You are on page 1of 32

BEZBEDNOST I POLITIČKA ZAJEDNICA

Vojin Dimitrijević 1. Uvod U mnogim oblastima čovekovog života bezbednost ili sigurnost je jedan od najviše pominjanih ali najmanje objašnjavanih pojmova. U suštini se potreba za bezbednošću, pa stoga i stalno bavljenje njome, zasniva na težnji ka predvidljivosti, izvesnosti u pogledu sudbine najvažnijih dobara i vrednosti kojima ličnost i uža ili šira zajednica raspolažu ili im streme. U doba sve jače internacionalizacije, koja nije mimoišla ni politiku i političke nauke, politolozi i pravnici češće razmatraju pojave na međama svojih istraživanja bez kojih ona, opet, ne mogu do kraja da budu izvedena. Međunarodna bezbednost za mnoge od njih je jedno od područja na kome se dodiruju spoljna i unutrašnja politika, kao oblasti proučavanja i kao praktična delatnost. Političke nauke i državno pravo su se veoma dugo bavili državamarobinsonima, konstrukcijama u kojima su — radi čistije analize — spoljni poslovi postojali kao nadležnost ili funkcija ali ne i kao izvor uticaja na »unutrašnja« zbivanja. S druge strane, međunarodno pravo se po definiciji zaustavlja na spoljnoj strani državnih granica, dok je i u međunarodnim odnosima kao naučnoj disciplini dugo bila i ostala prisutna težnja da se stvari uproste tako što će se celokupno društvo u državi uopšteno prikazati pod nacionalnim nazivom, a spoljna politika odvajati od unutrašnje. Medutim, onaj koji proučava »unutrašnji« politički sistem mora u jednom trenutku da ozbiljnije uzme u razmatranje okolnost da ceo taj sistem i sve vrednosti povezane s njim mogu da budu poremećeni i ugroženi dejstvom van sistema — mogućnošću koju je on bio sklon da posmatra, bez objašnjenja i ispitivanja, kao višu silu, kao prirodnu nepogodu. Pošto je dejstvo van sistema uvek bilo, ako ne ozbiljna pretnja a ono okolnost koju treba stalno imati na umu, valjalo je dalje ispitati da li takva mogućnost i bez ispoljavanja ima uticaja na funkcionisanje unutrašnjeg političkog sistema i da li je stoga ne treba posmatrati kao njen normalni deo. »Intemacionalisti« su se pak sve češće susretali s pojmom bezbednosti prilikom pokušaja da na što višem stepenu uopštenosti (kako to, uostalom, maločas pomenuta personifikacija u vidu nacionalne države zahteva) utvrde izvore energije svakog subjekta na

međunarodnoj pozomici. Kada su se tražili svim državama zajednički ciljevi ili interesi, prvi i najlogičniji izgledao je samoodržanje, težnja da se ne nestane, te se i tim putem došlo do pojma bezbednosti, ovoga puta »nacionalne«, čija prava sadržina, kako ćemo videti, još uvek nije sasvim ispitana. 2. Terminološka pitanja Raspravljanje o bezbednosti složeno je i otežano iz više razloga. Semantički problemi na koje se pri tom nailazi nisu za potcenjivanje. Ako se — bez težnje ka potpunosti — uporede oznake koje se za ovaj pojam upotrebljavaju u najvažnijim jezicima, ispostavlja se da one za sve što se pri tom podrazumeva nisu uvek iste, što ne znači samo otežano sporazumevanje nego i mogućnost različitog poimanja suštine. Ako uzmemo za primer dva od najvažnijih programatskih tekstova iz oblasti novijih. međunarodnih odnosa, Četrnaest tačaka predsednika Wilsona i Atlantsku povelju, oba sastavljena na engleskom jeziku, ustanovićemo da izrazima bezbedan ili bezbednost prevodimo dva engleska termina, secure i safe. odnosno security i safety. Tako se npr. u IV Wilsonovoj tački, koja se odnosi na razoružanje, govori o unutrašnjoj bezbednosti kao domestic safety, dok se u VIII tački proklamuje potreba da se mir učini bezbednim (secure), u XI traži za Srbiju bezbedan (secure) izlazak na more, a u XII je reč o potrebi da se neturskim nacionalnostima u Otomanskoj imperiji garantuju (i tu bismo mogli da kažemo: obezbede, osiguraju) bezbedna suverenost (secure sovereignty) i bezbedan život (security of life).1 Sličan je slučaj i s francuskim jezikom, koji poznaje izraze sécurité i sûreté s tim što, za razliku od sûr, ne postoji pridev koji bi odgovarao imenici sécurité. Nemački jezik je daleko siromašniji te rečima sicher i Sicherheit pokriva i pojmove kao što su pouzdan, izvestan i bezopasan, što kod nemačkih autora izaziva obilje asocijacija koje se ne mogu naći na drugim mestima.2 Isto to važi i za ruske reči bezopasnyi i bezopasnost, dok reč bezbednyi znači samo odsustvo materijalne bede. U srpskohrvatskom jezičkom području zbunjuje okolnost što se u opticaju nazaze izrazi bezbednost i sigurnost, koji i jesu i nisu sinoimi. Za one koji reč »bezbednost« uopšte ne upotrebljavaju, a to je velika većina pisaca van Srbije, sinonima nema i oznaka sigurnost se koristi u pravno-političkom rečniku u svim slučajevima kada se u Srbiji može ili

mora pribeći terminu bezbednost.3 Da li je, međutim, bezbednost isto što i sigurnost i tamo gde su obe reči usvojene? Sta znači tvrdnja u Maloj političkoj enciklopediji4 da se »nekada... termin bezbednost izjednačava s izrazom sigumost, što nije isto... ?« (Pisac odrednice ne kaže u čemu je razlika). Najugledniji rečnici srpskohrvatskog jezika, onaj Srpske akademije nauka i umetnosti i onaj Matice srpske i Matice hrvatske, ne daju odgovor iz prostog razloga što nijedan nije stigao da azbučno kasnog slova »S«. Oni definišu samo pojam bezbednosti, mada se oba drže kao da je reč o sinonimima, jer reč bezbednost tumače kao »bezopasnost, sigumost, obezbeđenost» odnosno kao »stanje onog koji je bezbedan, onog što je bezbedno, sigumost«. Čini nam se da u našoj oblasti možemo pretpostaviti da oba izraza znače isto, mada je »sigumost« reč koja inače verovatno ima širi smisao, naročito u oblasti prvobitnog značenja latinske reči securitas (iz koje je potekla), gde se ne podrazumeva samo odsustvo opasnosti nego i izvesnost, samopouzdanje pa i lakomislenost.5 Druga okolnost koja može da oteža istraživanje — ali i da ga obogati novim uviđanjima — jeste i ta što, naročito u novije vreme, kompleks koji grubo označavamo rečju bezbednost stiče aktuelnost u mnogim oblastima. Pored već ranije pominjane javne bezbednosti, za pravnu državu dobija značaj i pravna sigurnost (primer gde se i u Srbiji odomaćio isključivo termin »sigurnost«).6 Kasnije se u borbi za slobodu od straha i nemaštine, koja se u drugom svetskom ratu prenela i na međunarodni plan, obrazuje pojam socijalne sigumosti ili bezbednosti, koji se kod nas iz neobjašnjivih razloga sužava prevodom reči social security sa »socijalno osiguranje«.7 Socijalno osiguranje (social insurance) ne obuhvata sve ono što i izraz socijalna sigurnost, kao što se jasno vidi iz člana . Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kultumim pravima od 16. decembra 1966. godine.8 lako ne postoji potpuna saglasnost o sadržini pojma socijalne sigurnosti9, njegovo nastajanje u dvadesetom veku i odgovarajući programi i norme koji ulaze u međunarodne ugovore i nacionalna zakonodavstva svedoče kako o obuzetosti širokog kruga ljudi težnjom da smanje izvesnost i štetnost rizika koje nosi život i da se u tom pogledu sve više uzdaju u državu. Van političko-pravne oblasti pojam bezbednosti postaje aktuelan tamo gde se u sve većoj meri koriste tehnička dostignuća, zasnovana na

i to: želju za novim doživljajima. dubinske psihologije. dajući ovim željama čak i karakter potreba i nagona. Ako se za drugi primer uzmu predstavnici tzv. da se u tehnici u okviru istoga kompleksa posmatraju i pitanja pouzdanosti i predvidljivosti tehničkih sredstava kojima se obezbeđuje kontrola nad energijom. napravama i supstancama. medutim. da se ponašanje aktera u međunarodnom društvu tumači analogijama s pobudama i težnjama pojedinca. Zanimljivo je da je sigurnost i u ovoj oblasti postala aktuelna u dvadesetom veku i da je od Thomasa (1917).11 Kao što vidimo. »ljudski činilac«.korišćenju sve jačih izvora energije. u ovom ili onom obliku. na opasnost od zlonamernog. koju je nužno kontrolisati da se ne bi okrenula protiv Ijudskog života i zdravlja. Da bismo kratko ilustrovali važnost koju sigumost ima u različitim teorijskim školama podsetićemo da je pomenuti naučnik na osnovu empirijskih istraživanja došao do zaključka da se osnovne ljudske želje svode na četiri najvažnija tipa. 3. u ovom ili onom tumačenju. odomaćio se izraz opšta sigurnost. i pod različitim nazivima. Karakteristično je. pri čemu treba voditi računa da je udružen s težnjom ka novim doživljajima. Njegovi sledbenici ovaj iskaz uopštavaju. želju za vladanjem. kome mali broj teoretičara međunarodnih odnosa odoleva. tj. Glava XXI jugoslovenskog Krivičnog zakonika tiče se krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine. ubrojana u jednu od osnovnih težnji čovekovih. pri čemu se jedino želja za vladanjem zamenjuje željom za uzajamnošću. U tom smislu se govori i piše o saobraćajnoj bezbednosti. Pojam sigurnosti u socijalnoj psihologiji Za našu temu je možda od najvećeg značaja nekoliko napomena o pitanju sigumosti u psihologiji zbog toga što postoji stalno iskušenje. naročito kada je reč o staranju države da se opasne stvari koriste u skladu s njihovom prirodom i namenom.10 Kada se pak misli na tzv. ali ne i jedini. stiče se utisak da oni ovome problemu daju drukčiji . koja podrazumeva spremnost na ulaženje u rizik. bezbednosti na radu itd. nestručnog i nebrižljivog rukovanja postrojenjima. želju za priznanjem i želju za sigurnosću. težnja ka sigurnosti je jedan od osnovnih motiva ljudskog ponašanja. da se kolektivu pripisuje zbir htenja i raspoloženja njegovih članova.

i ako se merilo »normalnog« ne traži u vrednostima koje se ne mogu izvesti iz postojećeg društva. a nepodobne da mu uliju samopouzdanje.naglasak. potrebu za bezbednošću kao jedan od osnovnih nagona normalnog čoveka. Dok je npr. većina ljudi u određenom istorijskom razdoblju bude zahvaćena »kolektivnom neurozom«. Njihovo objašnjenje nalazi se u kolektivnoj neurozi (»bekstvu od slobode») ljudi novijih vremena. neoanalitičari. onda se ovaj iskaz može preformulisati tako što će se samo tvrditi da je nesigurnost pretežno obeležje čoveka novije (kapitalističke) epohe. koji na njega apeluju obećavanjem »čvrste ruke« i »reda«. . a savremeno društvo (bar američko. a nesigurnost ponašanju prema opasnosti. Ako. pored težnje ka rašćenju i sazrevanju. pri čemu »siguran« čovek nije onaj koji je van opasnosti nego onaj koji ima poverenje u sebe. Pristup Fromma i njemu sličnih uslovljen je naporom da se razume uspeh totalitarističkih sistema u najnovije vreme. priznaju. Raniji predstavnici ove škole skloni su da nesigumim čovekom smatraju neurotičara čije je ponašanje pretežno vođeno potrebom da se odbrani od opasnosti koje leže van njega.12 Noviji pripadnici ovoga pravca. tj. otkrivena i proučena tek u bliskoj prošlosti. Najpoznatiji istraživač koji je do slične dijagnoze došao bez pribegavanja pojmu neuroze jeste američki sociolog Riesman. a posebno fašizma. koje je Riesman istraživao) pokazuje u većini tip drugima usmerenog čoveka. da su više zaokupljeni čovekovom nesigurnošću. Prema njemu. nesigurnih i nemoćnih pred mogućnostima i opasnostima koje donosi život i opsednutih bolesnom željom za »zaštitnikom«. međutim.13 U vezi s traženjem razlika između »zdravog« i »bolesnog« leži i traženje odgovora na pitanje je li težnja ka bezbednosti karakteristika modernog čoveka ili je to »večna« ljudska osobina. koju je opisao Adorno sa saradnicima. »Sigurnost« vodi ponašanju prema cilju.15 Ovakav tip ljudi je stub modemih diktatura jer nalazi svoju bezbeduost u agresivnosti prema slabijima i pokomosti prema jačima. međutim. Oni to čine uviđajući da su razlike između »normalnog« i »neurotičnog« kultume prirode i da se ne mogu uopšteno ustanoviti. Nagon za sigurnošću pomaže svakom čoveku da stvori »integrisano ja« — neurotičnim bi se mogao nazvati onaj čovek kome to ne uspeva na u njegovoj okolini uobičajen način te su njegove mere obezbeđenja preterane.14 Slični mehanizmi proizvode i autoritativnu ličnost. u ranijim istorijskim razdobljima preovlađivali su ljudi usme reni ka tradiciji i ljudi usmereni iznutra.

prisutna kod svakog savremenog čoveka. novije i vezuje se za masovno društvo. u vidu ženske figure sa žezlom. Iz ovakvog shvatanja sigurnosti. umesto da on to sam zna. koji mu je omogućavao da u težnji ka njima bude čak i usamljen i prkosi sredini. ili su se bar režimi i vladari predstavljali kao da to čine. dakle. U tesnoj vezi s njim je i prethodno pitanje: koliku ulogu ta zajednica igra u zadovoljavanju individualne potrebe za sigurnošću. Drugo pitanje podrazumeva jedan nivo istraživanja međunarodnih odnosa. izgleda da je država oduvek preuzimala na sebe deo staranja o pojedinčevoj sigumosti. pri čemu nam izgleda da Fromm svoju konstataciju proteže na ceo kapitalistički period. nereda i trzavica. koje zajemčuje jak vladalac — drugim rečima političku . Prvo nam nalaže da pokušamo da otkrijemo na koji se način potreba za sigurnošću. dotle se savremeni čovek stalno obraća okolini (tačnije: svojim vršnjacima) da njegovo ponašanje odobri i da mu kaže je li srećan ili nije. 4. koji se vezuje za proces donošenja spoljnopolitičkih odluka i stoga mora da uzme u obzir lične osobine odlučivača. Koja pitanja za našu užu temu otvara ovaj kratki pregled shvatanja o bezbednosti u socijalno-psihološkom smislu? Izgleda nam da su dva od njih najvažnija. koje je političke prirode i znači odsustvo naglih promena. Država kao jemac lične bezbednosti Sudeći po tome da se oličenje bezbednosti (Securitas). meri njihove individualne težnje za bezbednošću — možda čak i neurotične — mogu da imaju uticaja na spoljnu politiku države u čije ime oni odlučuju tako da se njihovo viđenje bezbednosti države i mera koje ona nalaže pripisuje kolektivitetu. vencem ili rogom izobilja. menja i preobražava dok ne uzme oblik potrebe za bezbednošću političke zajednice kojoj on pripada.16 Ovome i prethodnom gledištu zajednička je tvrdnja da je nesigurnost karakteristika čoveka jednog istorijskog perioda. Iz ove razlike slede i druge — neurotično nesiguran čovek i autoritativna ličnost svoju slobodu predaju u ruke (isto tako neurotičnih) »jakih« vođa.preduzetnik XIX veka imao u sebi ugrađen žiroskop ciljeva i vrednosti. dok se članom masovnog društva manipuliše na način koji je više horizontalan. prvenstveno putem sredstava masovnog komuniciranja. nalazi na kovanom novcu rimskih careva još od Neronovih vremena. dok je kod Riesmana to razdoblje ograničenije. U kojoj.

počev od nerazvijenosti državnog aparata. Progonjene i obespravljene grupe. naravno. pa prema tome i njenih »prirodnih« posledica. na primer. postojano i primenjivano i što ga ne može zameniti samovolja nego samo nova norma koja neće poništiti prirodne posledice stare tako da će i sama u izvesnoj meri odgovarati opštim očekivanjima. na kojima su građani zasnivali budućnost. Dok securitas Augusti obećava postojano ponašanje vlasti i izražava uverenje u njenu trajnost. kao što su npr. Država je na taj način preuzela funkciju koja je sve do nedavne prošlosti u velikoj meri bila decentralizovana.stabilnost — razvijaju se u novije vreme dva pojma. uzdajući . njegove nesposobnosti da pruži zaštitu. jasno. kada je pravna nesigurnost posledica osporavanja ustavnih osnova države. Sem u slučaju revolucije. odnosi između Ijudi i opasnosti koje odatle proističu još uvek se nalaze u privatnoj sferi. Crnci u nekim delovima SAD. te pojedinac po pravilu više ne mora da preduzima mere radi zaštite lične bezbednosti. bilo da su državljani ili stranci. Ne treba. naročito u ekonomskoj oblasti. manjine ili otpadnika koje država i ne želi da štiti već ih staviše proganja. Poznato je. počinju da se naziru pojmovi pravne sigurnosti i javne bezbednosti. da udruženja prestupnika (»podzemlje«) imaju posebne »organe« bezbednosti i stroge kodekse ponašanja u tom pogledu (sicilijanska omertá). imovine i drugih prava Ijudi na svojoj teritoriji. prizivanje božanstava zaloge pa čak i uzimanje talaca. Pravna sigurnost je pretežno garantija predvidljivosti i izvesnosti time što pravno pravilo mora da bude poznato. Čim država preuzme na sebe staranje o tome da se uslovi pod kojima se stupa u te odnose (naročito ekonomske) stabilizuju i da se urođena i stečena dobra zaštite od drugih ljudi. Postojanje javne bezbednosti znači da država u redovnom slučaju preuzima zaštitu života. a u širem smislu i celoj državi. telesnog integriteta. svoje i članova svoje porodice. Razlozi za to su u savremenom svetu različiti. pravna sigurnost cena je poverenja koja se daje zakonodavcu. niti da pribegava raznim a nikada dovoljnim sredstvima za obezbeđenje izvršenja obaveza drugili prema sebi. zaboraviti da se lična bezbednost može kolektivno ostvarivati i u manjim grupama. više vezana za prava i odnose pojedinaca. pa do činjenice da je određena grupa u sukobu s vladom ili se sastoji od građana nižeg reda. približavaju im se u tom pogledu. kao što su svečane zakletve.

moraju da imaju i neku drugu. iako se pravno definišu.19 5. Postojanje ove dve vrste bezbednosti iziskuje više od identiteta . Stvaranjem totalne nesigumosti. »vođe« su postizali apsolutni strah i apsolutnu poslušnost. mada se mora priznati da su ljudski životi i telesni integritet osnovna dobra koja — s manje ili više uspeha — štiti svaka savremena država. Mehanizam desničarskog prevrata u dvadesetom veku po pravilu je išao tim putem: izazivanjem nereda i demagoškim nastupima harizmatičnih vođa tražilo se premeštanje vlasti iz »slabih« u »jake« ruke. javna bezbednost podrazumeva sud o vrednostima koje se na taj način štite i koje nisu u svakoj političkoj zajednici iste.se samo u sebe. stvara sumnju u to da država može da ispunjava jednu za građane vitalnu funkciju. U tom pogledu sličnost između podzemlja i obespravljenih grupa nije slučajna s obzirom da su mnoga stara i poznata udruženja kriminalaca nastavak i degeneracija (mahom seljačkih) organizacija stvorenih radi zaštite od ugnjetačke (najčešće tuđinske) vlasti i da stoga još uvek počivaju na etičkim pravilima »primitivnih pobunjenika«. čak i u najbližoj okolini. dakle ličnosti koje ne predstavljaju nikoga i koje organi bezbednosti nisu mogli na racionalan način da spreče. političku sadržinu. Državna bezbednost Lako je otkriti da oba vida unutrašnje bezbednosti u jednoj državi.18 Raširen osećaj lične nesigurnosti. koji pripadnici terorističkih grupa žele da učine naročito snažnim i upadljivim time što za neposredne žrtve biraju ličnosti iz najužeg vladajućeg kruga. Garantija da će uslovi pod kojima se ušlo u određen pravni posao ostati isti ne zavisi samo od opsanka pravne norme i regularnosti njene zamene novom nego i od toga drži li se zakonodavac nekog dubljeg merila za koje ne znaju pozitivisti. pružanje dokaza da vlada nije u stanju da zajemči javnu bezbednost jedan je od najjačih udaraca njenom autoritetu. svoje organizacije i oružje. Da su sve vlade na to veoma osetljive pokazuje često zvanično nastojanje na tom da su atentatori neuračunljivi.17 S druge strane. »jaka« ruka nije se pokrelala radi zaštite javne bezbednosti nego se sručivala na političke protivnike. Njihova sumnjičavost nalazi osnova u uverenju da je država nesposobna i nevoljna da im garantuje bezbednost na dugu stazu. Kada je dobijena podrška za to. Isto tako. koji se terorističkim aktima može veštački izazvati. i odbijaju saradnju s državnim organima.

pa i revolucionarnih. Ova vrsta bezbednosti se najčešće naziva državnom bezbednošću jer se objektom zaštite smatra država kao takva. Oštre mere prema levičarima u SAD u doba hladnog rata bile su sprovođene pod izlikom da su oni inostrani agenti. iz čega sleduje zaključak da je svako ko njih ugrožava istovremeno i njen rušitelj. ali isto tako i zloupotrebe (koja je uostalom veoma česta) putem predstavljanja političkog protivnika za nacionalnog izdajnika. Tada postoji mogućnost izjednačenja bezbednosti režima i države. pripajanju drugoj državi itd. ustavnog poretka. na šta je većina stanovništva — bez obzira na politička uverenja i klasnu pripadnost — veoma osetljiva. logično je — a i istorija to pokazuje — da postoji uvek jedan njegov deo kome je stalo do promena. Interes da to tako bude nesumnjivo postoji kod same grupe na vlasti. Tirada o svim političkim protivnicima kao plaćenicima inostranstva postala je obavezni i dosadni refren zvanične propagande nepopularnih režima. iako zainteresovan za javnu bezbednost kao garantiju poštovanja minimalnih preduslova za odnose među ljudima. Tako se vraćamo na securitas Augusti. kao glavnom opasnošću. vlast obilato koristila optužbama da su oni spremni na nacionalnu izdaju bilo rasparčavanjem zemlje bilo njenim prisajedinjenjem Sovjetskom savezu. u zavisnosti od stanja u datoj zemlji »državni neprijatelj« može biti protivnik ustavnog uređenja. Mora se pak priznati — i tu se međunarodna i unutrašnja politika prožimaju — da ovakav protivnik može težiti i sudbonosnim promenama u državnom biću — otcepljenju dela teritorije. Maločas pomenut primer fašističke diktature predstavlja potpunu zamenu javne državnom bezbednošću. ravnodušan prema opasnostima koje prete nosiocima vlasti.20 Da li je to tako? Ovaj termin je posledica poistovećivanja države s onima koji trenutno njome upravljaju. Ispostavlja se da bi povodom kompleksa pitanja koji se krije iz državne bezbednosti trebalo učiniti napor da se terminologija obogati radi boljeg uviđanja problema. tj. »Zaštita države« u predratnoj Jugoslaviji bila je u stvari zaštita unitame monarhije i kapitalističkih društvenih odnosa ali se u borbi s komunistima. Tako bi se moglo govoriti o bezbednosti klase . i pored toga što ta grupa teži da tvrdi da je to i interes celoga stanovništva. koja počiva na uverenju u dugovečnost jednog bliže udređenog političkog sistema.države kao organizacije. te je. koji ne samo da hoće da nasilno obore postojeće državne ustanove već i da ih stave u službu spoljnog neprijatelja. klasni neprijatelj ili čak i pretendent na vlast koji nema radikalan politički program. Međutim.

Tako prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija o načelima međunarodnog prava i prijateljskim odnosima i saranji država od 24. ali ne i za bezuslovno održavanje gamitura na vlasti. ali isključuje njenu zamenu klasnim neprijateljem. s kojima deli bojazan da mu egzistencija i tekovine ne budu ugrožene time što bi nestala politička zajednica na čijem je on postojanju zasnovao svoja životna predviđanja. Prava državna (ustavna) bezbednost bila bi od međunarodnog interesa jer je u poslednje vreme sve uočljivija težnja da se države uzajamno štite od nemoralnih i iracionalnih vidova političke borbe. drugi su uvereni da je pružanje bezbednosti oduvek bilo osnovna funkcija države i da je posedovanje teritorije služilo tom cilju. . koje imaju za cilj da nasiljem promene režim u drugoj državi.. odluke i postupke upravo je suprotno svakoj predvidljivosti i izvesnosti. nadležnosti za donošenje političkih odluka. obrazovanja i promene vlasti. priznaje se značaj teritorijalne komponente. pomaganja. Održavanje jedne grupe na vlasti bez obzira na program. finansiranja.u jednoj državi. tj. koja se može i pravno izraziti potrebom za političkom stabilnošću u smislu pouzdanosti i predvidljivosti političkog procesa. 6. podržavanja. nacionalna bezbednost se ranije često označavala kao »spoljna bezbednost države«.. oktobra 1970. nego od napada spolja. godine. Kada se kaže da ovom prilikom građanin ne strahuje od asocijalnih sugrađana ili samovolje državnih organa.21 Dok neki smatraju da je teritorijalnost urođena čoveku kao biološkom biću.«. Uostalom. podsticanja ili tolerisanja oružanih. Možda se upravo iza ovakvog određenja krije prava suština državne bezbednosti. sadržaja takvih odluka itd.. koja nužno ne znači opstanak grupe na vlasti. Vladina bezbednost ne bi trebalo da bude uzeta u obzir kao nacionalna vrednost ne samo zato što se protivi minimalnim demokratskim shvatanjima nego upravo zato što je u sukobu s osnovnim pojmom bezbednosti. subverzivnih ili terorističkih aktivnosti. Nacionalna bezbednost Efikasnost pozivanja na spoljne opasnosti i uspeh u poistovećivanju grupnog s opštim interesom svedoče o tome da čovek državu kao ličnost najlakše poima u međunarodnim odnosima i da u tom pogledu oseća bar minimum solidarnosti sa svim svojim sudržavljanima. »sve države treba da se uzdrže od organizovanja.

leži na putu kojim se obično dolazi do kategorije nacionalne bezbednosti. bilo koju vlast. »pravo i dužnost da osiguraju svoje očuvanje i svoj razvoj . koji se pretpostavlja kao logičan cilj i težnja svakog društvenog sistema. nijedne nama poznate definicije nacionalne bezbednosti koja se ne oslanja na neki isto tako sporan i neodređen pojam. ljudi će konačno priznati onu vlast. svake političke organizacije i svake jedinke. onda kada treba da obeleži vrednosti koje mogu biti ugrožene i koje se žele zaštititi. jedne od najčešće upotrebljavanih i najmanje definisanih reči u rečniku medunarodne politike. 23 Kao što je Herz kasnije i sam uvideo24 ovakvo je gledište preterano. Reč je o opstanku. dodajući da je sukob takvih impulsa u ljudskim odnosima. države svu svoju delatnost preduzimaju da bi opstale. — Prva od njih je već sadržana u našim dosadašnjim razmatranjima — ona.28 Vrednosti koje se najčešće imaju u vidu mogu se grubo podeliti u četiri grupe.31 dok Aron smatra da »svaka politička jedinica nastoji da preživi«. jer njome u daljem izlaganju hoće da opravda pribegavanje sili čak i onda kada ne postoji pretnja napadom s druge strane. baveći se osnovnim motivima aktera u međunarodnim odnosima. pri čemu je u ovoj legalističkoj rečenici mistifikovan nosilac dužnosti samoodržanja i poverilac te dužnosti. Velik broj pisaca.«25. Države imaju. manje ili više elegantna. zapravo. ona jedinica koja pruža zaštitu i bezbednost ljudskim bićima težila je da bude osnovna politička jedinica.27 ukoliko. naime. kako kaže Giraud. navode na prvom mestu ovu po mnogo čemu magičnu reč. Niebuhr prenosi biološki impuls preživljavanja s ljudske jedinke na zajednice. Herz. A. nije samo parafraza samih dveju pomenutih reči. štaviše.26 Nema. a posebno u međunarodnoj sferi. kao npr..30 I za Schumana samoodržanje je konačni cilj države..»Tokom istorije. dodajući oprezno da ovakva kategorija »dobija širok spektar .«22 Pisac koga smo naveli. išao je čak dotle da tvrdi da je nacionalna država izgubila razlog za postojanje jer je usled modernih sredstava ratovanja opna kojom je obavijena njena teritorija postala lako probojna.32 Wolfers definiše »osnovni državni« interes pomoću opstanka. koja poseduje moć da zaštiti. Na taj način dolazimo do pojma nacionalne bezbednosti. mnogo složeniji zbog prisustva moći i prestiža.29 Prema Spykmanu. koje Giraud hoće da predstavi kao da su u međunarodnoj sferi. Opstanak. ali je tačno zapažanje da je jedna od osnovnih funkcija države da sistem odnosa na svojoj teritoriji obezbedi od štetnih uticaja spolja. Kennanov izraz »fizička netaknutost nacionalnog života.

35 Teži se znači. a. Sve do prvog svetskog rata bilo je očito da je opstanak Austrougarske bio značajna vrednost samo za saveze interesa. Posle prvog svetskog rata. u nekoliko faza svoje istorije. odnosno Austrougarska. smatramo da ih možemo trenutno zanemariti da bismo nedvosmisleno stavili do znanja da opstanak države. Mada nam je jasno da ovakve promene istorijski ne mogu da se dogode bez drugih posledica. i za strane sile.33 Razumljivo je. pa prema tome ni o njemu kao osnovi sa osećanje ugroženosti. U ovom pogledu vlada i stanovništvo. nameću dužnost da opstane kao subjekt međnarodnog prava. ovakve kakve su date. što opstanak ulazi kao osnovna vrednost i u mnoge de finicije nacionalne bezbednosti. cene i prihvataju posebnost i osobine države čiji su državljani. postoji samo u očima stanovnika zemlje koji shvataju. koje su u produženju života habsburške carevine videle činilac stabilnosti na jednog opasnom području. Njoj strane države. izgleda da se najčešće misli na opstanak države kao političke zajednice različite od drugih takvih tvorevina u međunarodnom sistemu. tome da država kao sistem organizovane vlasti. — Pre svega. mogu da budu podeljeni do te mere da u nekim slučajevima opstanak države bude vezan za interese manijne na vlasti pa čak i inostranstva. ili se ne raspadne na više novih država od kojih nijedna neće biti isto što i dotadanja. u ovom pogledu zanimljive ilustracije pruža Austrija. Opstanak države. bar za većinu stanovnika. Česti planovi arapskih zemalja o stvaranju novih. i to kao svoj interes.36 U ovom slučaju se ne može govoriti o opstanku države kao vrhovnoj vrednosti. zasnovale na nacionalno-klasno-verskoj osnovi. Pored drastičnog i kratkovečnog primera Sara u posleratnom periodu. a ne sopstveni građani. kao ovako definisana vrednost. kao i delovi stanovništva. ne izgubi svoj identitet i ne postane ili deo neke druge ili više drugih država. protivrečne težnje stanovništva i inostranstva postaju veoma upadljive. u nekim slučajevima ne smatra svetinjom u koju se ne sme . dakle.tumačenja u različitim zemljama i zemljama suočenim s različitim okolnostima«.34 Pažljivijim posmatranjem ustanovljava se da u sklopi bezbednosti opstanak može da ima bar tri značenja. kao akter u međunarodnim odnosima. kao samostalni subjekt međunarodnog prava. kada se Austrija uglavnom svodi na predele naseljene delovima nemačke nacije. većih država nesumnjivo svedoče da se opstanak postojećih država.

naročito u nerazvijenim društvima. sve više naglasavaju. nego na fizičko preživljavanje grupe ljudi. međutim. pa možda čak i podele ostrva. dok među Turcima očigledno postoje bar dve grupe (nezavisnost i podela). U modemoj Belgiji. Može se tvrditi da je ravnodušnost prema tome hoće li nacija i dalje da postoji ili će se izgubiti izrođavanjem i asimilacijom mnogo manja od one koja se može osetiti prema državi koja se ne poklapa s nacionalnim idealom. verski momenat izgubio je značaj. Među Grcima su zastupljene pristalice nezavisnosti Kipra. na koji se danas ponekad zaboravlja. U pogledu opstanka kiparske države postoji očigledno neslaganje između nacionalnih zajednica.36a b. Jedan dobar poznavalac jugoistočne Azije piše: »Zemlje su (tamo) države a ne nacije i retko se svima koji žive u njihovim granicama pružaju mogućnosti da budu građani». Nacionalni opstanak. odnosno jezičke razlike između flamanskog i valonskog dela stanovništva. mada nije nikako verovatno da se oni Turci koji najviše cene ujedinjenje celog ostrva s Turskom ne javljaju glasno samo zato što ovakav plan ne izgleda trenutno ostvarljiv. Fizičko samoodržanje. Opstanak Kipra leži na srcu samo onim članovima obe zajednice. međutim. ne svodi se na dalji život države ili nacije. koje naseljavaju ovo ostrvo. Prilikom odvajanja Belgije od Holandije s katoličkim Valoncima pošli su i Holanđanima etnički i jezički sasvim srodni Flamanci. umesto da se gube.dirati. na verskoj i ekonomskoj osnovi. koje smo naveli na prvom mestu. Postoje. gde se prelazak u redove kulturnije i ekonomski razvijenije (gospodareće) nacije drži za znak emancipacije. priključenja Kipra Grčkoj. c. dok se nacionalne. — Navedeni primeri uglavnom ukazuju na nepoklapanje nacionalne s državnom jedinicom i svedoče o težnji k obrazovanju nacionalne države kao o jednom od najvažnijih činilaca koji može da se protivi opstanku države koja u potpunosti ne zadovoljava taj zahtev. odnosno zajednice i posebnog obeležja. bilo da su to stanovnici jedne zemlje ili . primeri sklonosti ka gubljenju nacionalne svesti kod viših klasa. Stoga je važno razlikovati nacionalni i državni opstanak. — Treći vid opstanka. Osim toga moguća je i nacionalna dezintegracija: ona se ovoga trenutka pred našim očima odvija u Sevemoj Irskoj. kao organizacije. »Ponemčivanje« i »mađarizacija« u našim krajevima pod habsburškom vlašću pojave su koje se time mogu objasniti i ne mali broj južnih Slovena pokazivao je sklonosti sasvim suprotne od onih koje smo opisali nekoliko redova više: oni su opstanku svoje nacije pretpostavljali opstanak dvojne monarhije.

te je stoga nemoguće tvrditi da je država kadra da opstane samo zato što je moćna. ali ne i jedina. B.37 Neki ovu vrednost izvode iz prethodne. koja je počev od hladnog rata prožela međunarodne strateške studije. Ne treba posebno isticati da opstanak kao suprotnost istrebljenja ostaje vrhovna vrednost za sve pripadnike ugrožene zajednice. jer se u odnosu na nju mogu postavljati i drugi. ubijanjem. Oni. Osim toga. Teritorijalni integritet. Pri tom ovu figuru ne . uloga teritorijalne celovitosti u njenom definisanju izgleda nam da se nalazi na pravcu naših ranijih napomena o teritorijalnosti kao bitnom elementu države i u zaštitničkom svojstvu teritorije.38 Zaista. podrazumeva se i ne može se izbeći fizičko uništenje znatnog dela. Ako se odupremo težnji da bezbednost države izjednačimo s njenom oružanom snagom. Savremena oružja za masovno uništavanje aktualizuju ovo shvatanje opstanka jer čak i u onim slučajevima gde se pomišlja na upotrebu takvih sredstava radi postizanja »ograničenih« ciljeva u smislu pokoravanja političkoj volji. naravno. pa i celog stanovništva. sterilizacijom i spuštanjem ljudskih bića na životinjski status. državna teritorija može biti van opasnosti iz raznih drugih razloga. koji su podrazumevali masovno i sistematsko »čišćenje« osvojenih prostranstava. uspešno odupiranje stranim teritorijalnim zahtevima najrasprostranjenija je proba odbrambene moći jedne države. Moć je relativan pojam. u nacionalnoj državi u velikoj meri vide sredstvo koje takvu opasnost treba da otkloni te prema tome za njih opstanak države predstavlja pojam u kome se sjedinjuju sve opisane komponente. a ne samo zbog toga što je ta država dovoljno moćna da je odbrani. tvrdeći da teritorijalna celovitost predstavlja najočigledniji dokaz sposobnosti za opstanak. što čini da se i srazmerno blagi zahtevi. doživljavaju teže od ugrožavanja opstanka države kao političke jedinice.pripadnici jedne nacije. preko kolonijalnog zavojevanja (koje nije značilo samo negaciju državnosti i nacionalnosti) pa do sprovođenja Hitlerovih planova. koja kao omot obavija Ijude i ustanove. — Druga grupa vrednosti vezuje se za teritoriju kao bitan elemenat državnosti i izražava se staranjem za celovitost (integritet) države. za njenu vladu i stanovništvo podjednako teško prihvatljivi zahtevi. praćeni ovakvim pretnjama. Opasnost od ugrožavanja opstanka prisutna je u ljudskoj svesti još od vremena kada su se ratovi vodili radi eliminisanja ili porobljavanja pobeđenih (kao konkurenata u borbi za opstanak).

dok drugi očekuje da se Ujedinjeno Kraljevstvo što pre otarasi tog skupog poseda. Jedan Englez može da smatra da je očuvanje Alstera bitno za čast i bezbednost Velike Britanije. Primeri interesne vezanosti su strateški i privredni značaj nekog područja. geografski neopredeljenom smislu.39 mada se mora priznati da u raznim generacijama razni odlučivači na različit način posmatraju vrednost pojedinih delova teritorije te neke sa spremnošću ustupaju. — Treća grupa vrednosti koje se žele . Ako tu dode do dramatičnih neslaganja a naročito ako donosioci odluka visoko ocene strateški značaj odgovarajućeg dela teritorije. iako ne teže njenom ukidanju. Razlozi ne moraju da budu samo emocionalni (npr. Ovi veoma prosti primeri treba da pokažu sledeće: Pitanje teriorijalne celovitosti postavlja se uvek konkretno te je besmisleno tvrditi da su neki stanovnici ravnodušni u pogledu teritorijalnog integriteta kao takvog. Kada je reč o sudbini nekog dela teritorije. pretpostavka jedinstvenosti stanovništva u pogledu teritorijalne celovitosti kao osnovne vrednosti nešto je slabija nego kada je reč o opstanku države. njima draže ruke. ugostitelj. Politička samostalnost. ekonomski) i oni mogu delovati u istom smeru ili se sukobljavati. čiji gubitak znači i prestanak postojanja države.treba shvatiti geopolitički. s obzirom da su u igri i drugi činioci. Na to se najčešće misli pošto se prvenstveno imaju u vidu nacionalne razlike. Razumno je pretpostaviti da u svakoj državi postoje delovi stanovništva koji. nacionalni) nego i racionalni (npr. Govoreći uopšteno. različita shvatanja mogu da postoje i u horizontalnim. C. u smislu Kjellenovog teritorijalnog jezgra. Međutim. s tim što mogu da postoje razlike izrneđu Ijudi sa te teritorije i ostalih. smatraju da delovi njene teritorije treba ili mogu da pređu u druge. moguć je akutan osećaj ugrožene bezbednosti koji dovodi do oštrih unutamjih sukoba i do označavanja dela sopstvenog stanovništva kao opasnog za bezbednost države. ne bi voleo da mu na taj način konkurencija postane jača. razmenjuju ili ih se na drugi način lišavaju. dok u oblasti emocija igraju ulogu kolektivne uspomene i nacionalni činilac. onda su stavovi oko toga teritorijalno grupisani. dok za neke postoji interesna ili afektivna vezanost koja ih poistovećuje sa samim bićem države. dok njegov sused. Nemački učitelj iz Južnog Tirola može da bude spreman da baca bombe kako bi se njegov kraj prisajedinio Austriji.

Kao što to pokazuju stavovi povodom članstva pojedinih država u NATO. nesamostalna. Isto je tako za realističnog posmatrača savremenog međunarodnog društva teško reći gde je granica na drugoj strani: u kome trenutku država prihvatajući da izvršava odluke koje ne donose samo njeni vrhovni organi postoje nesuverena. kao trećeg elementa ovakvog uobičajenog shvatanja države kao subjekta međunarodnog prava45. ako se celovitost isto tako postavi u odnosu na teritoriju.41 »državne ustanove«42 »način života«43. Mogućnosti različite ocene apsolutno potrebnog minimuma samostalnog odlučivanja pridružuje se i različita percepcija pravca odakle dolazi opasnost. ali mi na ovom mestu u njih dublje ne možemo da se upuštamo. ali smanjuje nezavisnost odlučivanja države. sainostalnost država najbitnije ograničavala. upravo u ime bezbednosti. Time nesuglasice dobijaju jarku političku notu. Ova je grupa pojmova daleko više raspravljena od prethodnih i literatura koja se na njih odnosi ogromna je. pa i njenu bezbednost. i »nacionalni život«44. Odgovori se obično traže u analizi međunarodnih ugovora. . Pri tom pre svega pada na um paradoks da se. lako je nesumnjivo da će ekstremno. prema svojim saveznicima. kolonijalističko negiranje nezavisnosti biti mrsko većini stanovništva upravo zbog toga što se na taj način smanjuju i lična bezbednost i uticanje na odluke koje se nje tiču. stupanje u paktove sa integrisanim vojnim snagama i zajedničkim komandama pojačava bezbednost prema protivniku koji se smatra verovatnijim. rastu uslovi za podeljena mišljenja. Teorijski posmatrano. kao što to često biva u vezi sa stavom prema opstanku i teritorijalnom integritetu. onda se ove vrednosti okupljaju oko pojma suverene vlasti. a linije razdora ne moraju da slede one koje postoje u vezi s ranije opisivanim vrednostima.zaštititi označava se rečima kao »nezavisnost«40 »suverenost«. već značajni delovi naroda. Ako se opstanak države veže za stanovništvo kao njen konstitutivni element.. zavisna. jasno je da u drugim slučajevima. ispitivanju prirode međunarodnih organizacija i sila dominantnih u njima.46 U duhu naših ranijih zapažanja napomenimo samo sledeće: Prelaz između nestanka države i gubljenja nezavisnosti neosetan je i nejasan. Evropskoj ekonomskoj zajednici itd. obeležene manjine. naročito kada je u pitanju međunarodna organizacija. u društvenoj sferi gde je suvereno odlučivanje preneseno na više. u »opoziciji« nisu.

minimuma egzistencije. pri čemu se ispostavlja da ispod određenih materijalnih uslova. pretnje bezbednosti u ovoj oblasti izgledaju najopipljivije i poprimaju do sada nepoznate pojavne oblike — kao što su strah od ekonomske usamljenosti.47 D. U svakom slučaju. — Pozivanjem na opstanak države. odnosno stanovnicima jedne države. Prednost koja se daje ovakvim vrednostima istovremeno i objašnjava spremnost da se žrtvuju neke od ranije nabrojanih. briga za visok životni standard preti da svrgne bezbednost sa prvenstvenog položaja. a reč razuman iziskuje u ovom kontekstu stalno ponovno definisanje« . ovakvo raspoloženje izgleda kao prenebregavanje bezbednosti uopšte: »Posebno u zapadnim društvima. leži na srcu i kvalitet života u okviru njihove zajednice. U očima ljudi koji. postignut stepen ekonomskog razvoja i mogućnosti za dalji takav razvoj. čiji se opis ne može iscrpsti pozivanjem na pravna pravila i ustanove. bekstva stručnjaka itd. a drugima je do otvaranja nesmetanog puta u poboljšanje. preti opasnost opstanku države u iskonskom smislu ljudske smrti i neplodnosti.koji se ne nioraju razlikovati i drugim osobinama.49 Razume se. U novije vreme ova je opasnost teorijska. tzv. Ima se utisak da prethodni pojmovi nisu ispunjeni pozitivnom sadržinom i da pripadnicima jedne nacije. za značajne grupe ljudi čitavo pitanje nacionalne bezbednosti ispoljava u tom vidu i da se akutni osećaj mogućnosti štete nalazi baš na tom polju. Kvalitet života. piše on. Na takva se dobra misli kada se govori o »blagostanjiu«48 ili o »pravu naroda da raspolaže svojim prirodnim izvorima bogatstva«. U pitanju su pre svega standard života. u kojima se nacionalizam iživeo. Koliko je ovo važan vid bezbednosti lako je ustanoviti ako se pođe naniže.«50 Nama pak izgleda da za ljude koji ne veruju u mogućnost oružane agresije. pa je čak nije popularno pominjati s obzirom na zloupotrebe . ne uviđaju da staranje o održanju »Iuksuznih« vrednosti takođe spada u domen sigurnosti. stav razvijenih zemalja u ovom se pogledu razlikuje od nerazvijenih: prvima je stalo da očuvaju stečeno. Prema McNamari bezbednost znači »razuman (reasonable) životni standard. Ima znakova da se u razvijenim društvima. kao npr. kvalitet života kao vrednost treba veoma ozbiljno uzimati u obzir. koji racionalno ne očekuju da budu nacionalno podjarmljeni. preteranog useljavanja. njenu teritorijalnu celovitost i nezavisnost ne iscrpljuje se spisak vrednosti čije ugrožavanje izaziva nacionalnu nesigurnost. Garnett.

samo Pojam nacionalnog interesa ima vrednost. kao Aron. pokušao da »nacionalni interes« odredi pozivanjem na moć. uz slavu (gloire) i ideju. ali u tom pogledu nije uspeo.«52 Sta čini taj poredak i u čemu su opasnosti po njega ne može se jednom za svagda odrediti. po našem mišljenju. postoji i težnja ka »otvorenom« određivanju pojma bezbednosti. od kojih je najčešća »životni interes«. Kao što se moglo očekivati. nešto što se ne može uopštiti. ovakvi sadržaji svesti izražavaju se dobro poznatim podštapalicama iz diplomatskog žargona. ali se zna da postoji »nešto«. kao što je ona Hansa Morgenthaua. nestalne i neraznovrsne prirodne izvore osećaju veoma dramatično i ona igra značajnu ulogu u njihovom ponašanju. inada se na ovom pojmu grade masivne teorijske konstrukcije. privredno nerazvijeni i upućeni na slabe.56 Na sredini se nalaze pisci. a naročito donosilaca spoljnopolitičkih odluka.57 Za one koji bezbednost definišu pomoću interesa biće zanimljivo da ovaj autor bezbednost smatra jednim od glavnih (nadistorijskih) nacionalnih interesa svih država. kako kaže de Madariaga.58 Te glavne interese mogli bismo nazvati i životnim interesima pa bi se krug onda sasvim zatvorio.55 Razočarani ovakvim pokušajima.54 Ovaj pisac je. smatraju da je pojam nacionalnog interesa koristan »u ograničenoj meri« jer ukazuje na neke dugoročne ciljeve države i građane podseća da su privremeni članovi jedne trajne političke jedinice. ali se smatra da je od bitnog značaja za datu političku zajednicu. U takvom slučaju je nesigurnost.53 Šta su životni interesi jedne države? Odgovor na ovo pitanje nije moguć.51 E. već da u svakom datom trenutku zavisi od opažanja i shvatanja Ijudi. delimično i zato sto se oslanjao na još jedan neodređen pojam. doduše. time što se uvek ostavlja mogućnost da konkretne okolnosti budu konačni sudija o vrednostima čiji bi gubitak ili smanjenje predstavljali nepodnošljivu štetu. ako se uzme u istorijskom smislu. ali je mali narodi. kao ni na pitanje šta je »nacionalni interes« uopšte. Otvorenost definicije nacionalne bezbednosti. koji. »osećanje opasnosti koje potiče iz utiska da je poredak stvari u kome živimo nestabilan.između dva svetska rata (Lebensraum!). Posmatranjem . skeptici su našli da nacionalni interes nema nikakvog sadržaja koji bi se objektivno mogao utvrditi. za svaku državu različito i specifično. — Kako to već naznačava McNamarina napomena o potrebi stalnog ponovnog definisanja razumnog standarda života.

Malte. na svoju nacionalnu bezbednost. Neke od njih. čak se poistovećuju sa samom bezbednošću tako da napad na takvu predstražu. godine. a još manje tvrditi da će prošle težnje biti i buduće. nego je uporno nastojala da spreči prisustvo svake druge moćne države u njegovoj blizini.međunarodnopolitičkog ponašanja jedne države u dužem periodu. kada . široko prihvaćen i dugoročan program očuvanja bezbednosti. i predstavljaju njen »otvoreni« deo. naročito dugotrajne pa prema tome i na izgled »večne«. Ne samo što je ova sila nastojala da taj put osigura u obe varijante (sa Sueskim kanalom i bez njega). već je važno da naglasimo da je reakcija dornaćeg javnog mnenja pokazala ne samo odvratnost prema kolonijalističkoj politici starog stila nego i proširenost uverenja da Sueski kanal nije bitan za bezbednost Velike Britanije. a ugrožavanje bilo koga od usputnih uporišta (Gibraltara. mogle bi se zapaziti izvesne težnje koje su se konstantno ispoljavale u toku celog tog perioda i koje potiču iz slične ocene posledica geopolitičkih. Percepcija nacionalne bezbednosti Tako smo dospeli do drugog ranije postavljenog pitanja. tj. u stvari. Dok je takvo ponašanje moguće utvrditi za svaku zemlju. Egipta. za svaku državu drukčiji i promenljivi »životni interesi« ulaze u datom trenutku u definiciju njene nacionalne bezbednosti. nije verovatno da se u svakom slučaju proučavanjem objektivnih okolnosti može unapred predvideti šta će biti nacionalni interesi. međutim.59 Jedan od primera je stalna težnja Velike Britanije da se širi u pravcu Bliski Istok—Južna Azija i da gospodari pomorskim putem za Indiju te da duž njega poseduje uporišta sa zaleđem. o kome se ne može raspravljati pred međunarodnim forumima već se mora odbijati oružanorn silom. Sada. u toku koga je došlo do znatnih promena u rukovodstvu zemlje. onako kako je vide stanovništvo ili merodavna elita. privrednih. 7. kada je nacionalizacija Sueskog kanala proglašena za udar po britanskim osnovnim vrednostima. Ovakav stav doveo je i do vodeće uloge Velike Britanije u trojnom napadu na Egipat 1956. Za nas nije ovde bitno to što Velika Britanija bez podrške drugih sila nije mogla da ostvari svoje namere. Takvi. da ovakve istorijske težnje stoje u tesnoj vezi s ostalim vrednostima obuhvaćenim kompleksom bezbednosti — one su. izgleda kao početak opasnog ugrožavanja.) smatrala za napad na svoje vitalne interese. na sredstvo za obezbeđenje. Adena itd. Nesumnjivo je. »gušenja« zemlje. nacionalnih. strateških i drugih osobina zemlje.

da je teritorijalna celovitost dovoljno jasno opisana. naime. nisu samo teško odredivi pojmovi podložni ovakvom manipulisanju. Prvi deo odgovora izgleda nam jasan i kratak: elita će u prvom redu i sa najviše žara štititi one vrednosti koje klasi i grupi kojima pripada leže na srcu. čije su kolonije tobožnji deo. koji je opet jednak mogućnosti nastupanja štete. Nesigurnim se oseća onaj odlučivač koji polaže na mnogo neprikosnovenih vrednosti i . dok Savezna Republika Nemačka posle tog rata doživljava neviđen prosperitet u skučenim granicama uz prisustvo preko deset miliona doseljenika. »Životni interesi« uže grupe pripisuju se narodu.smo uvereni da stanovništvo jedne zemlje često nije jednodušno kada su u pitanju vrednosti koje u društve nom smislu neophodno treba sačuvati. Pored vrednosnog dela — iskaza o tome šta je šteta (čime smo se do sada pretežno bavili) — postoji i spoznajni deo — odgovor na pitanje kolika je verovatnoća da će šteta nastupiti. koji su u prvom redu pozvani da takvu bezbednost brane. a koristiće otvorenost definicije nacionalne bezbednosti kako bi svoje specifične vrednosti prikazala kao nacionalne. No. Mislilo bi se. već i u proceni njihove ugroženosti. Prema tome. Nemački narod u drugom svetskom ratu gine za tobože preko potrebni »životni prostor«. na primer. zapitajmo se kakvu ulogu igraju donosioci spoljnopolitičkih odluka. za sve nemačke susede (sem Austrije) i posle prvog i posle drugog svetskog rata bila je karakteristična podvojenost večine odlučivača (pa i onih koji su visoko cenili opstanak i teritorijalnu celovitost svojih zemalja) u pogledu opasnosti koju predstavlja Nemačka. Opasnost se može definisati kao povećan rizik. oni. naročito onda kada se pribegne poznatom triku sa takozvanim prekomorskim departmanima i provincijama. pa ipak se pokazuje da zainteresovane grupe veoma često uspevaju da svaki pokušaj oslobođenja kolonijalnih poseda poistovete sa opasnim ugrožavanjem nacionalne bezbednosti u vidu napada na teritorijalni integritet države. Subjektivni elemenat u pitanjima bezbednosti nije prisutan samo u stavu u dobrima koja bezuslovno treba štititi. Ocenjivanje ovih mogućnosti i nastojanja da se one smanje svakodnevni su deo spoljne politike i u tom pogledu ne mora da postoji saglasnost ni kod onih koji se u potpunosti slažu u pogledu vrednosti čiji gubitak predstavlja štetu. Recimo. smatraće se bezbednijim posednik kraćeg spiska bitnih vrednosti kojih se nikako ne može lišiti ako je još i sklon da veruje da ima manji broj subjekata koji ih žele ugroziti. pa čak u novije vreme ima stalnu potrebu za stranom radnom snagom.

od kojih ćemo pomenuti samo zastrašivače (mogućnost represalija. da se ove mere preduzimaju upravo zato što se računa s mogućnošću ugrožavanja i da one nikada ne mogu da znače stanje bezbednosti nego stalnu delatnost radi otklanjanja opasnosti. očigledno počivajući na uverenju da se takve okolnosti mogu objektivno ustanoviti . koji nacionalnu bezbednost određuju kao stanje. kontraobaveštajna služba). ekonomska i politička organizacija trpi posledice povoljnog ili nepovoljnog položaja u međunarodnim odnosima. Prema Vojnoj enciklopediji Jugoslovenskog leksikografskog Zavoda. tako misle i oni pisci. smanjena sklonost spoljnih činilaca da ugrožavaju vrednosti koje se štite može da bude posledica raznovrsnih mera koje preduzima sam subjekt koji se štiti. međutim. u njegovim granicama. Na jedinstvenosti uverenja da šteta sa jedne strane neće nastupiti počivaju tzv. Napomenimo sada da one nisu neophodne da bi ona postojala. Prvi od njih smatra je za »zbroj faktičnih okolnosti ili prilika. od naših Ibler i Stojanović. retorzija. koje nije nužno vezano za aktivnost.61 a po Maloj poliličkoj enciklopediji »bezbednost u najširem pravno-političkom smislu obuhvata mere i aktivnosti čuvanja i zaštite od ugrožavanja nezavisnosti i integriteta jedne zemlje (države. »bezbednost je stanje u kome su lica. opće stanje u kojem se država nalazi» dopunjujući se u sledećem stavu subjektivnim kriterijem time što govori o »općoj političkoj i pravnoj ocjeni« da nema izgleda za otvoren i prikriven napad i da ima izvesnosti da će uz pomoć od drugih napad biti odbijen. Mažinovljeva linija. grupe država ili naroda koje dele uverenje da im uzajamno ne preti nikakva stvama opasnost i tako se ponašaju. Otuda nije m čudno što su mnoge definicije bezbednosti aktivističke. kako u međunarodnim odnosima tako i unutar (sic!). zaštitne carine.62 Merama radi pojačanja bezbednosti bavićemo se kasnije. bojkota) ili odbrambene mere (ABM sistemi. Uostalom. ovaj stav ne naglašava delatnost samog subjekta nego okolnosti u kome se nalazi. objekti ili radnje osigurani nizom aktivnih mera«. delatnost kojoj se — skoro bez izuzetka — posvećuje svaka država.60 Naravno.«64 Kao što se vidi.63 Stojanović piše da »bezbednost svakog pojedinog subjekta međunarodne zajednice zavisi od niza uslova. Jasno je. nacije) i unutrašnjeg ustavnog i pravnog poretka«.sumnjičavo gleda na svet koji ga okružuje. u kojima društvena. bezbednosne zajednice.

u kome se jedna zemlja nalazi. dok za njim ne zaostaje Bourquin. dok će samopouzdan čovek težiti da mogućnost nastupanja štete svodi na niži stepen. lakomislenošću. lična jednačina odlučivača igra izvesnu ulogu. Ovaj zaključak dobija na praktičnom značaju ukoliko je grupa merodavnih odlučivaca uža. čak psihološki nijansirajući bezbednost koja je »stanje jedne osobe koja se oseća zaklonjena od opasnosti ili veruje da je tako« (qui se sent ou se croit a l'abri d'un danger). osećanje pouzdanja (feeling of confidence)«65. Najdalje su u drugom pravcu otišli pisci koji ne govore o bezbednosti kao stanju.. skoro istovetno s preteranim samopouzdanjem. Iako zato odbacujemo krajnje subjektivističko gledište. generala i njihovih savetnika regrutovanih u naučnim krugovima. 8. U doba hladnog rata su se mnoge države pretvorile u gamizone. što logički ne zadovoljava. podvrgavanje cele političke delatnosti pripremama za odbranu od stalno novih neprijatelja teži da ojača uticaj male grupe posvećenih ljudi — jer stvari bezbednosti su tesno povezane s tajnom. društvena i politička činjenica.66 U poslednjem navodu veoma se upadljivo podrazumeva da subjekt može da bude u zabludi o svojoj bezbednosti pa da ipak bude bezbedan. njeno pretvaranje u staklo kroz koje se sve gleda. nego kao o osećanju. političara. Najjasniji je Garnett kada kaže da »nacionalna bezbednost. činjenici ili delatnosti. Pošto je bezbednost jedan od osnovnih motiva spoljnopolitičkog ponašanja. mada nas podseća na činjenicu da je nekada reč siguran (securus) upravo imala takvo značenje. stalno spremne da slušaju naredbe velikih vrača bezbednosti. izrečene na osnovu zatvorenih rasprava o samo njima poznatim podacima i na osnovu znakova koje samo oni umeju da tumače.. koja nije dostupna svima. visokih birokrata. čiji su mogućnost i način spoznanje određeni na isti način kao i kod drugih takvih činjenica. moramo ponovo da ustanovimo da je stanje bezbednosti ili ugroženosti. što najobičnijim jezikom znači da osoba koja naginje preuveličavanju opasnosti verovatno biva takva i kada vodi spoljnu politiku. Obuzetost problemom bezbednosti.ili se bar postići široka saglasnost o njima (»opća politička i pravna ocjena«). nije objektivna činjenica nego subjektivno osećanje. Normativno shvatanje nacionalne bezbednosti .

kao ni zdravlje.67 Bezbednost se. »Danas država koja sledi himeru apsolutne bezbednosti ne može da se zadovolji ničim manjim od vladanja svetoma«. neće biti. S veličinom zemlje raste oblast. . u kojoj njena bezbednost makar posredno može da bude pogođena. vrhovna obaveza svake vlade«.. ona se najčešće formuliše kao cilj. Izuzetno. Godine 1945.. ne postoji uvek saglasnost celoga stanovništva u pogledu osnovnih dobara koja ne smeju nikako biti ugrožena. To jasno izražavaju vatreni patriotski pisci — obično desne orijentacije — kada. Prema tome. naše je uverenje da je imperijalizam delimično uslovljen i pobudama bezbednosti. briga za nacionalnu bezbednost veća je i »neurotičnija« ukoliko je država u pitanju moćnija! Rimski limes i kineski zid svedočanstva su ogromnih napora za obezbeđenjem preduzetih u državama koje su se smatrale najmoćnijim na svetu (jer su samo svoj deo sveta poznavale i on njih). uz mali napor. ali ne i da ih isključe.Pošto retko postoji opšta uverenost da je stanje potpune bezbednosti postignuto.68 To ne treba da nas začuđuje. Otuda ovaj pojam dobija normativnu vrednost ideala. kao Strausz-Hupe i Possony tvrde da je »nacionalna bezbednost. bilo je poznato da oblast bezbednosti SAD obuhvata ceo svet«. uskladištavati za budućnost. Na osnovu istraživanja američke spoljne politike posle drugog svetskog rata Czempiel s pravom ustanovljava da je »samo kod malih država bezbednost istovetna sa zaštitom od potencijalnog ili stvarnog napada. U načelu sve su države nebezbedne od napada na osnovna svoja dobra i njihovi stanovnici i njihove elite naučili su da žive s tom pomišlju. samo nekoliko najmoćnijih država mogu da pomišljaju na apsolutnu bezbednost i ta se pomisao — koja vodi u superneurozu supersila — rađa u onom trenutku kada se pretpostavi da nema moćnije države na svetu ili da je. Kao što istorijski primeri svedoče i kao što su novija istraživanja pokazala kod savremenih sila.69 9. stalno bar za pedalj pomaknutog ispred stvarnosti. povećavati. Odnos nacionalne i državne bezbednosti Prema tome: bezbednost je najmanje sporni cilj državne politike. kao staranje da se stekne sigurnost da će osnovne vrednosti političke zajednice ostati očuvane. ne može gomilati. uzdajući se da tim opasnostima razumno mogu da se odupru.

prikriva se bekstvom u transcedentalnu zajednicu pokojnih. živih i tek imajućih da se rode. grupni pa čak i lični interesi predstave kao nacionalni. da ponovimo. Kada se tome dodaju poznate istine da: stranim državama nije svejedno kakav je režim na vlasti i da nijedan režim nije ravnodušan prema tome da li mu inostranstvo daje ili ne daje podršku. postoji. unutrašnja politička akcija protiv režima stvarno želja da se na vlast dovede grupa koja je spremna na teritorijalne i političke ustupke susedu i tako izdaje nacionalne interese i ugrožava nacionalnu bezbednost. Ona se brani od ugrožavanja spolja i iznutra. sa njenom sasvim određenom društvenom sadržinom. interesa i ciljeva. ovaj se snažni motor koristi za stvaranje energije koja će se upregnuti u sasvim drukčija kola. postoji težnja kod donosilaca odluka (elite) da se klasni. na primer. Činjenica da se u svakom trenutku brani konkretna država. Pošto nacionalizam i patriotizam polaze od idealizovanog jedinstva celoga stanovništva (što je naročito lako ako je reč o »čistoj« nacionalnoj državi) i nastoje da pronađu racionalnu osnovu na postojanju stvarnih zajedničkih vrednosti. Je li. ili pretendent na vlast uopste ne pomišlja na to. mogućnost da ličnost odlučivača (njegova nesigumost) oboji odluke o pitanjima nabrojanim gore.još je manja verovatnoća saglasnosti oko izvora opasnostii načina (politike) kojima se treba štititi. što je najčešće suština nacionalističkih parola. ili smatra da takvim ustupcima mogu da se uspostave stabilni odnosi i u krajnjoj liniji bolje služl nacionalnoj bezbednosti ? U svakom slučaju. nekada veća a nekada manja. Jer. u svakom od tih slučajeva zainteresovana susedna država . možemo da izvedemo i sledeće dalje zaključke: Nacionalna bezbednost je u stvarnosti skoro istovetna s državnom bezbednošću. argumenat o odbrani nacionalne bezbednosti obećava kod publike najveći uspeh. Pri tome je vrlo teško lučiti upotrebu od zloupotrebe. već prema tome odakle eliti na vlasti preti opasnost.

utvrdio da »praktičar mora da stvara ideale za svoj narod« i da su to. prema kojima su teritorijalni gubici. da li bi bilo jasno da rat protiv Nemačke nije bio vođen da bi se ugrozila nemačka nacionalna bezbednost nego njena (nacionalsocijalistička) državna bezbednost? Po svemu sudeći. da bi kasnije. Nemačke. motivišući se pri tom. Hitlerovi protivnici — a to je u ratu naročito lako — nisu bili žigosani kao veleizdajnici (Hochverräter) nego kao obični izdajnici zemlje (Landesverräter) jer tobože nisu izdali Hitlera nego narod. S nacističke strane. režimske bezbednosti predstavljala kao želju za porazom nemačke nacije. kada je nacionalistička desnica vojevala protiv tvoraca Vajmarske Republike koristeći legendu o »nožu u leđa«. svaka unutrašnjepolitička i . demilitaritrizacija Rajnske oblasti. To nas ovlasćuje da preokrenemo primer i da mu. damo i neke hipotetične istorijske crte. a i mnoge druge »realiste«.70 Podsvesno ili prećutano poznavanje te manipulacije pobudama nacionalne bezbednosti dovodi nemačke međuratne pisce. razoružavanje i ograničavanje vojnih snaga ostavili Nemačku krajnje nebezbednu. počinje time što ustanovljava da je »bezbednost bezbojna posuda. pa i nedozvoljenim. 71 Bezbednošću. jer je ovima tobože više bilo stalo do sprovođenja svojih političkih ideja nego do sudbine naroda. Staviše. koja je — paradoksalno — njihovo ugrožavanje državne. sredstvima promenu. po njima. opravdati svaki program. Hitlerova agresivna politika bila je deo i plod proširenog uverenja nacionalističkih krugova. živosti radi. bezbednost i moć«. koja tek ulivanjem određenog interesnog sadržaja dobija boju i izgled«. rastuživši se sasvim nad sudbinom svoje zemlje. Jedan od njih. težnja Francuske za obezbeđenjem od svog istočnog suseda predstavljena je kao lažna i agresivna. S druge strane. može se. saveznici nisu želeli da podržavaju unutrašnji otpor protiv suludog diktatora imajući u vidu ispoljavanje ove dileme posle prvog svetskog rata. između ostalog. Oncken.podržavaće svim dozvoljenim. nabrojanih ranije. u tom duhu i u tom trenutku (1926). rečju koja ima veliku afektivnu vrednost. »sloboda. do krajnjeg cinizma. Mada ratni ciljevi saveznika u drugom svetskorn ratu nisu bili usmereni ni protiv kojeg od najvažnijih dobara. Da se drugi svetski rat završio uspehom zaverenika protiv Hitlera. koji su neporaženoj nemačkoj vojsci navodno udarili socijalisti i drugi nepatriotski elementi. i svojom bezbednošću. oni su zbog toga mešanja odbrane nacionalsocijalizma i odbrane Nemačke bili prinuđeni da proglase tezu o bezuslovnoj kapitulaciji.

Sveopšte deklaracije o pravima čoveka u zbirci Ljudske slobode i prava. 7-38) D. Zagreb 1972. Stuttgart 1970. 843. Kaufmann. Vidi Kaufmann. str.73 (Vojin Dimitrijević. New York 1951. u: Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima. koju oseća kao svoju i onda kada hoće da je menja i poboljšava i od koje očekuje i ličnu bezbednost. H a r t m a n n. kao nekoristan i nepotreban. str. 44—45. Sicherheit als soziologisches und sozialpolitisches Problem. 96. te prema tome i stalno pozivanje na njenu ugroženost i na najčudnije mere koje treba da dovedu do nje. »prava nacija« nikada se sasvim ne poklapa sa »zvaničnom nacijom«. Kao što smo pokušali da pokažemo. Ova osobina i ovo osećanje nisu večiti. Beograd. 2 F. str. X. prevod čl. Savez udruženja pravnika Jugoslavije. str. Basic Documents of International Relations. on je uvrežen u državnoj i nacionalnoj posebnosti i identitetu.spoljnopolitička mera. Beograd 1970. u pripadanju čovekovoj političkoj zajednici. str. u društvu i u vreme koji ne trpe pozivanje na one svrhe u međunarodnim odnosima koje Wolfers naziva ciljevima samouvećavanja i samonegacije. Kako je pak vrlo teško objektivno ustanoviti da li ona postoji. niti se kod svih ljudi i u svim sredinama ispoljavaju na isti način. 4 3 1 Beograd 1966. Ibler. H. naročito na mestu. ali je nesumnjivo da je postojanje nacionalne države kod ogromne većine politički svesnih ljudi današnjice jedan od najvažnijih preduslova za dostojno bitsanje i da je motiv odbrane postojeće takve države ili borbe da se ona stvori rasprostranjen na svim dužinama i širinama Zemljine kugle. gde reč »bezbednost« ne postoji ni kao odrednica ni kao upućivanje na druge odrednice. str. Beograd 1968. 5 6 Vidi npr. 22. Rječnik međunarodnog javnog prava.72 Treba odoleti iskušenju da se zbog zloupotrebe odbaci pojam nacionalne bezbednosti kao propagandistička ujdurma. delo. str. moguća su stalna neslaganja. Bezbednost i politička zajednica. 63. Nacionalna bezbednost je stanje koje se želi iz toga jakog razloga. nav. Vidi V. 54. 1973. i dalje. 156 i dalje. Da se poslužimo Engehovim izrazima. Vidi Pravni leksikon. 7 . II izd.

Göttingen 1966. Vidi F. 222 i dalje. str.. »Presidential Assassionations: Their Meaning and Impact. 1962.Da bi zbirka bila veća. II). opet odbijaju da upotrebe izraze »bezbednost« ili »sigurnost«.EdelmaniR. I. uviđajući da je uobičajeni termin »socijalno osiguranje» nepogodan. Bekstvo od slobode. Pregled. odeljak III). br. V o 1 k a r t). Vidi E. I. 96) i Vojnu enciklopediju JLZ. Vidi npr. D. krivični zakonici Belgije (gl. Vidi D. str. str 25. N. i 15 16 17 dalje. 152. W. Bazovski. Neuwied am Rhein 1962. krivičnim zakonicima upotrebljava se u istom smislu izraz »unutrašnja bezbednost države». 168 i dalje. »Rasizam i autoritarni politički režimi dvadesetog stoljeća». 87—102) i Portugalije (čl.« u: W. disertacija. Francuske (čl. U nekim. (izdao E. Univerzitet u Beogradu. Englewood Cliffs. Vidi I. iz koga je izvedena reč obezbeđenje. str. Španije (knj. gl. T h o m a s. Radovanoviću i M. 12 11 10 T h. str. Istraživanje karakteristika pouzdanosti kočnih obloga teretnih vozila. 163— 176). Crotty. W y s s. II. New York 1950. passim. str. Assassination and the Political Order. Usamljena gomila. Beograd 1964. J. 14 13 E. Prema M. kao i literatura koja se navodi. F r o m m. nav. Đorđeviću unutrašnja bezbednost podrazumeva "državu kao unutrašnje suvereno biće i njeno državno i društveno uređenje«.. delo. Reliability: Theory and Practice. prema Kaufmann. 1— 3/1967. Vidi M. 108 i dalje. Krivično 20 19 18 . 6 i dalje.. Riesman i drugi. 642. 233 — kurziv naš). J. Th.James Simon. str. Muhić. I. The Authoritarian Personality. H o b s b a w m: Sovalrebellen. 461. Vidi W. N e w c o m b. 50. nav. str. 663 i dalje. Die tiefenpsychologischen Schulen von den Anfangen bis zur Gegemvart. uključujući tu i socijalno osiguranje (str. Person und Sozialverhalten. str.. 1972. naši prevodioci na ovom mestu. delo. 1972. Kod nas: J. U ovom slučaju pridevu »bezbedan«. Tako npr. Beograd 1965. Neuwied — Berlin 1965. ovaj član Pakta preveden je ovako: »Države ugovomice ovoga pakta priznaju pravo svakoga na socijalno obezbeđenje. New York 1971. mahom starijim. Adornoi drugi. U Jugoslovenskoj reviji za međunarodno pravo. nav. str. J. 165. Todorović. očigledno se pridaje šire značenje od prideva »siguran«! 9 8 Vidi Kaufmann. Malu političku enciklopediju (str.

Uloga sile u istoriji. F. Engels. vol. Giraud. gl. 273. »Rise and Demise of the Territorial State«. str. New York 1969. Rosenau. L. str. 11. kao «sposobnost države (nation) da svoje unutrašnje vrednosti zaštiti od spoljnih pretnjia. str. New York 1966. Recueil des Cours 49 (1934). 82. 63. str. Herz. ali mi ne možemo da ga sledimo jer preti opasnost zabune zbog već ustaljenog pogrešnog termina »državna bezbednost». IX/1957. New York — London 1969. 30 N. g. 473. 7. 29 77. str. Davis — R. 40. Beograd b. »La théorie de la légitime défense«. H. God. nacionalno homogena) država tipična država novijeg vremena. H. NewYork 1942. I). odeljak II). Aron. II. Otuda je u pravu Ibler kada u svom Rječniku (nav. Herz. O celom problemu Vid. Đorđević. World Politics.« M. 1968. za ovu vrstu bezbednosti koristi oznaku »sigumost države«. 76 i dalje. str. na spoljnu nezavisnost države . Schuman. J. »The Territorial State Revisited: Reflections on the Future of the NationState». str. F. M. Realities of American Foreign Policv. str. Good. Kao i u mnogim drugim slučajevima. Npr.. America's Strategy in World Politics. International Politics and Foreign Policy. Poseban deo. Paris 1962. 25 24 E. C. str. nav. 31 32 . International Politics. Pri tom se misli »na državu kao spoljno suvereno biće. Španije (knj. Spykman.pravo. (1968). 493. 23 22 21 Isto. Radovanović — M. R. H. što je dovelo i dotle da se u nekim važnim stranim jezicima reči »nacionalni« i »državni« skoro poklapaju. 738. Reinhold Niebuhr on Politics. Danske (gl. u: J. str. K. 8. F. XII). u:International Encyclopaedia of the Social Sciences. Berkowitz — G. str. str. tako i ovde pridev »nacionalna« može da zbuni jer se zasniva na uverenju da je nacionalna (tj. Beograd 1961. Francuske" (čl. J. Paix et Guerre entre les Nations. Kennan. 11 Vidi krivične zakonike Belgije (sl. 28 27 26 G. 75—86) i Portugalije (čl 141—151). mesto J. New York 1960. I. Beck. delo) str. 11.

38 37 Encyclopaedia Britannica. str. mesto. 39. New York 1965. str. 36 35 34 Ugovor o miru u Sen Žermenu od 10. 11 i dalje... Španija. 7. Andrassy. delo. H. 12. str. Dj. Irak. 174... 225. London 1970. nav. M. Official Records. str. delo. str. Kipar. nav. nav. Ekvador. str. The Control of the Arms Race. Dimitrijević — M. ugrozi bezbednost oblasti (domena). 88. Beograd 1970. 273. nav. str. Meksiko. Problem suverenosti u Povelji i praksi Ujedinjenih nacija. Bull. str. Ovako shvaćen. mesto. Zagreb 1971. Kriegsverhiltung und Friedensicherung. delo. 44 43 42 41 Kennan. str. 739. Haiti. Harmondsworth 1971. nav. IV casus foederis nastupa »u slučaju da neka Velika sila. str. nav. G. delo. D. Mala politička enciklopedija. I b 1 e r. Vidi čl. 7. čl. nav. str. kao i pisce koje navodi na tom mestu i 46 45 .. str. kao pravo na samoodržanje i iz njega izvedeno pravo na samoodbranu. 24. 73—4. I. 27 Sess. Iz Ugovora o trojnom savezu (verzija od 6. i tamo navedeni pisci. delo. Discord and Collaboration.. nav. nav.« Hartmann nav. 28. Stojanović. Pored pomenutih. 19. Garnett. Međunarodno pravo. delo. str. 1959. Marković — R. p. V izd. Region of Revolt. IX 1919.33 A.. nav. str. str. str. Bartoš. Gana. 96. Wolfers. kod Kaufmann. Frei. Vidi J. 23. nacrta definicije agresije koji su Specijalnom komitetu za pitanje definisanja agresije podneli Kolumbija.. 72 nap. delo. Giraud. 73. M. 107. delo. Uganda.. Kod nas vidi npr. 58. G a r n e 11. Gijana. K i s i n g e r. General Assembly. Baltimore 1962. 17 36a Npr. 1969. nav. 20. str. Ninčić. vidi i I b 1 e r. 237. V. K. Madagaskar. Vidi V. Prema čl. 40 Npr. 10. Beograd. 31. str. 31.. Beograd 1967. nap. vol. Urugvaj i Jugoslavija. mesto. 265. Osborne. Gavranov. Principi i primena sistema kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija. Frauenfeld-Stuttgart 1970. opstanak ulazi u osnovna prava država. 39 Gavranov. Andrassy. i 33. V 1891) izgleda da se bezbednost samo tako i shvata. I b 1 e r. Theories of Peace and Security. J. Međunarodno javno pravo. Beograd 1954. Suppl. str. Uvod u proučavanje međunarodnih odnosa. Mala politička enciklopedija. str..

In Defense of the National Interest. Furniss i R. odlučivač«. osećaju kao snažnu pretnju bezbednosti. 55 »0n (nacionalni interes) opominje vladajuće jednog vremena da bezbednost i veličina države moraju da budu ciljevi »diplomata» i (Homme diplomatique). 273. 54 Vidi kritiku kod R. str. London 1968. New York 1954. 1960. ali istovremeno opominje da se »treba čuvati preteranog uprošćavanja«. nav. bez obzira na ideologiju na koju se pozivaju Nav. Vidi naročito Politics Among Nations. E. passim.. 35. »Politika sile u međunarodnim odnosima«. 1.1% za. 78 i dalje. str. str.« Borba. IX 1972. 49 50 Sve intenzivnije ribarenje nadomak Islanda stanovnici ove države. nav. »Metodologija proučavanja međunarodnih odnosa«. 248. str. nav. tj. a one ga shvataju tako da više ili manje potpuno identifikuju taj »opšti« interes sa svojim posebnirn klasnim i drugim interesima«. The Essence of Security. 150. Oxford 1927. a naročito str.5% protiv. 56 Đ. de Madariaga. delo. delo. Ninčić. Vidi Politika. str. delo. 58 57 Isto. II izd.9% glasača bilo protiv a 46. 527 i dalje. New York 1955. New York 1951. Arhiv za pravne i drustvene nauke. 101. C. Na referendumima o pristupanju evropskim ekonomskim za jednicama u Norveškoj je 53. a u Danskoj 633% za a 36. »Current Problems and Progress in Disarmamenta u: The Problems of Peace. 7 i dalje. 48 47 Gamett. M c N a m a r a. Encyclopaedia Britannica. . piše da je »nacionalni interes po pravilu onakav kako ga shvataju one društvene snage koje u datom istorijskom momentu drže političku vlast u državi. Prema rečima islandskog premijera J o h a n e s s e n a »bez njega (ribarstva) Island ne može da opstane kao kulturna nacija. 8 i dalje. Tako npr. X 1972. str. 3. An Introduction to American Foreign Policy.u bibliografiji na str. 140. mesto. upućeni na ribu kao osnovnu hranu i izvozni artikal. Nav. 33. Stojanovića. R. S. str. str. delo. Jugoslovenska revija za međunarodno pravo. 82 i dalje. str. 409 i dalje. Snyder čak kažu: »Nacionalni interes je ono što takvim smatra država (nation). S. str. 53 52 51 Vidi I b 1 e r. 1966. S.

178. str. 96 (kurziv naš). Zanimljivo je da su u nekim ugovorima životni interesi dalje kvalifikovani kao »krajnje važni životni interesi«. 473 (kurziv naš). Geneve 1927. dakle. delo. str. New York etc. 62 63 »Pomoć zemljama u razvoju i razvoj sistema kolektivne bezbednosti". 653. Str. nap. nav. 216. 178. nego i na takve situacije gde nema nikakvih organizacionih oblika. gde države i dalje postoje. 642.Najčešća rezerva u pogledu iznošenja sporova na arbitražu sročena je tako da se izuzimaju sporovi koji se tiču »životnih interesa i nezavisnosti». Princeton 1957. 24). D e u t s c h i on se ubrzo proširio. A. Pri tom oni ne misle samo na integrisanje. 1950. E. na odnos SAD i Kanade. Société des Nations. i pluralističku sigumosnu zajednicu. »Le probleme de la sécurité internationale« Recueil des Cours 49 (1934). delo (nap. 31. kao npr. Vid. Dok. 71 70 69 68 Nav. 61 60 59 Sv. Vidi H. Nav. Das amerikanische Sicherheitssystem 1945—1949. str.« u: Rosenau. Ovaj pisac s pravom napominje da mnogo više država no što se misli sledi samonegatorske ciljeve zbog pogrešno shvaćenih ili falsifikovanih pravih nacionalnih interesa. U ovu kategoriju ne spadaju. 8 i 16. mesto. 61. str. M. DN C. Czempiel. str. W o 1 f e r s. V. 1927. 236. str. Jugoslovenska revija za međunarodno pravo. str. 65 64 Nav. — 0. »The Pole of Power and the Pole of Indifference. gde se više dotadašnjih država ujedinjuje u novu. str. Izraz je predložio K. passim. delo. Ueber das politische Moliv der »Sicherheit" in der europäischen Geschichte. M. Etude methodologique des conventions d'arbitrage et des traites de sécurité mutuelle déposés auprés đe la Société des Nations. str. Political Community in the North Atlantic Area. Nav. str. Oncken. 177. Str. Berlin 1926. Bourquin. 72 . 23. samo altruizam ili žrtvovanje nacionalnih ciljeva opštijim. Deutsch i njegovi saradnici razlikuju amalgamiranu sigumosnu zajednicu. I. Arbitrage et Sécurité. delo. 12 i dalje. str. 1965. Berlin 1966. 67 66 International Relations. 532. 11.

Engels. 55 .73 F. Bilješke o ratu. str. Beograd 1947.