You are on page 1of 13

VISOKA ZDRASTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

ORGANIZACIJA SPORTSKO REKREATIVNIH AKTIVNOSTI

SEMINARSKI RAD

TEMA: SPORTSKO REKREATIVNE AKTIVNOSTI KOD DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

prof dr Radi

Marina Petrovi

Marija Todorovi 48/09

Beograd 2011

SADRAJ

1.0

UVOD . POJAM SPORTA ORGANIZACIJA SPORTSKIH AKTIVNOSTI SPECIFINOSTI ORGANIZACIJE SPORTSKIH AKTIVNOSTI KOD DECE KAKO IZABRATI PRAVI SPORT PREDKOLSKE DECE. ORGANIZACIJA SPORTSKO REKREATIVNIH AKTIVNOSTI KOD DECE SA DEFORMITETIMA .. ZAKLJUAK .

2.0 3.0 4.0 5.0

3 7 10

6.0 7.0

11 12

1.0

UVOD

Sport sa svojim zahtevima postao je kompleksna delatnost u koju su ukljueni brojni drutveni, ekonomski, nauni i politiki faktori. Sportski radnici, sportisti, sportski objekti, sportski rezultati, uspesi, rekordi, pa i sportska diplomatija, rangiraju se danas kao najvie drutvene vrenosti. U svim razvijenim zemljama sveta, pa tako i kod nas, sport spada u red najznaajnijih delatnosti, kako sa aspekta zdravstvene zatite stanovnitva, tako i sa aspekta afirmacije jedne zemlje. Obzirom na znaaj koji sport ima u ivotu jedne drave i nacije, ukazala se potreba da se ovim tekstom pojasni ta je to sport, koja je njegova misija, kako je sistemski organizovan i koji su to subjekti koji organizuju i sprovode rad u okviru sportske delatnosti.

Najire gledano, sport je mogue definisati kao slobodnu ljudsku aktivnost usmerenu na razvoj psiho-fizikih sposobnosti. Nekada se nivo dostignutih sposobnosti iskazuje kroz takmienje sa drugima i nastojanje da se ostvari maksimalni razultat, dok se nekada radi o takmienju sa samim sobom ili, pak, o fizikoj aktivnosti usmerenoj na unapreenje zdravlja ili na psihiku relaksaciju

Sport je tipina multidisciplinarna oblast, budui da objanjavanje svih njegovih segmenata zahteva kompleksan pristup i korienje znanja iz razliitih naunih oblasti: medicine, biologije, psihologije, sociologije, pedagogije, informatike, menadmenta, prava, ekonomije Bez obzira na aspekt koji dominira prilikom objanjavanja nekog sportskog fenomena, kao centralni problem sporta mogue je izdvojiti ljudsko kretanje. Za realizaciju sportskih aktivnosti neophodni su i objekti posebne namene, kao i specifina organizacija praena pravnim, finansijskim, informatikim i drugim resursima. Prema tome, sport trai veoma kompleksan (multidisciplinaran) pristup, pa je predmet njegovog izuavanja moda najbolje definisati kao ljudsko kretanje, te njime i zbog njega stvorena materijalna i duhovna dobra. 2.0 POJAM SPORTA

Kao i mnogi drugi izrazi koje sreemo u svakodnevnom ivotu, i pojam sport ima vie jezikih znaenja, odnosno upotrebljava se da iskae razliite vrste ljudske aktivnosti. U najrasprostranjenijim pristupima shvatanju pojma sporta preovladava shvatanje da je sport drutveni fenomen nastao iz igre, odnosno da je on sam po sebi jedna vrsta igre, zabave i razonode. Sam pojam sport vodi jeziko poreklo od latinske reidisportare odnosno deportare, to je bukvalno znailo odneti ili raznositi, ali se koristila i u prenosnom smislu kao opustiti se i oznaavalo je neto to je u bliskoj vezi sa igrom, zabavom i dokolicom. U 14.veku izraz disport dobio je u engleskom jeziku znaenje aktivnost u slobodnom vremenu, a iz njega je kasnije nastala re sport koja se i danas koristi. S obzirom da je nastao iz igre sport je zadrao njene odreene karakteristike, ali su se one vremenom intenzivirale i postale naglaenije. To se u prvom redu odnosi na takmienje, borbu i sportski rezultat koji se u sportu postavljaju kao primarni ciljevi. Danas se svuda u svetu pod pojmom sporta podrazumeva: zadovoljstvo, ugodnost, razonoda, odmor, telesno vebanje, takmienje, tranje. To je svaka ljudska delatnost koja se ispoljava u obliku kretanja, i koja slui zadovoljenju nagona za igrom, ouvanjem zdravlja ili poveanju telesnih sposobnosti. Moemo ga definisati kao posebno podruje ljudskog stvaralatva, specifino po svojim kulturolokim i bioloko-zdravstvenim funkcijama i posebno specifino po svojim ciljevima i tehnologiji ostvarenja postavljenih ciljeva.

Evropska definicija sporta glasi: Sport predstavlja formu neobaveznog ili organizovanog odvijanja fizikih aktivnosti radi unapreenja fizikog i mentalnog blagostanja. Ueem u sportskim aktivnostima razvijaju se meuljudski odnosi, ili postiu takmiarski rezultati.

Osnovne karakteristike sporta Sport , u sutini, karakteriu tri osnovna elementa: takmienje postizanje maksimalnog (sportskog) rezultata intenzivno psiho-fiziko optereenje Sutinu takmienja odslikava nastojanje pojedinca ili grupe ljudi (timova, ekipa) da bolje ili bre postignu isti cilj kome tee i drugi. Takmienje u sebi sadri i specifine vrednosti koje se ogledaju u tome da ovek vremenom postaje bolji, jai, sposobniji, zdraviji i da stalno tei da

prevazie dostignute nivoe svoga razvoja. Ovo, dalje, dovodi do stvaranja snane tenje za postizanjem maksimalnog, sportski merljivog rezultata. Meutim, postizanje sve veeg rezultata podrazumeva i stalno poveanje ovekovih telesnih i mentalnih napora, koji bi trebali biti adekvatno dozirani i kontrolisani. Osnovne karakteristike sporta mogu se posmatrati i shvatiti iz njegove aktivacione determinisanosti, gde je osnovna odlika stalno prisustvo tenje za prevazilaenjem ve postignutog, najbolje oslikanoj u latinskoj izreci citius, altius, fortius (bre, vie, snanije).

3.0 ORGANIZACIJA SPORTSKIH AKTIVNOSTI

Teoretiari sporta su do sada pokuavali da utvrde jedinstvenu klasifikaciju sportova, u emu nisu do kraja nali zajedniki imenitelj. Razlozi se, pre svega, nalaze u razliitom pristupu i shvatanju sutine sporta, to je na neki nain i opravdano, jer je ova oblast izrazitog multidisciplinarnog karaktera. U poslednje vreme u aktuelnoj praksi je sve zastupljenija podela sporta na vrhunski i kvalitetan sport, kolski sport i sport za sve. Vrhunski sport je u Zakonu o sportu definisan kao oblast sporta koja obuhvata sportske aktivnosti koje pokazuju izuzetne (vrhunske) sportske kvalitete i rezultate. To praktino znai da samo oni sportisti i sportske grane koji postiu vrhunske rezultate na meunarodnoj sceni mogu imati atribut vrhunskog sporta. Kvalitetni sport obuhvata aktivnosti u okviru kojih se postiu zapaeni sportski kvaliteti i rezultati na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i rezultat koje ostvare sportisti na meunarodnim takmienjima, a ti rezultati nisu kategorisani kao vrhunski. Pod kvalitetnim sportom se podrazumevaju sve sportske aktivnosti koje se sprovode u okviru pojedine sportske grane, a ija se takmienja odravaju do nacionalnog nivoa (lige i prvenstva drave), pod uslovom da su te sportske grane registrovane u skladu sa Zakonom i da ih prepoznaje Olimpijski komitet Srbije kao redovne ili pridruene lanove. U ovu kategoriju ubrajaju se i sportske aktivnosti koje se odravaju na pokrajinskom i lokalnom nivou. kolski sport- Meunarodna povelja o fizikom vaspitanju i sportu, koju je UNESKO usvojio 1978. godine, u prvom lanu naglaava da je Bavljenje fizikim vaspitanjem i sportom fundamentalno ljudsko pravo za sve. U nacionalnom kolskom sistemu, realizacija ovog prava kolske dece i omladine je obezbeena kroz redovnu (obaveznu) nastavu fizikog vaspitanja, kao i kroz funkcionisanje sistema kolskog sporta Sport za sve- Oblast koja obuhvata bavljenje sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije, unapreenja zdravlja ili unapreenja sopstvenih rezultata u svim segmentima populacije. Kao sinonim za ovo karakteristino podruje sporta koristi se: rekreacija, rekreativni sport, fitnes, velnes i sl. Pored teorijskih klasifikacija postoje i pragmatike kvalifikacije meu kojima je najaktuelnija Olimpijska klasifikacija. Ona deli sportove na: Atletske sportove Gimnastike sportove Borilake sportove ; sportove borenja

Sportske igre Nautike sportove ; sportovi na vodi Zimske sportove Konjike sportove Vazduhoplovne sportove Cikline sportove

4.0 SPECIFINOSTI ORGANIZACIJE SPORTSKIH AKTIVNOSTI KOD DECE

Kada se zavrava igra i poinje takmienje Velika sportska takmienja i uspesi naih sportista kod dece bude elju za bavljenjem sportom, a kod roditelja ambicije da jednog dana i njihovo dete donese kui medalju kojom e se oni ponositi. Aktuelni ampioni i njihov status u drutvu esto i utiu na izbor sporta kojim e se mnoga deca baviti. To na alost nije uvek i najbolje reenje za dete pa uslede velika razoarenja. Kako se danas vie ne trenira u sportskim sekcijama u kolama, ve iskljuivo u klubovima to podrazumeva materijalne izdatke, roditelji esto ne dozvoljavaju deci da prestanu sa treniranjem kada ona to vie ne ele. Pored svih pozitivnih strana sporta, sportska aktivnost koja ne odgovara detetu moe da ugrozi njegovo zdravlje. Nekada je dete previe malo ili nedovoljno motoriki spremno, a nekada prosto nije talentovano pa ne moe da ispuni zahteve koji se pred njega postavljaju. Pored fizikog napora koji moe da dovede do nepravilnog rasta i razvoja i psihiki stres kome je dete izloeno ostavlja posledice. Nije lako podneti poraz i odgovornost za neuspeh ekipe, ali ni uspeh i obaveze koji on nosi. Ovo je prevelik teret za nezrelo dete koje bi jo uvek trebalo da se spontano igra sa svojim vrnjacima

Ne krivite dete Dok dete ne prohoda odrasli su usmereni na njegov motorni razvoj, stvaraju mu odgovarajue uslove, stimuliu ga, hvale i nagrauju. Kada se to konano dogodi svi odahnu jer je dete prohodalo i prepuste ga sticaju okolnosti koji e uticati na njegov dalji razvoj motorike. Sa polaskom u kolu u prvi plan dolazi umni razvoj kada se roditelji ponovo angauju dok je motorni razvoj i dalje preputen sluaju. U ovom uzrastu se najee deca ukljuuju u neku sportsku aktivnost. Tada mogu da nastanu problemi kada dete ne moe da uradi neto to druga deca mogu. Pri tom je dete svesno svoje razliitosti u odnosu na druge i nee ni da pokua. Roditelj uglavnom prvo okrivi dete, da je trapavo, lenjo, nee da se potrudi, ili svali krivicu na drugog manje spretnog roditelja kae "da je dete na njega". Ovo je momenat kada se "otkrivaju i deformiteti kotano-miinog sistema", ravna stopala, kriva kima, kokoije grudi, X noge, oni su uglavnom prisutni ve due vreme ali ih roditelji, a esto i lekari nisu prepoznali do tada.

ta sve dete moe... Od kako je prohodalo do navrene tree godine dete je usavrilo hodanje, tranje, savladavanje prepreka, penjanje uz i silaenje niz stepenice bez pridravanja, skakanje, stajanje na jednoj nozi, bacanje i utiranje lopte i sada poinje da vozi tricikl. Do navrene pete godine moe da naui da pliva, vozi bicikl na dva toka, kliza, vozi rolere i da skija. Petogodinjaci su neustraivi, puni energije, neumorni i veina e ovladati ovim vetinama ako imaju prilike da se oprobaju. Nekima e biti potrebna pomo u vidu ohrabrenja jer nemaju sva deca dovoljno samopouzdanja da bi se upustila u neto nepoznato. Roditelji moraju da potuju detetove elje i mogunosti ali i da linim primerom pokau kako se neto radi bez velikih oekivanja da e dete odmah to uspeti. Do puberteta bi sva deca trebala da se bave lakom atletikom, da naue da pravilno tre, skau u dalj i u vis, to je neophodno za veinu sportova i istovremeno omoguava pravilan fiziki razvoj. Smatra se da od dvanaeste godine deca mogu da ponu da ozbiljno i redovno treniraju sport za koji imaju psihofizike predispozicije i afinitet jer su tek tada u stanju da ue i usavravaju tehnike, kao i da postiu odreene rezultate.

Sport je igra! Danas je granica zapoinjanja bavljenja sportom drastino pomerena na mlai uzrast to se na alost esto zavrava ozbiljnim fizikim povredama i psihikim traumama sa dugotrajnim posledicama. Deca treba da naue da igraju fudbal na poljani sa vrnjacima, basket na terenu ispred zgrade, vaterpolo na letovanju, hokej na zaleenom kolskom dvoritu u drutvu svojih vrnjaka. Sport za malu decu treba da bude pre svega igra, zabava u kojoj rezultat nije bitan. Cilj treba da bude postizanje gola ili koa, uenje pravila igre a ne kako pobediti protivnika.

5.0 KAKO IZABRATI PRAVI SPORT KOD PREDKOLSKE DECE Malu decu treba usmeravati na sportove za koje na prvi pogled nisu, a to znai da gojazna deca treba da plivaju, voze bicikl, jau konje, rade sve ono to e dodatno sagorevati kalorije a u emu e uivati. Ukoliko dete ima problem sa koordinacijom, kruto je, sporo, dudo i slini sportovi e uticati da se njegove sposobnosti poboljaju.

Stidljiva deca koja se teko uklapaju, kroz igranje fudbala, koarke, odbojke i rukometa brzo e postati deo tima i u isto vreme e ojaati miie stomaka i nogu. Kada dete ovlada nekom vetinom uglavnom poeli da naui neto drugo i to mu svakako treba omoguiti. Potreba da se oproba u raznim stvarima znai da je dete zdravo i da se normalno razvija. Roditelji se uglavnom protive ovim promenama jer su ve kupili skupu opremu za jedan sport a dete sada hoe na neki drugi. Ili nemojte unapred previe ulagati u neto to dete nije ni trailo ili jednostavno to prodajte ili poklonite nekome, ali nemojte koiti detetov razvoj.

6.0 ORGANIZACIJA SPORTSKO REKREATIVNIH AKTIVNOSTI KOD DECE SA DEFORMITETIMA

Ukoliko dete ima deformitet kao to su ravna stopala, kifoza, skolioza, deformitet grudnog koa to nije prepreka za bavljenje sportom ali je neophodno ukljuiti ga u program korektivne gimnastike. Danas je sve vie i dece i odraslih sa problemima vezanim za kimeni stub. Nain ivota u kome je sve manje fizike aktivnosti utie na pojavu deformiteta ve kod dece predkolskog uzrasta. Ciljanim korektivnim vebama i plivanjem utie se na pravilan rast i razvoj deteta i priprema ga za nesmetano bavljenje sportom. U zavisnosti od vrste deformiteta potrebno je odabrati i sportsku aktivnost koja nee da potencira deformitet, na pr.ako dete ima skoliozu ne preporuuje se sport koji forsira jednu stranu tela na raun druge. Ukoliko ima kifozu sportovi koji nameu povijanje lea svakako nisu dobri. Za decu sa ravnim stopalima bie teko da postignu dobre rezultate ukoliko treba brzo ili dugo da tre. Zato je vano konsultovati strunjake kako bi se utvrdilo kojim sportom dete ne bi trebalo da se bavi, kako bi se izbegla situacija u kojoj dete radi neto to voli a to loe utie na njegovo zdravlje. Nisu retki momenti kada roditelj mora da odlui da li da detetu uskrati dalje treninge ili da ga izloi riziku sa trajnim posledicama.

7.0 ZAKLJUAK

Veina dece zadovoljava svoje potrebe za fizikom aktivnou kroz igru i rekreativne aktivnosti, ali je sve vei broj dece koja se rano specijalizuju za odreenu vrstu sporta i poinju intenzivno da treniraju radi takmiarskih rezultata. Postoje definisane preporuke u kom uzrastu treba poeti sa treninzimna, zavisno od sportske discipline: Za sportove kao to su plivanje, klizanje, skijanje i ritmika gimnastika, koje zahtevaju psihofizike sposobnosti kao to su fleksibilnost, spretnost, brzina i donekle izdrljivost, osnovni trening bi trebalo zapoeti izmeu este i devete, a takmiarski trening ne pre 12. godine. Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, tranje na kratke staze, skokovi), sportske igre (koarka, fudbal, odbojka...) i vebe na spravama, trebalo bi poeti izmeu osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom saekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske vebe snage. Kad su u pitanju atletske discipline kao to su bacanje kugle, tranje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, odnosno sportovi koji zahtevaju izdrljivost i intenzivne vebe snage, sa osnovnim treningom bi trebalo poeti izmeu 10. i 14., a vrhunski trening odloiti do 18.godine. Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogunostima razvoja pojedinih psihofizikih sposobnosti kao to su: brzina (od 10. godine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aerobna izdrljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdrljivost (od sredine puberteta).