UVOD

Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000 godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se „tezauri” (današnji pojm „tezaurisanje” podrazumeva povlačenje novca ili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanje. U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili na klupi. Kako se sto na grčkom naziva „trapeze”, to su oni dobili naziv „trapeziti”. a u današnjem smislu reč „trapeze” označava banku. U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se „angentarijus”. Njihovi poslovi se u velikoj meri odražavaju na razvoj privrednog života, ali uticaj „argemarijusa” na vlasti i državne poslove postojao je sve veći. Menjačke poslove obavljala su druga lica koja su se zvala „tiumulatori”. U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom periodu veći značaj još su imali samo menjački i emisioni poslovi. Mnoštvo moneta različitih vrsta koje se u tom periodu razvijaju sve više, iziskivale su postojanje samo menjačkih poslova. U istom periodu kreditni posao se javlja najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijao kao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovih poslova, u trgovačkom prometu širu primenu dobija menica (XIII vek - Italija), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija medunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima "kvarenja novca", što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljilo se u odrenenoj stopi inflacije koja je zasiguno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine.

1

Bank of England. osnovana u Engleskoj 1694. koje su sopstvenim i tunim sredstvima postale važan faktor razvoja privrede i prometa. amsterdamska banka uvela je u promet poseban knjižni novac. koji je pod nazivom "mark banko" predstavljao 8. Ove banke bavile su se i žiro prometom. te se stoga smatraju i najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. godine i Sasa di Sant Georgio. osnovana 1320. osnovana 1407. godine poslovala je kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. Takođe. U XII veku naše ere u Italiji su se razvile preteče današnjih banaka. koja je vrlo brzo postala važno i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i kreditiranja. a od 1883. Sverigen Riskbank. Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke.5 g finog srebra. najpoznatije. koja je kasnije prešla u Državnu hipotekamu banku. nego i u menunarodnim odnosima. godine itd. pod nazivom Uprava fondova.Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjevekovnoj Italiji. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i XIX veka. godine. godine. a menu njima su kao prve najpoznatije Banka di Genove. svakako. U Srbiji prva banka osnovana je 1862. Medu njima su. osnovana u Švedskoj 1668. kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. U ovom periodu razvila se i upotreba menica. godine. kada su osnovane velike bankarske institucije. ne samo u zemljama gde su se ove banke razvile. nazvane "montes". 2 .

Funkcionalni kriterijum po kome se poslovi dele na: poslove mobilizacije i koncentracije sredstava. koja su s aspekta banke njen dug. Možemo reći da su uobičajena tri kriterijuma za grupisanje bankarskih poslova: 1. Vremenski kriterijum (ročnost) po kome se poslovi dele na: kratkoročne. Bilansno posmatrano. čineći ih upotrebljivim po kvalitetu i kvantitetu s aspekta zajmotražioca. radi se o tuđim mobilisanim i koncentrisanim sredstvima. Banka obavlja i raznovrsne uslužne poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni u ulozi dužnika ni u ulozi poverioca već naprosto pruža odrenene korisne usluge svojim klijentima. zbog čega se i evidentiraju u njenoj pasivi. Obavljajući pasivne bankarske poslove. različite vremenske dospelosti. a kreditni u aktivi bančinog bilansa. 3. Svojim posredovanjem banke deluju izravnjavajuće izmenu tražilaca novca ne samo u finansijskom već i u prostornom i vremenskom smislu reči. kao što su: menjački poslovi. pasivne i neutralne. 3 . pasivne i aktivne kamate) se naziva kamatna marža i predstavlja bitan deo prihoda tj. kao što su usluge u obavljanju platnog prometa ali i druge usluge neutralnog karaktera. Posrednička funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti odslikava u njenom bilansu. emisioni poslovi za sopstveni račun itd. Pasivni bankarski poslovi Vršeći funkciju mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskih resursa. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tuđi novac se vrednosno iskazuju u pasivi. a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima.I POSLOVI BANKE Prva i najvažnija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju. dobiti banke. kupovine i prodaje deviza. srednjoročne i dugoročne. 2. poslovi čuvanja poverenog novca te funkcija posredovanja u platnom prometu. Razlika između kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim klijentima i kamata koje od klijenata naplaćuju po kreditnim poslovima (tzv. 1. tako što na jednoj strani banka uzima kredite ( od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i uloga na štednju). banka vrši dve značajne funkcije: • Vrši mobilizaciju i koncentraciju mnoštva atomiziranih finansijskih viškova. banke faktički obavljaju pasivne bankarske poslove. Banka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih može dodatno da zaradi kao što su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u vanberzanskom prometu. kreditne poslove. komisione i vlastite. Bilansni kriterijum po kome se poslovi dele na: aktivne.

kada se mogu i moraju prihvatiti veći troškovi mobilisanja ovih izvora.). uplatom na osnovu ugovora. u smislu da zainteresovani subjekti povećaju svoje depozite kod banaka i kupuju razne hartije od vrednosti u što je moguće većoj meri. ulozi na štednju (banka na njih plaća kamatu). polaganje novca na posebne izdvojene račune i dr 4 . kao i nenovčani depoziti. polaganje novca u sudski depozit. dok su kreditni i tržišni izvori opravdani u slučaju kada se ekcesno poveća tražnja za bankarskihm sredstvima. banke bi morale da se opredeljuju u svojoj poslovnoj politici na kombinaciju takvih instrumenata i podsticaja koji mogu da utiču stimulativno na ponudu finansijskih sredstava. Najčešće vrste novčanih depozita su: polaganje novčanih sredstava na žiro i tekući tačun (na njih banka ne plaća nikakvu kamatu. zatim. relombardni poslovi. Suštinski posmatrano. Postoje razne vrste depozita: depoziti po viđenju. Ovi poslovi (poslovi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava) predstavljaju najvažniji i najrazvijeniji oblik kratkoročnih pasivnih bankarskih poslova. beskamatonosni su). građana. Pod depozitnim poslovima se podrazumevaju mobilizacija i koncentracija različitih vrsta depozita u domaćim i stranim sredstvima plaćanja.1. stranih pravnih i fizičkih lica. transferisali u vidu potraživanja prema finansijski deficitnim transaktorima.• Tako mobilisana i koncentrisana sredstva banka transformiše i stavlja na raspolaganje finansijski deficitnim transaktorima. i kratkoročni krediti od drugih banaka. bez namene ili sa posebnom namenom od društvenih pravnih lica. obveznica itd. deponovanje sredstava po različitim osnovama. Kratkoročni pasivni bankarski poslovi Najznačajniji kratkoročni pasivni bankarski poslovi su: emisija novca. reeskontni poslovi. oročeni depoziti sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka. 1. bankari stvaraju sopstvene obaveze prema finansijski suficitnim transaktorima. Banka se ovde javlja kao dužnik prema širokom krugu poverilaca i dužna je da na osnovu ovog posla plati deponentima odgovarajući iznos kamate (pasivnu kamatu). da bi ih. depozitni poslovi. Da bi obezbedile veću i raznoliku ponudu sredstava. shodno njihovim kvantitativnim i vremenskim preferencijama. izdavanje kratkoročnih hartija od vrednosti (blagajničkih zapisa. Najpovoljniji tok formiranja bankarskih srestava su depozitni izvori. građanskih pravnih lica.

jer su obično skuplji od depozita. čime utiču i na povećanje i smanjenje sopstvenog finansijskog potencijala. Kratkoročni krediti od drugih banaka predstavljaju sekundarne izvore sredstava. Reeskont se obično obavlja kada poslovna banka želi da kompenzira predhodno smanjenje kredinog potencijala. Ukoliko banka doznači to pokriće centralnoj banci. 6. Poslovne banke. To znači da se eskont odvija između komitenta i poslovne banke. Međutim. Zavisno od stepena otvorenosti nacionalne ekonomije značajan je i mehanizam formiranja (ili smanjenja) monetarnih rezervi. ali i povećavaju raspoložive bankarske resurse za buduću kreditnu aktivnost. sa određenim rokom dospeća (najčešće od 1 do 12 meseci) koje banke emituju u cilju prikupljanja novčanih sredstava radi jačanja svoje likvidnosti i kreditnog potencijala. Emisijom kratkoročnih hartija od vrednosti. U tržišnim ekonomijama veoma je značajan mehanizam kupovine (ili prodaje) hartija od vrednosti. depozitni certifikati. Najzad. Sopstvene menice renomirane poslovne banke izdaju. Početni uslov za nastanak relombardnog posla jeste lombardni kredit odobren komitentu od strane poslovne banke. koja glasi na određeni novčani iznos deponovan kod nje. banke se u svom poslovanju ne pojavljuju samo kao mobilizatori postojeće. vuku ih na sebe i eskontuju kod centralne banke ili drugog finansijskog posrednika. Postoji nekoliko načina na koji banke stvaraju ili poništavaju novac. obveznice. Reeskontni poslovi se sastoje od ponovnog ekontovanja (reeskontovanja) jednom već eskontovanih menica. Relombard je takođe posao koji nastaje između poslovne banke i centralne banke. Davanje u eskont sopstvenih menica je u suštini emitovanje novca. reeskontni kredit je obično manji od eskontnog (20-50%). kao što su blagajnički zapisi. a smanjuje se kada se depoziti po vidđenju pretvaraju u otočene depozite. pri čemu su vrednosni papiri i efekti pokriće za kredit. a reeskont između poslovne banke i centralne banke. Blagajnički zapis poslovne banke je kratkoročna hartija od vrednosti koja je u stvari prenosiva potvrda banke izdavaoca. do kojih je banka došla prethodnim odobravanjem kredita svojim komitentima. Oni su bankarske potvrde koje glase na donosioca. Prema tome. dobiće relombardni kredit.Sekundarna emisija novca koju vrše banke depozitno-kreditnom multiplikacijom predstavlja kombinaciju aktivnog i pasivnog posla. poslovna banka je u poziciji da mobiliše finansijske resurse za tekuće poslovanje sa finansijskih tržišta. jer se odobravanje kredita od strane banke istovremeno stvara i obaveza u vidu depozita. već i kao stvaraoci ili kreatori nove novčane kupovne snage. stvaraju i povećavaju obaveze prema sebi. Depozitni certifikati su najtipičnije hartije od vrednosti koje izdaju poslovne banke. što je za poslovnu banku pasivan posao. količina novca se povećava kada se oročeni depoziti pretvaraju u depozite po viđenju. na tačno utvrđeni rok (najčešće 3. Ova zaduženja nastaju kao rezultat povećane tražnje za bankarskim 5 . koristeći depozitno-kreditnu multiplikaciju. Najznačajniji su mehanizam odobravanja (ili smanjivanja) kredita. pa je to predmet posebnog normativnog uređenja. na određeni iznos deponovan u banci. 9 i 12 meseci) i uz tačno utvrđenu kamatu.

Emisijom dugoročnih hartija od vrednosti banka dolazi do najsigurnijih i najstabilnijih sredstava koja se mogu koristiti za odobravanje dugoročnih kredita. Osnovni motiv i svrha emisije obveznica od strane banaka je refinansiranje na tržištu kapitala radi pokrića svojih dugoročnih investicionih kreditnih poslova. U ove poslove spadaju: emisija dugoročnih hartija od vrednosti (akcije i dugoročne obveznice). koji je faktički trajno angažovan u banci. prikupljanje fondova i dugoročnih sredstava preduzeća i javnih isntitucija. ne može se koristiti emisija dugoročnih hartija od vrednosti. Oročeni depoziti predstavljaju još uvek najznačajniji izvor dugoročnih sredstava. pa se banke često koriste dugoročnim kreditima u zemlji i inostranstvu. Korišćenjem dugoročnih kredita u inostranstvu za sopstveni razvoj se koristi inostrana štednja koja je supstitut nedovoljnih domaćih dugoročnih izvora akumulacije. Dokapitalizacija je dodatni način formiranja ukupnog bankarskog potencijala a predstavlja pretvaranje dela profita u dodajni kapital. 1. Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospjelosti isplatiti iznos novca koji je u istoj naveden zajedno sa kamatom. Osnovni motivacioni faktor investiranja je kamatna stopa koja raste sa rokom oročavanja. Ukoliko nije razvijeno trţište kapitala. Ponuda oročenih depozita privrede zavisi od: akumulativne sposobnosti privrede i od ekonomskog interesa za oročavanje (kamate). institucionalne investitore i sl. Dugoročni pasivni bankarski poslovi Dugoročni pasivni bankarski poslovi predstavljaju poslove banaka usmjerene na mobilizaciju i centralizaciju dugoročnih sredstava koja će se koristiti za finansiranje investicija. U strukturi oročenih depozita razlikuju se mali oročeni depoziti koji su karakteristični za stanovništvo i veliki oročeni depoziti karakteristični za korporacije. Osnovni preduslov za korišćenje ovog mehanizma jeste postojanje razvijenog trţišta kapitala. a pošto se povećanje depozita ne može ostvariti u kratkom roku i u neograničenom obimu. što banci daje sigurnost u poslovanju.2. 6 . prikupljanje oročenih depozita. Emisijom akcija banka stiče dugoročan sopstveni kapital. inostrani dugoročni krediti i dokapitalizacija.kreditima.

dinamika rasta trošenja sredstava depozita. Finansijski potencijal kojim banka raspolaže u svom bilansu stanja izražava volumen ukupnih sredstava koji je banka prikupila kao depozite. Kratkoročni aktivni bankarski poslovi Najznačajniji kratkoročni aktivni bankarski poslovi su: eskontni kredit. kontokorentni kredit. i stekla kao osnovni kapital banke. pribavila iz kreditnih izvora. U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam „Kredit“ predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem (ili nekim drugim predmetom) dužniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima (pokriće. Ova kamata za koju se umanjuje kredit naziva 7 . Finansijskog potencijala. Odnos finansijskog potencija i kreditnog potencijala zavisi od volumena i strukture izvora sredstava. avala i druge bankarske poslove. moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i kreditnog potencijala. koji igra najvažniji ulogu. i davanje garancija. već se umanjuje za iznos kamate od trenutka eskontovanja do datuma dospeća menice. priliv kreditnih sredstava dobijenih od centralne banke i drugih kreditnih izvora. jer ona obuhvata pored kredita. Politiku plasmana treba shvatiti šire od politike kreditiranja. koji se sastoji u otkupu menica komitenata prenjihovog roka dospeća. avalni kredit. vinkulacioni kredit. Kako bilans banke uvek mora biti u ravnoteži. faktoring i kratkoročne hartije od vrednosti. rambursni kredit. U bankarskoj praksi (kreditni) potencijal za plasmane banke predstavlja maksimalan iznos odobrenih kredita a da likvidnost banke ne bude ničim ugrožena. Eskontni kredit je najstariji kratkoročni aktivni bankarski posao. Tako struktuiran finansijski potencijal predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke. Shodno tome. svako uvećanje kreditnog plasmana mora imati uporište u rastu pasive tj. U pitanju su: vrste i kvalitet depozitnih sredstava.1.2. rok. Aktivni bankarski poslovi Banke kao monetarne i finansijske institucije. menica je osnov za odobravanje kredita. kreirala multiplikacijom svojih sredstava. kao i uvećanje trajnog (osnivačkog) kapitala banke i sredstava rezervi banke. akceptni kredit. Da bi poslovne banke mogle da ispune taj zadatak. način otplate itd. lombardni kredit. kamata. imaju zadatak da plasiraju kreditna sredstva za finansiranje neophodnih potreba svojih poslovnih klijenata. kredit nije u visini meničnog pokrića. Pri eskontovanju menice.) 2.

Državne obveznice su vrlo sigurne i transferibilne u svakom trenutku. Shodno tome. rambusira. Na taj način 8 . posredstvom svoje filijalske mreže. Avalni kredit se odobrava u vidu posebne garancije na licu menice. Na osnovu ovog kredita trgovina na veliko ne mora čekati na naplatu robe od krajnjeg kupca. istuona u potpunosti izmiri. Pokriće spoljno trgovinskog posla akceptom afirmisane svetske banke u osnovi pospešuje komercijalni posao. gde banka ili specijalizovana faktoring kompanija otkupljuje kratkoročna potraživanja koje izvoznik ima prema nekom trećem licu. jer prodavac robe na osnovu akcepta takve banke obezbeđuje sigurnost naplate svojih potraživanja. čime je komitent u poziciji da njime raspolaže izdavanjem naloga banci za isplatu sa tekućeg računa. već dobija sredstva kojim raspolaže. Akceptni kredit se sastoji u mogućnosti koju pružaju banke svojim komitentima da na njih rtasiraju menice do određene visine i sa određenim rokom. tj. davanjem avala banka prihvata obavezu da u slučaju kada menični dužnik ne isplati obavezu meničnom poveriocu. na osnovu koga će banka u potpunosti ili delimično raspolagati vrednošću robe. Banka garantuje da će neko od potpisanika menice ispuniti svoju meničnu obavezu. Time banka ili faktoring kompanija preuzima rizik naplate potraživanja. Tako da. Eskontni kredit je veoma siguran za banku jer se ona uvek može zahtevati reeskont kod centralne banke. Lombardni kredit se odobrava od strane banke na bazi pokrića (zaloge) u vrednosnim papirima. akceptiranjem menice svojih komitenata banka postaje glavni menični dužnik. isplaćuje robna dokumenta i zadržava ih u svojini sve dok ih ta korespondentska banka (po čijem je nalogu i isplatila ova dokumenta) od nje ne otkupi. Vinkulacioni kredit označava vrstu kredita koju odobrava banka na bazi prethodne obaveze dužnika da doznači tovarni list. a prema nalogu svoje inostrane korespondentske banke.se „eskont“. Akceptni kredit se realizuje onog trenutka kada vlasnik takve menice nakon isteka njenog dospeća zatraži od banke naplatu. Banka može dobijeni lombardni zalog iskoristiti za rekreiranje sopstvenog potencijala tako što će tražiti relombardni kredit od centralne banke ili od neke snažnije poslovne banke. Kontokorentni kredit ili kredit po tekućem računu se realizuje tako što banka odobrava svom komitentu kredit na tekući tačun. što je u funkciji profitabilnosti i likvidnosti banaka. Faktoring poslovi predstavljaju oblik kratkoročnog plasmana. zbog čega predstavlja menično jemstvo banke. Obično kredit iznosi od 60 do 70% zaloge i u slučaju da opadne vrednost zaloge banka može zahtevati od dužnika da dopuni pokriće. Javlja se kada konfirmirajuća banka (banka sa visokim ugledom i rejtingom). Kratkoročne hartije od vrednosti predstavljaju oblik investicionog ulaganja kojim banka stiče kamatonosne i likvidonosne instrumente. Rambursni kredit je specifična vrsta akceptnog kredita koji se najčešće javlja u spoljnojtrgovinskoj (međunarodnoj) razmeni robe i usluga. zlatu ili trgovačkoj robi.

građevinski kredit. najčešće na rok od 3 do 5 godina. čija je funkcija da domaćinstva lakše dolaze do stanova. Kredit se obično odobrava u visini od 60 do 70% vrednosti zaloge. poslovnih zgrada itd.). građanima ili preduzećima za finansiranje nepokretnosti (izgrdnje stanova. uz odbitak kamate i provizije. kao i da se stimuliše razvoj građevinarstva. Investicioni kredit je u funkciji finansiranja razvoja. portfolio investicije. Time se ne odvaja imovina od njegovog vlasnika. Konzorcijum preuzima hartije od vrednosti po nešto nižem kursu u odnosu na nominalnu vrednost. forfetiranje. Konzorcijumi se najčešće formiraju povodom emisije velikih javnih zajmova. Kod ovih krdita razlikuju sve dve vrste kamata. Time izvoznik dolazi do sredstava i pre nego što mu kupac plati robu. koja se prevaljuje na krajnjeg kupca. koji se sastoje iz grupacije zainteresovanih banka. znači za vreme trajanja faze korišćenja. Pri otkupu potraživanja odbija se fiksni iznos kao provizija. jer se izvoz tek nakon ovoga zaključuje. 9 . interkalarna – koja se obračunava od dana odobrenja kredita do dana stavljanja investicionog kredita u otpalatu. Stambeni krediti se smatraju posebnim oblikom građevinskog kredita. sa rokom dospeća do 30 godina. ostvarujući pri tome određenu dobit. potrošački kredit. Građevinski kredit banka odobrava komitentima za objekate u izgradnji. Procedura odobravanja investicionih kredita je u postupku ista kao i prilikom odobravanja kredita za obrtna sredstva. Otplaćuju se uglavnom u periodičnim vremenskim razmacima u jednakim otplatnim ratama (anuitetima). da bi ih plasirao po nešto višem kursu. nad kojim je upisom u odgovarajuće sudske knjige stavljena hipoteka. Dugoročni aktivni bankarski poslovi Ovde se radi pretežno o dugoročnim kreditima koje banke odobravaju svojim klijentima.izvoznik se kratkoročno kreditira i do 90% vrednosti izvoza. Banke ih odobravaju uz niže kamatne stope. Konzorcijalni kredit se odobrava preko privremenih ili stalnih konzorcijuma.2. Forfeting je oblik dugoročnog finansiranja izvoza. 2. investicioni kredit. konzorijalni kredit. i redovna – koja se obračunava na investicione kredite u otplati. ali i za nabavku trajnih obrtnih i osnovna sredstava. već se samo obezbeđuje novčano potraživanje banke. kao i o investicijama u dugoročne hartije od vrednosti: hipotekarni kredit. što se realizuje kao otkup dugoročnih potraživanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. dok mu se preostali iznos stavlja na raspolaganje kada kupac primi robu. Hipotekarni kredit je vrsta zajma koji banka odobrava na bazi realnog imovinskog pokrića. Odobravaju se uglavnom za period od 2 do 7 godina. ali je analiza ekonomskih faktora detaljnija i potpunija jer zahteva i stručnu alalizu eksperata van banke. stambeni kredit.

Potrošački krediti omogućavaju anticipativnu potrošnju onih delova stanovništva koji trenutno imaju veće potrebe za potrošnjom nego što im dozvoljava njihov trenutni nivo dohodka. Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u hartije od vrednosti različitih prinosnih stopa i rokova dospeća. 10 . što omogućije bankama optimizaciju zahteva za profitabilnošću i stabilnošću poslovanja.

Kod sopstvenih poslova banka nije posrednik. s t r u k t u r o m v e ć i kvalitetom svojih poslova. jer su banke samostalni tržišni subjekti čija je ciljna funkcija masimiziranje profita. kao i načelo rentabilnosti. Kroz veću ili manju efikasnost poslovnih banaka manifestuje se njihova veća ili manja poslovna sposobnost. a ujedno se i ostvaruju i društveni interesi zemlje. pri tome efikasno usmeravanje finansijskih resursa između finansijskih sufucitnih i deficitnih sektora i transaktora. 11 . Poslovna sposobnost banke proizilazi iz ostvarenja njene funkcije cilja. neutralne i sopstvene bankovne poslove. Sveukupnost poslova za koje su banke ovlaštene da obavljaju u okviru svoje djelatnosti. Za realizaciju tih aktivnosti predstavljaju načela bankarskog poslovanja. Ta načela su: načela solventnosti i likvidnosti. načela sigurnosti i efikasnosti ulaganja. U savremenim uslovima mnogobrojni faktori utiču na poslovanje banaka i njihovu poziciju na t r ž i š t u a s v e t o z a h t e v a d a s e b a n k e p r i l a g o đ a v a j u n e s a m o r e a l i z a c i j o m . Primenom ekonomskih načela bankarskog poslovanja ostvaruje se posebni interes banke i njenih osnivača. i z u z e t n o s u z a i n t e r e s o v a n i d a b a n k a r s k e o r g a n i z a c i j e u s p e š n o p o s l u j u . Kod pasivnih poslova banka je dužnik i na svoj dug plaća kamatu. najčešće se dele na: pasivne. d a b u d u l i k v i d n e i solventne i da ostvaruju optimalnu profitabilnost omogućujući. a kao naknadu naplaćuje proviziju. Poslovni cilj banke jeste maksimizacija profita ili vrednosti akcija banke uz relativiziranje potencijalnog rizika i njegovih negativnih efekata.II ZAKLJUČAK Poslovna banka kao privredna institucija koja deluje u novčanoj sferi usklađuje svoju poslovnu politiku sa ekonomskom politikom zemlje putem monetarno-kreditne politike kojus provodi Centralna banka. Poslovna sposobnosti i efikasnost banke su međusobno uslovljeni i nužni konstituivni elementi savremeno koncepirane i organizovane banke. aktivne. već posluje za vlastiti račun. Aktivni poslovi su poslovi kod kojih se banka pojavljuje kao poverilac i na pozajmljena sredstva naplaćuje kamatu. Savremeni privredni i finansijski sistemi koji pretenduju da budu racionalni i efikasni. Neutralni poslovi su poslovi koje banka kao posrednik obavlja za račun klijenta.

Đukić. (1990). (2007). Stylos art.. str. Ekomomski fakultet u Beogradu. Beogradska berza. str.. Bankarstvo.. Jović.Literatura: 1.183-215. S. Bjelica. 9-15 3. 211-264 4. V. Bankarstvo – teorija i praksa. Beograd. Naučna knjiga. str. Lukić. Đ. (2008). Bankarsko računovodstvo. Upravljanje rizicima i kapitalom u banka. R.. str. Beograd. 291-296 12 . (2005).351-374 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful