Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx

1

CEVOVODI, POLITIKA I MOĆ
Budućnost energetskih odnosa EU-Rusija
Urednica Katinka Bari{

2

3

Cevovodi, politika i moć
Budućnost energetskih odnosa EU-Rusija
Pavel Baev, Vaclav Bartu{ka, Kristijan Klotin, Kliford Gedi, Ronald Gec, Danijel Gros, Beri Ikes, Andrej Konopljanik, Konstantin Kosačev, Tatjana Mitrova, Andris Pibalgs, Džefri Pajper, Pavel Svieboda, Dmitri Trenin i Sergej Jastržembski Urednica Katinka Bari{

4

CER studija predgovor

Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx

5

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Pred čitaocima se nalazi prevod na srpski jezik studije londonskog Centra za evropsku reformu „Cevovodi, politika i moć“, objavljene krajem 2008. godine. Početkom ove godine gasni spor Rusije i Ukrajine, praćen obustavom značajnog dela isporuka ruskog gasa za Evropu, uključujući i Srbiju, dodatno je aktuelizovao pitanje energetskih odnosa Evropske unije i Rusije. Upravo to je tema ove jedinstvene studije. Vrlo složen i višeslojan odnos EU i Rusije u oblasti energije prikazan je kroz lepezu različitih mišljenja nekih od ključnih aktera tih odnosa, ali i eksperata, sa obe strane. Iako se većina autora slaže da se radi o svojevrsnoj međuzavisnosti, ishod dijaloga je daleko od jednostavnog. Tekstovi su koncizni i usredotočeni na ključne teme i probleme u energetskom dijalogu, tako da čitaoca, uz pomoć kvalitetnih mapa i grafikona, lako vode kroz koloplet jedne od najaktuelnijih, ako ne i najvažnije oblasti saradnje EU i Rusije. Na putu evropskih integracija Srbija je, za sada, indirektni akter energetskog dijaloga EU-Rusija. Jer, pristupanjem Energetskoj zajednici Srbija je zapravo sektorski integrisana u energetsko tržište EU, pre svega kada se radi o gasu i struji. To pred nosioce vlasti postavlja zadatak prilagađavanja našeg zakonodavstva pravnom nasleđu EU. Taj proces dodatno dobija na težini i značaju sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Upravo zbog toga ovo izdanje može biti višestruko korisno kako za naše političke aktere, tako i za poslovnu zajednicu, medije i širu javnost. Posebnu zahvalnost za ovo izdanje dugujemo gospođi Katinki Bariš, zamenici direktora Centra za evropsku reformu koja je ljubazno, bez nadoknade, ustupila autorska prava. Takođe zahvaljujemo i gospodinu dr Mihaelu Erkeu, direktoru regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu koja je finansijski podržala objavljivanje ove publikacije. Beograd, 15.03.2009. Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose EPuS

Sadržaj
1 Uvod Katinka Bari{ (Katinka Barysch) Geopolitika energije u odnosima Rusija – EU Dmitri Trenin (Dmitri Trenin) Energetski dijalog EU – Rusija Kristijan Klotin i Džefri Pajper (Christian Cleutinx, Jeffrey Piper) Poverenje, a ne dvostruki standardi: [ta Rusija o~ekuje od EU Sergej Jastržembski (Sergey Yasrzhembsky) Boks: Obja{njenje energetske solidarnosti Pavel Svieboda (Pawel Swieboda) 5 Da li imamo zajedni~ku budu}nost u energiji? Konstantin Kosačev (Konstantin Kosachev) Mogu}a je obostrano dobitna saradnja u energiji Andris Pibalgs (Andris Piebalgs) Boks: Prvo odgovornost, potom solidarnost Vaclav Bartu{ka (Vaclav Bartuska) 7

1

2

15

3

25

4

35

41

45

6

53

57

Usporavanje proizvodnje u Rusiji: Politi~ki propust ili strate{ka odluka? Kliford Gedi i Beri Ikes (Clifford Gaddy, Barry Ickes) 61 Dinami~an razvoj ruskog gasnog sektora Tatjana Mitrova (Tatiana Mitrova) Boks: Nov~ane koristi diverzifikacije Danijel Gros (Daniel Gros)

8

71

79

pogotovo gasa. U isto vreme. Pojedinici govore da Rusija koristi energiju kao političko oružje i da joj se. grafikoni i tabele 11 11 11 11 11 11 11 Pregled ruske nafte i gasa Potro{nja gasa. nuklearne energije. EU dobija oko 40 posto potrebnog gasa uvozom iz Rusije. EU je najveće svetsko tržište gasa. kako geografski (uglavnom iz Severne Afrike i iz Kaspijskog regiona).6 Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 7 9 Azija. tako da je prisutna mnogo direktnija veza između snabdevača i potrošača. kako bi sakupili kapital i kupili elektrane i gasovode. evropska debata nema smisla. Proizvodnja nafte u Rusiji. EU i biv{i Sovjetski Savez. Mnogi Evropljani danas doživljavaju kao pretnju njihovu zavisnost od ruskih energenata. oni to nisu. gasa i električne energije. Evropljani stalno zahtevaju od Rusije da troši ogromne količine novca za razradu novih 114 . takođe. ne može verovati. Pacifik i LNG: Privla~nost novih tr‘i{ta Pavel Baev (Pavel Baev) Trka u cevovodima izme|u EU i Rusije Ronald Gec (Ronald Goetz) Boks: [ta je Energetska povelja? Andrej Konopljanik (Andrey Konoplyanik) 1. Sa ruske tačke gledišta. Vladin predlog dalekoistočnih naftovoda i gasovoda Osnovni ruski naftovodi i gasovodi prema Evropi Predviđeni izvoz ruskog gasa izvan Zajednice nezavisnih država Zajednička pravila za razvoj evroazijskog energetskog trži{ta: Ugovor o energetskoj povelji ili aquis 12 56 63 91 92 95 Nafta je mnogo „utrživija roba“ kojom se trguje na globalnim tržištima. a više o njenoj sposobnosti da to postigne. No. tako i kroz razvoj obnovljivih izvora. kao snabdevaču. pošto ruske kompanije ne investiraju dovoljno u istraživanje novih polja. čistog uglja u pojedinim državama. Zbog toga Unija pojačava napore da pronađe alternativne izvore snabdevanja. Energetski odnosi Unije i Rusije bi trebalo da budu direktni. dok se gas uglavnom dostavlja gasovodima. ruska proizvodnja nafte i gasa stagnira. Drugi manje brinu o ruskoj spremnosti da izvozi energiju. međusobno korisni i u fazi brzog razvoja. U isto vreme. Logično je da bi EU i Rusija trebalo da imaju dobro razvijene energetske odnose. Istovremeno. Uprkos rekordno visokim globalnim cenama. oni su susedi. izvor skoro trećine nafte potrebne Uniji i četvrtine njenog uvoza uglja. 1997-2007. Rusija je. 1970-2007. Uvod 83 93 10 103 11 Regulisanje energetskih odnosa: Acquis ili Energetska povelja? Andrej Konopljanik (Andrey Konopolyanik) 107 117 Zahvalnost urednice Rusija je najveći svetski proizvođač gasa. ruski energetski giganti teže većem pristupu tržištu Unije. Sa druge strane. Evropske kompanije su među najvećim investitorima u ruskim sektorima nafte. a dve trećine ruskog izvoza gasa ide u države Unije.1 1 Karte. oni govore o prodaji većih količina gasa u Aziji i o ulasku na globalno tržište LNG (tečni prirodni gas).

Jer. Neke od ovih kompanija su se ujedinile sa Gaspromom u izgradnji novih podmorskih gasovoda koje druge članice Unije doživljavaju kao pretnju njihovoj energetskoj bezbednosti. Uloga energije u odnosima EU – Rusija Šta je onda uloga energije u odnosima Unije i Rusije? Jedni kažu da upravo to definiše odnose. Tek tada se Barysch) „Nova ruska politika može očekivati zauzimanje jedinstvenog stava u EU počinje kod kuće“. Evropljani se bore da pronađu pravac kako da sarađuju sa Rusijom koja ograničava demokratiju kod kuće. međutim. Rat u Gruziji. CER beleške. ekonomska i geostrateška pitanja koja definišu energetske odnose Unije i Rusije. Iz te perspektive. Žele da Rusija dozvoli zapadnim energetskim kompanijama da više investiraju u ruski energetski sektor.2 Brojni posmatrači su prime„Šta rat u Gruziji znači za spoljnu tili da je Evropskoj uniji zavisnost od ruske enerpolitiku EU?“. na primer na Kosovu. 2008. za nove države-članice u Centralnoj i Istočnoj Evropi pretnja ruskog „energetskog oružja“ je dodatni razlog da EU bude „čvrsta“ sa Rusijom. pritiska svoje susede i opstruiše međunarodne inicijative. EU mora da razvije efikasnu energetsku politiku kroz integrisanje sopstvenog tržišta gasa i struje i jasnije defini. oko ove međuzavisnosti trebalo da se obnove. je samo pogoršao stvari. upravo. Uniji prema Rusiji. 2008. dolazi od nafte i gasa. Tvrde da će Nemačka. Ovaj izveštaj zapravo predstavlja fascinantnu lepezu gledišta na mnoga ključna pitanja. nije raspoložena da dobija lekcije od Unije koju smatra slabom i arogantnom. jun. Naravno. oni se osećaju nemoćnim. 20 godina. energija se izdvaja kao oblast u kojoj je konstruktivna saradnja još uvek moguća. politika i moć Uvod 3 polja. gije vezala ruke u odgovoru na krizu u Gruziji. Rusija. Istovremeno.3 Drugi posmatrači imaju pozitivnije viđenje uloge energije u odnosima Unije i Rusije. odbijaju da Rusiji predoče jasnu ideju o tome koliko će gasa želeti da kupuju od nje za recimo. s druge strane. skoro dve trećine prihoda od izvoza i polovina prihoda federalnog budžeta. Pojedini autori nastoje da prihvate hladan. Tenzije u odnosima su već nekoliko godina u porastu. Sa sve više samopouzdanja i opskrbljena gotovim novcem. Italija i druge države koje kupuju velike količine ruskog gasa (i čije kompanije imaju lukrativne investicije u Rusiji) biti oprezne sa kritikama na račun Moskve. Drugi jasno iznose političke ar- . Nijedna publikacija ne može da pokrije sva kompleksna tehnička. avgust. ekonomskih i bezbednosnih odnosa koji postaju sve kompleksniji i teži. kompanije iz pojedinačnih članica EU su srećne što potpisuju dugoročne ugovore o snabdevanju sa Rusijom. One su integralni deo političkih. Upravo je Unija daleko najveće i najlukrativnije tržište za prodaju ruske energije. Najbolji savet za EU bi bio da umanji važnost pitanja energije u odnosima sa Rusijom. U odnosima u kojima izgleda da je sve teže pronaći zajedničke interese. energetske veze EU i Rusije ne žive u političkom vakuumu. S druge strane. pišu nova pravila kako bi sprečili ruske kompanije da kupuju gasovode i naftovode u Uniji. Odnosi EU i Rusije bi. CER beleške. Evropljani prihvataju da treba da preduzmu veću odgovornost u stabilizaciji svog istočnog susedstva. Da li Rusija koristi energiju kao oružje za ostvarenje političkih ciljeva? Treba li Unija da pozdravi ruske investicije u sopstveni energetski sektor? Šta znači energetska solidarnost? Zašto je gasovod Severni tok tako sporan? Šta pokreće rusku proizvodnju nafte i gasa? Koji je najbolji pravni okvir za razvoj energetskih odnosa Unije i Rusije? Da li Unija može da smanji udeo nafte i gasa koji kupuje iz Rusije? Da li su realni ruski planovi diverzifikacije? Mnoga razmišljanja izložena na stranama koje slede su originalna i neortodoksna. u isto vreme. 2008.3 Katinka Bariš (Katinka sanje energetskih ciljeva na strani. energetske veze izazivaju podele koje su paralisale politiku EU prema Rusiji. analitički pogled na razvoj energetskih tržišta. U najmanju ruku. njeno stavljanje u fokus odnosa će uvek Moskvi davati bolju poziciju.2 Cevovodi. Zato se Rusiji upućuju optužbe za strategiju „zavadi pa vladaj“. Međutim. Uprkos plemenitim rečima o „energetskoj solidarnosti EU“. avgusta. suočeni sa ruskim nastojanjima da u istoj oblasti konsoliduje 2 Tomaš Valašek (Tomas Valasek) i proširi svoj uticaj. Ukazuju da je energetska zavisnost međusobna: skoro četvrtina ruskog BDP.

god. energetski odnosi su postali teži za upravljanje upravo u vreme kada je ruska spoljna politika postala agresivnija. Ipak. Takođe. U isto vreme. autori su uvereni da EU i Rusija. Trenin tumači da Gasprom nastoji da. gumente4. „Ruski biznis je biznis“.4 Cevovodi. i on hvali Energetski dijalog. politika i moć Uvod 5 4 Prilozi za ovaj izveštaj su pisani pre rata u Gruziji i narušavanja odnosa Rusije i Zapada. piše Trenin. maksimizira svoj profit i udeo na tržištu. Ipak. Neki od naših autora otvoreno protivureče jedni drugima. u poglavlju 4 se slaže da energetska međuzavisnost zahteva saradnju između EU i Rusije. Sergej Jastržembski (Sergey Yastrzhembsky). već je dizajniran da minimizira rizik za koji mnogi Evropljani smatraju da potiče od Rusije. priznaju autori. demokratijama?“ Energetski dijalog se ne zasniva na jednakosti. EU insistira na transparentnim. Da li to znači da Rusija treba da razdvoji Gasprom? „U suštini“. Prikaz Izveštaja Dmitri Trenin (Dmitri Trenin) iz moskovskog Karnegi centra (Carnegie Moscow Center) postavlja. Saradnja između EU i Rusije u sferi energije datira iz ranih devedesetih godina XX veka. piše autor „radi se o pokušaju mešanja u unutrašnju politiku trećih država. dve strane ostvaruju napredak. Međutim. Evropljani ističu značaj otvorenih energetskih tržišta. zasnovana ne samo na nuklearnom odvraćanju već i na produženoj pretnji hladnim kućama i praznim fabrikama. Kristijan Klotin (Christian Cleutinx) i Džefri Pajper ( Jeffery Piper) su lično uključeni u Energetski dijalog EU – Rusija od njegovog početka 2000. nije sve u redu. I ovde. već treba sa njome da posluje što je više moguće: „Što je veći stepen međusobne zavisnosti. „zastrašivanja evropskih građana autoritarnim gasnim medvedom sa Istoka koji se hrani mladim. gde je veza? Trenin se ne slaže sa rasprostranjenom pretpostavkom da Kremlj koristi energiju kao političko oružje. predsednik Komiteta za spoljnu politiku ruske Dume ide korak dalje u poglavlju 5 i optužuje EU za defetizam.“. Rusija ne investira dovoljno u istraživanje novih polja i zbog toga možda neće biti u mogućnosti da izađe u susret rastućoj evropskoj tražnji. nasuprot uobičajenom mišljenju. Svi oni pružili su vredan doprinos debati koja će i dalje biti u samom središtu odnosa EU i Rusije. Gde je svrha. avgusta. Mnogi potezi Gasproma. i de facto (BP i Šel su morali značajno da smanje svoje ambicije u Rusiji) i de jure (novi ruski zakon o „strateškim“ sektorima dodeljuje međunarodnim naftnim kompanijama ulogu podređenog partnera). što pokazuje da ne postoji „tačna“ interpretacija sadašnjih kretanja u energetskim odnosima Unije i Rusije. god. kada je reč o značaju njenih energetskih odnosa sa Rusijom. za evropske kompanije postaje sve teže da investiraju u Rusiji. Slično tome. Ali. pita se autor. prvenstveno (ali ne samo) Rusije“. koji je donedavno u Kremlju bio zadužen za odnose sa EU. manje je verovatno da će dolaziti do politički motivisanih pretnji“. na osnovu brojnih malih uspeha u Energetskom dijalogu. u poglavlju 2 energetske odnose Unije i Rusije u širi politički kontekst. a potom prebacuje Rusiji što vrši pritisak na Ukrajinu i ostale tranzitne države sa zahtevima za takvim formiranjem cena. tek nastalim. 2008. kao što su veliko povećanje cena gasa za Ukrajinu i druge susede iz ZND (Zajednica nezavisnih država). Oni se ne slažu sa generalnom percepcijom da se EU. transporta i prodaje dozvoliti kupovina gasovoda i imovine u plasmanu energije u Uniji. Zapad ne treba da strahuje od „Rusije Inc. su interpretirani kao vulgarna taktika u novom Hladnom ratu. očigledno čvrstom rukom. EU je prezentirala Rusiji dugu listu . oseća se „razočarano“ zbog Unije koja na Rusiju gleda sa sumnjama i sa dvostrukim standardima. Poglavlje 3 se okreće perspektivi EU. ali se ne ponašaju u skladu sa time. Da. mogu da iskoriste pregovore o novom Sporazumu o partnerstvu i saradnji kako bi prevazišle postojeće nesporazume i teškoće. tržišno zasnovanim cenama. probudila tek nakon što je Gasprom početkom 2006. prekinuo isporuke gasa Ukrajini. Uprkos tome. Konstantin Kosačev (Konstantin Kosachev). Klauzula o „pristupu treće strane“ u novoj Direktivi za gas govori o tome da će se samo energetskim kompanijama koje „razdvoje“ aktivnosti proizvodnje.

komesar za energiju EU. Energija „je dobra osnova za razvoj šireg partnerstva EU i Rusije“. domaće cene gasa moraju nastaviti da rastu. što je zahtev koji Evropljani ističu godinama. poglavlju analiziraju Kliford Gedi (Clifford Gaddy) i Beri Ikes (Barry Ickes). Nakon godina rasta od 8 i više procenata. ravne četvrtini gasa koji Rusija prodaje Evropi. proi- zvodnja nafte u Rusiji od 2007. dvojica eminentnih američkih ekonomista. Drugo. Nema sumnje da su za Rusiju atraktivna brzo rastuća tržišta LNG gasa iz Azije i da bi za njene političke odnose sa SAD bila korisna jača ekonomska podrška u formi prodaje energije. takođe savetuje Evropljane da ne brinu puno o tome da li će Rusija i u budućnosti želeti da prodaje svoj gas. Ukoliko je tako. koje je. u 9. pretpostavku nevinosti. puno priznavanje interesa partnera i pre svega. Međutim. Prvo. Što se tiče izvora ovih sumnji. po njegovom mišljenju. da li će sva nastojanja EU da privoli Rusiju na liberalizaciju naftnog i gasnog sektora biti neuspešna u smislu jačanja bezbednosti evropskog snabdevanja? Ovo je nezgodno pitanje koje u 7. daje pozitivniji ton u poglavlju 6. treba da olabavi Gaspromov gasovodni monopol. Pavel Baev (Pavel Baev). Priznaje da je prisutna zabrinutost zbog pretećeg „manjka gasa“ (ne pre 2010. od ratifikacije Ugovora o energetskoj povelji do smanjenja uloge države u naftnom i gasnom sektoru. jer nova proizvodnja ne može da drži korak sa rastućom domaćom tražnjom u Rusiji i izvoznim obavezama. politika i moć Uvod 7 onoga šta treba da uradi. Kompanija nastoji da diverzifikuje svoja izvozna tržišta dalje od Evrope i da postepeno prebaci fokus svojih proizvodnih aktivnosti sa etabliranih velikih polja u Zapadnom Sibiru u kojima proizvodnja opada na nova polja kao što su Jamal (Yamal) i Štokman (Shtokman). Posmatrajući gasni sektor. kao i za Rusiju štetna zavisnost od energetskih profita. Radi smanjenja ovog gubitka. god.6 Cevovodi. Tatjana Mitrova (Tatiana Mitrova). vodeći ruski ekspert za energiju. autor ukazuje na istočno proširenje EU. ovaj pad proizvodnje ima zapažen uticaj na globalnu cenu nafte. Drugim rečima. Evropljani bi trebalo da potpišu sa Rusijom nove dugoročne ugovore o snabdevanju. nudi optimističniju prognozu u poglavlju 8. Rusija treba ne samo da zabrani spaljivanje. poglavlju Baev gle- . specijalista za Rusiju. EU izgleda spremnija da se oslanja na energiju iz udaljenih islamskih država nego da razvija pravo energetsko partnerstvo sa Rusijom. Za Rusiju je potrebno da se dogode dve stvari kako bi sakupila neophodan kapital. Na primer. što bi značilo jednak pristup investicijama. smanjilo sposobnost EU da razmišlja strateški. Više od pokretanja panične debate o tome kako da se smanji njihova „prevelika zavisnost“ od ruskog gasa. Ukoliko ruski proizvođači nafte odgovore na astronomske cene povećanjem proizvodnje. Gaspromu je potrebna bezbednost tražnje. opada. god. pouzdan snabdevač. već i renacionalizacija najvećeg dela naftnog sektora i izuzetno visoki porezi na energiju). uvek značajan. a sve to kako bi Rusija uverila Evropu da je. već da dozvoli nezavisnim naftnim i gasnim kompanija pristup do potrošača. ali će takođe podstaći štednju energije i okretanje prema alternativnim izvorima energije kao što su ugalj i nuklearna energija. iz norveškog Međunarodnog instituta za istraživanje mira. dodatno će se povećati. To će Gaspromu (i drugim kompanijama) obezbediti dodatni novac za investicije. nakon svega. Šta ako Rusija zapravo ne želi da proizvodi više energije? Moguće je da stagnacija proizvodnje nafte i gasa u Rusiji nije neželjeni nusproizvod loše vođene vladine politike (ne samo Gaspromov monopol. Ovaj proces će biti veoma skup. prema nekim procenama. Ona kaže da Gasprom ima i finansijsku snagu i kapacitete strateškog planiranja kako bi održao svoju poziciju najvećeg svetskog proizvođača gasa. Moguća rešenja postoje i do njih se najlakše može doći ukoliko EU i Rusija rade zajedno. ruske energetske kompanije sada „spale“ većinu gasa koji je se dobija eksploatacijom nafte. ističe autor. Gedi i Ikes stoga smatraju da Putinov režim namerno koristi nesigurnost oko vlasničkih prava i visoke stope poreza kako bi podstakao domaće proizvođače da ostave naftu pod zemljom.). Količine su ogromne. Pošto je Rusija poslednjih godina zadovoljavala značajan deo dodatne globalne tražnje. rizik iznenadnog pada globalne cene nafte. Andris Pibalgs (Andris Piebalgs).

treba da poveća napore da ostvari energetsku efikasnost. „diverzifikacija prema novim tržištima je luksuz koji Rusija sebi ne može da dozvoli)“. Gros daje jednostavnu kalkulaciju koja pokazuje da Evropljani mogu bez problema da potroše 30 milijardi evra na projekte kao što su Nabuko i terminali za LNG. Neuobičajeno za nekoga iz nove države članice. poput Nabuka. koji slovi za cara energetske bezbednosti Češke Republike. on se svrstava uz one koji smatraju da se od EU ne može očekivati da podnese finansijski teret garantovanja energetskog . Bilo bi mnogo bolje prodavati ograničene količine nafte i gasa koje su dostupne za izvoz na Zapad. nastojeći da kupuje gas iz veoma nesigurnih izvora. te da potpuno povrate uloženi novac kroz nižu cenu gasa. Možda je najvažnije to što konstantne nedovoljne investicije u nova naftna polja znače da Rusija jednostavno neće imati dodatne količine nafte i gasa neophodne za diverzifikaciju. Na strani 79 on ukazuje da Gasprom nastupa kao monopolista prema gasnim kompanijma u državama članicama Unije. Nasuprot razvikanom političkom približavanju Kini. direktor CEPS iz Brisela se ne slaže sa tim ocenama. Daniel Gros (Daniel Gros). što znači da određuje cene gasa na što je moguće višem nivou. koji predvodi demosEUROPA centar u Varšavi. pošto bi koristi od diverzifikacije delili evropski potrošači. na 57. Vaclav Bartuška (Vaclav Bartuska). gde nije potreban razvoj infrastrukture koja košta više milijardi. To je samo jedan od načina na koji EU može da pokrene debatu oko „energetske solidarnosti“ od prazne retorike prema praktičnoj akciji. Takođe. takođe smatra da EU treba da ima ulogu u izgradnji strateške infrastukture (str. EU bi trebalo da prihvati činjenicu da može da očekuje bezbednost u snabdevanju samo ukoliko ponudi Rusiji realan dijalog o bezbednosti tražnje i tranzitnim pravcima. Energetski dijalog SAD i Rusije stagnira.8 Cevovodi. Rusija se pomera sa tranzitnih gasovoda (onih koji idu preko Ukrajine. Autor upozorava da Evropa na pogrešan način reaguje na Gaspromovu strategiju. jedan od najistaknutijih nemačkih eksperata za rusku energiju u poglavlju 10 posmatra rusku strategiju diverzifikacije iz donekle drugačije prizme – kroz gasovode. treba da ohrabri izgradnju više interkonektora između nacionalnih tržišta struje i gasa. Fleksibilno. strani predstavlja drugačije razmišljanje o energetskoj solidarnosti. Gaspromova gasovodna strategija zbog toga pojačava strahovanja da Rusija koristi energiju kao političko sredstvo. globalno tržište LNG je strano Gaspromovoj monopolističkoj korporativnoj kulturi. ne samo u okviru EU. Evropljani mogu samo da budu na dobitku ukoliko diverzifikuju izvore snabdevanja gasom. kaže Svieboda. zaključuje Baev. Belorusije i drugih susednih država) na direktne. od neželjene konkurencije. „U ovom periodu relativne nedovoljnosti“. EU treba više da investira u strateška skladišta gasa i da upravljanje ovim skladištima poveri agenciji koju bi finansirala Unija. Ekspanzija u Aziji napreduje brzinom puža. Severni i Južni tok. Gasprom bi morao da snizi cene. Ipak. Ipak. već i u saradnji sa Rusijom gde je potencijal za uštede energije enorman. Rusija još uvek prodaje samo 5% nafte koju izvozi svom najvećem susedu. Takođe. kako bi države koje snažno zavise od ruskog gasa (većina država Centralne i Istočne Evrope) i struje (baltičke države) bile bolje povezane sa širim evropskim tržištem. 40). poput turskog. jača svoju poziciju u komercijalnim pregovorima sa tranzitnim državama i pomaže da se „ograde“ lukrativna tržišta gasa. Kada bi Evropljani imali alternativne izvore uvoza. kao što su podmorski pravci. kao što je Turkmenistan i izgradnjom gasovoda čija je komercijalna održivost dubiozna. Pavel Svieboda (Pawel Swieboda). Bez energetske solidarnosti oko zajednički definisanih energetskih interesa. Mnogi Evropljani pretpostavljaju da je razlog za ovaj potez politički: Gasprom je alatka koju Kremlj koristi da bi kaznio one bivše sovjetske države koje nastoje da pobegnu od njegove dominacije. Ronald Gec (Ronald Götz). EU bi morala direktno da interveniše kako bi pokrenula neophodne investicije. Umesto toga. politika i moć Uvod 9 da trezveno na ambicioznu rusku strategiju diverzifikacije. Gec obrazlaže da takva strategija ima komercijalnog smisla: za podmorske gasovode Gasprom ne mora da plaća tranzitne takse. zajednička energetska politika EU će biti teško ostvariva.

U poglavlju 11 on ukazuje da su nastojanja da se evropski acquis izveze velikim proizvođačima energije unapred osuđena na neuspeh. je „ne više zaštite već više odgovornosti“. Ukoliko bi Rusija ratifikovala Energetsku po- velju. politika i moć Uvod 11 snabdevanja za 27 članica (argument koji se često čuje u Nemačkoj i drugim bogatim velikim državama od kojih se očekuje da plate lavovski deo takvih investicija kroz budžet EU). Taj okvir je inicijalno trebalo da bude Ugovor o energetskoj povelji koji reguliše investicije. god. Njihovi pozivi na energetsku solidarnost nisu ništa više od jeftinog i jednostavnog načina da se skrene pažnja sa njihove sopstene neaktivnosti. energetskim odnosima bi se upravljalo na osnovu seta pravila koja se odnose na celokupno novo evroazijsko energetsko tržište (vidi boks na strani 103). Prošlo je 17 godina otkad su države Centralne i Istočne Evrope izašle iz sovjetske dominacije. EU treba da se usredsredi na rešavanje preostalih otvorenih pitanja sa Rusijom oko Energetske povelje i njenog Tranzitnog protokola. ističe Bartuška. Umesto toga. ali je odbila da ga ratifikuje. koji je bio zamenik generalnog direktora Sekretarijata Energetske povelje smatra da je to svakako potrebno. Moguće je da će se pitanje ratifikacije Energetske povelje vratiti na dnevni red. Ipak. Rusija je potpisala Ugovor.10 Cevovodi. Međutim. sa izuzetkom Češke. Mnogi zvaničnici EU se nadaju da će ipak uspeti da uključe neke principe iz Energetske povelje u novi sporazum Unije i Rusije. a rat u Gruziji je značajno odložio zaključenje novog sporazuma. pravni okvir za energetske odnose EU i Rusije o kojem su strane postigle dogovor. Zvaničnici EU koji su dali svoj doprinos ovom Izveštaju izražavaju nadu da pregovori o novom sporazumu mogu da ponude mogućnost da se izgradi pouzdan. Andrej Konopljanik (Andrey Konoplyanik). članice Unije su i dalje duboko podeljene oko toga kakva treba da bude pozicija EU prema Rusiji. Katinka Bariš je zamenica direktora Centra za evropsku reformu. Ovakva neslaganja oko energetske solidarnosti su jedan od razloga zašto je Uniji trebalo toliko mnogo vremena da se dogovori o mandatu za novi bilateralni ugovor sa Rusijom koji bi trebalo da zameni Sporazum o partnerstvu i saradnji iz 1994. a ne da krivicu prebacuju na EU. nisu uradile ništa da smanje svoju energetsku zavisnost od Rusije. Sada treba da „zagrizu metak“ i preduzmu neophodne investicije u infrastrukturu. . Ono što je potrebno novim članicima. tranzit i ostala važna energetska pitanja.

12 Pregled ruske nafte i gasa Nafta Rezerve nafte 2006. udeo u svetskoj proizvodnji Proizvodnja nafte u SAD Izvoz nafte Izvoznici nafte. udeo u svetskim rezervama Rezerve Irana Rezerve SAD Proizvodnja gasa Proizvodnja gasa. 80 milijardi barela Island Prirodni gas Rezerve gasa Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 13 2006 48 milijardi kubnih metara 26 procenata 28 hiljada milijardi kubnih metara 6 hiljada milijardi kubnih metara 612 milijardi kubnih metara 21 procenat 524 milijarde kubnih metara 263 milijarde kubnih metara 1 151 milijarda kubnih metara Severni Rezerve nafte. rang Izvoz nafte u SAD Atlanski okean 7 procenata 264 milijardi barela 30 milijardi barela 10 miliona barela dnevno 12 procenata Rezerve gasa. udeo u svetskim rezervama Rezerve Saudijske Arabije Rezerve SAD Proizvodnja nafte Proizvodnja nafte. rang Izvoz gasa u Evropu Severno more Severni tok Opcija naftovoda Murmansk Gasno polje Štokman Karansko more Jamal-Evropa Južna Družba Jamal-Evropa TimanPečora Beloruska obilaznica Jamal II Severno svetlo Bratstvo Transgas Nabuko BurgasAleksandropuli Južni tok Sojuz Projekat Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma VolgoUralski Istočni Sibir Baltički naftovodni sistem Zapadni Sibir Južna Družba Gasno polje Kovitka Južni Turgaj Plavi tok Kazahstan-Kina Kazahstan-Kina Sredozemno more Baku-Tbilisi-Džejhan Južni Kavkaz Srednjo kaspijski Centralna Azija-Centar Južno kaspijski Transkaspijski gasovod Centralna Azija Proizvodni regioni Perspektivni regioni Naftovodi Gasovodi Naftovodi u izgradnji Gasovodi u izgradnji Predloženi/planirani naftovodi Predloženi/planirani gasovodi Predloženi terminali za izvoz LNG Izvor: Industry reporting Izvor: Energy Information Agency . udeo u svetskoj proizvodnji 7 miliona barela dnevno Norveško more gasa u SAD Proizvodnja 7 miliona barela dnevno 2 370 hiljada barela dnevno Izvoz gasa Izvoz gasa.

što u uslovima XXI veka znači i neza- . energetska bezbednost je identifikovana kao dominantna tema. brigu oko koridora Fulda je zamenila zabrinutost oko gasovoda Severni tok. nafta i gas. sve češće se proriče dolazak neke nove verzije Hladnog rata koji se delom vodi energetskim oružjem. konflikt oko cene gasa između Gasproma i Kijeva rezultirao je četvorodnevnim prekidom snabdevanja Ukrajine. Za davanje dužeg odgovora. novembra. god.20 Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 21 2. jer je ruska energetska politika mnogo više okrenuta sticanju profita nego uspostavljanju političke dominacije. počeo pripreme. U razmišljanjima mnogih. Rusija će ostati energetska sila Rusija želi da bude velika sila. prvi samit G–8 u Sankt Peterburgu. samo šest meseci pre samita dogovorenog za sredinu 2006. Na Gaspromove akvizicije se gleda sa skoro istom nervozom kao na partijske uspehe lokalnih komunista u zapadnim državama za vreme Hladnog rata. god. Da li treba biti zabrinut zbog Rusije kao energetske supersile? Kratak odgovor je ne. Geopolitika energije u odnosima Rusija–EU Dmitri Trenin Kada je Kremlj 2005. se među uticajnim konzervativcima smatraju najvažnijim dobrima države. za u istoriji. američki senator Ričard Lugar je predložio stvaranje „energetskog NATO“. interesi i ciljevi involviranih strana. Mnogi Evropljani i Amerikanci su potom osudili Moskvu da koristi energiju kao oružje. pre nego vojska i mornarica. Zaista. U Rusiji. Govoreći u predvečerje Samita NATO u Rigi. 2006. U Evropi. Međutim. geopolitika energetskih odnosa je zamenila ili apsorbovala tradicionalnu geopolitiku vojnih balansa. kao i njihovi resursi. moraju se analizirati ambicije. Energetska bezbednost je postala sinonim za bezbednost od Rusije.

Ona su samo vrh ambicija kompanija i njihovih korisnika. Ruski interes za energiju je u najvećoj meri povezan sa biznisom. kada se radi o nuklearnoj energiji. Označavanje Rusije kao energetske supersile je preterivanje. nastoji. Jedan je bio namera Mihaila Hodorkovskog (Mikhail Khodorkovsky) da proda svoju naftnu kompaniju Jukos (Yukos) američkim kupcima. pre svega naftu i gas. ali je kredibilna ocena Rusije kao energetske sile.“. vlada je veoma svesna potrebe da modernizuje sektore nafte i gasa i da postigne napredak u razvoju ostalih segmenata energetskog sektora. ruska ideja integracije sa Evropom se može sumirati kao međusobne investicije i uzajamna kupovina akcija. god. Vladimir Putin je poslednjih godina odlučio da opozove raniju rusku strategiju integracije sa Zapadom. Kako bi postigla postavljeni cilj strateške nezavisnosti i međunarodnog značaja – što je. naravno. ali važnih komparativnih prednosti. pre svega. Političko–ekonomski sistem države. privatne ruske naftne kompanije kao što je Lukoil kupuju rafinerije i benzinske pumpe širom Evrope. državi sa trećim najvećim rezervama nafte na svetu. Drugi je bio pojava „obojenih revolucija“ u Gruziji i Ukrajini. Rusko odvajanje od Zapada se dogodilo. Rusko rukovodstvo pretpostavlja da će međunarodne cene energije ostati na visokom nivou neko vreme. Na promenu su uticala dva važna događaja. Gasprom agresivno nastoji da stekne infrastrukturu u inostranstvu.16 Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx Geopolitika energije u odnosima Rusija–EU 17 visni globalni igrač. ono što je dobro za Gasprom (i za druge). u rasponu od Beltrangasa. oličeno u postavljanju cilja da postane peta najveća privreda na svetu do 2020. do predloženih gasnih čvorišta u Centralnoj i Zapadnoj Evropi. Do sredine prve decenije ovog veka energija je igrala ključnu ulogu u preorijentaciji Rusije od prozapadne prema nezavisnoj velikoj sili. Rusija poseduje nešto preko 6 posto dokazanih svetskih rezervi nafte i 2006. Rastući broj inicijalnih javnih ponuda u proteklih pet godina reflektuje ova nastojanja. Ono što može da izgleda kao pametna i preteća strategija širenja ruskog političkog uticaja u proširenim granicama Evropske unije je u suštini nastojanje motivisano biznisom radi osvajanja lukrativnih tržišta. U celovitom predlogu nemačkoj kancelarki. Rosnjeft i novoreformisana kompanija za električnu energiju UES. Na početku XXI veka ruski biznis je biznis. koji se ponekad naziva „Russia Inc. u korist akcionara i ulagača u Kremlju i izvan njega. a firma iz metalskog kompleksa Severstal se neuspešno takmičila za preuzimanje kompanije Arcelor. kao što je „čisti“ ugalj i međunarodno konkurentna nuklearna energija. zasigurno na srednji i duži rok. osim nuklearne energije. poseduje jednu četvrtinu svetskih rezervi prirodnog gasa i odgovorna je za jednu petinu ukupne proizvodnje gasa u svetu. Po njihovom mišljenju. Ekstra profiti od izvoza energije omogućili su Rusiji da stekne finansijsku moć. ali i uglju i proizvodnji struje. Kada su ruske kompanije. Uz to. beloruske tranzitne i distributivne kompanije. Alternativni izvori energije. odlučile da ustanove međunarodnu nagradu koja bi se mogla takmičiti sa Nobelovom. Zaista. . na primer. da poveća kapitalizaciju giganata koji su u najvećem delu u državnom vlasništvu. dobro je i za Rusiju. uprkos povremenim fluktuacijama. a prateći stimulativni efekti su pogodovali mnogobrojnim drugim sektorima privrede. podstaknute od strane države. Međutim. Ta odluka je bila bazirana na generalnom načinu na koji rusko rukovodstvo shvata odnose Rusije i Zapada od ranih devedesetih godina prošlog veka do prvih godina XXI veka. Angeli Merkel iz 2007. Rusija zauzima snažnu poziciju. izabrale su naziv „Globalna energija“. kao što su Gasprom. Takođe. je zabeležila 12 procenata svetske proizvodnje nafte. kao što su tranzitni gasovodi i centri za distribuciju gasa. u uslovima američkog rata u Iraku. pogotovo ukoliko uspe da unapredi proizvodnju i postane efikasniji potrošač. u dogledno vreme neće imati veći uticaj na tržište. Širenje Russia Inc. Na sličan način. dvema važnim državama za tranzit ruske energije. – Rusija je odlučna da iskoristi svojih nekoliko. Ruska specijalizacija za energiju je konstanta.

osim Poljaka. Kada je Rusija zaustavila dotok nafte u Belorusiju 2007. Gasprom je imao sličan problem sa Belorusijom. Belorusija je postala čak više zavisna od jeftine nafte i gasa iz Rusije. Kada su konačno uvideli da to ne funkcioniše. subvencionisane cene gasa su u istoj meri politička alatka kao i cene podignute na „evropski“ nivo. više unutrašnji. Drugi. isključeni iz ruskog snabdevanja. način kupovine uticaja je bilo uključivanje u mutne šeme u trgovini gasom. Nemački E. kako se ne bi naškodilo predsedniku Lukašensku uoči izbora). autoritarni Minsk je veoma udaljen od pluralističkog Kijeva.18 Cevovodi. svako nastojanje da se Evropljani ucene (a time i okrenu od Rusije) bilo bi glupo. Ovo je deo generalne politike Moskve da svoje odnose sa ZND pomeri na komercijalnu osnovu. od čega 60 posto ide u EU. U međuvremenu Gasprom je zauzet jačanjem bilateralnih veza sa najvećim evropskim energetskim kompanijama. Putin je ponudio veliku razmenu imovine prema kojoj bi Gasprom dobio udeo u nemačkim mrežama za distribuciju gasa u zamenu za nemačke akvizicije prava na eksploataciju gasa u Rusiji. „Bivši“ Sovjetski Savez je prestao da postoji: sa apekta Gasproma (ili Moskve) sada je sve bilo inostranstvo. ideja velike energetske pogodbe nije sklonjena sa stola. a aktuelna cena se donekle razlikovala (prijateljska Jermenija je dobila bolje uslove od neprijateljske Gruzije). Ukrajinci su. Jasno. igra je bila politička i energija je igrala ulogu u računicama Kremlja. Umesto toga. Obe ove tehnike nakon Narandžaste revolucije padaju u zaborav. Tada su se samo Rusi krivili za povremene nestašice u državama EU. Evropa se brzo digla na noge. „narandžasta revolucija“ iz 2004. Gasprom nema razloga da to radi. Novi pristup je primenjen širom bivšeg sovjetskog prostora. Politički. Prvo. ali je kao rezultat toga donekle bogatija. Gaz d Frans (Gaz de France) i holandski Gasuni (Gasunie) su zaključili dugoročne poslove sa Gaspromom. Ono što su mnogi spoljni posmatrači videli kao hladnokrvno nastojanje Kremlja da uguši Ukrajinu orijentisanu na samostalno razmišljanje i demokratiju. Poljaka ili Nemaca. god. Rusko-ukrajinski odnosi u devedesetim godinama i početkom ovog veka za to su najbolji primer. od revolucionarne Ukrajine i Gruzije do saveznika u Minsku i Jerevanu. Čak i pre ukrajinske gasne krize. Naravno. Gasprom odbacuje svoj sistem de facto imperijalnih preferencijala koje su omogućavale pojedinim državama ZND da kupuju gas po znatno nižim cenama. oduzimali deo gasa za izvoz u EU i prošli su bez posledica. god. Rusija nije želela da kazni Lukašenka: želela je samo da naplati dug i ispuni davno dato obećanje o prodaji Beltrangasa Gaspromu. . imajući u vidu koliko je ruski budžet zavisan od priliva od izvoza nafte i gasa. čak i ako za to treba da plaća. Ukrajina je konačno slobodna. jer su države članice EU plaćale najbolju cenu za ruski gas i drugo. ali niko nije pošteđen. Zapravo. Tajming povećanja cena je bio šokantan (Belorusija je dobila grejs period. je zapravo bilo očajničko nastojanje da se „čvrstom rukom“ primora da adekvatnije plaća resurse koje troši. politika i moć Geopolitika energije u odnosima Rusija–EU 19 godine. to je. Ipak. Iako je Nemačka odbacila ovu inicijalnu ponudu. je šokirala do tada zadovoljni Kremlj. navodeći kao razlog izostanak plaćanja. Godinama su verovali da Zapad od Rusije očekuje da pritisne „poslednjeg dikatatora“ u Evropi. na kratko prekinuo isporuke gasa za Belorusiju. od kojih jedan deo prodaje uz priličan profit. Sve čemu je Rusija mogla da se naivno nada bilo je da pridobije Evropu kao partnera u vraćanju Kijeva na razumnu politiku. U poslednjoj deceniji prošlog veka Moskva je nastojala da kupi lojalnost Kijeva i ostalih naplaćujući gas samo delićem cene koja je tražena od baltičkih država. malo ko primetio u Evropi. Daleko najdramatičnije promene su se dogodile na bivšem sovjetskom prostoru. počela je da se ponaša kao velika sila vis-à-vis svojih malih suseda. Kremlj je bio zapanjen. god. cilj iskazivanja oštrine prema bivšem pograničnom području nikada nije bio dovođenje Evrope u podređen položaj. Istina. god. Počevši od 2005. Rusija više nije sebe smatrala bivšom i budućom imperijom. Kada je Gasprom 2004. Ipak. Rusija je izgubila iluzije. promenili su pristup.ON i BASF. italijanski Eni i Enel.

od Rusije do Nemačke i odatle do Holandije i moguće. izbegavajući time politički rizičnu kopnenu trasu duž obala Kavkaza. god.) će transportovati gas po dnu Baltičkog mora. u jednoj prilici. sa svoje strane. jeste da ostvari komercijalne koristi. ali ne i Ukrajine. Estonci i Letonci su ovaj potez videli kao kaznu zbog ruskih tvrdnji o neosnovanoj i oštroj naturalizaciji i politici integracije koja je ostavila stotine hiljada lokalnih Rusa bez državljanstva. Rusija je osigurala aranžmane sa Kazahstanom. Rusija aktivno širi saradnju sa gasom bogatim državama Persijskog zaliva. Otkada je Kremlj zaključio da su obe države nepouzdane.20 Cevovodi. Umesto predloženog gasovoda preko Kaspijskog mora koji bi pumpao gas u gasovod Nabuko. Moskva. Međutim. Ovaj gasovod (prvobitno dogovoreno okončanje radova se planiralo za 2011. zavisno od interesa. Nabuko bi trebalo da doprema centralnoazijski. Iran i Saudijska Arabija. Turkmenistanom i Uzbekistanom o nastavku transporta njihovog gasa preko teritorije Rusije. Ukrajina i Belorusija zajedno su kontrolisale lavovski deo ruskog izvoza nafte i gasa u Evropu. Takmičenje gasovoda je daleko od završenog. Gaspromove aktivnosti u Centralnoj Aziji izgledaju kao nastojanje da se izgradi „gasni kalifat“. Povremene opaske Gaspromovih čelnika i zva- . Ona ceni suverenost sopstvenog odlučivanja i preferira da joj ruke budu odrešene. izgleda da će u igri biti nekoliko „kalifata“. Očigledna svrha Severnog toka je da zaobiđe Poljsku. Moskva nije posebno voljna da bude organizator nove gasne zajednice. Najveću pažnju je privukao dogovor predsednika Putina i nemačkog kancelara Šredera iz 2005. Gledajući iz Kijeva. ideju stvaranja gasni OPEC nazvao „interesantnom“. u slučaju Belorusije) problemom. Pre objavljivanja projekta Južni tok. Još devedesetih godina Gasprom je izgradio gasovod Plavi tok ispod Crnog mora do Turske. Gasni OPEC Vladimir Putin je. koristeći umesto njih sopstvene terminale na Baltičkom moru u Primorsku i Ust–Lugi. odlučio je da značajno smanji rusku zavisnost od njih. god. Gasprom je 2006. ne samo da nastoji da minira Nabuko. a potencijalno i iranski gas do Evrope. zamenio barter plaćanje za tranzit preko Ukrajine novčanim transakcijama. u skladu sa generalnim nastupom. Što je još važnije. politika i moć Geopolitika energije u odnosima Rusija–EU 21 Direktan pravac prema Evropi Kao tranzitne države. Neki strahuju da bi Južni tok. države iz Centralne Azije su saopštile da će modernizovati priobalni gasovod koji vodi na sever prema Rusiji. Belorusiju i baltičke države koje se sve smatraju potencijalnim (ili stvarnim. Ovaj trend je otpočeo sa novim vekom. Sličan potez je usledio 2008. Centralnom Azijom se upravlja uglavnom na bilateralnoj osnovi. ona je već raspršila ukrajinske nade da će dobijati jeftin gas iz Turkmenistana. ali i sa Alžirom. smanjujući oslanjanje EU na ruski gas i gasovode. To je pojednostavilo proceduru plaćanja. kada je Rusija obustavila dotok nafte kroz naftovode do luka u baltičkim državama. o izgradnji gasovoda Severni tok. drugih članica EU. smanjilo sporove i povećalo ruske prihode. god. ali njen stvarni cilj. Moskva galami i blefira budeći zastrašujuće uspomene i igra se posebno tamnom vrstom geoekonomije. Ipak. Zbog toga je moguće da je diskusija o gasnom OPEC deo rata nerava između Rusije i EU. kao što su Katar. u zamenu za značajno povećanje cena gasa koji plaća Moskva. ukoliko se realizuje. Rusija je želela da razvije sopstvenu lučku infrastrukturu i da zadrži novac za sebe. kada su se Rusija i Italija dogovorile da izgrade gasovod Južni tok po dnu Crnog mora i preko nekoliko balkanskih država. uz ukrajinsku saradnju. Ipak. još važnija je bila odluka Moskve da prebaci izvozne gasovode sa kopna na more i da time smanji potrebu za tranzitom ili da je u potpunosti eliminiše. mogao da učini nepotrebnim gasovod Nabuko koji favorizuje EU. pragmatično se svrstavajući uz različite partnere. Države u Centralnoj Aziji sasvim očigledno uživaju u praktikovanju onoga što one nazivaju multivektor politikom.

manje je verovatno da će dolaziti do politički motivisanih pretnji. da bude snažan. a Gaspromova proizvodnja stagnira. god. što više imovine kupi u Evropi i što više imovine Evropljani kupe u Rusiji. Od tada energetska međuzavisnost između Rusije i Evrope stalno raste. domaća tražnja raste. Rusija je ljuta zbog proklamovanog cilja EU o smanjenju zavisnosti od Rusije. Rusko odbijanje da pumpa naftu u letonsku kompaniju Ventspils Nafta iz 2003. Ne postoji „geopolitika energije“ per se. Danas ima mnogo manje razloga da se sumnja da Rusi gaje zle namere. biznis. a nastavljalo se sa isporukama i u vreme dezintegracije SSSR-a. a tako će biti i na srednji i duži rok.22 Cevovodi. koji očigledno imaju više tehničke razloge u pozadini. Povratak geopolitike Austrija kupuje prirodni gas od tadašnjeg Sovjetskog Saveza od 1968. Gasprom želi da zaradi novac. ulozi svake strane u ekonomskom zdravlju i prosperitetu one druge biće veći. ali je. Rusi nisu džihadisti. dok Rusija gleda prema Istočnoj Aziji i takođe razmišlja o LNG. Kao i Rusija. god. nikada nisu zapretili isključenjem gasa. 5 U osnovi. tako da se oseća slobodnom da odgovori brutalnije kada vidi da su joj interesi ugroženi. Ruska strana je krivicu objasnila tehničkim problemima na naftovodu Družba. Ipak. Stoga želi da pošalje poruku da ima druge potencijalne kupce na drugom kontinentu. energetsko oružje se može koristiti samo jednom. ili litvansku Mazeikiu Nafta iz 2006. bogat i poštovan. može se polemisati da niže cene gasa predstavljaju kredibilniji instrument političkog uticaja od cena na svetskom nivou koje ne zahtevaju plaćanje u naturi. 2006. Slučajevi nedavnog navodnog ruskog korišćenja energije kao oružja zahtevaju temeljno ispitivanje. a ne ruskoj kompaniji. Uprkos porastu cena gasa. ali u formi granične čarke. u samoubilačkom napadu koji rezultira privremenim smetnjama za potrošače i trajnim obogaljenjem proizvođača. U stvarnosti. Rusija veruje da baltičke države nisu (ili makar još nisu) u istoj kategoriji kao etablirani veliki kupci iz Zapadne Evrope. EU pogledava u pravcu Centralne Azije i Irana. Što je veći nivo međusobne zavisnosti. predstavljaju očigledano korišćenje taktike čvrste ruke u ekonomskim sporovima5. u doba Hladnog rata. U doglednoj budućnosti energetske veze će predstavljati ekonomsku suštinu odnosa između Rusije i EU. a Rusija je u takmičarskom i nacionalističkom raspoloženju. Restrikcije koje je Kremlj postavio za kompanije kao što su BP (British Petroleum) ili Šel (Shell) su u skladu sa generalnom politikom Moskve usmerenom na vraćanje kontrole nad energetskim sektorom i nisu poseban rezultat političkih mahinacija. Belorusije i ostalih država ZND. a ne rata punog obima. a Nemačka od 1973. Realnost je drugačija: energija je politički posao. Dmitri Trenin je viši saradnik u Karnegi zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) i zamenik direktora moskovskog Karnegi centra. najozbiljniji takmac Evropi kao kupac Gaspromovog gasa je sama Rusija. dok je Centralna Azija manje sposobna ili manje voljna da nadomesti razliku. Čak i Sovjeti. a svaka od strana će biti ranjivija na pretnje sa kojima može da se suoči. u celini uzevši. Rusija je prestala sa isporukama nafte u Mazeikiu rafineriju u julu. Gaspromovi potezi se često pogrešno tumače kao sredstvo neke političke strategije. politika i moć Geopolitika energije u odnosima Rusija–EU 23 ničnika ruske vlade o preusmeravanju izvoza gasa od Evrope prema Aziji spadaju baš u tu kategoriju. Što se tiče Ukrajine. god. Nekoliko velikih zapadnih naftnih kompanija je moralo značajno da smanji svoje ambicije. To zaista predstavlja slučaj korišćenja energije kao oružja. god. . ali i snabdevanja LNG. ali nije odgovorila na litvanske ponude da pomogne u njihovom rešavanju. Diverzifikacija izvoza i uvoza u principu je dobra stvar. nakon što je prodata poljskoj. Gasprom je Rusija. Nijedno do toga ne obećava jednostavne odnose u budućnosti. U svakom slučaju.

osiguranju da sve države smanje emisiju štetnih gasova članice imaju dovoljne zalihe nafte i promociji za 20 posto (ili 30 posto kao energetske efikasnosti. sa prvom od „zajedničkih strategija“ EU u okviru tada ratifikovanog Ugovora iz Amsterdama. no i pre toga6. štednje energije i upotre. kao ključni trgovinski partner EU. godine. Interno. ustanovljen na Samitu EU–Rusija u oktobru.deo post-Kjoto sporazuma). Navodno. god. 2006.. EU je već niz godina veoma aktivna u izgradnji potpuno integrisanog tržišta struje i gasa na celoj teritoriji Unije. ali je puno posla obavlje. godine je bio prvi stvarni dijalog o energetskoj politici uspostavljen sa jednim spoljnim energetskim partnerom. Na spoljnom planu. Sve ovo je dobilo postignu uštedu energije od 20 procenata i povećaju udeo dodatni podsticaj nakon sastanka Evropskog sa. stiče se utisak da je Evropska unija počela da reaguje na izazove energetske bezbednosti tek pred kraj 2005. 2007. evropskim političarima je iznenada postalo jasno da sopstvena evropska proizvodnja ugljovodonika nije beskonačna i da bi EU mogla postati sve više zavisna od međunarodnog tržišta za sopstveni uvoz energije.na neformalnom Samitu EU u Hempton Kortu i nakon gasnog spora Rusije i Ukrajine u januaru. Od samog početka Energetski dijalog je imao jasan mandat da „omogući postizanje progresa u definisanju energetskog partnerstva EU– . 2000.potrošnji energije takođe za 20 posto. Energetski dijalog EU–Rusija. bi obnovljivih izvora energije. Energetski dijalog EU – Rusija Kristijan Klotin i Džefri Pajper Kada se čita današnja štampa. To je potpuno pogrešno. god. energetskih mreža. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 31 3.obnovljivih izvora u ukupnoj veta marta. Rusija. promociji neophodne dodatne 6 infrastrukture putem programa transevropskih Na ovom samitu lideri EU su usvojili ciljeve da do 2020. je bila prirodan izvor. kao što je to bila i 1999.30 Cevovodi.

Međutim. Razlog za zabrinutost je ruska sposobnost – ili spremnost – da isporuči dovoljne količine gasa u EU i u budućnosti. Katar. a ostaće i u budućnosti. a ne uzrok. može da odluči . Pojedinačne članice Unije bi mnogo manje brinule oko njihove zavisnosti od ruskih isporuka kada bi postojalo efikasno integrisano energetsko tržište širom EU. Ključ bezbednosti snabdevanja za EU predstavljaju integracija tržišta i solidarnost. Ono što se smatra za rusku strategiju je zapravo ogledalo slabosti EU. Izazov predstavlja činenica da se ruski gas dovede do tržišta.7 7 EU ima sreće da je okružena sa tri trenutno glavna izvoznika gasa – Rusijom. To je trebalo da se postigne izgradnjom solidno utvrđenih odnosa u oblasti trgovine energijom koji u domenu nafte traju duže od 150 godina. Energetski sektor je istovremeno ključni deo izazova. ona je izrasla u multilateralni ugovor – Ugovor o energetskoj povelji – koji su do sada potpisale 53 države iz Evrope i Azije. najnovije prognoze ruskih eksperata govore o porastu izvoza gasa od nekih 100 milijardi m3 godišnje do 2030. rezerve za buduću proizvodnju gasa su uglavnom koncentrisane u Rusiji i na Bliskom Istoku. ali i činjenicu da je razumna diverzifikacija snabdevanja i tražnje uvek i u svim sektorima ekonomije razumna politika. gasom i ugljem. Ruske rezerve su geografski udaljene od tržišta – bilo ono evropsko ili neko drugo – i nalaze se u. na predlog Komisije. Imajući u vidu ovaj neizbežan fizički limit. Ipak. Zato je Rusija sada. uključujući i tržišta u Aziji. Osnovni cilj je bio da se izgradi efektivna energetska zajednica između EU i Ruske federacije.ukoliko dođe do ozbiljnih teškoća u snabdevanju pojedinim proizvodima. Energija je izazov i rešenje Rusija je danas najvažniji spoljni snabdevač EU naftom. već se samo radi o želji da se osigura potpuno zadovoljenje buduće tražnje. naš ključni snabdevač. kako klimatski tako i geološki. sa sadašnjih 300 milijardi m3 . ali i glavni deo odgovora. o neophodnim merama. kao i Australija (vidi boks na strani 103). u svim pravcima. Možda je ta ideja u to vreme bila preuranjena. Evropljani su zabrinuti zbog nastupajućeg sloma u snabdevanju zbog veoma značajnog rasta potrošnje gasa unutar Rusije i pretpostavljenog nedostatka investicija za razvoj novih gasnih polja. EU traži načine da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja za neophodne dodatne količine iz država kao što su Egipat. pogotovo u oblasti energije“. Do 2030. dok je prvi ruski gas dospeo gasovodom do Austrije 1968.26 Cevovodi. na Samitu EU u Dablinu. tadašnji holandski premijer Rud Lubers je izneo predlog o „Evropskoj energetskoj zajednici“ sa ciljem razvoja saradnje u oblasti energije između država Evroazije. u realnosti Rusija koristi nesposobnost država članica EU da govore jednim glasom. Član 122 Ugovora o Evropskoj uniji sa amandmanom u Ugovoru iz Lisabona kaže da „Savet. a i evidentno je da nedavna prošlost nije bila jedan od svetlijih perioda u odnosima EU–Rusija. Jasno je da odnosi između bliskih suseda imaju svoje uspone i padove. Norveškom i Alžirom. izazovnom okruženju. sa svim nepohodnim fizičkim interkonekcijama koje bi ohrabrile politiku pune solidarnosti.. Ovakav odnos bliskih suseda je logičan i međusobno koristan kada se imaju u vidu rezerve energije u Rusiji i pouzdano i rastuće tržište uvozne energije u EU.. Već u junu. princip solidarnosti je jedan od kamena temeljaca Ugovora iz Lisabona i specifično se odnosi na energetski sektor. u duhu solidarnosti između država članica. god. 1991. U isto vreme. To zahteva velika ulaganja i upravo je na toj temi EU veoma zabrinuta. U Evropi postoje oni koji kritikuju Rusiju za navodnu strategiju „podvajanja“ – sklapanje bilateralnih poslova sa pojedinačnim državama članicama – u nastojanju da se spreči razvoj zajedničke energetske politike EU. uvoz gasa u EU bi mogao da poraste za dodatnih 200 milijardi m3 godišnje. Odgovornost za nedavne probleme je podeljena. Nigerija i Libija. To ne znači da u praksi Unija želi da se udalji od Rusije. god. Zaista. Međutim. politika i moć Energetski dijalog EU – Rusija 27 Rusija i aranžmanima potrebnim za to“. .

nasuprot statusa rezervnog snabdevača. Trebalo bi biti dovoljno tražnje gasa za sve projekte. a ne oružje kojim se hrani nepoverenje i nerazumevanje. ali treba da bude balansirana u smislu pristupa tržištu. politika i moć Energetski dijalog EU – Rusija 29 Prirodni gas je poveznica u odnosima EU–Rusija i tako će ostati nekoliko decenija. U Rusiji on označava jednakost u konačnom rezultatu. 42 posto uvoza gasa i 30 procenata uvoza nafte koji potiču iz Rusije jasno obezbeđuju energetsku bezbednost Evrope i održavaju njen ekonomski rast. od kojih su neki niski. Imajući u vidu dodatni uvoz gasa koji će biti potreban EU. 2008. Zbog toga je potrebno više simetrije u našem partnerstvu i tu tek treba postići napredak. ali pitanje je da li je 9 ESPOO . Istovremeno. Isto tako važno je jasno projektovati odakle će dolaziti gas za punjenje gasovoda. prisutan je rizik da bi njegova uveliko restriktivna priroda u odnosu na kompanije iz trećih zemalja mogla rezultirati usporavanjem stranih investicija u naftni i u gasni sektor Rusije. Za EU označava zajednički dogovorene principe pristupa tržištima i investicijama – iste uslove poslovanja sa konačnim rezultatom koji se prepušta slobodnoj konkurenciji. Na nesreću. postavlja limite za imovinu koju strani investitori mogu steći u 42 sektora. ★ Za Rusiju su prihodi od izvoza gasa u EU. Tako za EU reciprocitet u ruskom smislu zamene aktive može biti samo jedan korak u pravom pravcu. Kada se radi o pitanju energetske infrastrukture. Energija može biti sredstvo za integraciju. ali ne i krajnji cilj. na njih ne treba gledati kao na konkurentne projekte. 2015. gubitnici će biti ne samo potrošači i kompanije iz EU. ★ Za EU. Odatle i smisao dubokog.8 Dok zakon razjašnjava situaciju za investicije. Jedan od najspornijih projekata je gasovod Severni tok. želi bezbednost tražnje. već i ruska država i njeni građani koji će biti uskraćeni za punu korist od poreza i ostalih prihoda koji su rezultat trenutno vioskih cena ugljovodonika. strateškog energetskog partnerstva. ovaj termin podrazumeva različite stvari za različite ljude. od 10–25 procenata. 8 Zakon „O procedurama za strane investicije u kompanije od strateškog značaja za nacionalnu odbranu i bezbednost“ iz aprila. Ukoliko rezultat bude pad proizvodnje. od kojeg se očekuje da kada bude završen. Rezultati studije o uticaju na životnu sredinu u skladu sa ESPOO konvencijom bi trebalo da odgovore na niz pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovim gasovodom. od suštinskog značaja za podsticanje brzog ekonomskog rasta u nekoliko proteklih godina. god. zajedno sa onima od izvoza nafte. Rusija stavlja do znanja da želi da ostane „osnovni snabdevač“ EU gasom (snabdevač koji je dovoljno velik i pouzdan da ispuni svakodnevnu tražnju. a ne samo da bude pouzdan za vreme vrhunca tražnje). transportuje 55 milijardi m3 gasa. što znači zamenu aktive jednake finansijske i komercijalne vrednosti. Gas ne sme da bude preusmeren iz postojećih gasovoda kako bi se izbegao bilo kakav utisak da će Severni tok dati Rusiji komercijalni ili čak politički uticaj nad sadašnjim tranzitnim državama.Konvencija UN o analizi uticaja prekograničnih snabdevanje dovoljno. . Rastuća međuzavisnost EU i Rusije na evropskom kontinentu je prirodna i treba da se procenjuje pozitivno u svetlu bezbednosti snabdevanja i bezbednosti tražnje. ruske i evropske kompanije su preduzele nekoliko važnih projekata kreiranih kako bi se ojačala zajednička energetska bezbednost.9 projekata na životnu sredinu obavezuje potpisnice da procene uticaj prekograničnih projekata (kao što su gasovodi) na životnu sredinu i to u ranoj fazi planiranja i da obaveste i konsultuju jedna drugu da li će projekti imati značajan negativan prekogranični uticaj na okolinu.28 Cevovodi. Nedavni primer razlike u pristupu može da se pronađe u novom ruskom zakonu o stranim investicijama u strateškim sektorima. U Uniji i Rusiji se često čuje da je potrebno više „reciprociteta“.

To je rezultiralo usvajanjem sporazuma o uspostavljanju mehanizma za rano upozoravanje na Samitu EU– Rusija. Kako bi se odgovorilo na ovaj primedbu. kao i Komisije EU. Evropska komisija je predložila razdvajanje prenosa od snabdevanja i proizvodnih aktivnosti. Energija je previše važna za budućnost kako Unije. godine. Dostignuća Energetskog dijaloga O svim ovim pitanjima se na otvoren način diskutuje u okviru Ener- getskog dijaloga EU– Rusija. što je veliki uspeh jer bez toga Protokol ne bi stupio na snagu. Sasvim je normalno da sve kompanije treba da funkcionišu po istim pravilima. oktobra. transparentnost Verovanje. snabdevanje naftom kroz severni krak naftovoda Družba do rafinerije Mazeikiu u Litvaniji. bez obzira na to odakle dolaze. Pojedini eksperti smatraju da izostaje napredak u dijalogu. Od koristi je snažna podrška koju je za ovaj mehanizam izrazio predsednik Dmitrij Medvedev u svom govoru 5. a probleme treba rešavati pre svega na tehničkom nivou. tako i Rusije da bi se dozvolila kulminacija nerazumevanja. i na kompanije izvan EU koje deluju na unutrašnjem tržištu Unije. na nediskriminatoran način. srednji i duži rok. Verovanje. EU i Rusija su. Lista uspeha Energetskog dijaloga je mnogo šira od toga. godine. važno je pre svega krenuti od činjenice da se radi o pragmatičnom dijalogu. već se posao obavlja i ostvaruje se stalni napredak. poverenje i transparentnost moraju biti ključne reči za saradnju sa Rusijom. koje je Rusija obustavila sredinom 2006. kao na primer. ★ rešavanju problema konkurencije. uz priznavanje važnosti koju dugoročni ugovori za gas predstavljaju za osiguranje finansiranja projekata i garantovanje buduće tražnje. Infrastruktura je sigurno činilac od izuzetnog značaja za kompletiranje integralnog energetskog tržišta širom EU. politika i moć Energetski dijalog EU – Rusija 31 Na primer. 2006. U vezi sa infrastrukturom je prisutno još nekoliko drugih nerazjašnjenih pitanja.30 Cevovodi. na nekoliko mesta je stvoren utisak da je Rusija pojedine odluke oko infrastrukture donela arbitrarno i ne uvek u skladu sa čisto komercijalnim. U njemu je prihvaćen pristup „od dole prema gore“ u identifikovanju osnovnih pitanja od zajedničkog interesa na kojima je potrebno raditi. ruska vlada i predstavnici biznisa iz Unije i Rusije. Nažalost. juna 2008. Te mere nisu specifično usmerene na Gasprom kako to pojedinci sugerišu. Nedavni primer je zajedničko razmišljanje o tome kako da se bolje razmenjuju informacije i ublaže problemi snabdevanja koji su se pojavili u januaru. poverenje. uključujući i tri tematske grupe u kojima ključnu ulogu imaju države članice Unije. Radi objedinjavanja 27 nacionalnih tržišta i osiguranja jasnih podsticaja za razvoj neophodne infrastrukture. i 2007. ★ jačanju pomorske bezbednosti transporta teške nafte tankerima. Nema velikih političkih deklaracija. jasnije povezivanje Severnog toka sa razvojem ruskog gasnog polja Štokman (veliko. Dijalog je doprineo: ★ ruskoj ratifikaciji Protokola iz Kjota. u Berlinu. Takav mehanizam će unapred identifikovati probleme ponude i tražnje i omogućiti Rusiji i EU da budu pripravne da minimiziraju uticaj svih poremećaja na kratki. ekološkim ili bezbednosnim kriterijumima. otklonile . 2006. Stoga je logično da se uslovi rada odnose. Svoju korist je već potvrdio u praksi. ali još nerazvijeno polje u Barencovom moru) bi na određeni način otklonilo takva strahovanja. te rast neznanja i političkih kontroverzi. Investicije u infrastrukturu moraju biti usmerene samo u najkomercijalnije projekte. godine u portugalskoj Mafri. što bi vodilo jedino strahovanju jednih od drugih i međusobnom neprijateljstvu.

★ promociji kontakata i razmene između energetskih industrija u EU i Rusiji. Novi sporazum će ponuditi pravu priliku za izgradnju međusobno poštovanog okvira u kome se može obnoviti poverenje kroz razmatranje tema od stvarnog interesa u korist svih građana evropskog kontinenta. Evropska komisija je juna. ★ kompletiranju studije izvodljivosti o povezivanju evropske UCTE električne mreže sa ruskom mrežom EPS/UPS. Džefri Pajper je politički oficir u Grupi za energetsku bezbednost i nukelarnu sigurnost u Generalnoj direkciji za spoljne odnose Evropske komisije. politika i moć Energetski dijalog EU – Rusija 33 Klauzule o teritorijalnoj restrikciji koje su bile deo ranijih dugoročnih ugovora. zabranjivale su evropskim kompanijama da dalje prodaju ruski gas koji prevazilazi njihove potrebe drugim članicama Unije. 2000. Struktura kopnene energetske transportne mreže na evropskom kontinentu je jasna potvrda ove činjenice.32 Cevovodi. Oni bi trebalo da se vode na konstruktivan način na osnovu iskustva i dostignuća Energetskog dijaloga EU – Rusija i ostalim bilateralnim . dijalozima. god. Autori su uključeni u Energetski dijalog EU–Rusija od njegovog početka u oktobru. Rusija je jedno vreme sumnjala da EU ima tajno pravilo koje limitira udeo energije koji se kupuje od svakog spoljnog snabdevača. 10 konkurenciju restriktivne klauzule o teritorijalnoj destinaciji. gledišta izneta u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju ona u Evropskoj komisiji. god. 12 ★ uspostavljanju redovnih „stalnih saveta za partnerstvo“ u energiji u okviru Sporazuma o partnerstvu i saradnji. Kristijan Klotin je zadužen za koordinaciju Energetskog dijaloga EU – Rusija koji je u delokrugu komesara za energiju Andrisa Pibalgsa u Evropskoj komisiji. 11 ★ saradnji kroz radionice i seminare o pitanjima kao što je smanjenje sagorevanja gasa. dok će Unija ostati ključno energetsko tržište za Rusiju. Na kraju.11 ★ upoređivanju energetskih strategija kako bi se razumeli budući trendovi ponude i tražnje i postigla veća sinergija politika i poteza koji se povlače.10 ★ potvrdi činjenice da nema kvantitativnih ograničenja na ivzoz ruskih fosilnih goriva u EU. Ipak. 12 Unija za koordinaciju transmisije energije (UCTE) je udruženje operatera prenosnih sistema u kontinentalnoj Evropi. 2008. EU i Rusija su međusobno zavisne u energetskom sektoru. To se neće promeniti. obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti. Rusija će ostati ključni energetski izvoznik u EU. konačno dobila mandat država članica za otvaranje razgovora o novom sporazumu EU i Rusije.

jednako važna za obe strane. dugoročne evropske tražnje u ništa manjoj meri nego što EU zavisi od našeg stabilnog snabdevanja. međusobna odgovornost proizvođača i potrošača zasnovana na ravnomernijoj podeli rizika i bezbednosti snabdevanja. su jasno definisani 2006. ali i tražnje. predvidljivost. stabilnost energetskih tržišta. Zbog toga energetska bezbednost – bezbednost snabdevanja za EU i bezbednost tražnje za Rusiju – je postala sve važnija. na Samitu G–8 u Sankt Peterburgu: transparentnost. Naša diskusija o energiji je omogućila partnerima u EU da razumeju našu politiku u ovoj oblasti. kao i sa ostatkom sveta.40 Cevovodi. da prevaziđu sumnje i da prestanu da . Energetski dijalog je među centralnim temama „mape puta“ za zajednički ekonomski prostor. te obrazovanja i kulture. Rusija zavisi od stabilne. god. EU i Rusija su se na Samitu u Sankt Peterburgu u maju 2003. a ne dvostruki standardi: [ta Rusija očekuje od EU Sergej Jastržembski Energija je prioritetna oblast u saradnji između Rusije i Evropske unije. god. Poslednjih godina njihova međuzavisnost i integracija u energiji je dodatno porasla. spoljne i bezbednosne politike. 13 Osnovni principi dijaloga sa EU u ovoj oblasti. unutrašnje bezbednosti i pravosuđa. Poverenje. Mi gledamo pozitivno na ovu međuzavisnost. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 41 4. Dogovor o „mapama puta“ četiri prostora je postignut 2005. dogovorile da započnu sa radom na stvaranju četiri „zajednička prostora“ odnosno tešnje saradnje i integracija privreda i energije.13 Njegova važnost prevazilazi bilateralne donose i direktno utiče na globalnu energetsku bezbednost.

god. god. usvojio rezoluciju o energiji. Ipak.36 Cevovodi. Naši zapadni partneri su izgleda zainteresovani da se Rusija kreće prema čisto tržišno zasnovanom transparentnom mehanizmu cena za isporuke energenata u države kao što su Ukrajina i Belorusija. oni u Rusiji koji se protive dubljoj energetskoj integraciji sa EU će imati još jedan razlog da podrže preorijentaciju naših energetskih snabdevanja prema Istoku ili prema SAD. Na primer. Naravno. Rusija treba da dobije adekvatan pristup ne samo sredstvima za distribuciju energije u Uniji. Evropski parlament nije spreman da dopusti ruskim investitorima kupovinu u energetskom sektoru Unije. Ceo sadržaj koji se odnosi na Rusiju može da se sumira u jednoj rečenici: dok EU teži punom pristupu ruskim resursima i cevovodima. Kako u takvim uslovima možemo da razvijamo i koordinišemo našu energetsku strategiju? Uzmimo. ruski sektor električne energije je u procesu restruktuisanja. Predlog je pun sumnji prema Rusiji i nastoji da ograniči naše opravdane ciljeve investiranja u energetski sektor država članica Unije. kako u privatizaciji tako i kroz investicije u novu infrastrukturu. Komisija nije do kraja razmislila o implikacijama koje bi takvo restrukturiranje imalo na rusko energetsko tržište i na politiku cena. posebno njegovog člana 28 koji se odnosi na nediskriminaciju ruskih kompanija i podružnica. predlog Evropske komisije o Trećoj direktivi za gas u vezi sa liberalizacijom tržišta gasa i struje. 2007. a ne dvostruki standardi: [ta Rusija očekuje od EU 37 tragaju za nepostojećim imperijalnim planovima. Ovo izgleda kao nastojanje Komisije da diktira Rusiji način na koji bi trebalo da reguliše rad svojih energetskih kompanija na sopstvenom. Predlaže da se samo kompanijama koje ispunjavaju ciljeve EU o „razdvajanju“ – onima koje se ne bave istovremeno proizvodnjom gasa. jer bi uključivala maržu kako proizvodnih. Kompanije Enel i E. 2007. Jasno je da su nama potrebne garancije da će se poštovati postojeći sporazumi o funkcionisanju ruskih kompanija u energetskom sektoru EU. i koliko od toga očekuje da kupuje od Rusije. Strane kompanije aktivno učestvuju u ovom procesu. već i u drugim sektorima koji su za EU važni isto kao što je energija važna za Rusiju. Potrebno nam je zajedničko razumevanje o tome koliko gasa će biti potrebno EU za. radi se o pokušaju mešanja u unutrašnju politiku trećih država. U skladu sa time možemo da uskladimo naše planove. domaćem tržištu. s vremena na vreme mi smo razočarani.ON su kupile elektrane u Rusiji. Komisija bi nam verovatno prebacila diskriminatorno formiranje cena. EU je slobodna da definiše uslove za kompanije koje deluju na jedinstvenom evropskom tržištu i ruske kompanije će to poštovati. U suprotnom. do koje mere je ovaj „mehanizam zaštite“ u skladu sa pravnim obavezama iz Sporazuma o partnerstvu i saradnji. politika i moć Poverenje. na primer. koji je iznet u septembru. nažalost. Bez ucene tranzitnih država Prisutan je još jedan aspekt koji bih želeo da osvetlim. U suštini. 20 ili 30 godina. uz paket iz septembra. tako i transportnih kompanija. Na isti način. god. Cena gasa za isporuke u Evropu bi značajno porasla. Umesto toga. kao što je povezivanje belgijsko – francuskih kompanija Suez i Gaz d Frans. EU: nepredvidljiva i sumnjičava Dogovorili smo se da bi trebalo ne samo da upoređujemo i usklađujemo naše energetske strategije već i da ih zajednički razvijamo. Takođe. recimo 10. Evropski parlament je 2007. Već vidimo nastojanja država . pre svega (ali ne samo) Rusije. transportom i prodajom potrošačima – dozvoli investiranje u transportnu infrastrukturu Unije. Posebno smo iznenađeni ovim predlogom u svetlu tekuće konsolidacije evropskog energetskog sektora. Međutim. pitamo se. slušamo panične izjave o potrebi da se smanji evropska „preterana zavisnost“ od Rusije. Komisija je otišla mnogo dalje. Da li bi EU bila zadovoljna kada bi ruski Parlament usvojio sličnu rezoluciju? Mi stalno naglašavamo našim evropskim partnerima da jedni sa drugima moramo da radimo pod istim uslovima.

ali i transbalkanski naftovod između Burgasa i Aleksandropulija treba da se posmatraju u tom kontekstu. smanjenje naše zavisnosti od tranzitnih država i ubrzanje izgradnje novih cevovoda. god. ekonomski i ekološki rizici tranzita energije. Ono što je pozitivno. pojedine članice Unije guraju klipove u točkove ovog projekta uprkos činjenici da sledi zajednički cilj Evropske unije i Rusije. Energetski dijalog je. Teškoće sa tranzitnim državama mogu biti dodatni argument za izgradnju novih cevovoda projektovanih za energetsko snabdevanje direktno do potrošača. Južni tok. Nažalost. Upravo suprotno. Takvim nastojanjima moramo da se suprotstavimo putem zajedničke. . politika i moć Poverenje. pored postojećeg pravca Jamal–Evropa. Norveška. Jasno je da energetski odnosi EU–Rusija nikada neće biti jednostavni i bez problema. Prema sadašnjim procenama.38 Cevovodi. Želim još jednom da naglasim da je ruska politika usmerena na uspostavljanje transparentnih pravila i uslova za energetsku saradnju i prelazak na tržišne principe sa svim državama sa kojima poslujemo. drugi najveći spoljni snabdevač Unije prodala je te godine 88 milijardi m3 prirodnog gasa. Severni tok je odobren od Evropske komisije i realizuje se zajednički od strane Rusije i Nemačke. a od novembra. a ne dvostruki standardi: [ta Rusija očekuje od EU 39 koje su locirane između Unije i Rusije da ucenjuju obe strane. gasovod Južni tok preko Crnog mora napreduje. naša nastojanja da prevaziđemo takve teškoće treba da postave put za našu širu saradnju. i Holandije. dvosmerna ulica. Očekujemo recipročne korake od strane Unije. Međutim. na 200 milijardi m3 godišnje. radi se o diverzifikaciji pravaca snabdevanja. Projekti kao što su gasovodi Severni tok. sa Italijom kao jednim od glavnih korisnika. 2007. uključujući tranzitne – što znači da su one sklone tome da sa nama ne posluju na bazi političkih razmatranja. Uspešno okončanje ovog projekta bi doprinelo pouzdanom. jasne i snažne politike. bio specijalni izaslanik predsednika Rusije za odnose sa EU. Prioriteti naše energetske politike zbog toga uključuju diverzifikovanje pravaca snabdevanja. 2008. završetak ova dva projekta će značajno povećati naš izvoz gasa u Evropu. u odnosu na 150 milijardi m3 u 2007. ali se u isto vreme smanjuju politički. Sergej Jastržembski je do maja. dugoročnom snabdevanju članica Unije. pogotovo nediskriminatoran pristup za ruske kompanije u različitim segmentima energetskog tržišta EU. Teškoće ne bi trebalo da budu prepreka u razvoju odnosa Unije i Rusije. Naime. države članice EU su često koristile probleme sa tranzitnim državama kako bi osnažile strahovanja od Rusije. kao i svaki dijalog. tako da nije slučajno što je Južni tok zajednički projekt Gasproma i italijanskog ENI.

kada su države članice EU. biće potrebna solidarnost. Imajući u vidu da su ruske isporuke gasa za EU regulisane dugoročnim ugovorima. Pojedine države. Nemačka je ustanovila strateške rezerve gasa i značajno je investirala u infrastrukturu. a ne evropsko tržište. . Evropa nikad neće biti sposobna da pregovara sa Rusijom sa pozicije sopstvene snage. Treće. Rezultat je da je potrebno strateško i zajedničko planiranje evropske energetske politike. koordinacija između glavnih evropskih aktera je neophodna kako bi se osiguralo da Rusija ne proigrava jednog kupca na štetu drugoga. Bez promene ili makar korekcije. Drugo. To je pojačano politikom konkurentnosti Evropske komisije koja je 90-tih kao referentnu tačku u odluci o spajanjima i akvizicijama uzela nacionalna tržišta.46 Cevovodi. imajući u vidu različite polazne pozicije u projektu izgradnje jedinstvenog energetskog tržišta. svaka za sebe. Potreba da se klimatske promene spreče i izvrši neophodna adaptacija je postala imperativ. Razlozi su trostruki: prvo. kao Francuska. Distorzije i greške tržišta su široko prisutne. Sinatrina strategija „radi na moj način“ je u središtu današnje nespremnosti da se izgradi snažna i koherentna evropska energetska politika. energija se ne prodaje kao druge robe na tržištu. druge su nastavile da brzo troše sopstvene rezerve. odgovorile na naftnu krizu. nema razloga zašto bi energija bila izuzeta iz delokruga jedinstvenog tržišta – pogotovo u vreme kada energetske cene i nesigurnost u snabdevanju imaju sve veći uticaj na širu privredu. Tu situaciju neće biti lako promeniti. EU treba da se drži zajedno kako bi osigurala najbolje moguće uslove u sporazumima sa državama proizvođačima. Od ključnog značaja je solidarnost i bolje razumevanje zajedništva interesa među evropskim državama. kao što je to radila Velika Britanija u Severnom moru. pogotovo Rusijom. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 41 Obja{njenje energetske solidarnosti Pavel Svieboda Fragmentacija evropskog energetskog tržišta datira od sedamdesetih godina prošlog veka. Ipak. su diverzifikovale svoje energetske izvore.

Poljska je zabrinuta zbog uticaja koji odluke o trasi gasovoda imaju na funkcionisanje tržišta. Međutim.42 Cevovodi. Uniji i Rusiji je potrebno više saradnje u oblasti energetske efikasnosti. nego na nastojanja da obezbedi trajno veća snabdevanja. transporta. Potencijal za energetske uštede i efikasnost ostaje ogroman. a njen rad bi trebalo da se finansira iz budžeta Unije. prirodni gas se još uvek pretežno transportuje gasovodima. u određenom smislu. Rezultat takvog stanja je da neke države imaju višak struje dok se druge bore sa nestašicama. Izazov klimatskih promena znači da EU mora da stavi veći naglasak na tražnju energije. Kad jednom definiše prioritete. Razlike između nacionalnih tržišta značajno otežavaju nastanak jednog evropskog regulatora. pošto poseduje ogromne rezerve uglja. Takva situacija omogućava Rusiji da ima veću kontrolu nad evropskim tržištem gasa posredstvom matrice specijalnh odnosa sa odabranom grupom operatora. Problem interkonekcija je takođe prisutan i na tržištu gasa.. u obimu od najmanje 10 posto od instalisanog proizvodnog kapaciteta do 2005. Poljska je rangirana na drugo mesto u EU u smislu energetske bezbednosti. Lideri su prepoznali da neadekvatna infrastruktura predstavlja prepreku potpuno integrisanim tržištima. veći rezervoar energije nego nova gasna polja u udaljenim delovima Rusije. na način koji je ponuđen u programu Severne dimenzije Evropske unije. su od tada integrisana širom Evrope. Bez obzira na tu činjenicu. Ipak. sa energijom se kasnilo. što će biti neophodno kako bi se otklonila prekogranična uska grla i omogućile veće investicije u infrastrukturu za međusobno povezivanje. ★ investiranje u stratešku infrastrukturu – gasovode i skladišta gasa. Međutim. a to je i danas slučaj. železničke pruge i telefonske linije su završavale na granicama. Tržište gasa EU bi mnogo bolje funkcionisalo kada bi. Pojedine države članice EU su se saglasile sa planovima za izgradnju novih gasovoda sa Rusijom nakon što im je Moskva obećala pojačanu ulogu čvorišta za izvoz ruskog gasa.. kao i inovativnog finansiranja. EU bi trebalo da izradi strateški plan o tome kakva je vrsta mreže gasovoda potrebna radi osiguranja adekvatne diverzifikacije snabdevanja. na primer. Ako se uzme u obzir velika energetska neefikasnost ruske privrede. Dominantna doktrina EU o liberalizaciji tržišta je pretpostavka efikasnog korišćenja postojeće infrastrukture. evropskim skladištima gasa bi trebalo da upravlja jedna agencija EU. I pored rasta u LNG sektoru. što je znatno ispod proseka u EU. članice EU su se založile za povećanje međusobnog povezivanja njihovih električnih mreža. . Podele unutar EU olakšavaju Moskvi diktiranje uslova kada je reč o ceni gasa i uslovima u ugovorima o snabdevanju. Gas igra sekundarnu ulogu u njenom energetskom miksu sa nešto preko 20 posto. stalno bila na raspolaganju dovoljna količina gasa. ★ ohrabrivanje energetske efikasnosti. Skloni smo da zaboravimo da je takva fragmentacija bila normalna u Evropi pre 1970. Unija će videti da je tada lakše postići neophodne sporazume sa državama snabdevačima i kompanijama u privatnom sektoru. solidarnost u oblasti energije može biti postignuta kroz sledeće korake: Solidarnost ne znači jeftino rešavanje pitanja energetske bezbednosti. god. Na Evropskom savetu u Barseloni 2002. Prema briselskom institutu Brojgel (Bruegel). Prema idealnom scenariju. u mnogo regiona interkonekcije još uvek nedostaju. ne samo u EU već i u državama proizvođačima. Na tom tržištu nedostatak adekvatnih prekograničnih gasovoda sprečava nastajanje izvorne konkurencije i jačanje uloga energetskih čvorišta. Upravo zbog nedostatka solidarnosti nemamo evropsku struju i gasnu mrežu. ★ koordinacija pozicije prema Rusiji i ostalim državama proizvođačima i osiguranje transparentnosti dijaloga sa trećim državama. u slučaju nestašica u snabdevanju. To znači da sticanje mogućnosti kontrole nad mrežama pruža proizvođačima veliku polugu uticaja nad potrošačima. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 43 U praksi. Imajući u vidu strateški značaj tržišta energije koja dobro funkcioniše. Rezultat toga je da je Evropa kao celina prošla gore. Evropi je istovremeno potrebno više investicija u strateške rezerve gasa. ★ pomoć u uvođenju jedinstvenog tržišta u oblasti energije i prevazilaženje preostalih barijera. to nije dovoljno. Moskva i Sankt Peterburg predstavljau. godine: autoputevi. Sredstva komunikacije i u nešto manjoj meri.

ali će koristi često biti neravnomerno raspoređene među državama članicama i mnogi će proći bolje u smislu nižih cena za krajnje korisnike. umesto da radimo na tome kako da stvorimo ujedinjeni evropski (ili čak evroazijski) energetski sistem – a to znači model za budućnost. Da li imamo zajedničku budućnost u energiji? Konstantin Kosačev Sasvim je čudno što je. koja udara na zdrav razum i ekonomski interes obe strane. Implementacija tog projekta je bila podsticaj za niz promena u međunarodnoj klimi. ovih dana. Ovakva potpuno neprirodna situacija. Kalkulacija i distribucija troškova su složene i teške. Šta bi bila poenta zastrašivanja prosečnog Evropljana „autoritarnim gasnim medvedom sa Istoka“ koji se „hrani mladim demokratijama?“ Ukoliko analiziramo stvarni sadržaj Energetskog dijaloga Rusije i EU Pavel Svieboda je direktor demosEUROPA. Takvi koraci bi Uniji omogućili da postigne stvarnu promenu u energetskoj bezbednosti njenih ljudi i država članica.44 50 Cevovodi. Svojevremeno je to dovelo da poznatog projekta gasovoda između Sovjetskog Saveza i Zapadne Evrope. Međutim. Trebalo bi da identifikuje investicione projekte od evropskog interesa koji bi se mogli finansirati putem takse na energiju u celoj Evropi. Da li će Rusija od toga imati dobiti? Oni koji su svesni situacije u našoj državi i planova rukovodstava da modernizuje celu državu – od mehanizma upravaljanja do privrede – reći će odmah da Rusija zaista nema vremena da sada vodi takve igre. Centra za evropsku strategiju iz Poljske. . Čudno je to što se dešava. kulturno i psihološki). umesto da ujedini celu Evropu (kojoj Rusija pripada geografski. nastala je zato što je pitanje energije postalo previše politizirano. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 51 Solidarnost nije besplatan ručak. pitanje energije poslednjih godina postalo tema koja deli kontinent. 5. Unija bi trebalo da iskoristi reviziju tekućeg budžeta da doznači više sredstava za ove oblasti. Polazeći od značaja energetske politike EU i klimatskih promena. jer ovde imamo klasičan slučaj potrošača i snabdevača koji su jednako zavisni jedni od drugih i koji dele očigledan ekonomski interes. Investiranje u stratešku infrastrukturu će biti potrebno na evropskom nivou. To je pitanje tenzija koje zahteva značajne napore i resurse kako bi se smirilo. istorijski. mi govorimo o tome kako da se konstruiše mehanizam međusobne kontrole i osiguranja – a to je model prošlosti.

sve postaje jasno. Možda je njihova logika teška za razumevanje ako je posmatramo isključivo kroz ekonomsku prizmu. što bi u potpunosti garantovalo evropske interese. Kako pojedini Evropljani odgovaraju? Nastoje da po svaku cenu blokiraju direktne pravce snabdevanja. Uzmimo. Na jednom ili drugom nivou. Očekuje se da razumemo da je energija kao Kosovo. iako nam nikada nije otvoreno predočen. bar ne na način na koji se sa njime suočava većina evropskih država koje su skoro u potpunosti zavisne od uvoza energije. evropski interesi treba da budu očuvani. bez obzira na ishod pregovora. prva postavila fundamentalno pitanje energetske bezbednosti. U toku je određeno kretanje u pravcu svrstavanja Ukrajine (pogotovo) u evroatlantske strukture. pogotovo kada se pregovori Gasproma sa Ukrajinom i Belorusijom drastično naruše. Mi uopšte ne sumnjamo da bi se time osigurali ti interesi jer su ovi dokumenti i sačinjeni imajući upravo to na umu. pravcima preko Severa i Juga koji izbegavaju nepouzdane tranzitne države.46 Cevovodi. Postoji i dodatni argument koji se često sugeriše. Bez obzira na to. Rusija bi mogla odlučiti da koristi evropsku zavisnost od ruskog snabdevanja za ucenjivanje država EU i da koristi svoje prirodne resurse kao energetsko oružje. Zamislite kada bismo odgovorili na zabrinutost naših zapadnih kolega na isti način na koji oni tretiraju naše sumnje u vezi sa širenjem NATO koje obuhvata naše susede. Saradnja? Ili samodbrana? Iz tog razloga je Moskva pozvana da ratifikuje Ugovor o energetskoj povelji i njegov Tranzitni protokol. Takođe. „poseban i jedinstven slučaj koji ne može biti presedan“. To bi izazvalo novi talas indignacije u Evropi i SAD u vezi sa ruskom „izdajom i sebičnošću“. ovo se već pretvara u komediju apsurda u kojoj nama postaje sve teže da shvatimo logiku naših partnera. mi razumemo strahovanja članica EU. predlažem da pogledamo kako Rusija nastoji da reši naše zajedničke (da. pitanja od prioritetnog značaja ne toliko za nju koliko za njene partnere. potrošači sebe ne smatraju na isti način obavezanim sadržajem . razmeštaja strateškog oružja u blizini Rusije. tokom predsedavanja G–8. Ipak. kako da to ima smisla za Rusiju? Na ovo jednostavno pitanje ne dobijamo odgovor. Ali. Kada Evropljani pozovu Rusiju da „razmotri pitanje energetske bezbednosti“ oni mnogo češće misle na to kako da se „razmotre načini smanjenja straha njenih partnera u Evropi“. Ukoliko se na to gleda politički. mi ih smatramo zajedničkim) probleme. Iz te perspektive. na primer. Rečeno je da Rusija nije potpuno demokratska država (ovo je najsuzdržaniji epitet koji čujemo od političara i medija u Evropi i SAD). Zato Evropa mora da pokuša da što je moguće više neutrališe rizik oslanjanja na Rusiju. gde je tu politički (ostavimo po strani finansijski) interes Rusije? Ili. nastojimo da ovu zabrinutost imamo u vidu i u našim pregovorima sa tranzitnim državama uvek insistiramo da. Štaviše. sigurno je teško sagledati zašto bi potrošač izbegavao direktan odnos sa svojim snabdevačem. Iz nekog razloga. problem energetske bezbednosti. pristup koji se traži od nas u jednoj oblasti – energetskoj – smatra se neprimenjivim u ništa manje važnoj oblasti bezbednosti. I šta čujemo kao dogovor? Jedan od dva kandidata za novog predsednika SAD smatra da bi Rusija trebalo da bude izbačena iz G–8. ili oko položaja Rusa u baltičkim državama – a to je praktično ignorisanje te zabrinutosti. da ne pripada zapadnom svetu i da su zbog toga njene namere nepredvidljive. Taj problem jednostavno ne postoji za Rusiju. Mi ulažemo značajne napore i investiramo velike sume novca kako bismo isporučili energetske resurse direktno do potrošača. Sasvim je lako razumeti kako ovo pomaže EU. na kraju. Žele da vide Rusiju kao pretnju. Prirodno. Time bi Rusija u potpunosti pristala na uslove evropskih potrošača. politika i moć Da li imamo zajedničku budućnost u energiji? 47 (i Zapada kao celine) nije jasno koja objektivna osnova postoji za sve preteće namere koje Rusija navodno ima. a istovremeno se koriste jeftina snabdevanja gasom iz Rusije da bi se osigurao mir i stabilnost unutar Ukrajine tokom ovog teškog perioda. upravo je Rusija.

već mehanizam neutralisanja Rusije kao faktora rizika. Polazna tačka izvornog dijaloga mora da bude prihvatanje da svaka strana ima sopstvene interese. Bilo bi u potpunosti u ruskom interesu da sarađuje sa svojim glavnim trgovinskim partnerima u energiji i u drugim sektorima. Ona treba drugima da omogući pristup svojim cevovodima. Pristup Energetskom dijalogu EU–Rusija koji najmanje obećava bi bio onaj da se čeka da Rusija postane toliko slaba ili „demokratska“ da se bezuslovno saglasi sa uslovima koji joj budu ponuđeni. sveevropska energetska strategija treba da bude zasnovana na poverenju. Možda oni koji smatraju da se naše vrednosti razliku od drugih uopšte i ne greše? Da li Rusija mora da se dokazuje? Vreme je da odbacimo logiku koja kaže da Rusija mora da se dokaže i bez pogovora prihvati sve uslove koji joj se postavljaju. Ta odredba bi u suštini oslobodila države članice EU svake obaveze usvajanja normi protokola na sopstvenoj teritoriji time što će dokument biti obavezujući samo za države izvan EU (vidi poglavlje 11). da ima pristup evropskim tržištima i sredstvima u vodećim kompanijama na kontinentu. Međutim. na poštovanju interesa partnera. politika i moć Da li imamo zajedničku budućnost u energiji? 49 ugovora. Rečeno je da bi on mogao da potvrdi svoju reputaciju liberala i demokrate ukoliko prihvati uslove EU. Praktično nijedna ponuda koju nam je iznela EU ne predstavlja model saradnje. Izborno telo neće dati mandat za sporazume koji su štetni za Rusiju. Rusija nije neki skromni kandidat koji kuca na vrata evroatlantskih insti- . Za nas je demokrata. Od kada je Vladimir Putin odbio da se saglasi sa tako „pravednom“ razmenom – resursi i cevovodi u zamenu za slatkorečivost – neki sada ulažu nade u novog ruskog predsednika. U stvarnosti. Upravo suprotno. nekog „energetskog rata“. Treba da potpiše sve relevantne dokumente pod tržišnim uslovima i tako dalje.. treba da podigne domaće cene energije (tako bi penzioneri u polarnim regionima plaćali gas za domaćinstvo i grejanje po višim cenama od onih u toploj Ukrajini). u nekoga ko uvlači svoju zemlju u NATO protiv volje sopstvenog naroda ili u nekoga ko dozvoljava razmeštanje sistema strateškog naoružanja (ponovo bez traženja odobrenja od strane naroda). Prilaz „prvo treba da se dokažeš. ne samo zbog ekonomskih razloga. Ishod bi zaista bio perverzan: uzor demokrate pretvorio bi se u nekoga ko zaboravlja na stare i decu na severu države i pridaje veću važnost interesima drugih država. Zašto bi Rusija to radila? Da li je za Rusiju u redu da bude tretirana razumno. naš najveći ekonomski partner i nemamo razloga da tako ne razmišljamo. ili da „Rusi dolaze“ i tako dalje. osoba koja deluje u interesu ljudi koji su ga izabrali. pre i iznad svega. da se njeni interesi uzimaju u obzir. koliko da se odbrani od nje. a mogli bismo da iznesemo niz primera sličnih obaveza u drugim oblastima. Dalje. uslovi treba da budu recipročni. Sve se to traži od Rusije kako bi se zacementirala njena reputacija pouzdanog snabdevača i otklonile sumnje partnera. kao znak autoritarizma. ali to nikako ne znači da se oni međusobno isključuju i da se razlike ne mogu prevazići. Moramo da odbacimo logiku koja svako drugačije ponašanje Rusije tretira kao pretnju za Zapad. a tako će i ostati. kao i pretpostavku nevinosti i bez loših namera. striktne jednakosti u razmeni. Da budemo iskreni. Ovi interesi nisu uvek identični (između snabdevača i potrošača to je normalno). Postoji obiman spisak šta Rusija treba da uradi. Rusija treba da dozvoli stranim kompanijama potpuno slobodan razvoj svojih ležišta ugljovodonika i zbog toga treba da se otkloni svako uključivanje države u ovaj sektor. i zato ovde potpiši“ pripada prošlosti.48 Cevovodi. Evropa koristi ovu vrstu pristupa ne toliko zbog saradnje sa Rusijom. Radi se samo o listi koju Rusija treba da primeni u sektoru energije. oni su prirodno komplementarni. Unija je već decenijama.. ali i u stvaranju sveevropskog tržišta energije na kome svi članovi imaju podjednako važeći glas? Ništa od toga. Upravo je na inicijativu EU famozni član 20 uključen u nacrt Tranzitnog protokola (odredba o regionalnoj ekonomskoj integraciji).

najozbiljnija strateška greška evropskih političara koja bi EU čak mogla koštati globalnog liderstva. će uvozna zavisnost Unije porasti na preko 90 posto kada se radi o nafti i na 80 posto kada je u pitanju gas. da ne koriste rečnik ultimatuma i unapred pripremljenih šema koje su stvorene samo da bi garantovale komotnu egzistenciju njenim autorima.50 Cevovodi. Međutim. potrebno je samo da se uporede komentari u zapadnoj štampi o državama članicama OPEC i Rusije. do 2030. Neko je odlučio da je dok Rusija spava važnije da se Poljska i baltičke države – a sada Ukrajina i Gruzija – prime u EU i NATO. Poznato je da se 75 posto svetskih rezervi nafte nalazi u islamskim državama. Pre će biti da. god.6 procenata svetskih rezervi gasa. održanom 2002. više nego stvarnom potrebom na strani evroatlantskih institucija – Evropa izgubila u smislu kvaliteta. a koja je potrebna svetu. Bivši nemački kancelar Šreder je jednom rekao u intervjuu za Le Monde. već uski Beringov moreuz. Rusija poseduje 26. bila primer upravo za jedan takav projekat. bez da išta dobije zauzvrat. koja je sused Zapada i njen duhovni i kulturni partner. kojoj zagorčavamo život. pa bi smanjenje proizvodnje nafte moglo da se iskoristi za odbranu interesa muslimana. čak ni u snu. politika i moć Da li imamo zajedničku budućnost u energiji? 51 tucija. Mahatir. Isto se odnosi i na mentalitet političara iz novih članica Unije koji šetaju hodnicima EU. Kako bi se u punoj meri priznao evropski propust da vrednuje Rusiju kao (potencijalnog) strateškog partnera. Bilo bi korisno da naše evropske kolege posvete svoja razmišljanja sledećim činjenicama: danas EU uvozi više od 80 posto nafte i 60 posto potrebnog gasa. Međutim. kao što pojedinci tvrde. U devedestim godinama prošlog veka postojala je realna mogućnost da se Rusija uključi u procese evropske institucionalne integracije. Da li ona treba da bude država usko povezana sa Evropom kroz političke. bilo je onih koji su verovali da je Rusija već saterana u ugao i da bi mogla da bude zakačena za Evropu kao „sirovinski dodatak“. Prema procenama iz Evropske komisije. ekonomske i kulturne veze? Ili žele da Rusija. Unija ne može da zamisli svoje granice sa Kinom ili da deli more sa Iranom i Japanom. više ih ne bi delio Atlantik. Sve što je bilo potrebno je bila spremnost da se pristane na tako trivijalne koncesije kao što su prava Rusa da od takve integracije imaju iste koristi kao i Evropljani. Na sastanku Organizacije islamskih država. god. Što se tiče njenog najbližeg saveznika. Sreća prati hrabre i na prvi pogled utopijske projekte. da bi Evropljani trebalo da se zapitaju kako žele da vide Rusiju. postane nova azijska velika sila? Razlog zašto se Rusija ne približava jednostrano EU nije u tome što Rusija nije spremna za evropske integracije ili prihvatanje zapadnih vrednosti. po mom mišljenju. Mera u kojoj su atlantske konsideracije (koje iskrsnu uvek kada se Evropa približi Rusiji) odgovorne za ovaj pogrešni izbor nije u ovom momentu važna. Strateška greška Evrope To je. Iza njenih istočnih granica nema ekonomskog vakuuma. Moguće je da su u Evropi odlučili da ima smisla da se sačeka na novu generaciju ruskih političara koji su spre- . Naša država je svetski lider u trgovini gasom i izvoznik nafte u rangu sa Saudijskom Arabijom. jasno je da je u žurbi za kvantitativnom ekspanzijom – koja je možda diktirana utiscima nakon Hladnog rata i nestrpljivošću da primi dezertere iz neprijateljskog tabora. otelovljena u EU. Bilo je vremena kada je ideja ujedinjene Evrope. predsednik vlade Malezije. implicirajući da treba čekati ili da se Rusija transformiše ili da se njena transformacija stimuliše. Ove činjenice bi same po sebi trebalo da obeshrabre Evropljane. SAD. već se radi o delu sveta koji se najbrže razvija i ima najveću ekonomsku perspektivu. ne iz potrebe već iz inata. rekao je da je nafta jedina roba koju poseduju arapske zemlje.2 i 13 procenata poznatih rezervi nafte i oko 20 posto poznatih rezervi uglja. između 6.

Analize o preciznim podacima se razlikuju. mi ćemo čekati na pojavu novih De Gola i Adenauera. minimiziranje uticaja na životnu sredinu. ali činjenica je da sopstvena proizvodnja EU u Severnom moru opada i da će Unija uvoziti sve veće količine nafte i gasa iz Rusije. unapređenje i širenje energetske proizvodnje i transportne infrastrukture. S druge strane. 6. Sa naše strane. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 59 mniji da svoju državu vide kao kuče Zapada. Specifični ciljevi našeg Energetskog dijaloga – kako su izvorno formulisani – su unapređenje investicionih mogućnosti u ruski energetski sektor. Konstantin Kosačev je predsednik Komiteta za međunarodne odnose ruske državne Dume. 32 procenta nafte i 24 procenta uvoza uglja došlo iz Rusije. a Unija je najvažnije izvozno tržište Rusije. Moguća je obostrano dobitna saradnja u energiji Andris Pibalgs Rusija je za Evropsku uniju najvažniji spoljni snabdevač energijom. Naša međuzavisnost znači da je energija sektor koji može da posluži kao osnova za dalji razvoj strateškog partnerstva EU i Rusije. evropske kompanije su najznačajniji strani investitori. podsticanje otvaranja tržišta energije i unapređenje energetske efikasnosti i štednje energije. U 2005. koji će biti sposobni da prevaziđu granice sebičnih nacionalnih i regionalnih interesa i vekove predrasuda. Kada je reč o ruskoj ponudi. U skladu sa time. Ne treba ni reći da će Rusija i ubuduće ostati pojedinačno najvažniji izvor uvoza energije u EU u interesu oba partnera. i koji će budućnost kontinenta gledati u pravom i punom jedinstvu.52 Cevovodi. scenarijima i prognozama. EU će u budućnosti biti potrebno da uvozi sve veće količine nafte i gasa. jasno je da je od najvećeg interesa za Uniju da vidi koje se količine ugljovodonika mogu realistično očekivati za uvoz iz Rusije – imajući u vidu iscrpljenost tri velika ruska gasna . Prema razgovorima vođenim na raznim forumima i sastancima tematskih grupa EU-Rusija o energetskim strategijama. kako za energiju tako i uopšte. obe strane moraju da tretiraju jedna drugu u duhu istinskog partnerstva. godini je 42 procenta gasa.

ovo bi trebalo biti praćeno merama koje bi dozvolile kompanijama da komercijalizuju nespaljeni gas. To će. Spaljivanje gasa Kako bi umanjili rizik „nedovoljne isporuke gasa“. Ovaj posao povezuje sa sadašnjim energetskim prognozama. te da nastavi dijalog sa EU. Kao zaključak. Unija treba da ima potpuno jasnu sliku o ruskim projekcijama snabdevanja i treba da bude sposobna da odgovori na potencijalne nestašice. kao i razmeni znanja i iskustava Unije u ovim oblastima. bezbednost i predvidljivost na duži rok za obe strane do stepena koji je moguć i poželjan u uslovima otvorenog tržišta. 14 polja. Radi toga je potrebno da se dodatno prošire uspesi koji su postignuti u Energetskom dijalogu. Pravo strateško energetsko partnerstvo Unije i Rusije bi trebalo da obezbedi izvesnost. Novi sporazum EU i Rusije (koji će zameniti postojeći Sporazum o partnerstvu i saradnji) bi trebalo da uključi sve neophodne aspekte i pravila. značajno doprinesu izvozu gasa u Uniju. Unija i Rusija imaju zajednički interes da ojačaju svoju saradnju u smanjenju sagorevanja gasa i da unaprede energetsku efikasnost u Rusiji.54 Cevovodi. Centralnu Aziju i Kavkaz. utabati put za neophodne dugoročne investicije obe strane u postojeću i novu proizvodnju. Ova pravila bi trebalo da omoguće kompanijama na obe strane da dobiju recipročan i jednak pristup energetskim resursima. EU i Rusija imaju zajednički interes za izgradnju dugoročnog partnerstva zasnovanog na međusobno korisnim energetskim odnosima. već i obezbeđenju solidne osnove za plodnu saradnju u drugim oblastima. Strategije cevovoda EU preispituje svoju politiku u oblasti infrastrukture imajući u vidu globalnu viziju. politika i moć Moguća je obostrano dobitna saradnja u energiji 55 Gasna polja Medvežje (Medvezhye). Ipak. Drugim rečima. Istovremeno. Pozdravljamo nedavne pomake na vladinom nivou u vezi sa sagorevanjem gasa koji su obavezali kompanije da ne spaljuju svoj gas. Prema nekim analizama. Ipak. doći do nestašice gasa? Preliminarne brojke iz EU ukazuju da nezavisni proizvođači u Rusiji imaju potencijal da do 2013–2014. želeo bih da potvrdim da Unija i Rusija imaju mnogo toga da ponude jedna drugoj. obim „pratećeg gasa“ koji se spali u Rusiji odgovara količinama ravnim skoro jednoj četvrtini ukupnog ruskog izvoza gasa u Uniju. . omogućio bi i unapredio razvoj ležišta ugljovodonika u Rusiji od strane nezavisnih kompanija. Urengoj (Urengoy) i Jamburg (Yamburg) zajedno obezbeđuju oko 70 posto sadašnje ruske proizvodnje gasa. Pregovori nakon Sporazma o partnerstvu i saradnji Potreban je odgovarajući pravni okvir kako bi se osigurale trgovinske i investicione aktivnosti u sektoru energije između Unije i Rusije. treba da definišemo novu strategiju cevovoda koja povezuje unutrašnje tržište sa trećim državama. Takav okvir za investicije bi doprineo bezbednosti snabdevanja. zajedno sa punom transparentnošću. EU zbog toga pozdravlja rusku odlučnost da proširi saradnju u ovim oblastima. nezavisnim proizvođačima bi trebalo omogućiti pristup gasovodima kojima gazduje Gasprom kako bi bile u mogućnosti da prodaju svoj gas. pogotovo o proceni njenog zakonodavstva i regulative na planu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. što bi pomoglo ublažavanju potencijalnog „nedostatka gasa“.14 Da li su ulaganja u proizvodnju u Rusiji dovoljna da bi ona i dalje bila glavni proizvođač za Uniju? Da li nastavak rasta ruske domaće potrošnje gasa i kašnjenje sa početkom eksploatacije novih gasnih polja kao što je Štokman znači da će u periodu 2010–2015. uključujući Rusiju. a time i povećanje efikasnosti i različitosti investicija. Naša saradnja nije jednosmerna ulica već međusobno korisno partnerstvo koje treba da teži ne samo razvoju naših energetskih sektora. mrežama i tržištima. U okviru novog Strateškog pregleda energije i Zelene knjige o transevropskim energetskim mrežama koji se pripremaju u Komisiji EU. Andris Pibalgs je komesar EU za energiju. ali i u neophodnu transportnu infrastrukturu.

Izvor: BP statistički pregled 2008. Imale su dovoljno vremena od propasti komunizma 1989–91. 2006. shvatile koliko su ranjive. Naravno. ali i činjenicu da ni NATO ni EU ne obezbeđuju energetsku bezbednost. za vreme rusko–ukrajinske gasne krize. god. Da postavimo stvari jednostavno: većina država Centralne i Istočne Evrope je uradila veoma malo da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije. Isto tako. između ostalog.56 Cevovodi. Zato se čuvajte kada vam neko kaže da Evropa može da postigne energetsku bezbednost prvenstveno kroz solidarnost. I naravno. politika i moć Moguća je obostrano dobitna saradnja u energiji 57 Prvo odgovornost. Tek su u januaru. Međutim. izražena u milijardama m3 Ne postoji besplatan ručak. Ukoliko bi. Zato je njihov poziv na solidarnost izgledao kao najbrže (i najjeftinije) rešenje. Njih nije lako uceniti. Međutim. ne postoji energetska bezbednost bez spremnosti da se za nju plati – novcem. vrlo brzo bi se našao van tržišta: ove dve države su. Na primer. potom solidarnost Vaclav Bartu{ka Potrošnja gasa EU i Bivšeg Sovjetskog Saveza u periodu 1997-2007. ako bismo stvorili jedinstveno tržište energije bili bismo mnogo snažniji vis-à-vis naših snabdevača. teškim radom i političkim kapitalom. solidarnost ne treba da označava „provlačenje“ za one koji nisu uradili domaći zadatak. sa pola milijarde potrošača. Pretpostavimo da Rusija odluči da značajno podigne cene gasa za Poljsku ili Slovačku. vlade i ljudi u regionu su uglavnom mislili da će pridruživanje NATO i Evropskoj uniji doneti dovoljno bezbednosti u svim oblastima. . investirale u terminale za LNG i mogu da kupuju gas iz više ivzora. s druge strane. mi smo najveći trgovinski blok na svetu. god. treba da budemo jedni uz druge. Alžir pokušao da pritisne Francusku ili Veliku Britaniju. Ona bi to mogla da uradi jer ove države nemaju alternative (bar ne na kraći rok): one mogu ili da se slože sa povećanjem cena ili da ostanu bez gasa. U pozadini plemenite retorike o jedinstvu krije se fragmentirana realnost. Da.

Niko nije podsticao Nemce da budu skloni Česima. Baltičke države su u toj grupi jer je to profitabilno: jeftina struja iz Rusije. To nije lak zadatak. naftovod i sagrađen. Jednostavno: ne možemo uticati na cene sirovina. Dugi odgovor je: ništa. Ono što može i treba da uradi je da ograniči svoje oslanjanje na uvoz energije. nižoj tražnji energije i manjoj zavisnosti od uvoza energije iz problematičnih država.58 Cevovodi. Češka nije bila članica ni NATO ni EU. Letonija i Estonija – redovno traže podršku za priključenje na UCTE. Mudrost ovih poteza se dovodila u pitanje od strane niza naših prijatelja i suseda. zaključili dugoročni ugovor o gasu sa Norveškom. najveću evropsku mrežu za električnu energiju. S druge strane. kada su se pridružile UCTE. Unija nema instrumente da utiče na cenu roba. mnogi bivši sovjetski sateliti su plaćali pravu sovjetsku cenu. činjenica je da 17 godina nakon sticanja nezavisnosti (i četiri godine nakon priključenja NATO i EU) tri baltičke države i dalje pripadaju postsovjetskoj mreži IPS/UPS koja pokriva svih 15 bivših sovjetskih republika i Mongoliju. pojedinici traže ujedinjeni evropski dogovor kako bi se Rusija sprečila u daljem podizanju cena energije za potrošače u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ali šta je Unija uradila da spreči rast cena? Kratak odgovor je: ništa. makar na kraći rok. jer nije bilo ničega što je mogla da uradi. Zašto se zamarati novom infrastrukturom kada postojeći sistem obezbeđuje subvencionisanu energiju? Češka je jedina država u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja je diverzifikovala svoje snabdevanje naftom i gasom – mnogo pre nego što je tema energetske bezbednosti ušla u modu. niti u jednom trenutnku tokom tih pregovora češke i nemačke vlasti nisu upotrebile reč solidarnost. nakon serije strahova i kriza. da poseduje nacionalnu kontrolu mreže i tako dalje. pregovarali o novom naftovodu. Sada. Na površini ništa ne može biti jasnije: tri žrtve sovjetskog režima žele da se priključe zapadnom klubu. značajno ispod tržišne. Samo da neko ne pozove na bilo kakvu „solidarnost“ koja bi bila konkretno usmerena na Centralnu i Istočnu Evropu. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 59 baltičke države – Litvanija. Zapravo. Možda je zbog toga. Na osnovu čega? I šta EU zaista može da uradi? Nameće se jedna paralela: cena nafte je u poslednjih sedam godina porasla 10 puta. devedesetih godina. Istočna Evropa nije dovoljno investirala To je razlog zašto je u poslednjih 15 godina bilo tako malo investicija u energiju u Istočnoj Evropi. Balti možda smatraju da je ta cena previsoka i da je energetska ponuda iz Rusije neodoljiva. To je sigurno koristilo proizvođačima nafte (uključujući Rusiju) i naškodilo potrošačima. po tadašnjoj ceni od 400 miliona dolara i 1997. bez potrebe za brigu o tehničkim temama. To je upravo oblast gde je poželjna evropska solidarnost: u podršci strukturnim promenama u svim državama članicama koje bi vodile ka većoj energetskoj efikasnosti. a ne više zaštite. U međuvremenu. Kada su Češka i Nemačka. Pomogli su nam jer su uvideli našu odlučnost da se stvari urade i našu spremnost da podnesemo troškove. od Poljske do Bugarske. . kako su to uvidele države Centralne i Istočne Evrope. Oni sada mogu da barataju sa 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje koji dolazi od raznih spoljnih snabdevača. Vaclav Bartuška je ambasador za energetsku bezbednost Češke. UCTE zahteva skupe korake: svaka članica treba da ima rezervne kapacitete (kako bi bila u mogućnosti da nadomesti povećanje tražnje u roku od 15 minuta). ali možemo smanjiti količinu koja nam je potrebna. Izgradili smo naftovod prema Nemačkoj 1994–1996. Nastojanje Komisije EU na ostvarivanju veće uštede i energetske efikasnosti u tome igra ključnu ulogu. Ipak. Ovom regionu je potrebno više odgovornosti. uključujući EU. Velika Britanija je izgradila velike LNG kapacitete jer to ima ekonomskog smisla. Nije pomenuta ni reč Evropa. u stvari.

Drugi. Treći razlog je da se radi o posledici loše. Radi se o nafti koja je bila zaobiđena osamdesetih godina prošlog veka na račun loše prakse eksploatacije nafte u kasnom sovjetskom periodu i koja . ova objašnjenja uključuju i pogrešne pretpostavke o naftnoj industriji i prirodi političke moći u Rusiji. Prvi je da Rusija jednostavno ostaje bez nafte. ona ostaje bez nafte iz lako pristupačnih ležišta. Svako od ponuđenih objašnjenja ima određenu validnost. god. s jedne strane. Kompleksnost odlučivanja proizlazi iz. Ta zemlja ima velike neistražene potencijale.66 Cevovodi. da je to rezultat povećane državne kontrole nad naftnim sektorom. počela da opada. Mi smatramo da usporavanje nije ni neizbežna niti nepoželjna ili nužna posledica loše politike. opadanje je razlog za opštu zabrinutost za potrošače širom sveta. u inherentnim suprotnostima u nastojanju rukovodstva da upravlja „zavisnošću od rente“ koja karakteriše rusku privredu. Kao objašnjenje za usporavanje su ponuđena tri osnovna razloga. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 67 7. Na način kako se predstavljaju. konfiskatorne poreske politike. nakon osam godina konstantnog rasta. Pošto je ovaj rast proizvodnje tokom poslednje decenije bio značajan faktor umerenog rasta globalnih cena nafte. ali složenom procesu odlučivanja na najvišem državnom nivou. Pre će biti da se radi o svesnom i racionalnom. Usporavanje proizvodnje u Rusiji: Politički propust ili strate{ka odluka? Kliford Gedi i Beri Ikes Ruska proizvodnja nafte je 2007. Peak oil Rusija ne ostaje bez nafte. rizika sa kojima je Rusija neizbežno suočena kao proizvođač nafte i s druge. Međutim.

ovaj tajming vodi do jednostavnog zaključka: opadanje ruskog učinka se direktno pripisuje državnom preuzimanju naftnog sektora. stopa rasta je iznenada pala na 2-3 procenta godišnje. Krajem 2004. podaci za period 1992-2007. porasla je iznad 100 dolara. Kada su Jukos i druge privatne komapnije najbrže širile proizvodnju. Izvor: Sovjetski i ruski statistički pregledi. Ruska proizvodnja nafte. Rusija je bila u mogućnosti da poveća proizvodnju sa 305 miliona tona godišnje (mtg) u 1999. Jedna od njih je već navedena.62 Cevovodi. u milionima tona godišnje Međutim. Od sredine 2007. su za proizvodnju nafte u Ruskoj Federaciji. Do porasta stopa rasta je došlo kada su privatne kompanije dominirale naftnim sektorom. predstavlja najveći problem za rusku naftnu industriju. politika i moć Usporavanje proizvodnje u Rusiji: Politički propust ili strate{ka odluka? 63 Za verovatno najbolji kratki pregled ruskog naftnog potencijala vidi Lesli Dinz (Leslie Dienes) „Opservacije o problematičnom potencijalu ruske nafte i kompleksnostima Sibira“ Eurasian Geography and Economics. 1970-2007. one ne posvećuju dužnu pažnju tržišnim signalima. Činjenica da se ne mogu pouzdano predvideti ni troškovi proizvodnje. različita izdanja Iako može biti istina da su privatne kompanije efikasnije. Rusija ima nafte. ovo nije najrelevantnija tačka za slučaj Rusije od 2000. godine. a radi se o nafti iz lako pristupačnih ležišta. Neefikasnost državne politike je pojačana činjenicom da proizvodnja opada u uslovima rasta cena. 15 nije crpljena devedesetih godina zbog post-sovjetskog ekonomskog rasula.15 Zahvaljući nafti iz lako pristupačnih ležišta koja je ostala pod zemljom i postojećoj infrastrukturi. na 470 mtg u 2005. su za naftu proizvedenu na teritorije Ruske Federativne Sovjetske Socijalističke Republike (RFSSR) u okviru SSSR. Državno preuzimanje? Grafikon 2 (vidi stranu 64) pokazuje zašto je tako izazovno da se za pad proizvodnje okrivljuje država. Od 2004. Proizvodnja te zaboravljene nafte je mogla da se obavi brzo i bez velikih investicija u novu infrastrukturu. cena nafte je bila oko 30 dolara za barel. Ono što je bilo potrebno nisu bila ogromna ulaganja u nova . godine nakon 14 kvartala povećanja proizvodnje po godišnjoj stopi od 8 posto i više. Nasuprot privatnim kompanija. Pad je usledio ubrzo nakon što je glavna privatna naftna kompanja Jukos oduzeta njenom vlasniku Mihailu Hodorkovskom i predata na upravljanje kompaniji Rosnjeft koja je bila u državnom vlasništvu. 2004. sada je gotovo sa fazom eksploatacijom nafte iz lako pristupačnih ležišta. To se smatra kao dodatni dokaz neefi- Napomena: Podaci za 1970-2007. Još niz drugih okolnosti obeležava taj period izuzetnog rasta. proizvodnja se smanjuje. Nafta iz novih ležišta se teže crpi i ona se nalaze u hladnijim i zabačenijim oblastima. br 5/45. ali je pitanje koliko će koštati razvoj proizvodnje i kakva je perspektiva povrata troškova – zapravo. do 2004. i početkom 2005. Sve investicije u buduću proizvodnju su visoko rizične. šta je buduća cena nafte. kasnosti kompanija kontrolisanih od strane države. Za mnoge posmatrače. ali ni prodajna cena. – što je povećanje od 54 posto (vidi grafikon).

politika i moć Usporavanje proizvodnje u Rusiji: Politički propust ili strate{ka odluka? 65 polja. 1997-2008. god. Lakše je da se skladišti pod zemljom nego da se proizvodi. Aktuelna cena je ispala 40 dolara. prognoze o da lampe na kerozin gore još količinama nafte i njenoj ceni su. deo da će se nafta 2004. 12.17 Najviši menadžeri 18 Predsednik Royal Dutch u naftnom sektoru su – kao praktično i svi drugi Shell. Nafta nije ista kao i druge robe. Ova logika podjednako važi za privatne i za kompanije u državnom vlasništvu. godišnji rast u procentima Konačno.64 Cevovodi. sporiti da postoji toliko nesi. generalni direktor BP je izjavio da „osnovni po- Napomena: Podaci su za sirovu naftu i kondezate Izvor: Ruska Federalna služba za statistiku . odluka o tome kojom brzinom da se nafta danas eksploatiše ne zavisi od aktuelnih cena. bile veoma pogrešne. u vreme kada je ta država bila vodeći se visoke cene zadržati. (Royal Dutch Shell) je početkom 1999. budućim cenama.16 Ruska proizvodnja nafte. već od toga kako se aktuelne cene upoređuju sa očekivanim. 1999. Mark Modi Stjuart – bili neobuzdani u projekcijama koje su iznosili (Mark Moddy Stuart). prodavati za 14 dolara po predsednik Izvršnog odbora barelu. zavisno od budućeg kretanja cene. u budućnosti će proizvoditi koliko god mogu kako bi iskoristili prednost ogromne zarade. predvi. ukoliko je siguran da će cene sutra biti više. 2005. Eurasian Geografy vlasničkih prava kao svesni instrument da se reguliand Econimics. 03. 18. Predsednik kompanije Šel Economist.proizvođač nafte u SAD. Zbog toga. The pre nekoliko godina. istorijat „ek. Proizvođači koji znaju da će aktuelne cene neizbežno padati. spertskih“ prognoza o budućnosti nafte zahteva procenio da nafte ima dovoljno da se zastane.19 U februaru. novim tehnikama menadžmenta i modernoj tehnologiji. Jednako je važno to što su ti vlasnici bili veoma motivisani da eksploatišu ovu zaboravljenu naftu jer su njihova vlasnička prava bila veoma delikatna. aprila. Na drugim mestima smo ukazali „ Resursna renta i ruska da je Putinov režim iskoristio stepen nesigurnosti privreda“. kvartalna stopa rasta. Sa druge strane. u svakom po. naravno. 04. 2002.četiri godine. od niske od 14 dolara. do visoke od „preko 30 dolara za barel“ (za koju je rekao da će biti „ teško održiva“).17 Jedan državni geolog gurnosti. Kuda ide cena nafte? Mnogi će. problem je što je buduća cena tako nesigurna. Izgleda da je prisutan konsenzus da će Pensilvanije je 1874. 2005. Od početka naftne ere. še stopa korišćenja u naftnom sektoru. br. Pre se radilo o preduzetničkoj viziji. Optimalna eksploatacija nafte u oba slučaja može biti brza ili spora. Sveska 46. važno je pogledati i argument da danas ruski proizvođači ne odgovaraju adekvatno na visoke cene kroz povećanu proizvodnju. 08. Međutim. pre nego što se bilo kakva pret16 Kliford Gedi i Beri: Ikes nja materijalizuje. precizne brojke i umesto toga je ponudio raspon London. Uprvo su to bile osobine koje su posedovali novi ruski privatni vlasnici. mudra strategija bi bila da se eksploatacija odloži i pomeri u budućnost. Pretnja eksproprijacije koja je lebdela nad njihovim glavama čak i pre afere Jukos primoravala ih je da eksploatišu naftu što je brže moguće. cena.19 Filip Vots (Philip Watts). gledu.18 Njegov Royal Dutch Shell u govoru na oprezniji naslednik se suzdržao od specificiranja Ruskom ekonomskom forumu. Međutim.

Da je oporezivanje nafte značajno niže. Jedan deo vrednosti se distribuira. Proizvođači nafte bi se tada utrkivali u ubrzavanju postojeće proizvodnje kako bi iskoristili prednost velike zarade pre nego što se okolnosti promene. Vlada taj novac ulaže u specijalni suvereni investicioni fond (koji se ranije zvao „stabilizacioni fond“. Primetili ste da ne govorimo samo o gotovini koja se zaradi od izvoza ovih proizvoda. da se smanji ruska izloženost riziku od pada svetskih cena nafte i drugo. iza takvog efekta stoji namera. a koja mogu da se uvedu u proizvodnju. upravo suprotno. takvo ponašanje bi samo ubrzalo pad cene. vlada masovno oporezuje ekstra prihode koje ruske kompanije izvlače iz današnjih visokih cena nafte. 20 kazatelji sada sugerišu cenu koja se stabilizuje na oko 30 dolara za barel“. Za proizvođača kao što je Rusija ono što je važno su faktori koji mogu da utiču na značajan pad cene. za troškove eksploatacije. porez na dodatu vrednost i porez na profit. a nove tehnologije mogu da učine eksploataciju postojećih nalazišta jeftinijom. se distribuira. cene su osetljive na potpuno nepredvidljive političke i ekonomske događaje. Po našem mišljenju. ali pažljivo manipulisanih („dobrovoljne“ kontribucije korporacija za društvene projekte. a to obuhvata kombinaciju mehanizama podele rente koja se kreće u rasponu direktno kriminalnih (potplaćivanje. Postoje tri glavna načina na koji se to radi. mogu biti otkrivena potpuno nova nalazišta. Treba reći da je Lord Braun vrlo korektno kvalifikovao svoje izlaganje kada je dodao: „ Ovo nije prognoza. Vašington. da je u pitanju kontrola onoga što mi nazivamo „zavisna priroda“ ruske privrede. Isto tako. Posebno je važno uzeti u obzir da postoje naftna polja u Persijskom zalivu koja proizvođači trenutno drže van proizvodnje. naftne kompanije bi umesto toga ovako velike prihode investirale u širenje rezervi i proizvodnih kapaciteta. rizik i zavisnost Uopšte se ne postavlja pitanje da će veoma visoka stopa marginalnog poreza (poreska stopa na svaku dodatnu jedinicu proizvedene nafte) na naftu limitirati proizvodnju. previsoki troškovi proizvodnje i privatno–javno partnerstvo). vrednost koja se trenutno kreće na nivou od Ikes: „Ruska zavisnost: 500 hiljada milijardi dolara godišnje. porez na korišćenje nafte.20 Za godinu dana cena je dosegla 60 dolara. Upravo je kontrola nad tokovima ove rente ključ moći Putinovog režima. jer značajan deo te vrednosti ostaje kod kuće. Drugi deo se plaća u formi poreza – izvozne takse. 2008. kao profit. SAD. kao i prihod od izvoza. Na strani ponude. I dok bi većina kratkoročnih političkih događaja izazvala kretanje cena na gore. Treći deo se distribuira kao „neformalni porez“. Brookings. povećalo ukupne prihode vlade od nafte. a potrošači će smanjivati tražnju. Porezi. politika i moć Usporavanje proizvodnje u Rusiji: Politički propust ili strate{ka odluka? 67 Džon Braun ( John Brown). Na veoma kratak rok. Isto tako je nesporno da Rusija zaista ima veoma visoku marginalnu stopu na neke kvalitete nafte (uprkos smanjenju poreza uvedenom krajem 2008). ekstremno visok nivo cena će pokrenuti veće napore da se razvijaju alternativna goriva. Na drugom mestu opisujemo sadašnji ruski režim kao upravni odbor korporacije – Kremlj Inc. Velika promena na bilo kojoj od ovih tačaka bi mogla biti dovoljna da naglo smanji očekivanja u pogledu buduće cene. Neadekvatnost argumenta na način na koji se uobičajeno predstavljaju jeste u tome što impliciraju da je uticaj visokih poreza na obim proizvodnje na neki način neželjeni rezultat političke greške. Rezultat bi bilo povećanje proizvodnje. – čiji je posao upravljanje rentom. Naravno. moguća su zbivanja koja na srednji i kratki rok spuštaju cenu. činjenica da su prognoze cene nafte notorno pogrešne nije novost. mito) do pravnih. akcize. Trenutno. zauzvrat. dodatno bi povećalo izloženost ruske privrede riziku od pada cene nafte – riziku koji smo upravo razmatrali. Ona je motivisana . u govoru na Institutu za međunarodnu ekonomiju. Ta vrednost. što bi. umanjeno Politička ekonomija zavisnosti od resursa“. Događaji uvek prevaziđu osnovne pokazatelje“.21 Predmetna renta je zapravo ukupna vrednost ruske nafte i 21 Vidi Kliford Gedi i Beri gasa. Na strani tražnje. vlasnicima i akcionarima. Sa aspekta zdravog razuma.66 Cevovodi. sledećim: prvo. a sada je podeljen na „rezervni fond“ i „fond nacionalnog blagostanja“).

Radi se o političkom izvoru. Prvih osam godina Putinove vlasti su bile posvećene stvaranju optimalnih mehanizama za upravljanje zavisnošću. priliv rente potrebne za održavanje sistema će biti viši. 2008. s druge strane. Brookings. 23 Stoga je najbolja strategija da se one uopšte ne ostvare. Brookings. Putinova vlada ne može da eliminiše rusku zavisnost od rente. Jer. Rusija ima dovoljno nafte za proširenje postojećeg nivoa proizvodnje. Rusija bi snosila sve rizike. ali ukoliko bi cena pala. vreda. . Naučilo je da je loše upravljanje naftnom rentom tokom buma `70-tih i ranih `80-tih godina bilo glavni uzrok pada SSSR-a. 2002. Tu na scenu stupa poreski sistem. To su instrumenti za regulisanje obima rente. Fabrike. povećanje rente verovatno vodi povećanju zavisnosti. a to je povećanje zavisnosti od rente. Ukoliko se rukovodstvo suoči sa (onim što smatra) privremenim povećanjem cena nafte i dozvoli širenje proizvodnje. Ta struktura. Drugim rečima. glavni problem sa kojim se Putin suočava kao najodgovorniji u procesu odlučivanja u ovoj privredi zavisnoj od rente je kako da izbegne povećanje nivoa zavisnosti kao odgovor na percipirano prolazno povećanje cena nafte. a period povlačenja bolniji.24 Kliford Gedi je ekonomista specijalista za Rusiju na Institutu Brukings (Brookings). Međutim. veliko proširenje bi zahtevalo vreme. Poznato im je da u privredi koja pati od zavisnosti od resursne rente. Vašington. Stoga bi trebalo odlučiti da se izbegne porast zavisnosti. To znači organizovanju distribucije rente i regulisanju njenih tokova. 08. Ukoliko. tokom ove decenije su ih vratili u život. Kontrola tokova rente je najveća svakodnevna preokupacija sadašnjeg ruskog rukovodstva. Ukoliko se pojavi potreba za dodatnim povećanjem proizvodnje. poreski teret se može privremeno olakšati. Sadašnje rusko rukovodstvo je učilo iz istorije. Putin i Medvedev su na određeni način svesni prirode ruske zavisnosti. 10. a sa njome i zavisnost. Ona to i ne želi. 2007.23 Priča o Putinovom predsedničkom mandatu može da se zaokruži kao traganje za modelom ekonomskog upravljanja koji prihvata postojanje zavisnosti. ona može da ih uništi. zavisnost se manifestovala u ideosinkratičnoj formi koju mi opisujemo kao ruska virtuelna pri22 Kliford Gedi i Beri Ikes. Beri Ikes je profesor ekonomije na Državnom univerzitetu Pensilvanija. ali izbegava razarajući efekat koji je zavisnost od rente imala na SSSR.68 Cevovodi. Za vreme perioda izuzetno niske rente u devedesetim godinama prošlog veka. je nasleđena i u postsovjetskoj Rusiji. Zapad želi da Rusija investira u nova ležišta nafte. širenje proizvodnje bi izložilo Rusiju drugoj vrsti rizika. kao i njihov stepen odvraćanja od proizvodnje nisu pitanje greške. Istovremeno. bilo bi skupo i što je najvažnije. ruski lideri znaju da ukoliko je neobuzdana. promenio je fizičku strukturu privrede. U svom liderstvu. Na drugoj strani su čisto finansijski rizici. nije jednostavno sprečiti stvaranje zavisnosti povećanjem tokova. i Gedi i Ikes. odlučila“. Vidi Jegor Gaidar (Yegor Gaidar). Brookings. Zapad bi naravno profitirao od povećane ponude. „Propast jedne imperije: Lekcije za modernu Rusiju“. Potpredsednik Lukoila Leonid Fe24 dun je izjavio: „Biće proizvodnje nafte. to sprečava da se proizvodnjom nafte odgovori na privremena povećanja i odatle limiti za stvaranje novih grupa zavisnika. štagod vlada The Economist. 2008. politika i moć Usporavanje proizvodnje u Rusiji: Politički propust ili strate{ka odluka? 69 Ono što problem upravljanja rentom čini posebno komplikovanim jeste činjenica da je ruska privreda „zavisna“ od rente. rizično. zavisnost će porasti. Stepen državne kontrole i nivo oporezivanja. što se izgleda i događa u vreme pisanja ovog teksta. Visoki porezi ne služe samo prikupljanju rente u centar. Ogroman priliv rente od ekstra prihoda iz `70tih godina u privredni sistem koji nije imao predstavu o operativnim troškovima. Ta zavisnost ima svoje korene u sovjetskoj eri. Imajući u vidu prirodu ruske privrede (njenu „genetsku predizpoziciju“ na zavisnost) i režim koji je vodi. Međutim. cene nafte nastave sa rastom.22 Zavisnici su opstali i novi veliki prihodi „Ruska virtuelna privreda“. gradovi i cela industrija su sagrađeni na pretpostavci kontinuiranog priliva novca od nafte. na njoj upravo i počiva moć režima Putina i Medvedeva.

Nova ruska izvozna strategija najbolje bi se mogla opisati kao „veliki biznis“.76 Cevovodi. tržišni udeo nezavisnih proizvođača gasa je porastao sa 10 na 16 posto. povećani uvoz i tranzit gasa iz Centralne Azije. što im je donelo dodatni kapital za investicije. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 77 8. Liberalizovan je pristup investitora njegovima akcijama. Stara izvozna strategija je učinila da ruska gasna industrija nalikuje „velikom gasovodu“: bila je orijentisana prema jednom spoljnom tržištu – Evropi. maksimalizaciju profita. Istovremeno. težila je povećanju količina za izvoz. Gasprom je. i 2006. povećano angažovanje kako ruskih gasnih kompanija na globalnim tržištima. tako i stranih kompanija u domaćoj proizvodnji gasa. Izvoz: od velikog gasovoda do velikog biznisa Verovatno najveća promena od 2000. Iza sebe je ostavila probleme iz devedesetih. Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora Tatjana Mitrova Budućnost ruske industrije gasa je ključna ne samo za njen energetski sektor i širi ekonomski razvoj. godine (sa 17 na 9 procenata). . konsolidovao svoja sredstva. oslanjala se samo na resurse u Rusiji. pogotovo krizu neplaćanja i trend opadanja investicija u istraživanje i proizvodnju. što je rezultiralo skoro prepolovljenim odnosom duga prema kapitalu u periodu između 2000. godine je promena ruske izvozne strategije za gas. Više cene gasa. nakon uspešnog preokreta poslednjih godina. Dva vladajuća principa su postojala: nema stranog učešća u proizvodnji i prodaje gasa na granici. već i za evropsko tržište. Ona uključuje diverzifikaciju tržišta i transportnih pravaca. kod kuće i na svetskim tržištima. što je rezultiralo četvorostrukim povećanjem tržišne kapitalizacije. kao vodeći proizvođać. pomogle su Gaspromu da stabilizuje svoje finansije. Njena početna pozicija je dobra.

(to bi značilo da će 15% ruskog izvoza gasa imati formu izvoza LNG). U narednih pet godina Rusija će ući na tržište LNG na Pacifiku i potom na Atlantiku. Evropska unija. su smanjene za 150 milijardi m3 gasa na godišnjem nivou. godine. Zajedno sa troškovima grinfild projekata u tako nerazvijenim oblastima. Rusija će izgraditi gasovode za prenos gasa iz Sibira i sa Dalekog Istoka do Kine i Južne Koreje. god. koja su previše udaljena od evropskog tržišta da bi se na komercijalni način moglo izvoziti u zapadnom pravcu. kao i LNG. i 2015. U poslednjim projekcijama Međunarodne agencije za energiju i Evropske komisije. a proizvođače brine bezbednost tražnje. god. Tako ove brige formiraju začarani krug. Sada su. već i na Istok izazivaju zabrinutost u Uniji. su bile za 40% niže nego što su to bile u prognozi iz 2002–2003. godine. kada je Sovjetski Savez isporučio prvi gas u Austriju. udaljenost ovih novih snabdevača od središnih evropskih tržišta ukazuje na potrebu za velikim investicijama u transportnu infrastrukturu. Zašto su nam potrebni dugoročni ugovori Iako nema sumnje da su. Evropska tražnja je zasićena. Začarani krug energetske nesigurnosti Gasne veze Rusije i Zapadne Evrope datiraju od 1968. U međuvremenu. To znači da čak i u optimističnom scenariju. Tokom poslednjih pet godina. god. kako Unija. moraće da nastavi sa promenama svoje izvozne politike kroz smanjenje isključivog fokusiranja na evropsko tržište i ulazak na nova. ali je pokreću i politički faktori. ruska politika pomeranja prema evropskim cenama gasa koji se izvozi u države ZND će usporiti. pre svega brzo rastuće tržište LNG. evropska tražnja za ruskim gasom iz gasovoda neće preći 200 milijardi m3 gasa do 2020. u poređenju sa 154 milijardi m3 gasa u 2007. ZND će takođe sve više tražiti alternativne izvore gasa. Zbog toga Rusija istražuje nova tržišta. god. već dugo govori o potrebi da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja. već i da preusmeri snabdevanje koje sada ide u Evropu. Međutim. prognoze o godišnjoj tražnji gasa u EU u periodu 2005–2020.72 Cevovodi. ruske aspiracije da se izvoz gasa poveća ne samo na Zapad. politika i moć Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora 73 Rusija je na putu da poveća izvoz gasa za 25 posto između 2005. a možda i zaustaviti tamošnji rast tražnje. Evropski potrošači strahuju da bi Rusija mogla ne samo da preusmeri resurse (finansijske i upravljačke) u razvoj novih gasnih projekata za Aziju. to budi sumnje o komercijalnoj održivosti niza navedenih alternativnih izvora. sa Bliskog Istoka i iz Severne Afrike. koja sada iz Rusije uvozi oko 30 posto od ukupnih potreba za gasom. Ona namerava da poveća svoj udeo na globalnom tržištu LNG na 10% do 2015. neophodno je imati u vidu da se ova strategija odnosi . ima i mnogo država kroz koje bi se prosezali novi pravci. Ovakva geografska diverzifikacija ruskog izvoza gasa se često shvata u Evropi kao opasnost za bezbednost snabdevanja gasom. Unija traži načine da dobije više gasa iz gasovoda iz Centralne Azije. Takva strahovanja su bez osnove. delom usled politički kodifikovanog traganja EU za diverzifikacijom snabdevanja. u uslovima viših cena gasa postaju sve atraktivniji. Još više zbog toga što Evropa nastavlja sa revizijama prognoza svoje tražnje za gasom. atraktivna tržišta drugde. Potrošači su zabrinuti zbog bezbednosti snabdevanja. U isto vreme. planovi EU za diverzifikaciju izazivaju zabrinutost kod ruskih proizvođača gasa. evropske uvozne potrebe za period 2005–2020. Očekuje se da će rusko gasno snabdevanje Evrope samo umereno porasti. uključujući obnovljive. a alternativni izvori energije. Izvoz u pravcu Istoka će doći iz gasnih polja u Istočnom Sibiru i na Dalekom Istoku. Takođe. Važi i obrnuto. alternativni izvori – od Irana do Turkmenistana i od Alžira do Nigerije – uglavnom su države sa visokim političkim rizicima i nestabilnim ekonomskim sistemima. međutim. Uz to. godine. u poređenju sa prognozama iz 2005. Ipak. ušli u težak period. tako i Rusija ozbiljne u vezi sa diverzifikacijom. Ovaj izvoz je projektovan u obimu od 20% ukupnog izvoza u 2020. god. Odnosi su nastavili da se razvijaju uprkos Hladnom ratu. Međutim. te da očuva svoju stratešku poziciju kao najvećeg svetskog izvoznika gasa.

pa do 2030. Urengoj i Jamburg) u severozapadnoj sibirskoj oblasti Nadim–Pur–Taz (NadymPur-Taz) će u početku biti kompenzirano razvojem u drugim severnim oblastima. s godišnjim snabdevanjima ne ispod 165 milijardi m3 gasa u 2013. Planovi povećanja i deverzifikovanja proizvodnje gasa će zahtevati povećanje bar za 10% na dužinu postojeće mreže ruskih gasovoda do 2015. god. mnogobrojne evropske kompanije su zaključile nove dugoročne ugovore sa Rusijom. To će dodatno pojačati rusku ulogu na evropskom energetskom tržištu. U evropskom delu Rusije. Očigledno. Naravno. što je glavni razlog zašto Rusija nikada nije prekršila svoje obaveze snabdevanja. godini. što će povećati njihov udeo u ukupnoj ruskoj proizvodnji gasa sa 1. godini. Kako bi privukla velike investicije potrebne u ovim oblastima. kao i unapređenja upravljanja troškovima. radi se o velikom ofšor projektu Štokman. godini na 15 posto u 2015. potrebna nam je izvesnost u vezi sa količinama koje će Unija želeti da kupuje iz Rusije. a očekuje se da će ostati visoke. na 340 dolara / hiljada m3 u 2008. Kršenje takvih ugovora se kažnjava skupim sankcijama. godini. pre svega u regionu Tjumen (Tyumen) i na poluostrvu Jamal. Uz to. Jedini način da se to postigne je potpisivanje dugoročnih ugovora. Stoga. kada evropski eksperti izražavaju sumnje u sposobnost Rusije da zadovolji rastuću evropsku uvoznu tražnju. Pad proizvodnje iz velikih polja (Medvežje. izvesnost koju pružaju dugoročni ugovori postaje sve važnija. koji će biti uključen i u proizvodnju LNG. Ipak. na rok od 20 do 25 godina. godini. Ovo obuhvata i izgradnju novih postrojenja za LNG i širenje Jedinstvenog sistema za snabdevanje gasom UGSS do sibirskih i delakoistočnih regiona. Za ruske gasne kompanije najveći problem je finansiranje veoma visokih kapitalnih troškova potrebnih za razvoj novih proizvodnih kapaciteta. Postojeća snabdevanja gasa za EU se realizuju na osnovu dugoročnih ugovora. Međutim. Imajući u vidu velike i rastuće zahteve za kapitalom potrebnim za nove gasne projekte kao što su Jamal i Štokman. Razvoj proizvodnje gasa i transporta će zahtevati enormne kapitalne troškove od najmanje 150 milijardi dolara.2% u 2005. god. u Istočnom Sibiru i u Jakutiji (Yakutia). Cilj je da se tamošnjim potrošačima omogući pristup gasu i da se mreža iskoristi za izvoz u azijsko–pacifički region. Najveći izazov za niz globalnih naftnih i gasnih kompanija su ograničene rezerve ovih energenata. kada i ukoliko to bude komercijalno atraktivno.74 Cevovodi. novi projekti za proizvodnju i preradu će biti pokrenuti na Sahalinu (Sakhalin). Takvi dugoročni ugovori igraju stabilizacionu ulogu u gasnom biznisu. Rusija neće imati jake podsticaje da investira ogromne količine novca u razvoj novih polja i transportne infrastrukture bez potpisanih. Što se tiče domaćih cena. Rusiji su potrebne dodatne. godine geografska šema ruske proizvodnje gasa će se dramatično promeniti. Geografsko pomeranje proizvodnje gasa Od danas. kao i novi projekti u Kaspijskoj oblasti koji će povećati udeo kaspijskog gasa u ukupnoj ruskoj proizvodnji sa 7 posto u 2005. Nasuprot negativnoj retorici u poslednje vreme. Globalne cene gasa su već porasle sa 250 dolara za hiljadu m3 gasa u 2006. posebno zato što troškovi razvoja proizvodnje brzo rastu širom sveta. Novi ugovori pokazuju da biznis gleda pozitivno na pouzdanost i komercijalnu održivost ruskih snabdevanja gasom. Više cene gasa – kako na domaćem. god. Neće biti od pomoći ukoliko Evropljani nastave da izražavaju sumnje o budućem snabdevanju sa gasnih polja za koja ugovori još nisu ni potpisani. Rusija neće biti u mogućnosti – ili zapravo. sa pomeranjem proizvodnje prema novim oblastima. ruska vlada je objavila postepenu . dugoročne garancije za povećane količine gasa. velikih polja kao što su Jamal i Štokman. politika i moć Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora 75 samo na dodatna snabdevanja. neće biti spremna – da pokrije ceo rast tražnje gasa u Evropi. ovi ugovori ne zahtevaju razvoj novih. i do 25% do 2030. tako i na globalnom tržištu – bi bile najbolji način da se smanji rizik nedovoljnog investiranja u ruski gasni sektor. adekvatnih dugoročnih ugovora. moraju biti jasniji u tome na šta zapravo misle. na 13 % u 2030.

Čak i prema najoptimističkijim projekcijama. god). učešće stranih naftnih kompanija u razvoju najvećih ruskih naftnih polja će biti ograničeno novim zakonom o strateškim sektorima. Udeo gasa u proizvodnji struje će pasti sa 69 na 58 posto. Glavni problem je u tome što je. god. godine. na primer kompresorske stanice duž 155 hiljada km dugačke ruske mreže gasovoda će biti elektrificirana i napajana strujom dobijenom iz uglja ili iz nuklearki. duboka ležišta (kao što je zajedničko ulaganje Ahimgas (Achimgaz) u Sibiru između Gasproma i nemačkog Vinteršala (Wintershall) i proizvodnja LNG (ulozi kompanija Šel (Shell). kao što su ugalj i nuklearna energija. što daleko prevazilazi prosečan rast ukupne potrošnje energije (1. Zbog toga je posebno važna odluka vlade iz 2006. koristi koje dolaze od saradnje . Termoelektrane će ostati najveći potrošači gasa. politika i moć Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora 77 liberalizaciju cena gasa tokom narednih godina (vidi u nastavku). potrošnja gasa u Rusiji će porasti za skoro jednu četvrtinu do 2015. na 52. Sa druge strane. Rizici prisutni u veoma međuzavisnim energetskim odnosima su tako visoki da ih ne može eliminisati ni jedan oblik osiguranja.7 posto u 2006. Visoke cene gasa podstiču interes stranih investitora. bez obzira na snažan rast privrede od 1999. Cene su ključ za razvoj gasnog sektora Preko polovine gasa koji Rusija proizvede se potroši na domaćem tržištu. god. Takav razvoj cena će omogućiti ruskim gasnim kompanijama da finansiraju velike nove investicije iz profita. Biće potrebno smanjenje potrošnje gasa ne samo u proizvodnji struje. god. U gas biznisu – po prirodi dugoročnom – glavni uslov za plodnu saradnju je međusobno poverenje. godini. Nijedno od pitanja koja su navedena nije nerešivo. god. Udeo gasa u energetskom bilansu je nastavio da raste. Projektovano je da učestvuju sa oko 40 posto u ukupnoj potrošnji gasa do 2030. (u poređenju sa 2005. nove elektrane. nijedno ne može da uništi obostrano korisne energetske odnose između Unije i Rusije koji su se razvili tokom proteklih godina i decenija. To ne znači da će domaća tražnja za gasom biti redukovana u aspolutnom iznosu. već i u transportu. godine. godine.3 procenta). Pretnja da će se jedna od strana ponašati oportunistički će uvek biti prisutna. Povećanje cene gasa će pomoći da se preokrene trend sve većeg oslanjanja na gas kao domaći energent. može održati samo putem masovnog restrukturisanja strujnog sektora. tražnja je nastavila da raste – u proseku 2. Usled veštački niskih cena gasa.76 Cevovodi. godine. Istovremeno. Istovremeno. što je štetno za energetsku bezbednost Rusije. Micui (Mitsui) i Micubiši (Mitsubishi) na polju Sahalin-2). Pored toga. Brojna oprema za proizvodnju. koji se čini razumnim imajući u vidu stratešku ulogu industrije gasa za rusku privredu. Rusija i EU su međusobno komplementarne u smislu geografske bliskosti. polazeći od brzog rasta tražnje struje. vlada održala limit na domaće cene gasa. industriji i u sektoru stanovanja. Rusija će morati sve više da se oslanja na hidro i nuklearne elektrane (potrebno je da njihovo kombinovano učešće u proizvodnji struje poraste na oko 45 procenta u 2030. Međutim. pre svega za projekte koji zahtevaju kompleksnu tehnologiju i upravljačke veštine. čak i ovaj udeo se. Relativno čistiji gas će ipak biti potreban za kombinovano grejanje i proizvodnju struje u urbanim oblastima i toplane sa generatorima za proizvodnju struje. kao što je ofšor proizvodnja (na primer učešće norveškog Štatoilhidro (StatoilHydro) i francuskog Totala na gasnom polju Štokman). Radi usporavanja porasta tražnje gasa Rusija bi trebalo da intenzivira svoje napore da štedi energiju i da zameni gas drugim izvorima energije. a ruska privreda je visoko neefikasna u korišćenju energije. Glavno sredstvo u postizanju ovog cilja će biti više domaće cene gasa. postojeće transportne infrastrukture i njihovih dugogodišnjih odnosa.3 posto godišnje u periodu 2000–2006. sa 49. godinom) i za 40 posto do 2030. Izazovi u energetskim odnosima EU–Rusija su stvarni. a pogotovo proširenje postojećih u okolini najvećih ruskih gradova će zahtevati oslanjanje pre svega na ugalj. sa 34 procenta u 2005.6 posto u 2000. godine da dozvoli postepeni rast cena gasa na evropski nivo (minus transportni troškovi i izvozna carina) do 2011.

Sposobnost Gasproma da izvlači rentu iz privilegovanog položaja glavnog snabdevača evropskog tržišta gasa će očigledno zavisiti od stepena u kome se alternativna snabdevanja mogu dovesti do Evrope. i kapacitete LNG terminala u Evropi. ali i pronalaženju obostrano korisnog kompromisa. ali i niz evropskih potrošača koji se nadmeću (velike. a Evropa je. moguće je proceniti koristi koje bi države članice EU imale od izgradnje dodatnih gasovoda i postrojenja za uvoz LNG. To znači da će za 2008. Kada bi bili dostupni dodatni gasovodni kapaciteti (koji bi povezali Evropu sa proizvođačima u Centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku). zbog očiglednih geografskih razloga. nerusko snabdevanje je striktno ograničeno na transportne kapacitete postojećih gasovoda (uglavnom iz Norveške i Severne Afrike) i veoma limitiran broj. obično nacionalne kompanije za distribuciju gasa). i nadalje Gaspromova prodaja „Evropi“ dostići vrednost od oko 30 milijardi dolara. Međutim. Kao (kvazi)monopolista. . Za sada. Što je veće potencijalno snabdevanje od strane konkurencije. niža je monopolska renta koju će Gasprom moći da izvlači. Novčane koristi diverzifikacije Daniel Gros Energetski odnosi EU–Rusija mogu da se opišu kao bilateralni kvazimonopol. isprepletan sa ruskom vladom).78 Cevovodi. što podrazumeva da su cene gasa porasle za 50 posto. Gasprom će biti u mogućnosti da formira svoju cenu iznad dodatnog troška proizvodnje gasa. koja godišnje dostiže vrednost od 30 milijardi dolara. Gasprom bi morao da snizi svoje cene.25 Pretpostavimo da bi dodatna uvozna postrojenja dozvo25 Računica vrednosti uvoza EU nije jednostavna. pošto postoji samo jedan ruski proizvođač (Gasprom. Uzimamo u obzir vrednost Gaspromove prodaje u EU. Od tada cena nafte se skoro udvostručila. Rusija je glavni snabdevač Evrope prirodnim gasom. politika i moć Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora 85 79 i efikasna međunarodna podela rada se sigurno isplate obema stranama i doprinose razumevanju međusobnih namera i strahovanja. Gaspromov veb-sajt izveštava da je prodaja gasa u „Evropu“ vredela oko 28 milijardi dolara u 2006. Polazeći od takve situacije. Moskva. možda bi bilo tačnije opisati Gasprom kao monopolističkog proizvođača suočenog sa mnoštvom potrošača. glavni prirodni izlaz za rusku proizvodnju gasa. Tatjana Mitrova je šefica Centra za studije međunarodnih energetskih tržišta u Institutu za istraživanje energije Ruske akademije nauka.

ali ne i prodajom večih količina. ta dobit bi bila na raspolaganju za nedefinisan vremenski period. sadašnja neto vrednost projekta koji bi primorao Gasprom da smanji svoje cene za Evropu u iznosu od 10% bi stoga bila oko 30 milijardi dolara. Zato Rusija – kao monopolista – ima slab interes za investiranje u dodatne kapacitete. Nasuprot tome. Naravno. Međutim. Novi gasovodi imaju smisla samo ako idu prema mestima gde je gas dostupan. nijedan nacionalni distributer gasa ne bi izvukao ovu korist. Sa popustom od 10%. Pošto je tražnja za prirodnim gasom prilično neelastična. Prihod od te investicije bi bio 3 milijarde dolara godišnje. Zato u Evropi nema kompanije u privatnom sektoru koja bi imala interes da investira u alternativne pravce za uvoz gasa u Evropu. Nema potrebe da se traži alternativni snabdevač gasom obima sličnog onome koji ima Rusija. jedini način da poveća prihode bi bio da prodaje više gasa.80 Cevovodi. Radi se o klasičnom slučaju koji traži intervenciju vlada. Nemačka Italija Turska Francuska Mađarska Velika Britanija Poljska Češka Slovačka Austrija Rumunija Finska Holandija Belgija Grčka Bugarska Srbija Hrvatska Slovenija Švajcarska Bosna i Hercegovina Makedonija Ostale Daniel Gros je direktor Centra za studije evropske politike (CEPS) u Briselu. dodatno rusko snabdevanje bi moglo rezultirati nižim cenama. politika i moć Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora 81 Prodaja gasa Gasprom grupe u evropskim državama 2006. Izvor: Gasprom . Ova ilustrativna kalkulacija pokazuje da alterntivni izvori snabdevanja Evrope gasom mogu da donesu veoma velike koristi za Evropu. g. Sve u svemu. Tražnja gasa ne reaguje brzo kada cena raste ili pada (ekonomisti to zovu niska elastičnost tražnje). stvarnost je mnogo kompleksnija od ovih jednostavnih kalkulacija. pogotovo ukoliko propisi EU dozvoljavaju uvoznicima gasa da prebacuju (povećanu) cenu koju plaćaju Gaspromu na sopstvene potrošače. Osiguranje dodatnog snabdevanja gasom za Evropu bi trebalo doneti i jednu ekstra korist: stimulisanje Gasproma da više investira u sopstvene proizvodne kapacitete. U principu. To znači da čak i relativno mala količina dostupna iz alternativnog izvora može imati snažan uticaj na cenu koju plaćaju Evropljani. trebalo bi biti jasno da evropski potrošači mogu imati samo koristi ukoliko se poveća konkurentnost u sektoru prirodnog gasa. kada bi Rusija morala da prodaje svoj gas na konkurentnom tržištu. Ovo je velika suma – veća od procenjenih troškova raznih alternativnih projekata gasovoda o kojima se danas raspravlja ili troška izgradnje novih LNG postrojenja u različitim državama članicama. izražena u milijardama m3 lila potrošačima u EU da pregovaraju sa Gaspromom o smanjenju cena za 10%.

Pad globalnih cena nafte 1991. Pacifik i LNG: Privlačnost novih trži{ta Pavel Baev Činjenica da je Rusija bogata. naizgled iracionalne ekonomske odluke. Za tranzitne države to bi značilo eliminisanje bilo kakvog njihovog uticaja. Ukoliko bi Moskva uspela da sprovede ovu diverzifikaciju. Ipak. dok je bio predsednik. mogu imati smisla ako se razumeju kao mere za upravljanje bezbednosnim rizicima. Brojne. . Vladimir Putin. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 9. godine. 1998. ali zasigurno ima velike političke posledice. posebno jer Rusija preferira dugoročne ugovore. To bi bio ruski san kao proizvođača. ruski planovi diverzifikacije će verovatno biti teže izvodljivi nego što Kremlj veruje i manje opasni nego što Evropljani strahuju. sa većim i raznovrsnijim resursima energije od bilo koje druge države na svetu. obezbeđenje od takvih nesreća je jedan od centralnih bezbednosnih ciljeva svakog ruskog rukovodstva. Sada je ova zabrinutost povećana novom ruskom strategijom koja zagovara diverzifikaciju njenih tržišta. odnosno noćna mora za potrošače koji bi možda morali da se nadmeću jedni protiv drugih. da bude u mogućnosti da bira u kom pravcu će izvoziti svoju naftu i gas. kao i njegov naslednik Dmitrij Medvedev. EU je u niz navrata izrazila zabrinutost zbog kontinuiranog nedostatka investicija u nova polja nafte i gasa u Rusiji. je doveo rusku privredu na ivicu katastrofe. uglavnom prema Kini i Pacifiku. posebno u domenu jačanja državne kontrole nad energetskim sektorom. do određene mere. sama po sebi ne određuje njenu sudbinu. a naredni pad cena. su više puta naglasili da je njihova zemlja najpouzdaniji snabdevač Zapada energijom. Azija. Međutim. ona bi mogla. Logično.88 Cevovodi. godine je bio jedan od najsnažnijih pokretača bankrota i kolapsa SSSR.

Ratna škola Armije SAD. . njihova implementacija bila pomerena daleko u narednu deceniju.28 Let sa zmajevima? Ovaj stav je obrazložen u autorovoj knjizi „ Perspektive za američko–rusku saradnju u Centralnoj Aziji“.Aleksandra Grickova renje Putinovih obećanja o povećanju izvoza. a ne američke kompanije da pomognu u razvoju gasnog polja Štokman. što bi doprinelo raspršivanju povećanih špekulacija u geopolitičkom nadmetanju na Arktiku. Oni koji predviđaju novu „veliku igru“ tipično pretpostavljaju sukob interesa između SAD i Rusije i potcenjuju prostor za saradnju. Evropljani sa interesom i pove. Nakon nasilnog bankrota Jukosa i uključivanja njegove imovine u Rosnjeft. navela je brojne eksperte poslovima (Russia in Global da dobro razmisle o mudrosti obećanja nemo. maja. 2008. Na njihovom poslednjem samitu. tradicionalna opsednutost SAD biti manje naglašena. Druga tema za obnovljeni energetski dijalog SAD– Rusija bi mogla biti razvoj ležišta ugljovodonika u Kaspijskom regionu. da pozove Total i Štatoilhidro.27 Putinova tvrdnja da će. aprila. nakon što je uhapšen Mihail Hodorkovski. Umesto toga.29 Očigledan je rastući međusoban afini. Konačno. manje od 5 posto ruskog izvoza nafte sada ide 30 Aleksandar Gabuev u Kinu. 27 Natalia Grib (Natalya Grib): „Gasprom počinje da utečnjava gas Komersant.neokonzervativaca i trezvena realnost“ Rusija u globalnim za energije prema Aziji. „Planovi naest godina. sa naftovodom Istočni Sibir– Pacifik (ESPO. Stoga Moskva sa velikim interesom baca pogled prema drugim azijskim tržištima. na krajnjem severozapadu Barencovog mora). Međutim. više strukturisan energetski dijalog koji bi spojio najbolje ruske i američke ideje radi fokusiranja na širenje energetskih snabdevanja. jedan od njegovih glavnih zagovornika. Kremlj je odlučio da glavni pravac za izvoz nafte sa novih polja u Zapadnom i Istočnom Sibiru treba da ide u pravcu Istoka. god. Tada bi se politički podsticaji za „osvajanje“ američkog tržišta mogli raspršiti. 27.29 Vladimir Milov. moguće je da će.2006. ukoliko i kada Medvedev preuzme vlast nad ruskom spoljnom politikom. u Sočiju. god. maj 2008“. tet Moskve i Pekinga. odbačen je projekat diverzifikacije koji je najviše obećavao – naftovod do novog terminala u Murmansku (luka bez leda. Podmorje istočnosibirskog Arktika bi moglo postati atraktivno odredište za zajednička istraživanja. Zaharov. predsednici Buš i Putin su se dogovorili o Okvirnoj strateškoj deklaraciji koja proklamuje nameru da se pokrene „novi. Ruska odluka iz 2007. zajedno sa pritiskom Gasproma na projekat Sahalin–1 koji vodi Eksonmobil (ExxonMobil) nisu pomogli unapređenju energetskih odnosa Rusije i SAD. konvergencija njihovih državnih ideologija „demokratije bez prosperiteta“ ne čini Moskvu manje odbojnom prema ideji da postane „sirovinski dodatak“ Kini u usponu. Rusija usmeriti 30 posto svog izvo. jer postsovjetska generacija ima drugačije referentne tačke. (Aleksandr Gabuev). Inauguralna poseta Medvedeva Pekingu. 2007. Za precizan uvid u Gaspromovu korporativnu kulturu pogledaj knjigu Valerija Panuškina (Valery Panyshkin) i Mihaila Zugara (Mikhail Zygar) „Gasprom – novo rusko oružje“. kada je prekinut energetski dijalog SAD–Rusija.. 2008.84 Cevovodi. odobrena u aprilu. god. a čak je i sistem kontrole naoružanja postao nestabilan..„Strateško pretvaranje“ ćanom zabrinutošću prate dva ruska najambicio. iz projekta Sahalin–3) nadopuni izvozom LNG (prvenstveno sa polja Štokman). u narednih deset do pet. u čemu bi Moskva mogla da mali izvoz nafte (na primer. čak i kada bi uskoro bile pokrenute. 2008. Ova nastojanja su davala određene rezultate do kraja 2003. Nakon niza godina prijateljskih razgovora. znija poduhvata u pravcu Istoka: naftovod Istočni Komersant 23. Takođe. ostaje ambivalentna – ne samo zbog zaostajanja domaće tehnologije. Glavni energetski interes Vašingtona je nafta. 2008. Pacifik i LNG: Privlačnost novih trži{ta 85 Proboj na tržište SAD? Postoji niz dobrih razloga za ruska nastojanja da osvoji deo kolosalnog energetskog tržišta SAD koje prelazi 20 posto globalne primarne tražnje za naftom i gasom. strategija Gasproma za LNG gas. već i zbog toga što je fleksibilnije tržište LNG strano njegovoj monopolističkoj filozofiji. god. nije ponudila raspored za ostva. mart.(Strategic pretences). je prvenstveno politički: bez ekonomske osnove bezbednosni odnosi su podložni fluktuacijama. vidi dole).Affairs). 2007. za Moskvu. politika i moć Azija. 28 Podsticaj za ovakvu promenu trenda i nastojanje da se uđe na tržište SAD26.“ 26 Problem sa ovim opcijama je u tome što bi.30 (Aleksandra Gritskova) i Konstantin Lantratov Bez obzira na to. oktobar–decembar gućeg.

Vraćanje uloženog u naftna polja na kojima vodič Komersanta. politika i moć Azija. Ovo odlaganje ima neočekivani efekat povećanja dotoka nafte u pravcu Zapada. Planirani kapacitet prevazilazi verovatni maksimum proizvodnje nafte u tom regionu. Operativni troškovi rastu još brže. naftovod ESPO će se protezati u dužini od 2. Predviđeni kapacitet ESPO je 80 miliona tona godišnje. Navodno.86 Cevovodi. Pacifik i LNG: Privlačnost novih trži{ta 87 Sibir–Pacifički okean (ESPO) i Altajski naftovod do Kine (vidi kartu na strani 91).33 Pokretanje 33 Sergej Pravosudov. tako da poreske olakšice za naftne kompanije koje su objavljene u maju. mart 2008.5 milijardi dolara. godine. po običaju. Komersant. a cena je više nego udvostručena na 12. To ne treba da čudi. Gasprom još nije prezentirao čak ni inicijalni plan za razvoj ovih nalazišta. Ovi planovi već izgledaju nerealni u smislu tajminga i obima.gasni pravac“ (The Chinese govora o ceni gasa. Iako se naftovod ESPO podstiče „stahanovskim naporima“. Naftovod Skovorodino–Kozmino bi mogao da bude završen do sredine na31 Vladimir Dorofejev redne decenije. Međutim.generations). Sada se. Gazeta 11. mart 2008. Poslovni ranje. april 2008. kao što je to bio slučaj u 2008. Ovde je ključni projekat razvoj gigantskog polja Kovikta (Kovykta) severno od Bajkalskog jezera.31 Ruska domaća potrošnja nafte trenutno raste brže od proizvodnje. Izvoz u Evropu preko postojećih naftovoda ima više ekonomskog smisla od traganja za novim naftovodom kroz neprihvatljivo skup istočni koridor. teško je verovati da će se gas iz Sahalina prodavati u Kini. a delom zato što je Gasprom has found gas for future sprečio Eksonmobil da prodaje Kini gas iz pro. nafta iz Istočnog Sibira bi mogla i dalje da se transportuje prema Zapadu. a ne kao do . god. marta. Međutim. pod uslovom da se pronađe 15–20 (Dorofeev): „Imperatorov prst“ milijardi dolara neophodnih za njegovo finansi(Emperor’s Finger). god. izračunatu na osnovu svetske cene nafte. Prema sadašnjim planovima. Gasprom namerava dugoročno da sačuva gasna polja Šajanda i Kovikta. Kina. jekta Sahalin-1. 24. potencijalnim teškoćama naftovoda ESPO tu nije kraj. kroz krak naftovoda koji počinje kod Skovorodina. Situacija sa gasom je još nesigurnija. i da je cilj izvoz 60–80 milijardi m3 gasa kroz dva nova gasovoda. 24. delom zato što je taj gas rezervisan obavezujućim ugo. godine.32 Pored toga. u principu. „Kineski ovog projekta zavisi od ishoda aktuelnih pre. 2008. Ruske kompanije ne bi trebalo da imaju problema sa pronalaženjem oko 15 miliona tona nafte godišnje (300 hiljada barela dnevno) za izvoz u Kinu do početka naredne decenije. za koje se govori da sadrži najveće rezerve gasa u državi. saglasila da plaća „evropsku“ cenu. godinu). Predloženi gasovod Altai bi isporučivao 40 milijardi m3 gasa godišnje sa poluostrva do provincije Ksindžang (Xinjiang) na severozapadu Kine. 2006. je eksploatacija jedva počela. Putin je obećao da će izvoz gasa u Kinu započeti 2011. teškom terenu i potpunom nedostatku infrastrukture. Preostalih 15 miliona tona bi trebalo da dođe iz Zapadnog Sibira i da se transportuje železnicom preko terminala u Kozminu koji tek treba da se izgradi i koji će teško biti isplativ. 2008. Gasprom je primorao konzorcijum TNK–BP da proda svoju licencu za ovo polje (pogađanje oko ovoga se proteglo i na 2008. jer prva deonica naftovoda povezuje nova polja u Istočnom Sibiru sa postojećim naftovodima koji vode prema Uralu. teško da obezbeđuju dovoljne podsticaje za investicije u izuzetno skupe projekte. koje mu je dodeljeno u aprilu. teško će ići. Za vreme posete Pekingu. Ukoliko proizvodnja nafte nastavi da stagnira. on bar godinu dana kasni (završetak prve linije se sada očekuje krajem 2009.500 km od Tajšet (Tayshet) u Istočnom Sibiru do luke koja tek treba da se izgradi u zalivu Kozmino (blizu Nahotke na ruskom Dalekom Istoku). To nije urađeno ni za gasno polje Šajanda (Chayanda) u Jakutiji.). Nezavisimaja na plaćanju znatno niže cene od Evropljana. jer i sam pogled na kartu govori o rastojanju. od čega je 30 miliona tona predviđeno za Kinu. insistira Gas Route).32 Natalija Grib: Gasprom vorima (uglavnom sa japanskim i kompanijama pronašao gas za buduće generacije (Gazprom iz Južne Koreje). Preostaje poluostrvo Jamal. sa krakom naftovoda koji ide do Dadžinga (Daqing) u Kini.

88

Cevovodi, politika i moć

Azija, Pacifik i LNG: Privlačnost novih trži{ta

89

Ekaterina Cirlina (Ekaterina Tsyrlina): „Gasprom saterao Kinu u ćorsokak“ (Gazprom Has Lead China to a Dead-End) , RBC Dnevnik, 31. januar 2008.
34

sada na kineskoj, domaćoj ceni uglja. Međutim, Gasprom traži veću cenu kako bi pokrio ogromne troškove izgradnje gasovoda.34 Dodatno otvoreno pitanje je period izgradnje: višestruka smanjenja Gaspromovog investicionog programa (uključujući 2006. i 2007. godinu) će odložiti razvoj novog polja Bovanenkovo i drugih polja na Jamal i pomeriti ih u drugu polovinu naredne decenije.

re u pojedinim projektima, ali nema interesa da posluje sa kineskim gigantima, moguće iz straha od njihovog agresivnog poslovnog stila – a moguće jer računa da se oni ne mogu podvrgnuti političkom pritisku kao na primer BP.36 Kaspijsko potezanje konopca

Andrej Koržubaev (Andrei Korzhubaev), „Ukrotiti zmaja“ (To tame the dragon), Sibirski Ekspert, 12. novembar 2007. godine).
36

Najvažniji faktor ruskih planova diverzifikacije se odnosi na obim proizvodnje: do vremena kada počne proizvodnja na novim gasnim poljima, godišnja proizvodnja sa postojećih velikih polja u Zapadnom Sibiru ( tzv. „velika tri“: Medvežje, Urengoj, Jamburg) će pasti moguće čak za 100 mkm godišnje u odnosu na nivo iz 2006. godine. U međuvremenu, domaća proizvodnja raste mnogo brže nego što je to Gasprom predvideo. Uprkos postepenom rastu domaćih cena (poslednji put za 25 posto u januaru, 2008. god.), apsolutna razlika između onoga što plaćaju Gaspromovi kupci kod kuće i evropski potrošači nikada nije bila veća (skoro 250 do35 lara za hiljadu m3). Svaki otklon od jeftinog gasa Sergej Kulikov (Sergei Kulikov), „Nered u bio bi veoma nepopularan među korisnicima gasa prognozama je zastršujući u ruskoj industriji, ali i kod stanovništva. Rastuća za Zapad“ (The mess in domaća tražnja znači da bi planirani umereni rast forecasts is scarry for the West), proizvodnje od 50 milijardi m3 do 2015. god. moNezavisimaja gazeta, 28. gao u potpunosti da se potroši unutar zemlje.35 februar 2008. Gasprom će biti u mogućnosti da, u narednoj deceniji, snabdeva kako domaće, tako i evropsko tržište ukoliko preduzme konstantne napore da razvije nova polja i u skladu sa tim usmeri svoj investicioni program, ali i da smanji akvizije i „politički korektne“ aktivnosti kao što je izgradnja objekata za Zimsku olimpijadu u Sočiju 2014. god. Međutim, iako je Gasprom veoma zadužen iako mu nedostaje tehnologija i znanje neophodno za razvoj novih, složenih polja, pogotovo onih na moru, i dalje je nevoljan da sarađuje sa strancima. On će možda izabrati pojedine evropske kompanije kao manje partne-

Pošto Rusija zaostaje u razvoju novih gasnih polja u Sibiru, svaku postojeću ili buduću nestašicu mora da nadomesti povećanjem uvoza iz Centralne Azije. Međutim, ne želi samo Rusija više gasa iz Centralne Azije. Sredinom 2007. god. Putin je uspeo da postigne „veliku pogodbu“ sa liderima Kazahstana, Turkmenistana i Uzbekistana. Taj posao predviđa da će prodaja gasa iz ovih država u Rusiju porasti sa sadašnjeg nivoa od 55–60 milijardi m3 godišnje (od čega 40 milijardi m3 iz Turkmenistana) na 100 milijardi m3 (70 milijardi m3 iz Turkmenistana) početkom naredne decenije. Radi realizacije dogovora potrebno je da Rusija i njeni partneri izgrade nov gasovod duž istočne obale Kaspijskog mora. To može ispasti lakši deo posla. Mnogo teže će biti ostvariti potrebno povećanje proizvodnje gasa u Turkmenistanu. Sektor eksploatacije gasa u Turkmenistanu već dugo nije video novu investiciju ili bar odgovarajuće održavanje. Gasprom, ali i zapadne naftne kompanije, tek moraju da dobiju pristup turkmenistanskim resursima. U međuvremenu, Turkmenistan je 2006. godine potpisao ugovor sa Kinom koji predviđa investicije u razvoj novih gasnih polja na desnoj obali reke Amu–Darja i izgradnju gasovoda, preko Uzbekistana i Kazahstana, do Kine. Za sada, kinesko–ruske tenzije ostaju skrivene ispod mekanih slojeva retorike o „strateškom partnerstvu u okviru Šangajske organizacije za saradnju“. Na površini, Moskva izgleda manje zabrinuta zbog Kine nego zbog perspektive izgradnje Tanskaspijskog gasovoda koji bi povezao Turkmenistan sa planiranim gasovodom Nabuko (koji favorizuju Evropljani), ili čak zbog teško ostvarive ideje o transportu gasa iz Turkemenistana, preko Avganistana, do Pakista-

90

Cevovodi, politika i moć

Azija, Pacifik i LNG: Privlačnost novih trži{ta

91

na. U stvarnosti, ipak je glavna briga da ne bude izmanevrisana od strane Kineza. Zbog toga se Gasprom saglasio da od početka 2009. god. plaća partnerima u Centralnoj Aziji „evropske“ cene za gas koji uvozi od njih. Umesto beskrajnog nagađanja, cene će se izračunavati prema formuli koja se zasniva na trenutnoj ceni nafte.37 Ovo ve37 Ali Aliev: „Iznenađenje iz likodušno povećanje bi sprečilo Gasprom da stiče Centralne Azije“ (Central profit od preprodaje jeftinijeg gasa iz tog regiona Asian surprise), Ekspert, 12. mart 2008. Evropljanima (zapravo, od 2006. god. Gasprom je izvezao više gasa u Ukrajinu nego što je uvezao iz Turkmenistana). Pomeranje prema „evropskim cenama“ pri uvozu i izvozu već primorava Ukrajinu da umanji svoju veliku i neracionalnu potrošnju gasa. Takve uštede mogu biti jedini način za Gasprom da spreči „gasni slom“ u periodu od sada do druge polovine naredne decenije, kada se očekuje početak proizvodnje sa novih polja. Pošto su čak i srednjoročne perspektive ruskog energetskog sektora nesigurne, ekonomski racionalan izgleda samo umeren porast izvoza u regiona Azije i Pacifika, prvenstveno nafte i potom LNG sa projekta Sahalin. Rusiji će biti potreban izuzetan nivo investicija kako bi postigla neophodan rast proizvodnje energije. Ovaj novac može biti osiguran samo ukoliko ruska država relaksira kontrolu nad sektorom nafte i gasa. Čak i ako je vlada izbegla da „muze“ energetski sektor, na primer za finansiranje nanotehnologije i povećanje socijalnih davanja, trend prema stagnaciji energetske proizvodnje bi se nastavio u bliskoj budućnosti. U ovom perodu relativne retkosti, diverzifikovanje prema novim tržištima je luksuz koji Rusija sebi ne može da priušti. Ukoliko se Kremlj bude držao energetskog „pragmatizma“, minimum i dalje predstavlja povratak na najpouzdanije tržište, a to je Evropa. Dr Pavel Baev je profesor – istraživač na Institutu za istraživanje međunarodnog mira (PRIO), Oslo.

Vladin predlog naftovoda i gasovoda za Daleki Istok
600 kilometara Vladin predlog naftovoda i gasovoda za Daleki Istok 600 milja

Zapadno sibirska naftna i gasna polja

Istočno sibirska naftna i gasna polja Tomsk Tajšet Angarsk

Bajkal-Amur Glavni pravac (BAM)

Okhotsko more

Skovorodino
Bajkalsko jezero

Pavlodar

Vanino Kabarovsko Mogući ogranak do Kine

Kaz.
Naftovod Predloženi naftovod Mogući ogranak naftovoda Naftna polja Naftna i gasna polja Gasna polja Gasovod Predloženi gasovod Železnička pruga Predloženi tankerski terminal

Mongolija

Daking

Nakodka Vladivostok

Severna Koreja

Japansko more

Japan

Kina
Granične linije nisu bezuslovno autentične

Južna Koreja

Žuto more

Izvor: Energy Information Agency

92 98

Cevovodi, politika i moć

Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx

Osnovni ruski naftovodi i gasovodi prema Evropi
Naftovod Predloženi naftovod Gasovod Predloženi gasovod Cevovodi pod ruskom dominacijom Tankerski terminali
Barencovo more
Varandej

10. Trka u cevovodima izme|u EU i Rusije Ronald Gec
Zapadno sibirski basen

TimanPečora basen
Pečora

Predloženi pravci Murmansk naftovoda

Rusija
Estonija Jaroslavl

Roštok
Hol.

Gdanjsk

MOSKVA

Luks.

Lajpcig

Poljska
Rep. Češka

Švajc.

Slovačka

Austrija

Plavi tok

U izvozu gasa van ZND, Rusija se pomera sa tranzitnih gasovoda (onih koji prolaze kroz druge države na putu prema krajnjem odredištu) na direktne gasovode, uglavnom položene na morsko dno. Ovaj potez jača pregovaračku moć Gasproma naspram tranzitnih država kao što su Belorusija, Ukrajina i Moldavija. Istovremeno, Evropljani pokušavaju da diverzifikuju svoje izvore energije uvozom gasa iz Kaspijskog regiona i izgradnjom južnog gasnog koridora koji zaobilazi Rusiju. Izgleda kao da su EU i Rusija akteri „trke gasovoda“. Obe strane reaguju na pretpostavljene pretnje, čime pothranjuju međusobnu sumnju. Ipak, umesto što grade „političke“ gasovode sumnjive komercijalne vrednosti, EU i Rusija treba da ustuknu i da trezvenije procene sopstvene strategije. Gasprom poseduje de facto i (od 2006. god.) de jure monopol nad ruskim izvozom gasa. Nastoji da diverzifikuje svoje izvozne pravce na dva načina: prvo, prelaskom sa tranzitnih na direktne gasovode u izvozu za Evropu; drugo, većim izvozom na neevropska tržišta. Tradicionalno, većina ruskog izvoza gasa je do Evrope dospevala preko uspostavljenog sistema tranzitnih gasovoda. Takozvani gasovod „Bratstvo“ je ruski najveći i najstariji gasni izvozni pravac. On prolazi kroz Ukrajinu, Slovačku i Češku, završavajući u Nemačkoj. Krakovi se šire do Mađarske, čak i do Turske, prolazeći kroz Moldaviju, Rumuniju i Bugarsku. Gasovod Jamal–Evropa, koji je izgrađen 2005. godine, na putu do Nemačke prolazi kroz Belorusiju i Poljsku. Međutim, ovi gasovodi mogu predstavljati „tranzitni problem“ jer nisu potpuno odvojeni od gasovoda i postrojenja za skladištenje gasa koje koriste same tranzitne države. Zbog toga, kada se Ukrajina i Be-

Novorosijsk

Južni Kavkaz

Baku –Tbilisi-Džejhan (BTC)

Izvor: Energy Information Agency

Daniel Hamilton i Gerhard Mangot (Mangott). 38 lorusija ne slažu sa Rusijom oko cene njihovog uvoza gasa i uzimaju neopravdane količine gasa iz gasovoda. Gasprom deluje kao produžena ruka Kremlja.94 Cevovodi. Očigledna posledica je da će postojati značajni viškovi kapaciteta u gasovodima prema Zapadu. naime. Zašto? 28 6 40 6 40 6 33 182 33 204 33 204 9 16 9 16 9 32 0 0 32 28 32 55 25 85 40 168 - - 23 - Uobičajeno objašnjenje Gaspromove gasovodne strategije je političko. Vašington. dodatne podatke obradio autor . kompanija nije nužno obavezna da štiti interese države. Takođe. Dodatni direktni gasovodi se planiraju do novih tržišta. decembar 2006. str. a kapacitet direktnih gasovoda bi se trebalo povećati za istu količinu. godine. On preti i kažnjava države Zajednice nezavisnih država koje nastoje da pobegnu od ruske dominacije. pogođen je i izvoz gasa u EU. „Nova Istočna Evropa“ (The new Eastern Europe). na primer gasovod Altai do Kine. prekomorske gasovode. ukupni kapacitet gasovoda iz Rusije prema Evropi će se povećati sa postojećih 200 milijardi gasa na preko 400 milijardi mkm gasa do 2020. 2007. koji će preći preko kratkog segmenta rusko–kineske granice između Kazahstana i Mongolije. Međutim. Međutim. 2030. kao i gasovod iz Istočnog Sibira do Kine. Brisel. kao i kraći kopneni gasovod do Finske. Kroz snabdevanje domaćeg tržišta gasom po nižim cenama Gasprom već služi državnim ciljevima (i interesima 0 207 13 13 302 5 26 54 426 Izvor: Manfred Hafner. od kojih su najvažniji gasovod Severni tok ispod Baltičkog mora do Nemačke i gasovod Južni tok ispod Crnog mora do Bugarske. Već sada Rusija prodaje gas direktno u Tursku preko gasovoda Plavi tok koji je položen po dnu Crnog mora. Deo kazne je da se izvoz nafte i gasa izmesti iz tranzitnih država na nove.38 Gasprom ubuduće namerava da se više oslanja na direktne gasovode (vidi tabelu na strani 95). politika i moć 95 Predviđeni izvoz ruskog prirodnog gasa u države izvan ZND u milijardama kubnih metara Pravac Ukrajina-Poljska Ukrajina-Slovačka Ukrajina-Mađarska Ukrajina-Rumunija Ukrajina-MoldavijaRumunija Belorusija-Poljska Belorusija-PoljskaJamal Ukupan broj tranzitnih cevovoda Finska Turska-Plavi tok Balkan-ItalijaJužni tok Nemačka-Severni tok Kina Ukupan broj direktnih cevovoda LNG USA LNG USA LNG Canada LNG Azija Ukupno LNG Ukupni kapaciteti Štokman (Barencovo more) Jamal (Kara sea) Ust-Luga (Baltičko more) Sakalin (Pacifik) Svetogorsk-Imatra Dubka-Samsun Varna Grajfsvald Altaj-Zabajkalsk Tačka isporuke Kodnovici Uzgorod Beregovo Kust Izmail Brest Kondrakti 2004. ovaj argument potcenjuje autonomiju Gasproma. Iako je ruska vlada zaista većinski akcionar Gasproma. planira jedan broj novih ofšor projekata. Kao rezultat toga. god. 5 100 15 5 5 100 15 5 5 100 15 5 5 100 15 5 40 6 33 204 9 32 32 55 80 208 23 25 5 39 92 504 Ronald Gec: „Ukrajina i Belorusija: Energetska zavisnost od Rusije i njihova uloga tranzitnih država“. 2010. „Gasni koridori između EU i susednih država“. 2020. ruski izvoz gasa u Evropu će teško značajnije rasti preko količine od 200 milijardi gasa. odnosno na 500 milijardi gasa do 2030. 149–170. Kapacitet ruskih tranzitnih gasovoda prema Evropi će stagnirati na otprilike 200 milijardi gasa godišnje.

Oba gasovoda obezbeđuju alternativu ekstenzivnom ukrajinskom tranzitnom sistemu gasovoda. sa aktuelne dve trećine na manje od pola nakon 2020. Mnogi Evropljani strahuju da EU postaje sve više zavisna od ruskog prirodnog gasa. izgradnjom gasovoda Plavi tok iz Rusije do Turske u periodu 2001-2002. Izgradnja gasovoda i upravljanje njima je zaista mnogo skuplje u slučaju prekomorskih u odnosu na kopnene. to ne znači bezuslovno da je Gaspromova strategija diverzifikacije neekonomična. ne postoje tranzitne takse (ili vrlo male ukoliko gasovod ide kroz „isključive ekonomske zone“ duž obala drugih država). Pored toga. u prinicipu na globalnom tržištu LNG i na kineskom i severoistočnom azijskom tržištu za gas iz gasovoda. ove uštede mogu da nadoknade veće kapitalne troškove. godine. kako Evropljani postaju ozbiljniji oko pitanja borbe protiv klimatskih promena. Strategija Gasproma. izgleda da Gasprom koristi svoje veze sa administracijom da promoviše sopstvene komercijalne interese i interese privatnih vlasnika akcija kao što je nemački E. pre svega iz Turkmenistana. kao što je povećanje cena gasa za Ukrajinu sa početka 2006. u suštini su u suprotnosti sa ruskom politikom vraćanja sopstvenog uticaja u postsovjetskim državama. Međutim. Sa istim namerama Rusija je sprečila planove za veliki gasovod od Irana do Evrope. Na primer. Rezultat bi mogao da bude da ruski udeo u ukupnom evropskom uvozu gasa zapravo opadne.ON. Zbog toga oni smanjuju pregovaračku moć Ukrajine u pregovorima o tranzitnoj taksi i pomažu u realizaciji Gaspromovog cilja da preuzme njen sistem za transport gasa. Gaspromov drugi strateški cilj je da pojača svoju stratešku poziciju vis-à-vis tranzitnih država i da zadobije veći udeo u profitu od izvoza gasa. II) i da izgradi Južni tok (koji će se prosezati od južne Rusije do bugarske crnomorske obale) su takođe deo nastojanja da se konkurencija drži dalje od turskog i glavnih evropskih tržišta. tako i kod LNG. uključujući biogas i nuklearnu energiju. Još je važnije što je izgradnja direktnih gasovoda instrument Gaspromove šire korporativne strategije da maksimizira svoje dugoročne profite i udeo na tržištu. Odluka Gasproma da obustavi isporuke gasa Ukrajini i Belorusiji zbog spora oko cena – kao i žurba da izgradi nove direktne gasovode – uznemirila je države u njegovom susedstvu. oni će preispitati korišćenje alternativnih izvora energije. Na duži rok. Profit i tržišna dominacija 39 Franc Hubert (Franz Hubert) i Svetlana Ikonikova (Svetlana Ikonnikova): „Investicione opcije i pregovaračka moć u evroazijskom lancu snabdevanja prirodnim gasom“ (Investment options and bargaining power in the Eurasian supply chain for natural gas). godine i za Belorusiju godinu dana kasnije. kao što su proizvodnja veštačkih đubriva i čelika). konkurencija afričkih snabdevača je u porastu. Drugo. Gasprom je nastojao da „ogradi“ tursko tržište gasa od konkurencije iz Kaspijskog regiona. Takvi potezi su očigledno bili u funkciji komercijalnih interesa Gasproma. Države članice EU Na prvi pogled. Gaspromov plan za stvaranje viška kapaciteta u izvoznim gasovodima izgleda veoma skup. Oslanja se na relativno skupu tehnologiju prekomorskih gasovoda. jer uvoz iz Afrike i sa Bliskog Istoka raste brže od onoga iz Rusije. 2007. Gasovod Jamal–Evropa (preko Belorusije i Poljske do Nemačke) i planirani Severni tok ispod Baltika predstavljaju drugačiji strateški pristup. Prvo. Do nedavno kombinacija dugoročnih ugovora i vezivanja cena gasa za cenu nafte je obezbeđivala Rusiji dovoljan stepen bezbednosti na evropskom tržištu prirodnog gasa. Gaspromov treći strateški cilj je da poveća „bezbednost tražnje“ kroz identifikovanje novih tržišta van Evrope. politika i moć Trka cevovoda između EU i Rusije 97 energetski intezivnih industrija. godine. Univerzitet Humbolt (Humboldt Univerisity). Stoga je tržišna dominacija prvi strateški cilj Gaspromove gasovodne politike. umesto jeftinije opcije produžavanja postojećih kopnenih gasovoda. kako kada je pitanju gas iz gasovoda. Baltički gasovod vrši sličan pritisak na Belorusiju. Sadašnji planovi Gasproma da proširi Plavi tok (Plavi tok . prethodnika projektovanog gasovoda Nabuko. Sa druge strane. Neki od najspektakularnijih poteza Gasproma.96 Cevovodi.39 Međutim. nekoliko događaja učinilo je da evropsko tržište izgleda manje sigurno.

Po pouzdanim procenama. Kazahstan poseduje najveće rezerve nafte u regionu. najverovatnije u obliku gasovoda Nabuko. pogotovo baltičke države i Poljska. ukoliko pretpostavimo da bi Turkmenistan poštovao svoj dugoročni ugovor o izvozu gasa u Rusiju – koji vezuje godišnje 90 milijardi gasa do 2020. 41 Unija je HYPERLINK http://www.com . kako sadašnju tako i potencijalnu. Dakle. u odnosima između Rusije i njenih neposrednih 2007. On bi transportovao gas iz Azerbejdžana. ali ne i sa evropskim. od čega bi 130 milijardi bilo dostupno za izvoz. Švedska alternativni kopneni projekat (tzv. Oni uključuju nerešeni pravni status Kaspijskog mora.98 Cevovodi. Izveštaj predovaloj fazi i samo doprinose porastu tenzija FOI 2251. Takva nastojanja da se odloži ili zaustavi (North Stream. Ovaj gasovod se proteže od Bakua preko Tbilisija do Erzeruma. godine – tada bi za druge kupce preostalo samo 40 milijardi i to ne samo za Tursku i Evropu. Velika igra na Kaspijskom moru? Pojedini posmatrači govore o tome da su države Centralne Azije i Južnog Kavkaza postale deo „velike igre“ na Kaspijskom moru. Gasovod Severni tok umanjuje pregovaračku poziciju tranzitnih država. Azerbejdžanski gas se transportuje direktno do Turske (i Evrope) nakon završetka radova na Južnokavkaskom gasovodu 2007. Rezerve gasa u regionu iznose oko 6 posto ukupnih svetskih rezervi. Zbog toga. suseda na Zapadu. u nadi da bi takva diverzifikacija smanjila rusku dominaciju na tržištu EU i povećala pregovaračku poziciju kaspijskih proizvođača gasa prema Rusiji. a Turkmenistan ima najveće rezerve gasa. u odnosu na Gasprom i Rusiju. sumnje u dostupnost i pouzdanost turkmenskih snabdevanja gasom i pogoršanje bezbednosne situacije na Kavkazu. Ipak. Baltičke države su takođe predložile 40 Robert Larson: (Robert Larsson) „Severni tok. koji već imaju ugovore o snabdevanju. Evropljani žele da ostvare direktan pristup kaspijskom gasu. gasovod Ami bezbednost Baltičkog mora“ ber). baltičke države. Evropska protivstrategija Za mnogobrojne eksperte i zvaničnike EU kaspijska velika igra kulminira predloženom izgradnjom južnog gasnog koridora. uglavnom iz geopolitičkih razloga. godine. Projektovan je da prenosi 16 milijardi gasa godišnje. pozivaju na energetsku politiku EU baziranu na solidarnosti ili čak na formiranje „energetskog NATO“. 41 Detaljnije na preko Balkana do Zapadne Evrope. zabrinutost zbog potencijalnog negativnog uticaja na životnu sredinu koju izražava Rusija. imaju rezerve prema ovom projektu. srednjoročni potencijal proizvodnje gasa u Turkmenistanu je otprilike 150 milijardi gasa. Ima više razloga zašto se projekat do sada nije ostvario. sa njegovim dugoročnim izvoznim kapacitetom od 30 do 40 milijardi gasa. politika i moć Trka cevovoda između EU i Rusije 99 iz Centralne i Istočne Evrope. Turkmenistan već ima (ili će uskoro imati) veze sa ruskim i kineskim tržištem.nabucco-pipeline. proglasila Nabuko za prioritetan projekat u svo. kao najveći regionalni izvoznik gasa. kao što su Finska i Švedska.40 Razlozi zaštite okoline koje navode Švedska i baltičke države su izgleda pretekst. Sweden and Severni tok ignorišu činjenicu da je on u uznaBaltic Sea security). preostaje Azerbejdžan. Ove kaspijske države ne koriste na najbolji način energetske resurse. Pojedine države nastoje da odlože realizaciju ili pozivaju na njegovu potpunu obustavu. što bi omogućilo Azerbejdžanu da prodaje celokupnu količinu dostupnog gasa Zapadu. Turkmenistana i potencijalno Irana. izjave o stvarnim rezervama gasa u Turkmenistanu su veoma nepouzdane jer dolaze od zvaničnih izvora sa sumnjivim kredibilitetom ili od anonimnih izvora koji se ne mogu potvrditi. Kapacitet bi mogao biti povećan dodavanjem cevi po istoj trasi. uglavnom duže trase naftovoda Baku–Tbilisi–Džejhan. Dodatni problem je infrastruktura. Međutim. mart. Mogući pravac za ovaj gasovod bi bio od turkmenske luke Turkmenbaši (nekada Krsnovodsk) do Bakua u Azerbejdžanu. SAD predvode pozive za izgradnju transkaspijskog gasovoda. samo nešto manje od onih u Africi. Poljska i druge pribrežne baltičke države. već i za Kinu i Iran. Švedska agencija za istraživanje odbrane.

To znači da energetska politika EU treba da reši pitanja kao što su način obezbeđenja isporuka i distribucije gasa. Ukoliko bi. Međutim. Da li bi političko uključivanje EU zaista bilo opravdano? Unija nema ni formalnu moć niti sredstva na raspolaganju da finansira izgradnju gasovoda (osim preliminarne studije izvodljivosti). Ovakav prošireni koncept energetske bezbednosti bi trebalo da bude suštinski predmet razgovora u okviru Energetskog dijaloga EU–Rusija. Iran takođe planira i velike isporuke LNG u Kinu i Jugoistočnu Aziju. jer se jedino na Azerbejdžan može gledati kao na pouzdanog snabdevača. One nisu uverene da će biti dovoljno dostupnog gasa da bi se napunio čitav kapacitet gasovoda od 31 milijardi gasa godišnje. ali i stabilnije prognoze tražnje. niti države članice EU. Neki evropski političari iznose argument da je izgradnja gasovoda previše važna da bi se prepustila komercijalnim kompanijama. s druge strane. već bi trebalo da insi- stira na povećanju Gaspromovog poverenja u pouzdanost evropskih tranzitnih pravaca i u sigurnost evropskog tržišta gasa. Ronald Gec je bio saradnik u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu. za koju se očekuje da poraste na količinu od 400 do 500 milijardi gasa do 2020.500 km. Upravo privatne kompanije imaju sumnje oko komercijalne održivosti gasovoda dugačkog 3. glavni snabdevači Evrope prirodnim gasom će i dalje biti Rusija i Afrika. godine. Međutim. iza Rusije i Afrike. upravo po tom redosledu. on ne bi imao odlučujući uticaj na energetsku diverzifikaciju EU. kao i zaključenje svih poslova sa Gaspromom koji bi mu omogućili da obavlja indirektan izvoz u Evropu i da snabdeva Evropu preko Turske. U doglednoj budućnosti. politika i moć Trka cevovoda između EU i Rusije 101 joj strategiji diverzifikovanja izvora energije i izgradnje koherentne „energetske spoljne politike“. potrebno je razmotriti ekonomsku ostvarivost. Teheran planira izgradnju velikog gasovoda do Pakistana i Indije. .100 Cevovodi. Takođe. već privatne kompanije. što bi olakšalo postizanje saglasnosti u EU. Iran preuzeo veliki izvoz gasa u Evropu. on bi mogao postati treći glavni snabdevač Evrope. alternativni gasovodi bi mogli da ublaže sve veću nacionalnu zabrinutost u vezi sa energetskom bezbednošću. Novi. Njegov kapacitet od 31 milijarde gasa godišnje bi pokrio samo 6–8% evropske uvozne tražnje. gasovod ne gradi ni Evropska komisija. efikasnost i ekološku održivost energetskih snabdevanja. Zbog toga se istinski ostvariva evropska energetska politika ne bi smela oslanjati na komercijalno sumnjive „političke“ gasovode. prioritete iranskog izvoza gasa je teško sagledati. Čak i ukoliko Nabuko bude izgrađen.

tehnologije i know-how na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza (FSU) i povećanje izvoza energije iz FSU na Zapad. Ugovor o energetskoj povelji i njegova uloga u međunarodnoj energiji. Ugovor pokriva oblasti kao što su energetske investicije. 1994. Druga je da pristupanje članstvu uključuje širok i različit krug država duž cele Evroazije. 1991. razvijanje zajedničkih pravila igre u kapitalno-intenzivnom sektoru bi smanjilo političke rizike povezane sa rasformiranjem SSSR i SEV.43 Ugovor o energetskoj povelji ima dve značajne karakteristike. uzima u obzir širi obim rizika sa kojima se suočavaju energetske kompa42 „Evropska“ se u njoj definiše kao „trans-Atlantik i Evropa“ u smislu helsinške Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi iz 1975. 43 nije (na primer. za razliku od drugih ekonomskih ugovora. Kluwer Law International. trgovina i tranzit i energetska efikasnost. Journal of Energy and Natural Resouces Law. 1998. a praćena je pravno obavezujućim Ugovorom o energetskoj povelji (ECT) koji je potpisan u decembru. pokrenuo tadašnji holandski premijer Lubers na jednom od Samita EU. Zbog toga. Tomas Velde (Thomas Wälde): urednik. Andrej Konopljanik i Tomas Velde. geološki rizici) i izuzetno visoke potrebe za kapitalom u industriji energije. Evropska energetska povelja42 usvojena je u decembru. a stupio je na snagu u aprilu.108 Cevovodi. politika i moć Dinamičan razvoj ruskog gasnog sektora 109 [ta je Energetska povelja? Andrej Konopljanik Energetska povelja datira od političke inicijative koju je 1990. kao i fizičke veze preko postojećih naftovoda i gasovoda. 4/2006. Energija je bila logično polazište jer je u toj oblasti već postojala značajna saradnja Istok–Zapad. Jer. Okončanje Hladnog rata je ponudilo mogućnost bez presedana za prevazilaženje evropske ekonomske podele. omogućilo transfer zapadnog kapitala. Prva je da je to jedino telo sa pravno obavezujućim međunarodnim pravilima koja su skrojena specifično za energetski sektor. Politička deklaracija o međunarodnoj energetskoj saradnji. Evropski Ugovor o energetskoj povelji: Kapija između Istoka i Zapada za investicije i trgovinu. 1996. posebno u EU. br. Ponuđeni su načini rešavanja sporova u slučaju neslaganja između država i između država i investitora. Do sada je ukupno 51 evropska i azijska država potpisala ili pri- .

do aprila 2008. Kina. Norveška Sve članice EU su pojedinačne potpisnice. Države koje podstiču napredak ne mogu da traže od ostalih članica da prate određeni model tržišta. Još 20 država i 10 međunarodnih organizacija ima status posmatrača u Energetskoj povelji. pravno obavezujući dokumenti predstavljaju jednu od dimenzija Povelje. orijentisan na energiju. Povelja sama po sebi ne stvara kompanijama mogućnosti za investicije. na bilo koji način. tako da je ukupan broj strana ugovora 53. Povelja se zasniva na principu nediskriminacije koji se ogleda u obavezama vlada članica da primenjuju nacionalni tretman (jednak tretman stranih i domaćih kompanija) ili režim najpovlašćenije nacije (proširenje maksimalnog pristupa dodeljenog jednom stranom investitoru u odnosu na sve druge).44 Pet država koje nisu ratifikovale Ugovor su: Australija. godine. Belorusija i Rusija su prihvatile privremenu primenu Energetske povelje u meri u kojoj je kompatibilna sa njihovim sopstvenim ustavnim i pravnim odredbama. Iran i ASEAN. što svakoj državi članici ostavlja mogućnost da prati svoj sopstveni put i brzinu kretanja prema otvaranju tržišta. sadržaj Povelje obezbeđuje stabilne odnose između stranog investitora i vlade države u kojoj se investira. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva Povelje da promoviše predvidljivost i transparentnost koje omogućavaju velike investicije potrebne za našu buduću energetsku bezbednost. metodologije formiranja tranzitnih tarifa itd. kako za zemlje koje investiraju. države članice su obavezne da omoguće tranzit energije u skladu sa principom slobode tranzita i nije dozvoljeno da ometaju ili umanjuju ustanovljene tokove tranzita energije. zaštita investicija se uglavnom odnosila na zaštitu zapadnih kompanija na Istoku. Drugu predstavlja međuvladin proces Energetske povelje. Povelja koristi „meki“ pravni jezik i traži od strana da „nastoje“ da ispune ove principe. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 105 stupila Ugovoru u energetskoj povelji i sve. na primer kroz definisanje značenja „dostupan trazitni kapacitet“ ili kroz pojašnjavanje „slobode tranzita“ u smislu nediskriminatornog i konkurentnog pristupa dostupnim kapacitetima. . To ostaju suverene odluke vlada država članica. već prevođenje zajedničkih problema i dogovora u nove pravno obavezujuće instrumente. Dodatni prioritet Energetske povelje je promocija pouzdanih tokova međunarodnog tranzita. Međutim. Njena pravila postavljaju samo minimalne standarde. Prema odredbama Povelje. U ranim devedesetim godinama prošlog veka. Proces nudi depolitizovan međunarodni forum. godine. Južna Koreja. među njima su SAD. Energetska povelja i njeni prateći. Državama članicama je omogućeno ne samo da raspravljaju o novim izazovima međunarodnih tržišta energije. koji je jedinstven u načinu na koji okuplja države proizvođače. dozvoljena diskriminacija prema kompanijama iz takvih država. Zbog toga je Energetska saradnja prirodna osnova za evroazijsko energetsko tržište u nastajanju. Stabilno okruženje za investicije i tranzit Energetska povelja je zasnovana na ideji da su međunarodni tokovi investicija i tehnologije u sektoru energije dobri. kada investitor još uvek pregovara o pristupu tržištu. njen obim je sada značajno proširen. zavisno od toga koji je korisniji. Kada se investicija realizuje. i Ruska Federacija. Međutim. koje uključuje (ne geografski. Pravni okvir Povelje pomaže da se smanje nekomercijalni rizici. ove odredbe su pravno obavezujuće. Sada ona doprinosi strategijama širenja istočnih kompanija na zapadna tržišta. Ovo je veoma važno kada se ima u vidu da se u Evroaziji veliki deo nafte i gasa transportuje putem daljinskih naftovoda i gasovoda koji prelaze preko nekoliko nacionalnih granica i jurisdikcija. u predinvesticionoj fazi. Island. Stabilnost je posebno važna u sektorima koji su naglašeno strateški i kapitalno intenzivni i tu je potrebno da se rizici procenjuju na duži rok. tako i za države koje koriste investicije. su ga ratifikovale (vidi stranu 114).104 Cevovodi. Pakistan. Države članice su prvobitno nameravale da Povelji pridodaju dopunski investicioni ugovor koji bi proširio nacionalni tretman na predinvesticionu fazu. kada se pregovaralo o Povelji. Belorusija. kao što su diskriminatorni tretman. niti im je. direktna ili indirektna eksproprijacija ili narušavanje pojedinačnih investicionih ugovora. To će proširiti operativne klauzule člana 7 Energetske povelje o tranzitu. Energetska povelja podržava razvoj otvorenih i konkurentnih tržišta energije. Iako je inicijativa o Energetskoj povelji bila u prvom redu fokusirana na saradnju Istok–Zapad u Evropi. U međuvremenu. ali je to nastojanje suspendovano od 1998. kada dođe do investicija u sektor energije. nastavlja se rad na specifičnom Tranzitnom protokolu uz Energetsku povelju. ali iz energetsko–ekonomske perspektive) Severnu Afriku. 44 primoravajući države da obezbede pristup resursima ili zahtevajući transformaciju njihovih kompanija. ali su Povelju potpisale kolektivno i Evropska zajednica i Euroatom. Andrej Konopljanik je bio zamenik generalnog sekretara Sekretarijata Energetske povelje od marta 2002. osim pet država. tranzitne države i države potrošače.

45 Jedno pojašnjenje se odnosi kovala Ugovor. ukoliko to bude slučaj. ona nije ratifi. 2008. Rusija je 1994. godine potpisala ECT. Još uvek nije odlučeno da li PA treba da obuhvati poglavlje specijalno posvećeno energiji i. god. koji uključuje i energiju. šta bi trebalo da bude njegov sadržaj.ru . drugo se tiče procedure neće vraćati na pitanje ratifikacije Ugovora mirenja u rešavanju transportnih sporova (članovi 7. godine. nakon njegovog roka od deset godina. Regulisanje energetskih odnosa: ACQUIS ili Energetska povelja? Andrej Konopljanik EU i Rusija su na Samitu u Hanti-Mansijsku (Khanty–Mansiysk). juna.konoplyanik.3). 103).112 Cevovodi. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 113 11. Oni Više detalja o ECT i aktuelnim uključuju dva pojašnjenja u vezi sa odredba. Iako Moskva primenjuje pravila ECT na privremenoj osnovi i aktivno učestvuje u procesu Energetske povelje (vidi boks na str. Kada je u januaru. zaključeno je da se (član 7.7). 2001. Ako bude takvog poglavlja. dok se ne ispuni određeni broj uslova. na vezu između tranzita i ruska državna Duma (Parlament) poslednji međunarodnih transportnih tarifa put raspravljala o ETC. Jedan od ključnih ciljeva PA je da se razradi zajednički pravni okvir za dugo planirani „zajednički ekonomski prostor“. jedno od pitanja koje će EU i Rusija morati da reše jeste: kakav treba da bude odnos između energetskog poglavlja u bilateralnom sporazumu EU–Rusija i multilateralnog Ugovora o energetskoj povelji (ETC). postigle dogovor da započnu pregovore o novom bilateralnom sporazumu o partnerstvu (PA) koji će zameniti Sporazum o partnerstvu i saradnji (PCA) od 2007.debatama vidi na HYPERLINK ma ETC o tranzitu (nalaze se u članu 7)45 http://www.6–7.

Izvoznici gasa ne žele acquis EU i Rusija znaju da im je potreban međusobno dogovoren. Mnogobrojni posmatrači su pogrešno interpretirali ili iskonstruisali njihove izjave kao načelno odbijanje ruske strane da ratifikuje ETC. postalo je moguće pronaći kompromisne formulacije za nacrt Tranzitnog protokola. EU često govori o želji da „harmonizuje“ svoj pravni sistem sa onima u trećim državama.(b)(i))govori da vana na Ugovoru.47 ECT (IV. pružajući doprinos novim pravno obavezujućim pravilima. Moguće je da neće EU je.108 Cevovodi. Ruski zvaničnici često iznose argumente protiv ETC koji nisu zasnovani na njegovim aktuelnim odredbama. drugo. Najbolji primer za to je uobičajena tvrdnja da bi ETC primorao Gasprom da dozvoli neruskim kompanijama . Takav pristup može biti realan za pojedine tranzitne države i možda za pojedine proizvođače energije koje EU smatraju za model sopstvenog ekonomskog razvoja. to je podstaklo ponovne kritike na račun Rusije o navodom protivljenju primata prava u međunarodnim odnosima. i treće. Ova nastojanja su bila neuspešna – osim što su ruski lideri pojačali otpor bilo kakvoj brzoj ratifikaciji ETC bez Protokola. Ona će nestati samo ukoliko nijednu stranu ugovornicu da ostale članice ETC prestanu sa nastojanjima da obezbedi pravo pristupa trećoj „prisile“ Rusiju da ratifikuje Ugovor i umesto strani. pogotovo susednim. godine u Sankt Peterburgu (pod ruskim predsedavanjem) nastojala da privoli Rusiju da ratifikuje ETC bez okončanja pregovora o Tranzitnom protokolu. navodeći pravila svega. radeći na neobavezujućim ugovorima. finalizira i potpiše Tranzitni protokol. već pre na pogrešnim interpretacijama koje su raširili zapadni zvaničnici i novinari.“ toga rasprave ruske suštinske primedbe u vezi sa okvirom Energetske povelje. Istovremeno. najboljoj praksi i smernicama za sporne oblasti. veliki izvoznici gasa će želeti da ostanu van pravnog dosega EU i da nastave da razvijaju svoje izvore i nezavisno upravljaju njima kako bi maksimizirali rentu koju ubiru. u predvečerje Samita G–8. podnese na acquis EU i unutrašnju praksu EU. Proces Energetske povelje može pomoći u rešavanju suštinskih pitanja na nekoliko načina: prvo.1. a potom da se..47 Budući da takva neslaganja nisu zasno. Protokol. istovremenu ratifikaciju u Dumi. Zapravo. Svetske trgovinske organizacije. Celo pitanje ratifikacije ETC je postalo veoma politizovano jer Rusija snažno odbacuje zapadni pritisak da ratifikuje Ugovor pre nego što se izađe u susret njenim suštinskim primedbama.3 tranzitne tarife treba interesima. Samo jedan od njih obećava. ne može biti usvojen dok ETC ne stupi na snagu jer samo države koje su ratifikovale ETC mogu da ratifikuju prateće protokole. kao forum za raspravu o praktičnim pitanjima. politika i moć Regulisanje energetskih odnosa: ACQUIS ili Energetska povelja? 109 i finalizaciju protokola o tranzitu. bez otvaranja Pandorine kutije novih pregovora. Tek kada je studija Sekretarijata Energetske povelje pokazala da u pojedinim državama članicama EU tranzitne tarife nisu jednake onima za domaće korisnike. zajedno sa ECT. Okvir Energetske povelje pruža njenim članicama sve ove opcije – iako je proces postizanja sporazuma postao kompleksniji za instrumente koji su u većoj meri obavezujući. strahujući da bi takvo reše46 Na primer. To nije tako. Razmišljaju o tri različita pravca za izgradnju takvog okvira. To bi primoralo Gasprom da dozvoli tranzitnim transporterima da koriste njegove gasovode po istim tarifama sa popustom koji se odobrava (sa Gaspromom povezanim) kompanijama koje transportuju gas na domaćem tržištu. EU tumači da prema nje štetilo njenim energetskim i ekonomskim članu 7. 2006. zajednički pravni okvir za njihove ekonomske i energetske odnose. ona i ne mogu da se reše na „odredbe ugovora ne obavezuju tehničkom nivou. sporazum o Tranzitnom protokolu bi ponudio najpraktičniji način rešavanja velikih neslaganja u vezi sa članom 7. nastojeći da pronađe rešenja zasnovana na međunarodnom pravu. Zauzvrat. pristup njegovom gasovodnom sistemu (po domaćim tarifama).. Rusija nije spremna da prihvati ETC bez Tranzitnog protokola. na primer u amandmanima na ugovor i protokole. Međutim. To zapravo znači „izvoz“ unutrašnjih propisa EU (acquis communautaire) u treće države.46 Izlaz iz ovog zastoja je da se pre da budu iste kao i tarife za domaći tranzit gasa. međutim.

kako za Tranzitni protokol. ministri energije EU su som vrše harmonizaciju na osnovu acquse dogovorili da vertikalno integrisane is. šta god se dogovore EU i Rusija. Rusija i drugi veliki snabdevači Unije gaU junu 2008. bi rezultirao je bilo pravilo u EU pre usvajanja Druprotivpravnom situacijom u kojoj proizvođač/izvoznik energije istovremeno ge direktive za gas 2003. Međutim. EU. EU može da ide i dalje od ETC. Međutim. ETC ne ide poslovanje. Moglo bi se samo pomenuti 50 U tom slučaju. što bi stupa na snagu treba da bude značilo da u suštini energetski prostor Rusija– efektivno vezan za rusku ratifikaciju ETC. Aziji i Severnoj Africi koji su povezani gasovodima. električnim mrežama i drugom energetskom infrastrukturom. razgovori ne mogu da odu dalje od ETC. Pošto poseduje sistem za prenos i distribuciju. Evropski parlament je.50 Umesto nastojanja da se razlike u energetici reše u okviru pregovora o Sporazmu o partnerstvu. Energetska povelja je deo acquis u smislu da predstavlja minimalne standarde liberalizacije za njene članice (jednake onima iz Prve direktive za gas). tako i za rusku ratifikaciju ETC. Pojedinačne države članice ETC narav- . datum kada da pravni okvir za zajednički energetski prostor energetsko poglavlje u novom Sporazumu o partnerstvu Rusije i Unije „treba da uključi ETC“. interkonektori. Rusija je zabrinuta jer EU nije spremna da primenjuje multilateralni Tranzitni protokol u okviru sopstvenih gra- Drugi način – koji takođe ne obećava – je da se pojedini principi ETC ugrade u energetski deo novog Sporazuma o partnerstvu. one mogu biti naklonjene 48 Prvi nacrt Treće gasne direktive pregovaranju o pristupu trećih strana. Postoji rizik da bi se pojavila dva različita standarda za primenu principa ETC. kapitalno intenzivni projekti energetske 1998. politika i moć Regulisanje energetskih odnosa: ACQUIS ili Energetska povelja? 111 želeti da „razdvoje“ (odnosno da razbiju) svoje vertikalno integrisane kompanije48 niti da dozvole pristup njihovoj energetskoj infrastrukturi trećim kompanijama. Ovu ideju su prvi izneli pojedini ruski zvaničnici. infrastrukture u EU (gasovodi. što EU iz septembra 2007. Samo u tom slučaju će energetski prostor Rusija –EU biti kompatibilan sa zajedničkim pravilima novog evroazisjkog tržišta energije. no mogu da idu i dalje u razvoju otvorenijeg i konkurentnijeg tržišta. što bi bilo posebno osetljivo u slučaju različitih procedura za rešavanje sporova u dva ugovora. tako daleko kao Druga direktiva za gas međutim. pod ETC (vidi kartu na strani 114).110 Cevovodi. To je posebno tako jer. Neformalne konsultacije eksperata Rusije i EU održane u periodu 2005–2006. međusobno prihvatljivim „zajedničkim imeniteljima“. U međuvremenu. a to je ETC. godine. niko nije pojasnio kako bi to funkcionisalo u praksi i kako bi prinicipi ETC bili formulisani u novom ugovoru EU–Rusija. većina njih je ili član ili posmatrač u kompanije mogu da zadrže vlasništvo nad gasovodima i strujnim mrežama.49 Umesto toga. pregovaranje o novom multilateralnom sporazumu (između Rusije. a kasnije su je prihvatile njihove evropske kolege. Ova „otvorena lista“ je praktično onemogućila dogovor Unije i Rusije o balansiranom kompromisu. godine. Iako je ostvaren napredak u vezi sa nacrtom Tranzitnog protokola. EU i Rusija bi trebalo da se fokusiraju na rešavanje suštinske zabrinutosti Rusije kako bi ona bila u mogućnosti da ratifikuje ETC. stavio veto na ovaj kompromis. EU i 27 članica) „zasnovanog na principima ETC“ ne bi bilo ništa kraće i manje komplikovano od rešavanja preostalih pitanja vezanih za ETC i Tranzitni protokol. Povelja ostaje na nivou liberalizacije 49 koji je zahtevala Prva direktiva za gas iz Praktično svi veliki. LNG terminali i postrojenja za regasifikaciju) se finansiraju na osnovu derogiranja od obaveze omogućavanja pristupa trećim stranama. Pre toga. jer to može komplikovati finansiranje projekata. Rusija je nagovestila dodatne probleme oko ratifikacije ETC. kao što je to uradila EU kada je usvojila Drugu direktivu za gas. godine su već rezultirale nekim mogućim rešenjima za nacrt Tranzitnog protokola. U smislu uslovom da ih vode kao striktno odvojeno liberalizacije tržišta energije. Ovo tržište se danas sastoji od 51 države članice ETC i 20 posmatrača u Evropi. iako nije predstavila njihovu celovitu listu. Zbog toga postoji samo jedan realan put za stvaranje zajedničkog energetskog prostora Unije i Rusije: onog koji bi se zasnivao na postojećim. Deo Sporazuma o partnerstvu bi nakon toga mogao biti veoma kratak. preostalo je još nekoliko izuzetno teških pitanja o kojima je potrebno postići dogovor.

51 Prema ETC „OREI Verzija koju nudi EU (kako se sugeriše za član označavaju organizaciju 20 Tranzitnog protokola) govori – suprotno formiranu od strane država na odredbama ETC – da samo energetski tokovi koju su one prenele kompetencije koji prelaze preko cele oblasti OREI treba da nad određenim pitanjima koja su regulisana ovim ugovorom“. na primer za Nemačku ili Italiju. ★ Kada članice ETC budu u istoj poziciji. Ne sumnjam da bi države ETC takav ruski potez shvatile veoma ozbiljno. ★ EU i Rusija uključuju u novi Sporazum o partnerstvu odredbu o tome da pravni okvir za zajednički energetski prostor EU i Rusije treba da bude ETC i relevantni dokumenti. god. god. potrošača i tranzitnih država. do aprila 2008. postaje moguće da se ETC promoviše i kod drugih država i da se razgovara o širenju njenog sadržaja radi jačanja međunarodne energetske saradnje između proizvođača. Rusija smatra da bi ovo ugrozilo njene dugoročne ugovore i povećalo komercijalne rizike i cene koje bi korisnici plaćali za gas.112 Cevovodi. se smatraju „tranzitnim“. ★ . treba da obezbedi za države članice ETC kompletnu i iscrpnu listu problema koji je sprečavaju da ratifikuje Ugovor. One bi bile pokrivene liberalnijim pravilima acquis. Unija smatra da je klauzula o primeni pravila Tranzitnog protokola u „organizacijama za regionalnu ekonomsku integraciju“ (OREI)51 čini neprimenjivom. politika i moć Regulisanje energetskih odnosa: ACQUIS ili Energetska povelja? 113 nica. su se okrenuli raspravi o Tranzitnom protokolu na multilateralnom nivou između članica ETC. ★ Duma simultano ratifikuje ETC i Tranzitni protokol. sa svoje strane. to bi značilo da ruske isporuke gasa. Do kraja 2008. sredinom 2006. preko teritorije drugih EU-27 država ne bi predstavljale tranzit (do dogovorenih tačaka duž granice starih EU–15 granica). oni će odlučiti da li da neformalno nastave ove razgovore ili da pokrenu zvanične pregovore. U praksi. Rusija. Pošto članice Unije čine više od polovine članstva ETC. a ne i oni koji prelaze samo preko teritorije pojedinačnih država članica. Prema rešenju Nakon što su eksperti iz Rusije i EU. Za finaliziranje Tranzitnog protokola potrebno je pozabaviti se svim suštinskim ruskim primedbama u vezi sa netransparentnim interpretacijama tranzitnih odredaba ETC. god. Sledeći koraci bi omogućili EU i Rusiji da postignu sporazum o energetskim temama. ★ Rusija prezentira iscrpnu listu svojih interesa (nevezano za tranzit) u vezi sa ratifikacijom ETC. ★ Članice ETC se bave svim problemima koji imaju multilateralni karakter. pregovori o Tranzitnom protokolu neće voditi nigde – a Rusija neće ratifikovati UEP – sve dok se ne reši ovo pitanje. 2007. Sa svoje strane. ali bi istovremeno omogućili pregovore o novom Sporazumu o partnerstvu: ★ Članice ETC finaliziraju i potpisuju Tranzitni protokl. približili svoje stavove. a ne ETC. Od ruskih pregovarača zavisi u velikoj meri da li će članice ETC prihvatiti njihov stav. Andrej Konopljanik je bio zamenik generalnog direktora u Sekretarijatu Energetske povelje od marta 2002.

Makedonija. Azerbejdžan. Aziji. nije jasno da li je realan zahtev da je u tome prate i ostale članice ECT Zajednički ciljevi i principi ECT. Libija. Sirija. Maroko. Makedonija i Turska. Palestinskom samoupravom i Tunisom). Marokom.114 Cevovodi. Liban. Kandidati za članstvo u EU: Hrvatska. Srbija i ostale balkanske države tek treba do dobiju status kandidata Evropska susedska politika: ZND (Jermenija. delimična primena energetske politike i zakonodavstva EU moguća u budućnosti Novi Sporazum na bazi zajedničkih principa i ciljeva. Moldavija. Izrael. 46 ratifikacije Zasnovano na karti INOGATE Projekti od panevropskog interesa Predloženi prioritetni pravci za gasovode Decembar 2003 Posmatrači ECT: 20 država u Evropi. Tunis) Sporazum o strateškom partnerstvu: EU i Rusija Primena pravila Zakondavstvo EU (acquis) uključujući u energiji. puna primena Zajednička pravila za evroazijsko energetsko tržište u nastajanju: Ugovor o energetskoj povelji ili EU acquis Legenda Primenjuje se EU acquis za unutrašnje tržište struje i gasa Hrvatska i Makedonija primenjuju energetski acquis kao članice Ugovora o Energetskoj zajednici. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 115 Postojeći naftovodi Gasovodi u razmatranju/izgradnji/obnovi Predloženi prioritetni pravci za gas Boja na karti Države Evropska unija: 27 država članica Ugovor o Energetskoj zajednici: 27 članica EU plus sedam država Jugoistočne Evrope (Hrvatska. Rusija odbila primenu acquis Pravila ECT u potpunosti primenjuju sve članice. ali pravila ECT nisu obavezujuća. ali se puna primena ne očekuje do približavanja dana pridruživanja Pojačana energetska saradnja na osnovu nacionalnih akcionih planova sa Ukrajinom i Moldavijom (takođe i sa Izraelom. Crna Gora. Gruzija. Srbija. Africi. Egipat. Turska u procesu usklađivanja sa acquis. Severnoj i Latinskoj Americi Izvor: Andrej Konopljanik . EU otišla dalje u liberalizaciji unutrašnjeg energetskog tržišta. Belorusija. Kosovo/UNMIK) plus pet posmatrača (uključujući Tursku i Gruziju). nije verovatno da će prihvatiti liberalnija pravila acquis N/A Ugovor o energetskoj povelji (ECT): 51 potpisnica iz Evrope i Azije. Bliskom Istoku. Jordanom. Palestinska samouprava. Jordan. Bosna i Hercegovina. Ukrajina) i Severna Afrika (Alžir.

Beograd : Evropski pokret u Srbiji. : ilustr. [et al.Хармонизација Европска унија . Катинка [уредник] а) Енергетска политика . politika i mo} ★1 Grupa autora ★1 Urednica Katinka Bari{ ★1 Prevod izdanja na engleskom jeziku Pipelines. Posebno bih želela svima da se zahvalim na strpljenju koje su iskazali tokom uređivačkog posla. politika i moć Xxxxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx 123 ZAHVALNOST UREDNICE ORIGINALNOG IZDANJA Cevovodi. BP i Šela. ovaj rad o Rusiji ne bi bio moguć bez ljubazne podrške Džerman Maršal Fonda (German Marshall Fund) iz SAD. politika i moć : budućnost energetskih odnosa EU-Rusija / Pavel Baev .. pogotovo Čarlsu Grantu (Charles Grant). urednica Katinka Baruš .rs ★1 Tiraž: 500 kom. Konačno. Klari O Donel (Clara O’ Donnell) i Bobu Lo (Bobo Lo).. .org ★1 Za izdavača: Maja Bobić ★1 Objavljivanje ove publikacije podržala je Fondacija Fridrih Ebert. [prevod Biljana Simurdić]. oštrim analizama i prosvećenim mišljenjem dali svoj doprinos ovom izveštaju. zvaničnicima i političarima koji su svojim velikim znanjem. . [4]: Predgovor srpskom izdanju / Milan Simurdić. Politics and Power.emins. . ★ Autorska prava zadržava Centar za evropsku reformu. 25 cm Prevod dela: Pipelines. Preuzimam punu odgovornost za bilo kakvu moguću grešku koja je iskrsla u tom procesu.SR-ID 1574551020 Veoma sam zahvalna ekspertima. Većina autora je želela da istakne da su izneti stavovi. UK.Str. . 2008 Edited by Katinka Barysch ★1 Prevod: Biljana Simurdić ★1 Urednik: Milan Simurdić ★1 Stručna recenzija: prof. London. Tiraž 500. Kralja Milana 31.Impresum Cevovodi. . politics and power Center for European Reform.] . e-mail: officeªemins.Napomene i bibliografske reference uz tekst. Kao i uvek. Kombinovanje 15 razlitičitih tekstova u kratkoj i čitljivoj studiji zahtevalo je dosta skraćivanja i pojednostavljenja.Русија . Београд 339. London . 124 str. kancelarija u Beogradu ★1 Lektura i korektura: Marija Todorović ★1 Kompjuterska obrada i dizajn: Igor Sergej Sandić isandicªeunet.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. Баруш. 2009 (Loznica : Mladost group). Takođe.Зборници COBISS. želela bih da se zahvalim mojim kolegama u Centru za evropsku reformu za njihovu pomoć u uređivanju i korekturi.9 (4-672EU : 470) (082) CEVOVODI. web: www.[6]. kao i dodatak kroz tumačenja i fusnote. ★1 [tampa: CIP . Beograd.org. ISBN 978-86-82391-42-5 1. Баев.972 : 620.dr Slobodan Sokolović ★1 Izdavač: Evropski pokret u Srbiji. veliko hvala Kejt Muline (Kate Mullineux) za prelom i štampu. samo njihovi sopstveni stavovi i nisu nužno reprezentativni za organizacije i institucije u kojima rade ili su radili. Павел [аутор] 2.

Andris Pibalgs. Beri Ikes. Za Rusiju. Kristijan Klotin. Urednica Katinka Bari{ Da li Kremlj koristi energiju kao političko oružje? Zašto stagnira ruska proizvodnja nafte i gasa? Može li i treba li EU da pokuša da smanji svoju zavisnost od ruskih hidrokarbona? Da li su EU i Rusija u ratu cevovoda? Šta znači energetska solidarnost? Ovo su samo neka od pitanja na koja u ovoj studiji odgovore pruža više od desetine poznatih eksperata. i u doglednoj budućnosti će ostati. Kliford Gedi. . Dmitri Trenin i Sergej Jastržembski. Džefri Pajper.CEVOVODI. Rusija jeste. Pavel Svieboda. zvaničnika i političara. Konstantin Kosačev. Vaclav Bartu{ka. EU je daleko najveće i najunosnije tržište. POLITIKA I MOĆ Budućnost energetskih odnosa EU-Rusija Pavel Baev. Tatjana Mitrova. Ronald Gec. Zbog toga će energija ostati u samom srcu sve težeg i složenijeg odnosa. Andrej Konopljanik. Danijel Gros. pojedinačno najvažniji snabdevač energije EU.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful