You are on page 1of 4

MILUTIN MILANKOVIĆ

Paldrmić Aleksandra I-4

označava prekretnicu u njegovom životu. do jeseni 1909. vijadukte.maja 1879. Već 1912. i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu. Dok je bio interniran u Budimpešti. teorijska fizika).(Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima). pod naslovom -{Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire}.Milutin Milanković (1879 . Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi. akvadukte i druge građevine od ojačanog betona. Austro-Ugarska vojska je internirala Milankovića u Nesider. usledili su burni događaji: Balkanski ratovi. gde je diplomirao građevinu 1902. danas Hrvatska). blizu Osijeka (tada AustroUgarska. odlučio je da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja. godine u Dalju. (racionalna mehanika. astronom. a kasnije u Budimpeštu. koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Milanković je nastavio da se bavi građevinom u Beču. i stekao doktorat iz tehničkih nauka 1904. kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu. Milanković je rođen 28. srpski geofizičar. koja je objavljena 1920. Kasnije je radio u tada čuvenoj firmi Adolfa Barona Pitela -{Betonbau-Unternehmung}. njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Pohađao je Bečki tehnološki institut. osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik. Kada je 1914. poznat po teoriji ledenih doba. gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Tek što se Milanković doselio u Beograd. Gradio je brane. Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju. . klimatolog. u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Parizu. izbio rat (tek što se oženio). Mada je nastavio da se bavi istraživanjem raznih problema u vezi sa primenom ojačanog betona. mostove. u tadašnjoj Austro-Ugarskoj.1958). mehanika nebeskih tela. Godina 1909.u Beču. a zatim i Prvi svetski rat.građevinski inženjer.

kada je veliki meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen (Wladimir Köppen) sa svojim zetom. preveden na ruski. pod naslovom Canon of Insolation of the Ice-Age Problem. Naučni genije Milutina Milankovića dobio je nesumnjivo međunarodno prizanje 10. Za drugu knjigu. Za nju je napisao uvod Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen (Matematička nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata). Kritike su potekle uglavnom od meteorologa koji su tvrdili da su insolacione promene zbog promena u zemljinoj orbiti isuviše male da značajnije izmene klimatski sistem. i da su papiri koji se bave ovom teorijom razbacani u više radova. objavljenog u izdanjima Srpske kraljevske akademije. od strane Izraelskog Programa za Naučne Prevode. decembra 1976. kasnih ' 60. pozvan da sarađuje u dve važne publikacije: prva je bila priručnik iz klimatologije (Handbuch der Klimatologie). objavljen 1930. koja je izrađena na ranijem radu Džejms Krola (. a 1939. Milanković je napisao četiri odeljka razvijajući i formulišući svoje teorije: teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i teoriju glacijalnih perioda (Milankovićevi ciklusi). objavio Ludvig Pilgrim (. Ipak. na 626 strana. Milankovoć je 1927. koji se blisko poklapao sa orbitalnim periodom (videti Ledeno doba za više podataka). jer je otkriven perioditet (100.Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu. Milanković je uspeo da unapredi Krolov rad delom zahvaljujući poboljšanim računanjima zemljine orbite. Tada je utvrđeno da su varijacije Zemljine orbite indikacije ledenih doba. 1941. pod naslovom Climates of the geological past. i ' 70.000 godina). mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini. Kritike Milankovićeve teorije ledenih doba počele su ' 50 godina. Ovde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima o Zemlji. koje je 1904. a druga je bila priručnik iz geofizike (Guttenberg's Handbuch der Geophysik). Ovo delo je prevedeno na engleski 1969. Milanković je odlučio da ih sakupi i objavi pod jednim naslovom. istraživanja sedimenata duboko u morima su dovela do široke potvrde Milankovićevih stavova. Milankovićevi radovi tada su postali predmet intenzivnog . Pred sam početak rata u Jugoslaviji. na nemačkom. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924. godine kada su u časopisu "Nauka" (Science) objavljeni konačni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta čiji je predmet bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovićevi proračuni bili tačni ili ne. je završeno štampanje obimnog i najznačajnijeg dela Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba). Svestan da je njegova teorija solarnog zračenja uspešno kompletirana. Posle ovih prvih priznanja. Alfredom Vegenerom predstavio krivu u svom radu.

Vasko Milanković je napisao biografsko delo: Moj otac. a koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prošla naša planeta. u Peruđi (Italija) organizovan je naučni skup pod nazivom "Ciklo-stratigrafija".Kroz vasionu i vekove govorila je o razvoju astronomije. . kao i član mnogih naučnih društava kako u zemlji. do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovićev kalendar) i koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. Milanković je objavio i autobiografiju iz tri dela: Uspomene. tako i u inostranstvu. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Milutin Milanković. a druga. budući da je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne već više naučnih disciplina. Milanković je detaljno pisao o ovom svom pokušaju u izveštaju Srpskoj kraljevskoj akademiji po povratku sa Kongresa. kao i dve knjige za širu čitalačku publiku: prva . Godine 1920. koja je jednoglasno usvojena 30. koja je vodila izgradnji jedinstvenog. Godine 1988. Milutin Milanković je u svom bogatom stvaralačkom životu uradio i predložio. Njegov sin. Na njemu je zvanično promovisana nova istraživačka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve cikluse osunčavanja. između ostalog. u svojim memoarima i u "Kanonu osunčavanja". Kao dodatak naučnom radu. godine u Carigradu. i pored svih svojih prednosti. se bavila razvojem nauka. napominjući da mu nije jasno zašto reforma.izučavanja timova stručnjaka. doživljaji i saznanja. nazvana Kroz carstvo nauka. kasnije nije primenjena. a za redovnog člana 1924. godine. reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara. maja 1923. Milanković je uvek pokazivao veliko interesovanje za istorijski razvoj nauke. Napisao je knjigu o istoriji astronomije. Za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1925. Ova autobiografija nije prevedena na engleski jezik. bio član Nemačke akademije Naturalista "-{Leopoldine}-" u Haleu.