KAFKA PO VALTERU MUSSGU (Tokovi ekspresionizma

)

On govori o Emrihovoj monografiji kao o prvoj naucnoj monografiji o nekom ekspresionistickom piscu. To je jedno tematski usmereno objasnjenje dela koje proizilazi iz misaonog. Glavna Emrihova teza je apsolutna suprotnost istine i lazi – istine shvacene kao ono u coveku i stvarima nerazrusivo i skriveno, ali neshvatljivo bice, i lazi shvacene kao otudjenje od ove istine bica. Vrlo konzistentno tumacenje. Njegovo tumacenje je usmereno na desifrovanje toka radnje, uloge pojedinih lica i smisao motiva, sve do najfinijih pojedinosti. On dokazuje da Kafka u osnovi nije nihilista vec vernik koji na pitanje o smislu egzistencije ima pozitivan odgovor. Vazna Emrihova tvrdnja : Kafkine slike ne vaze ni kao alegorije ni kao simboli, njegovi se tekstovi ne bi mogli oznaciti kao parabole. Oni poseduju obelezje neke metafore za koju dosasasnja estetika nema pravog imena. Ali izgleda da E. sam pojam alegorije shvata preusko. Za njega on uglavnom znaci mogucnost predstavljanja nekog smisla koji je racionalan – a danas bi se pre moglo reci da vlada misljenje da je alegorija ONO STO FORMULIOSE SMISAO SLIKE APSTRAKTNO – GDE SMISAO KAKAV GOD DA JE KROZ OPERACIJU MISLJENJA MOZE DA BUDE NADJEN. Nebitno je kakva je operacija i kokav je sadrzaj racionalno shvatljivog smisla. Emrih je pronasao da je taj smisao kod K. njegovo UNIVERZALNO. To je jedna tacno opisana apstraktna relacija izmedju smisla i slike. A alegorija jos od Vizantije i srednjeg veka i baroka znaci davanje smisla koji je BESKRAJAN, IRACIONALAN, ne moze se svesti na prostu operaciju I NIJE DO KRJA SAZNATLJIV. Najvazniji pojam za Mussgovo tumacenje je pojam ZAGONETKE. Ona je praforma poezije. Stoji u fundamentalnom odnosu sa alegorijom. Obe se sastoje od slika koje traze resavanje zasnovano na razmisljanju, a obe imaju SAMO JEDNO PRAVO RESENJE. Rezultati koji otkrivaju duhovnoistorijsku pozadinu ove praforme mogu dovesti do razumevanja Kafkine forme. U osnovi lezi CARANJE – moblik mis ;ljenja iz prastarog doba zasnovano na slicnosti vidljivih stvari. Tu poociva car analogije – najstarije forme carolije. U njenoj osnovi lezi prelogicko razmisljanje koje stvari s jedne strane prejasno konkretno fiksira, a s druge, vidi ih okruzene opasnostima natculnih odnosa. Insistiranje na vidljivom obliku stvari, ali i istrazivanje njihovih skrivenih znacenja. Prvobitna situacije : onaj koji zna primorava onog koji ne zna da pronadje resenje jednog pitanja koje mu postavlja kao opis jedne stvari koja nesto drugo znaci. Bogovi se u tome takmice s patuljcima, a ljudima u vidu zagonetnih prorocanstava kazuju istine. Zivot junaka zavisi od toga da li razume zagonetku (sfinga i Edip). Tajni svestenicki redovi pruzaju pristup kandidatima samo ako rese zagonetku – ona je uslov ulaska u ezotericnu zajednicu. Kasnije se to pretvorilo u cistu intelektualnu igru. U poeziji postaje sveprisutna, ali kasnije postaje vaznije nacin opisa, nego sta to tacno znaci.

Kafka mu dao savrsenstvo nove vrste – pesnicka forma njegove religioznosti. On zagonetkom obvija pitanje ljudske egzistencije, najdublje piotanje. ON JE PESNIK ZAGONETKI CIJE RESENJE NI SAM NE ZNA. Svaka alegorija je zadatak za razmisljanje, zato nas Kafkina dela nagone na intepretaciju. Emrih precvrsto fiksira znacenje, pronalazi logiku i u najsitnijim detaljime, za panjujuce dosledno, ali nedopustivo. Emrih previdja postojanje HUMORA I IRONIJE kod Kafke.. Ima cesto lebdece vedrine i lakoce, pa cudnovato uzdrzane ironije, smrtonosnog podmeha… Ceo rani Kafka je romantican. E. se previse koncentrise na misaono objasnjenje. Srodnost sa neoromanticarima i ekspresionistickim slikarima. IDEKJE SU U DELU MNOGO UDALJENIJE NEGO U EMRIHOVOM KOMENTARU, PESNIK KAFKA JE U PRVOM PLANU, A ISTOVREMENO MISTERIOZNIJI NEGO STO BI SE DALO ZAKLJUCITI PO EMRIHU. Demonija njegove umetnosti lezi u vezi izmedju tacnog detaljnog opisivanja i iritirajuceg precutkivanja. On pokazuje samo tacku u kojoj se slivaju linije smisla. Tu lezi mogucnost ironije i parodije.. Opisuje senku svog nosa a misli na nos, u rastojanju izmedju psa i coveka on vidi rastojanje izmedju coveka i boga. MAJSTOR ALOGICNE SLIKOVITOSTI KOJU JE EKSPRESIONIZAM OTKRIO, MASTOR HERMETICNE UMETNOSTI KOJA ISTOVREMENO POKAZUJE I SKRIVA. Univerzalno naslikati hijeroglifskim znacima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful