Elektronski fakultet Niš

Katedra za računarstvo

RAČUNSKE VEŽBE IZ LOGIČKOG
PROJEKTOVANJA 2008-2009
(verzija 3.1)

Obavezna literatura
- Beleške sa predavanja;
- Beleške sa računskih vežbi;
- Informacije na Web adresi: http://stgroup.elfak.edu.rs/courses
- “Prekidačka teorija za logičko projektovanje“, T. Sasao, (drugo izdanje);
- “Fundamentals of Switching Theory and Logic Design“, J. Astola, R. Stanković;
- “Logičko projektovanje - praktikum za laboratorijske vežbe“, M. Radmanović, D. Janković, R. Stanković;



Dodatna literatura
- “Logičko projektovanje“, R. Stanković, M. Stanković
- “Osnovi računarske tehnike“, Ž. Tošić
- “Projektovanje logičkih kola“, B. Lazić
- “Zbirka za projektovanje logičkih kola“, B. Lazić

Plan i program za računske vežbe (14 radnih nedelja):
1 nedelja – Bulova algebra, Zadavanje i realizacija prekidačkih funkcija,
2 nedelja – Minimizacija prekidačkih funkcija,
3 nedelja – Funkcionalni razvoji prekidačkih funkcija,
4 nedelja – Spektri prekidačkih funkcija,
5 nedelja – Brzi algoritam za računanje spektra prekidačke funkcije,
6 nedelja – Binarni dijagrami odlučivanja,
7 nedelja – Funkcionalni dijagrami odlučivanja,
8 nedelja – Walshovi dijagrami odlučivanja,
9 nedelja – Dekompozicija prekidačkih funkcija, Klasifikacija prekidačkih funkcija,
10 nedelja – Optimalna sinteza mreža pomoću MUX-a,
11 nedelja – Optimalna sinteza mreža pomoću MUX-a spektralnom metodom,
12 nedelja – Optimalna sinteza mreža pomoću PROM-a, Optimalna sinteza mreža pomoću PAL i PLA komponenti,
13 nedelja – Optimalna sinteza mreža pomoću univerzalnih ćelijskih polja,
14 nedelja – Sinteza mreža pomoću konačnih automata.





Molimo vas da uočene greške i primedbe na sadržaj ovog dokumenta iznesete predmetnom asistentu,
Miloš Radmanović, CIITLAB, Elektronski fakultet Niš,
milos.radmanovic@elfak.ni.ac.yu
2
1. BULOVA ALGEBRA

Definicija Bulove algebre
Bulova algebra je algebarski sistem ) 1 , 0 , , , , ( · + B koji čine skup B , čiji su elementi 0 i 1, binarne operacije + i * i unarna
operacija .

Aksiome Bulove algebre
Za B c b a , , e ¬ važe aksiome:
(A1) B b a e + , B b a e · , B ae
(A2) a b b a · = · , a b b a + = + (komutativnost)
(A3) c a b a c b a · + · = + · ) ( , ) )( ( ) ( c a b a c b a + + = · + (distributivnost)
(A4) a a = ·1 , a a = + 0 (identiteti)
(A5) 0 = · a a , 1 = + a a (komplementi)
(A6) 1 0 =

Teoreme Bulove algebra
Za B c b a , , e ¬ važe teoreme:
(T1) a a a = + , a a a = · (idempotencija)
(T2) a a = (involutivnost)
(T3) 1 1 = + a , 0 0 = · a (ograničenost)
(T4) a b a a = · + , a b a a = + · ) ( (apsorbcija)
(T5) b a b a a + = · + , b a b a a · = + · ) (
(T6) ) ( ) ( c b a c b a + + = + + , ) ( ) ( c b a c b a · · = · · (asocijativnost)
(T7) 1 0 = , 0 1 =
(T8) b a b a · = + , b a b a + = · (Demorganovi zakoni)
n n
x x x x x x · · · = + + +  
2 1 2 1
(opšti slučaj zakona)
n n
x x x x x x + + + = · · ·  
2 1 2 1

3

2. ZADAVANJE I REALIZACIJA PREK. FUNKCIJA

Zadatak 2.1
Prekidačku funkciju zadatu tablicom istinitosti predstaviti preko: polja; kubova; skupovima decimalnih indeksa;
kombinacionim vektorom; brojnim indeksom funkcije; PDNF-a; PPNF-a; kanoničkog polinoma; PKNF-a; Karnaughove mape
i izvršiti njenu realizaciju uz korišćenje: (NE, I, ILI); NI; NILI; ekskluzivno ILI logičkih kola.
0 1 1 1
1 0 1 1
0 1 0 1
0 0 0 1
0 1 1 0
1 0 1 0
1 1 0 0
0 0 0 0
3 2 1
f x x x

0 1 1
0 1 0
1 0 0
polje - 1

1 1 1
1 0 1
0 0 1
1 1 0
0 0 0
polje - 0

0 1
1 0 0
kubovi - 1

0 1
1 1
0 0
kubovi - 0
x
x
x
x

{ } 7 , 5 , 4 , 3 , 0
) 0 (
= f { } 6 , 2 , 1
) 1 (
= f
| |
T
f
k 01100010 =
70 64 4 2 2 0 2 1 2 0 2 0 2 0 2 1 2 1 2 0
7 6 5 4 3 2 1 0
= + + = · + · + · + · + · · · + · + · =
f
N
3
2 1
3
2
1
3
2 1
3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x x x x f
PDNF
+ + =
3
2 1
3
2
1
3
2 1
3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x x x x f
PPNF
© © =
= © © © © © © © = © © = ) 1 ( ) 1 ( ) 1 ( ) 1 )( 1 ( ) , , (
3 2 1 3 2 1 3 2 1
3
2 1
3
2
1
3
2 1
3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
KP

© © © © © © © = © © © © © © © © © =
2 1 3 2 2 3 2 1 3 2 3 1 3 3 2 1 2 1 2 3 1 1 3 3 2 1 2 1
) 1 ( ) 1 ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
3 2 1 3 1 3 2 3 2 1 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x © © © = © © © .
) )( )( )( )( ( ) , , ( 3 2 1 3
2
1
3 2
1 3 2
1 3 2 1 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
PKNF
+ + + + + + + + + + =
3
2 1
3
2
1
3
2 1 3
2 1
3
2
1
3
2 1 x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
NI
· · = + + = .
3
2 1
3
2
1
3
2 1
3
2 1
3
2
1
3
2 1 x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
NILI
+ + + + + + + + = + + = .


x
1
x
3
x
2
f

4
x
1
x
3
x
2
f

5

3. MINIMIZACIJA PREKIDAČKIH FUNKCIJA

Zadatak 3.1
Naći minimalni DNF prekidačke funkcije ) , , , (
4 3 2 1
x x x x f sa više izlaza koristeći Karnaughove mape, ako je funkcija zadata
sa: { } 14 , 13 , 12 , 11 , 9 , 7 , 6 , 3 , 2 , 1 , 0
) 1 (
1
= f , { } 15 , 14 , 13 , 12
) 1 (
2
= f , { } 11 , 10 , 9 , 8
(*)
2
= f .

1 0 1 1 1 1
1 1 0 1 1 1
1 1 1 0 1 1
1 1 0 0 1 1
* 1 1 1 0 1
* 0 0 1 0 1
* 1 1 0 0 1
* 0 0 0 0 1
0 1 1 1 1 0
0 1 0 1 1 0
0 0 1 0 1 0
0 0 0 0 1 0
0 1 1 1 0 0
0 1 0 1 0 0
0 1 1 0 0 0
0 1 0 0 0 0
2 1 4 3 2 1
f f x x x x

1 min 2
3
2 1
4
3 2 3
1
4
2 2 1
min 1
x f
x x x x x x x x x x x x f
=
+ + + + =


Nedostaci: složena detekcija oblasti u Karnaughovim mapama.

Zadatak 3.2
Naći minimalni DNF nepotpuno definisane prekidačke funkcije ) , , , (
4 3 2 1
x x x x f koristeći Quine-McCluskey metodu., ako je
funkcija zadata sa: { } 15 , 12 , 10 , 8 , 7 , 0
) 1 (
= f , { } 13 , 6 , 3 , 2
(*)
= f .


- funkciji f se pridružuju najmanja i najveća kompatiblina funkcija g i h,
} 15 , 12 , 10 , 8 , 7 , 0 {
) 1 ( ) 1 (
= = f g , } 15 , 13 , 12 , 10 , 8 , 7 , 6 , 3 , 2 , 0 {
(*) ) 1 ( ) 1 (
= = f f h ,
- proste implikante funkcije h određujemo iz sledećih tabela,

v
v
v
v
v
v
v
v
v
v
1 1 1 1 15
1 0 1 1 13
1 1 1 0 7
0 0 1 1 12
0 1 0 1 10
0 1 1 0 6
1 1 0 0 3
0 0 0 1 8
0 1 0 0 2
0 0 0 0 0

d x
c x
b x
x
x
a x
x
x
x
x
x
x
1 1 1 15 13,
1 1 1 15 , 7
0 1 1 13 12,
1 1 0 7 6,
1 1 0 7 3,
0 0 1 12 8,
0 0 1 10 8,
0 1 0 10 2,
0 1 0 6 2,
1 0 0 3 2,
0 0 0 8 0,
0 0 0 2 , 0
v
v
v
v
v
v
v
v

f x x
e
1 0 7 , 6 , 3 , 2
0 x 0 x 10 , 8 , 2 , 0


Skup prostih implikanata funkcije h je: 00 1x a = , x b 0 1 1 = , 11 1 x c = , 1 1 1 x d = , 0 0 x x e = , x x f 1 0 = ;
1 1 1 1 1
0 0 1 1 1
* 1 0 1 1
1 0 0 1 1
0 1 1 0 1
1 0 1 0 1
0 1 0 0 1
1 0 0 0 1
1 1 1 1 0
* 0 1 1 0
0 1 0 1 0
0 0 0 1 0
* 1 1 0 0
* 0 1 0 0
0 1 0 0 0
1 0 0 0 0
1 4 3 2 1
f x x x x
6
Tablica pokrivanja funkcije g prostim implikantima za h je:
v v v
v
*
* * *
*
* *
*
* *
15 12 10 8 7 0
f
e
d
c
b
a

v v v
v
v
*
*
* *
*
*
15 12 7
f
d
c
b
a

U prvoj tablici pokrivanja jedini bitni implikant je implikant e jer on jedini pokriva 0 i 10. U drugoj tablici a i b jedini
pokrivaju 12, za bitni implikant uzimamo b , c pokriva istovremeno i 7 i 15.
} , , { min
) 1 (
e c b f = , 4 2
4 3 2
3
2 1 min
x x x x x x x x f + + = .

Zadatak 3.3
Naći minimalni DNF nepotpuno definisane prekidačke funkcije ) , , , (
4 3 2 1
x x x x f zadate sa: { } 13 10, , 9 , 8 , 6 , 5 , 4
) 1 (
= f i
{ } 15 , 7 , 0
(*)
= f , koristeći Esspreso metodu sa dve iteracije.

Esspreso metoda ne generiše sve proste implikante kao Quine-McCluskey metoda već određuje podskup prostih implikanata
koji pokrivaju .
) 1 (
f
Koraci u Esspreso metodi:
(1) Proizvoljno pokrivanje bitnim implikantima (oblastima).
(2) Redukcija – skraćenje bitnih implikanta (oblasti) na najmanju moguću meru tako da .
) 1 (
f i dalje bude pokriven.
(3) Razvijanje - razvijanje implikanata na maksimalnu veličinu (implikanti pokriveni razvijanjem jednog implikanta se ne
uzimaju više u razmatranje). Kvalitet rezultata zavisi od redosleda razvijanja implikanta. Redosled razvijanja se određuje
heuristički.
(4) Neredundantno pokrivanje - smanjenje broja bitnih implikanata na najmanju moguću meru (eliminisanje redundantnih
oblasti).
(5) Ponavljanje koraka (1), (2), (3), (4) uz praćenje cene pokrivanja bitnim implikantima (broj oblasti), iteracija sa najmanjom
cenom daje minimalni DNF (veći broj iteracija daje bolje rešenje, ova metoda ne daje uvek najminimalniji DNF funkcije).

* 1 1 1 1
0 0 1 1 1
1 1 0 1 1
0 0 0 1 1
0 1 1 0 1
1 0 1 0 1
1 1 0 0 1
1 0 0 0 1
* 1 1 1 0
1 0 1 1 0
1 1 0 1 0
1 0 0 1 0
0 1 1 0 0
0 0 1 0 0
0 1 0 0 0
* 0 0 0 0
4 3 2 1
f x x x x

2
1 4 2
1 4
3
1 min
min
) 1 (
} 1 0 , 0 0 1 , 1 0 1 {
x x x x x x x x f
x x x x f
+ + =
=

00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
Proizvoljno
pokrivanje
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
Redukcija
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
01
11
10
x
3
x
4
cena=3
Razvijanje
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
01
11
10
x
3
x
4
Neredundantno pokrivanje
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
Proizvoljno
pokrivanje
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
Redukcija
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
01
11
10
x
3
x
4
cena=4
Razvijanje
00 01 11 10
00
x
1
x
2
1
*
1
*
1
1
1 *
1 1
01
11
10
x
3
x
4
Neredundantno pokrivanje
I iteracija:
II iteracija:
7
4. FUNKCIONALNI RAZVOJI PREK. FUNKCIJA

Definicija Kroneckerovog proizvoda
Neka su A i B pravougaone matrice dimenzija m*n i p*q respektivno.
n m ij
a A
*
] [ = ,
q p ij
b B
*
] [ = , matrica:
nq mp
mn m m
n
n
B a B a B a
B a B a B a
B a B a B a
B A C
*
2 1
2 22 21
1 12 11
(
(
(
(
¸
(

¸

= © =
 

je Kroneckerov proizvod matrica A i B.

Primer Kroneckerovog proizvoda
(
(
(
(
¸
(

¸

÷ ÷
÷
=
(
¸
(

¸

÷
©
(
¸
(

¸

1 1 1 1
1 1 1 1
0 0 1 1
0 0 1 1
1 1
1 1
1 1
0 1


Osobine Kroneckerovog proizvoda
(1)
1 1 1
) (
÷ ÷ ÷
© = © B A B A
(2) ) ( ) ( C B A C B A © © = © ©

Shannonov razvoj
) 1 ( ) 0 ( ) , , , (
2 1
= + = =
i i i
i
n
x f x x f x x x x f  ,
f
n
i
i
i
n
i
n
k x x x x x f )
1 0
0 1
( ]) [ ( ) , , , (
1 1
2 1 (
¸
(

¸

© · © =
= =
 , gde je
(
¸
(

¸

©
=
1 0
0 1

1
n
i
trivijalna (Shannonova) transformaciona matrica.

Razvoj Reeda Millera pozitivne polarnosti (pozitivan Davio razvoj ili kanonički polinom)
f
n
i
i
n
i
n
k x x x x f )
1 1
0 1
( ]) 1 [ ( ) , , , (
1 1
2 1 (
¸
(

¸

© · © =
= =
 , gde je
(
¸
(

¸

1 1
0 1
pozitivna Reed Millerova transformaciona matrica.
Razvoj Reeda Millera negativne polarnosti (negativan Davio razvoj)
f
n
i
i
n
i
n
k x x x x f )
1 1
1 0
( ]) 1 [ ( ) , , , (
1 1
2 1 (
¸
(

¸

© · © =
= =
 , gde je
(
¸
(

¸

1 1
1 0
negativna Reed Millerova transformaciona matrica.

Razvoj Reeda Millera fiksne polarnosti
Kod ovog razvoja dozvoljeno je da se jedna promenljiva javlja samo sa ili samo bez komplementa.
f
n
i
h
i
n
i
n
k x x x x f
i
) A ( ]) 1 [ ( ) , , , (
i
h
i
1 1
2 1
= =
© · © =  ,
gde je
¹
´
¦
=
=
=
1 ,
0 ,
i
i
i i h
i
h x
h x
x
i
,
¦
¦
¹
¦
¦
´
¦
=
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

=
1 ,
1 1
1 0
0 ,
1 1
0 1
i
i
h
i
h
h
A
i
i ] h [
n 2 1
 h h H = je vektor polarnosti.

Aritmetički (algebarski) razvoj
U polju binarnih brojeva važi da je
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

÷
1 1
0 1
1 1
0 1
1
, u polju celih brojeva važi da je:
(
¸
(

¸

÷
=
(
¸
(

¸

÷
1 1
0 1
1 1
0 1
1

f
n
i
i
n
i
n
k x x x x f )
1 1
0 1
( ]) 1 [ ( ) , , , (
1 1
2 1 (
¸
(

¸

÷
© · © =
= =
 , gde je
(
¸
(

¸

÷ 1 1
0 1
aritmetička (algebarska) transformaciona matrica.

Walshov razvoj
f
n
i
i
n
i
n
n
k x x x x f )
1 1
1 1
( ]) 2 1 1 [ (
2
1
) , , , (
1 1
2 1 (
¸
(

¸

÷
© · ÷ © =
= =
 , gde je
(
¸
(

¸

÷1 1
1 1
Walshova transformaciona matrica.
Ako izvršimo kodiranje vektora istinitosti sa
)
`
¹
¹
´
¦
÷
÷
)
`
¹
¹
´
¦
1
1
1
0
, dobijamo kodirani Walshov razvoj.
8
Zadatak 4.1
Funkciju zadatu sa
T
f
k ] 11100011 [ = predstaviti u obliku Reed Millerovog razvoja pozitivne polarnosti (kanoničkog
polinoma).
| | = ·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

· © © = ·
(
¸
(

¸

© · © =
+ =
f f
i
i
i
k x x x k x x x x f )
1 1
0 1
1 1
0 1
1 1
0 1
( ) ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([ )
1 1
0 1
( ) 1 ( ) , , (
3 2 1
3
1
3
1 )
3 2 1

· = ·
(
¸
(

¸

©
(
(
(
(
¸
(

¸

· © = ] 1 [ )
1 1
0 1
1 1 1 1
0 1 0 1
0 0 1 1
0 0 0 1
( ]) 1 [ ] 1 ([
3 2 1 2 1 3 1 1 3 2 2 3 3 2 1 1 2
x x x x x x x x x x x x k x x x x x
f

3 2 1 2 1 1 3 2 3 2 1 2 1 3 1 1 3 2 2 3
1
1
1
0
1
1
0
0
1
] 1 [
1
1
0
0
0
1
1
1
1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 0 1 0 1 0 1
0 0 1 1 0 0 1 1
0 0 0 1 0 0 0 1
0 0 0 0 1 1 1 1
0 0 0 0 0 1 0 1
0 0 0 0 0 0 1 1
0 0 0 0 0 0 0 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x © © © © =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

·
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

·

Zadatak 4.2
Funkciju zadatu sa
T
f
k ] 01001110 [ = predstaviti u obliku Reed Milerovog razvoja ako je ] 001 [ = H i kanoničkog polinoma.
· © = ·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

· © © = ]) 1 [ ] 1 ([ )
1 1
1 0
1 1
0 1
1 1
0 1
( ) ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([ ) , , ( 3
2 1 1 2
3
2 1 3 2 1
x x x x x k x x x x x x f
f

=
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

·
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· = ·
(
¸
(

¸

©
(
(
(
(
¸
(

¸

·
0
1
1
1
0
0
1
0
1 1 1 1 1 1 1 1
1 0 1 0 1 0 1 0
0 0 1 1 0 0 1 1
0 0 1 0 0 0 1 0
0 0 0 0 1 1 1 1
0 0 0 0 1 0 1 0
0 0 0 0 0 0 1 1
0 0 0 0 0 0 1 0
] 1 [ )
1 1
1 0
1 1 1 1
0 1 0 1
0 0 1 1
0 0 0 1
( 3
2 1 2 1
3
1 1
3
2 2
3 x x x x x x x x x x x x k
f

3
1
3
2 2
3 3
2 1 2 1
3
1 1
3
2 2
3 1
0
0
1
0
1
1
1
1
] 1 [ x x x x x x x x x x x x x x x x x x © © © © =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· = ÷ RM razvoj za ] 001 [ = H
) , , (
3 2 1
x x x f = © © © © © © © = © © © © = ) 1 ( ) 1 ( 1 1 1
3 1 3 2 2 3
3
1
3
2 2
3 x x x x x x x x x x x x
3 2 3 1 3 1 3 1 1 3 2 2 3
1 1 x x x x x x x x x x x x x © © © = © © © © © © = ÷kanonički polinom
9

5. SPEKTRI PREKIDAČKIH FUNKCIJA

Spektar (spektralni koeficijenti) prekidačke funkcije se dobija množenjem vektora istinitosti sa transformacionom matricom.
f
n
i
k )
1 0
0 1
(
1
·
(
¸
(

¸

©
=
(Shanonov spektar),

f
n
i
k )
1 1
0 1
(
1
·
(
¸
(

¸

©
=
(pozitivan RM spektar),
f
n
i
k ·
(
¸
(

¸

©
=
)
1 1
1 0
(
1
(negativan RM spektar),
f
n
i
k ) A (
i
h
i
1
· ©
=
,
¦
¦
¹
¦
¦
´
¦
=
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

=
1 ,
1 1
1 0
0 ,
1 1
0 1
i
i
h
i
h
h
A
i
(RM spektar za ] h [
n 2 1
 h h H = ),
f
n
i
k )
1 1
0 1
(
1
·
(
¸
(

¸

÷
©
=
(aritmetički (algebarski) spektar),
(
¸
(

¸

÷
© =
=
1 1
1 1
) (
1
n
i
n W (Walshova transformaciona matrica n-tog reda),
n
2
1
(koeficijent normalizacije Walshovog razvoja)
f
n
n
k n W S · = ) (
2
1
(nekodirani Walshov spektar),
f
n
n
k n W R · = ) (
2
1
,
)
`
¹
¹
´
¦
÷
÷
)
`
¹
¹
´
¦
=
1
1
1
0
f
k (kodirani Walshov spektar),
Ako se koeficijenti u aritmetičkom i Walshom razvoju računaju po mod 2 i izvrši zamena + sa © , dobija se kanonički
polinom (RM razvoj pozitivne polarnosti).

Zadatak 5.1
Za prekidačku funkciju zadatu sa
T
f
k ] 11100011 [ = odrediti:
a) Nekodirani i kodirani Walshov spektar,
b) Nekodirani Walshov razvoj (polinom);
c) Polinomnu formu pomoću Walshovog polinoma.
a)
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
=
(
¸
(

¸

÷
©
(
(
(
(
¸
(

¸

÷ ÷
÷ ÷
÷ ÷
=
(
¸
(

¸

÷
©
(
¸
(

¸

÷
©
(
¸
(

¸

÷
=
(
¸
(

¸

÷
© =
=
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1
1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
) 3 (
3
1 i
W
,
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
=
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
1
3
1
1
1
1
1
5
8
1
1
1
0
0
0
1
1
1
) 3 (
8
1
3
W S ,
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
÷
÷
=
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
÷
÷
=
2
6
2
2
2
2
2
2
8
1
1
1
1
1
1
1
1
1
) 3 (
8
1
3
W R .


10
b) | | = · ÷ © ÷ © ÷ = ·
(
¸
(

¸

÷
© · ÷ © =
+ =
3 3 2 1
3
1
3
1 )
3 2 1
) ] 2 1 1 [ ] 2 1 1 [ ] 2 1 1 ([ )
1 1
1 1
( ) 2 1 1 (
8
1
) , , ( S x x x k x x x x f
f
i
i
i

= · ÷ © ÷ ÷ ÷ ÷ =
3 3 2 1 1 2
]) 2 1 1 [ ] ) 2 1 )( 2 1 ( 2 1 2 1 1 ([ S x x x x x
· ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ = )] 2 1 )( 2 1 )( 2 1 ( ) 2 1 )( 2 1 ( ) 2 1 )( 2 1 ( 2 1 ) 2 1 )( 2 1 ( 2 1 2 1 1 [
8
1
3 2 1 2 1 3 1 1 3 2 2 3
x x x x x x x x x x x x
3 2 1 2 1 3 2 1 3 2 1 2 1 3 2 1
1 ) 8 8 8 8 8 (
8
1
1
3
1
1
1
1
1
5
x x x x x x x x x x x x x x x x + + ÷ ÷ = + + ÷ ÷ =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
·


c)
3 2 1 2 1 3 2 1 3 2 1 2 1 3 2 1 3 2 1
1 1 ) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f © © © © = + + ÷ ÷ =

Zadatak 5.2
Za prekidačku funkciju zadatu sa
T
f
k ] 00111011 [ = odrediti:
a) Algebarski spektar,
b) Algebarski razvoj (polinom);
c) Polinomnu formu pomoću algebarskog polinoma.

a)
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷
÷ ÷
÷
÷ ÷
÷
÷
=
(
¸
(

¸

÷
©
(
(
(
(
¸
(

¸

÷ ÷
÷
÷
=
(
¸
(

¸

÷
© =
=
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 0 1 0 1
0 0 1 1 0 0 1 1
0 0 0 1 0 0 0 1
0 0 0 0 1 1 1 1
0 0 0 0 0 1 0 1
0 0 0 0 0 0 1 1
0 0 0 0 0 0 0 1
1 1
0 1
1 1 1 1
0 1 0 1
0 0 1 1
0 0 0 1
1 1
0 1
) 3 (
3
1 i
A ,
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
=
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· = ·
1
1
1
1
0
1
0
0
1
1
0
1
1
1
0
0
) 3 ( ) 3 ( A k A
f
.
b) | | = · · © © = ·
(
¸
(

¸

÷
© · © =
+ =
f
i
i
i
k A x x x F x x x x f ) 3 ( ) ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([ )
1 1
0 1
( ) 1 ( ) , , (
3 2 1
3
1
3
1 )
3 2 1

| | | | | | =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
· = · · © =
1
1
1
1
0
1
0
0
1 ) 3 ( ) 1 1 (
3 2 1 2 1 3 1 1 3 2 2 3 3 2 1 1 2
x x x x x x x x x x x x k A x x x x x
f

3 2 1 2 1 3 1 1 2
x x x x x x x x x + ÷ ÷ + = .
c)
3 2 1 2 1 3 1 1 2 3 2 1 2 1 3 1 1 2 3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f © © © © = + ÷ ÷ + =
11
Zadatak 5.3
Za prekidačku funkciju zadatu sa
T
f
S ] 1 1 1 1 1 3 1 5 [
8
1
÷ ÷ ÷ ÷ ÷ = odrediti
f
k .
) (
2
1
) (
1
n W n W
n
=
÷

f
n
f
k n W S · = ) (
2
1

f
n
f
k n W S I · = · ) (
2
1

f
n
f n
k n W S W n W · =
÷
) (
2
1
) (
1

f
n
f
n
k S n W
2
1
) (
2
1
=
f f
S n W k · = ) ( (inverzna Walshova transformacija)
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
÷
÷
·
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷
=
1
1
0
1
1
1
0
0
1
1
1
1
1
3
1
5
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
8
1
f
k .





12

6. BRZI ALGORITAM ZA RAČUNANJE SPEKTRA
PREKIDAČKE FUNKCIJE
.
Brzi algoritam
3 2 1
3
1
1 1
1 1
M M M
i
· · =
(
¸
(

¸

÷
©
=

(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

=
=
1 0
0 1
1 0
0 1
1 1
1 1
1
M ,
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

÷
©
(
¸
(

¸

=
1 0
0 1
1 1
1 1
1 0
0 1
2
M ,
(
¸
(

¸

÷
©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

=
1 1
1 1
0 1
1 0
1 0
0 1
3
M ,
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
÷
=
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1
M ,
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
÷
÷
=
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
2
M ,
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
÷
=
÷
=
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
3
M ,

) ( ) (
1 1
1 1
3 2 1 3 2 1
3
1
F M M M F M M M F
i
· · · = · · · = ·
(
¸
(

¸

÷
©
=

Grafičko predstavljanje operacija:

(
¸
(

¸

÷1 1
1 1

(
¸
(

¸

5 6
7 2

Efikasnost brzog algoritma
Broj operacija kod standardnog množenja F
i
·
(
¸
(

¸

÷
©
=
1 1
1 1
3
1
:
1)n - (n n n n x
56 8 7 64 8 8 8 x 8
*
2
= · = ·
+ broj broj matrica

(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

·
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

÷
 
 
 
 
  
1 1
1 1


Broj operacija primenom brzog algoritma:
n 3 n 6 n n x
24 1 8 1 8 1 8 48 2 8 2 8 2 8 8 x 8
*
· ·
= · + · + · = · + · + ·
+ broj broj matrica

- za veće n, veća je brzina

13
Leptiri transformacionih matrica
(
¸
(

¸

1 0
0 1
(
¸
(

¸

1 1
0 1
(
¸
(

¸

1 1
1 0
(
¸
(

¸

÷ 1 1
0 1
(
¸
(

¸

÷1 1
1 1
2 1
f f ©
2 1
f f ©


Zadatak 6.1
Za prekidačku funkciju zadatu sa
T
f
k ] 11101010 [ = , koristeći brzi algoritam, odrediti:
a) razvoj Reeda Mullera negativne polarnosti ( ] 111 [ = H ),
b) razvoj Reeda Mullera za ] 001 [ = H ,
c) razvoj Reeda Mullera za ] 110 [ = H ,
i izvršiti njenu realizaciju uz korišćenje NE, I i ekskluzivno ILI logičkih kola. Za svaku realizaciju odrediti potreban broj
logičkih kola i uočiti najoptimalnije rešenje.

a) = ·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

· © © =
f
k x x x f )
1 1
1 0
1 1
1 0
1 1
1 0
( ) ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([ 3 2 1

0 1 0 1 0 1 1 1
1 0 1 0 1 0 0 1
1 1 0 0 0 0 1 0
0 0 1 0 1 1 1 0

3 2 1 2 1 3 3 2 1 2 1 3 1 1 3 2 2 3
1
1
0
0
0
0
1
0
] 1 [ x x x x x x x x x x x x x x x x x x © © =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· =
14


Potreban broj logičkih kola je 6.

b) = ·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

· © © =
f
k x x x f )
1 1
1 0
1 1
0 1
1 1
0 1
( ) ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([ 3
2 1

0 1 0 1 0 1 1 1
1 0 1 0 1 0 0 1
1 1 1 1 1 1 0 1
0 0 1 0 1 1 0 1

3
2 1 2 1
3
1 1
3
2 2
3
2 1 2 1
3
1 1
3
2 2
3 1
1
1
1
1
1
1
0
1
] 1 [ x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x © © © © © © =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· =

Potreban broj logičkih kola je 6.

c) = ·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

· © © =
f
k x x x f )
1 1
0 1
1 1
1 0
1 1
1 0
( ) ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([
3
2 1
15
0 1 0 1 0 1 1 1
1 0 0 0 0 0 1 1
0 0 1 1 1 0 1 1
1 1 1 1 1 1 0 1

3
2 1
3 3
2 1 2 1
3
1 1
3
2 2
3
1
1
0
0
0
0
0
1
1
] 1 [ x x x x x x x x x x x x x x x x © © =
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

· =

Potreban broj logičkih kola je 4.
Najoptimalnije od realizovanih rešenja je razvoj Reeda Mullera za ] 110 [ = H .

Zadatak 6.2
Za prekidačku funkciju zadatu sa 3
2
3
1
4
2
4
1
4
4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x x x x x f © © © © = odrediti
f
k koristeći brzi algoritam.

= · © © © = © © © © =
RM
S x x x x x x x x x x x x x x x x x f ]) 1 [ ] 1 [ ] 1 [ ] 1 ([ ) , , , ( 4 3
2 1
3
2
3
1
4
2
4
1
4
4 3 2 1

RM
S x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x · = ] 1 [ 4 3
2 1
3
2 1
4
2 1 2 1
4 3
1
3
1
4
1 1
4 3
2
3
2
4
2 2
4 3 3 4
T
RM
S ] 1000000 0100011001 [ = , ] 0011 [ = H ,
F S
RM
·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

= )
1 1
1 0
1 1
1 0
1 1
0 1
1 1
0 1
(
RM
S F ·
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

=
÷1
)
1 1
1 0
1 1
1 0
1 1
0 1
1 1
0 1
( ,
1 1 1
) (
÷ ÷ ÷
© = © B A B A
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

÷
1 1
0 1
1 1
0 1
1
, ÷ inverzni pozitivan RM leptir je isti kao pozitivan RM leptir
2 1
f f ©
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

÷
0 1
1 1
1 1
1 0
1

16
0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0
0 0 0 0 1 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 1
0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 1 1 0 1 0 1
0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 1
0 1 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1

T
f
k ] 001010 1010110011 [ =
17

7. BINARNI DIJAGRAM ODLUČIVANJA
.
Dijagram odlučivanja (DD – Decision Diagrams)
DD je usmereni graf koji ima jedan polazni čvor (koren), međučvorove (neterminalne) i krajnje (terminalne ili konstantne)
čvorove.
Parametri DDa:
- dubina - broj nivoa ili promenljivih,
- širina - broj čvorova po nivou,
- dužina - ukupan broj čvorova.

Binarno stablo odlučivanja (BDT – Binary Decision Tree)
BDT se dobija grafičkim predstavljanjem Shanonovog razvoja prekidačke funkcije. Kod BDTa konstantni čvorovi
predstavljaju vektor istinitosti.

Primer
Za funkciju zadatu sa
T
1] 1 0 1 0 0 0 1 [ =
f
k , BDT je:
1
x
2
x
1 x
2 x
2
x 2 x
3 x
3
x
3 x 3
x
3
x 3 x 3
x
3 x
1
x
2
x
3
x
·


Redukovani binarni dijagram odlučivanja (ROBDD – Reduced Ordered BDD)
ROBDD se dobija uprošćavanjem BDTa primenom BDD redukcionih pravila:

- brisanje Shannonovog čvora - brisanje izomorfnog stabla
0 1
a
b
p
2
p
1
·
b
p
2
p
1

·




Zadatak 7.1
Za prekidačku funkciju zadatu sa 4
3 2 1
3 2
1
3 1
4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x x x x x f + + = odrediti ROBDD:
a) koristeći BDD redukciona pravila,
b) koristeći Shannonov razvoj.

a) = + + + + + = + + = 4
3 2 1 4
4 3 2
1 4
4 3
2
2 1 4
3 2 1
3 2
1
3 1 ) ( ) ( ) ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
4
3 2 1 4
3 2
1
4 3 2
1 4
3
2
2 4 3
2
1
4
3 2 1 4 3 2 1 x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x + + + + + + =
18
0 1 1 1 0
0 0 1 1 0
1 1 0 1 0
1 0 0 1 0
0 1 1 0 0
0 0 1 0 0
1 1 0 0 0
1 0 0 0 0
4 3 2 1
f x x x x

0 1 1 1 1
1 0 1 1 1
0 1 0 1 1
0 0 0 1 1
0 1 1 0 1
0 0 1 0 1
1 1 0 0 1
1 0 0 0 1

1 1 0 0 1 1 0 0
0
0
0 0
0
0
0
1
1 1
1
1 1 1
1 1 0 0 0 0 1 0
0 1
0
0 0
0 0 0 0
1 1
1 1 1 1
1
x
2
x
4
x
3
x
BDT

1
x
2
x
4
x
3
x

1
x
2
x
4
x
3
x




19
b) = + + = ] [ ] [ 4
3 2
3 2
1
3 1 x x x x x x x x f
= + + + = ] [ ] [ ] 0 [ ] 1 [ 4
2 3 1
2 3
1 3
1 3 1 x x x x x x x x x x x
= + + + + + = ] [ ] 0 [ ] 0 [ ] 1 [ ] 0 [ ] 1 [ 4
3 2 1
3
2 1 3
2
1
3 2
1 3
1 3 1 x x x x x x x x x x x x x x x x x
] 0 [ ] 1 [ ] 0 [ ] 0 [ ] 1 [ ] 0 [ ] 1 [
4 3 2 1
4
3 2 1
3
2 1 3
2
1
3 2
1 3
1 3 1 x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x + + + + + + =
1
x
2
x
4
x
3
x


Zadatak 7.2
Za funkciju zadatu BDDom na slici odrediti DNF direktnim čitanjem dijagrama.

1
x
2
x
4
x
3
x


4
3 2 1
3 2
1
3 1
4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x x x x x f + + =


20

8. FUNKCIONALNI DIJAGRAM ODLUČIVANJA
.
Funkcionalno stablo odlučivanja (FDT – Functional DT)
FDT se dobija grafičkim predstavljanjem RM razvoja pozitivne polarnosti. Kod FDTa konstantni čvorovi predstavljaju RM
spektar pozitivne polarnosti.

Primer
Za prekidačku funkciju zadatu sa 1] 1 0 1 0 0 0 1 [ =
RM
S , FDT je:
1
x
2
x
2
x
3
x
3
x
3
x 3
x
1
x
2
x
3
x
·


Redukovani funkcionalni dijagram odlučivanja (ROFDD)
ROFDD se dobija uprošćavanjem FDTa primenom ZBDD redukcionih pravila.

- potiskivanje nule - brisanje izomorfnog stabla
·

·


Zadatak 8.1
Za prekidačku funkciju zadatu sa
T
] 110000 0100110001 [ =
RM
S odrediti ROFDD.
1
x
2
x
4
x
3
x


21
1
x
2
x
4
x
3
x

1
x
2
x
4
x
3
x


Zadatak 8.2
Za funkciju zadatu FDDom na slici odrediti RM razvoj pozitivne polarnosti direktnim čitanjem dijagrama.

1
x
2
x
4
x
3
x


4 3 2 1 4 3 1 4 3 4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x x x x x f © © =
22
9. WALSHOV DIJAGRAM ODLUČIVANJA
.
Walshovo stablo odlučivanja (WDT)
WDT se dobija grafičkim predstavljanjem Walshovog razvoja. Kod WDTa konstantni čvorovi predstavljaju Walshov spektar.

Primer
Za prekidačku funkciju ] 4440 [ =
f
S , WDT je:
1
2 1 x ÷
2
2 1 x ÷
2
2 1 x ÷


Redukovani Walshov dijagram odlučivanja (ROWDD)
ROWDD se dobija uprošćavanjem WDTa primenom generalisanih BDD redukcionih pravila:

- brisanje Walshovog čvora - brisanje izomorfnog stabla
·

·


Zadatak 9.1
Za prekidačku funkciju zadatu sa
T
f
k ] 001010 1010110011 [ = odrediti ROWDD.

0 1 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1
1 1 1 1 0 0 0 2 0 0 0 2 1 1 1 1
0 2 2 0 0 2 2 4 0 2 2 0 0 2 2 4 ÷ ÷
0 0 2 2 0 2 0 2 0 2 0 2 0 0 2 2
0 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 4 8 ÷



23




Zadatak 9.2
Za funkciju zadatu WDDom na slici odrediti Walshov razvoj direktnim čitanjem dijagrama.


1
2 1 x ÷
2
2 2 x ÷
2
2 1 x ÷

2 1 1 2 2 1
2 2 3 )) 2 1 ( 1 4 ) 2 2 ( 4 (
4
1
) , ( x x x x x x f ÷ ÷ = ÷ · · + ÷ =



24

10. DEKOMPOZICIJA PREKIDAČKIH FUNKCIJA
.
Zadatak 10.1
Ispitati da li je moguća dekompozicija za prekidačku funkciju zadatu sa { } 31 , 30 , 28 , 21 , 17 , 15 , 6 , 5 , 4 , 2 , 1 , 0 ) , , , , (
5 4 3 2 1
= x x x x x f
koristeći matricu particije. Ako je dekompozicija moguća, izvršiti realizaciju funkcije f preko dekomponovanih funkcija
pomoću I, ILI i NE logičkih kola.
1 1 1 1 1 0
0 0 1 1 1 0
0 1 0 1 1 0
0 0 0 1 1 0
0 1 1 0 1 0
0 0 1 0 1 0
0 1 0 0 1 0
0 0 0 0 1 0
0 1 1 1 0 0
1 0 1 1 0 0
1 1 0 1 0 0
1 0 0 1 0 0
0 1 1 0 0 0
1 0 1 0 0 0
1 1 0 0 0 0
1 0 0 0 0 0
5 4 3 2 1
f x x x x x

1 1 1 1 1 1
1 0 1 1 1 1
0 1 0 1 1 1
1 0 0 1 1 1
0 1 1 0 1 1
0 0 1 0 1 1
0 1 0 0 1 1
0 0 0 0 1 1
0 1 1 1 0 1
0 0 1 1 0 1
1 1 0 1 0 1
0 0 0 1 0 1
0 1 1 0 0 1
0 0 1 0 0 1
1 1 0 0 0 1
0 0 0 0 0 1
5 4 3 2 1
f x x x x x

) 1 (
) 2 ( ) 3 ( ) 1 ( ) 2 (
) 3 (
) 1 ( ) 2 ( ) 1 ( ) 3 (
) 1 ( ) 2 ( ) 1 ( ) 3 (
) 2 ( ) 3 (
) 1 ( ) 1 ( ) 2 ( ) 1 ( ) 2 ( ) 2 ( ) 2 (
) 1 (
h
h
0
h

25

5
4
1
5
4
1
5
4 1 5 4 1 x x x x x x x x x x x x h + + + =
3 2 3
2 3 2 x x h x x h x x h g + + =


) , , (
5 4 1
x x x h
1
x
4
x
5
x
f
h
g
2
x
3
x


Zadatak 10.2
Ispitati da li je moguća dekompozicija po promenljivama
2
x i
4
x za prekidačku funkciju zadatu sa
T
F ] 011111 1001001101 [ = koristeći permutacionu matricu. Ako je dekompozicija moguća, naći DNF funkcije f preko
dekomponovanih funkcija.

Za ispitivanje dekompozicije po promenljivama
2
x i
4
x , one moraju da budu na prve dve pozicije u funkciji. To se dobija
permutacijom promenljivih
1
x i
4
x .
) , , , ( ) , , , ( '
4 3 2 1 1 3 2 4 `
x x x x f x x x x f =
F P F · =
14
'
(
¸
(

¸

=
22 21
12 11
b b
b b
B , 0 =
ij
b
¹
´
¦
=
=
= ·
jq ik
jq ik
jq ik
b b
b b
b b
za , 0
za , 1

(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

©
(
¸
(

¸

= © © © =
22 12
21 11
22 21
12 11
14
1 0
0 1
1 0
0 1
b b
b b
b b
b b
B I I B P
T

(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

©
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
1 0 0 0
0 0 1 0
1 0 0 0
0 0 1 0
1 0 0 0
0 0 1 0
1 0 0 0
0 0 1 0
0 1 0 0
0 0 0 1
0 1 0 0
0 0 0 1
0 1 0 0
0 0 0 1
0 1 0 0
0 0 0 1
22 12
21 11
22 21
22 21
22 21
22 21
12 11
12 11
12 11
12 11
14
b b
b b
b b
b b
b b
b b
b b
b b
b b
b b
P
26

| |
T
F 1 1 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 1 ' =
Dobijeni vektor se deli na podvektore:
T
F ] 1000 [
1
= , | |
T
F 0111
0
=
¬ dekomozicija ' f po
2
x i
4
x je moguća.
¬ dekomozicija f po
2
x i
4
x je moguća.

| |
T
F 1 1 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 1 ' =
T
H ] 0 0 0 1 [ =
| |
T
F F G 0 0 0 1 1 1 1 0 ] [
1 0
= =
= ) , , , ( '
1 3 2 4
x x x x f ) , ), , ( ( ) , , , (
1 3 2 4 4 3 2 1
x x x x h g x x x x f =
4 2
2 4
) , ( x x x x h = ,
1 ` 3
1 ` 3
1 `
3 1 `
3
1 3
) , , ( x x h x x h x x h x x h x x h g + + + = .

27
11. KLASIFIKACIJA PREKIDAČKIH FUNKCIJA
.
NPN klasifikacija
Funkcije pripadaju istoj NPN klasi ako primenom dozvoljenih operacija (N – negacija ulaza, P – permutacija ulaza, N –
negacija izlaza) jedna funkcija može da se svede na drugu.

SD klsaifikacija
Funkcije ) ,..., , (
2 1 1 n
x x x f i ) ,..., , (
2 1 2 n
x x x f pripadaju istoj SD klasi, ako funkcije:
) ,..., , ( ) ,..., , ( ) , ,..., , ( 2 1
1
1
2 1 1 1 1 2 1 1
n n
n n n n
SD
x x x f x x x x f x x x x x f +
+ +
+ = i
) ,..., , ( ) ,..., , ( ) , ,..., , ( 2 1
2
1
2 1 2 1 1 2 1 2
n n
n n n n
SD
x x x f x x x x f x x x x x f +
+ +
+ = pripadaju istoj NPN klasi

Zadatak 11.2
Ispitati da li funkcije
3 2 1 3 2 1 1
) , , ( x x x x x x f = i
3 2 1 3 2 1 2
) , , ( x x x x x x f + = pripadaju istoj SD klasi i ako pripadaju odrediti
prototip te klase. Izvršiti realizaciju funkcija
1
f i
2
f preko prototipa, kao i realizaciju prototipa pomoću I, ILI I NE logičkih
kola.

= + + + = + = ) ( ) ( ) , , , (
3 2 1
4
4 3 2 1
3 2 1 4
3 2 1 4 4 3 2 1 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
SD

= + + + + + + + + + = + + + = 4
3 2
2
1
1 4
3
3
2 1
1 4
3
3
2
2
1 4 3 2 1
4
3
4
2
4
1 4 3 2 1
) )( ( ) ( ) ( ) )( ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
+ + + + + + + + + + = 4
3
2 1 4
3 2 1
4 3
2 1
4
3 2
1 4 3
2
1 4
3 2
1 4 3
2 1
4
3
2
1
4 3 2
1 4 3 2 1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
4
3
4
2
4
1 3 2 1
4
3 2 1
4
3
2
1
4
3 2
1 x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
MIN
+ + + ÷ ÷ ÷ ÷ + + +
= + + + = + + + = ) ( ) ( ) , , , (
3 2 1
4
4 3 2 4 1
3 2 1 4
3 2 1 4 4 3 2 1 2
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x f
SD

= + + + + + + + + = + + + = 4
3 2
2
1
4
3
3
2 1 4 3 2 1
1
4 3
3
2
2
1
4
3 1
4
2 1 4 3 2 4 1
) ( ) ( ) ( ) )( ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
÷ + + + + + + + + + = 4
3 2 1
4
3
2
1
4
3 2 1
4 3
2 1 4 3 2 1 4 3 2
1
4 3 2 1 4
3
2 1 4 3
2
1 4
3 2
1
x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x
3 1 4 1 2 1 4 3 2
x x x x x x x x x
MIN
+ + + ÷ ÷ ÷ ÷

Ako u
SD
f
2
izvršimo zamene
4 1
x x ÷ i 4
4
x x ÷ ¬
SD
f
2
se svodi na
SD
f
1
¬
SD
f
1
i
SD
f
2
pripadaju istoj NPN klasi
¬
1
f i
2
f pripadaju istoj SD klasi
Neka je
SD
f
1
prototip ove klase.
3 2 1 3 2 1 1 3 2 1 1
) 1 , , , ( ) , , ( x x x x x x f x x x f
SD
= =
3 2 1 3 2 1 3 2 1 3 1 2 1 3 2
1
3 2 1 3 2 1 2
) 1 ( ) , , , 1 ( ) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x x x x f x x x f
SD
+ = + + + = + + + = =
1
x
2
x
3
x
1
1
f
2
f
SD
f
1
SD
f
1
1
2
x
3
x
1 x

28

12. OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU MUX-A
.
Zadatak 12.1
Izvršiti sintezu mreže preko MUX 2x1 koja realizuje prekidačku funkciju zadatu sa
4 3
2 3 2 1 3 2
1 2 1 4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x x x x x x x f + + + = , koristeći Shannonov razvoj.
a) ako je redosled razvoja:
4 3 2 1
, , , x x x x ,
b) ako je redosled razvoja:
1 , 4 3 2
, , x x x x .

a)
4 3
2 3 2
0
x x x x x f + =
4 3
2 3 2
2 1
x x x x x x f + + =
4 3
3
00
x x x f + =
0
01
= f
00 4 3
3
10
f x x x f = + =
1
11
= f
1
000
= f
4 001
x f =




b)
4 3
3 1 3
1 0
x x x x x x f + + =
1 1
x f =
1
00
= f
4 01
x f =




Zadatak 12.2
Izvršiti sintezu mreže preko MUX 2x1 koja realizuje prekidačku funkciju zadatu dijagramom na slici koristeći preslikavanje
dijagrama.

f
0 1
1
0 1
M
U
X
2
x
1
0 1
M
U
X
2
x
1
0 1
M
U
X
2
x
1
1
x
3
x
2
x
1 x
1
x
3 x
2 x
2
x
3
x









2
x
0
1
MUX
2x1
2
x
0
1
MUX
2x1
1
x
0
1
MUX
2x1
) , , , (
4 3 2 1
x x x x f
0
f
1
3
x
0
1
MUX
2x1
1
f
0
1
4
x
00
f
10
f
1
x
0
1
MUX
2x1
2
x
0
1
MUX
2x1
) , , , (
4 3 2 1
x x x x f
0
f
3
x
1
4
x
29
Zadatak 12.3
Izvršiti sintezu mreže MUX 4x1 koja realizuje prekidačku funkciju zadatu sa :
4 3
2 3 2 1 3 2
1 2 1 4 3 2 1
) , , , ( x x x x x x x x x x x x x x x f + + + = , koristeći Shannonov razvoj:
a) ako je redosled razvoja:
4 3 2 1
, , , x x x x ,
b) ako je redosled razvoja:
1 , 4 3 2
, , x x x x .
a)
4 3
3
00
x x x f + =
0
01
= f
00 4 3
3
10
f x x x f = + =
1
11
= f
1
0000
= f
1
0001
= f
0
0010
= f
1
0011
= f

b)
1 1
1 00
= + = x x f
4 01
x f =
1 10
x f =
10 1 11
f x f = =










00
01
MUX
4x1
10
11
) , , , (
4 3 2 1
x x x x f
1
x
2
x
0
1
00
01
MUX
4x1
10
11
4
x
3
x
1
1
0
1
00
01
MUX
4x1
10
11
) , , , (
4 3 2 1
x x x x f
3
x
2
x
1
1
x
4
x
30

13. OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU MUX-A
SPEKTRALNOM METODOM
.
Spektralna metoda
korak 1: Odrediti kodirani Walshov spektar
f
R .
korak 2: U zavisnosti od toga kakvi MUX-i su na raspolaganju odrediti spektralne indekse 1, 2, … reda (ako se zahteva
realizacija MUX 1 x 2
k
, odrediti spektralne indekse do k-tog reda).
korak 3: Odrediti promenljive koji se dovode na kontrolne ulaze MUX-a na osnovu spektralnih koeficijenata ulaza MUX-a.
Koeficijent
n
2 ± je sigurno dobar (
n
2 je konstanta 0,
n
2 ÷ je konstanta 1), koeficijent 0 je potencijalno dobar (0 je možda neka
promenljiva sa ili bez komplementa).
korak 4: Odrediti Walshove spektre ulaza na osnovu parcijalnih spektara ulaza MUX-a,
korak 5: Na osnovu Walshovih spektara ulaza MUX-a, inverznom Walshovom transformacijom odrediti prekidačke funkcije
na ulazima MUX-a.

Zadatak 13.1
Izvršiti optimalnu sintezu mreže pomoću MUX-a 4x1 koja realizuje prekidačku funkciju zadatu sa:
=
f
R [8 16 16 -8 8 0 0 -8 0 0 0 0 0 0 0 0 -8 0 0 8 8 0 0 -8 0 0 0 0 0 0 0 0]
T
.
korak 2:
0 1 1 1 1 0
0 0 1 1 1 0
0 1 0 1 1 0
0 0 0 1 1 0
0 1 1 0 1 0
0 0 1 0 1 0
0 1 0 0 1 0
0 0 0 0 1 0
8 1 1 1 0 0
0 0 1 1 0 0
0 1 0 1 0 0
8 0 0 1 0 0
8 1 1 0 0 0
16 0 1 0 0 0
16 1 0 0 0 0
8 0 0 0 0 0
5 4 3 2 1
÷
÷
f
R x x x x x
23
24
25
2
34
35
3
45
4
5
0
. .
r
r
r
r
r
r
r
r
r
r
r
indeksi spek
÷
÷
÷
÷
÷
÷
÷
÷
÷
÷
÷

0 1 1 1 1 1
0 0 1 1 1 1
0 1 0 1 1 1
0 0 0 1 1 1
0 1 1 0 1 1
0 0 1 0 1 1
0 1 0 0 1 1
0 0 0 0 1 1
8 1 1 1 0 1
0 0 1 1 0 1
0 1 0 1 0 1
8 0 0 1 0 1
8 1 1 0 0 1
0 0 1 0 0 1
0 1 0 0 0 1
8 0 0 0 0 1
5 4 3 2 1
÷
÷
f
R x x x x x
12
13
14
15
1
. .
r
r
r
r
r
indeksi spek
÷
÷
÷
÷
÷

korak 3:
Za svaki par promenljivih
j i
x x odredjujemo vektore ] [ ) 2 (
0 ij j i
r r r r W · , gde je ) 2 ( W Walsh-ova matrica reda 2.
0 0 8 8 ÷
0 0 16 0
16 0 16 0
8 8 8 8 ÷
0 16 16 0
16 16 16 16 ÷
4 1
x x
2 1
x x
3 1
x x
0 16 8 8 ÷
16 16 16 0
0 16 32 16 ÷
5 1
x x
0 16 8 8 ÷
+
0 16 32 16 ÷
3 2
x x
0 8 0 8
8 8 8 8
0 0 16 16

4 2
x x
0 16 0 8
16 16 8 8
8 8 24 24 ÷ ÷
5 2
x x
0 16 0 8
+
8 8 24 24 ÷ ÷
4 3
x x
0 16 8 8
16 16 0 16
16 0 16 32 ÷

5 3
x x
0 16 8 8
+
16 0 16 32 ÷
5 4
x x
8 16 16 8 ÷
24 8 8 24 ÷
32 16 16 32 ÷

31
Bira se onaj par promenljivih koji ima najviše dobrih. Pošto ima više parova koji imaju imsti broj dobrih, bira se par koji ima
najviše sigurno dobrih. Očigledno da je najbolje izabrati
5 4
x x .
korak 4:
Određuju se spektri ulaza ] [
3 2 1 0
R R R R na osnovu parcijalnih spektara ulaza
3 2 1 0
R R R R :
) 2 (
2
1
3 2 1 0
2
3 2 1 0
W R R R R R R R R = , gde je na primer
0
R vektor koji čine elementi iz spektra za koje je
00
5 4
= x x

0 0 0 0
0 0 0 0
0 16 16 0
0 16 - 16 - 0
0 0 0 0
0 0 0 0
0 16 16 0
32 16 16 32

4
1
1 1 - 1 - 1
1 - 1 - 1 1
1 1 1 1
1 1 1 1

0 0 0 0
0 0 0 0
8 0 0 8
8 0 0 8
0 0 0 0
0 0 0 0
8 0 0 8
8 16 16 8

4
1
11 10 01 00
3 2 1 0
÷
=
÷ ÷
÷
÷
÷
÷
= R R R R

korak 5:
) (
2
1
) (
1
n W n W
n
=
÷
÷ inverzni Walshov leptir je isti kao Walshov leptir
0 0 0 0 0 0 0 32
32 32 32 32 32 32 32 32
0 0 0 0 32 32 32 32
0 0 0 0 0 0 32 32
0 0 16 16 0 0 16 16 ÷
32 32 32 32 32 32 32 32 ÷ ÷
32 0 32 0 0 32 0 32 ÷ ÷
0 0 32 0 0 0 0 32 ÷
0
R
2 1
R R =
0 0 0 0 0 0 0 32 ÷
32 32 32 32 32 32 32 32 ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
0 0 0 0 32 32 32 32 ÷ ÷ ÷ ÷
0 0 0 0 0 0 32 32 ÷ ÷
3
R

0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 32 32 32 32 32 32 32 32
32
1
0
= = = =
T T T
F
T T T
F F 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 32 32 32 32 32 32 32 32
32
1
2 1
= ÷ ÷ = ÷ ÷ = =
= ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ = ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ =
T T
F 1 1 1 1 1 1 1 1 32 32 32 32 32 32 32 32
32
1
3

1 1 1 1 1 1 1 1 1 = =
T

) , , , , (
5 4 3 2 1
x x x x x f
4
x
5
x
0
1
F
1

Pošto je
1
F funkcija 3 promenljive, može se realizovati uz pomoć jednog multipleksera 4x1, pa je dalja primena spektralne
metode nepotrebna.

Moguće su 3 realizacije:


32
0 1 1 1
0 0 1 1
0 1 0 1
0 0 0 1
1 1 1 0
0 0 1 0
1 1 0 0
0 0 0 0
1 3 2 1
F x x x

Kompletna šema je:
) , , , , (
5 4 3 2 1
x x x x x f
4
x
5
x
0
1
1
x
3
x
0
1
0
0

Zadatak 13.2
Da se u zadatku 13.1 zahtevala optimalna sinteza mreže pomoću MUX-a 4x1 u poslednjem stepenu, a u svim ostalim
stepenima isključivo pomoću MUX-a 2x1

1 1 1 1 1 1 1 1 ÷ ÷
0 0 4 4 0 0 4 4 ÷
0 0 0 4 0 0 4 0
0 2 0 2 2 0 2 0
'
f
R
0 0 0 0 1 0 1 0

0 1 1 1
0 0 1 1
4 1 0 1
' 4 0 0 1
0 1 1 0
' 0 0 1 0
' 4 1 0 0
' 4 0 0 0
. '
1
2
3
0
3 2 1
r
r
r
r
indeksi spek R x x x
f
÷ ÷
÷
÷
÷

1
x
4 4 ÷
8 0
2
x
0 4
4 4
3
x
4 4
0 8

Pošto ima više ulaza koji imaju imsti broj dobrih (
1
x i
3
x su podjednako dobri). Bira se prvo
1
x , pa ako potencijalno dobra 0
ne bude zaista dobra, onda se bira ulaz
3
x .
| | | |
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

(
(
(
(
¸
(

¸

= · =
0 0
0 0
0 8
8 0

2
1
1 - 1
1 1

0 0
0 0
4 4
4 - 4

2
1
W(1) ' '
2
1
' '
1 0
1 0
R R R R
0 0 8 0
8 8 8 8 ÷ ÷
0 0 8 8 ÷
'
0
R
0 0 0 8
8 8 8 8
0 0 8 8
'
1
R

| | | | | |
T T T
F 1 0 1 0 1 1 1 1 8 8 8 8
8
1
'
0
= ÷ ÷ = ÷ ÷ =
00
01
MUX
4x1
10
11
0
1 x
0
1 x
1
F
3
x
2
x
00
01
MUX
4x1
10
11
1
F
00
01
MUX
4x1
10
11
1
F
1
x
2
x
1
x
3
x
3
x
3
x
0
0
0
1
0
0
33
| | | | | | 0 0 0 0 0 1 1 1 1 8 8 8 8
8
1
'
1
= = = =
T T T
F
1 1 1
0 0 1
1 1 0
0 0 0
'
0 3 2
F x x
Očigledno je
3 0
' x F = , pa je potencijalno dobra 0 kod
1
x zaista bila dobra.
3
x
0
1
x
0
1
MUX
2x1
1
F

Kompletna šema je:
3
x
0
1
x
) , , , , (
5 4 3 2 1
x x x x x f
4
x
5
x
0
1


34

14. OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU PROM-A
.

PROM 4x4 i PROM 4x2
PROM 4x4 može se zameniti sa dva čipa PROM-a tipa 4x2.

1
x
2
x
1
x
2
x
1
x
2
x


Zadatak 14.1
Izvršiti optimalnu sintezu mreže konvertora BCD koda u kod "višak 3", pomoću PROM-a 4x4.
a) ako se na ulazne pinove dekodera dovode respektivno promenljive
4 3
, x x ,
b) ako se na ulazne pinove dekodera dovode respektivno promenljive
4 1
, x x .

a)
* * * * 1 1 1 1
* * * * 0 1 1 1
* * * * 1 0 1 1
* * * * 0 0 1 1
* * * * 1 1 0 1
* * * * 0 1 0 1
0 0 1 1 1 0 0 1
1 1 0 1 0 0 0 1
0 1 0 1 1 1 1 0
1 0 0 1 0 1 1 0
0 0 0 1 1 0 1 0
1 1 1 0 0 0 1 0
0 1 1 0 1 1 0 0
1 0 1 0 0 1 0 0
0 0 1 0 1 0 0 0
1 1 0 0 0 0 0 0
4 3 2 1 4 3 2 1
y y y y x x x x
Različite četvorke su:
0 1 0 0 1 0
1 0 0 0 1 0
0 0 0 1 1 0
1 1 1 1 0 0




35
3
x
4
x
1
x
2
x
3
x
4
x
1
x
2
x
1
x
2
x
1
x
2
x
1
y
2
y
3
y
4
y


b)
* * * * 1 1 1 1
* * * * 0 1 1 1
0 1 0 1 1 0 1 1
1 0 0 1 0 0 1 1
* * * * 1 1 0 1
* * * * 0 1 0 1
0 0 0 1 1 0 0 1
1 1 1 0 0 0 0 1
* * * * 1 1 1 0
* * * * 0 1 1 0
0 1 1 0 1 0 1 0
1 0 1 0 0 0 1 0
0 0 1 1 1 1 0 0
1 1 0 1 0 1 0 0
0 0 1 0 1 0 0 0
1 1 0 0 0 0 0 0
4 3 2 1 4 1 3 2
y y y y x x x x
Različite četvorke su:
0 0 1 1
1 0 0 1
0 1 1 0
1 1 0 0




36
1
x
4
x
2
x
3
x
1
y
2
y
3
y
4
y
2
x
3
x
2
x
3
x
2
x
3
x

37

15. OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU PAL I
PLA KOMPONENTI
.
Zadatak 15.1
Izvršiti optimalnu sintezu mreže konvertora BCD koda u kod "2 od 5", pomoću:
a) PAL komponente,
b) PLA komponente.

* * * * * 1 1 1 1
* * * * * 0 1 1 1
* * * * * 1 0 1 1
* * * * * 0 0 1 1
* * * * * 1 1 0 1
* * * * * 0 1 0 1
0 0 0 1 1 1 0 0 1
0 0 1 0 1 0 0 0 1
0 0 1 1 0 1 1 1 0
0 1 0 0 1 0 1 1 0
0 1 0 1 0 1 0 1 0
0 1 1 0 0 0 0 1 0
1 0 0 0 1 1 1 0 0
1 0 0 1 0 0 1 0 0
1 0 1 0 0 1 0 0 0
1 1 0 0 0 0 0 0 0
5 4 3 2 1 4 3 2 1
y y y y y x x x x


4
3 2 4 3
2
1 1
x x x x x x x y + + = / 3
4
3
2
4 1 4 2 2
x x x x x x x y + + = / 3
4 3 2
4
1
4 3
2 4
3 2 1
3
x x x x x x x x x x x x y + + + = / 4
3
2
4
2
4 3 1
4
x x x x x x x y + + = / 3
2 1
5
x x y = / 1





















00 01 11 10
00
x
1
x
2
*
*
1
*
1
1
*
* 1
*
y
1
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
*
*
1
*
1
1
*
*
1
*
y
2
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
*
*
1
*
1
1
*
*
1
*
y
3
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
*
*
1
*
1 1
*
*
1
*
y
4
01
11
10
x
3
x
4
00 01 11 10
00
x
1
x
2
*
*
1
*
1 1
*
*
1
*
y
5
01
11
10
x
3
x
4
38
a)
1
x
2
x
3
x
4
x
1
y
2
y
3
y
5
y
4
y


b)
1
x
2
x
3
x
4
x
1
y
2
y
3
y
5
y
4
y


39

16. OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU
UNIVERZALNIH ĆELIJSKIH POLJA
.
PDNF ćelija
y
x y x ©
xy
y
x
y x ©
xy

+ ćelija
y
x y x +
y
x y x +

PDNF ćelijsko polje
2
1
2 1 2 1
) , ( x x x x x x f + =
1 1 1 1
2
x
1
x
2 1
x x
2
1
x x
2
1x x
2 1 x x
0
+ + + +
) , (
2 1
x x f
0 1 2 3

Zadatak 16.1
Prekidačku funkciju zadatu sa } 3 , 1 { ) , , (
3 2 1
) 1 (
= x x x f realizovati pomoću univerzalnog PDNF ćelijskog polja.
0 1 1 1
0 0 1 1
0 1 0 1
0 0 0 1
1 1 1 0
0 0 1 0
1 1 0 0
0 0 0 0
3 2 1
f x x x
PDNF ćelija:
y
x y x ©
xy

1 1 1 1
3
x
2
x
0
) , , (
3 2 1
x x x f
1
x
1 1 1 1

40
PKNF ćelija
y
x
y x ©
y x +
y
x y x ©
y x +

* ćelija
y
x xy
y
x
xy

PKNF ćelijsko polje
) ( * ) ( ) , (
2
1
2 1 2 1
x x x x x x f + + =
0 0 0 0
2
x
1
x
2 1
x x +
2
1
x x +
2
1 x x + 2 1 x x +
1
) , (
2 1
x x f

Zadatak 16.2
Prekidačku funkciju zadatu sa } 7 , 5 , 4 , 1 { ) , , (
3 2 1
) 0 (
= x x x f realizovati pomoću univerzalnog PKNF ćelijskog polja.
0 1 1 1
1 0 1 1
0 1 0 1
0 0 0 1
1 1 1 0
1 0 1 0
0 1 0 0
1 0 0 0
3 2 1
f x x x
PKNF ćelija:
y
x
y x ©
y x +

0 0 0 0
3
x
2
x
1
) , , (
3 2 1
x x x f
1
x
0 0 0 0








41
Reed-Mullerova ćelija
y
x
x
¹
´
¦
=
=
=
1 ,
0 ,
'
z y
z xy
y
y
x
z
y
x x
¹
´
¦
=
=
=
1 ,
0 ,
'
z y
z xy
y
¹
´
¦
=
=
=
1 ,
0 ,
'
z y
z xy
y
x
z

© ćelija
y
x
y x ©
y
x y x ©
©

RM ćelijsko polje
2 1 2 2 1
) , ( x x x x x f © =
1 1 1 1
1
x
2
x
2 1
x x
2
x
1 1
x
0
2
x
1
x
1
) , (
2 1
x x f
© © © ©
2
x
1
x
1
2
x
1
1
1
0 1
0 0
0
1
x
1
x
1
x


Zadatak 16.3
Realizovati konvertor koda “višak 3” u “BCD kod” pomoću univerzalnog RM ćelijskog polja.

* * * * 1 1 1 1
* * * * 0 1 1 1
* * * * 1 0 1 1
1 0 0 1 0 0 1 1
0 0 0 1 1 1 0 1
1 1 1 0 0 1 0 1
0 1 1 0 1 0 0 1
1 0 1 0 0 0 0 1
0 0 1 0 1 1 1 0
1 1 0 0 0 1 1 0
0 1 0 0 1 0 1 0
1 0 0 0 0 0 1 0
0 0 0 0 1 1 0 0
* * * * 0 1 0 0
* * * * 1 0 0 0
* * * * 0 0 0 0
4 3 2 1 4 3 2 1
y y y y x x x x
RM ćelija je:
y
x x
¹
´
¦
=
=
=
1 ,
0 ,
'
z y
z xy
y


42
0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0
0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
1
y
0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
2
y
0 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0 0 0
0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0
1 1 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0
1 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0
1 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0
4
y
0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0
0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0
3
y


1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0
0 0 0 0 1 1 1 1
0 0 0
0 0 0 0 1 1 1 1
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0
0 0 0 0 0
1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
1
x
2
x
3
x
4
x
0 1
y
2
y
3
y
4
y
0
0
0
© © © ©
© © ©
© ©
© ©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
© © © © © © © © © ©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
©
© © © © ©
© © © © ©
© © © © ©




43
17. SINTEZA MREŽA POMOĆU FPGA

Zadatak 17.1
Prekidačku funkciju zadatu sa } 7 , 5 , 4 , 3 , 1 { ) , , (
3 2 1
) 0 (
= x x x f realizovati pomoću:
a) ACTEL FPGA,
b) ALTERA 5000 FPGA.

0 1 1 1
1 0 1 1
0 1 0 1
0 0 0 1
0 1 1 0
1 0 1 0
0 1 0 0
1 0 0 0
3 2 1
f x x x
) ( ) , , (
2
1 3 3
2
3 1
3 2 1
x x x x x x x x x x f + = + =
a)

- 702 različite funkcije
) )( ( ) ( ) (
2
2
4 3 1
1
4 3
z s y s s s x s w s s s f + + + + + = ,
3 3
x s = , 0
4
= s ,
1 1
x s = , 1 = w ,
2
x x = , 0
2
= s , 0 = y , 0 = z
) ( ) ( ) 0 0 0 0 )( 0 ( ) 1 ( ) 0 (
2
1 3
2 1
1 3
3 2 1
1
3
x x x x x x x x x x x x f + = + = · + · + + + · + =





b)



1
s
0
1
MUX
2x1
2
s
0
1
MUX
2x1
0
1
MUX
2x1
f
0
f
z
1
f
x
w
y
3
s
4
s
44

18. PRIMENA BOOLEOVE DIFERENCE

Zadatak 18.1
Korišćenjem Booleove diference utvrditi da li je prekidačka funkcija { } 7 , 4 , 3 , 0 ) , , (
3 2 1
) 1 (
= x x x f ima fiktivne promenjive (da
ne zavisi od neke promenljive).

) ,..., 0 ,..., ( ) ,..., 1 ,..., (
1 1 n n
i
x x f x x f
dx
df
© = , ako je 0 =
i
dx
df
, tada je f nezavisno od
i
x
3 2 1
3 2
1 3 2
1 3 2 1
3 2 1
) , , ( x x x x x x x x x x x x x x x f + + + =
0 ) ( ) (
3 2
3 2
3 2
3 2
1
= + © + = x x x x x x x x
dx
df

1
x ¬ je fiktivna promenljiva
1 ) ( ) ( 3
3
3
1
3 1
3 1 3
1
2
= © = + © + = x x x x x x x x x x
dx
df

1 ) ( ) ( 2
2
2
1
2 1
2 1 2
1
3
= © = + © + = x x x x x x x x x x
dx
df


Zadatak 18.2
Za mrežu na slici odrediti skup testova za grešku na liniji e, ako je e uvek postavljena na 1 i uvek na 0 (usled nekog defekta).

) , , , (
4 3 2 1
x x x x f


3 4 3 2 2 1 4 3 2 1
) ( ) ( ) , , , ( x x x x x x x x x x f + + + =
3 2 4 3 3 2 4 3 2 1
) ( ) ( ) ( ) , , , , ( x x e x x x x e e x x x x f + + = + + + =
3 2
3 2 3 2 3 2 3 3 2 3 2
4 3 2 1
) ( 1 ) ( ) 1 ( ) ) 0 (( ) ) 1 ((
) , , , , (
x x x x x x x x x x x x x
de
e x x x x df
= + = + © = + © + = + + © + + =
0
e - prisustvo greške 0 na e, otkriva se pomoću
de
df
e
1
e - prisustvo greške 1 na e, otkriva se pomoću
de
df
e
2 1
x x e =
0
) , , , , (
3 2
2 1
4 3 2 1
= = x x x x
de
e x x x x df
e ¬ greška
0
e se nemože otkriti
3 2 3 2 2 3 2 1 3 2 2 1 3 2
2 1
4 3 2 1
) (
) , , , , (
x x x x x x x x x x x x x x x x
de
e x x x x df
e = + = + = = ¬ greška
1
e se može otkriti
Skup testova: { } 1001 , 1000 , 0001 , 0000
1
= e


1 1 1 1
0 0 1 1
0 1 0 1
1 0 0 1
1 1 1 0
0 0 1 0
0 1 0 0
1 0 0 0
3 2 1
f x x x
45

19. SINTEZA MREŽA POMOĆU KONAČNIH
AUTOMATA
.
Konačni automati

Postoje dve vrste automata: Murov i Milijev. Kod Milijevog automata izlaz zavisi od ulaza i predhodnog stanja, a
novo stanje zavisi od starog stanja i od ulaza. Kod Murovog automata izlaz zavisi samo od novog stanja, a novo stanje zavisi
od starog stanja i od ulaza. Automati se najčešće realizuju pomoću RS i JK flip-flopova. Rad flip-flopova se opisuje sledećim
tablicama.
RS flip-flop: JK flip flop:
* 0 1 1
0 1 0 1
1 0 1 0
0 * 0 0
1
S R Q Q
n n +

0 * 1 1
1 * 0 1
* 1 1 0
* 0 0 0
1
K J Q Q
n n +


Zadatak 19.1
Na ulaz automata dovodi se niz nula i jedinica, a na izlazu se dobija signal 1 svaki put kada je broj binarnih jedinica primljenih
od početnog trenutka neparan, a broj binarnih nula paran. Za realizaciju koristi RS flip-flopove i NILI logička kola.

1 1
0 0
ulaz kodirani ulaz) ( x

1 1
0 0
izlaz kodirani izlaz) ( y


1 1 nula broj neparan i jedinica broj neparan primljen S
0 1 nula broj paran i jedinica broj neparan primljen S
1 0 nula broj neparan i jedinica broj paran primljen S
0 0 nula broj paran i jedinica broj paran primljen S
stanje kodirano stanja opis stanja oznaka simbolicka
3
2
1
0


Izlaz zavisi samo od stanja a ne i od ulaza, pa je automat Murov.

0 S
1 S
0 S
0 S
izlaz stanje
3
2
1
0


Takođe treba precizirati i početno stanje automata, i neka je početno stanje u kome se automat nalazi kada je dovedeno 0
jedinica i 0 nula, a to je
0
S . Graf automata je:

Kada se na ulazu javi 0 automat iz stanja
0
S prelazi u stanje
1
S . Pošto je automat Murov, izlaz vezujemo za stanje, npr. kada
je automat u stanju
2
S na izlazu se generiše 1.
46
RS flip-flop:
* 0 1 1
0 1 0 1
1 0 1 0
0 * 0 0
1
S R Q Q
n n +


Formira se na osnovu grafa automata, tablice RS flip-flopa i tablica koje opisuju način kodiranja, tablicu koja opisuje
funkcionisanje automata.
0 * 0 0 1 1 0 1 1 1
1 0 1 * 0 0 1 1 1 0
0 0 * 0 1 0 0 0 1 1
0 1 0 * 0 1 1 0 1 0
0 * 0 1 0 1 1 1 0 1
0 0 1 0 * 0 0 1 0 0
1 0 * 1 0 0 1 0 0 1
0 1 0 0 * 1 0 0 0 0

izlaz stanje buduce stanje predhodno ulaz
1 1 0 0
1
1
1
0 1 0
y S R S R Q Q Q Q x
n n n n + +


Svaka od funkcija
0
R ,
0
S ,
1
R i
1
S se realizuje preko raspoloživog hardvera, konkretno pošto se zahteva realizacija preko
NILI kola, poželjno je prethodno izvršiti minimizaciju.

Za prvi flip-flop: Za drugi flip-flop:
n n
Q Q
1 0
x
0
R

00 01 11 10
0
1
0
1 1
* * 0
0 0
n n
Q Q
1 0
x
0
S

n n
Q Q
1 0
x
1
R

n n
Q Q
1 0
x
1
S

n
XQ R
0 0
=
n
Q X S
0 0
=
n
Q X R
1 1
=
n
Q X S
1 1
=

Funkcija izlaza y može da se formira od x ,
n
Q
0
i
n
Q
1
, ali pošto se radi o Murovom automatu y možemo jednostavnije
realizovati preko
1
0
+ n
Q i
1
1
+ n
Q .
1
1
1
0
+
+
=
n
n
Q Q y

0
R ,
0
S ,
1
R ,
1
S i y se predstavljaju u obliku pogodnom za realizaciju NILI kolima (koriste se DeMorgan-ova pravila).
n
n n
Q x xQ xQ R
0 0 0 0
+ = = =
n
n n
Q x Q x Q x S
0 0 0 0
+ = = =
n
n n
Q x Q x Q x R
1 1 1 1
+ = = =
n
n n
Q x Q x Q x S
1 1 1 1
+ = = =
1
1
1
0
1
1
1
0
1
1
1
0
+
+
+ + + +
+ = = =
n
n
n n n n
Q Q Q Q Q Q y
47
n
Q
0
n
Q
0
n
Q
1
n
Q
1
x
y
0
R
0
S
1
R
1
S


Zadatak 19.2
Projektovati automat za izdavanje karata. Apoeni novčanica su od 1 i 2 dinara. Cena karte je 1, 2 i 3 dinara. Nakon ubacivanja
novca karta se izdaje na pritisak tastera IZDAJ. U slučaju nepravilnosti, novac se vraća. Za realizaciju koristiti JK flip-flopove
i PLA.
1 1 3
0 1 2 din. 2
1 0 1 din. 1
ulaz kodirani ulaza oznaka simbolicka ulaz
IZDAJ

1 0 1 5
0 0 1 4
1 1 0 3 din. 3 od karta
0 1 0 2 din. 2 od karta
1 0 0 1 din. 1 od karta
izlaz kodirani izlaza oznaka simbolicka izlaz
ČEKAJ
NOVAC VRATI


1 1 dinara 3 nalaze se automatu u S
0 1 dinara 2 nalaze se automatu u S
1 0 dinar 1 nalazi se automatu u S
0 0 dinara 0 nalazi se automatu u S
stanje kodirano stanja opis stanja oznaka simbolicka
3
2
1
0


Automat je Milijev. Početno stanje je stanje
0
S , jer se predpostavlja da na početku u automatu nema novca.



JK flip flop:
0 * 1 1
1 * 0 1
* 1 1 0
* 0 0 0
1
K J Q Q
n n +


48
1 1 0 1 * 1 * 0 0 1 1 1 1
0 0 1 1 * 1 * 0 0 1 1 0 1
0 0 1 1 * 1 * 0 0 1 1 1 0
0 1 0 * 0 1 * 0 0 0 1 1 1
0 0 1 * 0 1 * 0 0 0 1 0 1
1 0 1 * 1 0 * 1 1 0 1 1 0
1 0 0 1 * * 0 0 0 1 0 1 1
1 0 1 0 * * 1 1 1 1 0 0 1
1 0 1 1 * * 1 0 1 1 0 1 0
1 0 1 * 0 * 0 0 0 0 0 1 1
1 0 1 * 0 * 1 0 1 0 0 0 1
1 0 1 * 1 * 0 1 0 0 0 1 0

izlaz stanje buduću stanje predhodno ulaz
2 1 0 1 1 0 0
1 n
1
1
0
n
1
n
0 1 0
y y y K J K J Q Q Q Q x x
n + +


n n
Q Q
1 0
1 0
x x
n n
Q Q
1 0
n n
Q Q
1 0
n n
Q Q
1 0
n n
Q Q
1 0
1 0
x x
1 0
x x
1 0
x x
1 0
x x
0
J
0
K
1
J
0
y
n n
Q Q
1 0
1 0
x x
n n
Q Q
1 0
1 0
x x
1
K
1
y
2
y


n
Q x x J
1
0 1
0
+ =
n
Q x K
0 0 0
+ =
0
1
x J =
n
Q x K
0 1 1
+ =
n n
Q Q x x y
1 0
1 0
0
+ + =
n
Q x x y
0 1 0 1
=
n
n n
Q x x Q Q x y
1 1 0 0 1
0
2
+ + =
49
mPLA
0
J
0
K
1
J
1
K
0
x
1
x
n
Q
0
n
Q
1
1
y
2
y
0
y
I matrica
ILI matrica
0
x
1
x
n
Q
0
n
Q
1
0
J
0
K
1
J
1
y
1
K
2
y
3
y



n
Q
0
n
Q
0
n
Q
1
n
Q
1
0
J
0
K
1
J
1
K
0
J
0
K
1
J
1
K
0
x
1
x
n
Q
0
n
Q
1
1
y
2
y
0
y
1
y
2
y
0
y
0
x
1
x

50

20. DODATAK – KODIRANJE INFORMACIJA


i. 8421 višak 3 5421 74-2-1 Gray(1) Gray(2) 2421 753-6 2 od 5 2 od 7
0 0000 0011 0000 0000 0000 0010 0000 0000 00011 0100001
1 0001 0100 0001 0111 0001 0110 0001 1001 00101 0100010
2 0010 0101 0010 0110 0011 0111 0010 0111 01001 0100100
3 0011 0110 0011 0101 0010 0101 0011 0010 10001 0101000
4 0100 0111 0100 0100 0110 0100 0100 1011 00110 0110000
5 0101 1000 1000 1010 0111 1100 1011 0100 01010 1000001
6 0110 1001 1001 1001 0101 1101 1100 1101 10010 1000010
7 0111 1010 1010 1000 0100 1111 1101 1000 01100 1000100
8 1000 1011 1011 1111 1100 1110 1110 0110 10100 1001000
9 1001 1100 1100 1110 1101 1010 1111 1111 11000 1010000

1.
0B

BULOVA ALGEBRA

Definicija Bulove algebre Bulova algebra je algebarski sistem ( B,,, ,0,1) koji čine skup B , čiji su elementi 0 i 1, binarne operacije + i * i unarna operacija . Aksiome Bulove algebre Za  a, b, c  B važe aksiome: (A1) (A2) (A3) (A4) (A5) (A6)
a  b  B , a b B , a B ab  ba, a  b  b  a a  (b  c)  a  b  a  c , a  (b  c)  (a  b)(a  c) a 1  a , a  0  a

aa  0 , a  a 1 0 1

(komutativnost) (distributivnost) (identiteti) (komplementi)

Teoreme Bulove algebra Za  a, b, c  B važe teoreme: (T1) a  a  a, aa  a (T2) a a (T3) a 1 1, a 0  0 a  a  b  a , a  ( a  b)  a (T4) (T5) (T6) (T7) (T8)
a  a  b  a  b , a  ( a  b)  a  b
(a  b)  c  a  (b  c) , (a  b)  c  a  (b  c) 0  1, 1  0

(idempotencija) (involutivnost) (ograničenost) (apsorbcija) (asocijativnost) (Demorganovi zakoni) (opšti slučaj zakona)

a  b  a b , a b  a  b x1  x2    xn  x1  x2    xn x1  x2    xn  x1  x2    xn

2

2. ZADAVANJE I REALIZACIJA PREK. FUNKCIJA
1B

Zadatak 2.1 Prekidačku funkciju zadatu tablicom istinitosti predstaviti preko: polja; kubova; skupovima decimalnih indeksa; kombinacionim vektorom; brojnim indeksom funkcije; PDNF-a; PPNF-a; kanoničkog polinoma; PKNF-a; Karnaughove mape i izvršiti njenu realizaciju uz korišćenje: (NE, I, ILI); NI; NILI; ekskluzivno ILI logičkih kola. x1 x 2 x3 f 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 1 0 - kubovi 1 - kubovi 1 - polje 0 - polje 0 1 1 0 x 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 x 1 1 x 1 0 0 1 0 0 1 1 1 0 1 0 1 0 x 1 1 0 1 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1
f
( 0)

k f  01100010

 0,3,4,5,7
T

f

(1)

  ,2,6 1

N f  0  2 0  1  21  1  2 2  0  2 3  0  2 4  0  2 5  1  2 6  0  2 7  2  4  64  70 f PDNF ( x1 , x 2 , x 3 )  x 1 x 2 x3  x 1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3 f PPNF ( x1 , x 2 , x 3 )  x 1 x 2 x3  x 1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3
f KP ( x1 , x 2 , x 3 )  x 1 x 2 x 3  x 1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  (1  x1 )(1  x 2 ) x 3  (1  x1 ) x 2 (1  x 3 )  x1 x 2 (1  x 3 )   (1  x1  x 2  x1 x 2 ) x3  (1  x3  x1  x1 x3 ) x 2  x1 x 2  x1 x 2 x3  x 3  x1 x3  x 2 x3  x1 x 2 x3  x 2  x 2 x 3  x1 x 2 

 x1 x 2 x 3  x1 x 2  x1 x 2 x3  x 2  x3  x1 x3  x1 x 2 x3 .
f PKNF ( x1 , x 2 , x3 )  ( x1  x 2  x3 )( x1  x 2  x 3 )( x1  x 2  x3 )( x1  x 2  x 3 )( x1  x 2  x 3 )
f NI  x 1 x 2 x3  x 1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  x 1 x 2 x3  x 1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3 .
f NILI  x 1 x 2 x 3  x 1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  x1  x 2  x 3  x1  x 2  x 3  x 1  x 2  x 3

.

f

x1

x2 x3

3

f

x1

x2 x3

4

3. MINIMIZACIJA PREKIDAČKIH FUNKCIJA
2B

Zadatak 3.1 Naći minimalni DNF prekidačke funkcije f ( x1 , x 2 , x 3 , x 4 ) sa više izlaza koristeći Karnaughove mape, ako je funkcija zadata

sa: f 1
x1

(1)

 0, 1, 2, 3, 6, 7, 9, 11, 12, 13, 14 , f 2(1)   , 13, 14, 15 , f 2(*)  8, 9, 10, 11 . 12 x3 x4 f1 f2

x2

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1

0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1

0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1

0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

1 1 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 0 0 * * * * 1 1 1 1

f 1 min  x 1 x 2  x 2 x 4  x 1 x 3  x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 f 2 min  x1

Nedostaci: složena detekcija oblasti u Karnaughovim mapama. Zadatak 3.2 Naći minimalni DNF nepotpuno definisane prekidačke funkcije f ( x1 , x 2 , x 3 , x 4 ) koristeći Quine-McCluskey metodu., ako je

funkcija zadata sa: f
x1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 x2 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 x3 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

(1)

 0, 7, 8, 10, 12, 15 , f

(*)

 2, 3, 6, 13 .

f1 1 0 * * 0 0 * 1 1 0 1 0 1 *

 funkciji f se pridružuju najmanja i najveća kompatiblina funkcija g i h, g (1)  f (1)  {0, 7, 8, 10, 12, 15} , h (1)  f (1)  f (*)  {0, 2, 3, 6, 7, 8, 10, 12, 13, 15} ,  proste implikante funkcije h određujemo iz sledećih tabela,
0, 2
0 2 8 3 6 0 0 0 0  0 0 1 0  1 0 0 0  0 0 1 1 

0 0

x 0  x 

0, 8 2, 3 2, 6 2, 10 8, 10 8, 12 3, 7 6, 7

x 0 0 0  0 0 1 0 x 1 0  x 0  a
0, 2, 8,10 x 0 x 0 2, 3, 6, 7 0 x 1 x e f

x 0 1 0  1 0 1 0 x 0 0

0 1 1 0  10 1 0 1 0  12 1 1 0 0  7 0 1 1 1  13 1 1 0 1  15 1 1 1 1 

x 1 1  x  x b

0 1 1

12, 13 1 1 0

7, 15 x 1 1 1 c 1 1 1 0 0 13, 15 1 1 x 1 d 1 1 1 1 1 Skup prostih implikanata funkcije h je: a  1x00 , b  11 0 x , c  x 111 , d  11 x 1 , e  x 0 x 0 , f  0 x 1 x ;

5

(2) Redukcija – skraćenje bitnih implikanta (oblasti) na najmanju moguću meru tako da f (1) . 8. (4) uz praćenje cene pokrivanja bitnim implikantima (broj oblasti). Koraci u Esspreso metodi: (1) Proizvoljno pokrivanje bitnim implikantima (oblastima). 5. 1 0 x 0. Esspreso metoda ne generiše sve proste implikante kao Quine-McCluskey metoda već određuje podskup prostih implikanata koji pokrivaju f (1) . koristeći Esspreso metodu sa dve iteracije. 0 1 x x} cena=4 f min  x1 x 3 x 4  x1 x 2 x 4  x1 x 2 6 . 13 i  0. ova metoda ne daje uvek najminimalniji DNF funkcije). 9.smanjenje broja bitnih implikanata na najmanju moguću meru (eliminisanje redundantnih oblasti). (3). (3) Razvijanje . 15 . f min  x1 x 2 x 3  x 2 x3 x 4  x 2 x 4 . za bitni implikant uzimamo b . x 2 . (4) Neredundantno pokrivanje . Redosled razvijanja se određuje heuristički. c. f (1) min  {b.Tablica pokrivanja funkcije g prostim implikantima za h je: 0 7 8 10 12 15 a * * b * c * * d * e * * *  f *    a b c d f 7 12 15 *  * * *  * *    U prvoj tablici pokrivanja jedini bitni implikant je implikant e jer on jedini pokriva 0 i 10.3 Naći minimalni DNF nepotpuno definisane prekidačke funkcije f ( x1 . 6.razvijanje implikanata na maksimalnu veličinu (implikanti pokriveni razvijanjem jednog implikanta se ne uzimaju više u razmatranje). x3 . c pokriva istovremeno i 7 i 15. (5) Ponavljanje koraka (1). 7. (2). Zadatak 3. U drugoj tablici a i b jedini pokrivaju 12. iteracija sa najmanjom cenom daje minimalni DNF (veći broj iteracija daje bolje rešenje. x 4 ) zadate sa: f f (*) (1)  4. e} . i dalje bude pokriven. 10. x1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 f (1) x2 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 min x3 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 f * 0 0 0 1 1 1 * 1 1 1 0 0 1 0 * I iteracija: Redukcija Proizvoljno pokrivanje x3x4 x1x2 00 00 01 11 10 01 11 10 Razvijanje x3x4 x1x2 00 00 Neredundantno pokrivanje x3 x4 x1x2 00 00 * x3x4 x1x2 00 00 01 11 10 01 11 10 01 11 10 * * * 1 1 1 1 1 * * 1 1 01 11 10 1 1 1 1 1 * * 1 1 01 11 10 1 1 1 1 1 * * 1 1 01 11 10 1 1 1 1 1 * * 1 1 cena=3 II iteracija: Redukcija Proizvoljno pokrivanje 01 11 10 00 01 11 10 Razvijanje x3x4 x1x2 00 00 Neredundantno pokrivanje x3x4 x1x2 00 00 x3 x4 x1x2 00 * x3x4 x1x2 00 00 01 11 10 01 11 10 01 11 10 * * * 1 1 1 1 1 * * 1 1 01 11 10 1 1 1 1 1 * * 1 1 01 11 10 1 1 1 1 1 * * 1 1 01 11 10 1 1 1 1 1 * * 1 1  {1 x 0 1. Kvalitet rezultata zavisi od redosleda razvijanja implikanta.

x 2 . f ( x1 .  . x 2 . x n )  (  [1 xi ])  (    )k f . gde je i 0 1 trivijalna (Shannonova) transformaciona matrica. FUNKCIONALNI RAZVOJI PREK. hi  1   0  1  i 0 . hi  0 1  i H  [h1 h2  h n ] je vektor polarnosti. dobijamo kodirani Walshov razvoj. matrica:  a11 B a12 B  a1n B  a B a B a 2n B  22  je Kroneckerov proizvod matrica A i B. 1  1 1 1 f ( x1 . C  A  B   21       a mn B  mp*nq a m1 B a m 2 B Primer Kroneckerovog proizvoda 1 1 0 0    1 0 1 1  1  1 0 0       1 1 1  1 1 1 1 1    1  1 1  1 Osobine Kroneckerovog proizvoda (1) ( A  B) 1  A 1  B 1 (2) ( A  B )  C  A  ( B  C ) Shannonov razvoj f ( x1 .  . B  [bij ] p*q . x 2 . x n )  (  [1 xi hi ])  (  A ih i ) k f . gde je 1 1 pozitivna Reed Millerova transformaciona matrica. x n )  x i f ( xi  0)  xi f ( xi  1) . x 2 . Aih    x i . f ( x1 .  . i 1 i 1 1 1   Razvoj Reeda Millera fiksne polarnosti Kod ovog razvoja dozvoljeno je da se jedna promenljiva javlja samo sa ili samo bez komplementa.4. x n )  (  [1 xi ])  (    ) k f . hi  0  1 . u polju celih brojeva važi da je:    1 1 1 1 1 1        1 1 n n  1 0  1 0 f ( x1 . i 1 i 1 n n gde je xi hi 1  x i .  . gde je 1  1 Walshova transformaciona matrica. n i 1 i 1 1  1 2   0  1  Ako izvršimo kodiranje vektora istinitosti sa      . x n )  1 7 . gde je  1 1 aritmetička (algebarska) transformaciona matrica. x 2 .  . x 2 . 1 . hi  1 1  Aritmetički (algebarski) razvoj 1 0 1 0 1 0  1 0  U polju binarnih brojeva važi da je  . x n )  (  [1 x i ])  (    ) k f . FUNKCIJA 3B Definicija Kroneckerovog proizvoda Neka su A i B pravougaone matrice dimenzija m*n i p*q respektivno.  . A  [a ij ] m*n .  . 1 i 1 0 1    Razvoj Reeda Millera pozitivne polarnosti (pozitivan Davio razvoj ili kanonički polinom) n n 1 0 1 0 f ( x1 . x 2 . i 1 i 1 1 1    Razvoj Reeda Millera negativne polarnosti (negativan Davio razvoj) n n 0 1 0 1 f ( x1 . gde je 1 1 negativna Reed Millerova transformaciona matrica. i 1 i 1   1 1    Walshov razvoj n n 1 1 1 1  (  [1 1  2 xi ])  (    ) k f . x n )  (  [ x i i 1 n n 1 0 n 1 0 xi ])  (    ) k f .

2 Funkciju zadatu sa k f  [01001110]T predstaviti u obliku Reed Milerovog razvoja ako je H  [001] i kanoničkog polinoma. x3 )  ([1 x1 ]  [1 x 2 ]  [1 x 3 ])  (   )  k f  ([1 x 2   1 1 1 1 1 1 0 1  0 1 0 0 0  1 1 0 0 1    0 1 )  k  [1 x 3 x ( x 2 x 3 x1 x1 x 3 x1 x 2 x1 x 2 x 3 ]   f 2  0 1 0 1 0 1 1     1 1 1 1 1  0  1  1 1   1   1 x1 x 2 x 3 ]     1  x 3  x 2  x 2 x 3  x1 x 3 0    1 0    0    x1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1 x1 x 2 ]  [1 x 3 ])  0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0  0 0 1    0  0    0  0   0 1    0 1 1 1    1  0     [1 x 3 x2 x2 x 3 x1 x1 x 3 x1 x 2  RM razvoj za H  [001] f ( x1 . x 2 . x2 . x3 )  1  x 3  x 2  x 2 x 3  x1 x 3  1  1  x 3  x 2  x 2 (1  x3 )  x1 (1  x3 )   1  1  x3  x 2  x 2 x3  x1  x1 x 3  x1  x3  x1 x3  x 2 x3  kanonički polinom 8 . x 2 .1 Funkciju zadatu sa k f  [11100011]T predstaviti u obliku Reed Millerovog razvoja pozitivne polarnosti (kanoničkog polinoma). 1 0 1 0 0 1 f ( x1 .Zadatak 4. 3 3 1 0 f ( x1 . x3 )  (  1 xi )  (   )  k f i ) 1 i 11 1  1 0 1 1  ([1 x 2 x1 x1 x 2 ]  [1 x3 ])  (  1 0  1 1 1 0 1  ([1 x1 ]  [1 x 2 ]  [1 x3 ])  (   1 1 1 0 0 0 0 1 0  )  k f  [1 x 3 x 2 x 2 x 3 x1 1 0 1 1    1 1 0 1 0  )kf  1 1 1    x1 x3 x1 x 2 x1 x 2 x 3 ]  1 1  1  1  1  1 1  1  0 1 0 1 0 0 1 0 1    0 1    0 0   [1 x 3 0 0    1 0 0 1 1 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 1    1 1 1 1 1 1 1 1    0 0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x2 x 2 x3 x1 x1 x 3 x1 x 2 1 0    0    1 x1 x 2 x 3 ]     1  x 2 x 3  x1  x1 x 2  x1 x 2 x 3 1   0  1   1   Zadatak 4.

2 0  1  1 (kodirani Walshov spektar). i 1 1 1  1   1 0  . (i 1 1 )  k f (negativan RM spektar). i 1  0 1. dobija se kanonički polinom (RM razvoj pozitivne polarnosti). c) Polinomnu formu pomoću Walshovog polinoma. 5   2 1  1 1   2 1  1          1  2 1  1         0 1 1 1 1 2 1 1 S 3  W (3)      . R n  n W ( n)  k f . SPEKTRI PREKIDAČKIH FUNKCIJA 4B Spektar (spektralni koeficijenti) prekidačke funkcije se dobija množenjem vektora istinitosti sa transformacionom matricom. 1 1  1 1 1 1    1 1  1 1 1  1   1  1  1 1  1 1    1 1 1  1 1  1  1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1  1   1  1  1  1 1   1  a) 1 1 1  1 1  1 1  1 1  1   W (3)      1  1  1  1  1  1  1 i 1 1  1          1 3 . 0  8  1   1  8   2 8 8         1   2 0  1 3   6 1  1          1  2 1  1         9 . (   )kf i 1   1 1 i n 1 1 W ( n)    (Walshova transformaciona matrica n-tog reda). k f       2 1  1 Ako se koeficijenti u aritmetičkom i Walshom razvoju računaju po mod 2 i izvrši zamena  sa  . b) Nekodirani Walshov razvoj (polinom).  i 1 1  1   1 (koeficijent normalizacije Walshovog razvoja) 2n 1 S n  n W ( n)  k f (nekodirani Walshov spektar). n 1 0 (   )  k f (Shanonov spektar).5. hi  0 n  1 1 (  A ih i )  k f . i 1 0 1  n 1 0 n 0 1 (   )  k f (pozitivan RM spektar).1 Za prekidačku funkciju zadatu sa k f  [11100011]T odrediti: a) Nekodirani i kodirani Walshov spektar. Zadatak 5. R3  W (3)      . Aih   (RM spektar za H  [h1 h2  h n ] ). h  1  1 1 i   n  1 0 (aritmetički (algebarski) spektar).

c) Polinomnu formu pomoću algebarskog polinoma. 0 0 0 0 0 1  1 1 0 0 0 0   1 0 0 0 0 1 0 0 0 1   1 1  3  1 0  0 0   1 0  1  1  1 1 0 0 A(3)        1 0    1 0 i 1  1 1 1 0   1 1  0 0 1 0      0 1 1  1 1 0  1  1  1 1 1 0 1 0 1 0  1 1 1 1  1 1  0 0 0 0 0 0 1 1 0 0  0  0 . x3 )  1  x1  x 2 x3  x1 x 2  x1 x 2 x3  1  x1  x 2 x3  x1 x 2  x1 x 2 x 3 Zadatak 5. x 2 .2 Za prekidačku funkciju zadatu sa k f  [00111011]T odrediti: a) Algebarski spektar. x3 )  (  1 1  2 xi )  (    )  k f  ([1 1  2 x1 ]  [1 1  2 x 2 ]  [1 1  2 x3 ])  S 3  i ) 1 i 11  1 8  ([1 1  2 x 2 1  2 x1 (1  2 x1 )(1  2 x 2 )]  [1 1  2 x 3 ])  S 3  1  [1 1  2 x3 1  2 x 2 (1  2 x 2 )(1  2 x3 ) 1  2 x1 (1  2 x1 )(1  2 x3 ) (1  2 x1 )(1  2 x 2 ) (1  2 x1 )(1  2 x 2 )(1  2 x3 )]  8 5 1     1   1 1     (8  8 x 1  8 x 2 x 3  8 x 1 x 2  8 x 1 x 2 x 3 )  1  x 1  x 2 x 3  x 1 x 2  x 1 x 2 x 3 1 8   1 3     1   c) f ( x1 . 0  0 1   1  a) 0   0  0   0      1  1      1 0 A(3)  k f  A(3)       .b) 3 1 1 1 3 f ( x1 . x3 )  (  1 x i )  (   )  F  ([1 x1 ]  [1 x 2 ]  [1 x3 ])  A(3)  k f  i ) 1 i 1  1 1    (1 x 2 x1 x1 x 2   1 x3 )  A(3)  k f  1 x3 x2 x 2 x3 x1 x1 x3 x1 x 2 0 0   1   0 x1 x 2 x3      1    1  1   1    x 2  x1  x1 x3  x1 x 2  x1 x 2 x3 . b) Algebarski razvoj (polinom). c) f ( x1 . x 2 . x 2 . x 2 . 1  1      0  1 1  1     1  1      b) 3 3  1 0 f ( x1 . x3 )  x 2  x1  x1 x3  x1 x 2  x1 x 2 x3  x 2  x1  x1 x3  x1 x 2  x1 x 2 x3 10 .

8 1 1 W ( n)  n W ( n) 2 1 S f  n W ( n)  k f 2 1 I  S f  n W ( n)  k f 2 1 W (n) 1 Wn S f  n W (n)  k f 2 1 1 W ( n) S f  n k f 2n 2 k f  W (n)  S f (inverzna Walshova transformacija) 1 1  1  1 1 kf   8 1  1 1   1 1 1 1 1 1 1 1   5  0   1 1  1 1  1 1  1  1  0      1 1 1 1 1  1  1  3 1      1  1  1 1   1  1 1 1 1 .Zadatak 5.3 1 Za prekidačku funkciju zadatu sa S f  [5 1  3 1  1  1  1  1]T odrediti k f .   1 1 1  1  1  1  1   1 1       1 1  1  1 1  1 1    1 0 1 1 1 1 1 1 1    1 1      1  1   1 1 1 1 1 1 1      11 .

veća je brzina 12 . M2     1  1 1 1     1 1 1   1      1 1 1 1      1 1  1 1       3 1 1    F  (M 1  M 2  M 3 )  F  M 1  M 2  (M 3  F ) i 1 1  1   Grafičko predstavljanje operacija: 0 0 1 1 1  .   1 1 0 1  1       1 1  1  1     1 1   1 1 . Brzi algoritam 3 1 1    M1  M 2  M 3 i 1 1  1   1 1  1 0 1 0  1 0 1 1  1 0 1 M1     0 1  0 1 .1)n 1 1  1  1                                                                              Broj operacija primenom brzog algoritma: matrica broj * broj  8x8 8  2  8  2  8  2  48 8  1  8  1  8  1  24 nxn 6n 3 n . M 3  0       1  1      1 1   1 1    1  1 1 1        1 1 1 1     1 1 1 1 . M3     1 1   1 1    1 1   1  1    1 1  1 1   Efikasnost brzog algoritma 3 1 1 Broj operacija kod standardnog množenja   F : i 1 1  1   2 7  6 5    matrica 8x8 nxn broj * broj  8  8  64 7  8  56 n2 (n . M 2  0 1  1  1  0 1 . BRZI ALGORITAM ZA RAČUNANJE SPEKTRA PREKIDAČKE FUNKCIJE 5B .6. M1   .za veće n.

i izvršiti njenu realizaciju uz korišćenje NE. odrediti: a) razvoj Reeda Mullera negativne polarnosti ( H  [111] ).1 Za prekidačku funkciju zadatu sa k f  [11101010]T .Leptiri transformacionih matrica 1 0  0 1    1 0 1 1   f1  f 2 0 1 1 1   f1  f 2  1 0  1 1   1 1  1 1   Zadatak 6. c) razvoj Reeda Mullera za H  [110] . a) 0 1 0 1 0 1 f  ([1 x 1 ]  [1 x 2 ]  [1 x 3 ])  (  )  k f    1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 1 0 0 0 0 1 1 0  1   0    0 x1 x 2 x 3 ]     x 3  x1 x 2  x1 x 2 x 3 0    0  1   1    [1 x 3 x2 x2 x3 x1 x1 x 3 x1 x 2 13 . Za svaku realizaciju odrediti potreban broj logičkih kola i uočiti najoptimalnije rešenje. koristeći brzi algoritam. I i ekskluzivno ILI logičkih kola. b) razvoj Reeda Mullera za H  [001] .

c) 0 1 0 1 1 0 f  ([1 x 1 ]  [1 x 2 ]  [1 x 3 ])  (    )  k f  1 1 1 1 1 1 14 .Potreban broj logičkih kola je 6. b) 1 0 1 0 0 1 f  ([1 x1 ]  [1 x 2 ]  [1 x 3 ])  (    )  k f  1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 1 1 0 1 1 0 1 0 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1  0    1    1 x1 x 2 x 3 ]     1  x 2  x 2 x 3  x1  x1 x 3  x1 x 2  x1 x 2 x 3 1    1  1    1     [1 x 3 x2 x2 x 3 x1 x1 x 3 x1 x 2 Potreban broj logičkih kola je 6.

f ( x1 . x 2 . x 2 . x 3 . x 3 .1 1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 1 1   0    0 x1 x 2 x3 ]     1  x3  x1 x 2 x3 0    0  0    1    [1 x 3 x2 x 2 x3 x1 x1 x3 x1 x 2 Potreban broj logičkih kola je 4. H  [0011] . x 4 )  x 4  x1 x 4  x 2 x 4  x1 x 3  x 2 x 3  ([1 x1 ]  [1 x 2 ]  [1 x 3 ]  [1 x 4 ])  S RM   [1 x 4 x3 x3 x4 x2 x2 x 4 T x2 x 3 x2 x 3 x 4 x1 x1 x 4 x1 x 3 x1 x 3 x 4 x1 x 2 x1 x 2 x 4 x1 x 2 x 3 x1 x 2 x 3 x 4 ]  S RM S RM  [01000110011000000] . Najoptimalnije od realizovanih rešenja je razvoj Reeda Mullera za H  [110] . 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0   1 1 1 ( A  B ) 1  A 1  B 1 1 0  . 1 1  inverzni pozitivan RM leptir je isti kao pozitivan RM leptir 1 1 0 1 1 1  1 0     1 f1  f 2 15 . 1 0 1 0 0 1 0 1 S RM  (     )  F 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0 1 0 1 1 F  (     )  S RM .2 Za prekidačku funkciju zadatu sa f ( x1 . Zadatak 6. x 4 )  x 4  x1 x 4  x 2 x 4  x1 x 3  x 2 x 3 odrediti k f koristeći brzi algoritam.

0 1 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0 k f  [1010110011001010]T 16 .

ukupan broj čvorova.brisanje izomorfnog stabla p2  b p1  p2 b Zadatak 7. x 4 )  x 1 x 3  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3 x 4 odrediti ROBDD: a) koristeći BDD redukciona pravila.  širina .broj nivoa ili promenljivih.brisanje Shannonovog čvora p1 a 0 1 . BDT je: x1 x1 x2 x1 x2 x3 x2 x2  x3 x2 x3 x3 x3 x3 x3 x3 x3 Redukovani binarni dijagram odlučivanja (ROBDD – Reduced Ordered BDD) ROBDD se dobija uprošćavanjem BDTa primenom BDD redukcionih pravila: . Primer Za funkciju zadatu sa k f  [1 0 0 0 1 0 11]T . Binarno stablo odlučivanja (BDT – Binary Decision Tree) BDT se dobija grafičkim predstavljanjem Shanonovog razvoja prekidačke funkcije. a) f  x 1 x 3  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3 x 4  x 1 ( x 2  x 2 ) x 3 ( x 4  x 4 )  x1 x 2 x 3 ( x 4  x 4 )  x1 x 2 x 3 x 4   x 1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  x 2 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4 17 . x 3 .7. Dijagram odlučivanja (DD – Decision Diagrams) DD je usmereni graf koji ima jedan polazni čvor (koren). x 2 . BINARNI DIJAGRAM ODLUČIVANJA 6B . Parametri DDa:  dubina . Kod BDTa konstantni čvorovi predstavljaju vektor istinitosti. b) koristeći Shannonov razvoj. međučvorove (neterminalne) i krajnje (terminalne ili konstantne) čvorove.1 Za prekidačku funkciju zadatu sa f ( x1 .broj čvorova po nivou.  dužina .

x1 x2 x3 x4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 f 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 BDT x1 0 1 x2 0 1 0 1 x3 0 1 0 0 1 0 1 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 1 0 x1 x2 x3 x4 x1 x2 x3 x4 18 .

x 2 . x 3 .b) f  x 1 [ x 3 ]  x1 [ x 2 x 3  x 2 x 3 x 4 ]   x 1 x 3 [1]  x 1 x 3 [0]  x1 x 3 [ x 2 ]  x1 x 3 [ x 2 x 4 ]   x 1 x 3 [1]  x 1 x 3 [0]  x1 x 2 x 3 [1]  x1 x 2 x 3 [0]  x1 x 2 x 3 [0]  x1 x 2 x 3 [ x 4 ]   x 1 x 3 [1]  x 1 x 3 [0]  x1 x 2 x 3 [1]  x1 x 2 x 3 [0]  x1 x 2 x 3 [0]  x1 x 2 x 3 x 4 [1]  x1 x 2 x 3 x 4 [0] x1 x2 x3 x4 Zadatak 7. x 4 )  x 1 x 3  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3 x 4 19 . x1 x2 x3 x4 f ( x1 .2 Za funkciju zadatu BDDom na slici odrediti DNF direktnim čitanjem dijagrama.

Funkcionalno stablo odlučivanja (FDT – Functional DT) FDT se dobija grafičkim predstavljanjem RM razvoja pozitivne polarnosti. FDT je: x1 x1 x2 x3 x3 x3 x3 x3 x2 x2  Redukovani funkcionalni dijagram odlučivanja (ROFDD) ROFDD se dobija uprošćavanjem FDTa primenom ZBDD redukcionih pravila.brisanje izomorfnog stabla  Zadatak 8. Primer Za prekidačku funkciju zadatu sa S RM  [1 0 0 0 1 0 11] .  x1 x2 x3 x4 20 .1 Za prekidačku funkciju zadatu sa S RM  [0100110001110000] T odrediti ROFDD.8. . FUNKCIONALNI DIJAGRAM ODLUČIVANJA 7B . Kod FDTa konstantni čvorovi predstavljaju RM spektar pozitivne polarnosti.potiskivanje nule .

x1 x2 x3 x4 x1 x2 x3 x4 Zadatak 8. x 2 . x3 . x1 x2 x3 x4 f ( x1 . x 4 )  x3 x 4  x1 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4 21 .2 Za funkciju zadatu FDDom na slici odrediti RM razvoj pozitivne polarnosti direktnim čitanjem dijagrama.

Walshovo stablo odlučivanja (WDT) WDT se dobija grafičkim predstavljanjem Walshovog razvoja. Primer Za prekidačku funkciju S f  [4440] . Kod WDTa konstantni čvorovi predstavljaju Walshov spektar.brisanje Walshovog čvora . WALSHOV DIJAGRAM ODLUČIVANJA 8B .1 Za prekidačku funkciju zadatu sa k f  [1010110011001010]T odrediti ROWDD.9. WDT je: 1  2 x1 1  2 x2 1  2 x2 Redukovani Walshov dijagram odlučivanja (ROWDD) ROWDD se dobija uprošćavanjem WDTa primenom generalisanih BDD redukcionih pravila: .  1 0 1 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 1 1 1 2 2 0 0 2 2 0 0 0 2 0 0 2 2 0 0 0 2 0 1 1 1 1 0 2 2 0 0 4 2 2 0 0 2 2 0 4 2 2 0 0 2 2 0 8 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 4 0 22 .brisanje izomorfnog stabla  Zadatak 9.

2  2 x2 1  2 x1 1  2 x2 1 (4(2  2 x 2 )  4  1  (1  2 x1 ))  3  2 x1  2 x 2 4 f ( x1 . x 2 )  23 .2 Za funkciju zadatu WDDom na slici odrediti Walshov razvoj direktnim čitanjem dijagrama.Zadatak 9.

10.1.30.5. Zadatak 10. Ako je dekompozicija moguća.28.15.6. x 2 .4. x 4 .2.31 koristeći matricu particije. ILI i NE logičkih kola.17. izvršiti realizaciju funkcije f preko dekomponovanih funkcija pomoću I. x3 . x1 x 2 x 3 x 4 x 5 f x1 x 2 x 3 x 4 x 5 f 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1 1 1 0 1 0 1 1 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 1 1 0 0 1 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 1 1 0 0 1 0 0 1 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0 0 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 1 1 0 0 1 0 1 1 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 (1) ( 2) (3) (1) (2) (3) (1) (2) (2) (1) (3) (1) (2) (3) (1) (3) h h h 0 (1) (1) (2) (1) (2) ( 2) (1) ( 2) 24 . DEKOMPOZICIJA PREKIDAČKIH FUNKCIJA 9B .1 Ispitati da li je moguća dekompozicija za prekidačku funkciju zadatu sa f ( x1 . x5 )  0.21.

x 2 . x 3 . x 2 . To se dobija permutacijom promenljivih x1 i x 4 . x4 . x5 ) g f x3 Zadatak 10. Ako je dekompozicija moguća. x 3 . bij  0 b22   0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0          0  0           0  1 25 . one moraju da budu na prve dve pozicije u funkciji. f ' ( x `4 .2 Ispitati da li je moguća dekompozicija po promenljivama T x2 i x4 za prekidačku funkciju zadatu sa F  [1001001101011111] koristeći permutacionu matricu. za bik  b jq b  1 0 1 0 b11 b21  b P14  B  I  I  B T   11 12       b21 b22  0 1 0 1 b12 b22  1 0      b11 b12      b11 b12       b11 b12    b11 b12  b11 b21    P14     b12 b22  0 b21 b22      0 b21 b22      b21 b22     b21 b22            b B   11 b21 b12  . Za ispitivanje dekompozicije po promenljivama x 2 i x 4 . naći DNF funkcije f preko dekomponovanih funkcija. x1 )  f ( x1 . x 4 ) F '  P14  F 1. za bik  b jq bik  b jq   0.h  x 1 x 4 x 5  x 1 x 4 x 5  x 1 x 4 x 5  x1 x 4 x 5 g  h x 2 x 3  h x 2 x 3  hx 2 x 3 x1 x4 x5 x2 h h( x1 .

x 3 . x 3 . F '  1 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0 1 1 1 H [ 1 0 0 T T 0 ]T G  [ F0 F1 ]  0 1 1 1 1 0 0 0  f ' ( x 4 . x1 )  h x 3 x `1  hx 3 x `1  hx 3 x `1  h x 3 x `1 . x1 ) h( x 4 . F0  0111T  dekomozicija f ' po x 2 i x 4 je moguća. x 2 )  x 2 x 4 .  dekomozicija f po x 2 i x 4 je moguća. x 2 ). x 4 )  g (h( x 4 .F '  1 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0 1 1 1 T Dobijeni vektor se deli na podvektore: F1  [1000]T . g (h. 26 . x 3 . x 3 . x 2 . x1 )  f ( x1 . x 2 .

. x 2 .. SD klsaifikacija Funkcije f1 ( x1 ..11. x3 . x 2 . f 1SD ( x1 . ako funkcije: f 1SD ( x1 ... x 2 ... x3 . x 2 . x 2 . x 3 )  x1 x 2 x 3 i f 2 ( x1 .. x 2 . x 4 )  x 4 ( x1  x 2 x3 )  x 4 x 1  x 2 x 3  x1 x 4  x 2 x3 x 4  x 4 x1 ( x 2  x3 )   x1 x 4  x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 4  x1 x 3 x 4  x1 ( x 2  x 2 )( x 3  x 3 ) x 4  ( x 1  x1 ) x 2 x 3 x 4  x1 x 2 ( x 3  x 3 ) x 4  x1 ( x 2  x 2 ) x 3 x 4   x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  MIN   x 2 x 3 x 4  x1 x 2  x1 x 4  x1 x 3  Ako u f 2SD izvršimo zamene x1  x 4 i x 4  x 4  f 2SD se svodi na f 1SD  f 1SD i f 2SD pripadaju istoj NPN klasi  f 1 i f 2 pripadaju istoj SD klasi Neka je f 1SD prototip ove klase. x3 . x 3 ... x 2 . x n .. x n )  x n 1 f 1 ( x 1 . KLASIFIKACIJA PREKIDAČKIH FUNKCIJA 10B . x 2 . x 2 .. x 2 . x 2 . kao i realizaciju prototipa pomoću I. x3 )  f 1SD (1.... x n ) i f 2 ( x1 .... Izvršiti realizaciju funkcija f 1 i f 2 preko prototipa. x 3 )  x1  x 2 x 3 pripadaju istoj SD klasi i ako pripadaju odrediti prototip te klase.. x 2 . x 2 ... x3 )  f 1SD ( x1 .. x n 1 )  x n 1 f 2 ( x1 . N – negacija izlaza) jedna funkcija može da se svede na drugu.. x 2 ..2 Ispitati da li funkcije f 1 ( x1 . x 1 )  x 2 x3  x1  x 2 x1  x3 x1  x 2 x3  x1 (1  x 2  x3 )  x1  x 2 x3 x1 x2 1 x3 f1 SD f1 x2 x3 f1 SD f2 1 x1 27 . NPN klasifikacija Funkcije pripadaju istoj NPN klasi ako primenom dozvoljenih operacija (N – negacija ulaza. x 4 )  x 4 x1 x 2 x 3  x 4 ( x 1 x 2 x 3 )  x1 x 2 x 3 x 4  x 4 ( x1  x 2  x 3 )   x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 4  x 2 x 4  x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 ( x 2  x 2 )( x 3  x 3 ) x 4  ( x 1  x1 ) x 2 ( x 3  x 3 ) x 4  ( x 1  x1 )( x 2  x 2 ) x 3 x 4   x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x 1 x 2 x 3 x 4  MIN  x 1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4  x1 x 2 x 3 x 4   x1 x 2 x 3  x1 x 4  x 2 x 4  x 3 x 4  f 2SD ( x1 .... x n ) pripadaju istoj SD klasi. x n ) i f 2SD ( x1 ..1)  x1 x 2 x3 f 2 ( x1 .. x n )  x n 1 f 2 ( x 1 .. f 1 ( x1 .. x n .. x 2 . P – permutacija ulaza. ILI I NE logičkih kola. x n ) pripadaju istoj NPN klasi Zadatak 11. x 2 . x n 1 )  x n 1 f 1 ( x1 .

x2 . x3 . b) ako je redosled razvoja: x 2 . x3 . OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU MUX-A 1B . x3 . Zadatak 12. x4 ) 1 x2 Zadatak 12. a) f 0  x 2 x 3  x 2 x3 x 4 f1  x2  x 2 x 3  x 2 x3 x4 f 00  x 3  x 3 x 4 f 01  0 f 10  x 3  x 3 x 4  f 00 prekidačku funkciju zadatu sa 1 x4 0 MUX 2x1 1 f 00 0 0 MUX 2x1 1 f0 0 x3 f10 x2 1 0 MUX 2x1 1 MUX 2x1 f ( x1 . x2 . x3 .2 Izvršiti sintezu mreže preko MUX 2x1 koja realizuje prekidačku funkciju zadatu dijagramom na slici koristeći preslikavanje dijagrama. x2 . f x1 MUX 2x1 x1 0 x1 1 MUX 2x1 x2 x2 x3 x3 0 MUX 2x1 0 x2 1 x3 1 1 0 1 28 . x1 . x3 . x4 ) f 11  1 f 000  1 f 001  x 4 1 f1 x1 x2 b) f 0  x1 x 3  x 1 x 3  x 3 x 4 f 1  x1 f 00  1 f 01  x 4 1 x4 0 1 MUX 2x1 f0 0 MUX 2x1 x3 x1 f ( x1 . x 4. x2 . x 4 .12.1 Izvršiti sintezu mreže preko MUX 2x1 koja realizuje f ( x1 . a) ako je redosled razvoja: x1 . koristeći Shannonov razvoj. x4 )  x1 x2  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  x 2 x3 x4 .

x3 .3 Izvršiti sintezu mreže MUX 4x1 koja realizuje prekidačku f ( x1 . x2 . x 4 . a) f 00  x 3  x 3 x 4 f 01  0 f 10  x 3  x 3 x 4  f 00 1 1 0 1 00 01 10 11 00 f 11  1 f 0000  1 f 0001  1 f 0010  0 f 0011  1 MUX 4x1 0 01 10 MUX 4x1 f ( x1 . x1 . b) ako je redosled razvoja: x2 . x3 .Zadatak 12. x4. x3 . koristeći Shannonov razvoj: funkciju zadatu sa : a) ako je redosled razvoja: x1 . x2 . x3 . x4 ) x2 x3 29 . x3 . x2 . x4 ) 1 x4 11 x3 x1 x2 b) f 00  x1  x 1  1 f 01  x 4 f10  x1 f11  x1  f10 1 x4 x1 00 01 10 11 MUX 4x1 f ( x1 . x2 . x4 )  x1 x2  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  x 2 x3 x4 .

indeksi  8  r1 0  r15 0 8 8 0 0 8 0 0 0 0 0 0 0 0  8  r45 8  r3  r35 0  r34 8 0 0 0 0 0 0 0 0 0  r14  r13  r2  r25  r24  r23  r12 korak 3: Za svaki par promenljivih xi x j odredjujemo vektore W (2)  [r0 rij ] .1 Izvršiti optimalnu sintezu mreže pomoću MUX-a 4x1 koja realizuje prekidačku funkciju zadatu sa: R f  [8 16 16 -8 8 0 0 -8 0 0 0 0 0 0 0 0 -8 0 0 8 8 0 0 -8 0 0 0 0 0 0 0 0] T . 2. inverznom Walshovom transformacijom odrediti prekidačke funkcije na ulazima MUX-a. Spektralna metoda korak 1: Odrediti kodirani Walshov spektar R f .indeksi x1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 x2 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 x3 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 ri x4 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 rj x5 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1  r0  r5  r4 R f spek . U U korak 2: U zavisnosti od toga kakvi MUX-i su na raspolaganju odrediti spektralne indekse 1. … reda (ako se zahteva realizacija MUX 2 k x1 . korak 4: Odrediti Walshove spektre ulaza na osnovu parcijalnih spektara ulaza MUX-a. . Koeficijent  2 n je sigurno dobar ( 2 n je konstanta 0. korak 3: Odrediti promenljive koji se dovode na kontrolne ulaze MUX-a na osnovu spektralnih koeficijenata ulaza MUX-a. korak 2: x1 x 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 U U x3 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 x4 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 x5 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 Rf 8 16 16 spek . odrediti spektralne indekse do k-tog reda). koeficijent 0 je potencijalno dobar (0 je možda neka promenljiva sa ili bez komplementa).13.  2 n je konstanta 1). . OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU MUX-A SPEKTRALNOM METODOM 12B . U U U U U U U U Zadatak 13. gde je W (2) Walsh-ova matrica reda 2. korak 5: Na osnovu Walshovih spektara ulaza MUX-a. x1 x2 8 8 0 0 x1 x3 x1 x4 x1 x5 x 2 x3 16 0 0 16 0 0 0 16 0 16 x2 x4 8 0 16 0 8 8 16 16 24 24 8 8 8 8 8 8 0 16 16 0 16 16 16 16 8  8 16 0 0 16 16 16 16 32 16 0 8 0 8 0 8 8 8 8  16 32 16 0 16 16 0 0 8 8 x 2 x5 x3 x 4 x3 x5 16 0 8 8 16 0  32 16 0 16 x 4 x5 8 0 16 0 8 8 8 16 16 24 8 8 8 24  24 24 8 8 16 0 16 16 32 16 0 16 32 16 16 32 30 .

korak 4: Određuju se spektri ulaza [ R0 R1 R2 R3 ] na osnovu parcijalnih spektara ulaza R 0 R1 R 2 R 3 : 1 R0 R1 R2 R3  2 R 0 R 1 R 2 R 3 W (2) . bira se par koji ima najviše sigurno dobrih. gde je na primer R 0 vektor koji čine elementi iz spektra za koje je 2 x4 x5  00 U 8 00 16 16  8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 01 10 11 32 0 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 16 16 0 0 16 0 0 16 16 0 0 16 0 0  32 0 0 0 0 0 0 0 8 R0 R1 R2 R3  1 4 0 0 8 0 0 8 1 1 8 8 0 0 -1 -1  1 4 0 0 0 0 0 . x2 . pa je dalja primena spektralne metode nepotrebna. x5 ) 1 x4 x5 Pošto je F1 funkcija 3 promenljive. Očigledno da je najbolje izabrati x4 x5 . x4 .16 . x3 . može se realizovati uz pomoć jednog multipleksera 4x1.Bira se onaj par promenljivih koji ima najviše dobrih. Moguće su 3 realizacije: 31 . Pošto ima više parova koji imaju imsti broj dobrih.16 8 0 0 1 -1 -1 korak 5: U W (n) 1  1 W ( n) 2n  inverzni Walshov leptir je isti kao Walshov leptir R0 R1  R2 32 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 32 32 0 32 32 32 32 0 16 16 32 0 32 0 32 32 R3 0 0 0 0 32 0 32 32 16 16 0 32 0 32 32 32 0 0 0 0 0 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 0 0 0 0 0 0 0  32 32 0 0 0 0 0 0 32 32 32 32 0 0 0 0 32 32 32 32 32 32 32 32 1 T T T 32 32 32 32 32 32 32 32  1 1 1 1 1 1 1 1  0 0 0 0 0 0 0 0  0 32 1 T T F1  F2  32  32 32  32 32 32 32 32  1  1 1  1 1 1 1 1  0 1 0 1 0 0 0 0 32 1 T T F3   32  32  32  32  32  32  32  32   1  1  1  1  1  1  1  1  32 T  1 1 1 1 1 1 1 1 1 F0  T 0 F1 f ( x1 .

indeksi 4  r0 ' 4 0 0 4 4  r3 '  r2 '  r1 ' x1 x2 x3 4 4 0 8 4 4 0 4 4 8 4 0 1 1 0 0 1 1 1 0 Pošto ima više ulaza koji imaju imsti broj dobrih ( x1 i x3 su podjednako dobri). x4 . pa ako potencijalno dobra 0 ne bude zaista dobra.1 2 0 0     0 0  0 0    R0 ' 0 8 0 0 8 8 0 0 8 8 8 8 F0'  R1 ' 8 0 0 0 8 8 0 0 8 8 8 8 1 8  8 8  8T  1  1 1  1T  0 1 0 1T 8 32 .4 0 8  4 4  1 1    1 8 0   R0 ' R1 '  1 R 0 ' R1 '  W(1)  1     2 2 0 0  1 . 4 . x5 ) 1 x1 x3 x4 x5 Zadatak 13. Bira se prvo x1 .x1 0 0 0 0 1 1 x2 0 0 1 1 0 0 x3 0 1 0 1 0 1 F1 0 1 0 1 0 0 x3 x3 0 0 00 01 10 11 0 MUX 4x1 00 01 10 11 0 MUX 4x1 00 01 10 11 F1 1 0 0 F1 x1 0 x1 MUX 4x1 F1 x1 x2 x1 1 1 0 0 1 1 1 0 Kompletna šema je: x3 x2 x3 0 1 0 0 0 f ( x1 .2 Da se u zadatku 13. onda se bira ulaz x3 . x2 . x3 . a u svim ostalim stepenima isključivo pomoću MUX-a 2x1 Rf ' 0 1 0 1 0 0 0 0 1 0 0 4 x1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 0 2 2 4 0 0 4 4 0 0 4 x2 0 0 1 1 0 0 x3 0 1 0 1 0 1 1 0 0 4 1 2 0 0 1 0 0 0 R f ' spek .1 zahtevala optimalna sinteza mreže pomoću MUX-a 4x1 u poslednjem stepenu.

x3 0 Kompletna šema je: 0 1 MUX 2x1 F1 x1 0 x3 0 f ( x1 . x2 . pa je potencijalno dobra 0 kod x1 zaista bila dobra. x4 . x5 ) x1 1 x4 x5 33 . x3 .F1'  x2 0 0 1 1 1 8 8 8 8T  1 1 1 1T  0 0 0 0T  0 8 x3 F0 ' 0 1 0 1 0 1 0 1 Očigledno je F0 '  x3 .

x 4 . x 4 . pomoću PROM-a 4x4. a) x1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 x2 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 x3 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 y1 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 * * * * * * y2 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 * * * * * * y3 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 * * * * * * y4 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 * * * * * * 0 0 1 1 1 1 Različite četvorke su: 0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 1 0 0 1 0 34 . a) ako se na ulazne pinove dekodera dovode respektivno promenljive x3 . b) ako se na ulazne pinove dekodera dovode respektivno promenljive x1 . OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU PROM-A 13B .1 Izvršiti optimalnu sintezu mreže konvertora BCD koda u kod "višak 3".14. x1 x2 x1 x2 x1 x2 Zadatak 14. PROM 4x4 i PROM 4x2 PROM 4x4 može se zameniti sa dva čipa PROM-a tipa 4x2.

x3 x4 x3 x4 x1 x1 x1 x1 x2 y1 b) x2 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 x2 y2 x2 y3 x2 y4 x3 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 x1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 y1 0 0 1 1 0 0 * * 0 1 * * 1 1 * * y2 0 1 0 1 1 1 * * 1 0 * * 0 0 * * y3 1 0 1 0 0 1 * * 1 0 * * 0 1 * * y4 1 0 1 0 1 0 * * 1 0 * * 1 0 * * 0 0 1 1 Različite četvorke su: 0 1 1 0 1 0 0 1 1 1 0 0 35 .

x1 x4 x2 x2 x2 x3 y2 y3 x2 x3 y1 x3 x3 y4 36 .

pomoću: a) PAL komponente. Zadatak 15.15. OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU PAL I PLA KOMPONENTI 14B .1 Izvršiti optimalnu sintezu mreže konvertora BCD koda u kod "2 od 5". x1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 x2 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 x3 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 y1 0 0 0 1 0 0 1 0 1 1 * * * * * * y2 0 0 1 0 0 1 0 1 0 1 * * * * * * y3 0 1 0 0 1 0 0 1 1 0 * * * * * * y4 1 0 0 0 1 1 1 0 0 0 * * * * * * y5 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 * * * * * * x3x4 x1x2 00 00 01 11 10 y1 01 11 10 1 1 * * y4 01 11 10 x3x4 x1x2 00 00 01 11 10 y2 01 11 10 1 1 1 * * y5 01 11 10 x3x4 x1x2 00 00 01 y3 01 11 10 1 1 * * * * 1 * * 1 * * 1 1 * * * * 1 * * 11 10 x3x4 x1x2 00 00 01 11 10 1 x3x4 x1x2 00 00 1 1 1 * * 1 * * 1 1 * * * * 1 * * 01 11 10 * * y1  x1  x 2 x 3 x 4  x 2 x 3 x 4 /3 /3 /4 /3 /1 y 2  x 2 x 4  x1 x 4  x 2 x 3 x 4 y 3  x 1 x 2 x 3 x 4  x 2 x 3 x 4  x1 x 4  x 2 x 3 x 4 y 4  x1 x 3 x 4  x 2 x 4  x 2 x 3 y5  x1 x 2 37 . b) PLA komponente.

a) x1 x2 x3 x4 y1 y2 y3 y4 y5 b) x1 x2 x3 x4 y1 y2 y3 y4 y5 38 .

x2 . OPTIMALNA SINTEZA MREŽA POMOĆU UNIVERZALNIH ĆELIJSKIH POLJA 15B . x 2 . x2 ) Zadatak 16. x3 ) 0 39 . PDNF ćelija y y x x x y x y xy xy y x y x + ćelija y x PDNF ćelijsko polje f ( x1 . x 2 )  x1 x 2  x 1 x 2 1 x2 x1 x1 x2 x y 1 1 1 x1 x 2 x1 x2 x1 x 2 3 0 2 1 + y + + + 0 f ( x1 . x 3 )  {1.16.1 Prekidačku funkciju zadatu sa f x1 0 0 0 0 1 1 1 1 (1) ( x1 . x2 0 0 1 1 0 0 1 1 x3 0 1 0 1 0 1 0 1 f 0 1 0 1 0 0 0 0 x x y xy PDNF ćelija: 1 1 1 1 1 1 1 1 x3 x2 x1 f ( x1 . 3} realizovati pomoću univerzalnog PDNF ćelijskog polja.

x2 ) 1 Zadatak 16. x 2 )  ( x1  x 2 ) * ( x 1  x 2 ) 0 x2 x1 x1  x2 xy x xy 0 0 0 x1  x 2 x1  x2 x1  x 2 f ( x1 . x 2 .5.7} realizovati pomoću univerzalnog PKNF ćelijskog polja.PKNF ćelija y y x x x y x y x y x y y * ćelija y x PKNF ćelijsko polje f ( x1 . x3 ) 1 40 .4.2 Prekidačku funkciju zadatu sa f x1 0 0 0 0 1 1 1 1 (0) ( x1 . x2 0 0 1 1 0 0 1 1 x3 0 1 0 1 0 1 0 1 f 1 0 1 1 0 0 1 0 y x x y x y PKNF ćelija: 0 x3 x2 0 0 0 0 0 0 0 x1 f ( x1 . x2 . x 3 )  {1.

z  0 y'    y.3 Realizovati konvertor koda “višak 3” u “BCD kod” pomoću univerzalnog RM ćelijskog polja. x2 ) Zadatak 16. z  1 41 . z  0 y'    y. z  1  xy. z  0 y'    y.Reed-Mullerova ćelija y y x z x x y x x z x  xy. x1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 x2 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 x3 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 x4 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 y1 * * * 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 * * * y2 * * * 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 * * * y3 * * * 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 * * * y4 * * * 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 * * * y x x RM ćelija je:  xy. z  1  ćelija  xy. z  0 y'    y. z  1 y x RM ćelijsko polje y  1 x y x x y f ( x1 . x2 )  x2  x1 x 2 1 1 1 1 1 x x x x2 0 2 1 2 0 2 1 x1 x2 x1 x2 1 0 0 x1 x1 x1 x1 x1 1 1 x1 0     f ( x1 .

y1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 y2 0 0 0 0 0 y4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 0 0 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 y3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 x1 x2 x3 x4 1 0 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 0 0 1 0 0   0 1 0 0 0 1 1 1 1 0    1 0 1 0 1 0 0  0  0  0                                    y1 y2 y3 y4                      42 .

4. x1 0 0 0 0 1 1 1 1 a) w x (0) ( x1 .3.1 Prekidačku funkciju zadatu sa f a) ACTEL FPGA. SINTEZA MREŽA POMOĆU FPGA 16B Zadatak 17. s 2  0 . x 2 . s1  x1 . x 3 )  {1. z  0 f  ( x3  0)( x 1  1  x1 x 2 )  ( x 3  0)(0  0  0  0)  x 3 ( x 1  x1 x 2 )  x 3 ( x 1  x 2 ) f1 s3 s 4 s2 b) 43 .7} realizovati pomoću: x2 0 0 1 1 0 0 1 1 0 x3 0 1 0 1 0 1 0 1 f 1 0 1 0 0 0 1 0 f ( x1 . b) ALTERA 5000 FPGA.5.702 različite funkcije f  ( s 3  s 4 )( s 1 w  s1 x)  ( s 3  s 4 )( s 2 y  s 2 z ) . x 3 )  x 1 x 3  x 2 x 3  x 3 ( x 1  x 2 ) MUX 2x1 1 f0 0 . x 2 . MUX 2x1 1 s1 y z 0 MUX 2x1 1 f s 3  x 3 . s 4  0 . y  0 . w  1 . x  x 2 .17.

.. x 2 . x 4 )  ( x1 x 2  x 2 )  ( x3  x 4 ) x 3 f ( x1 . e)  x1 x 2 x 2 x 3  0  greška e0 se nemože otkriti de df ( x1 .0. x 4 ..1. otkriva se pomoću e de df e1 . x 2 . x n ) .1000. x 3 )  0. ako je e uvek postavljena na 1 i uvek na 0 (usled nekog defekta).. x 4 . x n )  f ( x1 . f ( x1 ..18..4. x 2 . PRIMENA BOOLEOVE DIFERENCE 17B Zadatak 18. x 2 .. x4 ) f ( x1 .prisustvo greške 0 na e.0001.1 Korišćenjem Booleove diference utvrditi da li je prekidačka funkcija f ne zavisi od neke promenljive).. e)  x1 x 2 x 2 x 3  ( x1  x 2 ) x 2 x 3  x 1 x 2 x 3  x 2 x 2 x 3  x 2 x 3 e de Skup testova: e1  0000.7 ima fiktivne promenjive (da df df  f ( x1 ... tada je f nezavisno od xi dxi dxi f ( x1 . x 4 ... x2 . x 3 )  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3  x1 x 2 x 3 df  ( x 2 x 3  x 2 x3 )  ( x 2 x 3  x 2 x3 )  0 dx1  x1 je fiktivna promenljiva df  ( x1 x 3  x1 x3 )  ( x1 x 3  x1 x 3 )  x 3  x 3  1 dx 2 df  ( x1 x 2  x1 x 2 )  ( x 1 x 2  x1 x 2 )  x 2  x 2  1 dx3 Zadatak 18. x 2 .. x 4 . x 2 .1001 e  greška e1 se može otkriti 44 ..3. otkriva se pomoću e de e  x1 x 2 df ( x1 . x3 . x 3 . e)  (e  x 2 )  x3 ( x3  x 4 )  (e  x 2 )  x 3 df ( x1 . x 3 . x 2 . x3 . x 3 . e)  ((1  x 2 )  x3 )  ((0  x 2 )  x3 )  (1  x 3 )  ( x 2  x 3 )  1  ( x 2  x 3 )  x 2  x 3  x 2 x 3 de df e0 ..2 Za mrežu na slici odrediti skup testova za grešku na liniji e. x3 . ako je  0 .prisustvo greške 1 na e.. x1 0 0 0 0 1 1 1 1 x2 0 0 1 1 0 0 1 1 x3 0 1 0 1 0 1 0 1 f 1 0 0 1 1 0 0 1 (1) ( x1 .

Automati se najčešće realizuju pomoću RS i JK flip-flopova. x (ulaz) kodirani ulaz 0 1 0 1 y (izlaz) kodirani izlaz 0 1 0 1 simbolicka oznaka stanja S0 S1 S2 S3 opis stanja primljen paran broj jedinica i paran broj nula primljen paran broj jedinica i neparan broj nula primljen neparan broj jedinica i paran broj nula primljen neparan broj jedinica i neparan broj nula kodirano stanje 00 01 10 11 Izlaz zavisi samo od stanja a ne i od ulaza. Kod Milijevog automata izlaz zavisi od ulaza i predhodnog stanja. a novo stanje zavisi od starog stanja i od ulaza. Kod Murovog automata izlaz zavisi samo od novog stanja. kada je automat u stanju S 2 na izlazu se generiše 1. Rad flip-flopova se opisuje sledećim tablicama. Konačni automati Postoje dve vrste automata: Murov i Milijev. 45 . a to je S 0 . Pošto je automat Murov. Za realizaciju koristi RS flip-flopove i NILI logička kola. i neka je početno stanje u kome se automat nalazi kada je dovedeno 0 jedinica i 0 nula.19. a na izlazu se dobija signal 1 svaki put kada je broj binarnih jedinica primljenih od početnog trenutka neparan. izlaz vezujemo za stanje. RS flip-flop: JK flip flop: Q n Q n 1 R S Q n Q n 1 J K 0 0 * 0 0 0 0 * 0 1 0 1 0 1 1 * 1 0 1 0 1 0 * 1 1 1 0 * 1 1 * 0 Zadatak 19. pa je automat Murov.1 Na ulaz automata dovodi se niz nula i jedinica. stanje izlaz S0 S1 S2 S3 0 0 1 0 Takođe treba precizirati i početno stanje automata. Graf automata je: Kada se na ulazu javi 0 automat iz stanja S 0 prelazi u stanje S1 . a novo stanje zavisi od starog stanja i od ulaza. npr. SINTEZA MREŽA POMOĆU KONAČNIH AUTOMATA 18B . a broj binarnih nula paran.

S 0 . n n R0  xQ0  xQ0  x  Q 0 n S 0  xQ 0  xQ 0  x  Q0 n n n R1  xQ1n  xQ1n  x  Q1 n n n S1  xQ1  xQ1  x  Q1n n y  Q0n1 Q n1  Q0 1Q1n1  Q 0  Q1n1 1 n 1 46 . tablice RS flip-flopa i tablica koje opisuju način kodiranja. konkretno pošto se zahteva realizacija preko NILI kola. R1 i S1 se realizuje preko raspoloživog hardvera. tablicu koja opisuje funkcionisanje automata. ali pošto se radi o Murovom automatu y možemo jednostavnije n realizovati preko Q0 1 i Q1n 1 .RS flip-flop: Q n Q n 1 R S 0 0 * 0 0 1 0 1 1 0 1 0 1 1 0 * Formira se na osnovu grafa automata. izlaz ulaz predhodno stanje buduce stanje n n n 1 n 1 x Q0 Q1 Q0 Q1 R0 S 0 R1 S1 y 0 0 0 0 1 * 0 0 1 0 1 0 0 1 0 0 1 * 0 1 0 0 1 0 0 * 0 1 0 0 1 0 1 1 1 0 1 0 * 0 0 1 0 1 1 0 * 0 1 0 1 1 0 0 0 1 0 * 0 0 0 1 1 1 0 0 * 1 0 1 1 1 1 0 1 1 0 0 * 0 Svaka od funkcija R0 . R1 . S 0 . Za prvi flip-flop: Za drugi flip-flop: R0 QQ n 0 n 1 QQ x x 00 01 11 10 0 0 0 * * 1 1 1 0 n n 0 n 1 S0 R1 QQ x n 0 n 1 n Q0 Q1n S1 x 0 n R0  XQ0 S0  X Q 0 R1  X Q1n S1  X Q 1 n n Funkcija izlaza y može da se formira od x . poželjno je prethodno izvršiti minimizaciju. S1 i y se predstavljaju u obliku pogodnom za realizaciju NILI kolima (koriste se DeMorgan-ova pravila). Q0 i Q1n . n y  Q0 1 Q1 n 1 R0 .

izlaz simbolicka oznaka izlaza kodirani izlaz karta od 1 din. 2 i 3 dinara. 2 010 1 din. novac se vraća. Početno stanje je stanje S 0 . Za realizaciju koristiti JK flip-flopove i PLA. 3 0 11 2 din. Apoeni novčanica su od 1 i 2 dinara. U slučaju nepravilnosti.n Q0 Q 0 n Q1n Q1 R1 S1 n R0 S 0 y x Zadatak 19.2 Projektovati automat za izdavanje karata. 1 0 01 ulaz simbolicka oznaka ulaza kodirani ulaz karta od 2 din. Nakon ubacivanja novca karta se izdaje na pritisak tastera IZDAJ. Cena karte je 1. Q n 0 0 1 1 JK flip flop: Q n 1 J 0 0 1 1 0 * 1 * K * * 1 0 47 . 2 10 4 10 0 IZDAJ 3 11 VRATI NOVAC ČEKAJ 5 101 simbolicka oznaka stanja S0 S1 S2 S3 opis stanja u automatu se nalazi 0 dinara u automatu se nalazi 1 dinar u automatu se nalaze 2 dinara u automatu se nalaze 3 dinara kodirano stanje 00 01 10 11 Automat je Milijev. 1 01 karta od 3 din. jer se predpostavlja da na početku u automatu nema novca.

ulaz predhodno stanje buduću stanje n Q0 Q1n izlaz x 0 x1 01 10 11 01 10 11 01 10 11 01 10 11 n Q0 1 Q1n 1 J0 0 1 0 1 1 0 * * * * * * K0 * * * * * * 0 1 1 1 1 1 J1 1 0 0 * * * 1 0 0 * * * K1 * * * 1 0 1 * * * 1 1 1 y 0 y1 y 2 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 0 0 1 1 0 1 1 0 0 0 1 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 n Q0 Q1n x0 x1 J0 x0 x1 n Q0 Q1n K0 x0 x1 n Q0 Q1n J1 x0 x1 n Q0 Q1n K1 x0 x1 n Q0 Q1n y0 x0 x1 n Q0 Q1n y1 x0 x1 n Q0 Q1n y 2 J 0  x1  x 0 Q1n n K 0  x 0  Q0 J1  x 0 n K 1  x1  Q0 y 0  x 0  x1  Q 0 Q1 n y1  x 0 x1Q0 n n n n y 2  x 0 Q1  Q 0  x 0 x1Q1n 48 .

x0 I matrica x1 n Q0 J 0 K 0 J1 K1 Q1n x0 x1 n Q0 Q1n mPLA y0 y1 y2 ILI matrica J0 K0 J1 K1 y1 y2 y3 n Q0 Q 0 n Q1n Q1 J1 K1 n J 0 K0 x0 x1 n Q0 J 0 K 0 J1 K1 y0 Q1n y1 x0 y2 x1 y0 y1 y2 49 .

8421 20B 21BU 2BU višak 3 23BU 5421 24BU 74-2-1 Gray(1) 25BU 26BU Gray(2) 2421 753-6 27BU 28BU 29BU 2 od 5 30BU 40B 41B 2 od 7 0 0000 31B 32B 3B 0011 34B 0000 35B 0000 36B 0000 37B 0010 38B 0000 0000 39B 00011 0100001 00101 0100010 51B 52B 1 0001 42B 43B 4B 0100 45B 0001 46B 0111 47B 0001 48B 0110 49B 0001 1001 50B 2 0010 53B 54B 5B 0101 56B 0010 57B 0110 58B 0011 59B 0111 60B 0010 0111 61B 62B 01001 0100100 63B 3 0011 64B 65B 6B 0110 67B 0011 68B 0101 69B 0010 70B 0101 71B 0011 0010 72B 73B 10001 0101000 74B 4 0100 75B 76B 7B 0111 78B 0100 79B 0100 80B 0110 81B 0100 82B 0100 1011 83B 84B 00110 0110000 85B 5 0101 86B 87B 8B 1000 89B 1000 90B 1010 91B 0111 92B 1100 93B 1011 0100 94B 95B 01010 1000001 96B 6 0110 97B 98B 9B 1001 10B 1001 10B 1001 102B 0101 103B 1101 104B 1100 1101 105B 106B 10010 1000010 107B 7 0111 108B 109B 10B 1010 1B 1010 12B 1000 13B 0100 14B 1111 15B 1101 1000 16B 17B 01100 1000100 18B 8 1000 19B 120B 12B 1011 12B 1011 123B 1111 124B 1100 125B 1110 126B 1110 0110 127B 128B 10100 1001000 129B 9 1001 130B 13B 132B 1100 13B 1100 134B 1110 135B 1101 136B 1010 137B 1111 1111 138B 139B 11000 1010000 140B 50 . DODATAK – KODIRANJE INFORMACIJA 19B i.20.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful