BIOMASA I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE DRVNOG PELETA

KAO GORIVA ZA DOBIJANJE TOPLOTNE ENERGIJE

s uticajem na način energetskog korišćenja. koji može da se proizvede iz životinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza). Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 1 . ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva. kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. bez štetnih i opasnih materija u sebi. Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda. pa i tečnu. Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja. uključujući i proizvode. nusproizvoda. tab. Ova definicija biomase koja je data u Direktivi na nivou je inicijalne definicije. ali bez štetnih i opasnih materija. u svom dokumentu BIOMASS Ordinance on Generation of Electricity from Biomass (Biomass Ordinance – Biomasse V) od juna 2001.1. biomasu. Pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva se obično materija sačinjena od biljne mase. biljna masa brzorastućih biljaka – u engleskom govornom području poznate pod nazivom Short Rotation Coppice (SRC). pripremila je Nemačka. očekujući da će zemlje članice za sebe definisati znatno preciznije šta se podrazumeva pod pojmom biomase. ostaci iz drvoprerađivačke industrije. Jedno prilično precizno definisanje. U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje. koji u određenoj meri sadrži biomasu. a pre svega brzorastućih šuma. odnosno pirolize čvrste biomase. Takođe. ova direktiva preporučuje da se mešavina gradskog otpada ne podrazumeva pod pojmom "biomase" za potrebe ove direktive. Gasovitu biomasu predstavlja biogas. ali kao sirovina mogu da posluže i druge otpadne materije. podrazumeva se materija sačinjena od biljne mase u vidu proizvoda. ostaci šumarstva. ali pored biomase sadrži štetne i opasne materije. otpada ili ostataka te biljne mase. 1. a šta ne. nusproizvode.BIOMASA Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu. deo selektovanog komunalnog otpada. otpad i ostatke te biljne mase. u šumarstvu i pripadajućoj industriji.1. Prema agregatnom stanju.1. razvijene zemlje pod pojmom biomase uglavnom definišu gorivo koje se može smatrati kao čisto gorivo. tečnu i gasovitu. pri procesima u drvoprerađivačkoj industriji. koje se mogu naći u bojenim i na neki drugi način hemijski tretiranim drvetom. predstavljaju i produkti gasifikacije. transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol. ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. Gasovitu. šta se pod biomasom kao obnovljivim izvorom energije podrazumeva. S obzirom na postojanje vrlo velikog broja otpadnog materijala. biomasa se deli na čvrstu. otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance). definisano u tab 1.

prilikom spaljivanja ugljik se ponovno oslobađa u atmosferu kao ugljični dioksid (CO2). 1. Ugljik iz atmosfere se pohranjuje u biljke. Tabela 1.1 Opis materijala koji spadaju ili ne pod pojam "biomasa" u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije Vojvodina raspolaže relativno velikim potencijalima biomase.5 miliona tona godišnje. Biomasa se smatra obnovljivim izvorom energije i često se naziva ugljično neutralno gorivo. Kod fosilnih goriva je to drugačije jer se kod njih ugljik izdvaja iz dugotrajnih spremnika. u kojem bi inače bio zauvijek zarobljen. To se događa kad se poremeti ravnoteža sečenja i sađenja drveća. Potencijali proizvedene biomase nekih “važnijih” kultura. Biomasa apsorbira CO2 tokom svog životnog ciklusa te ga ispušta natrag u atmosferu kad se koristi za dobivanje energije. Dok god se poštuje princip obnovljivog razvoja (zasadi se onoliko drveča koliko se posiječe) ovaj oblik dobivanja energije nema značajnog utjecaja na okolinu. no ono ipak može doprinjeti globalnom zagrijavanju. Ugljik iz biomasa koji sačinjava otprilike pedeset posto njene mase je već deo atmosferskog ugljičnog kruga.2.2 Biomasa je deo zatvorenog ugljičnog kruga. i ispušta u atmosferu. Ukupna produkcija biomase od jednogodišnjih poljoprivrednih kultura se u Srbiji kreće preko 12. njeni toplotni potencijali i mogućnost uštede tečnih goriva su prikazani u tabeli 1. na primjer kod krčenja šuma ili urbanizacije zelenih površina. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 2 . Kada se biomasa koristi kao gorivo umjesto fosilnih goriva ono ispušta jednaku količinu CO2 u atmosferu.Tab. koja nastaje kao “višak” u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

vetra. Paleti se uglavnom prepoznaju po cilindričnom obliku.od čega se oko 2. a kao takvi su veoma zgodni za manipulaciju i automatizaciju u potrošnji. 0. Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije.2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima. Peletiranje materijala se sprovodi u cilju:     smanjenja vlažnosti povećanja kvaliteta (kaloričnost. sadržaj minerala i sl. smanjenju emisija "gasova staklene bašte". biomasa. Slika 1. krmno bilje ili drugi u rasutom stanju) tretira tako da se od njega formira granulat (peleti) u prečniku 2-5cm.) u manjoj zapremini/masi lakše manipulacije manjih gubitaka u transportu Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 3 .2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0. neakumulirana sunčeva energija.7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase. geotermalna energija i dr.Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji. 0. 0. smanjenju uvoza fosilnih goriva.6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu. koks. drvo.6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja. ugalj.3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje . razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.PELET KAO GORIVO Peletiranje podrazumjeva tehnološki proces kojim se neki drugi ulazni materijal (ruda. posebno energija vodotokova. Energetski potencijal Srbije 2. veoma je značajan i procenjen je na preko 4.

ekološki čisto gorivo. dok je kod klasičnih peći. imajući u vidu da biljni omotač naše planete predstvlja obnovljiv izvor potencijalne energije. Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %.nije potrebno svakodnevno loženje i čišćenje . U Srbij intenzivnija proizvodnja i upotreba peleta počinje od 2008 godine.5 kg mase pepela i čaĎi. slame..7 – 1 %. papira. Operacija se obavlja pomoću velikih mehaničkih presa. Od 2007. Po Slika 2. Kaloriska moć mu je oko 18 000 KJ/kg. Danas su peći (za centralno/parno grijanje) na pelete toliko automatizovane da se mogu porediti sa pećima na tečna goriva.mala količina pepela 0. 1 tone ili kamionski) Pelet se izradjuje u obliku valjčića prečnika 6 do 8 mm i dužine 1 do 3 cm. dim može da ide i kroz običnu cev. Zašto koristiti pelet? Prednosti ovog goriva je što može da se koristi kao tečno.lak i jednostavan transport i skladuštenje (vreće od 15 kg. kao kod uglja i drva na svakih par sati ponovo loži. Od kada se pelet koristi? Pelet potiče iz Kanade a u Evropi je u upotrebi više od 15 godina. kotlova i kamina na ugalj i drva najviše 70%.. odnosno iz spremnika izlazi odreĎena količina peleta.Najveću primjenu peletiranje ima u:     preradi mineralnih sirovina i teškoj industriji preradi otpada u prehrambenoj industriji industriji stočne hrane preradi otpada u drvoj industriji Peletiranje se nameće kao veoma važna i ekološki pogodna tehnologija u obradi drveta i pripremi biomase za loženje-ogrijev.jednostavno rukovanje i održavanje odličan stepen iskorišćenja (i do 93%) . kao gorivo dobio je naziv po načinu "pakovanja" pri čemu se rastresiti materijali pakuju u male valjke. bez dodavanja hemiskih sredstava. pa nije potrebno. lešnika. da će od 100 kg mase peleta ostati manje od 0. da se. Pelet kaloriskoj moći 1 litar lož ulja ekvivalentan je količini od 2 kg peleta. nekim slučajevima može koristiti i kao veštačko djubrivo . U praksi iz 1 kg peleta može se dobiti oko 5 kW energije za grejanje. Pelet kao gorivo odlikuje: potpuno automatizovan proces rada . Pellets-peleti. Šta je to pelet ? Pelet je ekološki čisto gorivo koje nasataje presovanjem ostatka od prerade drveta. Svakako najbitniji elemenat je ekonomska isplativost dobijanja Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 4 . Za grejanje na pelete nije neophodno imati klasični odžak jer nije potreban „cug“. Stepen iskorištenja energenta ovdje znači. godine. peletiranje otpada u industriji prerade drveta naglo raste. minimalna emisija CO2 i sumpora . a sa tim i potražnja za pećima na pelete. ljuske oraha.. a stepen iskorištenja energenta se kreće oko 90-95%.

. Isparavanje vode: na 100°C drvo počinje gubiti vlažnost.C-Spirala i elektroKontrolisana količina dotoka vazduha u modernim ložištima stvara motor. Za razliku od toga. Princip rada kotla na pelet . 2. Sagorevanje isparivih komponenata: na 500600°C isparive komponente (gas). D-komora za sagorevanje. ograničavajući gubitak energije u obliku gasova koji ne dostignu sagorevanje.. Piroliza: na 100-105°C počinje isparavanje ugljenih hidrata u drvetu. Iako se proizvede jednaka količina energije. vazduha.1 Energetska vrednost peleta 2 kg peleta 1m3 peleta Tezina peleta (1m3) Ostatak pepela 4. upotreba fosinih goriva uzrokuje značajan rast količine CO2 u atmosferi. količina CO2 koja se ispusti u atmosferu pri upotrebi nafte ili gasa je otprilike 20 puta veća od one koja se ispusti korištenjem drva. Iznad 800-900°C većina energije je osloboĎena u obliku toplote. cilj je maksimizirati efikasnost tih procesa. Kada je perodična seča drveća manja ili jednaka rastu drveća i šuma. Pelet. upotreba drva ne doprinosi povećanju CO2 u atmosferi. H-otvor. Sagorevanje drveta To je hemijska reakcija oksidacije drveta koja oslobaĎa energiju u obliku toplote. Uložištu.9 Kw/kg 1 litar loz ulja 320 litara loz ulja cca 640 kg 1% Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 5 . Prisutnost faza Slika 3. Sagorevanje drveta je završeno kada su sve komponente reagovale sa vazduhom i kada su izgorele. ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i okolinu. nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju.Upotreba drva ima značajne prednosti i emituje mnogo manje sveukupnog CO2. I-posuda za ciscenje Pelet: samo najprikladniji deo drveta. E-grejac. sagorevanja uzrokuje intenzitet koji nije uvijek konstantan. G-cev za usis konstantnije uslove sagorevanja. u zavisnosti od temperature: 1. Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i konstantnu energiju. Drvo menja strukturu i njegova poroznost se povećava (ugljen). koje predstavljavu 75% goriva počinju sagorevati. B. Količina CO2 koja se oslobodi sagorevanjem drveta je jednaka količini koje drvo iskoristi iz atmosphere u toku rasta i jednaka količini koja bi se oslobodila prilikom prirodnog procesa raspadanja u šumi. osiguravajući bolje performanse. Tabela 2. Materijal potreban za proizvodnju je od visoko kaloričnog drveta. F-centrifugalni ventilator.toplotne energije proizvedene od peleta koji je od dva do šest puta jeftiniji u odnosu na one koji se dobijaju iz fosilnih goriva. 3. Proces sagorevanja se odvija u tri faze. A-Spremiste za pelet.

Nemačka). Medjutim. SG Strojirna–ČeškaRepublika. 3. Pelete bi trebalo proizvoditi iz čistog drveta. nego raspoloživosti drvnog ostatka na dugi rok. U slučaju da fabrika peleta nije blizu nekom preduzeću za preradu drveta. Henan Double Elephant Machinery. a razni ostaci nastali pri seči drva u šumama iznose 1.1 milion m3. U nekoliko zemalja Evrope takodje postoje proizvodjači opreme: AndritzAustrija. a to je otpornost na lomljenje i trunjenje pri skladištenju i transportu. Srbija ima 1. onda rukovodstvo preduzeća treba da reši problem pouzdanosti snabdevanja sirovinom. pošto je ova znatno jeftinija. Uzimajući u obzir da nije sav šumski otpad Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 6 . domaća preduzeća I preduzetnici. obično nabave polovnu opremu evropskog proizvodjača ili kinesku opremu. ali to nije obavezno.LOGISTIKA NABAVKE SIROVINE Logistika pre proizvodnje peleta mnogo zavisi od toga da li je buduća farbika peleta smeštena unutar preduzeća prerade drveta koje već ima raspoloživi drvni otpad za proizvodnju peleta ili nije. Princip proizvodnje peleta je isti. i kada bi potrebe fabrike peleta za sirovinom bile zadovoljene raspoloživim drvnim otpadom iz tog preduzeća. a zasniva svoju proizvodnju na sirovini koja treba da bude prikupljena u šumi ili dovezena iz nekog udaljenog preduzeća za preradu drveta. Sweden Power Chippers Ab – Švedska. U svakom slučaju.58 miliona m3. AnyangGEMCO Energy Machinery).Proizvodnja drvenih peleta postaje svečešća u Srbiji. Vrlo jednostvano rešenje bi bilo kada bi fabrika peleta bila unutar preduzeća za preradu drveta. barem neku ograničenu količinu. Nekoliko adresa proizvodjača opreme iz Kine može se naći na Internetu: ( Xuzhou Orient Industry Co. kako bi bilo blizu linije za proizvodnju peleta. Salmatec-Germany. uobičajena praksa je da se peleti proizvode bez dodatka vezivnog sredstva (lepkova ili smola). seča drveta u šumama iznosi 2. i ono što se prikupi biva složeno pored puta u šumi.Drvni otpad u šumi se prikuplja u odredjenoj meri. U tom slučaju drvni otpad bi trebalo samo prebaciti sa jednog mesta na drugo unutar preduzeća. Pouzdanost snabdevanja nije samo pitanje troškova i obezbedjivanja transportnih vozila. Peleti treba da imaju deklaraciju sa specifikacijom. a mogu biti proizvedeni sa aditivima. usvojile su vrlo detaljne standarde po pitanju kvaliteta peleta ( Švedska. ili uz pomoć beskonacne trake pokrivene radi zaštite od kiše i snega..Neke evropske zemlje gde se peleti troše u velikoj količini. Medjutim manji proizvodjači. Larus Impianti– Italija. neke su u potpunosti ili strane ili domaće. Vlasnička struktura postojećih fabrika za pelete u Srbiji i onih planiranih za izgradnju je mešovita. tako da je cena peleta na tržištu veća ako je sirovina za pelete čisto drvo. Neke fabrike su u zajedničkom vlasništvu domaće i strane firme. Tehnologije primenjene za proizvodnju drvenih peleta u ovim preduzećima su uglavnom iz Evrope. Peleti mogu biti proizvedeni iz drvnog otpada koji je čisto drvo. Austrija. U više zemalja postoje proizvodjači opreme za proizvodnju drvenih peleta.98 miliona ha šume. Obično ostaci koji ostaju u šumi čine grane tanje od 7cm. ali oni moraju zadovoljiti zahteve po pitanju maksimalnog sadržaja štetnih materija. ali se ne prikuplja sav ostatak pri seči. ako neko odluči da gradi fabriku za proizvodnju peleta uz dogovor sa vlasnicima šuma i preduzećima za preradu drveta on mora angažovati nekog za transport drvnog ostatka ili kupiti transportna vozila. Može se očekivati da investitori instaliraju linije za proizvodnju peleta samo malog kapaciteta ako nemaju svoju sopstvenu sirovinu. Sav ovaj otpad treba da bude prikupljen ručno. Tehnologija proizvodnje peleta treba da ispuni osnovne uslove kvaliteta proizvoda. Za tu svrhu transport bi mogao biti obavljen vazduhom (pneumatski) kroz cevi.

na jugozapadu Srbije.). Ali ako je razdaljina duža onda je kapacitet transportnog vozila značajan parameter.Sirovina za proizvodnju drvenih peleta može biti direktno iz šume ili iz neke pilane. i u tom slučaju bi transport bio obavljen kamionima.Ukupan broj pilana u Srbiji je veći od 1 500. jedna fabrika za proizvodnju briketa i peleta počinje sa radom u maju 2008. a neka su u fazi izgradnje. onda je cena transporta u opsegu od 0.com.) za sada nije upogonu u Srbiji. Ovo je cena uzeta iz cenovnika JP Srbijašume. pored Beograda. Cena zavisi vrlo mnogo od transportne gustine drvnog otpada. Prokuplju i Doljevcu nedaleko od Niša (30 000t/god. kapacitet 60 000 t/god. Prema procenjenim raspoloživim količinama drvnog otpada u šumama i u preduzećima prerade drveta može se zaključiti da postoji raspoloživa količina otpada za dodatnu proizvodnju od 250 000 tona peleta godišnje. godini. Troškovi sirovine uglavnom zavise od lokacije postrojenja. Nijedna veća fabrika peleta (preko 10 000 t/god.6 €/t. U slučaju kada fabrika peleta treba da nabavlja sirovinu. što bi ukupno bilo 500 000 tona peleta godišnje. i sa namerom da poveća proizvodnju.Doljevac. Fabrike peleta u Beogradu ( Lika sistem. kao na primer kora ili komadi drveta.) zajedno će imati proizvodnju manju od 150 000 t/god.info) šest preduzeća za proizvodnju peleta kapaciteta preko 10 000 tona godišnje će biti u pogonu u 2009. kora) obavio kamionima ili traktorima u zavisnosti od transportne razdaljine i vrste drvnog otpada.onda se može reći da svaki hektar šume u proseku daje 0. ondaće cena transporta biti veća nego za na primer tanke grane ili panjeve. dobija se cena od 1. Prevodjenjem ovih troškova po toni peleta.www. su locirane uglavnom u regionima bogatim šumom.Negotin. onda bi se transport drvnih ostataka (piljevina. tada je drvni ostatak besplatan. Ako je sirovina kompaktna.7 do 1. Bajina Bašta. Ako je razdaljina za transport kratka. Jedna fabrika sa najvećim kapacitetom u Srbiji od 100 000 t/god. što bi bilo jevtinije nego kamionima.Kuršumlija i Prijepolje. Ako je postrojenje za proizvodnju peleta locirano unutar preduzeća za preradu drveta. i planiran je njen početak rada u 2008.www. Može se pretpostaviti da će ukupna proizvodnja peleta iz ovih fabrika peleta biti do 250 000 t/god.8 do 3. ne samo zbog toga što je cena sirovine nula. kapacitet 60 000 t/god) . već samo jedan njegov deo od oko 60%. Ako je drvni otpad piljevina.ebrdrenewables. godini. To je optimalna varijanta. Prema raspoloživim podacima (JPSrbijašume.ua. naprimer do 10km. već mnogo više što je snabdevanje sirovinom osigurano. gde je pre nekoliko godina bila najveća koncentracija pilana.vitalsource. Jedno od njih je veću pogonu (Lika system. godine sa kapacitetom od 10 000 t/god.www. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 7 . onda transport može biti obavljen traktorima. Neka od tih preduzeća su u završnoj fazi pred početak proizvodnje. i da je od svih preduzeća koja sebave preradom drveta praktično drvni otpad samo iz pilana raspoloživ za proizvodnju peleta. Ako neko traži lokaciju za novo postrojenje za proizvodnju drvenih peleta neophodno je da izbegne blizinu neke od prethodno pomenutih fabrika peleta (Prokuplje. Bajinoj Bašti (zapadna Srbija na Drini).tradekey. Uzimajući u obzir samo najveće površine pod šumama može se zaključiti da su najpogodnije opštine za izgradnju fabrika za proizvodnju peleta Majdanpek.com.pellets. www.3 m3 šumskog otpada i oko 0. Pretpostavljajući da je trasnport drvnog otpada kamionom sličan trasnportu uglja. U Novoj Varoši. Ostala su u fazi pred puštanje u pogon ili u fazi izgradnje. Nova Varoš).4 €/km za razdaljine do 50km za kamion kapaciteta 25tona. onda bi transportni troškovi po toni sirovine bili manji.Beograd. Ako proizvodjač peleta treba da nabavi drvni otpad direktno iz šume onda bi cena drvnog otpada bila najviše 25 €/t. treba da bude izgradjena u Negotinu. Može se očekivati da drvni otpad iz privatnih šuma bude jevtiniji.raspoloživ. sa malom nasipnom gustinom.Pilane malog kapaciteta.2 m3 različitog otpada tokom prerade drveta koji su raspoloživi za proizvodnju peleta.

Čestice drvnog ostatka posle mlevenja treba da su jednake veličine i jednakog sadržaja vlage. obično do 3mm.Glavni procesi u fabrici peleta su : •Prijem sirovine – istovar iz kamiona ili železničkog vagona. •Utovar na kamion ili železnički vagon. ali u svakom slučaju manjim od prečnika pelete. nije potrebna sušara niti mlin za drvni otpad. a najveća pažnja treba da se obrati na zaštitu drvnog otpada od upada nečistoća (metalnih predmeta). Ako se sirovina sastoji od kore ili drugog krupnijeg komada drveta. •Pravljenje peleta . na primer 300 tona godišnje (1 t/dan) . kako bi se iz drveta oslobodio lignin koji kasnije služi kao vezivno sredstvo. a takodje se suvi drvni ostatak lakše melje. sirovina prolazi kroz sita i magnetni odvajač kako bi uklonile nečistoće kao što su kamenje i metalni predmeti. a kao gorivo se koristi raspoloživi drvni ostatak. piljevina i drvena prašina se greju na temperaturu do 200°C obično parom. Pored toga. •Pakovanje – linija za pakovanje priprema pelete za dalji transport. •Skladištenje – sistem treba da omogući optimalno skladištenje za dalje manipulacije. i ako je kapacitet relativno veliki. Pored toga. •Mlevenje – ono je neophodno u slučaju ako sirovina nije piljevina ili drvni ostatak sa dimenzijama manjim od dozvoljene gornje granice za datu presu. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 8 . a onda može ići u presu da bi se pravili peleti.1. (30t/dan). preko 10 000 t/god. U tom slučaju sirovina za pelete je suva. to su oni duže otporni na lom i mrvljenje. •Za sušenje se koristi obično topao vazduh.peleti se prave u presama pod velikim pritiskom. Proces presovanja se izvodi valjcima koji mlevenu drvnu masu koja se stavlja u doboš sa malim rupama na kružnom zidu istiskuju kroz te rupe. •Čiščenje – pre mlevenja. Mleveni drvni ostatak se lakše suši. Što je vlaga u peletima homogenija. sirovina mora biti osušena tako da sadržaj vlage ne bude viši od 20%.4. ako je kapacitet proizvodnje peleta mali. •Hladjenje peleta se obavlja pod odgovarajućim uslovima kako bi se dobili kvalitetni peleti. U mlinovima sa sušenjem se istovremeno suši i melje drvni ostatak. Sve druge aktivnosti mogu biti obavljenje manje ili više ručno. to jest izvedeno zajedno. •Mlevenje i sušenje sirovine može biti kombinovano. gde su piljevina i sitni ostaci pri seči. onda jedina mašina u fabric peleta je mašina za presovanje odnosno za pravljenje peleta. kao što su pakovanje. interni transport i skladištenje. sirovina za proizvodnju peleta. zatim vlažna piljevina ili sečka. ako je neophodno sušenje.PROIZVODNI PROCES 4. Pripremljena sirovina za pravljenje peleta se stavlja u presu. •Termička priprema – sirovina prethodno pripremljena na odgovarajuću veličinu. onda se fabrika peleta sastoji od više mašina za znatnim stepenom automatizacije. •Transport – sistem za interni transport može biti horizontalan i vertikalan.Tehnologije za proizvodnju peleta Najprostija linija za proizvodnju peleta je ona instalirana u okviru neke pilane.

Ipak u razvijenim zemljama. 4. Operativni troškovi se sastoje od: troškova nabavke drvnog ostatka.2. povezivanje na električnu mrežu. kotao). održavanje i osiguranje. Udeo pojedinih troškova jeprikazan na slici ispod. godišnji operativni troškovi su vrlo bliski ukupnim investiconim troškovima. gde je cena električne energije tri puta niža nego u Austriji. posebno kada su u pitanju druge relacije. Ovo je za uslove u Srbiji. kao pripremna faza pri proizvodnji peleta. troškova transporta.Čak i kada su troškovi sirovine niski. Proces sušenja i mlevenja drvnog ostatka. zahteva tako dje električnu energiju za svoj pogon. To znači da investicioni troškovi nemaju važnu ulogu u proceni ekonomske opravdanosti projekta proizvodnje drvenih peleta. taksi i poslovnog profita. U slučaju kada je fabrika peleta smeštena u Srbiji. Troškovi goriva su na drugom mestu po važnosti medju operativnim troškovima. a zatim mlevenje na odgovarajuću veličinu pogodnu za presu. Pošto maksimalna cena drvnog otpada koji nudi JP Srbijašume iznosi 25 €/t. troškovi plata ne predstavljaju značajan udeo u ukupnim operativnim troškovima. troškova pogona i održavanja. Kratka analiza investicija i operativnih troškova pokazuje da su godišnji operativni troškovi vrlo visoki. Ova maksimalna proizvodnja se postiže samo uslučaju da postrojenje radi u tri smene cele godine. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 9 . troškove kupovine zemljišta. troškova za plate. i da mogu biti viši od investicionih troškova. onda troškovi energije mogu porasti preko 50% ukupnih troškova pogona. što spada u niže cene iz njihovog cenovnika . Postrojenje za proizvodnju peleta sa maksimalnim kapacitetom od 30 000 tona godišnje je uzeto kao primer za ekonomsku analizu.vozila za unutrašnji transport. onda je u tom slučaju prvi korak u procesu proizvodnje peleta pravljenje drvene sečke. Presa. Investicioni troškovi su procenjeni na 1 milion €. presa. onda udeo troškova drvnog ostatka može biti znatno veći. Druga dva vrlo važna parametra su: broj smena u kojima radi fabrika i cena transporta. gradjevinske troškove izgradnje skladišta i zgrada za pogone.Ako fabrika peleta koristi oblovinu kao sirovinu. onda najveći udeo u operativnim troškovima ima trošak za nabavku sirovine (51%). Pretpostavljena je greenfield investicija i ona obuhvata: troškove opreme (sušara. Dva osnovna operativna parametra za postizanje ekonomske opravdanosti projekta proizvodnje drvenih peleta su: cena sirovine i cena električne energije. troškova energije (električne i toplotne). zahtevaju električnu energiju za mlevenje i manipulacije kao i toplotnu energiju za sušenje. Ako je cena drvnog ostatka mala.Troškovi proizvodnje Cena peleta se formira na osnovu investicionih troškova. ovaj trošak može predstavljati značajnu stavku u operativnim troškovima. kao glavna mašina pri proizvodnji peleta. Ako na primer fabrika peleta dobija drvni ostatak od JP Srbijašume po prosečnoj ceni od 15 €/t.

Prihodi (B) i troškovi (C) predstavljaju sadašnje vrednosti diskontovanih svih prihoda i troškova tokom radnog veka postrojenja. Kao konačan rezultat ekonomske analize može se zaključiti da je investiranje u proizvodnju drvenih peleta u Srbiji vrlo finansijski privlačno rešenje.46.11. pošto imaju drvni ostatak kao nus-proizvod. to jest drvnog otpada i transporta. a time je cena sirovine za proizvodnju peleta jednaka nuli. Interna stopa povratka investicija se takodje odnosi na ukupne investicione troškove tako da ni ona ne može dati pravi odgovor o ekonomskoj opravdanosti projekta. Iz tog razloga sva preduzeća koja se bave preradom drveta imaju izuzetno veliku prednost.4 miliona € ako se pelete izvoze u EU. Prosto vreme povratka investicija nije ni pod kakvim pretpostavkama veće od dve godine. U oba slučaja je interna stopa povratka investicija vrlo visoka. a 2. postoji rizik da neće moći da nabave sirovinu po prihvatljivoj ceni.58 miliona € sadašnje vrednosti. vrlo velika današnja potražnja drvenih peleta u Evropi i Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 10 . a odnos B/C je 1. transport uključen) Cena peleta u EU: 120 €/t (bez PDV. a u nekim slučajevima je manje od 1 godine.6 milion € u slučaju prodaje na tržištu Srbije. transport uključen) Diskontna stopa: 10% Radni vek: 15 godina Godišnji prihod fabrike peleta pod prethodno postavljenim pretpostavkama je 1. Ako se drveni peleti prodaju u Srbiji onda korišćenje drvnog otpada po ceni od 25 €/t donosi ukupnu dobit tokom radnog veka postrojenja (B-C) od 3. 38% i 49% respektivno. onda prosto vreme povratka investicija i interna stopa povrtaka investicija (IRR) nisu dobri pokazatelji ekonomske opravdanosti investicije. za na primer 8€/t. posebno troškovi sirovine. ili da uopšte neće moći da nabave sirovinu.Sledeći parametri su usvojeni pri tehno-ekonomskoj analizi:            Investicioni troškovi: 1 milion €Godišnja proizvodnja: 20 000 tona (2 smene. Uslovi za uspeh su niski operativni troškovi.84 €/t Godišnja plata: 6 000 € po radniku Radna snaga: 6 radnika u 1 smeni Cena transporta peleta u Srbiji: 6 €/t Cena transporta za Evropu: 36 €/t (kamion + brod) Cena peleta u Srbiji: 80 €/t (bez PDV. a odnos B/C bi bio 2. onda bi projekat proizvodnje peleta postigao bolje finansijske parametre: ukupna dobit tokom radnog veka bi bila 6 miliona €. Godišnji prihod znatno prevazilazi ukupne investicione troškove. Sa povećavanjem potražnje cena drvnog ostatka biće viša. Za ostale koji žele da grade fabriku za proizvodnju peleta bez osiguranih minimalnih količina drvnog ostatka iz svog procesa proizvodnje. Relevantni finansijski pokazatelji za procenu opravdanosti investicije u projekat su: odnos ukupnih prihoda i troškova (B/C) i dobit (B-C). Na drugoj strani. 5 radnih dana nedeljno) Cena drvnog otpada: 27 €/t (uključujući troškove transporta do fabrike) Cena električne energije po 1 toni peleta: 7. Ako proizvodjač peleta može da nabavi drvne ostatke po nižoj ceni. Pošto su investicioni troškovi mali u odnosu na operativne troškove.

cena transporta bi bila oko 30 €/t za rastojanje od 1000 km. Što se tiče izvoza u Italiju postoje dve glavne rute.Medjutim. ili železnicom preko Madjarske ili Hrvatske i zatim Austrije do Nemačke. Holandija i druge severne evropske zemlje. ova vrsta opreme na železničkim stanicama i lukama ne postoji. Biomasa i pelet kao gorivo za dobijanje toplotne energije 11 . Medjutim u budućnosti.verovatno još veća u budućnosti vodi ka povećanju cena peleta na tržištu. Najbliža luka je Bari. glavne destinacije su Italija. Sadašnja cena transporta drvenih peleta kamionom kapaciteta 25 t na razdaljinu od 200 km bi bila oko 0. 5. Medjutim. zatim brod preko Jadranskog mora do neke luke u Italiji.uključujući osiguranje. kako bi peleti mogli biti prebačeni iz voza ili kamiona na brod iobrnuto. Pneumatski transport drvenih peleta na železničkim stanicama i lukama može se izbeći ako su peleti upakovani u velike vreće. može se očekivati daće se drveni peleti koristiti i u Srbiji. što bi verovatno eliminisalo negativan uticaj povećane cene sirovine. proizvodjači peleta u Srbiji imaju dve mogućnosti: da izvoze pelete u neku zemlju EU ili da prodaju na domaćem tržištu. ali bi to mogla biti I luka u Ankoni.LOGISTIKA PLASMANA NA TRŢIŠTE Generalno. Jedna je drumom preko Hrvatske direktnodo potrošača u Italiji. Što se tiče izvoza peleta. Pošto se peleti u Srbiji iCrnoj Gori praktično ne koriste. Problem sa ovom rutom je što je potrebno nekoliko puta utovarivati i istovarivati pelete. Grčka. Drveni peleti koji se sada proizvode u Srbiji uglavnom se izvoze. Ako je izvozna destinacija Nemačka. naprimer težine 1/2 tone.odnosno luke u Beogradu ili Prahovu na Dunavu. U tom slučaju obične mašine za transport mogu utovarivati i istovarivati pelete. nakon usvajanja mera za promovisanje obnovljivih izvora energije i mera podrške za njihovo korišćenje. U stvari u sadašnjim uslovima jedini način transporta drvenih peleta u Srbiji je kamionom.Transport kamionom je najskuplji u poredjenju sa železnicom i brodom. Druga varijanta je da se koristi voz do luke Bar u Crnoj Gori. Nemačka. pa je neophodno imati raspoloživu opremu za manipulaciju teretom u luci Bar i lukama u Italiji. proizvodjač peleta bi morao biti opremljen odgovarajućim mašinama za pakovanje u velike vreće i za manipulaciju njima. bez pakovanja u vreće. ili oko 6 €/t uključujući osiguranje. Razdaljina od 200 km je pretpostavljena kao srednje rastojanje izmedju budućeg proizvodjača peleta i tržišta u Srbiji. luke i železničke stanice u tom slučaju moraju imati opremu za pneumatski transport drvenih peleta iz jednog transportnog sredstva u drugo. Jevtinije rešenje je transport drvenih peleta u rasutom stanju. onda postoji mogućnost transporta peleta brodom Dunavom.7 €/km. utovar i istovar. Ako bi transport bio Dunavom.

/..8024 070 /./00 .84:7.-7.09.9././.570/:0 .4.544/30 45 930.4/3:5009..09.48:7.574.-08 ./0/7.88902 5470/047.245.42   50098 :.30.24 080./8.: :4-78./044/44  /.3.4/3:5009..909  9.574./30 0/344/30..254/. 8.0 2 :284495..04/8.2.7 3054/ :2.4/30 .570/54 09.8:: .2.7.4/3:5009..7.0 :5443: ..8544 .243.5704  943..42  .57. !$7-.05707. .4/9570/:0 .0 8.: 9/.350 :7 :2.3304.5.8544 .8544 ./.7.44 27..574..909.7..7.0 314  089570/:0 .7 341.7 :20:57480:/.80-. .574. .574.8:3.4/ 30 0-9:5443::  4/3 0.  &2.!70540  !702. 94495./3:1.3495.5.  97./42 /7..4/3:5009.9 34/7.9442 5707. :20  0-7/7030.09.240/.8::1.8544 .0 054. 43/.

1.5009../30 0/3.8::1.7.4/  89.-7..570/5: 9. 5704  9.0 .30:5443: 1.

5. 5.:  4/308.7.1.43.74  3.0 ./42:2.3.4/ ..4/3:-709.3./:$7-0 /0057030444/3. .574...-.:4.. 0/3.5009.8.5.909424/  9.4'.54 308..-7.30:5443::$7-  &4.0397./.

3.3.8.20742/.0 2 .574.90942:$7-4/  9.4/3: 0/3.54..4/ 8.1..0 .-7.5.

-705009.:0493: 5.7.:  4/3 .30303 54 09./03.88902 .4/ 970-..909  9././.:047.5.-:/07./: .37.

34./3.4/   .73 !74:5:40.3.$7-.   9.044/ . 9 .5.:30/..

4/  .0/34 02.4/3:2.9574.3:4/  9.

5009.-7.4/3. 574..4.5009.9/. 0::53.1.-9/4  9.4/ 4 08057095489.

93:574.30-2.  .24-494.34495.3.9472..24 080./.054897403.804/4./.9..3./. 0 .34:3:9.2432..30454/340/. .3495.342 48:7. -030-3:3004/57094/3454203:91.0.930304.42. 3. 43/..3: 43/.//70934 :2043/.-97../.909... 4-.2432.9472.-./..5009..4/3:4/   943. 47.09.3 %404592.3854797./7..//7.407./.342:70432..43.24 0-9/70934 :203005.0 2344.9.4/3: 5009.:. .574.: :2.3.035009. 8:4.0397.-/0. .4 3.03.5.34..-7..3 407.:./7.97.3854793 974 4..-4.0/7.38547924 0-94-..34  &8: .574.35.7.385479-4 4-.03.385479307.5009.8544 .4/  !702.34 495. . 4. 9.0 4/ !.4548974030. 40874. 97.3.1.57207/4 2 43/.9. 940. 0 94083./0/7.-.39..303:.7570/:0 .874./.3. !74:50 0493 047../7.035009.38547934.3.34495.970-.342.-7. 9. .3-745.4/3:/7.574.30.-.2432. 4.834894/97.425.3.574.970-.2.8544 .874. 40548974030./:/7.5009..:570/:0 2.  94--40. 5009.: 9/.90997..03.'.495.4/ 30  430497.4.302. &:5.7.874.5009.5707.30874.09.7.3489./.:$7-0.3.:-97.93.30:.30 :.4.97.3.4./4/.9..3...7.74  %74 4.09.5720747.:. 50./ 40../...- .4/ 30  94-::534-4  943.-085.24 3.92 :242 $74.3.20907 :9428: .548947.43/.4/3:/7. 5707.385479/7.030327.54943874.3.4...3489.5.4/..30 4574.-8097.7890/7. /: . 308.2././.

. 43/.097.835479::./7.9  .:4580:4/ /4  .03.385479..:09.93 :2.93 !7095489.9/..!$7-.97.034.3495.40.-:/00.: /../.243428 .835479/7.03.34 495..397. :20 4 080 4 0./57.0..3.

.. 80.2. /4-.03.4/03024. !70.909.243.974 4..4/ /4  .943.5.549435009./.30/4 2. 7.

8.0 .30.34495. 40/7./50. 8.03.3.304.307. 0./.2.3.3 495.97.0   ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .85342:89342 43/.9 03.57207 9.-9..38547930:8930/7.423.7423444/97.305.385479..

043.30 /08: 50.:874./.8: .  !# ' !# $    %03440.500900 8:. 99: /7. !470/94. 3054970-3. .3..2. &9428: ./ .4/3:5009./7.3.3495.0 .574.7.4/ 30 9..57489.3570/209.804-7../. 209...7:3005. 3..7.893489.4/3:5009.389.4/3:5009.5780  874.4/:5.5.3923.3./.  .970-.909574.93..574. 3.57207 943..4/30 5009.:4.34495.3.3.5.3.574.40.30 894 .

92.-7.3. 3.0/3.. ..2.. 3..3  43/.0/7:0.57.348924:-94-./../.02.8944/470/7:47:53042./7.3.4 948:5. 57084.4.3854798.09.30 3907397.50.304/34834. $.30.. 3.:1.9.5.8.5009.9. 80 .34.40..0302. .0305009.90970.0 5704  9. 0 7: 34 ./ 9030  480874.

4/   9.

/.8089.4-80/7.0 300/3.09.874.9.5009..4/0808:..2.8: 4.3907397. 8:0/3..0857084.0/7.9. 3.4-:43030 894 0.4874.3..030 W.0/034..9.30575702.. 50098057.8308: .4/.4-80/4-.3.93289050342.80 .243.3489.5009 W0.:./..4/4../: . .02579842 !7570203.2.2.4. 2.0......03.348./7.8: 030280894.43   ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .3574.7.7489.2.548020..0:5708.4 948:. 02.9.079.0/34 ..3..8070:3.:942.243 003 ..:50092.5009.3489./.34870/89.2..247.7. 874.57094/3457570203.4.0..9.2030209.43.575702.73. 57.. 4/  ./7 .3 W0..3489.8.894 4/..:5708: !74.4.48.2.4030454/34 8: 030 &234.424: 4592.08:1.970-.90935009 W!.-7.80.9.5.-8057.030 -:/0.-7. 874.. W$.7020348: 200/7.403047307.0.574.3489.801.0 W  030 57020./7 .3.:8.34 94089./. 948:43 /: 04954733.34489.2.8089.8544 .48047897. 3.3..02.4 !470/94.4227.3:2.43/.. 003 4.-948: 03.484-4/4334 ../ 9030.: 2:84.:2.9.3.447..42403.742 .3.8.324/ 570 3.0 3: 50. 08:  .50090. 874.324//4.7...420.03/7.8.902507.03:/7. W!7..9:7:/4 S4- 345.2..0305009. 0..0 .54/4/4.8:  W!702874.30 3.3 43/.50090 W%072 .8: 0308047894- 34945.7: 342/:898::74907:50  W.3./..3.30 894./7...804-.30934/../203.38547924 0-947439.3024 0-942-34.9:5708: 4- 34/422 .3.97.. 57.3570/209 W%7.03.3..0  940./7.3489.9.030 434030454/34:8: ...385479 W&94.385479 88902.24 0 :5708:/.0305009./0305009....../.: :. 0200 089./ 9030 88902970-.35:.54/.8.428: .:/4-4 8..3./7.4.9.03.3050.0308: 030874.4/.27:5.3.

97.0/7.4834.057.4874./4-.854/ 43.:574..385479..3.03070 0097 309454930 974 4.5009.574.4/30  03.03 4/ ..:3.808.89404/974 4.4/7 ..5443.5009.3457419.3.47894-4.-7......-.  974 4.90 4/7 .:57.9..3048:7.4/!$7-. 9. :205457480 34.3 3..4/4.5009..43974 4.0:9428: .. 974 4.8014727./7.9.030/7.57.: :.8...9.0 3:544/3:.3:. 5708:     %74 4.3974 4. 974 4.4/305009.30 &/04540/3974 4.  507.9220.08: 574..47.34489.7.572071.-7.3.85484.089.41.3: 43/.5.0303.3489..03080 0 .

9  9485../7.03034.-..0 :/04:4507.3. 2. 43/. :20348 ..43:/! $7-.82./.34495.3.2.32974 4.3.034.974 ..03.4.9.30  !4 942.3.:3 0.:874./.

.  .348957409.3.8:974 4.2. %43. 3.54.0097 3003070 7:.432974 4. !74..:.4/3.24:-9.:7.03.82./. 4/3.:/04974 4.07.74-8::5323.5.82.5443..0  &8: .0457020 8: .  ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .5009.-7.380 974 4.4 ...9 3.43974 4..300434280457.57574.4.. 49.0:$7-  /00.820 903.9..32974 4.45757023...40.0:54.3.9.7. 43..385479  7.9.385479.2.8:.97..9.574.5.. 3 97.4507. /7. .7.9.45443 40.874.2.7.. 43/.9. 5.. 3489 20/:4507.4-:..54430 54.5489740307.8:4/ 34507.84 /.8.03.80 5489 08.:42.2.:  .30.24 0570/89.0307024:547.30570/89.9..:0/. .574.030434280457.3../.2.43974 4.2.4/30/7.9.4 974 4.:3:97.3:89..32974 4.:$7- 974 4.4507./7./7.. 574.03.3 .34 489.2..3.043428:.4834.974 ./.0097 3:270 : ../.:3.32 . 5480-34.43 974 4.304: :897  !48974030.  .4/35009..3.9.3..9.90.03. 7.03.03202.20.03033.2097.089.0700310/3.:.0   %74 4.03.0.035009. .3 :/04:::5324507.7. ..1.089.90.3. 3::4::574.909424/  943.74.8:3.. 3.089.3002 9.974 4. . .4/35009.8.8:-748203.  .00 4/30  3.5489.47.9./.35:.5.74.303.57574.::4507..3038  4/ 34507.2.088: 03.089.7. 5708./ 9.8::59.9.243 !7095489.34489.../:9782030.4945493:0307:.348957409.035009.089.. 4./.3974 4. .089...3974 4..24 0-93. /.8:.934../7:422089:54.-7.:/..4 /00097 3:0307:./.0302...4/ 300:094.2097.9 43/.9.0 .895704  ::53974 4.4/3:5009.03.0097 3003070975:9.457207 .. 5.01.4/30/7./308.34489..2./1..9.20.:0097 3:0307:.3:/7:0 70.8: 030 !708.32974 4.574./0.8:574.302..:84.3.874.24:8: .3974 4..974 4.

4/3.34495.243 4/ 3. O 3. $0/0 5. 82030 7. 30/034  O 03.574.3.  943.7././3/. ./7.089.3.43974 4.20978::8.403579034 0434284.

9 :: :: 974 4.0097 3003070549435009./41.  .-70  O 03.097.385479.

/3.:8203 O 03.  547..385479./3./3: O #.9.5009.9 O 4/ 3.7.5.97.:$7- .83.

385479.97...745: .9 O 03.

:$7-  .243 -74/  O 03.5009.9 .

:&  .385479:: 03  O 03.5009.9 -0!' 97.

574894.0 !74894.7.39073.04/30 .0 43/..089.7.:574/..54.430974 4.97  9:$7-0 .304/4/30 39073..03:457.8945.38854.089.40:& 4/ 3574/3.2./.2.3...089.9.4/4.257095489.2..09..7..48050090.430974 4.343..:4/348:3.03257095489.::5303.. .34893./3..089.9 -0!' 97.::5303.089...90.54.574...0:5740./.957.34893.0. 243.9.4507.02../.4/.900434280 457.0 0 4//.39313.702054..43974 4.54/57094/345489.3.089.-705009.9.934 570.0 243 : 8: .  O #...3.79.98:4/348 ::53574/..80 9.30974 4.8945. 4/ 3574/1.089.348957409.2.7020 54.9.  #00.3024 0/.. .089.474 0434284457.30354/.8945.4/04/3483.03.089.0  !4 948:3.3. ## 38:/4-754..974 4.385479:: 03  O 84393.:3028: .04/3.

38..47 030/7.  570/89./.54897403.::$7-43/.035009574/.  480/7.:8.974 4.70/3489/84394. /4-9   !74/  974 4..34495.574/.54...034/ . 30 .0.94427././34.

/34.54897403./.9/4348::53: /4-994427. 8.70/3489 .   4/ 243. 30.0.4/348.

3.90543 4.0   4574./7.-.4/.3. 5009.30489.03 .24 0/..57207 .

9574./34.243.4-4013. .- -.4/305009./4-994427.4/348.0.7.- 5740.38805.9 43/.5489.20970::53.

-048:7.54.4.3.5497.574.74.03.-7:.9.3.7..03.: 9/.0 .3.--4  &4-.443../01.03 /..74 . 3.:$7-.-.8.570/:0 .3025497.34   . /7.84.3 .3:54 57.2.089.34489.7.. 30.3489..04 00/.3:  .4/ .::0934.:8508:384507.024 080.3.4/3:5009..30 024 /.3./.574.039073..34489./42/7.:/7..035009.0897.:45 9030 024 /.4/30 548947/.0:570/3489 54 942.05707./7.8.97.0.34495..4/3:5009.489. .0874.08. . 947.03./.  5480-34974 4.30:574./7:4897.370:9.30.-.9.4574..4/3: /7. 9200.9.30 94089/7.3: $. .54.874.0874.34 3.8: .09.9..38857.9.745 ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   ...3974 4.385479.:. 3.90434280.80 -..574.874.8945. /7.- 0.4.035009.9.3232.0/3.7413. 3470 030 &84.43:8 574.4. 708509.

4..0350094808.789..4 47 030 24 0804 0./7.5720790 30...4.34280..54/7 0.980..2./0893.5009.9 50090 5.:.. 03..02.3/.9344 .0.4/4:0.4.9.92:8970/402.385479 /7.97  9:  94-..530:2./7:0 80.0 ..2. 7:.:548940/. .4570203..: .4.3.24 080-0 ..0 .035009.980/70934/454974 .4-500924-9570-.07300..0.425704.43:8.: 9.074.39. 0297  9:  7.38547934870/89.:$7-2.2. 43/.0/3497.34 574...40 0/:92:-:/: 3489  3.34. 4.:.7. .48: 5009:5.4. .- . 7 .42  003./.3.804789.0/. 080/7.:9070942::./42.4..945702:.03070207.:/7:4 !4 94805009:$7-7344757..-9424.9897. .574/.7.5009..7:73447  .207..93070 030097..385479.2..:2.024: 3489/.384247.:9..:/..3:9.3054894  !30:2.7:.30.70 0 0/:92 :0 003 089.430.3.30/0893.4/..427:9420 94054970-3430445:9.00.3:.70 0 3.-74/4-73:94  40..9894.030454/342.0 .03500947899:$7-  94809 0.35:. 02.8:94289.385479/7./4300:0:9.8544 .7.4/.243.3../.30     $%!$%#  %  0307.2....57424.03.:7.54. 003 289. .-9 :.307:90 0/3.074.:247.3: -05.9897.5489424: 348997.3.. 5009.304-34..:9.3...0:9428: .54.:94.97.030874. 0  0..934 0238.2.7 .5009.9 34 3047890 4. ..0/7:2425704 7..035009..9/.47.3.3:.-74/42 :3.3.035009.74580020  94809 0.574.:45702:.4050090:30:02: &/. 003 289.385479/7.7807.43.:.8.:-:/: 3489..:3.08:9.:343 !74-028.92-74/5704.4/0:$7-:.

00...7.2.24342./7.035009.5.7..035009.909.7:8./.42-74/42  $.9430 &9428: .44  .:4- 302.950090 0/:92 574...: 22. 30.03.-247. 3.4.7... 397./7.30:..7.385479 24::94.35:.97.5.24342 %7. 32:84.. 003....385479.0/33./.:$7-0 .9894.2.4/.93. 5009.97.  &89.8:5:5470/03:8.4-94570203 4/4.2434203.:32.2. 3.385479.3:4/ 2- -.385479.70 0./.

2 44 .

/..3020/:-:/: 0574.894.:3.4/ 2057095489.385479-4:3.:  4-97.44  .9:: :: 48:7.4/.97  9.:$7- 4/34834:0:047.03..4 870/307.:3.42 .30 #.4.5009.--.385479./: !7..3. .97.03..

.7.9.7894..7         ¯f¾f½  f–f  ©f°© ½°  ° –©   .30 :94.894.304/  2 :: :: 48:7.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful