You are on page 1of 45

DIGITALNA LOGIKA Procesori, racunari, uopste, digitalna tehnika su uredjaji paradoksalni, sa mnogo neocekivanih stvari.

Oni su prema nama neuporedivo brzi. Ljudi imaju intuiciju, predrasude, bazirane na sopstvenom iskustvu, a racunari su brzi pa intuicija vara cesto. Procesori su najkomplikovaniji uredjaji na izvestan nacin, a sa druge strane su mnogo jednostavni. Kompleksni uredjaji su oni uredjaji koji imaju mnogo sastavnih delova. Ukupan broj delova u jednom racunaru moze da bude milijarda (samo procesor ima par stotina miliona delova). Ali sa druge strane, imamo da iako je taj racunar napravljen od milijardu delova, svi elementi su prakticno jednaki (isti), taj isti deo se ponavlja milijardu puta (to je paradoks). Takodje imamo i dodatnu cinjenicu – kod racunara imamo pitanje sta je gradivni element (pitanje za sebe, sta je taj element, kako da ga poboljsavamo), a drugo pitanje je kako sastaviti te gradivne elemente (ne zanima nas sta je taj gradivni element, vec kako da ih rasporedim). Ova dva pitanja su u potpunosti odvojena. Razvoj racunarske tehnologije zavisi od razvoja tog gradivnog elementa (ovo je veoma dinamicko, brzo napreduje), a drugo pitanje (kako da sklopimo) je staticka oblast i taj deo se ne menja (isto je bilo i pre mnogo godina). Samo u racunarstvu imamo ove dve oblasti koje nisu povezane i potpuno se odvojeno razmatraju. Gradivni element Sastavljanje gradivnog elementa Dinamicka oblast Staticka oblast

Znaci, jedno je pitanje gradivnih delova, a drugo je pitanje slaganje tih gradivnih delova, tj arhitektura. Klasicna digitalna logika se bavi arhitekturom (slaganjem elemenata), medjutim, ona ne ide mnogo nisko. Mi cemo ovde da uradimo i to nisko, da bismo bolje razumeli. U tom gradivnom elementu je sadrzan sav napredak tehnologije i sve sto se desava u racunarima. Tu se uplice eksponencijalni razvoj. Razvoj racunarskog hardvera je eksponencijalan. Mooreov zakon (podpredsednik i koosnivac Intela) – performanse racunarskog hardvera se udvostrucuju svakih 18 meseci (nije dramaticna izreka, ne zvuci narocito). Mi intuitivno nemamo predstavu eksponencijalnosti (10 na 100 nam je isto sto i 10 na 105, ali nije tako). Za Mooreov zakon su ljudi smislili jednu recenicu (da bi pobedili nasu intuiciju). Uzeli su da uporedjuju racunare i automobile. 1945 je pocetna godina nastanka racunara. i uzeli su do 1995 godine (50 godina). Uzeli su ovaj raspon od 50 godina da bi uporedili automobile i racunare. Uzeli su listu parametra koji se uporedjuju (automobili – cena, brzina, racunari – memorija, koliko kostaju…). Ispisu se ti svi parametri za automobile i racunare za 45 godinu i za 1995 godinu. i doslo se do recenice: Da su se automobili razvijali onom brzinom kojom su se razvijali racunari, isli bi 700km na h, trosili bi pola deci goriva, kostali bi 2 dolara, a prevozili bi 300 putnika (ovom recenicom se pokazuje kako nasa intuicija nama ne dozvoljava da shvatimo razvoj racunarstva). Dakle, racunari se strahovito brzo razvijaju, a ceo razvoj je skoncentrisan u jednom jedinom grdivnom elementu. Stvari se eksponencijalno unapredjuju samo sa strane tog gradivnog elemnta, a ono kako ih slazemo se ne poboljsava. Postoji isto jedan stari primer eksponencijanog. Prica o navodnom izumitelju igre saha. Pre par hiljada godina, neki covek je izmislio sah, i pokazao je tu igru nekom caru. Ovaj je hteo da ga nagradi, ali taj izumitelj je rekao da bi hteo jedno zrno psenice na prvom polju, a drugom 2 zrna, pa 4, pa 8, 16, pa 256 zrna… Ovde se radi isto sto i u Moorevom zakonu (eksponencijalno, pa to ide u beskonacnost jako brzo…..). Kada su ljudi uzeli to pa preracunavali, isplao bi da je na tu sahovsku tablu stajalo psenice kolika je 200 – godisnja proizvodnja psenica (ovo je primer koji objasnjava koliko mi intuitivno ne razumemo eksponencijalno). Isto tako postoji jos jedan primer. Problem putujuceg trgovca. Posmatramo 20 gradova. Neki putujuci trgovac mora da obidje sve gradove. Za svaki par gradova se zna cena putovanja. Problem je da se nadje najjeftiniji put, tj da najmanje para potrosi za taj put. (ovaj zadatak deluje veoma razuman). Mnogi bi se uhvatili da to izracunaju za neku nadoknadu (naivni za 100 evra, manje naizvni za 10000 evra…). Za resenje ovog problema bi trebalo 1000 godina, jer je ovaj problem eksponencijalan. Kada izanaliziramo, iz prvo grada moze da ode u bilo koji od 19 gradova, pa iz drugog u bilo koji od mogucih 18… Broj fiksiranih ruta je 19!. To je veoma neugodan broj. Stilingova formula, n! se prilicno ponasa kao n na n!!!! Kada napisemo ovo ne deluje strasno, medjutim nevolja je sto nemamo intuitivan osecaj beskonacnosti. Najbrzi racunar bi radio 1000 godina, pa se tako ovaj problem smatra neresevim. Ovo su bili razliciti primeri eksponencijalnog, koji pokazuju koliko trebamo da budemo obazrivi sa ovim. Sa ovim treba isto da povezemo pojam logaritamski (suprotno od eksponencijanog). Sa eksponencijalnim nema spasa, a kada uspemo nesto da stavimo pod logaritam, onda je mnogo jednostavnije. Naivne stvari su pod eksponentom neuhvatljive, a strasne stvari su pod logaritmom

resive. Uzme se neki broj do 1000 (postavljaju se pitanja i onaj ko zamislja broj odgovara sa da ili ne, i onaj koji postavlja pitanja pogodi broj). Ova pitanja ce da naprave logaritamsku pretragu (svakim pitanje prepolovi interval – da li je broj veci od 500, da li je veci od 250, suzavamo hiljadu na interval jedinice). Na ovaj nacin sa logaritmom se i kontrolisu cipovi. Uzememo procesor od milion ili 100 miliona elemenata, i znacemo uz princip logartma tacno koji je koji i cemu sluzi koji logaritam (procesor je hijerarhijski sredjen, znamo da se on deli na 5,6 delova, pa se svaki od tih delova deli na jos nekoliko delova, pa sve tako….. i tamo logaritmom u nekoliko desetina koraka mozemo tacno da vidimo sta je koji element). Ovde sve posmatramo kao drvo sa korenom i odredjenim faktorom (na koliko se grana stablo grana), i onda mozemo brzo da dodjemo do detalja (listova, npr naredbi). Ovo sve pomaze kod velikih sistema. Sve kod velikih sistema dobro funkcionise jer su ti sistemi hijerarhijski organizovani i lako mozemo da dodjemo do bilo kog elemenata u samo nekoliko koraka. Kada su razmotrene ove osnovne zakonitosti, idemo ka objasnjavanju tog gradivnog elemnta, kako radi, itd. IV PREDAVANJE – 21.03.2007. god. Dakle, poceli smo digitalnu logiku proslog casa, ali ne njen klasicni deo, vec deo koji joj prethodi. Sada bi trebalo da se prekidac, kao osnovna gradivna jedinica detaljnije pogleda. Osnovni gradivni element jeste prekidac. To je prekidac specijalnih osobina (nije kao prekidac za svetlo, cesma za vodu je isto prekidac – ili pusta ili ne pusta vodu). Ovde nam treba prekidac, koji se kontrolise onim sto on sam kontrolise, da bi bila omogucena kontrolna sprega (svaki prekidac nesto kontrolise, slavina voda, svetlo, struja, ali se oni kontrolisu necim drugim, mehanickom silom,…). Sa gledista arhitekture kazemo, dajte nam 100000 prekidaca, i napravicemo neki procesor. A sa gledista gradivnog elementa, ljudi naprave prekidac i ne zanima ga gde ce da ide. Tokom istorije je bilo raznih vrsta prekidaca. Razvojoj je bio ili kvantitativan ili kvalitativan – naizmenicni napredak (bilo kvalitativan, bilo kvantitativan). Kvalitativan razvoj (kada je napavljen sustinsko drugaciji prekidac), pa kvantitativan… Ovaj prekidac moze da prekida bilo sta – najzgodnije bi bilo struju ili napon. Pitanje bi bilo, koji bi bio najjednostavniji prekidac za struju koji zadovoljava one gore uslove. Ovakvi prekidaci postoje odavno, i interesantno je da sada ljudi imaju manje kontakta sa tim prekidacem i manje znaju o njemu nego pre mnogo godina. Prekidac koji zadovoljava ove osobine zove se relej. Danas su ti releji sakriveniji. Relej je elektromehanicni uredjaj, koji radi po principu releja, gde se magnetom privalci neki kontakt koji se onda spaja i razdvaja. Relej je naprava koja se koristi za prekidanje ili uspostavljanje strujnog kola putem elektromagneta koji otvara i zatvara strujne kontakte.

Princip rada releja. U gornjem dijelu slike, relej je isključen. Kontakti dalje od elektromagneta (žuti cilindar) su otvoreni. U donjem dijelu slike relej je uključen, kotva pomjera srednji kontakt koji sad uspostavlja vezu sa desnim. Desni par kontakata je dakle normalno otvoren. Ranije su se releji prodavali na ekskluzivnim mestima, pa su bili vidljiviji (ima ih na autu, kontrolisu paljenje svetla…). Relej je vrlo jednostavan uredjaj, imamo kalem u kome imamo neko jezgro, pa pleh, pa metalni pokrivac, pa kontakt. Pitanje kod releja je da li struja moze da tece, kontrolise se elektromagnetom, a elektromagnet se kontrolise strujom (uslov da kontrolise sam sebe je ispunjen – da li tece struja se kontrolise elektromagnetom, a elektromagnet se kontrolise strujom (samim sobom)). Dakle, ovo je resenje i potrebno je samo da se on fabricki proizvede. Postoji shematski simbol za prekidac (struja tece izmedju a i b, a kontrolise se tackom c). Mi sada kazemo sa aspekta arhitekture da je prekidac dat i sada ih samo slazemo. Sada moze da se razmatra da li moze da se napravi neki drugi prekidac (imamo a,b,c i to je to, samo pitamo da li moze da bude brze,jednostavnije, tj pokusavamo da optimizujemo ove parametre). Kroz istoriju se pokazalo da je tu moglo da se pronadje nesto sustinski drukcije – kada se prekidacki element sustinski menjao, radi se o novoj generaciji racunara (kvalitativni pomak), pa se onda to sustinski drukcije kvantitativno poboljsava. Ovo sa relejima se koristilo, sada se naravno ne koristi i to se zove nulta generacija racunara (nisu pravi racunari, ali nisu mogli ni da se zanemare, pa su zato nazvani nultom generacijom, vreme pre drugog svetskog rata). Ovaj relej funkcionise, ali iako se on kontrolise i prekida se strujom, ovaj uredjaj radi elektronski, ali radi i mehanicki, a mehanicki uredjaji ne mogu da budu mnogo kvalitetni. Zato sto ovi uredjaji mehanicki prekidaju, ne mogu da budu mnogo brzi (zvonce na vratima radi na ovom istom principu). Ovaj uredjaj moze stotinak puta da prekine u sekundi (dobro je u odnosu na coveka, ali je ograniceno). Krenulo se na trazenje necega drugog. Pred kraj drugog svetskog rata, do 1945 godine, uzet je drugi uredjaj elektronka – elektronska cev (koristio se u radio elektronici). Isto je jednostavne konstrukcije, npr trioda. Iz jednog staklenog balona se izvuce vazduh (napravi se vakum, da se e ne bi sudarali sa vazduhom). Napravi se elektroda koja ce da propusta elektrone. Mora da se podgreje da bi lakse otpustala elektrone. Ovo je nekakav provodnik (kroz vakum se propustaju elektroni). Na ovaj nacin smo dobili istu stvar kao kod releja, A,B, i C (isto kontrolise struju i kontrolise se strujom). Razlika u odnosu na relej je sto je ovaj uredjaj potpuno elektronski. Ovaj uredjaj moze da ide i milijardama puta u sekundi (sustinska razlika). Ovi uredjaju su npr od releja x2 skuplji, x2 veci, ali je to zanemarljivo u odnosu na sto sto su milion puta brzi. Ovo je prva generacija racunara (1945, ENICAC je prvi predstavnik tog racunara, ENIAC je imao 18000 elektronki). Veliki broj tih elektronki na jednom mestu, mnogo struje trosi i veliki toplotu oslobadja, pa se onda radilo na smanjenju potrosnje, manjem zagrevanju i to je sve deo tihog razvoja unutar jedne generacije (kvantitativni skok). Posle ovoga je doslo do pojave tranzistora. Ideja prekidaca moze da se uradi i na drugim principima. Jos je 1928 godine razmatrana ideja kako bi mogao da se napravi neki novi tip prekidaca (u praksi tada nije moglo nista da bude od toga). Uzme se plocica od nekog materijala (poluprovodnici, silicijum,

germanijum). Napravi se kanal koji ce da ima visak elektrona. Onda se napravi drugi kanal koji isto tako ima visak elektrona. Ta mesta koja imaju visak elektrona bi trebala da provode struju (struja je ustvari prebacivanje elektrona sa jednog mesta na drugi). Stavimo zicu preko koje tecu elektroni. Dakle, 1928 godine ideja nije mogla da se realizuje (3 kockice od germanijumskih materijala i pronadjeni su komplikovani zakoni). Ovo 1928 godine se isto zvao tranzistor i Belove lab zbog komercijalizacije nisu mogle da ga proizvode. i kasnije je moglo da se koristi. Ovo je kvalitativni skok. Elektronka je bila npr 3x3cm, a tranzistor je bio mnogo manji od elektronke po zapremini. i tranzistor nema zagrevanje kao elektronka (1000x manja zapremina, manja putrosnja i manje zagrevanje). Prelazak sa elektronke na tranzistor je poboljsanje od nekoliko miliona. Ovo je potpuno nova generacija racunara. Druga generacija racunara – tranzistori (od sredine 50tih godina, pa nadalje). Obicno se prihvata danas, da posle tranzistora postoje jos 3. i 4. generacija. Kod trece generacije se ne radi o sustinski novom gradivnom elementu. Generacije se baziraju na tipu gradivnog elementa koji se koristi. Kod 3. generacije imamo drugaciju organizaciju postojeceg prekidackog elementa. Treca generacija je modularna tehnologija. Nama ne trebaju prekidaci kao pojedinacni delovi (njih cemo u svakom slucaju sastavljati). Zasto mi da vec u fabrici ne sastavljamo te delove, kada nam u svakom slucaju trebaju sastavljeni. Ovako dobijamo nekakve ustede, jer tranzistore spajamo vec u fabrikama (u fabrici ih spojimo na maloj plocici, tranzistori su bili u metalnoj kapici da bi mogli da njima da manipulisemo – 1cm velicine. Bez tih kapica bi bili samo velicine ciode i stavljamo ih u kapice samo zbog toga da bi mogli sa njima da fizicki manipulisemo). Ako ih spajamo u fabrici, ne trebaju nam kapice, jer fizicki ne trebamo da manipulisemo, i zato samo te tranzistore (velicine ciode) stavljamo na male plocice, i onda tim grupama tranzistora na plocicama na manipulisemo. Ovo je pomak jer je opet 1000 puta manje, iako se isto radi o tranzistorima. Ovo je treca generacija (ranih 60tih godina). Kasnijih 60tih i 70tih godina dolazi cetvrta genracija – VLSI. Ovde se vracamo na staru ideju tranzistora cija je najinteresantnija osobina da je on dvodimanezionalan (planaran). Treca dimenzija je toliko tanka, pa se zove dvodim (kao boja na zidu koji farbamo). Bitno je sto on moze da se pravi postupkom koji lici na fotografski postupak (posto je dvodim) – kvalitativni postupak. Ovde raskidamo vezu 1 na prema 1 sa prekidackim elementima (ranije je sve bilo 1 na 1). Ovde ih pravimo sve odjednom (ne jedan po jedan). Dakle, ovde imamo jedno pravljenje i nas se ne tice koliko imamo tranzistora u jednom pravljenju (primer sa slikanjem slike i snimanjem fotografije fotografijom). Ovde je kvalitativna razlika. Cetvrta generacija se bazira na tehnologiji gde se svi prave odjednom. Ustalilo se da se generacije smenjuju sa periodom od 5-10 godina. Medjutim, posle VLSIja nema pete generacije. Cetvrta generacija traje od kraja 60tih godina do danas. Mooreov zakon nije zaustvljen, jer su unustrasnje tihe promene burnije, a sustinske se ne menjaju. Ovde je sada faktor minijaturizacija. Ovaj faktor se linearno menja, a povrsinski elementi se menjaju kvadratno. Sa minijaturizacijom se pomocu tihih promena odrzava Mooreov zakon. Ovde je uvodni deo o VLSI, nastavak ce biti u sledecem kursu. Generacija 0 1 2 3 4 Vreme Pre II s.r do 45 od 50 rane 60 kasne 60, rane 70 Gradivni elemnt relej elektronka tranzistor tranzistor modularno VLSI sve odjednom Objasnjenje Elektro – mehanicki uredjaj Potpuno elektronski poluprovodnici, jos od 1928 Ukidaju se kapice, spajanje u fabrici Dvodimenzionalna tehnologija Skok Kvalitativan Kvalitativan Kvantitativan Kvalitativan

Ovo je zvanicna podela na cetiri generacije. Generacije racunara se definisu na osnovu prirode prekidackog elementa. Mnogi su pokusali da menjaju ovu definiciju i da smisljaju nove generacije koje ne postoje (neki kazu pojavile se mreze, pojavila se multimedija). Po literaturi se spominje peta generacija (ova generacija ne postoji, 80tih godina, kada je bilo vreme da se smene generacije, a smene nije bilo,ovo treba samo informativno da se zna), kaze se da je to bila softverska revolucija. Trebala je da bude bazirana na vestackoj inteligenciji i PROLOG jeziku (pokretac Japanska vlada). Bilo je dosta diskusija o ovome i zato je potrebno da se spomene. Bila je masa glupih clanaka o ovome (srecna buducnost, bice racunari svuda, bice prozori sa racunarom i PROLOGOM…., OVDE PLJUJE SVE TO). Ovde su bile kolateralne stete – PROLOG je bio ta steta (solidan jezik koji je

prekidac ne provodi.10. ova tehnologija cesme je dovoljna da se napravi prekidac. ono sto se nije desilo. jedna od mogucih). Sa x. aktivno stanje ne provodi) Simbol malog kruzica znaci inverzija (obrtanje signala). a moguce funkcije su: 0000. Ovo sto smo ispricali do sada se desavalo. ako imamo dve varijable x i y (4 kombinacije 00. preslikavanje iz jednog u drugi skup (specijalan slucaj kada je slucaj dvoclan. U skladu sa celom pricom. znanje je jedno (arhitektura). onda za k varijabli imamo. broj mogucih ulaza je broj varijacija sa ponavljanjem. Booleanska funckija – funkcija sa 2 elementa. tehnologija nije bila potrebna da bude na visokom nivou (prica o polju i cesmama – kako bi egipcani mogli da naprave racunar na polju velikom uz pomoc cesmi. Zato su racunari binarni uredjaji (uredjaji koji samo detektuju da li ima ili nema su jednostavni.f15. Isto se tako pokazalo da je finansiranje Japnske vlade ustvari samo malo (2 miliona dolara). stvari treba gledati objektivno. sve sto budemo pravili. jer na 2 mesta popunjavamo 0 i 1 na sve moguce nacine. a moglo je da se desi).0101.0100. Od k ulaznih argumenata ima 2 na 2 na k mogucih booleanskih funkcija (k=1 je 4.01. Pitanje bi bilo: Koliko ima logickih funkcija jedne varijable. Ovde je zavrsen deo o prekidacima. Moze da se uradi i ekstrapolacija na drugu stranu (unazad.01. f7=disjunkcija (or). Mi smo sada neke od njih proglasile za lepse. prazna je 0).propao zbog ovih prica). f1(x)=x (ovo je prihvatljiva funkcija. F0(x) ==0 (ne zavisi od x). nad dva elementa i kao rezultat dobijamo 2 elementa. pri neutralnom stanju kontrole ne provodi (aktivno stanje provodi) 2. bice ustvari logicke funkcije.f7…. f1(10). f2(x)=x nadvuceno (negacija) i f3(x)==1. (greska ljudi da je jedina funkcija jedne varijable samo negacija.vodom). Nije morala da bude struja u pitanju.0110.1111… – 16 funkcija (dobija se tabela). pri neutralnom stanju kontrole provodi (neaktivno stanje provodi. Svi bi se slozili da je to dozvoljeno odstupanje (ne podvala). Kod modifikacije neutralno provodi. Booleanska funkcija sa 2 varijable jeste kada ulazima dodelimo vrednosti (npr 0101). Imamo dva oblika (modifikacije) jednog prekidaca. Ako imamo funkciju od k varijabli.f1.f3. a k=2 je 16).y. argument moze da bude samo 2 (0 ili 1). Ovo je 15 logickih funcija dve varijable. a uredjaji koji mere nivoe su komplikovani). Nije vazno ime. napunjena je 1.f5. Ta ekstrapolacija moze da ide do 1910 godine.1000. pa kazemo. a kada ima struje on provodi (definiciji bi odgovoaralo i suprotno. memorijski elementi su kofe. Mogla je da se uzme cesma npr (prekidac koji se kontrolise onim sto sam kontrolise . moguce ulazne vrednosti su: 00. kada ima struje ne provodi. 00. fizicki je sve to isto).f3(11) – cetiri moguce funkcije jedne varijable. Elektronke su izmiljene 1910 godine. ali je nedostajala arhitektura – znanje. U praksi znaci ovako: za jedan arugment x. x. a moguce funkcije su (na 2 mesta treba da rasporedim jedinice na razlicite nacine). Kada pravimo funkciju.0011. on provodi).f2(01). kada nema struje. 10 je jubilaran (10 prstiju). a koliko logickih funkcija 2 varijable? Kod racunara. a 2 na 2 na k je broj mogucih nacina popunjavanja tablice sa ulazima. . Dakle. Mogli smo racunare ekvivalentne ovim racunarima da pravimo u Starom Egiptu (tehnologija prekidaca je postojala. Sada gledamo uvod u slaganje prekidaca. ne ranije. F0(00). Mogu da se daju imena f0. Ima jedna zakonitost.11. Ova ekstrapolacija izgleda kao sala.01. toliko imamo mogucih mesta (ponovo varijacije sa ponavljanjem). treba da se razbijaju predrasude. Moze i ovako i onako. i moglo je teoretski vec 1925 godine da se uradi sve sa elektronkama sto se uradilo 1945 godine. 10 je nasa izmisljotina (prica sa 3 hrpe kamencica). a tehnologija prekidaca je drugo). f9=ekvivalencija F6=eksluzivno ili. a kada ima struje ne provodi. Ne treba logicke funkcije (booleanske funkcije) posmatrati kako smo navikli. Ovo je ta modifikacija prekidaca. Neke od njih smo izdvojili i dali im imena (ovo je nasa proizvoljnost. jer barataju samo sa dve velicine. moramo malo da odstupimo.f4. Kada treba prakticno da pravimo nesto od tih prekidaca. !x). Sve se sastoji od jednog gradivnog elementa. moguci ulazi su 0 i 1. Vrste prekidaca : 1. vec je mogla da bude voda. mi ispisujemo 0 i 1 na sve moguce nacine.0111.0001. Racunari su po prirodi booleanski uredjaji.10. Bavljenjem racunarima. 10 nije jubilaran broj. to su cetiri moguce funkcije jedne varijable. Koliko smo imali mogucih ulaza. Sada se prelazi na klasicnu digitalnu logiku.11. i domen i kodomen su dvoclani skupovi – ovo je definicija booleanske funkcije).10. kada se zavrsi. Sa dve varijable (x i y). ako imamo k ulaznih varijabli (one su booleanske). da je f1 = konjukcija.f2. ali na duzinu koju smo malopre izracunali 2 na k je broj razlicitih ulaza. Kada nema struje na kontroli.z. a to je 2 na k (pogledati varijacije sa ponavljanjem). imamo 8 komada.f6. vec je vazno sta booleanska funkcija radi. koje su u fizickom svetu sve vredne i valjane. Funckije.0010. ali je skroz moguca. Fizicka modifikacija je minimalna. pregledamo kofe.11).

bilo je stanje kada smo imali +5v je jedanko logickoj jedinici. Najinteresantnija je negacija. Dodali smo fizicke velicine (0v znaci 0. moramo da dodamo i neke fizicke velicine (najveci deo razvoja.yu Kada se prakticno primenjuju prekidaci. Ako imamo x. Da bismo dobili f1(x). a kada je bilo 0. mora se malo odstupiti od onog osnovnog oblika prekidaca (idemo na dozvoljeno odstupanje). Kada nema struje na kontroli nece da provodi. Da bismo dobili funkciju f0(x). i dobili smo f(0). vrednost te funkcije je uvek 0 (imam x i f(x). jedan ce da propusti struju. Ovde vec mozemo da vidimo hijerarhiju. i sada samo mozemo simbol da nacrtamo. prema 1 imamo prohodan put) i bice jedinica sa izlazom.ac. jedan propusta. Ovde imamo dve varijante. Ako nam treba f3(x).NAND .to je funkcija koja je jednaka xu. izlaz je bio 0.pa imamo f(x) je x nadvuceno (inverzno). Uvede se simbol kruizic. Dva oblika prekidaca (dve modifikacije prekidaca). a treba nam f(x). samo jednu zicu sa ulaza vodimo na izlaz i dobili smo funkciju f1(x). Ako stavimo da je x jednako 0. ovo je jako dugo vremena vazilo). izlaz odvedemo na plus 5v (to je uvek 1). imamo x. Kako da napravimo funkciju inverzije (negacije). Moze da se zove not kao logicka funkcija. izlaz je bio 1. Ova slika sa kruzicem znaci da taj prekidac pri neutralnom stanju signala (nema struje) provodi. Ako nam treba f3(x) sto je vrednost 1. SKINUO SAM TO SA NETA rti. Simbol je prikazan na gornjoj slici. f(x) ne zavisi od x.Realizacija logickih funkcija. Ova funkcija ne zavisi od x. Ako stavimo da je x jedanko jedan. Ovaj simbol je uveden da bi mi podsvesno tako radili. prvom kada damu 0 on NE PROVODI.Ovo je funkcija negacije – inverter se naziva. a prekinut joj je put do plus 5v. drugi drugog tipa na donji nacin). Ovaj kruzic nije slucajno uvden. samo povezemo zice. a kada ima struje na kontroli. Na ovaj nacin smo uspeli da dobijemo prvu funkciju koja ima smilsa. OVO BI SVE OTPRILIKE TREBALO DA BUDE SADRZANO U PREDMETU OSNOVE RACUNARSKE TEHNIKE (ORT). Ovde vrednost izlaza ne zavisi od ulaza. pa ce da bude f odx je jedanko 0. f(x) je izlaz. To je logicka funkcija negacije – inverter. ulaz je x. Ako hocemo funkciju f0. f(x).bg. provodice ce (moze i obrnuto). KOJI SE RADI NA ETFU. 5v znaci 1). taj kruzic znaci inverzija. Najinteresantnija je funkcija negacije. a drugom kada damo 0. nece da propusti struju. imamo izlaznu tacku f(x) koja je kroz prekidac vezana za 0. ali se cesce zove inverter. odvedemo zicu na plus 5 volti. Za inverter se uzima simbol takodje (pojavljuje se kruzic). onda ovaj inverzni propusta (prema 0 imamo sasecen put. sto znaci da pri neutralnom stanju kontrole provodi. Povezemo 2 prekidaca (jedan jednog tipa. Ako povezemo prekidace na ovaj nacin (slika). a drugi ne propusta. C je kontrola i ona odredjuje da li ce od A do B da tece struja ili ne. a drugi kada mu se dovede napon. ako hocemo da dobijemo f1(x). Ako stavimo da je x jedanko 1. a 0 volti je jednako 0. ON PROVODI. imamo da kada je u jednom slucaju bilo 1. samo spojimo ulaz i izlaz. Prve bi bile one sa jednom varijablom. Dakle. vrednost ove funkcije ima vrednost x.et. Kada dva slucaja saberemo. FUNKCIJA NOT AND .Kada dodje do fizicke realizacije funkcija i kola. Ove tri funkcije su u pogledu implementacije trivijalne. treba nam f(x) od x. uz pomoc 2 varijante prekidaca. Videli smo kako radi inverter i njega smo analizirali. Prethodne tri su bile trivijalne. ne trebaju nam prekidaci. Ovu funkciju realizujemo tako sto zicu koja je izlaz povezemo na 0. f(x)(x). Implementacija je jednostavna uz pomoc zica. smao povezemo na masu i dobijemo masu (zicu povezemo na 0).

necemo moci da prodjemo. onda nigde necemo moci da idemo. a ako nisu spojene. Radimo analiyu gornje grane. Dakle. ali je ispalo da ne radi. onda su spojene). Kod konjukcije je tesko proci. ako jedan presece. necemo sva 4 slucaja da posmatramo. i sada Tuba crta sliku. Disjunkcija bi u skladu sa tim imala veze sa paralelnom vezom prekidaca. Kada gledamo pulldown i pullup grane. logicno je da je konjukcija povezana sa serijskom vezom prekidaca. Discjunkcija je netacna samo ako su joj svi argumenti netacni. U praksi zavisi od slucaja do slucaja koji cemo standard koristiti. onda jedna preskace drugu. a ako je neki drugi slucaj. a u tri slucaja cemo moci da dodjemo u 1. jedan propusta ovamo. Koristimo i jedan i drugi standard. Da bismo proverili kolo sta radi. Ovakvo kolo ne radi. tj. Stavimo dva serijski vezana prekidaca i neka to budu x i y. za funkciju imamo 0. Ovde su prekidaci tipa koji neutralno pustaju. Dakle. Ako nema nicega drugoga. a ako se stavi jedna 0 i jedna 1. Da bi smo skratili proceduru. moze da se prodje. a ako obadve nule. Drugi nacin je da ako idu jedna preko druge zice to znaci da su spojene. ako su spojene stavimo crni kruzic. Znaci imamo dva standarda ovde. Dokazali smo samo da je u karakteristicnom slucaju 0.do tacke y mozemo da prodjemo samo ako nas svi puste. kada govorimo o serijskim i paralelnim vezama. jedan propusta onamo. Sada moraju da se sprovedu modifikacije. Sada crta onu dole tabelu. Ovo kolo bi trebalo da se analizira i da se vidi sta to kolo radi. moramo da ispitamo sve moguce slucaje. ovde se izdvaja slucaj na ulazu 1 1.Sledeca funkcija je funkcija NAND (NOT AND) Ako pomocu prekidaca napravimo funkcije konjukcije i disjunkcije. mislimo da li su serijski ili paralelni prekidaci. Kada je na ulazu 1 1. Ako imamo 2 ulaza. U jednostavnim crtezima Tuba kombinuje oba standarda (kada tacka. Imamo paralelne grane i tu je karakteristicna slucaj da necemo da prodjemo. Ovo je krenulo od zdrave ideje. ne da je u ostalim 1. Kod disjunkcije necemo da prodjemo samo ako svi preseku. kaze ovo spojimo ovako. ne moze da se prodje. u jednom slucjau necemo moci do 1 da dodjemo. Od tacke x. a kod disjunkcije je tesko ne proci. Ovde je karakteristican slucaj da ce tesko da se prodje. Simbol za NAND je: . Ako se stave obadve jedinice. Kada imamo na ulazu 1 1. Konjukcija. Resenje je ovo dole. Kada svi propuste. vec izdvojimo jedan karakteristicni slucaj i ostala 3 slucaja grupisemo. kada jednostavno prelaze zice jedna preko druge. imamo 4 moguce kombinacije. Sve zajedno gledamo i dodjemo do donje tabele. vec pustaju gde je signal DA (1). Da ovo gore treba povezati paralelno. a gore ce da budu drugi prekidaci. onda su spojene. sama serijska veza prekidaca je konjukcija. Konjukcija je funkcija koja je jednaka 1 samo ako su joj svi argumenti jednaki 1. ovo spajamo onako. Postoje dva nacina standardizacije dijagrama: Ako zice nisu spojene nista. neki ce da bude presecen i necemo moci da odemo do 0.

Da za jednoznacni ulaz ima jednoznacni izlaz. Tamo je tezi slucaj da moze da prodje. NAND 3. Ovo znaci da jedino u ovom slucaju nece da ga puste. Sada imamo 5 pocetnih elemenata i dosli smo do pravog pocetka. Sada spajamo ova dva i gledamo da li su ispunjeni uslovi protivrecnosti. Pomocu jednog prekidaca.V PREDAVANJE – 04. nece moci.y) je OR. implementiraju se najjednostavnije funkcije jedne varijable i dve varijable. Dakle.y nadvuceno. i onda ima 0. Funkcija f7(x. Ovo je sada komplikovanija funkcija (dobija se iz 2 i 1). ne znaci da ima 1. Sada proverava da li su zadovoljeni uslovi – da pulldown i pushup grana rade u protivfazi.04. Iz ove tri se dobija cetvrta funkcija AND. Ako imamo negativisana stanja ili dvostruko definisana stanja. Dakle. tj. koja se implementira kao NAND sa inverterom. F1 FUNKCIJA NOR (NOT OR) Sada nekako postavlja prekidace. Inverter 2. Krenuli smo od aksioma 1. Ovo znaci da nema 0. Dakle.0. i kada prodje imamo 1.0 i jedino u tom slucaju ce moci da prodje. U svim drugim slucajevima ce da ga puste dole. AND i OR su izvedene funkcije u fizickoj implementaciji. FUNKCIJA AND . Gleda prvo pulldown granu i u njoj su paralelni prekidaci i tamo je istaknut slucaj ne proci. a funkcija f8(x. Istaknut slucaj je gore ponovo 0. a kada ne prodjemo nemamo 1. god. NI i NILI su osnovne funkcije. analizom je utvrdjeno da je ovo prava funkcija. A funkcija OR je peta funkcija i ona se dobija iz 3 i 1. i sa tim se krece. jedino ako ga svi puste. Sada radi simetricnu analizu gore. Gore su serijski prekidaci. Sada crta tabelu i uzima karakteristican slucaj. NOR – OVO SMO OBRADILI DO SADA Simbol za NOR je: Ovo do sada obradjeno su tri osnovna elementa. Istaknut slucaj je 0. do sad smo obradili TRI funkcije. nece da ga ni levi ni desni puste kada su i levo i desno 0. Opet sada analizira karakteristican slucaj.y) je NOR x. Ovde ne moze da prodje ako ga ni levi ni desni ne pusti.2007. Kaze da je sve simetricno slozeno.

Sada se izgradjuju novi elementi koristeci samo ono sto imamo. Sada smo od funkcije 2 varijable booleanske napravili 4. moramo da . i na kraju. Naravno. uz dosta truda dolazimo do ovoga ispod.FUNKCIJA OR Sada imamo 5 pocetnih elemenata i ovo je prava tacka pocetka. Sada treba da pokazemo sta radi ova funkcija ili drugacije receno da dokazemo da radi XOR. Klasicna digitalna logika uzme 3 elementa i progralasi pocetak. Sada moramo jos njih da objasnimo. a ima ih 16. XOR – EKSLUZIVNO ILI Ova funkcija moze da se napravi tako sto eksperimentise sa onim sto imamo. uzme inverter i i i ili i onda se dalje izgradjuje. Imamo 4 NANDa povezanih na nacin kao sto je na slici. Digitalna logika uzima onih 3 elementa kao aksiome.

Sada crta onu tabelu.proverimo sve moguce slucajeve. . Ispitamo sve mogucnosti i vidimo sta cemo da dobijemo.

pa je f= . 0 i 0 daju 0.. dobicemo na izlazu 0. to je a. pa je 1 i 1 0. pa zbog negacije daju 1.b negirano. Pomocu 4 NANDa smo dobili funkciju F6 eksluzivno ili. To je prva tvrdnja Druga tvrdnja: a je x. U ovom slucaju dobijamo 0. pa zbog negacije postaje 1. PA …. DAKLE. 1 i 0 daju 0.Mislim da je crtao donju sliku.y negirano Peta tvrdnja:Sada uvrstavamo jedno u drugo. Sada tvrdi da je f(x.c negirano Treca tvrdnja: b je y.yc nadvuceno. pa zbog negacije daju 1. Sada menjamo y na 1. Sada recimo uzmemo da x i y budu 0.c negirano Cetvrta tvrdnja: c je x. to je eksluzivno ili i dobili smo je pomocu 4 NANDA. pa zbog negacije daju 1. Ovde vec imamo 16 prekidaca i napravili smo kolo sa 16 prekidaca.b). recimo da oba stavimo na 1. pa zbog negacije 0. pa zbog negacije bice 0. A X JEDNAKO 0. 4 NANDA svaki sa 4 prekidaca. POSMATRAMO OVU SLIKU GORE SA CETIRI NANDA. sve bi se ponovilo i na gornjoj gradni. 2 i 3 se uvrsti u 1 f=xc nadvuceno. F6 funkciju smo dobili. tako da ovo sto smo radili na donjoj grani (y promenili u 1). Ispitali smo sve slucajeve i pogledali smo sve moguce izlaze na osnovu svih mogucih ulaza. Pa smo imali 1 i 1 bilo 1. da smo x menjali. 1 i 1 daju 1. Sada crta tabelu. Proveravamo se moguce slucajeve. pa sledi da ce i 1 i 0 da bude 1. U sredini se menja stvar 1 i 1 daju 1. a to je negirana konjukcija. Srednji deo nece da se promeni. ali se menja 1 i 1 bice 1. I konacno. KADA SU i X i Y JEDNAKI 1 GLEDAMO IZLAZ. Sada dokazuje da je gore slika tacna. Kada je 0 i 0. Sada hoce da pokaze kako radi ovo kolo preko formula. i KRECEMO OD PRVOG SLUCAJA KADA SU i X i Y JEDNAKI NULI i GLEDAMO IZLAZ.b i c).dakle ovde dodje 1. Sada gledamo gore sliku (uvodi oznake a. to je 16 prekidaca kod XORa. Ovo kolo je ocito simetricno. Simbol je: Sada se vec vidi kako se pravi jedno preko drugoga. Sesta tvrtdja: 4 u 5 uvrstavamo. 0 i 1 daju 0. pa zbog negacije daju 0.y)=NAND (a. PA ONDA KADA JE Y JEDNAKO 1.

Predrasuda sa dekadnim sistemom (10 prstiju). na najnizem nivou se svodi sabiranje. Sabiranje velikih brojeva sastoji se iz sabiranja cifara. Imamo razne grane matematike (osnovne rac operacije.UREDJAJI ZA SABIRANJE. UREDJAJI ZA SABIRANJE POLUSABIRAC Uredjaji za sabiranje su sastavni delovi svakog procesora (osnovne funkcije procesora su da moze da sabira i da uporedjuje sa 0). oduz. Jedan od nacina je preko normalnih formi. pa imamo mat logiku…. Pre nego sto se predje na uredjaje za sabiranje potreban je neki uvod. Kada su ulazi 0 i 1. . pa sairanje cifara svedemo na binarni sistem. Postoji normalna konjuktivna forma i normalna disjunktivna forma (suma proizvoda -NDF i proizvod sumaNKF). sab. mogu da sabiram dugacke binarne brojeve. OVO JE NDF i UZIMA SE KAO DEFINICIJA XORA. Cela matematika je dekadnom sistemu. Da bismo radili to sto mi zovemo sabiranje. Sve sto mozemo da uradimo dekadno. OVO POGLEDATI JOS MALO!!!! POMINJE DEMORGANOVE FORME!!! POGLEDATI OVO DOKAZIVANJE PREKO DEMORGANOVIH FORMULA!!! IZVODJENJEM JE DOBIO ONO GORE F (NDF funkcije XOR) I SADA XOR IMAMO KAO DODATNI GRADIVNI ELEMENT. ali objektivna stvarnost to ne podrzava. VEC U SLEDECEM KORAKU OVAJ XOR VODI DO NECEGA STO IMA VEZE SA PROCESOROM . zato sto je nama tako zgodnije. Xor je funkcija koja ce da nas odvede na nove stvari. sve je to matematicka logika.Sve u svemu. Uzmemo sva mesta gde funkcija ima 1. dobijemo sumu i prenos. Da bi smo dobili taj sabirac. pa ako obrnemo nula u jedinici. dovoljne su nam samo booleanske funkcije (to su dve funkcije xor i and). Ovde moramo da razbijemo neke nase predrasude. te dve funkcije treba zajedno da implementiramo. Kako mozemo formulom da do kazemo da je neka formula jednaka funkciji Funkcija moze da se predstavi na razlicite nacine. Sabiranje cifara se svodi na tablicu. pa se onda binarni sistem svede na tablicu. (primer sa 3 hrpe kamencica od 9.10 i 11 kamencica). Sabiranjem binarnih cifara. Kada ovako gledamo. Dekadni sistem je za nas jako zgodan. pa napravimo da i nasa formula bude jednaka 1 na razne nacine. Ostalo su sve drugaciji nacini prikazivanja toga. Kada ih saberemo. ili x y nadvuceno – u ova dva slucaja je rezultat 1. pokaze se da se sve to radi o booleanskom sistemu. mno. NJEGA SMO IZABRALI JER JE BAS TAJ GRADIVNI ELEMENT POGODAN. Prvo operaciju sabiranja svedemo na sabiranje cifara. ona gore formula koja ide uz sliku!!! Formula 6 opisuje povezivanje fizickih komponenti.delj). Sabiranje je XOR i AND. Kada imamo x i y. bilo gde. Sabiranje brojeva ima i te kako veze sa logickim funkcijama (stavljamo posrednike i zaboravimo da se radi o logickim funkcijama). Kako stvari objektivno izgledaju? Sve sto mi mozemo da uradimo u racunarima. a oni su ekvivalentni dekadnom sistemu. Bilo koja dva brojna sistema su ekvivalentni (u razlicitim brojnim sistemima se pise na drugi nacin). Sabiranje znaci da imamo dve logicke funkcije. JER U MALOM BROJU KORAKA DOBIJAMA ZANIMLJIVE ELEMENTE. Pravimo sabirke. imamo dve logicke funkcije. Slicno je isa ovim. uzememo x nadvuceno y (jedini slucaj kada su oba jednaka jedinici). mozemo i binarno. crtez i formula 6 su ekvifalenti. ljubilaran.

Ovaj uredjaj na slici gore to nema. Sada na ovaj zbir treba da dodamo onu trecu. A + b+ c= x +c (a+b=x) Ko zna da sabere 2 cifre. Samo treba da se vidi na koji nacin da se sastavi puni sabirac. nama treba uredjaj koji sabira 3 cifre (uzimamo i prenos). Simobl: HA – HalfAdder – polusabirac Ovo je sedmi elemenat. na rezultat od 2. pa znamo sta su prekidaci).Ovo kolo sluzi sa sabiranje – sastoji se iz XOR i AND (22 prekidaca ima. pa uzmemo prethodni prenos i dobijemo rezultat i moguci prenos za dalje. Na kraju su nam ostala dva prenosa P1 i P2. Kolo za sabiranje bi trebalo da ima 3 ulaza zbog ovog prenosa. uzimamo lokalne cifre. zna i trecu. OVO SE ZBOG SVEGA NAVEDENOG ZOVE POLUSABIRAC. Puni sabirac bi trebalo spolja da izgleda kao na slici. Sabiramo cifru po cifru. Pitanje je kako ovo da nazovemo. 16+6) Imamo i sumu i prenos. Ovde je do najsitnijih delova jasno sta je (znamo sta je XOR i AND. Ovde moze da pomogne intuicija (ko zna da sabere 2 cifre. a kao rezultat treba da dobijemo sumu S i prenos P. HA2 dodajemo i kada se to sabere. F2 SABIRAC 32bit SABIRAC Posle polusabiraca ide prirodno puni sabirac. Ovo bi moglo da se nazove sabirac. Prvo treba da uzmemo x i y i uvedemo jedan polusabirac HA1 i on nam daje neku sumu s1 i prenos p1. Sabiranje 3 cifre sastoji se na 2 puta sabiranje po 2 cifre. doda trecu cifru). izadje suma S2 i prenos P2. . i sve tako……Za stvarno sabiranje proizvoljnih brojeva. Imamo prethodni prenos i dodamo x i y i te tri stvari treba da saberemo. dvostrukim ponavljamem sabira i 3 cifre.

A sabirac je isto to. 0 i 1 je 1 pisem. Ako bismo povezali dva HA. Logickih funkcija 2 varijable ima 16. Jedino je pitanje kako da implementiramo ove funkcije. vec je bitno da imamo 3 ulazne varijable (prethodni prenos. pa kada su 1 i 0 treba 1. 1 i . PP. Sada gledamo S2 i Gledamo S i uporedjujemo. P2 (prosirujemo tablicu). Nije bitno kako nazivamo. vodi razliku o prenosu. Dodamo jos dve kolone i pisemo S1 i P1 (X+Y). Kao rezultat treba da dobijemo sumu i prenos. nula pamptim. Jasno je da ce P da bude kombinacija P1 i P2 (prenos mora da ima veze sa prenosom).Prethdni prenos. malo od njih ce da imaju imena. dobili smo signale S1. Dokazali smo da je ono sto smo intuitivno radili dobro. Ovo je booleanska funkcija koja moze da se predstavi tablicom. Od 256 funkcija. Sada gledamo tabelu.pa sve tako…Ispada da ove zakonitosti moraju da budu zadovoljene (0 i 0 treba da daju 0. Mi sumljamo da bi S2 trebalo da bude S. Sada proveravamo sta je ovde dobro. S2. pokaze se da P nije jednako P1. mi smo izabrali 2 od njih). Ispadne da kada imamo 0 i 0. a velika vecina nece. P1.Sabiranje 3 binarne cifre (puni sabirac) jeste implementacija sistema ove dve funkcije (funkcije sa 3 varijable. Dokazali smo da je S2 identicki jednako S. Booleanskih funkcija 3 varijable ima 256 funkcija. S1 i P1 su rezultat sabiranja x i y. pa ponovo kada su dva 0. Ovo nam se desilo ovde. kada su 1 i 0 treba da bude 1. Kada gledamo ovo. i nove cifre koje sabiramo). samo sto sabira 3 binarne cifre. Dodamo jos dve kolone (S2 i P2). pa onda 0 i 1 treba da bude 1.Osnovna razlika izmedju polusabiraca i sabiraca. Polusabirac je kombinatorno kolo koje sabira 2 binarne cifre. onda ovja treba da bude 0. i da P nije jednako P2. Sada imamo P1 i P2. 0 pamptim….) Sada isto mozemo da vidimo sta su S2 i P2 (dobijaju se sabiranjem S1 + PP). (0 i 0 je 0 pisem. a nama treba P. onda treba da bude 0.

Ovo je jako cesto koristeno kolo. SADA DOLAZIMO DO ZANIMLJIVE SITUACIJE. broj je veci nego sto moze da stane u registar. zastrasujucu sliku dobijemo). Sada crta i onu tabelu. pa…… do 1600 komada prekidaca. FA2. Imamo 3 ulaza. zavisi i od proslosti. 2 na 4. Dekoder je kombinatorno kolo koje ima n ulaza i 2 na n izlaza. 4 na 16. ulazi jednozncno uticu na izaze. 2 na n izlaza. Ovo je jedan aspekat. Kada redne brojeve izlaza od 0 do 7 zapisemo binarno. logicke funkcije. najkomplikovanija shema). Preko celog zida uvecamo tu sliku (1600 prekidaca na sve strane rasporedimo). Na slici imamo FA1. Ovako je razreseno pitanje prenosa. Znaci. Ovo je sve sa sabiracem. Adresni mehanizam kod memorije je upravo ovaj dekoder (dobije binarni broj i nadje odredjeni registar). za svaki prekidac znamo sta je tacno. Postoje dekoderi 1 na 2. A kod memorijskih kola. od prekidaca. do je izuzetno kompleksno. (primer sa pogadjanjem. s jedne strane je kompleksno. Ovo je da se proglasi devetim kolom – SAB32 (32bit sabirac). Aktivan je samo jedan izlaz i to onaj ciji redni broj odgovara binarnom broju na ulazu. Prenos iz prethodnih idu u sledeci. ali s druge strane je hijerarhijski organizovano u celine (logaritamskom pretragom ide veoma lako utvrdjivanje sta je sta). a 1 i 1 se ne pojavljuje kao ulazna kombinacija!!!). a na osnovu toga ce da izabere jedan izlaz.Z1. Ovako smo dobili puni sabirac (full adder). po jedno ovo kolo (Ima 50 prekidaca 26 + 34 i sabira 3 binarne cifre). 3 na 8.0 treba da daju 1. mozemo da napravimo i proizvoljan sabirac – npr 32bit sabirac. Na ulazu dajemo binarni broj. Memorija ima niz od 2 na n . pa xora. i aktivan je tacno jedan izlaz. Kazu da je to mnogo pametno. Na ulaz mu damo sifru kao trocifreni binarni broj. Cesta funkcija je dekodiranje memorijske adrese. FA3… FA31 i tako redom…Z0. DEKODER (sledece kolo) Kombinatorno kolo (pullup i pulldown granu. preko nanda. Kombinatorna kola i memorijska daju sekvencijalna kola. Simbol - Ovo bi bio 32bit sabirac (64bit sabirac imamo 2x32bit). Kada smo ovo napravili. ova veza mora da se ispostuje. ova kola rade izracunavanja). N ulaza. i to je kako se prave procesori. Crta sliku dekodera 3 na 8 (3 ulaza.Z32 su sume. gde je aktivan tacno jedan izlaz i to onaj ciji redni broj odgovara binarnom broju na ulazu. Izbaci prenos na kraju koja se zove Carry(C) – ako ima ovaj prenos. dobijemo cudnu sumu. dva izlaza. Ovo sluzi za adresiranje memorije. ono sto ima u danasljim procesorima (1600 prekidaca). Imamo kolo koje sabira 32bit brojeve. Sada mozemo da idemo u detalje (sa svim vezama izmedju. Puni sabirac – u njemu se javljaju 2 polusabiraca. a celi zid je napunjen sumom. Ispada da su ove funkcije poznate – to su funkcija OR i XOR. a 8 izlaza). Kod kombinatornog kola.

Sada je dodao jos jednu zicu KONTROLA. Ako je kontrola 1. Uocimo konjukciju sa 3 ulaza – nju bismo mogli direktno da implementiramo (I7 je konjukcija sa 3 ulaza). Dekorder sluzi za dekoriranje memorije. ponasace se kao da je nema (mnozenje sa 1 ne menja stvar). Medjutim. Prepoznao je na slici da se ovde radi o binarnom brojanju. a 8 izlaza i sistem od 8 funkcija predstavlja taj dekoder). Sada se postavlje pitanje sta cemo sa ostalim funkcijama. ali moze i za druge stvrhe. Ovaj dizajn ide pravilno i po horizontali i po vertikali. Ovde imamo neke poznate funkcije. 3 na 8. postaje univerzalno kolo (nece da prepoznaje samo kada su zapisana tri keca). svako sa 3 ulaza. celo kolo se gasi. nego zahtevace 8 i kola. a kontrole sa komplementima idu po vertikali. pa je to I1…. pa njen komplement vertikalno. pa je to I0. a izlazi izlaze sa desne strane. kada je C=0. Pravilni dizajn se radi tako sto ulazi ulaze sa leve strane.registara. gde dodamo inverter. Na kraju dobijemo jedinicnu matricu. Pise 3 ulaza i 8 izlaza. U prvom redu imamo 0. Sada crta donju tabelu. Kada je c=1 NE MENJA STVAR. Sve jednostavno prosirjemo. i kolo moze da se modifikuje tako da ne bude prepoznavac samo funkcije tri 111 (samo ce u ovom slucaju da se postavi na 1). Kod i kola. I0 do I7 su neke od 256 booleanskih funkcija (to su 8 od 256 funckija). Ovde ide malo drugaciji nacin razmisljanja. cini ga neaktivnim. a nekada komplementirano. C ulaz se moze koristiti kao kontrola da li . u drugom redu imamo 1. damo mu nbitnu adresu i mehanizam izabere tacno odgovarajuci registar. koju je stavio kao 4ti ulaz na sva ova kola. Sve ostale funkcije jako lice na I7 zato sto imaju po 7 nula i jednu 1. Sada se postavlja pitanje kako bismo to kolo implementirali. gde nekada direktno ulaze. Jednostavna implementacija ovoga nece da zahteva duboko razmisljanje. ima 3 ulaza. SADA CRTA SLIKU i PRICA.. pa U2 i komplement…Isto tako smo videli da je potrebno 8 kola sa tri ulaza (OVO SVE PRICA DA BI NACRTAO OVU SLIKU). To je pravilni dizajn. Sve sto radimo su booleanske funkcije (ovo je sistem od vise buleanskih funkcija. pa drugu U1. Prvo povucemo liniju U0 i napravimo njegov komplement. Pravilni dizajn je dizajn za kola proizvoljne velicine koje mozemo da prosirujeo.

a moze i na drugi. Dekoder moze da bude bilo sta. Jedna stvar koja se cesto koristi su – numericki displeji. to je sustina memorijskih kola). Sedmosegmentni displeji – ima ih puno. pa registri 32bitni. Ovo ce nam koristiti. a na ulazu moze da bude bilo sta. Sada ovo objasnjava. kada se kaze in. kada se kaze write. Jedna se zove enable. Bcd 7 segment. Kada imamo 2 signala na jednoj zici. kada se kaze out. jer sa memorijom imamo operacije read i write. ima ulaz koji se zove npr P. zavisi od proslosti i ulaza. Ona se zove data (1 bit). Znaci. a ne samo ulaza (zato sto kontrola C kaze sada zapampti). Dekoder iz jednog brojevnog sistema u drugi sistem…. god. a 2 kontrole regulisu 4 stanja (mi imamo 3 stanja. Kod m. a postoje i memorijska kola.Bilo sta sto je zapisano na jedan nacin. Ako samo napisemo ime signalu. Medjutim.04. Sve se uvek radi u odnosu na procesor koji je centar sveta racunara. a druga se zove read write (kontrola). pa 64bitni. onda se oni razdvajaju kosom crtom (slika r/w nadvuceno). koja ce da kaze – sada zapamti (uz pomoc ove C kontrole se pampti. a read je na izlazu. onda se podrazumeva da je on aktivan kada mu damo 1.2007. onda procesor pise u memoriju.kolo bi bila jednobitna memorija. Ako samo napisemo ime signalu bez icega. izlaz ne zavisi direktno od ulaza. Kod m. 10to kolo bi bio dekoder (2 na 4. F1 Ovo do sada su bila kombinatorna kola. .kola. onda taj signal cita.kolo se cesto pravi malo komplikovanije od ovog na slici. signali mogu da budu aktivni kada su 0. ako je 1 onda moze da cita i da pise). onda se ponasa da taj signal radi kada mu damo 1 (ako je read 1. kada se kaze read. onda radi.ce to kolo da radi ili nece da radi. onda taj signal pise). Dakle.kola mora da postoji kontrola C. pa se udruzuju i dobiju se bajtovi. cita procesor memoriju. ako je write 0. Signalima dajemo imena po pocetnim slovima ono sto on radi. Memorijska kola Osnovno m.i takvi signali se oznacavaju crticom iznad signala (slika). M. iz procesora. Kombinacija memorijskih i kombinacionih kola su sekvencijalna kola. postoji i obrnuto. misli se u procesor. a ako je 1. Sta ce da bude na izlazu. 1 kontrola moze da regulise 2 stanja. Sa 4 binarna broja mozemo da predstavimo brojeve od 1 do 15. Kada se gleda dakle memorija. neku sifru dekodira u nesto drugo. imamo dekoder kao translator. Na izlazu moze da bude bilo sta. VI PREDAVANJE – 11. pa trebaju 2 kontrole). Enable kontrola omogucava da se bilo sta radi (ako je 0 ne moze nista da se radi. Ovo na slici je min memorijsko kolo od 1bita. ima izlaz koji se zove npr Q. 3 na 8…) Ovo bi se zvao klasicni dekoder (kodira binarni broj u redni broj). onda je kod nje write na ulazu.

Kolo koje nas vodi do jednobitne memorije je kolo flip flop. a unakrsna je kada ide od prvog ka drugom i od drugog ka prvom.inicijalizacija). najjednostavnije kolo koje ima memorijsku funkciju. vec zavisi od ulaza u proslosti koji je on zapamtio. jer se ovo kolo pravilo za druge svrhe (S-set. P. Dakle. a vrata su ostala otvorena). 60tih i 70tih kodina su racunari imali periftne memorije.Flip-Flop Pitanje je kako da se napravi memorija? Memorija moze da se napravi jednim jednostavnim sklopom. Ovaj SR flip flop je elementarna memorijska jedinica. Izlaz pampti sta se desilo u proslosti. R-reset. ali je samo sebe zablokiralo u tom stanju. Ovo kolo je promenilo stanje. Iz ovog kola besplatno dobijamo komplement. zavisi i od proslosti. Kako se ovo ponasa? Treba da se ponasa na kvalitativno drugaciji nacin. Flip flop je 2 nand-a unakrsno povezanih povratnom spregom (slika).sprega je sto ide od izlaza prema ulazu. Kolo koje ima ovakva svojstva zove se RS Flip flop. jer rade nesto kada ih odvucemo na 0 (normalno stoje na 1). Mi od memorije ocekujemo da posaljemo signal i kazemo zapamti ovo. Ulazni signali se zovu S i R nadvuceno. otisao. Onaj ko je promenio stanje. a kada vucemo drugu zicu kazemo zapamti 0. a q je po tradiciji. a S i R se zovu iz stare tradicije. flip flop i 1bit memorija su tri ekvivalentne stvari. Izlazi ovog kola ne zavise jednoznacno od ulaza. koje je sluzilo za nesto drugo ranije. vise nije bitan. a sta ce da bude na izlazu. a flip flopovi su se ugradjivali u nesto drugo sto nije memorija). 1bit memorijaje u jednom u 2 stanja (ili je zapamtila 0 ili je zapamtila 1). i to se kolo zove bistabilni element. iako ono nije u potpunosti memorija. Ovde bi trebalo da postoji sustinski razlicito ponasanje zbog unakrsno povezane sprege. a ovde moramo da kada vucemo jednu zicu kazemo zapampti 1. Izlazi se zovu q i q nadvuceno zato sto su u protiv fazi. bistabilni element. . s time sto se ovi termini koriste i od ranije pre nego sto su se u racunare ugradjivali (50 tih. a kolo ce da ostane isto. ako jedan parametar promenimo (0 na 1 npr). Bistabilni element kaze da ima dva stabilna stanja (to isto znaci i flip flop). Ovo kolo ocigledno ima memorijsku funkciju. On sada pretpostavlja gde su jedinice i nule na ovom kolu!!! Sve u svemu kaze. To je unakrsno povratna sprega. izazvali smo lancane reakcije (primer kada je jedan otvorio vrata i zaglavio cipelu. izlaz ne zavisi jednoznacno od ulaza. moze da ode.

pa negacija dobijamo 1. Sa C-om drzimo memorijsku funkciju. jednog momenta kada hocemo da zapamptimo. i slika bi trebala da izgleda kao ova dole). nema pamcenja). Sada crta sliku ovu dole i kaze da dodaje inverter. Iako RS ima . vec su ispravljeni. zbog invertera. garantujemo da na 2 mesta imaju 1. oni ce da rade). Medjutim. pamptimo ono poslednje sto smo videli. i bice ono sto treba. bice i na izlazu. jedno zavisi samo od S-a. Kada je na D 1 deluje kao set. Ovako je postalo kombinatorno kolo (sto je na ulazu. a na drugu zicu treba da vucem na 0 da bi se postavila 1. u i koli. onda ce S nadvuceno da ode na 0 i izvrsice se funkcija setovanja. preko invertera ce da 1 postane 0. samo ce signali biti bez bara. pa zbog negacije 0. Tako dugo dok drzimo c na 0. deluje kao reset. onda ovo kolo prekine da prima spoljne ulaze. Na ovu jednu zicu stavljam i 0 i 1. Uvodi 2nand-a napred. stvorili smo veci problem – ukinuli smo memorijsku funkciju ovog kola. stavimo C na 0 i onda kaze. Kada na tu zicu posaljem 0. zamamptio ono sto si poslednje vide (kada je C otislo na 0). Kaze da je ovo sa inverterom dobra ideja. Sada jos dopunjuje sliku ovu dole. menjamo i ulaz. Ovakav prosireni flipflop je potpuni memorijski elemenat (i memorija i jedna zica). samo sa izmenom kvaliteta. a kada je 1. Isto tako treba r drzati na 0. kao da ga nema. on ce da ide na reset i resetovace kolo i bice 0. kada je D 0. a drugo od R-a samo (ako je S=1. Kako menjamo D. Dopunjuje jos dole sliku. da se resi problem sa 2 zice. izlaz ce biti 1. Kako sada od ovoga gore da napravimo memoriju? Neko bi rekao da mu je nezgodno da ide sa 2 zice. resavajuci ovaj problem. a set linja ce da postavi kolo na 1 kao i sto treba. stvarna jednobitna memorija. da uradimo sa NORovima. Ovako smo resili problem sa 2 zice. Dok je C 1. Na jednu zicu treba da vucem na 0 da bi se postavila 0 (to je u redu). ova nula garantuje da je izlaz iz konjukcije 0. Ali. Ali.kada ga povucemo na 1. Crta sada desnu sliku.Ova slika prikazuje kako za iste ulaze dobijamo razlicite izlaze. ako C stavimo da je 0. jer jedna nula na i kolu je izlaz 0. dakle. a kada posaljem 1. Kako se ovo ponasa? Kada je C=1. pa zbog nanda da bude 0). ovo se ponasa kao normalan SR flip flop. Kako bi bilo da povezem jedan inverter i da tu zicu zovem data zica. onda ce 1 i 1 da da 1. a to znaci ono stanje da se ne menja. kada se povuce na 1. ali smeta sto se izgubila mem funkcija. i uradice se reset. tako da ce 1 na data zici da izazove 0 na set liniji. Ovo radi tako dugo dok drzimo C na 1. S treba drzati na 0.Sve ce da bude isto kao i gore (samo ce R i S da obrne mesta i samo kada je 0 oni nece da rade. Ovo je data flip flop. Ako je C=1. dok oba drzimo na 1. Ovo sve gore bi moglo da se uradi i simetricno. memorijska funkcija. pa proba nesto drugo. Ovo se resava tako sto se uvede 2 nand-a (sada dopunjuje ovu sliku dole. Isto ce biti RS FlipFlop.

ali je nevidljivo spolja (interno). pa ga prevucemo na 1. jer kada se pokaze novi signal. D flip flop ce da proradi. U momentu kada signal C povucem na 1. spolja izgleda kao da je to jedan flip flop. gde jedan kontrolise drugoga. Na kraju ce jedan od njih da popusti i otici ce na 1 (jedan pre. iako tada nisu komplementi. Ovaj osnovni flip flop ima stabilno i osnovno stanje 1. U medjuvremenu.1 (nista se ne desava). U prvoj fazi. sada dam podatak.a kada jedan povucemo na 0. se pokaze napolju. pa zapamti do pola. Nakon toga se ulaz presece i prestane prvi da prima nove podatke. drugi ne radi. kada su oba na 0. i kontrolu im povezemo ovako. Flip flopovi se najcesce prave u master slave varjanti. Kada ovako povezemo sa drugim kolima (racunamo da su 2 strane razlicite). ali tada drugi flip flop proradi. i ono sto je bilo dato da zapampti.Mora flip flop jos malo da se doradi. jer je to logicki protivrecno stanje (Q i Q nadvuceno su jednaki). Jedan problem sa ovim flip flopom jeste sto je to kolo sa 2 ulaza. ali tek onda kada je prekinut ulaz. imamo promenu. ono sto mu dajemo na ulaz. Ovakva konstrukcija se zove Master slave. Ovo je dvostepeni tajming koji je jako zgodan. Kada posaljem drugi signal. bice trenutak. Ovde moze da se spreci nedozvoljeno stanje. Taj koji ode na 1 malo kasnije je pobedio i on ce da izazove reakciju. Ovakav flip flop ima dobra svojstva. jedan radi. pa se izlaz pojavljuje u silaznom rubu kontrolnog signala. Uzmemo dva takva flip flopa (sada crta sliku dole). Imamo signal C koji je na 0. Ovde ce ulazni signal da prihvati sa zadrskom (dam podatak i kazem zapamti bilo. ali ovaj drugi koji je preko invertera ce da se iskljuci. bice zapamceno. obadva izlaza ce otici na 1. prvi je vec zavrsen. . prvi ce da bude vec ugasen (nema trke i konflikata). Flip flopovi su serijski povezani i zatvoreni u kutiju. Ovaj flip flop radi u 2 faze. 4ta kombinacija je nedozvoljena. Ovde se pravi povratna sprega koja ne pravi problem. Dakle.jedan malo kasnije). koja se dobija RS flipFlip sa inverterom i dobija se DATA Flip Flop (ovo je element koji nam treba). a to je nedozvoljeno stanje. ovo 4to stanje je logicki i prakticno nedozvoljeno. Ova dva zajedno posmatramo kao jedan flip flop. Ne bi smeli da su na oba dva jednaki. pa kasnije zapamti ceo). a spolja se nista ne menja. a to je Q i Q komplement (nadvuceno). Ovo je opasno stanje. dodje do borbe i kratkih spojeva (spaljivanja). isto stoji kao i ranije. ovo je sada klasicna memorija. Kada oba dva povucemo na 0.mogucnost memorijsanja. Ima 4 moguce ulazne kombinacije.

pa objasnjava kako crta sliku. Sada pravi tablicu i analizira kolo.toggle).Kada imamo ovaj master slave flip flop. Ljudi su pronasli da bi 4ta funkcija koja bi bila korisna je obrtanje signala (togliranje . Ovaj D flip flop mora da je tipa master slave. ali se i Q i Q nadvuceno vracaju nazad (uzecemo 3 ulaza. 4to stanje radi togliranje. Sada crta onu tabelu ispod. Imamo J i K ulaze. jer ako znamo Q. jer ima povratnu spregu (ako ne bi imao doslo bi do jurnjave). a JK moze). promeni se. . menjanje u odnosu na prethodno. Ovo sto sada radimo. sada moze da se resava ono 4to stanje (pominjao je gore). Registri se prave kao ovi flip flopovi. postavi na 0. znamo i Q nadvuceno) Q J K Q+ (zanima nas ovo novo Q) 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 1 0 1 1 1 1 0 Analizirao je sve slucajeve i popunio tablicu (Q i Q nadvuceno su suprotni). Sada imamo 4 funkcije: Ne radi nista. stvarno obavlja posao (sabirac nije mogao da radi bez registara). Sada crta sliku onu dole. Ovo se zove JK flip flop koji zamenjuje SR flip flop (SR ne sme istovremeno da budu aktivni. postavi na 1. Uzima D flip flop koji je tipa master slave.

a ako je signal sata deformisan (odnos 10:90). U praksi mora se uzme u obzir da signal ne moze da bude idealan (kao ovaj dole na slici). ako nemamo odnos aktivne i pasivne faze 50 prema 50 vec npr 10 na prema 90. imamo na jednom delu 1msekundu. a na drugom 9msekundi. sada smo izgradili nekoliko flip flopova. To je vise teoretski. a druga se zove pasivna faza. Pitanje procentualnog odnosa aktivne i pasivne faze (kod idealnog signala je 50%). mora da se ide po nekim fazama. Sa ovog idealnog signala.Znaci. bitna je frekvencija (reciprocna vrednost periode). vec ima medjufazu. Takav najjednostavniji signal sata bi bio pravilan cetvrtasti digitalni signal (slika dole). nego prakticni flip flop. U svakom clock signalu mi tezimo ovom idealnom odnosu. celo kolo smo 5 puta usporili tako sto smo signal sata poremetili. Moramo da drzimo fiksnu aktivnu faza. . Sa fazama je nesto kao hardversko programiranje (izracunamo nesto. Praktican signal ne moze da ima ostre coskove. a da bi se napravilo nesto komplikovanije. Sada ima i vreme uspona i pada i nije cisto aktivna ili pasivna. D je klasicni memorijski elemenat. Za odredjenu tehnologiju zna se koliki je taj delay (vreme). Ovo se ne isplati u praksi da se pravi. Treba da imamo neki tajming koji regulise kada se nesto desava (mora da se desava u odredjenom redosledu) i to mora da ima spoljni podsticaj i dirigent spolja treba da bude neki pravilan signal koji se zove signal sata (clock signal). odnosno frekvenciju 500khz. jer je standardna – 0 i 5v). F2 Kada smo dosli vec do sekvencijalnih kola. ni nulto vreme padanja (sada crta praktican signal – desno). Ako imamo odnos 50 50. a tu je potreban neki spoljni davac takta. Uz pomoc ovoga moze nesto jednostavno da se napravi. Asinhrona su retka u praksi. gde bi kombinatorna kola radila kako rade i ti rezultati se smestali u mem kola i samo bi se sve regulisalo. jer remecenje tog odnosa nuzno usporava kolo. Faza kada je signal visok se zove aktivna faza.jer toliko vremena treba da se stabilizuju signali. i konacno mozemo da napravimo flip flop kome kada god damo signal. Jos jedna bitna karakteristika je odnos dve polovine u jednoj periodi. Ovaj ima samo jednu funkciju togliranja. aktivna deo moramo da drzimo na 1 mikro sekundu. Izracunali smo to vreme (npr 1mikro sekunda). tj kolo uspori. to je ukupno 10msekundi cela perioda (frekvencija 100khz) Znaci. Amplituda je neka karakteristika (ona se ne razmatra. jer necemo moci da ostanemo na istoj frekvenciji. Ovu su razne vrste flip flopova koji se koriste. kao ni nulto vreme rasta. on toglira. i pasivan deo napravimo da bude 2 mikro sekunde. S druge strane. Kod ovog signala mozemo da uocimo neke karakteristike. Kako odredjujemo kolika ta aktivna faza treba da bude? Imamo kombinatorna kola i da signal prodje kroz ta kola (gateove) treba odredjeno vreme. a odnos aktivne i pasivne faze resava na racun toga sto se ukupna Frekvencija smanji. pa medjurezultate sacuvamo i sve tako).ona mogu da budu asinhrona i sinhrona.

Bilo koji sat. izaziva kasnjenje. a treba jedan radi. Ovi signali imaju aktivne i pasivne faze. Nepreklapanje je uslov koji moramo da zadovoljimo. pa drugi radi pa kraj. samo broji 1-2-1-2…). Ako hocemo da imamo taj sat gde se aktivne faze ne preklapaju. Sada analizira. Naravno. greske su samo nekoliko sekundi na godinu dana. Sada kaze da posmatramo 3 signala. ali ce da kasni (imamo zonu preklapanja aktivne i pasivne faze – kada jedan kasni za drugim. Praksa je pokazala da je dvofazni sat najbolji kompromis (3fazni i 4fazni daju unapredjenja. Mozemo da uvedemo vise takvih signala. bez bojazni da cu da radim dok prethodno nije zavrsili ili da sledece nije pocelo dok jos radim. podrazumeva se da ima 2 faze. Kaze f je 0 i otici ce jednog trenutka na 1. i mora biti preklapanja. Propustanje kroz jedan gate. S obzirom na nesavrsenosti (vreme uspona. ali moramo negde da se ogradimo. Sada imamo brojanje na 2 takta. ali je najcesce nedovoljan (monoton. jedan radi. Sada crta sliku. . pravimo karikiran slucaj. U praksi mora drugacije. 2fazni sat najbolje sluzi za organizaciju sekvencijalnih kola.f2 ce da bude komplementaran. Kada se kaze 2fazni sat. Ovo je sada puna definicija – dvofazni ne preklapajucih aktivnih faza sat (misli se isto i da su u protiv fazi). ovo je samo ideja. pa kraj. Flip flop sa povezanim inverterom izmedju ulaza daje garanciju da ce sve da bude dobro.padova). Ako ne mozemo protivfazu da dobijemo. Imamo raznih oscilatora (klasicni se dobija preko kondenzatora i kalema. isto tako se misli da te dve faze rade generalno u protivfazi (jedan je komplement drugoga). Pravimo realni dvofazni sat sa zahtevom da se aktivne faze ne preklapaju (pasivne hoce. Da bi imali ovu sigurnost.ovaj nije precizan). Imamo zonu sigurnosti. platili smo cenu – pasivne faze se preklapaju i jos kako. bar mozemo da kontrolisemo).moramo nesto drugo.nego da se igramo i rizikujemo). Crta sliku dole. Ovo imamo do nekog trenutka (nacrtano stanje). pa prvi ne radi. gde su aktivne faze smanjene (jer je tako manja verovatnoca da se te faze preklapaju). gde mogu da radim poslove na pojedinim faza. Nepreklapajuci sat moze da se napravi pomoci flip flopa (crta ovaj flip flop sa norovima). kada je jedan definitivno zavrsio. ne mozemo da ih napravimo da radi savrseno u protiv fazi (preklapaju se. mogu da se ugrade na el kola i oni kontrolisu oscilovanje i to vrlo precizno i nezavisno od promene spoljnih faktora (temperatura…). se uglavnom dobija iz jednog analognog kola koje se zove oscilator – analogni oscilator (ovo nije digitalna logika). tek malo kasnije drugi pocinje. pa ovo sa f1 i f2 ne radi. Precizni oscilatori se prave preko kvarcnog signala. F1 je za sada 1 i f2 je za sada 0. Ovo u protivfazi ne moze savrseno da se definise. pa da kazemo da nema bar preklapanja u aktivnim fazama. Kaze da slika izgleda u redu. jer se ne radi o idealnim signalima (cetvrtastim) – zato kaze ono generalno. prazni se preko kalema. – to je isto slika dole. F2 ce da bude invertovani zakasneli f1. imamo sigurno preklapanje). pa drugi isto radi. pa dobijemo kompleksnije dirigovanje.ovde kada ne mozemo ovo da izbegnemo. pa prvi radi…).Ovakav jednostavan signal sata moze da posluzi za neka kola. Otkriveno je kada se kristali kvarca iseku na odredjeni nacin. pa zato samo radim na aktivnim fazama (bolje ovako. da se toliko deformise signal. ali ne tolik). jer cena ne sme da bude ovoliko visoka. Crta sliku (ovu dole). Objasnjava ovu sliku sa fi1 i fi2.

Kako se od jk flip flopa dobija t flip flop. Digitalna logika sluzi da bi stvari resili na apstraktnom. ali je matematicki tacno (kazemo imamo kolo sa 10 ulaza. Sada prica analizu – ne vidim. Daje primere koji su bili na kolokvijumu. f2 aktivno je sadrzano u f1 pasivno. F3 i F4 – prica o kolokvijumima Sada prica sta bi sve moglo da bude na kolokvijumu. matematizovano. zakona i ostaloga). moramo da znamo komponente racunara. Nevazno je ko je i koliko brzi (nand ili inverter). i obrnuto. Jedan signal se menja nakon apsolutno fiksiranog vremena nakon promene prvog.2007. Zasto se izucavaju oblasti digitalna logika. Spajanjem j i k ulaza i dobijanjem t ulaza VII PREDAVANJE – 09. nezavisno od tehnologije. A kako to stvarno izgleda zavisi i od mnogih kvantitativnih parametara (fizike. a 3 radi prakticno (decenijama je praksa da se ovako radi).05. prvo uzmemo kratak uvod koji je shematizovan i koji nam dovoljno znanja daje da uradimo ostalo. Ovako smo dobili dvofazni nepreklapajuci sat koji se uglavnom u sekvencijalnim kolima koristi.logickom nivou i to nam je dovoljna osnova za dalje. dakle 1 i 3 su ekvivalentni samo sto je 1 shematizovano. medjutim. arhitektura i VLSI i zasto tim redom? Cilj nam je da shvatimo kako radi racunar. fizicki. od brzine kola. kako se delovi spajaju i rade zajedno. god. Promena f1 je posledica promene f2. necemo moci da napravimo kolo sa 15 ulaza). Sada prelazi svaki deo sta bi moglo da bude na kolokvijumu. Komponente se rade u digitalnoj logici u kojoj se komponente objasnjavaju shematizovano. Neka se uzme da je taj delay (prolazak kroz gate) neko vreme delta.Prolazenje signala kroz bilo koji gate je konstantno (zavisi od tehnologije. Arhitektura objasnjava kako radi racunar. ali je slicno kroz sve gateove prolaska). Dobili smo garanciju da to tako radi. Dakle.kroz 2 gatea 2delta… Sada pravi analizu da se vidi sta biva sa timeingom (slika dole desno). . Jednog momenta se pojavi f2 kao nova vrednost i to je ulazni parametar za f. Upravo samo dobili da se aktivne faze ne preklapaju. F1 Sada analizira kolokvijum. Digitalna logika radi shematizovano a VLSI prikazuje u praksi. Pogledati ovu analizu! Na kraju smo dobili da je aktivna faza kompletno sadrzna u pasivnoj. to je matematicki u redu.jer je to uzrocno posledicna veza. Digitalna logika ne odgovara realnosti. a da bismo to mogli da razumemo.

kojim redom. paradoksalan. Peta generacija uz cvrstu ogradu. Ovde kod formata nije bitno koliko adresa treba da ima. transfer podataka. ali ne razumemo strategiju. vec zamena dogovora o program counterom. Ako ni jedna nije otvorena. a sto se tice arhitekture. Dok su definisani ulazi.Prednosti i mane topdown i downtop pristupa Prednosti jednoga su mane drugoga i obrnuto. za aplikacije u realnom vremenu (mobilne telefone. Izlaz je u svakom momentu ili 0 ili 1. Kombinatorna kola implementiraju logicke funkcije. Ova arhitektura ima jednu zajednicku memoriju za podatke i instrukcije. a nevolja je sto stalno baratamo sa nepoznatim delovima (primer sa automobilom). Sta je VonNeumanova arhitektura i sta je alternativa? Sustina ove arhitekture jeste da ima jednu memoriju. Format insturkcije uvek obavezno ukljucuje i odredjivanje adresnog nacina (adresnog moda). ali taj broj adresa najcesce nisu eksplicitno navedene. Ako rade u protivfazi. Mora da ima operacioni kod koji kaze sta ta instrukcija treba da uradi. Zajednicka struktura svih kombinatornih kola Pullup grana. Ovaj drugi sa simbolickim adresama ima jos jednu tabelu koja se dinamicki generise koja sadrzi varijable sa svojim adresama. pulldown grana i protivfaza. arhitektura je matematicka logika (primer sa gradjevinarstvom). imamo sigurno funkciju. relativno (baratanje sa realokatabilnim programima u memoriji). XOR od NANDova dokaz formulama . Insrukcija pored operacionog koda treba da ima i adresni deo (sa cime treba da se uradi). svako izracunava neke log funkcije. Prva cevi. Odnos prekidackog elementa i arhitekture procesora Nezavisni. U praksi je uvek neophodna kombinacija ova dva pristupa – kratak topdown uvod. Svetskog rata. onda ne radi. neposredno (baratanje konstantama). mogu. Ovde ne zavisi od materijala sta cemo da napravimo. Arhitektura jeste kako povezujemo prekidace (ne zavisi od prekidaca) i to je staticki. tj koji nacin adresacije se primenjuje u instrukcije. Po cemu se prepoznaju generacije racunara i koje su? Poznaju se po prekidackom elementu. a alternativa je Hardvardska arhitektura koja ima odvojene memorije za podatke i instrukcije. Kod downtop pristupa je obrnuta situacija. Svetskog rata. Gradivni element je samo jedan sto se tice njega. Koji su uobicajeni nacini modova adresiranje? Direktno. kontrola toka i specijalne instrukcije. pa onda ono sto i jednoprolazni). video signali). vec se instrukcije pisu sekvencijalno i zbog toga je uveden program counter koji se automatski povecava i ukazuje na sledecu adresu. Elektronke – ENIAC 1945 godine. Izlaz jednoznacno zavisi od ulaza. Pocinjemo od najsitnijih komponenti. druga tranzistora. a zato moraju biti implicitno navedene. Kako se prelazi sa 4oro adresnog na 3adresni racunar? Eksplicitno se sklanja 4ta adresa i ne navodi se eksplictno adresa naredne instruckije. Format i grupe masinskih instrukcija Trebalo je povezati dve stvari ovde. VEC SAMO ZAMENOM EKSPLICITNIM SA IMPLICITNIM. Ne navodjenje eksplictno. Pullup i pulldown grana rade u protivfazi. Format: operacioni kod. Releji su radjeni za vreme 2. imamo kratak spoj. Kod topdown pristupa idemo od celine prema delovima i zgodno je sto razumemo sta radimo i razumemo strategiju. VonNeumanova je jeftinija. treca modularna i cetvrta VLSI dizajn. sa nizovima) F2 Po cemu se razlikuju po unutrasnoj strukturi asembler bez simbolickih adresa i sa njima Razlika je sto bez simbolickih adresa ima samo staticku tabelu proizvodjacku tabelu binarnih instrukcija. Broj adresa masinske instrukcije Svaka masinska instrukcija na neki nacin mora da ima 4 adrese. ne razumemo zasto to tako radimo. Organizacija racunara sa jednom zajednickom memorijom za podatke i instrukcije. Ima 4 generacije. Topdown pristup je pogodniji za krace kurseve i preglednije. Hardvarska je skuplja. Nulta generacija sa relejima – pre 2. pa onda down-top. Grupe instrukcija su aritmeticko logicke. indirektno (nizovi). gradivni elemenat se primenjuje tamo milion puta. Ako su obe otvorene odjednom. Format instrukcija znaci da kada zapisujemo u bajtove instrukciju koja su to polja. Downtop je bolji za dugacke i temeljnije kurseve (primer sa automobilom). a Hardvarska postoji i koristi se u aplikacijama gde je brzina bitna. indexno (adresni deo sabran sa indexnim registrom. operacioni mod i adresni deo. i stalno baratamo sa poznatim stvarima. ali i ne moraju da budu (prvo prodje pokupi varijable i memoriju. NE SME SE RECI NEKE ADRESE MOGU DA SE UKINU!!! NEMA TOGA. U praksi ne mora da bude da su asembleri sa simbolickim adresama dvoprolazni. pojavljuje se jednoznacno definisan izlaz. Prekidac je dinamicki i poboljsavaju se perfomanse racunara preko njega.

Ako uzmemo dekoder sa kontrolnim signalom. ali je u redu. F3 Sada nastavlja dalje sa predavanjima. izaberem jedan registar). Ova funkcija enable je jako jednostavna. Kaze.Ako imamo 2 kola sa 1 3 i 8. ajde da propustimo odavde propustimo 1 na ovo mesto ovde. 0 se pojavila na izabranom mestu. Ovo funkcionise. Ovo ide aritmeticki ovako. a kada objasnimo kako se to desilo. Dekoder 2 na 4 crtez Od RS flip flopa napraviti jk i t flip flip t se dobija spajanjem jk ulaza. Kada se crtaju kola. Kod digitalnog kola sve drugacije utvrdjujemo ( da li je 0 ili je 1. 1 odnosilo bi se na prethodno i sve radi. Demultiplexer 1 na 4 izlgleda ovako. Ocito je da je to 1 na 1. mi nismo nasu 1 propustili tamo. Ova nasa 0 da se pojavi na izlazu.I uvede se treci signal koji se zvao enable ili sta vec. Ako je ovo ulaz (multiplexeru) i kazemo ako ovde pustimo 0.ali je rezultat da je ovde 0. ali se dobije da je ulazna linija jednaka enable liniji (na 1 radi sve. vec smo nasom 1 obezbedili da tudja 1 ne bude ubijena. Analogni primeri su jedno. n kontrola i 2 na 2 izlaza. vec smo ga nagovorili da napravi 1. kazemo moglo bi. ovde 0. pojavice se 1 na izlazu. Oni barataju samo sa 0 ili 1. ovde 0. Rezultat je ispravan. mi hocemo da nasu 1 da propustimo tamo. enable linija je besmislena (voz i koloseci). Morao da shvatimo da su digitalni uredjaji. Mi bismo hteli da aktiviramo izlaz i0 i zato smo selektovali adresu 0 i napravili smo da i0 bude 1. a ovde 0 i ovde 0. ali i na svim ostalim mestima. Mi selektujemo taj izlaz gde ulaz hoce da se pojavi (odaberemo skretnicom). U mislima nije jasno kako bi takva enable linija mogla da bude ulazna linija preko koje mi saljemo podatke koji se prosledjuju. ovo je analogno i nema veze sa digitalnom. Ukinuli smo kolo. 3 na 3. Aako napravimo tabelu. mi smo selekcijom ovde napravili 1 na ovom izlazu. muzicki uredjaj). za razliku od ostalih izlaza koji su 0 (to je posao dekodera). ovde ima 1 ulaz. Kada stavimo 0. pa i to mesto koje je trebalo. a kod voza pitamo da li se pomerila skretnica za drugi kolosek. Izlazi odgovaraju izlsazima. videcemo da je to u redu. 1 ulaz i 4 izlaza. . pa sada crta dekoder ponovo. Po definiciji demultiplexera smo trebali da prosledimo 0 tamo i da bude 0.a enable signalu ga nismo ubili. Predrasude su nam pogresne. Ovo je sve sto je potrebno za digitalni uredjaj. bice 1. Ako stvimo 0. odredjuje kontrola (c1 i c0). videcemo da je objasnjenje neobicno.Na koji izlaz ce da ide. Kada kazemo. Jos je cudnija situacija sa 0. n na n. treba da sabira tri binarne cifre i zato dolazimo do sabiraca. Izgleda cudno. sto je u analognom lose. Ajde da propustimo 0 na isti taj izlaz. Demultiplexer razmisljamo sa analogne tacke (voz i koloseci. vec smo sa 1 obezbedili da se neka tudja 1 ne ubije. medjutim. To bi bio dekoder sa enable signalom (dam mu adresu. Nije kako mi tu intuitivno zamisljamo da je nasa 1 prosla tamo. Mi smo selekcijom kod obicnog dekodera obezbedili da je tacno jedan izlaz jednak 1 i to je onaj nas. fizicki su jedno te isto kolo. pa crta sliku. ALI JE TO TAKO!!! Mi to tesko prihvatamo. Cudna stvar je da bi ulaz morao da odgovara enable kontroli. ali je objasnjenje cudno. mora tako ako ima nekakve ekvivalencije. pa onda sve ponistimo i pojavi se svuda 0. u digitalnom je dobro).ovo je ispravno digitalno. onda 0 treba da se pojavi na izlazu koji smo izabrali i obrnuto za 1. To je prakticno skretnice. moraju da se stave oznake. Oni se ispituju takos to proveravamo da li su oni u odgovarajuce vreme na odgovarajucem mestu jednaki 0 ili 1. Demultiplexer je sasvim drugo. ali je intuitivno tesko da se shvati. 8 na 8. Nismo mi nasu 0 propustili. Ovde je to jako vazno. Demultiplexer Ima jedan ulaz i 2 na n izlaza i n kontrola kod kojeg se ulaz prosledjuje na Onaj izlaz kod koga se ulaz pros ledjuje na onaj izlaz ciji redni broj odgovara binarnom broju na kontroli. Ovo je novo kolo koje ima svoj smisao. na 0 ne radi). Dekoder i demultiplekser su po definiciji razliciti. Radi. ali ne kako zamisljamo demultiplexer da nasa 0 ili nasa 1 prodju na drugo mesto. Nije dovoljno. Na tako selektovani izlaz. a digitalno su drugi. ne deluje da su dekoder i demulti ista stvar. Kada stavimo ovde 1 i ovde i ovde 0. vec smo time obezbedli da tudja 1 ne bude ubijena. a onda kada vidimo sta smo uradili. a nasa 0 ubija sve. a drugde ima n ulaza. Ako gledamo analogno. Ako je ovde 1. kontrole kontrolama. 2 na n izlaza i neki poseban signal. Stavimo na kontrole 00 mi time izaberemo izlaz.jer mi u glavi pravimo primere koji se odnose na analogni svet. Onda kazemo puj pike ne vazi i stavimo enable na 0 i ovo kolo ne radi nista i bude svuda 0. pojavice se ovde 0 i svuda drugde. ali je tako. OVO JE NEOBICNO. 2 na n na 2 na n. onda 1 na 1.Cemu sluzi polusabirac i kako se moze napraviti Polusabirac sabira dve binarne cifre.

Sada imamo 4 ulzna kanala i izabira se 1 izlaz. Od vise ulaza. Ovo ima primenu (koji se memorijski cip prikljucuje na procesor). zavisi kako cemo mi da ga koristimo. x daje rezultat. jednim izlazom i n kontrola. ali nam treba nesto drugo. Multiplexer se pravi slicno kao i demultiplexer kao i dekoder. Multiplexer Multiplexer bi bio suprotan demultiplexeru. gde se na izlaz prosledjuje onaj ulaz ciji redni broj odgovara binarnom broju na kontroli. Crta sliku. i kolo koje je osteljivo na sve 1. Kaze. jer nam ne treba.Dekoder i demultiplexer je jedno isto kolo. . Imamo multiplexer 4 na 1. Ovo se koristi ovde. Navodi se u katalozima kao dekoder/demultiplexer. Sta ce da bude. kod i kola koliko god da imamo ulaza 1. Multiplexer bi bio kombinatorno kolo sa 2 na n ulaza. i cesto se koriste teoreme 1*1*1*1*x je jedanko x. kod ili kola imamo 0+0+0+x. zavise od x. ili je osetljivo na sve 0. brisemo enable liniju. bira se jedan koji ce moci da prodje na izlaza.

onda se ovde garantovano pojavljuje 0. Ovo se koristi za mnozenje. I0 BICE Jednak u0. a onda ga modifikujemo. Kada se sve pomeri levo ili desno. a treci deo prolazi (kada je 1. levo ili desno. onda ovde imamo 11. Ovo je ta skretnica. kada generisemo sliku na ekranu (bit po bit koji se pretvara u napon i na ekranu se ispisuje slika).D1. Ovo je kolo selektovano kada je na ulazu 00.koja obezbedjuje da jedan prodje. idi levo. D0. Treba da se dogvoorimo kako shift registar treba da shiftuje. . Multiplexer je opet modifikacija dekodera. dva dela su ispunjena. SHIFT Registar Sekvencijalno kolo jer je registar koje imam memorijsko kolo i jos neke elemente. Imaju i kontrolni signal. ako nije selektovan. tj kada je na kontroli 00. on se podrazumeva (on ne crta njih da ne komplikuje). izabracu jedan od 4 anda.I2 i ulaze imaju. Oni imaju izlaze I0.D2 tri d registra. Kako da obezbedim da jedan signal prodje ili ne prodje. ako je 1. idi desno i napuni. Sada crta donju kucicu i simbolicki predstavlja multiplexer. 4 varjante: zadrzi. Sada sva 4 spojimo paralelno u ili kolo i pojavice se odgovarajuci na izlazu. da ide levo. a 4ti je 0 ili 1 u zavisnosti kakav je signal. Shift registar se sastoji od D flip flopova jer su oni najpogodniji za registre. Ja bih hteo da prosledim jedan signal.da ide desno i da drzi . bice 1. Selektovanje mi obezbedjuje da je ovo bitan i elemenat.damo treci signal i sve ce da zavisi od treceg signala. Ovako smo obezbedili da mi svaki od ulaznih signala prodje onda kada treba da prodje. jer smo taj signal propsutili. garantovano se pojavljuje onaj koji ce trebati da se pojavi. ali kada je selektovan. slanje bajtova kroz telefonsku liniju (bit po bit). Za mnozenje je neophodno. Sada doradjuje slike i dodaje U0.Taj signal koji dodajemo je u0. Mi hocemo da imamo kontrolu. kada je na kontroli 00. Shiftovanje je pomeranje svih bitova za jedno mesto na jednu ili drugu stranu (k-1.k+1). bice 0).ako je selektovan. Ima raznih shiftovanja. Na izlazui z svakog anda ce odgovarajuci signal da prodje. Sve ce da zavisi od 4tog. i da spolja mozemo da napunimo neki sadrzaj. jer za 3 od njih garantujemo da su jednaki 0. a kako ce da bude zavisi od treceg signala.k.I1.Koriste se one gore teoreme ovde. Taj sada koji je prosao ce da se pojavi na izlazu. u zavisnosti sta stavim na c1 i c0. dekoder mu je sustinski deo. ako je 0 bice 0. Ovo kolo je primenljivo za razne stvari.

Dogovorimo se oko coda. kao da smo pravili procesor.ovaj signal. treba da reciklira. puni 1. U svaki bit. to je neki nas dogovor. shiftl. za svaku celuiju se odredjuje jedna od 4 stvari koja treba da udje u nju (mi biramo koja od 4 stvari treba da se desi). izaberemo 1 od 4 signala. moze da dodje ovaj s desna. ako treba load. izgubi. ako treba shiftl. da se napravi krug (shift postaje rotacija onda)…. Ima tu raznih varijanti. moze ovaj s leva. 01 shiftr. treba mu sadrzaj spolaj. moze jedan sam da se vrti. ako treba shiftr. . 11 load.desni. Ovo je u stvari dekoder instrukcije. da se sacuva. zadajemo mu spolja masinsku instrukciju. sa kontrolama c0 i c1 koje ce da odrede sta se radi (crta sliku). Sada pokazuje ako hocemo hold. U ili kolo ide cetiri i kola. Ovde nsita novo ne radimo.sadrzaj dobija od desnog suseda. Ovde smo resili komandi deo. jer je crtez jako neugodan. ako hocemo shiftr. Ovo nas ne zanima trenutno. 10. Ako treba da zadrzi stari sadrzaj. Onda napravimo dekoder 2 na 4. da se puni 0.stari. A sa 4 signala izaberemo koji hoce da se desi. samo implementiramo multiplexer. kako da mu zadajemo komande i kako da ih primi. Mi mu dajemo kao 2bitni broj. a moze i da dodje neki signal spolja. sta hoce da radi.pitanje pocetka i kraja. To je fakticki multiplexer. 00 je hold. a mi cemo da imamo 4 zice koje odgovaraju komandama. moramo binarno. gde mu se uvek nude 4 moguca signala. a dekoder raslanjava na 2 razlicita signala. pa on odredjuje sta ce da uradi.spolja signal). shiftl…. Na ulazu treba nesto da mu se da. Jedan je nacrtan. a u zavisnosti sta hocemo. Kako da mu zadamo te operacije. Shiftregistar funcionise na principu multiplexera. pa docrtavamo drugi deo (ili kolo). treba od levog suseda. u svakom momentu na jedan signal sata mogu da dodju jedna od 4 stvari. Ovde je vazno da se razume sta se radi. Ovo lici vec na jedan mali procesor. Ulaz u flip flop treba da zapampti jednu od 4 stvari (levi.

tj da se slome neke predrasude.2007. Prva predrasuda je ta sto brojanje vezujemo za matematiku. Prvo bi trebalo teoretski da se razmilsi. F1 Brojacki registar Radi se o sekvencijalnim kolima. god. jer kada se kaze registar znaci da ima sekvencijalna kola. Ovakav pogled ovde ne valja (u zivotu ima dosta primera koji navode na .05.VIII PREDAVANJE – 16.

Binarno brojanje je funkcija nad binarnim nizoM od n clanova. i sada prilagodjava sliku tome (da nemamo jedno i kolo. vec kazemo ovaj menjajte stalno. a u binarnom su sve 1). ovaj cetvrti … TO JE BROJANJE. mi ne moramo da znamo da brojimo. Ovo je mnogo zgodno. ako imamo a*b*c*d*e i iskoristimo asocijativnost mnozenja. a ostale pod nekim uslovima. koji ce na komandu da se promeni. Pretpostavlja se da je signal sata uvek implementiran i da je sat uvek zajednicki signal koji je resen na odgovarajuci nacin (ne crta se zbog komplikovanosti crteza). 00 – 11…. prakticno mozemo. kada su svi prethodni jednaki jedinici.spoljni signal kaze promeni). U zivotu imamo brojac na automobilu. Sada crta i kolo i dotera sve ostale u i kolo. Kaze da bi ovo ovako moglo da radi. A svaki flip flop ima ulaz za togliranje (zamena mesta).najniza ciftra direktno ce da bude vezana za taj signal za brojanje –C(count). i1. a to je 16 mogucih vrednosti (0-15) Mi posmatramo ove brojeve. u dekadnom sistemu su sve 9. 0 menjamo na 1 kada smo sve pre njega doterali na 1 (neka cifra se menja kada smo prethoidne doterali do maximuma. pa kazemo da je to ((a*b*( c))*d )*e ovde ga postepeno izracunavamo. Brojanje bi trebalo posmatrati kao funkciju koja je cisto mehanicke prirode. 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111 … U ova 4bita gore smo postavili 2 na 4. 0000 – 1111 Ako hocemo da napravimo sekvencu brojanja. a ako bi imali i kolo sa ulaza koliko prethodno ima bitova. Sve sto radimo su logicke funkcije. Dakle. 00 – 11.i2. gde se kti clan menja. Moramo zbog niza bitova da imamo flip flopove.0-1…(klackalica) A ovaj drugi to isto radi. Count je signal za brojanje i kada on dodje. tj memorijska funkcija – osnovni gradivni element je t flip flop. brojimo korake za hodanje. 00 – 11. Koristimo osobinu. jer ako imamo i kolo sa 2 ulaza. Sada pise neke binarne brojeve (pise binarno 16 prvih dekadnih brojeva i kaze da posmatramo mehanicki).Crta sliku. Crta sliku i pravi 4 t flip flopa (oni prave 4bit registar). To je niz bitova koji radi odredjenu funkciju da se u jednom trenutku menjaju.i3…izlazi i to su izlazi iz flip flopa. Sada kaze definicija da se kti bit menja kada su svi prethodni jednaki 1. A ovaj treci jos 2x sporije. Jedan treba da se promeni. Definicija kaze da najnizi bit treba stalno da toglira (tj kada dodje komanda. Ovo je definicija binarnog brojanja i ovakva definicija je pogodno za fizicku implementaciju komponenti – ne vodimo racuna o matematici. Ovo je kao kmh na automobilu. Svako to i kolo predstavlja jedno parcijalno mnozenje. Znaci. treba zaboraviti da brojanje ima veze sa matematikom i postaviti novu definiciju u skladu sa ovim mehanickim nizov. Kako cemo da znamo da su svi jednaki jedinici prethodni?Postoji kolo koje je osetljivo na sve 1 i to je i kolo. kada su svi prethdni k-1 jednaki jedinici. trcanje…Sat na automobilu (klasicni. vec mnogo i kola tj da ne bi u to jedno i kolo islo vise ulaza). svaka log funkcija se zadaje tabelom i ta tabela moze fizikom da se implementira. ovaj najnizi treba da se menja. samo 2x sporije. razlicitih velicina i to je cista mehanika). Ovde je nasa predrasuda da je taj brojac na automobilu matematika (na automobilu se radi po principu zupcanika. mehanicki) nema veze sa matematikom (sajla je povezana na tockove…). Ali kaze da je problem sto i kolo ovde ima mnogo ulaza. ovaj svaki drugi put. . Najnizi bit stalno alternira 0-1. to je prakticno nemoguce (64bit…). za potrosenu struju.drugi pogled). Ovo je mehanicki funkcija opisana.

itd. Medjutim. mozemo da koristimo to kolo. jer signal mora da propagira od pocetka do kraja. koji ima izlaze i0. ovaj krece s desna na levo i izgradjuje signal. a to su vec detalji prakticne implementacije. a ovaj ce da zna kada prima signal odande. dobijemo 8bitni. . jer ako uzmemo jos jedan brojac BB4 i spojimo prenos sa sledecim BB4 brojacem. Ovakvo kolo je sporo.i1. potrajace dok se onaj najstariji bit stabilizuje. pa ako je dugacak. Mozemo da zaboravimo na brojanje.Simbol: Ovo bi bila oznaka za binarni brojac 4ro bitni. Kako da se obezbedi da ne treba da ceka od pocetka do kraja. i izlaz p(prenos) koji moze dalje da se iskoristi. Ovo prethodno kolo mozemo vrlo lako da prosirujemo.i2. Ovaj ce da zna da li treba da toglira kada prima signal odavde. drugi svaka 2x puta. tj svaki sledeci deli sa 2.jednostavno se vezu. kao i oni sabiraci koje smo spominjali radnije. treci svaka 4x puta….itd. vec dovedemo neki signal ovde i dobicemo signal dalje duplo manje frekvencije.i3 i koji ima ulaz c za count kada treba da broji. ovakvo kolo ima jednu manu.16bitni. Ovakvo brojacko kolo ima i drugi naziv po katalozima – delitelj frekvencije. Prvi se menja stalno. Ako imamo potrebe za delenje frekvencije. pa opet manje.

u zavisnosti od toga da li je na 0 ili 1 stavljen. njihovi komplementi su jednaki 1. Sada AND gate gore zamenjujemo sa NOR gateom i dobijamo brojac unazad. ako su svi jednaki 0. A on ce da izabere koga ce da propusti na osnovu kontrolnog signala (njega zovem u/d nadvuceno – updown. nizovi idu od 0 do n-1. ostavimo sada i kola. Sada se podseca sta je taj selektor (multiplexer 2 na 1) Crta sliku dole desno. Umesto da zamenjujem nor kolima. Sada treba da detektujemo kada su svi prethodni jednaki 0. Ovde se radi o multiplexeru 2 na 1. to je kada su svi komplementirani jednaki 1. samo se pitamo odakle uzimamo nesto. Ovde sata imamo kolo. NORovi ce da nam daju 1 jedino u slucaju kada su svi prethodni jednaki 0. Isto ce biti T flip flopovi. Posmatramo u drugom smeru. dobijamo brojac unazad. Kao prethodni slucaj. Kada se spustimo vec na C. Treba da prepoynam kada su sve prethodne 0. Hocemo da prepoznamo kada su svi direktni izlazi jednaki 0. Mozemo da iskoristimo istu mastu sa i kolima i kazemo. kada su sve prethodne 0. Medjutim . zamenimo ga sa NOR gateom i dobijamo brojac unazad. Brojac unazad Visi jezici rade brojanje unapred. ide se od n do 0 u hardveru. i ovu istu stvar ponovimo svuda. Ggde god ima and gate. razlika izmedju brojaca unapred i unazad je. u praksi bi se to pravilo dosta drugacije. Uz pomoc gore navedene definicije mozemo da implementiramo brojac. on automatski daje i izlaz i komplementirani izlaz (besplatno). kada ce 1000 da se smanji. ILI. dobijem brojac unapred.Na ovaj nacin sa ovim jednim kolom resavamo pitanje i brojanja gore i brojanja dole. Kada gledamo unazad . U praksi se radi. nego odande. nula je down). . Brojanje unazad je funkcija kod koje se kti bit menja kada su svi prethdni jednaki 0. Treba da prepoznamo kada su sve 0. pa ce kolo da bude NILI (NOR). a ako ih sve povezem na q nadvuceno. jer je to sve slicno da kada napravimo kolo. jer je na kraju izlazni kriterijum uvek da li smo doterali do 0. jedinica je up. Hardverski su uvek counteri count down. Sada cemo da koristimo komplementirani izlaz (indirektan izlaz iz T flip flopa) jer je besplatan. a kada se spustimo na masinski jezik.U praksi se mnogo vise koristi brojac unazad. samo ne uzimamo odavde. Imamo taj spoljni signal koji selektuje up down. pa tada da reagujem. jer to kolo reaguje na sve nule. ako sve ove povezem na q. Imamo q i q nadvuceno i treba da izaberemo da li ce ovaj ili onaj da ode na zajednicki izlaz – ovo je upravo definicija multiplexera (bira neki od ulaza i njega propusta). ono moze da bude i brojac unapred i unazad. pa kada smo doterali na 999. Sada posmatramo definiciju brojanja. Znamo da iz konstrukcije flip flopa. njihovi komplementi su jednaki 1. a to se prepoznaje kada se oni prepuste kroz and kola.

nije jednak 1.11. RS flipflopovi su imali r liniju da se kolo resetuje na 0. kada je ovde 1 i ovde 1. treba da se povuce na 0. Pa kazemo ako je RST =1. A ako je rst 1. kada se rst jednak 1. Najejdnostavnija veza izmedju ova dva brojaca je preko BCD koda. a ako trebaju brojaci nesto spolja da pokazuju (kmh…). jedan 4ro bitni binarni brojac se pretvara u jednocifreni dekadni brojac. k je aktivirano i flip flop ce da bud postavljen na 0 (to je ustvari reset signal). Prema tome. pa kaze uzmemo ovo sto . onda C signal treba da se pusti i na J i na K (isto sto i ranije).gde se po 4 binarne cifre koriste za kodiranje jedne dekadne cifre. T flip flop je nastao od jk flip flop.i kada je ovaj 1. odradimo reset i dobili smo dekadni brojac. treba da radi kao i ranije. nego nekako da ih doteramo. trebaju nam dekadni brojaci.12. da mu ne dozvolimo da idemo napred na 10 i sasecemo ga i vratimo ga na 0.Mozemo isto tako da napravimo i dekadne brojace. Binarni bi bili korisceni interno u samom racunaru. prolazi ovde i resetuje. tako sto mu ugradimo mehanizam koji ce da radi kao obican binarni.pa sada kaze da treba negde da se stavi inverter i ovde da stavi signal c. T flip flop je jk ff sa povezanim ulazima. Kada je RST jednak 1. samo kada prepozna 9. Uvek moze da se izmisli. T flip flop se cesto fizicki ne radi. pa ponovo krene do 9 i tako dalje. kada necu da resetujem i hocu da brojim. Na 0 cemo da ga vratimo tako sto ga nasilno postavljamo na nulu except (tako nesto) signal koji postavlja na 0 bez obzira na sve ostalo. kada njih dvojca treba zajedno da daju 1 koja ce da ode i ovamo i onamo (objasnjava sliku). a ako hocemo da brzo predjemo na dekadni sistem. Ako rst nije jednak 1. Ovo k . pa ovde kazemo necemo bas da ih povezemo. kod njega stavimo jedno ILI kolo. ovaj je 1. 4bit BB postaje jednocifreni dekadni brojac. pa treba da ga ogranicimo da ne koristi 10. Sada crta. Pa kada je ovaj 0. Ovde imamo ideju. kao t ff (sa ova 3 gatea je ostvareno) Sada imamo binarni 4bitni brojac koji ima rst signal. onda treba ovo da se ponasa kao sto se ponasalo. Imamo jk i osim signala c. Uredjaji su po prirodi binarni. 1 sigurno prolazi ono sigurno prolazi kroz ili kolo. jer nema svrhe interno vezivati.koji treba da ako je on jednak 1.14 i 15. j i k zajedno su 1.13. a jk je sr flip flop sa nekim modifikacijama. treba mi od ovoga i onoga i to se radi. treba ovo da postavi na 0. a ako nije jednak 1. BB ide od 0 do 15 pa nazad. drugim recima kada je ovde 1 i ovde 0. T ff je jk ff ciji su ulazi povezani. Ovde nam treba i ovo. Sada samo treba da ugradimo prepoznavac 9tke i kada je prepoznamo. imamo i signal RST. pa sada crta.

sve sto nije tako. mozemo da uzmemo samo jedno i kolo. pa je tek od 9tke signal prvi put 1. a ILI svih 0. pa posebno da ugradimo kada se pojavi 24. Na ulazu i kola cu dobiti sve 1. To se ovde ne razmatra. kada su . odnosno 23. finija tehnicka pitanja su izozostavljena (da li je master slave. Kada znamo sta je prepoznavac i kada imamo rst liniju. Ovo je ovako bilo decenijama. prenosimo ga na sledeci. Ovo je imalo jednu prednost – osobinu da ta memorija nije gubila sadrzaj sa nestankom struje. Do 0 je ovaj signal sve 0. pojavi se taj 1. trebali bi da se bavimo tehnickim detaljima. Ovo propustim sve kroz jedno i kolo i 1 ce na izlazu da se pojavi tacno kada se na ulazu pojavi ovo sto smo napisali. dajemo sledeci na minute i ostalo…). tj memorije su radile na magnetnom principu. da li je jednofazni sat ili nije…. Sati idu od 0 do 24. Ovi slucajevi se isto regulisu na ovaj nacin. Ovo bi bilo generalno prepoznavalacko kolo. Nama ponekada treba dekadni brojac koji nece da ide do 10. Ako bismo ovo hteli prakticno da napravimo. jedan treba da ide od 0 do 9 i od 10 do 19. umesto ovog relativno komplikovanog prepoznavalaca. Ovo je jednostavan prepoznavalac devetke u brojacu (gledamo samo ova 2 i oni se aktiviraju). U ovoj prici je pitanje sata nedoreceno.Ovde jedan signal ostaje signal za prenost. Tada su memorije bile jako skupe. Ako brojimo sekunde i minute idu do 59. i kolo se koristi za prepoznavanje bilo kog sadrzaja (mozemo ovo isto da uradimo i sa NOR kolom). i je prepoznavalac svih 1. pa ovde inverter. kada imamo oba rst. ovde treba samo da ugradim inverter. Ako hocu da prepoznam sadrzaj 01101001. Onda je doslo vreme 60tih kasno i 70tih. a sati do 12….onog momenta kada se ovde pojavi 1. to se odnosi na obicne satove. a ono sto su 1 da propustim direktno. Ako treba da prepoznamo bilo koju 9tku. Ovde treba da prepoznamo 9 a to je 1001. racunari su imali feritne memorije. pa i kolo i povezemo na reset (crta sada). Lako je prepoznati bilo koji sadrzaj.smo radili. treba da prepoznamo 1001. tacno kada je na ulazu sadrzaj ono gore. Brojac za sekunde ce biti dvocifren (jedan je normalan od 0 do 9. kaze da bi ovde dovoljno ovako nesto. F4 ROM kolo U stara vremena. trebamo da ovo sto su 0 da propustim kroz inverter. tj kada dolazi samo posle 8. a ovde treba da prepoznamo 9 odredjenom kontekstu kada se pojavila. kao sto danas radi hdd. Postoje i druge optimizacije. pa mu ugradimo prepoznavac 9tke. a drugi ce da prepoznaje 5 i onda ode na 0 (od 0 do 5). ovde se pojave tri 0 i kada se pojavi 9tka. i gore i dole imamo prepoznavalac sadrzaja. onda se generise rst nazad na 0. Svaki bit se pravio kao jedan mali feritni konus oko kojeg se namotavala zica i propustanjem struje kroz zicu se taj konus magnetisao i razmagnetiosao i pamptio 0 ili 1. mozemo da napravimo bilo sta. Ovo sada postaje dekadni brojac – POGLEDATI DRUGU SLIKU.moze da se svede na to.).

Smesno je reci imamo ROM i RAM. Sa druge strane imamo RAM Random Access Memory. Tako dolazimo do te situacije (ovo je jedan evolutivni proces). Ovo je isto pogresno. a drugi broj oznacava sirinu registra (koliko ima bitova u svakoj memoriji). ROM je jedan deo RAMa. a selektuje jednu od 4 linije. ili 256 puta 8. vec nas zanima ciljani pristup. ime ROM je jako glupo. a ostale ce biti 0. da presecm ovu zicu ovde i pita sta sada biva.d1 i d2. i sada uzimamo za svaku data liniju po jedno ili kolo i dobijamo d0. izvrsavam. 101. Ovde se garantuje da ce uvek biti na 3 mesta 1. u praksi ovo ne bismo mogli da radimo. Prica sada primer kada hocu da upisem 101 na adresi 10. Moramo tamo gde ide procesor da ugradimo neku trajnu memoriju. a ona je tada imala osobinu da po njoj ne moze da se pise. Kako bi se u praksi ovi uredjaji koristili. ROM je potreban za startovanje racunara kao trajna memorija. 2k puta 4. Secenjem zica na odgovarajucim mestima otpisujemo 0. Kako pristupamo ROM-u? Svaki rom je nuzno ram (jer oba imaju adresni mehanizam). Memorija nije vise trajna. kaze mogu da uzmem i mogu obrnuto da uradim. Prvi broj oznacava adresni prostor (koliko registara memorija ima). koja ne gubi sadrzaj i sa dolaskom struje procesor ode tamo. Sada crta memoriju 4 (broj registra) puta 3 (sirina) (neobican slucaj. vec nam treba da ona ne gubi sadrzaj (primer sa prevozom – tresac kostiju). Sada gledamo. da bismo dosli do 100tog. moramo da prodjemo kroz 99. Ovde treba da se primeti da je ovo krajnja nerealisticna implementacija. Nama treba trajna memorija koja nece da izgubi sadrzaj pri gubitku struje. Kada na ili kolu imamo jednu 1. ne vidim. i ovde se javio novi problem.r3. 010. donosim prvu instrukciju. Dovedemo na ulaz neke adrese i kada dovedemo neku adresu. Sa pojavom el memorije. Ako nam treba 10000 komada. Jedna je 1. dekoder selektuje tacno jednu od izlaznih linija. Ovo je sadrzaj te trajne memorije i kada nestane struja to ce da stoji sacuvano i procesor ce moci to da procita. Svaka memorija se karakterise sa 2 broja. Obe memorije su memorije sa adresnim mehanizmom. ROM bi se bolje nazivao trajna memorija i onda bi bilo to to. pa opet preseca. 1 kilo). ne treba nam da ne mozemo da pisemo po njoj. i objasnjava na osnovu slike (ne vidim). Onda cemo ili kolo da povucemo liniju od svake od ovih (crta). idem na adresu. tj reset signal. vec samo ona za startovanje racunara. Dakle. Sada kaze da ovakva gotova slika upravo predstavlja ovu trajnu memoriju. Svaka memorija pocinje od dekodera. pa je to skroz pogresan naziv. Od nje imamo zicu na sva 3 ilija. ne mozemo podacima da dodjemo kako hocemo. nus pojavu. bice selektovana ova zica. i ovako je jako testo da se izvede za veliki broj registara. RAM je altrnativa onom ciljanom. nije vazno sta je ostalo. jedino je razlika da li gubi sadrzaj ili ne gubi sadrzaj. treba da se analizira slika. procesor je jako ogranicen. Prvo nam treba dekoder 2 na 4. klasicni ad mehanizam je dekoder (prima adresu i selektuje jedan od registara). sa procesorom moramo da imamo 2 memorije trajnu sa programom za startovanje i drugu normalnu gde mozemo da radimo ono sto trebamo. Procesor kaze kada dodje struja.r1. jer nas ne zanima slucajan pristup.r2. memorija sa ciljanim pristupom. to je da po njoj ne moze da se pise. Tada nije moglo zbog toga da ta trajna memorija bude ukupna memorija. LIFO. On se resava tako sto u racunar moramo da ugradimo jednu trajnu memoriju i u koju ce da bude upisan za startovanje racunara. moramo unapred da smislimo sta ce da pise u memoriji i posaljemo u fabriku i onda oni presecaju zice. Sa pojavom elektronskih memorija pojavio se problem startovanja racunara. Sada kaze za 100. Bolje ime bi bilo memorija sa adresnim mehanizmom. koje su po svim parametrima bile bolje. o ostale su 0. Prvo treba da se odredi sadrzaj te memorije. 100. kako sada da startujemo racunar. u praksi neprimenljiv). gde se nama ne svidja gde je 1 (gleda sliku). jer je to samo nus pojava ove memorije koja ne gubi sadrzaj kada nema struje. Ovakav slucaj podrazumeva da mi komuniciramo sa fabrikom. Alternativa memoriji sa ciljanim pristupom su alternative memorija sa sekvencijalnim pristupom. Read only memory je malo nakarodno. r0. Pokazalo se da ta memorija koja ne gubi sadrzaj ima jednu dodatnu osobinu. osim jedne stvari – te memorije gube sadrzaj kada nestane struja.Ovo nista ne znaci. Obaveza je konstruktora sistrema da zna gde ce procesor da ode kada dodje struja i da tamo smesti program koji ce da startuje racunar. Secenje odgovarajuce zice obezbedjuje upisivanje nule. Ovo je kompletna zbrka pri pisanju. FIFO… Sekvencijalnim memorijama (magnetne trake). Svaka memorija ima ad mehanizam. Danas se kaze da racunari imaju 2 memorije ROM i RAM (to je zbrkana situacije).pocele da se prave elektronske memorije ff. RAM moze da bude ROM ili ne mora. Kaze kada bude adresa 00. fabrika ce da uradi specijalne slucajeve sa ovako presecanim . npr 011. Ovde se trazi ili kolo sa onoliko ulaza koliko ima registara (ranije je bilo bar 1000 . on prima adrese a0 i a1. Medjutim. Za sada ovo nece nisa da uradi pametno (daje sve 1 u svakom slucaju).

gde je veza izmedju NDF i tablice trivijalno. 3bitna adresa ulaz. jer sami sebe lazemo. Prepisemo tablicu i gotova stvar. sve) i upisemo u rom i imamo rezultat. dobijemo odgovarajuci 4bit broj. i kada stavimo odgovarajuce ulaze. Ovo upisivanje u ROM se negde vise isplati. pa adresni mehanizam. a ako nam treba manje. To su nam 3 ulazi p. i ljudi veruju da je to memorija. Ovo je nasa proizvoljnost i zbog toga sto rom ima mnogo funkcija i adresa kazemo da je to memorija (onda ista argumentacija vazi za svaki nand i nor). U praksi se radi tako sto postoji varijanta koja se zove PROM (Programmable ROM). (ne vidim ovo dobro sto pise). dodatni mehanizam kome cemo moci da spolja dovedemo napon od npr 12 v (obican radi na 5v). ne moze. sa manje prekidaca. U skladu sa tim definicijama. i pokazalo se da moze da bude ekonomicnije.Najtrivijalnija implementacija je pomocu ROMa i sve stavimo u ROM 16x4 koji ima 4 adresne linije i sadrzaj roma. i zato se zove ROM. jer kada gledamo 4ti it. Sa jednim takvim 8x2 ROMom dobijamo puni sabirac. ali je nama nezgodno). svaka log funkcija se zadaje tablicom i tablica se upisuje u ROM. mnogo trosi. Moze tako. Pa se onda kaze ako rom prihvatimo kako memoriju. to isto radi i ROM. Mi bismo hteli negde izmedju. jer je nesto malo skupo. sa dva polusabiraca i to sve radimo da bi bilo brze i jeftinije. sve se lako resava preko ROMa. samo nece da bude preterano brzi i bice skuplje (potrosice mnogo prekidaca). Mi smo pricali o vise memorija i opet ima ljudskih predrasuda. Kombinatorna kola izracunavaju logicke funkcije. ROM izracunava te funkcije na najtrivijalniji nacin. Ima 3 ulaza i 2 izlaza.x. Samo se upise u ROM.zicama. Isto je i ovde. Kod ROMa imamo dobre i lose osobine. ROM na trivijalan nacin implementira funkciju. Dobili smo isto sto je moglo i u fabrici da se napravi. Isto tako uzimamo npr dekoder (velika jedinicna matrica).Dekoder je kombinatorno kolo. kako da napravimo sabirac. ali je jednostavno. iz svake tablice . Ovo nije optimalno. U ovu definiciju bi rom mogao da se uklopi. prepisemo jedinicnu matricu u rom i radimo. Ovo je sve mutno. To je tacno. Upisemo tablicu u ROM i izracunava se. a negde ne. Ona pravi jednu stvar koja je jednostavana i jeftina (gde ima svuda 1.p1. ali ima dodatak.y. koji daju odgovaraju s i p koji mogu da se procitaju. Imamo softver koji ima tabelu gde hocemo sta da pisemo i pokrenemo softver i onda se spaljuju odredjene zice i ovo je u praksi odlicno promenljivo. Nije najekonomicnije to da se uradi. a to ce se zasnivati na NDF. Mozemo mem i drugacije da posmatramo.NACRTAO JE TABLICU 2BITNOG MNOZITELJA (NE VIDIM). ali da lupamo glavu. Jednostavno popunjavamo tu tabelu. ali moze da se koristi kao memorija. U praksi ne biva tako. pa procitamo sadrzaj i ovo zadovoljava ovu definiciju. to nije memorija. Sve sto radimo su log funkicje. (primer sa kritpografijom – najbolji sistem. Ne zanima nas nista drugo. ni da je xor 4nanda. zasto and po ovoj definiciji ne prihvatamo kao memoriju. kljuc dugacak koliko i poruka i ne ponavlja se. kazemo memorija je nesto sto koristimo kao memoriju. on izracunava logicku funkciju koja je tablicno upisana u njega.p2. sve moze da se upise u ROM. Imamo sada jeftin cip koji generise sve 1 i kod kuce mi palimo zice. mi cemo u fabrici da pravimo samo jednu stvar koja moze da se prilagodi i bude dobra svakome. A zovemo ga memorija. Kombinatorna kola damo ulaz i dobijemo izlaz. Za ovo postoji uredjaj koji se zove programator (cip utaknemo u njega i kablom na usb). ali u skladu sa definicijom ovo nije memorija. Sustinsko svojstvo mem je da zapampti ono sto smo mu mi dali. sabirac. a nevolja je sto je ROM neracionalan.mem i sekvencijalna kola i znamo definicije. 8 registara. svuda je 0. Pomocu ROMa implementirati bilo sta. Napisemo samo tablicu (za xor. Dobro je sto je ROM univerzalni. vec kombinatorno kolo.p3. i jos dodatni adresni mehanizam kojim cemo moci da selektujemo neku od 12 zica i da dovedemo napon od 12v i da spalimo koju hocemo. ni sve ostalo. Ovo ROM je klasicno kombinatorno kolo. Napraviti dvobitni mnozitelj. Fabrika kaze da razni ljudi trebaju razne stvari. ROM je univerzalni hardverski uredjaj. Mi u RoM stavimo ulaz i dobijemo izlaz. Izlaz je p0. Spominjali smo do sada kombinatorna.izracunavanje log funkcija. Imamo ulaze xox1 i y0y1 000 001 010 011 100 101 110 111 Izlaz 2bit mnozenja ce da bude 4bita. Ovde se misli na programabilnost na terenu. samo na jednom mestu 1.malo sporo…. ovo nije nikakva memorija. a ne u fabrici. ROM je univerzalni uredjaj za implementaciju funkcije. Rom 8x2 je puni sabirac. tj koja ima sve zice). a to je ako imamo adrese. Kaze. Sa ROMom se log funkcije implementiraju trivijalno.

pa je sve sabijeno u nesto sto se zove unutrasnje stanje. pa su ti proizvodi ulaz za OR Plain (or ravan) koja pravi sume. mozemo dosta da ustedimo. Pisuci NDF. Sada prica sta nam treba. to je ndf funkcije t3 iz primera koji nisam video. jbg!Kaze nesto mu treba. Kod NDF uzimamo sam one elemente gde se javlja 1. Crta sliku. ves masini. pla izracunava funkcije. pa ulaze provede kroz mrezu i kola i sve zajedno zove AND Play (i ravan). To je PLA (Programmable logic array). i napravice se metod na NDF koji ce da ima svojstva resenja sa ROMom . Sada crta sliku.y0y1 sa svojim inverterima. Sada je napravio pla koji implementira dvobitni mnozitelj. pa kaze pravi ulaze u0…uk. Prvo sto treba da uradimo jeste da formiramo proizvode. uz pomoc PLA se implementiraju konacni automati. pa kaze onda zarotira za 90 stepeni. Slicno moze i za druge funkcije. automati za placanje…Ovi automati se trivijalno implementiraju pomocu PLA. NDF t3 je jednako y1y0x1x0. pa napon od 12v.9 i kola od kojih ce svako da odgovara jednom od ovih proizvoda i to samo onih koji nam trebaju. nesto mu ne treba… ISTO JE KAO i PRIMER OVAJ DOLE. isto kao i prethodno imamo programator koji se prikljuci na racunar. imamo ulazne linije. F3 PLA (Programmable Logic Array) Proizovd cu da napravim sa i kolima. Unutrasnja stanja imamo kao linije ovoga ovde. pa je novo unutrasnje stanje postaje staro unutrasnje stanje i tako… Ovo ce biti sledeceg casa. Ulazi uvek idu sa svojim komplementima (uobicajeno gde imamo pravilnu strukturu). Ako u osnovnoj formi. racunari koji rade nesto primitivno.To se i fizicki implementira tako. ali ne vidim nista. kao i za konacne automate (to su kompletni uredjaji. kaze napravimo 8 linija. Npr. pa onda izlaze izlazi i0…ip. pa ih spalimo. a sa druge strane ce da bude racionalniji. a sumu cu da napravim sa ili kolima. ali bez toga da imaju procesor i memoriju. to je ova ravan koja pravi proizvode. Opet objasnjava. Ulaza imamo 4 komada. pa kaze da treba da napravimo 9 i kola. Sada crta. a sta nam ne treba…Kaze da imamo 9 komada koji nam trebaju. ali je dosta racionalnije. sve je sazeto u unutrasnja stanja). bacili smo silne nule (ustedeli smo na prekidacima i povecali brzinu). SAMO STO IMA 16 ULAZNIH KOMBINACIJA.Pa kaze stavimo invertere. to su jednostavni racunari koji vrse fiksan program.se vidi NDF. ali samo one koji nam trebaju. pa od njih i unutrasnjeg stanja izracunavamo izlaze i novo unutrasnje stanje. . a zgodno je da se zarotira od 90. i kaze x0x1. U fabrici se pravi samo jedna vrsta cipova (cip sa svim mogucim zicama). pa softver kojim selektujemo zice koje ne trebaju. Kaze da je ovo isto unvierzalna primena (radi se iz tablice). Uz pomoc njih pravimo liftove. Ovo je interesantno za implementaciju funkcije. PLA se zove zato sto je programmable logic array.

.

.

IX PREDAVANJE – 23.2007. god.05. F1 .

Ovde je interesantnije da se vidi generalniji pojam racunara. 4 stanja se siftruju sa 2 bita. Opet sklanjamo predrasude. fon neumannove arhitekture.2din i 5din. pa ne dreba 8 puta 4 je 32 vec 5 puta 4 je 20. Ovde ima 6 mogucih slucajeva. pa 2din da bude izlaz binarni broj 2…Sada kaze tablica da ce ulazi da budu U i S. Automat ima mesto gde prima novac. Ovde cemo da vidimo racunar koji radi ise funkcije kao i racunar. a na ostnovu njih se generisu vektor izlaza i vektor novih stanja S` (nova stanja u sledecem ciklusu postaju stara stanja). nije nista. a ono sto su izlaz i nova stanja. pa ce max kusur da bude 4 (kusur moze da bude 1. Buduci da postoji povratna veza. da je ubacen 1.1. Onda varijable 135 i 52. gde vraca kusur i da izda robu. Spolja imamo 4 razlicita dogadjaja i zato imamo 4 stanja (numericke vrednosti nisu bitne. Kaze ovo su moguci ulaci.zapisacemo ih kao 135050. Ne treba mi kada ubacim 5 dinara. Ovde je unutrasnje stanje koliko je do sada automat uzeo para.s2. pa smo blizi njemu.4 dinara). ali sa nekim malim modifikacijama moze da implementira konacne automate koji su interesantni. ako imam 32 ne moze). najjednostavnijeje je npr ako imam kusur 1 din da bude izlaz binarni broj 1. a za nas logicki imamo 2 varijable.3.2 ili 5din).010.sve sto treba da uradimo jeste da napravimo povratnu vezu. Spolja imamo 1 varijablu. a opet izlaze.011. Fizicki su dve grupe: ulazi i izlazi. najjednostavnije kodiranje je da ih pomerimo decimalnim zarezom jednom od druge. Konacni automati imaju unutrasnje stanje i tamo su sabijeni i program i podaci. Treba da shvatimo problem i da definisemo sta je tu sta. Ovde je onda naveci posao da se razume realni problem iz fizickog realnog sveta. dajem kafu i vracam kusur (maximalno moze da bude 4+5 a to je 9 dinara). Da li mozemo 2 varijable da pamptimo u jednoj varijabli.s1.S1.2. samo na drugi nacin.2. a neke Si plus 1. Onda koristimo razne nacine kodiranja. smatracemo to izlazima.U1.3).Ostala je jos jedna stvar iz digitalne logike. bitna su samo stanja). Sta ce da budu ulazi? Spolja se desava – ljudi ubacuju pare. Moze se rasporedjivati kako hocemo.S0. Dakle. pa kaze jedan je dajem kafu plus 0. jer tada racunam da sam izdao kafu. izda robu i vrati kusur.pa ako su varijable manje od hiljade.2din i 5din. Ovde smo videli da 1 varijabla moze da vrsi funkciju 2 i 3 varijable. 5 stanja moram da sifrujem sa 3bit. Ulazni podaci su: 0din. a izlazi. ima spoljne ulazne podatke. Sada kaze imacu s0. za razne druge uredjaje. To su konacni automati.1. a un stanja ima 5 a ne 8. i od 32 ne koristimo sve ulaze.001. pa koristimo pojmove programiranja. Ovo je kada se posmatra zajedno logicka funkcija koja ima ovliko ulaza i ovoliko izlaza.. Recimo da postoje novcanice od 1din. dajem kafu. Sada ih numerise. za kolace). to su trikovi. a izlazi ce da budu izlaz i nova stanja. Sada u skladu sa tim popunjava tablicu.2. a druga varijabla je celobrojno deljneje sa 1000. Svaki racunar je automat. PLA izracunava logicku funkciju (kako sada od ovog sto izracunava log funkciju da napravimo konacni automat). jednu pisemo kao jedinice. imamo vektor ulaza i vektor stanja. a neki nova unutrasnja stanja.S2 i sada. Kvantni automati nema programe i podatke. Sifrujem ih sa 3 bita. Ui i Si generisu Ii i Si+1 i to se vrti u krug. Sada crta donju tabelu. On sada stedi prostor i kaze (da bi stalo na tablu ako ima 20 slucajea moze na tablu. pa ostatak pri jednom deljenju sa 1000 je jedna varijabla. . Isto kod ovakvih automata ce u potpunosti i program i varijable da budu sabijeni u unutrasnje stanje koje onda diriguju ponasanje tog automata. stara unutrasnja stanja postaju nova unutrasnja stanja.3 ili 4). E sada kako to u praksi izgleda. Implementacija ce da bude preko PLA.On stavlja uo i u1 kao ulaze (oni znace da je ubaceno nista. tj da se ovi si plus 1 vrate na si.I1. neki su pravi izlazi. a fizicka implementacija je samo PLA sa povratnim spregama i te povratne sprege su u stvari unutrasnja stanja. znaci ulaz i staro stanje definisu izlaz i novo stanje. Mi smo jako dugo sa racunarima. neke cemo da zovemo Ii. I0. koristio je ispisivanje 4 binarna broja (0. Prima novac. kod konacnog automata. Sada pise U0.3.1. Sada je zavrsio i kaze da bi to mogle biti moguce kombinacije. Sada gleda koja se kombinacija koliko puta javlja i stedi prostor (kaze 11 javice mu se 5 puta…. Ovde ce biti 5 unutrasnjih stanja (ubaceno 0. PLA uglavnom implementira logicke funkcije. Ulazi se dele na grupe Ui. Sada krece primer. pa je onaj jedan ne dam nista (ovde je isto pisao za ulaze binarne brojeve). da ne bi usko gledali stvari. Mi cemo ono sto je za nas logicki (ulazi i stanja) da smatramo sve zajedno ulazima. Ako ispisem i slucajeve koji nam ne trebaju. za ves masine. Logicki zamisljamo da su neki ulazi pravi. Uzima primer automata za kupovinu.2. Sada uzmemo nove ui plus 1 i si plus 1 i generisemo Ii plus 1 i si plus 2. a da se roba prodaje (kafa) kosta 5din. Automati su neki mali racunari. Prema tome.4 dinara. Kada je pisao ulaze u0 i u1.I2 (sada pise tabelu).pa tako dalje). izlazne podatke i unutrasnje stanje. Na ovaj nacin obavlja neku funkciju koja je mogla na klasicnom programskom jeziku da se isporgramira. drugu kao hiljade. a neki unutrasnja stanja. konacni automat po teoretskim definicijama je jedno. generalno 5bitni kompozitni ulaz bi imao 32 slucajeva. Si. Za semafore. Sada crta sliku. tj prodaju (za kafu. 1din. ali cu da koristim samo 000. Sta ce da budu izlazi? Izlazno stanje moze da bude nikome nista. Ovo bi bio opis funkcionisanja konacnog automata.

imamo jednu dodatnu zicu koja vodi na mesto koja ispusta na vratanca 1din. sistem se vraca na nulto stanje ponovo i njemu se daje kafa i dinar kusura. ako sam imao 2. Ako bismo radili peske. ovaj daje dinar. To od 0 do 4 stavimo u ILI kolo (el motor koji otvara vrata i daje kafu).Ovo su oznake za novo stanje.vec i pampti neko unutrasnje stanje. Sada je ostalo da napravimo dekodere.pa 5 i kada dodjem do poslednjeg slucaja.S1`. Sada je zavrsio crtanje cele tabele. Sada ce da dopunjuje tabelu S2`. Ovo bi bio klasican problem ovoga tipa. treba da napravimo PLA. ali ovde je vise od pca. sada imam 3. a sistem se u svakom slucaju vraca u pocetno stanje. pa povecava…(ako sam imao 1.pa sve tako…Ovo pokrece taj automat. jer kafa kosta 5din Treca petorka. . i sada jednostavno moze da uzme i da napravi povratne sprege. Sada gleda gde su zajednicke stvari i objedinjuje da bi islo brze. Treba da se razmisli da je ovo sto smo napravili racunar. ali nema kusura. Kada se pogleda tabela za NDF treba tamo gde su jednake 1. sistem ide na 0 i daje kafu. a ako je npr 1. ali ne klasicnoga tipa. i ovaj je slucaj daje dinar. Kako se prave izlazi i nova stanja. izdaje se kafa. a njemu se daje kafa bez kusura. a on dao dinar. Uzima prvih 5 slucajemo U1 U2 je 00. sam se pokrece. Sada pravimo 17i kola i napravimo sve proizvode koji trebaju. staro i novo. a izlazi su I2. a u sledecem f1 na f1 ce da se procita i bice to staro stanje. Sada je napravio svih 17i. Ako je bilo 0 din i dala 5din. Ovo je ono sto smo radili do sada. Izlaznih funkcija ima 6 komada. Ako on da dinar. ja pamptim da sada imam 1. Dobijemo 8 zica (ako imamo kombinacij od 0 do 4 dajemo kafu. i tada uglavnom pamptimo da je on dao dinar (pamptim povecani sadrzaj. Onda kaze da je moguce da se stavi i neki registar koji ce privremeno da pampti. Na ulazu kaze. automat ne da nista Druga petorka.I1 i I0. onda se izdaje kafa i 1din kusura. pa prepisuje na I2.6 nista se ne desava. a ako sam imao 2. Sada treba da napravimo proizvode. Kada se daje 5 dinara. pa onda celokupno stanje ne prepisuje (ne da nista na ulazu. ali nema kusura). Logicka funkcija je pasiva (damo ulaze i dobijemo izlaze). a ako je ovo 5.onda se sistem vraca na 0. isporucujem robu onda. Prva petorka on de da nista. ali nema kusura. ja dajem robu. a to su 6 funkcija. Ugradimo dekoder 3 na 8. on daje dinar. daje mu zivot.pa sve tako… (to su sve mehanicki delovi). Sada gleda drugu petorku. to znaci da ovaj ne daje pare na ulazu i da se nista ne desava.gde se sa klasicnog masinstva preorjentisu na novije elektroniku i to je kombinacija elektrotehnike i racunarstva. To je nova vrsta masinstva.daje se kafa i 4din. a ako ne ne dajemo kafu). ali nema kusura. a treci je jos laksi (damo tabelu softveru. Novo izracunato stanje ce u jednom ciklusu da se zapise u registar.ako je bilo 3. PLA se radi po NDF. sada imam 2.Ova programska sprega je ono sto programu daje program counter. stanje se povecava i u petom stanju tek daje kafu. Imamo iz tabele 3 slucaja gde su sve tri 0. Sada pocinje da pravi OR. Znaci i ovde ostaje kao i u prethodnoj petorki. pa ce opet novo i na f1 da se zapise staro. a u petom slucaju dajem kafu.daje se kafa i 3din. Poslednjih godina cemo da cujemo i za mehatronika.pa ostaje 17).I1 i I0. Kaze da je prvi deo da se smisli problem najtezi. 3 izlaza i 3 linije koje predstavljaju unutrasnje stanje. a ako je bio dinar. pa ce da se izracuna novo stanje i zapamti na f2. pa drugi tabela je laksi. Sada jos crta i povezuje sta treba sa cime. povecavam kredit. pa 4. Mi bismo trebali da napravimo 5 ulaza sa njihovim invertima (crta sliku) i dobija i ravan. i on ce da uradi automat). Da li ce moci direktno povratna sprega ili nesto drugo? Kaze da se presece sa clock linijom f1 i f2 (clock satovi).S0` . Ako nicega nije ni bilo. izlaz ne da nista – ni kafu ni kusur). Dobio je na kraju 2 ulaza. i psolednji slucaj ako je bilo 4 a on je dao 2. On daje 2 dinara. Poslednji slucaj. pa se sada isto kao i u prethodnom svuda stanje povecava za 2… kada dodjemo do slucaja da je bilo pre 3din i on daje 2din. a moze i da ne bude registar. pa td) i u tom jednom slucaju ako sam imao pre 4 dinara. ako je bilo 4din. tu necemo morati nikakav proizvoda da pravimo (od onih 20 jos 3 otpadaju. pamptim 3.Sada treba da vidimo sta treba da se desi.