SUDSKA PRAKSA U GRAĐANSKIM STVARIMA

- IMUNITET STRANE DRŽAVE - FIKTIVNI UGOVORI - PRIVIDNI UGOVORI - IZVRŠENJE UGOVORA - NIŠTAVOST UGOVORA - UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU - NASLEDNOPRAVNI KARAKTER UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU - PRIORITET TERETNOG U ODNOSU NA DOBROČINI PRAVNI POSAO - REDUKCIJA POKLONA ZBOG POVREDE NUŽNOG NASLEDNOG DELA - ZELENAŠKA KAMATA - ODGOVORNOST DRŽAVE ZA NEOSNOVANO LIŠENJE SLOBODE - ODGOVORNOST DRŽAVE PREMA PRIPADNICIMA JNA - ODGOVORNOST ELEKTRODISTRIBUCIJE - NAKNADA ŠTETE USLED NESPOSOBNOSTI ZA RAD - NAKNADA ŠTETE PROUZROKOVANE UPOTREBOM NEREGISTROVANOG TRAKTORA - NAKNADA ŠTETE ZBOG PRETRPLJENOG STRAHA - POVREDA ČASTI I UGLEDA - ZAHTEV ŠTETNIKA PREMA GARANTNOM FONDU - ISPLATA DOSPELIH OBVEZNICA - KATASTAR NEPOKRETNOSTI KAO JAVNA KNJIGA - RASPOLAGANJE SUVLASNIČKIM DELOM - PRAVO SUVLASNIKA NA SVOJINSKU TUŽBU - POVRAĆAJ INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI (REI VINDICATIO) - PRAVO NA OTKUP STANA - STANARSKO PRAVO - POVREDA NAČELA NEPOSREDNOSTI - REVIZIJA PROTIV REŠENJA DRUGOSTEPENOG SUDA - PRIVREMENI OBJEKAT I PRAVO SVOJINE - POSTAVLJANJE OGRADE NA MEĐU - PRAVO VLASNIKA NA POVRAĆAJ STVARI - OVERA POTPISA NA UGOVORU U DKP-u - SAMA KAPARA NE MOŽE BITI PREDMET UTUŽENJA - ZAUZIMANJE TUĐE PARCELE - SUSVOJINA SUPRUŽNIKA - BRAČNA TEKOVINA - BESPRAVNI OBJEKAT I SUDSKA ZAŠTITA - UKNJIŽBA NA OSNOVU IZJAVE O PODELI IMOVINE - GRAĐEVINSKA SKELA NA SUSEDNOM ZEMLJIŠTU - NEOPRAVDANI IZOSTANAK S POSLA

radi naplate svog potraživanja od lica iz ''Š'' u iznosu od 20.000. Pravilno su utvrdili nižestepeni sudovi kada su tužbu odbacili.05. nekretnine i pokretne imovine stranih diplomatskih misija (član 22. brat tužiočev angažovao je preduzeće tuženog.. nagraditi tuženog iznosom od 3.000. garantovana i u vezi sa tim apsolutna nepovredivost prostorija. Pravo na jednakost. to proizilazi da u sporovima koji se protiv nje vode.god.1945. pa do isplate.).god.god. Tuženi nije uspeo da u korist brata tužioca naplati potraživanje.2004. neistinita.05. i za svakog građanina korišćenog na prinudnom radu u Nemačkoj plati iznos od po 4. je prividan ili fiktivan. koje se bavi finansijskim zastupanjem i naplatom potraživanja drugih lica. a ugovor sa nepostojećim osnovom. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.god).1995. Kako je tuženi obećanu nagradu zatražio unapred.g. jer povodom njega među ugovornim stranama nije postignuta nikakva saglasnost volja i što kod takvog ugovora nedostaje bilo kakav osnov ili cilj obavezivanja.00 din. uživa imunitet.god. U prvostepenom rešenju je utvrđeno da tužilac u ovoj pravnoj stvari zahteva od tužene Savezne Republike Nemačke da joj naknadi štetu za svakog ubijenog građanina Udruženja žrtava II svetskog rata u iznosu od 32. čija je članica i naša zemlja.000 DEM za jedan mesec rada.god. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem Okružnog suda odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba tužioca odbačena. glavna namera cilj ili osnov jer pri njegovom zaključenju postoji svestan sporazumni nesklad između volja strana ugovornica i njenog očitavanja. po osnovu ugovora o otkupu iz 1991.) predaje i državine i plaćanju poreza na promet. pored ostalog.02. (Odluka.000. je ništav. VSS. Rev. u iznosu od 84. te da se postupci protiv države Nemačke od strane naših domaćih sudova ne mogu voditi. da nijedna od njih ne može biti stavljena pod nadležnost organa drugih država. koji su tuženi adaptirali u stan od 79 m2 tržišne vrednosti iz aprila 1994.g.00 din. radi čega se tužilac 96.000 DEM i to sa kamatom od 09. stvarnoj kupoprodajnoj ceni stana (uneta je kupoprodajna cena od 45.000 DEM sa kamatom od 09. zaključi sporni ugovor o kupoprodaji.750 DM. Zbog toga pri zaključenju ugovora o kupoprodaji 18.IMUNITET STRANE DRŽAVE Strana država kao nosilac suvereniteta javne vlasti uživa imunitet i postupci protiv nje od strane naših domaćih sudova ne mogu se voditi. tužilac je na to pristao uz uslov da sam njim kao sredstvo obezbeđenja iznosa od 2. Kako se u konkretnom slučaju radi o utvrđivanju odgovornosti za naknadu štete koju je država Nemačka u toku II svetskog rata prouzrokovala kao nosilac suvereniteta javne vlasti. tuženi su suvlasnici na po 1 stana. Pravni učinci prividnog ugovora u odnosu na sve strane ugovornice. FIKTIVNI UGOVORI Ugovor kod koga postoji prividna. sastoji se u tome što je takav ugovor nepostojeći pravni posao.10. koja proizilazi iz prava na suvernost svake države danas u svetu. a po osnovu naknade materijalne štete zbog uništenja imovine traženo je da tužena isplati 5. podrazumeva.god.000 DM.4352/03 od 06. obratio poreskim organima .000 DM uz obećanje tužioca da će u slučaju uspešne realizacije tog posla. Septebra 1995. stranke nisu unele u ugovor stvarne podatke o predmetu ugovora-površini stana (uneta je površina od 32 m2). datog tuženom na ime obećanja nagrade. u površini od 36 m2. Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961.1945.

08.. nakon što je ovde tuženu prethodno dovela u zabludu u pogledu obima punomoćja.00 din.91. ali tuženi tužiocu kupljenu robu nije isporučio. što je bio u obavezi da učini. zaključila je predmetni kupoprodajni ugovor kojim ugovorom tužena kao prodavac prodaje svoju nekretninu-stan tužilje.91. koja je utvrđena na poreskoj osnovici vrednosti stana od 100. Tužilja stan tužene nije videla pre sačinjenja ugovora.2003..540.10. Rev.g). na zajam. objasnivši joj da joj je punomoć potrebna radi dobijanja stambenog kredita. ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi. ispravno je usvojen tužbeni zahtev (tužilac se.g..V. kao ugovorna strana u dvostrano obaveznom ugovoru . Rev.00 din. a protiv-tužbeni zahtev usvojili utvrđujući da je ugovor o kupoprodaji ništav.95.02. tužilja je posredstvom svog advokata dala devize P. koji je uplaćen tuženom 21.6. (Odluka.440. a radi uspostavljanja hipoteke na stanu.114.91. tužilji nije vratila zajam niti je plaćala ugovorene kamate na pozajmljena sredstva. što je stvarna volja bila zaključenje ugovora o zajmu.04.00 ondašnjih dinara.g. S obzirom da je tužilac-kupac uredno ispunio svoju dužnost i ugovorenu cenu robe platio tuženom-prodavcu dok mu tuženi nije isporučio robu.g.000 komada bloka I klase.10. jer se tako ostvaruje svrha obligacionih odnosa između ugovarača..10. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je 18. monti I klase. profakturu je podigao 19. daje sumu od 79. (Odluka VSS. Ugovor je u ime tužene zaključila njena unuka P.1995.400 kom. Veštačenjem sudkog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast utvrđeno je da iznos od 43. revalorizovan na dan 30.09.radi obračuna poreza na promet nepokretnosti iz spornog ugovora o kupoprodaji. a u cilju obezbeđenja vraćanja zajma dana 11.. i čl.50 dinara.g. prividan ugovor te da ga je valjalo poništiti.2003. ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. ZOO. 1. Iz obrezloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. IZVRŠENJE UGOVORA Svaki ugovor zaključuje se da bi se izvršio.10. a P. ugovora prodavac je zadržao pravo raskida ugovora pod uslovom da kupcu vrati celokupnu kupoprodajnu cenu u roku od 4 meseca od zaključenja ugovora.2002. kupio od tuženog 3. obzirom da se u konkretnom slučaju radi o simulovanom pravnom poslu kome su stranke pristupile radi prikrivanja ugovora o deviznom zajmu.V.10.1995.g.307.124. Prema ugovoru tužena je dužna stan predati tužilji u posed do 11. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 18. čl.g. VSS.467. i 21.91.g). plaćeno je tuženom 43. PRIVIDNI UGOVORI Prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredba čl. a prema odredbi čl.god.4.516. čl. te na strani potpisnika ugovora stoji prividno izjavljena volja u pogledu zaključenja ugovora o kupoprodaji. Pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su odbili tužbeni zahtev za predaju u posed predmetnog stana.g.000. po toj profakturi.1303/03 od 03. Ovo stoga.4070/02 od 12.V.

Rev.1563/04 od 30.110 ZOO) što znači da se isticanje ništavosti ugovora može ostvariti bez obzira na protek vremena.P. odnosno 3.na vrh UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU Kod ugovora o doživotnom izdržavanju davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja.god. u ul.R.1998. što znači da je sporni ugovor o otkupu stana bio ništav od momenta zaključenja. ZOO.1998.2004.10. D..Đ.43 u Š. đubriva'' od 22.g. na osnovu koje je zaključen i ugovor o zakupu stana br..13. prestalo je pravno dejstvo ugovora o korišćenju stana.4. Kao zakupac koji nije zaključio punovažan ugovor o zakupu.2003. punovažnost jednog ugovora sa stanovišta apsolutne ili relativne ništavosti ceni se prema vremenu njegovog zaključenja. površine 50. ovaj ugovor je raskinut. nije stekao svojstvo zakupca stana na osnovu pravosnažne odluke tuženog. ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok.g.g NIŠTAVOST UGOVORA Pravo na isticanje ništavosti ugovora ne gasi se (čl. bb br. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima koje su obuhvaćene ovim ugovorom kao naknada za dato izdržavanje. Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P-425/95 od 15. Iz obrazloženja: Iz obrazloženja:Prema utvrđenom činjeničnom stanju.M.g. Zato nisu osnovani ni navodi revizije o retroaktivnom proglašenju ništavosti ugovora o otkupu stana jer se ne radi o naknadnim stavljanjem van snage akta o dodeli stana.2283/03 od 09. Odluka nije postala pravnosnažna pošto su protiv iste tužioci u zakonskom roku pokrenuli postupak sudske zaštite i u tom postupku u predmetu P-2170/98 poništena je odluka o dodeli stana tuženom R. na osnovu kojih je stan u ul.10. Zakona o stanovanju zaključiti ni punovažni ugovor o otkupu stana što je učinio.V. U toku trajanja parnice.97.D.25 m2. nije postojala punovažna odluka o dodeli stana tuženom V. nije mogao na osnovu čl. . tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30.. kao ni ugovor o otkupu stana. tuženi V.koja je izvršila svoju obavezu.god. kao neosnovan. .M.P.R.1993. (Odluka. Ni jednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. pa je stoga pravilan zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi za apsolutnu ništavost navedenog ugovora o otkupu na osnovu člana 103.09. te ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. opredelio da zahteva ispunjenje ugovorne obaveze od strane tuženog).14. 15.14.6.Đ je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D. Iz obrazloženja: Naime.god. U vreme zaključenja ugovora o otkupu stana koji su tuženi zaključili 8.M. pa su sudovi pravilno odbili tužbeni zahtev ranijeg davaoca izdržavanja s kojim je raskinut ugovor. a sledom toga otpao je i pravni osnov tuženog V.11.1995. br.R da sporni stan u svojstvu nosioca stanarskog prava otkupi.04.9. dodeljen tuženom R.1997.g). donošenjem pravnosnažne odluke o poništavanju kao nezakonitih odluka komisije za stambene odnose tuženog ''Zorka min. Naprotiv. Rev. (Odluka VSS. kao primaocem izdržavanja.

3R-245/95 dana . odnosno sada pokojna A.3166/03 od 11.). a što je sudija prilikom overe i konstatovala na zapisnik. Pre overe ugovora sudija je utvrdila identitet stranaka na osnovu njihovih ličnih karata i upozorila obe stranke na značaj i posledice zaključenja ugovora u smislu odredbe člana 194-205.god). smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti.2003. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama dana 26. ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen od strane Drugog Opštinskog suda u Beogradu pod br.05. i 5. Za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nijedna stranka nije pribavila saglsanost od Ministarstva za finansije u smislu odredbe člana 3.1999. kao davalac izdržavanja. zakup i drugi način isticanja državine članom 3.09.03. U smislu člana 2. i člana 3.5. je propisano da je za promet nepokretnosti potrebno odobrenje nadležnog organa. je na isti stavila otisak desnog kažiprsta zbog oduzetosti desne ruke..V.na vrh NASLEDNOPRAVNI KARAKTER UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU Ugovor o doživotnom izdržavanju nije samo teretni ugovor obligacionog prava kojim se prenosi pravo svojine. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na definisanje prometa (član 2. treba tumačiti u povezanosti sa članom 29. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. . bilo izdato odobrenje za ovaj promet. VSS Rev.(Odluka. ZON-a. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju između sada pokojne A. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja V. jer se iz nasleđa isključuju nužni naslednici i prenos svojine. iz B...god.1659/03 od 10. zaključila je sa sada pokojnom V. ako zakonom nije propisano što drugo. Predmet ugovora je kuća u A.na vrh PRIORITET TERETNOG U ODNOSU NA DOBROČINI PRAVNI POSAO Ugovor o poklonu kao obročini pravni posao imao slabiji pravni osnov za sticanje prava vlasništva u odnosu na ugovor o doživotnom izdržavanju koji je dvostrano teretan. Odredbom čl. i 6. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje.Ž.) i momenat davanja odobrenja (čln 4.2004. toga zakona je ništav. istog zakona prometom nepokretnosti. može dati i posle njegovog zaključenja.Ministarstva finansija. Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili kao neosnovan.). stav 1. Iz izveštaja navedenog ministarstva proizilazi da bi strankama da su podnele zahtev za izdavanje odobrenja prometa nepokretnosti koje su predmet ugovora. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornika odlaže do smrti primaoca izdržavanja to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenjem nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora odobrenjem nadležnog Ministarstva finansija (Odluka VSS i Rev. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama člana 1. cilj Zakona (član 3. odlaže se do smrti primaoca izdržavanja.god).I. . iz B. osim ako stranke drukčije ne ugovore. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. već je to ugovor nasledno pravnog karaktera. Ugovor su potpisale obe ugovorne strane.

god.1995.3186/97.11. a čiji je predmet darovanja isti stan kojim je sada pokojna V.000 DEM. iz P. . Tužilja svoje pravo prema imovini primaoca izdržavanja koja je predviđena kao protivnaknada za doživotno izdržavanje.1.god). već se radi o dvostrano teretnom ugovoru o otuđenju nepokretnosti kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. sada pokojni M.na vrh REDUKCIJA POKLONA ZBOG POVREDE NUŽNOG NASLEDNOG DELA Redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela ne može se zahtevati ukoliko je došlo do konverzije ugovora o poklonu u dvostrano teretni ugovor. Utvrđeno je da se tužena i pre i posle zaključivanja navedenog ugovora starala o svojoj majci. . kao poklonodavac. da je usmeno bilo ugovoreno i doživotno izdržavanje poklonodavca.I. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je dao tuženom na zajam u toku 1995.15. Međutim.I. Stoga pravna priroda ovakvog ugovora nije dobročina. VSS Rev.čl. Članom 3. zadržavajući za sebe pravo doživotnog stanovanja.3547/03 od 04.03. i tužena i njen sada pok.07. (Odluka.III.S. a članom 4.na vrh ZELENAŠKA KAMATA Stopa ugovorene kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju.I.1. i obezbeđivala lekarski nadzor. koja je bila lošeg zdravstvenog stanja. iznos od 10. Tužilja je sve svoje obaveze iz ovog ugovora u celosti izvršavala. Sada pokojna V. sada pokojna majka parničnih stranaka M.1992. tako da za njihovu savesnost prilikom sačinjavanja uknjižbe prava vlasništva u zemljišnoj knjizi po osnovu ugovora o poklonu.I. Rev.I) koji je overen pred Prvim Opštinskim sudom u Beogradu broj Ov. su u vreme sačinjavanja ugovora o poklonu znali za postojanje spornog ugovora o doživotnom izdržavanju. kao poklonoprimcem. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužena sa svojom majkom zaključila punovažan ugovor o poklonu sa teretom doživotnog stanovanja u korist majke. nije pretvorila u apsolutno pravo upisom tog prava u javnoj knjizi. da je svakodnevno posećivala i finansijski pomagala plaćanjem računa. VSS.g. sporni ugovor o poklonu kojim je poklonodavac prenela na tuženu pravo svojine na jednosobnom stanu u V. a primalac izdržavanja se obavezala da joj ostavlja u nasleđe svoj stan u Beogradu čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. Tužena je sahranila majku o svom trošku. ugovora predviđeno je da će se po osnovu ugovora ovde tužena uknjižiti kao vlasnik spornog stana. Na osnovu navedenog ugovora o poklonu. i tužena zaključile su dana 26. (Odluka. je upisan u zemljišnoj knjizi kao vlasnik na predmetnom stanu.2004. suprug M.. Dana . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.399. nema uticaja okolnost što ugovor o doživotnom izdržavanju nije dobio stvarno pravno delovanje. st.. zaključila je dana 23.god). ugovora navedeno je da poklonodavac ovaj poklon čini svojoj ćerki iz razloga što ju je ćerka do sada pomagala i plaćala stanarinu za stan i dala ceo iznos za otplatu stana. (čiji je pravni sledbenik ovde tužene LJ. ugovor o poklonu sa M.. a taj iznos mu tuženi nije vratio. Tužilja se obavezala da će doživotno izdržavati V.972/04 od 27.1997. pa se ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela.2005. I.. te da je taj sporazum bio realizovan.g.god. ZOO. raspolagala spornim ugovorom o doživotnom izrdžavanju.

01. ne smatra se neosnovanim lišenjem slobode.g.2746/03 od 22.112.188. stranke su sačinile priznanicu na 28.1997.112.03. preveden tek 03. Kako su službena lica Organa unutrašnjih poslova Republike Srbije u vreme lišenja slobode tužioca jugoslovenskog državljanina i vojnog obveznika. do isplate. iznos od 10.2004. preimenovana u Vojsku Jugoslavije.g.10.112.VSS.30.god). Zakona o Vojsci Jugoslavije. Zakona o obligacionim odnosima. po osnovu vojne obaveze propisane članom 14 Zakona o Vojsci Jugoslavije. i čl.000 DEM počev od 01.00 DEM mesečno na ime kamate do otplate duga. (Odluka.2000. bez obzira što je državljanstvo Republike članice.1. Naime. . odgovara za štetu koju su pripadnici JNA.47 EURA počev od 01.g. a na isznos od 5.000 DEM odgovara iznosu od 5. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ugovorena mesečna kamata od 1.god. Jugoslovenski je državljanin pa saglasno odredbi člana 33 u vezi člana 7 do člana 11.01. zbog neodazivanja na vojni poziv bila ovlašćenja na privođenje tužioca. i 174.196 ZKP. .33/96 i br. na osnovu tada važeće odredbe čl.04. Rev.ili su prema oštećenom preduzete mere prinude protivno odredbama čl.god. Zakona o službama bezbednosti SRJ iz 2002. Kao jugoslovenski državljanin tužilac je bio u obavezi da se vojnom pozivu odazove i stupi u Vojsku Jugoslavije.000.47 EURA sa domicilnom kamatom i to na iznos od 10.173.01.04. .na vrh ODGOVORNOST DRŽAVE PREMA PRIPADNICIMA JNA Država po principu objektivne odgovornosti a u smislu čl.2002.12. st.97. st.000 DEM koja odgovara kamati od 10% mesečno predstavlja zelenašku kamatu.1.god.g.195. povukla u okvire granice Savezne Republike Jugoslavije. Iz obrazloženja: Sudovi su utvrdili sledeće: Tužilac je rođen 1971.2003.br. Polazeći od navedenog činjeničnog stanja sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da plati tužiocu iznos od 5. i čl. zbog neodazivanja na vojni poziv. ako je oštećeni lišen slobode protivno odredbama čl. Zakona o Vojsci Jugoslavije (što je odredbom čl. bivše i sadašnje države. DEM. jer tužilac u momentu mobilizacije nije bio lice bez državljanstva i u radnjama organa tužene nema protivpravnosti. Na dan 01. godine u pogledu tih poslova i ovlašćenja organa unutrašnjih poslova izmenjeno i u nadležnosti je organa bezbednosti i vojne policije). Privođenje koje vrše službena lica Organa unutrašnjih poslova R. obzirom da je u momentu mobilizacije bio državljanin bivše države SFRJ.07.61.maja 1992. i člana 47 Zakona o Jugoslovenskom državljanstvu (Službeni list SRJ'' br. (Odluka VSS Rev.god.na vrh ODGOVORNOST DRŽAVE ZA NEOSNOVANO LIŠENJE SLOBODE Država odgovora za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.2001.god.2002.god). jer je prilikom davanja novca na zajam bilo ugovoreno da tuženi plaća 1. a sve do 19. Zakona o unutrašnjim poslovima.2. kada se poslednja vojna jedinica bivše JNA.1120/2004 od 21. do 31. u vezi čl.9/01).18.2.. st.47 EURA. i čl.3.S. tužena nije u obavezi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu zboglišenja slobode radi odazivanja na vojni poziv i mobilizacije. teritorijalne odbrane i dobrovoljci uključeni u JNA i teritorijalnu odbranu pretrpeli u oružanim sukobima i drugim aktivnostima sa povećanom opasnošću preduzetim u cilju zaštite Ustava i zakona tokom 1991..

Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili prigovor podeljene odgovornosti (čl. Navedena jedinica se u to vreme nije nalazila u sastavu bivše JNA odnosno Vojske Jugoslavije već u sastavu vojske Republike Srpske Krajine.197 st. u vezi čl.VSS. VSS. Zakona o obligacionim odnosima. na osnovu pravosnažne presude. sprovede mere i zaštiti kompletnu instalaciju KP od preopterećenja kratkih spojeva i prenapona. kada su tužbeni zahtev tužilje . jer tužena u ovoj parnici nije pasivno legitimisana.2723/04 od 19. Unutrašnja kućna električna instalacija tužioca uključujući i instalaciju poslovnog dela -mesare.00 din.192 ZOO) i tuženog obavezali na puni obim naknade štete koju je tužilac pretrpeo. Do požara ne bi došlo da su shodno tehničkim normativima bili postavljeni topljeni umetci iz sutbnih osiguranja od 63 ampera.2004..na vrh NAKNADA ŠTETE USLED NESPOSOBNOSTI ZA RAD Pravo na novčanu naknadu meterijalne štete u vidu izgubljene zarade zbog nastupile nesposobnosti za rad je strogo lično. kao pripadnik 31.1995. i to odredbe čl.2005. a ubrzo.53/88) i Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu nisko naponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (''Sl.197 st.1996.04. na kući tužioca u V. u smislu Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (''Sl. posle poslednje intervencije tužene ''Elektrodistribucije'' izbio je požar. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.Iz obrazloženja: U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac ranjen 4. 22. (Odluka .188. .g).. prema mišljenju komisije veštaka Elektrotehničkog fakulteta je pojava struja kratkih spojeva koje nisu prekinute zbog tehničke neispravnosti stubnih osigurača KP izazvane premošćavanjem ili potpunim odstranjenjem stubnih osigurača.god. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca odbili. Rev. u trenutku izbijanja požara bila je tehnički ispravna i korišćena na ispravan način.g.188 st.list SFRJ'' br.g).8. Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. (Odluka. Pre izbijanja požara tri puta je intervenisala služba tuženog koja je sprovodila potrebne radove. tužilja je podnela zahtev radi povećanja mesečne rente koju je njen pokojni suprug primao na ime naknade štete zbog smanjene radne sposobnosti.730. u rejonu K. neposredno iza mesta ulaska električnog voda KP u objekat.na vrh ODGOVORNOST ELEKTRODISTRIBUCIJE JP ''Elektrodstribucija'' je isključivo nadležna da izvrši sva priključenja elektroenergetskih objekata potrošača. čija visina je utvrđena veštačenjem i iznosi 936. pa je samim tim odgovorna za sve tehničke neispravnosti i odsustvo mere zaštite. istočno od P.1.5.1. st. vezivala objekat tužioca za elektro-energetski napon. list SFRJ'' br. da se stara o tehničkoj ispravnosti priključaka.1 ZOO).11.13/78). Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. pešadijske brigade-VP-9036 Petrinja.1 u vezi čl. Uzrok nastanka požara sa centrom na tavanu. neprenosivo pravo koje se dosuđuje doživotno ili za određeno vreme (čl. došlo je do požara u kome je izgorela krovna konstrukcija zajedno sa potkrovljem i tužiocu pričinjena šteta.669/04 od 5. Rev. .

Prema odredbi čl. Ovo pravo. doživotno ili za određeno vreme. dok za štetu prouzrokovanu upotrebom neregistrovanog traktora za koji ne postoji obaveza da se svake godine registruje i osigurava ne postoji obaveza organizacije za osiguranje da naknadi štetu oštećenom licu. Posle hiruške intervencije je doživljavala bojazan od posledica . zadobio spiralni prelom leve butne kosti.1 ZOO.1. u slučaju smrti.D. ne pripada posredno oštećenom licu. Prema odredbi čl. a kako je to propisano čl. Polazeći od odredbe zakona koje propisuju obavezno osiguranje u saobraćaju te dovodeći ga u vezu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima. . . Tužilja N. VSS.S.200 ZOO.188 st. Nakon skidanja gipsa u bolnici u Austriji i saopštenja da je neophodna hiruška intervencija doživljavala je strah velikog intenziteta. naknada se određuje. a tužilja kao suvozač u vozilu je pretrpela povrede.Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete u odnosu na tuženu Kompaniju za osiguranje odbili. kojim je upravljao njegov sin. Rev. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama dana 29. rođen 1992. Rev. Tuženi traktor koristi samo u poljoprivredne svrhe. Zakona o obligacionim odnosima.na vrh NAKNADA ŠTETE ZBOG PRETRPLJENOG STRAHA Naknada štete zbog pretrpljenog straha u smislu čl. Međutim.2003.250/03 od 20.197 st. je majka maloletnog tužioca. ne vrši se produženje važenja registracije. tj. dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovali tuženi koji je upravljao traktorom koji nije bio registrovan i putničko vozilo marke ''Honda''.god). u smislu odredbe čl. po pravilu.136 istog Zakona. II 1547/03 od 26.odbili kao neosnovan.2004.na vrh NAKNADA ŠTETE PROUZROKOVANE UPOTREBOM NEREGISTROVANOG TRAKTORA Organizacija za osiguranje nije u obavezi da naknadi štetu oštećenom licu prouzrokovanu upotrebom neregistrovanog traktora koji se koristi isključivo u poljoprivredne struke.02. traktori koji se koriste za vršenje javnog prevoza ili za druge radove van poljoprivrede registruju se pod uslovima predviđenim za registraciju motornih i priključnih vozila.god. Lečenje je otpočeto u Zrenjaninskoj bolnici radiografskim snimanjem i postavljanjem gipsane imobilizacije. ali onog traktora koji je morao biti registrovan po Republičkim propisaima o bezbednosti saobraćaja na putevima. sledi da bi organizacija za osiguranje bila dužna na naknadi štetu oštećenom licu kome je šteta prouzrokovana upotrebom vozila čiji sopstvenik nije osigurao auto odgovornost ako bi šteta nastala upotrebom neregistrovanog traktora.10.g). (Odluka VSS.g. (Odluka.S.02. telesne povrede ili oštećenja zdravlja. u obliku novčane rente. Na putničkom vozilu je nastala materijalna šteta. ne može se preneti drugom licu osim dospelih iznosa utvrđenih pravosnažnom presudom ili pismenim sporazumom. vlasništvo tužioca. Iz obrazloženja: Sudovi su utvrdili da je maloletan tužilac A.135.96. Republičkog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za traktore koji se koriste isključivo u poljoprivredne svrhe registracija je trajna.

prouzrokovane upotrebom motornog vozila. to je i po shvatanju Vrhovnog suda pravilno u ovom delu tužbeni zahtev tužilje odbijen. Zakona o osiguranju imovine i lica). pa stoga štetniku ne pripada pravo regresa prema Garantnom fondu (čl. izdaje diplome koje nisu važeće.106. (Odluka. ZOO. Rev.01. nad kojom je otvoren stečajni postupak. (Odluka.2004. kao i mnoga druga preduzeća sa kojima je tužilja poslovala. da je ta škola nezakonito registrovana. što znači da se radi o povredi ličnih prava. jer to svojstvo ima oštećeno lice.na vrh ZAHTEV ŠTETNIKA PREMA GARANTNOM FONDU Vozač motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta. Plakati navedene sadržine koji su bili oblepljeni po celom gradu naneli su tužilji duševne bolove zbog povrede časti i ugleda koji je do tada uživala navodeći ljude da posumnjaju u predstavu koju su do tada imali o njoj dovodeći je u situaciju da opovrgava te tvrdnje što je moglo direktno uticati na direktnu egzistenciju tužilje i njene dece. Iz odredbi čl. Pisma slučne sadržine dobili su gimnazija u mestu gde živi tužilja. da je tužilja učinila nekoliko krivičnih dela i da se protiv nje vodi istraga za krađu deviznih sredstava i za obmanjivanje.200. Iz obrazloženja: Sudovi su utvrdili da su tužilja i tuženi bili u bračnoj zajednici i da su odnosi među njima i nakon njenog raskida poremećeni. pravo na naknadu štete iz sredstava Garantnog fonda mogu ostvariti oštećena lica kojima je šteta pričinjena upotrebom motornih vozila. pored ostalog.g. falsifikovanjem dokumentacije o registraciji. a koji je odgovoran za štetu-štetnik ne može biti treće lice. te da se upotrebljavaju za naknadu štete. Zakona o osiguranju imovine i lica proizilazi da se sredstva Garantnog fonda koriste radi ekonomske zaštite putnika i trećih oštećenih lica. Kod takvog stanja stvari pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog da tužilji naknadi nematerijalnu štetu nastalu zbog povrede njene časti i ugleda u smislu čl. U novembru 1999. predstavlja posredno oštećeno lice. jer je krivac za štetu-štetnik. Ministarstvo prosvete. st. koji su sadržali podatke koji se odnose na tužilju i to: da je ona vlasnica škole stranog jezika.99. Pošto tužilac nema svojstvo trećeg oštećenog lica. . .99. Iz obrazloženja: Predmet spora je zahtev štetnika.2770/04 od 27.na vrh POVREDA ČASTI I UGLEDA Čast predstavlja skup čovekovih vrlina i subjektivna je kategorija i podrazumeva šta pojedinac misli o sebi. Ministarstvo pravde. VSS. dok je ugled objektivna kategorija i predstavlja mišljenje sredine o nekoj ličnosti.god). osnovanost njegovog regresnog zahteva ne može se podvesti pod sadržinu . Pošto tužilja N. uz ispunjenost i posebnih uslova za aktiviranje supsidijarne odgovornosti Garantnog fonda. na zgradama u naselju gde živi tužilja bili su zalepljeni plakati formata A3. za koji je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje. prema UOOJ-Garantnom fondu za isplaćenu štetu oštećenog u štetnom događaju.02.god).invaliditeta svog sina što je trajalo do završetka lečenja. VSS.3593/03 od 12. Rev. a naknada štete zbog pretrpljenog straha posredno oštećenih lica nije priznata citiranim članovima zakona. Dakle. i čl.2005.

. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na ime zajma za privredni razvoj u SRS uplatio u 1990. ugovorom o kupoprodaji iz 1958.7/05 od 16. Stoga je imalo mesta odbijanju tužbenog zahteva.g.na vrh ISPLATA DOSPELIH OBVEZNICA Republika Srbija koja je raspisala zajam za privredni preporod i izdala obveznice po tom osnovu u obavezi je da izvrši isplatu dospelih iznosa imaocu obveznice.J. kojima nije predviđeno pravo regresa štetnika prema Garantnom fondu. koja se obavezala da će imaocu obveznice u obveznici označenog dana isplatiti određeni iznos.god.. dospele na naplatu dana 30. zbog čega je na tuženoj kao emitentu obaveza da tužiocu kao imaocu obveznice izvrši isplatu iznosa navedenih u obveznici.000 DM i 2.3741/03 od 25..99. tužilja je sa R. Tuženi je navedenu parcelu nasledio od svog oca.V.br.1947. Zakona o zajmu za privredni razvoj u SRS.06. kupac navedene parcele od R. (Odluka.2004. koji se na osnovu tog ugovora upisao u katastar. nikada nisu bili u državini sporne parcele. (Odluka. Inače je tužilja nepismena.god). VSS. . nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja nije stekla pravo svojine sporne nepokretnosti održajem bez obzira što je u državini ove nepokretnosti bila od 1947. Ov. predstavljala i sporna kat. zaključeno sudsko poravnanje pred Serskim sudom u R.02. .odredaba čl. šuma V klase u mestu zvanom G. Obveznice koje su izdate tužiocu su dospele na naplatu.1. a na osnovu odredaba .25/2002). pa katastar zemljišta ne predstavlja tačnu pravnu evidenciju. kao i zemljišno-knjižno načeli upisa prava u zemljišne knjige i načelo javnosti. Osnovnoj banci 10.2424 KO N.2005. Uređen je Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima (''Službeni glasnik RS'' br.8.god). s obzirom da su dospeli za naplatu.g. V. te da tužilac nije uspeo da iste naplati kod ovlašćene banke. obavezu iz hartije od vrednosti dužan je da izvrši emitent. Iz obrazloženja: Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju. već su to bili tužilja odnosno njeni naslednici. je ovu parcelu. banka kod koje je tužilac izvršio uplatu zajma nije izvršila povraćaj uplaćenih deviznih sredstava tužiocu. VSS.. prodala pravnom prethodniku tuženog. a to je sada tužena Republika Srbija prema odredbama čl. R. GZZ. a ne tužilji.M.83/92. br.J.06. Rev. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. imajući u vidu pravno dejstvo sudskog poravnanja koje je zaključila sa drugim suvlasnikom R. a ni njegov otac. Ni pravni prethodnik tuženog M. već dokaz posedovnog stanja i zato stanje upisa ne mora biti od odlučnog značaja za savesnost držaoca. njegovom ocu sada pok.g.000 CHF.99.. Zakona o hartijama od vrednosti. Zakona o osiguranju imovine i lica. Prema odredbi čl.154/47.na vrh KATASTAR NEPOKRETNOSTI KAO JAVNA KNJIGA Jedino je katastar nepokretnosti javna knjiga u koju se upisuju podaci o nepokretnostima i pravima na njima.000 CHF i 90.32.. bila suvlasnik imovine koju je između ostalog.000 DM da su kuponiobveznice desete serije u ukupnom iznosu 18. Pri ovakvom stanju stvari pravilno su postupili sudovi kada su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu Republiku Srbiju na isplatu dospelih obveznica.br. Suvlasnička zajednica raskinuta je deobom o kojoj je 25.V. po kome je ova parcela pripala u svojinu R.parc.V.V.g.

1998.37. U toku trajanja bračne zajednice prvotuženi je 8. a ugovor o kupoprodaji overen je dana 6. Takođe je utvrđeno da je predmetni stan otkupljen u vreme trajanja bračne zajednice tokom 1993. a ne u pogledu podataka o pravima na parceli. Kada je tužilja saznala za zaključenje ugovora o kupoprodaji isti nisu bili realizovani isplatom kupoprodajne cene.g).god.1.2004. zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. tužilja i prvotuženi su bili u braku od 12. Pravo svojine na 1/5 idealnog dela navedene nepokretnosti pripada O.00 din. Lj.na vrh PRAVO SUVLASNIKA NA SVOJINSKU TUŽBU Na svojinske tužbe suvlasnika primenjuju se pravila koja su predviđena kod tužbe za povraćaj oduzetog predmeta svojine (čl.god.2.8.1985.J i N.1070/04 od 23. a četvrtotuženi je u državini predmetnog stana. a znali su i da je stan u tom trenutku predstavljao zajedničku svojinu koja je stečena u toku trajanja braka.god. 37.810/04 od 14. Rev.10.Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) i kod tužbe zbog uznemiravanja prava svojine (čl.F.god).20. a ugovor o kupoprodaji overen je 23.god. predaju u sudržavinu kao suvlasnici nepokretnosti..M.P.1997. a tužilje tvrde da ona bez pravnog osnova drži predmetnu . pa svaki suvlasnik može da ostvaruje pravo za povraćaj stvari i to u odnosu na celu stvar prema trećim licima.god.42. Tužena je razvedeni bračni drug jednog od suvlasnika nepokretnosti. . svojstvima parcele i katastarskom prihodu i u pogledu tih podataka katastar zemljišta ima svojstvo javne knjige. za kupoprodajnu cenu od 150.1997. i kćerkom A.00 din. Prvotuženom je isplaćena u celosti kupoprodajna cena. tako da su tuženi za protivljenje tužilje znali. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. K. do 23.na vrh RASPOLAGANJE SUVLASNIČKIM DELOM Suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika shodno čl.god.1998.2004.8. kada je brak razveden. pomenutog Zakona).god. Upisom u ovakav katastar se ne stvara nikakvo pravo. (Odluka VSS. a bračna zajednica je faktički prestala u junu 1997.J. Prvotuženi je predmetni stan prodao drugotuženom dana 6.god. Prema tome. u katastar zemljišta se upisuju podaci o korisniku zemljišta.000.Ć. po rešenju o nasleđivanju iz 1998.12.. kao i četvrtotuženog. a u rešenju o dodeli stana na trajno korišćenje navedeno je da će stan koristiti sa svojom porodicom suprugom E. Zakona o osnovama svojinko pravnih odnosa.1997. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine tužilje na 1 predmetnog stana. koji je overen 10. te je ona iskazala svoje protivljenje obavestivši direktora drugotužene. 42 i 72.god. Istoga dana drugotuženi je zaključio ugovor sa trećetuženim i prodao navedeni stan po ceni od 165. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.F.4. na 4/5 idealnih delova jedne prostorije u prizemlju stambene zgrade. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su utvrdili da su tužilje pravnosnažnim Rešenjem Opštinskog suda oglašene za testamentalne naslednice pok. te utvrđenje da osporeni ugovori u visini suvlasničkog udela tužilje ne proizvode pravno dejstvo.4. Rev.čl. dobio dvoiposoban predmetni stan.god. (Odluka VSS.14.12.000. . Četvrtotuženi je zaključio ugovor o otkupu stana sa trećetuženim. V.1999.

1. Odbijajući tužbeni zahtev nižestepeni sudovi su zaključili da tužilje nisu aktivno legitimisane za vođenje spora sa obrazloženjem da su tužbu za iseljenje morali podneti svi suvlasnici porodične stambene zgrade kao jedinstveni suparničari. Tužena zadruga je otpočela da koristi spornu prostoriju kada su spojene zadruge iz više sela u jednu 1963. Rev. izgradili predmetnu poslovnu prostoriju u vremenu od pre II svetskog rata.12. Vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povraćaj traži ima pravo svojine. nepovređujući prava ostalih suvlasnika). podnela predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana na kome je bila nosilac stanarskog prava. ali ne i nužni suparnučari u smislu čl. advokata iz K. Zakona o stanovanju.14. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pokojni predlagač dana 10.06.196.god. vodi se na ime tužilje-MZ ''G''.na vrh PRAVO NA OTKUP STANA Pravo na otkup stana ustanovljeno je Zakonom o stanovanju u korist određenih lica i vezano je za ličnost titulara tog prava.43. Prema odredbi . reguliše pravo suvlasnika na stvari (suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa određen je pojam susvojine (više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini-idealni deo). istog Zakona suvlasnik ima pravo na tužbu za zaštitu prava svojine na celu stvar.god). kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.4256/03 od 22.09. Kod takvog stanja stvari. niti se mogu nasleđivati. a prema čl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju meštani MZ ''G'' su sopstvenim materijalom.br.93. 55/05 od 16. Tužilje su zahtevom tražile da se obaveže tužena da im preda u posed označenu stambenu prostoriju. i čl. čl.201. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda-Službe za katastar nepokretnosti katastarska parcela br. da je predlagač u toku postupka preminula dana 02.508 sa zgradom. te tužilje imaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu pošto nije neophodno da budu u procesnoj zajednici sa ostalim suvlasnicima nepokretnosti. st. ZPP-a.2004. .01.god). (Odluka.2005.nepokretnost. st. . i da je u ovoj pravnoj stvari zastupana od strane punomoćnika A. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari.1 i st. VSS. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su postupili sudovi kada su odbili predlog predlagača kojim je tražio da se donese rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. prikupljenim novcem i radnom snagom na seoskom zemljištu. što znači da se radi o ličnom imovinskom pravu. GZZ.2000. (Odluka. 37. pravilan je pravni zaključak nižih sudova da tužilja MZ ''G'' osnovano u svojoj tužbi zahteva da se faktičko stanje usaglasi pravnom odnosu i tužene obaveže da spornu nepokretnost preda tužilji. te se takva prava smrću njihovog tutulara ne mogu preneti na drugog pravnim poslom.na vrh POVRAĆAJ INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI (REI VINDICATIO) Prema odredbama čl.god. br. U ovakvoj pravnoj situaciji suvlasnici su voljni.M. Pogrešno je pravno stanovište nižestepenih sudova.god. Članom 13. u smislu čl.2.16.

4. U Ugovoru o korišćenju ovog stana uneti su članovi porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava.11.29 od 21. koristili deda i baba tuženog-P i D. Po oceni nižestepenih sudova. .J. tuženi S.god.god.g. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane nižestepenog suda.. (Odluka.g.1976. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.god.07.1973.2004. Do saobraćajnog udesa je došlo kao kako propustom tužioca. dat je na korišćenje kao nosiocu stanarskog prava stan u B. Otac tuženog dobio je 1959. jer navedeni zakon zabranjuje zasnivanje stanarskog prava na stanu u svojini građana.navedenog člana propisano je da pravo na otkup stana pripada nosiocu stanarskog prava. . tužilac je odgovoran za saobraćajni udes a samim tim i za štetu koju je pretrpeo za 30%. tužilac je povređen u saobraćajnom udesu na dan 16. odnosno zakupcu stana na stanu u društvenoj svojini. kada se prijavio sa adresom na spornom stanu.2003. VSS.S. supruga i sin. ne vodi zasnivanju stanarskog prava na stanu u svojini građana -Zakon o stambenim odnosima SRS (''Službeni glasnik'' SRS. neposrednog i javnog raspravljanja (čl. roditelji tuženog i tuženi.07. VSS Rev.M. Od 1963. (Odluka. br.07.S.1973. Odlučujući o tužbenim zahtevu pravilno su sudovi zaključili da je tuženi iseljenjem iz spornog stana izgubio status njegovog korisnika. Polazeći od posledica zadobijenih u saobraćajnom udesu prvostepeni sud je dosudio na ime naknade nematerijalne štete.1528/04 od 07. a pravo na otkup stana je lično pravo isto je njenom smrću prestalo i ne može biti predmet nasleđivanja.na vrh POVREDA NAČELA NEPOSREDNOSTI Presudom zasnovanom na nalazu i mišljenju veštaka koji je dat u drugom krivičnom predmetu povređeno je načelo neposrednosti. prema kome sud odlučuje u tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog. službeni stan u koji se preselio sa suprugom i tuženim. tužioci su suvlasnici sa po 1 dela na stanu koji je predmet tužbenog zahteva.g. kada je stupio na snagu Zakon o stambenim odnosima SRS (''Službeni glasnik SRS'' br.07.S. koji su po ugovoru zaključenog 1955.g.) ne predstavlja okolnost na osnovu koje bi tuženi mogao da posle smrti nosioca stanarskog prava nastavi da koristi stan kao zakupac. .god.11.12. Tuženi se u stan koji je dodeljen njegovom ocu kao nosiocu stanarskog prava uselio.g. tuženi je sa roditeljima živeo u Italiji do 1969.1973. Navedeni stan je predmet ugovora o otkupu zaključenog između majke tuženog i nosioca prava raspolaganja na stanu.1999. ali uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava.1969.god.na vrh STANARSKO PRAVO Useljenje u stan posle 29.11. i da vraćanjem u taj stan posle 29.07.god). u ul. kao i članovima porodičnog domaćinstva. Rev. kada se vratio u zemlju. rešenjem Zavoda ''Crvena zastava'' od 4. u stanu stanovao sa prijavljenim prebivalištem na ovom stanu sve do 20. Kako je nosilac stanarskog prava preminula.P. koji se kao pešak nepropisno kretao kolovozom. a tuženi u visini od 70%. tako i propustom vozača motornog vozila-tuženog L. ZPP) i prema kome presuda može biti zasnovana samo na dokazima koji su izvedeni na glavnoj raspravi u tekućoj parnici.29 od 21.2668/03 od 12.1973) stupio na snagu 29. Ocu tuženog Ž.g).07.1973.g.

Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa odredjeno da vlasnik ima pravo da svoju stvar drzi.god). konstatovano je povlačenje tužbe u ovom sporu. pa mu zbog osustva neposrednog opažanja nedostaju elementi za pravilnu i potpunu ocenu dokaza (logičnost.na vrh PRIVREMENI OBJEKAT I PRAVO SVOJINE Svojina je najjace. jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se po zakonu ne može izjaviti. objektivnost). (Odluka. propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Takav objekat se moze koristiti na osnovu privremene dozvole nadleznog upravnog . privremeni objekat ne moze biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige. VSS.god. ako je postupak već u toku. opet na nacin odredjen zakonom. S obzirom na receno. Rev.2003.god. čitanjem nalaza i mišljenja veštaka koji je dat u krivičnom postupku.god. Rešenje koje je doneto povodom predloga za povraćaj u pređašnje stanje.05. ZPP.god).4210/03 od 04. Rešenjem istog suda P. jer sud nije mogao izvršiti ocenu iskaza nalaza i mišljenja veštaka na osnovu čitanja spisa predmeta. kada postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano.2004. pa u konkretnom slučaju nije bilo uslova da se odlučna činjenica utvrđuje posrednim putem. saznanje o činjenicama veće stiče posrednim putem na osnovu zapisnika.9. . najsire i najpotpunije pravo na stvari.Prvostepeni sud odlučnu činjenicu doprinos u nastanku saobraćajne nezgode utvrdio je na osnovu posredno izvedenog dokaza. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Šapcu P.1198/05 od 19. Izuzetak od načela neposrednosti je i čitanje zapisnika obezbeđenju dokaza pre pokretanja postupka i u hitnim slučajevima.412. U svim izloženim situacijama. Ispitujući pobijano rešenje Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana u delu u kome je odlučeno o povlačenju tužbe. Protiv navedenog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. proizlazi da je rec o trajnom pravu. čime je povredio načelo neposrednosti a navedeno načelo je jedno od obaveznih načela parničnog postupka.02. Povredom načela neposrednosti povređeno je i načelo slobodnog sudijskog uverenja i ocene dokaza. jer se prava na njima upisuju u javne knjige. Trajnost ovog prava narocito dolazi do izrazaja kod nepokretnosti. Vec iz ovakvog karaktera svojine. Otuda je clanom 3. a da je nedozvoljena u delu u kome je odlučeno o predlogu tužioca u pređašnje stanje.na vrh REVIZIJA PROTIV REŠENJA DRUGOSTEPENOG SUDA Odredbom čl. zbog čega revizija tužioca u tom delu nije dozvoljena. Izuzetke treba restruktivno tumačiti.1666/02 od 22.2109/03 od 22. .2003.2005. Rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. odbijen je predlog tužioca za povraćaj u pređašnje stanje.2003. Ono nastaje na nacin odredjen zakonom i postoji sve dok ne prestane. ne može se smatrati rešenjem kojim je postupak pravnosnažno završen u smislu navedene zakonske odredbe. odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.1. st.3. (Odluka. uverljivost.1666/02 od 9. a da su svi ostali subjekti duzni uzdrzavati se od povrede njegovog prava. VSS Rev. da se njome koristi i da njome raspolaze u granicama odredjenim zakonom.10.

u takvom slucaju sopstvenik susedne parcele ima pravo da sudskim putem trazi da se ograda pomeri od medjasne linije na primerno odstojanje a prema mesnim obicajima. 566/96) . kao akcesoran. Rev. jaci pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretno u odnosu na lice koje je stvar steklo besteretno. Prema stavu 2. a na kojima su potpisi ugovornih strana overeni u diplomatsko-konzularnim predstavnistvima Jugoislavije u inostranstvu. medjutim. 3541/97) . (Vrhovni sud Srbije. ko od stranaka ima jaci pravni osnov za drzavinu predmetnog stana. onda prvenstveno ima lice kod koga se stvar nalazi. ima pravo da zahteva njen povracaj i od savesnog drzaoca kod koga se stvar nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. Sa prestankom mogucnosti koriscenja privremenog objekta.na vrh PRAVO VLASNIKA NA POVRAĆAJ STVARI Vrhovni sud nalazi da je ovaj odnos stranaka trebalo raspraviti primenom clana 41. (Vrhovni sud Vojvodine.5. Ali. jer njegova privremenost ukazuje da ce posle izvesnog vremena svakako biti pokrenuta s mesta (izmestena). a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni vlasnik).organa. Rev. Stoga. dok njeno dejstvo traje. godine) . Ona je. Rev.na vrh SAMA KAPARA NE MOŽE BITI PREDMET UTUŽENJA Medju parnicnim strankama nisu sporne cinjenice da su u pogledu sporne nepokretnosti parnicne stranke zakljucile prvo ugovor o kapari. Ovom tuzbom se. od 27. ne moze biti samostalan predmet pobijanja u smislu zahteva tuzbe.na vrh POSTAVLJANJE OGRADE NA MEĐU Nije u saglasnosti sa nacelom postenog vrsenja prava svojine kada sopstvenik poljoprivrednog zemljista ogradjuje svoju parcelu stavljanjem betonskih stubova na medjasnu liniju. zapravo. ispunjavaju uslove zakonom propisane forme. ovog clana lice koje je pribavilo individualno odredjenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nacin. sporedan ugovor on ne moze egzistirati bez postojanja glavnog ugovora. ne pobija kupoprodajni ugovor. Sve kada bi i mogao biti predmet ovakvog pobijanja tuzbeni zahtev ne bi . privremeni objekat je samo prividno nepokretna stvar. Po stavu 1. (Savetovanje gradjanskih i gradjansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. anticipirana pokretna stvar (pokretnost po nameni). on se mora ukloniti. 697/82) . republickih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda. Ustvari.. kako bi se vratila njenoj pravnoj prirodi.na vrh OVERA POTPISA NA UGOVORU U DKP-u Ugovori o prenosu prava svojine na nepokretnostima koje se nalaze u Jugoslaviji. odnosno glavne obaveze. a zatim kupoprodajni ugovor.1989. koriscenje takvog objekta ne spada u korpus svojinskih ovlascenja. ali kada su pravni osnovi ovih lica iste jacine. Kako je kapara akcesoran. jer se na taj nacin sopstvenik susedne parcele ometa u normalnoj obradi svoga zemljista. kao pokretna stvar. (Vrhovni sud Srbije. tj. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. istog clana kada se dva lica smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari. vec samo ugovor o kapari koji.

Pri takvom nacinu sticanja svojine. a zatim da je broj clanova domacinstva takodje uticao na strukturu dodeljenog stana. Dalje je utvrdjeno da se izmedju parcela stranaka na medji nalazio tuzenikov ogradni zid od kamena i pomocna zgrada i da je tuzenik to porusio. Zakona o obligacionim odnosima.na vrh SUSVOJINA SUPRUŽNIKA Imajuci u vidu da je stan otkupljen u toku trajanja bracne zajednice nizestepeni sudovi su pravilno zakljucili da isti predstavlja zajednicku imovinu bracnih drugova i da su njihovi udeli podjednaki.na vrh BRAČNA TEKOVINA Imovina stecena radom muskarca i zene u vanbracnoj zajednici koja je trajala . 1489/95) . gradnje i slicno. presekao taj luk i taj deo parcele prisvojio svojoj parceli. Bez uticaja su navodi revizije da su nizestepeni sudovi trebali da ispituju doprinos tuzene. Pri tome su posebno cenjene cinjenice da je broj clanova domacinstva uticao na polozaj tuzioca na rang-listu prilikom dodele spornog stana. koja lica ulaze u krug ovlascenih za otkup stana. Sledstveno tome. umesto u obliku luka. navedene cinjenice ocenjene su kao relevantne za utvrdjivanje obima prava parnicnih stranaka. 1731/95) . zatim da li su i koliko clanovi domacinstva uticali da nominalni nosilac stanarskog prava udje u krug prioritetnih lica za resavanje stambenih potreba. cime je zauzeo sporni deo parcele. Gz. da bi potom izgradio novu ogradu od betona. Zakona o osnovnim svojinso-pravnim odnosima. (Presuda Okruznog suda u Zrenjaninu. Vrhovni sud je nasao da su nizestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo. koji se razlikuje od uobicajenog nacina sticanja putem kupoprodaje. nacin utvrdjivanja i otplate cene koja nije trzisna. a tuzioci ne ostvaruju ni jedno od tih prava. osnovni pokazatelj iz obima prava na stanu stecenom u toku braka obuhvataju cinjenice koje se odnose na vreme kada je stan dodeljen nominalnom nosiocu stanarskog prava (pre ili posle stupanja u brak). (Vrhovni sud Srbije. Imajuci u vidu ovako utvrdjeno cinjenicno stanje. na sta tuzenik ukazuje u reviziji.mogao biti usvojen.na vrh ZAUZIMANJE TUĐE PARCELE U prvostepenom postupku je utvrdjeno da je tuzenik postavljanjem betonske ograde u pravoj liniji izmedju svoje parcele i parcele tuzioca. cime je na nezakonit nacin dosao u posed spornog dela parcele. Nesumnjivo je utvrdjeno da je tuzenik napred navedenim radnjama zauzeo deo parcele tuzioca i pripojio svojoj parceli. koji je utvrdio uslove pod kojima se stan moze otkupiti. te se u ovom slucaju ne mogu primeniti odredbe clana 28. koje su se granicile u vidu luka. ali ne nude povracaj kapare. ali u pravoj liniji. kao i bonifikacije koje prate postupak utvrdjivanja cene. koja prava ima strana koja je primila kaparu regulise odredba clana 80. Rev. od cega bi zavisila i njena prava na spornom stanu. Rev. koliki je njihov uticaj na strukturu stana i slicno. Naime. koji regulisu sticanje svojine na nepokretnosti odrzajem. bez obzira sto je tuzilac dobio stan od svoje organizacije. stav 2. jer se u konkretnom slucaju radi o posebnom nacinu sticanja svojine u smislu Zakona o stambenim odnosima. (Vrhovni sud Srbije. vec zahtevaju raskid ugovora o kapari i povracaj nepokretnosti koja je predmet ugovora. 2960/97) . pa su nizestepeni sudovi pravilno utvrdili susvojinu u jednakim udelima parnicnih stranaka.

Medjutim.4. rekonstrukcija. (Vrhovni sud Srbije. bez prava na uknjizbu. ili izdavanja radi odrzavanja kuce. (Vrhovni sud Srbije. Rev. tada drugom vanbracnom drugu ne pripada pravo na udeo u sticanju na podignutim stablima voca. onda bi graditelj takvog objekta bio lisen gradjansko-pravne zastite. 338. 177/00 od 19. ako je zajednickim radom vanbracnih drugova izvrsena sadnja voca na zemljistu koje je vlasnistvo jednog od njih. Graditelj odnosno njegov pravni sledbenik ne bi bio ovlascen na vlasnicku tuzbu protiv lica koje mu je protivpravno zauzelo gradjevinski objekat ili deo objekta kao sto ne bi imao pravo na naknadu stete prouzrokovane ostecenjem ili uklanjanjem objekta bez pravnog osnova. tacnije da li se radi o ulaganjima radi poboljsanja uslova stanovanja. K. ako zakonom Republike nije drugacije odredjeno. uziva sudsku zastitu koja pripada vlasniku.2000. 1471 k. stambenoj zgradi u K. godine) BESPRAVNI OBJEKAT I SUDSKA ZAŠTITA Gradjevinski objekat izgradjen bez odobrenja za gradnju ima upotrebnu vrednost od izgradnje do uklanjanja bez naknade. Rev. M. u neopredeljenom delu u korist dosadasnjeg vlasnika i predlagaca. U ovom slucaju tuzeni je sagradio predmetnu kucu na sopstvenom placu u vreme kada sa tuziljom jos nije ziveo u vanbracnoj zajednici. Takav objekat moze biti i u prometu sve dok u zakonom predvidjenom postupku od strane nadleznog organa ne bude porusen. dogradnja postojece kuce) tada drugi vanbracni drug u odnosu na tu imovinu ima stvarno pravni zahtev samo ukoliko su vrednoscu ulozenih zajednickih sredstava ili posebnih sredstava ekonomski nastale vazne promene u stanju i vrednosti te imovine pa ona sada ustvari predstavlja novu imovinu koja je nastala zajednickim radom u toku trajanja vanbracne zajednice. a na osnovu overene pismene izjave o regulisanju imovinskih prava na oznacenoj . Takodje. Zakona o braku i porodicnim odnosima jeste njihova zajednicka imovina.O. takodje izdacima radi ocuvanja kuce. propustili su sudovi da ocene pravnu prirodu ulaganja tuzilje u posebnu imovinu tuzenog. Medjutim. njenom poboljsanju i da li tuzilja koja je ucestvovala u sticanju ovog poboljsanja ima pravo naknade u novcu ili pravo na priznanje prava susvojine po osnovu zajednickog sticanja. u ul. Odluka o uklanjanju takvog objekta ne moze se doneti pre nego sto se u zakonitom postupku utvrdi da se taj objekat ne uklapa u regulacioni plan ili drugi akt urbanisticke regulative. koja predstavlja posebnu imovinu jednog vanbracnog druga. Prema tome. graditelj gradjevinskog objekta bez odobrenja za gradjenje.o. do legalizacije ili rusenja tog objekta na osnovu odluke nadleznog organa. drugi vanbracni drug bi imao pravo na novcani zahtev kao protivvrednost svog udela a ne i na stvarno pravni zahtev. 4118/97) UKNJIŽBA NA OSNOVU IZJAVE O PODELI IMOVINE Resenjem prvostepenog suda odbijen je predlog za dozvolu uknjizbe zajednicke imovine na nekretnini upisanoj u zk. U reviziji se osnovano navodi da ovo sporno pitanje nije na nesumnjiv nacin raspravljeno. ul. kada vanbracni drugovi u toku trajanja vanbracne zajednice ulazu zajednicka sredstva u posebnu imovinu jednog vanbracnog druga (adaptacija. zatim o ulaganjima u cilju poboljsanja ulova stanovanja.duze vremena prema propisu cl. br. Ako se gradjevinski objekat podignut bez gradjevinske dozvole ne bi ovako tretirao. pa je stekao pravo vlasnistva na kuci. Medjutim. s tim sto se pravo svojine na takvom objektu ne moze uknjiziti u javne knjige. kada se radi o izdacima ulozenim za kupovinu i opremanje kuce.

nepokretnosti. prema kojima se uknjizba zemljisnoknjiznih prava moze vrsiti na osnovu javnih i privatnih pismenih isprava na kojima je potpis overio sud i koje sadrze tacnu oznaku zemljista. farbanje i drugo). 45/2000.02. neophodna je upotreba i susednog zemljista u cijem se posedu nalazi tuzeni a koji tuziocu ne dozvoljava privremeno koriscenje tog zemljista. (Okruzni sud u Zrenjaninu. . stav 1. prava u pogledu koga se uknjizba ima izvrsiti i izricitu izjavu onog cije se pravo ogranicava. Pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tuzeni obavezan da trpi da tuzilac u cilju izvodjenja navedenih radova licno ili posredstvom drugih lica postavi gradjevinsku skelu na parceli tuzenog radi izvodjenja navedenih radova. tac. Ovo iz razloga sto overena pismena izjava o regulisanju zajednicke imovine u sustini predstavlja sporazum bracnih drugova u smislu. krecenje. (Vrhovni sud Srbije. 12. Zakona o zemljisnim knjigama. opterecuje. odnosno saglasnosti direktora je razlog za prestanak radnog odnosa zbog neopravdanog izostanka sa posla. te da zaposleni ne moze samovoljno odluciti u kom ce periodu koristiti neiskorisceni godisnji odmor zbog svoje bolesti kao sto je to tuzilja ucinila. te da odlazak radnika na godisnji odmor bez dozvole. broj 22/80) koji ispunjava sve propisane uslove po pravnim pravilima zemljisnoknjiznog prava sadrzanim u paragrafima 26 i 39. Gz. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije pravo da odlucuje o koriscenju godisnjeg odmora radnika je pravo direktora na osnovu zakona. Rev. ukida ili prenosi na drugu osobu da pristaje na uknjizenje. Zakona o braku i porodicnim odnosima ("Sluzbeni glasnik SRS". Okruzni sud je preinacio prvostepeno resenje tako sto je dozvolio trazenu uknjizbu.2007. 6161/97) NEOPRAVDANI IZOSTANAK S POSLA Sud je nasao da shodno odredbi clana 137. oznacenje osoba koje ucestvuju u poslu. Sva prava zadržana. od 19. aprila 2000. 369/94) GRAĐEVINSKA SKELA NA SUSEDNOM ZEMLJIŠTU Prema utvrdjenom cinjenicnom stanju za obavljanje neophodnih gradjevinskih radova na zgradi tuzioca (malterisanje. Copyright © 2007 PROJURIS. godine) Design by Ahernar | Poslednja izmena: 22. I. (Presuda Okruznog suda u Beogradu Gz. odredbe clana 327.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful