati sve oblike mehanizama spoznavanja u procesu rešavanja problema. U novije vreme se zastupa stajalište da se informatika mora baviti proučavanjem opštih zakona svih komunikacionih procesa.Subotica . To je jedna od najstarijih i ujedno najprihvaćenijih definicija iz 1961. Informatika je nauka koja istražuje svojstva i ponašanje informacija. pre svega. Tako. a u okviru unapred datih ciljeva. ciljevi i zadaci. obradu i korišćenje informacija. Nauka o racionalnoj obradi informacija. snage koje upravljaju protokom informacija i sredstva za obradu podataka optimalne dostupnosti i upotrebljivosti. Za kompleksnije sagledavanje suštine i značaja informatike mogu poslužiti i sedeće definicije. psihologiji. postavljena u SAD-u . pomoću računara. Na osnovu svega rečenog. Ti procesi uključuju nastajanje. Informatika ima ogromnu važnost u obrazovnoj delatnosti. Informatika je nauka čiji su domet i metoda vezani za teorijske i praktične radove na području logike. ekonomije i drugih društvenih nauka. Zbog toga smo tu specifičnu primenu informatike i nazvali informatika u obrazovanju. područje. te tehnike njihovog sprovo enja pomoću informatike u 8 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tako da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u području tehnike. organizaciju. lingvistici. 5. pre svega pomoću automatskih mašina. upravljanju i nekim drugim područjima. U obrazovnom sistemu (učenici) deca.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO obrazovanju i njima ovladati. Poruka Svaka poruka predstavlja sadržaj koji se izražava odre enim znacima. od elektronike do bibliotekarstva. ono što je saopšteno samom objektivnom realnošću. ili nekom doga aju koji nije bio ranije poznat’’. U informatici su osnovni pojmovi informacija kao fenomen i komunikacija kao proces. Informacija i komunikacija postali su predmet naučnog interesa pojavom knjige The Mathematical Theory of Communication Shannona i Weavera (1949). pre svega. jednako kao što su to za industrijsko društvo bili ljudski rad i kapital. ili od logike do lingvistike. Po imo redom. obično se navodi da je informacija saopštavanje znanja. odnosno. preciznije. Danas je situacija u mnogome složenija: veliko zanimanje za fenomen informacije i različiti pristupi tom pojmu onemogućuju jednoznačnu i opšteprihvaćenu definiciju informacije. imati odre eni smisao. c) ’’Informacija mora. ovde se nećemo baviti studijom informacije.Subotica . znacima odre enoga izražajnog koda. informacija je postala relevantan pojam za sve nauke koje se bave simboličkom komunikacijom u rasponu od matematike do računarstva. iako nije sporno da je informacija kompleksna. snaga njegovog temeljnog istraživanja. Za naše smo potrebe izdvojili sledeće. znanje i informacija postaju strateški i aktivni resursi preobražaja i razvoja društva. oznake ili zapažanja nastala tokom nekog procesa’’. s gledišta komunikacija. a)’’Podaci su sirove. Osnovno je obeležje savremenoga doba da ideje. od humanističkih nauka i umetnosti do dokumentaristike. pojam informacije nije jednostavno tumačiti. d) ’’Informacija je sve ono što daje nove podatke ili nove informacije o nekoj činjenici. d)’’Podaci su činjenice. To je informaciji dalo interdisciplinarnu dimenziju jer je svaka nauka pokušala i još pokušava protumačiti taj kompleksan pojam. c)’’Podaci čine osnovu informacija i daju znanje potrebno za upotrebu informacija’’. ali je s vremenom menjala prvobitno značenje. ali njihova naučna utemeljenost i interpretacija pripadaju informatičkoj nauci. odnosno. Informacija je reč latinskog porekla in formare i izvorno je značila stavljanje u odre enu formu. fizičke i socijalne prirode. ona mora biti nosilac značenja’’. dakle. Naravno. b)’’Podaci su registrovane činjenice. Naravno. odnosno. Sve to upućuje na činjenicu da pojam informacije nije lako shvatiti ili. Informacija je relativno nov pojam sa naučnog stajališta. e) ’’Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koje mu omogućuju da bolje izvrši svoje zadatke’’. s dinamičkog gledišta. ili što je posredstvom subjekta pošiljaoca saopšteno subjektu primaocu o svom postojanju’’. Ključna kategorija za društvo postaje. nerealizovane činjenice. Pri tom. 9 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . već ćemo radi lakšeg praćenja izlaganja navesti nekoliko definicija informacije. čoveka. b) ’’Ljudi su tvorci i nosioci informacije’’. Podatak je često korišćen termin u informatici. pa ćemo taj pojam tako e objasniti. Opšta predstava tih pojmova je poznata. Brojne definicije informacije upućuju na to da je ona predmet zanimanja različitih naučnih grana. što se stvara u školama. davanje oblika nečemu. s brojnim i različitim manifestacijama biološke. slike i zvuci koji mogu i ne moraju biti primenjeni. na fakultetima i u istraživačkim laboratorijama. nauke i tehnoloških dostignuća. odnosno. a zapravo je najstarije obeležje ljudske civilizacije. ali i od društvenih nauka do medicine i dr. ili korisni za praktičnu upotrebu’’. i u ovom slučaju sreće se mnoštvo definicija. a) ’’Informacija se može shvatiti kao rezultat delovanja objektivno postojeće realnosti koja je van subjekta saznavanja. brojke i doga aji koji se mogu razviti u informacije’’.

AKUMULIRANO ZNANJE podaci Format Pročišćavanje Prikupljanje informacije Interpretacija Obuka Izvršenje rezultati Slika 1: Odnosi izme u podatka. Poznati francuski naučnik P. ali takvi znakovi nemaju složenost i razra enost koju ima ljudski govor. čulna supstanca čiju mentalnu sliku naš duh vezuje za sliku drugog stimulusa koji treba oživeti u cilju komunikacije’’. a funkcija namere je saopštiti ideje putem poruka’’. ’’znak je stimulus. Pojam znanja u teoriji informacija nije neograničen pojam. Naravno. pisanje. kodove.primaocu korisno znati. Znaci Vaspitanje i obrazovanje. jezike. Svaki kod ima svoju zalihu znakova. Odnosi izme u podatka.semiologija. razni tehnički instrumenti i komunikaciona sredstva.ako se već ne može identifikovati s takvim 10 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a ljudski duh se ne može odvojiti od funkcionisanja znakova . informacije i znanja Ljudi su najvažnija živa bića koja se koriste znakovima u komunikaciji. slova latinične abecede.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kodiranje znači pretvaranje znakova iz jedne izražajne mogućnosti s odre enim pravilima u neku drugu izražajnu mogućnost i prema njenim pravilima izražavanja.Subotica . npr. signalizacije i dr. ’’Znaci su svi oni fizički i psihički predmeti koji jednom čoveku ili grupi ljudi ukazuju na neki drugi predmet i koji stoje i upotrebljavaju se umesto neposrednog opštenja s tim drugim predmetom’’. dekadnog brojevnog sistema. temelji se na znacima. ideja. kao i ostalo društveno komuniciranje. tj. pravila i postupaka koji vode akciju i donose odluku. Celokupna ljudska civilizacija zavisi od znakova i znakovnih sistema’’(…). Znanje je kombinacija instinkta. umetnost. Semiologija je nauka koja proučava znakove. i druga se živa bića služe znakovima. odnosno. Ljudsku komunikaciju proučava posebna nauka . Giro se opredelio za definiciju i funkciju znaka. informacije i znanja predstavljeni su na slici 1. Po njemu. već pokazatelj potrebe šta je subjektu . a cifre dekadnog brojevnog sistema su tipične zalihe znakova koda abecede. ili ’’znak uvek izražava nameru saopštiti jedan smisao.

crteža. Radi boljeg razumevanja kompleksnog fenomena informacije. ideja. detaljnije se proučava priroda.komunikaciju. Najjednostavnije rečeno. odnosno. ili prebacivanje kroz prostor ili vreme.njeno predvi anje. Jedan od kvantitativnih aspekata materije je masa (tj. njenog dospeća . Svaki navedeni aspekt bavi se proučavanjem pojedinačnih dimenzija jezičkih znakova. jezičkih znakova: sintaksički. • Sintaksa proučava me usobne odnose znakova. entropija je mera neorganizovanosti nekog sistema. težina njenog prenosa ili ubrzanja trome materije).ektropijom. Postoji čitava lepeza definicija komunikacije pa ćemo navesti neke koje su relevantne za materiju kojom se bavi predmet Informatike. tako informatika meri informaciju. • kvalitetna: tačna i pouzdana. pogreške i haos. Korisna informacija je: • pravovremena: informacija je dostupna onda kada je potrebna i predstavlja krajnji rok za donošenje odluke za akciju. ili u obliku neke radnje koja ima odre eno značenje u okviru zajedničke kulture’’. Milano. mera iznosi 0. Jedan od kvantitativnih aspekata informacije je sadržaj informacije. osećaja. može se koristiti s poverenjem. GREBNER npr. Ako takvo ulaganje izostane ili je nedovoljno. saznanja itd.tri dimenzije jezika. • Pragmatika (uveo Morris) proučava znakove u odnosu na ljude kao njihove korisnike. navodi Charles W. posebno s aspekta informatike u vaspitanju. odnosno. Mera informacije Kao što prirodne nauke prvo mere materiju. Semiologija. Bompiani. Za masu i sadržaj informacije potrebna je mera koja raste s poteškoćama prenosa. Entropija može biti veća ili manja: ako je entropija veća. odnosno. • razumljiva: izražena je u obliku koji korisnik razume. reči. bez suvišnih detalja.’’ 11 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . oblici i funkcije znakova. brojeva. U knjizi Pierre-a Guiraud (La semantica. i dr. relevantna: primerena zadatku. U toj se knjizi pažnja posvećuje naučnim i tehničkim znakovima. Morris. Neorganizovanost . 1966). simboličke. Na njima je postavljena danas opšteprihvaćena klasifikacija proučavanja jezika s tri aspekta . • Semantika proučava odnose izme u znakova i izvanjezičke stvarnosti. tada sistem postupno prelazi u stanje manje organizovanosti. semantički i pragmatički. korišćenjem simbola. Entropija je tako e informatički pojam i vezuje se za proučavanje procesa u vaspitnim sistemima. što podrazumeva teškoće pri prenosu informacije. Komunikacija u društvu. navodi: ’’Komuniciranje je društvena interakcija posredstvom poruka koje mogu biti formalno kodirane. javljaju se disfunkcije. Osnovne ideje za proučavanje strukture informacije dao je Morris u citiranoj knjizi. • potpuna: celovita i dovoljna za korišćenje.entropija smanjuje se informacijom . • značajna. obuhvata više elemenata koji je čine procesom ili sistemom.pripreme za prihvatanje . Za održavanje strukture nekog fizičkog sistema potrebno je ulaganje odre ene energije. Ako nema nikakvih poteškoća. Komunikacija Drugi važan pojam u informatici se odnosi na proces . Tada je posredi delovanje entropije u sistemu. Proširena je i definicija po kojoj je: ’’Komuniciranje prenošenje informacija. te društvenim i estetskim znakovima. nužno je upoznati osnove naučnog sistema znakova.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO funkcioniranjem’’.Subotica . bez obzira na vrstu i pojavni oblik. organizovanost sistema je manja i obrnuto.

.Koder obavlja kodiranje signala iz nekog izvora preko odre enih znakova koji se prenose informacionim kanalom. . kao npr. način rada i postupanja. ure enje i upravljanje državom. .bez obzira na jednostavnost poruke ili prenosa. Različiti pristupi koji potiču od različitih autora. Kada ljudi kontrolišu jedni druge. Ljudsko komuniciranje je. Ono uvek obuhvata hiljade elemenata . oni to prvenstveno čine putem komunikacije’’. sve do masovnih medija i javnosti celog sveta. sistem biljaka i životinja. sunčev sistem. tako e. . . perforirane kartice ili intimnu konverzaciju. koherentno sastavljena celina (sistem svetova. Njeno se značenje u antičkoj Grčkoj tumačilo na različite načine. Navo enje samo nekoliko definicija iz mnoštva kojima današnja nauka. Njime se prenosi informacija i povezuje izvor i prijemnik informacija.Subotica .Izvor informacija: čovek ili neki drugi izvor koji pomoću nekog znaka emituje informacije. ljudi komuniciraju. .Informacioni kanal. IZVOR KODER INFORMACIONI KANAL BUKA/ŠUM PRIJEMNIK DEKODER Slika 2. oblik. CLAUDE SHANNON postavio je osnovni model prenošenja poruka koji se sastoji od šest osnovnih elemenata. Ono može koristiti stotine različitih sredstava: reči ili gestove. kodova. poslužiće da 12 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ciljeva i potreba. skup raznovrsnih procesa. uslovili su da se sistem drugačije definiše.signala. sistem mašina i sl). ono što je sastavljeno od delova.Prijemnik sličan je izvoru. Model komunikacije po Shannonu Pojam i definicija sistema Jedna od najmodernijih reči današnjice je reč sistem. teorija i praksa o sistemima raspolažu. Današnje gledanje na pojam sistema je drugačije.Dekoder je ure aj kojim se dekodira signal iz informacionog kanala.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO SMITHOVA definicija iz 1966. To može biti čovek koji prima informaciju.Buka je svaka smetnja koja ometa prenos informacija: kanal nije savršen pa dolazi do iskrivljivanja informacija. značenja . govori da je: ’’Ljudsko komuniciranje suptilan i ingeniozan skup procesa. Kad god stupaju u interakcije.

H. Prema ponašanju razlikujemo stohastičke i determinističke sisteme. obuhvatiti pomoću tri činioca. ’’Ra anje’’ kibernetike povezuje se s pojavljivanjem knjige Norberta Winera Cybernetcs or control and communication in the animal and the machine. GRENIEWSKI H.Subotica . omogućuje se celovitost i stabilnost sistema. poslužiće i za upoznavanje novih naziva koji su na toj osnovi nastali. čime se upravlja. 3. Norbert Winer je dao objašnjenje za izbor definicije i predmeta kibernetike. opšta teorija upravljanja koja nije neposredno vezana ni sa jednom konkretnom oblasti. postupci i sredstva) prvi su činioci.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO se pojam sistema shvati u smislu potreba informatike. pa je kibernetika i veština kormilarenja (upravljanja brodom). Skladnim i uzajamno povezanim funkcionisanjem elemenata. informatičke tehnologije kao i drugih nauka. upravljanje. ljudi (vaspitač i stručni saradnici) drugi i procesi (organizovanje. Pregled definicija sistema. Procesi upravljanja (u obrazovanju) mogu se. Kibernetika je proširila krug osnovnih i primenjenih nauka. vaspitanje. Prema načinu postanka razlikujemo prirodni i veštački sistem. koji su kriterijumi upravljanja. ranih tridesetih godina prošlog veka. 2. kao i njihov izbor. zajednice i tehnički ure aji’’. Kibernetika je nastala iz radova grupe naučnika okupljenih oko Norberta Winera. otpočela je lančana reakcija stvaranja opšte teorije upravljanja. Ako neki deo sistema. Postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju sistema. Radi celovitijeg uvida u pojam kibernetike navodimo neke od definicija. 13 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . odnosno. a uticala je i na nauku o obrazovanju. Prema aktivnostima razlikuju se pasivni i aktivni sistemi. STAFFORD BEER: ’’Kibernetika je nauka o vezama i upravljanju. ’’oca kibernetike’’. KORTUM: ’’Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste’’. GERHARD MEYER: ’’Kibernetika je nauka o upravljanju i regulaciji me usobno povezanih procesa koji se dešavaju u sistemima kao što su organizmi. čija je sloboda ponašanja ograničena. po Wineru. tako e.: ’’Kibernetika je opšta nauka o sistemima koji primaju. (’’Kibernetika ili upravljanje i komunikacija živih bića i mašina’’). Kibernetika Naziv kibernetika svoje poreklo vodi od grčkih reči kiber (nad) i nautes (mornar). a koji zajedno postižu odre eni cilj ili daju odre eni rezultat. Pod strukturom sistema podrazumeva se skup elemenata koji deluju po odre enoj zakonitosti koja je svojstvena posmatranom sistemu. Sistem je povezanost elemenata u celinu i njihovo skladno i uzajamno povezano funkcionisanje radi ostvarivanja postavljenog cilja. Nakon pojavljivanja Winerovih radova. U toj se knjizi istaknutoga američkog matematičara prvi put javlja jasno odre ena koncepcija opšte teorije upravljanja i postavljanje osnove metode proučavanja problema upravljanja i komunikacija (prenosa poruka) u sistemima. Prema obliku postojanja sistemi se dele na realne i apstraktne. Stvari (program predškolskog vaspitanja. Sistem deluje unutar okruženja i ima svoje granice delovanja. sistem je skup elemenata organizovanih na odre eni način. a u isto vreme je primenjiva na svaku od njih’’. informisanje i dr) treći činilac. koji daju i o sistemima koji primaju i daju informacije’’. 1948. metode. to je podsistem. kako se upravljanje može ostvariti. odnosno. On je ujedno odgovorio na tri ključna pitanja konstituisanja nauke o upravljanju (koja je značajna za rad vaspitača): 1. deluje kao sistem. Kibernautes (kibernetes) upravitelj je mornara ili kormilar.

Upravljanje je jedan od važnijih pojmova u svim sistemima. obra uje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo. Uopšteno rečeno. Informacioni sistem je aktivni društveni sistem koji može. Uzrok dovodi do posledice koja utiče na uzrok. NORBERT WINER: ’’Kibernetika je nauka koje se bavi teorijom upravljanja i komunikacijom živih bića i mašina’’. Upravljati znači birati upravljačku akciju. Po definiciji upravljanje je proces izbora i donošenja odluke radi ostvarivanja unapred postavljenog cilja. s prikupljanjem. decu i drugo zaposleno osoblje. zadatak upravljanja je usmereno vo enje fizičkih objekata i organizacija. Predmet istraživanja kibernetike su sistemi u kojima se odvija proces upravljanja. memorisanjem i obradom podataka. • ’’Informacioni sistem je odre eni skup metoda. Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste. društveni ili tehnički. Me unarodna federacija za obradu informacija (engl. Pitanje je kako iz skupa mogućih izabrati odre enu upravljačku akciju. Upravljanje kao organizovana aktivnost sadrži niz komponenata i procesa koji se. Zavisno od aspekata proučavanja i pristupa autora. itd.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO LAV NIKOLAJEVIČ LANDA: ’’Kibernetika je nauka o najopštijim zakonomernostima upravljanja složenim sistemima’’. 14 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Informacioni sistem je deo informatike kao nauke.tačna postavka zadatka. International Federation for Information Processing . s obzirom na delovanja koja izazivaju. Prema delovanju povratna sprega može biti pozitivna ili negativna.Subotica . prenosom. Ti sistemi mogu biti prirodni. Pozitivna povratna sprega je povratna veza koja u sistemu upravljanja povećava uticaj ulaznog delovanja (akcije) na izlaznu veličinu upravljanog podsistema. informacioni se sistem u literaturi različito definiše. čuva. Pomoću informacija se nastoje izraziti opšte zakonitosti upravljanja procesima u realnim sistemima. odnosno. oblikovanjem. u osnovi. uključujući vaspitače. ali ne mora koristiti informatičku tehnologiju’’. Upravljanje pretpostavlja mogućnost izbora izme u više upravljačkih akcija. ali tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko ih želi koristiti. Kada nema izbora. upravljanje je trivijalno. Povratna grana u sistemu upravljanja povezuje izlaz iz sistema i upravljački podsistem. Povratna sprega ili povratno delovanje predstavlja vezu izme u elemenata sistema upravljanja i to kada se s izlaza (upravljanog podsistema) utiče na ulaz (upravljački podsistem). Radi sagledavanja kompleksnosti ovog dela informatike. Upravljački su procesi neposredno povezani s informacionim procesima. mogu grupisati u dve faze: a) odre ivanje upravljanja ili izbor upravljačke akcije i b) provo enje upravljanja ili sinteza upravljanja. Kibernetika proučava odnose i svojstva upravljačkih procesa u tim sistemima. postupaka i resursa oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva’’.IFIP) odre uje ga na sledeći način: • ’’Informacioni sistem je sistem koji prikuplja. Dijagram kružne povratne veze prikazuje kružnu uzročno-posledičnu povratnu spregu. roditelje. To pretpostavlja postojanje cilja upravljanja. Zbog toga je nužan element upravljačkoga zadatka . mogu biti pozitivni ili negativni. To je moguće ostvariti ako postoji referenca rangiranja raspoloživih upravljačkih akcija. Negativa povratna sprega je povratna veza koja u sistemu s upravljanjem smanjuje uticaj ulaznog delovanja (akcije) na izlaznu veličinu upravljanog podsistema. a akcije ili podaci koji se prenose povratnom vezom. navodimo neke definicije informacionog sistema. skladišti.

da se suočavamo s neočekivanim. tako e. tada izme u tih objekata postoji odnos originala i modela. Sličnost može biti spoljašnja. Pri tom se razlikuju tri tipa sličnosti. a može biti i u funkcionisanju (ponašanju). Model upravljanja sistemom Okolina 15 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Pojam sličnosti se može primeniti na široku klasu realnih sistema. po drugim osnovama različitih sistema. Bit modela se zasniva na uočavanju sličnosti izme u dva objekta ili sistema.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO ’’Informacioni sistem čine četiri osnovne komponente: (1) operacije obrade podataka. • ’’Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u vrtiću’’. (4) tehnike modelovanja’’. da procenjujemo i predvi amo. da pronalazimo značenje i svrhu. da koristimo simbole i jezike. Model Modeli se uveliko koriste za proučavanje pojava u stvarnom svetu. Ono je usko vezano sa načinom ljudskog razmišljanja i rešavanja problema. a drugi model. (2) metode obrade podataka.Subotica . Kao rezultat procesa koji nazivamo inteligentno ljudsko ponašanje. može se odnositi na strukturnu sličnost polja različitih sistema. Uobičajeno je modelom smatrati sintetsku apstrakciju stvarnosti. Ono nam omogućava da uočavamo obrasce. Modelovanje predstavlja jedan od osnovnih procesa ljudskoga uma. Za odnos originala i modela vredi sledeće: ako se izme u dva objekta može ustanoviti sličnost u bilo kakvom odre enom smislu. Modelovanje izražava našu sposobnost da mislimo i zamišljamo. Upravo se zato modelovanje najčešće posmatra kao najznačajnije konceptualno sredstvo koje čoveku stoji na raspolaganju. da vršimo uopštavanja na osnovu iskustva. (3) sistemska analiza. modelovanje predstavlja svakodnevnu aktivnost i veliki deo onoga što nas čini ljudskim (inteligentnim) bićima. jedan od objekata je original. Pri tom. • Upravljani sistem Cilj Upravljački sistem Slika 3. da upravljamo procesima i objektima. da komuniciramo.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO UČENJE nastava ocena prosečna ocena Slika 4. softver i komunikacioni sistem.programe koji su unapred zadati.kompjuter. Pod informatičkom tehnologijom se podrazumevaju metode i sredstva koja se primenjuju u prikupljanju. skladištenju i prikazivanju podataka. obradi. zauzima elektronski računar . Negativna povratna sprega Informatičke tehnologije Povezivanje i implementiranje elektronskog računara. naravno. Pozitivna povratna sprega Učenje Slobodno vreme Slika 6. Centralno mesto. Povratna sprega u nastavi Učenje + Ocena Slika 5. Početak ere elektronskog računara datira od završetka II svetskog rata. prenosu.Subotica . Godine 16 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . odnosno. preko elektronskih mreža i sistema. to su hardver. Elektronski računar je tehnički sistem koji automatski izvršava naredbe . u mnoga područja ljudskoga delovanja bitno je izmenilo tradicionalne metode i sredstva rada. pa se s pravom takva novost naziva informatičkom tehnologijom.

Pojavljuju se programski jezici. computer) elektronski ure aj namenjen obradi i pohranjivanju informacija. Računari PC su najrašireniji jednokorisnički računari i poznati su po skraćenici 386-ica. PC je opštepriznati svetski standard za personalni računar. ceo računar dobija naziv po tipu mikroprocesora koji je u njega ugra en. preko programa koji je napisao. Osloba anje od licencnih prava i dostupna dokumentacija uskoro ga. ali nisu svemogući. Zbog toga su računari bili glomazni i nepouzdani. Primena tranzistora smanjila je gabarite i višestruko povećala pouzdanost. Računar treba prihvatiti kao jedinstvo sklopa (engl. kompatibilne s IBM-ovim ličnim računarima. odnosno. naravno. Računar je (engl. IBM izra uje PC-XT (Personal Computer-eXtended Technology). kao i nešto mla eg brata PC-AT (PC-Advanced Technology). vrlo fleksibilne za svakodnevnu upotrebu. isporučen je prvi korisnički računar UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer). Pojava tog računara bila je značajna jer se prvi put računar takvih performansi mogao koristiti u ’’ozbiljne’’ svrhe.Subotica . a u slučaju potrebe može se povezati s moćnijim sistemima. Oni mogu učiniti samo ono što ih je čovek. zavidne pouzdanosti. crtanje. Otkriće tranzistora i konstrukcija prvog tranzistorskog računarskog sistema 1960. računar opšte namene za ličnu upotrebu. hardware) i programa (engl. Postoje poslovi koje oni ne mogu napraviti. Takvi računari su se nazivali IBM kompatibilni personalni računari. pisanje i sl. godine u kompaniji CDC (Control Data Corporation) uvod je u drugu generaciju računarskih sistema. konstruisan je prvi elektronski računar . Suna. Godine 1981. naučio. 17 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Ataria. • raditi tačno. Računari mogu: • izvršavati programom zadata uputstva. Osim poznatih firmi pojavili su se i nezavisni proizvo ači kompatabilnih delova od kojih je moguće sklopiti računar kompatibilan s IBM-ovim personalnim računarom. ili u mrežu računara unutar manje firme do celoga sveta.koliko tu ima zapletenog računanja! Znači li to da su računari pametniji od čoveka? Računari mogu obaviti mnoge poslove. PowerPC-a koji se po sklopu i načinu upotrebe razlikuju od PC-a. • smestiti podatke u svoju memoriju i tu ih sačuvati. Vakumske elektronske cevi bile su osnovni aktivni element sklopova računara prve generacije. Ubrzo su i druge kompanije počele proizvoditi lične računare (PC). Postoje i druge vrste računara poput Amige. zauzimali su gotovo čitavu zgradu i trošili puno energije. prevodioci izme u čoveka i računara koji čoveku prihvatljiviji skup naredbi prevode u binarne instrukcije računaru i time računare čine pristupačnijim za širu upotrebu. Razvijaju se programski jezici koji svojom efikasnošću sve više približavaju računare običnom čoveku i s kojima se razvijaju moćni programski paketi koje čovek koristi za izradu baza podataka. projektovanje. Zaista je začu ujuće kako računari mogu obraditi i najsloženije računske operacije u tako kratkom vremenu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 1944. Do tada su tržištem mnogih zemalja vladali kućni računari koja su uglavnom služili za zabavu i obuku. • upore ivati podatke i donositi jednostavne odluke za koje su programirani. 486-ica ili po nazivu Pentium. čine najprodavanijim računarskim sistemom. Godine 1947. što znači da se na njima mogao izvršavati isti operativni sistem i isti programi kao na originalnom IBM-ovom personalnom računaru. software). Takav sistem naziva se mikroračunarski sistem.ENIAC. s mogućnošću upotrebe raznovrsne programske podrške. stalno nadogra ivan s razvojem tehnologije. brzo (najčešće mnogo brže od našeg mozga) i bez zamaranja. ima izvanredne mogućnosti dogradnje raznovrsnim periferijama što ga čini vrlo prilagodljivim raznim zadacima. Zamislite samo put svemirske letelice na Mesec . Macintosha.

ni stvarati umetnička dela. treba znati: 1. oni su nama ljudima bliski i razumljivi. 18 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica . DVD ili flešu (disketi). Zanimljivost: Niska cena laptopova će po prvi put u 2009. gde su smešteni podaci (tj. U tu mu se svrhu u obliku programa daju uputstva po kojima će postupati tokom obrade podataka. Da bi računar ’’razumeo’’ naše zahteve za obradu podataka. • osećati slano. Osnovna konfiguracija PC računara sastoji se od hardverskih komponenti. • pisati romane. mirise. toplo. ali ne i računaru. šta treba napraviti s podacima (tj. bez obzira nalaze li se u računaru ili su skladišteni na disku. a to je mašinski jezik.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Računari ne mogu: • napraviti bilo šta bez programa koji je napisao čovek. koje su njihove adrese) i 2. Svaka komponenta ima odre enu ulogu u radu računara. slatko. Zato instrukcije napisane na nekom od programskih jezika treba prevesti. kakva su uputstva). hladno. odnosno. • proceniti je li knjiga ili slika dobra ili loša. Računar ne može obra ivati podatke sve dok mu se ne naredi što treba raditi sa njima trebaju mu uputstva po kojima će ih obraditi. Softver Softverom nazivamo operativni sistem i programe pomoću kojih se pokreće i nadzire hardver. • razmišljati. odnosno. godini nadmašiti prodaju kompjutera. Za pisanje programa koriste se programski jezici. niti emocije. to je sve ono što upravlja računarom da bi mogao obaviti koristan posao. Programi su neopipljiv deo računara. CD. kodirati na jezik koji računar razume. Hardver personalnog računara Hardver računara je ono što korisnik može videti i dodirnuti.

Šta označava pojam kodiranje? 16. Pojam i definicija komunikacije 21. Onovni pojmovi u Informatici 12.. Cilj i mogućnost izbora u kibernetici 26. Čime se bavi informatika u obrazovanju? 11. Pojam i definicija sistema 23. 5. Informatika u predškolskom vaspitanju . Pojam informacije 13. Šta je pojam. Šta je entropija? 20.pravo na obrazovanje 2. Predmet izučavanja kibernetike 25. Stara definicija pojma informatike 8. Ako želimo da deca nauče da smisleno i odgovorno koriste računar. Shannon-ov model prenošenja poruka 22. Nastanak reči informatika i njen tvorac 7. Nova definicija pojma informatike 9... Kibernetika. Pojam povratne sprege 27. Pojam i definicija znaka 17. Šta je semiologija? 18. Kakav je značaj računara za dete predškolske dobi? 4. Model i bit modela 19 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Korisna informacija je. Pojam i definicija informacionog sistema 28. Šta je podatak? 15. 19. tada moramo. poreklo i značenje pojma.. tvorac kibernetike i definicija 24.Subotica . Šta obrazovni sistem treba da obezbedi za decu i vaspitače? 3.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 1. Šta je poruka? 14. a šta definicija? 6. Koja je uloga informatike u ljudskom radu? 10.

Egiptu.1.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. pre otprilike 5. Kini i Indiji. Mehaničke mašine za računanje 2. Graditelji ogromnih piramida. Elektronski računar 2. urezivani su u kamenu.000 godina u drevnom Babilonu. prvi znakovi Znanje računanja primjenjivalo se praktično još u starom veku. stoku. Prvi znakovi kojima su ljudi beležili članove plemena.1. vreme. RANA POMAGALA ZA RAČUNANJE Računanje je staro koliko i čovečanstvo.2. 20 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica . Sumeru. RAZVOJ RAČUNARA KROZ ISTORIJU TEME 2. zemljište. Rana pomagala za računanje 2. na drvenim stubovima i sl.3. hramova i drugih gra evina morali su se koristiti računskim znanjima.

u Egiptu.500 godina. Takvim su se abakusom koristili u Egiptu i u Kini 2. Kolone ne moraju uvek biti potencijal broja deset. Njime se računalo pomoću kamenčića koji su se umetali u žljebove napravljene u pesku.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Prvi računar u svetu je poznati ’’Stonehenge’’ (slika br. S razvojem trgovine javila se potreba za brojevima kao znakovima potrebnim za računanje i merenje. nego to mogu biti i potencijali broja 2. Usavršeni abakus i danas koriste za svakodnevno računanje narodi Rusije. znači ploča za računanje). Mezopotamiji i Kini. ili 16 i dr.Subotica . Uz pomoć Meseca koji je bacao senku kamenja na tačno označena mesta na tlu. Prvi poznati abakus postojao je u Babilonu pre 5. te vreme pomračenja Meseca. 7). Prvi prenosivi računar je abakus (grčki abax. a koji se sastojao od okvira i razapetih žica na kojima su postavljene pločice ili kuglice. Kine i Japana. postoje najstariji zapisi o brojevima sačuvani do današnjih dana.000 godina tačno predvi anje Mesečevih mena. bilo je moguće predvideti vreme sledećeg punog Meseca. a nešto kasnije i u antičkoj Grčkoj. Pretpostavlja se da je dekadni sistem brojeva razvijen kod većine naroda zato što su ljudi za računanje koristili deset prstiju na rukama. Abakusi se mogu razlikovati po vrednostima koje se dodeljuju pojedinim kolonama i redovima. Primeri različitih znakova za brojeve i menjanje njihovih oblika Slika 7. Šema obnovljenog Stonehengea u funkciji računanja Mesečevih mena 21 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 12. On je omogućio još pre 4. Zahvaljujući abakusu.000 godina. Zatim se abakus razvio u oblik predstavljen na slici 8.

kad su se počeli izra ivati elektromehanički i elektronski ure aji za računanje.Subotica . MEHANIČKE MAŠINE ZA RAČUNANJE U konstruisanju mehaničkih mašina za računanje pomoglo je načelo rada mehaničkih satova i njihova izrada. Godine 1622. 22 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . koristile su se sve do četrdesetih godina XX veka.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 8.2. Primer računanja pomoću abakusa 2. Vrsta abakusa Slika 9. WILIAM OUGHTREED stvara prvi logaritamski računar koji je u početku bio kružnog oblika. Godine 1612. Mehaničke računske mašine koje su radile po tom principu. JOHN NAPIER otkriva pojam logaritma i izdaje prve logaritamske tablice. Nakon izuma abakusa ništa se u svetu računara nije doga alo sve do XV veka kad je Leonardo da Vinci skicirao mehaničku mašinu za računanje.

On je prvi u mehaničku mašinu uneo i memorijske mogućnosti i to na karticama s izbušenim rupicama. zbog čega je nazvan ocem računara. Tokom izrade analitičke mašine Babbage je upoznao Adu Bajron. 23 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ogleda se u postavljenom načelu rada računara koji se koristi i danas. Pascalova mašina za računanje je radila tako što su se brojevi unosili okretanjem točkića povezanih zupčanicima.Subotica . ona nikada nije završena. BLAISE PASCAL. njih 6-7 ili 10. slično modernom ure aju u automobilu koji beleži pre ene kilometre. zupčanika i sličnih delova. BABBAGE je 1833. Skup metalnih pločica na izlazu iz mašine trebalo je da omogući štampanje rezultata na papiru. izradio nacrt nove mašine za računanje koju je nazvao analitičkom mašinom. Zato Adu Bajron nazivaju majkom modernih računara i prvom programerkom na svetu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Godine 1642. Prvu je mašinu nazvao diferencijalna. Zupčanici. CHARLES BABBAGE. Njegova zasluga u razvoju računara. Mašina je imala zupčanike koji su omogućavali automatsko sabiranje i oduzimanje. Iako je ta mašina trebala biti izra ena od osovina. izumeo je mehaničku mašinu koja može obavljati sabiranje i oduzimanje nazvanu PASCALINA. mašinu za računanje nazvanu ’’bankovni službenik’’. Paskalova mehanička mašina GOTTFRIED LEIBNITZ konstruisao je 1694. Zbog složenosti mašine. francuski naučnik. pomerali su brojčanik. Slika 10. Imala je dva osnovna elementa: skup zupčanika za sabiranje slično Pascalovoj mašini i pokretne valjke koji su sledili decimalna mesta prilikom množenja. te se na nizu prozorčića ispisivao rezultat. princip njegovog rada sličan je današnjem računaru. groficu od Lovalacea (slika br. podeli u dva spremišta: jedan za brojeve (podatke) nad kojima se vrše operacije i drugi za spremanje uputstava radi odre ivanja operacija koje će se vršiti nad brojevima. procesuiranje i kontrola. dao je veliki doprinos razvoju mehaničkih mašina za računanje. On je funkcije mašine podelio u tri dela: skladištenje. Predložio je da se skladištenje koje se danas naziva memorija. engleski matematičar. 14) koja mu je pomogla u dizajniranju i programiranju računara za stvaranje muzike.

Leibnitzova mašina Slika 12. Charles Babbage.Subotica . Analitičke mašine 24 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . otac računara i diferencijalna mašina Slika 13.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 11.

ALAN TURING razvija ideju o univerzalnoj mašini koja će moći izvesti svaki algoritam (= sled koraka koji dovode do rešenja postavljenog zadatka. Skratio je vreme obrade podataka s 3 godine na 2 nedelje.3. Bila je to velika i komplikovana mašina nazvana MARK I. Na kraju se dobijala dešifrovana poruka.Subotica . a koristio se za dešifrovanje poverljivih nemačkih poruka. Prvi računar opšte namene koji je mogao izvoditi različite zadatke bio je američki ure aj ENIAC (Electronical Numerical Integrator and Computer). 2. Godine 1854. Papirne trake čitale su se optičkim čitačem. idi na sledeću karticu s uputstvima. gde nula označava nepostojanje signala. konstruisan 1944. AIKEN konstruisao je 1944. usmeravanje i zaustavljanje električnih signala kako bi se u računaru mogle izvršavati računske operacije. Godine 1937. čime se i završila era mehaničkih mašina za računanje. a niz rupica pretvarao se u električne impulse. ako se radi o kontrolnoj kartici. Prvi elektronski računar bio je Colossus.000 elektronskih cevi i mogao je zapamtiti 20 brojeva. Uputstva su bila vrlo jednostavna.300 ugra enih elektronskih cevi i mnogo drugih delova povezanih sa ukupno 80 km žice. Godine 1890. To se načelo koristilo i kod prvih elektronskih računara. Elektronske cevi koje su obavljale operacije mogle su prepoznati samo dva stanja električnog impulsa: kada je on prisutan i kada nije. Računar se sastojao od ulaza za podatke. Računar je konstruisan 1943. dakle. oduzmi 1 od datog broja. u ta dva stanja kojima je dalje mogla upravljati elektronska cev. koristeći se binarnom aritmetikom. Električni su se impulsi zatim prenosili i nad njima su se izvršavale različite operacije. godine elektromehanički računar za automatsko rešavanje diferencijalnih jednačina. Njegova se kompanija razvija i on 1914. čak do osamdesetih godina XX veka. ELEKTRONSKI RAČUNAR Osim izuma električne energije. pre emo na binarni sistem sa samo dva znaka 0 i 1.000 elektronskih cevi. odnosno 5 rolni papira s rupicama. HERMAN HOLLERHT svojom mašinom za sortiranje rešava problem popisa stanovništva SAD-a. na kojima je bila poruka koju je trebalo dešifrovati. Algoritam predstavlja šemu u programiranju koja olakšava pisanje složenih programa) i time započinje naučno proučavanje računara. uzmi broj s kartice. Američki fizičar HOWARD H. konstrukciji prvog elektronskog računara prethodio je i izum katodnih (elektronske) cevi. do 1938. a jedinica postojanje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika br. a bio je težak 30 tona. npr. Ure aj je imao 18. godine u vreme Drugog svetskog rata. Taj računar imao je 3. Konstruisan je u strogoj tajnosti. godine. itd. što postaje osnova modernih računara. Računske operacije obavljalo je 2. Koristi se bušenim karticama. 14 prikazuje karticu s rupicama na kojoj različit uzorak rupica predstavlja različit broj ili. postaje osnivač danas poznate kompanije IBM. Tako su nas električna energija i elektronska cev prisilile da iz dekadnog (desetoznakovnog) sistema koji se koristio u mehaničkim mašinama. Svi brojevi i svi postojeći znakovi pretvarali su se. Bio je hiljadu puta brži od najbržeg tadašnjeg mehaničkog računara. Od 1935. Prvi računar sa programiranim upravljanjem (koje je uveo Fon Nojman) radio je pomoću katodnih cevi. Osnova binarnih brojeva je dakle broj 2. različitu naredbu. 25 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . GEORGE BOOLE opisuje simboličko i logičko razmišljanje. KONRAD ZUSE razvija relejni računar Z3. Elektronska cev služila je za pojačavanje.

godine kompanija Unisys predstavlja UNIVAC 1 .prvi elektronski računar dostupan na tržištu. SHOCKLEY). Računar je bio sastavljen pretežno od elektronskih cevi. BARDEEN i W. Voda kojom su cevi bile hla ene toliko se zagrevala da se koristila za grejanje prostorija. Od tada do danas. J. tačno predvidevši rezultate ispitivanja do tada nezamislive tačnosti. Maja 1951. a trošio je i mnogo energije (125 kW). Tranzistor se temelji na osobini poluprovodljivosti silicijuma. svi se računari temelje na silicijumu. Zauzimao je prostor veličine jedne sobe (težio je 10 tona). BRATTEN. 26 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Elektronske cevi Godine 1947.Subotica . Ime je skraćenica izraza UNIVersal Automatic Computer. Bušena kartica i Ada Lovalace Slika 15. pa se ovo doba može nazvati silicijumsko doba.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 14. Slavu je stekao nakon godinu dana prilikom ispitivanja javnog mnenja. prona en je tranzistor (W.

Subotica . velike kompanije i univerzitete. U IBM-u su mislili da će zadovoljiti sve svetske potrebe za računarima kada proizvedu deset velikih računara.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Do 1957. Replika prvog elektronskog računara COLOSSUS Slika 18. godine IBM i UNIVAC proizvode računare za vojsku. Prvi računar opšte namene ENIAC 27 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Konrad Zuse i njegov računar Z3 Slika 17. Slika 16.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 19. Elektronski računar UNIVAC Godine 1958. Godine 1968. Godine 1963. a broj korisnika raste. DOUGLAS ENGLEBERT na Computer Conference-i predstavlja računarski miš. BRATTEN. američko Ministarstvo obrane pokreće ARPAnet. RAY TOMLINSON. GORDON MOORE postavlja Mooreov zakon koji kaže da će se broj tranzistora od kojih se sastoji procesor udvostručavati svake godine. Godine 1973. Xerox predstavlja svoj eksperimentalni računar Xerox Alto (ponekad ga nazivaju i prvim personalnim računarom) s konceptom grafičkog korisničkog interfejsa. šalje prvu e-mail poruku. a kasnije milione elektronskih komponenata. JACK KILBY iz Texas Instrumentsa i ROBERT NOYCE iz Fairchild Semicondustora odvojeno dolaze do izuma integrisanog kola. revidira svoj zakon na dve godine. Godine 1971. prethodnik Interneta.osnovni element računara. Dalji razvoj bio je predvidiv: što više tranzistora na što manje prostora. Mikroprocesor INTEL 4004 (mikroprocesor . Godine 1972. Moore 1995. objektno programiranje. Godine 1969. dinamično povezivanje datoteka i saradnju pomoću deljenja ekrana. Od 1957. hipertekst. Godine 1965. Beranek i Newman. do 1981. BARDEEN i W. 20. W. 28 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . aritmetičko-logički i upravljački deo je smešten na integralnom kolu). J. Kada više tranzistora smestimo na komadić silicijuma i povežemo ih metalnim izvodima utisnutim u silicijum. god) sadrži više od 100 miliona tranzistora na pločici površine nekoliko cm2. što i malim kompanijama omogućava primenu računara. računarski inženjer u kompaniji Bolt. kompanija DEC svoje računare PDP i VAX nudi po pristupačnoj ceni. SHOCKLEY dobitnici Nobelove nagrade i prvi tranzistor Slika 21.Subotica . Integrisana kola su u početku sadržavala desetke i stotine. DOUGLAS ENGLEBERT s istraživačkog instituta Stanford pronalazi računarski miš. Procesor (2003. dobijamo integrisano kolo.

Komponente računara Slika 23. ED ROBERTS i LES SOLOMON . Bio je to naporan posao jer je trebalo spojiti brojne žice. Iako Alto nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Intel predstavlja 8080 procesor. koncept oko kojeg je izra en imaće velik uticaj na stvaranje Apple Lise i Macintosha. Nakon kupovine računar je trebalo sastaviti. Integrisano kolo Slika 24. Mikroprocesor Slika 25.ALTAIR 88000.Subotica . Slika 22. Elektronski računar PDP Godine 1974. Godine 1975.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO opremljenog mišem i mrežnom karticom. Izgra en je sa Intelovim 8080 procesorom.prvi personalni računar dostupan širem krugu korisnika . te 29 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

niti programski jezik. izlaz je bio na 16 svetlećih dioda. STEVE WOZNIAK i STEVE JOBS osnivaju APPLE. serijama nula i jedinica. Zilog predstavlja Z80 mikroprocesor koji će kasnije postati srcem svih značajnih personalnih računara temeljenih na CP/M operativnom sistemu. Kad bi se ure aj isključio. Godine 1975. Godine 1976.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO postaviti i uklopiti mnogo elemenata koje je trebalo i lemiti. Godine 1976. Godine 1979. PAUL ALLEN i BILL GATES osnivaju Micro-Soft. Godine 1975. niti trajnu memoriju (samo 256 bajta RAMa). Kasnije ga je zasenio i u potpunosti istisnuo MS-DOS. Korisnici upotrebljavaju vlastite televizore kao monitore i kasetofone za skladištenje podataka. prvi računar na kojem se odmah moglo početi raditi bez velikog lemljenja i spajanja žica. Ulazni ure aj bili su prekidači na prednjem delu kutije. Slika 27.ENCOUNTER. Godine 1975. potpuno sklopljeni sistem sa MOS 6502 procesorom i 4 KB RAM-a. Xerox patentira Ethernet . Godine 1978. Da bi računar radio nešto korisno. Dan Bricklin i Bob Frankston predstavljaju VisiCalc. Godine 1977. Programiranje je bilo binarno. Epson America predstavio je MX-80. monitor.000 tih računara. JVC počinje prodavati VHS videorekordere. bilo je potrebno kupiti još nekoliko periferija vrednih oko 2. Godine 1978. Nije imao tastaturu.289 dolara. Za divno čudo. ispisana na papirnoj traci. Razvijaju programski jezik BASIC za Altair 88000. GARY KIDALL iz Digitala razvio je CP/M (Control Program for Microcomputers).759 dolara. nestalo bi i programa i podataka i rezultata. te izra uju mikroračunar APPLE I (koristi mikroprocesor 6502). operativni sistem koji je pokretao prvu generaciju PC računara. Apple II Godine 1977. a stajao je 3. Kompanija Objective Design predstavila je Encounter. prvi značajan program za obradu teksta na personalnim računarima. Prva igra . Stajao je 1. prvi jeftini 9-iglični štampač i time pokrenuo revoluciju stonih računarskih štampača. Štampač Epson 30 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 26.000 $. tablični kalkulator koji stvara čitavu industriju. Altair nije imao operativni sistem. Prodano je oko 5.Subotica . Intel predstavlja 8086 procesor. Godine 1975. prvu mikrokompjutersku igru koja se isporučivala kupcu u asembleru.temelj svih današnjih mreža. taj je štampač čak mogao štampati i grafiku. Apple predstavlja APPLE II. MicroPro izdaje WordStar za CP/M.

tvrdi diskovi.25-inčne disketne jedinice kapaciteta 91KB i 5-inčni monohromatski ekran. Računar Atari Godine 1979.globalnu ili svetsku mrežu (www). a mogao je primiti 2 ROM ketridža. Model 800 bio je pravi ure aj: imao je 8 KB RAM-a. što je računare učinilo vrlo dostupnima i na neki način potaknulo informatički bum. Godine 1980. pojavljuje se ZX80 i ZX81 (prethodnici legendarnog Spectruma) . postaju u svetu veliki hit i pravo pomodarstvo.25 inča. Njegov koncept stvaranja slučajnih veza izme u odvojenih objekata na kraju evoluira u World Wide Web . nastaju prvi ’’winchesteri’’. Godine 1981. Taj model donosi AT skup naredbi koji će na kraju postati industrijski standard. dve 5. Doba personalnih računara (PC) je započelo. IBM proizvodi prvi IBM PC (Personal Computer .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Godine walkman. posebne čipove za grafiku i zvuk. kao što su Space Invaders i Pac Man. Sony predstavlja Slika 28. kojem je upravo zbog uspeha ZX serije bila dodeljena i plemićka titula. Microsoft je otkupio operativni sistem od druge kompanije i preprodao ga pod svojim imenom. Godine 1979. 1979. Čipove je dizajnirao otac ’’duše’’Amige Jay Miner. Godine 1981.personalni računar) namenjen malim poslovnim korisnicima. Godine 1980. tj.466 dolara. Atari isporučuje svoje prve računare Atari 400 i Atari 800 koji su označili početak ere računarskih igara. a kasnije i manje od 100 USD. Slika 29. videoigre za kompjuterske konzole. 31 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a kapaciteti su varirali izme u 5 i 10 MB. Najbolje od svega je cena: stajali su manje od 200 USD.Subotica .čudesni ure aji za ta pionirska vremena: 1 KB RAM-a i 4 KB ROM-a u kojem je bio upisan BASIC. prvi prenosivi računar. Ure aj je koristio Zilog Z-80 procesor. a stajao je 3. Format im je bio 5. Godine 1980. IBM naručuje od Microsofta operativni sistem za PC. javlja se Hayes Smartmodem 300. te imao 64KB RAM-a. nastaje Osborne I. Intel predstavlja 8088 procesor. Godine 1980. TIM BARNERS-LEE piše mali program pod imenom Enquire Within Upon everything. Godine 1981. Težio je 12 kg. Sinclair 80 Godine 1979. Tvorac tih računara je sir Clive Sinclar.

jer se većina stručnjaka slaže da je ova generacija računara samo poboljšanje prethodne tri generacije i da se jedini napredak ogleda u veoma velikoj integraciji (VLSI . 1968. računarske tehnologije (computer tehnology) vezane za praktičnu primenu računara. pa i šesta.. računarsko inžinjerstvo (computer engineering) . baze podataka. generacija: Druga generacija obuhvata računare proizvedene krajem pedesetih i šezdesetih godina. Današnje oblasti primene računara Razvojem računara i njihove primene nastale su tri nove računarske oblasti: 1. 2. 2. miltimedijalnu primenu.znači . obradu zvuka. sam će raditi neke stvari. generacija: Računari treće generacije tehnološki su unapre eni primenom integrisanih kola.proizvodnja i povezivanje hardverskih delova računara. komunikacije. 3. U principu zadatak naučnika je da u budućem vremenu podare računaru mogućnost "razmišljanja".znači . Podela prema područjima primene računara danas obuhvata: 1. • program: S = O : FOR I =1 TO 1200 : S = S + I : NEXT I . njegove primene i računarskog softvera.. U razvoju računara govorimo o pet generacija. obradu teksta. animacije. 7. 5.GRANANJE U PROGRAMU. obradu slika. generacija: Peta generacija računara je još uvek u razvoju. trošili su mnogo električne energije i proizvodili veliku toplotu. 9.znači .Subotica .? . napravljen je logički čip sa 180 tranzistora.SLEDEĆI. 4.Very Large Scale Integration) koja je omogućila stvaranje mikroprocesora. 8.KORAK. Ona je bila zasnovana na velikom broju pojedinačnih tranzistora (oko 10 000) koji su ručno pričvršćivani na ploče i s drugim elementima povezivani žicama. generacija: Iako neki smatraju da je današnja generacija računara možda peta. obradu video zapisa. 32 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . računarske nauke (computer sciences) . generacija: Karakteristika prve generacije bila je korišćenje vakumskih cevi kao aktivnih elemenata koji su bili veliki. • naredba STEP .teorijski aspekti arhitekture računara.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Nekoliko primera komandi u programskom jeziku BASIC: • naredba NEXT . Baziraće se na veštačkoj inteligenciji gde će računar biti sposoban odlučivati šta je najbolje u tom momentu. U to slobodno možemo ubrojati robote. neki roboti su sposobni sami doneti neke odluke (ali ipak ograničeno). 5. ona je zapravo četvrta. 1. 2.sabira brojeve od 1 do 12. 3.ŠTAMPAJ TEKST 3*5. 4. • naredba Print ~ 3*5 ~. • naredba IF . crtanje i obradu ctreža. 6. 3. naučnotehničke proračune i 11. 10. zabavu i razonodu.znači .

mogao bi otići u zaborav (vidi sliku: kućište prvog miša bilo je napravljeno od drveta). Charles H. 1977. 1949. delo naučnika kompanije ’’Oblong indastriz’’ iz Los An elesa. ’’Ne postoji ni jedan razlog da bi neko poželeo računar u svojoj kući’’. Reč je o ’’Appleovim’’ multitač ekranima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • (Superračunari su obično računari velikih mogućnosti i brzine obrade podataka. Thomas Watson.) Navodimo neke od čuvenih zabluda kada je u pitanju primena računara.5t’’. kao što je onaj na iPhoneu. ’’Ja mislim da postoji svetsko tržište za možda pet računara’’. ’’Računari u budućnosti neće biti teži od 1.. Zanimljivost: Miš se više neće koristiti. čija konstrukcija nije zasnovana na fon Nojmanovoj arhitekturi. zato što mi ne možemo ni da zamislimo bilo koju aplikaciju kojoj bi trebalo više’’. god. pa do Surfacea i Windowsa 7. direktor i osnivač Digital Equipiment Corporation. 1. Istisnuće ga najnovije tehnološko dostignuće. ’’Sve što je moglo biti prona eno. nego na paralelizaciji računarskog procesora. Miš je prvi put predstavljen javnosti 1963. 6. Kep Olson. 2. komentarušući mikročip. predsednik. ’’Ali. 4. Duell. ’’DOS adresira samo 1 megabajt RAM-a. što je stari san ’’Hewlett Packard-a’’ s početka 80-tih. čemu će to služiti’’. nazvano dži-spik (G-Speak). Tehnološko dostignuće dži-spik uskoro će ući u masovnu proizvodnju. 5. Microsoft o razvoju DOS-a. novog ’’Microsoftovog’’ operativnog sistema koji bi trebalo da otvore vrata taktilnim kompjuterima.Subotica . Popular Mechanics u predvi anjima nemilosrdnog napretka u nauci.. 1980. 3. predsednik IBM-A. inžinjer u Advanced Computing Systems Division u IBM-U. a danas 40 godina kasnije. direktor Patentnog ureda SAD. 1969. već je prona eno’’. 1899. Ideja je da se unese prirodnija komunikacija u odnos izme u čoveka i tehnologije koju će činiti jednostavni pokreti i koja neće zahtevati savladavanje rukovanja računarom. 1943. 33 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . u San Francisku na Istraživačkom institutu Stenford.

Elektronska cev. tranzistori.. Ko je izumio prvu mehaničku mašinu? 33.. Ko je tvorac najpopularnijeg operativnog sistema? 34 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Prvi računar u svetu 30. 31. Dekadni sistem brojeva 32. Kako glasi Moore-ov zakon? 41. Prvi računar opšte namene 38. integrisano kolo 39.Subotica . Prvi prenosivi računar star 5000 godina bio je. Prvi elektronski računar 36. Binarni sistem 37. Ko i kada je poslao prvu e-mail poruku? 42. Ko i kada je pronašao računarski miš? 40.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 29. Ko je majka modernih računara i prvi programer na svetu? 35. Ko je začetnik današnjeg Interneta? 43. Po čemu je značajan Charles Babbage? 34.

Paralelni računari (superračunari) mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji.3. Kod personalnih računara. odnosno računari. Takvog tipa su svi personalni računari. serijske ili SSD (Single Instruction Single Date). 2. Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavaju u trenutku vremena računari se dele na: 1.1. Ljudi koji pišu programe su programeri.2. jesu elektronske mašine koje obra uju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). postoji podela računara na računare opšte namene i računare specijalnih namena. postoje višekorisnički (meinframe based) i jednokorisnički (PC based). broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar. U početku su se računari koristili uglavnom za složena numerička računanja. Računari se mogu podeliti na različite načine u zavisnosti od toga da li se posmatra: 1. Računari za specijalne namene imaju ugra ene programe za rešavanje samo onih problema za koje su namenjeni (igranje šaha. ali se ubrzo njihova namena proširila na skoro sve oblasti ljudske delatnosti. Kod višekorisničkih sistema centralni računar opslužuje sve korisnike. 35 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti računar. ovi računari su izgubili svoju ulogu i njihovo korišćenje danas je vrlo ograničeno.. Me utim.Subotica . njihova primena. Način korišćenja i mere zaštite 3. tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime računari zamenjeno imenom mašine za obradu podataka. broj naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku. Iako je u početku računar često nazivan i elektronski mozak. Struktura hardvera računarskog sistema 3. a zatim da se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar mora da izvrši. Računari opšte namene mogu da učitavaju razne programe. kao što i ime govori. on je ’’mašina bez inteligencije’’ jer doslovno izvršava samo ono što mu je zadato instrukcijama. sa njegovim razvojem i masovnim korišćenjem personalnih računara. RAČUNARSKI SISTEMI TEME 3. Sa stanovišta primene. Za rešenje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake.1.). ili 3. Računarski softver 3. 2. a skup instrukcija za izvršenje neke obrade naziva se program. svaki korisnik ima svoj računar i na njemu vrši obradu svojih programa. paralelne ili SIMD (Single Instruction Multiple Date)..INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 3. da rešavaju različite probleme. Serijski računari u trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. STRUKTURA HARDVERA RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistemi. Ovakav postupak se zove programiranje. automatski pilot.

kontrolne jedinice. odnosno. same mašine . kabast i glomazan. Sa razvojem informacione tehnologije značenje ovog izraza je prošireno i na sve druge komponente informacione tehnologije u vezi sa računarima (razni priključni ure aji. sve one delove koji se vide i mogu se dotaknuti. S obzirom da je računar bez programa potpuno beskoristan.računarskog hardvera i 2. 2. Izraz hardver označava fizičke ure aje računarskog sistema. ulaznih i 6. Četvrta grupa računara MISD (Multiple Instruction Single Date) u jednom trenutku izvršava više naredbi nad istim podatkom i praktično je neizvodljiva. Struktura hardverskog sistema Tipičan računarski sistem sastoji se od sledećih komponenata: 1.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Teorijski postoje još dve grupe MIMD (Multiple Instruction Multiple Date) ili ultraračunari koji u jednom trenutku izvršavaju naredbe nad različitim podacima. programa po kojima računar radi . Funkcionalna organizacija hardvera računarskog sistema 36 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 3. Ovaj izraz nastao je zbog veličine prvog računara ENIAC koji je bio težak. 4. centralne (unutrašnje) memorije. jedinice spoljne memorije.Subotica . na kojoj su prikazani tokovi kontrole i podataka.računarskog softvera. izlaznih jedinica. može se reći da se svaki računarski sistem sastoji iz dve komponente: 1. Funkcionalna organizacija računarskog hardvera prikazana je na slici 30. komponente računarskih mreža. druga komponenta računarskog sistema dobila je ime softver (sofware) kao suprotnost od hardware. 5. Ovo bi više odgovaralo mreži računara kod kojih je rešavanje delova jednog problema podeljeno na više računara. aritmetičko-logičke jedinice. Ulazne jedinice Kontrolna jedinica Unutrašnja memorija Jedinice spoljne memorije Izlazne jedinice Aritmetičko logička jedinica Slika 30. Imajući u vidu da je računar samo mašina koja radi po odre enom programu. itd).

) Na ovaj način može da se prenese samo informacija da ili ne.0). 101.1) ili druga (1. 01. (Naravno. pa i mogućnost za prenos četiri informacije. jedan u prepodnevnoj. Ova memorija se sastoji od kola. od kojih svako može da ima dva stanja koja se obično označavaju sa 0 i 1 (0 .Subotica . pored binarnog brojevnog sistema kao matematičke osnove rada računara uveden je i tzv.ne ide se nigde. odnosno. heksadecimalni brojevni sistem koji skraćuje binarni zapis za tri. a binarni broj 001101 je decimalan broj 13. s tim da učenik iz prepodnevne smene to potvrdi tako što će po završetku časova upaliti odre enu sijalicu u razredu. Učenik iz popodnevne smene po dolasku proverava da li je sijalica upaljena.) Slika 32. sa dve sijalice postoje četiri (2x2=4 ili 22) kombinacije. Na primer: • binarni broj 101 je decimalan broj 5. stvar je dogovora (na primer: 00 . kao i skup drugih programa koji imaju različite namene i omogućavaju korisniku da nešto radi sa računarom (aplikativni programi).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Da bi računarski sistem uopšte mogao da se koristi. Tako npr. Zbog toga se ova kola zovu bit (skraćeno binary digitbinarna cifra).stanje kada u kolu nema struje. 100. ako jeste. decimalni broj 26 predstavljen heksadecimalnim brojevnim sistemom je 1A. pomoću sijalice mu je preneta poruka da se ide u bioskop. Program i podaci koji se obra uju uskladišteni su u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. pa bi se na taj način moglo preneti osam poruka. Centralna memorija Računar obra uje podatke izvršavajući naredbe date programom. 010. Oni mogu da se dogovore da uveče idu u bioskop. pretpostavljamo da neko u me uvremenu neće ugasiti tu sijalicu. (Me utim. 111). Pri tome. 001. kod koje bi stanje kada je ugašena bilo značenje sa 0.pozorište i 11. da bude upaljena jedna (0. 10 . Ovo može da se uporedi sa sijalicom (slika 31). Slika 31.kada u kolu ima struje). 011.1). Koje će te četiri informacije biti. a drugi u popodnevnoj smeni. mora da ima i osnovni program koji upravlja radom računara (operativni sistem). 1 . četiri puta. Sa tri sijalice postoji osam (23) kombinacija (000. Sa dve sijalice (slika 32) postoje sledeće mogućnosti: da obe budu upaljene (1. a stanje kada je upaljena sa 1 (može biti i obrnuto). Sijalice Princip rada memorije računara može se objasniti sledećim primerom: pretpostavimo da dva učenika idu u razrede koji koriste istu učionicu. 110.0) ili da obe budu ugašene (0.utakmica).bioskop. Sijalice 37 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . pored hardverskog ure aja.

1024 GB). oduzimanja. U početku su ove operacije izvo ene samo sa celim brojevima. Najčešće je u upotrebi ASCI kod (American Standards Code for International Interchange). množenja i deljenja i logičkih operacija . uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih. Pored grupisanja u registre po 8 bita. bitovi se u memoriji udružuju u grupe (registre) koji su kod personalnih računara dužine 8 bita. dekodira i nare uje odgovarajuće akcije drugim jedinicama. U zavisnosti od šeme uskladištenja. Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog računarskog sistema. Danas se koristimo 64 i 128 bitnim računarima. a grupa od 1024 (210) kB prefiksom M (mega) . Tako na primer: ime Aco u memoriji zauzima 24 bita. kod kojih se povezuje 4 i 8 bajtova zajedno. a sadržaj adrese se ne menja. Umesto sijalica koristi se elektronsko kolo koje ima dva stanja i može da zapamti samo informaciju . na primer: EBCDIC.1024 kB = 1 MB.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Isti princip važi i za memoriju računara. Uobičajeno je da se pri izražavanju kapaciteta memorije grupa od 1024 (210) bajta označi prefiksom k (kilo) ispred oznake za bajt (1024 B = 1 kB). dok su kod savremenih računara obe jedinice realizovane u okviru istog čipa (procesora). Još veće jedinice su 1 GB (jedan gigabajt .da ili ne (jedan bit). Prikazan način uskladištenja u memoriju računara važi samo za znakovne podatke. Za numeričke podatke važe drugačije šeme skladištenja. Na primer: jedan 16 bitni ceo broj može predstavljati sve brojeve u intervalu od 0-65535. Kasnije je aritmetičko-logičkoj jedinici pridodata posebna jedinica za izvo enje operacija s realnim brojevima i izračunavanje trigonometrijskih i drugih funkcija. Koja kombinacija predstavlja koji znak. Računar ima elektronska kola kojima se unosi.1024 MB) i 1TB (jedan terabajt . moguća su i grupisanja u veće jedinice 16 bita (polureč . samo je realizacija tehnološki drugačija. Jedan bajt ima 8 bitova.halfword) i 32 bita (reč-word). To znači da 1 MB (jedan megabajt) memorije ima 1048576 bajta. (byte). Ovakva grupa zove se bajt. definiše se tabelom koja se zove kod. skladišti u jedan bajt. 38 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . gde se svaki znak. započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu koja se koristi prilikom uskladištenja podataka ili njegovog očitavanja. Stanje ovakvog bita je signal za računar i 8 bita može da bude 256 (28) različitih kombinacija znakova u zavisnosti od kombinacije uskladištene u njemu. ona je u početku bila realizovana kao posebna jedinica (coprocessor). dok su operacije sa realnim brojevima izvo ene softverski. ili označava sadržaj pojedinih adresa u memoriji. mada se ponekad primenjuju i drugi kodovi.Subotica . Kapacitet memorije računara izražava se brojem bajtova koje računar ima. Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo suviše mala. brojevi se dele na cele i realne. Sastoji se od skupa čipova kojima se kontroliše i koordinira rad celokupnog sistema. koristeći odgovarajući kod. Prilikom očitavanja sadržaja neke adrese pravi se kopija sadržaja. Aritmetičko-logička jedinica Aritmetičko-logička jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvo enje aritmetičkih operacija: sabiranja. Ona kontroliše izvršavanje programa.upore ivanje dve vrednosti da bi se odredila veća i odre ivanja da li je izraz istinit. ili nije.

ili kao tvrdi disk (hard disk). nastaje kružnica koja se naziva staza. • brzina prenosa podataka (merna jedinica MB/s). 2. Kao disketa (floppy disk). disk se okreće. Kako se sadržaj unutrašnje memorije kopira neposredno. Da bi se pristupilo podatku. staze i sektori nisu vidljivi. Kada se računar koristi. bajt po bajt na spoljnu memoriju. Naravno. Me utim. Staze sa istim poluprečnikom s gornje i donje strane ploča čine cilindar. Memorija sa direktnim pristupom je magnetni disk. sa sekvencionalnim pristupom. ispod položaja upisno-čitajuće glave. Kada se stavi u disketnu jedinicu. • hard disk. disketa se pre prve upotrebe mora formatirati.Subotica . to se kapacitet spoljne memorije izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije. 39 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . s direktnim pristupom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Jedinice spoljne memorije Jedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije uključen. za pomeranje upisno-čitajuće glave prema osi rotacije (ili u suprotnom smeru) koristi se specijalni motor koji glavu pomera u koracima. • DVD. tako da je kupljena disketa već bila formatirana. program po kome radi i svi podaci koje kompjuter obra uje nalaze se u unutrašnjoj memoriji ili kroz nju prolaze. • kapacitet (merna jedinica GB. Disketa je okrugla ploča premazana magnetnim materijalom i ugra ena u zaštitno kućište od plastike. S obzirom na to da izme u staza mora da postoji tačno odre en razmak. tj. • CD. Disk (hard disk) se sastoji od više ploča premazanih magnetnim materijalom i postavljenih na istu osovinu. i za vreme rada računara. • memorijske kartice. On se realizuje u dva oblika. Budući da se ploča okreće. brojem bajtova koji može da se uskladišti u spoljnu memoriju. Flopi diskete danas su gotovo izašle iz upotrebe (danas jedan CD od 700 MB zamenjuje 500 disketa). ili kada se oni trenutno ne koriste. ali se povremeno javlja potreba da to uradi i sam korisnik. Kružnica je podeljena na sektore dužine 512 bajtova. Jedinice spoljne memorije su: • flopi disk. delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladište u jedinicama spoljne memorije koja može biti: 1. kada ona miruje. dok se sa njegove gornje i donje strane nalaze upisno-čitajuće glave ure aja kojima se obavlja upis na ploču i čita sa nje. TB). To se radilo uglavnom fabrički. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su: • srednje vreme pristupa podacima (merna jedinica mili sekunda-msec). • USB fleš memorije. brži je i znatno većeg kapaciteta nego disketa. nego su samo zapisani na magnetnom materijalu. upisno-čitajuća glava mora da se pomeri nad odgovarajuću stazu i da se disketa okrene tako da sektor u kome se podatak nalazi do e iznad glave. Da bi se upisali.

2. Ulazne jedinice Kod personalnih računara osim tastature kao ulazne jedinice koriste se: miš. itd. Touch Screen. RAČUNARSKI SOFTVER Da bi računarski sistem mogao da radi. 3. Pored toga. brzina prenosa podataka (zavisi od tipa kontrolora) i 3. grafička tabla. čitač bar-koda. Operativni sistemi mogu da se klasifikuju sa različitih aspekata. Za štampanje manjih količina podataka obično se koristi serijski štampač koji štampa znak po znak. TB). onako kako ga mi ovde definišemo. sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara. dok drugi sistemski softver smatraju razvojnim okruženjem. Bez operativnog sistema hardver računara. sistemski softver i 3. Kod savremenih računara ona se realizuje u obliku kaseta različitih veličina i ne koristi se aktivno.Subotica . 2. zvučnici. Brzina štampanja ovih štampača iznosi 300-500 redova u minuti. 40 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 2. sa stanovišta zadavanja komandi i 4. sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar. zbog svoje važnosti i jedinstvenosti me u drugim programskim proizvodima. operativne sisteme. nego samo za arhiviranje programa i podataka. makar se on sastojao od komponenata koje su u datom trenutku najbolje na tržištu. ili laserski štampač. sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji. Isti tako. Postoje različiti pristupi za klasifikaciju softvera. Softver se može podeliti na: 1. digitalni fotoaparat i kamera. Operativni sistem Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno korišćenje računara. Neki autori smatraju da su i operativni sistemi deo sistemskog softvera. ovde je operativni sistem. kao izlazna jedinica može se koristiti i automatski crtač ili sekač . smatralo se da su razvojna okruženja samo deo sistemskog softvera. kapacitet diska (GB. aplikativne programe. sa stanovišta primene računara. srednje vreme pristupa podacima (meri se u ms). pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati. 3. skener. Za štampanje velikog broja podataka koriste se linijski štampači koji štampaju ceo red odjednom. izdvojen kao posebna kategorija. Ova komponenta računarskog sistema je softver. Ovde će biti pomenute četiri klasifikacije: 1. Izlazne jedinice Najčešća izlazna jedinica je monitor. 2. neupotrebljivu gvož uriju. Ipak.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Značajni parametri za izbor diska su: 1. Memorija sa sekvencionalnim pristupom je magnetna traka. predstavlja samo običnu.ploter.

Prenosivi operativni sistemi. tako da omogući korišćenje računara na najbolji način. od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. nego kad bi se on izvršavao sam. kako im ime kaže. Kod jednokorisničkih operativnih sistema. operativni sistem prihvata komandu i započinje njeno izvršenje.Subotica . nekih dodatnih parametara za izvršenje komande. Prilikom istovremenog izvršavanja više programa treba voditi računa da oni ne koriste pretežno iste računarske resurse. Kod operativnih sistema komandnog tipa posle uključenja računara. za to vreme na ekranu nema prompta. Po završetku. posle dobijanja rezultata. na ekranu se dobija odre en znak koji se naziva prompt. operativni sistemi mogu biti: • • prenosivi i neprenosivi . Ovim znakom operativni sistem obaveštava korisnika da je spreman da primi komandu. Kod višekorisničkih operativnih sistema na računar može istovremeno biti priključeno i do nekoliko stotina korisnika. Komanda se zadaje ukucavanjem teksta koji se sastoji od ključne reči i.monoprocesne i • multiprogramske .multiprocesne. nego kombinovati programe koji koriste procesor s programima koji koriste pretežno dadoteke. ili sa interaktivnim radom korisnika (na primer procesor teksta). Monoprogramski operativni sistem omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program. ali je vreme rada svakog pojedinog programa duže. računar može da koristi samo jedan korisnik. Neprenosivi operativni sistemi su projektovani tako da rade samo na odre enom modelu računara. Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara. ponovo se dobija prompt u novom redu. što znači da je operativni sistem spreman da prihvati novu komandu. Zadatak operativnog sistema kod multiprogramskog rada jeste smanjenje ukupno utrošenog vremena rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo utrošeno kad bi se oni izvršavali pojedinačno. Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar operativni sistemi mogu da budu: • jednokorisnički (singleuser) i • višekorisnički (multiuser).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Sa stanovišta broja programa (procesa) koji mogu istovremeno da budu u centralnoj memoriji računara. s malim izmenama mogu da se koriste na različitim arhitekturama računara. 41 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Sa stanovišta načina zadavanja komandi u operativnom sistemu postoje: • operativni sistemi komandnog tipa i • grafički operativni sistem. eventualno.vlasnički (proprietary). Pritiskom na taster Enter na tastaturi. operativni sistemi se dele na: • monoprogramske . MOS omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa. Redosled i vreme svakog od programa u memoriji odre uje operativni sistem.

Subotica . a na njeno mesto učitavao sledeću i taj postupak ponavljao svaki put kada mu je bila potrebna stranica koje nije bilo u memoriji. Ovoj kategoriji pripadaju: • programi prevodioci. Ovakvom podelom na celine i redosledom pozivanja upravljao je sam programer. Pojavom prvog PC pojavio se MS-DOS. Ovakva pojava zove se trešing (threching). Ako ceo program i svi podaci nisu mogli da stanu u memoriju prvih računara.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Operativni sistemi su se razvijali kao i računari. a da korisno vreme rada po programu bude zanemarljivo. S obzirom na to da su računari i u to vreme bili brze mašine. jednu stranicu iz memorije ispisivao na disk. jednostavnu razmenu podataka me u programima i korišćenje virtuelne memorije. Razvoj operativnih sistema personalnih računara išao je istim putem kao i kod velikih računara. Ako program nije napisan kako treba. Virtuelna memorija Podaci s kojima program radi moraju biti u centralnoj memoriji računara. program nije mogao da radi. virtuelna memorija je tehnika koja koristi operativni sistem da upravlja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ograničena. Programi su se unosili jedan po jedan. Prilikom pokretanja programa u memoriju je učitavana prva stranica i izvršavane naredbe u njoj. kada program završi rad s prvom stranicom. pri čemu se razmena me urezultata izme u pojedinih celina prenosila pomoću zajedničkog područja u memoriji računara. zadavanje komandi predstavljalo je problem mnogim korisnicima. za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika računara. Zbog toga su oni deljeni u celine i tako izvršavani po delovima. Tako je napravljen program koji je upravljao radom računara i omogućavao zamenu programa bez intervencije korisnika. što znači da su učitavali jedan program i tek kada je on u potpunosti zavšio rad. Ti prvi operativni sistemi bili su monoprogramski. Da bi se problemi prevazišli. onda je operativni sistem. multiprogramski rad. koristeći posebne komande operativnog sistema. pri čemu se čekalo da se jedan program završi da bi se drugi uneo. Prema tome. Tako je korisnik imao iluziju da nije ograničen veličinom memorije. Sredinom sedamdesetih godina počela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio program i podatke na stranice jednake veličine koje su upisivane na disk. Zbog masovne primene personalnih računara. S razvojem personalnih računara ovaj operativni sistem je. tako da vreme utrošeno na učitavanje i ispisivanje stranice na disk (overhead) bude malo u odnosu na ukupno vreme rada programa. razvijen je novi operativni sistem grafičkog tipa Windows koji je omogućio korišćenje svih novih mogućnosti (naročito velike memorije). zamena programa je predstavljala gubljenje dragocenog vremena. • veznici i • različiti uslužni programi. može da se dogodi da računar gotovo sve vreme troši vreme na zamenu stranica. 42 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . zbog pogrešne koncepcije. Prvi elektronski računari nisu imali operativni sistem. Sistemski softver Osim operativnog sistema. prelazi na drugu i tako redom. započinjali su učitavanje sledećeg. Kada više nije bilo mesta u memoriji. ili upisivanjem u spoljnu memoriju i njihovim učitavanjem u sledećem delu. To je bio monoprogramski operativni sistem komandnog tipa. Prvi personalni računari imali su primitivne operativne sisteme koji tek što je omogućavao njihovo korišćenje. Za ovakvo korišćenje programi moraju biti napisani na poseban način. a nazivaju se sistemski softveri. predstavljao kočnicu u potpunom iskorišćavanju novih mogućnosti. na osnovu odre enih kriterijuma.

Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova jedinica i nula koje su označavale stanja bitova u memoriji računara. Za ovo prevo enje korišćen je poseban program prevodilac nazvan kompajler (compiler). on mora da ima program prevodilac za taj programski jezik. Programi prevodioci Programi za prve računare pisani su u mašinskom jeziku. simbolički program za jedan računar nije mogao da se koristi na drugom računaru različite arhiktekture jer su im bili različiti repertoari instrukcija. napravljen je program koji je kao ulazne podatke učitavao program napisan u simboličkom jeziku i zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika. a drugi deo adresu registra u memoriji računara u kome je uskladišten podatak. Prvi deo je predstavljao kod operacije (naredbu koju računar treba da izvrši). tako da je rezultat rada ovog programa bio program u mašinskom jeziku. na primer. dok korisnik koji nema skener. To je navelo tadašnje programere da izmisle simbolički jezik u kome je operacija koju računar treba da izvrši dobila svoje ime. U to vreme su arhitekture računara bile različite i za svaki račinar postojao je poseban simbolički jezik koji je zavisio od njegove arhitekture. a i adresa memorijske lokacije dobila je neko simboličko ime. pisanje ovakvih programa bio je vrlo težak posao. nije mogao da se koristi na drugom računaru. a kao rezultat rada davao program u mašinskom kodu. dok korisnik koji uopšte ne koristi program C++. on mora imati i program koji mu omogućava njegovo korišćenje. ako korisnik hoće da piše programe u programskom jeziku C++. da bi program napisan u nekom od ovih jezika mogao da se izvršava. može da koristi računar za druge potrebe i ne treba mu takav program. Me utim. Isto tako.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ovi programi nisu neophodni za rad računara. Programi napisani u ovako simboličkom jeziku prevodili su se kasnije u mašinski jezik. a simboličku adresu stvarnom adresom. može da koristi računar i bez ovog prevodioca. podložan greškama. Zbog toga i program za prevo enje simboličkog jezika (asemblera). Kasnije je ovaj postupak prevo enja automatizovan. pri čemu je jedna naredba 43 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Ovakav jezik zove se izvorni (source) program. Prevo enje programa Mašinski kod Da bi se olakšalo pisanje programa. ako korisnik koristi skener. U ovakvom postupku svaka naredba simboličkog jezika prevodila se neposredno u odgovarajuću naredbu mašinskog jezika. Ovi jezici su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika. napisan za jedan računar. skupa pravila za dodeljivanje imena memorijskim lokacijama sa podacima i skupa pravila za formiranje ispravnih naredbi u programskom jeziku. Izvorni program Program prevodilac Slika 33. a i njihova prenosivost s jednog računara na drugi. Ovaj program za prevo enje nazvan je asembler. Pomoću rečnika i ovih pravila pisan je program u ovom jeziku koji je bio gotovo nezavisan od arhitekture računara. razvijeni su programski jezici koji su bili bliži korisnicima u odre enim oblastima. Program prevodilac je učitavao program u izvornom jeziku kao ulazne podatke. Ovakve naredbe najčešće su bile logički podeljene u dva dela. tako što je programer zamenjivao naziv operacija njenim kodom. Naravno.Subotica . trebalo ga je prevesti u mašinski jezik.

a posebno su odvojene samo one vezane za karakteristike jezika. nego su sve ove komponente sastavni delovi jednog programskog jezika.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO izvornog jezika prevo ena u više naredbi mašinskog jezika. prema tome. Veznici Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih ure aja. skener. ploter. I dalje je za svaku arhitekturu računara morao da postoji odgovarajući program prevodilac za svaki programski jezik koji je korisnik želeo da koristi na tom računaru. kompresija podataka na disku. Uslužni programi Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (dupliranje disketa ili CD-ova. Ovo unošenje programa (i podataka) u računar izvodi se pomoću posebnog programa koji se zove editor i deo je operativnog sistema. programi prevodioci za pesonalne računare ne razvijaju se odvojeno. kartice koje se ugra uju u računar dobijaju se kupovinom ure aja (danas isključivo na CD-u) i instaliraju prilikom instalacije ure aja. Da bi ure aj koji se priključuje na računar radio. Zatim se ovako unet izvorni program prevodi pomoću programa prevodioca da bi se dobio mašinski kod. 44 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Druga mogućnost je da ure aj ima posebnu karticu koja se ugra uje u računar (na neki od praznih slotova). eventualno. program prevodilac koji radi na jednom računaru može koristiti na svim personalnim računarima. Basic. Za takve programske jezike (npr. nego interpretatori koji su prepoznavali naredbu i odmah je izvršavali. Da bi se bilo koji ure aj (štampač. paralelni. presnimavanje diska. U poslednje vreme. treba rešiti dva problema. Da bi se izvršio program napisan u nekom izvornom jeziku. Prvo je da ure aj ima standardni priključak koji se povezuje na serijski. nije dovoljno samo hardversko povezivanje. Ovi programi i. itd).. Pascal. štampač) mora da ima i odgovarajući program (softversko povezivanje) koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa (na primer. ali ih najčešće pišu i distribuiraju sami korisnici. Ovo se tako e rešava na dva načina. Za traženje grešaka u programu koristi se poseban program koji u tome pomaže. procesora teksta) prema nekom usvojenom standardu.. ili USB port računara. Me utim. Arhitekture personalnih računara su jednake pa se. Postoje i programski jezici kod kojih su naredbe nezavisne jedna od druge i mogu da se izvršavaju odmah. a u računarskom žargonu se naziva debager (debugger). digitalni fotoaparat itd) povezao na računar.Subotica . C+. treba ga prvo uneti u računar. Fortran. ovakva praksa je gotovo napuštena i sada se skoro u svim jezicima programi prevode u mašinski kod radi izvršavanja. Posle toga se korišćenjem programa za povezivanje (linker) prevedeni program spaja s drugim programom i sistemskim softverom da bi se dobio izvršni program. ActionScript. Takav program se korišćenjem programa za punjenje (loader) unosi u memoriju računara i izvršava. a da se na njoj nalazi priključak na koji se ure aj priključuje.) u početku nisu bili pisani prevodioci. Do pojave personalnih računara (a i kod njih u početku) sve ove operacije izvo ene su nezavisnim programima i odvojeno. prevodi u komande koje ure aj razume. Ovakvi programi mogu se davati kao dodatak operativnom sistemu. ima razvojnih okruženja u kojima su neke komponente zajedničke. Prvi je električno povezivanje da se računar ili ure aj koji se priključuje ne bi oštetio. Svaki ure aj koji se priključi na računar (na primer. Cobol.

brisanje ili zamena reči. istovremeno sa pisanjem teksta. To su programi za rešavanje različitih problema. te naknadno menjati dokument i oblikovati ga posle pisanja.Subotica . veličine i stilove slova. pokrene program za obradu i posle toga pokrene 45 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . specijalizovane softverske kuće. Kao rezultat obrade pomoću ovog programa obično se dobija neki me urezultat .razne vrste. Kod jednih tekst se ukucava u običnom editoru. isticanje delova teksta uvlačenjem pasusa. bilo da je u pitanju samo ispravljanje grešaka unetih pri početnom ukucavanju. menjati uneti tekst dopisivanjem i/ili izbacivanjem pojedinih delova. svi savremeni procesori teksta imaju mogućnosti pripreme za štampu. kao i sami korisnici računara. podebljavanje ili podvlačenje. animacija. uključivanja i mogućnosti formatera teksta. Iako su se ovi programi u početku zvali programi za stono izdavaštvo ili DTP (desktop publishing) programi. korisnik mora da prekine ukucavanje. različiti proračuni u nauci i tehnici. nekim od programa za oblikovanje. ubacivanje crteža i slika u tekstu. čuvanje i štampanje teksta. Editori su programi koji omogućavaju unošenje. Ove programe pišu proizvo ači računara. Koristeći program za obradu teksta. Postoje dve vrste programa za obradu teksta. itd). rečenica ili većih delova teksta. bilo dodavanje. Ovi programi su korišćeni za unošenje teksta namenjenog za štampanje. mogu se popravljati i greške. procesore teksta i formatere teksta. Oblikovanje ili editovanje je priprema teksta da lepo izgleda kad bude odštampan (poravnavanje ivica. Ovakav tekst služi kao ulazni podatak za procesor teksta. komponovanje i obrada zvučnih zapisa.prera en tekst koji služi kao ulazni podatak za programe. a izme u teksta se ukucavaju komande za procesor teksta. gledanje obra enog teksta na ekranu (Preview) i programe za štampanje obra enog teksta. To znači da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. štampanje različitim slovima. Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje dokumenta. Programi za obradu teksta Programi za obradu teksta (tekst procesori) služe za: • unošenje teksta u računar. igre.pisanje dokumenta od njegovog ispisivanja na papir. ali ima i editora koje su napisali korisnici. takva je da su dobijeni moćni programi za obradu teksta čiji proizvod može da bude kvalitetno odštampan. da bi se kasnije tako unet tekst dodatno oblikovao i pripremao za štampu formaterom teksta. Nekada su se programi za pisanje teksta delili na: editore. S uvo enjem laserskih štampača dobijene su nove mogućnosti za oblikovanje teksta . • modifikaciju unetog teksta i • oblikovanje teksta za štampanje. Sada se uglavnom koriste samo za unošenje programa na nekom od programskih jezika i podatke za te programe.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Aplikativni programi Treću kategoriju računarskog softvera sačinjavaju aplikativni programi. Oni imaju različite dodatne mogućnosti. Oni su obično deo operativnog sistema računara. Pod procesorima teksta nekada su se smatrali programi koji su imali veće mogućnosti od editora jer su omogućavali i složenije operacije sa tekstom. rad sa tabelama. ispravljanje. itd. rad sa bazama podataka. na primer: obrada teksta. Nova klasa procesora teksta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta. Ako želi da vidi kako će obra eni tekst izgledati. obrada slika. crtanje. Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje .

SUBP ili DBMS Date Baze Manegement System. Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije: • kreiranje baze podataka. Kod njih korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument približno izgledati kad bude odštampan (Word). ovi programi na osnovu tabela i baza podataka imaju i mogućnosti za brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja i grafikona. njegova podvarijacija LATEX. • modifikaciju (ažuriranje) podataka. MYSQL). • ponovni pristup podacima. Programi za upravljanje bazama podataka Ovi programi koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka (na primer.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO program za pregled. 46 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • kontrolu pristupa podacima i • formiranje izveštaja. Ipak. krugovima. korisnik mora ponovo da se vrati u editor. grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja. s obzirom na to da se relacione baze podataka zasnivaju na tabelama. odnosno. Tipičan primer iz ove grupe programa jeste TEX. Izvorni podaci se u ćelije unose direktno. računanje i analizu podataka. Ceo postupak se ponavlja dok korisnik ne bude zadovoljan pripremljenim tekstom. a koji mogu biti izvorni i izvedeni. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama. mora da se pokrene program za štampanje obra enog teksta. Svaki logično povezan skup podataka čini bazu podataka. ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za to. itd). WISIWYG (Hhat You See Is WaT You Get) programi. Radne tabele se sastoje iz ćelija (cell) u koje se unose podaci. Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom.Subotica . Budući da su namenjeni za poslovne primene. Ako nije zadovoljan. namenjenih krajnjim korisnicima. dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Okruženje u kom se odvija rad programa čine: • radne tabele (worksheets) za unošenje. • baze podataka (date bases) za obradu velikog broja informacija. • grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka. Programi za rad sa tabelama Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tebele. programi za rad s tabelama imaju manje ili veće mogućnosti rada sa bazama podataka. • sortiranje podataka. • posebne mogućnosti za formatiranje. Pored ovih mogućnosti. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka . Da bi se tekst odštampao. ili ako treba nešto menjati. Savremeni programi za obradu teksta su. tzv. po pravilu. histogramima. podeljene na vrste i kolone koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka.

Bez obzira na to kojoj grupi pripadaju. Ona utvr uje da li neki korisnik može da pristupi podacima i da ih menja. na osnovu podataka u bazi. nalaženja podataka na nosiocu informacija. popunjavanje zatvorenih kontura bojom ili šrafurom. Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od odre ivanja mesta. ove naredbe su bogatije i uključuju običan i ukrasni 47 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a ceo crtež umanjiti da bi se dobio pregled slike. svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi koje se mogu podeliti u grupe za: • crtanje osnovnih grafičkih oblika. objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti označen korišćenjem naredbe za označavanje. pojedine delove crteža treba uveličati za vreme crtanja. Modifikacija ili ažuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u bazu. a ponekad i preure enje u drugi redosled. Naredbe za transformaciju objekata uključuju naredbe za rastezanje. kopiranje i rotaciju objekata. Pre izvo enja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju.). dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju (AutoCAD). uklanjanje podataka iz baze i izmena na podacima u bazi. Paint. sažimanje i simetrično preslikavanje objekta. ili njegovo umanjivanje. odnosno. već može biti potrebno dodatno formatiranje podataka. • manipulisanje objektima.. crtanje kruga ili elipse. CorelDraw. Naredbe za tekst koriste se kod programa namenjenih za tehničko crtanje za opis crteža. brisanje. Oni mogu da se pokažu na ekranu ili da se štampaju. Kontrola pristupa informacijama je unutrašnje regulisanje toka postupaka upravljanja podacima. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu. Primenjujući različite kriterijume.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk). Ovi programi imaju samo najosnovnije mogućnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. grupisanje više objekata u jedan. Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata uključuju naredbe za crtanje duži i izlomljenih linija. crtanje kvadrata i pravougaonika. mogu se formirati razni izveštaji. formatiranje podataka i odre ivanje traženog podatka me u podacima koji su na raspolaganju. Prema nameni. crtanje slobodnom rukom. S obzirom na to da je monitor najčešće mnogo manji od crteža koji se crta. Podaci uskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje. ili razdruživanje grupe u pojedinačne objekte..Subotica . kao i postupak kada više korisnika pristupa istom podatku. Programi za obradu crteža Programi za obradu crteža primenjuju se za predstavljanje crteža na rasterski i vektorski način (npr. premeštanje. Naredbe za manipulaciju objektima uključuju naredbe za označavanje. • korišćenje teksta i • dimenzionisanje. Sortiranje baze podataka znači ure ivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom. • transformacije objekata. • globalni pregled slike. Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za uvećavanje delova crteža. FreeHand.

zamenu instrumenata..njihovu izmenu dodavanjem ili izrezivanjem pojedinih delova. kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa . Ova vrsta crva ne kopira sebe više puta na jedan računar. virus može neprimetno da se 48 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 3ds Max. kao i naredbe za manipulaciju tekstom koji se koriste na sličan način kao kod procesora teksta. Ponekad se ovakvi crvi nazivaju ’’rabbits’’. sviranjem na klavijaturama putem audio-ulaza. inverzija. Oni omogućavaju komponovanje (početno stvaranje muzičkih dela). itd. Široko se primenjuju u muzičkoj industriji (npr: Shuangs Audio Joiner. u mašinskoj industriji. itd. u inžinjerstvu. vizuelnih i zvučnih efekata (crteža.). Programi za proračune u nauci i tehnici Ovi programi se primenjuju u različitim naučnotehničkim proračunima . Pored ovih. Deo naredbi ovih programa sličan je naredbama za obradu crteža. Virusi Jedan od najvećih problema u korišćenju personalnih računa predstavljaju virusi.). gotovo isključivo s namerom da naprave što veću štetu. Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje dimenzija na tehničkim crtežima.. Programi za obradu zvuka Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta..pikselizacija. solarizacija.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO tekst. zatim u kontroli proizvodnje i. dok je kod programa namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji. za pravljenje reklamnih spotova i za mnoge druge primene (Flash. tif. jpg. a i logika i način njihovog korišćenja slični su programima za obradu crteža. Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogućnosti za kotiranje. Host computer worms). Koriste se za unošenje slika u računar pomoću odgovarajućih ure aja (skener. Kada se takav program ili datoteka unese u memoriju. eps. SoundForge). PhotoShop. ili uključen u neku dadoteku (npr: trojanski konj. različite zvučne efekte. filmskih sekvenci. automobilskoj. biblioteke slika i simbola. Koriste se u dizajnu. filma. Virus je mali program uskladišten na neki medijum samostalno. zatim kombinovanje raznih tehnika. gif. uopšte. projektovanju. Namenjeni su užem krugu korisnika.). već samo jednom i onda se kopira na sledeći računar u mreži i tako redom. Programi za obradu slika Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterskibitmapirani način (paint programi npr. unošenje u računar postojećih dela (zadavanjem nota. Programi za animaciju Ovi programi omogućavaju stvaranje: pokretnih slika. Igre Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. različitih efekata .. zvuka). itd). za oblast za koju je program predvi en.Subotica . što većem broju korisnika.statističkim i dinamičkim proračunima u gra evinarstvu.. digiralni fotoaparat) i njegovu obradu. postoji i velik boj naredbi karakterističnih za obradu slika (promene osvetljenosti i kontrasta. Namenjene su najrazličitijim uzrastima. bmp. slika. Gimp. od najmla e dece do odraslih. ekstenzije bitmapiranih slika pišu se sa tri slova: psd. To su programi koje pišu i namerno šire razni antisocijalni i destruktivni korisnici. Blender..

Oni od svojih proizvoda očekuju i odgovarajuću zaradu. ali da proizvo ač ne prihvata nikakvu nadoknadu eventualne štete koju je korisnik pretrpeo zbog korišćenja njegovog proizvoda. program bi trebalo da ima: • garanciju da će svaki zadatak za koji je namenjen uraditi bez greške. • svaki put prilikom razmene datoteka s drugim korisnicima. Me utim. novi virusi se generišu svakodnevno i ove programe treba ćešće dopunjavati novim podacima. Da bi se zaštitili od virusa. ili bar uklanjanja inficirane dadoteke. Garanciju da će program raditi kako treba ne daje nijedan proizvo ač. • ne otvaraju elektronsku poštu s datotekama u prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika. Šta će se posle toga dogoditi. Osim konstatacije prisustva virusa. proveravaju da li su one zaražene. nefunkcionisanju ili uništenju komponenata računara. AVG. Kao i svaki proizvod. korisnici treba da: • redovno dopunjavaju antivirus-programe (Update). Za otkrivanje i uklanjanje virusa postoji veći broj antivirus-programa (Norton. • rok upotrebe. ili da se uskladišti i na neki drugi medij. • izbegavaju razmenu datoteka s nepoznatim korisnicima. ili programa. Antivirus-programi mogu da se uključe prema potrebi i da vrše proveru nekog medija. korisnik softvera dobija ogra ivanje proizvo ača programa da je učinjeno sve da program bude bez greške. zavisi od namere kreatora virusa: • virus može odmah da pravi probleme. • izbegavaju preuzimanje datoteka s nepoznatih mesta na mreži. Me utim. KAV).Subotica . 49 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • nabavljaju programe legalnim putem. pa ih korisnici me usobno kopiraju i tako izbegavaju plaćanje proizvo aču.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO priključi i drugim datotekama ili programima u memoriji. njih programeri vrlo često pišu za programere. • podršku korisniku i • obuku. sa što manje grešaka i laki za korišćenje. • uputstvo za korišćenje. može da broji specifične doga aje (na primer. koliko puta se kopirao) i posle toga da pričini štetu. Me utim. Šteta koju pričini virus. i računarski virus može da inficira druge programe i dadoteke i tako se širi. Program kao proizvod Proizvo ači programskih proizvoda ulažu mnogo napora i sredstava da bi ti proizvodi bili što većih mogućnosti. obično se teško otkriva i uklanja (npr: reinstalacija Windowsa). Jednom unet u računar. itd. U najboljem slučaju. tako da prosečan korisnik ne može lako da se sna e u njima. kao štit koji će odmah reagovati na pojavu virusa. ovi programi najčešće imaju i mogućnost njegovog uklanjanja. • može da očitava vreme na računaru i prouzrokuje štetu odre enog datuma i • može da se reprodukuje i onda pričini štetu. programi su laki za kopiranje. Uputstva za korišćenje odre enih programa obično se dobijaju kupovinom samog programa. najčešće se ogleda u brisanju celog sadržaja diska ili samo delova. Kao i biološki virusi. ili da budu stalno aktivirani kada je računar uključen.

Najčešće nemaju dokumentaciju. sa gledišta autorskih prava. a korisnici nemaju podršku proizvo ača ili ispravne programe. daju se za slobodnu upotrebu na odre eni rok (45-60 dana) da bi zainteresovani korisnici mogli da ih isprobaju. a time i decentralizaciju i demistifikaciju do tada centralizovanih računarskih resursa. Me utim. na tržištu mogu naći programi koji su: • vlasništvo proizvo ača (properietary sotware). serijskog broja proizvoda i/ili koda autorizacije koji se dobija od proizvo ača kada se kupac registruje. neki programi to onemoguće. Korisnici se žale na česte glavobolje. korisnik kupuje licencu (dozvolu) za korišćenje programa. Uz nju dobija i program na nekom mediju. zglobove na šakama. itd. Da bi se zaštitili od neovlašćenog korišćenja programa. dok većina za vreme rada programa povremeno daje na ekranu opomenu korisniku da je ’’zaboravio’’ da plati njegovo korišćenje. osim pomoći u samom programu. dokumentacija. 3. odgovarajuću dokumentaciju i mogućnost da se registruje kod proizvo ača kako bi dobijao kasnije ispravke programa i imao pravo na podršku proizvo ača. NAČIN KORIŠĆENJA RAČUNARA I MERE ZAŠTITE Relativno niska cena PC računara omogućila je njegovu masovnu primenu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Rok upotrebe programskog proizvoda obično je do izlaska sledeće verzije programa. što je dovelo do njihove uspešnije primene i zadovoljstva korisnika.Subotica . medicinski i fizički aspekti svakodnevnog višečasovnog gledaja u ekran i korišćenje tastature i miša nisu još potpuno poznati. Računari su raspore eni širom ustanova i dostupni neposrednim korisnicima. Druge uobičajene mere su unošenje serijskog broja procesora. Veliki proizvo ači programa obično pružaju registrovanim korisnicima mogućnost da im se obrate za savet ili pomoć u slučaju problema s njihovim proizvodima. Posle isteka vremena za testiranje.. zamor očiju i peckanje 50 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Proizvo ači kompleksnih programskih sistema često imaju i centre za obuke korisnika za primenu njihovih proizvoda. ili da prestane da ih koristi. Najčešće se koristi hardlok. Tako se. U mnogim zemljama to se rešava zakonom koji proizvo ačima softvera garantuje zaštitu njihovih prava. U tom periodu proizvo ači obično uvi aju greške i registrovanim korisnicima dostavljaju odgovarajući materijal za njihovo otklanjanje. U slučaju da korisnik nastavi da koristi ove programe i posle isteka potrebnog perioda. • deljeni (shareware) i • javni (pablik domain sofware). časopisi. pravo na registraciju i pomoć. proizvo ači preduzimaju različite mere.). S obzirom na to da se programi često kopiraju. Korisnik licence ne bi smeo da je daje drugim korisnicima da ga instaliraju na svojim računarima. Već su se javili neki problemi vezani za oči. postavlja se pitanje autorskih prava proizvo ača i naknade štete koja im se nanese ovim postupkom.3. laktovima. Javni programi se distribuiraju besplatno i mogu se slobodno kopirati i razmenjivati. korisnik mora ili da kupi licencu. Kupovinom licence dobijaju se: potpuna verzija programa.. Deljeni programi distribuiraju se slobodno na različite načine (internet. dodatak koji se priključuje na jedan od portova (najčešće paralelni) računara i mora da bude priključen sve vreme rada programa. Kod programa koji su vlasništvo proizvo ača.

Da bi se odmorile ruke. preporučuje se 15 min. jer se time sprečava promena fokusa koja i dovodi do čestog aktiviranja očnih mišića i do zamora očiju.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO u njima. smanjuje i zračenje s ekrana. već se ekran postavlja na sto bilo gde i bilo kako. Treba koristiti stolicu koja korisniku omogućava pravilan položaj u odnosu na ekran. odmora na svaki sat rada. Slični oslonci postoje i za podloške za miša. korisnik treba da vidi gornju ivicu pod uglom od 10 stepeni. Kad sedi i gleda u ekran. preporučuje se 10-15min. S obzirom na to da rad na računaru zahteva intenzivnu koncentraciju na ekran i dokumente s kojima se radi. Pored toga. na primer. i sl. uključujući i lakat. dvostruku sliku. tako da prilikom rada lakat visi u vazduhu. pokretne lampe. pojačana pažnja pri gledanju u ekran dovodi do smanjenja prirodnog broja treptaja. ili opterećenje (manje od 60% gledanja u ekran tokom rada). jer nepravilno sedenje može da izazove teške deformacije i oboljenja. Oči su gra ene da gledaju na daljinu. Za druge radove na stolu treba koristiti lokalizovana svetla. osvetljenje monitora treba da bude 3-5 puta jače nego što je svetlo u sobi. Stopala treba da su jedno pored drugog. Iako potrebe za osvetljenjem variraju od osobe do osobe. odmor je izuzetno važan. zamaraju se mišići koji vrše akomodaciju sočiva oka. Nije zdravo sedeti prekrštenih nogu jer to smeta cirkulaciji krvi. 51 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a centar pod uglom od 20 stepeni. Da bi se sprečila česta pomeranja očiju i glave. Refleksija s ekrana minimizira se postavljanjem ekrana tako da prozor ili drugi izvori svetlosti budu iza korisnika. Rad s ekranom zahteva intenzivnu koncentraciju na stvar u blizini. treba da bude odgovarajuće. Naučnici koji se bave ergonomijom (proučavanjem interakcije čoveka i mašine) dali su nekoliko sugestija u cilju eliminisanja potencijalnih problema. zbog čega se oko ne vlaži normalno. Osvetljenje okoline. Ovi se problemi mogu u velikoj meri smanjiti ili otkloniti pravilnim položajem pri radu s računarom i pauzama u radu. Pravilno sedenje je značajan činilac očuvanja zdravlja. To znači da svetlo okoline pri radu s računarom treba da bude manje nego što je uobičajeno. postavljanju miša treba poklonitu dužnu pažnju i postaviti ga tako da cela podlaktica. čime se. bude oslonjena. Kod nas se tome ne posvećuje posebna pažna. Za korisnike koji imaju umerene vizuelne zahteve. Neki od ovih filtera imaju i uzemljenje. tako e. Kontrast treba tako podesiti da se znaci dobro vide u odnosu na pozadinu ekrana. osim refleksije. uz tastaturu se postavljaju odgovarajući oslonci za šake. Za korisnike koji imaju velike vizuelne zahteve (dizajneri). One su zasenjene i mogu da se podese tako da se izbegne refleksija ekrana. Me utim. Odmaranje rešava većinu ovih problema. Treba sedeti uspravne kičme i na čitavoj stolici. materijal koji se gleda treba da je na istoj udaljenosti od očiju kao i ekran. iako je kod nas uobičajeno da se podloška za miša postavlja na ivicu stola. Pri promeni fokusa sa daljine (što je njihovo prirodno stanje) na blizinu. Najčešće smetnje nastaju na očima. mogu se koristiti različiti filteri koji se stavljaju pred ekran. Nikada ne treba ekran postaviti tako da korisnik sedi licem prema prozoru. odmora na svaka dva sata kontinuiranog rada. Za sprečavanje refleksije. Ekran mora da bude udaljen 35-50 cm od očiju korisnika.Subotica . ili da je jedna noga isturena napred.

a prva njegova distribucija krenula je iz Čačka. Skraćenica KDE je oznaka za Linux-ovo grafičko okruženje.Subotica . Prva srpska distribucija Linux-a zove se PritOS. vlasnik Microsofta. ali za čudo nema toliko široku primenu. 52 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . dnevno rada na računaru. a uz sve to potpuno je besplatan. Bill Gates. dozvoljava svom sinu samo 45 min.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO ULTRAVIOLETNO I INFRACRVENO ZRAČENJE ELEKTROMAGNETNO ZRAČENJE STATIČKI ELEKTRICITET Zanimljivosti: Operativni sistem koji slobodno može da stane rame uz rame sa Windows-om jeste OS Linux i poseduje ekvivalent sa njegovim Office paketom.

(2 grupe) 46. programi se dele na. Sistemski softver i njegova podela 61.. Šta su kompjuterski virusi i kako se boriti protiv njih? 66. Šta je centralna memorija računara? 51.. Šta čini strukturu hardverskog sistema? 50. Šta su drajveri? 63. Koje su ulazne. Šta su aplikativni programi i njihova podela? 65. Način korišćenja i mere zaštite pri radu na kompjuteru 53 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Šta je virtuelna memorija? 60. Šta označava izraz računarski hardver? 48. Šta je Kapacitet memorije računara i kako se izražava? 53. a koje izlazne jedinice računara? 58.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 44. Šta su računarski sistemi? 45. računari se dele na.Subotica . Sa aspekta autorskih prava. Šta je hard disk i koji su njegovi bitni parametri? 57.. Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavaju u trenutku vremena. Programi prevodioci 62. Šta je spoljna jedinica memorije računara i čemu služi? 56. 67. Šta je aritmetičko-logička jedinica računara? 54. Šta je operativni sistem računara i kako se deli? 59. Šta je kontrolna jedinica računara? 55. Iz kojih komponenti se sastoji računarski sistem? 47. Šta označava izraz računarski softver? 49. Šta su uslužni programi? 64.. Princip rada memorije računara 52.

Dugme POWER služi za uključivanje i isključivanje računara. pisači. Na njoj se. čitači. Tvrdi disk. KONFIGURACIJA (SKLOP) I SISTEM ELEKTRONSKOG RAČUNARA TEMA 4. Osnovni deo računara je matična ploča na kojoj se nalaze najvažniji delovi računara. Na zadnjoj strani kućišta nalaze se utičnice za priključak ure aja paralelnim i serijskim kablovima na mrežni napon. U kućištu se nalazi sve što je važno za rad celokupnog računarskog sistema. ali samo za vreme rada računara. koristi se samo kada računar nije moguće na pravilan način isključiti. miš. tako e. Upisuje ih proizvo ač računara i one se ne mogu menjati. npr. treperi kada računar zapisuje na disk ili čita s njega. ure aje. nalaze procesor i memorijski čipovi. tastaturu. DVD). Matična ili osnovna ploča je tanka višeslojna ploča četvrtastog oblika smeštena u kućištu računara. USB portovi. disketna jedinica. diskete(?) i memorija koje koriste lasersku tehnologiju (CD-ROM.1. npr. Podaci se na računaru skladište pomoću magnetnih memorija (disk. a služe za skladištenje podataka. monitor. su povezani sa matičnom pločom. Na prednjoj strani kućišta nalaze se dugmići s pripadajućim kontrolnim lampicama. Na njoj se nalazi i nekoliko slotova i portova. procesor i memorijski čipovi. 54 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . štampač i dr. (disketna jedinica) i ure aji CD i DVD-ROM povezani su kablovima s osnovnom pločom koji prenose informacije izme u ovih komponenata računara (slika 37). Lampica H. Ona je osnovni deo računara. Kućište je limena kutija vodoravno ili uspravno položena na podlozi. (disketna jedinica?) i ure aji CD i DVDROM. Tvrdi disk. grafičke. Na njima se skladište svi važni podaci i programi. TV kartica.D. monitor. te računarske igre. Konfiguracija (sklop) je naziv za sve vidljive i opipljive delove računara. diskete i dr. miš. te nekoliko slotova za različite kartice koje se mogu utaknuti u osnovnu ploču npr: zvučne. kao najvažniji delovi. tastatura. zbog zablokiranosti. KOMPONENTE RAČUNARSKOG HARDVERA Sve što je važno za rad računara nalazi se u njegovom kućištu. središnje jedinice. Postoje i druge vrste memorija u računaru na kojima se skladište podaci. Te se memorije nazivaju RAM memorija i ROM memorija. Dugme RESET služi za ponovno uključivanje računara. na nekima je i bravica za zaključavanje računara i jedinice CD i DVD-ROM-a.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 4. Fax Modem Voice (FMV) kartica ili mrežna kartica.D.Subotica . FM kartica. disk.

Sadržaj unutrašnjosti kućišta Slika 36. Sklop računara Slika 35.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PERIFERNI DEO ULAZNE JEDINICE • tastatura • miš • mikrofon..... SISTEMSKA JEDINICA IZLAZNE JEDINICE • monitor • štampač • zvučnici. Unutrašnji izgled kućišta 55 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 34.Subotica ... Za obradu podataka • • • • • kućište matična ploča procesor memorija dodatne kartice.

Subotica . kontrolorom diska. magistrala za komunikaciju s perifernim ure ajima. Za korisnike računara osnovna je karakteristika procesora brzina kojom obra uje podatke. videopodsistem. Gotovo svi današnji računari za svoj rad koriste procesor pod nazivom Pentium. Najvažnije komponente računara su: procesor. kontrolor diska. često označena skraćenicom . Brzina procesora izražava se u milionima instrukcija u sekundi ili skraćeno MIPS (Milion Instructions Per Second). videopodsistemom. Central Processing Unit). Brzina mikroprocesora složena je veličina koja zavisi od više parametara.CoreTM 2 56 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Procesor je glavni deo svakog računara. Najvažnija karakteristika procesora je njegova brzina. satom. a prvenstveno od komunikacije s perifernim ure ajima. Svaki je procesor izveden u obliku čipa. memorija. Brzina procesora (npr: Intel®. središnja jedinica za obradu podataka. tj. itd. Procesor predstavlja središnji deo sistemske jedinice i na osnovu njegovih karakteristika odre uju se karakteristike PC sistema.CPU (engl. Procesor upravlja radom svih delova računarskog sistema i uskla uje njihov rad. sat. i sl.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Duo) meri se megahercima (MHz). multimedija) trebaju i veću radnu memoriju od 1024 MB (= 1 GB. na grafičkoj kartici. a ne na disku. a služi za čuvanje sistemskih programa koji upravljaju ure ajima personalnog računara. a služi za skladištenje podataka koji se nikad neće menjati.5 GHz. 8 GB i više). a najosnovnije su ROM i RAM. npr. Ako nestane struje ili se računar isključi. keš memorija procesora). Slika 37. na primer. diska i tastature.. To je osnovni ulazno-izlazni sistem koji upravlja vezama i radom monitora. ROM memorija zauzima manji deo operativne memorije. Brz procesor ne znači samo manje vremena za obavljanje zadataka. Memorijski čipovi nalaze se na osnovnoj ploči i na nekim karticama. Sadržaj RAM-a je promenjiv. RAM (engl. To su ROM-a (Read Only Memory) i RAM-a. Kada. pozovete program za crtanje i nacrtate neku sliku. sve što ste nacrtali nalazi se u radnoj memoriji. dok zahtevniji programi (grafika. Operativna memorija Računar obiluje memorijama različitih izvedbi i namena (registri procesora. Današnji računari imaju standardne radne memorije od 128 MB. memorijski sadržaji trajno se ugra uju u sklop u procesu proizvodnje. Da se rad sačuva na računaru.. Današnji računari imaju brzinu procesora veću od 2. Spojeni su sa procesorom i čine memoriju računara. Izgled matične ploče 57 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . nepovratno se briše sve što je zatečeno u radnoj memoriji. a može biti izra ena u raznim tehnologijama. RAM memorija je memorija s direktnim pristupom u koju korisnik može upisivati podatke i iz koje ih može čitati. računaru se daju naredbe za skladištenje na disku pre zatvaranja programa i isključivanja računara.Subotica . tj. ROM memorija obično je manjeg kapaciteta. Random Access Memory) radna je memorija koju računar koristi za skladištenje programa i podataka čija je obrada u toku. Što je broj megaherca na kojem procesor radi veći. Operativna memorija personalnog računara sastoji se od dva dela. nego i kvalitetniju sliku i zvuk.. ROM memorija može se samo čitati. 256 MB ili 512 MB. to je računar brži.

ili korisniku računara za normalan rad. a prednost im je u tome što se pomoću njih podaci mogu prenositi s jednog računara na drugi. Na disku se nalaze svi programi i podaci koji trebaju računaru.44 MB) i što su od njega sporiji (danas su gotovo izašle iz upotrebe. Zahvaljujući zvučnoj kartici i zvučnicima spojenim na nju. Grafičke kartice danas većim delom same pripremaju i obra uju grafiku usmeravajući slike (naročito u brzim igrama) direktno na monitor. Na disk se skladište dokumenti. mora im se na osnovnu ploču dodati posebna kartica za dodatnu memoriju i poseban procesor za podršku grafike visoke razolucije. CD disk je najrasprostranjeniji medij za skladištenje multimedijalnih programa. S tog se diska podaci mogu samo čitati. a na njima se pohranjuju podaci i programi korisnika. hard disk) smešten je u kućištu računara. Pomoću mikrofona mogu se snimati glasovne poruke. uglavnom ravnih crta ili jednostavne krivulje. ali personalni računari su brzo uhvatili korak s grafičkim pristupom. Za skladištenje podataka koriste se: tvrdi (hard) disk.Subotica . Izgled procesora Magnetske memorije omogućavaju pisanje i čitanje podataka. ukratko. CD i DVD-ROM). proračuni. može se slušati muzika i mogu se čuti razni zvukovi u igricama. Tvrdi disk (engl. meki (flopy(?) disk (disketa. ali ne i menjati. a uspešno su ih zamenili Flach stikovi (kapaciteta do 32 GB). sve što na računaru nastaje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 38.7GB). što su manjeg kapaciteta od diska (1. slike. Budući da PC računari nisu projektovani za grafiku. Diskete ili meki diskovi su poput diska. Zvučna kartica je ure aj koji se nalazi u kućištu i ne može se videti ako se kućište ne otvori. u odnosu na disk. zadaci. a za očitavanje koristi lasersku tehnologiju. 58 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Nedostaci su im. Koristi se tehnologija magnetnog zapisa. CD-ROM je velikoga kapaciteta (700-800 MB. bez potrebe za dodatnom intervencijom procesora. a možemo slušati i muziku sa CD-a. Na disketama se skladište kopije dragocenih podataka i programa korisnika. U početku su računarski monitori mogli prikazivati samo blokgrafiku. te pamte upisane podatke i nakon isključivanja računara. a DVD 4. Sastoji se od metalnih diskova i pogonskog mehanizma s magnetnom glavom za upisivanje podataka na disk i čitanje tih podataka s diska. Grafička kartica (videokartica) ima posebno važnu ulogu prevo enja procesorskog izlaza u sliku koja se javlja na ekranu.

Izgled tvrdog diska 59 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Disketna jedinica (disketni pogon) ure aj je koji omogućuje rad s disketom.Subotica . Izgled RAM memorije računara Slika 40. Izgled zvučne kartice Slika 42. Slika 39. Prikaz grafičke kartice Slika 41. Glavni delovi disketne jedinice su pogonski mehanizam za okretanje diska i dve magnetne glave za čitanje.

USB flash stick ili flash stik u osnovi je vrsta flash memorije koja može pamtiti podatke do 8 GB (najveći kapacitet do 2006. Češći mu je naziv optički disk jer se digitalni podaci zapisuju optički pomoću laserskog zraka. ’’premotavanje’’ je trenutno. CD-R koji se mogu brisati i ponovno pisati). Ure aj je aktivan samo tada kada je uključen u USB port koji mu i osigurava napajanje strujom. CD disk je izra en od čvrstog materijala (aluminijske legure). Zip ili meki disk. Digital Irdio Disc) koji primenom kvalitetnije tehnologije čitanja povećava kapacitet čak i do 25 puta (4. USB flash stick ne zahteva nikakve dodatne upravljačke programe (drivere) za rad (za WindowsXP ili Vista). a ne i menjati (izuzetak su. Za razliku od trake u videokaseti. a presvučen je providnom plastičnom opnom radi zaštite od prašine i otisaka prstiju. pa se kvalitet zapisa ne smanjuje upotrebom. posebno grebanje.Subotica . Reflektovani laserski zrak daje obaveštenje o tome postoji li. udubljenje u aluminijskom sloju. oblikom i veličinom je praktičniji. što znači da se podaci pohranjeni na disku mogu samo čitati. a pruža i mogućnost zaustavljanja snimka.5 inča. Većina CD-ROM ure aja može zapravo reprodukovati i muzičke CD-e. Na optičkom disku može se zapisati do ≈800 megabajta informacija . Povećani kapacitet postignut je smanjenjem veličine tragova i razmaka izme u njih (slika 20) što je zahtevalo i neke tehničke promene. Velik napredak donosi DVD disk (engl. a pamti mnogo više podataka nego CD. dok je sama memorija male težine i veličine. godine).otprilike onoliko koliko bi stalo na 500 disketa od 3. tzv. ali je manje otporan na mehanička oštećenja. CD je naziv za disk koji radi vrlo slično muzičkom CD-u. USB flash ure aj sastoji se od male štampane ploče zatvorene u plastično ili metalno kućište. Otporan je na magnetna polja. Ure aj tada šalje informacije o udubljenjima i ravninama u računar koje ih prihvata kao binarni niz (niz nula i jedinica) i pretvara u prepoznatljiv oblik kao što su reči. Disketna jedinica CD-ROM je ure aj koji za upisivanje i očitavanje podataka koristi laserski zrak. dok snažni zrak znači da udubljenja nema. Odbijeni zrak manje snage znači da udubljenje postoji. CD-ROM je skraćenica za engleski naziv Compact Disc Read Only Memory. DVD disk je već zamenio klasične videokasete. ili ne postoji. optički se disk ne troši (ne haba se). 60 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Izgled diskete Slika 44. zvuk ili slika.7 GB).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 43.

5.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 45. 3. Prikaz CD-a Slika 47. 7. 2. 6. Izgled zapisa na CD-u i DVD-u UNUTRAŠNJI DELOVI FLASH STIKA 1. 8. 4.Subotica . eventualno. CD-ROM ure aj Slika 46. USB utikač Upravljač ure aja skladištenja Testne tačke Čip flash memorije Kristalni oscilator LED Prekidač za zaštitu od zapisivanja Neiskorišćeni prostor za dodatni čip koji bi. povećao kapacitet Slika 48. USB flash ure aj 61 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

jedinice magnetnih diskova i jedinice magnetne trake). čitač linijskog koda. miš. Današnje se tastature sastoje od 101 osnovne tipke i. Pod komunikacijom ne podrazumevamo pričanje ili brbljanje s računarom. To su: • ulazne jedinice za interaktivnu obradu podataka koje služe za predaju podataka računaru posredstvom čoveka (terminal s tastaturom. ekran osetljiv na dodir. već mogućnost da čovek. Postoji veliki broj ulaznih ure aja koji su danas u upotrebi. Naravno. tako postoje različite vrste ulaznih i izlaznih jedinica koje korisnik bira u skladu sa svojim potrebama. pojedini prirodni jezici imaju i neke specifične znakove pa tako tastatura prilago ena srpskom jeziku (ćirilićnom pismu) ima znakove: ч.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ulazne i izlazne jedinice služe kao svojevrstan most u komunikaciji čoveka i mašine. tj. i sl. Kako su računari multimedijski alati koji se primjenjuju u različite svrhe. ж. a ovde ćemo navesti samo one koji se najčešće koriste. programiranja. ђ.Subotica . Vrste ulaznih jedinica Ovi ure aji se koriste za unošenje podataka u personalni računar. keyboard) Primarna svrha tastature je unos tekstualnih naredbi i alfa-numeričkih znakova. tabelarnih kalkulacija. svetlosna olovka. baza podataka. grafička tabla. њ. postoje neke osnovne ulazne i osnovne izlazne jedinice poznate svima. Slika 49. danas ima manju ulogu u korišćenju računarskih sistema. џ. Nezaobilazna je njezina upotreba kod svih aplikacija za unos teksta. Neke ulazne jedinice 62 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . raspored slova je standardizovan. з. a naziva se QWERTY .prvih 6 tipki sa slovima. nezavisno od modela ili dodatnih namenskih tipki. ш. Više reči o specifičnostima tipki i njihovim funkcijama biće u narednom poglavlju. ћ. • ulazne jedinice koje služe za predaju podataka računaru iz okoline bez posredstva čoveka (A/D pretvarači. a željeni se rezultat dobije preko izlaznih jedinica. љ. Naravno. skener). Nekad nužna u starijim operativnim sistemima s tekstualnom komunikacijom (MS DOS). Tastatura (engl. korisnik zada mašini odre ena uputstva i naredbe preko ulaznih jedinica koje se zatim obra uju i izvršavaju unutar računara. itd.

izabrati ikonu/opciju/svojstvo (levi klik). a sve se više pažnje pridaje mišu. Danas postoji mnogo modela miševa. Miš je vrlo važan i pri igranju računarskih igara kada se koristi u kombinaciji s tastaturom. ali malo drugačije od tastature. Izgled tastature Slika 51. Miš (engl. Tom se problemu doskočilo izradom ergonomskih tastatura. služi za unos naredbi i upravljanje računarom. a glavna je podela na mehaničke (starije) miševe i optičke (novije) miševe. mouse) ure aj je koji. Ergonomska tastatura Središnji deo tastature naziva se alfanumerički deo. Pomicanjem miša pomera se strelica na monitoru. 63 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . te pomoću 2 ili 3 tastera na mišu možemo obavljati željene radnje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 50. te bežične i jedne i druge modele. Iako neobičnog izgleda. nastupila je prodorom GUI (graphic user interface) operativnih sistema.Subotica . Korisnicima koji se često služe tastaturom velike je teškoće predstavljao njen oblik jer bi se nakon dugotrajnoga kucanja javljali bolovi u prstima i zglobovima. tako e. a sadrži i interpunkcijske znakove. Zbog toga je tastatura stavljena u drugi plan. oblika koji je prilago en položaju ruku i tela pri kucanju. i sl. Popularizacija miševa i sličnih ’’naprava’’ poput kuglice za praćenje (trackball) ili dodirne ploče (touchpad). To su glavne funkcije miša. takozvane ’’slomljene’’ tastature nezaobilazan su izbor za sve korisnike koji se intenzivno služe računarom. te koristiti mogućnost povlačenja i ispuštanja (’’drag and drop’’ tehnika) za premeštanje i/ili kopiranje sadržaja/datoteka/direktorija. otvoriti liniju naredbi i opcija (desni klik). Mišem možemo pokrenuti program (dvoklik levim tasterom).

Ručni skener se drži u ruci i ravnomernim se pokretom povlači preko predloška. Ure aji slični ručnom skeneru su bar kod čitači u marketima. precizniji je i pristupačne je cene. Vidno polje mu je samo desetak centimetara. To je. Na donjoj strani optičkog miša nalazi se minijaturni optički senzor. Optički deo ne dodiruje podlogu tako da prašina na podlozi nema znatnijeg uticaja na pomicanje miša. kabelom s računarom pa je rad ugodniji. Ugra eni procesor otkriva smer pokretanja miša. objektiv vrlo osetljive kamere CMOS. scanner) spada u ulazne jedinice. uzrokujući skokovito pomicanje strelice koje ometa normalan rad. slike ili crteža u računar. noviji miševi imaju dodatne namenske tastere pomoću kojih se može ubrzati i pojednostavniti rad.Subotica . uvlačni i stoni. Za razliku od standardnih miševa. 64 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Mehanički miš Na dnu miša nalazi se kuglica koja se pomicanjem miša po podlozi vrti i pomiče dva valjčića: jedan za horizontalno kretanje. Postoje tri vrste skenera: ručni. a omogućava direktno unošenje teksta. Stoga se valjčići moraju redovno i pažljivo čistiti. U novije su se vreme pojavili i bežični miševi koji mogu biti i optički i mehanički. Valjci se nalaze na istoj osovini s plastičnom maskom koja zajedno s izvorom svetla (LED dioda i fototranzistor) daje optoelektričnom osetilu podatke o pomicanju miša. Moderni miševi ističu se ergonomskim dizajnom i mnoštvom namenskih tastera. Osim osnovnih tipki i kuglice. tvrde kopije (papira) u digitalne signale koji se pomoću računara mogu obraditi. Pojavom bluetooth tehnologije koja omogućava bežično povezivanje ure aja. Prašina i nečistoća s podloge se preko kuglice prenose na valjčiće. te u pogodnom programu spojiti sve delove u celinu. Nekad vrlo skupi i običnom korisniku nedostižni. Najpoznatiji su i najbolji miševi kompanije Microsoft i Logitech. Mehanički i optički miš Optički miš Za razliku od mehaničkog miša. noviji miševi te tehnologije još su pouzdaniji i precizniji. Posebni elektronski delovi u skladu sa pomicanjem valjčića pomiču strelicu u smeru pomicanja miša. drugi za vertikalno. zapravo. Skener pretvara željene informacije s tzv. Pomoću prikladnog programa za prepoznavanje teksta skener postaje moćan alat preko potreban u bilo kojoj delatnosti gde je potrebna obrada teksta. pa je potrebno skenirati deo po deo. Slika 52. te sve više iz upotrebe istiskuje mehaničke miševe. sačuvati ili odštampati. Ručni su skeneri danas gotovo izašli iz upotrebe. bežični miš nije vezan fizičkom vezom. Skener (engl. ti su ure aji danas nezaobilazna komponenta svakog ozbiljnijeg računara. optički miš nema pokretnih delova. tj.

ali po ceni još nisu dostupni širem krugu korisnika.et i laserski. tj. Ručni skener Monitor je najraširenija i najkorišćenija izlazna jedinica. preko GUI-a. dok LCD ekrani rade na principu tečnih kristala. papir. Slika 53. zraci svetlosti odbijaju se od njega. a najčešće se isporučuju uz štampač i koji uspostavljaju komunikaciju izme u računara i štampača. obrade i prikaza podataka. Na monitoru pratimo i nadziremo sve. Ink. Koristili su zvezdicu koja je sadržavala metalne blokove s pojedinim znacima. Kako se glava skenera pokreće s leva na desno i osvetljava predložak. odre enih programa koji se moraju instalirati u računar. Štampači (engl. Slika 54. Brzina i ravnomernost kretanja glave vrlo je važna za kvalitet skeniranog predloška. Monitori se danas dele u dve glavne grupe: CRT (cathod ray tube katodne cevi) i LCD (liquid cristal display . Uvlačni skeneri su precizniji i imaju široko vidno polje (A4). Izlazne jedinice Najpoznatija izlazna jedinica je svakako monitor (engl.ekrani s tečnim kristalima) ekrane. Postupak čitanja predloška je automatizovan. Zavisno od tehnologije koju koriste. LCD monitori su kompaktniji i lakši. CRT ekrani rade na istom principu kao i TV.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Stoni skeneri danas su najrašireniji i najrasprostranjeniji i u profesionalnoj i u kućnoj upotrebi. zatim unosa. Zvezdica bi se okretala i udarala pravi znak na papir preko trake s bojom. Ispod poklopca nalazi se staklena površina na koju se stavlja predložak za skeniranje. Posebna su vrsta ekrana dodirni monitori (engl. do zabavnih sadržaja kao što su igre i filmovi. pojedinačni listovi papira koje treba jedan po jedan uvlačiti u ure aj. Svim je štampačima zajedničko obeležje da ne mogu raditi bez driver-a. Najveća im je mana što se mogu skenirati samo zasebne stranice. printer) izlazne su jedinice koje služe za štampanje teksta ili ilustracije na papiru. Stoni skener 65 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Prvi su štampači bili vrlo slični pisaćim mašinama. touchscreen). štampači mogu biti iglični.Subotica . nezaobilazan je štampač. od upravljanja računarom. display). Za razliku od CRT-a. odnosno. Kada postoji zahtev za štampanje sadržaja na tvrdu kopiju.

osim od monitora. Uvlačni skener Slika 56. kod koje se tinta greje. magenta). Pojedine kompanije razvile su razne načine prskanja tinte na papir. naravno. Veći broj iglica znači kvalitetniji i brži otisak. dok je kompanija CANNON razvila tzv. cyan). svetlo plave (engl. te velikom brzinom i precizno prska tintu na papir.desno. Danas se matrični štampači sve re e koriste zbog nekvalitetnog otiska i relativne sporosti u odnosu na tintne i laserske pisače. Postoje 9 i 24 iglični štampači. Glava pisača se pomiče levo . Tintni štampači (engl. Tintni pisači se koriste za višebojnu štampu. yellow) i crne (engl. razvila je tzv. Način rada sličan im je kao kod pisaće mašine. Bubble-jet tehnologiju. te kao mehurić eksplodira i ostavi otisak na papiru.Subotica . Kombinacijom CMYK boja. Posebna vrsta monitora su dodirni monitori koji su ulazno-izlazna jedinica. Najviše se koriste na informacionim pultovima. boja). Piezo-električne štrcaljke za boju. Kompanija EPSON. postiže se štampanje u svim bojama i njihovim nijansama. Iglice udaraju o traku s mastilom ostavljajući na papiru željeni otisak. 66 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . svetlo ljubičaste (engl. zavisi i od grafičke kartice. Monitori Matrični ili iglični štampači Ovi štampači oblikuju slova i brojeve koristeći mrežu tačaka na glavi za štampanje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kvalitet slike. black). ink-jet) ispisuju znakove na papiru prskanjem mikroskopski sitnih kapljica tinte (mastilo. primerice. Slika 55. MP3 džuboksovima i sličnim ure ajima kada je potreban brz i jednostavan pristup traženoj informaciji. LCD monitori u stalnoj su primeni kod laptop računara. žute (engl.

oni se povezuju. Modem pretvara digitalne signale u analogne signale odgovarajuće frekvencije (MODulacije). najtiši i daju najkvalitetniji otisak. oni u boji zbog visoke cene još nisu našli put do kućne upotrebe. Prenosni računari sadrže sve komponente koje su vam potrebne za normalan rad. Modem je ure aj koji služi za prenos podataka s jednog računara na drugi. nego se koriste u profesionalnim grafičkim studijima. instaliranje ili dogradnja. Posebno je osetljiv ekran koji je. kada je računar otvoren.Subotica . brzina primanja i slanja podataka. te traži specifičnu servisnu opremu. Robotics i Motorola. Da bi se uspostavila komunikacija me u računarima. tj.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Laserski štampači konstrukcijski su najsloženiji. notebook) omogućili su nam da sve informacije imamo uvek sa sobom i da poslove možemo obavljati u svakom trenutku i na bilo kojem mestu. Dok su crno-beli laserski štampači već uveliko u široj upotrebi.S. Vrlo je važna brzina modema. a unutrašnji su hardverske kartice koje se nalaze unutar računara. te ih ponovno pretvara u digitalne signale razumljive računaru (DEModulacija). na odredištu modem prihvata podatke u tom obliku. Modemi dolaze u dve izvedbe. Valjci raznesu tintu. Tinta se nanosi preciznim laserskim zrakom na selenski fotoosetljivi valjak. Spoljašnji modemi su posebni ure aji koji se spajaju na računar. Danas su najpoznatiji modemi kompanija U. njihovo servisiranje. Slika 57. izuzetno je zahtevna. Matrični štampač Slika 58.’’zapeku’’. Modem se svrstava u ulazno-izlazne jedinice. kao spoljašnji i unutrašnji. znanje i tehnologiju. Ni u kojem slučaju ne oslanjajte se i ne stavljajte ništa na ekran jer postoji velika opasnost da ga nepovratno uništite. Ink.et štampač Prenosni računar (engl. U poslovnom svetu postali su nezamenjivi. najbrži. Laserski štampači mogu biti crno-beli i u boji. Tada se list papira provlači izme u vrućih valjaka i prenese na sebe otisak. No kako se radi o visokointegrisanim ure ajima vrlo malih dimenzija sa specifičnim komponentama. Način rada sličan im je fotokopirnim aparatima. a stoga su i najskuplji. vrlo lomljiv. tako da se ona ne odvaja od podloge. Laserski štampač 67 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a za to se koriste telefonske linije. Slika 59.

Lokalne računarske mreže povezuju računare do 1200m. Spoljašnji modem Slika 62.. Athlon.). 68 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Proizvo ač procesora je: INTEL. Operativni sistem Mackintosha zove se MacOS. Prenosni računar s LCD ekranom Saznaj i ovo! • • • • • UPS je akumulator za privremeno napajanje računara koji omogućava rad računara u slučaju nestanka struje. Unutrašnji modem Slika 61. Barthon. AMD (npr.Subotica .. Internet u prevodu znači me unarodna mreža.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 60.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zanimljivosti: U nemačkom naučno-istraživačkom centru Jilih, nedaleko od Kelna, sada se već po tradiciji instaliraju najbrži računari na svetu. Saradnici ovog centra su, naime, u rad pustili najbrži računar na svetu, tzv. Peta kompjuter. Ovaj računar još nema ime, pa ga zovu jednostavno petaflopračunar, jer se njegov učinak meri jedinicom petaflop, što je milion milijardi računskih operacija u sekundi. Jedan petaflop - to je ’’zvučni zid’’ koji je ovaj računar uspeo da ’’probije’’. ’’Teško je izneti direktno pore enje zbog tako velikih brojki. Ali, probajte da zamislite 50.000 povezanih kućnih računara pa ćete dobiti bar približnu sliku’’... Ovo su reči Tomasa Liperta, direktora Gausovog centra za super-računare istraživačkog centra u Jilihu. U računarskog giganta ugra eno je oko 72.000 procesora, smeštenih u 72 ormara veličine telefonske govornice. Uz pomoć ove mašine, konstruisanje modela i simulacija koje su donedavno trajale pet i više meseci, trajaće samo mesec dana. Super-računar će biti upotrebljavan samo u naučnim istraživanjima.

3D štampači uvešće revoluciju u proizvodnju. Za sada su još u početnoj fazi razvoja, ali zamislite fabrike koje proizvode kuće, belu tehniku ili automobile, tako da ih štampaju...

http://www.google.com/search?hl=en&q=picture+3D+printers&aq=f&oq= 69
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 68. Matična ploča, osnovni deo računara, opis i delovi 69. Šta je to konfiguracija računara? 70. Nabrojati neke delove ulaznih, izlaznih i sistemskih komponenata sklopa računara! 71. Procesor računara 72. Iz koja dva dela se sastoji operativna memorija računara? 73. Vrste medija za čuvanje podataka 74. Vrste kartica koje se priključuju na matičnu ploču računara 75. Ulazne jedinice računara 76. Izlazne jedinice računara 77. Tatatura, naziv i delovi 78. Miš, vrste 79. Skeneri, vrste 80. Štampači, vrste 81. CMYK boje 82. Monitori, vrste 83. Modemi, vrste i osobine

70
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

5. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA TEME
5.1. 5.2. 5.3. 5.4. Struktura operativnog sistema Organizacija skladištenja podataka na disku Rad sa operativnim sistemom Tastatura

Rekli smo da je operativni sistem kompleksan programski sistem, sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara. To je važno u višeprogramskom i/ili višekorisničkom okruženju kako različiti programi i/ili korisnici ne bi ometali jedni druge i time onemogućili rad računara. Da bi ispunio ovaj zadatak, operativni sistem tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi računarskog sistema su: procesor, memorija, datoteke na disku i ostali ure aji priključeni na računar. Neki resursi (npr. centralna memorija i datoteke na disku) mogu da se koriste zajednički. Njih može istovremeno da koristi više programa. Centralnu memoriju računara programi koriste zajednički, tako što je operativni sistem podeli u blokove u kojima su uskladišteni delovi različitih programa. Poseban sistemski program (scheduler) brine o sinhronizovanom radu istovremeno aktivnih programa. Datoteke se zajednički koriste tako što se dozvoljava da istoj datoteci pristupa više programa. Operativni sistem mora da kontroliše ovo zajedničko korišćenje da bi sprečio da programi ometaju jedan drugoga. Neki resursi, npr. procesor i periferne jedinice, ne mogu da se dele me u korisnicima. Samo jedan program može da se izvršava u jednom trenutku, ili štampač može da štampa u jednom trenutku samo izlaz iz jednog programa. Stoga operativni sistem dodeljuje ove resurse programu na odre eno vreme (procesor), ili za izvršenje odre enog zadatka (štampač); po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu. Da bi zadovoljio sve ove zahteve, operativni sistem ima tri glavne funkcije: 1. kontrolu procesa, 2. upravljanje memorijom i 3. upravljanje jedinicama. Operativni sistem mora stalno da prati akcije programa i promene u stanju hardvera i da deluje u skladu sa tim promenama. Ovo delovanje operativnog sistema odvija se pozivanjem odgovarajućih sistemskih programa u sastavu operativnog sistema kojima se izvršavaju različiti zadaci, a u skladu sa komandama koje mu je zadao korisnik.

71
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

ali ćemo nastojati da preciznost bude podre ena pojednostavljenju. organizaciju datoteka. danas se pod OS u užem smislu podrazumeva samo jezgro OS. organizaciju memorije. specifičan i odre en hardver računara.CU). Nojman i njegova šema arhitekture računara 5. Mikrokod je skup programa.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Karakteristike Fon Nojmanove arhitekture .ALU). Output). OS se sastoji iz sledećih komponenti: 1. Skup programa je upisan u ROM memoriju na čipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploče. Slika 63. jezgra (karnel) i 3.eng. 2. Da bi isti OS mogao da funkcioniše na različitim hardverskim platformama.Subotica . STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA Operativni sistem (OS) je vrlo kompleksan sistem koji je teško jednostavno predstaviti. supervisor mode). hardverski zaštićenom od mogućih uticaja korisnika.računar se sastoji od 4 osnovna podsistema: • memorije (Memory). shell). • upravljačkog organa (Control Unit . Svi programi rade u posebnom režimu rada (kernel mode. Jezgro je skup programa OS koji kontroliše pristup računaru. Prema ovakvoj strukturi. ljuske (omotača. budući da je BIOS 72 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . školjke . • ulaza-izlaza (Input. • aritmetičko-logičkog organa (Aritmetic Logic Unit . ovaj skup programa je grupisan u jedan modul koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). raspored rada procesora i raspodelu sistemskih resora.1. Ljuska je komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i/ili njihovih programa i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine jezgro sistema. mikrokoda (microcode). tako da je njegovo pisanje prebačeno na proizvo ače osnovne ploče.

prva disketna jedinica. sastoje od jednog velikog slova latinice (A-Z) iza kojeg su dve tačke (:). strogo organizovan način. CD. ORGANIZACIJA SKLADIŠTENJA PODATAKA NA DISKU Jedna od važnih funkcija OS je rad sa perifernim jedinicama i podacima koji se nalaze na njima.eng.2. jeste koncept hijerarhijskog sistema kataloga. Pojam datoteke Rezultati rada nekih programa su različiti dokumenti (tekstovi. trajno nestaju iz memorije. U naredbama OS. a pokretanjem drugog programa.. Z .sistemski disk.. Najčešći način organizacije uskladištavanja podataka na medijumu koji podržavaju savremeni OS. Ukoliko dokument generisan nekim programom treba da se koristi kasnije ili trajno sačuva.. 5. Za vreme rada računara u centralnoj memoriji ne mora da bude ceo skup programa OS. D. Kopija dokumenta (ime podatka) snimljena na neki spoljni nosilac informacija (disk. Imena perifernih jedinica Računar može imati jednu ili dve disketne jedinice i jedan ili više diskova. Po završetku rada sa dokumentima ili programom. S obzirom na to da je poznavanje organizacije skladištenja neophodno za rad svakog korisnika. ili prilikom pozivanja na njih u programima. ekran i priključci za povezivanje računara sa spoljnim svetom (portovi). CD.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO prepušten proizvo aču osnovne ploče.druga disketna jedinica. onda se ona označava sa (A:). Njihova imena su: CON: . Najčešće se u centralnoj memoriji nalazi samo skup programa koji se sastoji od programa potrebnih za izvršavanje najćešćih komandi (interne komande). flash. COM1: (AUX). LPT2:. F.particije sistemskog diska. LPT3: . dok se ostali programi nalaze na disku i unose u memoriju računara prema potrebi (eksterne komande). COM2. mora se pre završetka rada sa programom (ili dokumentom) snimiti na disk. Uobičajena su sledeća simbolička imena: A: . me u kojima je i Windows i MS-DOS.serijski port. B: .. ovaj koncept organizacije podataka biće detaljnije razmotren. pored zvanične ljuske. C: . E. često i više ljuski koje su napisali različiti autori.) naziva se datoteka (fajl . com4: . ove jedinice imaju simbolična imena koji se kod više OS. a da u praksi za isti OS postoji. ali ih računar posmatra kao različite diskove. Ako računar ima samo jednu disketnu jedinicu.tastatura i ekran. com3.. Pored ovih jedinica. LPT: (PRN). simbolička imena imaju tastatura.. file). tabele.. crteži. dokumenti više nisu dostupni.paralelni port.Subotica . Sistemski disk je uvek označen sa (C:). disketa. Particije diska su delovi diska koji se nalaze na istom disku. Sistemski disk je disk na kojem se nalazi OS.. oni moraju da budu uskladišteni na odre en.). Za vreme rada programa ovi dokumenti se nalaze u memoriji računara. ili isključivanjem računara.. ostali diskovi /ili njihove particije i CD ure aji. Da bi OS uspešno upravljao radom sa podacima. 73 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

ext). on je prazan. Poželjno je da se svaka datoteka nalazi samo u jednom kraćem spisku. a kod nekih nije (npr. ponovo učitati u memoriju računara. a različite nastavke.Subotica .nastavak koji se sastoji od niza znakova (najčešće do tri) i trebalo bi da označava tip podatka u datoteci. računar vodi i podatke o mestu na disku gde je snimljena datoteka. Ime . Na taj način se dobija jedan spisak (katalog) u kojem se nalaze imena kraćih spiskova (potkataloga) i više kraćih spiskova u kojima se nalaze imena datoteka. Na isti način. Pored ovih podataka značajnih za korisnika. ali su važni za OS kako bi mogao da pristupi datoteci.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Prilikom snimanja dokumenata u datoteku na disku. vremenu poslednje modifikacije i korisniku koji je modifikovao i eventualno neke druge podatke. Datoteci se prilikom formiranja dodeljuju odre eni atributi kojima se definišu prava pristupa. nego se podaci o njoj samo prenose iz jednog spiska na drugi. datoteci se mora dodeliti ime pod kojim će se voditi. korisniku koji ju je kreirao. ograničiti pristup samo za njeno čitanje. Basic fajlovi dobijaju ekstenziju (tip) BAS). To se može uporediti sa formularom koji se prvo napravi u obliku tabele. Ovaj broj se povećava za po jedan prilikom svakog ponovnog snimanja datoteke posle rada sa njom. I katalog je prazan dok se u njega ne zavede prva datoteka. kada se neka datoteka prenosi iz jednog kataloga u drugi na istoj jedinici. njenim atributima. Računar čuva ovaj spisak kako zbog potreba korisnika. Imena datoteka koje imaju isti prvi deo . Da bi pristupio datoteci. on može dalje da se deli u svoje potkataloge (potpotkataloge). Ovako kraći spisak naziva se potkatalog (subdirectory). Kada broj snimljenih datoteka postane veliki. pored imena i nastavka. korisnik počinje teško da se snalazi u njima. Katalog može da se kreira pre nego što se u njemu mogu uvoditi podaci o datotekama. pored imena potkataloga. ona se ne preseljava fizički sa jednog na drugo mesto. on može umesto jednog dugačkog spiska da napravi više kraćih spiskova u kojima se nalaze datoteke koje su na neki način logički povezane. Pre nego što se započne upis podataka u formular. i imena datoteka. tako i zbog svojih potreba. Na taj način se može dozvoliti pravljenje promena u datoteci. Za potrebe korisnika računar vodi podatke o: imenu datoteke. Ovakav spisak datoteka naziva se katalog (directory). postoji i treći deo koji se sastoji od generacijskog broja koji je od nastavka odvojen tačkom. Sve datoteke u katalogu ne moraju da budu prebačene u potkataloge . vremenu kreiranja. tj. Pojam kataloga i potkataloga Dokumentima snimljenim u datoteke na disku korisnik može ponovo pristupiti tako što će ih. itd. Kod nekih OS. program iz kojeg je dokument nastao. Ext . smatraju se različitim imenima. Ovi podaci nisu važni za korisnika i ne prikazuju se u spisku datoteka. Prema potrebi. a zatim se u njega upisuju podaci. itd). može da traži od računara i spisak s imenima snimljenih datoteka.u katalogu mogu da se nalaze. kada neki potkatalog postane suviše dugačak. kada su mu potrebni.ime. 74 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . korisnik mora da zna njeno ime.sačinjava ga niz znakova formiranih prema pravilima koja su različita za različite OS (broj znakova. odnosno. Znači. neke datoteke mogu da ostanu u katalogu. Kod nekih OS ovaj nastavak je obavezan. znakovi koji ulaze u ime. sakriti da se ne prikazuju u spisku datoteka. Pošto se datoteke odnose na različite potrebe krisnika. Atributi dodeljeni datoteci prilikom njenog formiranja mogu se i naknadno menjati. Ime datoteke se obično sastoji od dva dela me usobno razdvojena tačkama: imena i nastavka (ime. njeno brisanje.

Isti podaci se mogu podjednako dobro organizovati na različite načine. a podaci za odgovarajuće preduzeće nalaze se u njihovim potkatalozima (Pred. Bez obzira na to kako su organizovani podaci. preduzeće 1 i preduzeće 2. KOREN (C:) Katalog 1 Katalog 2 Katalog 3 Katalog 4 Katalog 5 Katalog 6 Katalog 7 Slika 64.koren (root) koji se sastoji samo od imena jedinice (npr. 2). Na koji način će korisnik logično organizovati svoje podatke. Na taj način dobija se hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku. podaci o ponudama. Na slici 65 katalozi su ponude. CD. C:). Dva primera organizacije istih podataka data su na slikama 65 i 66.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Hijerarhijska organizacija podataka Imena datoteka snimljenih na disk (disketu. 75 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Podelom kataloga prvog nivoa na njihove potkataloge dobija se skup kataloga drugog nivoa. Na slici 66.. ugovori i računi. datoteke koje pripadaju jednom ili drugom preduzeću su lako dostupne. Potkatalozi i datoteke s istim imenima smeju da se nalaze u različitim katalozima.. Kao što se vidi iz prikazanog primera. itd. Hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku na tri nivoa Da bi se kod odlaska u dubinu izbeglo svaki put dodavanje prefiksa pot. ugovorima i računima organizovani su po preduzećima. Naziv potkatalog se koristi samo kad se želi napisati da neki potkatalog pripada odre enom katalogu. prikazana na slici 64. u praksi se naziv kataloga koristi i za potkataloge. U osnovnom katalogu kreiraju se njegovi potkatalozi (katalozi prvog nivoa). nalaze se datoteke sa podacima za svako preduzeće posebno.Subotica . Na potpuno praznom disku nalazi se samo osnovni katalog . u jednom katalogu ne smeju da se nalaze potkatalozi ili datoteke sa istim imenom. U potkatalozima ponude. itd) organizaciono su grupisane u kataloge i potkataloge. ugovori i računi kataloga. zavisi samo od njega i njegovog načina razmišljanja. 1 i Pred.

puta do nje i njenog imena. 1 ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Pred.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO KOREN Preduzeće 1 Preduzeće 2 Ponude ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Ugovori ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Računi račun 1 račun 2 račun 3 Ponude ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Ugovori ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Računi račun 1 račun 2 račun 3 Slika 65. navo enjem imena kataloga preko kojih se prelazi me usobno razdvojenim bekslešom (backslash .Subotica . 1 račun 1 račun 2 račun 3 Pred. Puno ime datoteke sastoji se od imena jedinice na kojoj se datoteka nalazi. Kod zadavanja komandi. 2 račun 1 račun 2 račun 3 Slika 66. Organizacija podataka na disku . grafički put se definiše otvaranjem svakog kataloga preko kojeg se dolazi do datoteke. Kod komandnih OS ovaj put se zadaje u sastavu komande. 2 ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Pred.staza (path) do datoteke odre en je nazivima čvorova (kataloga i potkataloga) preko kojih se dolazi do datoteke. organizacija podataka na disku .kosa crta unazad \).primer 1 KOREN Ponude Ugovori Računi Pred. 1 ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Pred.primer 2 Put . 2 ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Pred. 76 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Datoteka je jednoznačno definisana punim imenom.

Bez obzira na to da li se radi o uključivanju računara ili samo o ponovnom unošenju OS. • brisanje i obnovu izbrisane datoteke. Komande za rad sa katalozima obuhvataju: • kreiranje i brisanje kataloga. nastaje samo ako računar više ne reaguje na komande. U slučaju da se prilikom ovih testova pojavi neki problem. ako je računar već uključen . računar traži OS na disku (C:) i učitava ga sa diska u memoriju računara. On započinje uključivanjem prekidača. računar ističe poruku o lokaciji i tipu problema i daje uputstvo za njegovo razrešenje. Ako je problem takve prirode da ne može da ga reši sam korisnik. ispituje se da li se u disketnoj jedinici nalazi sistemska disketa (disketa na kojoj se nalazi OS). pa je rad sa njim drugačiji nego rad sa drugim programima.topli start (warm start). i to: • komande za rad sa katalozima i • komande za rad sa datotekama. • prikazivanje i brisanje drveta. Navedena procedura omogućava učitavanje različitih OS prostom promenom diskete. • kopiranje i premeštanje datoteke iz jednog kataloga u drugi. Ako se prilikom unošenja OS u 77 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . najčešće prilikom njegovog uključivanja . • promenu kataloga.tzv.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Radni katalog (aktivni katalog) jeste katalog ili potkatalog na koji je korisnik trenutno povezan. Učitani OS ostaje u memoriji dok je računar uključen. presnimiti podatke sa diska. u slučaju oštećenja OS na disku ili zaraženosti diska virusima.3. Za organizaciju podataka na disku OS ima odgovarajuće komande. OS se unosi u memoriju računara. Kompletan deo strukture ispod jednog čvora (potkataloga naziva se poddrvo (subtree). Korisnik u jednom trenutku može biti povezan samo sa jednim katalogom. Ako je disketa u disketnoj jedinici.Subotica . procedura je ista. ako nije zadato puno ime datoteke. Ovaj program nare uje računaru da izvrši dijagnostičke testove koji uključuju proveru ispravnosti memorije. hladni start (cold start). On se započinje pritiskom na kombinaciju tastera na tastaturu računara (Ctrl-Alt-Del). Ako u disketnoj jedinici nema diskete. Računar prvo izvršava mali program uskladišten u ROM memoriji na osnovnoj ploči. RAD SA OPERATIVNIM SISTEMOM Unošenje OS u memoriju računara OS je poseban program koji upravlja radom računara i nadzire rad svih drugih programa. Komande za rad sa datotekama obuhvataju: • promenu imena ili atributa datoteka. OS smatra da se ona nalazi u radnom katalogu. ili na dugme Reset. ili ukloniti viruse antivirusnim programom. Prilikom zadavanja komandi. • prikazivanje sadržaja kataloga. računar izvršava program sa diskete i učitava OS u memoriju. Za hijerarhijsku strukturu podataka kaže se da ima oblik drveta (tree) sa korenom nagore. računar daje poruku da se pozove stručnjak za hardver. perifernih jedinica i ostalog hardvera računara da bi se osigurao ispravan rad OS. Potreba za ponovnim unošenjem OS u memoriju. eventualno. Dobra strana ovog postupka je i ta što se ovaj način. • listanje datoteke na ekranu i njeno štampanje. Posle testiranja hardvera. 5. računar može pokrenuti sa diskete/CD i.

spiskove komandi). pojavi sistemski prompt ili grafičko radno okruženje. Na slici su označeni značajni tasteri na tastaturi. OS deli ekran u uokvirene prozore. Ljuske za komande OS su komandni interpreti koji imaju neke elemente grafičkog okruženja (najčešće samo menije . male numeričke tastature sa brojevima i znacima za aritmetičke operacije i tastature za editovanje. itd) pokazuju nad čime se komanda izvršava. promt može da se pojavi i u obliku teksta sa ponu enim odgovorom (npr. na primer. ili izborom iz menija koji se pojavi pri unošenju OS. • Opcije dodatno ukazuju na način izvršenja komande.$.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO disketnoj jedinici na e nesistemska disketa. TASTATURA Osnovna ulazna jedinica PC je tastatura. Grafička okruženja su nastala masovnom proizvodnjom personalnih računara i širenjem baze njihovih korisnika koji nisu imali računarsko obrazovanje.Subotica . pokreću se zadavanjem odgovarajuće komande na promt.#. Are you sure? (Y/N)). U svakom prozoru može da se izvršava neki program.%. Zadavanje komandi operativnom sistemu Po završetku učitavanja OS na ekranu se. Tastatura (slika 67) se sastoji od velike tastature sa slovima i brojevima (slično kao na pisaćoj mašini). ime jedinice. Sve ljuske izvršavaju komande zadate iz grafičkog okruženja. Komande se zadaju po principu pokazivanja. Sistemski promt je znak koji OS ispisuje na ekranu kada je spreman da prihvati komandu. U zavisnosti od OS. a zatim se zada komanda (izborom iz nekog spiska ili pokazivanjem na njenu sličicu). Elementi komande su najčešće razdvojeni jednim praznim mestom. ili prevodom u liniji komandi koje. 78 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Komanda OS ima strukturu: ključna reč/parametri/opcije. neposrednim pozivom sistemskih programa. 5. Preko nje se zadaju komande u DOS-u i ukucavaju tekst i podaci u drugim programima. Njihove funkcije opisane su u nastavku. na kojoj se nalaze tasteri (= tipke) za pomeranje kursora. izvršava standardni komandni interpretator. Posle njenog uklanjanja. zatim. Kod različitih OS u prošlosti korišćeni su različiti znaci (na primer: >. Neki tasteri pojavljuju se na dva mesta na tastaturi s istim značenjem. preko tastature. u zavisnosti od toga da li je OS komandnog ili grafičkog tipa. Osnovni element multiprogramskog grafičkog okruženja je prozor.4. Obično se prvo označi parametar komande. računar nastavlja postupak učitavanja OS sa diska. računar daje odgovarajuću poruku i upozorava korisnika da ukloni disketu. Eventualni dodatni podaci mogu biti zadani i na drugi način. • Parametri (najčešće jedno ili više imena datoteke.@. Iznad ovih tastatura nalaze se funkcijske tipke koje imaju odre eno značenje u pojedinim programima. • Ključna reč je obično reč od nekoliko slova (od kojih su često dovoljne samo prva dva ili tri) koja označavaju šta treba da radi OS.&). U slučaju da su OS potrebne dodatne informacije. strane (slike) na ekranu i umetanje i brisanje znakova.

na novim tastaturama mogu se nalaziti i drugi tasteri. Uloge pojedinih tastera su sledeće: Esc .specijalni znaci (unose se decimalnim kodom).završetak komande. isključene.funkcijske tipke Tipke za oblikovanje znakova i odlomaka Promena pisma (fonta) ili njegove veličine Pritisnite CTRL+SHIFT+F CTRL+SHIFT+P CTRL+SHIFT+> CTRL+SHIFT+< CTRL+] CTRL+[ Za Promenu fonta Promenu veličine fonta Povećanje veličine fonta Smanjenje veličine fonta Povećanje veličine fonta za 1 tačku Smanjenje veličine fonta za 1 tačku 79 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Insert). najčešće.uključivanje/isključivanje tipke koja kontroliše način kako tipke koje kontrolišu pomeranje pokazivača deluju u nekom programu. Shift . Insert . odnosno. End . Neke komande zadaju se istovremeno pritiskom na dva ili tri tastera. Lampice tastature služe kao podsetnik da su tipke na kojima se one nalaze uključene. (PgDn) . U tom slučaju pritisne se prvi ili prva dva tastera bilo kojim redom i drže pritisnuti. Ctrl (Control) . Alt .koristi se u kombinaciji sa drugim znacima (kontrolni znaci). tj. ili vraćanje prethodno otkucanih komandi. ili oblik pravougaonika koji pokriva slovo.postavljanje kursora na kraj teksta u redu.vraćanje kursora na početak rada. ←↑→ ↓ strelice . Shift (ili na različitim tastaturama (Enter.pomeranje kursora po ekranu. Prilikom kucanja on pokazuje mesto gde će biti otkucan sledeći znak. Kada se tasteri pojavljuju na dva mesta na istoj tastaturu Ctrl. Enter (Return) . Num Lock .pomera strane (sadržaj ekrana) gore dole u nekim programima. Lock (Caps Lock) . Home . nema značaja koji je taster pritisnut. Ima oblik horizontalne crte koja treperi. znakova koji se nalaze s leve strane u odnosu na kursor (svaki pritisak po jedan znak). Backspace . opoziv komande koja se izvršava. Po završetku komande prvo se otpušta poslednji taster. a zatim se pritisne poslednji taster u kombinaciji. Pored opisanih tastera. Pause . Dodatak .brisanje otkucanih znakova unazad. PgUp.direktno štampanje sa monitora na štampač.prelaz iz prekrivanja (kada se slovo na mestu kursora zamenjuje ukucanim) u insert mod (kad se ukucano slovo ubacuje na mesto kursora.brisanje znaka ispred kojeg (ili na kojem) se nalazi kursor. PrintScreen .Subotica .zaustavlja rad programa (kretanje teksta na ekranu).u nekim aplikativnim programima ima posebne funkcije.gornji znakovi na tipkama koji imaju dva znaka ili velika slova. Scroll Lock . Delete .uključivanje/isključivanje numeričkog dela tastature.zaključavanje velikih slova. a ostala slova pomeraju udesno) i obrnuto. Alt.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kursor je pokazivač na ekranu. Del.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Primena oblikovanja znakova Pritisnite CTRL+D SHIFT+F3 CTRL+SHIFT+A CTRL+B CTRL+U CTRL+SHIFT+W CTRL+SHIFT+D CTRL+SHIFT+H CTRL+I CTRL+SHIFT+K CTRL+ SHIFT CTRL+ ZNAK PLUS CTRL+SPACEBAR CTRL+SHIFT+Q Za Promenu oblikovanja znakova (naredba Font.5-struki prored Dodavanje ili uklanjanje jednog praznog reda ispred odlomka Za Središnje poravnanje odlomka Obostrano poravnanje odlomka Levo poravnanje odlomka Desno poravnanje odlomka Uvlačenje odlomka sleva Uklanjanje uvlačenja odlomka sleva Stvaranje viseće uvlake Smanjenje viseće uvlake Uklanjanje oblikovanja odlomka Gledanje i kopiranje oblikovanja teksta Pritisnite CTRL+SHIFT+* (zvezdica) SHIFT+F1 (zatim pritisnite tekst oblikovanje želite ponovo pregledati) CTRL+SHIFT+C CTRL+SHIFT+V Postavljanje proreda Pritisnite CTRL+1 CTRL+ 2 CTRL+ 5 CTRL+0 (nula) Poravnanje odlomka Pritisnite CTRL+E CTRL+J CTRL+L CTRL+R CTRL+M CTRL+SHIFT+M CTRL+T CTRL+SHIFT+T CTRL+Q 80 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . izbor Oblikovanje) Promenu na velika/mala slova Oblikovanje svih slova kao VERZAL Primenu podebljanog oblikovanja Primenu podcrtavanja Podcrtavanje reči.Subotica . ali ne i razmaka Dvostruko podcrtavanje teksta Primenu skrivenog oblikovanja teksta Primenu kurzivnog oblikovanja Oblikovanje svih slova kao mali verzal Primenu oblikovanja indeksa + znak ’’=’’ Primenu oblikovanja eksponenta Uklanjanje ručnog oblikovanja znakova Menjanje označenog u font Simbol Za Prikaz neispisivih znakova čije Ponovni pregled oblikovanja teksta Kopiranje oblikovanja Lepljenje oblikovanja Za postavljanje proreda na Jednostruki prored Dvostruki prored 1.

Za premeštanje Jedan znak u levo Jedan znak u desno Jednu reč u levo Jednu reč u desno Jedan odlomak prema gore Jedan odlomak prema dole Jednu ćeliju u levo (u tablici) Jednu ćeliju u desno (u tablici) Jedan red prema gore Jedan red prema dole kraja retka Do početka reda Do vrha prozora Do kraja prozora Jedan ekran prema gore (pomeranje) Jedan ekran prema dole (pomeranje) Do vrha sledeće stranice Do vrha prethodne stranice Do kraja dokumenta Do početka dokumenta Do prethodne revizije Do mesta tačke unosa kada je dokument poslednji put zatvoren 81 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Primena stila odlomka Pritisnite CTRL+SHIFT+S ALT+CTRL+K CTRL+SHIFT+N ALT+CTRL+1 ALT+CTRL+2 ALT+CTRL+3 CTRL+SHIFT+L Kopiranje i premeštanje teksta ili grafike Pritisnite CTRL+C CTRL+C. CTRL+C F2 (zatim premestite unos i pritisnite ENTER) ALT+ F3 CTRL+V CTRL+SHIFT+ F3 ALT+SHIFT+R Premeštanje tačke unosa Pritisnite STRELICA LEVO STRELICA DESNO CTRL+ STRELICA LEVO CTRL+ STRELICA DESNO CTRL+ STRELICA GORE CTRL+ STRELICA DOLE SHIFT+TAB TAB STRELICA GORE STRELICA DOLE END Do HOME ALT+CTRL+PAGE UP ALT+CTRL+PAGE DOWN PAGE UP PAGE DOWN CTRL+PAGE DOWN CTRL+PAGE UP CTRL+END CTRL+HOME SHIFT+F5 SHIFT+F5 Za Primenu stila Pokretanje Samooblikovanja Primenu običnog stila Primenu stila Naslov 1 Primenu stila Naslov 2 Primenu stila Naslov 3 Primenu stila Popis Za Kopiranje teksta ili grafike Prikaz Clipboard-a Tačku Premeštanje teksta ili grafike Stvaranje gotovog teksta Lepljenje sadržaja Clipboard-a Lepljenje sadržaja šiljka Kopiranje zaglavlja iz prethodne sekcije dok.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Brisanje teksta i grafike Pritisnite BACKSPACE CTRL+BACKSPACE DELETE CTRL+DELETE CTRL+X CTRL+Z CTRL+F3 Za Brisanje jednog znaka na levo Brisanje jedne reči na levo Brisanje jednog znaka na desno Brisanje jedne reči na desno Izrezivanje označenog teksta na Clipboard-a Poništavanje poslednje radnje Izrezivanje do šiljka Tipke za rad s dokumentima. pregledanje i spremanje dokumenta Pritisnite Za CTRL+N Stvaranje novog dokumenta iste vrste kao što je i tekući dokument ili nedavno napravljeni CTRL+ O Otvaranje dokumenta CTRL+W Zatvaranje dokumenta ALT+CTRL+S Podela prozora dokumenta ALT+SHIFT+C Uklanjanje podele prozora dokumenta CTRL+S Spremanje dokumenta Označavanje teksta i grafika Pritisnite SHIFT+STRELICA DESNO SHIFT+STRELICA LEVO CTRL+SHIFT+ STRELICA DESNO CTRL+SHIFT+ STRELICA LEVO SHIFT+END SHIFT+HOME SHIFT+STRELICA DOLE SHIFT+ STRELICA GORE CTRL+SHIFT+ STRELICA DOLE CTRL+SHIFT+ STRELICA GORE SHIFT+PAGE DOWN SHIFT+PAGE UP CTRL+SHIFT+HOME CTRL+SHIFT+END ALT+CTRL+SHIFT+PAGE DOWN CTRL+A CTRL+SHIFT+F8 i zatim koristite tipke sa strelicama. pritisnite ESC za izlazak iz načina označavanja Za podvlačenje označenog Jedan znak u desno Jedan znak u levo Do kraja reči Do početka reči Do kraja reda Do početka reda Jedan red prema dole Jedan red prema gore Do kraja odlomka Do početka odlomka Jedan ekran prema dole Jedan ekran prema gore Do početka dokumenta Do kraja dokumenta Do kraja prozora Za uključivanje celog dokumenta Do uspravnog bloka teksta Do odre enog mesta u dokumentu 82 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . stvaranje. pritisnite ESC za izlazak iz načina označavanja F8+tipke sa strelicama.Subotica .

komentar. tablicu. tablicu. fusnotu.Subotica . knjižnu oznaku. knjižnu oznaku. oblikovanje teksta i posebnih stavki Ponovljeno traženje (nakon zatvaranja prozora. Traženje i zamena) Zamena teksta. grafiku ili drugo mesto Letimični pregled dokumenta Za Odustajanje od radnje Poništavanje radnje Ponovno izvo enje ili ponavljanje radnje Za Prelaz na pogled izgleda ispisa Prelaz na pogled obrisa Prelaz na obični pogled Prelaz izme u nadzornog dokumenta njegovih poddokumenata i 83 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . zamena i pregled kroz tekst Pritisnite CTRL+F ALT+CTRL+Y CTRL+H CTRL+G ALT+CTRL+Z ALT+CTRL+HOME Poništavanje i ponovno izvo enje radnji Pritisnite ESC CTRL+Z CTRL+Y Prelaz na drugi pogled Pritisnite ALT+CTRL+P ALT+CTRL+O ALT+CTRL+N CTRL+\ Za Traženje teksta. fusnotu. grafiku ili drugo mesto Vraćanje na stranicu. odre enog oblikovanja i posebnih stavki Odlazak na stranicu. komentar.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Traženje.

Hijerarhijska organizacija podataka i izgled 91.Subotica . Tastatura. Iz kojih komponenti se sastoji operativni sistem? 87. Pojam datoteke 89.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 84. Zadavanje komandi operativnom sistemu . Unošenje operativnog sistema u memoriju računara 92. Koje su tri glavne funkcije operativnog sistema? 85. Imena perifernih jedinica 88. Pojam kataloga i potkataloga 90.grafičko okruženje 93. Von Nojmanova arhitektura računara 86. osnovna podela tastature i uloga pojedinih tastera 84 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

Subotica . Tastatura 85 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 67.

Mana mu je što treba upisati svaku naredbu. • MAC OS . Operativni sistem MS Windows XP Operativni sistem je deo programske opreme koji pokreće sve delove računara. Windows-i se velikom brzinom razvijaju 90-ih godina 20. Kada uključimo računar. MS DOS 6. • Novell netware. 6. win9X. Windows 7). DOS se teško mogao koristiti u ozbiljnijim poslovima zbog problema s memorijom kojoj je ograničenje bilo na 640 KB. Vrlo je primitivan i malo zahtevan.1. winVista. Solaris…). Radi na svim personalnim računarima.Subotica .2. Preko dugmeta Start možemo doći do Kontrolne table (Control Panel) preko koje vršimo prilago avanja rada Windowsa. a on preuzima nadzor nad celim računarom. MS DOS MS-DOS je stari operativni sistem za PC računare. Microsoft Disk Operating System). Me u prvim operativnim sistemima za personalni računar razvijen je MS-DOS (engl.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 6. Kasnije se na MS-DOS nadogra uje operativni sistem Windows. količine memorije i namene računara.sys. Najpoznatiji operativni sistemi su: • Unixoidi (Linux. • problemi s velikim programima i • vrlo skromne grafičke mogućnosti.3. Bez operativnog sistema računar je neupotrebljiv. win200X. Nedostaci MS-DOS-a su: • istovremeno izvršavanje samo jednog programa. To zavisi od brzine procesora. win3X. U DOS-u nije bilo grafičkog interfejsa. MS Windows 6. • DOS (MSDOS. Bilo kakav postupak u operativnom sistemu zahtevao je upis odre ene naredbe. s malim datotekama tipa autoexec. nadzire njihov rad. freedos…). nego se svaka naredba upisivala ručno. MS WINDOWS XP TEME 6. winXP. Ostatak memorije bio je dostupan samo uz posebne programe. 86 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Operativni sistem omogućava korisniku upotrebu računara. veka i osloba aju nas učenja i upisa naredbi u operativnom sistemu DOS.bat i config. Rad običnih korisnika svodio se na rad u običnim editorima (naredba Edit). • nemogućnost višekorisničkoga rada u mreži računara. mi zapravo pokrenemo operativni sistem. Svaki operativni sistem ne može raditi na svakom računaru. te reaguje na svaku naredbu.1. • Windows (winNT. arhitekture procesora. Caldera DOS. PCDOS.

Da bi se na računaru moglo raditi. s njim treba komunicirati jezikom operativnog sistema MS-DOS. Svaki novi Windows sa sobom nosi neku od novijih verzija DOS-a. Nakon pokretanja operativnog sistema DOS-a na ekranu će se pokazati odzivni znak DOS-a.0.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO DOS je izlazio u mnogo verzija. jezik njegovog operativnog sistema. • time (prikazivanje vremena).Subotica . Pre upotrebe računara naredbe treba naučiti. MS Windows Rad u DOS-u bio je dosta težak za one koji nisu do tada koristili računare. • cls (brisanje ekrana). • move (prebacivanje datoteke s jednog mesta na drugo). njegov interfejs je bio tekstualan. primeniti ih u pravom trenutku i pravilno upisati. Evo nekih naredbi koje razume operativni sistem MS-DOS: • copy (kopiranje datoteka). • date (prikazivanje sata). Prva verzija tog operativnog sistema nazvana je Windows 1.s tim da će crtica koja se naziva pokazivač treperiti. to jest ’’C : \ >_’’ . pa su za njega načinjeni Windows-i. Nisu sve bile Microsoftove. • rmdir (brisanje direktorijuma). postojalo je i nekoliko besplatnih verzija. • mkdir (stvaranje direktorija). Imao je mnogo više mana nego vrlina. Naredbe DOS-a su jezik računara. Operativni sistem je tada spreman izvršiti naredbu koju korisnik upiše. 87 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • del/erase (brisanje datoteka). 6. Još jedna mana DOS-a je i ta što dadoteke mogu imati samo 8 znakova u nazivu i 3 znaka u tipu datoteke.2.

0 bio je znatno poboljšan: nudio je višenaredbnu podršku. povezanost na mrežu. te podrška za rad s više korisnika odjednom. • fonts (podešavanje tipa slova). Programi se pokreću preko Startmenija. • od ikona (slika). 88 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO S tim Windows-om niko nije bio zadovoljan. kao i verzije XP i Vista. Za početak treba kliknuti dugme Start kako bi se otvorio Startmeni. Višenaredbna obrada podataka znatno je poboljšana u odnosu na druge verzije. • phone and modem (podešavanje telefonske linije i modema). Nakon Windowsa 3.11. a poboljšana im je i sigurnost na mreži. Kod Windows-a je bitno to da se naredbe zadaju dvostrukim klikom na levu tipku miša. Kontrolna tabla je najvažniji deo za postavljanje parametara potrebnih za ispravan rad računara. • add-remove programs (dodavanje i brisanje programa). Njihova prednost u odnosu na ostale Windows-e je stabilnost. (GUI . • od dugmeta Start. NT. • od trake zadataka (engl.Settings. te isključivanje računara Shut Down.Documents. Taskbar).11 izlaze i 32-bitne verzije Windowsa. potrebe za reinstalacijom svedene su na minimum.). • add-remove hardware (instalacija i deinstalacija hardvera). Starmeni sadrži naredbe za pokretanje programa .Programs. traženje pomoći . Podrška za mrežu je bila loša. • administrative tools (alati za administratore). izmenu postavki Windows-a . god. zvuk. Windows 2000 nastao je kao poboljšanje Windowsa NT 4. • network and dialup connections (podešavanje mreže i telefonsko povezivanje).Subotica . a sastoji se: • od pozadine koja je. • keyboard (podešavanje tastature). plave boje. • od sistemskog poslužitelja (engl.je skraćenica za grafičko okrućenje Windows-a). system tray).. pa su ubrzo počele izlaziti i druge verzije. 2000. • internet options (opcije za podešavanje programa za pretraživanje Interneta).Help. ali u još nerazvijenom obliku. pa je izašao Windows 3. ili dvostrukim klikom miša na ikonu programa ako program koji želimo pokrenuti ima pripadajuću ikonu na radnoj površini. izvo enje programa . • mouse (podešavanje miša). • automatic updates (automatsko skidanje nove programske podrške). otvaranje nedavno korišćenih dokumenata . Njihova radna površina (engl. najavljena je i poslednja verzija operativnog sistema Windowsa 7.Run. Nepravilnim korišćenjem Kontrolne table rad Windows-a može se poremetiti. Windows 3..Find. Me u sličicama koje se nalaze na Kontrolnoj tabli nalazi se i ikona Display koja dvoklikom mišem pokreće podprogram Windows-a kojim se može promeniti slika na pozadini. Millenium. u ovom slučaju. pronalaženje datoteka i mapa . Desktop) izgleda kao i kod Windowsa 95. win95. Korišćenje tastature svedeno je na najmanju moguću meru. • date/time (podešavanje datuma i vremena). • (vreme. Za kraj 2009. • folder options (opcije za podešavanje pregleda direktorijuma). 98.0. Osim te ikone na Kontrolnoj se tabli nalaze još i sledeće ikone: • accesibility options (opcije za hendikepirane).

jednostavnija u primeni. više poruka E-pošte u Outlook Expressu. nekorišćene stavke će biti sakrivene.3. pre svega zbog zahtevnijeg procesora. Operativni sistem MS Windows XP MS (MicroSoft) Windows XP je pretposlednja verzija operativnog sistema Windows. ona nije našla širu primenu. čitanje i ure ivanje dokumenata na velikom broju stranih jezika koristeći englesku verziju sistema Windows XP Professional. Kako bi se uklonio nered u području za obaveštenja. prvi put predstavljena u jesen 2001.Subotica . Sve se to može postaviti preko smernica za grupe. Iako je usledila nova verzija operativnog sistema Vista. Zbog toga je ogroman broj korisnika ostao veran prethodnoj verziji. programu za primanje i slanje elektronske pošte). 89 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Uobičajeni zadaci su sjedinjeni i pojednostavljeni. Ta verzija je potpuna prerada dotadašnjih mogućnosti.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 68. Uz preoblikovani Startmeni najčešće korišćeni programi prikazani su prvi. Korisnicima omogućuje jednostavnu izradu. Radna površina Windows xp 6. otvoreni će prozori biti smešteni pod jednim menijem na programskoj traci. a koja u kvalitativnom smislu nije donela ništa novo osim kozmetičkih prepravki. Administratori ili krajnji korisnici mogu pritiskom tastera na mišu odabrati poboljšan korisnički interfejs. kao pomoć korisnicima dodati su novi vizuelni saveti za rad. ili klasičan interfejs iz Windowsa 2000. a dodate su i nove verzije programa kao što su Windows Movie Maker i Internet Explorer. Windows XP Professional izgra en je na proverenom temeljnom kodu sistema Windows NT® i Windows 2000 koji predstavlja 32-bitnu računarsku arhitekturu i potpuno zaštićen memorijski model. Ta verzija višejezičnog korisničkog interfejsa omogućava promenu jezika korisničkog interfejsa zavisno od potreba korisnika. Zadržavajući osnovu sistema Windows 2000. Taj se sistem prilago ava načinu rada svakog pojedinca. Kada u istom programu otvorite veći broj datoteka (npr. a da bi rad bio jednostavniji. Windows XP Professional ima novi vizuelni izgled.

rezolucija. kliknemo na OK. • High više od 16 000 000 boja (32-bit). • ili kliknuti desnom tipkom miša na radnu površinu i iz objektnog menija izabrati naredbu Svojstva (Properties). otvoriće se popis prekidača za podešavanja osnovnih postavki Windows-a XP.Subotica . U desnom delu Startmenija. te se odabere kartica Svojstva (Settings). kao ugra eni delovi Windows-a XP). a dijaloški okvir ostao i dalje otvoren. Dijaloški okvir Prikaz (Properties) 90 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . kliknemo Cancel (odustani). čuvar ekrana (screen saver) i šeme boja u Windows-ima. Ako ne želimo primeniti izabrane promene. treba učiniti sledeće: • otvoriti Display u Control Panelu. Otvori se dijaloški okvir Prikaz (Display Properties) koji je predstavljen na sledećoj slici. Da bismo promenili rezoluciju. predstavljen na donjoj slici. Otvori se dijaloški okvir Prikaz (Display Properties). • Medium 65 000 boja (16-bit). U gornjem levom uglu Startmenija nalazi se popis programa za pristup internetu i elektronskoj pošti (osnovna postavka su Internet Explorer i Outlook Express. Dijaloški okvir je podeljen na pet kartica koje olakšavaju prilago avanje radne površine. Četiri su osnovne rezolucije: • 256 boja. Slika 69. Nakon odabira odre ene postavke treba kliknuti na Apply (Primeni). nalaze se naredbe i katalozi Windowsa. Radna površina se prilagodi tako da se izabere tema radne površine (podloga). Klikom na katalog My Documents (Moji dokumenti) pojaviće se njegov sadržaj. Klikom na Control Panel (prekidači postavki sistema). Ako nakon odabira postavke želimo zatvoriti dijaloški okvir. Radnu površinu prilago avamo tako da kliknemo desnim tasterom miša na radnu površinu i iz objektnog menija izaberemo naredbu Svojstva (Properties). kako bi se izabrana postavka primenila na radnu površinu. • 4 096 boja.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Najvidljivija promena je poboljšan izgled Startmenija.

otvori se dodatni meni (stubac) s listom svih programa i kataloga instaliranih u računaru. Na dnu leve strane menija nalazi se naredba Svi programi (All Programs). Kliknemo li na Moj kompjuter (My Computer). otvara se prozor Moj kompjuter koji se koristi za organizaciju kataloga na računaru. Kada postavimo strelicu miša na nju. Moje slike (My Pictures). Prikaz menija Na desnoj strani Startmenija (svetloplave boje) nalaze se naredbe i katalozi Windowsa XP. 91 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tako da se oni mogu otvoriti i pomoću tog menija. otvaramo dodatni meni u kojem dalje biramo program. Tako pomoću Startmenija možemo otvoriti katalog Moji dokumenti (My Documents). dok se u katalogu Štampači i faksovi (Printers and Faxes) nalazi lista instaliranih štampača i faksova. Slika 70. Naredba Pomoć i podrška (Help and Support) koristi se za dobijanje pomoći pri rešavanju problema s kojima se korisnik susreće u radu s računarom. Naredba Povezivanje s (Connect To) koristi se za povezivanje na mrežu (internet ili lokalnu). Katalog Moja mrežna mesta (My Network Places) koristi se za umrežavanje računara i pristup drugim računarima u mreži.Subotica . Postavljanjem miša na ime programa ili kataloga koja u nazivu sadrži (crnu) strelicu. koji se mogu odmah pokrenuti klikom. a naredba Kontrolna tabla (Control Panel) pokreće istoimeni prozor koji omogućava uskla ivanje sistema Windows-a sa željama i potrebama korisnika. njih petnaest.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Startmeni otvaramo pomoću dugmeta Start koji se nalazi u donjem levom uglu ekrana na traci zadataka. njih šest. Internet Explorer i Outlook Express kao sastavni deo Windowsa XP. Taj se meni koristi za pokretanje naredbi i programa koji se nalaze u računaru. Ispod njih nalazi se lista najčešće korišćenih programa. a naredba Traži (Search) koristi se za traženje odre enog kataloga skladištenog u računaru. Moja muzika (My Music) ili katalog Moji nedavni dokumenti (My Recent Documents) koji sadrži popis dokumenata koji su se poslednji koristili. Startmeni (prikazan na sledećoj slici) podeljen je na dva dela: na levoj strani na vrhu se nalaze programi za pretraživanje interneta. te za slanje i primanje elektronske pošte.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Na dnu Startmenija nalaze se dva dugmeta: Odjavi (Log Off) i Isključi računar (Turn Off Computer). ako je to potrebno.Subotica . a neaktivni svetlo plave boje. Kontrolna tabla sadrži popis kategorija unutar kojih dalje biramo dodatne mogućnosti prilago avanja. Da bi se odre eni program pokrenuo. a na njemu se nalaze poruke o tome što se doga a u Windows-ima. Traka zadataka sadrži ikone svih otvorenih programa ili prozora. dodajemo i uklanjamo programe i hardver. već su se sve ikone za upravljanje i uskla ivanje nalazile unutar jednog prozora. a ne želimo otvoriti nijedan program ili katalog. Izgled kontrolne table u Windowsu XP i klasičan prikaz Pomoću Kontrolne table nameštamo izgled okruženja Windows-a. a isto tako možemo prilagoditi okruženje osobama s posebnim potrebama. jezik). tako da pogledom na nju odmah vidimo koje sve programe i prozore imamo otvorene. Korisnici naviknuti na raniji izgled Kontrolne table mogu u okviru zadataka uz levu ivicu prozora kliknuti na Idi na klasičan prikaz. Dugme Isključi računar koristi se za isključivanje. Na kraju s leve strane nalazi se Start meni. dugme Odjavi koristi se za odjavu iz sistema Windows-a po završetku rada ili za promenu korisnika. ili kliknemo bilo gde na radnu površinu. upravljačka tabla se koristi za odre ivanje osnovnih postavki. regionalne postavke (kalendar. a ako je meni otvoren. Taj deo Trake zadataka naziva se traka sistemskog menija. ranije verzije Windows-a nisu sadržavale tematske celine. prilago avanje i promene u Windows-ima. Aktivni program je tamno plave boje. a na kraju desne strane ikone koje pokazuju trenutni status Windows-a i sistemsko vreme. Kontrolna tabla Kao što i samo ime kaže. ili za ponovno pokretanje računara (Restart). Traka zadataka (Taskbar) nalazi se na dnu ekrana. te koji je program trenutno aktivan. te se povremeno javljaju poruke koje predlažu odre eni postupak. isključićemo ga ponovnim klikom na dugme Start. 92 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . vreme. Ako je računar namešten za rad sa više korisnika. Za razliku od Windows-a XP. kako bi se drugi korisnik prijavio na računar pod svojim imenom i koristio svoje postavke na računaru. potrebno je osvetliti njegovo ime i pritisnuti levu tipku miša (kliknuti na nju). Slika 71. Startmeni isključuje se automatski izborom potrebnog programa ili kataloga.

a može imati i više diskova koji su dalje imenovani sledećim slovima abecede. Taskbar and Start menu Properties i Startmeni .Printers and Faxes 93 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Rad s datotekama i katalozima moguć je i u dijaloškim okvirima naredbi za čuvanje i otvaranje dokumenata. ili nekoliko kataloga premestiti unutar drugog kataloga. kopirati. kopiranjem. promenom hijerarhijske strukture kada želimo odre eni potkatalog premestiti na viši nivo. te daje informacije o računarskoj opremi priključenoj na računar (kamera.Svojstva (Settings) Svojstva Traka zadataka i menija Start (Taskbar and Start menu). Od hardverskih (tehničkih) komponenata svaki računar ima tvrdi disk koji obično ima oznaku (C:). Ovde odre ujemo ponašanje Trake zadataka potvr ivanjem. svaki korisnik ima fasciklu sa svojim dokumentima. sadrži i popis kataloga i hardverskih komponenti na računaru. Ovde možemo videti šta se sve nalazi na računaru.Subotica . promenom imena i brisanjem kataloga i datoteka. Moj kompjuter (My Computer) Prozor Moj kompjuter omogućava pristup do svih diskova. te njihovom reorganizacijom. osim naslovne trake. premeštati i preimenovati kataloge i dokumente. Slika 72. Osim ličnih korisničkih kataloga. DVD i ostalo). Windows Explorer je program koji prikazuje popis kataloga i datoteka na računaru i njihovu hijerarhijsku strukturu. alata i adresa. postoji i katalog Zajednički dokumenti (Shared Documents). a koji će se način koristiti. kopiranje. brisati. Prozor Moj računar otvara se dvostrukim klikom na ikonu Moj računar ako je postavljena na radnoj površini. Pomoću Windows Explorera možemo pretraživati sadržaj diskova i kataloga. te traka menija. zavisi o navika korisnika. ili isključivanjem odgovarajućih mogućnosti. Prozor Windows Explorera. S leve strane prozora nalazi se okvir Folders s popisom kataloga i hardverskih komponenti. Za rad sa datotekama i katalozima koriste se Windows Explorer i Moj kompjuter (My Computer) u kojima se premeštanje. a s desne strane sadržaj označenog kataloga ili hardverskih komponenti (popis kataloga nižeg nivoa i dokumenata u označenom katalogu).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Prilago avanje Trake zadataka Traku zadataka prilago avamo tako da kliknemo na Start meni . kataloga i dokumenata u računaru. Rad sa datotekama i katalozima U radu na računaru često će se javiti potreba za premeštanjem. promena imena i brisanje rade na isti način. odnosno. a možemo i otvoriti odre eni dokument dvostrukim klikom na njegovo ime. Kada je računar namešten za višekorisnički rad (ima više korisničkih računara). skener. Računar sadrži kataloge koji se koriste za organizaciju i skladištenje dokumenata.

Subotica . Na slici je prikazan prošireni prikaz kataloga. ne sadrži. ili dva puta kliknemo na ime kataloga u desnom delu prozora. osim dokumenata sadrži i kataloge nižeg nivoa (potkataloge).My Network Places). potrebno je kliknuti na znak ’’+’’ ispred imena kataloga. na tom se mestu pojavi okvir zadataka identičan onom u prozoru Moj kompjuter. Sadržaj dokumenta dostupan je 94 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Izgled Taskbara Slika 74. poput onoga u prozoru Moj kompjuter.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 73. Katalog koji ima oznaku ’’-’’. dok se s desne strane nalazi popis i kataloga i dokumenata izabranog kataloga. prikazao bi se popis svih kataloga i hardvera računara. sadrži popis kataloga nižeg nivoa ispod svoga imena. Katalog Moji dokumenti (My Documents) je tako organizovan da ispod njegovog imena vidimo popis potkataloga. Klikom na znak’’+’’ ispred ikone Moj kompjuter. Kada isključimo Strukturu kataloga (Folders). disketu. ali nijedan od njih ne sadrži novi potkatalog. sadržaj CD i DVD-ROM-ova i ostale računare priključene na mrežu (Moja mrežna mesta . a s desne strane vidi se njen sadržaj. Kada želimo otvoriti popis kataloga nižeg nivoa. tada se na desnoj strani prozora pojavi njegov sadržaj. Sadržaj pojedinog kataloga možemo videti tako da njegovo ime označimo u okviru Folders. dok ih katalog koji nema nikakvu oznaku. a klikom na znak ’’-’’ popis potkataloga se sažme (nestane). Na prikazanoj slici prozora Windows Explorera u Strukturi kataloga = (Folders) označena je mapa Moji dokumenti. Prozor Moj računar (My Computer) Strukturu kataloga postavljamo i uklanjamo klikom na dugme Katalozi (Folders) na alatnoj traci. U okviru Folders nalazi se samo popis kataloga. Katalog koji ispred imena ima kvadratić sa znakom ’’+’’. Pomoću Strukture kataloga možemo pretraživati čitav disk i kataloge na disku.

držimo pritisnutu tipku Ctrl i kliknemo na ime svake sledeće datoteke koju želimo označiti. otpustimo tipku Ctrl. Windows XP automatski učita potreban program s otvorenim dokumentom (npr.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO dvostrukim klikom na njegovo ime. treba označiti prvu u popisu klikom na njih. Sve datoteke izme u biće osvetljene (označene). Za označavanje više datoteka koje nisu u nizu postupak je sledeći: prvim klikom označimo željenu datoteku. držati pritisnutu tipku Shift i kliknuti na poslednju datoteku (katalog) u nizu. Datoteke (kataloga) u nizu možemo označiti i pomoću miša. ili u meniju Ure ivanje (Edit) izaberemo naredbu Odaberi sve (Select All). Word ako otvaramo dokument koji je napisan u Wordu). Želimo li premestiti ili kopirati više kataloga i datoteka. Kada ih sve označimo. pritisnemo kombinaciju tipki Ctrl+A. Označavanje datoteka i kataloga Da bismo datoteku premestili ili kopirali u drugi katalog unutar prozora Windows Explorera. pritisnemo levu tipku miša i pritisnutom tipkom vučemo prema dole (kao na slici 76).Subotica . tako da postavimo pokazivač miša s desne strane imena prve datoteke. tako označavamo datoteke. to možemo učiniti u jednom potezu. Prozor Windows Explorera 95 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ili otvori Windows Media Player i reprodukuje video zapis. otpustimo tipku miša. ili prema gore. prvo potražimo potrebnu datoteku i označimo je. Kako vučemo miša. To znači da otvorimo i prikažemo sadržaj kataloga u kojoj se datoteka nalazi u desnom delu prozora toga programa i u popisu sadržaja označimo njegovo ime (ono mora biti osvetljeno). Za označavanje datoteka ili kataloga koji se nalaze u popisu jedni iza drugih. Slika 75. Za označavanje celokupnog sadržaja kataloga (datoteka i potkataloga) istovremeno. ali prethodno treba označiti sve potrebne datoteke. Kada označimo sve potrebne datoteke.

kliknemo na dugme Premesti u (Move to) ili Kopiraj u (Copy to). a ne kopirati. Kada se ime kataloga u koji je želimo premestiti osvetli. Označavanje kataloga Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga povlačenjem miša Označenu datoteku (katalog) možemo premestiti na nekoliko načina. Ako datoteku želimo kopirati u drugi katalog. Kada datoteku vučemo u odredišni katalog.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 76. 96 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Označenu datoteku pritisnutom tipkom miša povlačimo u odredišni katalog. ili dugme na Standardnoj traci zadataka. otpustimo tipku miša. Najbrži i najjednostavniji način je da označenu datoteku ’’odvučemo’’ u katalog u koji je želimo premestiti. Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga korišćenjem naredbi Za premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga koriste se naredbe Izreži (Cut). U popisu kataloga potražimo željeni i označimo ga. Pri tome željeni katalog mora biti prikazan u okviru Strukture kataloga (Folders) sa leve strane prozora. Kada se u Strukturi kataloga (Folders) osvetli ime kataloga ili diskete (ako kopiramo dokument na disketu). ili se mora nalaziti kao potkatalog u sadržaju već otvorenog (prikazanog) kataloga. datoteka će se premestiti. možemo pomoću dugmeta Napravi novi katalog (Make New Folder) odmah kreirati novi katalog unutar osvetljenog i dodeliti mu ime. kliknemo na Kopiraj u (Copy To). Da bismo premestili označenu datoteku ili katalog. U oba se slučaja. pri povlačenju miša držimo pritisnutu tipku Ctrl. što znači da se datoteka kopira. prvo otpustimo tipku miša. U tom dijaloškom okviru možemo izabrati kopiranje datoteke na disketu. Nakon što označimo ime potrebnog kataloga. a zatim tipku Ctrl. otvori dijaloški okvir Premesti stavke (Move Items) ili Kopiraj stavke (Copy Items) u kojem je potrebno izabrati katalog u koji želimo datoteku premestiti (kopirati). Otpustimo li tipku Ctrl pre tipke miša. kliknemo na naredbu Premesti u (Move to). Kopiraj (Copy) i Zalepi (Paste) iz menija Ure ivanje (Edit). a ako želimo. tako da u popisu diskova i kataloga označimo disketu (na vrhu popisa). zavisno od zadate naredbe. ispod oznake miša nalazi se znak ’’+’’. a da bismo je kopirali.

Brisanje datoteka i kataloga Datoteke (katalozi) koje nam više nisu potrebne. Windows Exploreru i dijaloškim okvirima naredbi Otvori i Spremi. ili u okviru zadataka prozora izaberemo Vrati stavku (Restore this item). • odabirom naredbe Izbriši u objektnom meniju. Dokument ili katalog koji su greškom izbrisani mogu se vratiti pomoću naredbe Poništi (Undo). Kada se ime datoteke ili kataloga označi. • pomoću naredbe Izbriši datoteku ili katalog (Delete this file) u okviru zadataka prozora Moj kompjuter. zavisno od toga koje su označene. prvo ih moramo prikazati u prozoru ili dijaloškom okviru. Prvo označimo potrebnu datoteku ili katalog i pritisnemo tipku Delete. Pojavi se dijaloški okvir s upitom jesmo li sigurni da želimo izabrani katalog ili datoteku poslati u koš za smeće. ili dva puta kliknemo na ikonu Smeće na radnoj površni. tako da otvorimo i prikažemo sadržaj kataloga unutar kojeg se nalazi potrebna datoteka ili potkatalog. upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter.Subotica . Izabrani katalog ili datoteku možemo izbrisati i ovako: • klikom na dugme Izbriši (Delete) na traci alatki. U tom slučaju nije potrebno potvrditi brisanje. te u meniju Datoteka (File) izaberemo naredbu Preimenuj (Rename). ako ste se predomislili. • odabirom naredbe Izbriši u meniju Datoteka (File) u prozoru. ili u okviru zadataka s leve strane prozora izaberemo naredbu Preimenuj ovaj katalog ili datoteku. ili izabrati Ne (No). • u prozoru Moj kompjuter ili Windows Explorer označimo datoteku ili katalog. ili na ikonu Smeće na radnoj površini (ako prozor programa ne prekriva ceo ekran). U popisu brisanih stavki potrebno je označiti onu koju želimo vratiti na mesto odakle je izbrisana. a zauzimaju prostor na disku. možemo izbrisati u prozoru Moj kompjuter. • Moj kompjuter (My Computer) ili Windows Exploreru. nakon što se ime datoteke (kataloga) označi u okviru. • na označenu datoteku ili katalog kliknemo desnom tipkom miša i u objektnom meniju izaberemo naredbu Preimenuj (Rename). ili odvučemo mišem u Smeće (Recycle Bin) na levoj strani prozora Windows Explorera. Datoteku ili katalog možemo izbrisati i tako da ih premestimo. kliknemo na nju desnom tipkom miša pa na naredbu Vrati (Restore). Da bismo promenili ime datoteci ili katalogu. upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter. upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter. Bez obzira koji način izabrali.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Promena imena datotekama i katalozima Datotekama i katalozima možemo promeniti ime u Windows Exploreru. 97 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Brisanje treba potvrditi klikom na Da (Yes). pojavi se dijaloški okvir Potvrda brisanja kataloga ili datoteke (Confirm File Delete) u kojem je potrebno potvrditi brisanje. Kada se pojavi ime kataloga ili datoteke kojoj želimo promeniti ime. treba učiniti nešto od sledećeg: • dva puta sporo kliknemo na njezino ime da se ono pojavi označeno u okviru. ili tako da prikažemo sadržaj kataloga Smeće (Recycle bin) u prozoru Moj kompjuter ili Windows Explorer. u prozoru Moj kompjuter i u dijaloškim okvirima naredbi Otvori i Spremi.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Programi Pre nego što instaliramo programe koje ćemo koristiti, ili koje nam je neko drugi već instalirao, postavlja se pitanje koje ćemo programe upotrebljavati. Postoji velik broja programa različitih namena, a ovdje ćemo navesti samo neke: • igrice; • programi za web programiranje (Visual Basic…); • programi za izradu web stranica i multimedijalnih aplikacija (Macromedia Flash); • programi za stvaranje drugih programa (C , Delphi...); • programi za obradu zvuka (SoundForge); • programi za obradu slika (Photoshop, Paint Shop Pro…); • programi za grafički dizajn (CorelDraw, FreeHand...); • programi za obradu videozapisa; • programi za gledanje filmova (BS player, Windows Media Player, Redlight, Winamp3…); • programi za slušanje muzike (Winamp, Windows Media Player…); • pomoćni programi; • antivirusni programi (Northon antivirus…); • programi za snimanje (Nero, CD Clone, Alcohol 120%…). Velik broj različitih programa korisnika može zbuniti, pa je pri izboru programa nužan stručni savet. Primer izgleda prozora nekog programa: Program za slušanje muzike, gledanje spotova i filmova Winamp.

Slika 77. Izgled prozora programa za slušanje muzike i gledanje video zapisa WINAMP

98
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Slika 78. Izgled ekrana u programu Macromedia Flash 8, rad na sceni i programiranje

Prikaz postupka instalacije laserskog kolor štampača HP na računar Instalacija programa Pri instalaciji programa koraci su sledeći: 1. Umetnite pripadajući CD u CD-ROM. • Kada se dati prozor prikaže na radnoj površini, kliknite na Install. 99
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Slika 79. Izgled ekrana 1

2. Početak instalacije, kliknite na Next.

Slika 80. Izgled ekrana 2 i 3

3. Kliknite 2x Next ukoliko želite da nastavite instalaciju.

Slika 81. Izgled ekrana 4 i 5

100
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

Slika 82. Izgled ekrana 6 i 7 5. Izgled ekrana 10 i 11 101 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . prihvatate uslove licence i kliknite na Agree. Instalacija se nastavlja.Subotica . Izgled ekrana 8 i 9 6. čekirate Recommended i kliknite na Next.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 4. Čekirate automatsko apdejtovanje/Updates i kliknite na Next. Instalacija se nastavlja. Slika 83. Slika 84.

Izgled ekrana 16 i 17 102 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Kada se prikažu dati prozori. Slika 85.Subotica . Izgled ekrana 12 i 13 8. Izgled ekrana 14 i 15 9.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 7. Slika 86. kliknite 2x na Next i čekirate prikaz ikone na desktopu. Instalacija se nastavlja. Slika 87. Proverite da li je priključen USB kabel. pa Next. Priključujete USB kabel i 2x birate Next. čekirate kvadratić.

možemo ga upotrebiti. Slika 89. Instalacija se završava i restartujete/Restart računar. postavljamo na radnu površinu tako da pomoću klika desne tipke miša na prazni deo radne površine otvorimo meni i izaberemo naredbu Novo > Prečica (New > Shortcut). Izgled ekrana 20 i 21 Tek kada je program instaliran.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 10. način: dvostrukim klikom na ikonu programa na radnoj površini (ikonu za bilo koji program ili katalog. Kliknite na Kraj/Finish.Subotica . Instalacija uspešno završena. 103 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . način: preko menija Start > Programms > ime programa. Izgled ekrana 18 i 19 11. Pokretanje programa Za pokretanje bilo kojeg programa uopšteno važi: 1. ili meni start > All programms > ime programa. Slika 88. 2.

Besplatni open source (otvoreni) softveri 1988. Novi Windows je jednostavniji i brži program.org/) najpoznatiji open source program. 3. Podešavanje izgleda Desktopa 101. Najpoznatiji operativni sistemi 96.zamena za Fotoshop. Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga u Windows Explorer-u 106. karakteristike i mane 95. god. Zadavanje naredbi u MS-DOSU i Windowsu 98. te u isto vreme videti i prepravljati njegov izvorni kod.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zanimljivosti: Windows 7 Minimalni hardverski zahtevi za ovaj novi operativni sustem su procesor brzine 1GHz. 4. ima drugačiji tasbar i poseduje potpuno nove mogućnosti. MS-DOS.mozilla. Operativni sistem LINUX (http://www. Vrste programa (navesti ime i namenu) i instalacija 104 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .openoffice. Sve ikone su smeštene u taskbaru. Takbar. Hjerarhijska struktura kataloga 105. OPEN OFFICE (http://www. Sistemske ikone Windowsa na Desktopu 102. 1 GB sistemske memorije. sadržaj. izmene 103. Evo nekih: 1. PITANJA 94.org/) najbezbedniji web browser. namena 104.Subotica .gimp. 16 GB podatkovnog prostora i podrška za DX9 s pripadajućih 128 MB memorije.. Startmeni u Windowsu 100. Taj potez je označio početak open sorce softvera koga je bilo moguće slobodno skidati sa interneta. Kontrolna tabla u Windowsu 99. 2. Windows explorer. Ranije verzije operativnog sistema MS Windows 97. izgled.kenel. Cilj otvorenog softvera je približiti programe običnom korisniku i učiniti ih razumljivim i dostupnim. namena. MOZILLA FIREFOX (http://www. predstavljen je termin open source koji je zamenio free software. BLENDER (http://www.org/) .blender.org/) je besplatan program za modeliranje 3D animacija. Grafički program GIMP (http://www..org/) je sličan Microsoftu office. 5.

.sadrže posebne naredbe (pravopis. itd). • Pomoć (Help) . • Tabele (Table) .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 7. a zatim izaberemo red s alatom koji želimo prikazati u prozoru (uključi se potvrdna kukica). pojavi se meni s naredbama koje se odnose na taj objekat. pretraživanje teksta. Palete sa alatkama postavljamo i uklanjamo klikom na meni Prikaz (View) . Windows i Help. Klikom na Liniju osnovnog menija otvara se padajući meni s naredbama. • Ure ivanje (Edit) . Radna površina . Edit. kopiranje. prikaz web-izgleda.). Na njenoj levoj strani nalazi se ikona i ime programa u kojem radimo. a čine je File. 105 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .. izgled za čitanje. alati. Kada na označeni objekat (npr. U Wordu je radna površina prazan radni list odre enih dimenzija. Linija osnovnog menija nalazi se ispod naslovne linije.). slika. • Umetanje (Insert) – dozvoljava umetanje polja.nalaze se iznad radne površine i s njene leve strane. MICROSOFT OFFICE: Word 2003 Upoznavanje osnovnih mogućnosti Worda Ekran Worda sastoji se od sledećih elemenata: Naslovna linija . te koji je zadati jezik za formatiranje teksta. štampanje. Pomoću dvostruke strelice na dnu padajućeg menija. kolonu u tablici) kliknemo desnom tipkom miša. • Prikaz (View) – omogućava različite mogućnosti prikaza dokumenta na ekranu. a njen izgled tako e možemo prilagoditi svojim potrebama. View. spremanje. na kojoj se stranici.sadrži naredbe za izradu i promenu tabela. sliku. Palete sa alatkama možemo prikazati na prozoru programa. Daju različit prikaz dokumenta na ekranu (dugme za obični prikaz. Naredbe ispisane svetlijom bojom nisu dostupne. Table.Paleta sa alatkama (Toolbars). na kojem stvaramo dokument. a pokazuje npr. a služe za kretanje po dokumentu koji je prevelik da bi stao u prozor. • Alati (Tools) .nalaze se sa kraja leve ivice vodoravnog klizača.Status bar) se nalazi na dnu prozora. Isto se postiže ako se strelica miša zadrži nekoliko sekundi na imenu otvorenog menija. zatvaranje. a sadrže dugmad za pokretanje naredbi. Format. Dugmad za prikaz dokumenta . a koriste se za razna merenja i podešavanja margina. Osim padajućih menija postoje i objektni meniji.Subotica .programi za pomoć u Wordu. Lenjiri (Ruler) . Insert.nalazi se na vrhu prozora i plave je boje. U listi naredbi nalaze se samo one koje se najčešće koriste. Traka stanja (statusna traka . ili je ukloniti s njega. • Prozor (Windovs) .sadrži naredbe za rad s datotekama (otvaranje. te ime aktivnog dokumenta (onog dokumenta koji vidimo na ekranu). tekst.sadrži naredbe za brisanje. dok su ostale naredbe skrivene. dobije se pregled svih naredbi u izabranom meniju.horizontal/vertical scroll bar) nalaze se ispod radne površine i sa njene desne strane. Naredbu zadajemo na isti način kao i u padajućem meniju. • Datoteka (File) . Palete sa alatkama (Toolbars) su dve alatne trake ili više njih. Tools. Klizači (vodoravni i uspravni . • Oblikovanje (Format) . tekst okvira.koristi se za rad u izabranom programu.sadrži naredbe za izmenu svega što se može izmeniti. simbola. štampanje...sadrži naredbe za rukovanje prozorima dokumenata. u kojem redu i stubcu nalazi kursor. itd.

a koristi se za davanje naredbi za obavljanje raznih zadataka (otvaranje dokumenta. pretraživanje. Bez obzira koji način izabrali.Subotica . • kliknemo na meni Datoteka (File) . ili kliknemo na dugme Otvori.nalazi se uz desnu ivicu prozora. otvara se dijaloški okvir Otvaranje (Open) u kojem biramo dokument.Otvori (Open). Postojeći dokument možemo otvoriti na više načina: • kliknemo na dugme Otvori na Standardnoj alatnoj traci.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Task Panel . • Ako u meniju Datoteka izaberemo naredbu Nova. • Imamo li u prozoru programa prikazan Task Panel (Task Pane). 106 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . izabraćemo Prazan dokument (BlankDocument). Izgled osnovnog prozora programa Word-a Otvaranje novog dokumenta Dokument je tekstualna datoteka koja u Wordu ima nastavak .. otvara se Task Panel.. oblikovanje itd). Radimo li već na nekom dokumentu i želimo otvoriti novi dokument. Izgled prozora: Slika 90. Dokument možemo otvoriti i tako da u dijaloškom okviru u polje Naziv datoteke (File name) upišemo ime dokumenta i pritisnemo tipku Enter. koristićemo se nekim od sledećih načina.doc.. • Za otvaranje novoga praznog dokumenta koristimo i dugme Novi prazan dokument na Standardnoj alatnoj traci. Prilikom pokretanja Worda automatski se otvara novi (prazan) dokument. U polju Vrste datoteke (Files of type) biramo koju vrstu datoteke želimo otvoriti. Novi dokument (New Document) u kojem izaberemo Prazan dokument. ili u prozoru zadataka Novi dokument (New Document) izaberemo Još dokumenata (More documents).

počinjemo s unosom teksta pomoću tastature.Subotica . Sa svakim upisanim znakom i napravljenim razmakom. Tekst se unosi na onom mestu gde se nalazi tačka unosa (kursor I). Trebamo li dodati novi tekst u postojeći. Izgled ćirilične tastature 107 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . postavimo tačku unosa (kliknemo mišem) na ono mesto u dokumentu gde ga želimo dodati i upišemo novi tekst. tako da tačku unosa zajedno s rečju koju pišemo premesti na početak sledećeg reda. Na slici 92.otvaranje novog dokumenta Slika 92. kursor se pomera za jedno mesto udesno. Word automatski prelomi tekst.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Unos teksta i korišćenje tastature Nakon što otvorimo dokument. Slika 91. nalazi se prikaz tipki s opisom njihovih funkcija i položajem na tastaturi. Kada prilikom unosa teksta do emo do desne ivice dokumenta i nastavimo pisati. Izgled okvira .

ime dokumenta?’’ Odaberimo: Da. ili dugme Sačuvaj (simbol disketa) na Standardnoj alatnoj traci. program nas upozori upitom: ’’Želite li sačuvati promene u . a to je moguće na nekoliko načina: • kliknemo na dugme Sačuvaj (Save). Zatvaranje dokumenta Kad završimo rad s dokumentom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Tipka Shift Caps Lock Tab Razmak Enter NumLock Backspace Del Insert Crtl Alt Alt Gr Funkcija Veliko slovo Pisanje velikim štampanim slovima Uvlačenje Razmak izme u reči Novi pasus Uključuje/isključuje brojeve Brisanje Brisanje Uključuje/isključuje opciju ’’piši preko postojeće’’ U kombinaciji sa slovnom tipkom poziva odre enu naredbu U kombinaciji sa slovnom tipkom poziva odre eni meni U kombinaciji sa slovnom tipkom daje desni znak Položaj na tastaturi Za spremanje dokumenta pod istim imenom (doc) i na isto mesto na disku. a nismo sačuvali promene.Zatvori (Close). Izgled okvira za zatvaranje dokumenta. • pomoću dugmeta Zatvori (Close) na Standardnoj alatnoj traci.Subotica . dokument treba zatvoriti. 108 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . zatvaranjem prozora automatski zatvaramo i dokument. • pomoću naredbe u meniju Datoteka . Prikazano na sledećoj slici: Ako želimo zatvoriti dokument. koristimo naredbu Sačuvaj (Save) u meniju Datoteka (File). Prikazano na prethodnoj slici Slika 93. • svaki dokument u kojem radimo otvoren je u zasebnom prozoru unutar prozora programa i ima dugme Zatvori prozor koji se nalazi na desnoj ivici Linije osnovnog menija.

označimo željeni tekst. Kliknemo na označeni deo teksta levom tipkom miša i držimo je pritisnutom. 3. označimo željeni tekst.Izreži (Cut). otpustimo tipku miša. 2. pomoću kojeg odre ujemo način lepljenja.Subotica . povučemo strelicu miša na mesto gde tekst želimo premestiti. Izgled okvira My documents Premeštanje teksta Postoji više načina kako premestiti tekst. a to su: • povlačenjem miša. 2.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 94. Premeštanje pomoću naredbi Izreži (Cut) i Zalepi (Paste): 1. • pomoću naredbi Izreži (Cut) i Zalepi (Paste). Tekst premeštamo povlačenjem miša na sledeći način: 1. kada se na kraju strelice pojavi kvadratić. Na kraju teksta koji smo premestili pojavi se dugme Odredišta lepljenja (Paste Options). kliknemo na dugme Izreži. 109 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ili preko naredbe Ure ivanje (Edit) .

Subotica . 2. 2. Kopiranje teksta Tekst možemo kopirati na više načina. a zatim tipku Ctrl jer će se u protivnom tekst premestiti. a ne kopirati. 3. postavimo kursor na mesto gde želimo premestiti tekst.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 3. Kopiranje teksta desnom tipkom miša 110 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Otpustimo tipku miša. Slika 95. Desnom tipkom miša povlačimo tekst do mesta gde ćemo ga kopirati. Držimo pritisnutu tipku Ctrl i mišem povlačimo označeni tekst do mesta gde ga želimo kopirati. 4. Kopiranje teksta desnom tipkom miša 1. što znači da se tekst kopira. Kada povlačimo tekst. Slika 96. Izgled menija za kopiranje teksta Kopiranje teksta pomoću miša 1. a ne premešta. ispod miša se nalazi kvadratić sa znakom plus (+).Zalepi. Otpustimo tipku miša i u meniju izaberemo naredbu Kopiraj ovde (Copy Here). Označimo tekst koji ćemo kopirati. taj tekst zalepimo pomoću dugmeta Zalepi (Paste) ili naredbe Ure ivanje .

primenjuje se font i veličina fonta koja je zadata uzorkom na temelju kojeg kreiramo dokument.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kopiranje teksta pomoću naredbi Za kopiranje teksta koriste se naredbe Kopiraj (Copy) i Zalepi (Paste). na tekst koji unosimo. U polju Skaliranje (Scale) menjamo širinu znakova u odnosu na njihovu uobičajenu širinu. naredbom Zalepi umetnemo tekst iz Clipboard-a u dokument. Ure ivanje odlomaka ili pasusa podrazumeva način poravnavanja odlomaka ili pasusa u odnosu na margine dokumenta. u postotnim iznosima. Koraci u kopiranju teksta: 1. Želimo li oblikovanje primeniti samo na jednu reč. vrste slova Ure ivanje teksta Za ure ivanje teksta koriste se naredbe za ure ivanje pisma (Font). te otvoriti dijaloški okvir Font i karticu Razmak (Character Spacing) me u znakovima.Kopiraj (Copy). Oblikovanje odlomaka ili pasusa Pod odlomkom ili pasusom se podrazumeva tekst napisan pre pritiska na tipku Enter. označimo deo teksta koji želimo kopirati. tada ih sve moramo označiti. dugmadima na Paleti sa alatkama Oblikovanje (Formating). stilova i samooblikovanje dokumenta. postavimo kursor na mesto gde tekst želimo kopirati (u istom dokumentu otvorimo drugi dokument). Oblikovanje fonta Pri izradi dokumenta. tako da ih podignemo. Dijaloški okvir Font pozivamo iz menija Oblikovanje (Formating) . Ctrl+C = Kopiraj. Upotreba fontova. Želimo li oblikovati više reči. Otvaranjem ovog dijaloškog okvira u polju Pregled (Preview).Subotica . moramo označiti potreban tekst. Ako želimo urediti više odlomaka ili pasusa. 3. prored me u rečima i različita uvlačenja za odlomke. kopiramo označeni tekst u Clipboard. Te naredbe omogućuju kopiranje teksta unutar istog dokumenta. Ctrl+V = Zalepi. U polju Razmak (Spacing) dodajemo. Font oblikujemo pomoću dijaloškog okvira Font.Kada želimo urediti odlomak ili pasus. naredbom Kopiraj na Paleti sa alatkama ili u meniju Ure ivanje (Edit) . ili kombinacijom tipki prečica. vidimo označeni tekst i njegov trenutni oblik. U polju Položaj (Position) odre ujemo položaj znakova u odnosu na ostali tekst. Naredba koju izaberemo odnosi se na tekst celog odlomka ili pasusa. razmak me u odlomcima. 4.Font. ili spustimo za odre eni broj tačkica. odlomaka. Razmak me u znakovima Da bismo mogli odrediti razmak me u znakovima i širinu znakova. 2. ne moramo ga posebno označiti. ili oduzimamo razmak izme u znakova. Tekst pomoću dijaloškog okvira ure ujemo tako da promenimo ono što nam je potrebno. već je dovoljno da se kursor nalazi bilo gde unutar odlomka. dovoljno ju je označiti i izabrana naredba primeniće se samo na tu reč. dovoljno je u svakom odlomku (pasusu) označiti po jednu reč 111 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . iz jednog dokumenta u drugi i iz jednog programa u drugi. To je uglavnom uzorak Normal.

centrirano (sredina). Sve promene koje želimo napraviti vršimo pomoću dijaloškog okvira Odlomak ili Pasus (Paragraf) i dugmadi na Paleti sa alatkama Oblikovanje (Formatting).. obostrano poravnavanje. kako bi se na njih primenila izabrana naredba.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO višestrukim označavanjem (3 puta uzastopno kliknuti mišem). 3. pomoću dijaloškog okvira Odlomak (Paragraph). 4. celog teksta. 4.: 1. 2. 2. Uvlačenje odlomka Uvlačenje odlomka znači da se tekst odlomka uvuče u odnosu na levu ili desnu marginu. levo. Uvlačenja je moguće postaviti na nekoliko načina: 1. Poravnavanje odlomaka može se odrediti pomoću dijaloškog okvira Odlomak (gornja slika) i dugmeta na Paleti sa alatkama Oblikovanje (slika ispod).oblikovanje Poravnavanje odlomka Postoje četiri vrste poravnavanja odlomka. pomoću tipke tabulatora (Tab). pomoću lenjira i miša. 112 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 3. desno. Ure ivanje teksta . Dijaloški okvir Odlomak ili Pasus otvaramo tako da kliknemo na meni Oblikovanje (Format) Odlomak ili Pasus (Paragraf).. Izgled okvira za oblikovanje fontova Slika 98. pomoću dugmeta na Paleti sa alatkama. pasusa.Subotica . Slika 97.

dvostruka crta. Odlomak uvlačimo tako da prvo označimo više odlomaka i povučemo uvlaku (strelice) pomoću miša po lenjiru na željeno mesto. Razmak odre ujemo pre odlomka i nakon njega. Razmak me u odlomcima i redovima Razmak me u odlomcima i redovima unutar odlomka odre ujemo u dijaloškom okviru Odlomak na kartici Uvlačenja i razmaci (Indents and Spacmg).biramo način uokvirivanja (okvir. Svakim klikom na dugme Povećaj uvlačenje. preko dokumenta se pojavi uspravna isprekidana crta koja pokazuje na koje će se mesto uvući odlomak kada otpustimo tipku miša. dvostruki. U polju Boja (Color) biramo boju izabranog stila okvira. postavite ga tako da kliknete na meni Prikaz (View) . možemo ga koristiti za uvlačenje odlomaka i redova u odlomku. U polju Postavka (Setting) . razmak se poveća za 6 tačkica. a klikom na strelicu prema dole. u delu Razmak (Spacing). Ako lenjir nije prikazan u prozoru.5 razmak. ili im dodelimo podlogu u obliku boje ili senke (osenčimo ih). 1. Slika 99. ulevo.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Postavljanje uvlačenja pomoću Oblikovanje sa Palete alatki Na Paleti sa alatkama biramo Oblikovanje (Formatting) nalaze se dugmad Povećaj uvlačenje i Smanji uvlačenje. U polju Stil (Style) biramo vrstu (stil) okvira kao što je puna crta. U polju Razmak (Line spacing) biramo razmak me u redovima u odlomku. itd. Vrstu okvira i senke biramo u meniju Oblikovanje (Format) > Okviri i Senčenje (Borders and Shading.. Svakim klikom na strelicu okrenutu vrhom prema gore.Lenjiri (Ruler). trodimenzionalni okvir ili prema želji Prilagodi). Uokvirivanje i senčenje odlomaka Odlomke od posebne važnosti možemo dodatno naglasiti tako da ih uokvirimo crtama različitog izgleda i debljine. a pomoću dugmeta Smanji uvlačenje.). U polju Širina (Width) biramo širinu (debljinu) izabranog stila okvira. Pomoću dugmeta Mogućnosti (Options) možemo precizno odrediti razmak izme u okvira i teksta odlomka. Razmak može biti jednostruk. smanji. okvir sa senkom. isprekidana crta. Postavljanje uvlačenja pomoću lenjira i miša Ako je lenjir prikazan u prozoru programa. ili ih postignemo pomoću strelica uz desnu ivicu polja. Kad povlačimo uvlake. višestruki..Subotica . a možemo odrediti najmanji i tačan razmak me u redovima tako da u polju Na: (At:) s desne strane odredimo vrednost u tačkicama. tako da u polja Ispred (Before) i Iza (After) upišemo potrebne vrednosti. Izgled okvira za postavljanje okvira (ivice i senčenje) oko teksta 113 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . odlomak u kojem se nalazi pokazivač pomeri se za jedan pomak tabulatora udesno.

Slika 101. a ako radimo prelom za knjigu. Slika 100.Subotica . Margina je prazan prostor izme u ivice stranice i teksta. debljinu i boju crte okvira. biramo hoće li stranica biti uspravna ili vodoravna. pruža mogućnost uokvirivanja odlomaka. tako da u odgovarajuće polje upišemo odre enu vrednost. Izgled okvira sa alatkama za tabele i okvire Izbor stranice Izgled stranice dokumenta ure ujemo u dijaloškom okviru Postavka stranice (Page Setup) u kojem odre ujemo margine. a prostor unutar margina naziva se područje za pisanje.Postavka stranice (Page Setup). kada su margine dveju susednih stranica preslikane i izgledaju kao u ogledalu. položaj i veličinu stranice. Odre ivanje margine pomoću dijaloškog okvira Dijaloški okvir Postavka stranice (Page Setup) otvaramo pomoću menija Datoteka (File) . izabraćemo opciju Presavijena knjiga (Book fold). U polju Stranice (Pages) biramo dodatne opcije ako dokument koji kreiramo ima više stranica. Na kartici Izgled (Layout) odre ujemo izgled stranice tako da odredimo gde počinje nova sekcija. Margine stranice možemo odrediti pomoću: • lenjira miša. • dijaloškog okvira Postava stranice. odnosno. Na kartici Margine (Margins) odre ujemo margine stranice u centimetrima. Izgled okvira Postava stranice 114 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . način uokvirivanja (s koje će se strane odlomak uokviriti) i boju ispune. U polju Orijentacija (Orientation) odre ujemo položaj stranice. tako e. tako da koristeći dugmiće izaberemo vrstu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pomoću dugmeta Pokaži (View) na Liniji osnovnog menija (Toolbar) postavljamo u prozor programa alatnu traku Tabele i okviri (Tables and Borders) koji. te dodatne opcije koje utiču na njen izgled. Ovde biramo želimo li margine kao u ogledalu (Mirror margins). hoće li parne i neparne stranice imati posebna zaglavlja i dr.

ili u sredini. Numerisanu listu možemo kreirati tokom unosa teksta u dokument. Oznaku numeracije za listu možemo postaviti i pomoću dugmeta na alatnoj traci. Kreiranje numerisane liste pri unosu teksta Da bismo napravili numerisanu listu pri unosu teksta u dokument. odnosno. ili kada je dokument već završen. U polju Pokaži broj na prvoj stranici (Show number on first page) odre ujemo hoćemo li na prvoj stranici prikazati broj. krenemo u novi red i upišemo oznaku numeracije i tekst.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Numerisanje stranica Dokumentima sa više stranica numerišemo stranice radi lakšeg snalaženja u tekstu. desno. 115 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tekst pišemo do mesta gde želimo započeti s numerisanjem liste.Subotica . ili ne. a u polju Poravnanje (Alignment) biramo hoće li se broj nalaziti levo. Otvori se dijaloški okvir Brojevi stranica u kojem odre ujemo položaj. poravnanje i oblik broja stranice. možemo pretvoriti u numerisanu listu. Položaj (Posittion) broja stranice može biti na vrhu ili dnu stranice. ali isto tako već napisan tekst. dok dva puta ne pritisnemo tipku Enter. Oznaka numeracije prenosi se na svaku sledeću stavku tako dugo dok dva puta ne pre emo u novi red. Izgled okvira za numerisanje stranica Nabrajanje stavki Za izradu raznovrsnih popisa i nabrajanja u dokumentima koristimo se numerisanim listama (spiskovima). Numerisanje stranica možemo napraviti u bilo kojem trenutku stvaranja dokumenta: odmah na početku. grafičke oznake i slike.Brojevi stranica (Page numbers). Ispred oznake numeracije u prethodnoj stavci pojavi se dugme Opcije samoispravka (AutoCorrect Options). pomoću kojeg možemo poništiti ili prekinuti stvaranje numerisanih lista. Pomoću dugmeta Oblikuj… (Format…) biramo oblik brojeva. Nakon prelaska u novi red Word pretpostavi da želimo napraviti numerisanu listu. Slika 102. Brojeve stranica unećemo pomoću menija Umetanje (Insert) . automatski dodaje sledeću oznaku numeracije i uvuče tekst prethodne stavke. kada pre emo na drugu stranicu. a za oznake numeracije koristimo brojeve.

kliknemo na dugme Numerisanje (Numbering) želimo li listu numerisati brojevima. potvrdnim kukicama. To znači da ćemo označenu grafičku oznaku zameniti novom oznakom ili simbolom. odnosno. Pretvaranje napisanog teksta u numerisanu listu Ako želimo napisani tekst pretvoriti u numerisanu listu. na kartici Numerisano (Numbered) biramo numerisanje brojevima i slovima. crticama. Oznaka za numerisanje Kada za numerisanje koristimo dugmad Numerisanje i Grafičke oznake na alatnoj traci Oblikovanje. za numeraciju se koristi oblik broja ili grafičke oznake koji je odre en (izabran) u dijaloškom okviru Grafičke oznake i numerisanje. Prilago avanje grafičke oznake za numerisanje Na kartici Grafičke oznake biramo vrstu grafičkih oznaka kojima želimo označiti odlomak ili nabrajati tekst. Izgled okvira za izmenu grafičke oznake 116 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . na dugmetu Grafičke oznake (Bullets) ako ćemo listu numerisati grafičkim oznakama (zvezdicama. simbol ili sliku. na kratici Numerisano hijerarhijski (Outline Numbered) oblike za strukturno numerisanje. Izabrani znak se primeni na označene stavke popisa u dokumentu. Označimo onu oznaku koju želimo zameniti novom i kliknemo na dugme Prilago avanje (Customize). itd). Sve promene oblika numeracije radimo pomoću naredbe Grafičke oznake i numerisanje (Bullets and Numbering) u meniju Oblikovanje (Format). Prilago avanjem možemo izabrati neku drugu grafičku oznaku. te dijaloškog okvira koji je podeljen na četiri kartice. Izgled okvira za izmenu grafičke oznake Slika 104. tekst koji želimo numerisati označimo i kliknemo na dugme Numerisanje ili Grafičke oznake. Označeni tekst pretvori se u numerisanu listu tako da svaki odlomak u tekstu postane zasebna stavka na listi. do emo do mesta gde želimo započeti s popisom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Oblikovanje Kada pišući dokument. To je ujedno oblik broja ili grafičke oznake koji je poslednji korišćen. Na kartici Grafičke oznake (Bulleted) biramo i prilago avamo grafičke oznake za numerisanje liste. Otvori se novi dijaloški okvir Prilago avanje opisa s grafičkim oznakama (Customize Bulleted List) u kojem biramo neki od ponu enih znakova.Subotica . Slika 103. dok na kartici Oblici lista (List Slyles) odre ujemo razne oblike lista i prilago avamo ih potrebama dokumenta.

Izgled okvira za prilago avanje Grafičke oznake Umetanje simbola i posebnih znakova Pri izradi dokumenata često se javi potreba za korišćenjem me unarodnih znakova i simbola kao što su oznaka registrovanog zaštitnog znaka. Želimo li vlastitu sliku koristiti kao grafičku oznaku. pojaviće se oznaka koja je bila poslednja korišćena.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kada sledeći put otvorimo dijaloški okvir Grafičke oznake i numerisanje. nakon čega se označeni znak zameni izabranom slikom.Subotica . 117 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .. ona koju smo pomoću dugmeta Prilago avanje izabrali. izabrat ćemo je u prozoru Picture Bullet pomoću dugmeta Import. ako započnemo novi numerisani popis pomoću dugmeta Grafičke oznake. na kartici Grafičke oznake nalaziće se oznaka koju smo izabrali pomoću dugmeta Prilago avanje. ili je označimo i kliknemo na dugme Dodaj (Add)). ili nekih drugih tehničkih i naučnih simbola. iz menija Umetanje. Kada se slika pojavi u prozoru Picture Bullet. a koji se ne nalaze na tastaturi. Želimo li za grafičku oznaku koristiti sliku. odnosno.. tako da prvo otvorimo dadoteku u kojoj se slika nalazi.. Za unos takvih znakova u dokument koristimo naredbu > Simbola. Isto tako. autorskog prava (®). u dijaloškom okviru Prilago avanje popisa s grafičkim oznakama kliknemo na dugme Slika (Picture) i otvorimo prozor Picture Bullet u kojem izaberemo sliku. izaberemo je kao bilo koju drugu sliku. a zatim izaberemo sliku (dvaput kliknemo na nju. Slika 105. Oblik broja za numerisanje prilago avamo na isti način kao i grafičke oznake.

Otvori se dijaloški okvir Simbol (Symbol) sa dve kartice: Simboli (Symbols) i Posebni znakovi (Special Characters). otvorimo meni Umetanje (Insert) > Simbola {Symbol). font Wingdings sadrži mnogo grafičkih znakova i simbola koji se mogu koristiti u raznim kontekstima. Npr.Subotica . tako da je potrebno izabrati odgovarajući font kako bismo pronašli simbol ili znak koji nam je potreban. Većina fontova sadrži polje Podskup (Subset) koje olakšava pronalaženje simbola i posebnih znakova. Svaki font sadrži drugačije simbole. Slika 106. Izbor Simbola 118 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Umetanje simbola u dokument Kada postavimo tačku unosa na mesto gde želimo umetnuti simbol ili poseban znak.tako e. Ispod simbola koje sadrži izabrani font nalazi se lista nedavno korišćenih simbola gde . ili dvaput kliknemo na potreban simbol. možemo izabrati potreban simbol ako je na listi. Simbol se umetne u dokument na mesto tačke unosa. Na kartici Simboli nalaze se simboli dostupni u izabranom fontu. Simbol umećemo u dokument tako da ga označimo i kliknemo na dugme Umetni (Insert). Izgled okvira Simbola Slika 107.

te kliknemo na dugme Samoispravak (Autocorrect) kako bismo otvorili dijaloški okvir. matematičkih simbola i dr). pa se na isti način premeštaju. Na kartici Posebni znakovi pored svakog znaka vidimo i tipke prečica koje možemo koristiti za umetanje pojedinog posebnog znaka. kopiranje i brisanje simbola Simbolima i posebnim znakovima pristupa se kao i ostalom tekstu u dokumentu. Izgled okvira za Samoispravak Umetanje matematičkih formula U standardnom korištenju Worda javlja se potreba za upisom matematičkih izraza (razlomaka. U polje Zameni (Replace) upišemo kombinaciju znakova koju će alat Samoispravak zameniti izabranim posebnim znakom i kliknemo na dugme > Dodaj (Add). kopiraju i brišu. U listi izaberemo Microsoft Equation i potvrdimo izbor 119 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 108. Matematička formula u programu Word je poseban objekat koji u dokument unosimo pomoću Ure ivača jednačina (Equation Editora). kako bi tu kombinaciju dodali na listu samoispravka.Subotica . otvorimo meni Umetanje (Insert) > Objekta. Kada postavimo tačku unosa na mesto gde želimo umetnuti formulu. tako da označimo odgovarajući znak i kliknemo na Umetni. Umetanje simbola i posebnih znakova pomoću alata Samoispravak Samoispravak koristimo za automatsku zamenu napisanog teksta odgovarajućim posebnim znakom ili simbolom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Premeštanje. (Object). a pomoću dugmeta Tipka prečica (Shortcut Key) možemo sami odrediti kombinaciju tipki za umetanje posebnog znaka.. korena.. Umetanje posebnih znakova u dokument Na kartici Posebni znakovi nalazi se spisak posebnih znakova koje umećemo u dokument. Prvo označimo znak (simbol) za koji želimo automatski unos. Izabrani znak umetne se u dokument na mesto tačke unosa.

Umetanje gotovih objekata. Kursor unutar formule pomiče se pritiskom na strelice za pomeranje kursora (levo.Subotica . a na ekranu se pojavi red s alatom za upis formula Equation. Dvostrukim klikom na formulu otvara se Ure ivač jednačina... 120 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Klikom bilo gde u dokumentu izvan formule završavamo sa upisom i izlazimo iz Ure ivača jednačina. gore. grafikona. crteža. Treba izabrati ikonu koja odgovara željenom izrazu. Znak unutar formule briše se tako da se kursor postavi iza znaka i pritisne tipka Backspace. slika. desno. te formulu možemo menjati i dopunjavati. Na mestu kursora pojavi se pravougaonik u koji se upiše formula.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO tipkom OK. Slika 109. dole). Okvir matematičkih simbola Umetanje gotovih oblika Slika 110.

Da bi alat za proveru pravopisa i gramatike proveravao tekst tokom pisanja. Alat za proveru gramatike proverava gramatiku i obeležava moguće greške zelenom talasastom crtom. kliknemo na dugme Pravopis i gramatika na Standardnoj alatnoj traci.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ure ivanje teksta. ili na kraju kada je dokument već gotov. kliknut ćemo na dugme Zanemari jednom (Zanemari sve) . a ako želimo proveru pravopisa i gramatike u drugom jeziku. Zavisno od odluke. ili kliknuti na nju desnom tipkom miša i iz objektnog menija izabrati predlog pravilno napisane reči koju ponudi Word. a zatim izaberemo željeni jezik. Slika 111.Ignore ili Promeni (Promeni sve) .. Word po zadatom obavlja proveru pravopisa u toku pisanja teksta. tako da upore uje napisanu reč s rečima u rečniku. a nakon ispravka kliknemo na dugme Nastavi u dijaloškom okviru Pravopis i gramatika.Subotica . pojavi se dijaloški okvir Pravopis i gramatika u kojem crvenim slovima piše pogrešno napisana reč. možemo je odmah ispraviti. To ćemo proveriti tako da u meniju Alati (Tools) izaberemo naredbu Opcije. Kada alat za proveru pravopisa podcrta pogrešno napisanu reč.Change. Za proveru pravopisa i gramatike dovoljno je pritisnuti funkcijski taster F7. tada taj jezik treba postaviti tako da u meniju Alati izaberemo Jezik (Language) > Postavi jezik (Set Language). Ispred opcije Proveri pravopis za vreme upisa i Proveri gramatiku za vreme upisa moraju biti potvrdne kvačice. Po naredbi Microsoft Word XP vrši proveru u srpskom jeziku (srpska verzija).. Izgled okvira za Pravopis i gramatiku 121 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Pogrešno napisanu reč možemo ispraviti i direktno u dokumentu (kliknemo u dokument i ispravimo reč). te opcije moraju biti uključene. podcrta je crvenom talasastom crtom. Word će proveriti samo označeni deo i nakon toga pitati želimo li proveriti i ostatak dokumenta. (Options) i u dijaloškom okviru Opcija (Options) otvorimo karticu Pravopis i gramatika (Spelling and Grammar). Ako napisana reč ne postoji u rečniku. Ako je pre korišćenja naredbe Provera pravopisa i gramatike označen deo dokumenta. Kada želimo proveriti pravopis i gramatiku odjednom nakon što je sav tekst napisan. kako bi se nastavila provera pravopisa u ostatku dokumenta. ili naredbu izaberemo u meniju Alati. Na kraju nas program upozori da je provera pravopisa i gramatike dovršena. provera pravopisa i gramatike Microsoft Word XP ima ugra en alat za proveru pravopisa i gramatike. a proveru možemo raditi tokom pisanja dokumenta. Prona e li Word pravopisnu grešku. a mi biramo hoćemo li je zameniti rečju koja se nudi u polju Predlozi (Suggestions).

pomoću dugmeta Stisni da stane (Shrink to Fit) možemo smanjiti dokument za jednu stranicu. ili naredbu Pregled za štampanje (Print Preview) u meniju Datoteka.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pregled dokumenta Za pregled dokumenta pre štampanja koristimo dugme Pregled dokumenta na Standardnoj alatnoj traci. U polju Štampaj (Print) ispod odre ivanja raspona stranica biramo hoćemo li štampati dokument ili osobine dokumenta. 122 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . U polju Raspon stranica (Page range) odre ujemo šta želimo štampati. U polju Štampač (Printer) odre ujemo štampač za štampanje dokumenata. povećamo razmak izme u pasusa i dr. imamo mogućnost korekcije dokumenta tako da namestimo margine pomoću lenjira i miša. Ako isključimo lupu. te hoćemo li štampati parne ili neparne stranice. Pomoću naredbe Štampaj u meniju Datoteka otvaramo dijaloški okvir Štampaj koji nam omogućuje nameštanje opcija štampanja. Dokument će se štampati na izabranom štampaču. Slika 112. U polju Na veličinu stranice (Scale to paper size) imamo mogućnost štampanja stranice na veći ili manji format od zadanog (A4). U pregledu dokumenta strelica miša ima oblik lupe i omogućuje nam da povećamo ili smanjimo deo dokumenta radi lakše čitljivosti. Izgled dokumenata za štampanje Štampanje dokumenta Za štampanje dokumenta u jednom primerku dovoljno je kliknuti na dugme Štampanje na alatnoj traci. Ako nam mali deo dokumenta pre e na sledeću stranicu. U polju Zumiraj (Zoom) odre ujemo koliko stranica dokumenta želimo odštampati po jednom listu papira (do 16 stranica). U polju Kopije (Copies) odre ujemo broj kopija teksta.Subotica .

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pisanje teksta u kolonama Pisanje teksta u kolonama koristi se u novinarstvu. Ako želimo deo dokumenta pretvoriti u kolone. pri izradi brošura. tako da potvrdimo opciju Crta izme u (Line between). a u dijaloškom okviru izaberemo Vrstu preloma sekcije (Section break type). Želimo li tekst celog dokumenta pretvoriti u kolone. te razdvojiti kolone crtom. kliknemo na dugme i označimo broj potrebnih kolona. tako e. Ako kolonama želimo dodeliti naslov koji će se protezati iznad više kolona. Prelome sekcija možemo i sami napraviti tako da postavimo tačku unosa na mesto gde želimo napraviti prelom sekcije. dovoljno je postaviti kursor unutar sekcije čiji ćemo tekst pretvoriti u kolone. Pomoću tog dijaloškog okvira.. možemo presložiti tekst u kolone. ili ukloniti kolone tako da izaberemo jednu kolonu. ili gotov (napisan) tekst presložimo u kolone. (Columns). Tekst u kolonama uvek možemo pretvoriti u više ili manje kolona pomoću dugmeta Kolone.. Word automatski umeće prelom sekcije pre dela dokumenta koji je promenjen u kolone i nakon njega. Tekst naslova će se nalaziti u jednoj koloni. Ako je dokument prethodno podeljen na sekcije.Tekst možemo pisati u kolonama od početka (odmah na početku pisanja teksta odredimo broj kolona). a izme u naslova i kolona nalaziće se prelom sekcije. Želimo li kolone različite širine.. u meniju Umetanje (Insert) izaberemo naredbu Preloma.. U polju Pregled (Preview) vidimo uticaj izabranog izgleda. ili promeniti broj kolona. letaka i sl. tada ćemo koristiti dijaloški okvir za oblikovanje kolona koji otvaramo pomoću menija Oblikovanje (Format) > Kolone. odrediti širinu svake kolone. (Break). Slika 113. označimo tekst naslova i pomoću dugmeta Kolone izaberemo jednu kolonu.Subotica . te izabrati potreban broj kolona. označimo taj deo i odredimo u koliko će se kolona ispisati. Okvir za štampanje 123 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tekst naslova napišemo ispred krajnje leve kolone i pritisnemo tipku Enter.

Word je moguće zatvoriti preko menija Datoteka (File). Iz programa možemo izaći i kombinacijom tipki Alt+F4. Prelom stranice Pozadinu našeg dokumenta možemo i ukrasiti ponu enim pozadinama.. Postupak za to je: iz menija biramo Format/Pozadine (Bsckground)/Fill Effects. U Naslovnoj liniji programa to je dugme Zatvori (Close)..Subotica . Odre ivanje pozadine za štampanje Slika 115. Izlaz iz Worda Najčešće i najpraktičnije zatvaranje programa je pomoću dugmeta za zatvaranje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 114. Slika 116. Okvir pisanja teksta u kolonama (stupcima) 124 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tako da se u meniju izabere naredba Izlaz (Exit) koja se nalazi na dnu menija.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. Opis ekrana Word Palete sa alatkama, namena, postavka i uklanjanje Otvaranje novog dokumenta, snimanje i zatvaranje dokumenta Načini premeštanja teksta na radnoj površini Kopiranje teksta Upotreba i formatiranje fontova Razmak me u znakovima Oblikovanje pasusa Poravnavanje teksta Uvlačenje teksta Numerisanje i nabrajanje Uokvirivanje i senčenje teksta Postavka stranice Odre ivanje margina, načini Numerisanje stranica Umetanje simbola i posebnih znakova Umetanje matematičkih formula Provera pravopisa i gramatike Pregled dokumenta za štampanje Štampanje dokumenta Pisanje u kolonama Izlaz iz Worda

125
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

8. WINDOWS, POMOĆNI PROGRAM - Paint TEME
8.1. PAINT 8.2. CorelDRAW 8.3. PhotoShop 8.1. PAINT Paint je popularan Windows-ov program za crtanje i slikanje. Slika je na računaru opisana pomoću digitalnih podataka. Paint je grafički program. Zavisno od načina digitalnog opisa slike, razlikuju se dve vrste grafičkih programa: • rasterski i • vektorski grafički programi. Najpoznatiji rasterski program je Paint. U njemu se mogu napraviti vrlo lepe slike i tehnički crteži jednostavnih projekcija predmeta. Pomoćni program Paint sastoji se od linija sa menijem za obradu slike sa sledećim naredbama: Datoteka - File, Ure ivanje - Edit, Pogled - View, Odaberi - Pick, Opcije - Options i Informacije - Info. Paint se tako e sastoji i od alata za crtanje. Alati za crtanje sadrže sledeće naredbe: Slobodan izbor, Označavanje, Sprej, Tekst, Brisač boje, Gumica, Ispuniti bojom, Kriva linija, Crta, Kružnica, Višeugao, Lupa, Izaberi boju, Debljina crte, Paleta boja/nijanse. Slika je sastavljena od niza kvadratića ili tačkica (piksela). Piksel je skraćenica od engleske reči picture element, što znači element slike. Vektorski programi opisuju sliku pomoću objekata, pa se i nazivaju objektni programi za crtanje. Pojedini objekti ome eni su crtama koje se predstavljaju matematičkim modelima (formulama). Operacije nad vektorskim slikama svode se na preračunavanje koordinata tačaka u vektorskom prikazu. Vektorski programi nazivaju se još i programi za crtanje (engl. draw. Najpoznatiji vektorski program za crtanje je CorelDraw). Platno je područje za crtanje. Program Paint nudi belo platno za pozadinu, ali se boja podloge može promeniti. Može se promeniti i veličina platna. Platno može biti i manje od vidljivog područja crtanja (za nameštanje veličine platna služi dijaloški okvir Page Setup iz menija File). Napomena: u Paint-u se prvenstveno koristi miš, pri čemu je često u upotrebi i njegova desna tipka. Svaki pritisak na desnu tipku biće posebno naglašen. Strelica miša na platnu menja oblik i veličinu u skladu s odabranim alatom i debljinom crta za crtanje. Alati služe za crtanje različitih oblika. Alat se bira pre crtanja nekog objekta jednim klikom miša.

126
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Slika 117. Ekran programa za crtanje Paint

Alati za crtanje su: • • • • • • • • • • • • • • • • Slobodan izbor Označavanje Sprej Tekst Brisač boje Gumica Ispuniti bojom Kriva linija Crta Kružnica Višeugao Lupa Olovka Izaberi boju Debljina crte Paleta boja/nijanse

127
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

Ona briše sve likove (tj. Naravno. Ispuniti bojom je alat za bojenje zatvorenih površina u boju prednjeg platna. a nakon toga ona preuzima debljinu crte za crtanje u boji prednjeg plana i ukruti se zbog čega neuvežbani korisnici imaju teškoća. pokazivač se ne prebacuje sam u novi red. Kad ispišete jedan red teksta. Kod crtanja krugova i kružnica sve nacrtane likove možete brzo izbrisati ako desnu tipku miša pritisnete pre nego što otpustite levu tipku. Ako prethodno zadržite pritisnutu tipku Shift. boja pozadine mora se slagati s bojom platna. Kriva linija je namenjena stvaranju neravnih zakrivljenih likova. Kad ste odabrali stil pisma. što novopečenim slikarima zagorčava život. horizontali i dijagonali. Što brže pomičete miša. Osim toga. Greške možete brisati tipkom Backspace. kliknite na platnu gde želite pisati tekst. možete povlačiti savršeno ravne crte po vertikali. prazna kružnica odre ena je debljinom crte za crtanje i odabranom bojom. uzorak-bojom možete prebojiti neki lik obojen čistom bojom. potom na meni Tekst i dijaloški okvir Fonts. već morate pritisnuti Enter. Tim alatom možete brzo odstraniti sve neželjene boje iz crteža.bojom pozadine zamenjuje boju koja je u prednjem planu. mrlje su prozirnije. Na debljinu gumice utičete izborom debljine crte za crtanje. 128 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slobodan izbor služi za izrezivanje nepravilnih oblika crteža ili dela crteža. Kao i kod četvorougla. Pri upotrebi prvo kliknite na A. Kružnica može biti prazna ili ispunjena. boje) do boje pozadine. Po napisanom tekstu ne možete se kretati strelicama da biste ga ispravili ili promenili. Za ispunjenu kružnicu možete postaviti i boju ispune koju preuzima ivica kružnice. Brisač boje .Subotica . Tekst je alat za pisanje u Paint-u. Gumica je prava gumica. Označavanje služi za pravougaono izrezivanje crteža ili jednog njegovog dela. Sprej ostavlja na platnu tačkice odabrane debljine crtanja i to u boji prednjeg plana. Crta omogućava povlačenje ravnih crta. Izrezani objekat je isečak. Dobar je za senčenje likova. Možete je dva puta pravo kriviti po volji. pravilna ili izdužena (elipsa). u protivnom ćete crtati umesto brisati.

Lupa je alat za povećavanje dela crteža. Pogled .Pick.naredba za štampanje dokumenta.služi za spremanje dokumenta na neko novo mesto na disku.Edit. zavisno od vrste monitora koji imate. tlocrta. mogu pojaviti boje ili nijanse (od bele do crne).služi za otvaranje novog dokumenta. Debljinu treba odrediti pre crtanja. a biće ispunjen bojom prednjeg plana. a desnom tipkom boja ispune. Debljina crte bira se jednim klikom na potrebnoj crti. Odaberi . Paleta boja/nijanse U paleti se. From Scanner or Camera . Save As . Print Preview . a to su: New . Set As Background . Dvostrukim klikom poziva se naredba Edit colors iz menija Options. Open .Info. Važna je i za prazne i za ispunjene likove.služi za pregled pre štampanja. Print .služi za skladištenje dokumenta na mesto gde je i prethodno sačuvan. ona ne deluje naknadno. ivica će mu biti u boji pozadine.služi za postavljanje izra ene slike kao pozadine na radnoj površini.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Višeugao je alat za brzo crtanje grafikona.Options i Informacije . 2x. Olovka je alat za crtanje linija.View. Ako crtate prazan višeugao. Page Setup . Crtate li ispunjen višeugao. Ure ivanje . Boja se bira pre crtanja. te za alate poput Gumice i Spreja. a može se odabrati za prednji plan i za ispunu. Izbor je vidljiv u pokazivaču boja prednjeg plana i ispune. Može biti prazan ili ispunjen. Meni File Meni File sadrži uglavnom iste naredbe kao i većina tih menija u drugim programima. Traka menija U traci menija programa Paint nalaze se sledeće naredbe za pozivanje menija: Datoteka File.koristimo za postavu stranice koju želimo ispisati. Opcije . Pomoću tog alata možemo odabrati koliko puta želimo povećati deo crteža (1x. Najbolji je postupak spajanja ako tačno postavite strelicu miša na polazište i kliknete. skica i sl. 129 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .služi za preuzimanje dokumenta sa skenera ili kamere. Levom tipkom miša odre uje se boja iz prethodnog plana. Boja se bira jednim klikom miša.služi za otvaranje već postojećeg dokumenta koji se nalazi na disku. 8x).Subotica . Save . Exit . ivica će mu biti u boji prednjeg plana i debljine crte za crtanje. Odaberi boju je alat za izbor boje koju želimo koristiti u sledećem radu na crtežu.naredba za izlazak iz programa.

koristi nam kada želimo nešto izrezati. Copy to . Meni File i Edit 130 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Paste .služi za odabir i označavanje celog teksta. Clear Selection .služi za lepljenje slike s drugoga mesta na računaru. Paleta boja Slika 119.omogućuje kopiranje na neko drugo mesto. Repeat . Slika 118.služi za brisanje označenog dela teksta.tom se naredbom vraćamo korak unazad.tom naredbom kopiramo označeni deo na crtežu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Meni Edit Meni Edit služi za ure ivanje slike koju izra ujemo. Cut . a sadrži: Undo .koristimo za ponavljanje prethodno izvršene naredbe. Paste From .tu naredbu koristimo kada želimo na odabrano mesto zalepiti ono što smo kopirali naredbom Copy. Select All . Copy .Subotica .

naredba za izlazak iz Zoom i na.prikazuje crtež u formatu slike. 270 stepeni). tj.prikazuje red sa bojama ili ga uklanja. te vodoravno ili uspravno zakrivljenje slike.naredba koja se koristi za fino ure ivanje crteža do najsitnijih kvadratića (piksela). 180. Help topics služi kao vrsta rečnika i pretraživač svih pojmova s kojima se susrećemo u Paintu. Meni Clear Image služi za jednostavno brisanje svega što smo prethodno crtali. Status bar . Zoom Out . te sve njegove funkcije i alati koji se javljaju u toj programskoj aplikaciji. Zoom In . Tako mu možemo odre ivati širinu i visinu. da ono što je crno postane belo i sl. View Bitmap . Piksel je najmanja jedinica slike na monitoru. Meni Stretch/skew omogućava razvlačenje slike vodoravno ili uspravno. prikazuje celi crtež. U tom je meniju objašnjen ceo alat za crtanje. 131 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Meni Image koristi se za obradu slike koju nacrtamo. Meni View Meni View sadrži: Tool box .prikazuje red sa alatom ili ga uklanja. Meni Attributes omogućava nam da menjamo platno za crtanje po svojim potrebama. Meni Colors omogućava detaljniji izbor boja. Meni Flip/rotate okreće odre eni deo slike vodoravno ili uspravno. U Meniju About Paint navedene su osnovne programske karakteristike te aplikacije.Subotica . Color box .prikazuje statusnu liniju ili je uklanja. Meni Help služi kao pomoć u radu sa Microsoft Paintom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 120. te ima mogućnost rotiranja slike pod nekim uglom (90. te birati merne jedinice i boje. Meni Edit Colors omogućava nam da zamenimo sve boje na crtežu.

Okvir Edit Colors Slika 125.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 121. Okvir Flip/rotate Slika 123. Meni Image Slika 122. Okvir Stretch/skew Slika 124. Meni Colors 132 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Okvir Attributes Slika 126.Subotica .

Osnovni ekran CorelDraw-a predstavljen je na slici br. CorelDRAW Najpopularniji vektorski program za crtanje je CorelDraw.Subotica . Okvir Help Slika 128. 129. Pomoćni alati za merenje i crtanje • Upotreba lenjira • Podešavanje jedinica mere • Upotreba komande Snap To • Upotreba vodećih linija za crtanje Crtanje linija • Alati za crtanje linija • Crtanje linija alatom Freehand • Crtanje linija alatom Bézier • Crtanje umetničkih sadržaja • Crtanje linija alatom Pen • Crtanje linija alatom Polyline Tool • Alat za dimenzionisanje Kreiranje osnovnih oblika • Crtanje pravougaonih oblika • Crtanje elipsastih oblika • Crtanje poligona • Crtanje zvezdastih oblika • Crtanje spirale • Crtanje mreže grafičkog papira • Crtanje preddefinisanih oblika • Crtanje alatom Smart Drawing 133 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .2. Navešćemo neke od osnovnih alata. on ima solidne alate za obradu slika (bitmape) i rad sa tekstom. Okvir About Paint 8. Osim rada sa vektorskom grafikom. komandi i efekata u programu CorelDraw.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 127. On je namenjen grafičkim dizajnerima i svima koji žele da kreiraju kvalitetne crteže.

.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Osnovne komande za rad sa objektima • Selektovanje objekata • Pomeranje objekata • Transformisanje objekata • Interaktivne transformacije objekata • Korišćenje alata za slobodno transformisanje • Podešavanje redosleda objekata • Grupisanje objekata • Zaključavanje objekata • Kopiranje i isecanje objekata • Dupliranje objekata • Poravnavanje i raspore ivanje objekata • Komande za poništavanje izmena (Undo i Redo) Oblikovanje objekata • Komande za oblikovanje • Komanda Unija (Weld) • Komanda Opsecanje (Trim) • Komanda Presek (Intersect) • Komanda Pojednostavljivanje (Simplify) • Komanda "Prednji bez zadnjeg" (Front Minus Beck) • Komanda "Zadnji bez prednjeg" (Beck Minus Front) • Komanda Kreiranje novog objekta (Creates a new object.) • Alati za oblikovanje • Korišćenje alata za preoblikovanje (Shape) • Korišćenje alata Nož (Knife) • Korišćenje alata Gumica za brisanje (Eraser) • Korišćenje alata Smudge • Korišćenje alata Crop Kontura i popunjavanje objekata • Režimi boja • Osobine kontura i načini primene • Promena osobina konture upotrebom linije osobina • Promena osobina konture upotrebom alata Outline • Promena osobina konture upotrebom dijaloga Outline Pen • Popunjavanje objekata • Popunjavanje objekata jednom bojom • Popunjavanje objekata prelivima boja • Popunjavanje objekata šablonima • Popunjavanje objekata teksturama • Popunjavanje objekata PostScript teksturama Efekti • Efekat pretapanja • Efekat konturnih linija • Efekat distorzije 134 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača ..Subotica .

Ekran programa za crtanje CorelDraw i paleta sa alatkama (Toolbox) 135 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • Efekat stvaranja dubine pomoću senki • Efekat omotača • Efekat izvlačenja • Efekat providnosti • Efekat perspektive • Efekat PowerClip Rad sa tekstom • Kreiranje teksta u CorelDRAW-u • Umetnički tekst • Paragraf tekst • Formatiranje teksta • Formatiranje teksta pomoću linije osobina • Formatiranje teksta pomoću dokera Character i Paragraph Formatting • Formatiranje teksta sa više kolona • Ugra ivanje objekata u tekst • Zaobilaženje objekata tekstom • Povezivanje okvira teksta • Postavljanje teksta na putanju • Postavljanje teksta u zatvoren oblik Slika 129.

130.Subotica . BMP. 131).. namenjen grafičkim dizajnerima i svima koji žele da njihove fotografije izgledaju kvalitetno.) on poseduje i solidan alat za vektorsko crtanje i rad sa tekstom. PDF. Osim rada sa fotografijama (svih ekstenzija. Ekran programa za obradu fotografija PhotoShop i paleta sa alatkama (Toolbox) 136 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . On je. JPG. Osnovni ekran PhotoShopa sa primerom kreiranja reklamnog plakata predstavljen je na slici br. TIF. PhotoShop ima izuzetne alate za fotomontažu fotografija (slika br. PhotoShop Najpopularniji program za obradu fotografija je PhotoShop. 130) i ogroman broj filtera kojima možemo postići izuzetne vizuelne efekte (slika br.. Slika 130.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 8.3. tako e.

Ekran programa za crtanje CorelDraw Navešćemo neke od mogućnosti ovog programa.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 131. Rad sa sekcijama • Pravougaona sekcija • Okrugla sekcija • Sekcija Magic Wand • Sekcija lasom • Sekcija pojedine boje • Inverzna sekcija • Kopiranje i umnožavanje sekcija • Tansformacija sekcija Rad sa slikama • Promena veličine slike • Promena veličine podloge (Canvas Size) • Korekcija slike komandom Auto Level • Kontrast i osvetljenje • Korekcija jakih kontrasta • Replace Color • Spot Heading Brush Tool • Retuširanje slike alatom Clone Stamp • Korekcija crvenih očiju Crtanje i bojenje • Crtanje linija • Crtanje okruglih oblika • Crtanje pravougaonih oblika • Crtanje mnogouglova 137 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Rad sa slojevima (Layer-ima) • Pravljenje novog sloja • Vidljivost sloja • Providnost sloja (Opacity) • Stapanje više slojeva u jedan Rad sa filterima • Artistic • Blur • Brush Stokes • Distort • Noise • Pixelate • Render • Sharpen • Sketch • Stylize • Texture • Pattern Maker • Vanishing Point Isecanje slike. 131.. PITANJA 129. bojenje površina. rad sa tekstom. 130.Subotica . 132. 133. Da li je Paint rasterski ili vektorski program? Šta su pikseli? Alati za crtanje u Paint-u Program za crtanje CorelDRAW Program za obradu fotografija PhotoShop 138 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača ..

a potom ikonu Microsoft Office PowerPoint 2003 u listi programa. centralni deo ili radnu površinu i 3. na Standardnoj paleti alatki. Raspored prozora u PowerPointu Radna površina PowerPointa je podeljena na 3 celine: 1. 139 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 3. 4.. Task Pane koji ubrzava naš rad.. Prvi (Naslovni) slajd u prezentaciji birate na Standardnoj paleti alata New...Subotica . Click to add subtitle i upišite tekst). birate polje Open.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 9. a zatim Create a new prezentation. Na vrhu se nalazi opcija Getting Started. na Task Pane. 2. prozor desno. From design template. na Task Pane pet ponu enih opcija: Blank prezentation... levi prozor sa dve kartice: (Outline i Slide). birate New. From exsisting presentation. te kliknite na nju. i Photo Album. MICROSOFT OFFICE: PowerPoint 2003 Uvod u PowerPoint Pokretanje programa PowerPoint Kliknite na naredbu Start u levom uglu ekrana i pomaknite miša prema gore do opcije All Programs.. Strelicu (pokazivač) miša pomaknite udesno i potražite Microsoft Office. From AutoContent wizard.. a zatim opciju Text Layout (Task Pan). iz menia File birate New. 2. Title Slide sa naslovom i podnaslovom (1. U mnoštvu ponu enih tipova slajdova izaberite. npr. Za izrada nove prezentacije imate 4 ponu ene opcije: 1. Click to add title i 2.

na paleti Drawing. U meniju Insert odaberite opciju Text Box (kursor se pretvara u mali mač i razvucite okvir). Kliknite na ikonu Rectangle . odnosno.Subotica . Dodavanje teksta na slajd 1. Kliknite ovde i upišite podnaslov (Click to add title i Click to add subtitle). Sa palete Drawing odaberite ikonu Text Box. svoje ime i ono što želite da bude sadržano u podnaslovu. Text Box se može povećavati/smanjivati pomoću kružiča na njegovom okviru ili rotirati ’’zelenim’’ kružićem. 140 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . započnite izradu vaše prezentacije klikom na Title Slide i upišite naslov. Postupak je sledeći: 1. Umetanje polja s tekstom Tekst možete umetnuti bilo gde na slajdu. • Kliknite na meni Insert i odaberite opciju New slide. Dodavanje novog slajda Novi slajd možete dodati na više načina. • Pritisnite istovremeno tipke Ctrl i M. • Kliknite na ikonu New slide koja se nalazi na Formatting Toolbar-u. npr. Zatim kliknite na drugo polje i upišite. Primetite da se strelica miša promenila u znak +. pa i u nacrtanom polju. Kliknite na prvo polje i upišite naziv svoje prezentacije.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 132. 2. Izgled osnovnog prozora programa PowerPoint sa prvim (naslovnim) slajdom i Text Layout Stvaranje naslovnog slajda Kako je prvi slajd prezentacije obično naslovni slajd. Otvoriće se Slide Layout dialog box i sada ćete moći odabrati format svog sledećeg slajda.

Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. Kliknite i. podesiti ga kako želimo i onda ga jednostavno kopirati i zameniti tekst. • Promena veličine slova: označite tekst. 1. 141 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Označite tekst. Kliknite OK. Ako strelica u polju treperi.na liniji sa alatima. Možete prilagoditi veličinu polja tekstu. 4. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Font u kojem možete promeniti vrstu. Dvostruko kliknite na označenu ivicu polja. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Format AutoShape. Kliknite na nacrtano polje desnom tipkom miša i iz objektnog menija izaberite naredbu Add text. 3. 5. razvucite pravougaono polje. Odaberite opciju Text Box i polje Word wrap text in AutoShape. ili istovremeno pritisnite tipke Ctrl i V. • Promena veličine polja: kliknite na polje i stavite strelicu miša na jedan od kvadratića označene ivice polja. veličinu teksta polju. Kliknete na njega i pomičite ga držeći pritisnutu levu tipku miša. 3.na liniji sa alatima. držeći pritisnutu levu tipku miša. držeći pritisnutu levu tipku miša. ili kliknite na ikonu Paste . izbrišite ga tipkom Delete i upišite novi. Upišite tekst u polje. Kopiranje polja (ili bilo kojeg objekta) Obično je jednostavnije nacrtati jedno polje. ili istovremeno pritisnite tipke Ctrl i C. Odaberite naredbu Copy iz menija Edit. ili obratno. pojaviće se kursor koji treperi unutar polja. Zatim pomaknite kopirano polje gde želite pomeranjem miša po polju dok se strelica ne promeni u četvorosmernu strelicu. ili kliknite na ikonu Copy . onda ono nije označeno. 2. Označite polje klikom bilo gde na njegovu ivicu. Odaberite opciju Paste iz menija Edit. veličinu i boju slova. 4. Kliknite bilo gde na slajd i. razvucite pravougaono polje. (Sigurno ćete primetiti da tekst prelazi granice polja). kliknite na meni Format i odaberite opciju Font.

Dodajte novi slajd čiji je format prikazan ikonom kao na slici. Strelica će se promeniti u znak +.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Dodavanje Clip Arta Važno je da prezentacija privuče pažnju posmatrača (dece). 1. Kliknite na ikonu Insert Clip Art. 2.. Crtanje raznoraznih likova Na slajdu možete dodati linije i polja raznih oblika pomoću opcije Drawing sa linije alata koja se nalazi na dnu ekrana. smanjiti. 142 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Kliknite na mesto gde želite nacrtati željeni lik i.. Slika 133.. premeštati.Subotica . 1. Opcija AutoShapes vam omogućava stvaranje raznih oblika. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Clip Art.. Dvostruko kliknite na željenu sliku. držeći pritisnutu levu tipku miša. ili dvostruko kliknite na polje na slajdu gde je ikona sa sličicom. To se može postići umetanjem slika i animacija. premestiti. Nacrtani lik možete povećavati. ili iz menija Insert odaberite opciju Picture. Meni izbora slike za prezentaciju pomoću opcije From File. Izaberite neku od opcija iz spiska i pomaknite strelicu miša na slajd. Ako je potrebno. sledite strelicu udesno i odaberite Clip Art. smanjivati. sliku možete povećati. Dodajte novi Blank slide. pomaknite miš i otpustite tipku.

Kliknite OK. tako e. 1. Kliknite na opciju Fill Effects. Odaberite polje Colors and Lines. klikom na objekat. Odaberite jedno od ponu enog. Kliknite na lik i odaberite opciju Shadow ili 3-D. a zatim klikom na strelicu uz ikonu Fill Color . Strelicu nacrtajte kako je gore opisano. Dvaput kliknite na objekat da se otvori dijaloški okvir Format AutoShape. Iz Shading Styles odaberite željenu pozadinu. Kliknite OK.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. 3.u liniji alata. 3.na liniji alata za crtanje (slika). Opcije Shadow i 3-D služe za senčenje i dodavanje trodimenzionalnih efekata objektima iz Autoshapea. te kliknite na polje koje želite. 4. Opcija Arrow služi za crtanje raznih vrsta strelica. Postupak je isti kao i pri crtanju strelica.Subotica . 4 Slika 134. Boju objekta možete promeniti. Menjanje boje objekta 143 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Kliknite na polje Color i odaberite željenu boju. 5. Kliknite na One Color i pomičite strelicu miša do Light. 2. Opcija Line služi za crtanje linija. Menjanje boje objekta Boju objekta možete promeniti na sledeći način. kliknite na nju i odaberite ikonu Arrow style . Ako želite promeniti izgled strelice.

4. Kliknite ovde i upišite naslov Kliknite ovde i upišite frazu (nešto što želite istaknuti) Podlistu stvarate pritiskom na tipku Tab. zatim Animation Schemes i u polju Apply to selected slides izabrati šemu. Kada prona ete željenu grafičku oznaku. Pritisnite tipku Enter.. 3. (u AutoPreview. 144 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .. Slika 135. možete videti kako izgleda izabrana šema). 3. već samo istaknite ono najvažnije u vašem izlaganju.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Bulleted slide Dodajte novi slajd s grafičkim oznakama (Bulleted slide). o Natrag se vraćate zajedničkim pritiskom na tipke Tab i Shif. Postupak za izradu animacija je sledeći: 1. Ako želite stvoriti podlistu. desni prozor Slide Design. ili kliknite na ikonu Decrease Indent u liniji Formating. ili sa ikonom Increase Indent. ili kliknite na ikonu Decrease Indent. Prvo upišite naslov slajda. Animacije se mogu koristiti i tada kada želimo da se delovi slike pojavljuju u različito vreme. a ne ceo tekst odjednom. (Bilo bi poželjno da koristite isti format naslova za sve slajdove). 1. Animacija slajda pomoću šema Iz menia Slide Show birate sledeće naredbe: Animations Schemes. Apply to All Slides (primena animacije na sve slajdove). Kliknite na polje dodaj tekst (Add text) i upišite prvu rečenicu. 2. na početku svakoga reda podliste pritisnite tipku Tab (na tastaturi) onoliko puta koliko vam je potrebno. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Bullet koji vam omogućava biranje vrste grafičke oznake. Pojavljuje se novi red s grafičkim oznakama. Nemojte pretrpavati Slide tekstom kao što je ovaj pretrpan. 5. kliknite OK. U dnu prozora Slide design ima 3 dugmeta: 1. 2.Subotica . Ako želite promeniti izgled grafičke oznake. Slide Show (pokretanje projekcije slajda). kliknite na meni Format i odaberite opciju Bullet. njezine boje i veličine. Primenjene šeme se odnose na ceo slajd. Play (puštanje izabrane animacije). Natrag se vraćate istim pritiskom na tipke Tab i Shift. Uputstvo za promenu naslovne stranice Izrada animacija Animacije se obično koriste na slajdovima koji imaju odvojene redove teksta (Bullet) i za koje je potrebno da publika vidi red po red teksta. Grafička se oznaka javlja ispred rečenice.

Da bi opcije animacije bile aktivne.Subotica . 3. Mothion Path (put kretanja). a zatim iz padajućeg menija odaberite jednu od 4 opcije: 1. mora se selektovati svaki element na slajdu koji treba da se animira. Slika 137. birate opciju Custom Animation. Entrance (ulazak teksta). Animacija naslova (tekstova) se odvija na sledeći način. 2. a u prozoru Task Pane aktivirate opcija Custom Animation. Animacija slajda pomoću šema i Slide Design na Task Pan-u 2. Specifična animacija i Custom Animation na Task Pan-u 145 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 136. Exit (izlaz teksta sa slajda) i 4. Custom (specifična) animacija Iz menija birate Custom Animation. kliknite na dugme Add Effect na prozoru Custom Animation. Selektujte tekst koji želite animirati.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ako želimo za svaki (pojedinačan) element na slajdu posebnu šemu. Emphasis (naglašavanje teksta).

Prelaz izme u slajdova i Slide Trasition na Task Pan-u 146 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Advance slide (posle klika miša i automatski nakon postavljenog vremena). Rad na prezentaciji i rad sa opcijom Custom Animation 3. Apply to selected slides (način prelaza izme u dva slajda). Ovde imate 3 ponu ene mogućnosti: 1. 3.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 138. odnosi se na celu prezentaciju. 2. Iz menija Slide Show odaberite opciju Slide Trasition. Prelaz izme u slajdova za vreme prezentacije To se radi u prikazima (Normal i Slide Sorter). Naredba. Slika 139.Subotica . Modity transition (podešava brzinu i zvuk). Apply to All Slides.

. Design Templates. Design Templates i 3.. Izgled okvira New Presentation i sadržaj kartice Presentations 147 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 3. Presentations.. 7. Nastavak priče je poznat. 6. U Task Pan-u (New Presentation). Kako klikćete s teme na temu... Iz menija File odaberite opciju New. 2. Otvoriće se poznati prozor s početka. Taj prozor vam omogućava da izaberete jednu od preddefinisanih tema izgleda prezentacije. pod sekcijom Template. menja se sadržaj desnog polja koje pokazuje kako tema izgleda. Odaberite npr. sa izgledom dijaloškog okvira New Presentation Slika 141.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Template 1. General. U dijaloškom okviru imate 3 kartice: 1. Task Pen i biranje opcije On my computer. 4. Slika 140. Kliknite na jednu od ponu enih tema. 5. Odaberite temu i kliknite OK.Subotica .. birajte opciju On my computer. 2.

Za prelaz na idući slajd kliknite mišem. Autoshapes u PowerPoint-u 136. Slide Show: pokazivanje prezentacije. Vrste pregleda slajdova u PowerPoint-u 148 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slide Sorter: omogućuje Vam da vidite više slajdova odjednom. PowerPoint 135. Outline View: pokazuje samo tekst.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pregled prezentacije Prezentacija se može pregledati na 5 različitih načina pomoću sledećih ikona koje se nalaze u meniju View ili u levom donjem uglu monitora: • • • • • Slide View: najbolji pogled pri izradi slajdova.Subotica . Notes Page: pokazuje jedan slajd i omogućuje Vam pisanje napomena. PITANJA 134. Za povratak na prethodni slajd pritisnite levo usmerenu strelicu. ili pritisnite desno usmerenu strelicu. Za prekid prezentacije pritisnite Esc.

čvorovi su sa drugim čvorovima povezani vezama.model podataka zasnovan na čvor-veza paradigmi (node-link paradigm). animacije i videa objedinjenih računarom.nelinearna metoda organizovanja i prikazivanja informacija u obliku teksta koji na sebi ima veze . • Interaktivna multimedija . • Čvor obično predstavlja jedinstven koncept. animacije ili videa. • Navigacija (navigation) je način kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju. gde se čitav opisani proces ponavlja. concepts) i veza (links. hyperlinks. hijerarhijska. slobodna navigacija). • Interaktivnost omogućava korisniku biranje. zvuka. • Ukratko: multimedija + hipertekst = hipermedija. MULTIMEDIJA Multimedija (MM) • Reč multimedija (multimedia) . zvuk i video).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 10. relationships) . Hipermedija (HM) • Hipermedija (hypermedia) . • Čitalac hiperteksta stvara svoj vlastiti put pretraživanja i čitanja.korisnicima je omogućen nadzor nad aplikacijom ako je dodata struktura hiperveza . • Veze su hiperveze (hyperlinks. • Vrsta navigacije odre ena je korišćenjem modelom pri izgradnji aplikacije (linearna. • Hipermedija kao svoju bitnu komponentu uključuje interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani predmet. • MM je informacija predstavljena ili spremljena u kombinaciji teksta. • Hipermedijski sistem sastoji se od čvorova (nodes. 149 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . u najširem smislu programska podrška koja korisnicima omogućava pristup tim medijima. Interaktivnost • Interaktivnost .kolekcija primitivnih čvorova sa vezama koji predstavljaju odnose me u njima. Hipertekst (HT) • Hipertekst (hypertext) .dolazi od latinskih reči multus (mnogi) i medium (medij). hot words. odlučivanje. ali i povratno uticanje na program u realnom vremenu zahvaljujući postojanju više navigacionih putanja u hipermedijskom programu. tada se bilo koja veza može odabrati kako bi se prešlo kroz hipermrežu do odredišta te veze. • MM predstavlja integraciju različitih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji. • Aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem zvuka. kružna.hipermedija.linkove do drugih dokumenata.naglašava netekstualne komponente dodate hipertekstu (animaciju.vrsta dijaloga korisnika i aplikacije. • Standardno pregledanje informacija kod hipermreže: ako više veza izvire iz nekog čvora. hot links). • Hipermreža (hiperweb) . grafike.Subotica .

2. itd. po programskom kreiranju novih iskustava za korisnika. . Back.istovremeno pregledanje aplikacije od više korisnika unutar kompanije. Forward. domaćinstava.. povratne informacije: nova strana na osnovu izbora hiperveze. funkcija pregleda (Home..globalna hipermedija (hiperveze povezuju čvorove na računarima bilo gde na internetu).nastala kao hipertekstualni sistem. škola. www-a kao globalnog mrežnog hipermedijalnog sistema. • pretpostavka da će korisnikova interpretacija ponu enog znanja biti smislenija od autorove. rezultat pretraživanja. • alati koji omogućavaju komunikaciju (sinhronu i asinhronu). Globalna hipermedija ili mrežni hipermedijalni sistemi: • u početku singularni pristup neumreženoj hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom aplikacijom (obično na CD-ROM-u). računanje. rešavanje testova ili kvizova. Nivoi na primeru internetskih aplikacija: 1. crtanje.Subotica . po stepenu kontrole koju ima korisnik...).klijentsko/poslužiteljski model. Nedostaci hipermedijskog modela i moguća rešenja Nedostaci: • nedostatak čvor-veza modela podataka: ne odvaja strukturu hipermedijalne baze podataka od stvarnog sadržaja. • razvoj računarskih mreža .globalna mreža: . 3. hiperveza. URL. ikone. problem: stvaranje i održavanje strukture hipermreže. nivo kontrole korisnika: navigacija korišćenjem menija. Nivoi interaktivnosti razlikuju se: 1. History. . problem: dezorijentisanost korisnika prilikom kretanja kroz hipermedijalni prostor ili sindrom ’’izgubljenosti u hiperprostoru’’ (lost in hyperspace)... • alati koji omogućavaju rešavanje problema.HTTP. tj. po stepenu povratnih informacija koje nudi program i 3.. složenost izrade i održavanja www aplikacija raste proporcionalno s brojem dokumenata i veza me u njima 150 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • www . dugmad s tekstom ili simbolima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati kao što su mape. • kod globalne mreže (www): statičnost hiperveza (<A> ili sidrenje (anchor) oznake uključene u HTML dokumente). HTML. simulacije i dr. dodavanjem multimedijalnih elemenata postaje hipermedijalni sistem . • posebno značajno korišćenje interneta. • inteligentni alati koji menjaju sadržaj informacija na osnovu posmatranja ponašanja korisnika (agenti). 2.. kreiranje novih iskustava: • jednostavno kliktanje (navigacija).

esej Vannevara Busha ’’As We May Think’’ opisuje mašinu ’’memex’’ pomoću koje korisnik ima mogućnost čuvanja podataka. JSP (JavaServer Pages). NET . • 1984. • 1990. nastaje www kao hipertekstualni sistem na internetu. skriptnih jezika (JavaScript.HyperCard program za razvoj hipermedijalnih aplikacija. • prilagodljiva hipermedija. ASP.kombinacija HTML-a. Apple Macintosh računar sa WIMP (Window-Icon-Mouse-Pointer) korisničkim interfejsom . ASP (Active Server Pages). • ideja zaživela tek 80-ih godina prošloga veka kada se tehnologija dovoljno razvila da omogući njeno ostvarivanje. ostale tehnologije temeljene na klijentu (client-side technology): ActiveX. veka. prva specifikacija multimedijalnog PC za Windows platformu . 151 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . nastaju Microsoft Windows. te kreiranja i koriščenja hipertekstualnih veza me u njima po načelu asocijativnog indeksiranja.Subotica . • 60-ih godina 20.globalna hipermedija.dopunjena 1991. Rešenja: • nove web tehnologije za stvaranje dinamičnih i interaktivnih mrežnih stranica DHTML (Dynamic HTML) tehnologije . Pore enje CD-ROMA i interneta • • • • • • • • • • Prednosti CD-ROM-a veća brzina prenosa primena zvuka i videa brže i ugodnije pregledanje mogućnost povezivanja na internet kvalitetnija grafika Ograničenja CD-ROM-a nije moguće ažuriranje zahteva fizičku distribuciju ograničena količina i cena koja zavisi od količine nije moguća komunikacija • • • • • Prednosti interneta besplatno dostupne informacije globalni pristup moguća komunikacija lako ažuriranje nije potrebna fizička distribucija Ograničenja interneta • brzina veze • ograničena primena videa • lošiji kvalitet grafike • potrebna veza preko nekog ISP-a Kratak istorijski pregled: • začeci hipermedije .sve su veze prisutne u dokumentu u isto vreme (ne vodi se računa o individualnim osobinama korisnika). Java servleti.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO (broken links problem). nastaje prvi grafički pretraživač NCSA Mosaic . stilskih uzoraka (style sheets). • 1985. nezavisnost veza o sadržaju . • 1945.ideje o stvaranju radnog i obrazovnog okruženja sličnog ljudskom mišljenju. Ted Nelson uvodi reč hipertekst i predvi a društvo u kojem će hipertekstualni dokumenti biti uobičajeni poput knjiga i časopisa. PHP. VBScript. • 1989. Java appleti tehnologije temeljene na servisnoj usluzi (server-side technology): CGI skripte. • 1993. Jscript).

U poslovanju: • poslovne multimedijalne aplikacije: marketing. • obuka zaposlenih. • videokonferencije. štampači. • opšte pravilo: vrlo brzi računari sa velikom radnom memorijom i tvrdim diskom. tač-skrin monitori. ROM. DVD (Digital Versatile Disc). te zvuk koji vrlo često zamenjuje ili nadopunjuje tekst (npr. • komunikacioni ure aji: modem. U obrazovanju: • obrazovne ustanove najprikladnije mesto za primenu multimedije. ISDN adapter. Hardware: • memorija i ure aji za čuvanje podataka: RAM. internet.Subotica . magnetno-optički ure aji. trgovački centri. • izlazni ure aji: monitori. • način upotrebe multimedije u obrazovanju: uključivanje studenata u izradu multimedijalnih aplikacija.važna grafika i animacija. finansijskih mogućnosti. • čovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako ih je samo čuo. muzeji i slično. autobuske i željezničke stanice. pri učenju čitanja). projektori. sistemi za raspoznavanje glasa (mikrofon). 40% ako ih je video i čuo. Na javnim mestima: • hoteli. • preovladavaju platforme Windows i Macintosh . grafičke table (tablets). prezentacije. miš. simulacije. zvučnici.izbor zavisi od ličnih sklonosti. reklame. • ulazni ure aji: tastatura. Nintendo. digitalne kamere. disketa.slike-fotografije upotpunjene tekstom i videozapisom. • deca predškolske i niže školske dobi . Xbox i sl). skeneri. kuglica za praćenje. Multimedijalni računarski sistem: • računarski sistem za razvoj (autori) i za pregledanje (korisnici) multimedijalnih aplikacija. • on-line prodaja. Kućna upotreba: • PC računari. CD-ROM čitači i snimači. • odrasli . videoure aji. zip. vrste sadržaja koji će se koristiti u aplikaciji. te 75% ako ih je vidio. • samostalni ure aji za zabavne i edukativne sadržaje koji mogu biti priključeni i na televizor (Playstation.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Primena multimedije i hipermedije: • prikladne u svim područjima gde je potreban pristup elektronskim informacijama. gde kiosci samostojeći računari nude prolaznicima informacije i pomoć. • obrazovanje na daljinu. čuo i aktivno koristio. hard disk. 152 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . katalozi.

153 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Multimedijalna konfiguracija MPC-1 MPC-2 MPC-3 Godina 1991.Microsoft Windows.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO MPC standardi: • ’’Multimedia PC (MPC)’’ standard utemeljili Multimedia PC Marketing Council . • obrada zvuka. • animacija i video.priključak na internet. MIDI Video kartica 640x480. Slika 142. 16m boja MPEG-1 Ne Ne 352x240/288 @ 30/25 fps OS Win 3. 16 boja 640x480. • multimedijalni autorski alati.brži razvoj hardvera od razvoja specifikacija.12 MB Hard disk 30 MB 160 MB 540 MB CD-ROM 1x 2x 4x Zvučna kartica 8-bit 16-bit 16-bit. • obavezni element današnjih MPC-a .1/95 • nakon 1995. nema službenih preporuka .x OS Win 3. 1993. • 3-D modelovanje.x Win 3. • obrada teksta. wave table.Subotica . slikanje i obra ivanje grafike. 64k boja 600x800. Softverski alati: • sistemski softver . • opisuje IBM-ov kompatabilni personalni računar s minimalnom specifikacijom za dostavljanje multimedijalnih MS-Windows aplikacija. • alati za crtanje. CPU 386SX 25 Mhz 486SX 75 MHz PentiumTM RAM 2 MB 4-8 MB 8 . 1995.

brzo prikazivanje sekvenci crteža . • digitalizovane audiodadoteke .za grafičke oblike koji se mogu matematički izraziti koordinatama.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Osnovni multimedijalni elementi Grafika: • važna za vizuelni doživljaj multimedijalne aplikacije.sadrže skadištena MIDI uputstva za reprodukciju zvuka koje se šalju na sintetizator zvučne kartice.fotorealistične slike i za složene crteže koji zahtevaju fine detalje. • privid pokreta postiže se crtanjem objekata u različitim položajima u svakom kadruizgleda da se objekat pomera kada se kadrovi istovremeno prikazuju odre enom brzinom.kao film sačinjen od niza kadrova neznatno različitih slika koje kao i kod animacije brzo prikazane u nizu stvaraju iluziju pokreta. • najveći zahtevi za dodatnim hardverom za ubrzavanje (videokartice.kadrova (frames). a softver dovršava me ukorake. dugmad.. kružnice. boje. kartice za videokompresiju) i memorijom za čuvanje podataka. • bitmape (paint ili rasterska grafika). • MIDI dadoteke . veličine. o morphing . Tekst: • polja s tekstom za prezentovanje sadržaja aplikacije. ili vektorska (draw grafika).zvučni talasi unose se u računar u analognom obliku i preko zvučne kartice se pretvaraju u digitalni oblik. Video: • video .potrebno napraviti samo odre ene kadrove sekvenci. Animacija: • animacija . ključne reči. 154 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .).jedna se slika preobražava u drugu.objekat (ćelija) koji deluje kao da se kreće po sceni pozadine. Zvuk: • dve vrste zvučnih datoteka: dadoteke u talasastom obliku ili digitalizovane audiodadoteke (digital audio) i MIDI dadoteke. • tekst bitan za interakciju i navigaciju kroz aplikaciju: meniji.Subotica . • obično statična pozadina i lik . stilovi. • neke tehnike: o tweening . • bitmape . • vektorska grafika . pravougaonici.. • fontovi. dužinom i uglovima (crte. poligoni. • hipertekst i označavanje hiperveza.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 143. Multimedijalni računar 155 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slikе 144. 138. 145 i 146. Primer multimedijalnog programa sa hipertekstom i hipermedijom PITANJA 137. 139. 141. 140.Subotica Pojam multimedija Osnovni elementi multimedije Pojam hiperteksta Pojam hipermedija Pojam interaktivnosti . 156 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Formе organizovanja obuke predškolske dece i budućih vaspitača Slikе 147.

kreirane u drugim Office ili Windows programima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 11. Pokazivač ćelije može se pomerati mišem ili tastaturom. Korisnik tako može dokumente ra ene u Wordu i tablice ra ene u Accessu direktno umetati u dokumente ra ene u Excelu. Excel je integrisani aplikativni program u koji se mogu unositi tekstovi. U krajnjem levom uglu linije za formule nalazi se indikator adrese Name Box. korisnik je mora učiniti aktivnom (strelica se dovodi u ćeliju u koju se želi nešto upisati). Tada će se pokazivač ćelije premestiti u ćeliju. MICROSOFT OFFICE: EXCEL 2003 Program za grafoanalitičku obradu podataka EXCEL spada u jedan od najboljih programskih paketa za tabelarnu i grafoanalitičku obradu podataka (slika).Subotica . NAREDBE FILE MENIJA pravljenje nove radne sveske odabrati naredbu NEW i pritisnuti levu tipku miša otvaranje postojeće radne sveske odabrati naredbu OPEN i pritisnuti levu tipku miša spremanje radne sveske odabrati naredbu SAVE ili SAVE AS i pritisnuti levu tipku miša štampanje radne sveske odabrati naredbu PRINT i pritisnuti levu tipku miša izlaz iz EXCEL programa odabrati naredbu EXIT i pritisnuti levu tipku miša Aktivna ćelija Pre upisa podataka u ćeliju. slike ili dadoteke. a u indikatoru adrese pojavljuje se nova adresa aktivne ćelije. 157 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Jednostavnost i fleksibilnost koje se korisniku pružaju prilikom izvršavanja operacija u Excelu samo su neke od prednosti koje nudi taj grafički orijentisani sistem. Pomeranje pokazivača ćelije mišem Za aktiviranje nove ćelije pokazivač miša (beli krstić) treba postaviti bilo gde na ćeliju i kliknuti.

158 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . izabrati ćeliju u koju se želi nešto upisati. Podatak koji se upisuje prikazaće se i u ćeliji i u liniji formule. Broj se u ćeliji automatski poravnava udesno. 2. Ako se upisuju brojevi kao tekst (na primer poštanski broj). pre prvog unesenog znaka treba upisati jednostruki navodni znak ( ’ ) = (’10000). Izgled EXCEL-ovog osnovnog ekrana Pomeranje pokazivača ćelije tastaturom tipka: → ili Tab ← ili Shift + Tab ↑ ↓ Ctrl + Home pokazivač ćelije pomera se: na ćeliju s desne strane na ćeliju s leve strane na ćeliju jedan red iznad na ćeliju jedan red ispod na prvu ćeliju (A1) Pravila za unos podataka Vrste podataka koje možete uneti u tablicu su: tekst. Jednostruki navodni znak ’’prefiks’’ je poravnanje koji Excelu kazuje da znakove koji slede tretira kao tekst i da ih u ćeliji poravnava ulevo. u liniji formule kliknuti na ikonu Enter ( ). ili pritisnuti tipku Enter. datumi. Da bi se u ćeliju upisao podatak. 3. treba: 1. brojevi.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 148. vreme. Tekst se u ćeliji automatski poravnava ulevo. formule i funkcije. Kao tekst može se uneti bilo koja kombinacija slova i znakova. upisati tekst ili broj. Ako korisnik upisuje negativan broj. ispred njega treba upisati minus ili ga zaokružiti zagradama.

stvaranje grafikona (pomoću čarobnjaka). Treba odabrati stavku My Documents. pritisnite Enter. Prikaz ikona u liniji alata: New Workbook . Pri upisivanju..sortiranje od A do Z. ili strelicom obeležiti ikonu Microsoft Excel i pritisnuti Enter. Formule mogu sadržavati operatore. Paste .Subotica . Print . Save . a zatim kliknuti na ikonu Create New Folder i upisati naziv kataloga.Formule se upisuju u polja radi izračunavanja podataka koji se nalaze u drugim poljima.ure enje teksta.. U vrednosti koje se unose mogu se uključiti zarezi.. Ako se korisnik predomisli i ne želi uneti upisani tekst ili broj u ćeliju. Chart Wizard .poništenje učinka poslednje naredbe. Program za unos podataka Pokrenuti program Microsoft Excel iz programskoga paketa Microsoft Office.snimanje radne sveske. reference ćelija i konstante. Open . a da bi se nešto moglo računati.otvaranje radne sveske. Paste Function . AutoSum . zatim upišite znak jednakosti (=) koji Excelu kazuje da ćete uneti formulu i. Format Painter . ^). Copy . na kraju. Pomoću opcije File > Open. Spelling . otvara se dijaloški okvir.automatsko sabiranje. Nakon pokretanja programa javlja se uobičajen izgled ekrana kao na slici 149. Repeat . –. Vežba. Print Preview .). npr.. decimalne tačke.brisanje označenog dela tablice. treba zadati formule. *. odnosno. nakon čega se pojavljuje rezultat (slika 150. na kraju reda treba pritisnuti tipku Enter. Osnovna namena Excela su tabelarna izračunavanja. Formula se unosi upisivanjem ili označavanjem adresa ćelija. Drawing .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pri upisu brojeva moguće je uneti brojeve od 0 do 9. Undo . Sort Descending .štampanje radne sveske.pokretanje Draw aplikacije.kopiranje označenog dela tablice.provera pravopisa (za engleski jezik.poništenje učinka Undo naredbe.alat za funkcije. Prvo označite ćeliju.sortiranje od Z do A.stvaranje nove radne sveske. dodavati ili uklanjati. ili strelice za navigaciju. /. Cut . 159 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . znak % i zagrade ( ).prikaz radne sveske pre štampanja. znak dolara $. Ekran može izgledati i drugačije jer se pojedini njegovi elementi mogu menjati. Operatori koji se koriste u formulama slični su uobičajenim matematičkim operacijama (+. treba kliknuti na ikonu Cancel u liniji formule ili pritisnuti tipku Esc.umetanje nakon Cut/Copy. Sort Ascending . 153). Na taj način se omogućava da se napisani dokumenti automatski smeštaju u katalog C:\My Documents\Vežba.kopiranje odabranog formata ćelije. Zatim treba upisati tekst i brojeve. Text Box .

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 149. Oznake u EXCEL-ovoj tablici Slika 150.Subotica . Spremanje dokumenta 160 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Izbor funkcije Slika 152. Sortiranje podataka i izračunavanje srednjih vrednosti pomoću formule Average Slika 151.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Da biste prikazali.edit). Otvoriti datoteku Tablica. • odabrati opciju Format > Column > Width i upisati željenu širinu kolone (slika). Umesto da piše svoje formule. ako se pritisne i funkcijska tipka F2. Red se umeće na sledeći način: • strelica se pomakne na red iznad kojeg se želi umetnuti novi red. ili da navodi adrese svakog polja. • odabere se opcija Rows iz menija Insert i klikne se na nju levom tipkom miša. tipke → ← Backspace Ins Del Tab Ctrl → Ctrl ← Shift -Tab Home End Enter Esc delovanje pomiče pokazivač ćelije ulevo pomiče pokazivač ćelije udesno pomiče pokazivač ulevo i briše jedan znak ulazak u opciju Insert ili Overwrite briše znak na mestu pokazivača pomiče pokazivač za pet znakova udesno isto delovanje kao Tab isto delovanje kao Shift Tab pomiče pokazivač za pet znakova ulevo pomiče pokazivač na prvi znak podatka pomiče pokazivač iza poslednjeg znaka podatka upisuje u polje podatak sa ulazne linije poništava izmene na ulaznoj liniji i vraća originalne podatke 2.Subotica . korisnik može upotrebiti ugra ene funkcije Excelovog programa (kojih ima vrlo mnogo). Zatvoriti dokument. Excel u normalnom režimu rada ne prikazuje formule koje se nalaze u ćelijama. zbir četiri broja (10+20+30+40). npr.xls i učitati sačinjenu tablicu. Excel poseduje vrlo koristan alat za funkcije (Insert Function) pomoću kojeg se vrlo lako umeću funkcije u tablicu (slika 151). Nove kolone se umeću na isti način kao i novi redovi. što vrlo lako možete promeniti: • pomaknuti pokazivač na željeno polje. Primena na prethodnom primeru = SUM(A1:A4). U sledećoj tablici prikazan je popis tipki koje se mogu upotrebljavati pri ure ivanju (edit). Širinu kolone korisnik može promeniti i tako da strelicom miša deluje na zaglavlje kolona. Sačuvajte tablicu pod nazivom Tablica. 5. formula će se pojaviti i u radnom prozoru. tj. a jedna je od njih funkcija za sabiranje SUM. osim što se tada koristi naredba Insert > Column. Za promenu sadržaja bilo kojeg polja pomaknuti pokazivač na dato polje i pritisnuti F2 (ure ivanje . Ure ivanje tablica 1. Ako se klikne na ćeliju. formula će se pojaviti na paleti alata (edit formula). u polju A5 upišite formulu =A1+A2+A3+A4 i pritisnite Enter. 161 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 4. već samo rezultate izračunavanja.xls. Program Excel početno postavlja širinu kolona tablice na 8 znakova. u samoj ćeliji. 3.

Pomicanje podataka u tablici slično je kopiranju. Postavite strelicu na polje (obeležite polazno polje ili polja) koje želite kopirati. samo što korisnik treba koristiti naredbu Move ili Copy iz osnovnog menija Edit. Operacija sabiranja 8. = <. u Excelu (u meniju Edit) ugra ena je opcija Undo kojom korisnik može vratiti izbrisani deo tablice. operator opis stepen negativan. Opcija Undo može se upotrebiti više puta uzastopno. Naredba Move uvek prilago ava formule njihovom novom mestu.. Na sreću. Uklanjanje reda i kolone utiče na tablicu. U našem primeru funkcija SUM zamenjuje ispis vrlo dugačke formule. Kopiranje podataka kao što su brojevi.. 11.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 6. ILI povezuje dva zaglavlja ^ –. Osnovna razlika izme u formula i funkcija ogleda se u tome što funkcija na sažet način predstavlja formulu.Subotica . 162 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Cn) u jednostavan zapis SUM(C1:Cn). Uklanjanje reda iz kolone postiže se aktiviranjem opcije Delete iz menija Edit. 7. + *. = <. OR & Slika 153. 10. Brisanje delova tablice dosta je rizična operacija jer je moguće da korisnik slučajno izbriše pogrešan deo. čak i one s apsolutnim adresama. 9. / –. čiji se veći deo često i ne vidi na monitoru. zaglavlja i datumi jednostavna je operacija. > # NOT # AND. pozitivan množenje. sabiranje veće od ili jednako manje od ili jednako manje od ili veće od logičko NE logičko I. deljenje oduzimanje. samo što Excel ne kopira original formule. Odaberite opciju Copy iz menija Edit. + >. 12. katkada i nekoliko desetina adresa polja (C1+C2+C3+. Umesto toga Excel osigurava da kopirane formule zadrže početno značenje. Formule se kopiraju na isti način kao i podaci. Označite odredišno polje na koje se kopira i pritisnuti Enter.

ili kliknuti na oznaku za pokretanje čarobnjaka za grafikon. Oba načina kreiranja grafikona daju iste rezultate. • funkcije za rad sa nizovima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 13. Excel nudi daleko više funkcija nego što će ih prosečan korisnik u svom radu koristiti (slika). • logičke funkcije. 163 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . U dosadašnjim primerima pokazali smo upotrebu osnovnih aritmetičkih operatora. Grafikoni 1. • matematičke funkcije. Zatim treba izabrati naredbu Insert > Chart (umetni > grafikon). Excel nudi velik broj različitih operatora. Te se funkcije razvrstavaju u sedam grupa: • računske i skupne funkcije. Operatori uveliko utiču na rezultate izračunavanja u formuli. 14. • ostale funkcije. Za kreiranje grafikona potrebno je obeležiti područja ćelija (polja) koja sadrže naslove i numeričke podatke. Slika 154. • funkcije za finansijske izračune. Kreiranje grafikona i štampanje Grafikoni prvenstveno omogućuju vizuelno predstavljanje podataka iz tablice. 15. • funkcije za izračunavanje datuma i vremena.Subotica . a birate ih zavisno od vrste podataka i načina na koji ih želite predstaviti (slika 154). Chart > Wizard. Excel nudi velik broj različitih vrsta grafikona i njihovih kombinacija.

4.Time se ujedno ponovno namešta raspon odre en na prethodnom štampanju. Rotation.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. margine. 9. Series Order (promena rasporeda serija podataka na grafikonu). Klikom na naredbu Finish grafikon se prikazuje preko radnog lista na osnovu kojeg je kreiran. 164 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ili preko menija koji se dobija desnim klikom na neutralnu površinu grafikona. 5.Subotica . U opciji Print korisnik odre uje stranice koje želi štampati. Da bi istaknuo pojedine detalje. 10. To se čini preko menija Format Chart Area (klikom desne tipke miša na grafikon) i izborom 3-D View. To su: Page Setup (postava stranice). a pre slanja na štampač. Klikom na sam grafikon pokreću se ručke pomoću kojih se grafikon može premestiti. Perspective) (slika). 6. kao što su naslovi ili legenda. a mogu mu se promeniti i dimenzije. 8. te odre ivanjem parametara (Elevation. Dodatne izmene i fino oblikovanje grafikona moguće je učiniti pomoću opcije Fomat > 3 . Excel u meniju File poseduje četiri opcije koje se koriste pri štampanju. može se menjati tako što se klikne na njih. izgled legende. Options (uključuje i isključuje iscrtavanje bočnih linija). Korisnik bira aktuelni raspon polja (ćelija) za štampanje. zaglavlje i slično. onako kako će izgledati nakon štampanja. naslov i slično. Pokretanjem opcije Page Setup korisniku se omogućuje da odredi izgled štampanja. Izgled pojedinih objekata na grafikonu. te izbor štampača (slika). U otvorenom dijaloškom okviru (Chart > Wizard) korisnik odre uje vrstu grafikona. korisnik može pomerati i okretati ceo grafikon. Pre svakog štampanja dokumenta nužno je obeležiti raspon štampanja.D Area Group. Drop Lines (odre uje razmak izme u serija podataka i dubinu grafikona) i slično. 3. Print Area (područje štampanja). 7. Posebno lepo izgledaju trodimenzionalni grafikoni. Tu se korisniku nude opcije Subtype (promena podvrste grafikona). Štampanje nije moguće bez opcije Print Area. Opcija Print Preview služi za prikazivanje izgleda stranice na monitoru. Print Preview (provera izgleda štampanja) i Print (štampanje).

Kreiranje grafikona i štampanje 165 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 155. Postavka stranice za štampanje PITANJA 142. namena 143. Excel.Subotica .

mogla funkcionisati bez obzira na oštećenja nekih svojih delova. NFSnet. Tek se 1974. veka.Subotica . veka. američka vojska. Tako je nastala mreža na osnovu prvih istraživanja pod nazivom ARPA-Net (Advanced Research Projects Agency Net). bilo da su to personalni računari ili mreže. koja je s vremenom rasla i prvobitno se koristila za razmenu elektronske pošte (e-mail). da bi se kasnije pojavili konferencijski sistemi zasnovani na programima koji su stavljeni u javno vlasništvo. a na američkim univerzitetima početke umrežavanja obeležava entuzijazam programera i skromna novčana podrška. SuraNet itd) u jednu jedinstvenu mrežu u kojoj svi priključeni korisnici. Prva nastojanja umrežavanja računara na globalnom nivou datiraju još početkom 70-ih godina 20. a isto tako i povezivanje više pojedinačnih (lokalnih) mreža (na primer EARN. kada se uvidelo da skupi računari većinu svog vremena provode ’’neiskorišćeni’’. postoji još jedna teorija nastanka globalnog umrežavanja. INTERNET Internet je veza više individualnih računara primenom protokola TCP/IP. PrepNet. NearNet. Me utim. Sami koreni interneta potiču iz 60-ih godina 20. godine neke organizacije uključuju u trend komercijalnog umrežavanja (na primer Dow Jones News). zahvaljujući dobro razvijenim protokolima. dele istu šemu adresiranja.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 12. Tako su se već postojeći kanali i programi koristili za razmenu elektronske pošte. odlučila je stvoriti mrežu koja bi. razmatrajući mogućnost stradanja vitalnih komunikacionih postrojenja u eventualnom atomskom ratu. Prema toj teoriji. kada su u Americi počela istraživanja na umrežavanju računara preko telefonskih linija. 166 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

a danas je veći od 2 milijarde bita u sekundi.servis koji pruža osnovne informacije iz sveta i mnogi drugi servisi (novosti). • WWW . Internet odlikuje veliki broj mogućnosti. ne samo u SAD. ta je mreža dobila i simboličan naziv internet (svetska mreža ili mreža svih mreža). Elektronska pošta (e-mail) je osnovni servis na internetu.World Wide Web. Sl. dok 90-ih godina internet ostvaruje mesečni rast razmenjenih poruka za oko 20%. slike. nego i u Europi.servis koji omogućava pristup drugim računarima. World Wide Web (www) .Subotica . servis koji omogućava razgovor dva korisnika mreže u isto vreme (u realnom vremenu). u CERN-u (Conseil European Pour la Recherche Nucleaire. Komplet enciklopedije Britanika Internet danas predstavlja mrežu koja spaja milione računara. Japanu i Australiji. moguć je i prenos spomenutih datoteka.Wide-area Information Server. pristup bibliotekama datoteka (elektronske knjige. • TELNET .globalna ili svetska mreža.Da bi se ostvarila veza i uključenje u mrežu. • NEWS . Brzina prenosa. na primer. zvučni zapisi.).servis koji daje osnovne informacije menadžerima. bazama podataka.. informacionim servisima. 167 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . pristup multimedijalnim dokumentima interneta korišćenjem koncepta hiperteksta. • Gopher . • Finger . izgledala bi ovako: prenos cele enciklopedije Britanika trajao bi oko 2 sekunde. treba imati odgovarajući hardver i softver. 156. Zbog smanjenog utroška vremena. Nabrojaćemo neke od njih: • E-mail . Ovaj servis je nastao u martu 1989. Početni kapacitet mreže od 56000 bita u sekundi nije uspeo zadovoljiti takav rast mreže.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO U 80-im godinama prošloga veka. • IRC .File Transfer Protocol. pa je taj kapacitet proširen i stalno raste.. • WAIS . servis (program) koji omogućava pretragu više baza podataka odjednom.elektronska pošta (polazni servis na internetu).servis koji omogućava jednostavno kopiranje tekstualnih datoteka i programa. • FTP . jedan je od najmla ih servisa na Internetu. ovo desetleće za internet donosi i razvoj velikog broja komercijalnih servisa s različitim namenama. Osim promene i stalnog rasta brzine prenosa. njime se znatno može unaprediti poslovno komuniciranje.Internet Relay Chat. U poslednje je vreme i najpopularnija. Često se javlja pod skraćenicom www. Švajcarska) u centru za visokoenergetsku fiziku.

a za potrebe www prezentacija i dokumenata prilago en je i pojednostavljen. programu Mosaic (u verzijama za X i MS Windows) koji je razvijen 1993. primera radi. Dokumenti koje koristi globalna mreža su obične tekstualne datoteke sa specijalnim dodatkom sekvenci za formatiranje teksta i ispisa. Google. Servis www zasnovan je na sistemu hiperteksta. U prozoru Internet Explorera nalaze se: naslovna traka s imenom programa Microsoft Internet Explorer i imenom trenutne web stranice. automatski se pristupa sadržaju dokumenta koji je povezan s tom rečju. to znači da je ona spojena s nekim drugim dokumentom. ili klikom na ikonu tog programa koja se nalazi na Taskbar-u. u NCSA institutu (National Centre for Supercomputing u Chicagu). što znači da se iz dokumenta mogu pozivati i drugi dokumenti. Danas su. a ne znamo adresu. a s leve strane prozora pojavi 168 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . kliknemo na dugme Favorites na alatnoj traci i u sadržaju datoteke izaberemo adresu web stranice. Prve www verzije napravljene su 1990. Kliknemo na dugme > Search. Jezik HTML je nastao 1991. Na taj se način pregledom jednog dokumenta putuje kroz mrežu. Samo pisanje mrežnih dokumenata sastoji se u izradi obične tekstualne datoteke. otvorimo meni Favoriti i kliknemo na naredbu Add To Favorites. Internet Explorer pokrećemo dvostrukim klikom na njegovu ikonu. Kliknemo na dugme > OK. naglašeno. dok server potom izvršava nalog na korisnikovom računaru. a korisnik preko posebnih softverskih programa šalje nalog serveru kojim potražuje neki dokument. Sledeći put kada želimo pristupiti toj web stranici. Adrese mrežnih stranica koje često posećujemo možemo spremiti u datoteku Favoriti. Kao polaznu osnovu pri kreiranju tog servisa uzeo je hipertekst. na osnovu SGML standarda (Standard Generalized Markup Language). Kliknemo na željenu adresu u popisu nakon čega se učita izabrana web stranica. ili krstarenje hipersvemirom (Cruising Hyperspace). adresno polje s adresom stranice koju smo upravo posetili. Primeri formatiranja teksta su: naslov. To kretanje po internetu sve je popularnije. nalazi neka podcrtana (istaknuta) reč. na NeXT računarima. Ako se u tekstu izvornog dokumenta. Ako se klikne na nju. kliknemo na dugme > Add.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Tvorac globalne mreže je Tim Beerners-Lee. a zatim na Chanels. ili kliknemo na dugme > Favorite na alatnoj traci: kada se s leve strane prozora pojavi oznaka Favorites. pokrenućemo automatsko pretraživanje mreže. Links ili Media. Nakon otvaranja prozora programa za pretraživanje interneta. itd).server. tako da je danas jedan od najboljih softvera za pristup NetScape koji je razvila kompanija CommerceNet. Taj sistem omogućava da povezani dokumenti budu raspodeljeni na više računara u mreži. me utim. pojavi se polazna stranica. Hyper Text Transfer Protocol. Lokacijama na mreži možemo pristupiti tako da kliknemo na meni > Favorites. Protokol kojim korisnik komunicira sa www serverom naziva se HTTP. a sistem je osmislio s ciljem da fizičarima na lak način predstavi informacije dostupne preko interneta. Internet Explorer je program za pretraživanje interneta. pomoću kojih možemo pronaći veze za lokacije po odre enim kategorijama (zabava. WWW servis organizovan je na načelu korisnik . razvijeni i bolji programi za pristup tom servisu. To znači da se svi podaci nalaze na serverima na mreži.Subotica . pridoneo da on danas postane jedan od najpopularnijih i najkorišćenijih servisa na internetu. Kada se nalazimo na takvoj stranici. a žargonski se naziva surfovanje u mreži (Net Surfing). Tek je razvoj programa za pristup ovom servisu (posle nazvan www browser). alatna traka. npr. Pojaviće se dijaloški okvir Add Favorite u čijem se okviru Name nalazi adresa trenutne web stranice. Ako tražimo podatke o odre enoj temi. sport. Jezik u kome se formatira ispis (jezik kojim se pišu www dokumenti) naziva se HTML (Hyper Text Markup Language). traka s ponudom. a da toga nismo ni svesni. tako da se aktiviranjem povezane reči pristupa dokumentu koji je na nekom udaljenom računaru: time se ujedno kreće kroz mrežu.

treba uspostaviti vezu. internetske stranice. Učinite ovako: 1. Možete se poslužiti i čarobnjakom za povezivanje na internet. Nakon uspostavljanja internetske veze možete pokrenuti Internet Explorer.Subotica . Neki podaci mogu biti i automatski upisani. potreban vam je modem (analogni. Pre korišćenja svih prednosti interneta. kliknemo na dugme > Next i izaberemo drugi mrežni pretraživač (AltaVista. Kao prvo. tražite odre ene teme i nameštate sigurnosne postavke pristupa internetu. kliknite Start > Internet. internetskih usluga (npr. Izbor pretraživača na traci Search Slika 158. Cuil itd) i ponovimo postupak pretraživanja na isti način. Klikom na pojedinu adresu pozivamo njezinu mrežnu stranicu. Izgled programa za pretraživanje interneta (Internet Explorer-a) Kako se koristiti programom za pretraživanje interneta (Internet Explorerom) Ako imate u računaru ugra en modem i vezu s internetom (telefonsku liniju). 2. Yahoo. upišite svoje korisničko ime (user name) i lozinku (password).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO se traka za pretraživanje. Dial-up ili stalna konekcija preko SBB. ili se možemo vratiti na početnu lokaciju klikom na dugme Home. Ako program ne prona e ono što tražimo. Zatim se pojavi popis adresa povezanih s traženim pojmom. Način uspostavljanja veze zavisi od vrste veze i od provajdera. kabelski. Sledite uputstva koje dobijete od provajdera. Nju vam može dati vaš odabrani provajder internetskih usluga (ISP). ili ADSL mreže servisa Telekoma Srbije). Windows će vas povezati s ISP-om i pojaviće se prozor Internet Explorera. U okvir za tekst upišemo šta želimo tražiti i kliknemo na dugme > Search. 169 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Google. pomoću internet Explorera možete surfovati internetom (pretraživati ga). odnosno. ISDN ili DSL) i veza s internetom. Njime pregledate globalnu mrežu (www). Pomoću dugmeta na alatnoj traci možemo se kretati napred (Forward) ili natrag (Back) po web lokacijama. Videćete početnu stranicu . Kliknite dugme Connect (priključci).home page (osnovna postavka je MSN Microsoft network). Slika 157.

1971: Američki informatičar Rej Tomlinson poslao prvi e-majl posredstvom APRANET-a. Kompanija sa sedištem u San Francisku ’’Imotiv sistems’’. u svetu je bilo ukupno 1.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zanimljivosti: Od prvog kompjutera do svetskog sistema 1969: Povezivanje nekoliko američkih naučnih instituta u jedinstvenu APRANET (preteča interneta. povezala se sa IBM-om radi istraživanja poslovnih aplikacija u mreži. U korisnike interneta su uračunate osobe starije od 15 godina koje se sa internetom povezuju od kuće. Amerikanac Fred Koen programira prvi kompjuterski virus. 2004: Lansiran ’’Facebook’’. Francuska (34 miliona). 2006: Na internet priključeno 395 miliona računara. Ove godine pristup internetu preko mobilnog telefona imaće 600 miliona ljudi. Indija (32 miliona). Na mrežu priključeno 171. 1989: Tim Berners Li razvio u CERN-u (centar za istraživanje elementarnih čestica) u Ženevi tehničke standarde globalne kompjuterske mreže (World Wide Web). fakulteta.1000. dizajna ili sofisticiranih simulacija. ili sa radnog mesta. program za telefoniranje preko interneta. Velika Britanija (36. 1983: Protokol TCP/IP. 1985: Na mrežu priključeno 2.6 miliona računara. 170 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Doba interneta: gotovo četvrtina svetske populacije.8% od ukupnog broja korisnika u svetu.6 miliona). u decembru 2008. 1993: Zahvaljujući prvom grafičkom brauseru ’’Mosaic’’ i laici mogu da koriste internet. itd. 1998: Lari Pejdž i Sergej Brin osnovali ’’Google’’. koristiće redovno internet u 2009. Polovina njih će kupovati online.0.007. 2008: Milijarda na internetu. Na internet priključeno 110 miliona računara.000 korisnika interneta. Najveći broj korisnika nalazi se u Kini (179. Na internet priključeno 36. 1981: Na APRANET je priključeno 213 računara.000 računara. Japan sa 60 miliona korisnika. Istraživački centar CERN omogućio javnosti da koristi globalnu kompjutersku mrežu.2%). zahvaljujući kome mobilni internet postaje sve popularniji. 2003: Osnovan ’’Skype’’. odnosno.Subotica . poput obuke. Osnovan ’’YouTube’’. 2007: Kompanija ’’Apple’’ izbacila na tržište prvi ’’iPhone’’. koji identifikuje računare na mreži. postaje standard. Slede SAD sa 163 miliona korisnika (16. što je dvostruko više nego 2006. 17.730. Rusija (29 miliona).7 miliona računara. 1990: Na mrežu priključeno 313. odnosno. može da se uporedi sa intranetom neke velike kompanije). a godinu dana kasnije razvio prvi program za slanje i prijem elektronske pošte. 1999: Na internet priključeno 43 miliona računara. proizvo ač opreme koja omogućuje kontrolu igrice mislima. Posebno obratiti pažnju na: Igre uma. godini. 2001: Osnovana ’’slobodna enciklopedia’’ Wikipedia. 1.5 milijarda ljudi. prvi personalni računar. Nemačka (37 miliona). 2005: Tim O’Rajli stvorio Web 2. Do ovog podatka je došla kompanija ’’ComScore’’ u svom istraživanju.000 račnara.000). 1981: IBM predstavlja ’’Personal Computer 5150’’.

146.. Pojam internet-a Ko je Tim Beerners-Lee? Naziv protokola na internetu Mogućnosti koje pruža internet Pretraživači interneta. 149. 171 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . navesti neke! Protokol kojim korisnik komunicira sa www serverom naziva se.Subotica . 147.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 144. 148. 145..

Shannon i W. Pažnja se posvećuje odre ivanju količine informacija koju sadrži vaspitna poruka.Subotica . menjanje strukture niza odražava se na njegovu funkciju. Najmanje su zastupljeni radovi iz oblasti nastave i učenja zasnovani na semantičkom pristupu teoriji informacija. Pragmatični aspekt teorije informacija daje najopštiji nivo za proučavanje informacija. 2. Semantički koncept teorije informacija primenjen je na istraživanje značenja informacije i reakcije primaoca. Osnovnu ideju razradili su C. na temelju merenja objektivne informacije. Prvi informacioni model proučavanja vaspitanja i učenja. 1) Proučavanje vaspitnog sadržaja temeljeno na objektivnoj informaciji zasniva se na posmatranju nastave kao procesa koji se odvija pomoću niza simbola (znakova). bez učešća njenog primaoca. E. polazište temeljeno na didaktičkoj informaciji i 4. odnosno. Ovde ističemo da su pojedini vidovi teorije informacija primenjeni na istraživanje fenomena informacije u području nastave i učenja. grane pedagoških nauka. polazište temeljeno na objektivnoj informaciji. odnosno. a može se uspešno koristiti u proučavanju problema nastave i učenja. polazište temeljeno na subjektivnoj informaciji. Teško je nabrojati sve moguće uzajamne veze pedagoške nauke i teorije informacija. tako e. informacionog modelovanja strukture i funkcije vaspitnog sadržaja ima četiri različita polazišta i to: 1. Najveći broj radova o primeni teorije informacija u svim drugim naukama temelji se na sintaktičkom pristupu. kao što je već istaknuto. Postoje. odnosno. Klasifikacija modela. godine. na količinu informacija. koju je naveo Vujo Knežević. praktični rezultati i vrednost informacije za korisnika. pa tako i pedagogije. idejama. radovi koji proučavaju pragmatični koncept teorije informacija. Glavna je zamerka takvom proučavanju vaspitne poruke ta što ona ne 172 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . uključujući sve lične i psihološke činioce koji omogućuju proučavanje svih diferencijalnih uticaja informacija na primaoca. Zanimanje pedagoških nauka za teoriju informacija datira zapravo još od nastanka teorije informacija. Velik broj pedagoških radova temelji se na sintaktičkom konceptu teorije informacija koji je Vujo Knežević usistemio u četiri modela: informacioni. Taj se pristup najviše primenjuje i u radovima sa područja didaktike. redundantni. bavi se problemom kibernetičko-informatičkog pristupa učenju i vaspitanju. Taj pristup zanemaruje sadržajnosmisaonu stranu poruke. a koja zavisi od kombinacije slova u tekstu. Po njima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 13. Navešćemo neke dostupne i zanimljive rezultate tih istraživanja. TEORIJA INFORMACIJA Teorija informacija ili informatika. te pronalaženje metoda i instrumenta za merenje značenja informacije. Ti se radovi temelje na zakonima. definisanje smisla informacije. U osnovi proučavanja vaspitnog sadržaja. 3. polazište temeljeno na preradi informacije. On omogućava razmatranje svih relevantnih pitanja kao što su cilj. što odgovara realnom životu u vaspitanju i učenju. postala je predmet iztraživanja mnogih naučnih grana. metodama i sredstvima simboličke logike i logičke matematike. To zapravo znači da količina informacija zavisi od različitih kombinacija slova u tekstu. komunikacioni i algoritamski model. pretpostavka je da se u stohastičkoj strukturi teksta (vaspitne poruke) nalazi objektivna mera koja bi vredela za svakog primaoca. Osnovna problematika kojom se bave njihovi autori odnosi se na tumačenje logičko-semantičkog ’’problema značenja’’. Weawer 1949.

empirijskog poduhvata pretvaranja objektivne u subjektivnu informaciju. Didaktička transinformacija predstavlja razliku izme u onoga što treba naučiti i naučenoga. subjektivna je informacija. odnosno. subjektivna informacija izražava odnos izme u pogrešnih (Ng) i mogućih (N) predvi anja. primerice. otvorenih pitanja zavisi li subjektivna informacija od subjektivnih karakteristika primaoca (deteta) kao što je prethodno poznavanje sadržaja. pa je on označava kao meru znanja ili neznanja. možemo konstatovati da ta metoda nije pogodna za proučavanje vaspitne poruke. po Weltneru. te uvo enjem novoga pojma estetske vrednosti informacije. odnosno. stepen obrazovanja. se može unaprediti pomoću modela didaktičke informacije i transinformacije. za odre ivanje subjektivne količine informacije koju sadrži vaspitna poruka. Empirijska istraživanja subjektivne informacije. inteligencija. forma. U predškolskom vaspitanju. Didaktička informacija je stepen poznavanja neke sadržine. odnosno. Weltnera su dovela do zaključka da na subjektivnu informaciju utiče način strukturiranja i interpretiranja poruka kao što su na primer stil. ’’od stepena očekivanosti nekog saopštenja’’. itd. postoji razlika u količini informacija koja je. dvofunkcionalna. emotivne i druge karakteristike. Uočavajući navedene i druge nedorečenosti u pogledu mogućnosti da subjektivna informacija bude mera znanja. Weltner je i sam usavršavao svoju metodu na temelju modela didaktičke informacije i transinformacije. 2) Proučavanje vaspitanja sa stajališta informacionih modela temeljeno na subjektivnoj informaciji u središte pažnje postavlja vezu izme u elemenata poruke i primaoca. kako navodi Weltner. njeno oblikovanje u didaktičkom (metodičkom) smislu. naime. reč je o razlici mere subjektivne informacije pre i posle učenja.Subotica . nego i od znanja primaoca. Shannonov je metod za pedagoške potrebe prilagodio nemački kibernetičar Klaus Weltner (citirano prema knjizi V. Tako je Weltner problem subjektivne informacije doveo u vezu s verovatnošću i izrazio je pomoću sledeće formule: Ng Xsub = f(p) = f N Prema Weltneru. Weltner je subjektivnu informaciju sveo na ’’didaktički pokazatelj usvojenosti informacije’’. uzrast. odnosno. 3) Metoda za merenje subjektivne informacije. Tako e. Takav je metodološki pristup opterećen i odre enim nedorečenostima poput. Polazna je pretpostavka ta da informacija poruke ne zavisi samo od statističke strukture niza. pol. Prema tome. odnosno. a manja količina subjektivne informacije izražava dečije znanje. veću količinu objektivne informacije. informacija u vaspitnoj poruci zavisi i od subjekta-primaoca. mera razlike izme u subjektivne i estetske informacije. oblik i drugo. što se ne proučava veza izme u vaspitnog sadržaja i njegovog primaoca. 173 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . motivacione. rezultat različitosti interpretacije poruke. a izražava se estetskom informacijom.neznanje. pri čemu se koriste statistički postupci. Bez detaljnijeg upuštanja u suštinu tog značajnog. odnosno. Shannon je zaključio da objektivna metoda koju je on postavio ne uključuje subjektivne karakteristike primaoca poruke. da informacija sadržana u poruci zavisi i od onoga ko tu poruku prima. U proučavanje vaspitnih poruka Weltner je uveo i dva nova pojma: didaktičku informaciju i didaktičku transinformaciju. U sklopu toga. Kneževića). presudnu ulogu imaju primateljeve intelektualne.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO uključuje primaoca. Odraz je objektivne strukture vaspitne poruke i funkcija je subjektivne strane deteta. U takvoj interpretaciji veća količina subjektivne informacije izražava veću zabludu . kada se saopštava poznata poruka. po Weltneru. odnosno. Sve te činioce Shannon je pokušao obuhvatiti svojom metodologijom za odre ivanje subjektivne informacije. a posebno je značajno znanje koje on poseduje u vezi sa sadržinom vaspitne poruke.

Ali danas su internetske tehnologije nadišle prostorna i vremenska ograničenja. Uslovi savremenog obrazovanja nametnuli su mnogo ozbiljniji pristup upravljanju procesima sticanja znanja. Frank je pretpostavio da je posredstvom S . naime. Takav je pristup opravdan kada se odnosi na nastavu kao komunikacioni proces.vaspitne sadržine (iako je to prvenstveno psihološki proces) proučavana je i s informatičkog stajališta. uopšteno promatrano.deteta. što je po nekim autorima jedno te isto. Nude se rešenja poput elektronskog učenja.kanal .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Sva navedena i druga proučavanja vaspitanja i učenja zasnovana na teoriji informacija imala su za cilj ’’subjektivizovati objektivnu informaciju’’. izbilo pitanje: Mogu li teorija informacija i kibernetika objasniti zbivanja u detetovoj glavi u procesu prijema i usvajanja informacija? Odgovor je bio da mogu: postoji. One imaju različita imena. Obrazovanje na daljinu postalo je glavni oblik učenja i način držanja predavanja širom sveta. Nekoliko tipova računarskog obrazovanja prethodilo je WBT-u. To je najviši organizaciono-tehnološki proces rada koji se zasniva na informaciji. Dakle. Elektronsko učenje (engl. a svoja istraživanja nije temeljio samo na bihejviorističkom S . Navešćemo samo neka. a najčešća su: računarske pomoćne instrukcije (CAI). To su istraživanja i razvoj sistema pod nazivom CBT (Computer Based Training) . da bi se otkrila zbivanja u procesu učenja (američki naučnici) i modeliranje tipa analogije na relaciji računar . Svi ti radovi imaju značajan teorijski doprinos i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. bilo gde i u bilo koje vreme. Može se učiti iz otkrića i grešaka koje su napravljene u sva tri područja.Subotica . termin WEB osnova obrazovanje: WEB osnova je paket češći unutar fakulteta. 4) Problematika odnosa dete . U prvi plan je. U periodu od hiljadu godina ljudska bića su se udruživala da bi učila i sticala znanja. e-learning) više je od pretvaranja postojećeg nastavnog materijala u multimedijalnu sadržinu za distribuiranje preko interneta ili 174 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . posredna mogućnost uspostavljanja analogije preko informacionog modela. Informatizacija predstavlja novu društvenu epohu koja iz osnova menja život i ljudski rad. Značajan doprinos radeći na tom problemu dao je Helmar Frank. informacionim sistemima i informatičkim tehnologijama. naravno. Analogija se ostvaruje pomoću osnovnog modela komunikacionog procesa: izvor (pošiljalac) . Do sada smo bili zavisni od odre enh i tačnih mesta i termina. mnogi zagovaraju sisteme učenja na daljinu. zahvaljujući razvoju nove tehnologije nazvane WEB-OSNOVA. Uskoro će svako biti u mogućnosti naučiti bilo šta. Franka). Radovi sa tog područja imali su podlogu u informacionom pristupu analiziranja ulazno-izlaznih veličina. Već se duže vreme u naučno-stručnim krugovima i u neposrednoj praksi govori o novim obrazovnim konceptima i radi na njima. Naziv WBT često je korišćen da opiše upotrebu WEB tehnologije u obrazovanju. Obrazovanje na daljinu. tradicijama i tehnikama iz sva tri područja. Škola kao ustanova za sticanje znanja.R procesa moguće ustanoviti neke invarijantne pokazatelje o psihičkom stanju primaoca .R (stimul . pre ili kasnije našli svoju primenu u obrazovanju. Te vrste obrazovanja koriste računarski sistem za čuvanje i slanje obrazovnih lekcija. računarska baza instrukcija i računarska baza školovanja (CBT).WBT (Web Based Training) kao otvorene platforme za elektronsko učenje.subjekt (dete) (radovi H. oduvek je u izvesnoj meri kasnila za najnovijim naučnim otkrićima.reakcija) pristupu koji su postavili američki naučnici.primalac. ali nije dovoljan za proučavanje procesa učenja. računarska baza obrazovanja. elektronsko obrazovanje i internetske tehnologije Obrazovanje na daljinu temelji se na tehnologijama. Učenje pomoću računara bilo je predmet velikih istraživanja. Ipak su pronalasci za koje se pokazalo da pojednostavljuju vaspitno-obrazovni proces i čine ga uspešnijim.

NetShow. On ne omogućava upravljanje procesom obuke. To obično obuhvata izradu web stranice koja sadrži materijal za obuku ili resurse koje ’’student’’ može preuzeti. izvršnog kursa (engl. Implementacija modela elektronskog učenja ne mora obuhvatiti izmenu celokupnog nastavnog sadržaja. Veći deo komunikacije odvija se asinhrono. a studenti ih preuzimaju web pretraživačem. streaming) softvera. RealVidio. poučavanja ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom računarskih tehnologija. a mnogo manji sinhrono. Vrsta sadržaja koja se može distribuirati online može se svrstati u četiri kategorije: • ’’papirni’’ sadržaj. Potpune mogućnosti elektronskog obrazovanja mogu se ostvariti preko prihvatanja odgovarajućeg modela. courseware) koji se distribuira korišćenjem tradicionalnih alata za autorstvo (engl. jer to zavisi od organizacije učenja. U ovom poglavlju ukratko će se razmotriti modeli koji podržavaju elektronsko učenje i teme koje se mogu realizovati za takvo obrazovanje. U načelu. Poznajemo kooperativno.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO intraneta. pripremljenog za distribuiranje na disketama. Upotreba tehnologije koja omogućuje interakciju sa studentima. Uobičajene su definicije: E-obrazovanje je izvo enje obrazovnog procesa pomoću informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). one u kojima je naglasak na tehnologiji (na ’’e’’). ToolBook i drugi. E-obrazovanje je bilo koji oblik učenja. • web sadržaj. Profesor ima mogućnost interakcije i prilago avanja reakcije na studentove akcije. bez obzira na to doprema li se kompletna datoteka na ’’studentov’’ računar za lokalnu upotrebu. one u kojima je naglasak na obrazovanju (učenju i podučavanju). sadržaj se može menjati u web format za distribuiranje preko web pretraživača (čitača). JAVE. a može uveliko poboljšati vrednost postojećeg obrazovnog materijala fakulteta (škole). Prelazak na elektronsko učenje ne znači odbacivanje postojećeg obrazovnog sadržaja. kompakt disku ili preko lokalne računarske mreže. mogu se dopremati korišćenjem. Korišćenje internetskih tehnologija (TCP/IP mrežnih protokola): sadržine za učenje postavljene su na web serveru. (Word omogućava da se dokument sačuva u HTML formatu). a najčešće se sreću dve grupe definicija: 1. tzv. 2. Wordovi dokumenti. a posebno računarskih mreža temeljenih na internetskim tehnologijama. striming (engl. ali za njega ne postoji jedinstvena definicija. ili svaka druga datoteka namenjena štampanju. MP3 audio. svaka se elektronska datoteka može online distribuirati. jer ne omogućava odgovarajuću podršku. Definicije obično zavise od profesije i iskustva autora. ili se korisniku priključenom na internet distribuira stranica-po-stranica. authoring) kao što su Authorware. od HTML-a do Shockwavea. To je najosnovniji oblik online distribucije. tj. kolaborativno i kombinovano učenje. ali za većinu firmi (škola) koje se profesionalno bave obrazovanjem nije pogodan. • kontinuirani ili streaming mediji. Adobe Acrobat dadoteke. tj. tzv. pa je situacija slična onoj 175 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ne garantuje da će do interakcije zaista i doći. • nastavni sadržaj u obliku. Za većinu fakulteta (škola) prvi je korak ka elektronskom učenju izrada celokupnog sadržaja koji će biti dostupan na internetu ili intranetu. Profesor mora planirati redosled bitnih interakcija. Alternativno.Subotica . itd. Kontinuirani mediji (video i audio) koji zahtevaju odre enu vremensku sekvencu da bi stvorili značenje. To je upravljanje i distribuiranje obrazovanja unutar konteksta online obrazovnog modela.

To omogućava da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeležene i praćene. To znači beleženje svih studentskih aktivnosti povezanih s obukom koje će se potom koristiti za razne izveštaje. Da bi elektronsko učenje bilo uspešno.ILT) obuhvata oblike neposredne komunikacije.Subotica . što zahteva dva ili više učesnika u istoj prostoriji u istom trenutku. Funkcije elektronskog učenja Klasično obučavanje komunikacija ’’Papirno’’ obučavanje CBT ILT Upisivanje * * * * Odre ivanje termina Zadaci * * * Asinhrona Distribuiranje komunikacija sadržaja * * * * * Sinhrona * * * Osnovni se kurs distribuira online. Kategorija obrazovanje pomoću računara (Computer Based Training . obuhvata i upotrebu medija kao što su video i audiotraka.mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za svakog korisnika (za studente. ili kao jednostavan web (HTML) sadržaj ili. • testiranje i ocenjivanje . osim materijala na disketi i kompakt disku.korisnici treba da imaju pristup funkcijama i resursima koji odgovaraju njihovim ulogama u obrazovnom procesu. kategorija obrazovanja pomoću instruktora (Instructor Led Training .CBT). Slično. Važno je postići to da se sistem za elektronsko učenje može koristiti čak i tada ako se sadržaj ne namerava online distribuirati. potrebna je ekvivalentna online infrastruktura koja se koristi za upravljanje i administraciju klasičnog obučavanja. Time se treba omogućiti nadzor aktivnosti. ako to infrastruktura (propusna moć) omogućava. Ključna je prednost online distribucije mogućnost upravljanja u realnom vremenu ukupnim obrazovnim procesom. • okruženje koje podržava obuku . instruktore i voditelja obuke). • proces upisivanja . • mehanizam nadzora sigurnosti .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kada su knjige. kao multimedijalni kurs. • praćenje procesa obrazovanja.studenti treba da imaju mogućnost me usobne komunikacije. te bazu podataka za upravljanje i administriranje s mogućnošću pravljenja raznovrsnih izveštaja. priručnici i videoprezentacije ostavljeni u centru za obuku. Potpuno oblikovani sistemi za obrazovanje pružaju mogućnost upotrebe mnoštva alata koji dopunjuju klasične aktivnosti u obrazovanju. učestvovanja u nastavi i postavljanja pitanja svojim predavačima.student i odeljak koji se upisuju moraju biti u mogućnosti pristupiti obuci. • nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursevima. U sledećoj tabeli navedene su neke važne funkcije elektronskog učenja i način klasičnog obrazovanja koji one mogu uspešno koristiti. Na taj način voditelji mogu pratiti napredovanje studenta tokom kursa jer se sve nalazi u bazi podataka. Takva infrastruktura zahteva sledeće: • proces registracije . a učenik prepušten vlastitoj knjižari i opremi.merenje uspešnosti u obrazovanju. Okruženje obuhvata katalog 176 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

Osnovne informacije su dostupne kako bi se učesnici mogli sami adekvatno pripremiti. Testiranje i ocenjivanje mogu biti podržani za vreme časa i u planiranim intervalima posle časa. te izme u učesnika i instruktora. 151. videti plan obuke i preuzeti obuku u svoje vreme. Video streaming tehnologija može se koristiti za digitalizaciju ’’žive’’ prezentacije (uključujući i PowerPoint prezentacije) i distribuciju preko mreže.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kurseva. 152. lozinku i web adresu. prednosti i mane Pojam i suština obrazovanja na daljinu 177 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . zakup propusnog raspona potrebnog za tu vrstu nastave još je vrlo skup (?). tako da za njih to nije pogodan model. ’’Čas’’ može posetiti neograničen broj učesnika. Jednom snimljena digitalizovana prezentacija može se koristiti neograničen broj puta bez novih investicionih troškova. spisak studenata sa podacima o njima. Učesnici zatim mogu postaviti pitanja na koja prezentator odgovara online (konferencije u realnom vremenu). Osim toga. teško planirati obuku u tačno odre eno vreme (sinhrona virtualna nastava). Pre ’’žive’’ nastave instruktor može usmeriti kurs prema specifičnim potrebama grupe na osnovu rezultata testiranja. Šta je objektivna informacija u nastavnom procesu? Šta je subjektivna informacija u nastavnom procesu? Učenje i računar. Javna elektronska oglasna tabla omogućava grupnu komunikaciju. student treba imati svoj identifikacioni broj. U terminu za čas učesnici se prijavljuju na sistem. zbog prirode posla. 153. Podržano je preliminarno (kvalifikaciono) testiranje kako bi instruktor mogao proceniti predznanje učesnika. Iako oprema krajnjeg korisnika (učesnika) nije više skupa. Komunikacija i vežbe mogu se izvoditi kao i kod drugih modela. Vežbanje (’’domaći zadaci’’) i ocenjivanje. čime se olakšava administracija obuke. PITANJA 150. Materijal za obuku treba biti na raspolaganju studentima preko interneta/intraneta.Subotica . Učesnici se prijavljuju na kurs prema planu koji je online postavljen. Javna oglasna tabla i instruktor omogućuju online komunikaciju izme u učesnika. beleške o obuci i priručnike koji se distribuišu online. tako e. Student treba pristupiti sistemu. ili offline (elektronska pošta). Da bi pristupio sistemu. Tehnološki najzahtevnija i najskuplja verzija elektronskog učenja je virtuelna nastava u realnom vremenu koja koristi videokonferenciju preko mreže. se obavljaju online. nekim je firmama i ustanovama. Podrška instruktora omogućava se preko privatnog foruma unutar kojeg studenti mogu direktno postavljati pitanja instruktoru i dobijati odgovore elektronskom poštom.

www. te upravljati filmom pomoću manipulacije slikovnih elemenata u filmu. Proizvodi koji rade pomoću te tehnike označavaju se kao stvarnost obogaćena virtualnom stvarnosti (virtual reality). sadržajne komponente i komponente korisničkog interfejsa. ili se granaju prema drugim filmovima. nije povezano s multimedijom. pre svega. označavala kao interaktivni videodisk ili kao interaktivna videodisk tehnologija. Softver u području obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i naziva se obrazovni softver. te istraživanjima na planu teorija učenja.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 14.. glasi: ’’Obrazovanje na daljinu je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima’’. psihologiji i pedagogiji. likove da govore i hipertekst je postao hipermedija. Pojavom prvih animacionih programa tipa Flash. na neki način dostignut već u multimediji i obrnuto. itd) svima onima koji to žele i to na način i u vreme koje ne remeti preostale dnevne aktivnosti. započinje hipertekst. Ovi zahtevi su uslovili organizaciju obrazovnih aktivnosti nezavisno od mesta i vremena. npr. temeljenu na logici. jasno pokazuje da je to najnapredniji oblik programiranja. pre svega. Tako se pod pojmom obrazovnoga softvera podrazumevaju i gotovi računarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastavnih sadržaja. i nije se govorilo o multimediji. srednja škola. npr. Novije verzije digitalnih filmova.. slikovni elementi. U vreme kada su hteli kombinovati videodisk s programom. i to u skladu s objektno usmerenim načinom mišljenja. se temelje na objektno orijentisanom načelu. Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association. Taj se opis može razumeti kao rezultat modernog. jedini je cilj bio integrisati film i program na jednom monitoru. Ta se tehnologija tada . sličan način rada bio je primenjen i za grafiku: miš je pokretao slike. a video na drugom.. U objektno orijentisanom svetu računarskih programa u jednom pogledu su jednaki tekstovi. fakultet. 178 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . odnosno. a obuhvata programske jezike i alate. dok virtualna stvarnost u potpunosti veštački generiše prohodne prostore kao animacije. na žalost. te odre enu organizaciju nastave i učenja. a time i postupak (radnju). dodirivanjem mišem osetljivih tekstualnih mesta. u obliku postavljenog trodimenzionalnog grafikona kao ’’Annotation der Realita’’. zato što fizički svet predstavljaju u obliku videa. One su za pokretanje miša navigacioni prostor: raspolažu osetljivim površinama koje pri kontaktu s mišem daju podatke. Pitanje može li tradicionalni obrazovni sistem odgovoriti spomenutim zahtevima je potvrdno! Iskustva govore da je to moguće zahvaljujući primeni savremenih tehnoloških rešenja u procesu učenja. novim hardverskim rešenjima i razvoju softverskih alata za projektovanje. To načelo vredi i za digitalne filmove. Tako. ili šalju poruku (message) drugim objektima. tako e. dugmad. koja po mišljenju autora te studije jednostavno i dobro odre uje spomenuti pojam. objektno orijentisanog programiranja koje. Ovde se želi izvesti definicija multimedije i hipermedije iz najnaprednijeg stanja razvoja. Jedna od definicija.org) definiše pojam učenja na daljinu kao ’’dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu’’. U posljednjih nekoliko godina dolazi do intenzivnog razvoja raznih modela obrazovnog softvera zahvaljujući. primerice Apples Quick Time VR.polovinom 80-ih godina prošloga veka. čine realne prostore prohodnima (upotrebljivima) i toj stvarnosti dodaju podatke.Subotica . PERSPEKTIVE INFORMATIZACIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA Odlika Savremenog informatičkog društva je da je omogućilo permanentno obrazovanje i nakon redovnog školovanja (osnovna. ali se mislilo na nju. program se pojavljivao na jednom monitoru.usdla. to su sve objekti koji dodirom isključuju Skript.

• semantičku kompoziciju. pri čemu je 179 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . prema stepenu nadzora učenja koji programi dopuštaju. To su: pasivni tutor (vodič). interakcije i integracije banke podataka. Schulmeister razlikuje nekoliko vrsta multimedijalnih programa učenja. • vremensku kompoziciju. igra (zabavno učenje).pretraživač (browser). Obrazovni softver sadrži različite nastavne programe namenjene odre enim korisnicima. učenje kroz samoupravljanje (samoučenje). ITS’s. prezentacije. učenje uz rad (learning by doing). Microworlds. Ona se deli na ispremeštane operacione sisteme. Iskustva u nekim razvijenijim zemljama govore da se obrazovni softver projektuje i razvija pod značajnim uticajem nauke. Application Tools. ili prema didaktičkim konstruktivnim načelima. Osim toga. Bodendorf (1990) razlikuje programe prema njihovim interakcionim metodama u pomoći (učenje kroz upućivanje). inteligentni dijalog (sokratovsko učenje). a za ilustraciju navodimo sledeći primer. • multimedijalni mail-sistem. To su: Drill & Practike (dril i vežbanje). Tutorials. • hipermedija . Ferguson razlikuje multimedijalne oblike učenja na skali. što je posledica razvoja informacione nauke u obrazovanju. Desktop Video. tako e.Subotica . • multimedijalni produkcioni alati. Parametre Based Simulations. igre za učenje i simulacije. otkrivanjem). Naučnik Gloor (1990) razlikuje četiri kategorije multimedijalnih programa prema didaktičkoj primeni. Gibbs i Tsichritzis (1994) klasifikuju sledeće tipove multimedijskih aplikacija: • interaktivni videodisk. U opsežnoj literaturi u svetu postoje vrlo različiti pristupi klasifikaciji obrazovnog softvera u hipermedijskom sistemu. • multimedijalne prezentacije. Browser). • multimedijalni operacioni sistemi. Tutorials. Ovde je nabrojano sve što ima neposredne veze s multimedijom. Training (učenje kroz vežbu). 1989). sinhronizacije. aktivni tutor (vo eno učenje). Mail. predlažu da se multimedijalne aplikacije klasifikuju prema vrsti kompozicije. • kompoziciju temeljenu na komponentama. • desktop konferencijski sistemi. to su: Drill & Practic. • prostornu kompoziciju. ili prema stepenu nadzora učenika (Schulmeisteer. Gibbs i Tsichritzis. • desktop videosistemi. Micro Discovery Activities. Kriterijum nadzora učenja kao parametar za skaliranje metoda učenja nije ništa novo. pri čemu pod kompozicijom podrazumevaju sledeća obeležja: • mehanizam. rešavanje problema. na hardverske učinke (videodisk. Programming Enviroments. te na alate (autorski sistemi. • multimedijalne autorske sisteme. Conferencing) i infrastrukturne učinke (Services).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kao i programi koji pomažu i usmeravaju individualnu fazu učenja. simulacija (učenje pronalaženjem. • multimedijalni servisi. na sadržajne i funkcionalne učinke (igre. • elektronske igre. Desktop Conferencing). • proceduralnu kompoziciju. Multimedijalne aplikacije mogu se klasifikovati.

te bi razlike nestale. muških i ženskih grupa. ali ne i stvaranje ličnih hipertekstova. • elektronske knjige. njegovim uključivanjem u svakodnevni školski život. što je inače teško postići na neki drugi način. Neki prototipovi tutorskih sistema pri radu razvijaju model o tome šta učenik radi i prikazuju učeniku liniju rasu ivanja koja se koristi. koji obavlja program preko učenika. oni ne daju toliko slobode u učenju kao hipertekst. mogu dati neke primedbe. Hipertekstualni sistemi omogućuju aktivno opho enje s informacijama. kao i onemogućavanjem svakog prestiža u korišćenju računara. • hipertekstualni sistemi. Ovde se. Utvr eno je da računar može motivisati i one učenike kod kojih su se sve druge metode pokazale neuspešnima ili manje uspešnima. To su: • programi za dril i vežbanje. Tip softvera koji je označen kao kurs (Courseware). npr. Zbog toga što su ti sistemi u osnovi ograničeni hipertekstualni oblici. Računari bi trebalo da budu indirektna i direktna pomoć nastavnicima u omogućavanju individualizovanog rada učenika. a učeniku nude više mogućnosti za ličnu navigaciju. iako je to još rano reći. tj. To bi trebalo da bude neka vrsta pomoći u razvoju metakognitivnih sposobnosti. katkada će potrošiti ceo čas ili više koncentrišući se na programiranje ili koriščenje računara u druge svrhe. Jedan takav tip softvera označava se kao kognitivni alat i pripada klasi interaktivnih programa. • Guided Torus. • prezentacije. Učenici koji iz bilo kojeg razloga ne mogu zadržati pažnju na nekom zadatku duže od nekoliko minuta bez direktnog nadzora. mogle bi se mnogo lakše preovladati informacionim alatom. tako e. • kiosk sistemi.Subotica . Aktivnost 180 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • interaktivni programi. uslužni programi i drugo. isključeni su svi alati. Korišćenje takvog alata rezultiralo bi uspešnijim razvojem veština rešavanja problema. Razvoj simulacionog softvera i dostupnost mernih instrumenata na bazi računara omogućuju učenicima da individualno ili u malim grupama razvijaju svoju intuiciju i maštu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kriterijum razlikovanja teorijski jednak: stepen interakcione slobode kojom učenik raspolaže u odnosu na program stepena nadzora. Indirektnu pomoć pružaju inteligentni tutorski sistemi i simulacije. Poboljšanja tutorskih sistema unaprediće proces učenja i učenje učiniti potpunijim i pogodnijim. naročito ako učenici rade u malim grupama i ako su podstaknuti ne samo da opisuju svoje postupke nego da ih i komentarišu. Programi za dril i vežbanje nastali su na bihejviorističkom modelu. Moguće je. ipak. koji svakom učeniku omogućavaju napredovanje u skladu sa znanjem kojim raspolaže. Učenje se odvija u malim koracima s učestalim povratnim informacijama. zasnovani na ramovima/okvirima). Vrlo dobri rezultati već su postignuti tutorskim sistemima bez upotrebe pojmova iz područja veštačke inteligencije. Kiosk sistem i Guided Torus su sistemi. a naglasak je na programu učenja. s čvrsto ocrtanim elementima (jedinicama) učenja. Korišćenjem računara na najrazličitije načine. na koje učenik ne utiče. • kursevi. da će tutorski sistemi zasnovani na dijalogu. • simulacije. Razlike izme u grupa. a razlike u povlašćenom položaju znatno bi se smanjile. bez nastavnikovog vo enja u sitnim pojedinostima njihovog rada. radi najviše s okvirima/ramovima (Frames). Direktna pomoć omogućena je nadgledanjem učenikovog rada preko računara. zaključcima učenika i nizu koraka pri učenju učenika te prednosti još više umnožiti.

na način raspodele zadataka. Ako je učenicima omogućen širok pristup bazi podataka. Upotreba računara u nastavi zavisi i od njihove dostupnosti. kao što već postoje neke inicijative na tom planu. • priroda učenja putem društvene interakcije uz upotrebu računara. • na jeftinim i univerzalnim instrumentima za merenje. nastavnik neće morati prilago avati aktivnosti zavisno od dostupnosti računara. Na kraju. • na bazama podataka koje sadrže opis i procenu obrazovnog softvera i primedbe na aplikacije iz učionice. Široka upotreba računara utiče na način komunikacije u učionici. • oblici računarskog iskustva koji pomažu u izgradnji pojmova i procesa nauke.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO na računaru može povećati motivaciju. dijalogu. kao i na kompjuterski baziranim instrumentima. Očekujemo.Subotica . 181 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • na istraživanju sistema virtualne stvarnosti u funkciji unapre ivanja obrazovnog procesa i sistema. preko 2-3 sata nedeljno. Jedna od najuočljivijih promena koju računar unosi u učionicu je nov organizacioni oblik učionice. Dalji razvoj bi trebalo zasnivati na sledećem: • na inteligentnim tutorskim sistemima i simulacijama. Ako ima nekoliko računara u učionici. U tome se mogu uočiti pedagoške osnove za razvoj obrazovanja na daljinu i razlozi za njihovu implementaciju u našu praksu. Jedan računar u učionici može koristiti nastavnikovoj demonstraciji i biti svojevrsna centralizovana aktivnost. na raspored različitih aktivnosti učenja. vidovima rasu ivanja i učenja. jedan ili više može služiti za prikaz ili analizu podataka. na društveno-radne nastavne oblike. što bi koristilo i drugim aktivnostima. da se u obrazovnoj politici i strategiji obavezno na u istraživački programi koji bi potpomogli ostvarivanje takvih poduhvata. upravljanje i prikaz. Tako e se može očekivati da će pristup tekućim informacijama u različitim raspravama biti snažan podsticaj učenicima koji nerado traže informacije u bibliotekama. Buduća istraživanja bi trebalo da se zasnivaju na sledećem: • računarska teorija mišljenja i učenja. posebno kako se učenje može poboljšati psihologijom i pedagogijom zasnovanom na računarskom modelu. a drugi za pisanje. • raznovrsnost sistema simbola i jezika upotrebljenih u interakciji s računarom i njihovo prilago avanje učenju. uključujući one zasnovane na računarskim modelima. simulirano upotrebom računara može snažno motivisati učenike da se zanimaju za učenje svojih kolega. • na specijalnim programima za prikupljanje i analizu tekstualnih i numeričkih podataka za izgradnju i izvo enje simulacija. društveno me udelovanje. Sve će više nastavnika shvatiti da njihova uloga voditelja postaje važnija negoli ikada. Ako svaki učenik ima slobodan pristup računaru. simulacije. s pravom. • na radu na instrukcionom dizajnu i modelima učenja. uloga nastavnika i priroda naučnog obrazovanja će se menjati. do neograničenog vremena. Predočavano je da bi uvo enje simuliranih eksperimenata na računaru praćenih tekućim eksperimentima moglo povećati zanimanje. jer bi učenici odmah počeli razvijati važne pojmove i pretpostavke. za projektovanje. programiranje i dr. nastavnik i udžbenik više neće biti glavni izvor znanja. na način ocenjivanja. U sledećim desetlećima. Nastavnicima je potrebno vreme i podrška u vo enju eksperimenata da bi usvojili nove nastavne rutine. prolazeći kroz faze primene računara u kojima će se pristup učenika računaru kretati od nekoliko minuta nedeljno.

pa i naše. nažalost. na ostvarivanju koncepata obrazovanja na daljinu i razvoju informatičkih tehnologija i softverske podrške.Subotica . Projekti bi trebalo da obuhvataju opsežna istraživanja hardverskih i softverskih prototipova. na razvoju i primeni elektronskih udžbenika. koji na taj način dokazuju važnost tog segmenta modernizacije obrazovanja. razvoj sadržaja podržanih nastavnim planom i programom. te profesionalni razvoj nastavnika. Zanimljivosti: Monitor sa 3 ekrana Apple. Sve zemlje bi trebale biti podstaknute da odrede dugoročne primenjene projekte radi povezivanja osnovnih istraživanja i razvojnih prototipova sa nastavnom praksom. Iako bi takve projekte prvenstveno trebala podržati vlada kao elemente strategije u politici razvoja obrazovanja neke zemlje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • • • na razvoju autorskih sistema. kružni monitor 182 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . to se doga a uglavnom usput i zahvaljujući velikoj upornosti pojedinih istraživača.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Mobilni telefon/kompjuter sa ekranom na razvlačenje Samsung. model kompjutera 183 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .

olovka sa 1.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Elektronske novine Mp3 player Nokia.3 MB memorije koja pamti vaš zapis 184 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

Instrukcioni dizajn i modeli učenja 185 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Perspektive informatizacije vaspitaja i obrazovanja 155.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 154.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful