Upravljanje kvalitetom u logistici

Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

1

2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEMA KVALITETA, *STANDARDIZACIJA, SERTIFIKACIJA I AKREDITACIJA*
2.1. POJAM STANDARDA I STANDARDIZACIJE Standard je dokument utvrđen konsenzusom i donet od strane priznatog tela, u kome se za opštu upotrebu utvrđuju pravila, smernice ili karakteristike za određene aktivnosti ili njihove rezultate radi ostvarivanja optimalnog nivoa uređenosti (reda) u određenoj oblasti (prema Zakonu o standardizaciji Republike Srbije Sl. list SCG br 44 2005). Sama reč standard (eng standard) je preuzeta iz engleskog jezika i najčešće se tumači kao svaka zakonom utvrđena mera, merilo; zakonska novčana stopa i sl, nešto što važi kao uzor, obrazac. Pod standardizacijom (eng standardization) podrazumeva se proces utvrđivanja odredaba za opštu i višekratnu upotrebu, u odnosu na stvarne i potencijalne probleme, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u određenoj oblasti. Sam pojam standardizacije, danas možemo poistovetiti sa unapređenjem kvaliteta odnosno uklanjanjem različitih varijacija unutar procesa. Kada se govori o standardima nikako se ne sme ispustiti iz vida činjenica, da standard mora da: 1. bude merljiv 2. bude ostvarljiv 3. predstavlja najbolju praksu 4. nije dvosmislen (bude potpuno jasan i precizan) Kako bi se omogućilo ujednačavanje procesa, oblikovanje procesa u cilju njihovog merenja i upoređivanja, i održavanje istog nivoa kvaliteta po tipu usluga uvode se različiti standardi. Sve navedeno bi ujedno bilo i osnovni cilj standardizacije. Međunarodni standard je standard koji je donela međunarodna organizacija (međunarodno telo) za standardizaciju i koji je dostupan javnosti. Evropski standard je standard koji su usvojile evropske organizacije za standradizaciju i koji je dostupan javnosti. Nacionalni standard je standard koji su usvojila nacionalna organizacije za standradizaciju i koji je dostupan javnosti. Danas u svetu postoji veliki broj različitih udruženja i organizacija za standardizaciju, koja pokrivaju veliki broj oblasti. Svakako jedna od najznačajnijih međunarodnih organizacija za standardizaciju je ISO (International Organisation for Standardisation).

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

2

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO- International Organisation for Standardisation) je svetska federacija nacionalnih tela za standardizaciju (članice ISO). Rad na izradi međunarodnih standarda obavlja se kroz ISO tehničke komitete. Svaka članica koja je zainteresvana za neki tehnički komitet, ima pravo da ima svoje predstavnike u tom komitetu. Međunarodne organizacije, vladine i nevladine, koje su u vezi sa ISO, takođe učestvuju u radu komiteta. Međunarodna organizacija za standardizaciju donela je seriju dokumenata ISO 9000 koji se odnose na sistem menadžmenta kvalitetom. Međunarodni standard serije ISO 9000 pripremio je tehnički komitet ISO-TC 176, Menadžment kvalitetom i obezbeđenje kvaliteta, potkomitet SC 2, Sistem kvaliteta. Sistem kvaliteta po ISO 9000 je široko prihvaćen kao tržišni zahtev. On danas postaje najvažnija tržišna barijera u svetu. U Srbiji ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvođača/isporučioca, na njegov zahtev vrši Institut za standardizaciju ili organizacije koje su ovlašćene za to od strane instituta. Na osnovu zakona o standardizaciji donete su uredbe kojima se domaći sistemi standardizacije i akreditacije neposredno usklađuju sa međunarodnim propisima i standardima. Time se obezbeđuju preduslovi za međunarodno priznavanje dokumenata koje izdaje naše nacionalno akreditaciono telo. Institut za standardizaciju kao nacionalna organizacija za standardizaciju u Srbiji predstavlja neprofitnu organizaciju, čija garancija kompetentnosti je dugogodišnji rad u oblasti sertifikacije sistema menadžmenta. Standardi važeći u Srbiji, koji obuhvataju nacionalne standarde i sve važeće ISO standarde nose oznaku JUS ISO (na primer JUS ISO 9000:2001, JUS ISO 9001:2001, JUS ISO 13485, JUS ISO 14001:2005, integrisani sistemi menadžmenta). Međutim usled političkih i državnih promena koje su bile aktuelne prethodnih godina u Republici Srbiji standardi i srodni dokumenti, koje donosi Institut za standardizaciju, dobijaju novu oznaku i označavaju se skraćenicom SRPS: JUS ⇒ SCS ⇒ SRPS Po zakonu o standardizaciji (Sl.list br. 44 od 2005) važeći jugoslovenski, odnosno srpsko crnogorski standardi postali su srpski standardi. Ono što je jedan od ključnih faktora koji će uticati na budući položaj Srbije u Evropi, pored politike, svakako je standardizacija u smislu prilagođavanja sistema i kvaliteta kao poslovna filozofija. Stim u vezi neophodno je dinamično povećanje broja sertifikacionih organizacija u sledećih nekoliko godina.

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

3

2.1. RAZVOJ STANDARDA SERIJE ISO 9000 Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) započela je još 1979. godine, posredstvom svog Tehničkog komiteta (ISO/TC 176), rad na "standardizaciji i harmonizaciji na području sistema kvaliteta, osiguranja kvaliteta i odgovarajućih tehnologija kvaliteta". Tokom nekoliko godina rada koristila su se iskustva svih dotadašnjih standarda, pogotovo britanski standardi sistema kvaliteta.1 Prvi ISO standardi kvaliteta propisani su 1987. god. Prva revizija standarda izvršena je 1994. god, a 2000. god pojavljuje se nova verzija standarda, koja sistem upravljanja kvalitetom definiše u okviru četiri megaprocesa: odgovornost rukovodstva upravljanje resursima realizacija proizvoda merenje, analiza i unapređenje Osnovna značajnost ovih standarda ogleda se u činjenici da njihovi zahtevi postavljaju dodatne zahteve proizvođaču s ciljem osiguranja uslova za postizanje ugovorenog kvaliteta i komplement su tehničkim specifikacijama proizvoda i usluga. Različitost u standardizaciji uopšteno, pa tako i u području standarda sistema kvaliteta, zahteva usklađivanje radi uklanjanja tehničkih prepreka u međunarodnom prometu i saradnji. Zemlje Evropske zajednice otklanjaju međusobne tehničke prepreke usklađivanjem nacionalnih propisa na osnovu tzv. Bele knjige. Pri tome se nastojalo postići što veću jedinstvenost evropskih standarda, a isto tako i uvažiti nacionalne standarde i njihove specifičnosti. Zajednički standardi usmeravaju se na bitne zahteve zaštite zdravlja, sigurnosti, zaštite okruženja i zaštite potrošača. Promena strukture standarda išla je sledećim redom (Slika 2.1): ISO 8402 i ISO 9000 su zamenjeni sa ISO 9000 Zatim je ISO 9001, ISO 9002 i ISO 9003 nakon 2000 – te zamenjeno sa ISO 9001 i ISO 9004 ISO 10011 bi trbalo da bude zamenjeno sa ISO 19011 ISO 10011 pruža smernice za upravljanje i sprovođenje internih i eksternih provera sistema upravljanja kvalitetom.

1

Andrija Bogner i grupa autora, Studija: Kvalitet proizvoda i procesa u drvnom sektoru, Zagreb 2005. Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

dr Milorad Kilibarda

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

4

ISO 8402 ISO 9000 ISO 9000 do ISO 9001 ISO 9002 ISO 9003 2 0 nakon 0 0 ISO 9001 ISO 9004

ISO 9004 ISO 10011 ISO 19011

Slika 2.1: Promena strukture standarda sistema kvaliteta Revizija standarda iz 2000. godine imala je za cilj unapređenje metodologije sistema upravljanja kvalitetom. U pitanju je procesni model (jedan model za razliku od tri modela iz 1994) kod koga postoji logičan sled zahteva standarda, uključeni su zahtevi za stalno unapređivanje kvaliteta i insistira se na permanentnom merenju zadovoljstva korisnika, što stvara dobru osnovu za dalji razvoj koncepta kvaliteta u organizaciji koja primenjuje standard ISO 9000:2001. U standardu je izvršeno unapređivanje terminologije, termini su usaglašeni sa upravljačkim konceptom, a standard je kompatibilan sa međunaorodnom serijom standarda ISO 14000 Upravljanje zaštitom životne sredine. 2 Važeći standardi sistema kvaliteta su: ISO 9000:2000 (JUS ISO 9000:2001) - Osnovi sistema menadžmenta kvalitetom i utvrđivanje terminologije za sisteme menadžmenta kvalitetom ISO 9001:2000 (JUS ISO 9001:2001) - specificira zahteve koji se odnose na sisteme menadžmenta kvaliteom ISO 9004:2000 (JUS ISO 9004:2001) - uputstva za poboljšanje performansi, koje se odnose na efektivnost i na efikasnost sistema menadžmenta kvalitetom

2

Dejan Đorđević, Dragan Ćoćkalo Upravljanje kvalitetom, Zrenjanin 2004. Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

dr Milorad Kilibarda

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

5

ISO 19011 - uputstva za proveru sistema menadžmenta kvalitetom i sistema menadžmenta životnom sredinom Kod nas su standardi obeleženi sa JUS ISO 9000 :2001, i oni su identični sa odgovarajućim ISO 9000 : 2000. Osnovne prednosti nove verzije standarda: primenljiv je na sva područja poslovanja - proizvodnju i uslužne delatnosti jednostavnost u ipmplementaciji razumljivost termina procesni pristup insistiranje na kontinualnom unapređivanju kvaliteta poslovanja u funkciji zadovoljenja zahteva korisnika konzistentnost dva standarda ISO 9000 i ISO 14000. ISO 9000:2001 opisuje osnove sistema menadžmenta kvalitetom koje čine predmet i područje primene familije standarda ISO 9000, i definiše odgovarajuće termine. Za seriju standarda ISO 9000 važe sledeće odrednice: 1. 2. 3. 4. standard nije obavezujući, važi za organizacije svih veličina i delatnosti, zakonske odredbe su i dalje starije u odnosu na zahteve standarada, efikasnost funkcionisanja organizacije u najvećoj meri zavisi od ljudskog faktora sposobnost i volja, 5. "uspeh" organizacije se usko vezuje za "kvalitet", 6. "kvalitet" se prikazuje u obliku opšte važećih principa. ISO 9000:2000 - OSNOVE I REČNIK Pojmovi vezani za sistem upravljanja kvalitetom definisani su standardom ISO 9000:2000 "Sistemi upravljanja kvalitetom - osnovni pojmovi i rečnik": → proizvod, je rezultat procesa → proces, je skup međusobno povezanih aktivnosti → kvalitet, po službenoj definiciji ISO 9000:2000 - način postizanja zadovoljstva kupaca ili drugih interesnih strana, kvalitet nije statična kategorija, prerastao je proizvod i uslugu i proširio se na sve funkcije poslovanja → potpuno upravljanje kvalitetom (TQ), jedan od načina vođenja organizacije sa namerom učestvovanja svih saradnika i saradnje među svim grupama u poboljšanju kvaliteta koji postiže organizacija kod: roba i usluga, aktivnosti i ciljeva, zadovoljstva kupca, dugoročne rentabilnosti, prednosti za saradnike i usaglašenosti sa zahtevima društva → kultura kvaliteta, skup principa i legalnih postupaka na kojima se temelje koncepti TQM-a i koji se integrišu u kulturu organizacije

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

6

→ politika kvaliteta, mora je odrediti i dokumentovati vrhovni menadžment organizacije, uključujući svoje ciljeve i obaveze koje se tiču kvaliteta; organizacija mora osigurati da se ta politika razume, sprovodi i održava na svim nivoima organizacije → kontrola kvaliteta, deo upravljanja kvalitetom usmeren na ispunjenje zahteva (ISO 9000:2000) → upravljanje kvalitetom, sve aktivnosti celokupne upravljačke funkcije kojom se u okviru sistema upravljanja kvalitetom utvrđuje politika kvaliteta, ciljevi i odgovornosti i sprovodi njihovo uvođenje sredstvima planiranja kvaliteta, nadzora, osiguranja i poboljšanja kvaliteta u celokupnom sistemu → zadovoljstvo/nezadovoljstvo korisnika/kupaca, kupčevo mišljenje o stepenu ispunjenja/neispunjenja njegovih zahteva i očekivanja ISO 9000, sistem upravljanja kvalitetom prema zahtevima familije standarda ISO 9000 danas se koristi u celom svetu, a sertifikacija tog sistema opšte je prihvaćen način dokazivanja sadašnjim i potencijalnim partnerima da će proizvod ili usluga zadovoljiti njegove zahteve prema kvalitetu. Standard serije ISO 9000:2000 temelji se na osam principa: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Organizacija usmerena na korisnika Liderstvo Uključenje osoblja Procesni pristup Sistemski pristup upravljanju Stalna poboljšavanja Odlučivanje na osnovu činjenica Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima

Filozofija kvaliteta prema pristupu ISO 9000 može se definisati kroz sledeće dve rečenice: Radite posao ispravno prvi put. Činite to svaki put i bez izuzetka. Pošto živimo i radimo u "moru" propusta, slabosti, otkaza i grešaka, to praktično znači da svedemo na jedno mesto: • uzrok nastanka greške • otkrivanje greške i • eliminisanje greške. Od svih putovanja u kompaniji najskuplaj su putovanja grešaka. 3

3

Milenko Heleta, Kvalitetom u svet – sistem kvaliteta, osnova za TQM, Beograd, 1995 Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

dr Milorad Kilibarda

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

7

Koliko ISO standardi doprinose uspešnijem poslovanju i stvaranju dodatnih vrednosti za organizacije govore i podaci da se na godišnjem nivou beleži stalan rast kompanija koje su uvele standard ISO 9000 (rast od oko 10,2% godišnje, od ukupnog broja kompanija). Najveći rast broja ISO 9000 sertifikata su zabeleženi u: Kini, Italiji, Španiji, Japanu, Češkoj, Indiji, SAD-u, Švajcarskoj, i dr. Pojedine kompanije koje su uvele ISO 9001 ostvaruju dvostruko veći profit od industrijskog proseka, a kod malih kompanija profitabilnost je skoro tri puta veća od proseka. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i sertifikaciju HACCP programa i ISO standarda za 2007. god. 2.3. DOKUMENTA SISTEMA KVALITETA Sve što nije napisano nije se ni desilo. Dokumentima kvaliteta jasno su propisana pravila provere svih procesa i aktivnosti upravljanja kvalitetom, odgovornosti za proveru i dokumentovanje rezultata provere. Opseg dokumentacije određen je skladno potrebama i zahtevima primenjenog standarda upravljanja kvalitetom. 4 dokumentacija = komunikacija pri planiranju i usklađivanju akcija Aktivnosti koje neposredno ili posredno utiču na kvalitet treba utvrditi i dokumentovati uredno i sistematično u pisanom obliku. Uspešno sprovođenje sistema kvaliteta podrazumeva postojanje odgovarajuće dokumentacije jer: 1) sve što se radi mora biti dokumentovano 2) dokumenta moraju biti funkcionalna 3) standardima se daju prepuruke šta organizacija treba da ispuni i potom to dokumentuje 4) potrebno je upravljati dokumentima Dokumenti sistema kvaliteta obezbeđuju konzistentan sistem upravljanja procesima u organizaciji; uključuju proces izrade, pregleda, odobravanja, revizije, distribucije i arhiviranja dokumenata kvaliteta. Dokumentacija sistema menadžmenta kvalitetom mora da sadrži: a) dokumentovane izjave o politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta; b) poslovnik o kvalitetu; c) dokumentovane procedure koje se zahtevaju međunarodnim standardom; d) dokumente potrebne organizaciji da bi osigurala efektivno planiranje i izvođenje svojh procesa, kao i upravljanje tim procesima i e) zapise o kvalitetu koji se zahtevaju međunarodnim standardom.
4

Andrija Bogner i grupa autora, Studija: Kvalitet proizvoda i procesa u drvnom sektoru, Zagreb 2005. Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

dr Milorad Kilibarda

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

8

Struktura dokumenata Sistem upravljanja kvalitetom opisan je i dokumentovan unutrašnjim i spoljašnjim dokumentima. Struktura dokumenata se može sagledati po nivoima u skladu sa organizacijom društva i područja primene dokumenata, a uključuje: - poslovnik o kvalitetu, opisuje sistem kvaliteta, politiku kvaliteta, procese upravljanja kvalitetom i postupke ili upućuje na dokumente nižih nivoa (odgovara na pitanja šta, gde i kad se radi), - planovi kvaliteta, dokument koji opisuje kako je sistem upravljanja kvalitetom primenjen na određeni proizvod, projekat ili ugovor (ko je odgovoran, kako i koji poslovi se obavljaju), - postupci, uputstva i crteži, obezbeđuju usklađenost informacija u okviru izvođenja aktivnosti (koje dodatne informacije od uticaja na kvalitet se moraju imati), - zapisi o kvalitetu, obezbeđuju objektivne dokaze o izvedenim aktivnostima ili postignutim rezultatima (na papiru ili u bazama podataka, kao rezultat sprovođenja sistema kvaliteta). Hijerarhijska struktura dokumentacije sistema kvaliteta prikazana je na slici 2.

Slika 2.2: Hijerarhijska struktura dokumentacije sistema kvaliteta Svaka kompanija zavisno od svoje organizacije razvija sopstvene dokumente u okviru navedene hijerarhije, pri čemu svaki nivo dokumenata može biti odvojen, može biti referenciran ili kombinovan. Dokumentacijom se dokazuje da je određena direktiva zadovoljena i da se kontinuirano zadovoljava. Prilikom izrade dokumentacije sistema upravljanja kvalitetom neophodno je realizovati pet osnovnih faza koje su prikazani tabelom 2.1. Standard sugeriše i dokumente koja navode zahteve - specifikacije i dokumenta koja navode preporuke i sugestije - smernice.

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

9

Izrada dokumentacije sistema kvaliteta (bez obzira da li se radi o zapisima, uputstvima, postupcima, planovima ili poslovniku) 1. Identifikacija potrebe za • analiza postojećih dokumenata dokumentom sistema kvaliteta • utvrđivanje kriterijuma za dokumenat • izbor autora dokumenata • priprema podloga • utvrđivanje funkcija od značaja 2. Izrada dokumenata • izbor forme dokumenata • analiza funkcija od značaja • utvrđivanje sadržaja • izrada 3. Dobijanje saglasnosti • priprema predloga • razmatranje predloga • podešavanje predloga • usvajanje predloga 4. Izdavanje • • • • • • • overavanje odobrenje za primenu umnožavanje distribucija primena kontrola primene korekcije i izmene

5. Primena

Tabela 2.1: Osnovne faze pri izradi dokumentacije sistema kvaliteta 2.3.1 POSLOVNIK O KVALITETU Organizacija mora da ustanovi i održava poslovnik o kvalitetu, koji obuhvata: a) predmet i područje primene sistema menadžmenta kvalitetom, b) dokumentovane procedure utvrđene za sistem menadžmenta kvalitetom ili pozivanje na njih, i c) opis međusobnog delovanja procesa sistema menadžmenta kvalitetom Poslovnik kvaliteta je osnovni dokument sistema menadžmenat kvalitetom. Uspešno oblikovanje poslovnika kvalitetom podrazumeva poštovanje određenih principa koji istovremeno predstavljaju osnovu koncepta poslovnika kvaliteta, i koji su prikazani u tabeli 2.2: Za izradu Poslovnika o kvalitetu, najčešće, je odgovorna funkcija kvaliteta, a za njegovu verifikaciju nadležna je poslovodna struktura organizacije. Izrađuje se određenom broju primeraka radi lakšeg i bržeg unošenja i praćenja svih izmena i dopuna koje nastaju tokom njegove primene.

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

10

Tabela 2.2: Principi oblikovanja poslovnika kvalitetom Celovitost Sistematičnost - u poslovniku kvaliteta mora biti obuhvaćen sistem kvaliteta u celini. Najjednostavnije se to može postići slede li se zahtevi stansarda ISO 9001:2000 - u procesima nastajanja i upotrebe proizvoda ili vršenja usluga postoji ustaljeni iskustveni redosled po poznatim fazama i sa različitim uticajima na kvalitet proizvoda i usluga. Neophodno je da se ova iskustva koriste i integrišu po logičnom redosledu. - poglavlja i postupci u poslovniku moraju biti podložni dopunama i izmenama, koje se rešavaju s novim i aktuelnim izdanjem. U praksi je već uobičajeno da poslovnik nije uvezana knjiga, nego mapa sa listovima koji se u nju ulažu. - poglavlja i postupci koji se ulažu u poslovnik odnose se na tačno određene i jasno definisane procese kojima se mogu utvrditi aktivnosti i nosioci odgovornosti. - poglavlja i postupci u poslovniku moraju moraju biti napisani sažeto ali sa jasnim odgovorima na pitanja ŠTA, KAKO i KO treba da obavi određeni zadatak. Detaljnija objašnjenaja i uputstva ili postojeća poglavlja i postupci mogu se navesti kao referentni dokumenti, a odlažu se posebno. - poglavlja i postupci u poslovniku, s obzirom na njegovu celovitost, po pravilu se odnose na veći broj učesnika iz različitih delova organizacije. - poslovnik je u celini dokument poslovodstva, a istovremeno svi zaposleni su obuhvaćeni poslovima i odgovornostima za njihovo izvršenje. Uobičajeno je da se na samom početku poslovnika izdaje “naredba rukovodstva” u pogledu obaveznosti primene. - poslovnik je toliko uspešan koliko je uspešna njegova primena i doprinos na poslovima kojima se poboljšava kvalitet procesa, proizvoda i usluga i smanjuju troškovi kvaliteta i drugi gubici zbog grešaka u rdau.

Dinamičnost fleksibilnost Identifikacija zadataka Sažeti oblik pisanja

Usaglašenost Odobrenje

Odraz stanja u praksi

Poslovnikom kvaliteta treba da raspolažu: • najviši organ rukovođenja, • odgovarajuće organizacione jedinice (sektori, službe,…) i • organizacione jedinice funkcije kvaliteta. Nadzor i/ili proveru primene vrši organizaciona jedinica funkcije kvaliteta, a o rezultatima nadzora i/ili provere izveštava najviši organ rukovođenja i odgovarajuća tela (odbor, savet,…). Nadzor i/ili provera primene Poslovnika kvaliteta vrši se prema potrebi, ali najmanje jednom godišnje.

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

11

Zahtevi i predlozi za izmene i dopune Poslovnika kvaliteta dostavljaju se organizacionoj jedinici funkcije kvaliteta. Izmene i dopune Poslovnika kvaliteta vrše se prema potrebi, na način koji utvrđuje organizaciona jedinica funkcije kvaliteta, ili u skladu sa definisanim postupkom za dopune i izmene dokumentacije sistema kvaliteta. Poslovnik ima dva osnovna dela: 1. Uvodni, u kojem se opisuju svi elementi koji utiču na oblikovanje, izradu i efikasno sprovođenje poslovnika (sadrži opšte o poslovniku, politiku i ciljeve kvaliteta, referentne standarde i propise i definicije i pojmove) i 2. radni, koji sadrži postupke i uputstva po poglavljima koja su definisana u sadržaju poslovnika, a odnose se na poslove i odgovornosti za njihovo izvršenje u celokupnom sistemu kvaliteta organizacije. 2.3.2. UPRAVLJANJE DOKUMENTIMA Osnovni cilj koji treba postići uvođenjem sistema upravljanja kvalitetom jeste uspostavljanje kontrole nad dokumentima za sistem upravljanja kvalitetom. Takođe se kao ciljevi mogu navesti i primena samo preispitanih i odobrenih dokumenata, primena samo važećih verzija dokumenata, raspoloživost dokumenata na svim mestima na kojima se koriste i stopostotno uklanjanje zastarelih dokumenata. Postoje dve grupe dokumenata na koje se primenjuje sistem upravljanja kvalitetom, a to su: 1) Dokumenti sistema kvaliteta (poslovnik o kvalitetu, postupci i uputstva). Za ovu grupu dokumenata neophodno je definisati: - način njihove izrade, preispitivanja i odobravanja, - način njihovog čuvanja i distribucije i - način sprovođenja njihove izmene. 2) Dokumenti spoljnjeg porekla (standardi, zahtevi, propisi, pravilnici, bilo da su domaći ili međunarodni). Za ovu grupu dokumenata neophodno je definisati samo način čuvanja i distribucije, uz obavezu zamene dokumenata kada prestanu da važe ili dođe do njihove izmene. 2.4. SERTIFIKACIJA SISTEMA KVALITETA SERTIFIKAT = objektivan dokaz o posedovanju operativnog sistema kvaliteta POD SERTIFIKACIJOM podrazumeva se postupak kojim treća strana pismeno tvrdi da su proizvod, proces ili usluga u skladu sa postavljenim zahtevima tj. predstavlja ocenu skladnosti sa propisima i standardima. Sertifikacija po ISO 9000 znači da je kompanija demonstrirala saglasnost svog sistema upravljanja kvalitetom sa zahtevima standarda ISO 9000. Kada se potvrdi da je sistem upravljanja kvalitetom u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001:2000, sertifikacijska kuća o tome izdaje međunarodno priznat sertifikat. Sertifikovana organizacija će tada biti

dr Milorad Kilibarda

Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

Upravljanje kvalitetom u logistici
Lekcija 2. STANDARDI I DOKUMENTA SISTEM KVALITETA

12

navedena u spisku sertifikovanih kompanija i ima pravo na korišćenje logotipa sertifikacijone kuće prilikom oglašavanja i na promotivnim materijalima vezano za organizaciju kao celinu. Logotip ne može biti korišćen na proizvodima, jer je sertifikovan sistem upravljanja kvalitetom organizacije. Kompanije dobijaju sertifikate za uveden sistem upravljanja kvalitetom na određeni rok. Rok važnosti sertifikata je tri godine. Održavanje i unapređenje dostignutog kvaliteta kontroliše se svake tri godine i to ponovnim auditiranjem i godišnjim kontrolnim pregledima elemenata sistema kvaliteta od strane sertifikacijske organizacije koje je izdala sertifikat. Kompanije podležu proveri (eng. audit) kroz koju mora biti ustanovljeno poboljšanje, kako bi se mogao ponovo odobriti sertifikat i to opet uz određeni rok važenja. Dokumentacija i uvid u stanje kvaliteta na samom mestu služe kao pokazatelji stanja. Ukoliko ne zadovoljavaju zahtevima za ostvarenim poboljšanjima, kompanije mogu izgubiti sertifikat. 5 Sertifikacija sistema menadžmenta omogućava: siguran put u društvo najboljih ravnopravno učešće u plasmanu robe i usluga na međunarodnom tržištu moćno oruđe za povećanje profita i konkurentnosti i povećanje sposobnosti da se ispune zahtevi kupca poboljšanu organizaciju posla poverenje partnera motivaciju zaposlenih povećanje profita i konkurentnosti na tržištu poboljšanje procesa i smanjenje troškova poslovanja poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. 6 2.5. AKREDITACIJA SISTEMA KVALITETA Da bi neka organizacija ocenjivala usaglašenosti sistema kvaliteta, neophodno je da bude akreditovana, od strane priznatog akreditacionog tela. AKREDITACIJA je utvrđivanje, od strane akreditacionog tela, kompetentosti organizacije za ocenjivanje usaglašenosti, pri čemu se zvanično potvrđuje njihova sposobnost da obavljaju određene poslove ocenjivanja usaglašenosti. Kompetentnost je pokazana sposobnost da se primeni znanje i veština. Ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se posredno ili neposredno utvrđuje da li su ispunjeni određeni zahtevi. Akreditaciono telo Srbije je samostalna neprofitna organizacija, koja utvrđuje kopetentnost organizacija za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti. Akreditaciona tela u svom radu, kao alat za ocenjivanje kompetentnosti akreditovanih tela koriste standarde ISO 17025, EN 45012, ISO Uputstvo 66, EN 45011, ISO 17020 i ISO 17024, kao standarde koji definišu zahteve za ocenu. Ovi standardi se poboljšavaju i usavršavaju kroz nova izdanja. Hijerarhija akreditacionih tela, akreditovanih tela, i tržišta ovih usluga data je na sledecoj šemi.
5 6

Andrija Bogner i grupa autora, Studija: Kvalitet proizvoda i procesa u drvnom sektoru, Zagreb 2005. Institut za standardizaciju Srbije, ISS Saobraćajni fakultet Beograd – Odesk za logistiku

dr Milorad Kilibarda

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful