Prof.

dr Slobodan Savić

1 S A D R Ž A J

PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI PREGLED LEŠA I UTVRĐIVANJE SMRTI SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA LEKARSKO UVERENJE KRIVIČNA DELA U VEZI SA OBAVLJANJEM LEKARSKE DELATNOSTI Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. 251. KZ) Teška dela protiv zdravlja ljudi (čl. 259. KZ) Neukazivanje lekarske pomoći (čl. 253. KZ) SAMOUBISTVO Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (čl. 119. KZ) Lišenje života iz samilosti (čl. 117. KZ) ČLANOVI ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU I KRIVIČNOG ZAKONIKA ISPITNA PITANJA IZ SUDSKE MEDICINE

2 7 11 14 21 28 30 30 33 34 37 44 45 47 51

Prof. dr Slobodan Savić

2 PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI

Prirodno oštećenje zdravlja - laesio valetudinis naturalis - koje se razvija spontano, a izazvano je spoljašnjim (egzogenim) ili unutrašnjim (endogenim) uzrocima (oboljenje - nosema s. morbus; nakaznost - teratoma s. monstruositas) Prirodna smrt - mors naturalis - smrt koja je uzrokovana oboljenjem ili nakaznošću. Mada nasilna smrt čini pretežni deo proučavanja sudske medicine, brojni su slučajevi kada i telesna oboljenja i prirodna smrt zahtevaju sudskomedicinsko procenjivanje i razjašnjavanje. Iz daljeg izlaganja videće se da praktično nema nijednog oboljenja ni slučaja prirodne smrti koja u određenim slučajevima ne može biti predmet sudskomedicinskog razmatranja. 1. postojanje odnosno nepostojanje umrlosti - pregled leša i utvrđivanje smrti (objašnjeno u tanatologiji) 2. razjašnjavanje slučajeva nejasne prirodne smrti (♦neznana ♦sumnjiva ♦naprasna) a) NEZNANA PRIRODNA SMRTI (MORS IGNOTA) - uzrok umiranja nepoznat -umrli bez prisutnika - nađeni u svojim stanovima, na ulici ili na drugim otvorenim mestima, često neidentifikovani -za života lekarski nepregledani Spoljašnji pregled leša ne ukazuje na uzrok smrti. b) SUMNJIVA PRIRODNA SMRTI (MORS SUSPECTA) - uzrok smrti izgleda nasilan -način umiranja - gastrointestinalna simptomatologija (sumnjivo na trovanje); veliki krvni izlivi -sumnjive okolnosti - ♦smrt posle dijagnostičke ili terapijske lekarske intervencije (injekcija, sumnja na anafilaktički šok - moždano krvarenje); ♦smrt vanbračne novorođenčadi; ♦ugovor o doživotnom izdržavanju (sve češći slučaj da se traži obdukcija, naročito od strane rodbine koja se prvi put javi tek kad treba nešto da nasledi); ♦svađa, navodna tuča, naročito u prisustvu vlasti (smrt u stanici milicije, u pritvoru). -povrede koje su prethodile nastupanju smrti -hropačke (agonalne) povrede - nastaju pri padu na isturenim delovima tela (oguljotine, krvni podlivi) -posmrtne povrede i promene - izjedine od mravlje kiseline na licu (sumnjivo na trovanje jetkim otrovom); lažni tragovi stezanja na vratu (sumnjivo na vešanje ili zadavljenje); povrede od životinja -lešne osobine i promene - mrtvačke mrlje (antigravitacione) - krvni podliv; sasušivanje usnica dece (trovanje kiselinom ili zapušenje nosa i usta); samovarenje želuca (trovanje jetkim otrovom) c) NAPRASNA PRIRODNA SMRT (MORS SUBITA) - umiranje za srazmerno kratko vreme iz prirodnih uzroka prividno zdravih osoba - po SZO "smrt koja nastupa u roku od 24 sata posle pojave simptoma i znakova" -naglo - brzo umiranje (od više sekundi odnosno minuta do najviše nekoliko sati) za razliku od lagane smrti, gde umiranje traje satima ili danima -iznenadno tj. neočekivano - prividno zdrave osobe ♦ne osećaju nikakve tegobe (anuerizme moždanih arterija) ♦nespecifične tegobe (srčane - ulkusne tegobe, naročito kod ishemije dijafragmalnog zida, osobe koje se dugo leče zbog navodnih želudačnih tegoba, naglo umru i obdukcijom se ustanovi da je u pitanju infarkt miokarda, bez ikakvih patoloških promena na gastrointestinalnom traktu). ♦ne pokazuju okolini postojeće tegobe ♦ ♦ Problemi: utvrditi uzrok smrti (nema vremena za kliničko dijagnostikovanje) isključiti nasilnu smrt (često ima elemente sumnjive smrti - okolnosti, mesto umiranja, hropačke povrede) već pomenuto kod sumnjive smrti

Podela prema brzini umiranja: -trenutna naprasna smrt (mors momentanea) – umiranje traje od više sekundi do nekoliko minuta / nema hropačkih odlika (nema edema pluća, tečna krv, očuvan glikogen u jetri) -ubrzana naprasna smrt (mors rapida s. accelerata) - umiranje traje nekoliko sati – na lešu postoje hropačke odlike (edem pluća, zgrudvana krv, iščezlost glikogena iz jetre) / nema kataralnog zapaljenja disajnih organa ni sekundarnih degenerativnih promena parenhimatoznih organa, koji se javljaju kod laganog umiranja. Podsticajni činioci (povod smrti): fizički i psihički napor (preterano naprezanje u sportu, defekacija, polno opštenje, tuča, svađa) mogući, ne i obavezni. Fizički napor - studija u SAD i Nemačkoj pokazala da j 6 puta veća incidenca infarkta koji nastaju u toku prekomernog fizičkog napora ili u intervalu od 1 sat posle napora. Psihički faktor - prolazna hipertenzija i tahikardija (adrenalinski odgovor zbog reakcije nadbubrega). Endogeno oslobođeni kateholamini mogu uzrokovati ventrikularnu fibrilaciju srca koje je u hroničnoj hipoksiji.

Prof. dr Slobodan Savić

3

Stanja koja potpomažu nastupanje smrti (uslov smrti): fiziološka stanja (menstruacija, trudnoća, stanje varenja), patološka stanja (napitost, akutne infekcije), patološki sklop (timikolimfatička konstitucija) Nagoveštaji (mogući) - malaksalost, nelagodnost, muka, gađenje, povraćanje, bolovi, nagon za mokrenje ili defekaciju. Često odsutni. NAPRASNA SRČANA SMRT ISHEMIJSKA BOLEST SRCA koronarna bolest - aterom - suženje lumena od 75-80% jednog od glavnih stabala koronarki može dovesti do smrti; moguće je i kod manjeg suženja u zavisnosti od koronarnog protoka, sastava krvi, mase srčanog mišića / krvarenje u ateromu, ruptura ateroma/ tromboza / porinuća koronarka / spazam (diskutabilno) / embolije / arteritisi -ishemija (bez morfoloških promena ili vakuolna degeneracija) -infarkt (nekroza - subendokardni, intramuralni, transmuralni), leva komora -primarna aritmija (ožiljci - aritmije mogu nastati i bez nove ishemije) ishemija infarkt ožiljak Hronična ishemijska bolest srca - difuzna fibroza (vezivo različite starosti) Mehanizam umiranja kod naprasne srčane smrti: ♦poremećaji ritma (ventrikularna fibrilacija) najvažnije - većina slučajeva srčane naprasne smrti je bez infarkta jer osoba brzo umre tako da nema vremena za razvoj vidljivih promena/osetljivost sprovodnog sistema na hipoksiju ELEKTRIČNA SRČANA SMRT ♦smanjena kontraktilna sposobnost (kardiogeni šok) kod velikih infarkta ♦komplikacije - ruptura zida sa tamponadom (počev od 2-3 dana do 7 dana najčešće) / ruptura septuma sa levodesnim šantom / ruptura papilarnog mišića sa insuficijencijom zaliska Evolucija infarkta : -nekroza ↓ -uklanjanje nekrotičnog detritusa ↓ -ožiljavanje aritmije

Starost infarkta (velike varijacije u makroskopskim i mikroskopskim promenama) - u prvih 8 do 12 sati od početka ishemije ne vide se makroskopske promene, mikroskopske se vide nešto ranije Sudskomedicinski problemi: ♦sve mlađe osobe oboljevaju i umiru od koronarne bolesti ♦disproporcija između prethodnih tegoba i nalaza na srcu - odsustvo tegoba ili tegobe koje simuliraju druga oboljenja (ulkusna bolest) - u velikom broju slučajeva nisu imali ili nisu manifestovali nikakve tegobe i pored teških i očigledno dugotrajnih promena na srcu, kako starih (ožiljnih), tako i svežih; čak i transmuralni infarkt može dati vrlo malo ili nimalo simptoma i znakova sve do trenutka rupture i nastanka tamponade srce. Rad u Srpskom Arhivu - ispitivanje kod osoba u postinfarktnom periodu, holter monitoringom praćene promene na EKG i utvrđeno da u većini slučajeva nastanak ishemijskih promena na EKG-u nije bio praćen nikakvom simptomatologijom. Zaključak - asimptomatska miokardna ishemija je najčešći oblik ishemije, zbog toga je često nedijagnostikovana, nelečena i dovodi do naprasne smrti. ♦infarkt za volanom - Slučaj: vozač bez povreda, ali skrenuo na trotoar i usmrtio dva pešaka. Po pravilu se kod osoba koje zbog nepoznatih razloga skrenu sa puta u toku vožnje detaljno mikroskopski ispituje srce. MIOKARDITIS -infektivni (virusni - Coxackie B, bakterijski, parazitarni) - VIRUSNI NAJČEŠĆI -toksični (barbiturati, fenotiazin, amfetamin) mi često srećemo kod narkomana -autoimuni (SLE, reumatski) -ostale forme Mehanizam umiranja: -srčana slabost -fatalne aritmije

Prof. dr Slobodan Savić

4

Sudskomedicinski značaj miokarditisa ♦relativno čest kod mladih osoba ♦naprasna smrt može biti prva manifestacija bolesti ♦klinička slika često atipična pa se zaživotno ne postavi dijagnoza MIOKARDIOPATIJE – u nekim slučajevima mogu dovesti do naprasne smrti, ukoliko u toku života nije bilo utvrđeno njihovo postojanje. HIPERTENZIVNA BOLEST SRCA - hipertrofija leve komore sa relativnom koronarnom insuficijencijom (hronična ishemija uzrokuje električnu nestabilnost - opasnost od fatalnih aritmija) Svaka osoba čije je srce teže od 450 grama (sa aterokslerozom koronarnih arterija ili bez nje) kandidat je za srčanu naprasnu smrt BOLESTI ZALISTAKA - reumatske i aterosklerotske promene najznačajnija aortna stenoza (npr. kalcificirajuća stenoza aorte kod starijih osoba) kao uzrok naprasne smrti hipertrofija leve komore + smanjenje kororanog protoka UROĐENE SRČANE MANE - naprasna smrt češće kod novorođenčadi i odojčadi, kod odraslih se većinom radi o dijagnostikovanim manama, ali to nije uvek pravilo. OBOLJENJA AORTE CISTIČNA DEGENERACIJA MEDIJE - izolovano ili u sklopu Marfanovog sindroma / smanjena količina elastičnih vlakana / disekcija - krvarenje i raslojavanje u mišićnom sloju - ruptura sa izlivom krvi u srčanu kesu (tamponada srca) ili u grudnu duplju (hemotoraks). ATEROMATOZA - aneurizma sa rupturom (češće abdominalni deo - retroperitonealno krvarenje - moguća provala u trbušnu duplju i hemoperitoneum) INTRAKRANIJALNA KRVARENJA - pritisak na mozak (compressio cerebri) SUBARAHNOIDALNA KRVARENJA -aneurizme arterija baze mozga (najčešće) (urođene, aterosklerotske, mikotične) Najčešće na srednjoj moždanoj arteriji. U nekim slučajevima ne može se identifikovati aneurizma. Aneurizme obično dugo asimptomatske (u zavisnosti od veličine i lokalizacije - veće mogu dati glavobolje). -arteriovenske malformacije -slabost zida bez aneurizme (Ehlers-Danlos sindrom tip IV) urođena slabost vezivnog tkiva Brzo dovode do smrti (trenutna naprasna smrt) - pritisak na moždano stablo / iritativno dejstvo na vitalne centre / moguća provala u komorni sistem ili subduralno INTRACEREBRALNA KRVARENJA -hipertenzivno - trijas: encefaloragija, hipetrofija leve komore, hipertenzivni bubreg (arteriolosklerotična nefroskleroza kod benigne ili znaci maligne hipertenzije); lokalizacija: unutrašnja moždana čaura i bazalne ganglije, pons, mali mozak. Moguća provala u komorni sistem, subarahnoidalno ili subduralno. -ređi uzroci: uremija / hemoragijska dijateza / tumori (glioblastom multiforme) / amfetamin kod mladih (uzrokuje nagli skok krvnog pritiska) Češće dovode do ubrzane naprasne smrti ako su u velikom mozgu (ako su u ponsu ili provale u komore, vrlo brzo dolazi do smrti). EPILEPSIJA Smrt može nastupiti -u toku napada ili statusa (asfiksija i/ili ishemija srca) -zbog povreda nastalih u toku napada ili statusa -van napada ili statusa - naprasna smrt najverovatnije zbog fatalnih aritmija (ventrikularna fibrilacija ili srčani zastoj uzrokovan snažnim električnim pražnjenjem u mozgu) – SUDEP (sudden death in epilepsy). Obdukcioni nalaz: znaci asfiksije sa znacima popuštanja sfinktera / penušav sadržaj oko nosa, usta i u disajnim putevima / edem mozga (kod genuine epilepsije ostali nalaz negativan, moguća skleroza u predelu Amonovog roga; kod simptomatske znaci odgovarajućeg oboljenja ili povrede) / ujedine na jeziku i ožiljci od starih povreda Toksikološki nalaz: odsustvo ili niske koncentracije antiepileptika (neuzimanje terapije provocira napad). Postojanje terapijske koncentracije ne isključuje mogEćnost da se radilo o epi napadu. PLUĆA

Prof. dr Slobodan Savić TUBERKULOZA

5

-povećava se broj obolelih od TBC (skitnice, prosjaci, alkoholičari, ali i kod drugih osoba - nekoliko primera lekara, u ISM dva slučaja koja su na sreću na vreme dijagnostikovana i izlečena) -kasno postavljanje dijagnoze - ne misli se na TBC / donekle izmenjena klinička slika zakasnela dijagnoza - čest smrtni ishod, pravovremena dijagnoza - izlečenje PNEUMONIJA (krupozna, bronhopneumonija) Sudskomedicinski značaj - neznana smrt kod osoba nađenih u krajnje zapuštenom stanju (skitnice, prosjaci, alkoholičari) TRMOBNA EMBOLIJA ASTMA - smrt u toku astmatičnog napada ili statusa BULOZNI EMFIZEM - ruptura bule, spontani neumotoraks MALIGNI TUMORI - provala većeg krvnog suda i bronha - iskrvarenje i/ili udušenje zbog aspiracije krvi (moguće i kod tuberkulozne kaverne); u mozgu - intrakranijalno krvarenje DIGESTIVNI TRAKT -PERFORACIJE (ulkus želuca ili duodenuma - šok i peritonitis, apendicitis - peritonitis) -KRVARENJA (variksi jednjaka, ulkus) -PANKREAS - akutna hemoragijska nekroza INFEKTIVNE BOLESTI INFEKTIVNA MONONUKLEOZA - ruptura slezine sa iskrvarenjem SEPSA - fudroajantna - meningokokcemija sa krvarenjem u nadbubregu (Waterhouse-Friderichsenov sindrom)

ENDOKRINE BOLESTI -diabetes mellitus - hipo i hiperglikemijska koma -postpartalna nekroza hipofize (Scheehanov sindrom) -tireotoksična kriza TRUDNOĆA I POROĐAJ -eklampsija -ruptura vanmaterične trudnoće -ruptura i inverzija materice pri porođaju NOVOROĐENČE I ODOJČE Kongenitalne anomalije - kardiovaskularni sistem Reyov sindrom - edem mozga, masna promena jetre, bubrega, srca (virusna infekcija sa naglim razvojem neuroloških poremećaja i kome, nekada se povezivalo sa uzimanjem aspirina - nije obavezno) SIDS (SUDDEN INFANT DEATH SYNDROME) Sindrom naprasne smrti odojčadi ("cot death", "crib death" - smrt u kolevci) - nagla smrt odojčeta ili malog deteta koja je neočekivana po namnestičkim podacima i kod koje detaljnom obdukcijom i dodatnim ispitivanjima nije moguće utvrditi adekvatan uzrok smrti (Međunarodna konferencija, Seattle, 1969) Deca životnog doba od 2 do 7 meseci, iz porodica sa lošijim životnim uslovima. Tipičan tok - dete prethodno zdravo ili sa minimalnim znacima bolesti (prehlada) nahranjeno u večernjim satima, ujutro ga roditelji nalaze mrtvo u krevecu Makroskopski i mikroskopski nalaz nespecifičan / dodatne analize (mikrobiološke, biohemijske, toksikološke) negativne Etiologija nepoznata / brojne hipoteze ((alergija na kravlje mleko, asfiksija zbog zapušenja nosa i usta pri spavanju na trbuhu, nezrelost respiratornog centra, respiratorni poremećaj - apneja u snu, elektrolitni poremećaji, hipoglikemija, virusne infekcij i dr.) SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI U VEZI SA PRIRODNOM SMRĆU

♦ POREKLO SMRTI - da li je ustanovljeni nalaz morboznog ili traumatskog porekla

U vezi sa tim moguće je i pokretanje postupka zbog krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika (posebno predavanje o ovom problemu). da li je lekar u dijagnostičkom i terapijskom postupku učinio sve što je bilo u njegovoj moći u skladu sa principima savremene medicinske nauke i prakse.moguće je odsustvo tegoba do samog trenutka nastupanja smrti.Prof. U slučajevima gde se osoba obraćala lekaru. a posle toga je došlo do naprasne smrti. .nespecifične ili pogrešno protumačene tegobe (ishemija dijafragmalnog zida kao ulkusna bolest). -pogrešna dijagnoza i neadekvatno lečenje . dr Slobodan Savić 6 ♦ ODNOS POVREDE I OBOLJENJA – traumatsko oboljenje i morbozna povreda ♦ LEKARSKA ODGOVORNOST -nedijagnostikovanje oboljenja . nekad se postavlja pitanje da li bi blagovremeno postavljena dijagnoza uz adekvatno lečenje mogla da spreči nastanak smrtnog ishoda tj. Razjašnjenje slučajeva nejasne prirodne smrti i rešavanje svih sudskomedicinskih problema u vezi sa tim slučajevima moguće je samo na osnovu blagovremeno i adekvatno izvršene sudskomedicinske obdukcije.

da bi se pregled leša adekvatno obavio moraju biti ispunjena četiri uslova: (1) lekar treba da bude sam sa lešom u prostoriji. dok se znaci ćelijske smrti javljaju kasnije u vidu lešnih promena.Utvrđivanje vremena i uzroka smrti i obdukcija umrlih lica).000 do 1. dok za prigradska naselja ovu delatnost obavljaju lekari odgovarajućih domova zdravlja i to samo oni lekari koji su posebnim rešenjem Gradskog sekretarijata za zdravlje imenovani za obavljanje ove delatnosti. .. pasoš. ZZZ . ZZZ . Za lica koja su umrla u zdravstvenoj ustanovi tu dužnost obavlja lekar koji je lečio pacijenta i koji je dužan da izda otpusnu listu i potvrdu o smrti.ne izvrši neposredan pregled umrlog lica i utvrdi vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od primljenog poziva (član 219. Za nepoštovanje ove lekarske obaveze novčano se kažnjava zdravstvena ustanova. koja ima svoje prostorije u Domu zdravlja Palilula. verovatne i sigurne znake smrti. stav 3).Za svako umrlo lice utvrđuje se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica.. (4) leš mora da bude pristupačan sa svih strana. lekar je dužan da pre pregleda leša utvrdi identitet leša. Nesigurni znaci smrti predstavljaju rane promene koje se dešavaju u samom trenutku umiranja ili u toku nekoliko sledećih minuta.ne utvrdi vreme i uzrok smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi i o tome ne obavesti nadležni organ opštine odnosno grada (član 219.2005 (Poglavlje IX . Sredstva za pregled umrlih lica i stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove obezbeđuju se u budžetu opštine. lekar mora u toku pregleda da ukloni odeću sa svih pokrivenih regiona da bi isključio postojanje povreda na ovim delovima tela). vozačka dozvola) i da detaljno pregleda medicinsku dokumentaciju o prethodnom lečenju te osobe. Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvrđuje se u zdravstvenoj ustanovi i o tome obaveštava nadležni organ opštine odnosno grada. kazniće se zdravstvena ustanova ako. Uslovi za adekvatan pregled leša . ukoliko je dostupna. Ovaj minimalni vremenski interval koji treba da protekne od momenta umiranja do pregleda leša nije decidirano naveden u ZZZ. stav 5) Ukoliko se radi o licu umrlom van zdravstvene ustanove. To su znaci somatske smrti.000 dinara.. odnosno grada.Novčanom kaznom od 30.000 dinara. Član 219. Znaci smrti Telesne promene i znaci na osnovu kojih se prilikom pregleda leša utvrđuje stanje umrlosti. Utvrđivanje vremena i uzroka smrti može vršiti samo doktor medicine. S druge strane. kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako.12. u ZZZ propisano je novčano kažnjavanje nadležnog lekara ukoliko pregled leša ne obavi u roku od 12 sati od trenutka prijema poziva tj.. najbolje na osnovu nekog dokumenta sa fotografijom (lična karta. jer je to vreme koje je neophodno za pojavu znakova na osnovu kojih lekar može pouzdano ustanoviti da je smrt nastupila.Novčanom kaznom od 500. Za lica umrla van zdravstvene ustanove pregled umrlih vrše lekari nadležnih zdravstvenih organizacija. utvrđivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti mogu obavljati samo lekari. ovog člana dužan je da u roku od 12 sati od primljenog poziva izvrši neposredan pregled umrlog i utvrdi vreme i uzrok smrti. Nadležni organi opštine odnosno grada određuje doktora medicine za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti. klasičnom podelom se svrstavaju u nesigurne. (2) dobro osvetljenje u prostoriji.Prof. PREGLED LEŠA Iskustvo je pokazalo da pregled leševa osoba koje su umrle van zdravstvenih ustanova (ukoliko se ne radi o urgentnim stanjima kada je neophodna hitna lekarska intervencija i kada se na lice mesta pozivaju lekari hitne pomoći) po pravilu ne treba vršiti ukoliko je od trenutka umiranja protekao vremenski period kraći od 3 časa. 107/2005 od 02. Doktor medicine iz stava 4. br. ZZZ . Tako npr. Prema odredbama ZZZ. (3) leš mora da bude potpuno svučen (ukoliko to nije moguće ostvariti. Ova delatnost regulisana je odgovarajućim odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti (u daljem tekstu ZZZ) "Službeni glasnik RS". Član 257. koji su za to posebno određeni odgovarajućim rešenjem nadležnog organa opštine odnosno grada. na teritoriji beogradske opštine za uže gradsko područje ovu delatnost obavljaju lekari Službe za pregled umrlih. obaveštenja o nastupanju smrtnog ishoda. a u cilju procenjivanja postojanja oboljenja koje je moglo da uzrokuje smrt.000. Član 259. dr Slobodan Savić 7 PREGLED LEŠA I UTVRĐIVANJE SMRTI Utvrđivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti predstavlja odgovornu i javnu profesionalnu lekarsku delatnost koja je stalno izložena kontroli građana i javnosti.000 do 50.

a posle nekoliko minuta gubitak moždane funkcije postaje ireverzibilan. mada mišići ostaju sposobni za kontrakciju u toku sledećih nekoliko časova (mogućnost izazivanja supravitalne reakcije). Veoma je značajno utvrđivanje znakova davnašnjih. boja kože. kod otvorenih očnih kapaka delovi beonjače ostaju izloženi i dolazi do njihovog brzog isparavanja i isušenja. Ove osobine svrstavaju se u grupu nesigurnih znakova smrti. 4.ožiljci. lekar treba da se pobrine da sav mogući materijal za . Primarnu mrtvačku mlitavost zamenjuje mrtvačka ukočenost koja se postepeno razvija u toku sledećih nekoliko časova.utvrđuje se besvesno stanje. prisustvo lešnih osobina i promena. Pregled očiju . ♦Utvrđivanje prestanka cirkulacije . mrtvačke mrlje) mogu pojaviti već u završnoj fazi agonije. mada se širina zenica kasnije može promeniti zbog razvoja mrtvačke ukočenosti u ovim mišićima.crne mrlje). Prestanak disanja . povreda i promena Inspekcijom i palpacijom treba utvrditi niz opštih i specifičnih karakteristika koje ukazuju na opšte stanje osobe i postojanje izvesnih oboljenja (konstitucija. što uzrokuje da se se kroz istanjenju beonjaču providi pigment mrežnjače. koji u agoniji retko traju duže od 30 sekundi. tragovi krvi. koje su u početku žućkaste.utvrđivanje gubitka kornealnog refleksa i rekacije zenica na svetlost. U slučaju sumnjivih okolnosti koje ukazuju na moguće trovanje. Besvesno stanje .relaksacija mišića posledica je gubitka njihovog normalnog tonusa. naravno ukoliko je dostupna u trenutku obavljanja pregleda. Promene na očima . 2.nema reakcije na bolne nadražaje. tako da se već posle nekoliko minuta može uočiti njihovo početno razmekšanje. sa sledstvenim stvaranjem trouglastih površina neposredno iz rožnjaču. mrtvačka ukočenost i mrtvačka hladnoća) koje se javljaju u toku prvih nekoliko časova posle smrti. Mlitavost mišića (primarna mrtvačka mlitavost) . a pregledana osoba veoma gojazna. Ukoliko su očni kapci otvoreni. uhranjenost. senzibiliteta i refleksne aktivnosti .). mada ovo nije siguran znak prestanka srčanog rada.za vreme agonije disanje je obično nepravilno. Odsustvo srčanog rada ustanovljeno ponovljenom auskultacijom u toku perioda ne kraćeg od 5 minuta obično je dovoljan znak za konstatovanje smrti. Treba naglasiti da je u nekim slučajevima veoma teško registrovati disanje i srčani rad auskultacijom grudnog koša. 3. već 10 minuta posle smrti može nastati početno zamućenje rožnjače. verovatnih i sigurnih) ♦Inspekcija i palpacija . mrtvačko bledilo. Gubitak motiliteta. ♦Utvrđivanje prestanka disanja . dr Slobodan Savić 8 1. Pritisak u očnoj jabučici brzo opada posle smrti. (2) Utvrđivanje osobina leša. isušenja beonjača (“tache noire”) i mlitavosti očnih jabučica. najčešće u donjoj desnoj četvrtini prednje strane trbuha. kožne promene i dr. naročito kada su ove vitalne funkcije jako oslabljene. funkcija mozga se prekida za nekoliko sekundi zbog sledstvene kortikalne ishemije. ranije lekarske intervencije .Prof. koje nastaje kao posledica isparavanja tečnosti. nepostojanje disajnog zvuka dokazano ponavljanom auskultacijom grudnog koša i bočne strane vrata u visini grkljana u periodu ne kraćem od 5 minuta. Prva truležna promena koja se može primetiti spolja na lešu je prljavozelenkasta prebojenost kože (pseudomelanoza). Sigurni znaci smrti su znaci razvoja lešnih promena. Elektrokardiografija je najpouzdanija metoda za potvrđivanje srčanog zastoja. utvrđeno inspekcijom. zenice nekad mogu izgubiti svoj normalni kružni oblik. Zbog neravnomerne relaksacije mišića. odnosno isušenja. (1) Utvrđivanje znakova smrti (nesigurnih. jer se jako oslabljeni srčan rad može održavati i bez palpabilnog pulsa na perifernim arterijama. sa periodima apneje. zaprljanost i zapuštenost.posle prestanka respiracije otkucaji srca mogu trajati još nekoliko minuta do potpunog prestanka srčanog rada. Mora se vršiti pažljiva auskultacija celog prekordijalnog predela. naročito ukoliko ona dugo traje. dolazi do relaksacije sfinktera. najčešće truljenja (putrefakcije).palpacija pulsa na karotidnoj arteriji. Prestanak srčanog rada i cirkulacije . potom smeđe i na kraju posle nekoliko časova postaju crne (franc. jer se neke (npr. što nema nikakav dijagnostički značaj u smislu pokazatelja nekog zaživotnog patološkog stanja. U nekim slučajevima postmortalna širina zenica može biti nejednaka na levom i desnom oku. 5. gubitak motiliteta i senzibiliteta (nereagovanje na bolne nadražaje). (3) Pregled okoline leša Pregled okoline leša omogućuje utvrđivanje tragova koji mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt i ukažu na potrebu vršenja sudskomedicinske obdukcije (npr. 6.nepostojanje disajnih pokreta. veća količina ispražnjenih pakovanja lekova i dr). koja nastaje kao posledica reakcije krvne boje sa truležnim gasom vodonik sulfidom u slepom crevu koje je u najbližem kontaktu sa prednjim trbušnim zidom. "tache noire" .kada dođe do prestanka cirukulacije i respiracije. Verovatni znaci smrti su lešne osobine (mrtvačke mrlje. Korenalni refleks i refleks zenice na svetlost se gube. a naročito skorašnjih povreda koje mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt i time ukažu potrebu na vršenje sudskomedicinske obdukcije. zamućenosti rožnjača. Iz istog razloga. Zbog toga je auskultacija mnogo značajnija metoda.zenice zauzimaju središnju poziciju što je posledica neutralnog položaja relaksiranih mišića dužice.

koje može trajati i više sati. dr Slobodan Savić 9 toksikološki pregled sa lica mesta bude upućen na toksikološki pregled (povraćeni sadržaj. Nepoštovanje pravila o uslovima pregleda i o samom pregledu leša nosi sa sobom opasnost od grešaka pri utvrđivanju smrti. vita minima) predstavlja stanje u kojem su vitalne funkcije. Posebno treba naglasiti da je u potvrdi o smrti decidirano navedena sledeća rečenica: "Na osnovu izvršenog detaljnog pregleda neobučenog leša. U tim situacijama tzv. u slučajevima trovanja lekovima koji deluju depresivno na CNS (barbiturati). matičar na osnovu dobijene potvrde o smrti. lekar to sme da uradi samo ukoliko se radi o potpuno jasnom uzroku prirodne smrti.Prof. Klinička smrt predstavlja stanje u kome su srčani rad i disanje potpuno prekinuti. u kojoj je navedeno poreklo i uzrok smrti. javiti posle prolaska električne struje kroz telo (elektrokucija). Potvrda o smrti izdaje se u tri primerka. Ovakvo postupanje lekara je nedozvoljivo i povlači za sobom mogućnost profesionalnog i krivičnog kažnjavanja. U dosadašnjoj praksi nailazili smo. a medicinska dokumentacija ukazuje na oboljenje koje je moglo prouzrokovati smrt.). Za lekara je veoma značajno da poznaje pojmove prividne i kliničke smrti. špricevi i igle i sl. To se prvenstveno odnosi na slučajeve u kojima je osoba umrla u zdravstvenoj ustanovi nakon obavljenog kompletnog dijagnostičkog postupka kojim je omogućeno pouzdano utvrđivanje porekla i uzroka smrti. provere adekvatnosti primenjenih terapijski mera i dr.. čak i ubilačkog porekla. a postojanje jako oslabljenih vitalnih funkcija se teško može utvrditi klasičnim dijagnostičkim metodama. ovaj dokument nije ekvivalent potvrde o smrti i na osnovu takvog dokumenta preminulo lice se ne može sahraniti. To znači da lekar koji izda potvrdu o smrti svojim potpisom garantuje da je on lično izvršio neposredan pregled umrlog. lekar koji izdaje potvrdu o smrti ipak treba da bude oprezan s obzirom na sledeće dve činjenice: . odnosno praktično do pojave verovatnih ili sigurnih znakova smrti. U izvesnim slučajevima moguć je potpun oporavak vitalnih funkcija i posle relativno dugog trajanja reanimacije i to bez ikakvih posledica.potvrđujem smrti ishod". U svakodnevnom govoru. od kojih jedan primerak matičar ulaže u spise matične knjige umrlih pod odgovarajućim tekućim brojem osnovnog upisa. nastaje npr. Lekar koji je nadležan za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove takođe može izdati potvrdu o smrti neposredno nakon obavljenog pregleda leša i konstatovanja smrti. konstatovanja smrti). Uzimajući u obzir prethodno navedene kriterijume. u medicinskoj dokumentaciji postoji mogući uzrok prirodne smrti. .odsustvo spoljašnjih povreda na lešu ne isključuje mogućnost postojanja unutrašnjih povreda ni nasilne smrti. su sledeći: 1. Jedan primerak zadržava zdravstvena ustanova odnosno lekar. Nažalost. . pouzdano identifikovan leš. preduslovi za izdavanje potvrde o smrti. Prema prihvaćenim sudskomedicinskim principima. Kao uzrok smrti u potvrdi se ne sme navoditi oboljenje ili stanje koje nije potencijalno smrtonosno. koje nekad treba primenjivati u toku dužeg vremenskog perioda. nalaz na lešu i sumnjive okolnosti ne pobuđuju sumnju na nasilnu smrt. IZDAVANJE POTVRDE O SMRTI Potvrda o smrti je medicinski dokument u koji se za svako umrlo lice upisuje vreme nastupanja smrti (ili vreme pronalaženja leša tj. koji je ostao nejasan. U nekim slučajevima potvrda o smrti može biti izdata samo na osnovu spoljašnjeg pregleda leša. Umrlicu odnosno izvod iz matične knjige umrlih izdaje matična služba tj. a drugi primerak prilaže uz Statistički listić o slučaju smrti (obrazac Dem-2) i dostavlja organu nadležnom za poslove statistike). a nakon upisa preminulog lica u matičnu knjigu umrlih. Prema tome. 3. pri čemu još uvek postoji mogućnost njihovog ponovnog uspostavljanja ukoliko se hitno primene adekvatne mere reanimacije. u praksi se relativno često nailazi na takve negativne primere (shizofrenija i gonartroza upisani kao uzroci smrti). u slučajevima hipotermije. odnosno kada pregledom leša i njegove okoline nisu ustanovljene povrede ili okolnosti koje mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt. Na osnovu izdate potvrde o smrti može se obaviti sahrana leša. tako da se osoba nalazi u stanje duboke onesvešćenosti. na situacije da je lekar izdao potvrdu o smrti za lice koje uopšte nije pregledao ili čak za lice koje je već bilo sahranjeno. Ovaj dokument obično nosi naziv "konstatacija smrti" i u njemu se samo konstatuje da je osoba umrla i vreme (datum i čas) kada je smrt konstatovana. Drugim rečima.osoba sa potencijalno fatalnom bolešću ne mora i da umre od te bolesti. bez vršenja obdukcije. Ovakvo stanje. Ovakvo stanje može se npr. U svim slučajevima u kojima postoji sumnja u to da je smrt nastupila. bez izjašnjavanja o poreklu i uzroku smrti. na šta ga i obavezuje ZZZ (stav 1 člana 219). 2. Prividna smrt (lat. a dva primerka se prosleđuju matičaru. kod asfiktične novorođenčadi itd.. odnosno srčani rad i disanje svedeni na minimum. kliničku (patološkoanatomsku) obdukciju zahteva lekar koji je lečio umrlog. treba hitno preduzeti adekvatne mere kardiopulmonalne reanimacije. U praksi se može naići na još jedan medicinski dokument koji uglavnom izdaju lekari hitne pomoći kada konstatuju smrt nekog lica. I u slučajevima kada smrt nastupi posle dužeg perioda bolničkog lečenja nekada postoji potreba da se izvrši obdukcija leša u cilju utvrđivanja uzroka smrti. čak i od strane medicinskih radnika. nažalost. ispražnjena pakovanja lekova. poreklo smrti i uzrok smrti. za potvrdu o smrti često se pogrešno i neosnovano koristi naziv "umrlica".

Na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica nije moguće utvrditi uzrok smrti – u slučajevima kada ne postoji nikakva medicinska dokumentacija (npr.Prof. ali je i tada obavezan da o slučaju obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova. nečitki podaci. postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju) ili sumnjivih okolnosti (npr.000 dinara.. vreme kada je smrt konstatovana. dr Slobodan Savić 10 U određenim slučajevima. Na osnovu predloga lekara koji je konstatovao smrt. Član 220. Na osnovu takve odluke nadležnog sudije. nejasna fotografija). nadležni istražni sudija donosi definitivnu odluku o tome da li će biti obavljena sudskomedicinska obdukcija. koje su u međuvremenu nastale).. Informacija o takvom smrtnom slučaju prosleđuje se istražnom sudiji koji. ovog zakona. lekar koji je konstatovao smrt i predložio obdukciju može izdati potvrdu o smrti. ovog člana doktor medicine koji vrši neposredan pregled umrlog lica neće izdati potvrdu o smrti dok nadležni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom. Lekar će u potvrdu o smrti uneti samo konstataciju da je smrt nastupila. U formularu potvrde o smrti postoji i rubrika u koju lekar treba da upiše ime sudije i broj rešenja kojim je obustavljeno vršenje sudskomedicinske obdukcije. Ova obaveza odnosi se na sve lekare bez obzira na to u kojim uslovima su konstatovali smrt. 259 ZZZ predviđeno je novčano kažnjavanje lekara. lekar je dužan da obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i predloži vršenje sudskomedicinske obdukcije. ZZZ . U tom slučaju lekar koji je konstatovao smrt i predložio obdukciju ne izdaje potvrdu o smrti. slučajevi naprasne prirodne smrti kada za kratko vreme nastupi smrtni ishod kod prividno zdrave osobe) ili u postojećoj medicinskoj dokumentaciji ne postoje podaci o potencijalno fatalnom oboljenju. stav 1. tako da zbog kratkoće vremena kliničkom dijagnostikom nije ustanovljen uzrok smrti. zbog protoka vremena od kada je fotografija načinjenja i promena izgleda osobe.000 do 50. kao i činjenicu da je uzrok smrti nepoznat ("mors ignota . što onemogućava prepoznavanje. 2.to se odnosi na situacije kada ne postoji adekvatan identifikacioni dokument (sa fotografijom). U slučajevima iz stava 1.Novčanom kaznom od 30. Nepoštovanje navedenih principa o pregledu leša. ali bez navedenih podataka o poreklu i uzroku smrti. Obaveštenje o slučaju i predlog za vršenje sudskomedicinske obdukcije lekar može uputiti i direktno istražnom sudiji. postojanje tragova krvi ili ispražnjenih pakovanja lekova na mestu pronalaženja leša). može uzrokovati teške posledice sa medicinskog. kada je izgled leša znatno drugačiji u odnosu na fotografiju na dokumentu (npr. privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu. krivično-pravnog i opštedruštvenog aspekta. Ukoliko istražni sudija donese odluku o vršenju sudskomedicinske obdukcije. 3.na osnovu ustanovljenih povreda ili sumnjivih znakova na lešu (npr. na osnovu anamnestičkih podataka (ako se neko okrivljuje za smrt dotične osobe. već to čini lekar obducent po završenoj autopsiji. Činjenicu da je nadležni organ obavešten i da je predložena sudskomedicinska obdukcija lekar obavezno treba da notira u medicinskoj dokumentaciji jer to predstavlja trajni dokaz njegovog ispravnog postupanja. ZZZ . Prema tome. kada nisu ispunjeni prethodno navedeni kriterijumi.Doktor medicine koji vrši neposredan pregled umrlog lica radi utvrđivanja uzroka i vremena smrti. bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi. Navedena obaveza lekara precizno je određena u članu 220 ZZZ. svetlocrvena boja mrtvačkih mrlja kod trovanja ugljen monoksidom). 3) na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica nije moguće utvrditi uzrok smrti. 2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi način posumnja u nasilnu smrt. kao nadležni organ.nepoznati uzrok smrti"). kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako. kada je izgled leša bitno izmenjen zbog povreda ili postmortalnih promena (najčešće truljenja). utvrđivanju smrti i pokretanju postupka za vršenje sudskomedicinske obdukcije. Pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi način posumnja u nasilnu smrt .bez odlaganja ne obavesti nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o smrtnom slučaju pod uslovima propisanim u članu 220. a za njeno nepoštovanje u čl. Ukoliko i pored predlog lekara odluči da nije potrebno vršenje sudskomedicinske obdukcije. on izdaje pisanu naredbu ustanovi ili lekaru koji će obaviti obdukciju. donosi odluku o tome da li će biti vršena sudskomedicinska obdukcija ili ne. zbog čega se opravdano može postaviti pitanje profesionalne i krivične odgovornosti lekara. ukoliko do smrtnog ishoda dođe u kratkom vremenskom roku po prijemu u zdravstvenu ustanovu. . lekar je obavezan da predloži vršenje sudskomedicinske obdukcije kada: 1. kada je postojeći dokument u znatnoj meri oštećen i stoga neupotrebljiv (npr. istražni sudija izdaje pisani akt o nevršenju obdukcije. Član 259. dužan je da bez odlaganja o smrtnom slučaju obavesti nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove ako: 1) nije u mogućnosti da utvrdi identitet umrlog lica. U prethodno navedenim situacijama lekar neće neće izdati potvrdu o smrti dok nadležni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom. smrt posle svađe ili tuče. Nije u mogućnosti da utvrdi identitet umrlog lica . a prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

kao i sa dužnostima koje oni lično imaju u pokretanju postupka za vršenje obdukcije. Član 136. (2) Pre preduzimanja pregleda i obdukcije leša. u članu 222 i u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP). Zakonom je takođe predviđeno obavezno vršenje obdukcije u slučajevima kada smrt nastupi u toku dijagnostičkog ili terapeutskog postupka. analiza DNK uzorka i poređenje dobijenog DNK profila sa DNK profilom nestalog lica ili drugog lica. Član 222. a može imati i profilaktičku ulogu npr. 5) na zahtev doktora medicine određenog za utvrđivanje uzroka smrti od strane nadležnog organa opštine. U tački 7 člana 222 ZZZ navodi se da se obdukcija obavezno vrši na zahtev nadležnog suda.. bez podele na tzv. a naročito radi procene da li postoji sumnja da je smrt određenog lica posledica krivičnog dela. Svi lekari. krvnih srodnika lica za koje se pretpostavlja da bi mogao biti identifikovan. patološkoanatomske (kliničke) i sudskomedicinske obdukcije. 9) ako smrt nastupi u toku dijagnostičkog ili terapeutskog postupka. Naime. odnosno služe za proveru postavljene kliničke dijagnoze i primenjenog načina lečenja. organ koji vodi postupak može zatražiti stručno mišljenje lekara koji je izvršio neposredan pregled umrlog lica radi utvrđivanja uzroka i vremena smrti. pored ostalih situacija. dr Slobodan Savić 11 SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA Pouzdano utvrđivanje porekla i uzroka smrti moguće je na osnovu obdukcije. Pri vršenju obdukcije doktor medicine koji vrši obdukciju može zadržati organe. kao i na zahtev doktora medicine određenog za utvrđivanje uzroka smrti od strane nadležnog organa opštine. odnosno grada tj. 6) kada je to od posebnog značaja za zaštitu zdravlja građana ili kada to nalažu epidemiološki ili sanitarni razlozi. 4) na zahtev doktora medicine koji je lečio umrlo lice. Obdukcija se obavezno vrši: 1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvrđen uzrok smrti. u skladu sa pravilima struke. otkrivanjem nekih infektivnih bolesti ili masovnih trovanja. odrediće se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije. a u članu 136 ZKP regulisano je da se pregled i obdukcija leša vrše u slučajevima kad je očigledno ili postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u vezi sa krivičnim delom. vrlo je verovatno da će se u daljem toku takav postupak lekara protumačiti kao rezultat želje da prikrije grešku koju je načinio u procesu dijagnostike i lečenja i time uzrokovao smrt pracijenta. obdukcija mora obavezno da se izvrši na zahtev lekara koji je lečio umrlo lice. u cilju utvrđivanja i razjašnjavanja uzroka smrti. Ovo su upravo . Prema članu 222 ZZZ očigledno je da. lekara mrtvozoraca.. a naročito oni koji učestvuju u utvrđivanju smrti i pregledu umrlih lica. 7) na zahtev nadležnog suda. 3) na novorođenčetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon rođenja ili tokom lečenja. (4) Kada je to potrebno primeniće se identifikacione stručne i naučne metode – uzimanje i upoređivanje otisaka prstiju leša. tzv. Pored utvrđivanja niza činjenica koje su značajne u krivično-pravnom postupku. Prema svom cilju i karakteru. delove organa i druge uzorke biološkog porekla. (3) Pri obdukciji leša preduzeće se potrebne mere da se ustanovi identitet leša i u tom cilju posebno će se opisati podaci o spoljnim i unutrašnjim telesnim osobinama leša. koja predstavlja postupak utvrđivanja spoljašnjeg nalaza na lešu. a na šta se često prvo posumnja naročito od strane članova porodice umrle osobe. odnosno grada. a po potrebi i preduzimanje drugih analiza i primena drugih stručnih i naučnih metoda u cilju utvrđivanja identiteta leša. ZZZ Kao posebna mera utvrđivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vrši se obdukcija. patološkoanatomske (kliničke) obdukcije obavljaju se po zahtevu lekara koji je lečio umrlu osobu i prvenstveno su indikovane medicinskim razlozima. Ukoliko u ovim slučajevima lekar ne pokrene postupak za vršenje obdukcije i ona zbog toga ne bude izvršena. Zakonske odredbe o vršenju obdukcije nalaze se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ). Ove dve vrste obdukcija razlikuju se prema tome po čijem zahtevu se vrše. sudskomedicinska obdukcija ima i veliki opšti medicinski značaj jer omogućava kontrolu ispravnosti dijagnostičkog i terapijskog rada lekara. obdukcije se dele na patološkoanatomske i sudskomedicinske. ZKP Pregled i obdukcija leša (1) Pregled i obdukcija leša preduzeće se uvek kad je očigledno ili postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u vezi sa krivičnim delom. U tekstu Zakona o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pominje se samo pojam obdukcije.Prof. 2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od početka lečenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. u članovima od 136 do 140. U ovim situacijama obdukcija je veoma značajna za utvrđivanje činjenice da li je nastali smrtni ishod u bilo kakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa primenjenim medicinskim dijagnostičkim i terapijskim merama. . moraju biti upoznati sa zakonskim odredbama kojima se reguliše obavljanje sudskomedicinske obdukcije. koje omogućuje sprečavanje njihovog daljeg širenja u populaciji. 8) na zahtev članova uže porodice umrlog lica. kada je to potrebno radi utvrđivanja uzroka smrti ili je to od posebnog značana za zaštitu zdravlja građana. Ako je leš već zakopan. kao i otvaranja telesnih duplji i sečenja organa po utvrđenom redosledu.

a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti. Kao što je prethodno navedeno. koji treba da budu sudsko-medicinske struke. U poglavlju o pregledu leša i utvrđivanju smrti prethodno je detaljno objašnjeno kakva je uloga lekara koji pregleda leš i dijagnostikuje smrt u pokretanju postupka za vršenje sudskomedicinske obdukcije. utvrdiće se posebno da li je rođeno živo ili mrtvo. a prema potrebi dva ili više lekara. na koji način. što lekar koji nema odgovarajuće sudskomedicinsko specijalističko obrazovanje ni u kom slučaju ne treba da prihvati. Dosadašnja praksa uglavnom je pokazala da sudskomedicinska obdukcija izvršena od strane lekara koji nisu specijalisti sudske medicine (naročito u slučajevima nasilnih smrti) ne ispunjava zahteve koji su decidirano navedeni u ZKP (čl. koliko vremena pre nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. ZKP Pregled i obdukcija leša van ustanove i izuzeće lekara koji je lečio umrlog (1) Kada se veštači van stručne ustanove. odnosno predsednik veća nakon što je istraga završena ili nakon podizanja neposredne optužnice. Na osnovu takvog obaveštenja i predloga. onda čime. leš će pregledati i obducirati jedan. (4) Veštak je dužan da obrati pažnju na nađeni biološki trag (krv. a u mnogim slučajevima ustanovljeni nalaz i zaključak u suprotnosti su sa realnim činjenicama. ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Međutim. Istražni sudija koji nalaže vršenje obdukcije pisanim zahtevom određuje lekara odnosno lekare koji će obaviti konkretnu sudskomedicinsku obdukciju. Rodbina pokojnog ne može da spreči vršenje sudskomedicinske obdukcije. već procenu i odluku o tome da li se očigledno radi o krivičnom delu ili postoji takva sumnja. Član 140. (2) Pri pregledu i obdukciji leša novorođenčeta. kao i vreme i uzrok smrti. sperma. 138. U zavisnosti od toga da li se ekshumacija i naknadna obdukcija obavljaju u fazi istražnog ili krivičnog postupka. koje lekari drugih specijalnosti ne poseduju. (3) U slučaju iz stava 2. tako da se prethodno mora uraditi sudskomedicinska ekshumacija leša. utvrdiće se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt. Ovo svakako može imati teške krivično-pravne posledice ne samo za pojedince u konkretnom sudskom postupku već i za društvo u celini. (2) Za veštaka se ne može odrediti lekar koji je lečio umrlog. i prema našim zakonskim odredbama. utvrdiće se da li bi blagovremeno pružena pomoć mogla otkloniti smrt. Prilikom obdukcije leša. Ako je na lešu nađeno više povreda. Član 137. neophodno je obdukciju izvršiti naknadno. U nekim slučajevima. sudskomedicinska obdukcija koja predstavlja jedan od vidova sudskomedicinskog veštačenja. Javni tužilac ili istražni sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi. šta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila. ZKP . ovog člana naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva. njeno vršenje određuje organ koji vodi postupak. Stoga bi. nadležni organi bi takvu praksu trebalo da izbegavaju jer vršenje sudskomedicinske obdukcije zahteva veoma kompleksno teorijsko i praktično specijalističko znanje. treba posebno utvrditi njegovu starost. Iz zakonskog teksta (stav 1 člana 137 ZKP) proizilazi da obducenti treba da budu "sudskomedicinske struke". Član 138. urin i dr. pljuvačka. u vreme kada je leš već sahranjen. a ako je više povreda smrtonosnih. u svakom konkretnom slučaju donosi nadležni organ koji vodi postupak. ZKP (1) Pri pregledu i obdukciji začetka. što se u praksi još uvek dosledno ne sprovodi. 139 i 140). odnosno povredama i promenama koje stvarno postoje na lešu. Član 139. jer odluku o eventualnom storniranju obdukcije može da donese jedino organ koji je tu obdukciju i zahtevao. koliko je dugo živelo. dr Slobodan Savić 12 situacije kada se vrši tzv. organ koji vodi postupak dužan je da zahteva vršenje obdukcije u svim slučajevima u kojima postoji sumnja ili je očigledno da je smrt prouzrokovana krivičnim delom ili je u vezi sa izvršenjem krivičnog dela. U zakonu nisu decidirano navedeni slučajevi kada je vršenje sudskomedicinske obdukcije obavezno. i ako jeste. jer se obdukcija po pravilu obavlja u fazi istrage. kada u toku istražnog postupka sudskomedicinska obdukcija nije uopšte izvršena ili je urađena na neodgovarajući način. definitivnu odluku o sudskomedicinskoj obdukciji donosi istražni sudija. rukovodi tim veštačenjem i u zapisnik unosi nalaz i mišljenje veštaka. teorijski posmatrano. koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti. ZKP (1) U svom mišljenju veštaci će naročito navesti koji je neposredni uzrok smrti. sposobnost za vanmaterični život i uzrok smrti. To je uglavnom istražni sudija. ili naročitog stanja organizma povređenog. nadležni organ mogao da zahteva i od lekara opšte medicine da izvrši sudskomedicinsku obdukciju.Prof. bez obzira na svoje opšte stručno obrazovanje i iskustvo.) i da ga opiše i sačuva za biološko veštačenje ako ono bude određeno. već ima ulogu predlagača čiji zadatak je da obavesti nadležne organe (neposredno istražnog sudiju ili organe unutrašnjih poslova) o tome da se radi o smrtnom slučaju u kome bi trebalo izvršiti sudskomedicinsku obdukciju. Pored toga. ovu vrstu sudskomedicinskog veštačenja odrediće i njime će rukovoditi istražni sudija ili predsednik sudećeg veća. utvrdiće se da li je tu povredu naneo ko drugi. da li je bilo sposobno za život. lekar koji je lečio umrlog može se saslušati kao svedok. (2) Ako je na lešu nađena kakva povreda. Jedino opravdanje za ovakvu praksu da sudskomedicinsku obdukcije ne vrše lekari specijalisti sudske medicine mogao bi da bude relativno mali broj lekara ove specijalnosti u našoj sredini. Ovde će još jednom biti naglašeno da lekar u ovom procesu ne zahteva sudskomedicinsku obdukciju.

činjenice utvrđene sudskomedicinskom obdukcijom pružaju i mnogo šire mogućnosti zaključivanja u procesu sudskomedicinskog veštačenja.Prof. udar ili sudar). (3) Ustanova u kojoj se vrši toksikološko ispitivanje dužna je da na odgovarajući način čuva preostali analizirani materijal radi nove analize. identifikacija povrednog oruđa. neposredni uzrok smrti.) koje su nađene u lešu ili na drugom mestu na veštačenje ustanovi koja vrši toksikološka ispitivanja. tečnost staklastog tela. prvenstveno u odnosu na to da li su te povrede nanesene za vreme života i da li su prouzrokovale smrt. utvrđivanje eventualnog uticaja lekarske intervencije na nastupanje smrtnog ishoda i dr. telesni organi i dr. odnosno ponovnih ili dopunskih veštačenja ukoliko oni budu određeni. količinu i dejstvo nađenog otrova. Pored same obdukcije. bakteriološki i serološki pregledi. kao i na utvrđivanje uzročno-posledične veze između zadobijenih povreda. poreklo smrti (prirodno ili nasilno). odnosno o sumnji na trovanje. urin. (2) Pri pregledu sumnjivih materija. provera tačnosti primenjenih dijagnostičkih procedura i terapijskih mera. veštak će posebno utvrditi vrstu. kao što su npr. dr Slobodan Savić 13 (1) Ako postoji sumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem. U članu 139 i 140 ZKP posebno se regulišu obaveze lekara veštaka u slučajevima kada se radi o obdukciji leša začetka i novorođenčeta. kao i u drugim slučajevima nasilne smrti (pad. po mogućnosti i količinu upotrebljenog otrova. dinamika toka događaja u slučajevima ubistava. mogu se u toku postmortalnog ispitivanja primeniti i dodatne dijagnostičke metode kao što su rendgenski. Pored prethodno navedenog. u zavisnosti od konkretnog slučaja. patološkohistološki. . a ako se radi o pregledu materija uzetih iz leša. uputiće se sumnjive materije (krv. šta je izazvalo taj uzrok smrti kao i vreme nastupanja smrti. hemijskotoksikološki. Iz člana 136 i 138 ZKP proizilazi da na osnovu izvršene sudskomedicinske obdukcije lekari veštaci treba da utvrde identitet leša. U stavu 2 istog člana decidirano se navodi šta sve veštak treba da utvrdi ukoliko na lešu konstatuje jednu ili više povreda. rekonstrukcija mehanizma povređivanja kod smrtno stradalih u saobraćajnim nesrećama. prethodnog zdravstvenog stanja povređenog i nastupanja smrtnog ishoda.

izvrši dobar izbor veštaka. veštačenje može biti finansijsko (npr. uključujući lekare opšte medicine i specijaliste različitih medicinskih grana. odnosno usavršavanju dijagnostike i lečenja povređenih i obolelih.129 ZKP) 4. Određivanje sudskomedicinskog veštačenja (čl. može biti od strane organa koji vodi postupak određen da obavi medicinsko veštačenje. 127 ZKP) Član 127. kada u jednostavnijim slučajevima treba obaviti klasifikaciju i kvalifikaciju telesnih povreda (manji broj oguljotina i krvnih podliva npr. među kojima su i specijalisti sudske medicine. Sudskomedicinski veštak (sudski veštak za medicinu. medicinski veštak. balističko. te služne njenom daljem unapređivanju. Sposobnost lekara za sudskomedicinsko veštačenje (čl. dr Slobodan Savić 14 OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA Ispitna pitanja iz ove oblasti 1. omogućuje sudu prikupljanje objektivnih medicinskih činjenica koje su neophodne. U naredbi će se navesti u pogledu kojih činjenica se vrši veštačenje i kome se poverava. grafološko.128. Sudskomedicinsko veštačenje (čl.126 ZKP) 2. saobraćajno. odnosno o kojima organ koji vodi postupak (sud) ne poseduje adekvatno znanje. jer su ovo brojevi članova iz novog Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu ZKP) (raniji naziv je bio Zakon o krivičnom postupku). Značajno je da sud. Dužnosti i prava sudskomedicinskog veštaka (čl. Takođe je važno da lekari budu kritični u odnosu na svoje mogućnosti u veštačenju i da se ne upuštaju u ekspertizu za koju ne poseduju dovoljno stručno znanje. Značaj sudskomedicinskog veštačenja je veliki. od 130 do 134 ZKP) 5. okolnosti ili pojave za koje je opšte ili posebno sudijsko znanje nedovoljno i da o tome da svoje mišljenje. Veštačenje se obavlja onda kada u postupku treba utvrditi činjenice koje ne spadaju u domen pravne nauke. EXPERTISIS MEDICOFORENSIS) predstavlja primenu medicinskog znanja i iskustva u sudskoj praksi i obavlja se u predmetima u kojima treba utvrditi i sudu razjasniti neke medicinske činjenice. ZKP Veštačenje se određuje kad za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.). pedijatri i dr. ZKP (1) Veštačenje određuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak..) mogu da budu potpuni sudskomedicinski veštaci. a predmet naše diskusije je medicinsko odnosno sudskomedicinsko veštačenje. Svaki lekar. Sve pojedinosti u vezi sa obavljanjem veštačenja precizirane su u Zakoniku o krivičnom postupku. Stručnost. na osnovu dobro izvršenog pregleda povređenog i adekvatnog opisa povreda.127 ZKP) 3.Prof. Upravo zbog činjenice da u svakom slučaju može biti pozvan za veštaka. VEŠTAK (EXPERTUS) je lice koje vrši veštačenje. ali u odnosu na predmete veštačenja iz svojih specijalističkih grana. činjenice utvrđene sudskomedicinskim veštačenjem predstavljaju u velikom broju slučajeva značajne podatke o ispravnosti funkcionisanja medicinske službe. expertus medicoforensis) može biti svaki lekar. ODREĐIVANJE SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA (ČL. U zavisnosti od karaktera dela koji je je predmet postupka. Lekar opšte medicine može uspešno da izvrši veštačenje npr. jer. Predmeti sudskomedicinskog veštačenja Napomena: U ispitnim pitanjima se razlikuju brojevi članova ZKP od brojeva koji su navedeni u ovom tekstu. Vrste i stepeni sudskomedicinskog veštačenja (čl.. Specijalisti raznih medicinskih grana (hirurzi. u skladu sa karakterom predmeta. 2. SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE (ČL. SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE (LEKARSKO. 127 ZKP) Veštačenje je u velikom broju slučajeva značajno dokazno sredstvo u istražnom i krivičnom postupku. MEDICINSKO VEŠTAČENJE. EXPERTISIS) predstavlja korišćenje znanja i iskustva raznih nauka i struka (sa izuzetkom pravne) u utvrđivanju i razjašnjavanju činjenica koje su predmet sudskog dokazivanja. a nekada i presudne za donošenje ispravne sudske odluke. kao jedno od dokaznih sredstava. To je lice koje poseduje specijalno znanje ili veštinu da čulima opazi i znanjem oceni izvesne činjenice. nepristrasnost i istinitost su zahtevi koje mora da ispuni svako dobro veštačenje. __________________________________________________________________________________ 1. bez obzira na specijalnost.135 ZKP) 6. VEŠTAČENJE (EKSPERTIZA. . jer je neophodna karika u lancu očuvanja opšte sigurnosti i društvene bezbednosti. slučajevi pronevere). Pored toga. lekar veštak. Član 126. ginekolozi. Stoga sudskomedicinsko veštačenje ima veliki društveni značaj. svaki lekar mora da poznaje bar opšte pojmove i činjenice o veštačenju.

forenzičko-kliničko veštačenje). saobraćajnih povreda). Zahtev mora biti u pisanoj formi i u njemu mora da bude precizno navedeno kome se veštačenje poverava. Uspešnost. odnosno organu. advokat. saslušanje oštećenog. kao i pitanja na koje veštak treba da odgovori u toku obavljanja veštačenja. a ako je određeno. U nekim situacijama neophodna je saradnja veštaka različitih ekspertiznih struka .. kao što je npr. Izbor veštaka u krugu lica određenih zakonom je slobodan. angažovanje patologa za obavljanje sudskomedicinskih obdukcija (npr. odnosno organ određuje jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje. ali i poznavanjem odgovarajućeg problema od strane organa koji vodi postupak. po pravilu. Stalno određeni veštaci su oni koji su od strane suda postavljeni na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo pravde. odnosno upotrebljivost veštačenja bitno je uslovljena dobrim izborom veštaka. (2) Razlog za izuzeće veštaka. Veštačenje može da obavlja pojedinac ili grupa veštaka. kako bi organ mogao da zna šta može da dobije od veštačenja. Isti organ određuje veštaka i rukovodi veštačenjem. ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa.npr. (3) Kad veštaka određuje organ koji vodi postupak. a rukovodilac te ustanove određuje jednog ili više stručnjaka da obave veštačenje. drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja..postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili je. Institut za sudsku medicinu. hirurgije. zaposleno kod drugog poslodavca. poveravaće se po pravilu takvoj ustanovi. Stav 4 člana 127 ZKP praktično nameće obavezu da se za veštačenje prvenstveno određuju stalno određeni veštaci. kao ni lice prema kome je krivično delo učinjeno.. ZKP Ne može se saslušavati kao svedok: . a naročito složenija. ZKP (1) Za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano kao svedok (član 103) ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja (član 104). takva veštačenja. socijalni radnik i dr. a u određenim slučajevima se poverava odgovarajućoj stručnoj ustanovi ili državnom organu. zajedno sa njima ili nekim od njih. u vidu zakonskih ograničenja za obavljanje veštačenja (član 129 ZKP). veštačenja . čije je nadležnim organima koji vode postupak u neku ruku olakšan posao prilikom izbora veštaka. Veštačenje može biti zahtevano u toku istražnog ili krivičnog postupka. okrivljenog i svedoka. međusobni položaj žrtve i napadača. dr Slobodan Savić 15 (2) Ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova.). na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka. ili ako su stalni veštaci sprečeni. ili ako to zahtevaju druge okolnosti. SPOSOBNOST LEKARA ZA SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE (ČL. 2) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne u odnosu na ono što je vršenjem svog zanimanja saznalo (verski ispovednik. sudskomedicinska obdukcija). Ovakvim načinom rada obezbeđuje se sveobuhvatnost u analiziranju i utvrđivanju svih bitnih činjenica (broj i karakteristike ustrelina. Jedna od najčešćih grešaka je npr. Pravna sposobnost je u tekstu zakona određena u negativnom smislu.). Odluku o tome da li je potrebno veštačenje donosi organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća) i u skladu sa tim zahteva veštačenje na osnovu odredaba ZKP. kao komisija. (3) Za veštake se po pravilu neće odrediti lice koje je saslušano kao svedok. odrediti jednog veštaka. a ako je veštačenje složeno . 129 ZKP) Obavljanje veštačenja moguće je samo ako veštak ispunjava sledeća četiri uslova: (1) pravna sposobnost (2) stručna sposobnost (3) zdravstvena sposobnost (4) moralna sposobnost (1) Pravna sposobnost . osim . Izabrani veštaci polažu zakletvu i potpisuju je.tako se npr. pedijatrije. koja imaju za cilj da obezbede potpunu objektivnost i nepristrasnost veštaka u svakom konkretnom sudskom postupku. babica. taj organ će. kod usmrćenih u saobraćajnim nezgodama). uzrok smrti.da bi neko uopšte mogao obaviti ulogu veštaka. medicinski tehničar. 3. Prikupljanje podataka i dokaza koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak vrši se istražnim radnjama (uviđaj na mestu događaja. identifikacija oružja iz kojeg je izvršeno ispaljenje smrtonosnih projektila i dr. Neadekvatan izbor veštaka može da uzrokuje teške posledice i greške koje se kasnije ne mogu ispraviti. Ustanova.dva ili više veštaka. (4) Ako za određenu vrstu veštačenja postoje kod suda stalno određeni veštaci. Član 103.Prof. Član 129. lekar.. psiholog. kod ubistava. neophodno je da ispuni uslove predviđene zakonom. te se formira spisak stalnih sudskih veštaka. u slučajevima povreda vatrenim oružjem često formira mešovita komisija koju sačinjavaju specijalista sudske medicine i veštak balističar. ginekologije) i tada se komisija sastoji od sudskog lekara i drugog veštaka lekara sa odgovarajućom specijalizacijom (tzv. Neadekvatno urađena obdukcija neretko dovodi do pogrešnih zaključaka i neosnovanih sudskih odluka. U znatnom broju slučajeva veštačenje se odnosi na problem iz oblasti neke druge medicinske grane (npr. Po karakteru veštačenje može biti čisto forenzičko i tada komisiju sačinjavaju samo sudski lekari (npr.

odnosno sposoban za obavljanje ove odgovorne dužnosti. prisustvo lekara lečioca u obdukcionoj sali može biti od koristi kako za lekara obducenta. odnosno na zapisnik datom izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne. kao i srodnici po tazbini do drugog stepena. odnosno u postupku kojim se utvrđuje da li je on izvršio krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći.Prof. trebalo bi da bude isključen kao veštak. Međutim.. prijateljstvu. Član 104. (2) Stručna sposobnost .. kome lečilac može dati značajna obaveštenja o toku dijagnostike i lečenja (npr. 2) Za veštaka se ne može odrediti lekar koji je lečio umrlog. Prilikom obdukcije leša. koji su neprihvatljivi jer takva vrsta povreda nije predviđena Krivičnim zakonikom). Član 137. S druge strane. 3) lice koje je kršteni ili venčani kum okrivljenom ili je od okrivljenog kršten. stranke u postupku imaju pravo da traže izuzeće i isključenje veštaka. Veštak je apsolutno nepodoban za veštačenje ako postoje uslovi za njegovu moralnu diskvalifikaciju (npr. kada kvalifikuje povredu. lekar koji je lečio umrlog može se saslušati kao svedok. usvojenik i usvojitelj okrivljenog. Prema članu 103 i 104 ZKP ne mogu se saslušati kao svedoci ili su oslobođeni od dužnost svedočenja.. U ovim slučajevima lekar je apsolutno pravno nepodoban za veštačenje.podrazumeva da sudskomedicinsko veštačenje mogu obaviti samo lekari. mada to zakon ne propisuje kao obavezu u svim slučajevima. koji je je i odredio veštaka. U zavisnosti od potreba i karatera veštačenja. koji treba da budu sudsko-medicinske struke. 4) usvojenik i usvojitelj okrivljenog.lekar veštak mora posedovati besprekorne moralne kvalitete. Sam veštak treba da naznači organu koji vodi postupak ukoliko postoje neke okolnosti za koje smatra da ga čine apsolutno ili relativno nepobodnim za konkretno veštačenje i da traži svoje izuzeće iz veštačenja. srodnici okrivljenog po krvi u u pravoj liniji. povodom čijeg oštećenja zdravlja ili smrti se postupak vodi."srednje teška povreda" i dr. Na konkurs za uvrštenje u spisak stalnih sudskih veštaka obavezno se prilaže lekarsko uverenje kao dokaz o zdravstvenom stanju. a koji su postali predmet sudskog spora zbog sumnje u ispravnost njegovog rada. dr Slobodan Savić 16 ako je oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili pismenom. (4) Moralna sposobnost . ZKP Oslobođeni su od dužnosti svedočenja: 1) bračni drug okrivljenog i i lice sa kojim okrivljeni živi u trajnoj vanbračnoj zajednici.. sud treba da odredi lekara veštaka sa odgovarajućom vrstom i stepenom stručnog znanja. . Lekar koji je bio saslušan kao svedok po pravilu se kasnije ne može odrediti za sudskomedicinskog veštaka u istom postupku. pored ostalih. Tako se npr. dokazanom neprijateljstvu i dr. kao i srodnici po tazbini do drugog stepena. a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti. U okviru stručne sposobnosti. 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji. bračni drug okrivljenog. srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena. Pored toga. Tako npr. "teža povreda". lekar ne može odrediti kao veštak u postupku u kojem je neko od njegovih bližnjih okrivljeni ili oštećeni (lekar može bliskom članu porodice da izda lekarsko uverenje koje se izdaje na lični zahtev. Lekar koji je lečio bolesnika. a prema potrebi dva ili više lekara. posle višestrukih operacija). lica koja bi svojim iskazom povredila dužnost čuvanja profesionale tajne (dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti). Lekar koji je ranije lečio umrlog može biti saslušan kao svedok u odnosu na proces dijagnostike i lečenja tog pacijenta. odnosno takvom izjavom njegovog pravnog sledbenika. lice koje je sa okrivljenim kum.veštak mora da bude telesno i psihički zdrav. ali se i pored toga može posumnjati u nepristranost i objektivnost njegovog veštačenja (npr. nalazi se pod sumnjom ili je dokazano da je izvršio neko krivično delo). ako je sa strankama u daljem srodstvu. pored odgovarajućeg medicinskog znanja. Pored toga. tako i za samog lečioca koji može neposredno svoja klinička zapažanja uporediti sa obdukcionim nalazom. srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena. ili lice koje je okrivljenom decu krstilo ili je okrivljeni njemu decu krstio.. leš će pregledati i obducirati jedan.. (3) Zdravstvena sposobnost . veštak mora da se pridržava terminologije i kriterijuma koji su navedeni u Krivičnom zakoniku (u veštačenjima lekara koji nisu specijalisti sudske medicine neretko se nailazi na izraze "lakša povreda". veštak mora da poznaje odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika u onom obimu koji je neophodan da bi se veštačenje uspešno obavilo. ZKP 1) Kada se veštači van stručne ustanove. kada se može govoriti o njegovoj relativnoj nepodobnosti za veštačenje..). postoje i slučajevi u kojima lekar nije izričito zakonom isključen kao veštak. stav 2) da obdukciju leša ne sme vršiti lekar koji je lečio tu osobu (lekar koji je umrlog lečio ne može se uzeti za veštaka jer postoji opasnost da uporno ostane pri zabludi u koju je došao tokom lečenja i previdi ono što stvarno postoji). a odluku o tome donosi organ koji vodi postupak. te stoga nema karakter veštačenja). . Lekar je nepodoban za veštačenje i u slučajevima u kojima je bio profesionalno angažovan u dijagnostici i/ili lečenju. sam veštak treba da bude kritičan i da proceni da li poseduje stručne sposobnosti neophodne za obavljanje konkretne ekspertize. ZKP izričito nalaže (član 137.

iz opravdanih razloga.. kao svoju pozivnu tajnu. 128. Član 337. od 130 do 134 ZKP) Član 128. na zahtev veštaka. Odgovarajuća nagrada za veštačenje. ZKP praktično je dato pravo organu koji vodi postupak da primora nekog na veštačenje npr. a što se po zakonu ne može objaviti ili je odlukom suda ili nadležnog organa proglašeno kao tajna. da tačno navede sve što zapazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili veštine. bez obzira na to što mu sud u vezi sa tim činjenicama nije postavio pitanje.. raznih laboratorijskih ispitivanja i dr. branilac. jer nedostatak odgovarajućeg stručnog znanja treba smatrati kao opravdan razlog za odbijanje veštačenja.000. PRAVA: Da se upozna sa celim predmetom (što se svedoku npr. sudskomedicinske obdukcije. Izvođenje veštačenja Veštačenje se može izvoditi u vidu pregleda žive osobe.Prof. Da traži razjašnjenja od suda i predlaže dodatna ispitivanja. rekonstrukciji ili drugoj dokaznoj radnji. U slučaju neopravdanog izostanka. lekar je obavezan da se odazove pozivu za veštačenje.000 dinara. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Veštačenje se sastoji od proučavanja predmeta veštačenja i davanja nalaza i mišljenja. može se produžiti. Sud može zahtevati od veštaka da pre obavljanja veštačenja položi zakletvu (mada prema zakonskim odredbama veštak nije obavezan da to učini). oštećeni i drugi veštaci. postavlja mu pitanja i po potrebi traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja. a može mu se dozvoliti i da razmatra spise. veštak može predložiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslušava postave pojedina pitanja. Međutim. ali ne i da prihvati svako veštačenje. Ako prisustvuje uviđaju. Da postavlja pitanja . prinudnim privođenjem. pokazuje veštaku predmete koje će razmotriti. oštećenom i svedocima na glavnom pretresu.na glavnom pretresu veštaku mogu postavljati pitanja tužilac. Veštak može predložiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja. Od veštaka se može zahtevati da čuva kao tajnu sve ono što je saznao u postupku . (2) Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe. (2) Od veštaka će se zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu. Da posle postavljenog pitanja koristi stručnu literaturu ili da konstultuje druge stručnjake. pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri. izvođenje novih dokaza i dr.u toku obavljanja sudskomedicinskog veštačenja lekar je po prirodi dužnosti koje obavlja razrešen dužnosti čuvanja lekarske tajne. DUŽNOSTI I PRAVA SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAKA (ČL. dužan je da na ove činjenice upozori sud. Izvođenjem veštačenja rukovodi organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća). ili ako odbije da veštači. a izostanak ne opravda. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.optuženom. Stalno postavljeni zakleti veštak biće pre veštačenja samo opomenut na već položenu zakletvu.000 dinara. (5) Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi veštačenjem. ukoliko smatra da nije stručno sposoban da ga obavi. postupku. može da se novčano kazni do 300. Ukoliko veštak u toku izvođenja veštačenja sam otkrije neke važne činjenice koje su značajne za rešenje spora. . on je s druge strane obavezan da čuva tajnu izvršenog sudskomedicinskog veštačenja u odnosu na nenadležna lica. Rok određen naredbom.. Drugim rečima. veštak može i prinudno da se dovede. KZ Srbije – Povreda tajnosti postupka (1) Ko neovlašćeno otkrije ono što je saznao u sudskom. i to isključivo organu koji je zahtevao veštačenje. stručno i istinito. optuženi. . Lekar treba sudiji da objasni sopstvene mogućnosti i kompetencije i uputi ga na drugog veštaka koji za konkretan predmet veštačenja ima odgovarajuće stručno znanje. dr Slobodan Savić 17 __________________________________________________________________________________ 4. DUŽNOSTI: Da se odazove pozivu .članom 128.. U praksi se to retko dešava. ZKP Dužnosti veštaka (1) Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove pozivu i da dâ svoj nalaz i mišljenje u roku određenom u naredbi. Član 130. ne dozvoljava). Da bude pitan . odnosno ako ne da nalaz i mišljenje u roku iz naredbe. a stručna ustanova do 3. ZKP Postupak veštačenja (1) Pre početka veštačenja. (6) Veštaku se mogu davati razjašnjenja. Da da svoj nalaz i mišljenje (ako prihvati veštačenje).

naročito ako se pitanje odnosi na nešto što izlazi iz domena specijalnosti veštaka. odnosno u državnom organu ili ako to traže obziri morala. Član 335. uz objektivno stručno i naučno razmatranje i povezivanje konstatovanih činjenica. Pogrešno je u takvim situacijama improvizovati i davati odgovore koji nisu stručno bazirani. U zaključku se daje ocena ustanovljenog nalaza. laboratoriji. KZ RS Davanje lažnog iskaza (1) Svedok. ako je to moguće. Lažno sudskomedicinsko veštačenje namerno je od strane veštaka krivotvoreno i urađeno neistinito. Pored tačnog veštačenja. promena i uočenih pojava. učinilać će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. proučavanja literature. odnosni utvrditi vrstu povreda i njihovu težinu. stručnu spremu i specijalnost veštaka. naročito ako nije adekvatno zaštićen od strane organa koji vodi postupak. uz primenu odgovarajućih dijagnostičkih procedura. pisanje mišljenja u kome treba izvršiti klasifikaciju i kvalifikaciju povreda. Stoga se neretko dešava da veštak na glavnom pretresu bude izložen neprijatnom stavu nezadovoljne strane. u kome se nalaz i mišljenje poklapaju sa činjeničnim stanjem. Prilikom pisanja saopštenja. osim ako su za veštačenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u ustanovi. povreda. Saopštenje sudskomedicinskog veštačenja treba da se sastoji od uvodnog dela. moguće i bez prisustva organa koji vodi postupak. Na osnovu konstatovanog nalaza i zaključka. stručna sprema i specijalnost veštaka. U takvim situacijama treba da sačuva prisebnost i pristojno ophođenje i svojom stručnošću se suprotstavi neprimerenom ponašanju stranaka. Od veštaka sud ne sme da zahteva izjašnjavanje o pravnim pitanjima. Nalaz veštaka sadrži konstataciju činjenica važnih za postupak. koji da lažan iskaz pred sudom. i kao takvo podleže krivičnoj odgovornosti (Krivično delo davanja lažnog iskaza . zatim nalaza i na kraju zaključka i mišljenja. a može imati i teške krivično-pravne posledice. Član 134 ZKP (1) U zapisniku o veštačenju ili u pisanom nalazu i mišljenju naznačiće se ko je izvršio veštačenje. pred organom koji vodi postupak ili po potrebi na nekom drugom mestu (npr. zanimanje. nemarnosti i dr. jer je veštačenje namenjeno medicinskim laicima (pravnicima).. Dešava se da veštaku na sudu bude postavljeno pitanje na koje u tom trenutku ne može da da odgovor. ako nije moguće izvšiti pregled). njegovom identitetu kao i o onom ko je zahtevao veštačenje. Izvođenje veštačenja podrazumeva detaljan pregled povređenog (kako lokalni koji se odnosi na same povrede. tako i opšti kojim se utvrđuje dejstvo konstatovanih povreda na organizam kao celinu). laboratorijski pregledi i dr. Krivičnog zakonika Srbije). kao i svog stručnog znanja i iskustva.kazniće se zatvorom do tri godine. u mišljenju veštak daje odgovore na pitanja postavljena od strane suda. Položaj veštaka je često nezahvalan jer u većini slučajeva nalaz i mišljenje veštaka ne odgovaraju jednoj od dveju zainteresovanih stranaka (okrivljenom ili oštećenom).Prof. veštaku će se. učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom. lekar veštak treba da se trudi da ono bude napisano razumljivim narodnim jezikom.član 335. Adekvatan odgovor može da da i naknadno na osnovu konsultacije sa drugim kolegama. a moguće je uputiti sud i na angažovanje drugog veštaka koji će verovatno moći da da adekvatan odgovor. pisanje nalaza. u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak. jer to bitno utiče na ispravnost veštačenja. staviti na raspolaganje samo deo te materije. ono se po pravilu vrši pregledom povređene osobe (u nekim slučajevima moguće je i samo na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije. . a ostatak će se u potrebnoj količini obezbediti za slučaj naknadnih analiza. nepažnje. (2) Ako je za svrhe veštačenja potrebno da se analizira neka materija. obdukcionoj sali. Član 132 ZKP Nalaz i mišljenje veštaka unosi se odmah u zapisnik. Pogrešno je ono koje je nenamerno loše urađeno. U uvodnom delu (nekada se koristi i izraz "zaglavlje") se navode opšti podaci o predmetu veštačenja. bez ikakvog uplitanja u domen pravne struke (npr.. Veštak uvek mora da se bavi isključivo medicinskim činjenicama. dr Slobodan Savić 18 Pregled predmeta veštačenja može se obaviti neposredno u sudu. U tekstu saopštenja veštačenja neophodno je naznačiti ko je izvršio veštačenje. kao i zanimanje. zbog neodgovarajuće stručnosti. Saopštenje veštaka može se direktno kucati u zapisnik ili se veštaku daje mogućnost da naknadno dostavi saopštenje u pisanoj formi. U takvoj situaciji veštak to treba otvoreno i da kaže. Saopštenje sudskomedicinskog veštačenja dostavlja se organu koji je veštačenje zahtevao. odnosno opis ustanovljenog stanja. koje treba uraditi po svim sudskomedicinskim principima opisa povreda). radi o veštačenju povreda. raspravljanje o umišljaju i krivici izvršioca nekog dela). veštak. Član 131 ZKP Pregledanje predmeta veštačenja (1) Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisničara. ovog člana nastupile naročito teške posledice za okrivljenog. Ukoliko se npr. (4) Ako su usled dela iz stava 3. ukoliko je potrebno (rendgensko snimanje. prevodilac ili tumač. postoji i netačno veštačenje koje može biti pogrešno ili lažno. u nekoj zdravstvenoj ustanovi. na otvorenom terenu). Veštaku se može odobriti da naknadno podnese pisani nalaz i mišljenje.).

angažuju se i profesori drugih medicinskih specijalnosti (oftalmolog. neurolog. SMO sačinjavaju stalni članovi . uz eventualne preglede stranaka po potrebi. odbaci i svoju odluku zasnuje na drugim dokazima kojima raspolaže ili traži dodatno ili novo veštačenje od istih ili drugih veštaka. dok se u drugim postupak završava posle prva dva stepena ili samo nakon prvostepenog veštačenja ukoliko se njime dobiju adekvatni odgovori na pitanja postavljena od strane suda. odnosno lično da razmotre i analiziraju sve relevante činjenice i na osnovu toga daju svoje mišljenje. __________________________________________________________________________________ 6. Drugostepeno sudskomedicinsko veštačenje . otorinolaringolog. prvo-. a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka.ako se po drugi put zatraži i izvrši veštačenje od istih veštaka. zatražiće se mišljenje drugih veštaka ili će se preduzeti novo veštačenje sa drugim veštacima. Trećestepeno sudskomedicinsko veštačenje .profesori sudske medicine.može se smatrati završnim veštačenjem i ono se može zahtevati posle bilo od kojih faza prethodnih stepena. Prvobitno sudskomedicinsko veštačenje . protivprirodni blud. Prvostepeno sudskomedicinsko veštačenje . traži dodatna objašnjena. sudskomedicinska ekshumacija -identifikacija -alkoholisanost. trovanje -identifikacija -delovi živih osoba (npr. da bi se sudu pružile stručne činjenice. i to najčešće u slučajevima kada su u toku prethodnih veštačenja postojala protivurečna odnosno suprotna mišljenja lekara veštaka. Sud ima pravo da izvršeno veštačenje prihvati ili ga. neurohirurg. specijalista sudske medicine posle lekara opšte medicine). ZKP Dopunsko veštačenje Ako u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja.izvode prvostepeni veštaci. utvrđivanje smrti i procenjivanje vremena smrti -sudskomedicinska obdukcija. predlaže izmene. može se osloboditi kazne. Po pravilu treba da bude obavljeno od strane veštaka većih stručnih kvalifikacija (npr.i trećestepeno. kao i prethodno izvršenih veštačenja. Ono se može podeliti na prvobitno. drugo.je ono koje je prvi put zahtevano i prvi put izvedeno (npr. (npr. Ovo veštačenje se obavlja na osnovu proučavanja i analiziranja predmeta veštačenja. U okviru Medicinskog fakulteta u Beogradu postoje Sudskomedicinski odbor (SMO) i Sudskopsihijatrijski odbor. kao i drugih. dr Slobodan Savić 19 (5) Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka.).treći put izvedeno. koji na mišljenju veštaka treba da zasnuje svoju odluku. U sudskoj praksi poštuje se vertikala stručnosti ukoliko prvi ili naknadni eskpertizni dokument ne pruži jasan i ubedljiv nalaz i mišljenje o predmetu veštačenja. naknadno i ponovno veštačenje. porođaj i pobačaj. ali od strane drugih sudskomedicinskih veštaka koje je odredio organ koji vodi postupak. __________________________________________________________________________________ 5. VRSTE I STEPENI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA (ČL. 135 ZKP) Član 135. Definitivnu procenu nalaza i mišljenja veštaka daje organ koji vodi postupak. Naknadno sudskomedicinsko veštačenje . ortoped. (a) ŽIVE OSOBE I NJIHOVI DELOVI -pregled povređenih i okrivljenih (lekarsko uverenje nije veštačenje ako ga ne zahteva sud) -silovanje i napastvovanje. s tim što se nekim slučajevima ekspertiza obavlja u sva tri stepena. On može da daje primedbe na ekspertizni nalaz i mišljenje. u cilju razjašnjenja načina nastanka povreda). a po potrebi. Sudskomedicinsko veštačenje može se odvijati u tri stepena. SMO vrši veštačenja iz sudskih spisa. u zavisnosti od predmeta veštačenja. izjašnjenje lekara o vrsti i težini povreda). bilo celokupno ili samo na njegovu prvu. amputirani delovi tela) (b) LEŠEVI I DELOVI LEŠEVA -pregled leša. trovanje . U poslednje vreme sve češće se SMO angažuje i u slučajevima kada se razmatra krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika. Obavlja se u okviru medicinskih fakulteta. od strane trećestepenih sudskomedicinskih veštaka kao stručnjaka sa najvećim medicinskim i forenzičkim kvalifikacijama. prema sopstvenoj proceni. patolog). Ponovno sudskomedicinsko veštačenje . dopune i ispravke. PREDMETI SUDSKOMEDICINSKOG VEŠTAČENJA Predmet sudskomedicinskog veštačenja može da postane sve ono što zahteva posebnu stručnu verifikaciju i/ili objašnjenje. jer određeni nedostaci u prvobitnom veštačenju nisu otklonjeni naknadnim veštačenjem. u cilju davanja dopuna.nadovezuje se na prvostepeno veštačenje. dermatolog i dr. a ne da se pozivaju samo na sadržaj prethodno izvršenih veštačenja. kliničkih i institutskih predmeta (opšti hirurg.Prof. s tim što svi ovi oblici nisu obavezni u svakom konkretnom slučaju. objašnjenja i dr. očinstvo -alkoholisanost. odnosno prvu i drugu etapu. U drugostepenom i trećestepenom sudskomedicinskom veštačenju lekari veštaci treba uvek neposredno.

pljuvačka. dlake. mokraća (e) PREDMETI -odeća -povredna oruđa. sperma. . mleko i kolostrum. vozila (f) VEŠTAČENJE IZ SPISA -kompletni spisi sa medicinskom dokumentacijom (sve češće optužbe za krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika). dr Slobodan Savić -delovi leševa (identifikacija) 20 (c) ŽIVE I MRTVE ŽIVOTINJE I NJIHOVI DELOVI -sodomija -besnilo -identifikacija delova -povrede -insekti (forenzička entomologija) (d) KOSTI I BIOLOŠKI TRAGOVI -kosti -krv.Prof. feces.

tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca. U sudskoj medicini povrede su klasifikovane prema svom izgledu i osobinama. .insolatio). fizičke 3. na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom mehaničkog oruđa su nanesene. MEHANIČKE POVREDE nastaju dejstvom mehaničke sile odnosno mehaničkog oruđa. U grupu tzv. omarica .electrocutio i udar groma .fulguratio). ubodine (vulnus punctum) šiljkom. Klasična podela nasilnih mehaničkih asfiksija u dve osnovne grupe izvršena je prema mehanizmu nastanka ovih povreda. U okviru pojedinih od navedenih grupa izvršena je i dodatna podela koja će biti prikazana u osnovnim crtama. hemijske 5. -Povrede izazvane tehničkim i atmosferskim elektricitetom (strujni udar . Dejstvo niske temperature takođe može biti lokalno. kao prirodnog oštećenja zdravlja. Način i principi veštačenja telesnih povreda propisani su Zakonikom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom. ZKP precizirani su zadaci koje se pred lekara postavljaju u toku veštačenja telesnih povreda. razorina (destructio) i raskomadina (detractio). krvni podlivi kod hemoragijske dijateze.sideratio) ili direktnim dejstvom sunčevih zraka na glavu i vrat (sunčanica . prodor (canal). i opšte. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova). Ozlede su nespecifične mehaničke povrede. pregledom povređenog. a to su: (a) utvrđivanje postojanja povreda. nije potrebno – na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. Razderine (vulnus lacerum seu lacerocontusum) su rane nanesene dejstvom tupine mehaničkog oruđa. opštim dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. koje je izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora. ZKP (1) Telesne povrede veštače se. -Povrede izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja. etiološkom faktoru) kojim su nanesene. za razliku od oboljenja. rascep (rutpura). asfiktičke 4. psihičke povrede. -Termičke povrede izazvane su dejstvom visoke ili niske temperature. po pravilu. koje se razvija spontano. konstatovanje njihovog broja i njihovo precizno opisivanje (b) dijagnostikovanje vrste povreda (klasifikacija) i oruđa kojim su povrede nanesene (c) procena težine povreda (kvalifikacija) (d) utvrđivanje načina nanošenja povreda. oguljotina (excoriatio).Prof. a ako to nije moguće ili ako po izuzetku. Pored mehaničkog oruđa. ozlede mogu biti izazvane i drugim vrstama povrednih sredstava (npr. provala (perforatio). a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele. U članu 141. Ustreline (vulnus sclopetarium) su prouzrokovane dejstvom projektila ispaljenog iz vatrenog oružja. veštak će dati mišljenje. proboj (penetratio). U ovu grupu povreda M. KLASIFIKACIJA POVREDA Pod klasifikacijom povreda podrazumeva se njihova podela u posebno definisane grupe na osnovu utvrđenih kriterijuma. nagnječina (contusio). Izdvojene su sledeće grupe: 1. dr Slobodan Savić 21 KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA Povreda (trauma) predstavlja nasilno oštećenje tela odnosno zdravlja. ASFIKTIČKE POVREDE nastaju usled nasilnog poremećaja disanja. kada dovodi do nastanka smrzotina (pernio). krvni izliv (haematismus). mehaničke 2. kada može doći do smrznutosti (congelatio). One mogu nastati usled lokalnog dejstva visoke temperature tj. posebnih ustrelina izdvojene su povrede nanesene istovremenim dejstvom većeg broja projektila (povrede od sačme) i rane nastale dejstvom eksplozivnih rasprskavajućih sredstava (bomba i dr.ambustio). a mogu nastati i usled oboljenja (npr.combustio. a sekotine (vulnus scissum) oštricom mehaničkog oruđa. pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih). čime su povrede nanete i na koji način. kod kojih je prekinut kontinuitet kože i čije osobine ukazuju na vrstu mehaničkog oruđa odnosno dejstveni princip mehaničkog oruđa kojim su nanesene. bakterijske i 7. Rane su specifične mehaničke povrede. FIZIČKE POVREDE se na osnovu dejstvujućih povrednih faktora mogu podeliti u tri veće grupe. odnosno sredstvu (oruđu. To su krvni podliv (haematoma). kakvo dejstvo te povrede obično proizvode. Klasičnom podelom klasifikovane su u dve osnovne grupe: ozlede i rane.).Milovanović je uvrstio i prelome (fractura) i iščašenja (luxatio). suve ili vlažne toplote (opekotina . oparotina . Član 141. s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja. nutritivne 6. (2) Pošto tačno opiše povrede. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja). naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu.

lekari uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak. u odnosu na ostale pomenute tipove. -otrovi koji imaju i lokalne i resorptivne efekte. zagušenja i zadavljenja.kiseline i baze. odvajanje ili uništenje bilo kog dela tela. povraćanje. HEMIJSKE POVREDE ili trovanja (intoxicatio. samo jedno od većeg broja raspoloživih dokaznih sredstava.). venenatio) su u današnje vreme uzrokovane sve brojnijim i raznovrsnijim toksičnim sredstvima. kada se karakter povreda najpouzadnije može utvrditi. . pored čisto asfiktičke komponente.amonijak i dr. Kvalifikacija povrede podrazumeva utvrđivanje težine povrede na osnovu stepena oštećenja tela odnosno zdravlja. zadavljenje (stezanje vrata omčom koju zateže aktivno neka živa sila ili pasivno neživa sila strangulatio funalis). Klasična sudskomedicinska podela izdvaja sledeće grupe: -otrovi sa lokalnim tj mesnim dejstvom (korozivni otrovi .suspensio). Međutim. vešanje (stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela . U ovu grupu povreda svrstan je i poremećaj disanja nastao usled pritiska na grudni koš (compressio thoracis). resorptivnim dejstvom (parenhimski. Kako se kvalifikacija vrši ne samo na osnovu lokalnog oštećenja na mestu povređivanja. Tipičan primer u kome je kompletan fizikalni pregled veoma značajan u dijagnostici i kvalifikaciji je potres mozga. nestabilan puls i krvni pritisak. a to je medicinska kvalifikacija povrede prema važećim principima medicinske nauke i prakse. Telesno povređivanje obuhvata svako oštećenje. vazo-vagalni refleks). kod kojih je poremećaj disanja jedini povredni faktor (tzv. Ukoliko je moguće. kod osoba koje se duže vreme nalaze u hermetički zatvorenim prostorima ili na velikim nadmorskim visinama zbog razređenosti vazduha). Prema tome. kako lekari opšte medicine i lekari raznih kliničkih specijalnosti (najčešće hirurzi). kako lokalno tako i opštom reakcijom organizma. pored poremećaja disanja. mučnina. Da bi se uočile sve skorašnje i stare povrede. laboratorijske analize i dr. Pri tome treba napomenuti da i prisustvo stranih tela u disajnim putevima može. Naime. U nekim slučajevima pregled treba ponoviti . medicinska i krivičnopravna kvalifikacija povreda se ne poklapaju. odnosno lekara koji će izvršiti kvalifikaciju povrede (kao vid sudskomedicinskog veštačenja) određuje organ koji vodi postupak (istražni sudija ili predsednik sudećeg veća). za potrebe suda treba obezbediti trajne dokaze o povredama koje se kvalifikuju.). primenljivu u svim oblastima koje se bave toksikologijom. zapušenje dušnika i dušnica (obturatio tracheobronchiorum) i utopljenje (submersio). njihovim fotografisanjem ili ucrtavanjem u odgovarajuće sheme ljudskog tela. Da bi se povrede mogle uopšte kvalifikovati. zapušenje ždrela i grkljana (obturatio pharyngolaryngis). a prema potrebi primenjuju se i druge dijagnostičke metode (rendgensko snimanje. bledilo.). koji u slučajevima potresa mozga može da bude i veoma oskudan. bitan je i poremećaj moždane cirkulacije. dr Slobodan Savić 22 -Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva ili sufokacije su zapušenje nosa i usta (occlusio nasi et oris). Kod vešanja. Kvalifikacija povrede vrši se za potrebe krivično-pravnog postupka. -Asfiktičke povrede nastale stezanjem (strangulacije) su zagušenje (stezanje vrata šakom odnosno šakama strangulatio manualis). Za uspešno obavljanje veštačenja važno je da sud odabere pravog veštaka u skladu sa karakterom odnosno složenošću konkretnog slučaja. već i na osnovu opšte rekacije i oštećenja organizma koje je tim povredama izazvano. najbolje u fazi neposredno posle povređivanja. tako da se ponovnim pregledom (koji uglavnom treba obaviti sledećeg dana odnosno posle oko 24 sata) omogućuje sagledavanje svih krvnih podliva koji su se u međuvremenu vidno manifestovali. Njihovu sveobuhvatnu klasifikaciju. -otrovi sa opštim tj. moguće je da sve povrede (naročito krvni podlivi) ne budu vidljivi spolja na koži. pri čemu je veštačenje. Naime. teško je izvršiti. prema Zakoniku o krivičnom postupku. uzrokovati refleksni srčani zastoj svojim nadražajnim dejstvom na nervne strukture u sluznici. koje je tom povredom prouzrokovano. čiste asfiksije).Prof. Asfiksija može nastati i bez direktnog dejstva nekog povrednog sredstva na disajne puteve odnosno druge strukture bitne za funkciju disanja i to kao posledica nedostatka kiseonika u nekoj sredini (npr. a u nekim slučajevima i refleksnim putem izazvan srčani zastoj (tzv. lekar koji vrši kvalifikaciju povreda treba da odluči na koji način može da prikupi sve potrebne podatke o povredama i ostalim elementima bitnim za njihovu kvalifikaciju. tako i specijalisti sudske medicine. tromija reakcija zenica na svetlost i dr. odnosno medicinska kvalifikacija. Krivičnopravnu kvalifikaciju telesne povrede kao krivičnog dela vrši sud na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih činjenica. Dijagnostikovanje povreda i njihova kvalifikacija najpouzdanije se može izvršiti na osnovu pregleda povređenog (vidi stav 1 člana 129 ZKP). npr. neophodno je izvršiti kompletan fizikalni pregled povređenog. znojenje. ovu vrstu veštačenja mogu da obavljaju svi lekari. krvni i nervni otrovi). za nastanak oštećenja zdravlja. obavezno se vrši kompletna inspekcija celog tela povređenog koji je potpuno skinut. sudskomedicinskog veštaka. neophodno je nepobitno utvrđivanje njihovog postojanja. U poglavlju o sudskomedicinskom veštačenju prethodno je rečeno da. Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda treba da bude kritičan u odnosu na svoje mogućnosti i proceni da li mu iskustvo i znanje dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloženog zadatka. a narušenje zdravlja podrazumeva sve privremene ili trajne telesne i duševne bolesti ili pogoršanje postojećih telesnih i duševnih oboljenja. Zbog toga se ova tri tipa asfiktičkih povreda ponekad nazivaju i kombinovanim asfiksijama.npr. nadražajni otrovi . važno je da se objektivno konstatuje i dokumentuje niz simptoma i znakova koji mogu da se jave u fazi kada osoba povrati svest (amnezija. ako se pregled vrši u veoma kratkom vremenskom roku posle povređivanja. glavobolja. uz spoljašnji nalaz povrede na glavi. KVALIFIKACIJA POVREDA Uslov za postojanje krivičnog dela telesne povrede je postojanje povrede čovekovog tela i/ ili narušenja njegovog zdravlja. Pošto se upozna sa predmetom vestačenja. te se stoga mora obavljati u skladu sa važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika.

Suština ovog principa proizilazi iz činjenice da očekivani tok razvoja neke povrede može u izvesnim slučajevima biti u većoj ili manjoj meri izmenjen i stoga dovesti do težeg (nekada i lakšeg) oštećenja tela odnosno zdravlja nego što je to kod određenog tipa povrede uobičajeno.. kod kojih i neznatna trauma u predelu grudnog koša može provocirati nastanak raslojavanja zida aorte i smrtonosno krvarenje u srčanu kesu ili grudnu duplju. a nekad i ključno dokazno sredstvo za kvalifikaciju povreda. posle kraćeg ili dužeg vremena. Već je pomenuto da ova lična svojstva mogu biti i stečena."). U skladu sa navedenim. a u nekim slučajevima ti činioci mogu ostati medicinski nerazjašnjeni. U nalazu treba utvrditi broj povreda i detaljno ih na odgovarajući način opisati (vidi poglavlja "Pregled povređenih i okrivljenih" i "Lekarsko uverenje"). uporediti ih sa onim što je konstatovano u medicinskoj dokumentaciji i ustanoviti posledice koje su eventualno zaostale posle završenog procesa zaceljivanja povreda. nalaza i mišljenja (vidi poglavlje "Osnovi sudskomedicinskog veštačenja"). LIČNE OSOBINE su naročita urođena ili stečena svojstva organizma izvesnih osoba.Prof. mogu svojim skupnim dejstvom dovesti do teškog oštećenja zdravlja ili čak do smrti (npr. koje svaka za sebe inače predstavljaju laku telesnu povredu.). I u slučajevima kada se kvalifikacija povreda na osnovu dostupne medicinske dokumentacije vrši kasnije. npr.. koji sam po sebi predstavlja laku telesnu povredu. dejstveni princip kojim su nanesene) i njihova težina. U stavu 2 člana 141 ZKP navodi se sledeće: "Pošto tačno opiše povrede. Smisao ovakvog postupka je u tome što u nekim slučajevima veći broj povreda. Ovim pregledom moguće je objektivizirati eventualne tragove ranijih povreda. navede se vrsta ustanovljenih povreda (a time indirektno i vrsta oruđa tj. Pored istorije bolesti. Takva . jer u konkretnom slučaju za nastupanje smrtnog ishoda nije bila presudna priroda povrede (šamara). koliki je stepen oštećenja tela odnosno zdravlja (samog povređenog dela tela i celog organizma) 3. naročito kada je posle povređivanja protekao duži vremenski period ili ako je povređeni u međuvremenu umro. Svaka manja povreda koja je za većinu osoba bezazlena. prilikom procenjivanja treba utvrditi kakvo oštećenje ta povreda izaziva kod većine ljudi. Sigurno je da se šamar. Stoga lekari koji učestvuju u dijagnostici i lečenju povređenih. veštak će dati mišljenje. nekada i smrtonosni gubitak krvi). dr Slobodan Savić 23 U izvesnim slučajevima. ožiljci kože na mestu rana. nezavisno od nekih naročitih ličnih svojstava ili stanja (stav 2 člana 141 ZKP: ". poželjno je. usled prethodnih povreda. izvršiti pregled povređenog. kontuzije unutrašnjih organa i dr. mnoštvo manjih krvnih podliva može uzrokovati veliki. i drugi medicinski dokumenti (npr. U obdukcionoj praksi viđali smo primere povređenih (uglavnom u saobraćajnim nezgodama) sa dužim vremenom nadživljanja povrede.). Na osnovu medicinskog znanja i iskustva može se.". koji deo tela ili organ je povređen 2. pored pružanja pomoći kao najvažnijeg zadatka. moraju uvek misliti i o mogućem krivično-pravnom značaju konkretnog slučaja i truditi se da povrede opišu po sudskomedicinskim principima. a to svakako podrazumeva i kompletnu medicinsku dokumentaciju o povredama i njihovom zbrinjavanju. predvideti taj uobičajeni tok razvoja neke povrede sa nastankom odgovarajućeg (očekivanog) oštećenja tela odnosno zdravlja. ali uzrokuje krvarenje. trajanje tog oštećenja. ova medicinska dokumentacija postane značajno. podaci o povredama neophodni za njihovu kvalifikaciju mogu se dobiti i iz medicinske dokumentacije. U mišljenju se povrede klasifikuju i kvalifikuju tj. Drugim rečima. Ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda. napisano sudskomedicinsko veštačenje o težinipovreda. lekarsko uverenje) mogu se u ekspertiznom postupku koristiti kao izvor podataka o povredama. kalusi na mestu preloma. Isto se to može reći i za davanje penicilina ili ujed ose ili pčele kod osobe koja je sklona atopijskom reagovanju. zatim naročite okolnosti pod kojima je povreda nastala. može kod ljudi sa hemofilijom biti opasna po život. Veštak ima pravo da od organa koji je odredio veštačenje zahteva da se pribave svi podaci neophodni za kvalifikovanje povreda. U literaturi se obično navodi primer gde osoba posle svađe i zadobijenog šamara naglo umire usled subarahnoidalnog krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga. atopijska konstitucija i dr. naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede. na primer... urođene ili stečene anomalije. pa se kod njih šok može razviti i pri znatno manjem gubitku krvi nego kod zdrave osobe srednjeg životnog doba. kod kojih se u periodu posle povređivanja na mestu nastalog nepotpunog rascepa zida aorte formirala traumatska aneurizma. odnosno više meseci ili godina posle povređivanja. Pravilo je da se povreda kvalifikuje na osnovu stepena oštećenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja i koje je proisteklo iz same prirode odnosno karaktera povrede. Sličan primer mogu predstavljati i osobe sa cističnom degeneracijom medije aorte. Prilikom kvalifikacije povreda neophodno je utvrditi sledeće elemente: 1. U tim slučajevima za dobru kvalifikaciju izuzetno je značajan kvalitet postojeće medicinske dokumentacije. jer je moguće da u kasnijem toku. pol. već posebno lično svojstvo organizma povređenog (postojeća aneurizma).kakvo dejstvo te povrede obično proizvode. koja u različitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede (životno doba. da su deca i stare osobe osetljivije na gubitak tečnosti. kao što su npr. Pri tome treba naglasiti da medicinski dokumenti koji nisu napisani na zahtev suda nemaju karakter veštačenja (npr. krvni podlivi i oguljotine kože. Na takav neočekivan tok mogu prvenstveno uticati faktori koji vode poreklo od same povređene osobe (lična svojstva ili posebna stanja). Poznato je.. trebalo bi svaku povredu posebno kvalifikovati i na kraju skupno proceniti njihovo zajedničko dejstvo i kvalifikovati ga. naime.. Ovo je naročito važno ukoliko se radilo o takvim povredama koje uglavnom ne ostavljaju trajne anatomske ili funkcionale promene (npr. ukoliko je to izvodljivo. Ovaj princip u kvalifikaciji je sa pravnog stanovišta posebno važan u onim slučajevima kada je jednoj osobi od strane dva ili više napadača nanet veći broj povreda (naročito ako su te povrede različite težine i povlače za sobom različito zakonsko sankcionisanje). kao i svako drugo sudskomedicinsko veštačenje treba da se sastoji od uvodnog dela (zaglavlja). Veštak je dužan da ove relacije potpuno razjasni sudu. lekarsko uverenje koje je napisano na lični zahtev povređene osobe). ne može kvalifikovati kao smrtonosna povreda iako je bio praćen smrtnim ishodom. U ZKP-u (stav 2 člana 141) se dalje nalaže da veštak proceni i kakvo dejstvo su konstatovane povrede proizvele u svakom konkretnom slučaju.

pogrešno lakše okvalifikuju neku povredu. Članovi Krivičnog zakonika o telesnim povredama: Član 121 KZ Srbije Teška telesna povreda (1) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši. . zdrava osoba i bez lečenja preživi neku povredu koja je po svom karakteru ugrožavala život. mora se. (3) Ako je usled dela iz st. apsolutno smrtonosne povrede). proističe iz njenog uobičajenog toka i obavezno se javlja kao njen rezultat (npr. da li su povrede nanesene od strane drugog lica i na koji način. KOMPLIKACIJA POVREDE je pojava koja nije nužno sadržana u prirodi povrede i ne nastaje u svim slučajevima. i pored dobrog ishoda u konkretnom slučaju. pored same povrede. locus resistentiae minoris. pa čcak i smrtonosno trovanje. od veštaka sud može zahtevati odgovore i na niz pitanja koja nisu vezana samo za kvalifikaciju povreda. bitni i drugi faktori. Stoga je moguće da mlada. razorenje ili presecanje kičmene moždine dovodi do prestanka funkcije njenog distalnog dela sa odgovarajućim neurološkim ispadima). pri čemu se neka mogu javljati više puta (npr. ovog člana nastupila smrt povređenog lica. To. U medicinskoj praksi može se naći mnogo primera za ovakva stanja. opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Član 122 KZ Srbije Laka telesna povreda (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši. kao što su npr. kontuzija mozga). trudnoća) ili čak ciklično (menstruacija). Dakle. menstruacija. Iz navedenog teksta zakonika očigledno je da su kvalifikatorni elementi decidirano navedeni samo za teške telesne povrede iz st. u slučaju da je ta osoba preživela povredu. 2 člana 121 KZ su takvog karaktera da nose sa sobom tzv. 1. trudnoća. ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost. Tako npr. Često se dešava da lekari. razorenje glave. Kod osoba sa teškim arteriosklerotičnim oboljenjem srčanih krvnih sudova ili izraženim anemijama povrede praćene i manjim gubitkom krvi mogu uzrokovati znatno teže oštećenje zdravlja nego kod potpuno zdravih. u svim slučajevima moraju smrtno da se završe. (2) Ako je takva povreda nanesena oružjem. koja je na vreme hirurški zbrinuta i tako sprečen dalji razvoj njenog po život opasnog toka sa nastankom peritonitisa i sepse. koji se u praksi često mešaju i neadekvatno koriste. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Treba se pridržavati pravila da izvršena lekarska intervencija ne sme da utiče na kvalifikaciju povrede. razorenje srca.Prof. ukoliko nastaju na mestu povrede ili u njenoj okolini i opšte ako se razvijaju na nekom udaljenom mestu ili eventualno zahvataju celo telo (npr. međutim. učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Na tok i ishod povreda mogu bitno da utiču i neka posebna stanja organizma. kvalifikovati kao teška telesna povreda opasna po život. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Neke povrede po svojoj prirodi neminovno dovode do smrtnog ishoda npr. Postoji dakle pet kvalifikatornih elemenata koji će u daljem tekstu biti pojedinačno prikazani i objašnjeni. U vezi sa prethodno navedenim principima kvalifikacije povreda neophodno je objasniti razliku između pojmova posledice i komplikacije povrede.Povrede iz st. pored njenog karaktera. U zavisnosti od konkretnog slučaja. sepsa. jer to proizilazi iz njenog karaktera u momentu nanošenja. puerperijum) ili patološka stanja (oboljenja). dr Slobodan Savić 24 aneurizma aorte bi. da su za ishod povrede. Komplikacije mogu biti lokalne tj. kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. nastajanje pijemijskih aspcesa u različitim organima. koja su uglavnom ograničena po svom trajanju. raskomadavanje tela. ne znači da takve povrede. međusobno položaj žrtve i napadača i dr. kod kojih se nastupanje smrtnog ishoda može očekivati sa većom ili manjom verovatnoćom (relativno smrtonosne povrede). komplikacije mogu biti rane ili kasne. presecanje krvnog suda uzrokuje krvarenje. Za nastanak komplikacija su. i 2. 1) OPASNOST PO ŽIVOT . učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine. već da je ta opasnost uopšte postojala i da je proistekla iz same prirode povrede. na isti način kao i prethodno pomenuta cistična degeneracija medije. za razliku od drugih. presecanje aorte i dr. ubodina u trbuh sa perforativnom povredom creva. bitni i drugi faktori. vrsta povrednog oruđa. (tzv. 2 člana 121 KZ. ukoliko je njen uobičajeni teži ili čak smrtonosni tok sprečen blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom. Odgovori na takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine. kod jako anemičnih osoba i pri manjoj koncentraciji ugljen monoksida može nastati teško. Već je prethodno naglašeno. To mogu biti izvesna fiziološka stanja (npr. vreme i redosled nanošenja povreda. ne poznajući pomenuti princip kvalifikacije povrede u momentu njenog nanošenja. odnosno bez adekvatne lekarske intervencije može se očekivati njihov nepovoljan tok i sledstveni smrtni ishod (npr. za utvrđivanje opasnosti po život povređenog kao kvalifikatornog elementa nije bitno da li je smrt u konkretnom slučaju stvarno i nastupila niti koliko je opasnost po život dugo trajala. konkretnu opasnost po život povređenog. masna ili trombna embolija). u prvom redu već pomenuta lična svojstva i posebna stanja organizma. Prema vremenu svog nastanka u odnosu na momenat povređivanja. čak i ako nisu stručno zbrinute. POSLEDICA POVREDE je nužno sadržana u karakteru povrede. mesne. (2) Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog. Slično tome. prilikom eventualnog naknadnog povređivanja predstavlja tzv.

razorenje) ili zbog potpunog prestanka njene funkcije uzrokovane npr. Uništenje ili oštećenje dela tela ili organa treba procenjivati kako sa anatomskog tako i sa funkcionalnog aspekta.) s jedne strane i fizičkog radnika s druge strane. violiniste npr. Sasvim drugi problem leži u tome što ta povreda kod muzičara može uzrokovati gubitak njegove profesionalne sposobnosti (u odnosu na njegovu specifičnu profesiju). koje su nastale kao posledica povrede i koje kod okoline izazivaju neprijatne utiske (osećaj odvratnosti. ali smrtni ishod usled ove povrede ipak ponekad može nastupiti. ovog člana". Prilikom kvalifikacije ovih povreda ne sme se uzeti kao olakšavajuci faktor mogućnost da se uništeni deo tela ili organ može zameniti ili nadoknaditi (npr. a ne same prirode odnosno težine povrede. posebno stopala. pri čemu smrtni ishod uglavnom nastupa zbog nekih komplikacija povrede. neadekvatnog lečenja i dr). Uništenje podrazumeva da je zbog povrede došlo do anatomskog gubitka nekog važnog dela tela ili važnog organa ili potpunog i trajnog prestanka njegove funkcije. izuzetno je značajna dobro vođena medicinska dokumentacija. komunikacija sa okolinom. u kojem je. 1 člana 121 KZ opasnost po život je apstraktna (teorijska). člana 121 KZ taj deo tela odnosno organ mora biti istovremeno i trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen. što ne podrazumeva automatski i apsolutnu radnu nesposobnost. odnosno oslabljenju važnog dela tela ili važnog organa. (4) Pored toga utvrdiće se da li bi blagovremeno pružena pomoć mogla otkloniti smrt. dakle. Ako se radi o oštećenju važnog dela tela ili važnog organa. 2) UNIŠTENJE ILI TEŠKO I TRAJNO OŠTEĆENJE NEKOG VAŽNOG DELA TELA ILI VAŽNOG ORGANA .). pored sudskomedicinske obdukcije. Da bi utvrdio da li se radi o povredi nekog važnog dela tela ili važnog organa. generativni i koitusni delovi polnih organa.Ovaj kvalifikatorni element odnosi se na takvo oštećenje telesnog i/ili duševnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede. generativna sposobnost itd. kao važnog dela tela. a ne medicinske kvalifikacije povreda. člana 121 KZ pomenut je pojam "važan deo tela ili važan organ". posebno šake. transplantacijom). ne može se očekivati da će se stanje spontano popraviti.. člana 121 KZ. člana 121 KZ). pošto ono treba da bude posledica povrede".. pored ostalog. u svim slučajevima mora proceniti kao teška iz stava 2. posttraumatske psihoze. u većini slučajeva ne dovode do smrti. navodi da pod unakazenošću treba smatrati trajne estetske promene na pojedinim delovima tela. ono mora biti istovremeno i teško i trajno tj. Stoga se traumatska amputacija šake. Primer za ovakva oštećenja zdravlja mogla bi biti recimo radijaciona povreda koja uzrokuje aplaziju kostne srži i sledstveno teško i trajno oštećenje zdravlja ili npr. traumatska amputacija ili razorenje ) ili usled hirurške intervencije koja je zbog same prirode povrede bila neminovna (npr. . Dužnost lekara veštaka je da u svakom konkretnom slučaju razjasni sudu da li je smrtni ishod nastupio usled same prirode povrede. dr Slobodan Savić 25 Kod teških telesnih povreda iz st. a ne pravne struke. Potpuno je razumljivo da profesija povređenog ne sme da bude kvalifikatorni element za medicinsku procenu težine povrede. Kod lake telesne povrede po pravilu ne postoji nikakva opasnost po život. ili je do smrti došlo zbog drugih prethodno pomenutih faktora (ličnih svojstava i posebnih stanja organizma. U literaturi se. donji udovi. Očigledno je. 5) UNAKAŽENOST . povredom živaca. 4) TRAJNA NESPOSOBNOST ZA RAD . uključujući i one osobe kojima je šaka uspešno prišivena brzom i odgovarajućom hirurškom intervencijom. posebnih okolnosti slučaja. lekar mora da razjasni na koji način i u kom stepenu gubitak ili trajno i teško oštećenje tog dela tela ili organa ugrožava i ograničava normalnu životnu aktivnost osobe (npr. Ovakva obaveza lekara veštaka proizilazi iz člana 126 ZKP. po svojoj prirodi. Smatra se da u ovom kontekstu treba podrazumevati apsolutnu radnu nesposobnost tj. Ćeramilac naglašava da u ovom kontekstu "narušenje zdravlja ne treba poistovetiti sa bolešću. Tako na primer uništenje šake kao važnog dela tela može nastati ili zbog njenog anatomskog gubitka (amputacija. Ovo može nastati ili direktno usled same povrede (npr.U st. Tako se navodi primer kvalifikacije gubitka malog prsta kod muzičara (pijaniste. pri čemu se ne precizira o kojim organima tj. dakle kao njena posledica. različite radnje gornjim ekstretmitetima. pri čemu oštećenje mora biti istovremeno i teško i trajno (spontano ozdravljenje se ne može očekivati u nekom izvesnom vremenskom periodu).U zakonu nije precizirano šta se pod ovim pojmom podrazumeva. 1 člana 121 KZ. predviđeno sledeće: (3) .Iz same formulacije ovog kvalifikatornog elementa naslućuje se da on prevazilazi okvire čisto medicinske kvalifikacije povreda. U stavu 3. 2. odbojnosti i sl). Do pravih odgovora na ova pitanja može se doći jedino na osnovu pravovremeno i adekvatno izvršene sudskomedicinske obdukcija leša povređenog. ako se prelom komplikuje npr. međutim. To znači da takve povrede. U rešavanju ove dileme. 1. splenektomija zbog rascepa slezine). 3. i 2.Prof. člana 121 KZ posebno su sankcionisani slučajevi kod kojih smrt povređenog lica nastupila "usled dela iz st. ali ta mogućnost ipak postoji (pomenuta je u st. Ćeramilac piše da je važan onaj deo tela ili organ "koji predstavlja prirodnu celinu i ima samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma" (gornji udovi. 3) TEŠKO I TRAJNO OŠTEĆENJE ZDRAVLJA . funkcionisanje čula i pojedinih unutrašnjih organa. nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla. normalno kretanje. da je lekaru veštaku ostavljeno da se o tome izjasni na osnovu svog znanja i iskustva i važećih principa medicinske nauke i prakse. jer takva procena spada u domen medicinske. delovima tela je reč. Tako na primer prelom kostiju potkolenice u većini slučajeva ne ugrožava život povređenog. zgražavanja.ima se naročito utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva i naročitog stanja organizma povređenog ili zbog slučajnih okolnosti pod kojima je povreda izvršena. organi čula). kao jedan od presudnih dokaza pravilnog postupanja medicinskog osoblja. Pitanja smanjenja ili gubitka profesionalne radne sposobnosti više su problem rasprave u građanskoj parnici. Ukoliko se ne radi o uništenju već o oštećenju. masivnom masnom embolijom. Sa medicinskog stanovišta ovakva povreda se u oba slučaja mora ravnopravno tretirati i kvalifikovati kao teška telesna povreda iz st. U novije vreme česta je tendencija da branioci osobe koja je nekog povredila pokušavaju da nastali smrtni ishod povređenog prikažu kao rezultat nesavesnog lečenja. kod teške telesne povrede iz stava 2.

pri čemu je veštačenje samo jedno od većeg broja raspoloživih dokaznih sredstava. dok važe postojeće zakonske formulacije. -estetsku izmenjenost koja predstavlja izvesni nedostatak. ali njihova lokalizacija i izgled utiču na to da se one ipak kvalifikuju kao teške telesne povrede iz st. 2 člana 121 KZ. kao što je već prethodno rečeno. Sud ima pravo da odluči da li će uopšte prihvatiti izvršeno veštačenje. i pored toga što se moraju pridržavati formulacija navedenih u zakonu. Ovaj stav se prvenstveno odnosi na upotrebu oružja. bitnoj unakaženosti. Kod lakih telesna povreda navode se sledeći kriterijumi: -nema ni teorijske opasnosti za život povređenog. ali izraženo u blagom stepenu. Za lekare je čest problem kako da na adekvatan način formulišu mišljenje o težini telesnih povreda. Procena unakaženosti i njeno eventualno gradiranje često se više zasnivaju na subjektivnom utisku i proceni onoga koji kvalifikuje povredu. Tako npr. koje je podobno da izazove tešku telesnu povredu (npr. Na taj način se kao teške telesne povrede iz st. Međutim. manje važan deo tela ili organ može biti privremeno i znatno ili trajno ali neznatno oštećen. -nesposobnost za rad je ili kratkotrajna ili uopšte ne postoji. bez obzira na njihovu profesiju. -lako i kratkotrajno oštećenje zdravlja. ali mogu biti i na potencijalno vidljivim delovima tela. a to je medicinska kvalifikacija povrede prema važećim principima medicinske nauke i prakse. lekari ih se moraju pridržavati. Time se u stvari indirektno naznačuje da je umišljaj izvršioca bio usmeren u pravcu izazivanja teže posledice. bez ikakvih posledica. dr Slobodan Savić 26 Takve promene su uglavnom na otkrivenim delovima tela. rešava u građanskoj parnici. neopravdano i pogrešno koriste izraze koji ne postoje u Krivičnom zakoniku (npr. površna okrozitna nanesena projektilom ispaljenim iz pištolja). Kvalifikovanje povreda mora se vršiti u skladu sa važećim odredbama Krivičnog zakonika (KZ). a samo kao rezultat slučajnih okolnosti je u konkretnom slučaju ishod takvog činjenja bio samo laka telesna povreda. sklonost nekih osoba da reaguju stvaranjem keloidnih ožiljaka može dovesti do unakaženosti i posle neke manje sekotine na licu. ili trajno. člana 122 KZ o lakoj telesnoj povredi odnosi se u stvari na pravnu kvalifikaciju dela. Medicinska i krivičnopravna klasifikacija povreda se ne poklapaju. nego na objektivnim medicinskim činjenicama. ali privremeno. Radi se o slučajevima u kojima je povreda sa medicinskog aspekta laka. ožiljak posle opekotine na licu može predstavljati povredu koja uzrokuje unakaženost. trajno i znatno oštećenje nekog dela tela ili organa koji nisu naročito važni. može se govoriti o tzv. koja bi u normalnim slučajevima ostavila skoro neuočljiv crtast ožiljak).). naročito kada žele da izvrše neko posebno gradiranje težine povreda. srednje teška telesna povreda. vatreno oružje). Stoga se manji ožiljak na licu glumice ili manekenke ne sme ni u kom slučaju kvalifikovati kao unakaženost. vrlo teška telesna povreda i sl. Krivičnopravnu kvalifikaciju dela vrši sud na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih činjenica. i kod ovog kvalifikatornog principa. Stav 2. Već je ranije pomenuto da ponekad problemi u kvalifikaciji nastaju usled toga što kriterijumi za procenu lake telesne povrede i teške telesne povrede iz stava 1. člana 121 KZ nisu decidirano definisani u Krivičnom zakoniku. Pejaković smatra da ukoliko povreda uzrokuje takve promene koje kod okoline izazivaju jaku odvratnost. Osnovni je princip da se moraju koristiti termini koji su navedeni u Krivičnom zakoniku. Suština unakaženosti kao kvalifikatornog elementa proističe iz činjenica da ovakve telesne promene mogu u znatnoj meri otežati budući život osobe i dovesti kod nje do ozbiljnih psihičkih poremećaja. ovakve povrede mogu imati karakter lakih . veliki. lakša ili teža telesna povreda. a ne na medicinsku procenu težine povrede. Ovaj problem se. bez obzira na to što takva povreda može bitno negativno da utiče na profesionalnu sposobnost. -važan deo tela ili važan organ oštećeni su lako i u kratkom vremenskom periodu tj. ili korigovati medicinskim putem (npr. kao sredstava koja su posebno namenjena za napad i odbranu (npr. -oštećenje važnog dela tela ili važnog organa (odnosno oštećenje zdravlja) koje je teško. dok ista takva povreda na nekom drugom mestu na telu može biti kvalifikovana kao laka. Prilikom kvalifikovanja povrede treba obratiti pažnju na to da li je unakaženost nastala kao posledica samo povrede (npr. treba se držati pravila da su kriterijumi kvalifikacije isti za sve osobe. U pravnoj i sudskomedicinskoj literaturi ti kriterijumi se uglavnom izvode na taj način što se elementi za procenu teških telesnih povreda iz st.Prof. Za promene koje su manjeg intenziteta i ne izazivaju kod okoline posebno nepovoljne utiske često se koristi izraz "estetska izmenjenost koja nema karakter unakaženosti". ružni ožiljci koji obično ostaju posle opekotina) ili je eventualno rezultat nekih posebnih ličnih svojstava (npr. Prema tome. Neretko se dešava da lekari koji veštačenje obavljaju bez dovoljnog poznavanja važećih zakonskih odredbi. -povreda ne dovodi ni do kakve estetske izmenjenosti odnosno estetskog nedostatka. Kao i kod radne sposobnosti. plastičnom operacijom). lekari uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak. -privremenu nesposobnost za rad. ali nema karakter unakaženosti (ne izaziva osećanje zgražavanja i odbojnosti). tražiti njegovu dopunu ili ga potpuno odbaciti i zahtevati novo. 1 člana 121 KZ kvalifikuju one koje nose sa sobom: -apstraktnu opasnost po život povređenog. u odnosu na nastali stepen oštećenja zdravlja ili važnog dela tela odnosno važnog organa. pri čemu za kvalifikaciju nije bitno što se promene eventualno mogu prikriti upotrebom nekih veštačkih sredstava. ali se sa pravnog aspekta teže kvalifikuje i sankcioniše jer je nanesena nekim opasnim sredstvom. U čisto medicinskom smislu tj. grozu ili čak strah.2 člana 121 KZ stavljaju u odričnu formu. Ovakva praksa je potpuno neprihvatljiva i organ koji je zahtevao veštačenje dužan je da na to upozori veštaka. .

a u drugom teška. 1985. Naime. koji nisu navedeni u tekstu Krivičnog zakonika. Lukić M. a Pejaković smatra da bi veštak. lekari veštaci moraju uvek poštovati u svom radu. Sudska medicina. formulacije navedene u stavu 2. LITERATURA: 1. Zečević D i sar. Beograd: Naučna knjiga. člana 121 KZ (npr. Beograd: Privredno-finansijski vodič. prvenstveno imajući na umu značaj svoje delatnosti za sve zainteresovane stranke u postupku i opšte društvene interese u celini. 6. i time eventualno ukaže na potrebu angažovanja stručnijeg lica ili organa. Sudska medicina. člana 121 KZ. prelom nosnih kostiju bez dislokacije. 1986. Problemi uglavnom iskrsavaju kada sudu treba naznačiti o kojoj vrsti teške telesne povrede se radi. dr Slobodan Savić 27 Predviđeni zakonski tekst omogućava relativno lako razdvajanje pojmova lake i teške telesne povrede. teška telesna povreda opasna po život). koristeći pri tome kriterijume tj. nailazili na sitaucije da su pojedini pravnici bili protiv upotrebe ovih naziva. Opšta i specijalna patologija mehaničke traume. U sudskomedicinskoj terminologiji često se u cilju jasnijeg tumačenja ekspertiznog mišljenja za povrede iz stava 1. 4. Iz svega što je do sada rečeno o problemu sudskomedicinske kvalifikacije povreda proizilazi jedno od osnovnih načela ovog oblika sudskomedicinskog veštačenja. Sudska medicina. Vještačenje težine tjelesnih ozljeda u krivičnom postupku.. 3. Stavovi lekara veštaka u odnosu na ove povrede su često oprečni. Milovanović M. Pejaković S. Još je Milovan Milovanović napisao da "za ocenu težine povrede nije mogućno odrediti shemu ili pravilnik po kome bi jedna vrsta povrede bila laka ili teška. 1986. 5. U praksi smo. "naročito teška" ili "kvalifikovana teška" telesna povreda i iz stava 3.Zagreb: Medicinska knjiga. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. one se nalaze nalaze na granici između lakih i teških povreda (tzv. 1975. koristi izraz "obična" teška telesna povreda". Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada. Kao primer se obično navode: prelom jednog ili dva rebra bez dislokacije. pa čak i opasna za život i smrtonosna. ne postoji mogućnost uopštenog kvalifikovanja povreda već se one moraju zasebno kvalifikovati u svakom konkretnom slučaju. Postoje i povrede za koje je dosadašnja praksa pokazala da se vrlo teško mogu svrstati u jednu od navedenih grupa povreda. međutim. Beograd . izbijanje jednog zuba. umesto da se prisilino opredeljuje za neku od alternativa. Ovaj princip. Pejaković S. zato što svaka vrsta povrede može u jednom slučaju biti laka. Ćeramilac A. 1991. iz stava 2. ili stava 2. 1979.". U tom cilju veštaci mogu u obrazloženju svog mišljenja da ukažu na to kakvo je oštećenje tela odnosno zdravlja prouzrokovano konkretnom povredom.. Zagreb: Informator. Zečević D i sar. Drugim rečima. odnosno da li su u pitanju povrede iz stava 1. u ovakvim slučajevima trebalo sudu da iznese svoju dilemu i nemogućnost da donese odluke.Prof. teška telesna povreda "kvalifikovana smrću". kao i ostala pomenuta načela kvalifikovanja povreda. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. 2. . granične povrede). manje perforacije bubne opne itd.

lokalizacija .Opis povreda .u kom se cilju izdaje uverenje (ko zahteva. krusta oguljotine) Rendgenološki nalaz / Laboratorijski i ostali (specijalistički) nalazi Zaključak: U skladu sa svrhom izdavanja uverenja .oblik .veličina .o.propisana forma i sadržina Ko izdaje? . rane . a ne samo dijagnoza. nehat..dno . svrha izdavanja) Nalaz: I Podaci o zdravstvenom stanju (ranija oboljenja i povrede) II Objektivni nalaz (po sistemima) . klasifikacije i kvalifikacije ..veran i objektivan opis nađenog stanja .lekar bez obzira na specijalnost (najčešće lekar opšte medicine) Svrha .prostor (sadržaj) . oguljotina . oguljotine) ili su ostavile tragove na osnovu čijeg izgleda se ne može sa sigurnošću utvrditi vreme nanošenja (npr. Lekar je dužan da ispuni zahtev i izda lekarsko uverenje! Delovi lekarskog uverenja (popunjeno po važećim standardima): • zaglavlje • nalaz • zaključak Zaglavlje: . jer se uglavnom izdaje na lični zahtev pregledane osobe.krvni podliv. koju treba navesti u zaključku i mišljenju.navedeni nalaz ne odgovara objektivnom stanju . sposobnost za dobijanje vozačke dozvole .položaj .sa namerom lekara (pristrasnost. kada su povrede već u potpunosti i bez traga iščezle (npr.oblik . neiskustvo. krvni podlivi.generalije .bez namere lekara (neznanje.Obavezno izvršiti celokupni pregled (ne samo povrede) .okolina . potvrđivanje postojanja telesnih povreda na osnovu njihovog opisivanja.klasifikacija (vrsta povrede) i kvalifikacija (ocena težine povrede) Datum (poželjno i čas pregleda) Mesto Pečat Potpis (po potrebi . sud i drugi organi.U nalazu treba da bude opis povrede.dubina . Ko zahteva? . potpuno formirani ožiljak na koži na mestu rane ili kalus na mestu ranijeg preloma kosti).navedeni nalaz ne odgovara objektivnom stanju .uglovi . dobar nalaz omogućava naknadnu ispravku lošeg zaključka .ponavljanje pregleda) Lekarsko uverenje: • ispravno • NEISPRAVNO (nepotpuno. koristoljublje) .pogrešno .lični zahtev (najčešće). a ne na zahtev organa koji vodi postupak. Telesne povrede .nepotpuno (svi predviđeni elementi nisu upisani) .način identifikacije !!! (dokument sa fotografijom) . pogrešno.veličina . Zvaničan medicinski dokument .čitko .izgled (boja krvnog podliva.lažno .sposobnost za obavljanje posla.zasnivanje radnog odnosa. umor) .) .. naročito kada se ono vrši nakon protoka dužeg vremenskog perioda posle povređivanja. dobijanje vozačke dozvole .lični podaci . lažno) . dr Slobodan Savić 28 LEKARSKO UVERENJE ISPRAVNO LEKARSKO UVERENJE – lekarsko uverenje nije veštačenje već medicinski dokument.podaci o zanimanju i zaposlenju .Nalaz naveden na odgovarajući način (ne samo b..naziv zdravstvene organizacije. početak studiranja.Prof.ivice i strane .položaj . Lekarsko uverenje može biti upotrebljeno kao dokazno sredstvo u procesu sudskomedicinskog veštačenja. registarski broj (delovodna knjiga) . odnosno suda.lokalizacija .zaključak bez nalaza ne može se prhvatiti.podleže krivičnoj odgovornosti .

pri čemu treba naglasiti da je u najnovijoj verziji Krivičnog zakonika Republike Srbije. kazniće se zatvorom do jedne godine. KZ Srbije)..Prof. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. iako zna da je ono neistinito. ovaj član potpuno izostavljen tako da se eventualno izdavanje lažnog lekarskog uverenja može svrstati u krivično delo falsifikovanja službene isprave (član 357 KZ RS). Falsifikovanje službene isprave Član 357. (2) Ko upotrebi neistinito lekarsko odnosno veterinarsko uverenje iako zna da je ono neistinito. godine. Krivičnog zakonika (1) Službeno lice koje u službenu ispravu.. Izdavanje i upotreba neistinitog lekarskog ili veterinarskog uverenja Član 236. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina . KZ Srbije (1) Lekar ili veterinar koji izda neistinito lekarsko odnosno veterinarsko uverenje. dr Slobodan Savić 29 U ranijem Krivičnom zakoniku Republike Srbije postojalo je posebno krivično delo kojim je sankcionisano izdavanje i upotreba neistinitog lekarskog ili veterinarskog uverenja (Član 236. koji je stupio na snagu u oktobru 2005. knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom . čiji se sadržaj navodi. knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu.

251. krivična dela ″Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. 332 Čl. misao da je ″svaki pacijent potencijalni tužilac". 248. 253. trebalo da snosi i određenu profesionalnu odgovornost. Čl. Čl. a koja se danas u svetu u najtežim slučajevima ogleda u gubljenju licence (dozvole) za obavljanje lekarske delatnosti.251. Čl. 367 Krivično delo Nedozvoljeni prekid trudnoće Neovlašćeno otkrivanje tajne Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije Prenošenje zarazne bolesti Nesavesno pružanje lekarske pomoći Protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka Neukazivanje lekarske pomoći Teška dela protiv zdravlja ljudi Neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca Primanje mita Krivična dela protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine Krivična dela protiv pravosuđa Krivična dela protiv službene dužnosti Za lekare koji učestvuju u obavljanju lekarske prakse na svim nivoima zdravstvene zaštite veoma je značajno da poznaju suštinu ovih krivičnih dela kako bi izbegli izuzetno neprijatnu situaciju da se pojave u sudu na optuženičkoj klupi. S druge strane. Naime. u skladu sa karakterom izvršenog krivičnog dela. sve češće ovakve slučajeve prikazuju na nepotrebno senzacionalistički način. Ne tako retko pacijenti ili članovi njihove porodice pokušavaju da u građansko-pravnom (parničnom) postupku izvuku određenu (prvenstveno materijalnu) korist iz navodnih lekarskih grešaka i njihovih posledica. Čl. Lekar je u obavljanju svoje svakodnevne delatnosti izložen uticaju različitih interesa iz kojih mogu proisteći pitanja o njegovoj odgovornosti. Poznato je da u svetu u ovakvim situacijama oštećenim pacijentima mogu biti isplaćene izuzetno velike novčane sume. usvojenom 2005. kao i nekih koji se često upotrebljavaju u toku rasprava o lekarskoj odgovornosti. U Krivičnom zakonu Republike Srbije (KZ).Prof. KZ) U savremenoj sudskomedicinskoj praksi sve češće se srećemo sa slučajevima u kojima se lekari i drugo zdravstveno osoblje pozivaju na odgovornost zbog nesavesnosti u radu. Pojam ”lekarske greške” medicinari i pravnici tumače na . U takvim situacijama lekar bi. 259 Čl. tuči i sl. Ova krivična dela su po svom karakteru svrstana u različite kategorije odnosno grupe (tabela 1). Svedoci smo. Imajući u vidu sve prethodno navedeno. 249. čija delatnost u konkretnom slučaju uopšte nije bila predmet optužnice. smrt usled trombne embolije pluća ili masne embolije kod osobe sa prelomom butne kosti). Grupe krivičnih dela u vezi sa obavljanjem lekarske delatnosti Grupa krivičnih dela Krivična dela protiv života i tela Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina Član KZ Čl. Nesavesno pružanje lekarske pomoći (čl. Tako se npr. Detaljnija objašnjenja mogu se naći u navedenoj pravnoj i sudskomedicinskoj literaturi. pokušavaju da prikažu kako nepovoljan ishod povređivanja nije rezultat karaktera odnosno težine zadobijenih povreda već neadekvatnog postupka lekara. što je u našoj aktuelnoj socioekonomskoj situaciji još uvek daleko od realnosti. 251. sve brojniji su i sudski postupci u kojima se postavlja pitanje krivične odgovornosti lekara zbog grešaka i nesavesnosti u radu. KZ) nalaze u grupi ″Krivičnih dela protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine″. 141. Čl.) u toku krivičnog postpuka. ovakvom epilogu obično prethodni dugotrajan (nekad višegodišnji) i za otpuženog veoma mučan proces dokazivanja. 120. U ovom tekstu detaljnije će biti analizirana ona krivična dela kojima se zakonski sankcionišu neispravnosti u radu lekara i drugog medicinskog osoblja u procesu lečenja – nesavesno lečenje bolesnika i neukazivanje lekarske pomoći. Za lekarsku profesiju mnogo su problematičniji oni slučajevi u kojima se nepobitno dokaže da je lekar izvršio neko od navedenih krivičnih dela. odnosno nesavesnog lečenja povređene osobe. 253. koji neopravdano ostavlja trajnu mrlju na profesionalnoj karijeri lekara. donoseći često preuranjene i neobjektivne osude lekara i drugih zdravstvenih radnika. dok je krivičnim pravom regulisana krivična odgovornost zdravstvenih radnika u situacijama koje su predviđene zakonom. prvestveno štampa. koja u prvom trenutku možda zvuči prejako i pretenciozno. Čl. Čl. u većem broju članova navode se krivična dela koja mogu proisteći iz obavljanja lekarske delatnosti. postaje deo realnosti sa kojom se naši lekari u svojoj praksi sve češće suočavaju. pored krivične. godine. dr Slobodan Savić 30 KRIVIČNA DELA U VEZI SA OBAVLJANJEM LEKARSKE DELATNOSTII Problemima profesionalnih obaveza lekara i drugog medicinskog osoblja bavi se medicinsko pravo. u saobraćajnoj nezgodi. U takvim situacijama dešava se da čitav sudski postupak poprima ton hajke na lekare. u saradnji sa svojim braniocima. neželjene pojave da sredstva javnog informisanja. KZ) i ″Neukazivanje lekarske pomoći″ (čl. takođe. čak i kada se na kraju postupka donese pravosnažna presuda o nepostojanju krivice lekara kao optuženog. U sudskomedicinskoj ekspertiznoj praksi često se dešava da osobe koje su uzrokovale povređivanje drugih lica (npr. 252. To se naročito odnosi na situacije u kojima smrtni ishod kod povređenog nastupi iznenada i neočekivano usled neke komplikacije povrede koja sama za sebe nije bila neposredno opasna po život (npr. U cilju boljeg razumevanja ove problematike neophodno je dati osnovna razjašnjenja nekih pojmova koji se koriste u zakonu.

uvođenje novih vrsta operacija. KZ).svaki lekar koji je ovlašćen da se bavi određenim vidom lekarske delatnosti mora da poseduje odgovarajući nivo znanja. kao i svi drugi zdravstveni radnici (stav 2. . naročito ukoliko ne postoji mogućnost stalnog i hitnog konsultovanja i direktne intervencije iskusnih hirurga. Ilustrativan primer: kod pacijenta. simtpomi i znaci cerebralne masne embolije često se u kliničkoj dijagnostici pogrešno tumače kao posledica kontuzije mozga). lična svojstva ili naročita stanja organizma). KZ). . ovog člana učinjeno iz nehata. i pored primene svih dostupnih adekvatnih dijagnostičkih postupaka. pri čemu je lekar primenio sve neophodne mere predviđene savremenom medicinskom naukom i praksom da spreči nastajanje tih posledica i njihovo štetno dejstvo na zdravlje pacijenta. koji mora da bude primeren konkretnom nivou lečenja (lekar opšte medicine ne može znati sve što i opšti hirurg. dr Slobodan Savić 31 različit način. ispoljeno "neznanje mora da bude očigledno" i to u odnosu na predviđeni nivo znanja za konkretnu lekarsku delatnost. Ovakvo medicinsko shvatanje podrazumeva da je lekar primenio sve što je u konkretnom slučaju bilo u okviru njegovih subjektivnih i postojećih objektivnih mogućnosti. Krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika precizirano je u članu 251. ali se za to ne može okriviti lekar. za čije postojanje lekar prethodno nije znao i nije mogao da zna. jodna kontrastna sredstva). kao "lečenje koje se ne obavlja lege artis". savremenih operativnih tehnika i sl. dakle nedovoljno obučeni (bez odgovarajuće specijalizacije i bez dovoljno iskustva) obavljaju dežurstva na hitnom prijemu pojedinih zdravstvenih ustanova. Uzroci lekarskih grešaka (prema navedenom medicinskom shvatanju tog pojma) najčešće su sledeći: . ali je i pored toga došlo do greške. učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Međutim. štetne posledice su kod nesrećnog slučaja "došle neočekivano. kao potencijalno rizičnu proceduru za zdravlje pa i život pregledane osobe. a koji je zbog bolova u želudačnom predelu prethodno detaljno pregledan. ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. opšti hirurg ne može znati sve što zna neurohirurg i obrnuto). (2) Kaznom iz stava 1. što je stalni i neminovni rizik u medicini. međutim. člana 251. uprkos svim adekvatno primenjenim merama reanimacije. U literaturi se kao primer za nesrećan slučaj u medicini obično navodi nagla pojava alergijskih reakcija na lekove ili druge supstance (npr. proisteklog iz posebnog ličnog svojstva pacijenta. da bi se moglo raspravljati o eventualnom nesavesnom lečenju. nego samo na osnovu fizikalnog pregleda). U ovakim slučajevima nema subjektivne odgovornosti lekara. ali je i pored toga odlučio da izvrši gastroskopiju.npr. Nepovoljan ishod nastao je kao rezultat potpuno neočekivanog toka događja. postavio netačnu dijagnozu. kvar na aparatu) ili mogu poticati od pacijenta (tzv. odnosno nisu sledile iz uobičajenog toka događaja". a ne o lekarskoj grešci. U vezi sa ovim problemom nekada mogu iskrsnuti pitanja odgovornosti mladih lekara koji posle kratkog lekarskog staža.Prof. U pravnoj teoriji i praksi preovlađuje gledište po kome lekarska greška predstavlja odstupanje od "opšte priznatih pravila medicinske nauke" tj. To je nešto što se dešava. Faktori koji dovode do nesrećnog slučaja mogu biti objektivnog karaktera (posebne okolnosti slučaja . U praksi se pojam lekarske greške najčešće može primeniti na slučajeve u kojima je lekar.Nejasna klinička slika i atipični simptomi i znaci povrede ili oboljenja (npr. (3) Ako je delo iz st. čiji su svi postupci bili u skladu sa prinicipima savremene medicinske nauke i prakse.Nedostupnost izvesnih tehničkih pomagala (mnogo je lakše postaviti tačnu dijagnozu uz primenu kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance. odnosno ono što je obuhvaćeno okvirima medicinske tolerancije. Drugim rečima. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. u toku vršenja gastroskopije naglo dolazi do pogoršanja opšteg stanja i nastupanja smrtnog ishoda za vrlo kratko vreme.Ograničeno znanje lekara . koji do tada nije imao nikakvih kardiovaskularnih tegoba. Pod pojmom "nesrećan slučaj" podrazumevaju se one situacije u kojima su nepovoljne posledice u toku pružanja lekarske pomoći nastupile usled nekih okolnosti koje se nisu mogle predvideti. Pitanje lekarske odgovornosti moglo bi se postaviti samo u slučaju da je lekar pouzdano znao da kod pacijenta postoji slabost zida aorte. posebno pitanje je koliki treba da bude taj nivo znanja i kako omogućiti da se on stalno podiže u skladu sa savremenim kretanjima u medicinskoj nauci i praksi (u hirurgiji npr. KZ Nesavesno pružanje lekarske pomoći (1) Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja. U medicinskoj literaturi. U zakonskom tekstu decidirano su navedeni sledeći oblici nesavesnog delovanja: • primena očigledno nepodobnog sredstva ili očigledno nepodobnog načina lečenja . Obdukcijom je utvrđeno raslojavanje (disekcija) zida grudnog dela aorte (uslovljeno postojećom cističnom degeneracijom medije) sa sledstvenom rupturom i smrtonosnim izlivom krvi u srčanu kesu . KZ-a: Član 251. nestajanje električne energije. pod lekarskom greškom podrazumeva se "stručna zabluda bez elemenata nesavesnosti". U prikazanom slučaju vršenje gastroskopije verovatno je provociralo pogoršanje postojećeg patološkog procesa u zidu aorte (cistične degeneracije medije kao ličnog svojstva pacijenta).tamponadom srca. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. i 2. Drugim rečima.). 1. Izvršilac (subjekt) ovog krivičnog dela može biti lekar (stav 1. člana 251.

na neadekvatnu pripremu hirurga i/ili operativnog polja. a u daljem toku njegovo stanje se progresivno pogoršavalo. U drugom slučaju neurohirug je prilikom prvog prijema pacijenta. penicilin dat osobi za koju je u medicinskoj dokumentaciji decidirano navedeno da je alergična na ovaj antibiotik ili davanje transfuzije krvi neodgovarajuće krvne grupe. asimptomatskog) intervala kod pacijenta koji pri prvom kontaktu sa lekarom nije imao simtpome i znake krvarenja te je odmah nakon pregleda otpušten iz zdravstvene ustanove. Medicinskom tolerancijom smatra se ono što je obuhvaćeno prethodno navedenim medicinskim shvatanjem pojma lekarske greške. U operativnom nalazu navedeno je sledeće: ″U opštoj anesteziji očiste se oba nosna hodnika od polipa i prednje ćelije etmoidalnih sinusa. otpustio iz bolnice. a ne hirurški. tvrde i meke moždanice i moždanog tkiva.).Prof. odnosno ono što predstavlja upadljivu grešku koja izlazi iz okvira medicinske tolerancije. u praksi se očigledno nepodobnim sredstvom lečenja može smatrati npr. koji je egzitirao posle višednevnog ili čak višenedeljnog lečenja. što je u našoj praksi. 32 U okviru pojma "sredstvo lečenja" obuhvaćena su sva "sredstva koja se unose u organizam ili stavljaju na telo radi postavljanja dijagnoze ili lečenja ili iz preventivnih razloga". konstatovao razderinu na poglavini. ukoliko u toku opšte anestezije kod pacijenta nastupi smrtni ishod. Tipičan primer je razvoj smrtonosnog epiduralnog hematoma ili tzv. U prethodno pomenutom slučaju u kome je smrt pacijenta nastupila usled streptokokne sepse koja se razvila posle izvršene tonzilekotmije. Prednja tamponada″. Neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera kao oblik nesavesnog postupanja može se odnositi npr. odluka da se pacijent kod kojeg je dijagnostikovan rascep slezine sa izlivom krvi u trbušnu duplju tretira konzervativno. izvršio rendgensko snimanje glave. odnosno vršenjem splenektomije. a naknadno je došlo do pogoršanja stanja i smrtnog ishoda pacijenta van zdravstvene ustanove. ali izveden na ooljčigledno nepodoban odnosno pogrešan način. ušio razderinu i pacijenta odmah. u toku veštačenja su se pojavile dve suprotne tvrdnje o stanju pacijenta prilikom otpusta iz . U jednom obdukcionom slučaju kod 55-godišnje pacijentkinje vršena je otorinolaringološka intervencija uklanjanja polipa iz nosne duplje (polypectomia endonasalis bilat. bez ijednog podatka o toku bolesti odnosno stanju pacijenta u toku lečenja. opšteprihvaćenih principa medicinske nauke i prakse. bez ikakve opservacije. te je izvršena druga hirurška intervencija kojom je dokazano da u predelu ušivene razderine postoji višestruki otvoreni utisnuti prelom kostiju lobanje. Iako je ovo krivično delo poznato pod nazivom "nesavesno lečenje bolesnika". koji je povređen od strane drugog lica udarcem ašovom u glavu. sve češći slučaj. postoji upisan samo nalaz na prijemu i konstatacija o letalnom egzitusu. iako je po pravilima medicinske nauke i prakse trebalo da bude zadržan na opservaciji zbog postojanja spoljašnjih povreda i/ili anamnestičkih podataka o povređivanju glave odnosno trbuha. što stvara velike probleme u kasnijem sudskomedicinskom veštačenju. Obdukcijom je ustanovljeno da je u toku hirurške intervencije došlo do proboja baze lobanje hirurškim instrumentom (slika 1) i njegovog prodora krod desni čeoni režanj velikog mozga u prednji rog desne bočne moždane komore (slika 2). konstatovao da nema znakova preloma. Imajući u vidu sve prethodno navedene činjenice. a ne samo u procesu lečenja u užem smislu te reči. Relativno čest predmet krivično-pravnog razmatranja predstavlja nesavesno postupanje lekara koji u medicinski jasno indikovanom slučaju nije zadržao pacijenta na opservaciji već ga je odmah po izvršenom pregledu otpustio iz bolnice. što je i dovelo do smrtnog ishoda. Očigledno nepodoban način lečenja je npr. a zaživotno uzetom hemokulturom i obdukcionim nalazom dokazana je streptokokna sepsa kao uzrok smrti. koja nije u skladu sa savremenim principima asepse i antisepse u hirurgiji. bez ijednog znaka i simptoma šigeloze. lekar je u medicinskoj dokumentaciji naveo da se najverovatnije radi o šigelozi i da pacijentu ne treba davati antibiotike. sa razorenjem moždanog tkiva i znacima gnojne infekcije tkiva poglavine. posle latentnog (slobodnog. predviđenom zakonskom formulacijom "uopšte nesavesno postupa" omogućeno je sankcionisanje nesavesnosti u bilo kojoj formi i fazi medicinske delatnosti. Očigledno nepodobnim načinom lečenja može se smatrati i dijagnostički ili terapijski postupak koji je adekvatno indikovan. koji prilikom prvog pregleda nije bio uočen. što je dovelo do smrtonosnog krvarenja u moždane komore i subarahnoidalni prostor. Posle ove intervencije pacijentkinja se nije probudila iz opšte anestezije i sledećeg dana nastupio je smrtni ishod. krvarenja u dva vremena iz rascepa slezine ili jetre. Sledećeg dana pacijent se javio sa kliničkim znacima hemipareze. Dešava se da u istoriji bolesti pacijenta. Pod primenom očigledno nepodobnog sredstva ili očigledno nepodobnog načina lečenja podrazumeva se sve ono što u delatnosti lekara očigledno odnosno drastično odstupa od važećih. Jedan od mogućih oblika nesavesnog postupanja je i neadekvatno vođenje medicinske dokumentacije. U jednom od veštačenih krivičnim predmeta u situaciji kada je klinička slika kod pacijenta posle izvršene tonzilektomije očigledno ukazivala na postojanje sepse. Naknadnim uvidom u prvobitno načinjen rendgenski snimak utvrđeno je da postoji jasno vidljiv utisnuti prelom kostiju lobanje. Nekoliko dana posle toga pacijent je egzitirao. "Način lečenja" predstavlja metod koji se primenjuje u dijagnostici i lečenju. nažalost. Jedan od relativno čestih primera je i neažurno vođenje karte anestezije kod hirurških intervencija u opštoj anesteziji. et ethmoidectomia anterior bilat. dr Slobodan Savić • • neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera uopšte očigledno nesavesno postupanje.

Posmatrajući sa pravnog aspekta. ukoliko se adekvatnost primenjenog lečenja može egzaktno dokazati na osnovu ažurno vođene medicinske dokumentacije. dr Slobodan Savić 33 bolnice nakon izvršenog operativnog zahvata. predviđeno teže kažnjavanje lekara u slučajevima u kojima je nesavesno lečenje uzrokovalo nastanak ozbiljnih posledica u vidu teške telesne povrede. neophodno je ustanoviti postojanje uzročne veze između nesavesnog lečenja i nastale štetne posledice. nedavanje antišok terapije osobi kod koje se ispoljila anafilaktička reakcija pri davanju penicilina. adekvatno vođenje medicinske dokumentacije o svim prethodno pomenutim merama. odnosno bez ijednog podatka o postoperativnom kretanju telesne temperature. nastalo usled nesavesnog lečenja. 1. dok je u članu 259. vršenje kompletnog fizikalnog pregleda i svih drugih potrebnih dijagnostičkih procedura (laboratorijske analize. anesteziologije i akušerstva.. Dakle. može biti različitog intenziteta. KZ-a regulisano je kažnjavanje za lakše oblike pogoršanja zdravlja. st. Prema tome. i 2. odnosno nepostojanju krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika donosi sud. ali iz takvog postupka ne proistekne štetna posledica u vidu pogoršanja zdravstvenog stanja nekog lica. da bi se štetne posledice. Pogoršanje zdravstvenog stana pacijenta. pa je podobnost jednog sredstva za lečenje uvek relativne prirode.. Ako je.. lična svojstva i naročita stanja organizma pacijenta). dok su članovi porodice pacijenta izjavili da je on tada bio visokofebrilan. Ukoliko lekar očigledno nesavesno postupa..ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica. ovo krivično delo može biti posledica aktivnog delovanja lekara odnosno činjenja nečega što ne treba da se radi. a u skladu sa osobenostima konkretnog slučaja) izvršio sve predviđene procedure neophodne za pružanje lekarske pomoći i sprečavanje nastupanja posledica štetnih po zdravlje i život pacijenta. ali se infekcija i pored toga spontano zaleči bez štetnih posledica po pacijenta). KZ Teška dela protiv zdravlja ljudi (1) Ako usled dela iz čl. mora se neosporno utvrditi da je lekar na odgovarajući način (prema važećim principima savremene medicinske nauke i prakse. U pribavljenoj medicinskoj dokumentaciji stanje pacijenta na otpustu uopšte nije konstatovano. Proučavanjem ekspertiznog materijala Instituta za sudsku medicinu u Beogradu utvrđeno je da se u toku poslednjih godina najveći broj optužbi za krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika odnosi na oblast hirurgije. Međutim. kada lekar kod dokazane streptokokne angine ne propiše odgovarajući antibiotik..Prof. odluku o načinu lečenja (npr. nema elemenata za krivično gonjenje lekara jer štetna posledica u vidu pogoršanja zdravstvenog stanja nekog lica nije nastupila usled nesavesnog rada lekara. Definitivnu odluku (presudu) o postojanju. st. 259. dešava se da ovakvo činjenično stanje bude definitivno dokazano tek nakon dugotrajnog.. Drugačije rečeno.ovog zakonika. nastale prilikom pružanja lekarske pomoći. odnosno da ono nije proisteklo iz same prirode primarne bolesti odnosno povrede ili drugih faktora koji su prethodno navedeni prilikom objašnjavanja pojma nesrećnog slučaja (posebne okolnosti slučaja. Pejaković navodi da su elementi nesavesnosti površnost i nepotpunost. ali i nečinjenja onog što je trebalo da se uradi u određenoj situaciji (npr. Razumljivo je da sudija. nedavanje profilaktičke antikoagulantne terapije pacijentu koji je imobilisan zbog višestrukih preloma kostiju donjih ekstremiteta. kao pravnik. rendgensko snimanje. a ne nesavesnosti koja povlači krivičnu odgovornost. Čl. ne može se ni u kom slučaju postaviti pitanje krivične odgovornosti lekara. Stoga se njegova odluka najvećim delom bazira na sudskomedicinskom veštačenju. . a temperaturna lista o lečenju pacijenta posle tonzilektomije bila je potpuno prazna. U nekim slučajevima karakter i težina oboljenja ili povreda zbog kojih se pacijent leči mogu biti takvi da dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja. nepostojanje elemenata krivične odgovornosti u ovakvim slučajevima svakako ne znači da za dokazano nesavesno postupanje lekar ne treba profesionalno da odgovara. urađeno sve što je u konkretnom slučaju bilo moguće i to na najbolji mogući način (svestranost i potpunost kao kriterijumi savesnosti u radu). Na žalost. U takvim slučajevima. neće biti elemenata za krivično gonjenje tog lekara (npr. Opravdanost ovakvog stava pravnika proizilazi iz medicinskog iskustva. naročito u situacijama kada se u početnoj fazi ne obavi valjano sudskomedicinsko veštačenje. Pri tome treba imati u vidu činjenicu da se u praksi nikada ne može sa sigurnošću predvideti kako će čovekov organizam reagovati. i 2. postavljanje indikacije za hiruršku intervenciju). čak ni onda kada je ishod lečenja nepovoljan. Članom 251. teškog narušenja zdravlja ili smrti pacijenta. 1. često i višegodišnjeg sudskog postupka. dakle. Nesavestan rad lekara ne mora u svim slučajevima uzrokovati pogoršanje stanja pacijenta. Ukratko navedeno to podrazumeva: uzimanje anamneze. učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Lekar je tvrdio da je pacijent otpušten u dobrom opštem stanju i afebrilan.251. adekvatnu primenu izbranih sredstava i načina lečenja. Pri tome treba pouzdano dokazati da je pogoršanje zdravstvenog stanja uzrokovano upravo nesavesnim postupanjem lekara. neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno.. učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. redovnu kontrolu stanja pacijenta u svim fazama pružanja lekarske pomoći. logično je da procenu očigledne nepodobnosti sredstva odnosno načina lečenja treba da vrše isključivo lekari i to oni koji su najkompetentniji u odgovarajućoj oblasti lekarske delatnosti. nema adekvatno stručno znanje da ovu odluku donese samostalno. pa čak i smrti pacijenta i pored svih primenjenih adekvatnih dijagnostičkih i terapijskih mera. koje ukazuje na neophodnost posebnog procenjivanja podobnosti sredstava i načina lečenja u svakom konkretnom slučaju. procenu svih ustanovljenih rezultata i postavljanje dijagnoze. konsultacije specijalista).251. Naime. (2) Ako je usled dela iz čl. što može dovesti do razvoja flebotromboze i smrtonosne trombne embolije pluća).. za postojanje krivičnog delo nesavesnog lečenja bolesnika neophodno je da usled nesavesnog postupanja lekara nastupi štetna posledica u vidu pogoršanja zdravstvenog stanja nekog lica. mogle smatrati posledicom lekarske greške.

atipična klinička slika. nadležna da prima pacijente. te je na kraju hirurška intervencija izvršena prekasno. on je dužan da pruži lekarsku pomoć u skladu sa onim mogućnostima kojima trenutno u konkretnoj situaciji raspolaže. što teorijski znači da ono sankcioniše svakog lekara bez obzira na to kakvu vrstu delatnosti obavlja. Drugim rečima. Dosadašnje iskustvo upućuje na zaključak da je u ovim slučajevima najkorisnije kliničko-forenzičko veštačenje. "krvarenje u dva vremena" kod traumatskih rascepa jetre i slezine. a rezultat toga bilo je mišljenje u kome je rad lekara neosnovano proglašen nesavesnim. hirurg. upravo od kvaliteta izvršene ekspertize najviše zavisi koliko dugo će trajati sudski proces i da li će doneta sudska odluka biti ispravna. najbolje u toku istražnog postupka. pa ukoliko je ustanovio postojanje neposredne opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. ovog člana lice kojem nije ukazana lekarska pomoć bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno. Prema tome. odnosno asimptomatski interval – npr. Drugim rečima. Dobar primer za ovaj novouvedeni uslov krivičnog dela neukazivanja lekarske pomoći mogla bi da budu traumatska stanja sa kliničkom slikom u kojoj često postoji tzv. zanimanje (npr. povreda glave sa naknadnim ispoljavanjem kliničke slike epiduralnog hematoma ili tzv. Jedan od primera za ovakvo postupanje mogao bi biti i slučaj kada lekar odbije da pregleda i primi neko lice u zdravstvenu ustanovu uz objašnjenje da ta ustanova trenutno nije dežurna tj. moguće je da u trenutku pregleda kod osobe ne postoji jasno manifestovana teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja. slobodni (latentni). u praksi smo nailazili na situacije da je prvobitno sudskomedicinsko veštačenje bilo neadekvatno izvršeno. Po svom karakteru. U staroj verziji Krivičnog zakonika kao neophodan uslov za postojanje ovog krivičnog dela bilo je samo da se lice kome je potrebna lekarska pomoć nalazi u neposrednoj opasnosti za život.Prof. U okvir ovog krivičnog dela ne mogu se svrstati oni slučajevi kada je lekar pregledao pacijenta na najbolji mogući način. ali je lekar na osnovu izvršenog pregleda i dobijenih anamnestičkih podataka dužan da predvidi mogućnost da u daljem toku dođe do teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja i da odgovarajućim dijagnostičkim i terapijskim merama to pokuša da spreči. Stoga je izuzetno značajno da već u prvoj fazi. dr Slobodan Savić 34 Kako se sudska odluka u ovim slučajevima najvećim delom bazira na sudskomedicinskom veštačenju. U KZ-u se ne precizira na kog lekara se odnosi ovo krivično delo. Ovakvi slučajevi često su posledica loše organizacije zdravstvene službe i u praksi se mogu izbeći otvaranjem ustanova za stalan hitan prijem (tipa Urgentnog centra). kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. U praksi se lekar može naći u situaciji da istovremeno treba da zbrinjava veći broj povređenih ili obolelih i tada je stepen opasnosti po život osnovno merilo na osnovu kojeg lekar treba da utvdi redosled pružanja pomoći. ovog člana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska pomoć. 253 KZ) Čl. (2) Ako usled dela iz stava 1. što je naknadnom ekspertizom nepobitno opovrgnuto na osnovu objektivnih medicinskih činjenica. ginekolog i dr. sud izabere lekare veštake koji su u odgovarajućoj oblasti lekarske delatnosti najkompetentniji da procene da li je postupak lekara u konkretnom slučaju očigledno odstupao od savremenih principa medicinske nauke i prakse. U štampi je danima odjekivao slučaj u kome je povreda krvnih sudova potkolenice dovela do smrtonosnog iskrvarenja zato što je u nekoliko beogradskih zdravstvenih ustanova medicinsko osoblje odbilo da pregleda i primi povređenog. Neukazivanje lekarske pomoći (čl. nepristupačnost neophodnih tehničkih dijagnostičkih sredstava) nije ustanovio postojanje stanja opasnosti po život. anesteziolog. a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. potpuno neprihvatljiv način obavljali svoju profesionalnu dužnost. (3) Ako usled dela iz stava 1. ali i pored toga ode sa lica mesta ne pokušavajuci da povređenom pruži pomoć). izvršeno od strane komisije sastavljene od lekara specijalista sudske medicine i lekara odgovarajuće specijalnosti u zavisnosti od oblasti na koju se veštačenje odnosi (npr. učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do četiri godine. 253 KZ Neukazivanje lekarske pomoći (1) Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna. bilo tako što je to direktno odbio da učini ili tako što je prikrio svoj identitet tj. ovakve situacije mogu se svrstati u okvire prethodno objašnjene lekarske greške (u medicinskom smislu tog pojma). U trenutno važećem Krivičnom zakoniku dodat je još jedan mogući uslov koji se odnosi na opasnost nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. odnosno na njegovu trenutnu osposobljenost da pruži adekvatnu lekarsku pomoć. Ozbiljnost krivičnih dela i njihovih posledica u ovim slučajevima nameće sudu veliku odgovornost prilikom izbora veštaka koji treba da donesu odluku o ispravnosti rada svojih kolega. što se sa medicinskog stanovišta može relativno lako proceniti jer se na osnovu pregleda nekog lica može utvrditi da li u tom trenutku kod njega postoji stanje neposredne opasnosti za život. ali zbog određenih okolnosti (npr. Stoga u pravnoj literaturi i praksi preovlađuje stav da ovo krivično delo treba . učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. lekar je u svim situacijama dužan da pregleda osobu i da se pregledom uveri u to kakvo je njeno trenutno zdravstveno stanje. Ovim se nikako ne umanjuje odgovornost onih lekara koji su na pomenuti. Ovakvi slučajevi najčešće dobijaju epilog tek nakon trećestepenog sudskomedicinskog veštačenja koje uglavnom obavljaju sudskomedicinski odbori pri medicinskim fakultetima.). lekar može napustiti pacijenta kojeg zbrinjava samo ukoliko život tog pacijenta trenutno nije u opasnosti te se njegovo oboljenje odnosno povreda može i posle odlaganja adekvatno lekarski zbrinuti. lekar koji na ulici vidi da je došlo do povrede nekog lica u saobraćajnoj nezgodi. Na žalost. Izvršilac (subjekt) ovog krivičnog dela je isključivo lekar i to onaj koji odbije da ukaže lekarsku pomoć. Praktično je pitanje da li bi lekar koji godinama radi u istraživačkoj laboratoriji potpuno van lekarske prakse bio u stanju da takvu pomoć pruži.

U čl. 127.Prof. a čemu se danas teži u svetu.U slučajevima u kojima je smrtni iishod nekog lica nastupio u toku obavljanja bilo koje lekarske delatnosti (dijagnostičke ili terapijske). za nepružanje pomoći licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život. iz čega proizilazi zaključak da je lekar zakonski obavezan da pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život čak i onda kada time sebe dovodi u opasnost. Ako lekar tako ne uradi i ne pokrene postupak vršenja sudskomedicinske obdukcije. Jednom ranijom analizom sudskih spisa utvrđeno je. 253 KZ-a sa čl.da li su primenjeni postupci prihvaćeni u savremenoj medicinskoj nauci i praksi i da li je odstupanje od važećih načela uslovilo pogoršanje zdravlja ili nastupanje smrtnog ishoda. Naime. Za ova lica ("nelekare") zakon predviđa obavezu pružanja pomoći samo ukoliko je to moglo da se učini bez opasnosti za sebe ili drugog. članova njihovih porodica. Dobra medicinska dokumentacija čuva glavu pacijenta. takođe. Dakle. jer pomoć treba da bude realna u odnosu na konkretan slučaj. KZ-a) nije potrebno da zbog neukazivanja lekarske pomoći nastane smrtni ishod ili pogoršanje zdravlja lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život.da li su primenjeni postupci doprineli smrtnom ishodu ili pogoršanju zdravlja. međutim. Lekar koji je u cilju spasavanja života pacijenta učinio sve što je u konkretnom slučaju bilo u njegovoj mogućnosti. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Drugim rečima. člana 253. KZ Nepružanje pomoći (1) Ko ne pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog. 127 KZ-a navodi se krivična odgovornost drugih osoba. U praksi se krivično-pravno razmatranje ovakvih situacija uglavnom odnosi na slučajeve kada lekar odbije da pruži pomoć osobi oboleloj od teške zarazne bolesti (AIDS. a u skladu sa savremenim postulatima medicinske nauke i prakse. čl. na sudu se smatra kao neurađeno. (1) U radu treba uvek postupati po prihvaćenim principima savremene medicinske nauke i prakse. (2) Ažurno vođenje medicinske dokumentacije – Redovno i uredno vođena medicinska dokumentacija značajna je ne samo za adekvatno lečenje pacijenata već i kao potvrda ispravnosti rada medicinskog osoblja. . a što bi se obdukcijom moglo otkriti. Samo na osnovu blagovremeno i adekvatno izvršene sudskomedicinske obdukcije moguće je dati odgovore na sledeća pitanja: . Za postojanje osnovnog oblika ovog krivičnog dela (navedenog u st. međutim. U stavu 2. koji su doveli do nastanka neželjenih posledica. jedini egzaktan dokaz ispravnosti rada lekara i drugog zdravstvenog osoblja je dobro vođena medicinska dokumentacija. . ne može krivično . da lekar ovakav svoj postupak zabeleži i u medicinsku dokumentaciju. a nije registrovao. koji nisu lekari. izvršilac će biti zakonski kažnjen i ukoliko lice kome nije pružena lekarska pomoć preživi bez ikakvih štetnih posledica po zdravlje. U vezi sa tim u našoj sredini postoji problem što u mnogim medicinskim oblastima ne postoje opšte prihvaćeni doktrinarni stavovi o dijagnostici i lečenju. hepatitis B i C) iz straha da se prilikom te intervencije sam ne zarazi. Važno je. 253. Na predlog lekara odluku o vršenju ili nevršenju sudskomedicinske obdukcije donosi istražni sudija. ali često i glavu lekara! (3) Davanje predloga za vršenje sudskomedicinske obdukcije . Sve ono što je uradio. Lekar je dužan da to uradi "čak i kada postoji samo apstraktna mogućnost da su štetne posledice u obolelog u vezi sa njegovom delatnošću" [5]. Ono čega lekari treba i moraju da se plaše je neodgovornost i nesavesnost u radu. neminovno se kasnije pojavljuje sumnja da je postojalo nešto što je on želeo da sakrije.da li u preduzetim merama dijagnostike i lečenja postoje elementi za krivično delo nesavesnog lečenja. 1. Preporuke za dobru lekarski praksu: Na osnovu prethodno navedenog proizilazi da se lekari u svojoj praksi suočavaju sa brojnim situacijama u kojima njihova delatnost postaje predmet kritičkog analiziranja od strane pacijenata. Čl. dr Slobodan Savić 35 da se odnosi samo na lekare koji vrše lekarsku praksu u zdravstvenom organizacijama. i 3. Stoga je značajno da se lekari pridržavaju navedenih preporuka koje predstavljaju osnovu za njihov ispravan rad. dužnost lekara je da o tom događaju odmah obavesti nadležne organe (direktno istražnog sudiju ili radnike službe unutrašnjih poslova) i predloži vršenje sudskomedicinske obdukcije. U čl. što je regulisano Zakonikom o krivičnom postupku. na sudu se priznaje da je lekar uradio samo ono što je upisao u medicinsku dokumentaciju. KZ-a predviđeno je. da je od 147 predmeta u kojima je vršeno veštačenje smrtnih slučajeva zbog navodnog nesavesnog lečenja. teže kažnjavanje lekara ukoliko usled neukazivanja lekarske pomoći nastanu štetne posledice u vidu teške telesne povrede. ne postoji ovo ograničenje. teškog narušenja zdravlja odnosno smrtnog ishoda lica kome nije ukazana pomoć. Na kraju treba još jednom naglasiti da sve što je u ovom tekstu napisano u vezi sa potencijalnom krivičnom odogovornošću zdravstvenih radnika ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao težnju da se kod budućih i sadašnjih lekara izazove strah od praktičnog rada i odgovornosti koje taj rad sobom nosi. U sudskom postupku u kojem se raspravlja o krivičnoj odgovornosti za nesavesno lečenje. ali i krivičnog zakonodavstva. koji se odnosi na lekare. Zanimljivo je uporediti čl. u ovom slučaju nije neophodno nastajanje štetne posledice. obdukcija bila izvršena samo nad 36% umrlih. za razliku od krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika. javnosti. 253 KZ-a. Stoga je u procesu veštačenja pitanje ispravnosti postupka lekara ponekad predmet žučnih diskusija zbog različitih stavova koji su prihvaćeni u pojedinim zdravstvenim ustanovama. 127 KZ-a. čime obezbeđuje trajan dokaz o svom ispravnom postupku.

broj 9.1009-12. 5. Privredno-finansijski vodič. Dunjić D. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. 1975. 4. Medicinski fakultet u Beogradu.) Hirurgija za studente i lekare. Pejaković S. 3. Nesavesno lečenje bolesnika (problem utvrđivanja krivične odgovornosti lekara). Sudska medicina. Beograd. LITERATURA: 1. 2000. U Stevović D. Beograd. Pravni život. SA. 6. čak i kada ishod lečenja nije povoljan. Krivična odgovornost lekara. 1995. Lukić M. Đorđević M. dr Slobodan Savić 36 da odgovara. Trišić B. koji im se moraju usađivati već od prvog koraka na putu ka sticanju lekarskog zvanja. i sar. 2. Savremena administracija. 1968. 211-222. Gutenbergova galaksija. Osnovi urgentne medicine. Odgovornost lekara pri lečenju bolesnika (pravno-medicinski aspekti intenzivne medicine). nego etičkim principima struke. 1991. Naučna knjiga. i sar. Hirurška intervencija i lekarska odgovornost. . Beograd. Stoga u obavljanju svoje delatnosti lekari ne treba da budu vođeni strahom od krivičnih sankcija. Savić S. Stambolović B. 1995. i sar (ed.Prof. U Mitrović M. 4. Ćirić J. Beograd. Pejaković S. knjiga 418.

8 47. Sudska medicina NEOBVAVEZNA LITERATURA ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE DA SAZNAJU O PROBLEMU SAMOUBISTVA: 1.2 Poljska 11.2 SR Nemačka 16.3 11.0 Vel. 2. koji je predmet interesovanja raznih naučnih disciplina. Razlikovanje ubistva i samoubistva OSNOVNA LITERATURA: Milovanović M. Kapamadžija B. Temelj savremene suicidologije kod nas postavio je svojim radom prof. 1990. Od 1945. dr Milovan Milovanović. Prema nekim statističkim procenama. dr Slobodan Savić 37 SAMOUBISTVO "Jedini filozofski problem o kojem vredi razmišljati jeste samoubistvo" Albert Camus: "Mit o Sizifu" ISPITNA PITANJA 1. U raznim društvenim sredinama i različitim vremenskim periodima stavovi o samoubistvu menjali su se u zavisnosti od trenutno važećih socijalnih.0 Bugarska 16.6 69.1 74. a oko 100 miliona pokušalo je da ga izvrši.8 63. godine) __________________________________________ DRŽAVA STOPA MUŠKARCI ŽENE Litvanija 44. Šovljanski M.http://en.5 Stope samoubistva u različitim zemljama (2002-2003.7 Finska 24.3 10. Njegova monografija "Samoubistvo" iz 1929.4 45.2 Dr Nemačka 26. Institut za sudsku medicinu u Beogradu ima dugu i bogatu tradiciju u proučavanju samoubistava (veći broj odbranjenih doktorskih disertacija i magistarskih radova iz oblasti suicidologije).3 13.0 SAD 12.6 Francuska 21. U Engleskoj je čak do 1961. Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.7 Danska 26. U daljem tekstu navedeni su zvanični statistički podaci o učestalosti samoubistava u različitim delovima sveta. a svake tri sekunde neko pokuša suicid.2 Jugoslavija 16. Biro M.5 SSSR 20. Samoubistvo 2.2 Švajcarska 23. a po novijim procenama godišnje se u svetu registruje oko milion izvršenih i oko 10 do 20 miliona pokušanih samoubistva. a još najmanje pet do deset puta toliko pokuša izvršenje suicida.0 Kanada 13. sa stalnim porastom učestalosti. svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo.wikipedia. godine do početka devedesetih godina XX veka više od 12 miliona ljudi u svetu izvršilo je samoubistvo.9 Rusija 40.Britanija 7. Prevencija samoubistva: priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – Svetska zdravstvena organizacija.od prihvatanja i odobravanja do osuđivanja i surovog postupanja sa leševima samoubica.2 38.3 Austrija 25. Wikipedia – the Free Encyclopedia .0 Letonija 27.org/wiki/Suicide 3. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. godine predstavlja klasično i vizionarsko delo u ovoj naučnoj oblasti. što znači ubiti sebe) veoma je kompleksan fenomen.9 Čehoslovačka 18. moralnih i verskih normi .3 10.8 Španija 7.3 Estonija 28. Drugačije rečeno.4 44. 2005. U okviru medicine najznačajnije su sudska medicina i psihijatrija.9 12. suicidium od latinskih reči sui i caedere. Osnovi medicinske suicidologije.Prof.1 . dnevno se u svetu ubije oko 1000 osoba.0 9. godine) ______________________________________________________________ DRŽAVA STOPA DRŽAVA STOPA DRŽAVA STOPA Mađarska 42. Stope samoubistva u različitim zemljama (1990.7 9. godine osoba bila kažnjavana zatvorom zbog neuspelog pokušaja samoubistva.2 Švedska 18. ZNAČAJ SAMOUBISTVA Još je Milovan Milovanović pisao da je samoubistvo ubikvitarna i permanentna socijalna pojava. Pokušaj samoubistva i samopovreda uopšte 3.9 Belorusija 36.0 Finska 28.7 Italija 8. Samoubistvo ili suicid (lat.8 Mađarska 28.

stopa suicida u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ) iznosila je oko 16.6 : 1 na 2.8 na 22.2. 2001.3.9.1 3. predstavljale su velike razlike u stopi suicida u pojedinim regionima.3.32 35.4. do 1986.3 3.48 32.15 Kosovo 3. Srbija 959 901 923 860 802 Vojvodina 578 542 526 521 544 Od 1980. Počev od 1990.9 4. tako da je 1990. Stoga je Svetska zdravstvena organizacija u programu svojih aktivnosti do 2000. prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. godine kao jedan od ključnih ciljeva ("target" odnosno cilj broj 12) označila zaustavljanje i obrnuto usmeravanje aktuelnog rastućeg trenda broja samoubistava i pokušaja samoubistava u evropskom regionu.9 8. godine izvršeno 141.10 Bosna i Hercegovina 7.62 1.6.53 7. Srbija 1546 1443 1444 1381 1346 Srbija (broj sucida) Cen.9 12. Na tabelama su prikazane stope samoubistva u različitim zemljama sveta u 1990.2 11.5 na 15. do 1990. Globalno posmatrano. Britanija Albanija Grčka 11. a za žene 8. Rusija. U navedenoj deceniji stopa suicida u beogradskoj populaciji skoro se udvostručila . dok je u 2005.7%) nego kod muškaraca (sa 18.0 2.3).sa 8.2 .za 19. Broj 282 242 242 192 178 Stopa 17.12 Crna Gora 9. a posle odvajanja Slovenije.3 Rep.49 20. U periodu od 1990. godini ponovo registrovan porast stope do vrednosti 14 jer je te godine izvršeno 220 samoubistava. godini. od toga 1109 kod muškaraca. uz istovremeni rast stope ubistava.5. godine porasla za 25.83 10. do 1989.76 34.4 15. za muškarce 15.3 1.2 6.84 6. prosečna stopa 11.9 3.22 19. dr Slobodan Savić Portugalija Španija Italija V.9 15.2_ 38 Učestalost sucida u određenoj populaciji izražava se stopom samoubistva.98 10.10 Srbija (van pokrajina) 10. godine došlo je do smanjenja broja i sledstvenog pada stope suicida sa 17. 2002. 2003. kako u bivšoj tako i u sadašnjoj Jugoslaviji. a 645 kod žena (odnos 1. Bitno svojstvo jugoslovenske populacije. Jugoslavija je pripadala grupi zemalja sa srednjim nivoom samoubistava . tako da su prva četiri mesta po učestalosti suicida u svetu u toku 2002. do 2003.4% (sa 13 na 16.80 Hrvatska 15. godine konstatovan je nagli rast broja samoubistava.2 na 11.1%). godine zauzimale četiri države koje su bile republike bivšeg Sovjetskog saveza (Litvanija.6 11. godine dogodile su se velike promene.3 na 10.41 9. U bivšoj Jugoslaviji u poslednjoj fazi njenog postojanja konstatovan je trend porasta broja suicida. dok je na Kosovu zvanično prikazana stopa samoubistava izrazito niska (radi komparacije prikazani su podaci i za sve bivše jugoslovenske republike) Stope samoubistva u različitim područjima Jugoslavije __________________________________________ PODRUČJE GODINA 1967 1977 1987 Vojvodina 28. do 2004.22 1. godine povećala sa 14.4 12. a 2000.37 13.2 6.7 4.45 8. Hrvatske i BiH u Saveznoj Republici Jugoslaviji iznosila je 14. pri čemu je porast bio veći u populaciji žena (sa 7.28 29.1 10.7:1). godine 282 suicida. Belorusija i Estonija). Stoga je u navedenom vremenskom periodu došlo do smanjivanja odnosa broja suicida kod muškaraca i žena sa 2. dok se stopa samoubistva u Mađarskoj u istom vremenskom intervalu znatno smanjila.20 Zvanični statistički podaci o broju samoubistva i stopi samoubistva Beograd Godina 2000.Prof. Stopa samoubistva je od 1979.4 .8 4. U pogledu učestalosti suicida Vojvodina spada među najugroženije regione u svetu. 2004. i 2003. Dugo godina Mađarska je imala daleko najveći broj samoubistava u svetu. Prosečan godišnji broj suicida iznosio je oko 180. Od 2000. DEFINICIJA I SUŠTINA SAMOUBISTVA . godini.9 3. koja predstavlja broj suicida na 100 000 stanovnika određene populacije za godinu dana. godine na teritoriji Beograda registrovano je 1754 samoubistva. odnosno u 2002-2003.8 na 17.7 4. te se ova pojava nezvanično nazivala "Mađarskom bolešću" ("Morbus Hungaricus").5 (za 7%).60 Slovenija 30.2 : 1. Navedeni podaci ukazuju na značajan uticaj socijalnih promena (raspad Sovjetskog saveza) na učestalost samoubistava u populaciji.89 9.za 39. Za celu Evropu stopa suicida se od 1970.9 18.50 Makedonija 3.

Milovan Milovanović: samoubistvo je svesno i namerno uništavanje sopstvenog života. od kojih su neki glavni. d) Pripadnost rizičnim grupama za samoubistvo . grupe koje imaju znatno veću stopu suicida u odnosu na onu u opštoj populaciji. bez obzira na to šta o tome drugi misle. dr Slobodan Savić 39 U sudskoj medicini koristi se definicija samoubistva koju je dao prof. B) Egzogeni (socijalni) motivi . činjenica koju samoubica oseća kao razlog za uništenje sopstvenog života.moralni . Ovo je samo uslovna podela. odnosno suicidogenim mentalitetom Milovanović je podrazumevao "nasledno ili stečeno smanjeni životni nagon. osobe koje su ranije pokušavale samoubistvo. Savremena istraživanja odnose se na istraživanje biološke osnove suicidalnog ponašanja.ljubavni. Ovaj pojam najčešće se vezuje za slučajeve suicida psihotičnih bolesnika. Činjenica da znatan broj suicida psihotične osobe izvršavaju na početku bolesti ili u fazi remisije. U savremenoj suicidologiji o dispoziciji se govori kao o sklopu okolnosti koje po dosadašnjim iskustvima čine nekog potencijalnim kandidatom za samoubistvo. pseudosuicidu. b) Postojanje situacije "rasturenog doma" ("broken home") u fazi formiranja i sazrevanja ličnosti. maligna oboljenja (najčešće karcinomi pluća) i urogenitalna oboljenja sa inkontinencijom. Međutim. uglavnom ih je više. već se radi o tzv. kao i različiti oblici poremećaja ličnosti (psihopatija) i neuroza. U savremenoj literaturi se navodi životno doba od 10 godina kao aproksimativna granična vrednost iznad koje se kod mladih osoba može govoriti o samoubistvu. pravi ili lažni . U našoj studiji najčešće su kao motivi kod muškaraca registrovane teške srčane insuficijencije.uglavnom teška. duševni bolesnici. bez obzira na to šta o njima misli njegova okolina. c) Življenje u ugroženim regionima.uvređenost. Smatra se da ove biohemijske promene mogu indirektno ukazati na povećani rizik za izvršenje samoubistva. Ove dve poslednje grupe su u savremenim uslovima posebno zanimljive u našoj populaciji zbog aktuelne političke situacije.afektni . Motivi često ostaju neotkriveni. svakako se postavlja pitanje odnosa herediteta i suicida. Mada u objašnjenju ove pojave treba imati na umu mogućnost uticaja faktora identifikacije odnosno imitativne sugestije. Te okolnosti su sledeće: a) Određena struktura ličnosti koju prvenstveno karakterišu depresivnost. agresivnost i anksioznost. samo postojanje duševne bolesti ne podrazumeva bezuslovnu nesposobnost za svesno i namerno postupanje. kao i izrazite agresivnosti. Dakle. gubitak posla (pre nego status nezaposlene osobe) . Dešava se da članovi porodice zaista ne znaju motive . političkih i religioznih razloga.somatska i psihička oboljenja .Od psihičkih oboljenja i poremećaja najveći suicidogeni značaj pridaje se različitim oblicima depresije. Tri elementa su bitna za pojam samoubistva: a) svesnost svog postupka i njegovih posledica b) namera da se izvrši postupak i izazove rezultat c) postupak hotimičnog uništenja života. Ne postoje definitivni stavovi o tome da li se radi o genetskoj predispoziciji za samoubistvo ili samo za nastajanje suicidogenih psihičkih poremećaja.ekonomski . begunci. Najvažnije je da se istakne da su suicidogeni motivi sasvim subjektivni činioci. Epileptičari se takođe u literaturi navode kao grupa izrazito sklona suicidu. kod bolesnika u delirantnom stanju.osiromašenje. teški neizlečivi somatski bolesnici. biološki. Suicidogeni motiv je činjenica koja pobuđuje na izvršenje samoubistva tj. lica koja su nedavno učestvovala u ratnim sukobima.Prof. Milovanović ih je podelio na dve grupe: A) Endogeni (individualni) motivi . 1. jer je u takvim stanjima očuvana mogućnost realnog shvatanja sopstvene životne situacije. Prema M. nezaposlenost. Suicidogeneza je izuzetno složen proces u čijem razvoju do konačnog izvršenja samoubistva deluju brojni somatski. socijalni i drugi faktori. delikventi i osobe proganjane zbog rasnih. alkoholizmu i narkomaniji. ljudi posle automobilske nesreće. rođaci samoubica. dugotrajna i neizlečiva. Po dosadašnjim iskustvima to su: stare osobe (naročito ako su bolesne i usamljene). upućuje na zaključak da ovakve slučajeve možemo smatrati pravim samoubistvom. obično su motivi složeni i višeznačni. On navodi niz posebnih svojstava ličnosti koje pogoduju izvršenju samoubistva. Ukoliko ne postoji očuvana svest ili namera da se uništi sopstveni život (npr. a drugi sporedni. shizofreniji. bračni i porodični problemi . naime to su činjenice koje samoubica smatra kao razlog za uništenje sopstvenog života. 2. Izuzetno retko postoji samo jedan motiv. . a ne pseudosuicidom. odnosno pojačanu psihičku reaktivnost na spoljašnje i unutrašnje nadražaje".to su grupe sa povećanom opasnošću za izvršenje suicida tj. Poznata je činjenica da su u pojedinim porodicama samoubistva jako učestala. psihološki. lica koja doživljavaju teške krize. Milovanoviću suština samoubistva sastoji se u sadejstvu dva činioca: suicidogene dispozicije i suicidogenih motiva. alkoholičari i narkomani. odnosno mogu se istovremeno ubrojati u dve ili više od prethodno navedenih grupa.Somatska oboljenja . kod dece) takvo smrtno samopovređivanje ne može se smatrati samoubistvom. Uočene su na primer snižene vrednosti serotonina i dopamina i njihovih metabolita kod osoba sa znacima depresije. pod uticajem halucinacija kod nekih duševnih bolesti ili kod uzimanja halucinogenih droga.jer je moguće da samoubica sam navodi neki fiktivni motiv da bi iz određenih razloga prikrio pravi. što ne znači da ih nema (u našoj studiji suicida muškaraca u oko 25% slučajeva motivi nisu pouzdano utvrđeni i to naročito često kod najmlađih osoba). zatim posredni i neposredni. M. u suicidogenom smislu najvažnija činjenica je kako samoubica subjektivno oseća i prihvata ta oboljenja. migranti i izbeglice. Pod suicidogenom dispozicijom. skopčana sa bolovima ili drugim tegobama. osramoćenost.

jer kod njega u suštini ne postoji želja za smrću. .podstiču na izvršenje suicida. Brojna istraživanja odnose se na problem usmeravanja postojećih agresivnih tendencija ka drugima ili ka sebi (heteroagresija ili autoagresivnost). U suicidološkoj literaturi pominje se i pojam "povod" kao egzogeni pokretač suicidalne radnje. Uz dispoziciju i motive često je značajno sadejstvo tzv. postoje i udružena samoubistva gde više osoba istovremeno realizuje suicid. beg (kapitulacija) 2. Poznati su i slučajevi masovnih samoubistava u kojima je veoma važna uloga osoba koja indukuje ostale na samoubistvo (tzv. Po mnogim autorima tzv. isti način različitim sredstvima (trovanje dvema različitim supstancama) ili različite načine istim sredstvom (ubodine i sekotine istim oruđem). . (Gvajana. ubistva ili zadesa. herojska samoubistva (najčešće izvršavana u ratu) i protestna samoubistva predstavljaju samožrtvovanje koje ne bi trebalo smatrati samoubistvom u pravom smislu tog pojma. uglavnom zbog toga što izvršeno samoubistvo smatraju porodičnom sramotom ili zbog osećanja lične krivice za izvršeni suicid. zadesa ili ubistva predstavlja kao suicid. apel funkcija.Prof. što se najčešće i konstatuje kod samoubica. "čašica kuraži"). pri čemu je obdukcija pokazala da je saopštena dijagnoza bila pogrešna. "sati" . 3. . Uglavnom se radi o dvema osobama . agresija 3.) . ali drukčijim i boljim no što je bio do tada. Milovanović i drugi autori pominju i sledeće vrste suicida: . Lekar mora da odluči u svakom konkretnom slučaju šta će i u kojoj formi saopštiti pacijentu jer neoprezno dato saopštenje može da deluje kao povod za izvršenje samoubistva.posmrtno vešanje. Takođe je važan motiv "strah od bolesti" jer nameće pitanje odnosa lekar-pacijent. VRSTE SAMOUBISTAVA Osim pojedinačnog. U novembru 1978.Bilansno samoubistvo je rezultat odluke posle svođenja svih neprijatnih događaja iz prošlosti. čime se tumači i često uočavani antagonizam između samoubistava i zločinstva (u sredinama gde je velika učestalost suicida mali je broj ubistava i obrnuto). jer se u sušti ne radi o stvarnoj želji za uništenjem sopstvenog života. stanje alkoholisanosti.Tendenciozna samoubistva kojima se pored ostalog želi da izvrši demonstracija odnosno protest. menstruacija i dr. Iako se pojam "apel" funkcije vezuje za Stengela. pubertet. odnosno načina saopštavanja izvesnih dijagnoza (naročito neizlečivih bolesti). Bilo je primera takvih samoubistva.Simulirano (fingirano) samoubistvo postoji onda kada se slučaj prirodne smrti. Prva razmatranja o ulozi agresivnih tendencija u nastanku samoubistva potiču od Frojda. odnosno suzbijanjem straha koji mnoge osobe sprečava da realizuju svoje samoubilačke namere (anksilolitičko dejstvo niskih koncentracija alkohola . Južna Amerika) trovanjem cijanidima i valijumom sipanim u piće. "reakcije kratkog spoja" i rezultirati brzom realizacijom suicida. Moguće je primeniti razne načine i razna sredstva (vešanje i sekotine).Hindu običaj samospaljivanja supruge zajedno sa telom pokojnog muža. godine 912 pripadnika religiozne sekte People's Temple istovremeno je izvršilo samoubistvo zajedno sa svojim vođom Jim Jonesom u mestu Jonestown.Altruističko samoubistvo je ono kojim se neko lišava života da bi drugom pričinio korist. Stengel u suicidogenezi navodi sledeće značajne elemente: 1.Komplikovano samoubistvo je ono koje je praćeno istovremenim ubistvom ili istodobnim zadesom. U tim slučajevima obično je jedna osoba podstrekač (indukovano samoubistvo). treba napomenuti da je više od dve decenije pre Stengela o ovom pojmu. ali nekada ih namerno prikrivaju pri davanju anamnestičkih podataka.Disimulirano samoubistvo je ono koje se prikriva pod slikom prirodne smrti. Ono se naješće vezuje za starije životno doba. raskomadanje ili spaljivanje posle izvršenog ubistva (mora se uraditi sudskomedicinska obdukcija u cilju otkrivanja eventualnih primarnih ubilačkih povreda). Stanje alkoholisanosti deluje suicidogeno naročito pri nižoj alkoholemiji (do 1‰). To se može desiti slučajno ili namerno (od strane suicidanta ili članova njegove porodice) npr. pisao Milovan Milovanović. nazivajući ga "alarmom". a objašnjava se suzbijanjem inhibitornog uticaja kore velikog mozga na čovekovo ponašanje. . klimakterijum. što može biti slučajno ili namerno (u cilju prikrivanja ubistva npr. . To je za samoubicu jedan značajan i snažan događaj (najčešće neka konfliktna situacija) koji može da igra ulogu "okidača" ("trigger") jer prazni dotle dugo kumulirane afekte.Ritualno samoubistvo – npr. Dečak je otišao u svoju sobu i posle oko petnaest minuta otac ga je našao mrtvog. a najčešće podrazumeva situaciju u kojoj neposredno posle izvršenja ubistva jedne ili više osoba ubica oduzima sebi život. suicidalni vođa). . To su npr. što se odnosi i na prethodno pomenuta altruistička samoubistva. suicidogenih stimulanasa. OSOBITOSTI SAMOUBISTVA I SAMOUBICA .Kombinovano samoubistvo je ono koje je istovremeno ili uzastopno izvedeno na dva ili više načina ili sa dva ili više sredstava. Za lekare je naročito važna činjenica i saznanje da pomenuta somatska i psihička oboljenja mogu da budu motivacioni faktor. presuicidalnog sindroma koji je opisao Ringel.tzv. Faza agresije je jedna od značajnih etapa u formiranju tzv. dr Slobodan Savić 40 samoubistva. Suicidogeni stimulansi . ali nekad i porodičnom vezom (porodična samoubistva). PRIMER Petnaestogodišnji dečak koji nikada nije ispoljavao suicidalne manifestacije posvađao se žučno sa ocem koji mu nije dozvolio da izađe sa društvom. usled osećanja sramote zbog izvršenog samoubistva ili zbog postojanja životnog osiguranja koje se ne isplaćuje ukoliko je osigurana osoba izvršila suicid. već za životom. . To je "poslednja kap u čaši" koja može dovesti i do tzv. obešenog o gurtnu od roletne. Apel funkcija podrazumeva da kroz suicidalno ponašanje čovek traži pomoć od svoje okoline. Primer je već pomenuto izvršenje samoubistva posle neopreznog saopštenja dijagnoze neizlečivog oboljenja.to je dvojno samoubistvo. koje je najčešće kod osoba povezanih ljubavnom.

Međutim. odnosno kuća samoubice. žilet) .2 : 1 Jugoslavija 22.4 10. U suicidologiji se u poslednje vreme velika pažnja posvećuje samoubistvu maloletnika. što se vidi i iz odnosa stopa suicida u različitim zemljama. insulin) Fizičke povrede: . vrat (samoklanje) -skok sa visine -povrede od teških vozila (voz) Asfiktičke povrede: -vešanje -zadavljenje -zapušenje nosa i usta (plastična kesa) -utopljenje Hemijske povrede: . mesnim i vremenskim osobitostima. od kojih je najznačajnija jednostavnost izvođenja tj.8 : 1 Najčešće se navodi da je najveći apsolutni broj samoubica iz treće životne decenije. Stope samoubistva prema polu (1990) _________________________________________ DRŽAVA MUŠKARCI ŽENE ODNOS M:Ž Poljska 19. danas lekovi. koje u pojedinim zemljama (SAD.2 : 1 Danska 33. PRIMER Mladić koji je primljen na lečenje zbog pokušaja suicida sečenjem krvnih sudova podlaktica. mogućnost realizacije suicidalnog čina za kratko vreme. moguće je izvršiti samoubistvo svim drugim sredstvima i načinima kojima se može počiniti ubistvo ili nastati zades. skokom sa visine i trovanjem. izračunavanjem stope suicida. što je uslovljeno različitim načinom i uslovima života u pojedinim vremenskim razdobljima i u raznim populacijama. Naročito treba naglasiti da kod osoba koje su primljene na lečenje zbog povreda zadobijenih pri neuspelom pokušaju suicida postoji veliki rizik skorog ponovnog pokušavanja pa i izvršenja samoubistva. lakatni pregibi. jedna od karakterističnih tendencija u Evropi je "podmlađivanje" samoubilačke populacije. a ovaj akt se u većini slučajeva izvršava skriveno.2:1.7 5. uglavnom se uočava najveća realna suicidalna ugroženost kod najstarijih osoba. Ova razlika je najizraženija u Poljskoj (odnos 5. izvršio je suicid skokom sa prozora bolnice. grudni koš -ubodine (nož) .grudni koš (srce). Najizrazitiji porast broja samoubistava u toku osamdesetih godina konstatovan je u grupi osoba životnog doba od 15 do 44 godine.0 1. crevo od usisivača.elektrokucija Nutritivne povrede: -neuzimanje hrane i tečnosti U našoj populaciji najveći broj suicida izvršava se vešanjem. Zbog toga je važno da lekari u toku uzimanja anamneze i lečenja bolesnika blagovremeno uoče znake presuicidalnih manifestacija koji ukazuju na opasnost od izvršenja suicida. Ova razlika je kompleksno determinisana biološkim.2 2. Poseban problem za lekare su samoubistva koja se izvršavaju u zdravstvenim ustanovama. socijalnim. tako da gerijatrijska populacija predstavlja jednu od rizičnih grupa za samoubistvo. U skoro svim društvenim sredinama učestalost samoubistva je veća kod muškaraca nego kod žena. Na izbor načina izvršenja samoubistva utiču određene karakteristike tehnike samoubijanja.3 19.3 3. znatno ređe pred drugim osobama. Iako se porast broja suicida u savremenim uslovima uočava u svim uzrasnim grupama. droge – namerno predoziranje.samospaljivanje .8:1). Pored tretiranja osnovnog oboljenja lekari uvek moraju razmišljati i o mogućem suicidogenom dejstvu postojećeg oboljenja.glava. ubrzo po prijemu u bolnicu i ušivanju relativno površnih sekotina. Finska) zbog svoje velike učestalosti predstavlja ozbiljan društveni problem. kako bi na takve pacijente obratili posebnu pažnju u preventivnom smislu. bez posebnih priprema i bez potrebe za nekim naročitim mestom i sredstvom izvršenja. trovanje CO – garaža. u većini evropskih zemalja samoubistvo predstavlja po učestalosti drugi ili treći uzrok smrti kod adolescenata i mlađih odraslih osoba. dr Slobodan Savić 41 Poznata je činjenica da je učestalost samoubistava veća u gradskoj nego seoskoj sredini.Prof. Učestalost pojedinih načina izvršenja suicida bitno se karakteriše tzv. trbuh -sekotine (nož. a najmanje je ispoljena u Danskoj populaciji (1. NAČIN IZVRŠENJA SAMOUBISTVA Sem zagušenja. Na nastanak . Kao rezultat ove pojave. upotrebom vatrenog oružja.podlaktice. psihološkim i psihopatološkim faktorima. a u nekim državama je vodeći uzrok smrti za lica životnog doba od 25 do 39 godina.trovanja (ranije NaOH. U bivšoj Jugoslaviji 2. poređenjem broja samoubistava sa ukupnim brojem osoba iz određene uzrasne grupe tj. puška. Mehaničke povrede: -ustreline (pištolj. brzina i efikasnost suicidalnog akta. bomba) .2:1). Najčešće mesto realizacije suicida je sopstveni stan.

"zakona podražavanja" na izbor načina realizacije suicida. Treba naglasiti da u svim slučajevima izvršenih i pokušanih suicidalnih radnji nije uvek lako utvrditi karakter takvog čina. Ti uzroci mogu biti nepodobnost sredstva. međutim iz raznih uzroka ne dolazi do smrtnog ishoda. a ne i kvalitativna razlika između izvršenog i pokušanog samoubistva. tentamen suicidii) definisao kao započeto ali nedovršeno samoubistvo. Treba naglasiti i postojanje simboličnosti i simptomatičnosti tehnike samoubijanja u zavisnosti od pola.dok kod izvršenog suicida svesno ili nesvesno dominira agresija. te se u preventivnom pogledu na njih mora obratiti posebna pažnja. Naročito kod osoba mlađeg životnog doba ovaj fenomen identifikacije i imitativne sugestije utiče kako na samo izvršenje samoubistva. odnosno dostupnošću ove tehnike samoubijanja. odnosno postojeću nameru. U gradskoj sredini i u novije vreme skok sa visine je mnogo češći način realizacije suicida nego u ruralnoj populaciji i pre drugog svetskog rata. te je najbolje prihvatiti Ringelovo mišljenje da je svaki pokušaj samoubistva. samopovreda predstavlja svesno i namerno oštećenje isključivo sopstvenog zdravlja. automutilatio) . ili indirektne. Najave mogu biti direktne. ali boljim no što je bio do tada. ali je verovatan znak duševne poremećenosti suicidanta. a ređi su slučajevi dva ili više puta ponovljenih tentamena (samoubilački recidivisti). Stengel i njegovi sledbenici zastupaju mišljenje da se ova dva pojma bitno kvalitativno razlikuju . SAMOPOVREDA (lat. Milovanović je pokušaj samoubistva (lat. Kod muškaraca je karakteristična velika učestalost samoubilačkih ustrelina. U literaturi se navode raznovrsni podaci o učestalosti ranijih pokušaja kod osoba koje su kasnije izvršile samoubistvo (od 20% do 65%). U odnosu na profesiju. Mada se kod određenog broja osoba iza takvih najava ne krije stvarna namera za uništenje sopstvenog života. naročito kod žena. kako anamnestičkim putem. karakteristična je velika učestalost samoubilačkih ustrelina kod osoba čije zanimanje predviđa posedovanje službenog vatrenog oružja (milicioneri.Prof. dr Slobodan Savić 42 ovih osobitosti utiče niz faktora. tako i na izbor određenog načina samoubijanja. nose u sebi obeležje "apel" fenomena. makar koliko bio bezazlen. Međutim. zanimanja i psihičkog stanja osobe. radi uništenja sopstvenog života. Neobičnost i surovost načina realizacije suicida nije siguran. što se može objasniti velikim brojem visokih zgrada na gradskom području. značajno je za dijagnostikovanje samoubilačkog porekla smrti. a i danas postoje mišljenja da osoba koja ozbiljno namerava da izvrši samoubistvo skoro nikada javno ne ispoljava svoje samoubilačke tendencije. koji u većem broju oduzimaju sebi život skokom sa visine i trovanjem. Najave samoubistva. Uočen je značajan uticaj tzv. kod pokušaja samoubistva bitna komponenta je već ranije pomenuta "apel" funkcija. To znači da kod osobe koja pokušava samoubistvo u suštini ne postoji želja za smrću. I mnogi drugi suicidolozi prihvatili su ovakvo shvatanje da postoji samo kvantitativna. Po pravilu su pokušaji samoubistva mnogo češći u populaciji žena nego kod muškaraca. radnici obezbeđenja. već za životom. kada se jasno iskazuje namera izvršenja suicida. ♦ ♦ PRESUICIDALNE MANIFESTACIJE najava samoubistva pokušaj samoubistva NAJAVE SAMOUBISTVA Postojala su. ipak su u većini slučajeva one odraz stvarno postojećih suicidalnih ideja. U većini slučajeva pokušaj samoubistva jedna osoba vrši samo jednom. jer se njima u teškoj životnoj situaciji traži pomoć od okoline. a posle povlačenja kamene sode iz slobodne prodaje ovo trovanje se izuzetno retko registruje. Karakterističan primer značaja dostupnosti sredstva je u našoj populaciji samoubilačko trovanje natrijum hidroksidom. pa se kroz akt pokušaja osoba obraća svojoj okolini i od nje traži pomoć. a utvrđivanju prethodnih pokušaja pridaje se veliki značaj u preventivnom pogledu. Kao i kod izvršenog suicida pokušaj se započinje svesno i namerno. U našem istraživanju registrovane su usmene najave kod oko 50% samoubica muškaraca i to u znatno većem broju kod starijih nego kod mlađih osoba. tako i u obdukcionom nalazu. spasavanje od strane drugih lica. Sve osobe koje su ranije pokušavale samoubistvo svrstavaju se u posebnu rizičnu grupu za izvršenje suicida. Međutim. dok su trovanja znatno brojnija kod samoubica ženskog pola. M. legalnog i nelegalnog. koje je ranije bilo jedno od najčešćih načina izvršenja samoubistva. trenutno postojeći običaji kao i upoznatost stanovništa sa određenim sredstvima i tehnikama samoubijanja. utvrđivanje prethodnih pokušaja suicida. kao presuicidalne manifestacije. Kod starih osoba procentualna zastupljenost vešanja je mnogo veća nego kod mladih. kao što su prisutnost i dostupnost određenih sredstava izvršenja samoubistva. deo samoubilačkog ponašanja i pokazuje da ugroženo lice naginje ka samoubistvu (osobe koje su pokušale suicid treba obavezno hospitalizovati). Cilj povređivanja je isključivo oštećenje zdravlja i u tu svrhu su . životnog doba. vojna lica). često se konstatuje da ovakve najave bivaju neopravdano zanemarene i neozbiljno shvaćene od strane članova porodice samoubice i drugih osoba iz njegove okoline. POKUŠAJ SAMOUBISTVA Prof. što je negativna posledica sve raširenijeg privatnog. kada se takva tendencija nejasno nagoveštava. neumešnost izvođenja. posedovanja vatrenog oružja. iskustvo je pokazalo da je znatan broj samoubica u toku života usmeno najavljivao svoju nameru. pravovremena i adekvatna lekarska pomoć i dr. S tim u vezi značajno je napomenuti da je u poslednjih nekoliko godina na teritoriji Beograda konstatovan značajan porast broja samoubistava izvršenih upotrebom vatrenog oružja. Nažalost. U sudskomedicinskom smislu.za razliku od pokušaja samoubistva.

koje se sastoji iz sledećih komponenata: a) Psihološko (psihopatološko) pretraživanje kod izvršenih suicida odnosi se na uzimanje anamnestičkih podataka od članova porodice suicidanta ili drugih njemu bliskih osoba (prijatelji. jer je u izvesnim slučajevima teško dokučiti pravu i ozbiljnu nameru dotičnog akta. parasuicide ili deliberate self-harm (DSH). Cilj samopovređivaja uglavnom je postizanje neke koristi.). nanošenje površnih sekotina.Prof.podrazumeva utvrđivanje samoubilačkih povreda i njihovu diferencijalnu dijagnozu u odnosu na ubilačke i zadesne povrede. sentimentalne (zbog odobrovoljenja roditelja. trudnoća. a u novije vreme sve češće se nalaze i znaci autoakuzivnosti. ubodina ili prostrelina. a posebno se odnosi utvrđivanje onih koje mogu biti značajne kao eventualni motivi ili stimulansi (posebna pažnja se obraća na utvrđivanje stanja alkoholisanosti. protestne (npr. OPROŠTAJNA PISMA U određenom broju slučajeva samoubice ostavljaju za sobom oproštajna pisma. ♦ Veštačenje . U dijagnostičkom smislu veoma je značajno objektivno utvrđivanje znakova ranijih pokušaja samoubistva (ožiljci od sekotina i ubodina npr. c) Forenzičko-anatomsko pretraživanje podrazumeva vršenje sudskomedicinske obdukcije u slučajevima realizovanih suicida. Upravo zbog toga u savremenoj suicidološkoj literaturi za sve aktove samopovređivanja koristi se termin parasuicid .). Zapaženi su slučajevi da samoubice neposredno pre izvršenja suicida oblače svečano odelo. odnosno falsifikovana od strane drugih osoba. Utvrđuje se njegovo ranije zdravstveno i psihičko stanje. izgleda i težine povreda. a u odnosu na tendencije samopovrede mogu biti: demonstrativne (da se svrati pažnja pojedinca ili javnosti na sebe). kao i postojanja oproštajnog pisma i njegovog sadržaja. nastavnici. Subjektivno merilo podrazumeva pronalaženje pravog tj. prisustva droga i drugih psihoaktivnih supstanci). One mogu biti u vidu opraštanja od okoline. traženja oproštaja za počinjeno samoubistvo. što za sobom ostavlja karakteristične crtaste i prugaste ili kružne ožiljke (često kod narkomana). a znatno ređe neka druga osoba u sporazumu sa oštećenikom (indirektne samopovrede). navike (zloupotreba duvana. a naročito često u grupi narkomana. Detaljno se utvrđuju činjenice o samom činu samoubistva . susedi. kao i o događajima koji su tom aktu neposredno prethodili. To ukazuje na njihovu ograničenu i vrlo kritičku primenu u dijagnostičke svrhe u suicidologiji. Smatra se da ova autoakuzacija predstavlja odraz autoagresivnosti. uglavnom kod mladih osoba. Mogući su raznovrsni načini izvršenja: ispijanje malih doza otrova. kao i mesto i vreme izvršenja. u slučajevima simuliranih suicida. mistifikacione (izbegavanje vojne obaveze). koji se i danas sa uspehom primenjuje. kolege s posla i dr. sa posebnim akcentom na slučajeve ranijih samoubistava kod bliskih srodnika ili drugih osoba iz bliže okoline samoubice. u nekim slučajevima samopovređivanje se može završiti smrtnim ishodom. načina i okolnosti pod kojim se samopovređivanje odigralo. trljanje kože raznim nadražajnim sredstvima itd. dr Slobodan Savić 43 udešeni način i sredstvo povređivanja. a objektivna merila su utvrđivanje lokalizacije. saslušavanje svedoka) u cilju utvrđivanja okolnosti slučaja. lažna optužba za silovanje) i dr. Razlikovanje pokušaja samoubistva i samopovrede nije uvek lako i zahteva detaljno ispitivanje. koji podrazumeva sve aktove samopovređivanja bez obzira na nameru osobe koja se povređuje. Najčešće ove povrede nanosi sebi sam oštećenik (direktne samopovrede). I pored nepostojanja stvarne namere da se uništi sopstveni život. Ovakvim načinom analiziranja svakog slučaja suicida Milovan Milovanovi je utemeljio autopsijsko-anamnestički metod istraživanja samoubistva u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. Vrlo je važan i pregled odeće i svih predmeta dostavljenih uz leš. zatim vrste upotrebljenog oruđa. gutanje stranih predmeta. regulisanja dugova i dr. Utvrđivanje samopovrede vrši se na osnovu subjektivnih i objektivnih merila. Obdukcioni nalaz kod samoubica je trojak: -Traumatološki nalaz .eng.uviđaj na mestu događaja (pregled lica mesta.uz druge vrste veštačenja (balističko. alkohola i droge). senijum.mestu. grafološko i dr. pubertet). Ovaj postupak prikupljanja podataka je dugotrajan i složen proces i može se uporediti sa Shneidmanovom "psihološkom autopsijom". kao i bitna svojstva ličnosti samoubice. .odnosi se na fiziološka stanja koja mogu imati ulogu suicidogenih stimulanasa ili čak motiva (menstruacija. Posebno se insistira na utvrđivanju ranijih usmenih najava i pokušaja samoubistva. zaveštanja. Često je u vidu nanošenja brojnih površnih sekotina po celom telu (najčešće po rukama i trupu) ili ređe opekotina opuškom cigarete. malafidne (kada zatvorenici sebi žele olakšati bekstvo ili iz zatvora dospeti u bolnicu. klimakterijum. Sadržaj pisanih oproštajnih poruka je vrlo raznovrstan.sastoji se u opisivanju svih patološkoanatomskih promena. saveta pojedinim članovima porodice. supružnika ili ljubavnika). gladovanje zatvorenika). načinu i sredstvu izvršenja. -Patološkoanatomski nalaz . analizira se razvoj ličnosti od najranijih dana do trenutka izvršenja suicida. U novije vreme sreće se i jedan novi oblik samopovređivanja. -Normalni anatomski nalaz .) najvažnije je sudskomedicinsko veštačenje. npr. tendencioznog motiva samopovređivanja. vremenu. nastavnika. Naša istraživanja pokazala su da u malom broju slučajeva ove poruke ukazuju na motiv samoubistva. Uzima se i porodična anamneza. naročito kada se ima na umu da oproštajna pisma mogu da sadrže neiskrene izjave sa ciljem da se prikrije pravi motiv. UTVRĐIVANJE I RAZLIKOVANJE SAMOUBISTVA UOPŠTE Načini utvrđivanja samoubistva: ♦ Kriminalističko isleđenje . a takođe mogu biti i fiktivna. b) Forenzičko-kliničko pretraživanje odnosi se na osobe koje su pokušale da izvrše samoubistvo.

godine. POSEBNA DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA SAMOUBISTVA .6 1987 213 101 47. da je suicid jedini put da se sačuva čast. pa ovo bude izvršeno ili pokušano. M. koji se odnosi na navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. što se naročito odnosi na slučajeve vešanja. godina) _______________________________________________________________________ NAČIN BROJ REGISTROVANIH BROJ OBDUKOVANIH PROCENAT IZVRŠENJA SAMOUBISTVA SAMOUBISTAVA OBDUKOVANIH vešanje 210 36 17.Prof. To se može činiti ubeđivanjem npr. utiču na to da se sve češće samoubistvo utvrđuje bez vršenja sudskomedicinske obdukcije.spada u užu specijalističku oblast delatnosti sudskih lekara – detalji su navedeni na predavanjima o pojedinim vrstama povreda. kao i u udžbeniku prof.1 skok sa visine 103 42 40.9 1983 160 132 82.2 Procenat obdukovanih u odnosu na registrovane slučajeve samoubistva kod pojedinih načina izvršenja suicida (1991.3 1991 216 82 38. Broj registrovanih i obdukovanih suicida i procenat obdukovanih u odnosu na registrovane slučajeve (1980-1989) _______________________________________________________________________ GODINA BROJ REGISTROVANIH BROJ OBDUKOVANIH PROCENAT SAMOUBISTVA SAMOUBISTAVA OBDUKOVANIH 1982 172 165 95. Na žalost. pa ovo bude izvršeno ili pokušano. (2) Ko drugom pomogne u izvršenju samoubistva pod uslovima iz člana 117.7 Uočen je značajan pad procenta obdukovanih samoubistava u navedenom periodu.5 ostali načini 22 14 63.3 trovanje 31 17 54. a objašnjava se negativnim uticajem raznih sekti na omladinu). do 1992.4 1989 214 99 46. da je život besmislen (što se u praksi često pominje kod samoubistava mladih osoba. da je vrlo lako postaviti dijagnozu samoubistva.0 1992 278 95 34. pretnjama. SAMOUBISTVO U KRIVIČNOM ZAKONIKU REPUBLIKE SRBIJE U Krivičnom zakoniku Republike Srbije (KZ RS) samoubistvo se pominje u članu 119.6 utopljenje 39 20 51. Pod navođenjem na samoubistvo podrazumeva se i surovo i nečovečno postupanje prema nekom licu koje zbog takvog postupanja donese odluku o izvršenju suicida (stav 5 člana 119 KZ RS).4 1988 160 63 39. Ubedljiv dokaz dobijen je našim ranijim istraživanjem za period od 1982. odnosno uticaj na osobu da donese odluku o izvršenju samoubistva u fazi kada ta odluka još nije doneta. dr Slobodan Savić 44 Pogrešno je verovanje.5 1986 190 100 52.5 1984 169 103 60. Član 119. Ovakva shvatanja. . kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Milovanovića u poglavlju o posebnoj dijagnozi i diferencijalnoj dijagnozi samoubistva. na žalost i danas prilično rasprostranjeno. Pod navođenjem se podrazumeva podstrekivanje na izvršenje suicida.8 Ebodine/sekotine 13 5 38. lekari to mogu samo da predlože. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. zastrašivanjem. a odluku donosi istražni sudija koga Zakonik o krivičnom postupku ne obavezuje da mora da prihvati predlog lekara. Ovakva negativna praksa stvara mogućnosti pogrešnog dijagnostikovanja porekla i uzroka smrti. kao i nepovoljna ekonomska situacija.8 ustreline 76 43 56. za koje je poznato da može da se iskoristi za prikrivanje ubistva fingiranjem suicida. kojim je upoređen broj obdukovanih slučajeva sa brojem suicida registrovanih u izveštajima GSUP-a Beograd. Stoga je za lekare koji konstatuju smrt važno da znaju da bi svaki slučaj koji je sumnjiv na samoubistvo trebalo obavezno da se uputi na vršenje sudskomedicinske obdukcije. i 1992. KZ RS Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (1) Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samoubistva. ovog zakonika. i to ne samo među laicima. a stvara i lažnu sliku o učestalosti suicida u populaciji.9 1985 182 95 52.

. Podaci o učestalosti i drugim aktuelnim epidemiološkim i sudskomedicinskim karakteristikama samoubistva u određenoj populaciji izuzetno su značajni za planiranje i sprovođenje konkretnih profilaktičkih mera. odnosno pomaganje rezultiralo izvršenim samoubistvom. Kao deo tog programa Institut za mentalno zdravlje u Beogradu objavio je 2005. Privredno-finansijski vodič. godine program SUPRE – inicijativu za prevenciju samoubistva na svestkom nivou. Šovljanski M. Department of Health and Human Services' National Strategy for Suicide . U staroj verziji Krivičnog zakonika RS ovo krivično delo je postojalo samo ukoliko je navođenje. Dosadašnja ispitivanja uglavnom su pokazala da lekari nisu dovoljno edukovani za prepoznavanje ovih ranih presuicidalnih znakova. Pejaković S. što je bilo značajno manje od opšte stope u celoj Švedskoj (25. odnosno rizičnih grupa.5. Član 117. Ova pojava se tumači unutrašnjom borbom između individue i samoubilačke namere. Lukić M. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 1975. kao i prema neuračunljivom licu ili licu u stanju bitno smanjene uračunljivosti (stav 3 i 4 člana 119 KZ RS). Prevencija samoubistva globalno se ostvaruje na tri nivoa – primarna prevencija odnosi se na aktivnosti usmerene na formiranje zdrave ličnosti i u okviru ovog nivoa izuzetno je značajna harmonična porodična i školska sredina. već i na pokušano samoubistvo. PREVENCIJA SAMOUBISTVA Prema nekim procenama. učinilac će se kazniti po članu 114. Sudska medicina. Kod čoveka postoji podsvesna nada da će mu lekar ojačati sposobnost odupiranja suicidalnim idejama. Beograd. a jedna od njih je IASP (International Association for Suicide Prevention). (4) Ako je delo iz stava 1. Samoubistvo. Različite nespecifične funkcionale tegobe pa i telesna oboljenja mogu biti psihosomatski determinisani. U novijoj suicidološkoj literaturi veliki značaj u prevenciji suicida pridaje se radu lekara opšte prakse. 9 od 10 izvršenih samoubistava se može sprečiti U. naročito u otkrivanju ranih faza presuicidalnog sindroma. Scientia. a na njegov ozbiljan i izričit zahtev. a nije navršilo 18 godina). ali to nije u stanju da učini samostalno. KZ RS Lišenje života iz samilosti Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi. Beograd. pa ono usled takvog postupanja izvrši ili pokuša samoubistvo koje se može pripisati nehatu učinioca. Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je 1999. Pouzdano je utvrđeno da se veliki broj samoubica u kratkom vremenskom roku pre izvršenja samoubistva obraćao lekaru (najčešće opšte prakse). (od najmanje 10 do 40 godina zatvora) (5) Ko surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti. Osnovni medicinske suicidologije. Milovanović M. 2.5). Sekundarna prevencija usmerena je na pripadnike posebno sucidialno ugroženih. Prevention LITERATURA: 1. 1990. Ta akcija dovela je do pada stope suicida u relativno kratkom vremenskom intervalu sa 22 na 16. ovog člana učinjeno prema detetu ili prema neuračunljivom licu. i 1984. bilo zbog telesne nemoći ili zbog straha od samopovređivanja. Pod pomaganjem u samoubistvu podrazumeva se pomoć pri izvršenju suicida osobi koja je već donela odluku o uništenju sopstvenog života. godine organizovan sveobuhvatan program edukacije lekara opšte prakse o dijagnozi i lečenju afektivnih poremećaja. Kapamadžija B. Biro M. 1929. kojim se u odnosu na lekarsku profesiju zakonski sankcioniše eutanazija. 3. Prevencija suicida je kompleksna multidisciplinarna aktivnost koja u okviru medicinskih grana prvenstveno spada u domen psihijatrije.S. a u određenim slučajevima oni predstavljaju odraz maskiranih samoubilačkih tendencija ("psihosomatski apel"). dr Slobodan Savić 45 (3) Ko delo iz stava 1. koji sadrži brojne korisne informacije i praktične smernice za rad lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u oblasti prevencije samoubistva. ovog člana učini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti.Prof. a u važećem Krivičnom zakoniku RS ovo krivično delo se odnosi ne samo na izvršeno. Stoga je na švedskom ostrvu Gotland u toku 1983. U tesnoj vezi sa prethodno navedenim krivičnim delom je i krivično delo Lišenje života iz samilosti. U sveti postoje brojne organizacije i udruženja koje se bave prevencijom suicida. godine priručnik pod nazivom: "Prevencija samoubistva: priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti". kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. ovog zakonika. kazniće se zatvorom od dve godine do deset godina. Za krivično delo navođenja na samoubistvo i pomaganja u samobisvu predviđeno je teže kažnjavanje ukoliko je ono učinjeno prema detetu (u KZ RS detetom se smatra lice koje nije navršilo 14 godina) ili maloletniku (u KZ RS maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. a tercijarna prevencija na osobe koje su pokušale izvršenje samoubistva.

Naučna knjiga.http://en. 5. 6. Pejaković S. dr Slobodan Savić 4. Sudska medicina. 1979.org/wiki/Suicide . Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Medicinska knjiga Beograd . 1991. 46 Milovanović M. 2005. Prevencija samoubistva: priručnik za zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – Svetska zdravstvena organizacija. 7.Zagreb.Prof.wikipedia. Wikipedia – the Free Encyclopedia . Beograd. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom.

(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка. Тешко убиство Затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година казниће се: 1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин. Недозвољен прекид трудноће (1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај. учинилац ће се казнити за дело из ст. овог члана. KRIVIČNI ZAKONIK GLAVA TRINAESTA – KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA Члан 113. 2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању. i 3. овог члана наступила смрт. 5) ко другог лиши живота из користољубља. 4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе. (5) Nije dozvoljeno da se prema osumnjičenom. ili u cilju poređenja sa drugim biološkim tragovima i drugim DNK profilima i za to nije potreban pristanak lica. казниће се затвором од једне до осам година. Убиство Ко другог лиши живота. усвојиоца или стараоца. из безобзирне освете или из других ниских побуда. ради извршења или прикривања другог кривичног дела. ovog zakonika. 3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица. и 2. казниће се затвором од три месеца до три године. . 8) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао. до 3. kada je to potrebno u cilju identifikacije lica. док код ње траје поремећај изазван порођајем. а ако је млађа од шеснаест година без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља. 2. može se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda. 9) ко са умишљајем лиши живота више лица. (4) Ако је услед дела из ст. identifikacije lica i utvrđivanja drugih činjenica važnih za krivični postupak. 1. 1. казниће се затвором од једне до осам година.Prof. казниће се затвором од шест месеци до пет година. (2) Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize. започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај. izuzev ako bi usled toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje. niti se ta radnja može smatrati opasnom po zdravlje. ČEDOMORSTVO Члан 116. osim u slučaju iz člana 255. злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног. Убиство детета при порођају Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја. dr Slobodan Savić 47 PREGLED POVREĐENIH I OKRIVLJENIH Član 143. Telesni pregled drugih lica može se bez njihovog pristanka izvršiti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi određen trag ili posledica krivičnog dela. а за дело из става 3. Члан 114. Убиство на мах Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом. (2) Ко се бави вршењем дела из става 1. а не ради се о убиству на мах. Нехатно лишење живота Члан 118. ZKP Telesni pregled osumnjičnog ili okrivljenog (1) Telesni pregled osumnjičenog ili okrivljenog izvršiće se i bez njegovog pristanka ako je potrebno radi utvrđivanja činjenica koje su važne za krivični postupak. овог члана затвором од једне до седам година. Члан 115. Ко другог лиши живота из нехата. ovog člana preduzeće se samo po naredbi nadležnog suda. (3) Uzorci pljuvačke radi sprovođenja DNK analize se uvek mogu uzimati. убиству детета при порођају или убиству из самилости. 7) ко лиши живота дете или бремениту жену. 1. (4) Radnje iz st. казниће се затвором од шест месеци до пет година. казниће се затвором од шест месеци до пет година. KRIMINALNI POBAČAJ Члан 120. овог члана затвором од две до дванаест година. okrivljenom ili svedoku primene medicinske intervencije ili da im se daju takva sredstva kojima bi se uticalo na njihovu svest i volju pri davanju iskaza. казниће се затвором од пет до петнаест година. 6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности. изврши или започне да врши побачај. тешко нарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће. stav 10.

1. затвором од две до дванаест година. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. (4) Ако је услед дела из ст. Обљуба злоупотребом положаја (1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности. 180. васпитач. 1. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено. став 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица. васпитавања. и 2. а за дело из става 3. (3) Ако је услед дела из ст. казниће се новчаном казном или затвором до једне године. 1. до 3. учинилац ће се . Члан 179. (3) Ако је услед дела из става 1. 178. Члан 180. и 2. затвором од три до петнаест година. (2) Ако је услед дела из става 1. учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. (4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учињено према детету. казниће се затвором од три месеца до три године. старања или неге. овог члана учинилац. Силовање (1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или ако је дело учињено према детету. (5) Ако је услед дела из става 3. усвојилац. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету. овог члана имало за последицу трудноћу. 1. учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. ако између њега и детета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости. (2) Неће се казнити за дело из става 1. dr Slobodan Savić 48 Члан 141. до 3.Prof. Обљуба над немоћним лицем (1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење. GLAVA OSAMNAESTA – KRIVIČNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE Члан 178. (2) Ако је дело из става 1. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. овог члана наступила смрт детета. маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења. Члан 181. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу. казниће се новчаном казном или затвором до три године. учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. и 2. лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива. и 2. за дело из става 2. (2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт детета. (2) Ако је услед дела из става 1. ст. и 181. учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година. 1. старалац. 1. затвором од шест месеци до пет година. заостали душевни развој. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. 1. учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година. (3) Ако је услед дела из ст. Обљуба са дететом (1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом. Недозвољене полне радње (1) Ко под условима из чл. Неовлашћено откривање тајне (1) Адвокат. 179. учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. (2) Наставник. (3) Ако је услед дела из ст. (4) Ако је дело из ст. казниће се затвором од две до десет година. казниће се затвором од једне до десет година. Члан 182. другу душевну поремећеност. (3) Ако је дело из става 2. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу. ст. учинилац ће се казнити за дело из става 1. учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. очух. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу трудноћу. казниће се затвором од једне до десет година. казниће се затвором од једне до десет година. овог законика изврши неку другу полну радњу. који је претежнији од интереса чувања тајне. и 2. став 1. немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор. родитељ.

(3) Опојне дроге одузеће се. опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши. и 3. казниће се затвором до три године. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне. dr Slobodan Savić казнити затвором од три до петнаест година. казниће се затвором од три месеца до пет година. материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога. учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. 49 GLAVA DEVETNAESTA – KRIVIČNA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE Члан 193. или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника. учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година. 1. 1. држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. набавља. (2) Родитељ. старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој. одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести. Члан 247. GLAVA DVADESET TREĆA – KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI Члан 246. овог члана наступила смрт члана породице. овог члана извршено од стране више лица која су се удружила за вршење тих дела. Омогућавање уживања опојних дрога (1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу. продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује. Неовлашћена производња. претњом да ће напасти на живот или тело. казниће се затвором до три године. (3) Ко неовлашћено држи супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге. Преношење заразне болести Ко не поступа по прописима. (2) Ако је дело из става 1. (5) Учинилац дела из ст. (5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона. усвојилац. (2) Ако је при извршењу дела из става 1. 2. (2) Ако је дело из става 1. Непоступање по здравственим прописима за време епидемије Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима. усвојилац. поседује или даје на употребу опрему. (3) Ако је услед дела из ст.Prof. 1. учинилац ће се казнити затвором од две до десет година. овог члана који опојну дрогу држи ради сопствене употребе може се ослободити од казне. прерађује. Члан 249. (7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се. казниће се затвором од шест месеци до пет година. . овог члана коришћено оружје. казниће се затвором од шест месеци до пет година. казниће се затвором од две до дванаест година. учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. казниће се новчаном казном или затвором до једне године. па услед тога дође до преношења заразне болести. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу. до 3. (6) Ко неовлашћено прави. учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године. Члан 194. Члан 248. овог члана учињено према малолетном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке последице. Насиље у породици (1) Ко применом насиља. казниће се новчаном казном или затвором до три године. Запуштање и злостављање малолетног лица (1) Родитељ. дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство. старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара. држање и стављање у промет опојних дрога (1) Ко неовлашћено производи. одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање. (4) Учинилац дела из става 3. и 2. казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (4) Ако је услед дела из ст. телесни интегритет или душевно стање члана своје породице.

казниће се затвором до две године. (2) Казном из става 1. Непријављивање кривичног дела и учиниоца (1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело. dr Slobodan Savić 50 Члан 250. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи или врши експерименте у том циљу. и 2. казниће се затвором од једне до пет година. (3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију. усвојилац или усвојеник. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем или издавањем лекова. ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година. казниће се затвором до две године. као и бранилац. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг или са којим живи у трајној ванбрачној заједници. казниће се затвором од две до дванаест година. овог члана учињено из нехата. Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека (1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне експерименте. (3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене. Члан 254. или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе. казниће се затвором до три године. . казниће се затвором од три месеца до три године. (2) Ако је дело из става 1. (3) Ако је дело из ст. (2) Ко животне намирнице. овог члана учињено из нехата. затвором до три године.Prof. (4) Производи из ст. лекар или верски исповедник учиниоца. учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. брат или сестра. учинилац ће се казнити за дело из става 3. учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (5) Ако је дело из ст. Члан 252. а за дело из става 4. затвором од шест месеци до пет година. 3. овог члана наступила смрт зараженог лица. Надрилекарство и надриапотекарство (1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга. продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице. Преношење инфекције ХИВ вирусом (1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом. овог члана одузеће се. Члан 256. казниће се новчаном казном или затвором до две године. 1. и 2. овог члана учињено из нехата. односно учинилац откривени. Несавесно поступање при справљању и издавању лекова (1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други лек уместо прописаног или захтеваног лека. сродник по крви у правој линији. овог члана казниће се и службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности. (4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. казниће се затвором до две године. казниће се затвором од шест месеци до пет година. војне или радне обавезе. јело или пиће или друге шкодљиве производе. 1. ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна. и 4. јело или пиће ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен. ако замена није дозвољена или које не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица. учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице. (4) Ако је услед дела из став 3. Производња и стављање у промет шкодљивих производа (1) Ко производи ради продаје. (3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека. (2) Казном из става 1. казниће се затвором од три месеца до пет година. односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници. GLAVA TRIDESETA – KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUĐA Члан 332. и 2. као и брачни друг неког од наведених лица. (2) Казном из става 1. казниће се затвором од три месеца до три године. 1. Члан 255.

Uzroci. Zapušenje grla i grkljana 3. Nervni otrovi 2. Prirodna smrt u sudskomedicinskoj praksi 2. Forenzički značaj oboljenja 3. Utvrđivanje smrti i određivanje vremena smrti 2.257 i 259 ZKP) 1. Razorine i raskomadine 1. Teška telesna povreda(čl.53 KZ Srbije) 1. Prelomi i iščašenja 1.52 KZ Srbije) 3. Sudskomedicinski značaj alkoholisanosti i alkoholizma 2. morfinom i derivatima morfina 3. Pregled povređenih i okrivljenih (čl. Lešne promene. Leševi iz vode 1. Sudskomedicinska ekshumacija 1. Mehanizam povređivanja u saobraćajnim nesrećama 3. As) 3. uslovi trovanja 2. Parenhimski otrovi (Pb. Sinkopalne. Mehanizam povređivanja kod pojedinih učesnika u saobraćajnim nesrećama 1. Trovanje ugljen monoksidom 2.54 KZ Srbije) 1. Zapušenje dušnika i dušnica 2. čl. Krvni izliv i iskrvavljenost 1. lipotimičke i agonalne povrede 1. Sudskomedicinska dijagnoza protivprirodnog bluda (pederastija. Otrovi i trovanja uopšte. njihov sudskomedicinski značaj 3. Utvrđivanje očinstva 1. Nagnječina 3. Načini utvrđivanja trovanja uopšte i njihova dokazna vrednost 2. Krvni podliv 3. Oguljotine i sasušine i njihov sudskomedicinski značaj 2. dr Slobodan Savić ISPITNA PITANJA IZ SUDSKE MEDICINE 51 1.110 KZ Srbije) 1. Hg. Utvrđivanje alkoholisanosti na živim i leševima 3. Trovanje opijumom. Pritisak na grudni koš 3. Sudskomedicinsko veštačenje u saobraćajnim nesrećama . Karakteristike povređivanja u saobraćajnim nesrećama 2. Biološki tragovi u sudskomedicinskoj praksi 1. Radijacione povrede i oboljenja 3. Potres mozga i njegov forenzički značaj 1. Razderine 2.108 KZ Srbije) 3. Laka telesna povreda (čl. Sudskomedicinsko veštačenje 1. Specijalne obdukcije 2. Opekotine i oparotine 3. Sudskomedicinske karakteristike zadesa 2.103 i čl. povod i uslov smrti 2. Sudskomedicinska dijagnoza silovanja i napastvovanja (čl. Pobačaj (čl. Uzimanje materijala za toksikološki pregled kod živih i leševa 2. Trovanje insekticidima (paration) 3. Vazdušna i gasna embolija 3.Prof. Posmrtne povrede 2.

Sposobnost lekara za sudskomedicinsko veštačenje (čl. Sunčanica i omarica 1. Identifikacija leševa 3. Odnos oboljenja i povrede uopšte 2. sirćetna kiselina) 1. azotna. Povrede električnom strujom 3. Traumatska i morbozna intrakranijalna krvavljenja (pritisak na mozak) 2. Obaveze lekara pri otkrivanju zarazne bolesti (čl. Sudskomedicinska dijagnoza svežeg porođaja i pobačaja 3. Povrede gromom 1. Ubodine 3. Smrznutost 1. sona. Ustreline iz blizine 2. Asfiksija uopšte (udušenje) 2. Trombna embolija i njen forenzički značaj 1. Obdukcioni zapisnik 1. Povrede mehaničkim oruđem uopšte 2. Određivanje intrauterine starosti i životne sposobnosti novorođenčeta 3. Zaživotne reakcije i njihov sudskomedicinski značaj 2. pogrešno i lažno) 1. Sekotine 3. Krv i krvne mrlje 1. Lešne osobine. Utopljenje 2. njihov sudskomedicinski značaj 2. Agonija i smrt 3. Terapeutski zadesi kod upotrebe antibiotika 1. Forenzički značaj puerperalnih oboljenja materice i njihovih komplikacija 3. Vatreno oružje i ustreline uopšte 2.Prof. Ubistvo 1. Znaci novorođenosti 3. Nasilne mehaničke asfiksije 2. Zadavljenje (strangulatio funalis) 2. Krvni otrovi 1. Čedomorstvo (čl. Neispravno lekarsko uverenje (nepotpuno. Ustreline iz daljine 3. Sudskomedicinski značaj povreda kičme i kičmene močdine 3. Kontuzija mozga 2.122 KZ Srbije) 1.50 KZ Srbije) 3. Oboljenja srca u sudskomedicinskoj praksi 2. Nasilna smrt novorođenčeta u sudskomedicinskoj praksi 3. Masna embolija 2. dr Slobodan Savić 52 1. Porođajna trauma i druge povrede novorođenčeta 3. Identifikacija živih 2. Samoubistvo 2. Razlika ubistva i samoubistva 3. Trovanje kiselinom (sumporna. Kvalifikacija povreda uopšte . Trovanje kamenom sodom i drugim bazama 3.244 ZKP) 1.242 ZKP) 1. Seme i semene mrlje u sudskomedicinskoj praksi 1. Zahtevanje sudskomedicinskog veštačenja (čl.

206 KS Srbije) 1. Neukazivanje lekarske pomoći (čl. Dužnosti i prava sudskomedicinskog veštaka 53 1. Zagušenje (strangulatio manualis) 2.255 ZKP) 3. Ustreline 2. Zapušenje nosa i usta 2. Vrste i stepeni sudskomedicinskog veštačenja (čl. Povrede tehničkim i atmosferskim elektricitetom 2. Kosti kao predmet sudskomedicinskog veštačenja 1. Zadatak.127 KZ Srbije) 1. Akutno trovanje alkoholom (etil i metil alkohol) 3. Prirodna smrt novorođenčeta u sudskomedicinskoj praksi 1. Lekarsko uverenje 1. Pokušaj samoubistva i samopovreda uopšte 2. droge i lekova u saobraćajnim nesrećama 3. Obdukcija začetka i novorođenčeta (čl. proboj i provala 2. prodor.Prof. Sepsa 3. Sudskomedicinska dijagnoza davnašnjeg porođaja i pobačaja 3.126 KZ Srbije) . Predmeti sudskomedicinskog veštačenja 1. Rascep. Uloga alkohola. Klasifikacija i kvalifikacija povreda uopšte 2. dr Slobodan Savić 1. značaj i vrste obdukcija 3.250 i 251 ZKP) 1. Vešanje 2.73 KZ Srbije) i davanje lažnog iskaza (čl. Utvrđivanje živorođenosti novorođenčeta 3. Nesavesno lečenje bolesnika (čl. Lekarska tajna (čl. Trovanje barbituratima 3. Povrede mehaničkim oruđem uopšte 2. Dokaz oplodne moći kod živih 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful