Šri Aurobindo i Majka

UNUTRAŠNJI ŢIVOT
Jogiĉki pristup psihološkom zdravlju i napretku

SADRŢAJ

Uvod ....................................................................................................................7 Opšte metode i principi ......................................................................................22 Uznemirenja uma ...............................................................................................38 Uznemirenja vitala ............................................................................................50 Uznemirenja tela i fizičke svesti ........................................................................70 Uznemirenja podsvesnog ...................................................................................83 Psihičko biće i psihološko zdravlje ....................................................................89 Veţbe za usavršavanje i ovladavanje .................................................................92 Rečnik ..............................................................................................................114 Biografija .........................................................................................................115

"Nauči da živiš unutrašnji život, da uvek delaš iznutra..."

"... samo odlaskom unutra, iza vela spoljašnjeg uma i unutrašnjim životom, u unutrašnjem umu, u najskrivenijoj duši našeg bića možemo postati svesni sebe u potpunosti..."

"Individua mora da pronađe sebe, svoje istinsko postojanje; to može učiniti jedino tako što će se okrenuti ka unutra, živeti unutra, biti unutra
rr

Sri Aurobindo

UVOD
Naše psihološko stanje obično karakterišu stalna uznemirenja različitog intenziteta. Neka od uobičajenih uznemirenja su strah, anksioznost, depresija, nesigurnost, nemir, ljutnja, ljubomora, sumnja i si. Do nekog odreĎenog stepena, takva uznemirenja se smatraju "normalnim". Kada uznemirenja koja doţivljava individua preĎu granicu normalnosti, za osobu se kaţe da je "mentalno nestabilna". Kada uznemirenja dostignu ekstremne razmere i značajno onesposobe individuu, za nju se kaţe daje mentalno obolela. Zato se pod mentalnim zdravljem obično podrazumeva odsustvo spolja vidljivih psiholoških uznemirenja. MeĎutim, sve veći broj ljudi nalazi da je ovakvo viĎenje mentalnog zdravlja nepotpuno iz dva razloga. Prvo, oni smatraju da bi mentalno zdravlje trebalo da se sastoji i iz odreĎenih pozitivnih karakteristika koje bi doprinele pozitivnom unutrašnjem osećaju psihološkog zdravlja, kao što su mir, unutrašnja sigurnost, samopouzdanje, osećaj nadmoći itd; odsustvo naznačenih uznemirenja ne podrazumeva mentalno zdravlje. Drugo, ljudi počinju da uviĎaju da mentalno zdravlje ne narušavaju samo jača uznemirenja kao anksioznost, depresija, rastrzanost itd; čak i takve stvari kao što su neprekidno brbljanje i rastrojenost uma, stalno traganje za različitim objektima ţelja, povratni uticaj lenjosti, itd. - na koje samo nekolicina gleda kao na psihološka uznemirenja - danas sve više i više ljudi oseća kao stanja koja remete unutrašnji osećaj zdravlja i stoga dovode do mentalnih oboljenja. Takvim ljudima joga moţe ponuditi nešto vredno. Jer, joga je psihološki pristup koji ima za cilj da radikalno promeni svest i da dovede do stanja neuslovljenog i nepomućenog mira, slobode i blaţenstva. Savršeno jogičko stanje se opisuje ne samo kao slobodno od svih uznemirenja već, zahvaljujući svojim pozitivnim karakteristikama, i kao imuno na njih. Svaki sistem psihološkog lečenja se bazira na odreĎenoj koncepciji prirode ljudskog bića - od čega je ono sastavljeno, šta je to normalno za ljudsku prirodu i šta stvara nenormalnost ili uznemirenje. Stoga, ako ţelimo praktično da primenimo psihološko lečenje, neophodno je da razumemo ljudsku prirodu i sve što se tiče mentalnih uznemirenja na kojima se metode lečenja baziraju. Ovaj uvod ima za cilj da objasni prirodu ljudskog bića, psiholoških uznemirenja i mentalnog zdravlja u svetlu Integralne Joge Šri Aurobinda i Majke. Bez ispravnog razumevanja ovih objašnjenja biće vam teško da pratite dobar deo onoga što je prezentirano u ovoj knjizi.

7

SASTAVNI DELOVI BIĆA Naše biće je sklop više različitih elemenata. Osim tela i njegovih senzacija, svesni smo, do odreĎenog stepena, i različitih psiholoških elemenata, kao što su npr. misli, osećanja, ţelje, impulsi itd., koji su stavljeni na gomilu i uopšteno nazvani "um". MeĎutim, sa tačke gledišta Integralne Joge, naše biće je sastavljeno od jasno podeljenih različitih elemenata. Kao što Šri Aurobindo napominje: "Pod 'Umom' se u uobičajenom smislu te reči, podrazumeva celokupna svest bez razlikovanja, jer čovek je intelektualno biće i o svemu intelektualizira ..." "Svaki plan našeg bića - mentalni, vitalni, fizički - ima svoju posebnu svest, odvojenu, ali istovremeno i povezanu sa ostale dve; meĎutim, za spoljašnji um i čula u budnom stanju, sva tri nivoa su pomešana u jednom." Tri gore navedena dela bića - mentalni, vitalni, fizički - sačinjavaju spoljašnje biće i svaki od njih u tom spoju zadrţava svoju karakterističnu prirodu i osobine. Ovde je, rečima Šri Aurobinda, naveden kratak opis sva tri dela: " ... jezikom ove joge reči kao što su 'um' i 'mental' se koriste kako bi označile specifičan deo prirode koji se tiče poimanja i inteligencije, ideja, mentalnih percepcija, reakcija misli na objekte, odreĎenih mentalnih kretanja i formacija, mentalnih vizija i volje i si, što sve predstavlja deo inteligencije. Vital se mora paţljivo razgraničiti od uma iako ima u sebi njegove elemente; vitalno je Ţivotna priroda sastavljena od ţelja, senzacija, osećanja, strasti, energičnih akcija, snage ţelje, reakcija duše-koja-ţeli u čoveku i cele poznate igre posesivnosti i drugih instinkata sa tim u vezi, ljutnje, straha, pohlepe, poţude itd. što sve pripada ovom deiu prirode. Um i vital su pomešani na površini svesti, ali su sami po sebi dve potpuno odvojene sile jer sa odlaskom izvan površnih nivoa svesti, počinjemo da ih vidimo kao odvojene, otkrivamo njihove meĎusobne razlike i uz pomoć tog znanja analiziramo njihovo mešanje na površini." "Telo ... ima sopstvenu svest iz koje deluje, čak i bez nekog voljnog mentalnog napora, a ponekad i protiv njega, i naš površni um zna vrlo malo o ovoj telesnoj svesti, oseća je isključivo na nesavršen način, vidi samo njene posledice i nalazi da je skoro nemoguće pronaći njihove uzroke." "U mnogim stvarima, koje se tiču npr. zdravlja i bolesti, u svim automatskim funkcionisanjima, telo reaguje onako kako smatra da je najbolje, a ne kao sluga umu. Ako je umorno, odgovoriće na umni napor pasivnim otporom. Moţe prekriti um tamasom, inertnošću, tupošću, nekom podsvesnom reakcijom i tako ga onesposobiti. Ruka se podiţe, bez sumnje, kada za to dobije sugestiju, ali u početku noge ne slušaju kada su zamoljene da hodaju; prvo moraju da nauče kako da prestanu da puze, usprave se i steknu naviku hodanja. Kada po prvi put
8

zamolite ruku da nacrta pravu liniju ili da nešto odsvira, ona to ne moţe i neće da učini. Mora da se školuje, veţba, uči i da kasnije to radi automatski kada se to od nje zahteva. Sve ovo dokazuje da postoji svest o telu koja moţe da funkcioniše po nareĎenju uma, ali ona mora da se probudi, uveţba, učini poslušnim i svesnim instrumentom." (Treba primetiti da je svest o telu samo deo celokupne fizičke svesti koja proţima kako vital tako i mental.) DETALJNIJE VIĐENJE DELOVA BIĆA S obzirom da su različiti delovi bića meĎusobno povezani, oni utiču jedni na druge što rezultira novim podelama već postojećih delova. Stoga, pored uma koji smo naveli, postoji deo uma koji je sjedinjen sa vitalom, poznat kao vitalni um. TakoĎe postoji deo uma koji je sjedinjen sa fizičkim planom, nazvan fiziĉki um. Slične podele postoje i u okviru vitala i fizičkog plana. U ovoj knjizi se posebno obraća paţnja na tri dela i oni se dalje opisuju. Ova tri dela su fizički um, vitalni um i fizički vital. Fiziĉki um je onaj aspekt uma koji u sebi sadrţi sve karakteristike svesti o fiziĉkom. Neke od glavnih karakteristika fizičkog, kao što su npr. inertnost, tendencija ka mehaničnosti automata, ponavljanje, blokiranost i haotična aktivnost se ogledaju u fizičkom umu u obliku mentalne tuposti, sumnje, problema, konfuzije, mehaničkih reakcija i uobičajenog načina mišljenja. Deo fiziĉkog uma koji je najbliţi fiziĉkom predstavlja mehaniĉki um; on se ponaša kao mašina koja se neprekidno vrti oko jedne misli, ma kakva ona bila. Vitalni um je neprekidno pod uticajem vitalnih sila i pokreta i stoga ne moţe slobodno i nezavisno da misli o njima, kao što to moţe viši um. Funkcija vitalnog uma nije da misli ili rezonuje, nego da sanjari i mašta, bilo o uspehu ili neuspehu, zadovoljstvu ili patnji, sreći ili nesreći. Fiziĉki vital se odnosi na deo fiziĉkog koji je povezan sa vitalom. Ovaj deo je nadleţan za reakcije nerava i refleksne senzacije i osećaje. On je takoĎe odgovoran i za bol. Sa stanovišta Integralne Joge, na svaki deo našeg bića utiču odreĎena psihološka uznemirenja. Sledeća poglavlja nam opisuju ta uznemirenja u odnosu na različite gore pomenute delove našeg bića. UZNEMIRENJA POVEZANA SA UMOM Moţemo reći da glavni uzrok svih psiholoških uznemirenja leţi u samoj prirodi uma. Osnovna osobina mentalne svesti je sposobnost razmišljanja o samoj sebi tj. da moţe objektivizirati sebe. Jedan deo uma se moţe odvojiti i posmatrati ono što
9

preostaje kao objekat. Deo koji se izdvaja sluţi kao ogledalo koje odraţava umu njegovo sopstveno stanje. Ova objektivizirajuća priroda uma predstavlja svest o nekom uznemirenju. Drugo, patnja koja se javlja kao posledica nekog uznemirenja još se više pojačava mnogim drugim faktorima uma, kao što su memorija, predosećanje, imaginacija i inherentna potreba uma - uprkos očiglednoj nemogućnosti - da shvati i pronaĎe rešenje za probleme koji uzrokuju uznemirenja. Dok sama svesnost objektivizacije pripada mentalnom umu, za imaginacije i predosećanja koja u nama izazivaju strah, a konačno rezultiraju u anksioznost, moţe se reći da potiču iz onog dela uma koji se proţima sa vitalom, a zove se vitalni um. Još jedna manifestacija vitalnog uma u odnosu na psihološka uznemirenja moţe se videti u takozvanom "odbrambenom mehanizmu" koji se tiče svih psihijatrijskih bolesti. Odbrambeni mehanizam se defmiše kao sredstvo za eliminaciju svih vrsta bolnih osećanja, kao što su zabrinutost, krivica itd. iz svesnog plana, jedan od glavnih odbrambenih mehanizama je racionalizacija, uz čiju pomoć se um povezuje sa vitalom kako bi našao odgovarajuća objašnjenja i opravdanja za ţelje i impulse vitala. Kao što kaţe Šri Aurobindo: "Vital je otpočeo svoju evoluciju bez mišljenja, slušajući samo impulse koristeći jedino one taktike koje razume tj. one koje mu omogućavaju da zadovolji svoje ţelje. On ne voli glas znanja i mudrosti - ali je ipak zahvaljujući potrebi koja se razvila u čoveku za opravdavanjem akcija pomoću razuma, dovoljno izgradio sopstvenu strategiju u pronalaţenju razloga za opravdavanje sopstvenih osećanja i impulsa." Drugi primer odbrambenog mehanizma se odnosi na projekciju, kojom pokušavamo da nekoj osobi pripišemo osećanje ili motiv kojeg u stvarnosti ona nema. Takva pojava se dešava usled činjenice da su razumske funkcije percepcije i prosuĎivanja, kod skoro svih ljudi, pod jakim uticajem osećanja i impulsa iz vitala. Kao što kaţe Majka: "Čulni organi su pod uticajem psihološkog stanja individue, jer je očigledno da nešto stoji izmeĎu percepcije oka i aktiviranja odgovarajućeg centra u mozgu. Ono je vrlo suptilno; mozak prima percepciju oka putem nerava; ne postoji nikakvo rezonovanje, proces je, da tako kaţemo, trenutan, ali postoji razmak izmeĎu očne percepcije i ćelije u mozgu koja na nju odgovara i vrednuje je. Upravo to vrednovanje koje vrši mozak je pod uticajem osećanja. Ta mala varijacija izmeĎu onoga što oko vidi i onoga što mozak interpretira često stvara pogrešnu reakciju. Tu se uopšte ne postavlja pitanje poštenja, jer i najiskreniji ljudi ne znaju šta se dešava, čak ni vrlo mirni ljudi, bez ikakvih agresivnih poriva koji to ni ne osećaju, pod ovim su uticajem, a da nisu svesni te male varijacije. Samo onda kada prevaziĊete svaku privlaĉnost i svaku odbojnost, moţete imati ispravan sud. Sve dok postoje stvari koje vas
10

privlaĉe ili odbijaju, ne moţete biti sigurni u pravilno funkcionisanje vaših ĉula." Ono što u psihopatologiji zovemo projekcijom je jednostavno preuveličavanje naše svakodnevne iskrivljene percepcije i prosuĎivanja vitalnog uma na šta je ukazao gornji pasus. Manje očigledni oblici uznemirenja su povezani sa onim delom uma koji je spojen sa fizičkom svešću i naziva se fizički um. Mehanička i haotična aktivnost fizičke svesti, koju smo pre pomenuli, ogleda se u beskrajnom i nepovezanom sledu misli, koja pretvara um u svojevrsnu pijacu gde misli stalno dolaze i odlaze bez ikakvog reda. Haotična priroda fizičkog uma se javlja usled njegove nestabilnosti i podloţnosti spoljašnjim utieajima koji su daleko veći nego što to ljudi obično misle. Baveći se tom osetljivošću na uslove, Majka kaţe: "Vi verujete da imate svoj način razmišljanja. Uopšte nije tako. On u potpunosti zavisi od ljudi sa kojima pričate ili knjiga koje ste pročitali ili od raspoloţenja u kojem se trenutno nalazite. On takoĎe zavisi od toga da li imate dobru ili lošu probavu, od toga da li ste u sobi bez ventilacije ili na otvorenom, on zavisi od toga da li imate pred sobom divnu prirodu; zavisi od toga da li je sunčano ili pada kiša! Vi toga niste svesni, ali mislite o svakakvim stvarima, potpuno različitim zbog zavisnosti od gomile stvari koje sa vama nemaju nikakve veze!" Mnogi ljudi koji nisu svesni haotične aktivnosti fizičkog uma i njegove nestabilnosti, ne doţivljavaju ove osobine uma kao smetnje. Samo onda kada pokušavate da umirite ili kontrolišete um, shvatate da ipak postoje duboko ukorenjene smetnje. Druga karakteristika fizičke svesti koja utiče na um je mehaničko ponavljanje. Ova osobina se manifestuje u automatskom ponavljanju misli i reči kojima je fizički um sklon. Ipak, većina ljudi ili nije toga svesna ili se ne da uznemiriti ovim mislima koje se ponavljaju sve dok ne postanu neprijatne, tj. neprijateljske, grešne ili poţudne misli, i ne poprime oblik opsesije, kada ih je već nemoguće zaustaviti. Još jedna psihološka smetnja koja se povezuje sa fizičkim umom potiče od nejasne fizičke svesti i vodi ka neprekidnoj sumnji. I ovde je smetnja inherentna u samoj prirodi fizičkog uma, tako da je čovek postaje svestan tek kada se ona ispolji u vidu prinudnog ponašanja, kao npr. onda kada se stalno vraćamo da bismo proverili da li su vrata zaključana ili da li smo dobro zatvorili plinsku bocu. Jedan oblik sumnje koji napada fizički um je neodlučnost onda kad smo suočeni sa nekoliko različitih ţelja od kojih svaka vuče na svoju stranu. Kada takva neodlučnost poprimi ekstreman oblik i kada parališe svaku akciju, prepoznajemo je kao patološki simptom, pod imenom abolija. MeĎutim, u svom

11

blaţem obliku, neodlučnost je uobičajena osobina svih onih koji imaju aktivan fizički um. U pogledu ove dinamike neodlučnosti, Sri Aurobindo primećuje: "Oni koji ne mogu da naprave izbor, poseduju vitalnu neodlučnost zahvaljujući svom previše aktivnom fizičkom umu usled kojeg vide previše stvari ili gledišta istovremeno." Iz gore navedenog, očigledno je da su opsesivne neuroze - koje karakterišu misli koje vas opsedaju, akcije koje ste prisiljeni da činite, neodlučnost itd. povezane uglavnom sa fizičkim umom. UZNEMIRENJA POVEZANA SA VITALOM Vital, kao i um, ima svoja sopstvena inherentna uznemirenja. S obzirom da predstavlja sedište i izvor ţelja i teţnji, vital u sebi nosi glavna psihološka uznemirenja, mada je izuzetno malo ljudi u stanju da doţivi ţelju kao uznemirenje. Činjenica da ţelja stvara uznemirenost i patnju je jasno naznačena u odgovoru Majke na pitanje: odakle potiče ţelja? "Buda je govorio da ţelja dolazi iz neznanja. To je uglavnom tačno. Postoji nešto u biću što uobraţava da mu je nešto potrebno kako bi bilo zadovoljno. Dokaz da je to iz neznanja je u tome što kada je ţelja zadovoljena, čovek više ne brine o njoj, barem u 99,5% slučajeva. Verujem da se u samom korenu ţelje nalazi nejasna potreba za rastom, kao što je u najniţim oblicima ţivota ljubav pretvorena u potrebu da se nešto proguta, apsorbuje, sjedini sa drugim. To je najprimitivniji oblik ljubavi u najniţim oblicima ţivota, da se sve uzme i apsorbuje. Dakle, ta potreba za uzimanjem je ţelja. Tako, ako se vratimo dovoljno daleko do najdubljih slojeva svesti, moţemo reći daje poreklo ţelje ljubav. To je ljubav u svojoj najneizraţenijoj i najnesvesnijoj formi. To je ţelja za sjedinjenjem sa nečim, privlačnost, potreba za uzimanjem. Na primer, vi vidite nešto što je - ili vam se čini da je - vrlo lepo, veoma harmonično, vrlo prijatno; ako imate istinsku svesnost, vi doţivljavate zadovoljstvo zbog toga, zadovoljstvo zbog bivanja u svesnom kontaktu sa nečim što je vrlo lepo, veoma harmonično, i to je sve. Tu se osećaj završava. Radosni ste zato što ta stvar postoji. Ovo je uobičajena pojava meĎu umetnicima koji imaju smisao za lepotu. Na primer, umetnik moţe videti neko lepo stvorenje i doţiveti zadovoljstvo pri posmatranju njegove lepote i harmonije pokreta. Tu se osećaj završava. On je savršeno srećan, savršeno zadovoljan, zato što je video nešto lepo. Uobičajena svesnost, potpuno prosečna, tupa kao i svaka uobičajena svesnost - čim vidi nešto lepo, bilo da je to objekat ili osoba, odmah reaguje: "Ţelim to!" To je zaista ţalosno, znate. U tom prosjačenju ne doţivljavate čak ni radost lepote, jer je prisutna agonija ţelje. Čovek tako propušta jedinstveni doţivljaj, a ništa ne dobij a zauzvrat,
12

pošto nema ničeg prijatnog u ţeljenju bilo čega. Ono vas samo stavlja u neprijatan poloţaj, to je sve." Centralna stvar u gore navedenom odlomku, je da ta "agonija ţelje" sadrţi inherentno uznemirenje vitala. Sve dok preovladava vitalna svest, čovek je u "nelagodnom stanju" usled prisustva ţelje i tako mu je onemogućeno da uspostavi unutrašnji mir. Pored ţelje, vital je izvor i drugih uznemirujućih osećanja. Jedno od glavnih uznemirenja vitala je strah. Kao po pravilu, ljudska bića su konstantno podloţna strahu, mada je mali broj onih koji su svesni njegovog neprekidnog prisustva. Kao što je primetila Majka: "Naše uobičajeno stanje je prepuno raznih bojazni i strahova, ako paţljivo posmatrate svoj um, barem desetak minuta, videćete da je u devet od deset slučajeva, pun strahova - u sebi nosi strahove od mnogih stvari, velikih i malih, bliskih i dalekih, vidljivih i nevidljivih, i mada ih svesno ne priznajemo, oni su ipak tu." Stoga, nije iznenaĎujuće da je tako nešto kao anksioznost, često nazvana "strahom u malim dozama", najčešći od svih psihijatrijskih simptoma. Blisko povezana sa strahom su i druga dva glavna uznemirenja vitala, ljutnja i depresija. Majka u vezi toga kaţe: "... čovek se skoro uvek nalazi u uobičajenom vitalnom stanju gde i najmanja neprijatna stvar skoro spontano donosi depresiju - depresiju ako ste slaba osoba, a revolt ako ste jači. Svaka ţelja koju ne zadovoljite, svaki impuls koji naiĎe na neku prepreku, svaki neugodan kontakt sa spoljašnjim stvarima, vrlo lako, gotovo automatski stvara depresiju ili revolt, jer takvo je uobičajeno stanje stvari." Mada depresiju svako doţivljava kao neprijatno ili uznemirujuće stanje, mnogi ne uviĎaju daje njena suprotnost, ljutnja takoĎe značajna smetnja. Treba samo da posmatramo psihosomatske posledice ljutnje kako bismo to uvideli. Pored ţelje, depresije i ljutnje o kojima smo ovde govorili, postoje i mnoge druge manifestacije vitala koje dovode do psiholoških uznemirenja. Jedna od njih, koja zasluţuje da se pomene zbog svoje rasprostranjenosti, je nestrpljivost. S obzirom da ţelja, ukoliko nije kontrolisana voljom ili drugom suprotnom ţeljom, teţi odmah da bude ispunjena, za nestrpljenje se moţe reći da je jedno od osnovnih karakteristika vitala. Sto je ţelja jača, nestrpljenje je veće. Upravo ova tendencija vitala koja se nalazi u predstavi o "nedostatku vremena" današnje civilizacije, i koju su Fridman i Rozenman uključili u svoju teoriju o ponašanju tipa A, nalazi svoje mesto i u istraţivanjima iz oblasti kardiologije gde je smatraju glavnim faktorom kod oboljenja srca i visokog krvnog pritiska. (U delu br, 89 /str. 60 / ove

13

knjige, Majka aludira na "bolest ţurbe" sa proročkim nagoveštajem posledica koje danas osećamo - srčani napadi i moţdani udari.) Neprijatna osećanja o kojima smo gore govorili nisu jedina koja izazivaju uznemirenja. UzbuĎenja koja se javljaju kao posledica prijatnih osećanja takoĎe vode ka odreĎenim psihofiziološkim uznemirenjima. Interesantnu potvrdu ovoga iznela su dva medicinska istraţivača, Holms i Rah, koji su ustanovili Indeks Promene Ţivota - niz koji odreĎuje statističke vrednosti različitih svakodnevnih dogaĎaja u odnosu na stepen stresa koji neki dogaĎaj stvara kod prosečne osobe. Spisak uključuje ne samo neprijatne dogaĎaje kao što je to smrt supruga, otpuštanje sa posla itd., nego i prijatne situacije kao npr. venčanje, lične uspehe itd. Interesantno je da lista pokazuje veću prisutnost stresa pri odmoru ili Boţiću, nego pri kaţnjavanju zbog manjih prekršaja zakona! Holms i Rah pripisuju pojavu stresa adaptaciji koju osoba trpi, usled promene koja je izazvana nekim dogaĎajem. MeĎutim, stalno prisutan faktor koji uznemirava unutrašnju ravnoteţu je nesumnjivo emotivne prirode i pripada vitalu. Ovi pronalasci u oblasti medicinskih istraţivanja potvrĎuju gledište Integralne Joge da je patnja inherentna u samoj prirodi nepročišćenog vitala i da prema tome, čak i ono što doţivljavamo kao prijatnu uzbuĎenost vitala vodi ka uznemirenjima. Gledište da potiskivanje vitala vodi ka uznemirenjima, dobro je poznato i u psihijatriji i u jogi, tako da ga ovde nećemo iznositi. MeĎutim, psihijatri nisu uvideli da i slobodno izraţavanje vitala takoĎe stvara uznemirenja. Mada bi većina njih preporučila umerenost u zadovoljavanju ţelja, takva preporuka je ipak pre zasnovana na zdravom razumu i fiziološkim ograničenjima nego na psihijatrijskim principima. Jer psihijatrija ne zna ni za jedno posebno psihološko uznemirenje koje je rezultat preteranog zadovoljavanja ţelja. Što se tiče normalnog zadovoljavanja ţelja, ona ne samo da to smatra potpuno ispravnim, nego i neophodnim za odrţavanje psihološkog zdravlja. Joga, sa druge strane, gleda na ţeljenje per se kao na uznemirenje. Metapsihologija ovakvog viĎenja je izraţena u sledećim recima Majke: "Imati potrebe znači priznati slabost; ako traţimo nešto, to dokazuje da nam to i nedostaje. Ţeleti znači biti nesavršen; to znači pomiriti se sa sopstvenim ograničenjima i priznati nesposobnost da ih prevaziĎemo," "Što se tiče slobodnog ispunjavanja ţelja, joga tvrdi da "ono donosi prilično ozbiljne poremećaje." Suštinska morbidnost nepročišćenog vitala je posebno izraţena u njegovoj mazohističkoj tendenciji da produţava uznemirenje i da boravi u njemu. Šri Aurobindo komentariše ovo u jednom svom pismu: "To je navika ljudskog vitala - tendencija da zadrţava patnju, ljutnju, dosadu itd. ili neku vrstu emotivnog, vitalnog ili mentalnog uznemirenja, da to

14

preuveličava, ne napušta, da se tome vraća i podseća na to kada god moţe, čak i onda kada je uzrok uznemirenja davno prošao i skoro zaboravljen. Ovo je zajednička crta svih ljudi i skoro svakodnevna pojava." UZNEMIRENJA POVEZANA SA FIZIĈKIM Najistaknutija karakteristika fizičke svesti je inertnost ili Tamas. Zato je individua sa dominantnom fizičkom svešću spora u reagovanju na neki stimulans. Njoj je potreban nasilan podsticaj kako bi izazvao emotivnu reakciju u tamasičnoj prirodi. Kao što je Majka primetila u vezi takvih osoba: " ... njima su uvek potrebna nova uzbuĎenja, drame, ubistva, samoubistva itd. kako bi stekli nekakav utisak ... Ništa čoveka ne čini tako slabim i grubim kao tamas. Jer upravo ta potreba za uzbuĎenjem je ono što razmrdava čoveka i tera ga da izaĎe iz sebe." Upravo zbog ove inertnosti fizičke svesti, ono što prosečna osoba doţivljava kao prijatnu senzaciju ili podraţaj, je previše slabo i neodreĎeno za individuu čija je svest uglavnom fizička. Da bi osetile tu prijatnu senzaciju, tamasičnim osobama je potreban neki nasilan stimulans, koji će u njima izazvati neprijatnost ili čak bol. Takav podsticaj predstavlja u stvari psihološko uznemirenje jer je on neka vrsta mazohizma - stanja u kojem individua nalazi zadovoljstvo u nečemu što većina ljudi doţivljava kao bolno. Tako su neke forme mazohističkih poremećaja povezane sa fizičkom svešću. Jedan od aspekata inertnosti je pasivnost, koja se manifestuje kao nedostatak volje. Sri Aurobindo u vezi ovoga kaţe: "Nedostatak volje je prva posledica silaska u fizičku svest ili pojave izraţene fizičke svesti ... Fizička svest je potpuno inertna - ona ne ţeli da se pokrene nego da bude pokrenuta bilo kojim silama, što je njena navika." "Fizička svest ili barem njeni spoljašnji delovi su, kao što sam vam rekao, po svojoj prirodi inertni, podloţni uticaju bilo koje sile koju su navikli da slušaju, bez imalo sopstvene inicijative. Kada postoji jak uticaj fizičke inertnosti ili kada boravimo u okvirima ovog dela svesti, čini se kao da je um deo materijalne Prirode gde je svaka akcija volje nemoguća." Neko moţe reći da nedostatak volje pripada pre oblasti etike i morala nego psihopatologiji. MeĎutim, moramo prepoznati nedostatak volje kao njen svojevrstan poremećaj koji je kao takav vaţan za psihopatologiju, uključujući tu i poremećaje druge dve glavne psihološke funkcije, mišljenja i osećanja.

15

Ono što se u psihijatriji naziva uobičajenim poremećajima, delimično je povezano sa fizičkom svešću jer navika crpi snagu iz inertnosti i mehaničkog ponavljanja što je deo fizičke svesti. Kao što objašnjava Šri Aurobindo: "U fizičkom biću snaga prošlih impresija je veoma velika, jer se procesom njihovog ponavljanja svest manifestovala u materiji - kao i putem uobičajenih reakcija svesti na ove impresije, što bi psiholozi, pretpostavljam, nazvali ponašanje." "Fizičko je rob odreĎenih sila koje stvaraju u njemu naviku prisiljavajući ga na taj način da se povinuje mehaničkoj snazi navike. Sve dok se um slaţe sa tim, ne primećujete svoje ropstvo; ali ako um tome uskrati svoju podršku, tada se osećate zarobljenim, osećate silu koja vas primorava da činite nešto uprkos volji uma. Ona je vrlo tvrdoglava i ponavlja se sve dok se ta unutrašnja navika koja se ispoljava u akcijama, ne izliţe. To je kao mašina koja, kada se jednom aktivira, stalno ponavlja isti pokret." Kao što je ranije naznačeno, deo fizičkog koji je pomešan sa vitalom, tzv. fizički vital, upravlja nervnim reakcijama. S obzirom da su nervi povezani sa svim psihološkim uznemirenjima kao i sa mnogim fiziološkim, Šri Aurobindo kaţe: "To (fizički vital) je u velikoj meri odgovorno za mnoge patnje i bolesti uma ili tela kojima je podvrgnuto fizičko biće kao subjekat u Prirodi." PODSVESNO I NJEGOVA UZNEMIRENJA Do sada nismo pominjali podsvesno - deo bića koji sa evolutivne tačke gledišta prethodi fizičkoj svesti i mnogo je primitivniji od nje. On sadrţi u sebi one skrivene oblasti mentala, vitala i fizičkog u kojima još uvek nije probuĎena svest. Sve što se pojavi u našoj svesti tone u njene podsvesne dubine. Pored toga, sve što se potiskuje u budnom stanju svesti, a ne bude uništeno, takoĎe odlazi u podsvesno. Sledeći izvodi iz pisama Šri Aurobinda bave se upravo ovim što smo rekli o podsvesnom i pominju neke od glavnih uznemirenja povezanih sa ovim delom bića. "Onaj deo nas koji moţemo precizno nazvati podsvesnim, jer se nalazi ispod nivoa uma i svesnog ţivota, inferioran je i nerazjašnjen, pokriva isključivo fizičke i vitalne elemente našeg telesnog bića, i um ga ne posmatra, ne kontroliše i ne racionalizuje o njemu. Moţe se reći da on u sebi nosi nemu, skrivenu svest, dinamičku, ali za nas nevidljivu, koja operiše u ćelijama, nervima i u celokupnoj telesnoj strukturi usmeravajući njihove ţivotne procese i automatske reakcije. On uključuje i one najniţe funkcije čulnog uma koje se ispoljavaju više u ţivotinjskom i biljnom svetu."

16

"... sve što svesno doţivljavamo tone u predele podsvesti, ne kao precizna iako daleka sećanja, već kao nejasne još uvek prisutne impresije nekog iskustva, koje mogu svaki čas da izrone u obliku snova, mehaničkog ponavljanja neke prošle misli, osećanja, akcije itd, kao "kompleksi" koji eksplodiraju u neku akciju i dogaĎaj itd. itd. Podsvesno je glavni uzrok zbog kojeg se sve stvari ponavljaju i zbog kojeg se nikada ništa ne menja osim na površini. To je razlog usled kojeg ljudi kaţu da se nečiji karakter ne moţe promeniti i da nam se stalno vraćaju stvari kojih smo se po našem mišljenju zauvek oslobodili. Svako seme je tu, tu su sve Samskare uma, vitala i tela ... Sve što potiskujemo, ne oslobaĎajući ga se u potpunosti, ovde se uskladištava i ostaje kao seme spremno da isklija svakog trenutka." "Poznat nam je psihološki zakon da ono što je potisnuto iz svesnog uma, ostaje u podsvesnom biću i ponovo se pojavljuje, bilo u budnom stanju, kada nema kontrole, ili u snu. Mentalna kontrola nije dovoljna da bi se nešto u potpunosti odstranilo iz bića. Kod običnih ljudi, podsvesno obuhvata veliki deo vitala, fizičkog uma, kao i skrivenu telesnu svet." "Navika stalnog ponavljanja nekih stvari u našoj fizičkoj svesti je izuzetno jaka, tako daje vrlo teško osloboditi se tih navika, s obzirom da se uglavnom javljaju iz podsvesti. Podsvesno je prepuno iracionalnih navika." " ... pod podsvesnim podrazumevamo onaj potpuno povučeni deo našeg bića u kojem nema budnosti niti koherentnih misli, u kojem nema volje, osećanja ili organizovanih reakcija, ali koji ipak nejasno prima impresije svih stvari i uskladištava ih u sebi, tako da sve vrste podraţaja i istrajnih navika, grubo ponavljanih ili sakrivenih iza čudnih oblika, mogu da isplivaju na površinu bilo u snu bilo u budnom stanju. Jer, ove impresije se uglavnom pojavljuju u snu kao nepovezane i neorganizovane, ali isto tako mogu, kao što to i čine, da se pojave i u budnom stanju svesti u vidu mehaničkog ponavljanja starih misli, starih mentalnih, vitalnih i fizičkih navika ili u vidu nejasnih podsticaja na senzacije, akcije, emocije, koje ne potiču od naših svesnih misli ili volje nego su često čak suprotni njihovim percepcijama, namerama ili naredbama. U podsvesnom se nalazi jedan mračan um, prepun Samskara, impresija, asocijacija, odreĎenih pojmova, naučenih reakcija iz naše prošlosti, jedan mutan vital koji nosi u sebi seme naših ţelja na koje smo navikli, senzacije i nervne reakcije, najnerazumljiviji materijal koji upravlja većinom faktora koji utiču na stanje tela. Ono je uglavnom odgovorno za sve naše bolesti; hronične bolesti su uglavnom deo podsvesnog kao i uvek prisutno sećanje i navika ponavljanja onoga što je ostavilo svoj trag u telesnoj svesti." Prikrivena uznemirenja iz podsvesnog potiču od uticaja roditelja na dete pre njegovog roĎenja. Stanje svesti roditelja u trenutku začeća se u psihologiji joge smatra vaţnim faktorom koji utiče na fizičke, intelektualne i karakterne mane i
17

nedostatke koje dete moţe ispoljiti. Kao odgovor na pitanje da li se obesnost koju ispoljavaju neka deca pojavljuje zbog toga što njihovi roditelji nisu hteli da imaju decu, Majka naglašava i kategorički tvrdi u pogledu podsvesnog uticaja roditelja na novoroĎenče: "Moţda je to zbog podsvesne zlonamernosti roditelja. Kaţe se da se ljudi oslobaĎaju sopstvene zlobe kroz roĎenje svoje dece. Čovek u sebi uvek ima neku senku. Neki ljudi je projektuju spolja - to ih moţda uvek ne oslobaĎa od nje, ali im ipak pruţa neko olakšanje! Ali dete je ono koje na taj način "profitira", zar ne? Sasvim je očigledno da je stanje svesti roditelja u tom trenutku (začeća) od ogromne vaţnosti. Ako imaju vrlo niske i vulgarne ideje, to će se sigurno odraziti na dete. I sva deca koja su loše začeta, loše formirana, nekompletna (posebno u pogledu inteligencije: sa prazninama, stvarima koje nedostaju), deca koja su samo polu-svesna i polu- formirana - sve se to pripisuje stanju svesti u kojem su bili roditelji kada su začeli dete. Kao što je i stanje svesti u poslednjim trenucima ţivota vaţno za budućnost onoga koji napušta ovaj svet, tako i stanje svesti roditelja u trenutku začeća daje detetu neku vrstu pečata, koji ga prati ceo njegov ţivot. Tako, te prividno nevaţne stvari - trenutno raspoloţenje, trenutna teţnja ili degradacija, bilo šta slično, sve što se dešava u nekom odreĎenom momentu - deluju kao nebitna stvar, koja u stvari ima nesagledive posledice: donosi na svet dete koje je nepotpuno ili zlo ili u krajnjoj liniji, promašaj. A ljudi nisu svesni toga." "Kasnije, kada dete počinje da se ruţno ponaša, onda ga grde. Ali, trebali bi pre da grde sebe, govoreći: 'U kakvom strašnom stanju svesti mora da sam bio, kada sam doneo na svet ovakvo dete.' Jer, zaista je tako." MENTALNO ZDRAVLJE I INTEGRALNA JOGA Trebalo bi napomenuti da se sa tačke gledišta Integralne Joge, a što se vidi iz već pomenutih opisa različitih psiholoških uznemirenja, psihološko zdravlje sastoji u uspostavljanju stanja svesti koje ne uznemiruju uticaji iz fizičkog, vitala, mentala i podsvesnih delova našeg bića. To podrazumeva razotkrivanje i stalan kontakt sa onim delom našeg bića koje je drugačije od fizičkog dela, vitala i mentala. Integralna Joga govori o nekoliko takvih delova našeg bića koji su ili u pozadini ili izvan spoljašnjih delova uma, vitala i tela. U praksi Integralne Joge daleko veća paţnja se poklanja delu bića koje se tiče psihičkog bića. Kako se reč "psiha" obično koristi sa mnogo različitih značenja, dole navodimo Šri Aurobindova objašnjenja termina onako kako ga koristi Integralna Joga, "Reč psiha se koristi u engleskom jeziku da označi nešto što je drugačije ili dublje od spoljašnjeg uma, vitala i tela ili da ponekad ukaţe na nešto okultno ili

18

natprirodno; ali takva upotreba je pogrešna jer unosi konfuziju, pa je zato treba potpuno odbaciti." "Ono što se u terminologiji joge podrazumeva pod rečju psiha je elemenat duše u prirodi; to je čista psiha ili boţansko jezgro koje se nalazi iza uma, vitala i tela (to nije ego), ali kojeg smo tek nejasno svesni. To je deo boţanskog koji se prenosi iz ţivota u ţivot, doţivljavajući ţivot kroz svoje spoljašnje instrumente. Kako se iskustva gomilaju, to boţansko jezgro manifestuje svoju psihičku personalnost koja, uvek insistirajući na dobru, istini i lepoti, konačno postaje spremna i dovoljno snaţna da okrene prirodu ka boţanskom. Tada ona moţe bezuslovno istupiti napred, prodirući kroz mentalni, vitalni i fizički zastor, zavladati instinktima i transformisati prirodu. Priroda se tada više ne nameće duši, nego se duša, Puruša, nameće Prirodi." "Reč duša se vrlo olako koristi u engleskom - jer obično označava sve ono što nisu fizička svest i vital sa svim svojim ţeljama i strastima. Iz tog razloga se mora koristiti izraz 'psihičko biće' kako bismo napravili razliku izmeĎu boţanskog dela i instrumentalnog dela prirode." "Duša je iskra boţanskog Duha koji prebiva u individualnoj prirodi; um, vital i telo su instrumenti kroz koje se priroda manifestuje. U mnogim ljudima, duša je skrivena i prekrivena akcijama spoljašnje prirode; oni zamenjuju vitalno biće za dušu, zato što vital pokreće i oţivljava telo. Ali vitalno biće se zapravo sastoji od ţelja i upravljačkih sila, dobrih i loših; ono je duša-koja-ţeli, ne prava duša. Samo onda kada se prava duša (psiha) ispolji i počne da utiče, a potom i da upravlja akcijama instrumenata prirode, čovek počinje da prevazilazi vitalne ţelje i da napreduje ka boţanskoj prirodi." Kao što smo ranije rekli, psihu prekrivaju spoljašnje tendencije uma, vitala i tela. MeĎutim, psiha vrši konstantan, mada ne direktan uticaj na spoljašnje biće. Postoje trenuci ili čak duţi periodi u našem ţivotu kada smo daleko više pod uticajem psihe. Tokom takvih trenutaka ili perioda, osećamo neku vrstu unutrašnje ispunjenosti koju moţemo doţivljavati različito u različitim trenucima, kao stanje mira, vere, zadovoljstva, snage, ljubavi ili jednostavno kao osećanje milosrĎa prema svim ljudima. Karakteristika takvog stanja ispunjenosti koje se javlja kao posledica kontakta sa psihom, za razliku od uobičajenog stanja "dobro sam", je da ono ne zavisi od spoljašnjih uslova, kao što su povoljne okolnosti, dobro zdravlje itd. Naprotiv, stanje ispunjenosti se često doţivljava uprkos neodgovarajućim spoljašnjim uslovima. Takvo stanje psihološkog zdravlja je opisala Majka kada je govorila o stanju ljudi koji su dolazili da ţive u Šri Aurobindovom Ašramu. Ona kaţe:

19

"Neki od njih dolaze sa mentalnom aspiracijom, bilo da sluţe ili da nešto nauče; drugi dolaze u nadi da će raditi jogu, pronaći Boţansko i sjediniti se sa Njim; konačno, postoje oni koji ţele da se potpuno posvete boţanskom radu na Zemlji. Svi oni dolaze podstaknuti svojim psihičkim bićem koje ţeli da ih vodi ka samorealizaciji. Oni dolaze sa svojom naprednom psihom koja upravlja njihovom svešću; oni imaju psihički kontakt sa ljudima i stvarima. Sve im izgleda lepo i dobro, njihovo zdravlje se poboljšava, njihova svest se sve više širi; oni se osećaj u srećno, mirno i sigurno; misle da su došli do krajnjih granica svoje svesti. Taj mir, ispunjenost i radost koje dobijaju psihičkim kontaktom, oni prirodno pronalaze svuda, u svemu i u svakome. To im pruţa otvorenost ka čistoj svesti koja sve ovde proţima i pokreće. Sve dok je otvorenost prisutna, mir, ispunjenost i blaţenstvo bivaju odmah praćeni rezultatima napretka, zdravljem, fizičkom spremnošću, spokojstvom i dobrim vitalnim raspoloţenjem jasnim razumevanjem i mentalnom širinom, kao i generalnim osećajem sigurnosti i zadovoljstva." Gore naveden deo opisuje šta bi, sa gledišta Integralne Joge, trebalo da podrazumeva stanje "mentalnog zdravlja". Dve stvari mogu da se primete u vezi gore opisanog. Prvo, stanje psihološke ispunjenosti koje se opisuje u fizičkim ("zdravlje i fizička spremnost"), vitalnim ("spokojstvo i dobro vitalno raspoloţenje") i mentalnim ("jasno razumevanje i mantalna širina") terminima, kao i sveprisutan osećaj ispunjenosti ("generalni osećaj sigurnosti i zadovoljstva"). Drugo, takvo stanje psihološkog zdravlja se pripisuje činjenici da je psiha manifestovana i da upravlja svešću i da čoveku omogućava "psihički kontakt sa ljudima i stvarima". Suština mentalnog zdravlja sa tačke gledišta Integralne Joge, leţi u promeni svesti, od one kojom prvobitno vlada spoljašnja svest fizičkog, vitalnog ili mentalnog, do one koja sve više odrţava unutrašnju ili višu svest. Samo takvom promenom svesti čovek se moţe osloboditi psiholoških uznemirenja koja, kao što smo naveli na prethodnim stranicama, predstavljaju neodvojivi deo uobičajene fizičke, vitalne i mentalne svesti u kojoj boravimo skoro sve vreme. Najbolji način promene svesti po Integralnoj Jogi je "psihizacija", koja označava podvrgavanje uma, vitala i fizičkog - psihi. Do takve promene se dolazi postepenim otkrivanjem našeg suštinskog bića što vremenom postaje jedina svrha našeg ţivota. Pre nego što otkrijemo to najskrivenije biće, obično dolazimo u kontakt sa onim delovima koji se nalaze izmeĎu spoljašnjeg i unutrašnjeg bića. Takav kontakt sa posrednim planovima bića, koji se u Integralnoj Jogi nazivaju pročišćavajućim ili unutrašnjim delovima bića, zaista oslobaĎa od uznemirenja koje donosi svest o spoljašnjem. MeĎutim, samo putem psihizacije čovek ne samo da se moţe osloboditi uticaja tih

20

poremećaja, nego i transformisati spoljašnju svest kako bi se u potpunosti rešio svih uznemirenja i uspostavio stabilno stanje pozitivnog mentalnog zdravlja. Ova knjiga, sastavljena od radova Šri Aurobinda i Majke, ima za cilj da prezentira neke od principa i metoda Integralne Joge u cilju prevazilaţenja psiholoških uznemirenja i uspostavljanja pozitivnog mentalnog zdravlja. Imali smo na umu prilikom odabiranja izvoda da čitalac moţe da bude bilo ko, koje otvoren za ideje koje potiču iz joge, a ne samo onaj ko jogu praktikuje. Stoga, metode joge koje bi odgovarale samo onima koji je praktikuju, ovde nismo uključili. Pa ipak, neki od izvoda ukazuju na metode koje pripadaju praksi joge. Kao što sam objasnio na prethodnim stranicama, Šri Aurobindova joga klasifikuje psihološka uznemirenja u skladu sa nivoom ili delom bića kojem pripadaju. Stoga, izvodi iz ove kompilacije su svrstani u različita poglavlja s obzirom na različite delove i nivoe bića po Šri Aurobindovoj jogi. Mnogi metodi i principi Integralne Joge su po prirodi uopšteni i primenljivi na uznemirenja bilo kojeg dela bića. Takvi uopšteni metodi i principi se nalaze u poglavlju na početku knjige. Ovaj deo takoĎe sadrţi metode i principe za postizanje stanja ispunjenosti, a ne samo za jednostavno prevazilaţenje uznemirenja. Poslednji deo, pod nazivom "Veţbe za usavršavanje i ovladavanje", se takoĎe bavi metodama za postizanje pozitivnog psihološkog zdravlja. A.S. Dalal

21

OPŠTE METODE I PRINCIPI
Jedini put - spokoj, mir, tišina

Način na koji patnja nestaje nam pokazuje kako da se bavimo svojom celokupnom prirodom - kako da otklonimo mentalne, vitalne i fizičke uzroke našeg uznemirenja i nelagodnosti. Ostati iznutra miran, odrţati nepomućenu veru i iskustvo mira i otvorenosti, i dopustiti Sili da se izrazi je jedini put. * Mir i tišina su najbolji lek za bolest. Kada smo u stanju da svaku ćeliju ispunimo mirom, onda smo izlečeni. * Neophodan uslov za izlečenje je mir i tišina. Svaka uznemirenost, svaka nervoza produţava bolest. * Oseti mir duboko unutra i pošalji ga svim ćelijama svog tela. Sa mirom će se vratiti i zdravlje. * Mir u nervima: uslov za dobro zdravlje.

* Biti tih i koncentrisan, prepuštajući višoj Sili da obavi svoj posao, je najsigurniji put do brzog izlečenja od bilo čega. Nema bolesti koja tome moţe da se odupre ako ovo uradite pravilno, na vreme i dovoljno dugo, sa čvrstim ubeĎenjem i jakom voljom. * Ako uspostavite dublji mir i tišinu u svom telu, to će vam dati snagu da se suprotstavite napadima bolesti.
22

* U psihičkom biću se nalaze mir i uroĎeno znanje i odatle se šire dalje ka umu, vitalnom i fizičkom delu bića. Spoljašnja fizička svest sadrţi u sebi probleme koji još uvek pokušavaju da se odrţe i donesu nemir ponekad fizičkom umu, ponekad nervima, a ponekad telu u obliku fizičkih tegoba. Ali sve te stvari moraju da se odstrane. Čak i bolesti kao što su bolovi u stomaku, slabljenje vida i sl. mogu potpuno nestati sa pojavom mira i snage u nervima i fizičkim ćelijama.

Postati svesniji U svakodnevnom ţivotu ljudi prihvataju kretnje vitala - ljutnju, ţelju, pohlepu, seks itd, kao prirodne, dopuštene i ispravne stvari, koje predstavljaju deo ljudske prirode. Sve dok ih društvo ne odobrava, dok insistira na njihovom ograničavanju unutar odreĎenih okvira ili merila, ljudi se trude da ih kontrolišu tek toliko da bi se prilagodili društvenom standardu morala ili pravilima ponašanja. Nasuprot tome, u spiritualnom ţivotu se zahteva pobeda i potpuno ovladavanje nad ovim stvarima. Zato se ta borba više oseća, ne zato što se te stvari više ispoljavaju kod sadaka nego kod običnih ljudi, nego zbog intenzivnog sukoba spiritualnog uma koji ţeli sve da kontroliše, i pokreta vitala koji se tome protivi i teţi da nastavi sa starim ţivotom. Što se tiče ideje da sadana izbacuje na površinu razne stvari, jedino istinito je da, prvo, postoje mnoge stvari kojih obični ljudi nisu svesni, jer ih vital krije od uma i zadovoljava bez uvida uma o kojoj se sili zapravo radi - tako su stvari koje radimo pod izgovorom nesebičnosti, dobročinstva, sluţenja itd. uglavnom delo ega koji se skriva iza ovih opravdanja. Kada praktikujemo jogu, mi pokušavamo da ove skrivene motive iznesemo na videlo, da ih osvestimo i da ih se oslobodimo. Drugo, obično neke stvari potiskujemo tako da one postaju deo naše prirode; potisnute, ali ne i odstranjene, one mogu da se pojave iznenada i izraze u različitim nervnim formama ili kao poremećaji uma, vitala ili tela, bez očiglednog stvarnog uzroka. Ovo su nedavno otkrili evropski psiholozi i tome pridali izuzetan značaj, čak su aktivnosti. Morate da naučite da razlikujete ove delove meĎusobno, kako bi vam postalo jasno poreklo pojava koje vam se dešavaju, mnogih impulsa, reakcija i konfliktnih ţelja koje vas prisiljavaju da nešto učinite. To je vrlo naporan proces, koji zahteva veliku istrajnost i iskrenost. Jer ljudska priroda, posebno mentalna priroda, ima spontanu tendenciju da definiše sve što misli, oseća, govori i radi. Jedino ako posmatramo ove pokrete sa izuzetnom paţnjom, ako ih izvedemo, takoreći, pred sud našeg najvišeg ideala, uz iskrenu ţelju da se potčinimo njegovom sudu, moţemo se nadati da ćemo u sebi kultivisati razlučivanje koje nikada ne greši.

23

* Ali čovek može postati svestan, draga Majko, zar ne? U potpunosti! Ali za to je potrebno malo rada na sebi. Čovek mora napustiti površan ţivot. Skoro svi ţive na površini, sve vreme, sve vreme samo na površini. I za njih je to jedina stvar koja postoji - površan ţivot. Ali kada ih nešto prisili da se povuku sa površine, oni osećaj u kao da gube oslonac. Postoje ljudi koji, kada ih nešto primora da pogledaju unutra, odjednom osete kao da padaju u ambis, toliko njihova svesnost nije razvijena! Oni su svesni samo svog malog tankog omotača i to je sve što znaju o sebi i o svetu; taj omotač je tako tanak i krhak! Koliko je samo takvih ljudi! Mnogo puta sam doţivela, ne znam koliko često ... pokušala sam da neke ljude učinim introvertnima i oni su odmah nakon toga osetili kao da padaju u provaliju, ponekad mračnu i zastrašujuću. To je apsolutna nesvest. Ali taj pad, pad u nešto što njima izgleda kao nepostojanje, se dešava vrlo često. Kada se ljudima kaţe: "Sedite i pokušajte da budete tihi, da budete vrlo mirni", to ih uţasava. Potrebna je duga priprema da bi se osetilo intenziviranje pulsiranja ţivota, kada se ode izvan spoljašnje svesnosti. To je već neki napredak. Na kraju, kulminacija se dešava kada neko ko je iz ovog ili onog razloga primoran da se vrati u spoljašnju svesnost, to doţivljava, ako ne kao gubljenje oslonca, onda makar kao neku vrstu tuposti, beţivotnog sivila, haotičnu mešavinu neorganizovanih stvari, jedva osvetljenu, i sve to mu izgleda tako tupo, tako zamagljeno, tako mrtvo, da se čudi kako je moguće ostati u tom stanju - ali naravno to je druga krajnost - podjednako nestvarna, laţna, konfuzna, beţivotna.

Posmatranje, a ne analiza Ono o čemu je pričala Majka nije suva analiza niti seciranje stvari; to su mentalne pojave koje se mogu baviti neţivim ili učiniti ţivo mrtvim - ali to nisu spiritualni metodi. Ono o čemu je govorila Majka nije analiza, nego posmatranje sebe i svih ţivotnih pokreta bića i prirode, ţivo posmatranje personalnosti i sila koje operišu na tom nivou bića, njihovih motiva, impulsa, potencijala, posmatranje koje je interesantno koliko i gledanje i razumevanje romana ili drame, ţiva vizija i opaţanje toga kako se stvari odvijaju u nama, što takoĎe donosi ţivo sagledavanje našeg unutrašnjeg sveta. Takve stvari postaju suvoparne jedino onda kada se čovek njima bavi analitički i racionalistički; a nikako onda kada ih posmatra i intuitivno opaţa kao pokrete ţivota. Ako biste na taj način posmatrali (sa unutrašnje, spiritualne tačke gledišta, a ne sa spoljašnje, intelektualne i moralne), onda bi za

24

vas bilo neuporedivo lakše da se oslobodite svih problema... Naravno, najbolji efekat se postiţe kada stojite po strani u odnosu na igru Prirode i postanete Svedok - Kontrolor ili Posmatrač-Glumac-Upravnik. Ali ovo se dešava samo onda kada zauzmete stav samoposmatranja. * Vaše praktikovanje psihoanalize je bilo greška... Frojdova psihoanaliza je poslednja stvar koju treba povezati sa jogom. Ona se bavi najmračnijim, najopasnijim i najbolesnijim delom prirode, niţim podsvesnim nivoom vitala, izolujući neke od njegovih najmorbidnijih fenomena i pripisujući im veću ulogu od one koju zapravo imaju. Moderna psihologija je mlada nauka, jednako brzopleta, nespretna i gruba. Kao i u svim mladim naukama, univerzalna navika ljudskog uma - da uzme delimičnu ili lokalnu istinu, daje nesmotreno generalizuje i da pokuša da njenim ograničenim terminima objasni celokupnu Prirodu - pravi samo nered ... Istina je daje uzvišeno u čoveku najveći deo njegove prirode i da ono nosi u sebi tajnu neviĎenog dinamizma koji objašnjava sve njegove spoljašnje aktivnosti. Ali niţi podsvesni deo vitala koji je sve što Frojdova psihoanaliza zna - a čak i u vezi toga poznaje samo neke bolesno osvetljene uglove - nije ništa više do ograničeni i krajnje nevaţni deo uzvišene celine... Prvo, treba učiniti viši um i vital jakim i stabilnim i ispuniti ga svetlom i mirom odozgo; posle toga čovek moţe otvoriti ili čak zaroniti u podvest sa većom sigurnošću i mogućnošću brze i uspešne promene.

Upotreba Volje Mir nije neophodan preduslov za primenu volje. Kada je biće uznemireno, obično je to stvar volje da mu nametne mir. Volja je deo svesti i u ljudskim bićima ona treba da vodi glavnu reč u kontrolisanju aktivnosti prirode. * To onda nije prava snaga volje, oni verovatno koriste neku borbenu ili bučnu volju umesto mirne, ali snaţne volje koja priziva višu svest i moć. *

25

Ako se volja neprekidno koristi, ostatak bića joj se polako pokorava, a akcije se za opuštanjem; a šta to znači za većinu ljudi? To uvek znači spuštanje na niţi nivo. Ljudi ne znaju da se za pravu relaksaciju moraju podići za jedan stepen, da se moraju sve više usklaĎuju sa njom, a ne sa impulsima i ţeljama vitala. Što se tiče samih osećanja i ţelja, ako se ne utope u neku akciju ili imaginaciju bez podrške volje, već se jednostavno u trenutku pojavljivanja samo osmotre i odbace, posle nekog vremena borbe sa njima, one počinju da gube snagu i da iščezavaju. * Da bi se odigrala prava transformacija, teškoće moraju biti odstranjene iz svih delova bića. Sila moţe samo da im pomogne ili da im omogući da to sami učine, ali ne moţe da ubrza proces. Vaš um i unutrašnje biće moraju nametnuti svoju volju celini. * Sve dok se ne oseti neprekidno delanje više Sile ili volje koja deluje iz dubljih delova našeg bića, neophodno je ulagati mentalni napor. * Biti svestan je prvi korak ka prevazilaţenju - ali za to je potrebna kako snaga, tako i bestrasnost i volja da se nešto zaista prevaziĎe.

Odmor i relaksacija Stvarni odmor je u unutrašnjem ţivotu koji se nalazi u miru i tišini, u odsustvu svake ţelje. Ne postoji drugi odmor - jer mašina nastavlja sa radom bilo da se mi za to zanimamo ili ne. Unutrašnja mukti je jedini lek. Poznavala sam veoma inteligentne ljude, uvaţene umetnike koji bi, čim bi počeli da se "opuštaju", postajali krajnje luckasti. Radili su najvulgarnije stvari, ponašali se kao nevaljala deca - tako su se opuštali. Sve dolazi iz ove "potrebe" izdići iz sebe. Ako se spuste, to samo pojačava njihov umor i otupelost. Pored toga, svaki put kada se spuste, povećavaju teret podsvesti - tu ogromnu količinu podsvesnih sadrţaja koju moraju da čiste i čiste ako ţele da se uzdignu, jer je ona kao okov na nogama. Ali, ovo je teško preneti drugima, jer čovek to mora sam da spozna da bi mogao da uči druge. Deci se to ne govori, njima je dopušteno da čine svakakve gluposti pod izgovorom da im je potrebna relaksacija. Umor se neće otkloniti ni ako potonete u sebe. Morate se popeti stepenik više da biste se stvarno odmorili, jer se tek tu nalaze mir, svetlost i univerzalna energija.
26

I tako, korak po korak, čovek se pribliţava istini, koja je jedini razlog njegovog postojanja. Ako taj kontakt uspostavite za stalno, to će otkloniti svaki zamor. * Odmor ne sme da predstavlja odlazak u nesvest i tamas. Odmor mora da bude uzdizanje do Svetla, do savršenog Mira, potpune Tišine, odmor koji prevazilazi tamu. Tada je to pravi odmor, odmor koji osveţava. * Koliko puta ste u ţivotu sreli ljude koji su postali pacifisti jer se plaše borbe, koji ţude za odmorom pre nego što su ga zasluţili, koji su zadovoljni malim napretkom jer ga u svojoj imaginaciji i ţeljama pretvaraju u fantastičnu realizaciju kako bi opravdali lični zastoj na pola puta? Ovo se često dešava u svakodnevnom ţivotu. Zaista, ovo je burţoaski ideal, koji je umrtvio čovečanstvo i učinio čoveka onakvim kakav je danas: "Radi dok si mlad, sakupljaj bogatstvo, moć, poloţaj; budi štedljiv, pomalo oprezan, sakupi nešto, uloţi kapital, postani sluţbenik - da bi kasnije, u svojim četrdesetim mogao da 'sedneš', da uţivaš u svom novcu i penziji i kao što kaţu da uţivaš zasluţeni odmor." Šesti, zaustaviti se, ne kretati se napred, spavati, biti jednom nogom u grobu i pre vremena, prestati ţiveti sa svrhom - sesti! Onog minuta kada prestaneš da ideš napred, ti u stvari posrćeš i padaš. Onog momenta kada si zadovoljan i više ne teţiš ničemu, počinješ da umireš. Ţivot je kretanje, to je napor, to je napredovanje, penjanje na planinu, ka novim otkrićima, ka novim ostvarenjima. Ništa nije opasnije od ţelje da se odmoriš. Jedino u akciji, u naporu, u koračanju napred, moţeš pronaći odmor, istinski mir potpunog poverenja u boţansku Milost, odsustvo ţelja, pobedu nad egoizmom. Stvarni spokoj dolazi iz proširenja, univerzalizacije svesti. Postani prostran kao sam svet i uvek ćeš biti odmoran. U samom srcu akcije, u samom centru bitke, napora, spoznaćeš mir beskonačnosti i večnosti.

Spavanje Ne moţeš odjednom učini sve što hoćeš sa telom. Ako se telo nauči da dnevno spava samo dva ili tri sata, ono će moţda to slediti, ako je volja dovoljno snaţna ali kasnije moţe postati prekomerno napeto, čak slomljeno zbog nedostatka potrebnog odmora. Jogiji koji svode svoj san na minimum, postiţu uspeh tek nakon dugotrajne tapasje u kojoj uče kako da kontrolišu sile Prirode koje upravljaju telom.
27

* Verovatno da nedostatak spavanja odrţava vaš nervni sistem u stanju u kojem je podloţan slabostima - velika je greška ne spavati dovoljno. Sedam sati je neophodan minimum. Ako neko ima veoma snaţan nervni sistem, moţe da smanji spavanje na šest sati, ponekad čak i na pet - ali to je retko, tako da to ne treba pokušavati ako nije stvarno neophodno. * Spavanje je od velike pomoći i za visoku temperaturu i za mentalne probleme. Njegovo odsustvo je vrlo nepoţeljno - to je gubitak dragocenog i lekovitog eliksira. * Spavanje moţe biti vrlo aktivno sredstvo za postizanje koncentracije i unutrašnjeg znanja. Ono je škola kroz koju svako mora da proĎe ako zna kako da izvuče svoju lekciju iz njega, tako da unutrašnje biće postaje nezavisno od fizičke forme, svesno sebe i gospodar sopstvenog ţivota. Postoje čitavi delovi bića kojima je potrebna ova nepomičnost i polusvest o spoljašnjem biću, o telu, da bi bili u stanju da ţive svoj ţivot, nezavisno od tuĎeg uticaja. Ali ljudi su u neznanju, oni spavaju zato što spavaju, kao što jedu, kao što ţive - voĎeni nekom vrstom instinkta polusvesnog impulsa. Oni čak ni ne postavljaju sebi to pitanje. Vi postavljate to pitanje sada: "Zašto spavamo?" Ali postoje milioni i milioni bića koja se nikada ne upitaju zašto spavaju. Oni spavaju zato što im se spava, jedu zato što su gladni, rade glupe stvari zato što ih njihovi instinkti primoravaju na to, bez razmišljanja, bez rezonovanja; meĎutim, za one koji znaju, spavanje je škola, odlična škola koja ih uči nešto drugo od obične škole budnog stanja. To je škola sa drugačijom namenom, ali je ipak škola. Ako ţelite da maksimalno napredujete, morate znati kako da iskoristite noći kao što koristite dane; obično ljudi uopšte ne znaju šta da rade pa onda pokušavaju da ostanu budni, a tako samo prouzrokuju fizičku i vitalnu neravnoteţu - a ponekad i mentalnu. Fizičko i svi njegovi materijalni delovi moraju imati apsolutan mir, koji nije posledica pada u nesvesno - ovo je samo jedan preduslov. Pored toga, i vital mora biti u stanju mirovanja. Samo ako su ova tri dela mirna, unutrašnje biće, koje je retko u kontaktu sa spoljašnjim ţivotom, jer je on isuviše bučan i nesvestan, da bi ono moglo da se manifestuje u njemu, moţe postati svesno sebe, probuĎeno, aktivno i delovati na niţim planovima uspostavljajući svestan kontakt sa njima. To je pravi razlog spavanja, pored potrebe da se, u današnjim uslovima ţivota, aktivnost i odmor, odmor i aktivnost smenjuju.

28

Telu je potreban odmor, ali kao što sam već rekla malo ljudi zna kako da spava. Obično oni spavaju u takvom stanju da se bude umorni ili jedva malo opušteniji. To je čitava nauka koju treba savladati. * U svakom slučaju, jednu stvar moţete sigurno da uradite pre nego što odete na spavanje, a to je da se koncentrišete, da opustite sve tenzije u telu, pokušajte ... dok mimo leţite, pokušajte da osetite telo bez trzaja i grčeva kao prekrivač na krevetu; opustite ga toliko da ono za vas ne predstavlja ništa više od obične krpe. A zatim vital: smirite ga, smirite ga koliko god moţete, utišajte ga, umirite što je moguće više. Na kraju um - pokušajte da ga odrţite jednostavno takvim kakav jeste, bez ikakve aktivnosti. Mozak mora osetiti snaţnu silu mira, velike tišine, spokoja, ukoliko je to moguće, kako ne bi po inerciji pratio ideje, kako ne bi ulagao nikakav napor, ništa, apsolutno ništa; morate opustiti svaki pokret, ali u tišini i miru koliko je to moguće. Jednom kada sve ovo uradite, tome moţete dodati molitvu ili neku teţnju u skladu sa vašom prirodom, zamoliti za mir i svesnost i zaštitu od svih neprijateljskih sila tokom sna, za koncentraciju na ovu mirnu teţnju i zaštitu; zamolite Milost da budno prati vaš san i tada moţete zaspati. Tako ćete spavati na najbolji mogući način. Sve što se dešava nakon toga, zavisi od vaših unutrašnjih impulsa, ali ako istrajete, iz noći u noć, iz noći u noć, posle nekog perioda osetićete efekat. Vidite, čovek obično legne u krevet i pokuša da zaspi što je moguće brţe, i to je sve, u stanju potpunog neznanja kako to treba učiniti. Ali ako budete svakodnevno radili ono što sam vam upravo rekla, sigurno ćete osetiti neke posledice. U svakom slučaju, to će vam sigurno pomoći da izbegnete neugodnosti tokom noći: otišli ste u krevet sasvim normalno, a probudili ste se bolesni; to je zaista kobno, znači da ste se tokom noći u stanju totalne nesvesti zarazili. * ... naravno, ako ţelite mirno da spavate, ne smete učiti pred spavanje. Ako čitate nešto što zahteva koncentraciju, vaš mozak će nastaviti da se koncentriše i nećete imati dobar san. Ako um nastavi da funkcioniše, nećete se odmoriti. Ideal je, vidite, da uĎete u celoviti odmor, što podrazumeva nepokretnost tela, savršen mir u vitalu, apsolutnu tišinu u umu - i svest koja napušta sve svoje aktivnosti i utapa se u Satćitanandu. Ako moţete ovo da izvedete, tada ćete se probuditi sa osećanjem izuzetne snage, savršenog zadovoljstva. To nije tako lako uraditi, ali je moguće, što je idealno stanje.

29

Mi obično ne postiţemo to stanje, i mnogi sati sna su uzalud potrošeni na neke neorganizovane aktivnosti; vašim telom prolaze trzaji, nagli pokreti, onda se okrećete, ovamo i onamo, pa radite ovo (gest) i ko zna šta još... Tako da se nikada ne odmarate. * Da biste dobro spavali, prvo morate naučiti kako da spavate. Ako ste fizički veoma umorni, bolje je da ne odete odmah na spavanje, jer tada lako padate u nesvest. Ako ste izuzetno iscrpljeni, prvo se ispruţite na krevetu, opustite se, opuštajući svaki nerv posebno, dok ne postane kao prostirka na krevetu, kao da u vašem telu nema ni kostiju ni mišića. Kada ste to postigli, istu stvar učinite i sa umom. Opustite se, nemojte se koncentrisati na neku ideju ili pokušavati da rešite neke probleme ili klasifikujete impresije, senzacije ili emocije koje ste imali tokom dana. Potrebno je da se sve spontano umiri: morate se zaista predati i postati kao prostirka. Kada ste u tome uspeli, videćete mali plamen, plamen koji nikada ne nestaje i koga postajete svesni u trenutku ovako duboke relaksacije. Odjednom, taj mali plamen će početi da raste u teţnju ka Boţanskom ţivotu, istini, svesti o Boţanskom, ka jedinstvu sa unutrašnjim bićem, sve više i više, veoma neţno. U jednom trenutku će se sve sjediniti, i ako tada zaspite, imaćete najbolji mogući san. Garantujem vam da ako ovo paţljivo uradite, sigurno ćete zaspati i umesto da nestanete u crnom bezdanu, san će vam biti proţet svetlošću, a kada se ujutro probudite, bićete sveţi, orni, zadovoljni, srećni i puni energije za predstojeći dan. * To (sećanje na snove) nije neophodno. Potrebno je jedino onda kada ţelite da kontrolišete svoje snove. Ali, morate znati kako to da uradite. Setiti se svog sna odmah ujutro... Ujutro, kada se probudite, nemojte ţuriti. To znači, nemojte iskočiti iz kreveta onog trenutka kada se probudite; dajte sebi dovoljno vremena da svemu posvetite paţnju, donesite tu odluku pre nego što zaspite i povedite računa da pri buĎenju ne načinite neki nagao pokret, jer ako to učinite, vaše sećanje će automatski nestati. Glava treba da ostane sasvim nepokretna na jastuku, dok u potpunosti ne povratite to stanje svesti u kojem ste bili i ne prizovete ga kao da privlačite sebi nešto vrlo neţno, bez ţurbe, uz potpunu paţnju i koncentraciju. I tada, kada ste povratili to stanje svesti, u kojem ste bili do malopre, ako ostanete potpuno nepokretni, vrlo mirni, i ne počnete odmah da mislite o svakakvim stvarima, prvo će vam se javiti impresija, a zatim sećanje, ponekad nepotpuno. Ali ako ostanete u tom stanju budne nepokretnosti, sećanje će biti sve jasnije i jasnije. Za to je potrebno vreme. Ako postoji i najmanja napetost, najmanja ţurba, sve je

30

gotovo, ništa više ne moţete da učinite. Ne smete se čak ni upitati kada se probudite: "Koliko je sati?" U protivnom, sve nestaje.

Obnavljanje sopstvene energije Količina energije koju neka osoba poseduje srazmerna je njenom kapacitetu kojim prima univerzalnu silu vitala; ovu energiju unosite u sebe i putem hrane, ali je njen kvalitet lošiji. Da biste imali neku rezervnu energiju, morate znati kako da neprekidno upijate univerzalne sile vitala, a zatim i kako da uspostavite ravnoteţu bića u kojoj nećete trošiti više energije nego što imate. Ta ravnoteţa treba da postoji izmeĎu receptivnosti i prekomernog trošenja. Ona je neka vrsta harmonije bića koju bi trebalo da uspostavite. MeĎutim postoje ljudi koji imaju skoro instinktivnu moć da privuku univerzalne sile vitala. Apsorbovanjem tih sila u stanju su da gomilaju energiju iako je troše. Ovakvo korišćenje sila omogućava im da budu daleko produktivniji nego obični ljudi. Neki od njih, kada se nalaze u odreĎenom stanju kao što je san ili relaksacija, mogu akumulirati sile koje će kasnije iscrpeti u svojim aktivnostima; ali tada će ponovo morati da napune baterije - a to nije baš najbolje rešenje. Drugi ljudi uopšte ne znaju kako da prime te više sile. Oni ţive isključivo pomoću energije koja je koncentrisana u telu - jer uvek postoji neka energija u telesnim ćelijama. Oni se njome hrane, ali nakon izvesnog vremena, ako ne znaju kako da je obnove, postaju potpuno iscrpljeni; kada potroše svu energiju koju su koncentrisali u sebi, ili obole ili je nikada ne obnove. Zato se ovo stanje ne moţe dugo odrţati; ono traje koliko i jedan prosečan ljudski vek jer nakon odreĎenog broja godina, ljudi više nisu u stanju da ulaţu isti napor, niti da povrate stari energetski nivo, a kamoli da napreduju. Zato oni koji to insitnktivno znaju ili su naučili kako da primaju i akumuliraju univerzalne sile vitala, imaju neiscrpne izvore. Njihovo trošenje energije je minimalno, naročito ako znaju kako to da rade efikasno i melodično: tada se postiţe odreĎeni stepen savršenstva. Kada čovek zna kako da to učini, ponekad mu je dovoljno samo dva- tri minuta da povrati potrošenu energiju. Samo, čovek mora znati kako to da izvede. MeĎutim, oni kojima nešto stalno smeta, koji su prevrtljivi i koji sebe obmanjuju, ne mogu to da urade. Jer da biste to postigli, morate neprekidno boraviti u povišenoj, ekspandiranoj svesti (ne znam da li ispravno razumete tu reč, ona označava nešto što se širi potpuno ujednačeno i mirno, poput plime u doba punog meseca kada voda tiho nadolazi, takav je to osećaj). Vital mora biti upravo takav - tek tada postajete istinski otvoreni ka univerzalnim silama. Ali, ako na primer, imate lošu naviku da razmenjujete vitalne sile sa bliskim ljudima, tada potpuno gubite snagu. Stoga, dokle god ste u odnosu sa nekim, ne dobijate ništa od
31

viših sila. Naravno, ako primate sile kroz druge, istovremeno dobijate i njihove probleme, ponekad i kvalitete, što je manje zarazno. To je u suštini ono što vas najviše zatvara za više sile. Neki ljudi... koji nisu dovoljno društveno aktivni, koji nemaju puno prijatelja ili ne razmenjuju često svoja mišljenja sa drugima... uopšte ne primaju nikakve sile ili ih primaju samo kroz odnose. Ali obično se sve to izmeša. Sile koje prime, već su poluupotrebljene; one ne nose sa sobom svoju prvobitnu čistoću što se odraţava na njihovu ličnu sposobnost. Ali, ako vaša svest već poseduje tu sposobnost - na primer, poĎete u šetnju i naiĎete na nešto veličanstveno, kao što je to obala okeana ili nepregledna ravnica ili vrh planine ili mesto gde je horizont neuobičajeno širok - ako imate taj fizički instinkt, koji vas iznenada učini bezgraničnim kao samo to prostranstvo, u vama će se probuditi osećaj beskonačnosti, beskraja; i što prostraniji postajete, to će vas veći mir i tišina preplaviti. Tada je za vas dovoljan samo kontakt sa Prirodom. Postoje mnogi drugi metodi, ali ovaj je izuzetno spontan. Isto tako... kada vidite nešto lepo moţe vam se javiti isti osećaj: neka vrsta unutrašnje radosti i otvorenosti ka silama koje vas istovremeno i preplavljuju i ispunjavaju. Ima još mnogo drugih puteva, ali se oni obično ne koriste. MeĎutim, ako postanete kontemplativni i ako vam se javi jaka ţelja za uzvišenim ţivotom koja će prizvati sile odozgo, to će prirodno obnoviti vaše energije više nego bilo šta drugo. Zaista, postoji mnogo metoda. * Pre svega, morate biti ubeĎeni da to (univerzalna vitalna sila) postoji i da moţete stupiti sa njom u kontakt. Zatim, morate pokušati da ostvarite taj kontakt, da osetite kako se svuda kreće, sve proţima, kako se nalazi u svim osobama i u svim stvarima; ovo iskustvo moţete imati kada ste negde u prirodi meĎu drvećem, moţete videti kako ona cirkuliše kroz celu Prirodu, kroz drveće i travu, i moţete komunicirati sa njom, pribliţiti joj se što više i svaki put kada zaţelite da stupite u kontakt sa njom, moţete prizvati tu impresiju i pokušati da je ponovo istinski doţivite. Neki ljudi dolaze u dodir sa prirodom mnogo intimnije kroz odreĎene kretnje, gestove, aktivnosti. Poznavala sam ljude koji bi gestikulirali dok bi hodali ... ti pokreti su im zaista stvarali utisak da su u kontaktu sa nečim... Deca to rade spontano, npr. kada se uţive u neku igru, u trčanje, igranje, skakanje, vikanje; kada tako troše svoju energiju, potpuno se predaju tome i u toj radosti igranja, kretanja i trčanja oni kontaktiraju sa univerzalnom vitalnom silom. Iz tog razloga deca mogu da trče unaokolo, a da se pri tom ne umore puno. Da nema tog kontakta sa univerzalnom silom, bili bi trenutno potpuno iscrpljeni. Upravo zbog toga što dobijaju više nego što mogu da potroše, imaju dovoljno energije da rastu. Oni
32

znaju kako da primaju više nego što troše. A to ne odgovara nijednom posebnom znanju. To je prirodni i spontani pokret. To je akcija ... akcija puna radosti - radosti zbog onoga što čine - radosti zbog trošenja. Moţete ostvariti mnogo toga ako imate takav stav. Poznavala sam mnoge mlade ljude koji su oduvek ţiveli u gradu - ţiveli su u onim malim sobama koje svaki grad ima usled prenaseljenosti. Ponekad bi odlučili da provedu svoj odmor u prirodi, na jugu Francuske gde je prilično toplo, ne baš kao ovde, ali ipak vrlo toplo (ako poredimo sunce Pariza sa suncem Mediterana, razlika je veoma velika); tokom šetnji prvih nekoliko dana dobijali bi stravične glavobolje i bilo bi im neprijatno da budu stalno na suncu; ali bi onda iznenada pomislili: "Zašto se ne bismo sprijateljili sa suncem, moţda nam ono tada više ne bi škodilo!" I tada bi ulagali neku vrstu unutrašnjeg napora da postanu prijatelji sa suncem i da zadobiju njegovo poverenje. Kada bi se našli na otvorenom, umesto da kaţu sebi: "O! Kako je toplo, kakva jara!" - govorili bi: "O, kako je toplo i blagonaklono sunce koje nas obasipa svojom energijom!" itd. Na taj način bi se otvarali (gest) i ne samo da bi prestajali da pate od vrućine, nego bi se osećali tako snaţno da bi svakome koji kaţe: "Ah, kako je vruće!" govorili: "Učini kao i mi i videćeš šta će se desiti." Tako bi ostajali satima na suncu, gologlavi, bez osećanja nelagodnosti. Za sve vaţi isti princip. Uvek se radi o istom principu. Oni su se povezali sa univerzalnom vitalnom silom koja je u ovom slučaju sunce i primili silu koja je prevazišla sve što im je pravilo bilo kakav problem. Kada se naĎete nagde na selu, kada hodate šumom i kada osećate bliskost sa Prirodom, sa nebom, sa lišćem, sa granama, sa svim biljkama, kada uspostavite pravo prijateljstvo sa ovim stvarima i počnete slobodno da dišete vazduh koji je pun mirisa drveća, tada se sve barijere ruše i uspostavlja se odnos sa univerzalnim silama. Ovo vaţi i za sve slične stvari. * Morate trošiti energiju kako biste je obnavljali. Ljudsko telo nije zatvorena posuda koja se prazni trošenjem. Ono je pre kanal kroz koji moţete da primite samo onda kada bez ustezanja trošite. * Ljudi neprekidno gube vitalnu energiju, pa zato i imaju potrebu daje obnove. Jedan od metoda je uzimanje te energije od drugih putem vitalne razmene. MeĎutim, ovako nešto vam nije potrebno ako znate kako da to isto dobijete od

33

sveprisutne Prirode ili od Boţanskog, tj. odozgo. Štaviše, kada je psiha aktivna, u ovakvoj razmeni energija vitala se više gubi nego što se dobij a.

Nevezanost i odbacivanje

Glavni problem je izgleda u vašoj preteranoj sklonosti ka nervnim uzbuĎenjima - isključivo umirivanjem i stišavanjem eelog bića moţete osigurati sebi napredak u sadani. Prva stvar koju treba da uradite da biste se oporavili, je da sprečite dalja nervna uzbuĎenja - jer što je jača vaša popustljivost i identifikacija sa lošim idejama i osećanjima, to se njihov uticaj povećava. Morate se distancirati i pronaći u sebi nešto što ni bol ni depresija ne mogu da dotaknu, kako biste se toga oslobodili. * Biti nevezan znači odvojiti se (od nesavršenosti i slabosti), ne identifikovati se, ne uzbuĎivati se ili nervirati zbog njihove prisutnosti; jednostavno gledati na njih kao na nešto strano vašoj istinskoj svesti i biću i tako ih odbaciti... Probudite u sebi snaţnu volju da ih se otarasite, da ih se rešite, ali bez nepotrebne borbe i napora. * Takve stvari se pojavljuju ili zato što postoje u svesnim delovima bića kao navike prirode ili zato što negde leţe prikrivene, spremne svakog trenutka da se pojave, ili moţda zato što predstavljaju reakcije vašeg personalnog bića na spoljašnje sugestije univerzalne Prirode. U svakom slučaju, one se javljaju da bismo se susreli sa njima, sagledali ih i na kraju odbacili kako nas više ne bi uznemiravale. One nam stvaraju probleme u zavisnosti od našeg odnosa prema njima. Pivi princip je odvojiti se od njih, ne nastavljati sa identifikovanjem, ne priznavati ih više kao deo svoje prirode, nego uvideti da su veštački nametnute i reći sebi: "To nisam ja i to nije moje - prema tome odbacujem tu stvar potpuno." Postepeno ćete postati svesni jednog dela vašeg bića koji se nikada ne identifikuje, koji veruje u sebe kada kaţe: "Moţda će mi to doneti neke nevaţne probleme, ali me to uopšte neće dotaći." Ako osetite to unutrašnje odvojeno biće, prešli ste pola puta - jer postoji volja koja ne samo što vas odvaja nego i oslobaĎa od nesavršenosti spoljašnje prirode.

34

* Ovladavanje počinje nevezanošću, ali potpuno savršenstvo se postiţe samo onda kada nema nikakve reakcije. Kada postoji nešto unutra što je neuznemireno spoljašnjim reakcijama, to znači da je unutrašnje biće slobodno i da je samo sebi gospodar, ali ne i da je gospodar cele prirode. Kada i to na kraju postane, onda više nema pogrešnih reakcija - ako se neka i pojavi, trenutno se negira i odbacuje, tako da na kraju sve nestaju. * ... stalno ponavljanje depresije i očaja ili sumnje i revolta proizilazi iz mentalne ili vitalne formacije, koja primorava vitalni um da se stalno kreće u istom krugu na najmanju provokaciju ili čak i bez ikakvog razloga. To je kao bolest kojoj telo podleţe iz navike ili verovanja u nju iako od nje pati; kada jednom takav proces započne, on se ne moţe prekinuti bez intervencije izuzetno jake suprotne sile. MeĎutim, ako telo više ne odobrava bolest, ona se odmah povlači - to je tajna Kueovog sistema. Isto tako, ako vitalni um ne podrţava bolest, ako više ne sluša uobičajene sugestije i navike, ovo ponavljanje depresije i očaja moţe brzo nestati. Ali umu nije lako da, jednom kada je uhvaćen u naviku prepuštanja, čak sasvim pasivnog, bolnog i neradog prepuštanja, odbaci tu naviku i iskoči iz začaranog kruga. Samo onda kada um odbije da dalje veruje u sugestije ili prihvata ideje ili osećanja koja pokreću taj proces, ovo postaje lako. * Takvih stvari se morate osloboditi. Ali očajanje ili potištenost nisu baš najbolji uslovi za početak. Morate se prvo odvojiti od tog osećanja patnje, mučnine i bojazni, odbaciti ga i mirno mu se suprotstaviti, uvek koristeći svoju volju za promenom, insistirajući da će to biti učinjeno, sigurni u uspeh, jer je boţanska pomoć uvek prisutna. Jedino tako ćete povratiti snagu kojom ćete prevazići sve teškoće. * Što se tiče promene vaše prirode, potrebno je pre svega da postanete svesniji i da se distancirate od dobro poznate površne prirode. Jer ta raĎasična vitalna priroda je samo površinska tvorevina Prakriti; to nije vaše istinsko biće, koliko god ono izgledalo stvarno, već samo prolazna kombinacija pokreta vitala. U pozadini se nalazi pravo mentalno i vitalno biće koje se oslanja na psihu. Istinsko biće je mirno, sveobuhvatno, tiho. Povlačeći se u njegovo okrilje, u stanju smo da ţivimo kao

35

unutrašnja Puruša, neidentifikovana sa spoljašnjom manifestacijom Prakriti. Kasnije će nam biti mnogo lakše da snagom psihičke percepcije i Mirom, i Svetlošću odozgo promenimo svoje spoljašnje Biće. * U većini slučajeva, identifikacija pre vodi ka neznanju nego ka znanju, jer se svest utapa u ono sa čim se identifikuje i tako gubi sposobnost sagledavanja pravih uzroka, posrednika i posledica. Tako se vi identifikujete sa ljutnjom kada vaše celokupno biće postane vibracija ljutnje, slepo i nepromišljeno, gluvo za bilo šta drugo. Samo kada se izdvojite, kada ostanete nevezani u samom srcu strasti, moţete sagledati ceo proces znalačkim očima. * Šta predstavlja duša koja svedoči? To je duša koja ulazi u stanje u kojem posmatra bez akcije. Svedok je onaj koji posmatra sve što se dešava, bez učestvovanja u dešavanju. Tako, kada je duša u stanju u kojem ne učestvuje u dešavanjima, kada ne dela kroz Prirodu, već se jednostavno povlači i posmatra, ona postaje duša koja svedoči... Kada čovek ţeli da se odvoji od nečega, od neke aktivnosti ili stanja svesti, ovo je najbolji metod; učiniti korak unazad, udaljiti se malo i odatle posmatrati stvari, kao kada gledamo pozorišnu predstavu bez uplitanja. Već sledećeg trenutka, ta stvar vas se više ne tiče, liči vam na nešto što je potpuno izvan vas. Tada postajete vrlo mirni. Uravnoteţenost

Biti uravnoteţen znači ostati iznutra nepokretan bez obzira na okolnosti. * Uravnoteţenost nije uzdrţavanje - mada se nesumnjivo moţe povezati sa skoro neograničenom ljudskom sposobnošću praštanja i strpljenja. Uravnoteţenost podrazumeva mirnoću i nepokretnost uma i vitala, neuznemirenost stvarima koje su vam rečene ili učinjene, jasno sagledavanje svega, bez iskrivljavanja koje stvaraju lična osećanja razumevajući šta se nalazi iza svega toga, zašto se nešto dešava, šta se iz toga moţe naučiti, šta je to u nama što ih odbija i kakav unutrašnji progres ili korist moţemo iz toga izvući; to znači ovladati
36

kretnjama vitala - ljutnjom, preosetljivošću, ponosom, ţeljom i svim ostalim - ne dopuštajući im da upravljaju emotivnim bićem i remete unutrašnji mir, a sve to da ne bismo govorili i delali impulsivno, već uvek iz mirnog duhovnog centra. Nije lako u potpunosti postići ovakvu uravnoteţenost, ali treba uvek teţiti njenom ostvarenju kako bi ona postala osnova našeg unutrašnjeg stanja i spoljašnjih akcija. * Bez obzira na neprijatne okolnosti, bez obzira na vaše neslaganje sa ponašanjem drugih, moraćete da naučite kako da ih primate sa savršenim mirom i bez ikakvih uznemirujućih reakcija. Takve situacije su test vaše uravnoteţenosti. Lako je biti miran i jednako se ponašati prema svima kada sve glatko ide i kada nam okolnosti odgovaraju; ali kada nam stvari okrenu leĎa, tada se taj osećaj mira, spokoja, tišine i jednakosti mora proveriti, stabilizovati i učiniti savršenim. * ... neophodno je odrţati uravnoteţenost i u stanju patnje i bola - a to znači podneti stvari krajnje mirno, sa čvrstom verom u Boţansku Volju, a ne biti nemiran, zabrinut, depresivan ili razočaran. MeĎutim, uravnoteţenost ne podrazumeva pasivno prihvatanje svega. Ako, na primer, doĎe do nekog trenutnog pada posle ulaganja napora u sadani, morate odrţati uravnoteţenost, ne smete biti zabrinuti ili razočarani, već prihvatiti pad kao deo Boţanske Volje, bez daljnjeg ulaganja napora. Bolje bi bilo da pronaĎete razlog i značenje koje taj pad nosi sa sobom i nastavite dalje, bez osvrtanja, sa verom u pobedu. Isto vaţi i za bolest. Nemojte brinuti, uzbuĎivati se ili uznemiravati - i naravno, nemojte se pomiriti sa bolešću kao sa Boţanskom Voljom, već je pogledajte kao nesavršenost tela koje treba da se oslobodite kao što se oslobaĎate svih vitalnih i mentalnih nedostataka. * Mudra impersonalnost, nepomična uravnoteţenost, univerzalnost koja na sve stvari gleda kao na manifestaciju Boţanskog, jedinstvenog Postojanja, nikada nije ljuta, zabrinuta, nezadovoljna stanjem stvari ili pak, uzbuĎena, nestrpljiva, nagla, jer uviĎa da ne samo da mora poštovati, uočiti i razumeti zakone prolaznosti sa simpatijom prema svim stvarima i bićima, nego i sagledati iza trenutne pojave njihove skrivene vrednosti kao i njihov boţanski potencijal.

37

UZNEMIRENJA UMA
Mentalna buka

Što se tiče fizičkog uma koji neprestano brblja, mirno ga odbacite, bez uznemirenosti, dok se ne obeshrabri i povuče odmahujući glavom: "Ovaj momak je suviše stabilan i miran za moj ukus." Uvek postoje dve stvari koje se mogu pojaviti i poremetiti tišinu - sugestije vitala ili mehaničko ponavljanje fizičkog uma. Mimo odbacivanje oba je jedini lek. Unutrašnja Puruša moţe naloţiti prirodi šta da prihvati, a šta da odbaci, ali njena volja je mirna i snaţna; ako vam nešto smeta ili vas uzbuĎuje, volja Puruše ne moţe u potpunosti da se ispolji. * Ono što uočavate i opisujete u svom pismu je normalna aktivnost fizičkog uma koji je uvek pun istih uobičajneih misli i koji se uvek bavi spoljašnjim objektima i aktivnostima. Ono što vas je pre uznemiravalo je vitalni um koji je nešto drugačiji on je neprekidno zaokupljen emocijama, strastima, ţeljama, reakcijama svih vrsta i ponašanjem drugih. Fizički um takoĎe moţe odgovarati na ove podraţaje - ali na potpuno drugačiji način - njegova priroda nije toliko bogata ţeljama koliko uobičajenim aktivnostima, sitnim ličnim interesima, patnjom i zadovoljstvima. Ako pokušate da ih kontrolišete ili potisnete, tako ih samo pojačavate. Da biste se bavili umom, neophodne su dve stvari, (1) nemojte se puno truditi da ga kontrolišete, da se borite sa njim ili da ga savladate; bolje bi bilo da se odvojite od njegove aktivnosti - da ga posmatrate i uočavate šta se dešava, odbijajući da se povodite za njegovim mislima ili da trčite za objektima koje on ţeli, ostajući u pozadini uma mirni i odvojeni; (2) veţbajte koncentraciju i pokušajte da se umirite u toj odvojenosti, sve dok vam ovo ne postane navika koja

38

će toliko dobiti na snazi da će nadjačati sve nevaţne aktivnosti fizičkog uma. Ovo, naravno, zahteva vreme i moţe se postići jedino veţbom. * Pre svega je neophodno ne vezivati se za akcije mehaničkog uma; tada je umirenom i tihom umu lakše da ostane neuznemiren takvom akcijom, čak i kada se ona pojavi. * Pre se dešava da sa umirivanjem aktivnog uma, pokreti mehaničnog uma postaju očigledni. Ono što treba u tom slučaju da uradimo jeste da se odvojimo od tih pokreta i da se koncentrišemo ne obraćajući više paţnju na njih. Oni će tada verovatno potonuti u tu nepokretnost ili jednostavno nestati. * Um mora naučiti kako da bude tih - da bude miran, paţljiv i da ne pravi veliku galamu. Ako pokušate direktno da umirite svoj um, videćete koliko je to teško, skoro nemoguće; jer većina materijalnih delova uma nikada ne prestaje da bude aktivna - ne zaustavlja se ni za trenutak, kao mašina koja neprekidno snima. Ona ponavlja sve ono što je snimila i ukoliko se ne isključi, zamorno ponavljanje se nastavlja u nedogled. Ako, s druge strane, uspete da povisite svoju svesnost iznad uobičajenog uma, to otvaranje ka Svetlu utišava um, on se više ne uzburkava i tako postignut mentalni mir moţe postati trajan. Jednom kada dospete u tu sferu, vrlo lako moţete zauvek ostati u njoj - spoljašnji um zauvek ostaje miran. Jedino istinsko rešenje je teţnja ka višem svetlu. * Što se psiha više manifestuje u spoljašnjem biću, sve te stvari (mehaničke aktivnosti podsvesnog uma) postaju mirnije. To je najbolji put. Direktni napori ka umirivanju uma su vrlo teţak metod.

39

Opsesivne i nametljive misli

Misli su stvarni entiteti koji obično traju sve dok se ne ostvare. Neki ljudi su opsednuti svojim mislima. Oni misle o nečemu i ta misao im se stalno mota po glavi kao da je došla od spolja. Ali to je njihova sopstvena kreacija koja im se uvek vraća i uznemirava taj isti um koji ju je oblikovao. To je jedan aspekt celokupnog problema. Da li ste nekada imali iskustvo da je misao uzela oblik reči ili rečenice u vašem umu i da vam se u toj formi stalno vraća? Ali ako ste bili dovoljno pametni da uzmete parče hartije i olovku i da je zapišete - to je njen kraj, neće se više vraćati, izbacili ste je iz sebe. Zadovoljili ste tu misao tako što ste je manifestovali i zato se ona više ne vraća. Postoji još nešto interesantnije: ako imate neku lošu misao koja vas uznemirava i dosaĎuje vam, napišite je vrlo paţljivo, vrlo briţno, unoseći u pisanje što je moguće više svesnosti i volje. Tada uzmite taj papir i krajnje koncentrisano ga pocepajte, uz ubeĎenje da će se i ta misao zajedno sa njim pocepati. Na taj način ćete je se osloboditi. * ... činjenica je da je fizički um krajnje glup! Moţete ovo proveriti vrlo lako. On je prisutan verovatno radi neke kontrole i da bi se sve stvari sa sigurnošću odvijale ispravno. Mislim da je to njegov normalan posao ... Ali on je od toga stvorio naviku da sumnja u sve. Mislim da sam vam već pričala o jednom mom eksperimentu. Uklonila sam svoju kontrolu i dopustila fizičkom umu da obavlja taj posao - fizički um je taj koji sumnja. Tako sam započela sledeći eksperiment: ušla sam u sobu i odmah iz nje izašla, zaključavši vrata za sobom. Odlučila sam da zaključam vrata; kada sam došla do druge sobe, taj um, materijalni um, fizički um, mi je rekao: "Da li si sigurna da si zaključala vrata?" Pa, pošto nisam ništa kontrolisala, rekoh: "Dobro, poslušaću te!" Vratila sam se da proverim. Vrata su stvarno bila zaključana. Ali, čim sam okrenula vratima leĎa, on mi je rekao: "Da li si dobro proverila?" Tako sam se vratila ponovo ... I to se nastavilo sve dok nisam odlučila: "Ma hajde, dosta je bilo, zar ne? Zaključana ili ne, ne vraćam se više da proveravam!" Ovako se moglo nastaviti ceo dan, jer je taj um tako stvoren. On prestaje da bude takav jedino kada viši um, racionalni um kaţe: "Ućuti!" Inače, to bi se nastavilo u beskraj ... Znači, ako ste zahvaljujući nekoj svojoj lošoj sreći centrirani tu, u ovom umu, stvari za koje znate da su sasvim istinite, čak i one koje su potkrepljene fizičkim dokazima - kao ovo sa zaključanim vratima, biće njegov predmet stalne provere i sumnje, budući daje on sam sazdan od sumnje.
40

* Mehanički um je još gluplji od fizičkog uma. O fizičkom umu smo malopre govorili, o tome da nikada nije siguran ni u šta. Ispričala sam vam priču o zaključanim vratima, sećate se. Takva je priroda fizičkog uma. Mehanički um operiše na niţem nivou, zato što on čak ni ne ume da posiuša glas razuma. Mi mu obično ne dopuštamo da uopšte funkeioniše, ali se on ipak ispoljava kroz ponavljanje nekih stvari, i to čini apsolutno mehanički, bez smisla i razuma, tek tako. Kada ga neka ludost zaposedne, tome nema kraja... Na primer, eto, ako mu se svidi brojanje: "Jedan, dva, tri, četiri", on će nastaviti: "Jedan, dva, tri, četiri; jedan, dva, tri, četiri." Moţete misliti o svemu i svačemu, ali dosadno: "Jedan, dva, tri, četiri" će biti tu... (Majka se smeje) Ili se uhvati za tri, četiri reči i stalno ih ponavlja; i sve dok se ne razbesnite i podviknete : "Ućuti!", on nastavlja po svom u nedogled. Nekontrolisane i zbunjujuće misli

Odbaciti sumnje znači kontrolisati svoje misli - bez sumnje. Kontrola misli je neophodna isto koliko i kontrola vitalnih ţelja i strasti ili kontrola telesnih pokreta - radi joge i ne samo radi nje. Čovek čak ne moţe biti potpuno razvijeno mentalno biće ako nema kontrolu nad mislima, ako nije njihov posmatrač, sudija, gospodar mentalna Puruša, manomaja puruša, sakši, anumanta, išvara. Za mentalno biće je mnogo nepoţeljnije da bude teniska loptica za nepokorne i nekontrolisanc misli nego da bude brod bez kormilara u oluji ţelja i strasti ili rob inertnosti i telesnih impulsa. Znam da je to teţe, zato što čovek, budući da je stvorenje mentalne Prakriti, identifikuje sebe sa pokretima svog uma i ne moţe odjednom da se odvoji i oslobodi vrtloga i virova uma. Za njega je relativno lako da kontroliše telo ili bar neke od njegovih kretnji; teţe je, mada još uvek moguće posle dugotrajnog napora, kontrolisati vitalne namere i ţelje; ali sedeti kao tantrički jogi na reci, iznad vrtloga svojih misli, je najteţe. Pa ipak, to je moguće postići; sve mentalno razvijene individue, one koje odlaze izvan prosečnosti, moraju na neki način, ako ne uvek, onda bar u odreĎenom periodu i u odreĎenu svrhu, da razgraniče dva dela uma, aktivni deo koji proizvodi misli i miran, gospodareći deo, koji je u isto vreme i Svedok i Volja, koji te misli posmatra, prosuĎuje, odbacuje, eliminiše, prihvata, zahteva korekcije i promene, Gospodar u Kući Uma, sposoban da vlada svojim kraljevstvom, samrađa.

41

* Odvojte se od toga (uobičajenih pokreta misli) - načinite od vašeg uma nešto spoljašnje kako biste ga posmatrali kao što posmatrate prolaznike na ulici. Sve dok vam to ne uspe teško ćete zagospodariti umom. * Zašto nam se javljaju loše misli? Zar vam nisam rekla zašto se loše misli pojavljuju? ... Onoliko koliko ima loših misli, toliko ima razloga za njihovo pojavljivanje! Svaka se pojavljuje iz nekog svog specijalnog razloga: moţda zato što ste im skloni, ili da bi vam dosaĎivale, moţda zato što ih vi sami prizivate da doĎu, ili zato što se izlaţete njihovim napadima, moţda zbog svega ovoga zajedno ili zbog nekih drugih razloga koje nisam pomenula. Loše misli dolaze zato što nešto u vama reaguje na njih; u protivnom biste ih videli samo kao nešto što prolazi pored vas, ne dodirujući vas. Mislim da pitanje treba da glasi: zašto odjednom mislim nešto ruţno? Zato što se nivoi razlikuju. Već sam vam objasnila da je mentalna sredina gora od bilo kojeg javnog mesta preplavljenog ljudima: tu se nalazi puno ideja, misli svih vrsta i isprepletenih formi na najkomplikovaniji način tako da je nemoguće iz svega toga izvući bilo kakav precizan zaključak. Vaša glava je u središtu toga, a vaš um u samom centru; on se kupa u svemu tome kao čovek u moru. I sve to dolazi, odlazi, prolazi, okreće se, sudara, ulazi, izlazi... Da ste svesni mentalne atmosfere u kojoj ţivite, očigledno bi vam izgledala kao ludilo! Mislim da su ljudima ipak neophodna moţdana ograničenja koja sluţe kao neki filter i to za duţi period ţivota. Da biste izašli iz svega toga i ţiveli slobodno u mentalnoj atmosferi takvoj kakva jeste, da biste je videli u pravom svetlu - isto vaţi i za atmosferu vitala, uzgred rečeno, ona je moţda još strašnija! - da biste ţiveli u njoj i videli je takvu kakva jeste, morate biti snaţni, sa vrlo izraţenim osećanjem unutrašnjeg usmerenja. Ali u svakom slučaju, bez obzira da li to vidite ili ne, da li to osećate ili ne, ono ostaje činjenica. Zato ne moţete upitati odakle dolaze loše misli - one su svuda. Zašto dolaze? - a gde da odu? Vi ste u njihovom središtu! Ono što upravlja filterom vaše svesti, koji vas čini svesnim nekih misli, a nekih ne, je vaš unutrašnji stav, vaši afiniteti, vaše unutrašnje navike - govorim o umu, a ne o psihi - to je vaše obrazovanje, vaš cerebralni razvoj, itd. Takvu vrstu filtera formira vaš ego, koji propušta odreĎene misli, a druge ne - automatski. Iz tog razloga je priroda misli koje primate prilično vaţan indikator vašeg karaktera moţda na podsvesnom nivou, jer čovek obično ne poznaje sebe, ali generalno je to
42

ipak pokazatelj tendencije vašeg karaktera. Da bismo pojednostavili stvari, uzmimo npr. optimistu, njemu će se uglavnom pojavljivati optimističke ideje; pesimisti uglavnom pesimističke ideje - govorim veoma uopšteno - buntovnoj prirodi uglavnom buntovničke ideje, a glupoj osobi plitke ideje! Pod pretpostavkom da glupači uopšte imaju ideje! Takvo je normalno stanje stvari. Sada, ako se desi da odlučite da napredujete i poĎete stazom joge, pojavljuje se novi faktor. Čim poţelite da napredujete, odmah nailazite na otpor svega što ne ţeli progres i u vama i oko vas. I ovaj otpor se prirodno ogleda u odgovarajućim mislima. Pretpostavimo da ţelite da napredujete tako što ćete na primer smanjiti vezanost za hranu; kada to odlučite, skoro sve vreme će vam dolaziti samo misli koje se tiču hrane, šta treba da uzimate, kako treba da jedete i kada vam se pojave takve ideje, izgledaće vam sasvim prirodne. I što više budete sebi govorili: "Oh, kako bih ţeleo svega toga da se oslobodim, sve te preokupacije su prepreka za moj napredak", to će se te misli češće pojavljivati, sve dok se zaista neki napredak ne desi iznutra, a vi se podignete na takav nivo svesti gde ćete sve stvari moći da sagledate i stavite na odgovarajuće mesto - koje nije baš najvaţnije na svetu. I tako dalje, za sve stvari. Stoga, vaše preokupacije i afiniteti će vas staviti u gotovo kontradiktoran kontakt ne samo sa idejama koje su u vezi sa vašim načinom ţivota, nego i sa sasvim suprotnim idejama. I ako od početka ne zadrţite stav razboritosti, bićete izloţeni neprekidnoj mentalnoj paljbi. Ako znate kako da dospete na viši nivo, u oblast spekulativnog uma koji se razlikuje od običnog fizičkog uma, moţete videti svu tu igru i borbu, sav konflikt, sve kontradikcije, a da vas one ne dotiču niti utiču na vas. Ako se podignete na još viši nivo i vidite cilj ka kome ţelite da idete, postepeno ćete izdvojiti ideje koje podstiču vaš progres i njih ćete zadrţati, kao i ideje koje se protive napretku i koje ga sprečavaju; i sa tog nivoa ćete moći da ih uklonite, mirno, bez posledica. Ali, ako ostanete u središtu konfuzije i konflikta, ozbiljno rizikujete da dobijete strašnu glavobolju! Najbolje što moţete da uradite jeste da se zabavite nečim praktičnim što će vas primorati da se koncentrišete na odreĎene stvari: proučavanje, rad ili neki fizički rad koji zahteva paţnju - bilo šta što zahteva koncentraciju na ono što radite i ne dopušta da i dalje budete ţrtva lutanja. Ali ako nemate sreću da ih tako osmotrite, tada ćete, kao što sam rekla, dobiti ozbiljnu glavobolju. Jer, taj problem se moţe resiti jedino odlaskom u praktičan ţivot i koncentracijom na neki praktičan rad ili podizanjem na viši nivo i sagledavanjem ovog haosa, kako biste uneli neki red i postavili ga na prave osnove. Ali, čovek nikada ne sme ostati na istom planu, jer to ne donosi dobro ni fizičkom, a ni moralnom zdravlju.

43

Ako čovek govori ili dela sa zlim umom, prati ga patnja kao što točkovi prate vola koji vuče kola. To znači da uobičajenim ljudskim ţivotom upravlja um; stoga je najvaţnije kontrolisati sopstveni um, a da bi se to postiglo, treba se postepeno disciplinovati. Postoje četiri stepena u toj disciplini koji obično slede jedan za drugim, ali koji se na kraju mogu istovremeno pojaviti: prvo, posmatrati svoje misli, drugo, nadgledati misli, treće, kontrolisati misli, i četvrto, zagospodariti svojim mislima. Posmatrati, nadgledati, kontrolisati, zagospodariti. A sve to da bismo se oslobodili zlog uma, jer nam je rečeno da čovek koji dela ili govori sa zlim umom, biva praćen patnjom kao što točkovi prate vola koji vuče kola. * Um preovladava. Sve dolazi iz uma. U svim stvarima prvobitni elemenat je um. Ako čovek govori ili dela sa pročišćenim umom, sreća ga prati poput senke. Ovo je druga strana onoga o čemu smo govorili prošli put. Damapada stavlja pročišćen um nasuprot zlom umu. Već smo rekli da postoje četiri nivoa pri pročišćavanju uma. Pročišćeni um je prirodno onaj um koji ne prihvata nijednu lošu misao, a videli smo da je potpuno ovladavanje mislima neophodno kako bismo postigli ţeljeni efekat, to je bio četvrti stepen. Prvi je bio posmatranje uma. Nemojte misliti da je to lako, jer da biste posmatrali svoje misli, morate se prvo odvojiti od njih. U uobičajenom stanju, prosečan čovek ne odvaja sebe od svojih misli. On čak ni ne zna da misli. On misli, jer mu je to postala navika. I ako ga odjednom upitate: "Šta misliš sada?" - on neće znati šta da odgovori. To znači da će u devedesetpet od sto slučajeva odgovoriti: "Ne znam." Postoji potpuna identifikacija misli i svesti. Da biste posmatrali misli, prvo treba da se odvojite i da ih osmotrite, da stanete po strani, tako da pokrete svesti ne zamenite za pokrete misli, i obratno. Zato, kada kaţemo da morate posmatrati svoje misli, nemojte reći da je to lak zadatak; to je tek prvi korak. Predlaţem da u našoj večernjoj meditaciji uvedemo ovu prvu veţbu koja se sastoji u svedočenju sopstvenim mislima i njihovom posmatranju. * "On me je uvredio, on me je udario, on me je ponizio, on me je pokrao." Oni koji gaje ovakve misli, nikada ne gase svoju mržnju. Damapada nam pre svega govori o tome kako loše misli donose patnju, a dobre sreću. Sada nam daje primere loših misli i kaţe nam kako da izbegnemo patnju.

44

Evo ga prvi primer, da ponovimo: "On me je uvredio, on me je udario, on me je ponizio, on me je pokrao"; i dodaje: "Oni koji gaje ovakve misli nikada ne smiruju svoju mrţnju." Započeli smo našu mentalnu disciplinu, prolazeći kroz različite nivoe mentalnog razvoja i videli smo da se disciplina sastoji iz četiri uzastopna stepena, koje smo opisali kao što se verovatno sećate, kao: posmatranje, nadgledanje, kontrolisanje i ovladavanje; i tokom poslednje lekcije smo naučili - nadam se - da se odvojimo od naših misli kako bismo mogli da ih posmatramo kao paţljivi svedok. Danas ćemo učiti kako da nadgledamo misli. Prvo ih posmatramo, a zatim nadgledamo. Naučite da ih gledate sa stavom učenog sudije kako biste mogli da razdvojite dobre od loših, da razlučite koje su korisne, a koje štetne, koje su konstruktivne i vode pobedi, a koje nas okreću od nje i vode porazu. Ovu moć razlučivanja moramo zadobiti, jer će ona biti predmet naše večerašnje meditacije. Kao što sam vam rekla, Damapada će nam dati primere, ali to su ipak samo primeri. Mi sami moramo da naučimo kako da razlikujemo dobre od loših misli, ali zato moramo posmatrati, kao što sam rekla, sa stavom učenog sudije - što znači što nepristrasnije; to je jedan od neophodnih uslova. * "On me je uvredio, on me je udario, on me je ponizio, on me je pokrao." Oni koji ne gaje ovakve misli ne hrane svoju mržnju. Ovo je dopuna onoga što smo čitali juče. Ali primetitie da se obično drţimo samo onih misli koje stvaraju ogorčenost. To je zato što je ogorčenost, zajedno sa ljubomorom, jedan od najrasprostranjenijih uzroka ljudske patnje. Ali kako da izbegnemo ogorčenost? Veliko i plemenito srce je sigurno najbolje sredstvo, ali ga ne moţemo svi doseći. Kontrolisanje sopstvenih misli je daleko praktičnije. Kontrola misli je treći korak u našoj mentalnoj disciplini. Jednom kada učeni sudija naše svesti razluči korisne i štetne misli, pojaviće se unutrašnji čuvar koji će propuštati samo odabrane misli, a strogo zabranjivati pristup svim nepoţeljnim elementima. Sa zapovedničkim stavom, čuvar će zabraniti ulaz svakoj lošoj misli i ukloniti je što je moguće dalje. Upravo taj pokret propuštanja i odbacivanja zovemo kontrolom misli i to će biti predmet naše večerašnje meditacije.

45

Anksioznost Očigledno je da čoveka posebno karakteriše njegova mentalna sposobnost da sebe vidi ţivim. Ţivotinja ţivi spontano, automatski i ako gleda na sebe kao na ţivu, to mora da je neznatno i nevaţno, i zato je ona mirna i ne brine ni o čemu. Čak i ako ţivotinja pati usled neke nesreće ili bolesti, patnja se svodi na minimum zahvaljujući činjenici da nema posmatranja, nema projektovanja toga u njenu svest ili u budućnost, nema imaginacije o svojoj bolesti ili nesreći. Sa čovekom počinje ta stalna briga o tome šta će se desiti, i ta briga je osnovni, ako ne i jedini uzrok njegove muke. Sa tom objektivizirajućom svešću započeli su anksioznost, bolne imaginacije, zabrinutost, mučenje, predosećanje budućih katastrofa, rezultirajući time da većina ljudi - ne samo oni manje svesni nego i oni koji su svesniji od ostalih - ţive u neprekidnom mučenju. Čovek je isuviše svestan da bi bio indiferentan, a opet nedovoljno svestan da bi znao šta se zaista dešava. Zato se bez preterivanja moţe reći daje čovek najmizerniji od svih bića. Čovek se navikao na to stanje, budući da ga je nasledio od svojih predaka, iako je ono mizerno. Jedino zahvaljujući spiritualnom kapacitetu koji moţe da nas podigne na viši nivo i zameni ţivotinjsku nesvest spiritualnom nadsvešću, javlja se sposobnost ne samo da se uvidi svrha postojanja i predvidi kulminacija napora, već i da se stekne nepokolebljiva vera u višu spiritualnu moć kojoj moţemo predati celo svoje biće, poveriti sebe, predati joj odgovornost za sopstveni ţivot i budućnost i tako se osloboditi svih briga. Naravno, za čoveka je nemoguće da se vrati na nivo ţivotinje i izgubi svest koju sada poseduje; stoga, za njega postoji samo jedan put, jedan način da izaĎe iz stanja u kojem se nalazi, koje ja nazivam mizernim, a to je da uĎe u više stanje gde je briga zamenjena punom predanošću i sigurnošću kojom zrači ta kulminacija jedino na ovaj način se menja svest. Iskreno govoreći, nema goreg stanja nego biti odgovoran za postojanje za koje nemamo rešenje, tj. za koje nemamo putokaze koji bi nas uputili, vodili i konačno izveli iz tog lavirinta. Ţivotinja ne postavlja sebi probleme, ona jednostavno ţivi. Njom rukovode instinkti, ona se oslanja na kolektivnu svest koja ima uroĎeno znanje, ali je ipak automatska, spontana, nema potrebe da koristi volju i ulaţe napor da do toga doĎe, to je prirodno tako, i s obzirom da nije odgovorna za svoj ţivot, ona ne brine. Kod čoveka je prisutan osećaj odgovornosti za sopstvenu sudbinu, a pošto on nema potrebno znanje, rezultat toga je mučenje kojem nema kraja. Tome se moţe stati na put jedino potpunim predavanjem višoj svesti, potpunim poverenjem u nju, napuštajući brige i prepuštajući joj tok ţivota i organizovanje svega. Kako se moţe resiti problem bez odgovarajućeg znanja? Nesreća je u tome što čovek veruje da mora da reši sve svoje ţivotne probleme, a pritom nema znanje koje mu je za to potrebno. To je izvor, poreklo svih njegovih nevolja - to
46

konstantno preispitivanje: "Šta bi trebalo da uradim?" ... iza kojeg sledi još mučnije pitanje: "Šta će se dogoditi?", kao i više ili manje izraţena nemogućnost da se bilo šta odgovori. To je razlog zbog kojeg sve spiritualne discipline počinju neophodnim odricanjem od svake odgovornosti i oslanjanjem na viši princip. U protivnom, mir je nedostiţan. Pa ipak, svest je data čoveku kako bi mogao da napreduje, da otkrije da ne zna, da se razvije u nešto što još uvek nije postao; zato se moţe reći da postoji više stanje od nepokretnog i statičnog mira: poverenje koje je dovoljno snaţno da odrţava volju za napretkom uprkos različitim anksioznostima, očekivanju rezultata i posledicama. Ovo je korak napred u odnosu na metode "smirivanja" koje se zasnivaju na ukidanju svake aktivnosti i na utapanju u nepokretnost i unutrašnju tišinu, koje napuštaju ţivot zato što čovek iznenada oseća da bez mira nema unutrašnje realizacije i sasvim prirodno, misli da nema mira sve dok ţivi u spoljašnjim uslovima, u stanju anksioznosti u kojem su prisutni problemi koje ne moţe rešiti bez odgovarajućeg znanja. Sledeći korak je suočiti se sa problemom, ali mirno i staloţeno sa apsolutnim poverenjem u vrhovnu Silu koja zna, i koja vas moţe učiniti sposobnim da rešite sve probleme. I tada, umesto da napustite aktivnost, moţete delati sa nepomućenim mirom, koji će biti dinamičan i istrajan. Ovo moţete nazvati novim aspektom boţanskog u svakodnevnom ţivotu, novim oblikom posredovanja boţanskih sila, novim aspektom duhovne realizacije. * U igri kosmičkih sila, volja u kosmosu - ako tako mogu reči - prividno ne radi uvek za dobrobit našeg lakog i direktnog napretka u sadani ili pri radu; ona često unosi nešto što nalikuje pobuni, iznenadnim prevratima koji prekidaju ili remete naš tok, koji se suprotstavljaju ili uzburkavaju okolnosti ili izazivaju zbunjujuća napuštanja onoga u čemu smo se privremeno ustoličli. Vrlo je vaţno sačuvati uravnoteţenost i sačekati pravi trenutak za napredak u sadani uprkos svemu što se dešava. Postoji viša skrivena transcendentna Volja izvan igre i volje kosmičkih sila - igre koja je uvek kombinacija povoljnih i nepovoljnih stvari - i na tu Volju moramo čekati i imati vere u nju; ali bez predubeĎenja da ćemo uvek biti u stanju da razumemo razloge njenih akcija. Um ţeli da učini ovo ili ono, da nastavi da ide započetim smerom, ali ono što on ţeli nije uvek u skladu sa Boţanskim Planom. Čovek zaista uvek treba da sledi glavni cilj sadane i da od njega ne odstupa, da ne poklanja puno paţnje spoljašnjim okolnostima i uslovima, jer ih to samo osnaţuje kao da se radi o zaista fundamentalnim stvarima.

47

* Naučite kako da budete mimi i tihi... Kada vam se pojavi neki problem koji treba da rešite, umesto da u svojoj glavi kombinujete sve mogućnosti, sve posledice, sve stvari koje moţete i ne moţete da uradite, ostanete mirni sa teţnjom ka dobrom raspoloţenju, u najmanju ruku potrebom da budete takvi, rešenje će vrlo brzo doći. A pošto ste tihi, vi ćete ga čuti. Kada ste usred neke neprilike, pokušajte sledeće: umesto da se uzbuĎujete, u potrazi za rešenjem, da budete zabrinuti, nespokojni, u stalnoj ţurbi - ne mislim spoljašnjoj jer se nadam da imate toliko zdravog razuma da bar spolja to kontrolišete - nego iznutra, u glavi - ostanite mirni. I u skladu sa vašom prirodom, sa oduševljenjem ili sa mirom, intenzivno, ili umereno, ili sa svim ovim zajedno, zamolite Svetio da se pojavi i sačekajte ga. * Kada su deca ostavljena sama sebi i ne deformišu se pod uticajem starijih ljudi, ona imaju izuzetno jaku veru da će sve biti u redu! Na primer, kada im se desi neka nezgoda, oni nikada ne pomišljaju da bi to moglo biti nešto ozbiljno! Oni su spontano ubeĎeni da će se sve to uskoro završiti, i upravo im to osećanje i pomaţe da tome ubrzo doĎe kraj. * Ako postoji poverenje, spontano, iskreno, bez ijedne trunke sumnje, ono pomaţe bolje nego bilo šta drugo, i rezultati su zaista fantastični. Sa kontradikcijama i sumnjama uma sve je upropašteno, sa primedbom koja se obavezno javlja u teškim trenucima: "O, pa to je nemoguće. Nikada neću uspeti u tome. A ako se ovo još pogorša, ako ovo stanje u kojem sam sada, a u kojem ne ţelim da budem, postane još teţe, ako nastavim da klizim ovako dole, ako, ako, ako, ako... " čovek stvara zid izmeĎu sebe i sile koju ţeli da primi. Psihičko biće ima to poverenje, divno, bez mrlje, bez rasprave, bez kontradikcije. Ako je tako, nema te molitve koja neće biti uslišena, niti aspiracije koju nije moguće realizovati. * Kada ţeliš nešto, a ujedno znaš da će ti ţelja biti uslišena, a odgovor na nju biti najbolji mogući, to stvara mir u biću, mir u njegovim vibracijama; ako postoji neka sumnja, neka nesigurnost, ako čovek ne zna šta će ga odvesti ka cilju, ili da li će ga svi dostići ili da li za to postoji način i si, tada postaje uznemiren i to obično stvara vihor kroz koji prava stvar ne moţe da proĎe. Ako, nasuprot tome, čovek gaji
48

stabilnu veru, ako dok ţudi, zna da nema ţudnje (spontana, iskrena ţudnja) koja moţe ostati bez odgovora, tada je miran. Čovek ţudi najvatrenije što moţe, ali to nije stanje nervne rastrojenosti u kojem se odmah pita zašto ne dobija istog trenutka ono što je traţio. On mora da nauči da čeka. Negde sam već rekla: "Poznavati umetnost čekanja, znači biti prijatelj sa vremenom." To je zaista istinito. Jer ako se čovek uzbudi, on gubi vreme - i ne samo vreme, nego i energiju, i sposobnost reagovanja. Vaţno je biti miran, spokojan, sa verom da će se desiti ono što je istinito; ako dopustite da se to desi, ono će se dogoditi mnogo brţe. Tako se u miru sve odigrava mnogo bolje.

49

UZNEMIRENJA VITALA
Strah

Istina je da ono čega se neko plaši ima tendenciju da se pojavljuje sve dok čovek nije u stanju da se suoči sa tim licem u lice i da prevaziĎe svoja strahovanja. * Pogrešno je smatrati da se samo kroz strah ili patnju moţe napredovati. Strah je uvek osećaj koji treba da odbacite, jer ono čega se plašite je upravo to što će vam se verovatno desiti: strah privlači ono čega se plašite. Patnja oslabljuje čoveka i automatski ga izlaţe mogućnosti da još više pati. * (Način da se oslobodite straha:) Dovedite snagu i mir u niţi vital (predeo ispod pupka). Isto tako putem volje, nametnite mir sistemu kada se strah pojavi. Moţete koristiti jedan od ova dva načina ili oba istovremeno. * Kada se javi strah, šta treba uraditi? Zavisi od osobe. Postoji mnogo načina da se strah izleči. Ako ste uspostavili kontakt sa vašim psihičkim bićem, morate ga odmah prizvati i u svetlu tog kontakta, vratiti stvari na svoje mesto. To je najmoćniji metod.

50

Ako nemate takvu vrstu psihičkog kontakta, ali ste ipak razumno biće, moţete iskoristiti svoj razum i razgovarati sa sobom kao sa detetom, objašnjavajući sebi razloţno da je strah loša stvar i da je, ako postoji neka opasnost, najgluplje suočiti se sa njom uz strah. Ako je opasnost stvarna, samo snagom odvaţnosti moţete dobiti šansu da izaĎete iz te situacije; ako vam se javi i najmanji strah, sve je gotovo. Takvim rezonovanjem moţete ubeĎiti deo vas koji se plaši da prestane sa tim. Ako imate veru i ako ste posvećeni Boţanskom, postoji vrlo jednostavan način, a to je reći u sebi: "Neka bude volja tvoja. Ništa me ne moţe uplašiti zato što Ti vodiš moj ţivot. Ja pripadam Tebi i sve Ti prepuštam." To odmah deluje. Od svih metoda ova je zaista najdirektnija. MeĎutim, to znači da vaša posvećenost Boţanskom mora da bude potpuna. Ako imate takvu veru, ona odmah deluje; sav strah trenutno nestaje kao san. Deo bića u kojem se javilo loše osećanje takoĎe nestaje kao san zajedno sa strahom. Videćete kako će pobeći glavom bez obzira, fijuuu! Voilr. Postoje i ljudi sa izuzetno snaţnim vitalom koji odmah diţu glavu: "Ah! Evo ga neprijatelj, sad ću ga srediti." Ali da bi čovek tako postupio, potrebno je da ima znanje i zaista veliku vitalnu snagu. Mora da bude vitalni div. To ne moţe da uradi svako. Tako, postoje mnogi putevi. Svi su oni dobri ako znate kako da izaberete onaj koji najviše odgovara vašoj prirodi. * Strah dolazi iz nesvesnih delova vašeg bića. On predstavlja neku vrstu agonije koja se javlja iz neznanja. Čovek ne poznaje prirodu nečega, ne poznaje efekte koje ta stvar donosi, ne zna posledice svojih dela, ne zna mnogo toga; i to neznanje donosi strah. Čovek se plaši onoga što ne poznaje. Ako neko dete dovedete pred neznanca (ne govorim o deci koja imaju probuĎenu unutrašnju svest, već o običnoj deci) - ako ga dovedete kod nekoga koga ono ne poznaje, prva reakcija će biti strah. Veoma se retko dešava da su deca vrlo smela. Ta smelost moţe biti neka vrsta razumevanja ili čak instinkta. Kada čovek instinktivno oseća daje nešto opasno, a ne vidi kako da se toga oslobodi, kada ne zna šta da uradi kako bi se zaštitio od toga, on je tada uplašen. Postoje, verujem, bezbrojni razlozi za strah. Ali u svakom slučaju se radi o pokretu nesvesti. Onaj koji zna nema straha. Ono što je savršeno budno i potpuno svesno, što zna, nema straha. Uvek je to što se plaši nešto mračno. Jedan od najboljih lekova za strah je suočiti se smelo sa onim čega se plašimo. Kada pogledate u lice ono čega se plašite, strah nestaje. Sa jogičke tačke gledišta, sa tačke gledišta discipline, preporučuje se ovaj metod. U drevnim civilizacijama, posebno u Egiptu, da bi se praktikovao okultizam, kao što sam vam govorila prošli
51

put, bilo je neophodno u potpunosti otkloniti strah od smrti. Jedna od tadašnjih praksi je bila zatvaranje početnika u sarkofag na nekoliko dana. Naravno, nisu ga pustili da umre, da gladuje ili se uguši, ali je ipak danima ostajao u tom poloţaju, nepokretan, poput mrtvaca. Izgleda da je ova veţba otklanjala svaki strah. Kada se pojavi strah, ako uspete da ga u tom trenutku svesno sagledate znanjem, snagom, svetlošću, moţete se potpuno izlečiti.

Dosada i nedostatak energije Ništa se tako ne suprotstavlja samom smislu našeg postojanja, kao prolazni talas dosade. Ako tada u sebi učinite mali napor, ako kaţete sebi: "Čekaj, šta mogu da naučim iz ovoga? Kakvu pouku mogu da izvučem iz ovoga što mi se dešava? Koliko ću napredovati ako prevaziĎem sebe? Kakva je to slabost koju moram da prevaziĎem? Kakva je to inertnost koju treba da pobedim?" Ako budete ovako govorili, već sledećeg trenutka ćete primetiti da vam uopšte više nije dosadno. Odmah ćete se zainteresovati i napredovati! Ovo je uobičajeno stanje svesti. Mnogi ljudi, znate, kada im je dosadno, umesto da pokušaju da se popnu stepenik više, siĎu na niţi nivo, i tako im postaje lošije nego na početku, jer čine mnoge glupe stvari koje svi čine, upuštaju se u svakakve prostakluke i podlosti kako bi se zabavili. Oni se tako truju, uzimajući različite otrove, uništavajući zdravlje, uništavajući svoj mozak, iskazujući tako svoju krajnju nezrelost. Sve to rade zato što im je dosadno. Umesto što se spuštaju na taj način, trebalo bi da se izdignu, da izvuku korist od takvih okolnosti. Ali umesto da ih iskoriste, oni padaju niţe nego što su bili. Kada im se desi neka nezgoda, neka nesreća, prvo što pokušaju da urade je da to zaborave - kao da čovek već ne zaboravlja dovoljno brzo! I samo da bi zaboravili, počinju da rade svakakve stvari. Kada se javi nešto bolno, oni ţele da odvrate svoje misli od toga - a pod tim se uglavnom podrazumeva raĎenje glupih stvari, tj. sniţavanje nivoa svoje svesti, sniţavanje, umesto pokušaja da se on povisi... Da li vam se nekada desilo nešto izuzetno bolno, nešto vrlo tuţno? Nemojte se zaglupljivati, ne traţite spas u zaboravu, nemojte odlaziti dole u nesvest, nego bolje otiĎite do kraja i pronaĎite svetlost iza, istinu, snagu i radost; da biste to izveli morate biti jaki i ne dozvoliti sebi da skliznete dole. Samo putem napora, u bilo kojoj oblasti - materijalnim naporom, moralnim naporom, intelektualnim naporom - moţete stvoriti odreĎene vibracije u biću, koje će vas povezati sa univerzalnim vibracijama; jedino to će vas učiniti radosnim. Napor je taj koji vas vadi iz blata inertnosti, napor vas čini receptivnim za univerzalne sile. Jedina stvar, van svih, koja spontano donosi radost, čak i onima koji ne praktikuju svesno jogu, koji nemaju spiritualne aspiracije, koji vode potpuno običan ţivot, je ta razmena sila sa univerzalnim silama. Ljudi za to ne znaju, oni neće znati da vam kaţu razlog toga, ali to je tako.
52

Postoje ljudi koji su nalik lepim ţivotinjama - svi njihovi pokreti su harmonični, njihova energija se troši razumno, svo vreme njihov napor se ulaţe u dobijanje energije i oni su na taj način uvek srećni, ali ponekad u njihovoj glavi nema misli, ponekad u njihovom srcu uopšte nema nikakvih osećanja, i tada oni u potpunosti ţive kao ţivotinje. Poznavala sam takve ljude koji su bili nalik prelepim ţivotinjama. Oni su vrlo privlačni, njihovi gestovi su skladni, njihove energije su balansirane i oni ih troše bez puno brige, a primaju ih van svake inere. Oni su bili u harmoniji sa univerzalnim materijalnim silama i ţiveli su srećno. Moţda ne bi mogli baš da vam kaţu da su srećni - radost je za njih toliko spontana, daje postala prirodna - a još manje bi mogli da vam kaţu zašto, jer njihova inteligencija nije posebno razvijena. Poznavala sam takve ljude koji su mogli da učine neophodan napor (ne predviĎeni ili sračunati napor nego spontani) u svakoj oblasti: materijalnoj, vitalnoj, intelektualnoj itd. i pri tom njihovom naporu uvek je bila prisutna radost. Na primer, čovek sedne da napiše knjigu, on ulaţe napor kako bi nešto u njegovom mozgu zavibriralo i tako privuklo ideje; iznenada taj čovek doţivljava radost. Potpuno je izvesno, bez obzira šta radite, čak i najgrublje poslove, kao što su čišćenje sobe ili kuvanje, da ćete, ako uloţite neophodan napor kako biste izvukli maksimum iz svojih mogućnosti, osetiti radost, čak i ako je to što radite protivno vašoj prirodi. Kada ţelite nešto da realizujete, potpuno spontano ćete uloţiti napor; ovo usredsreĎuje vaše energije na stvar koju ţelite da realizujete i daje smisao vašem ţivotu. To vas prisiljava da se nekako organizujete, da na neki način koncentrišete svoje energije, jer je to ono što upravo ţelite da uradite, a ne pedeset drugih stvari koje se tome suprotstavljaju. U toj koncentraciji, u toj intenzivnoj volji leţi koren svakog zadovoljstva. To vam daje moć da primate energiju za uzvrat onoj koju ste potrošili.

Depresija

Kako je moguće kontrolisati depresiju? Postoji vrlo jednostavan način. Depresija se obično javlja u vitalu pa je tako čovek savladan depresijom jedino onda kada zadrţava svest u vitalu, kada ostaje tu. Jedino što treba uraditi je izaći iz vitala i ući u dublje nivoe svesti. Čak i viši um, osvetlj avaj ući viši um, sa svojim uzvišenim mislima moţe odagnati depresiju. Kada čovek doĎe do uzvišenih misli, obično depresija nestaje. Ali, u svakom slučaju, ako čovek potraţi zaklon u psihi, više nema mesta bilo kakvoj depresiji. Depresija se moţe javiti iz dva razloga: zbog ţelje za zadovoljenjem vitala ili usled izraţene nervne premorenosti tela. Depresija koja se javlja kao posledica fizičkog umora moţe se prilično lako otkloniti: potreban vam je samo odmor. Idite
53

u krevet i spavajte sve dok se ne budete ponovo dobro osećali, jednostavno se odmorite, odremajte, leţite. Ţelja za zadovoljenjem vitala se prilično lako stvara i obično se mora sagledati razumski, mora se istraţiti uzrok depresije koji je stvorio nedostatak zadovoljstva u vitalu; kada se suočite sa tim direktno i upitate se da li to ima nekakve veze sa vašom stvarnom unutrašnjom aspiracijom ili se radi o uobičajenoj reakciji, otkrićete da sve to nema nikakve veze sa vašom unutrašnjom teţnjom i da se moţe vrlo lako prevazići ponovo uspostavljajući normalno stanje. Ako vam ovo nije dovoljno, morate otići još dalje sve dok ne doĎete do psihičke stvarnosti. Tada samo treba da uspostavite kontakt izmeĎu psihičke stvarnosti i depresije, i videćete da nakon toga sve nestaje kao da nikada nije ni postojalo. * Prepuštanje depresiji kada stvari poĎu nagore, je najlošiji način suočavanja sa teškoćom. Mora da postoji neka ţelja ili potreba u vama, na svesnom ili podsvesnom planu, koja se uzbuĎuje i protivi svom neispunjavanju. Najbolje je biti je svestan, mirno se suočiti sa njom i zatim je izbaciti napolje. Ako bi niţi vital (ne samo um) spoznao da su sve ţelje i potrebe u suprotnosti sa Istinom i da ih stoga nema potrebe dalje gajiti, ove stvari bi ubrzo izgubile moć ponovnog pojavljivanja. * Kajanje i skrušenost su prirodni pokreti vitalnog uma u trenucima kada uviĎa da je počinio grešku. A to je sigurno bolje od ravnodušnosti. MeĎutim, loše je to što ovakvi pokreti uznemiravaju vitalnu tvar i dovode do depresije ili malodušnosti. Iz tog razloga se sadaki obično preporučuje da mimo osmotri svoju grešku sa iskrenom teţnjom i voljom kako bi navika pravljenja grešaka ubrzo nestala. Na višem nivou razvoja kada se uspostavi unutrašnji mir, čovek jednostavno primećuje mane prirode kao mane mašinerije, koje treba popraviti uz pomoć prizvanog Svetla i Moći. U početku, meĎutim, osećaj skrušenosti moţe pomoći - pod uslovom da ne donese depresiju ili malodušnost.

Ljutnja Pretpostavljam da ste imali ideju daje slobodna ekspresija impulsa ili pokreta, najbolji ili čak jedini način da ih se oslobodite. Ali to je pogrešna ideja. Ako vašu ljutnju izrazite, vi produţavate ili pothranjujete naviku njenog ponovnog pojavljivanja; to nije način daje se rešite. Prvi korak ka oslabljivanju ljutnje, a zatim i ka potpunom osloboĎenju od nje je prekidanje njenog ispoljavanja u akciji

54

ili govoru. Tek kasnije, čovek moţe da počne sa odstranjivanjem ljutnje iz misli i osećanja. Isto se odnosi i na ostale nepoţeljne kretnje. Sve one dolaze od spolja, od univerzalne niţe Prirode, ili predstavljaju posledice sugestija i uticaja neprijateljskih sila - onih koje se suprotstavljaju vašem spiritualnom napretku. Ako ih smatrate vašim, samo povećavate mogućnost da se vrate i da vas ponovo obuzmu. Ako smatrate da su vaše, to im daje za pravo da ostanu tu gde jesu. Ako ih ne doživljavate lično, tada one nemaju nikakvu moć nad vama i samim tim vi stičete sposobnost da ih se otarasite. Ono što uvek morate imati i osećati kao vaše je upravo ta sposobnost, ta moć da odbijete napad, da zaustavite sve pogrešne kretnje. Ili, čak i ako doĎu do vas, morate imati moć da ih odstranite, bez njihovog ispoljavanja. * To je zaista samo ponavljanje stare navike. Pogledajte je i uočite kako je besmislena situacija u kojoj se pojavljuje ljutnja i njen izraţaj - koji postaje sve češći - kao i apsurdnost koju taj pokret ima sam po sebi. Ne bi stvarno bilo teško osloboditi je se, ako biste je, kada doĎe, pogledali sa mirom - jer je zaista lako boraviti u jednom delu bića i posmatrati pojavljivanje ljutnje na površini - kao da je neko drugi ljut. Problem se javlja jedino onda kada postanete uzbuĎeni i uznemireni jer tako olakšavate posao onome što vlada vašim umom, a što ne bi trebalo da se desi. * Jedino kada se mir spusti odozgo ili iz psihe, vital postaje zadovoljan, dobro raspoloţen i spokojan. Zbog toga celo biće mora proţeti pre svega ta unutrašnja psihička tišina, a zatim i mir odozgo. Ukoliko ne doĎe do toga, ljutnja u vitalu se moţe kontrolisati, ali ne i potpuno odstraniti. * To je prva stvar koju treba uraditi kada se pojavi ljutnja ili bilo šta tome slično. Psihički odgovor mora biti stvarno razumevanje da ljutnja nije niti ispravna niti korisna; tada se biće mora distancirati od ovih spoljašnjih stvari i stabilizovati u svom unutrašnjem jastvu, koje je odvojeno od svih stvari i ljudi. Ova nevezanost je prva stvar koju mora posedovati sadaka - on mora prestati da ţivi u spoljašnjim stvarima kako bi otpočeo novi unutrašnji ţivot. Što više insistira na tome, to će osloboĎenje i mir biti veći. Kasnije, kada se ustoliči u svom unutrašnjem biću,

55

polako će se otkrivati prave stvari koje treba da čini i način na koji treba da se ophodi sa stvarima i ljudima. * Istina je da se ljutnja i razdor nalaze u samoj prirodi ljudskog vitala i da ih se nije lako resiti; ali vaţno je imati volju za promenom i jasnu spoznaju da te stvari moraju nestati. Ako su takva volja i spoznaja prisutni, sve će se sigurno pozitivno završiti. Najveća pomoć je sam rast psihičkog bića - jer to donosi odreĎenu ljubaznost, strpljenje, milosrĎe prema svima i stav koji nije više centriran u egu sa svim njegovim zadovoljstvima i bolom, dopadanjima i nedopadanjima. TakoĎe, pomoć će doći sa porastom unutrašnjeg mira tako da će čovek postati neosetljiv na spoljašnja uznemirenja. Sa mirom dolazi i sveproţimajuća tišina u kojoj se sve doţivljava kao jastvo... Ţurba i uzbuĊenost Ţurba, uzbuĎenost i nemir nikuda ne vode. Oni su kao pena na moru, obična buka ni oko čega. Ljudi imaju osećaj da ništa ne rade ako ceo dan ne trče unaokolo i nemaju povremene napade grozničave aktivnosti. Iluzorno je misliti da ovi navodni pokreti donose neku promenu. To je kao kad biste uzeli posudu sa vodom i počeli da udarate po površini vode; voda će se uznemiriti, ali se neće promeniti vašim udaranjem. Ova iluzija aktivnosti je jedna od najvećih zabluda ljudske prirode. Ona sprečava napredak zato što vam neprekidno nameće osećaj ţurbe. Kada biste samo uočili koliko je to iluzorno i uvideli kako je sve to beskorisno, i kako u suštini ne donosi nikakvu promenu! Ništa ne moţete postići na taj način! Stoga, oni koji trče unaokolo su samo instrumenti onih sila koje ih pokreću radi sopstvene zabave. A to nisu sile baš najvišeg kvaliteta. Sve što je uraĎeno u svetu, uradila je nekolicina koja moţe da stoji po strani u tišini, odvojena od svake akcije; oni su instrumenti Boţanske sile; oni su dinamički posrednici, svesni instrumenti, oni spuštaju sile koje menjaju svet. Jedino tako je moguće nešto izvesti, nikako rastrzanom aktivnošću. U miru, u tišini i spokoju stvoren je svet; i svaki put kada nešto treba istinski stvoriti, ovi uslovi su neophodni. U neznanju ste ako verujete da morate biti zauzeti od jutra do večeri kako biste radili svakakve ništavne stvari u ime pomaganja svetu. Jednom kada se odvojite od ovih kovitlajućih sila u mime predele, uviĎate kako je velika bila vaša iluzija! Čovečanstvo vam izgleda kao gomila slepih stvorenja koja jure unaokolo bez znanja o tome šta rade ili zašto to rade, ali se pri

56

tom meĎusobno sudaraju i posrću. I to oni zovu aktivnošću! To je prazna zbrka, a ne akcija ili istinski ţivot. Jednom sam vam pričala o tome kako biste morali da ćutite deset dana da biste govorili nešto korisno deset minuta. Sada mogu još da dodam: da biste delali korisno jedan dan, trebalo bi da budete mirni čitavu godinu! Naravno, ne govorim o svakodnevnim aktivnostima koje su neophodne da bi se zadovoljile osnovne potrebe, nego o onim koje se čine iz verovanja da će se tako pomoći svetu. A tišina o kojoj govorim je onaj unutrašnji mir sa kojim mogu da se stope jedino oni koji rade bez identifikacije sa svojim delima, slepi i gluvi za formu i buku koju stvara njihov čin. Odvojte se od vaših dela i izdignite se iznad ovih prolaznih kretanja; sjedinite se sa Večnom Svešću. Jedino tada ćete znati šta je prava akcija. * Ljudi ţive mučan ţivot, sa nekom vrstom polu-svesti o kratkotrajnosti njihovog ţivota; ne misle o tome; ali osećaju to nejasno. I tako uvek ţele - brzo, brzo, brzo - da idu od jedne stvari do druge, da urade brzo jednu stvar kako bi prešli na drugu, umesto da dopuste svakoj stvari da ţivi u svojoj sopstvenoj večnosti. Oni večno ţele: samo napred, napred, napred... I tako upropaste ceo svoj rad. Zato neki ljudi propovedaju da je jedini trenutak koji je bitan, sadašnji trenutak. Praktično, to moţda nije istinito, ali sa psihološke tačke gledišta trebalo bi da bude tako. To znači ţiveti punim kapacitetom svaki minut, bez planiranja ili ţeljenja, čekanja ili pripremanja na nešto sledeće. Jer vi uvek ţurite, ţurite, ţurite... A ništa ne uradite dobro. Vi ste neprekidno u stanju unutrašnje tenzije, što je potpuno pogrešno - apsolutno pogrešno. Svi mudri ljudi su oduvek govorili - Kinezi su to propovedali, Indijci su to savetovali - ţiveti sa svešću o Večnosti. U Evropi su takoĎe govorili o kontemplaciji na nebo i zvezde i identifikaciji sa njihovom beskonačnošću - sa svim onim što vas oslobaĎa granica i daruje vam mir. To su samo sredstva, ali su ipak neophodna. Ovo sam primetila i u ćelijama tela; one izgleda kao da su uvek u ţurbi da urade ono što treba da urade, kao da nemaju dovoljno vremena. Upravo zato ništa ne urade kako treba. Smušeni ljudi - ljudi koji sve izvrću, sa grčevitim i konfuznim kretnjama - su razvili to do vrlo visokog stepena, tu vrstu ţurbe - brzo, brzo, brzo ... Juče je neko, ţaleći se na reumatične bolove rekao: "O, to je takav gubitak vremena, moram sve stvari da radim polako!" Ja sam mu rekla (Majka se smeši): "Pa šta!" To mu se nije dopalo. Vidite, ako se neko ţali zbog bola to znači da je on slab, to je sve. Ali reći: "Ja gubim tako puno vremena, sve radim sporo!", stvara

57

vrlo jasnu sliku ţurbe u kojoj ţivi taj čovek. Vi se tako ţurite celog ţivota... Da biste stigli kuda? ... Doţivećete tako krah!

Osećaj inferiornosti ... ako ţelite da uradite nešto dobro, bez obzira šta je u pitanju, bilo koji posao, najmanju stvar, da se igrate, napišete knjigu, slikate, svirate ili trčite, bilo šta, ako ţelite da to uradite dobro, morate postati ono što radite, a ne ostati neko ko gleda sebe iz prikrajka kako radi; jer ako čovek procenjuje ono što radi, on je... on je još uvek u savezništvu sa egom. Ako u sebi, čovek uspe ući postane ono što radi, učinio je veliki napredak. Morate učiti ovo do najsitnijih detalja. Uzmite vrlo zabavan primer: ţelite da prespete tečnost iz jedne u drugu bocu; vi se koncentrišete (moţete pokušati ovo kao veţbu, kao gimnastiku); tako, sve dok ste vi boca koju treba napuniti, flaša iz koje sipate, proces sipanja, sve dok ste to, sve je u najboljem redu. Ali ako na nesreću pomislite u nekom trenutku: "Ah! Sve ide dobro, lepo to izvodim", već sledećeg trenutka sve vam se prosipa! Isto vaţi za sve, za sve. Zato je rad dobar za veţbu, jer ako ţelite da nešto ispravno uradite, morate postati taj rad umesto da budete onaj koji radi, inače nećete ništa uspeti. Ako ostanete "onaj koji radi" i ako još, pored toga, vaše misli lutaju, tada moţete biti sigurni da će fine stvari, ako doĎu u vaše ruke, biti razbijene, a ako kuvate, da će vam nešto zagoreti, ili ako učestvujete u nekoj igri da će vam lopta ispadati iz ruku. Upravo se kroz to moţe videti da je rad prava veţba. Jer ako zaista ţelite nešto da uradite dobro, ovo je jedini način. Uzmite npr. nekoga ko piše knjigu. Ako taj pisac sebe smatra piscem te knjige, ne moţete ni da zamislite kako će ona biti dosadna; istog trenutka ćete osetiti smrad male ljudske personalnosti koja se tu ispoljava, tako da knjiga gubi svaku vrednost. Ako umetnik koji pokušava da naslika sliku, sebe smatra slikarem te slike, slika nikada neće biti dobra, uvek će biti samo neka vrsta projekcije slikareve ličnosti; biće bez ţivota, bez snage, bez lepote. Ali ako iznenada, on postane ono što ţeli da izrazi, ako postane ta četkica, slikanje, platno, objekat, boje, cela ta stvar, i ako je potpuno u tome, ako ţivi to, napraviće nešto zaista - fantastično. Za sve vaţi isto pravilo. Nema toga što ne moţe biti jogička disciplina ako se radi ispravno. A ako se ne radi tako, ni tapasja vam neće pomoći. Jer dešava se ista stvar, ako radite vašu tapasju, sve vreme posmatrajući sebe i govoreći sebi: "Da li sam napredovao, da li se nešto poboljšava, da li ću uspeti?", tada znajte da je to ego koji postaje sve veći i zauzima sve više prostora, tako da ne ostavlja mesta ničemu drugom...

58

Ono što najčešće daje osećaj inferiornosti, ograničenosti, malenkosti, slabosti je uvek to vraćanje na sebe, zatvaranje u kavez ograničenja mikroskopskog ega. Čovek se mora proširiti, otvoriti sva vrata. A najbolji način je da se koncentriše na ono što radi umesto da se koncentriše na sebe.

Senzitivnost Čovek ne treba da se leči od svoje senzitivnosti, nego da stekne snagu kako bi se izdigao u višu svest uzimajući svoja razočarenja za odskočnu dasku. Jedan od načina je ne očekivati čak ni da drugi pravedno postupaju prema vama, ma ko oni bili. Osim toga dobro je imati takve uvide u pravu prirodu nekih ljudi koji su slepi za plemenitost; jer sve to pomaţe proširenju svesti. Udarac od koga se previjate, izgleda vam tako teţak zato što se taj udarac sveta odrţava zahvaljujući vašoj mentalnoj formaciji. Takav svet obično postaje deo vašeg bića. Posledica toga je da vam udarac koji primate zadaje gotovo fizički bol. Ono što je dobro je da vas to nagoni da sve više ţivite u stvarnom svetu, a ne u svetu vaše imaginacije koji je ono što biste vi ţeleli daje realni svet. Ali stvarni svet nije sve što biste mogli poţeleti, i zbog toga na njega treba delovati i promeniti ga Boţanskom Svešću. Ali za to je neophodno znanje o stvarnosti, bez obzira koliko ono bilo neukusno. Ovo znanje nam se razotkriva kroz udarce i rane. Istina, idealisti, senzitivni ljudi, prefinjene prirode više trpe od ovog razbijanja iluzije nego drugi debelokošci, ali to nije razlog da se suptilna osećanja ne potenciraju, niti da se fina ivica osetljivosti zatupljuje. Ono što treba naučiti je kako se odvojiti od takvog iskustva i gledati na perverzije drugih sa višeg nivoa kako bi osmotrili ove manifestacije iz ispravne perspektive - impersonalne. Tada naše teškoće zaista i doslovno postaju naše mogućnosti. Jer znanje, kada doĎe do korena naših problema sa sobom donosi fantastičnu moć izlečenja. Čim dotaknete taj problem, čim zaronite sve dublje i dublje; dolazite do onoga što zaista jeste, bol nestaje kao rukom odnešen. * Uravnoteţenost znači nešto drugo - jednako viĎenje ljudi, njihovih priroda, akcija i sila koje ih pokreću; ono pomaţe da se uvidi istina odbacivanjem svakog ličnog osećanja kroz viĎenje i razlučivanje. Lična osećanja uvek iskrivljuju sliku i čine da u nečijim akcijama, ne toliko u samim akcijama koliko u njihovoj pozadini, vidimo neke stvari koje uopšte ne postoje. Ono što smo mogli izbeći postaje posledica - nerazumevanje i pogrešan sud o nekim stvarima; ono što nema po sebi neku posledicu, poprima velike razmere. Čini mi se da više od polovine spoljašnjih dešavanja imaju svoj uzrok u tome. Ali u svakodnevnom ţivotu lična osećanja i senzitivnost su neodvojivi deo ljudske prirode i kao takvi oni su neophodni u

59

samoodbrani, mada ja mislim daje čak i u tom slučaju bolje zauzeti stabilan, sveobuhvatan i jednak stav prema svim ljudima i stvarima. Vaše iznenaĎenje zbog ponašanja osobe X pokazuje da još uvek ne znate kakva je obična ljudska priroda. Zar niste nikada čuli za Vidjasagarov odgovor kada mu je saopšteno da ga je neki čovek klevetao, - "Zašto me on kleveta? Ja mu nisam nikada ništa dobro učinio (upakara)." Nerazvijeni vital nije zahvalan za neko učinjeno dobro, on je pre ogorčen zato što ga to obavezuje. Sve dok mu činimo dobro, on je prepun slatkih reči, ali čim vidi da više nema šta da očekuje, on se okreće i ujeda ruku koja ga je hranila. Ponekad to učini i ranije, kada misli da to moţe da uradi jer veruje da dobročinitelj neće saznati odakle dolazi kleveta, osuda ili optuţba. U vašem slučaju nema ničeg neuobičajenog, ničeg što biste proglasili posebnim. Većina ima to iskustvo, a samo nekolicina uspeva da ga izbegne. Naravno, ljudi sa razvijenim psihičkim elementom su po prirodi zahvalni i ne ponašaju se na ovaj način.

Ljubomora To je naravno stara reakcija - ljubomora je sigurno prisutna, inače ne bi osetili tu ogorčenost. Njeno odrţanje, povlačenje i ponovno pojavljivanje sa takvom ţestinom, samo pokazuje kako je ona duboko ukorenjena u vašoj svesti o fizičkom. Još uvek niste u stanju da je iskorenite zato što se potpuno vezujete za nju kada se pojavi i prepuštate njenoj galami i nasilju. Morate imati snage da se odvojite od nje u onaj deo vaše prirode koji je time netaknut - samo tada ćete moći da je oĎgurnete; i jedino ako to činite svaki put kada se pojavi, ona će vremenom nestati i nikada se više neće javljati. * Ne vidim zašto pravite tako veliku razliku izmeĎu svaĎe i ljubomore u odnosu na drugu ţenu i svaĎe i ljubomore koje nemaju seksualni karakter. Oba izviru iz istog prvobitnog impulsa, posesivnog instinkta koji je baza za tipičnu vitalnu ljubav. U drugom slučaju, s obzirom da seksualna ljubomora nije moguća, um se oslanja na druge motive koji izgledaju sasvim razumni i opravdani - on moţda nije svestan da to potiče iz vitala, ali to ne menja svaĎu i ţestinu rasprave. Nije vaţno da li vam se oba ova oblika javljaju ili ne, jer to ne čini stvar ni boljom ni lošijom. Jedino što je vaţno je osloboditi se samog instinkta, bilo sa psihološke tačke gledišta ili sa tačke gledišta spiritualne promene.

60

Transformacija vitala Mnogi ljudi su, kao ţivotinje, gonjeni silama Prirode: ako se pojavi bilo koja ţelja, oni je odmah ispune, bilo koja emocija da im doĎe, oni joj dozvoljavaju da se ispolji, bilo koju fizičku potrebu da imaju, oni moraju daje zadovolje. Tada kaţemo da su ljudske aktivnosti i osećanja pod kontrolom Prakriti i da su uglavnom fizičke i vitalne prirode. Telo je instrument Prakriti ili Prirode - ono sluša sebe ili vitalne sile i ţelje, strasti itd. Ali čovek ima takoĎe i um, i kako se duhovno razvija, uči da kontroliše svoj vital i fizičku prirodu svojim razumom i voljom. Ova kontrola je samo delimična: jer je pravi razlog obično skriven ţeljama vitala i neznanjem fizičkog i on staje na njihovu stranu, pokušavajući da opravda svojim idejama, rezonovanjem ili argumentima njihove greške i pogrešne kretnje. Čak i ako se razum usprotivi i kaţe vitalu ili telu "Nemoj to da činiš", ipak će vital i telo često poslušati svoje sopstvene namere uprkos zabrani - mentalna volja nije dovoljno jaka da ih pokori. Kada ljudi rade sadanu, u njima operiše viša priroda, psihička i spiritualna, i oni tako svoju prirodu stavljaju pod uticaj psihičkog bića ili višeg spiritualnog bića ili Boţanskog. Ne samo vital i telo nego i um moraju da nauče Boţansku Istinu i da se podvrgnu Boţanskom zakonu. Ali zato što niţa priroda nastavlja da ih drţi u svojoj vlasti, oni su bar u početku, ako ne i za duţe vreme, nemoćni da spreče svoju prirodu da prati ustaljene kanale - čak i onda kada znaju ili im je ukazano šta da rade, a šta ne. Samo istrajnom sadanom, zadobijanjem više spiritualne svesti i spiritualne prirode moţe se prevazići ova teškoća; ali čak je i najjačim i najboljim sadakama za to potrebno dosta vremena. * Odbacivanje ţelje je u suštini odbacivanje elementa ţudnje iz svesti kao stranog elementa koji ne pripada istinskom biću i unutrašnjoj prirodi. Ali je i odbacivanje slabosti prema sugestijama ţelje takoĎe deo tog odbacivanja; uzdrţavanje od sugerisane akcije, ako ona nije pravilna, mora se uključiti u jogičku disciplinu. Jedino onda kada se ovo radi na pogrešan način, zbog nekog mentalnog asketskog principa ili jakog moralnog pravila, moţemo ga nazvati potiskivanjem. Razlika izmeĎu potiskivanja i unutrašnjeg stvarnog odbacivanja je ista ona razlika koja postoji izmeĎu mentalne ili moralne kontrole i spiritualnog pročišćenja. Kada neko ţivi u istinskoj svesnosti, on oseća kako ţelje nadolaze, ulazeći spolja, iz univerzalne niţe Prakriti u um i delove vitala. U uobičajenom stanju svesti to se ne oseća; ljudi postaju svesni ţelje samo kada je ona već tu, kada je već ušla unutra i pronašla svoje obitavalište ili poznato skrovište tako da oni imaju utisak da je ona njihova i da je deo njih samih. Stoga, prvi uslov za osloboĎenje od ţelja je postati ih svestan sa istinskom svesnošću jer tada postaje mnogo lakše

61

otarasiti ih se, nego kada morate da se borite sa njima imajući osećaj kao da treba da odsečete neki deo svog tela. Lakše je odreći se nečeg nakalemljenog nego odseći ono što osećamo kao neodvojivi deo nas samih. Kada je psihičko biće izraţeno, tada je lako osloboditi se ţelja; jer psihičko biće u sebi nema ţelja, ali zato ima aspiracije, teţnje i ljubav prema Boţanskom i svemu što naginje ka Boţanskom. Stalno potenciranje psihičkog bića sa sobom nosi tendenciju uspostavljanja istinske svesnosti i skoro automatskog vladanja pojavama u prirodi. * Mnogo vremena je potrebno kako biste se u potpunosti oslobodili ţelje. Ali, ako je jednom izbacite iz svoje prirode i doţivite kao spoljašnju silu koja obuzima vital i fizičko, biće vam lakše da se oslobodite uljeza. Previše ste navikli da je smatrate svojim delom ili nečim što je usaĎeno u vama - to vam samo oteţava kontrolu njenih kretnji onemogućavajući vas da se oslobodite njene večne kontrole nad vama. * Nijedan čovek se ne moţe lako osloboditi ţelja. Ono što treba prvo da uradi je da ih objektivizira, izbaci napolje, na površinu svesti, a unutrašnje delove učini tihim i čistim. Kasnije se one mogu totalno odbaciti i zameniti pravom stvari, srećnom i prosvetljujućom voljom da se bude jedno sa Boţanskim. * Ţelja je psihološki pokret i moţe se zameniti za "istinsku potrebu" kao i za stvari koje nisu zaista potrebne. Morate prići čak i istinskim potrebama bez ţelje. Ako ih ne zadovoljite, ne smete ništa osećati. * Tačno je da je potiskivanje i uzdrţavanje od ţelja nedovoljno i samo po sebi neefikasno, ali to ne znači da im treba popuštati; to znači da ţelje ne treba potiskivati nego izbaciti iz prirode. *

62

Vaša teorija je pogrešna. Slobodno izraţavanje strasti moţe olakšati vital za neko vreme, ali joj to u isto vreme daje pravo da se ponovo vrati. To je uopšte ne smanjuje. Potiskivanje praćeno unutrašnjim prepuštanjem u suptilnoj formi nije metod, ali je slobodno izraţavanje u vidu spoljašnjeg prepuštanja još gori metod. Strast je moguće ne manifestovati jedino ako je čovek čvrsto rešio da doĎe do savrešene kontrole; takva kontrola prestaje da bude potiskivanje, već postaje unutrašnje i spoljašnje odbacivanje. * Izgleda da vi nemate ispravno viĎenje prirode vitalnih ţelja. Vitalne ţelje jačaju kada im se prepuštamo; što je najvaţnije, tako se uopšte ne zadovoljavaju. Ako popuštate pred ţeljama, one će postati sve jače i jače i zahtevati da se sve više i više ispunjavaju. To je naše stalno iskustvo sa sadakama i ono potvrĎuje ono što smo oduvek znali o ţeljama. Ţelja i zavist se moraju izbaciti iz svesti - nema drugog načina. * Iako sve ono čega se ţelja dohvati, postaje poţeljno za vital - svaka ţelja se ipak mora odbaciti. Sasvim je ispravno reći: "Neću ţeleti to", čak iako vital još uvek nije uspeo da izgovori: "Ne ţelim to." Postoji nešto u biću što moţe reći : "ne ţelim" i tako odbiti da prepozna ţelju vitala kao deo istinskog bića. Svest koju nam donose mir i snaga moramo prepoznati kao istinsko "Ja" i učiniti je stalno prisutnom. * Teško je rešiti se svih ţelja u potpunosti odjedanput - ako one ispravne imaju prvenstvo, to osigurava konačnu pobedu. Zato nemojte dozvoliti da vas to muči. Potrebno je postepeno menjati ove stvari - i ako je napredak započeo, tada moţe postojati jasan osećaj sigurnosti u pogledu rezultata sadane i miran uvid u sve što treba da se uradi. * Kako transformirati vital? Prvi korak: volja. Drugi, iskrenost i teţnja. Ali, volja i teţnja su skoro ista stvar, jedna neodvojivo prati drugu. Zatim, istrajnost. Da, istrajnost je neophodna u bilo kom procesu, a šta je ovaj proces? ... Prvo, mora biti prisutna sposobnost posmatranja i razlikovanja, sposobnost pronalaţenja vitala u sebi, jer će vam u

63

protivnom biti jako teško da kaţete: "Ovo dolazi od vitala, ovo dolazi od uma, ovo dolazi od tela." Sve će vam izgledati pomešano i nejasno. . Posle vrlo istrajnog posmatranja, bićete u stanju da razgraničite različite delove i prepoznate poreklo neke pojave. Za ovo je potrebno dosta vremena, ali vas to ne mora sprečavati da napredujete prilično brzo, to zavisi od vas. Jednom kada ste sagledali različite delove upitajte se: "Šta ima ovde od vitala? Šta vital donosi u moju svest? Na koji način menja moje kretnje, šta im dodaje, a šta oduzima? Šta se dešava u mojoj svesti intervencijom vitala?" Jednom kada ovo saznate, šta dalje...? Tada treba da gledate tu intervenciju, da je posmatrate, da pronaĎete način na koji funkcioniše. Recimo da ţelite da transformišete vaš vital. Vrlo ste iskreni u vašoj teţnji i odluci da idete do kraja. Imate sve te kvalitete. Počinjete da posmatrate i uviĎate da se mogu desiti dve stvari (moţe se desiti više stvari, ali najvaţnije su dve). Prvo, obuzima vas neka vrsta entuzijazma. Počinjete da radite iskreno. U svom entuzijazmu, mislite: "Uradiću ovo i ono, postići ću odmah svoj cilj, sve će biti predivno! Videće taj vital kako ću da se ponašam samo ako me ne posluša!" I ako paţljivo oslušnete, čućete vital kako govori sam sebi: "Ah konačno, eto moje prilike!" On prihvata to, počinje da dela punim ţarom, prepun entuzijazma, nestrpljenja. Moţe se javiti potpuno suprotna stvar. Neka vrsta nelagodnosti: "Nije mi baš dobro, kako je ţivot jednoličan, kako je sve zamorno. Kako ću sve to da postignem? Da li ću ikada postići cilj? Da li je uopšte vredno išta započinjati? Da li je to uopšte moguće? Zar to nije nemoguće?" To je vital koji baš nije zadovoljan sa onim što se radi sa njim, koji ne ţeli da mu se bilo ko meša u njegov posao, kome se sve to ne dopada. Zato on savetuje depresiju, obeshrabrenje, nedostatak vere, sumnju - da li je to zaista vredno truda? Ovo su dva ekstrema i svaki od njih ima svoje probleme, svoje prepreke. Depresija, ukoliko čovek nema snaţnu volju, sugeriše: "Ovo nije dovoljno vredno, moţda ću morati da čekam ceo svoj ţivot." Entuzijazam očekuje da vidi vital promenjen preko noći: "Ubuduće neću imati nikakvih teškoća, napredovaću rapidno na stazi joge, postićiću boţansku svest bez bilo kakvih problema." Postoje i druge teškoće... Coveku je potrebno malo vremena, ali mnogo istrajnosti. Tako vital nakon nekoliko časova - moţda nekoliko dana, moţda i meseci - kaţe sebi: "Nismo baš daleko dospeli sa našim entuzijazmom, da li smo stvarno nešto uradili? Zar nas ovaj napor ne ostavlja na istom mestu na kojem smo i bili? - moţda i gorem mestu, još problematičnijem, još nemirnijem? Stvari nisu više ono što su bile, a nisu još uvek ono što treba da budu. Vrlo je zamorno sve ovo što radim." 1 onda, ako čovek dalje insistira, pojavljuje se dţentlmen koji kaţe, "Ah ne, dosta mi je svega, pustite me na miru. Ne ţelim ni da mrdnem, ostaću u svom uglu, neću vam

64

smetati, samo me ne dirajte!" i tako čovek ne odlazi daleko od mesta sa kojeg je pošao. Ovo je jedna od značajnih prepreka koju moramo paţljivo izbeći. Čim se pojavi i najmanji znak nezadovoljstva, neprijatnosti, vitalu se mora reći sledeće: "Moj prijatelju, ti ćeš sada da ćutiš, radićeš ono što ti se kaţe, u protivnom ćeš imati posla sa mnom." A onome drugom, entuzijasti koji kaţe: "Sve se mora uraditi sada, i to odmah", vaš odgovor je: "Smiri se malo, tvoja energija je izvrsna, ali je ne smeš potrošiti za pet minuta. Trebaće nam na duţe staze, čuvaj je paţljivo, i kada se ukaţe potreba za njom, ja ću te pozvati. Ti ćeš mi odmah pokazati svoju naklonost, poslušaćeš me, nećeš gunĎati, nećeš protestvovati, nećeš se buniti, reći ćeš 'da, da'. Učinićeš tu malu ţrtvu kada te budem zamolio i reći 'da' cei im bićem." Tako smo započeli put. Ali on je vrlo dug. Mnogo stvari se dešava na putu. Odjednom pomislite da ste prevazišli prepreku; kaţem "pomislite", zato što samo mislite da jeste. Uzeću i jedan veoma očigledan primer, vrlo jednostavno zapaţanje. Neko je uvideo da je njegov vital nekontrolisan i neukrotiv, da se često ljuti ni zbog čega. On počinje da ga uči da ne bude povodljiv, da se ne razbuktava, da ostane miran i podnese ţivotne šokove bez (agresivnih) reakcija. Ako čovek ovo radi veselo, sve se odvija prilično brzo (zapamtite to dobro, vrlo je vaţno: kada se bavite vašim vitalom, da obratite paţnju na odrţavanje dobrog raspoloţenja, inače će biti poteškoća). Čovek zadrţava svoje dobro raspoloţenje; kada vidi da nailazi oluja, počinje da se smeje. Umesto da bude depresivan govoreći: "Ah! Uprkos svim mojim naporima, sve počinje iz početka", čovek počinje da se smeje i kaţe: "Ovo nikuda ne vodi. Zar ne vidiš da si smešan, pa ti sam znaš da si smešan! Nema svrhe ljutiti se!" Čovek daje sebi lekciju sa puno humora. I zaista, nakon izvesnog vremena, nema ljutnje - sve je mirno - i naravno tada čoveku popušta paţnja. Čovek misli da je prevazišao teškoću, da je krajnji rezultat konačno postignut: "Moj vital mi ne pravi više nikakve probleme, više se ne ljuti, sve ide glatko." 1 već sledećeg dana, čovek gubi strpljenje. Upravo tada mora biti paţljiv i ne sme sebi reći: "Eto šta se desilo, sve je bez smisla, ništa neću nikad postići, svi moji napori su uzaludni; sve ovo je iluzija, to je nemoguće." Naprotiv, mora reći: "Nisam bio dovoljno obazriv." Morate čekati dugo, vrlo dugo, pre nego što moţete reći: "Ah, sve je gotovo!" Ponekad morate čekati godinama. * Sve vaše brige, depresija, malodušnost, odvratnost, ljutnja, sve, sve dolazi od vitala. On je taj koji ljubav pretvara u mrţnju, on je taj koji stvara duh odmazde, ogorčenosti, loše volje, potrebe za uništavanjem i nanošenjem zla. On je taj koji vas obeshrabruje kada se stvari odvijaju teško, i u pogrešnom smeru. On ima i izuzetnih sposobnosti da štrajkuje! Kada nije zadovoljan, sakrije se u ugao i ne mrda. A vi tada nemate više energije, nemate snage, nimalo preostale hrabrosti.
65

Vaša volja je nalik... nalik uveloj biljci. Sva ogorčenost, gaĎenje, ljutnja, sav očaj, patnja, bes - sve to dolazi od tog gospodina. Jer se njegova energija kreće u tom smeru. Stoga, sve zavisi od strane na koju se on okrene. A ja vam kaţem da ima vrlo jaku naviku da štrajkuje. To je njegovo najmoćnije oruţje: "Ah! Ne radiš ono što ja ţelim, e pa dobro, neću se ni pomeriti, pretvaraču se da sam mrtav. " I on to čini zbog najmanjeg razloga. On ima vrlo loš karakter; vrlo je razdraţljiv i vrlo zloban da, njegova priroda je jako loša. Verujem da je itekako svestan svojih moći i jasno zna da ako se u nešto upusti totalno, nema toga što će odoleti momentu njegove sile. I kao svi ljudi koji imaju nešto da ponude za razmenu, tako i vital voli da trguje: "Daću ti svoju energiju, ali ćeš zauzvrat učiniti ono što ja ţelim. Ako mi ne daš ono što traţim, povućiću svu svoju energiju." 1 vi ćete tada biti prazni kao izduvani balon. Ovo je istina, stalno se tako dešava. Teško je kontrolisati vital. Pa ipak, kada konačno uspete da ga ukrotite, imate u svojim rukama nešto zaista moćno za upotrebu. Tada moţete odoleti oluji najvećih problema. On je sposoban da pretvori idiota u inteligentnu osobu - te je isključivo Njegova privilegija: jer ako čovek svim srcem teţi napretku, vital će zapamtiti da mora napredovati, i tada će čak i najveći idiot postati inteligentan! Videla sam to, ne govorim napamet; videla sam to, videla sam ljude tupe, glupe, nesposobne da razumeju, koji ništa ne mogu da shvate - moţete im nešto objašnjavati mesecima, ništa od toga im neće ući u glavu, kao da govorite nekom kamenu - i onda sasvim odjednom njihov vital se uhvati za neki motiv: oni jednostavno poţele da nekoga zadovolje ili nešto dobiju, a za to im je neophodno razumevanje i znanje. Tada sve stave u pokret, razdrmaju uspavani um, uliju energiju u sve uglove gde je nije bilo; i tada razumeju, tada postaju inteligentni. Znala sam čoveka koji praktično ništa nije znao, ništa razumeo i koji je, kada se um počeo kretati i kada ga je obuzela strast za napretkom, počeo da piše divne stvari. Imam ih ovde sa sobom. A kada se taj pokret povukao, kada je vital započeo štrajk (jer ponekad štrajkuje i povlači se) ta osoba je ponovo postala apsolutno tupa. Sasvim je prirodno što je toliko teško ustanoviti stalan kontakt izmeĎu najpovršnije svesti o fizičkom i psihičke svesti, i gle! - svest o fizičkom je prepuna dobrog raspoloţenja; vrlo je uredna, dosta se trudi, ali je spora i troma, treba joj puno vremena, teško joj je da se pokrene. Ona se ne umara, ali i ne čini nikakav napor; ide svojim putem, mirno. Ponekad mogu proći vekovi dok se ne uspostavi kontakt spoljašnje svesti i psihe, ali iz ovog ili onog razloga vital uzima učešće u tome. Strast ga oblikuje. On ţeli taj kontakt (ko zna zbog čega, ali to ne mora biti spiritualni razlog), on ga ţeli sa svom svojom energijom, svom snagom, svom strašću, svom ţestinom: za tri meseca stvar moţe biti završena. Zato, poklonite tome paţnju. Ophodite se sa njim sa velikim poštovanjem, ali mu se nemojte nikada pokoriti. Jer, tada će vas povući u sve vrste problematičnih i

66

neprijatnih eksperimenata; ali ako uspete da ga nekako ubedite da krene sa vama, tada ćete napredovati krupnim koracima na stazi. * Postoje ljudi koji gaje interesantnu teoriju koju često čujem. Oni govore da se sopstveni vital ne sme obuzdavati, da mu se mora dopustiti da radi šta god zaţeli, i da će se tako umoriti i izlečiti! To je vrhunac gluposti! Prvo, zato što vital po svojoj prirodi ne moţe nikada biti zadovoljen i ako neka vrsta aktivnosti postane nezanimljiva, on će udvostručiti dozu: ako mu njegove gluposti dosaĎuju, on će ih još češće ponavljati, i ako ga to umara, čim se odmori, počeće iz početka. Tako se ništa neće promeniti. Drugi kaţu da ćete samo potisnuti vital ako mu sednete za vrat i da će jednoga dana jednostavno šiknuti kao gejzir... i to je istina. Stoga, ni obuzdavanje vitala nije rešenje jer obično donosi prilično ozbiljne poremećaje. Mora postojati neko treće rešenje. * Da li je to žudeti da svetlost dođe odozgo i pročisti ga? Naravno, ali problem ostaje. Vi ţudite za promenom, verovatno za specifičnom promenom; ali odgovor na vašu teţnju neće doći odmah i u meĎuvremenu će se vaša priroda opirati. Stvari se tako dešavaju: u odreĎenom trenutku izgleda kao daje priroda popustila i vi mislite da ste konačno došli do ţeljenog rezultata. Vaša teţnja se gasi zato što mislite da je sve svršeno. Ali dobro poznati momak koji je vrlo lukav, tiho sedi u svom uglu, vrebajući trenutak vaše neopreznosti i kada iznenada iskoči kao pajac iz kutije, tada sve morate početi iz početka. * Ali ako se čovek iz korena oslobodi cele stvari? Ah, ne smete biti tako sigurni da je to moguće. Poznavala sam ljude koji su ţeleli da spasu svet reducirajući ga toliko da više nije preostao nikakav svet! To je asketski način - ţelite da rešite problem tako što ukidate samu mogućnost postojanja problema. Ali to ne menja ništa. Ne, postoji metod - siguran - ali vaš metod mora biti veoma pronicljiv i morate imati široku i probuĎenu svest o vašoj ličnosti i o onome što se tu dešava, kao i načinu na koji se to odvija. Uzmimo na primer osobu kojoj se dešavaju izlivi besa i nasilja. Njoj je, s obzirom na odreĎeni metod, rečeno: "Ljuti se koliko hoćeš, sam ćeš patiti od posledica svoje ljutnje i to će te izlečiti." O ovome bismo mogli prodiskutovati. U odnosu na neki drugi metod takoĎe joj je rečeno: "Zauzdaj svoju

67

ljutnju i ona će nestati." I o tome bi se moglo prodiskutovati. U svakom slučaju moraćete da se bavite time sve vreme, jer ako samo za minut prestanete, odmah ćete videti šta će se desiti! Šta onda uraditi? Morate biti sve svesniji i svesniji. Morate posmatrati kako se stvari dešavaju, kojim putem dolazi ljutnja i stati pred nju pre nego što vas obuzme. Ako ţelite da se izlečite od neke mane ili problema, postoji samo jedan metod: biti savršeno oprezan, imati vrlo opreznu i budnu svest. Prvo morate jasno znati šta ţelite da radite. Ne smete oklevati, morate biti puni sumnje kada kaţete: "Da li je dobro ovo što radim ili ne, da lije ovo u skladu sa onim što ţelim da postignem ili ne?" Videćete da ako verujete svom umu, on će se uvek okretati protiv vas: on će uvek oscilirati. Ako nešto odlučite, on će vam izloţiti sve argumente kako bi vam pokazao da vaša odluka nije dobra, i tako ćete ostati razapeti izmeĎu "da" i "ne", crnog i belog, i nećete nigde dospeti. Stoga, prvo, morate tačno znati šta ţelite znati, ne mentalno, nego kroz koncentraciju, aspiraciju i vrlo svesnu volju. To je vaţna činjenica. Posle toga, postepeno, posmatranjem, istrajnom obazrivošću morate odabrati metod koji će vam odgovarati - uzaludno je ubeĎivati druge da prihvate isti metod, jer to neće uspeti. Svako mora naći svoj metod, svako mora imati sopstveni metod i praktikovati ga do odreĎenog stepena, tako da će vam on vremenom postati sve jasniji i jasniji, precizniji i precizniji. Moţete ispraviti neke detalje, a neke druge pojasniti itd. Tako započinje vaš rad... Za neko vreme sve će ići dobro. Tada ćete se, jednoga dana suočiti sa nesavladivom teškoćom i reći sebi: "Sve vreme sam radio, a opet je sve loše kao i pre!" U tom slučaju, morate, kroz još veću koncentraciju, otvoriti unutrašnji prolaz sa do tada nepoznatom silom, sa stanjem svesti koje pre niste poznavali. Tu ćete naći snagu, kada se vaša lična snaga istroši i ne bude više efikasna. Kada se lična snaga potroši, obično ljudi kaţu: "Dobro je što je tako, ne mogu više ništa promeniti, sve je gotovo." Ali ja vam kaţem da kada se naĎete pred ovim zidom, to je početak nečeg novog. Nepopustljivom koncentracijom morate preći na drugu stranu zida i tamo ćete naći novo znanje, novu snagu i moć, sveţu pomoć i bićete u stanju da stvorite novi sistem, novi metod koji će vas sigurno odvesti veoma daleko. Ne kaţem ovo da vas obeshrabrim; ali se stvari tako odvijaju. Najgore od svega je biti obeshrabren kada se zastoj desi. Morate reći sebi: "Sa odreĎenim načinom transporta koji mi je stavljen na raspolaganje došao sam do odreĎene tačke, ali to sredstvo mi ne dozvoljava da dalje nastavim. Šta da radim? Da sednem i više se ne uzbuĎujem? - nikako. Moram pronaći drugi način transporta." Ovo će vam se dešavati prilično često, ali ćete se nakon izvesnog vremena navići na to. Morate sesti za momenat, meditirati i pronaći drago sredstvo. Morate pojačati svoju koncentraciju, aspiraciju i vaše poverenje i sa novim elanom načiniti novi program, pronaći drugo sredstvo koje će zameniti ono koje ste ostavili za sobom. Tako čovek napreduje stepen po stepen.

68

Ali morate povesti računa da na svakom nivou primenite, što je moguće savršenije, ono što ste dobili ili naučili. Ako moţete ostati u introvertnom stanju svesti i materijalno ne potkrepljivati svoj unutrašnji napredak, doći će sigurno vreme kada nećete biti u stanju ni da se pokrenete, jer će vaše spoljašnje biće, nepromenjeno, biti kao opruga koja vas vraća nazad i sprečava vaš dalji napredak. Tako, najvaţnija stvar (koju svi znaju, ali malo njih praktikuje) je staviti u praksu ono što znate. Tako dobijate velike šanse za uspeh, a sa istrajnošću ćete sigurno dospeti daleko. Ne smete se nikad obeshrabriti kada se naĎete pred zidom, ne smete reći: "Oh, šta da radim? Još uvek je tu." Na ovaj način ćete odrţavati teškoće do samog kraja. Samo onda kada postignete cilj, sve će se iznenada srušiti. * Ono što ste primetili u vezi uznemirenja je istina. Sada u vama postoje dve svesti, nova koja raste i ono što je ostalo od stare. Stara ima u sebi nešto od navika ljudskog vitala - tendenciju da odrţava bilo koji dodir patnje, ljutnje, mučnine i si. ili bilo koju vrstu emotivnog, vitalnog ili mentalnog uznemirenja, da ga preuveliča, da ga prolongira, da mu ne dopusti da ode, da mu se vraća i onda kada je uzrok uznemirenja prošao i kada moţe da se zaboravi, da ga se uvek seća i da ga pothranjuje kad god moţe. Ovo je karakteristična crta ljudske prirode i potpuno uobičajena pojava. Nova svest, nasuprot tome, ne ţeli te stvari i kada se dese, odbacuje ih što brţe moţe. Kada nova svest potpuno sazri i stabilizuje se, tada će sva uznemirenja biti odbačena. Čak i ako opstanu njihovi uzroci, neće biti odgovora u vidu patnje, ljutnje, mučnine itd. u prirodi. * Teškoće pri oslobaĎanju od svega primitivnog u vašoj prirodi će vas pratiti sve dok pokušavate da promenite vaš vital koristeći kao glavnu snagu vaš um i mentalnu volju, prizivajući neograničenu i impersonalnu boţansku moć da vam pomogne... Ako ţelite da istinski svime ovladate i transformišete vitalne pojave, to se moţe uraditi jedino pod uslovima u kojima pruţate mogućnost vašem psihičkom biću, duši u vama, da se potpuno probudi i da uspostavi vlast... da vam nametne svoj način čiste devocije, iskrene teţnje i potpunog beskompromisnog poriva ka svemu što je boţansko.

69

UZNEMIRENJA TELA I FIZIĈKE SVESTI
Odmor, mir i dobro raspoloţenje Povedite računa da se dovoljno odmorite. Morate se čuvati umora s obzirom da vas on moţe umrtviti i otupeti. Dobar odmor nije tamas, kao što neki ljudi misle; morate ga sprovesti sa potpunom svesnošću kako biste odrţali telesnu energiju kao što to postiţe marljivi hata jogi u šavasani. * (Posle gripa:) Prvo što treba uraditi je odrţati neprekidnu savršenu staloţenost i ne dozvoliti mislima uznemirujuće anksioznosti ili depresije da uĎu u vas. Potpuno je prirodno da nakon napada gripa ostane neka slabost i neke fluktuacije u procesu ozdravljenja. Vi morate ostati mirni i puni poverenja, bez briga i nevolja - savršeno tihi i spremni da se odmarate sve dok vam je odmor potreban. Nemate zbog čega da budete nervozni; odmorite se i zdravlje i snaga će vam sami doći. * Vitalno telo okruţuje fizičko telo kao neki omotač koji ima pribliţno istu gustinu kao i vidljiv vruć vazduh koji treperi u vrelom letnjem danu. I upravo je ono posrednik izmeĎu suptilnog tela i najmaterijalnijeg dela vitalnog tela. Ono zaštićuje telo od svake zaraze, umora, iscrpljenosti, pa čak i od nesreće. Stoga, ako je ovaj omotač celovit, on vas štiti od svega, ali već neka jača emocija, zamor, neko nezadovoljstvo ili šok bilo koje vrste je dovoljno da ga zagrebe, a i najmanja ogrebotina propušta svakakve uticaje. Medicina danas takoĎe zastupa stanovište da ako ste savršeno vitalno uravnoteţeni, nećete podleći nijednoj bolesti ili ćete, u najmanju ruku, imati vrlo jak imunitet. Ako imate ovakvu ravnoteţu, takvu
70

unutrašnju harmoniju koja čuva ovaj omotač, to će vas štititi od svega. Postoje ljudi koji vode sasvim običan ţivot, ali znaju kako čovek treba da spava, kako da jede i njihov nervni omotač je tako celovit da prolaze kroz razne opasnosti kao da ih se to uopšte ne tiče. Ovu sposobnost moţete i vi razviti. Ako postanete svesni slabe tačke u vašem omotaču, biće vam dovoljno nekoliko minuta koncentracije, u kojoj prizivate višu silu, i odmah ćete osetiti unutrašnji mir koji će sve to dovesti u red i izlečiti vas od neţeljenih posledica. * Posebno je primećeno da su funkcije digestivnog sistema izuzetno osetljive na svaki kritični, zajedljivi, zlonamerni stav ili mrzovolju. Ništa toliko ne uznemirava varenje kao to. I to je zatvoreni krug: što su više digestivne funkcije uznemirene, to ste više neljubazni, kritični, nezadovoljni ţivotom, stvarima i ljudima. I tada ne moţete da pronaĎete izlaz. A postoji samo jedan lek: voljno napustiti taj stav, apsolutno zabraniti sebi njegovo prisustvo i uticati na sebe, konstantnom samokontrolom, voljnim stavom sveuključujuće ljubaznosti. Samo pokušajte ovo i videćete da ćete se osećati mnogo bolje. Volja, disciplina, izdrţljivost

Probudite u sebi volju da pobedite. Ne samo umnu volju već i volju u samim ćelijama tela. Bez nje ne moţete ništa postići; moţete uzeti stotinu lekova, ali vas oni neće izlečiti dok ne upotrebite volju da prevaziĎete fizičku bolest. * Telo je izlečeno ako je odlučilo da bude izlečeno.

* Draga Majko, kako da transformišemo bol u zadovoljstvo? Ah, ali to se ne moţe izvesti moje dete! Ja vam sigurno neću dati metod! To je perverzija. Prva i najneophodnija stvar je poništiti bol presecanjem veze. Vidite, čovek postaje svestan bola zato što je on prisutan. Na primer, ako ste ozledili prst, u njemu postoji nerv koji je oštećen; nerv to brzo saopštava mozgu, tamo gore, da se ovde nešto loše dogodilo. Iz toga se raĎa
71

bol koji budi vašu paţnju, koji vam kaţe: "Znaš, nešto nije u redu." Tada se misli odmah uznemiruju: "Šta nije u redu? Oh, kako boli!" itd. itd. - a potom se vraćaju na prst pokušavajući da srede ono što još nije uništeno. Obično, čovek stavlja mali zavoj. Ali, da vas ne bi bolelo, ako vas zaista mnogo boli, morate sasvim jednostavno preseći vezu sa nervom misleći "Sada budi miran, uradio si svoj posao, upozorio si me, nema potrebe da dalje govoriš bilo šta; stop!, zaustavljam te." I kada to uradite dobro, više ne patite, sve je gotovo, bol potpuno prestaje. Tako je najbolje. U svakom slučaju, mnogo bolje nego reći sebi daje bolno. * Mislim da mucanje nema nikakve veze sa dovoljnom snagom pluća niti je uzrokovano deformacijom govornih organa - to je uobičajena nervna (psiho-nervna) smetnja koju je moguće potpuno izlečiti. Ne mogu reći da znam neki poseban savet za to - ljudi koriste različita sredstva da to prevaziĎu, ali sigurno je da su snaga volje i istrajna disciplina govora najefikasniji. * Da bi se izlečio, dete moje, ne samo da je neophodno da potpuno prestaneš sa svim tim nepriličnim veţbama, nego i da se oslobodiš misli i senzacija koje se tiču svih tih nezdravih želja, jer su one te koje iritiraju organe i čine ih bolesnim. * Čovek misli o izlečenju bolesti samo zato što pati. Ako vam bolest ne prouzrokuje neku neprijatnost, nećete nikada pomisliti da treba da se lečite. Po zakonima Prirode, mislim da je glavna svrha fizičke patnje da vam se uputi upozorenje. Na nesreću, postoji vital koji gura svoj nos u svako dešavanje i skoro perverzno uţiva u pojačavanju, grčenju, izoštravanju patnje. To deformiše ceo sistem jer umesto da vital bude indikator, on počinje da uţiva u bolesti, čineći sebe interesantnim i ujedno dobijajući mogućnost da ţali sebe - sve te stvari kao i neke druge koje dolaze od vitala su manje ili više odvratne. Ali, mislim da je prvobitno bilo ovako: "Obrati paţnju". Vidite, to je u početku bila neka vrsta upozorenja, nešto poput alarma: "Pripazi, nešto nije u redu". Kada se cela stvar brzo odvije, kada čovek ima malo strpljenja i odluči u sebi da se ne brine puno oko toga, sasvim začuĎujuće bol nestaje. A postoji bezbroj bolesti ili stanja fizičke neravnoteţe koje se mogu izlečiti uklanjanjem posledice, što znači, zaustavljanje patnje. Ona se obično vraća zato što je uzrok još uvek tu. Ako je uzrok bolesti pronaĎen i čovek se bavi samim uzrokom, tada je izlečenje

72

radikalno. Ali, ako čovek nije sposoban da to uradi, moţe makar iskoristiti kontrolu nad bolom - odseći vezu sa bolom ili ga eliminisati ili gospodariti njime u sebi - i tako se izlečiti. Opsednutost bolešću Ne smete se plašiti. Najveći broj vaših nevolja dolazi iz straha. U stvari, devedeset posto bolesti su rezultat podsvesnih strahova tela. Pri uobičajenoj svesti o telu uvek postoji više ili manje skrivena anksioznost u pogledu posledica koje moţe doneti i najmanje fizičko uznemirenje. Ona moţe biti prevedena sledećim rečima sumnje koje se odnose na budućnost: "Šta će se dogoditi?" Ova strepnja mora biti proverena, jer predstavlja nedostatak poverenja u Boţansku Milost, pa prema tome i nepogrešivi znak da posvećenost nije potpuna i savršena. Što se tiče praktične veţbe za prevazilaţenje tog podsvesnog straha, svaki put kad se nešto od njega pojavi na površini, prosvetljeniji deo bića mora nametnuti telu utisak da je neophodno imati potpuno poverenje u Boţansku Milost, stav da ta Milost uvek daje sve od sebe kako za nas, tako i za sve, i rešenost da se potpuno i bez rezerve podvrgnemo Boţanskoj Volji. Telo mora biti ubeĎeno da je njegova esenca Boţanska i da mu ništa ne moţe naškoditi, čak iako postoje prepreke na putu ispoljavanja Boţanskog. Ovaj proces se mora ponavljati sve dok ne nestane svaka mogućnost ponovnog pojavljivanja straha. Ako tada bolest ipak uspe da se pojavi, njeno trajanje i snaga će se polako gasiti sve dok ne bude definitivno pobeĎena. * Moţda su vas učili da će vam odreĎena telesna oboljenja doneti dosta bola. Takve stvari se obično govore. Tako se formira strah i započinje čekanje na bol. A bol dolazi obično onda kada mu se najmanje nadate. Ali ako je ipak posle svega još uvek tu, mogu vam reći još jednu stvar. Ako se svest usmeri na gore, bol nestaje. Ako je usmerena na dole, oseća se bol koji se čak i pojačava. Kada čovek eksperimentiše sa ovim usmeravanjem na gore i na dole, uviĎa da ţalba tela kao takva nema ništa sa bolom. Bez obzira da li telo pati dosta ili nimalo, njegovo stanje je time neuznemireno. Jedino ovo usmeravanje svesti pravi razliku. Kaţem "usmerena na gore" zato što je njeno okretanje ka Boţanskom najbolji metod, ali generalno mogu reći da ako svest fokusirate sa bola na rad ili bilo šta što vas interesuje, bol nestaje. I ne samo bol nego bilo koje oštećenje organa se oporavlja mnogo brţe i lakše kada se svest odvoji od problema i kada se čovek otvori ka Boţanskom. Postoji Sat

73

aspekt Boţanskog - čisto vrhovno Postojanje iznad, izvan ili iza kosmosa. Ako uspostavite kontakt sa tim, sve fizičke tegobe se mogu bez problema otkloniti. * Moj savet je da ne brinete. Što više mislite o tome, što se više koncentrišete na to i iznad svega, što se više plašite, dajete veću šansu tim stvarima da rastu. Ako, nasuprot tome, okrenete vašu paţnju i zanimanje negde drugde, povećavate šanse za vaše ozdravljenje. * Kada sam imala dvadeset godina, lekar mi je savetovao u vezi mog problema sa stomakom ili crevima da nastavim sa jelom kao i obično i da ne poklanjam puno paţnje tome. Rekao mi je: "Ako imate kiselinu, ona će vam se pojaviti bez obzira na vrstu hrane koju jedete i što se više brinete o tome, to će se ona više pojačavati. Ako počnete da menjate svoju ishranu, uvidećete da na kraju nećete moći da popijete čak ni kap vode, a da vam to ne prouzrokuje problem. Ali ako ostanete normalni i ne brinete, zdravlje će vam se stabilizovati." I pronašla sam daje ovaj savet sasvim tačan. * Uticaj hrane na telo zavisi devedeset posto od snage misli. * Fizičke nevolje uvek dolaze kao lekcije koje uče uravnoteţenosti i koje otkrivaju šta je u nama savršeno i dovoljno svetio da ostane netaknuto. U toj ravnoteţi čovek nalazi lek. * Nemojte se mučiti i nemojte brinuti, iznad svega se potrudite da oterate sav strah; strah je opasna stvar koja moţe dati vaţnost nečemu što samo po sebi nema vaţnosti. Sam strah od viĎenja odreĎenih simptoma oţivljava ih i dovoljan je da dovede do njihovog ponavljanja.

74

Vera i sugestija Sugestije koje stvaraju bolest ili nezdrave uslove za fizičko biće obično dolaze iz podsvesti - jer veliki deo fizičkog bića, njegov najmaterijalniji deo, je podsvesno, tj. moţe se reći da ono ima svoju mračnu svest, do te mere nejasnu i zatvorenu da um ne zna njene pokrete niti šta se tamo zaista dešava. Ali, istovremeno, to je ipak svest koja moţe primati sugestije od spoljašnjih Sila, kao što rade um i vital. Da to nije tako, ne bi bilo nikakve mogućnosti otvaranja ka Sili i izlečenja od strane Sile; jer bez te svesti ona ne bi bila u stanju da reaguje. U Evropi i Americi danas postoje mnogi ljudi koji prepoznaju ovu činjenicu i leče svoju bolest dajući svesne mentalne sugestije telu koje su protivne mračnim i tajnim sugestijama bolesti iz podsvesnog. Postojao je čuveni doktor u Francuskoj koji je izlečio hiljade ljudi tako što im je govorio da stalno daju kontra-sugestije telu. To dokazuje da bolest nema isključivo materijalni uzrok, nego da se javlja zbog uznemirenja koja potiču od tajanstvene svesti u telu. * Pod sugestijama ne podrazumevam samo misli ili reči. Kada hipnotizer kaţe: "Vi spavate", to je sugestija; ali ako ne kaţe ništa, nego samo usmeri svoju tihu volju da izazove san ili čini pokrete rukama pred vašim licem, to je takoĎe sugestija. Kada se sila ili vibracija neke bolesti usmeri na vas, ona daje telu sugestiju. Talas dolazi do tela - sa svojom karakterističnom vibracijom i telo počinje da se seća prehlade ili oseća vibracije prehlade i počinje da kašlje, kija ili drhti - sugestija dolazi umu u obliku : "Slab sam, ne osećam se dobro, zaradiću sigurno neku prehladu." * Svest o telu odgovara na sugestije lelca i tako se za neko vreme osećamo izlečenim; ili ne odgovara i tada lek ne deluje. Kako to da isti lek za istu bolest pomaţe jednom čoveku, a drugom ne ili na istog čoveka nekada deluje, a nekada ne? * Sugestija nije vaša sopstvena misao ili osećanje, nego misao ili osećanje koji dolaze spolja, od drugih, od atmosfere uopšte ili od spoljašnje Prirode - ako je primite, ona se lepi i deluje na biće sa uverenjem da je vaša sopstvena. Ako je prepoznate kao sugestiju, biće vam lakše da je se oslobodite. Taj osećaj sumnje, nepoverenja u sebe i bespomoćnosti je stvar koja lebdi u atmosferi i pokušava da uĎe u ljude i bude prihvaćena; ja traţim od vas da je odbacite, jer njeno prisustvo ne
75

samo da stvara nevolju i očajanje nego stoji kao prepreka na putu ka oporavljanju i vraćanju na unutrašnju aktivnost sadane. Sto se tiče lekarskog tretmana, on je ponekad neophodan. Ako se moţete izlečiti Silom kao što često činite, to je najbolje - ali ako iz nekog razloga telo ne moţe da odgovori na dejstvo Sile (usled sumnje, klonulosti, obeshrabrenja ili nesposobnosti da se odupre bolesti), tada je lekarska pomoć neophodna. To znači da Sila prestaje da deluje i sve prepušta lekovima; ona će nastaviti da dela kroz svest, ali, potpomognuta tretmanom, delovaće direktno na otpor u telu koje radije odgovara na fizička sredstva u svojoj uobičajenoj svesti. * Kue je bio lelcar. U svom lečenju je koristio autosugestiju kao psihološki tretman, i nju je smatrao istinskim delom imaginacije; ali ono što je on nazvao imaginacijom je u stvari volja. Sve svoje pacijente je lečio na sledeći način: oni bi stvarali neku vrstu imaginativne formacije koja se sastojala u tome da misle da su već izlečeni ili bar na putu da to budu, i ponavljali bi ove formacije sa dovoljnom istrajnošću dok ne postignu ţeljeni efekat. Rezultati su bili zapanjujući. Ovim metodom je izlečeno dosta ljudi, mada se on danas više ne koristi, verovatno zato što ta izlečenja nisu bila konačna, ne znam. Ali u svakom slučaju, to je bio povod da mnogi ljudi duboko razmisle o nečemu što je sasvim istinito i veoma vaţno: da je um formativni instrument i da ako čovek zna kako da ga koristi na pravi način, postiţe dobre rezultate. On je primetio - a ja mislim da je to istina, moje iskustvo se sa tim slaţe - da ljudi provode svoje vreme u pogrešnom mišljenju. Njihova mentalna aktivnost je skoro uvek polupesimistička i čak pomalo destruktivna. Oni sve vreme misle o lošim stvarima koje se mogu dogoditi, neugodnim posledicama onoga što su učinili i tako konstruišu sve vrste katastrofa sa bogatom imaginacijom, koja, ako se iskoristi na drugi način, spontano donosi suprotne i zadovoljavajuće rezultate. Ako se posmatrate, ako - kako bih to rekla... uhvatite sebe u mišljenju - ako to učinite iznenada, ako obratite paţnju na svoje mišljenje sasvim nenadano, spontano, neočekivano, videćete da u devet od deset slučajeva mislite o nečemu lošem. Vrlo retlco mislite o nečem harmoničnom, lepom, konstruktivnom, o lepim stvarima, punim nade, svetlosti i radosti; videćete, izvedite ovaj eksperiment. Iznenada se zaustavite i uhvatite sebe kako mislite, sasvim neočekivano: postavite ekran ispred vaših misli, posvedočite vašim mislima, i videćete da devet minuta od deset posvećujete lošim mislima, moţda i više. (Vrlo retko nam se tokom dana, neočekivano pojavljuju svetle i pozitivne misli o tome šta će se desiti, o stanju u kojem se nalazimo, o stvarima koje ţelimo da uradimo, o našem ţivotnom toku ili okolnostima u svetu - zavisi, vidite od vaše preokupacije.) Videćete da se skoro uvek radi o predviĎanju veće ili manje katastrofe.
76

Recimo da imate neki beznačajan problem. Ako mislite o svom telu, uvek mislite da će mu se nešto neprijatno dogoditi - jer kada je sve u najboljem redu vi to uopšte ne primećujete! Zapazićete sledeće: da delate, da radite sve što morate da radite, bez imalo svesti o svom telu i kada se odjednom zapitate da li je sve u redu, da li ima neke neprijatnosti ili nekih teškoća, bilo šta, počinjete da mislite o svom telu i to vrlo često sa anksioznošću jer uvek stvarate neke kobne konstrukcije. Budući da je Kue to preporučio... Na ovaj način on je izlečio svoje pacijente; on je bio lekar i govorio im je: "Ponavljajte sebi: 'Lečim se, postepeno ću biti izlečen' kao i 'Ja sam snaţan, ja sam sasvim zdrav i mogu da uradim ovo ili ono ."' * Imaginacija je moć mentalnog sklopa. U stvari, ljudi koji ne poseduju imaginaciju nisu razvijeni sa mentalne tačke gledišta, jer nisu u stanju da daju konkretnu snagu svojim mislima. Imaginacija je veoma moćno sredstvo akcije. Na primer, ako vas nešto boli i ako zamislite da utičete na to da taj bol nestaje ili da ga otklanjate ili uništavate - ako imate predstave slične ovima - sigurno ćete uspeti. Postoji priča o osobi koja je gubila kosu izuzetno brzo, dovoljno brzo da potpuno oćelavi za nekoliko nedelja, kada joj je neko rekao: "Kada češljaš kosu, zamišljaj da ona tako raste i vrlo brzo će se to i desiti. I od tada, uvek, dok je češljala kosu, ona je govorila: "Vidi, moja kosa raste! Oh, to je prosto neverovatno kako brzo napreduje ..." - i to se zaista dogodilo! Ali ljudi u većini slučajeva, kaţu sebi: "Ah! Sva moja kosa opada, postaću ćelav to je sigurno, garantovano će se to desiti!" I naravno da se to i dešava.

Lekovi Veoma je dobro ako se moţete osloboditi bolesti samo putem volje i snage joge ili uticaja Boţanske Sile. Ali, vrlo često to nije moguće, zato što cela priroda nije potpuno otvorena i sposobna da odgovori na Silu. Um moţe imati veru i odgovoriti, ali niţi vital i telo ne moraju to da prate. Ili, ako su um i vital spremni, telo ne mora da odgovori, ili moţe da odgovori samo delimično, zbog svoje navike da reaguje na sile koje donose odreĎenu bolest, a kao što znate navika je vrlo nepopustljiva sila u materijalnom delu prirode. U takvim slučajevima fizička sredstva se mogu primeniti - ne kao glavna sredstva, nego kao pomoć ili materijalna podrška delovanju Sile. Nisu vam potrebni snaţni i nasilni lekovi, nego oni koji vam koriste ne uznemiravajući telo. *

77

Već četrdeset godina slabe sam konstitucije; konstantno sam patio od lakših ili teţih bolesti optuţujući Prirodu zbog ovog prokletstva na koje me je osudila. Kada sam se odrekao svake pomoći lekova, bolesti su počele da me napuštaju kao razočarani paraziti. Tek tada sam razumeo kako veličanstvenu snagu ima moje uroĎeno zdravlje i kako su još veličanstvenije Volja i Veni višeg uma koje nam je Bog dao kao boţansku podršku našem ţivotu u ovom telu. * Lek je neophodan za naša tela tokom bolesti samo zato što su ona stekla naviku neozdravljenja ukoliko nisu snabdevena lekovima. Često se dešava da je trenutak koji Priroda izabere za oporavak isti onaj koji lekari proglašavaju beznadeţnim. Sumnja u pogledu naše sopstvene unutrašnje moći izlečenja je bio naš fizički pad iz Raja. Medicinska nauka i loše genetsko nasleĎe su dva čuvara koja stoje na vratima i zabranjuju nam povratak. Medicinska nauka je za ljudsko telo isto što i kolonizacijska Sila za slabiju Drţavu koja je iznuruje svojom vlašću ili kao ljubazni pljačkaš koji onesvesti svoju ţrtvu i nanese joj mnoge rane kako bi ostatak svog ţivota mogao da posveti lečenju i sluţenju skrhanog tela. Ukoliko telu ne naprave još veće probleme ili ga ne otruju, jaki lekovi mogu izlečiti telo, ali samo pod uslovom da njihov fizički napad na bolest podrţava snaga duha; meĎutim ako snaga duha moţe samostalno delovati, onda su jaki lekovi suvišni. * Naravno da čovek moţe uticati iznutra na bolest i izlečiti je. Ali to nije uvek lako s obzirom da u Materiji postoji veliki otpor, otpor inercije. Potrebna je neumorna istrajnost, jer se na samom početku simptomi mogu samo još pojačati ili bolest ubrzati, ako niste dovoljno uporni, ali postepeno kontrola nad telom ili odreĎenom bolešću postaje veća. Staviše, izlečiti povremene napade bolesti unutrašnjim sredstvima je neuporedivo lakše, dok je učiniti telo imunim na njih u budućnosti, mnogo teţe. Teţe je nositi se sa hroničnom bolešću, zato što ona nerado u potpunosti nestaje za razliku od povremenih uznemirenja tela. Sve dok je kontrola nad telom nepotpuna, javljaju se sve vrste ovih i drugih nesavršenosti prilikom korišćenja unutrašnje sile. Ako uspete unutrašnjom akcijom da suzbijete njihovo povećanje, već ste postigli neki uspeh; tada putem abjase ojačajte svoju snagu dok ona ne bude bila u stanju da vas izleči. Sve dok ta snaga nije potpuno razvijena, pomoć fizičkih sredstava ne treba sasvim odbaciti.

78

Leĉenje nerava Vaša bolest je očigledno u svojoj osnovi bolest nerava, a ne uobičajena fizička bolest. Ove bolesti su često posledica pritiska neprijateljskih sila. One se pojačavaju ako ih nešto u vama odobrava i prihvata i što im um više pridaje vaţnost i bavi se njima, to one više rastu. Jedini načinje ostati miran, odvojiti se od njih, ne prihvatati ih i ne pridavati im značaj tako da mir i snaga kojima Majka proţima sve oko vas mogu da uĎu u vaš um i ozdrave vaš nervni sistem. Ako učinite drugačije, stali ste na stranu neprijateljskih sila koje vas opsedaju. Moţe proći dosta vremena dok ne ozdravite s obzirom da je vaš nervni sistem dugo bio podvrgnut ovim uticajima koji će, ukoliko ih izbacite, nasilno povratiti svoju vlast. Ali, ako postignete i odrţite strpljenje, postojanost, istinsku svest i pravi stav u pogledu ovih stvari, njihov pritisak će vremenom potpuno popustiti. * Činjenica da se osećate slabo dok govorite sa ljudima pokazuje da je poreklo vaših nevolja u oslabljenoj nervnoj snazi. Nju morate da povratite. Treba da izbegavate prekomerne razgovore sa drugima - moţete se odmoriti kada osetite da su simptomi izuzetno jaki. Ali vera, mir i otvorenost ka višoj sili neka budu osnovni lek. * Pre svega, pobrinite se za vaše zdravlje; zatim mirnim umom odredite svoj ţivotni cilj u odnosu na vaš kapacitet i sklonosti. Ja ne mogu da ga definišem umesto vas. Ja mogu samo da vam ukaţem na one ciljeve za koje ja smatram da bi mogli biti ispravni. Pored spoljašnjih stvari postoje još dva moguća unutrašnja ideala koje čovek moţe da sledi. Prvi od njih je najviši ideal prosečnog ljudskog ţivota, a drugi je boţanski ideal joge. Ideal ljudskog ţivota je uspostaviti kontrolu nad celim bićem putem jasnog, snaţnog i racionalnog uma i ispravne i racionalne volje, zagospodariti emotivnim, vitalnim i fizičkim bićem, stvoriti harmoniju u toj celini i razviti skrivene potencijale kao i ostvariti ih u ovom ţivotu. U terminima hinduističke misli, to bi značilo ustoličiti vlast pročišćenog i satvičnog budija, slediti darmu, ispuniti sopstvenu svadarmu i raditi u skladu sa svojim sposobnostima i zadovoljiti kamu i artu pod kontrolom budija i darme. Sa druge strane, ideal boţanskog ţivota je realizacija svog višeg jastva ili realizacija Boga i usaglašavanje celog bića sa istinom najvišeg Jastva ili sa zakonom boţanske prirode, otkrivanje svojih boţanskih sposobnosti, malih ili velikih, i njihovo ostvarenje u ovom ţivotu ţrtvujući se višem ili prihvatajući ulogu instrumenta

79

boţanske Sakti. U vezi ovog ideala ću vam više pisati kasnije. Za sada ću samo reći nešto o teškoćama koje osećate pri ispunjavanju uobičajenog ideala. Ovaj ideal uključuje izgradnju uma i karaktera, a to je uvek spor i teţak proces koji traţi višegodišnje strpljenje, ponekad i ceo ţivotni vele. Glavni problem svih ljudi je problem kontrolisanja ţelja i impulsa vitalnog bića. U mnogim slučajevima kao što je vaš, odreĎeni jaki impulsi se konstantno suprotstavljaju idealu i razlozima razuma i volje. Uzrok tome je skoro uvek slabost samog vitalnog bića, jer zbog slabosti ono uviĎa da je nesposobno da posluša naredbe višeg uma pošto je primorano da dela pod talasom uticaja odreĎenih sila u prirodi. Ove sile su spoljašnje, ali ipak pronalaze u nekom njegovom delu odreĎenu mehaničku spremnost da ih zadovolji i posluša. Situacija se pogoršava ako je centar slabosti u nervnom sistemu. Tada se javlja ono što se u evropskoj nauci naziva neurastenija, koja pod odreĎenim okolnostima čak dovodi do nervnog sloma i kolapsa. Ovo se dešava ako postoji suviše velika napetost u nervima ili prekomemo zadovoljavanje seksualnih i drugih sklonosti, a ponekad i usled suviše oštrih i prolongiranih sukoba izmeĎu mentalne volje i ovih sklonosti. To je bolest od koje patite i ako razmotrite ove činjenice, otkrićete stvarni razlog vašeg kraha u Pondičeriju. Vaš nervni sistem je bio slab; on nije mogao da posluša volju, a odupirao se zahtevu spoljašnjih, vitalnih sila i u toj borbi došlo je do prenapregnutosti uma i nerava i konačno do kolapsa u obliku naglog napada neurastenije. Pojava ovih teškoća ne pokazuje da su one nesavladive i da nije moguće postići kontrolu nad vašim nervima i vitalnim bićem, niti da ne moţete dovesti u harmoniju um i karakter. Morate samo razumeti stvari ispravno, ne upuštati se u ostvarenje pogrešnih i morbidnih ideja, već upotrebiti prava sredstva. Potreban vam je tih um i mirna volja, strpljenje, istrajnost, odbijanje da se priklonite bilo uzbuĎenju bilo malodušnosti, i mirno insistiranje na promeni koja je potrebna biću. Ovakva mirna upornost ne moţe nikada propasti. Njeni efekti su neizbeţni. Odbacivanje se mora prvo desiti u budnom stanju, ali to ne srne biti samo odbacivanje navike vitalnog bića, nego i impulsa koji se nalaze u pozadini navike i koje morate uzeti za spoljašnje, čak iako se manifestuju u vama; to vaţi i za sugestije koje leţe u korenu impulsa. Kada se tako odbace, misli i pokreti na koje smo navikli se mogu i dalje manifestovati u stanju sna, shodno dobro poznatom psihološkom zakonu da nam se ono što potisnemo ili odbacimo u budnom stanju, vraća u snu zato što još uvek prebiva u podsvesnom biću. Ali ako je budno stanje potpuno pročišćeno, ova pojavljivanja u snu moraju vremenom nestati jer će izgubiti ono čime se hrane i impresije iz podsvesti će postepeno izbledeti. To je uzrok snova kojih se vi toliko plašite. Morate videti da su oni samo sporedan simptom oko kojeg ne treba praviti buku ako ste jednom osigurali kontrolu nad njima u budnom stanju. Ali, morate se osloboditi ideja koje stoje na vašem putu ka pobedi nad sobom.

80

1. Shvatite da ove stvari koje postoje u vama ne dolaze od neke istinske moralne izopačenosti, jer ona egzistira jedino onda kada je sam um korumpiran i kada podrţava perverzne vitalne impulse. Tamo gde ih um i volja odbace, moralno biće je zdravo, u protivnom, radi se o slabosti ili bolesti vitalnih delova ili nervnog sistema. 2. Nemojte preturati po prošlosti nego se suočite puni nade i poverenja sa budućnošću. Bavljenje promašajima iz prošlosti će usporiti vaše ozdravljenje oslabljujući vaš um i volju, i zaustaviće vaš napredak ka pobedi nad sobom i izgradnju vašeg karaktera. 3. Nemojte se obeshrabriti ako uspeh ne doĎe odmah, nego strpljivo i uporno nastavite dok ne dovedete stvar do kraja. 4. Nemojte mučiti svoj um stalnim razmišljanjem o vašim slabostima. Nemojte imaginirati da vas to onesposobljava da ţivite ili ispunite vaš ideal. Prepoznavši ih jednom, okrenite se vašim izvorima snage i radije se bavite njima i sigurnošću u uspeh. Vaš prvi zadatak je da povratite zdravlje uma i tela, a za to je potreban mir uma i, za neko vreme, miran način ţivota. Nemojte izmirivati vaš um pitanjima koja još uvek nije spreman da reši. Nemojte se uvek vraćati na jednu istu stvar. Zaokupite vaš um koliko god moţete zdravim i normalnim sugestijama i pruţite mu što je moguće više odmora. Kasnije kada uspostavite pravo mentalno stanje i balans, moţete jasno prosuditi i oceniti kako ćete oblikovati vaš ţivot i šta treba da uradite u budućnosti. Dao sam vam najbolji savet koji sam mogao i rekao vam šta je u ovom trenutku za vas najvaţnije. Što se tiče vašeg dolaska u Pondičeri, bolje je da od toga privremeno odustanete. Nisam vam mogao reći ništa više nego što sam vam napisao. Za vas je najbolje, sve dok ste bolesni, da ne napuštate očevu negu i iznad svega, kao meru predostroţnosti, da se ne vraćate na mesto i uslove gde ste imali slom sve dok se potpuno ne oporavite i dok sećanje i asocijacije povezane sa njim ne izgube na intenzitetu, tako da ne mogu više proizvesti neku nasilnu ili uznemirujuću impresiju. * Nema stvarnog razloga da budete nezadovoljni i razočarani samim sobom - s obzirom da se napredak desio uprkos otporu niţih sila. Pritisak koji tumačite kao teţinu u stomaku mora nestati - upravo tu se još uvek nalazi glavni otpor. Unutrašnji mir i radosno poverenje i zadovoljstvo spolja je ono što vam je potrebno - tada će ova vrsta nervnog nesklada i pritiska nestati. *

81

Izgleda daje glavni problem u tome što ste suviše podloţni nervnom uzbuĎenju - jedino unošenjem mira i spokoja u celokupno biće moţete obezbediti siguran napredak u sadani. Da biste se oporavili prvo morate prestati da se prepuštate nervnom napadu što se više identifikujete sa idejama i osećanjima, to oni postaju jači. Morate se povući i pronaći nešto u sebi što je nedodimuto patnjom i depresijom i odatle se osloboditi patnje i depresije. To su fenomeni samoidentifikacije. Ali, oni se ne javljaju našom voljom. Postoji jedan metod koji se danas koristi prilikom izlečenja nervnih bolesti. Kada neko ne moţe da spava, niti da bude miran jer je suviše uzbuĎen ili nervozan, a njegovi nervi bolesni i oslabljeni prekomernim uznemiravanjem, obično mu se kaţe da seclne ispred akvarij uma, na primer - akvarij uma, divno, zar ne? - ispred akvarijuma sa slatkim malim ribama, zlatnim ribicama; samo da sedi; da se smiri u fotelji i da pokuša da ne misli ni na šta (posebno ne o svojim problemima) gledajući ribice. Tako on posmatra ribice, kako se kreću, kako dolaze i odlaze, kako plove i okreću se, susreću, sastaju, jure jedna drugu u nedogled, a isto tako i vodu kako polako struji. Nakon nekog vremena on počinje da ţivi ţivot ribica: dolazi i odlazi, plovi, okreće se, igra. 1 na kraju prvog sata njegovi nervi su u savršenom stanju i on je potpuno miran! Ali nikako ne smete misliti o svojim problemima, nego jednostavno samo posmatrati ribe.

82

UZNEMIRENJA PODSVESNOG

Kako kontrolisati podsvest

Podsvesno nije izvor svega; ono je samo niţi nivo Neznanja i uglavnom utiče na niţi vital i fizičku spoljašnju svest, a oni opet utiču na više delove prirode. Iako je dobro videti šta je ono i kako deluje, čovek ne sme biti suviše okupiran ovom mračnom stranom ili ovim pojavnim aspektom instrumentalnog bića. Pre ga treba posmatrati kao nešto odvojeno od sebe, kao masku laţne prirode koju Neznanje stavlja na pravo biće. Stvarno biće je ispod toga, sa svim svojim ogromnim potencijalima dostizanja i izraţavanja Boţanskog, a posebno ono najskrivenije, duša, psihička Puruša koja je oduvek po svojoj suštini čista, boţanska, okrenuta svemu dobrom, istinitom i lepom. Unutrašnje biće mora preuzeti kontrolu nad spoljašnjim bićem i pretvoriti ga u instrument kroz koji se više ne ispoljava neosvešćena podsvesna Priroda, već Boţansko. Stalnim sećanjem na to i otvaranjem prirode ka višem, moţe se dostići Boţanska Svest koja se zatim moţe spustiti u celokupno unutrašnje i spoljašnje postojanje, mental, vital i fizički plan, podsvesno, u sve ono što mi vidljivo ili nevidljivo jesmo. Ovo treba da vam bude glavna preokupacija. Razmišljanje isključivo o podsvesnom i o svojoj nesavršenosti stvara depresiju i stoga ga treba izbegavati. Čovek treba da naglašava svoju pozitivnu stranu, sve vreme drţeći na oku i onu drugu, ali sa stavom odbacivanja i ţelje za njenom promenom. * Akcije podsvesnog su iracionalne, mehaničke; ponavljajuće. Ono ne potpada pod vlast razuma ili mentalne volje. To se moţe promeniti jedino unošenjem višeg Svetla i više Sile. *

83

Kada se ustaljeni pokret koji je dugo bio deo prirode odbaci, on nalazi zaklon u nekom manje prosvetljenom delu prirode; ako ga i odatle izbacite, on nalazi utočište u podsvesnom i odatle se pojavljuje kada ga najmanje očekujete ili izvire u snovima ili neočekivanim podsvesnim pokretima; moţe se desiti i da izaĎe napolje i ostane u zasedi u površnom biću kroz koje dela univerzalna Priroda i odatle vas napada kao neka spoljašnja sila pokušavajući da povrati izgubljeno kraljevstvo sugestijama ili ponavljanjem starih pokreta, Čovek mora da stoji čvrsto dok ne izbledi njegova snaga ponovnog vraćanja. Ova vraćanja ili napadi se moraju smatrati za nešto strano, za invaziju - moraju biti odbijeni bez prepuštanja depresiji i potištenosti. Ako ih um odbaci, ako vital odbije da ih primi, ako je fizičko stabilno i odbije da posluša fizički poriv, tada će ponovo pojavljivanje neke misli, impulsa vitala ili fizičke senzacije početi da gubi svoje poslednje oslonce i konačno će postati suviše slabo da bi moglo da prouzrokuje neku teškoću.

Podsvesne navike Navika u podsvesnom materijalu je ta koja oseća veštačku potrebu stvorenu u prošlosti i ne brine o tome da li to nanosi bol ili uznemirava nerve. To se dešava pri uzimanju svih opijata (vina, duvana, kokaina itd.), ljudi nastavljaju i dalje da ih uzimaju čak i kada su se štetni efekti već ispoljili i kada je svako zadovoljstvo nestalo upravo zbog te veštačke potrebe (ona nije stvarna). Volja mora preuzeti vlast nad ovom podsvesnom istrajnošću i na kraju je slomiti. * Sigurno je da je iznenadan i odlučan prekid ovih vitalnih navika najlakši i najbolji način! * Čovek pre svega mora biti svestan, zatim sledi kontrola, a kontinuiranim ovladavanjem se dešava promena karaktera. Promena karaktera je ono što dolazi na kraju. Moraju se kontrolisati loše, stare navike za duţi period kako bi otpale i karakter se promenio. Uzmimo za primer nekog ko je često depresivan. Kada stvari ne idu onako kako bi on ţeleo, on postaje depresivan. Tako, da bi on uopšte počeo da se menja, pre svega mora postati svestan svoje depresije - ne samo depresije već i uzroka tog stanja zbog kojeg u njega tako lako upada. Jednom kada je osvestio depresiju, mora zagospodariti njome, mora prestati da bude depresivan čak i onda kada se javi uzrok za depresiju - mora vladati svojom depresijom, sprečiti da do nje uopšte

84

doĎe. I konačno, nakon što je završio ovaj posao, posle dovoljno dugo vremena, priroda gubi naviku da ima depresiju i više ne reaguje na taj način, jer je ona sama promenjena. * Podsvesno je podloga za sve akcije iz navike - ono moţe podrţavati kako dobre tako i loše navike.

Kolektivni podsvesni uticaj Pojedinac je roĎen sa močvarom koju treba dobro da raščisti pre nego što počne da ţivi. I jednom kada startuje na putu ka unutrašnjoj transformaciji i ode do podsvesnih korena bića - do onoga što dolazi direktno od roditelja, do svog nasleĎa - tada uviĎa šta je to! I sve, skoro sve teškoće su tu, vrlo malo stvari se dodaje tom skladištu nakon nekoliko prvih godina ţivota. Ovo naknadno dodavanje se odvija u čudnovatim trenucima; ako ste u lošem društvu, ili čitate loše knjige, moţete biti time zatrovani, ali daleko su jači utisci koji su duboko ukorenjeni u podsvesti, prljave navike koje imate i protiv kojih se borite. Na primer, postoje ljudi koji ne mogu da otvore usta, a da ne izgovore laţ mada to ne čine namerno (to je i najgore od svega) ili oni koji ne mogu da doĎu u dodir sa drugim ljudima, a da se ne posvaĎaju ili naprave svakakve gluposti - to su njihove podsvesne, duboko usaĎene navike. Kada ste dobro raspoloţeni, spolja činite sve kako biste izbegli njihovu manifestaciju, i korigovali ih ako je to moguće; vi radite, vi se borite; tada postajete svesni da se one uvek iznova pojavljuju i to iz onog dela koji nije pod vašom kontrolom. Ali, ako uĎete u podsvesno, ako dopustite vašoj svesti da se tu infiltrira i ako paţljivo osmotrite, postepeno ćete otkriti sve izvore, sva porekla vaših problema; tada ćete početi da shvatate šta su bili vaši očevi i majke, dede i babe i ako u odreĎenom trenutku ne moţete da se kontrolišete, shvatićete: "Ja sam takav zato što su oni bili takvi". Ako je u vašoj unutrašnjosti psihičko biće dovoljno budno da vas nadgleda, da priprema vašu stazu, ono vam moţe doneti stvari koje će vam pomoći, privući ljude, knjige, okolnosti, svakakve koincidencije koje vam dolaze kao da vam ih prinosi neka milosrdna volja, pruţa vam usmerenje, pomoć, podršku pri donošenju odluka i ukazuje na pravi put. Ali jednom kada donesete čvrstu odluku, jednom kada ste odlučili da pronaĎete vaše istinsko biće, jednom kada ste iskreno krenuli tim putem, tada se čini kao da vam sve pomaţe da napredujete i ako paţljivo pogledate, uočićete izvor vaših problema: "Ah, sačekaj minut, ovu grešku je napravio i moj otac; oh, ova navika mi je od majke; ah! moja baka je bila baš takva; moj deda je bio baš ovakav", ili bi to mogla biti i osobina dadilje koja se brinula o

85

vama kada ste bili mali, ili braće i sestara koji su se igrali sa vama, drugova i drugarica sa kojima ste se druţili, uvidećete da je sve tu, prepoznavši ga u ovoj ili onoj osobi. Ako nastavite da budete iskreni, otkrićete da sve ovo moţete prebroditi mirno i nakon nekog vremena ćete otkačiti sva sidra sa kojima ste roĎeni i zaploviti slobodno ka vašem cilju. Ako zaista ţelite da transformišete vaš karakter, postupite na ovaj način. Vlada mišljenje da je nemoguće promeniti svoju prirodu; u svim filozofskim, čak i jogičkim knjigama, ponavlja se ista priča: "Ne moţete promeniti vaš karakter, takvi ste roĎeni, takvi ćete i ostati." Ovo je apsolutno pogrešno, to vam garantujem; ali za promenu karaktera je neophodno uraditi nešto vrlo teško, zato što nije vaš karakter taj koji treba da se promeni, nego karakter vaših predaka. Njih ne moţete promeniti (pošto oni to ne ţele), ali moţete promeniti sebe. Ono što su vam oni dali, što su vam poklonili pri vašem roĎenju - "divne darove" - upravo to morate promeniti. Ali ako uspete da uhvatite zajedničku nit koja povezuje sve ove stvari, istinsku nit, ako ste iskreni i istrajni u tome, jednog lepog jutra ćete biti slobodni; sve ovo će spasti sa vas i krenućete u ţivot bez ikakvog opterećenja. Tada ćete biti novi čovek, ţiveti novim ţivotom, skoro ćete imati i novu prirodu. I ako se osvrnete unazad, reći ćete: "Ma, to je nemoguće. Ja nikada nisam bio takav!" * Kada se na Zemlji rodi biće, ono se neizbeţno raĎa u odreĎenoj zemlji i u odreĎenom okruţenju. Shodno svojim fizičkim roditeljima, ono se raĎa u okviru mreţe socijalnih, kulturnih, nacionalnih, ponekad i religioznih uslova, u okvirima navika mišljenja, razumevanja, osećanja, poimanja, različitih tvorevina koje su prvo mentalni, zatim polako postaju vitalni, i konačno materijalni šabloni bića. Preciznije rečeno, vi ste roĎeni u odreĎenom društvu ili nekoj religiji, u posebnoj zemlji, i to društvo ima svoje sopstvene kolektivne koncepcije, i ta nacija ima svoje kolektivne koncepcije, i ta religija ima svoju kolektivnu "konstrukciju" koja je obično kruto fiksirana. Vi ste roĎeni u svemu tome. Naravno, kada ste vrlo mladi, toga ste potpuno nesvesni, ali ono utiče na vaše formiranje - to formiranje, to sporo formiranje kroz časove i časove, dane i dane, iskustva koja se taloţe jedno na drugo, sve to postepeno gradi vašu svest. Vi se nalazite ispod toga kao ispod staklenog zvona. To je takva tvorevina da vas ona potpuno pokriva i štiti na jedan način, ali na drugi znatno ograničava. Sve to što nesvesno apsorbujete, formira podsvesnu bazu eclc vaše konstrukcije. Podsvesna baza će delovati na vas tokom celog vašeg ţivota ako se ne pobrinete da je se oslobodite. A da bi ste se toga oslobodili, morate ga prvo postati svesni; taj prvi korak je najteţi, jer je tvorevina vrlo suptilna, ona je stvorena još u ono doba kada niste bili svesno biće, kada ste tek pali potpuno ošamućeni sa drugog sveta u ovaj (smeh) i sve vam se desilo, a da vi u tome ni najmanje niste učestvovali. Stoga, vama se čak ne javlja ni misao da biste mogli nešto znati o tome, a kamoli da se toga oslobodite. I zaista je začuĎujuće da
86

kada iz nekog razloga postanete svesni koliki je uticaj te kolektivne sugestije, u isto vreme shvatate i koliko je marljivog i dugotrajnog rada potrebno da biste se toga oslobodili. Ali problem se tu ne završava. Vi ţivite okruţeni ljudima. Ti ljudi imaju svoje ţelje, pogrešne teţnje, impulse koji se izraţavaju kroz njih i sve vrste principa koji su u njihovoj svesti uzeli individualnu formu. Na primer, rečeno običnim jezikom: imate oca, majku, braću, sestre, prijatelje, drugove; svako od njih ima svoja osećanja, namere i svi oni sa kojima ste u odnosu očekuju nešto od vas, kao što i vi očekujete nešto od njih. Ono što oni čine ne pokazuju vam uvek, ali to je više ili manje svesno u njihovom biću i stvara formacije. Ove formacije, u zavisnosti od kapaciteta misli i jačine vitalnosti odreĎene osobe, su manje ili više snaţne, ali ipak imaju neku uroĎenu, ne baš zanemarljivu snagu koja je jednaka vašoj; i tako ono što ljudi od vas hoće, ţele, nadaju se ili očekuju na ovaj način ulazi u vas u obliku sugestija koje se retko izraţavaju, ali koje vi apsorbujete bez imalo opreznosti i to odjednom budi u vama slične ţelje, slične namere, slične impulse... Ovo se dešava od jutra do večeri i od večeri do jutra, jer te sugestije ne prestaju da budu aktivne čak ni kad spavate, nego su, naprotiv, tada često intenzivnije, zato što vaša svest nije više budna da bi mogla da ih osmotri i zaštiti vas do odreĎenog stepena. 1 sve ovo je potpuno uobičajeno, tako uobičajeno da je postalo prirodno i to toliko prirodno da su vam sada potrebni specijalni uslovi i najneobičnije okolnosti da biste ga osvestili. Naravno, prećutali smo da vaši odgovori, vaši impulsi, vaše ţelje imaju sličan uticaj na druge, i da sve to postaje divna mešavina (kombinacija) u kojoj je jači uvek u pavu! Daje ovo kraj problema, još uvek biste mogli da se izvučete iz zbrke; ali stvari se komplikuju. Ovaj zemaljski svet, ovaj ljudski svet konstantno napadaju sile susednog sveta, tj. vitalnog sveta, suptilnijeg u odnosu na četvorostruku atmosferu zemlje (fizičku, vitalnu, mentalnu, psihičku); i taj vitalni svet koji nije pod uticajem psihičkih sila ili psihičke svesti je u suštini svet loših namera, nereda, neravnoteţe i svih onih anti-boţanskih stvari koje moţemo zamisliti. Taj vitalni svet konstantno prodire u fizički svet i bivajući suptilniji nego fizički, često je za veliku većinu neprimetan. U tom svetu postoje entiteti, bića, različite individue, koje imaju svakakve namere i koriste svaku priliku bilo da sebe zabave, ako su nevaţna bića, bilo da naškode i stvore nered ako su bića od veće vaţnosti. Ova poslednja imaju vrlo značajnu moć prodiranja i sugestije, i tamo gde postoji i najmanje otvaranje, najmanja sklonost, oni odmah pojure unutra, jer je to njihova omiljena zabava. Pored toga, oni su vrlo ţedni ili gladni odreĎenih ljudskih vitalnih vibracija koje su za njih pravi specijaliteti; i tako njihova igra leţi u tome da pobuĎuju destruktivne motive u čoveku, kako bi sam čovek počeo da odašilje te sile, a kako bi se ta bića mogla nahraniti time koliko god ţele. Svi pokreti ljutnje, nasilja,

87

strasti, ţelje, svih stvari koje vas primoravaju da izbacite odreĎenu energiju iz sebe, da ih projektujete van sebe, upravo je ono što entiteti vitalnog sveta najviše vole, jer, kao što sam rekla, oni u tome uţivaju kao u nekom raskošnom obedu. Sada, njihova taktika je jednostavna: oni vam pošalju sitnu sugestiju, mali impuls, neznatnu vibraciju koja duboko ulazi u vas i kroz okruţenje ili simpatiju rezonantno budi u vama neophodnu vibraciju za izbacivanje sile koju ţele da apsorbuju. Ako ste iole paţljivi, onda je malo lakše prepoznati njihovo dejstvo jer postajete svesni nečega što se iznenada budi u vama. Na primer, oni koji imaju naviku da gube strpljenje, ako su ikada makar malo pokušali da kontrolišu svoju ljutnju, uvideli su da nešto dolazi od spolja ili se pojavljuje odozdo i u stvari preplavljuje njihovu svest podiţući talas ljutnje u njima. To ne znači da je svako sposoban za ovakvo razlučivanje; govorim o onima koji su pokušali da spoznaju svoje biće i da ga kontrolišu. Ove neprijateljske sugestije je lakše razabrati nego na primer, vaš odgovor na odluku ili ţelju bića koje je iste prirode kao i vi, drugog ljudskog bića, koje shodno tome deluje na vas bez jasne impresije da nešto dolazi spolja: vibracije su vrlo slične, skoro identične po svojoj prirodi i zbog toga morate biti mnogo budniji i daleko oprezniji kako biste shvatili da ti pokreti za koje se čini da dolaze iz vas, u stvari dolaze od spolja. Ali, što se tiče neprijateljskih sila, ako ste iskreni i budno posmatrate sebe, postajete svesni da postoji nešto u biću što reaguje na uticaje, na impulse, na sugestije, čak ponekad i na nešto vrlo konkretno, što ulazi i stvara slične vibracije u biću. Eto, to je problem. Lek? ... On je uvek isti: dobro raspoloţenje, iskrenost, uvid, strpljenje - oh! beskrajno neumorno strpljenje i istrajnost koja vas uverava da ćete ono što niste uspeli danas, uspeti sutra, i podrţava vaše pokušaje sve dok ne uspete. Ovo nas vraća na Sri Aurobindove reči: ako vam ova kontrola izgleda sasvim nemoguća danas, to ne znači da će jednog dana biti samo moguća, nego da ćete je sigurno ostvariti.

88

PSIHIĈKO BIĆE I PSIHOLOŠKO ZDRAVLJE
Psiha - Izvor unutrašnjeg blagostanja Opuštenost i mir se osećaju vrlo duboko i daleko unutra zato što potiču od psihe, a psiha je vrlo duboko u nama, prekrivena umom i vitalom. Kada meditirate vi se otvarate ka psihi, postajete svesni vaše psihičke svesti duboko unutra i osećate sve to. Da bi ova opuštenost, mir i sreća postali snaţni, postojani i prisutni u svakom delu bića i tela, morate da odete još dublje i donesete potpunu snagu psihe u fizičko. Ovo najlakše moţete postići redovnom koncentracijom i meditacijom sa teţnjom ka čistoj svesti, ali takoĎe i radom, posvećenošću, nesebičnim radom za Boţansko zaboravljajući na sebe... * U uobičajenoj ljudskoj svesti sve je vrlo sporo. Kada uporedimo vreme koje je neophodno za realizaciju nečega sa prosečnim ljudskim vekom, ono nam izgleda beskrajno. Ali na sreću, doĎe vreme kada čovek izgubi pojam o tome, kada više nije u okvirima ljudskih merila. Čim čovek ostvari istinski kontakt sa psihom, on gubi ovu vrstu ograničenja kao i agoniju, agoniju koja je tako mučna: "Moram biti brz, moram biti brz, nemam puno vremena, moram da poţurim, nemam više vremena." Čovek tada radi vrlo loše ili ne uspeva ništa da uradi. Ali čim se uspostavi kontakt sa psihom, tada agonija potpuno nestaje; čovek počinje da se oseća opuštenije, mirnije i spokojnije i da ţivi u večnosti. * Psihička uravnoteţenost predstavlja uravnoteţenost bića koja se javlja usled činjenice da psiha, koja upravlja pokretima bića, gospodari nad svim pokretima svesti. Psiha je uvek u ravnoteţi. Zato, kada je aktivna i upravlja bićem, ona neizbeţno donosi balans.

89

Budući učitelji i budući učenici su počeli da dolaze, neki iz inostranstva, i da se prilagoĎavaju klimi i običajima zemlje. Oni stiţu u Ašram po prvi put, ne znajući ništa o njegovom ţivotu i njegovim običajima. Neki od njih dolaze sa mentalnom teţnjom, bilo da sluţe ili da nešto nauče; drugi dolaze u nadi da će raditi jogu, pronaći Boţansko i sjediniti se sa Njim; konačno, postoje oni koji ţele da se potpuno posvete boţanskom radu na Zemlji. Svi oni dolaze podstaknuti svojim psihičkim bićem, koje ţeli da ih povede ka samorealizaciji. Oni dolaze sa izraţenom psihom koja upravlja njihovom svešću; oni imaju psihički kontakt sa ljudima i stvarima. Sve im izgleda lepo i dobro, njihovo zdravlje se poboljšava, njihova svest se sve više prosvetljuje; oni se osećaju srećno, zadovoljno i sigurno; misle da su došli do krajnjih granica svoje svesti. Ovaj mir, ispunjenost i radost koje dobijaju kroz psihički kontakt, prirodno pronalaze svuda, u svemu i u svakome. To im pruţa otvorenost ka čistoj svesti koja ovde sve proţima i pokreće. Sve dok je otvorenost prisutna, mir, ispunjenost i blaţenstvo su odmah praćeni napretkom, zdravljem i spremnošću u fizičkom, spokojstvom i pozitivnošću u vitalu, jasnim razumevanjem i širinom u mentalu i uopštenim osećajem sigurnosti i zadovoljstva. Ali ljudskom biću je teško da odrţi konstantan kontakt sa svojom psihom. Čim se prilagodi, sveţina novog iskustva nestaje i stara ličnost se vraća na površinu sa svim svojim navikama, sklonostima, sitnim opsesijama, nedostacima, i nerazumevanjima; na mesto mira dolazi nemir, radost nestaje, razumevanje bledi, a u čoveka se uvlači osećaj daje ovo mesto isto kao i svako drugo jer on postaje ono što je oduvek i bio. Umesto da vidi samo ono što je uradio, on sve više postaje svestan jedino onoga što tek treba da uradi; postaje mrzovoljan i nezadovoljan okrivljujući druge ljude i stvari umesto sebe. Počinje da se ţali na nedostatak komfora, na nepodnošljivu klimu, na neodgovarajuću hranu koja je teška za varenje. Oslanjajući se na Šri Aurobindovo učenje daje telo neophodan uslov za jogu, da ga ne treba negirati i da mu se, naprotiv, mora pokloniti puna paţnja, njegova fizička svest se koncentriše skoro isključivo na telo, i pokušava da pronaĎe načine kako da ga zadovolji. To je praktično nemoguće, jer sa retkim izuzecima, što mu se više daje, ono više zahteva. Pored toga, fizičko biće je u neznanju i slepilu; ono je prepuno pogrešnih pojmova, predrasuda, unapred stvorenih ideja i sklonosti. Zaista, ta svest se ne moţe efikasno baviti telom. Jedino psihička svest ima uvid i znanje koji su potrebni da bi se ispravne stvari uradile na pravi način. Moţete upitati, koji je lek za takvo stanje stvari? Jer, mi se nalazimo u začaranom krugu s obzirom da se ceo problem javlja usled povlačenja iz psihe, a jedino psiha moţe pronaći rešenje problema. Prema tome, postoji samo jedan lek: budite oprezni, drţite se vaše psihe, nemojte dozvoliti ničemu iz vaše svesti da se ispreči izmeĎu vas i vaše psihe, ne obazirite se na sve ostale sugestije i oslonite se na psihu.

90

... A ako se uprkos vašim naporima horizont ponekad zamrači, ako nada i radost nestanu, ako vas entuzijazam napusti, setite se daje to znak da ste se odvojili od vašeg psihičkog bića i izgubili kontakt sa njegovim idealom. Na ovaj način ćete prestati da okrivljujete druge ljude i stvari oko vas i da tako nepotrebno povećavate vašu patnju i vaše probleme.

91

VEŢBE ZA USAVRŠAVANJE I OVLADAVANJE

Distanciranje - korak nazad Mnogi od vas ţive na površini svog bića, izloţeni spoljašnj im utieajima. Vi ţivite skoro uvek, takoreći projektovani izvan vašeg sopstvenog tela, i kada sretnete neko vama neprijatno biće koje je projektovalo sebe na sličan način, vi se uznemirite. Celokupan problem se raĎa zbog toga što niste navikli da se distancirate. Morate uvek napraviti korak nazad u sebe - naučiti da odete duboko unutra, da koraknete nazad i da budete bezbedni. Ne dozvolite da vas obuzmu sile spoljašnjeg sveta. Čak i ako ste u ţurbi da uradite nešto, distancirajte se za neko vreme i otkrićete kako ćete posle toga, na svoje iznenaĎenje, mnogo bolje i brţe uraditi svoj posao. Ako se neko ljuti na vas, nemojte biti uhvaćeni u njegove vibracije nego jednostavno učinite korak unazad, i sva njegova ljutnja će, ne nalazeći podršku ili odgovor, nestati. Uvek zadrţite svoj mir, oduprite se svakom iskušenju da ga izgubite. Nikada nemojte odlučivati bez te distance, nikada nemojte izgovarati nijednu reč bez distance, nemojte se nikada upuštati u akciju bez distanciranosti. Sve što pripada običnom svetu je prolazno i nepostojano, tako da u njemu nema ničega vrednog zbog čega bi se trebalo uzbuĎivati. Ono što je trajno, večno, besmrtno i beskonačno - jedino to je vredno imati, jedino je to vredno borbe, vredno sticanja. To je Boţansko Svetio, Boţanska Ljubav, Boţanski Ţivot što je takoĎe i Vrhovni Mir, Savršeno Blaţenstvo sa Potpunom Vlašću i Manifestacijom kao krunom svega. Kada dobijete osećaj relativnosti stvari, tada u svakoj situaciji moţete učiniti korak nazad i posmatrati šta se dešava; moţete ostati neuznemireni prizivajući Boţansku Silu i čekati na odgovor. Tada ćete tačno znati šta treba da učinite. Zapamtite, stoga, da ne moţete primiti odgovor ako niste vrlo mirni. Praktikujte taj unutrašnji mir, makar pokušajte, i nastavite sa veţbom sve dok ona ne postane za vas navika.

92

Postati svestan "Sebe" Ovo je jedna od najvaţnijih veţbi koju treba da upraţnjavate ako ţelite da postignete uspeh u samokontroli i u zadobijanju makar ograničenog znanja o sebi: treba da budete u stanju da lokalizujete svoju svest i daje svesno usmeravate na različite delove vašeg bića, kako biste mogli da razlikujete sopstvenu svest od svojih misli, osećanja, impulsa, da postanete svesni šta je ta svest sama po sebi. Tako ćete naučiti da je usmeravate: moţete je usmeriti na telo, na vital, na psihu (to je najbolje mesto za nju); moţete usmeriti svoju svest na um, moţete je podići iznad uma i sa njom otići u sve oblasti univerzuma. Ali, pre svega, morate znati šta je ta svest, tj. morate postati svesni same svesti, lokalizovati je. A za to postoje mnoge veţbe. Jedna od njih je dobro poznata, a to je posmatranje sebe i svog ţivota, kao i ispitivanje da li je telo zaista svest vašeg bića, ono što zovete "ja"; jednom kada shvatite da telo uopšte nije to, da ono izraţava nešto drugo, tada istraţujete vaše impulse, emocije, kako biste videli da li su one moţda to, i ponovo pronalazite da ni one nisu to; i tada ispitujete svoje misli, da li ste vi ta misao, ono što zovete "ja" i na kraju, posle nekog vremena postajete svesni: "Ne, ja mislim, prema tome, ja sam nešto različito od misli." I tako eliminacijom uspevate da doĎete u kontakt sa nečim, nečim što vam daje osećaj postojanja - "Da, to sam 'ja'. I to nešto ja mogu pokretati, mogu ga preneti sa mog tela na vital, na um, mogu ga čak, ako sam vrlo... kako to da kaţem?... vrlo uveţban u tom kretanju, preneti na druge ljude i na taj način se mogu poistovetiti sa stvarima i ljudima. Pomoću svoje aspiracije mogu čak otići i izvan ove ljudske forme, podići se ka oblastima koje više nisu ovo malo telo i sve što ono nosi sa sobom." Tako čovek počinje da shvata šta je njegova svest, i tek posle toga moţe reći: "Dobro, sjediniću svoju svest sa psihičkim bićem i tu je ostaviti, tako da moţe biti u harmoniji sa Boţanskim i potpuno mu se predati", ili slično tome: "Putem ove veţbe izdizanja iznad mišljenja i intelekta ući ću u oblast čistog svetla, čistog znanja ... ", tada čovek moţe tu uključiti svoju svest i ţiveti na takav način, u punom sjaju i lepoti koji su iznad svake fizičke forme. Ali, prvo, ova svest mora postati mobilna, morate znati kako da je razlikujete od ostalih delova bića koji su u stvari njeni instrumenti, načini njenog ispoljavanja. Svest mora upotrebljavati ove stvari, ali vi ne smete zameniti te stvari za svest. Usmerite svest na ove stvari, kako biste postali svesni svog tela, svog vitala, svog uma, svih svojih aktivnosti pomoću vaše volje za identifikacijom; ali da biste to postigli, vaša svest za početak ne sme biti potpuno upletena, pomešana, zdruţena, da tako kaţem, sa svim ovim stvarima, ne sme ih zameniti za sebe, ne sme učiniti tu grešku. Kada čovek misli o sebi (očigledno da od milion ljudi moţda samo njih deset to ne radi), on misli: "Ja ... to je moje telo, to je ono što zovem 'ja'. I stoga, ja sam takav, kao i moj sused koji je takoĎe telo. Kada govorim o nekoj drugoj osobi,
93

mislim na njegovo telo". Tako, sve dok je čovek u ovom stanju, on je igračka svih mogućih kretnji i nema nikakvu samokontrolu. Telo je najgrublji instrument, pa ipak to je ono što skoro svo vreme zovemo "ja", ukoliko nismo počeli da posmatramo sebe.

Samoposmatranje i samoorganizovanje

"Jedino posmatranjem ovih kretnji (našeg bića) sa izuzetnom pažnjom, njihovim donošenjem, takoreći pred sud našeg najuzvišenijeg ideala, sa iskrenom željom da se pokorimo njegovoj odluci, možemo se nadati da ćemo u nama obrazovati takvo razlučivanje koje nikada ne greši." -"Nauka ţivljenja", o obrazovanju -

Čovek mora biti jasno svestan porekla svojih kretnji zato što postoje kontradiktorna htenja u biću - neka vas guraju ovde, druga tamo, a to očigledno stvara haos. Ako posmatrate sebe, uočićete da čim uradite nešto što vas uznemirava, um će vam odmah dati pogodan razlog kako bi se opravdao - taj um je sposoban da sve ulepša. U ovakvim uslovima je teško spoznati sebe. Morate biti apsolutno iskreni kako biste mogli da to uradite i da jasno vidite sve sitne laţi mentalnog bića. Ako u mislima samo mehanički prolazite kroz različite aktivnosti i reakcije koje su vam se desile u toku prethodnog dana, takvo beskonačno ponavljanje iste stvari vam neće doneti napredak. Da bi ovaj pregled pospešio vaš napredak, morate pronaći nešto u sebi u čijem svetlu moţete biti sami sebi sudija, nešto što predstavlja vaš najbolji deo, koji sa sobom nosi neko svetio, neku pozitivnost i koji zaista teţi napretku. Postavite ga ispred sebe i prvo pogledajte kao u bioskopu sve što ste uradili, sve što ste osetili, vaše impulse, vaše misli itd; tada pokušajte da upravljate njima, što znači, pronaĎite im uzroke i posledice. Pogledajte svetleći ekran koji je pred vama: neke stvari su se desile dobro, nisu ostavile trag za sobom; druge su, nasuprot tome, ostavile mali trag, a treće su bacile senku koja je potpuno mračna i neodgovarajuća. Morate to uraditi vrlo iskreno, kao da igrate igru: pod takvim okolnostima sa uradio tu i tu stvar, osećao sam se ovako ili mislio na taj način; imam pred sobom svoj ideal znanja i gospodarenja sobom, pa da li je taj čin bio u skladu sa njim ili ne? Ako je bio, ekran je ostao proziran, bez bilo kakvog traga i zato ne treba više da brinem o tome. Ako nije saglasan sa idealom, na ekranu je ostao trag. Zašto je ostavio taj trag? Šta je u tom činu bilo suprotno teţnji ka

94

samospoznaji i samoovladavanju? Vrlo često ćete naići na neku podudarnost sa nesvesnim - tada ćete ga odloţiti meĎu nesvesne sadrţaje i rešiti da sledeći put budete svesni pre nego što učinite bilo šta. Ali, u nekim slučajevima, videćete da je to bio samo odvratni sitni egoizam, potpuno crn, koji se pojavio da bi poremetio vašu akciju ili vašu misao. Tada postavite ovaj egoizam pred vaše "svetio" i upitajte se: "Odakle mu pravo da me primorava da to činim, da to mislim?" ... i umesto da prihvatite bilo koje izopačeno objašnjenje, morate tragati i pronaći u jednom od uglova vašeg bića nešto što misli i kaţe: "Ah, ne, prihvatiću sve, osim toga." Videćete da je to tričava taština, pokret samoljublja, skriveno egoistično osećanje, gomila stvari. Tada dobro osmotrite ove stvari u svetlu vašeg ideala: "Da li je ovaj pokret u skladu sa mojim traganjem i realizacijom ideala ili ne? Stavljam ovaj mali mračni ugao na svetio sve. dok ono ne prodre kroz njega i rasprši ga." Tada je gotovo sa komedijom. Ali komedija vašeg celog dana još nije završena, znate, jer postoji još mnogo stvari koje treba staviti ispred tog svetla. Ali ako nastavite ovu igru - jer je to uistinu igra, ako je istinski igrate - uveravam vas da za šest meseci nećete moći da prepoznate sebe, da ćete reći: "Šta? Bio sam takav! Nemoguće!" Moţete biti stari pet ili dvadeset godina, pedeset ili šezdeset, a da se ipak transformišete na ovaj način postavljajući sve ispred tog unutrašnjeg svetla. Videćete da elementi koji se ne slaţu sa vašim idealom nisu uvek elementi koje treba u potpunosti da izbacite iz sebe (ovakvih je vrlo malo), to su jednostavno stvari koje nisu stavljene na svoje mesto. Ako sve organizujete - vaša osećanja, vaše misli, impulse i slično - oko psihičkog centra predstavljenog ovim unutrašnjim svetlom, uočićete da se sav unutrašnji nesklad pretvara u savršeni red. Sasvim je očigledno da će, ako sličnu proceduru prihvati neka nacija ili zemlja, mnoge stvari koje čoveka čine nesrećnim nestati, jer najveći deo ljudske mizerije dolazi usled činjenice da stvari nisu postavljene na svoje mesto. Ako bi se ţivot organizovao na takav način da se ništa ne gubi i da je svaka stvar na svom mestu, mnoge od mizerija ne bi više postojale. Jedan svetac je rekao: "Nema zla. Postoji samo nedostatak balansa. Ništa nije loše. Stvari samo nisu na svom mestu." Kad bi sve bilo na svom mestu, kod svih naroda, u ćelom materijalnom svetu, u akcijama i delima, osećanjima individua, veliki deo ljudske patnje bi nestao. * U meni postoje kontradiktorne odluke. Da, ima ih više. To je jedno od prvih otkrića. Postoji jedan deo koji u nekom trenutku ţeli nešto da uradi na jedan način; u sledećem trenutku na drugi način, a u narednom na treći! Pored toga postoji čak i ovo: nešto u vama što ţeli i nešto što kaţe ne. Zar nije tako? Ali upravo to treba da uočite ako ţelite makar malo da se

95

organizujete. Zašto ne projektujete sebe na ekran, kao u bioskopu, i pogledate sebe kako se krećete na njemu? Kako je samo to interesantno! To je prvi korak. Projektujte sebe na ekran, a zatim posmatrajte i sagledajte svaki pokret, vidite šta se sve dešava i na koji način. Ako napravite mali dijagram, tada će to postati još interesantnije. Nakon izvesnog vremena, kada se naviknete na ovakvo posmatranje, moţete da napravite još jedan korak tako što ćete doneti odluku. Ili još bolje: organizujte - aranţirajte, uzmite sve u obzir, stavite svaku stvar na svoje mesto, uredite stvari tako da one poprime ispravan tok sa unutrašnjim smislom. Tada moţete postati svesni svog usmerenja i reći: "Vrlo dobro, biće tako: moj ţivot će krenuti tim pravcem, zato što je to logično sa stanovišta mog bića. Sada, pošto sam sve sredio unutar sebe, pošto sam svaku stvar stavio na svoje mesto, spontano se formiralo centralno usmerenje. Jedan korak dalje i znam šta će mi se desiti jer sam ja to lično odlučio... " Ne znam, ja vam govorim sve ovo, ali meni je to izgledalo uţasno interesantno, nešto najinteresantnije na svetu. Nije postojalo ništa, nijedna stvar zanimljivija od ove... UbeĎena sam da će svako ko ovo pokuša da uradi na isti način, sa istom sveţinom i iskrenošću, postići nadahnjujuće rezultate... Stavite sve na taj ekran ispred sebe i gledajte šta će se desiti. Pre svega, morate znati unapred sve što će vam se desiti, ali ne smete zatvarati oči kada se nešto neprijatno pojavi ispred vas! Morate ih drţati širom otvorene i pojedinačno stavljati svaku stvar na ekran. Tada ćete otkriti jednu vrlo zanimljivu stvar. Sledeći korak je da kaţete sebi: "Pošto se sve ovo dešava unutar mene, zašto ne bih ovu stvar postavio ovako, a onu stvar onako, a zatim onu stvar tamo ovako, zar ne bih na taj način uradio nešto logično što ima smisla? Zašto da ne uklonim te stvari koje mi stoje na putu, te meĎusobno suprotstavljene ţelje? Zašto? I šta one predstavljaju u biću? Zašto su prisutne? Ako ih stavim na njihovo mesto, zar mi to neće pomoći umesto da me povreĎuje?", i tome slično. I tako, malo po malo, vaša percepcija će se izoštravati i vi ćete uviĎati razloge zbog kojih ste baš takvi, i šta vam valja učiniti - zbog čega ste u stvari roĎeni. I tada, sasvim prirodno, pošto se sve organizuje u skladu sa tim, staza je čista, i vi moţete unapred reći: "Na ovaj način će se to dogoditi." A kada stvari od spolja pokušaju da sve to poremete, bićete u stanju da kaţete: "Ne, prihvatam ovo jer mi to pomaţe; odbacujem ono jer mi to škodi." A onda, posle nekoliko godina, ukrotićete sebe kao što biste ukrotili konja: radite šta god hoćete, kako god to vi ţelite i idete kud vam je volja. Čini mi se da je sve ovo vredno truda. Verujem da je to nešto najinteresantnije.

96

Vizualizacija za otkrivanje sopstvenog bića Ako nastavite sa otkrivanjem vašeg unutrašnjeg bića, pronaći ćete da jedan od njegovih različitih delova, vrlo često u vama prouzrokuje osećaj kao da ulazite u neku prostoriju ili sobu, i u zavisnosti od boje, atmosfere, stvari koje ona sadrţi, javlja vam se vrlo jasna percepcija o delu bića koji posećujete. I tada moţete da idete iz jedne u drugu sobu, da otvarate vrata i odlazite u sve udaljenije i skrivenije sobe od kojih svaka ima svoje karakteristike. Često se ove unutrašnje posete mogu odvijati tokom noći. Tada one uzimaju još konkretniju formu, poput sna, u kome kao da ulazite u kuću koja vam je jako dobro poznata. A prema vremenu ili periodima, sve se menja, ponekad soba moţe biti u potpunom neredu, velikoj konfuziji, gde je sve pomešano, ponekad su tu i neke polomljene stvari, vlada potpuni haos. U nekom drugom trenutku ove stvari su vrlo organizovane, stavljene na svoje mesto, kao da posećujete neko uredno domaćinstvo, gde je sve počišćeno, sloţeno, a ipak se radi o istoj kući. Ova kuća je prdstava, neka vrsta objektivne predstave vašeg unutrašnjeg bića. U skladu sa onim što tu vidite ili radite, javlja vam se simbolična prezentacija vašeg psihološog rada. Ovo je vrlo korisno za njegovu konkretizaciju. Sve zavisi od čoveka. Neki ljudi su intelektualni tipovi; oni sve vide kroz ideje, a ne u slikama. Ali ako su primorani da se spuste u materijalnu oblast, rizikuju da ne ostvare nikakav kontakt sa stvarima u njihovom konkretnom obliku, ostajući na nivou ideja, ostajući u umu, zadrţavajući se tu neograničeno. Tada oni umišljaju da napreduju, mada mentalno zapravo to i čine, ali je teško odrediti koliko i kako. Evolucija uma moţe potrajati hiljadama godina, jer se radi o ogromnom i neistraţenom polju koje se stalno obnavlja. Ali, ako ţelite da napredujete u vitalu i na fizičkom planu, ova uobličena predstava postaje vrlo korisna za defmisanje akcije i za njeno konkretizovanje. Sigurno je da se sve to ne dešava pod kontrolom volje; dosta zavisi i od vaše prirode. Ali oni koji imaju sposobnost koncentracije na slike, pronaći će daje ovo još jedna mogućnost. Sedeti u meditaciji ispred zatvorenih vrata, kao da su ta vrata teška i bronzana i sedeti ispred njih sa rešenošću da ih otvorite - i proĎete kroz njih; tako da celokupna koncentracija i sva aspiracija biva saţeta u samo jedan zrak i upire, upire, upire u vrata gurajući sve više i više, sa sve većom energijom, sve dok se vrata iznenada ne otvore i vi proĎete kroz njih. To ostavlja vrlo snaţan utisak. Čovek takoreći uranja u svetio i tada dobija potpuni doţivljaj iznenadne i radikalne promene u svesti, sa iluminacijom koja ga potpuno obuzima i osećaj em da postaje neka druga osoba. I ovo je vrlo konkretan i moćan način da stupite u kontakt sa svojim psihičkim bićem.
*

97

...kada zatraţim od vas da odete duboko u sebe, neki od vas se koncentrišu na senzaciju, dok dragi moţda Ďobijaju impresiju kao da silaze u dubok bunar, sa jasnom vizijom stepenica koje se naziru u mraku i spuštaju sve dalje i dalje, vodeći ih sve dublje i dublje, ponekad tačno do nekih vrata; tada oni sedaju ispred vrata sa voljom da proĎu kroz njih i ponekad se ta vrata i otvore, tada oni ulaze unutra i vide neku vrstu prostorije ili sobe ili pećine ili nečeg sličnog, i ako nastave dalje da idu, doći će do drugih vrata i ponovo se zaustaviti i sa naporom ih otvoriti i poći dalje. I ako se ovo čini sa dovoljnom istrajnošću i ţeljom za daljnjim iskustvom, doći će vreme kada će se odjednom naći pred vratima koja su posebno snaţna i svečana, ako uloţe ogroman napor koncentracije i ta vrata će se otvoriti i oni će se odjednom naći u prostoriji prepunoj svetla i jasnoće; i tada će videti, doţiveti dodir sa svojom sopstvenom dušom. ProbuĊenje unutrašnje svesti Pitali ste kakav metod treba usvojiti kako bi se mentalno traganje pretvorilo u ţivo spiritualno iskustvo. Pre svega je neophodno veţbanje koncentracije na unutrašnju svest. Uobičajeni ljudski umje aktivan samo na površini i ta aktivnost skriva pravo Jastvo. Ali, postoji i druga, skrivena svest ispod te površine pomoću koje moţemo postati svesni pravog Jastva i većih, dubljih istina prirode i realizovati to Jastvo oslobaĎajući i transformišući prirodu. Umiriti površinski um i započeti unutrašnji ţivot je cilj ove koncentracije. Ova istinska svest, koja je drugačija od površinske ima svoja dva glavna centra, jedan u srcu (ne u fizičkom srcu, nego u srčanom centru na sredini grudi), a drugi u glavi. Koncentracija na srce vam otvara unutrašnji put, i ako pratite to otvaranje, i odete duboko, postajete svesni duše ili psihičkog bića, boţanskog elementa u individui. Ovo biće kada nije ničim zaklonjeno, počinje da se ispoljava, da upravlja prirodom, da usmerava sve njene pokrete ka Istini, ka Boţanskom i da u nju priziva sve što se nalazi iznad. Ono donosi svest o Prisustvu, posvećenje celog bića Najvišem, i poziva moćniju Silu i Svest koji čekaju iznad nas da se spuste u našu prirodu. Koncentrisati se na srce sa stavom potpune predaje Boţanskom i aspiracijom ka unutrašnjem otvaranju i Prisustvu u srcu je prvi način i, ako se tako moţe reći, prirodan početak; jer jednom postignuti rezultati čine spiritualnu stazu daleko lakšom i sigurnijom nego što je to slučaj sa nekim drugim počecima. Drugi način je koncentracija na glavu, na mentalni centar. Ovaj metod, ako donese tišinu na površinu uma, otvara unutrašnji, veći, dublji um koji je daleko sposobniji da primi spiritualno iskustvo i spiritualno znanje. Ali kada je jednom ovde koncentrisan, čovek mora neprekidno usmeravati tihu mentalnu svest na gore, ka svemu što je iznad uma. Nakon nekog vremena čovek oseća da mu se svest povišava i da se na kraju podiţe iznad poklopca koji ju je tako dugo vezivao

98

za telo i pronalazi centar iznad glave gde postaje jedno sa Beskonačnim. Tu ona dolazi u dodir sa univerzalnim Jastvom, Boţanskim Mirom, Svetlošću, Snagom, Znanjem, Blaţenstvom, stapa se i postaje jedno, osećaj ući spuštanje tih stvari u prirodu. Koncentrisati se na glavu sa teţnjom ka miru uma i realizaciji Jastva i Boţanskog, je drugi način koncentracije. Vaţno je, meĎutim, da ne zaboravite da je koncentracija svesti na glavu samo priprema za njeno podizanje iznad tog nivoa; u suprotnom, moţete ostati zatvoreni u svom umu i njegovim iskustvima ili u najboljem slučaju ugledati samo odraz više Istine, propuštajući da se izdignete do spiritualne transcendencije i da tu ţivite. Za neke je lakša mentalna koncentracija, a za neke ona na srčani centar; neki su sposobni da rade i jedno i drugo naizmenično - ali početi sa srčanim centrom, ako je moguće, je poţeljnije. Druga strana discipline se bavi aktivnostima prirode uma, ţivotne sile ili vitala i fizičkog bića. Ovde se veţba sastoji u usaglašavanju prirode sa unutrašnjom realizacijom kako se ne bi desila podela na dve neusaglašene celine. Tu postoji nekoliko puteva ili mogućih procesa. Jedan je predati sve aktivnosti Boţanskom, moliti za unutrašnje vodstvo i dozvoliti Višoj Sili da preuzme našu prirodu. Ako postoji unutrašnje otvaranje duše, ako psihičko biće istupi napred, tada neće biti većih problema - jer je to uvek praćeno psihičkim razlučivanjem, konstantnim prisustvom i konačnim ovladavanjem koje ne samo što obelodanjuje nego mimo i strpljivo otklanja sve nesavršenosti, donosi pozitivne mentalne i vitalne kretnje i preoblikuje svest o fizičkom. Drugi metod je stati po strani odvojen od pokreta uma, ţivota, fizičkog bića, smatrati njihove aktivnosti za oformljene navike Prirode u individui koje su rezultat naših prošlih dela, a ne kao delove našeg pravog bića; onoliko koliko uspete u ovome, toliko postajete nevezani, toliko sagledavate um i njegove aktivnosti kao nešto što nije vaše, ţivot i njegove aktivnosti kao nešto što nije vaše, postajući svesni unutrašnjeg Bića - unutrašnjeg mentala, unutrašnjeg vitala, unutrašnjeg fizičkog - mirnog, spokojnog, neograničenog, nevezanog koje odraţava istinsko Jastvo iznad i koje moţe biti njegov direktni predstavnik; od ovog unutrašnjeg tihog Bića proizilazi odbacivanje svega što treba odbaciti, prihvatanje samo onoga što se moţe zadrţati i transformisati, najskrivenija Volja za savršenstvom ili molba Boţanskoj Sili da pri svakom koraku učini ono što je neophodno za promenu Prirode. Ona takoĎe moţe proširiti um, ţivot i telo do najskrivenijeg psihičkog entiteta i njegovog vodećeg uticaja ili direktnog vodstva. U većini slučajeva ova dva metoda se proţimaju i koriste zajedno da bi se konačno stopili u jedan. Ali čovek moţe početi sa jednim od ta dva, sa onim koji mu je najprirodniji i najlakši za sleĎenje. Konačno, u svim teškoćama gde je upleten lični napor, Učitelj moţe intervenisati i uraditi ono što je neophodno za realizaciju ili za trenutni korak koji treba učiniti.

99

* Mi čitamo, pokušavamo da razumemo, objašnjavamo, pokušavamo da saznamo. Ali jedan minut istinskog iskustva nas uči više nego milion reči i stotinu objašnjenja. Stoga je prvo pitanje: "Kako imati iskustvo?" Ući u sebe, to je prvi korak. I tada, jednom kada ste uspeli da odete dovoljno duboko u sebe i da osetite stvarnost onoga što je unutra, počinjete da se progresivno širite, sistematično, da postajete ogromni kao univerzum i gubite osećaj svakog ograničenja. Ovo su prva dva pripremna koraka. Njih morate uraditi u najvećem mogućem miru, tišini i spokoju. Ovaj mir, ovaj spokoj donosi tišinu u um i mir u vital. Ovaj napor, ovaj trud morate ulagati vrlo redovno, istrajno. I nakon odreĎenog vremena, koje moţe biti duţe ili kraće, počinjete da primećujete stvarnost koja je drugačija od one koju iskušavate u uobičajenoj, spoljašnjoj svesti. Naravno, činom Milosti, veo moţe iznenada biti sklonjen iznutra, i vi moţete odjednom ući u pravu istinu; ali i kad se to desi, da bi postigli punu vrednost i efekat ovog iskustva, morate odrţati stanje unutrašnje receptivnosti, a da biste to uradili, za vas je neophodno da se povlačite unutra svakog dana.

Veţbanje statiĉke moći Postoji statička moć. Kako da vam to objasnim? Vidite, postoji razlika izmeĎu statičke moći i dinamičke moći, isto kao i izmeĎu igre odbrane i igre napadanja; da li razumete? To je ista stvar. Statička moć je nešto što moţe podneti sve, na nju ništa ne moţe delovati, ništa je ne moţe dotaći, ništa je ne moţe uzdrmati - ona je nepokretna, ali nesavladiva. Dinamička moć predstavlja nešto u akciji, što ponekad ide smelo napred, a ponekad prima teške udarce. To znači da ako ţelite da vaša dinamička moć bude uvek pobedonosna, morate je podrţati odgovarajućom statičkom moći, kao nepokolebljivom osnovom. Znam šta ţelite da kaţete... da ljudsko biće postaje svesno moći samo onda kada je ona dinamička; ljudsko biće je ne smatra za moć ako ona ne deluje; ako ne deluje, čovek je ni ne primećuje, ne shvata kakva ogromna sila leţi iza ove neakcije - ponekad, čak vrlo često, manifestacija je uţasnija nego moć koja deluje iz pozadine. Ali, moţete ovo pokušati na sebi, videćete da je mnogo teţe ostati miran, nepokretan, nepokolebljiv pred nečim neprijatnim - bilo da su to reči ili dela usmerena protiv vas - mnogo teţe nego odgovoriti istim nasiljem. Pretpostavimo da vas neko uvredi; ako usred te uvrede moţete ostati nepokretni (ne samo spolja,
100

mislim integralno), neuzdrmani ili nedotaknuti na bilo koji način, vi ste kao sila protiv koje ne moţe ništa da se uradi, jer vi ne odgovarate, ne pravite nikakve gestove, ne kaţete ni reč, i sve uvrede koje vam se nanose, vas ostavljaju apsolutno nedodimutim, i spolja i iznutra; vaše kucanje srca ostaje potpuno mirno; vaše misli se ne uzburkavaju, što znači da vaš um ne mora odgovarati sličnim vibracijama i da vaši nervi nisu uhvaćeni u potrebu da vrate nekoliko udaraca kako bi se opustili. Ako moţete biti takvi, onda posedujete tu statičku moć, a ona je beskonačno moćnija nego ona vrsta moći koja odgovara uvredom na uvredu, udarcem na udarac i napadom na napad.

Postati svestan senke Ako paţljivo pogledate u sebe, videćete da sa sobom nosite suprotnost vrline koju treba da realizujete (koristim reč "vrlina" u njenom najširem i najvišem smislu). Vi imate specijalan cilj, specijalnu misiju, specijalnu realizaciju koja je lično vaša, za svakog posebna, i nosite u sebi sve prepreke koje su neophodne da biste upotpunili vašu realizaciju. Uvek ćete videti da su u vama podjednako prisutna i svetlost i senka: vi imate neku sposobnost, a takoĎe imate i negaciju te sposobnosti. Ali ako otkrijete izuzetno mračnu rupu, tamnu senku, budite sigurni da se u vama negde nalazi puno svetla. Na vama je da saznate kako da iskoristite jedno da biste realizovali drugo. Ovo je činjenica o kojoj se vrlo malo govorilo, ali je ona od neprocenjive vaţnosti. I ako paţljivo osmotrite videćete da ovo vaţi za svakog od vas. To nas vodi ka izjavama koje su paradoksalne, ali apsolutno tačne; na primer to da najveći lopov moţe biti najpošteniji čovek (ovo ne treba da vas ohrabri da kraĎete naravno) i da najveći laţov moţe biti najiskreniji čovek. Stoga, ne očajavajte ako vidite da ste slabi, jer je to moţda znak najveće boţanske snage. Nemojte reći: "Ja sam ovakav i ne mogu biti drugačiji." To nije istina. Vi ste "takvi" zato što, zaista, moţete biti sasvim drugačiji. I svi vaši problemi su tu samo da bi vas naučili kako da ih transformišete u istinu koja se krije iza njih. Jednom kada ste ovo razumeli, mnogim brigama dolazi kraj i vi postajete vrlo srećni, vrlo srećni. Ako pronaĎete neke vrlo mračne rupe u sebi kaţite: "To pokazuje da se mogu uzdići visoko." Ako je ambis vrlo dubok mogu se popeti vrlo visoko. Isto je i sa univerzalne tačke gledišta; da upotrebim hinduističku terminologiju koja vam je bliska - najveće Asure su najviša bića Svetla. I onoga dana kada se Asure preobrate, oni će biti vrhovna bića u kreaciji. Ne kaţem ovo da vas ohrabrim da budete asurični, znate, ali tako vam doĎe - ova volja malo proširuje

101

vaš um i pomaţe vam da se oslobodite onih ideja koje suprotstavljaju dobro i zlo, jer ako ostanete u tim kategorijama za vas nema nade. * Čovek moţe videti, kada briţljivo proučava sebe... Na primer, ako posmatrate sebe, videćete da ste jednog dana velikodušni... velikodušni u svojim osećanjima, velikodušni u svojim senzacijama, velikodušni u svojim mislima pa čak i u materijalnim stvarima; to znači da razumete greške drugih, njihove namere, slabosti, čak i neke gadosti. Vi vidite sve to i vi ste puni dobrih osećanja, velikodušnosti. Kaţete sebi: "Pa ... svako radi najbolje što moţe!" - tako na primer. Sledećeg dana - ili moţda već sledećeg minuta - primetićete u sebi neku vrstu pustoši, krutosti, nečeg gorkog, što strogo prosuĎuje, što odlazi daleko do mrţnje, ima neku ogorčenost, što voli kada se oni koji čine zlo kaţnjavaju, koje skoro da ima ţelju za osvetom; baš suprotno od prethodnog! Jednog dana neko vas povredi, a vi kaţete: "Ma nema veze! On moţda nije znao"... "Nije mogao drugačije" ... ili "Takva mu je priroda" ili "On ne moţe da razume!" Sledećeg dana - ili moţda sat kasnije ćete reći: "On mora biti kaţnjen! Mora platiti za to! Moram mu ukazati daje počinio grešku!" - sa odreĎenom dozom besa; i tada ţelite da uzmete stvari, da ih zadrţite za sebe, tada vam se javljaju sva osećanja ljubomore, zavisti, uskogrudosti, vidite, sve suprotno prvim osećanjima. To je mračna strana. I tako, u trenutku kada to uvidite, ako posmatrate sve to i odbijate da kaţete "To je ja", nego kaţete "Ne, to je moja senka, to je biće koje moram izbaciti iz sebe", moţete uneti svetlost iz drugog dela, pokušati da ih suočite i uz pomoć Znanja i Svetlosti tog drugog dela, vi ne pokušavate toliko da se ubedite - zato što je to vrlo teško - nego se trudite da ostanete mirni... prvo da stojite malo po strani, a zatim da izbacite iz sebe negativni deo tako daleko da on više ne moţe da se vrati - snaţno ga osvetlj avaj ući. Postoje slučajevi u kojima je moguće promeniti biće na ovaj način, ali oni su vrlo retki. Postoje slučajevi u kojima čovek moţe uneti u svoje biće - ili u senku - tako intenzivno svetio da ga ono transformiše i menja ga u samu istinu vašeg bića. Ali to je retko... Moguće je, ali retko. Obično je najbolje reći: "Ne, to nisam ja! Ne ţelim to! Nemam ništa sa tom pojavom, ona za mene ne postoji, ona je nešto suprotno mojoj prirodi!" I tako, silom insistiranja i odbacivanja, konačno se odvajate od pojave. Ali, prvo morate biti jasni i iskreni prema sebi da biste videli taj konflikt. Obično ne poklanjate nikakvu paţnju ovim stvarima. Idete od jednog do drugog ekstrema. Vidite, moţe se reći, vrlo jednostavnim recima: jednog dana sam dobar, drugog dana sam loš. To sve izgleda tako prirodno... Ili čak, ponekad ste jedan sat dobri, a sledeći sat vremena zli; ili drugačije, ponekad ste celog dana dobri i odjednom postajete zli, za minut tako zli, više zli nego što ste bili dobri celog dana.
102

MeĎutim, nema svedočenja, misli prolaze kroz um, nasilne, loše, mrzovoljne, recimo... Obično tome ne poklanjate paţnju. Ali morate ih uhvatiti! Čim se manifestuju, morate ih uhvatiti ovako (Majka čini pokret) sa vrlo čvrstim stiskom i drţati ih tako čvrsto na svetlu govoreći "Ne! Ne ţelim te! Ja - te - ne - ţelim! Nemam ništa sa tobom! Letećeš ti napolje bez povratka!" (Posle pauze) Pomenimo i svakodnevno iskustvo ili skoro svakodnevno... kada vam sa javi veliki entuzijazam, velika aspiracija, kada odjednom postanete svesni boţanskog cilja, potrebe za Boţanskim, ţelje da uzmete učešća u boţanskom radu, kada izaĎete iz sebe sa velikim zadovoljstvom i jakom silom... i tada, nekoliko časova kasnije, mizerni ste zbog bednih sitnih stvari; padate tako nisko, bedno, na uobičajeni nivo ličnih interesa, i imate tako sitne ţelje... a sve ostalo nestaje kao da nikada nije ni postojalo. Čovek se potpuno navikava na kontradikcije; ne poklanja im paţnju i zbog toga sve ove stvari opstaju zajedno kao dobri susedi. Zato, prvo ih morate otkriti i sprečiti da se mešaju sa vašom svešću: razlučite izmeĎu ta dva, odvojte svetio od senke. Kasnije dolazi oslobaĎanje od senke.

Ovladavanje putem ispravnog stava ... za svakoga je ovo najbolji i najpovoljniji metod koji se moţe praktikovati. Govorili smo prethodnog dana da se samo prema svojim prijateljima Bog ophodi strogo; mislili ste daje to šala, ali ja vam kaţem daje istina. Samo onima koji su puni nade, koji će smelo proći kroz ovu pročišćujuću vatru, pruţaju se uslovi za postizanje maksimalnih rezultata. Ljudski um je tako konstruisan da ovo moţete odmah proveriti; kada vam se dogodi nešto izuzetno neprijatno, moţete reći sebi: "Eto, to dokazuje da sam zasluţio nevolju koja mi se desila, ona sama po sebi je dokaz da u meni postoji nešto što moţe daje prcvaziĎe", i primetićete da umesto mučenja, vi uţivate - bićete toliko srećni i puni snage da će vam čak i naneprijatnije stvari izgledati čarobno! Vrlo je lako izvesti ovaj eksperiment. Bez obzira na okolnosti, ako je vaš um naučen da na njih gleda kao na nešto pozitivno, one za vas više neće biti neprijatne. Ovo je dobro poznato; sve dok um odbija da nešto prihvati, bori se protiv toga, pokušava da ga spreči, postoji mučenje, problemi, unutrašnje borbe i sva patnja. Ali onog minuta kada um kaţe: "Dobro, to je trebalo da se desi i zato mora da se dešava", šta god da se dogaĎa, vi ste zadovoljni. Postoje ljudi koji su postigli takvu kontrolu uma nad telom da ne osećaj u ništa; pričala sam vam prethodnog dana o nekim misticima: ako misle da će im patnja kojoj su izloţeni pomoći da prevaziĎu trenutno stanje i da će ona biti neka vrsta odskočne daske do Realizacije, do cilja koji su postavili pred sobom, jedinstva sa Boţanskim, više neće osećati nikakvu patnju. Njihovo telo je takoreći galvanizirano mentalnom

103

koncepcijom. Ništa neuobičajeno, to je zajedničko iskustvo svih onih koji su istinski entuzijasti.

Identifikacija Da li ste nekada pokušali da uĎete u svest neke druge osobe i saznate šta se tamo dešava? Ne mislim da projektujete vašu svest na nekog drugog, jer ćete tada u njemu pronaći sebe, a to nije uopšte interesantno - nego da uĎete u odnos sa njegovom svešću, na primer, kada zbog ovog ili onog razloga, ne vidite stvari direktno; neko ih vidi na jedan način, a neko na drugi. Ako su ljudi razumni, oni se neće raspravljati. Ali ako nisu, odmah započinju sa raspravom. Tada, umesto u raspravu, bolje je ući u svest drugoga i zapitati sebe zašto on govori takve stvari, šta je to što ga prisiljava da radi ovo ili ono? Koji je unutrašnji razlog, kakvo je njegovo viĎenje stvari zbog kojeg ima takav stav? To je izuzetno interesantno. Ako učinite ovako, odmah ćete prestati da budete ljuti. Znači, tada ne moţete i dalje biti ljuti. Zato je to već neko postignuće. Ali isto tako, ako taj drugi i nastavi da se ljuti, to na vas neće imati uticaj a. Kasnije, moţete pokušati da se identifikujete savršenije i da sprečite deljenje i deformaciju trenutno prekidajući svaku raspravu. Vrlo korisno, zar ne?
*

Čovek moţe da nauči kako da se identilikuje. On to mora naučiti, ako ţeli da izaĎe iz svog ega. Sve dok je zatvoren u svom egu, ne moţe učiniti nikakav napredak. * Kako to izvesti? Postoji mnogo načina. Reći ću vam jedan. Kada sam bila u Parizu, imala sam običaj da odlazim na mnoga mesta gde su se odvijali najrazličitiji sastanci, sa ljudima koji su vršili razna istraţivanja, spiritualna (tzv. spiritualna), okultna istraţivanja itd. Jednom sam bila pozvana na jedan od sastanaka gde sam upoznala jednu mladu damu (mislim da je bila ŠveĎanka) koja je proučavala proces saznavanja, tačnije proces učenja. I tako nam je ona objasnila: "To vam je evo ovako, uzmete neki objekat ili nacrtate znak na tabli ili na papiru - to nije vaţno - uzmite ono što vam je pri ruci. Pretpostavimo, na primer, da ja nacrtam za vas... (imala je ispred sebe tablu) da nacrtam jednu skicu." I nacrtala je neki polu-geometrijski oblik. "Sada, sedite ispred skice i koncentrišite svu vašu paţnju na nju - na taj oblik koji je pred vama. Vi se koncentrišete,

104

koncentrišete se ne dopuštajući da bilo šta drugo uĎe u vašu svest - osim toga. Vaše oči su fiksirane na crteţ i uopšte se ne pomeraju, Vi kao da ste hipnotisani tim oblikom. Vi gledate (i tada je sela, gledajući u crteţ), gledate, gledate, gledate... Ne znam koliko će vam trebati vremena, ali za one koji su uveţbani, to ide prilično brzo. Vi gledate, i postajete taj crteţ koji gledate. Za vas ne postoji ništa drugo na svetu osim tog crteţa, i onda, odjednom, ulazite u novu sferu; a kada uĎete u nju, imate sasvim novu svest." Puno smo se smejali tog popodneva, jer je sve to bilo zabavno. Ali ovaj metod je zaista izvrstan. Naravno, umesto da crtate ili da postavljate neki objekat ispred sebe, moţete na primer uzeti neku ideju ili par reči. Zaokupljeni ste nekim problemom, ne znate kako da ga resite; objektivizirajte taj problem u svom umu, stavite ga u najpreciznije, najtačnije i što je moguće više konciznije termine i tada se koncentrišite, uloţite napor; koncentrišite se samo na reči, a ako je moguće i na ideju koje one predstavljaju, odnosno na vaš problem - koncentrišite se, koncentrišite, koncentrišite dok ne preostane ništa drugo izuzev toga. 1 istina je, da će vam se iznenada javiti osećaj otvaranja i da ćete se naći u drugoj sferi. U drugoj sferi čega? ... To znači da ste otvorili vrata vaše svesti i da vam je to trenutno donelo razrešenje vašeg problema. Ovo je izvanredan metod da naučite "kako" da se identifikujete. Recimo, u društvu ste sa nekim. Ta osoba vam kaţe nešto, a vi tvrdite suprotno (ovo se često dešava, jednostavno zahvaljujući duhu kontradikcije) i počinje rasprava. Naravno, nećete se nikada sloţiti ako ste tvrdoglavi, izuzev u raspravi. Ali ako umesto toga, umesto da ostanete pri svojim idejama i rečima, kaţete sebi: "Sačekaj malo, hajde da se potrudim da vidim zašto mi je to rekao. Da, zašto mi je to rekao?" I koncentrišite se: "Zašto, zašto, zašto?" •• zaustavljeni tako pokušavate da razumete. Druga osoba nastavlja da priča, zar ne? - i veoma je srećna, jer joj se više ne suprotstavljate! Ona priča naširoko sigurna da vas je ubedila. Tada se vi koncentrišete sve više na ono što ona govori, sa osećanjem da postepeno, kroz njene reči, ulazite u njen um. Kada uĎete u um te osobe, odjednom ulazite u tok njenih misli, a zatim, zamislite, počinjete da razumete zbog čega vam ona sve to govori! I onda, ako imate dovoljno fleksibilnu inteligenciju i ako umete da uporedite ono što ste upravo shvatili sa onim što ste do malopre mislili, bićete u stanju da pronaĎete zajedničku istinu. Jedino tako ćete zaista napredovati. Ovo je najbolji način da proširite sopstvene vidike. Ako vam se desi da počnete neku raspravu bolje je da odmah ućutite. Morate naučiti da budete tihi, da ne progovorite ni jednu reč i tako pokušate da sve vidite očima druge osobe - ne bojte se, tako nećete zaboraviti vaše gledište, budite sigurni! - jer ćete moći da obuhvatite oba gledišta. Tada ćete zaista napraviti ogroman korak napred, pravi napredak.

105

Isti princip vaţi za sve. U vašim odnosima prema drugima, ako se nekada ne slaţete, smatrajte to znakom boţanske Milosti, izuzetnom mogućnošću koja vam je pruţena kako biste napredovali. Dalje je sve jednostavno: umesto da ostanete samo na svojoj strani, vi prelazite i na drugu; umesto da gledate samo sebe, ulazite u drugu osobu i odatle posmatrate. Morate imati makar malo razvijenu maštu, minimalnu kontrolu nad vašim mislima, nad vašim kretnjama. To nije tako teško. Kada jednom pokušate, videćete da vremenom to postaje sve brţe i lakše. Ne smete u početku samo gledati, pa tek onda učiniti mentalni napor: "Zašto je to ovako i onako? Zašto on to čini? Zašto on to govori?" Tako nećete doći ni do čega. Nećete razumeti, jer ćete izmišljati svakakva objašnjenja, koja će naravno biti bezvredna i koja vas neće ničemu naučiti, izuzev konstatacije: "Ova osoba je glupa i zlobna" - takve definicije vas neće odvesti nikuda. Ali sa druge strane, ako učinite taj mali korak da ne gledate na njega kao na sasvim strani objekat, ako pokušate da prodrete u njega, vi ćete ući unutra, u tu malu glavu koja je pred vama, i tada ćete se iznenada naći na sasvim drugoj obali, gde ćete pogledavši sebe razumeti sasvim jasno šta on pokušava da vam kaţe - sve će vam biti kristalno jasno, i zašto, i kako, i zbog čega, i koji je osećaj u pozadini svega... Ovo je eksperiment koji moţete pokušati stotinu puta na dan. U početku vam neće polaziti za rukom, ali ako ste uporni, imaćete zavidne rezultate. Ovo će vam učiniti ţivot interesantnijim. Pored toga, to je rad koji vam donosi napredak, jer vas primorava da izaĎete iz tog vašeg malog oklopa u koji ste se tako lepo smestili, ali u kojem se sa svim i svačim sudarate. Videli ste leptire kako udaraju u svetiljku, zar ne?... Takva je svačija svest, neprekidno ide tamo-vamo stalno udarajući u nešto, jer stalno nailazi na nepoznate stvari. Ali umesto da udarate o nešto, ako uĎete unutra pronaćićete vaše istinsko biće. Tada se oslobaĎate starih ograničenja; počinjete slobodno da dišete, imate dovoljno prostora da se krećete ne udarajući više ni u šta, ulazeći, prodirući, shvatajući. I tako ţivite na mnogim mestima u isto vreme. To je veoma zanimljivo, dešava se spontano. Na primer, kada čitate knjigu koja vas jako interesuje, divan roman pun uzbudljivih avantura, kada ste potpuno apsorbovani u njenu radnju, ponekad zaboravljate na vaš čas ili večeru ili spavanje. Vi ste potpuno apsorbovani u ono što čitate. Eto, to je fenomen samoidentifikaeije. I ako ovo radite sa odreĎenom perfekcijom, uspećete da predvidite unapred šta će se desiti. Postoji trenutak kada, bivajući sasvim apsorbovani u priču, saznajete (a niste to hteli) ka čemu vas autor vodi, kako će razrešiti svoju priču i kakav će biti njegov zaključak. To se dešava zbog toga što ste se identifikovali sa piščevom kreativnom mišlju. To moţete raditi bolje ili lošije, bez znanja da to činite, ali sve su to fenomeni samoidentifikacije.

106

Proširenje svesti Čovek mora, ako je u stanju, da proširi svoju svest. Poznavala sam čoveka koji je ţeleo da proširi svoju svest; rekao mije da je pronašao dobar način, a to je da leţi mirno na leĎima noću, napolju pod vedrim nebom i da posmatra zvezde i pokušava da se sa njima identifikuje, da ode duboko u taj beskonačan svet i da tako izgubi svaki osećaj proporcija, zemaljskih zakona i svih tih nevaţnih stvari, i da postane ogroman kao nebo... ne moţete reći ogroman kao univerzum, zato što mi vidimo tek njegov mali deo, ali ogroman kao nebo sa svim zvezdama. I tako, znate, sve male nečistoće otpadaju zauvek i čovek ima veoma veliki opseg razumevanja. Ovo je dobra veţba. * Metod opuštanja nekog grča moţe biti različit - u umu, u vitalu ili u telu, ali logično je da se radi o istoj stvari. Jednom kada opustite tenziju, uvidećete da prvo prestaju svi neprijatni efekti - ali ako se bol nastavlja... vi morate, nakon što ste opustili ovaj grč, da proširite sebe - tačnije, da osećate kao da se proširujete. Postoje mnoge metode. Neki nalaze da je vrlo korisno zamišljati svoje telo kako plovi na vodi sa daskom ispod leĎa. Tada se tela proširuju, proširuju sve dok ne postanu ogromna masa tečnosti. Drugi, pak, ulaţu napor da se identifikuju sa nebom i zvezdama, i tako se proširuju, proširuju, stapajući se sve više i više sa nebom. Nekima nisu neophodne ove slike; oni mogu postati svesni svoje svesti, povišavati svoju svest sve više i više dok ne postane neograničena. Čovek moţe proširivati svoju svest sve dok ne postane ogromna kao zemlja ili čak kao univerzum. Kada to radi, on postaje zaista receptivan. Kao što sam rekla, to je pitanje veţbe. U svakom slučaju, sa jedne tačke gledišta, radi se zapravo o identičnim metodama u kojima delujete na grč. Čovek moţe delati kroz misao, prizivajući mir, spokoj (osećaj mira briše mnoge probleme) na ovaj način: "Mir, mir, mir... spokoj... tišina." Mnoge neugodnosti, čak i fizičke, kao na primer grčenje solarnog pleksusa, koje su tako neprijatne da vam ponekad prouzrokuju mučninu, senzaciju gušenja, nestanak daha, mogu na taj način nestati. Ovde je zapravo napadnut nervni centar, a on je lako podloţan uticajima. Čim se javi nešto što utiče na solarni pleksus, morate reći sebi, "Mir... Mir... Mir", i postati mirniji sve dok se tenzija ne uništi. Isto vaţi i za misli. Na primer, dok čitate nešto i doĎete do misli koju ne razumete - ona je izvan vas, ništa ne razumete i tako ona tu leţi kao cigla, i ako pokušate da je razumete, ona postaje sve više nalik cigli, stvrdnjava se i ako ste uporni donosi vam glavobolju. Postoji jedna stvar koju treba učiniti: nemojte se boriti sa rečima, budite ovakvi (gest: ukočeno, nepolcretno telo), relaksirajte se, jednostavno se proširite, proširite. I nemojte pokušavati da razumete, iznad svega,
107

molim vas, nemojte se truditi da razumete - pustite je samo neka uĎe takva kakva je, potpuno neţno i opustite se, opustite, i u tom opuštanju vaša glavobolja će nestati. Tada više ne mislite ni o čemu, čekate nekoliko dana i nakon toga uočavate: "Oh, kako je jasno! Sada razumem ono što nisam mogao da razumem." To je baš lako, zar ne? Kada čitate knjigu koja vam je nerazumljiva, i kada, kao što smo rekli, doĎete do rečenice koju ne uspevate da razumete - osećate da u vašoj glavi nema nikakvog tumačenja - tada morate uraditi sledeće: pročitajte tu rečenicu jednom, dvaput, triput, tada se umirite i utišajte um. Posle dve nedelje, uzmite taj pasus ponovo i sve će vam biti jasno kao dan. U glavi se sve organizovalo, elementi mozga koji su bili potrebni za ovo razumevanje su se formirali, sve je došlo na svoje mesto i usledilo je razumevanje. * ... postoji mnogo načina da ovo uradite (da učinite svest sveobuhvatnom). Najlakše je identifikovati se sa nečim ogromnim. Na primer, kada osetite da ste zatvoreni u potpuno usku i ograničenu misao, nameru, svest, kada se osećate kao da ste u školjci, ako tada počnete da mislite o nečemu neograničenom, kao na primer o ogromnom okeanu, i ako zaista moţete da zamislite taj okean kako se prostire daleko, daleko, daleko, daleko, u svim pravcima, ovako (Majka širi svoje ruke), kako je, u poreĎenju sa vama, tako dalek, tako veliki da ne moţete videti drugu obalu, kako ne moţete doći do njegovog kraja, ni u jednom pravcu niti iza, niti ispred, niti levo, niti desno od vas... on je širok, širok, širok, širok... mislite o ovome i tada osetite kako plutate na tom moru, i da nema nikakvih granica. Ovo je vrlo lako. Tako moţete lako proširiti svoju svest. Drugi ljudi, na primer, gledaju u nebo; i tada zamišljaju sav taj prostor meĎu zvezdama, i svu tu ogromnost prostora u kome je zemlja tek tačka, a i vi takoĎe još manja tačka, manja od mrava na zemlji. I tako gledate u nebo i osećate kao da plovite u tom prostoru meĎu planetarna i da rastete sve više i više i odlazite sve dalje i dalje. Nekim ljudima je ovo vrlo blisko. Postoji još jedan način, a to je identifikacija sa svim stvarima na Zemlji. Ako ste povreĎeni vizijom drugoga i njegovim viĎenjem, na primer, zato što imate malu ograničenu viziju nečega, morate početi da menjate svoju svest, da je prenesete na drugoga i postepeno da se identifikujete sa raznim mišljenjima drugih ljudi. Ovaj metod je malo - kako da se izrazim - opasniji. Zato što je identifikacija sa tuĎim mislima i namerama znači identifikaciju sa gomilom gluposti (smeh) i loših namera, a to moţe doneti posledice koje nisu baš dobre. Ali ipak, neki ljudi ovo rade još jednostavnije. Recimo, kada se ne slaţu sa nekim, da bi tada proširili svoju svest, oni se stavljaju na mesto tog drugog i ne gledaju više na stvari sa svoje tačke gledišta nego iz perspektive tog drugog. Ovo proširuje svest, mada ne tako efikasno

108

kao prethodni metodi o kojima smo pričali, jer su oni mnogo bezazleniji. Oni vam ne štete, nego vam donose mnogo dobra. Oni vas veoma smiruju. Postoji dosta intelektualnih načina za proširenje svesti. Njih sam potpuno opisala u mojoj knjizi. Ali, svakako, kada vam nešto dosaĎuje, kada vam je nešto bolno ili vrlo neprijatno, ako počnete da mislite o večnosti vremena i beskonačnosti prostora, ako mislite o svemu što se dešavalo pre toga i o onome što će doći posle, i da je ovaj sekund u večnosti zaista samo prolazan dah i da je zaista smešno da se uznemirujete zbog nečega što je u večnosti kao... nemate čak ni vremena da postanete svesni toga, jer zaista tome nema mesta, nema vaţnosti, jer stvarno, šta je sekund u poreĎenju sa večnošću? Ako ovo uspete da ostvarite, da ga... kako to reći... vizualizujete, da vidite kako ste vi tek beznačajna osoba, na toj maloj Zemlji, i taj majušni sekund vaše svesti koji vam se za trenutak čini da vas povreĎuje ili da vam je neprijatan, samo toliko što je samo po sebi tek sekund u vašem postojanju, i da ste vi sami bili mnogo stvari pre toga i da ćete biti mnogo stvari posle toga, da ćete ono što vas sada dira verovatno sasvim zaboraviti za deset godina, ili ako ga se i setite, reći ćete: "Kako se desilo da sam tome poklonio neku paţnju?"... Ako moţete prvo to da ostvarite, a zatim da uvidite vašu malu ličnost koja je poput sekunde u večnosti, čak ni sekunde, nego nešto kraće, što se ne moţe ni pereepirati, deo sekunde u večnosti, da se svet okretao pre toga i da će se još okretati, bez kraja - pre, posle - i tada... odjednom osetite krajnju glupost u toj vaţnosti koju pridajete onome što vam se dogodilo... Istinski osećate ... do koje mere je apsurdno davati neku vaţnost svom ţivotu, sebi i onome što vam se dogaĎa. I u roku od tri minuta, ako ovo uradite pravilno, sva neprijatnost će nestati. Tako jednostavna koncentracija, a začas ste u večnosti i beskonačnosti. Sve nestaje, a vi izlazite iz toga potpuno pročišćeni. Tako se moţete osloboditi svake vezanosti i čak, mogu reći i najbolnije tuge - svega, na ovaj način - samo ako znate kako da to uradite na pravi način. Ovo vas odmah izbacuje iz vašeg malog ega.

Dinamiĉka meditacija Vrlo je teško meditirati. Postoje razne vrste meditacija... Moţete izabrati neku ideju i slediti je dok ne doĎete do ţeljenog rezultata - to je aktivna meditacija; ljudi koji ţele da reše neki problem, meditiraju na ovaj način bez svesnog znanja o tome. Drugi sednu i pokušavaju da se koncentrišu na nešto, a da ne slede odreĎenu ideju - jednostavno se koncentrišu na tačku kako bi intenzivirali svoju moć koncentracije; šta se obično dešava kada se koncentrišete na tačku: ako uspete da sakupite svoju sposobnost koncentracije na tačku, bilo daje ona mentalna, vitalna ili fizička, u odreĎenom trenutku prolazite kroz nju postiţući drugi nivo svesti.

109

Neki, pak pokušavaju da izbace iz glave sve pokrete, ideje, reflekse, reakcije i tako doĎu do istinske tišine. Ovo je izuzetno teško; postoje ljudi koji su ovo praktikovali dvadeset pet godina bez uspeha, jer se zapravo radi o nečemu što je nalik hvatanju bika za rogove. Postoji druga vrsta meditacije koja se sastoji iz pokušaja da se bude što tiši, ali bez zaustavljanja misli, jer su neke misli čisto mehaničke prirode i da biste ih zaustavili bile bi vam potrebne godine, a i tada ishod ne bi bio izvestan; umesto toga, vi sakupljate svoju celokupnu svest i ostajete tihi i mirni koliko je god to moguće, odvajajući se od spoljašnjih stvari kao da vas one ne interesuju, i to sasvim iznenada pojačava plamen vaše aspiracije koji sagoreva sve što vam se pojavljuje, i na taj način raste sve više i više, više i više; vi se identifikujete sa njim uzdiţući se do najviše tačke vaše svesti i aspiracije, ne misleći ni o čemu drugom jednostavno, aspiracija se nadgraĎuje, nadgraĎuje, nadgradnje, dok vi ni za trenutak ne mislite o rezultatu, o tome šta se sve moţe desiti, a posebno šta ne moţe, jer iznad svega ne očekujete da se nešto pojavi - jednostavno, postoji samo radost aspiracije koja se spontano nadgraĎuje, intenzivirajući se sve više uz konstantnu koncentraciju. Mogu vas uveriti da je ono što se tada dešava, najbolje što se moţe desiti. Ako ovo uradite, tada je ostvaren maksimum vaših mogućnosti. Ove mogućnosti variraju u zavisnosti od individue. Ali u tom trenutku, sve brige oko pokušaja da budete mirni, da odete izvan pojavnog, da prizovete silu koja će vam pruţiti odgovor, da čekate na taj odgovor, sve to nestaje kao što voda ključanjem prelazi u paru. I ako uspete da svesno ţivite u središtu ovog plamena, u ovom stubu podiţuće aspiracije, videćete da će se, ako vam se i ne pojave odmah rezultati, nakon nekog vremena nešto značajno desiti.

Prizivanje pozitivnih sila Ako se u vašoj blizini nalaze sile koje vas obeshrabruju ili vam bude depresiju, istovremeno su uvek tu i više sile koje moţemo prizvati - prizvati kako bi nas obnovile, ponovo ispunile snagom, verom, radošću i silom koja sve odrţava i potčinjuje. Zaista treba uspostaviti naviku otvaranja ka ovim pozitivnim silama i njihovog pasivnog primanja ili aktivnog prizivanja - jer ijedno i drugo je ostvarljivo. Lakše je ako imate predstavu da su one iznad i oko vas, i volju i veru da ih primite - jer to donosi iskustvo i stvara osećaj njihovog postojanja, kao i sposobnost da ih primite u skladu sa vašim potrebama ili namerama. To je pre svega pitanje navikavanja vaše svesti da doĎe u dodir sa ovim pozitivnim silama - a za to je potrebna navika odbacivanja svake impresije koju stvaraju druge sile, depresije, nesigurnosti u sebe, mrzovolje i sličnih uznemirenja.

110

Samosećanje Koliko često u ţivotu vam se javlja neka vrsta praznine, trenutak nezaokupljenosti, nekoliko trenutaka, ponekad i duţe? I šta vi tada radite? Odmah pokušavate da se nekako zabavite, da izmislite neku glupost kako bi vam prošlo vreme. To je opšta činjenica. Svi, od najmlaĎih do najstarijih, uglavnom provode vreme u pokušaju da im ne bude dosadno. Njihova omiljena odbojnost je odbojnost prema dosadi, a način da se pobegne od dosade je učiniti nešto blesavo. Postoji bolji način - sećati se. Kada imate malo vremena, bilo da je to jedan sat ili par minuta, recite sebi: "Konačno imam vremena da se koncentrišem, da se saberem, da ostvarim ţivotni cilj, da se predam Istini i Večnosti." Ako se potrudite da to uradite svaki put kada niste uznemireni spoljašnjim okolnostima, uvidećete da vrlo brzo napredujete na spiritualnoj stazi. Umesto da gubite vreme na brbljanje, na raĎenje beskorisnih stvari, čitanje koje vam sniţava svesnost - da pomenem samo uobičajene slučajeve, ne govoreći o ostalim imbecilnostima koje su mnogo ozbiljnije - umesto što od sebe pravite budalu, umesto što vreme, koje je ionako kratko, još više skraćujete samo da biste na kraju svog ţivota shvatili da ste izgubili tri četvrtine svoje šanse ţeleći tada da produţite svoje vreme, naravno bez uspeha - bolje je da budete umereni, balansirani, strpljivi, mirni, ali nikada ne propuštajući šansu koja vam je data, što znači, iskoristiti na pravi način slobodan trenutak koji imate. Kada nemate ništa da radite, vi postajete nemirni, trčite unaokolo, druţite se sa prijateljima, šetate, u najboljem slučaju; ne govorim o stvarima koje očigledno ne treba raditi. Umesto toga, sedite mirno pod otvorenim nebom, pred morem ili ispod drveta, ono što vam je dostupno (ovde imate sve to) i pokušajte da realizujete jednu od tih stvari - da razumete zašto ţivite, da naučite kako treba da ţivite, da razmišljate o tome šta treba da uradite, koji je najbolji način za otklanjanje vela neznanja i laţi i bola sa kojima ţivite.

Ţivot kao ogledalo Zaista je interesantno da kad imamo neku slabost - neku smešnu naviku, manu ili nesavršenost - s obzirom daje to više ili manje deo naše prirode, mi to smatramo sasvim prirodnim, to nas ne uzbuĎuje. Ali čim vidimo istu slabost, istu nesavršenost, tu istu smešnu naviku kod nekog drugog, nama to izgleda šokantno i mi kaţemo: "Šta!? On je takav?" - a ne primećujemo da smo svi mi "takvi". I tako našoj slabosti i nesavršenosti dodajemo apsurdnost toga da ih uopšte ne primećujemo.

111

Iz ovoga moţemo izvući korisnu pouku. Kada vam kod neke osobe nešto izgleda potpuno neprihvatljivo ili smešno - "Šta! On je takav, kako se to ponaša, govori takve stvar, čini to na taj način?!?" - recite sebi: "E pa, moţda i ja radim iste stvari, a da nisam toga svestan. Bolje bi bilo da prvo pogledam sebe, pre nego što ga kritikujem, kako bih bio siguran da ne radim istu stvar na malo drugačiji način." Ako imate zdrav razum i inteligenciju da ovo ponavljate sebi svaki put kada vas šokira ponašanje druge osobe, shvatićete da su vaši odnosi sa drugima kao ogledalo koje se postavlja ispred vas kako biste jednostavnije i jasnije videli slabosti koje nosite u sebi. Gledano uopšteno, ono što vas nervira u drugim ljudima je upravo ono što nosite u sebi u manje ili više prikrivenom, manje ili više sakrivenom obliku, mada moţda neznatno drugačije spoljašnjosti, što vam omogućava da obmanete sami sebe. I zapravo to što vam kod vas izgleda bezazleno, postaje monstruozno čim ga vidite 11 drugima. Pokušajte ovo da iskusite; to će vam u velikoj meri pomoći da se promenite. A u isto vreme će vam doneti toleranciju u odnosima sa drugima, dobru volju koja dolazi iz razumevanja, što će vrlo brzo prekinuti sve bespotrebne rasprave. Moţe se ţiveti i bez svaĎa. Ovo moţda čudno zvuči, s obzirom da je sadašnje stanje stvari upravo suprotno i sada vam izgleda kao da je ţivot tu radi raspravljanja, u smislu daje glavno zanimanje ljudi koji su zajedno da se svaĎaju, prikriveno ili otvoreno. Ovo ne mora uvek biti verbalno, ne mora uvek doći do otvorenog sukoba - na svu sreću - ali ste vi ipak u stanju neprekidne unutrašnje iziritiranosti zato što oko sebe ne vidite perfekciju koju ţelite da ostvarite i koju proglašavate vrlo teškom za ostvarivanje - ali smatrate daje krajnje prirodno daje drugi moraju ostvariti. "Kako mogu biti takvi...?" Zaboravljate kako je vama samima teško da ne budete "takvi"! Pokušajte, i videćete. Gledajte na sve sa dobroćudnim osmehom. Smatrajte sve stvari koje vas iritiraju za dobru lekciju, i vaš ţivot će tako postati mirniji, efektivniji, jer je sigurno da veliki procenat vaše energije odlazi na razdraţivanje koje osećate kada uočavate da drugi nisu savršeni toliko koliko biste vi sami hteli da budete. Stali ste na pola puta ka perfekciji koju drugi treba da ostvare, a vi sami ste retko svesni cilja koji treba da sledite. Ako ste ga svesni, tada, počnite sa radom koji vam je dat, što znači, shvatite šta vam je činiti i nemojte se baviti time šta dugi rade, zato što to, na kraju krajeva, nije vaša briga. A najbolji put ka ispravnom stavu je reći: "Sve ovo oko mene, sve okolnosti mog ţivota, svi ljudi koji su mi bliski, su ogledalo koje ispred mene postavlja Boţanska Svest kako bi mi pokazala kako treba da napredujem. Sve što mi smeta kod drugih treba da prevaziĎem u sebi."

112

I ako ostvarite to istinsko savršenstvo, moţda ćete ga sve češće otkrivati u drugima.

Uspostaviti mir uma Kako da uspostavimo stabilan mir i tišinu u umu? Pre svega, to morate ţeleti. A zatim morate pokušati i odrţati to pokušavanje. Ono što sam vam upravo rekla je vrlo dobar metod. Mada postoje i drugi. Sedite za početak mirno; i tada, umesto da mislite o stotinu stvari, počnite da govorite u sebi: "Mir, mir, mir, mir, mir, tišina, mir!" Zamišljajte mir i tišinu. Ţudite za tim, zamolite ih da doĎu: "Mir, mir, tišina." I onda, kada nešto doĎe i uznemiri vas, i vi reagujete, recite spokojno: "Mir, mir, mir." Nemojte se povoditi za mislima, nemojte slušati misli; ne smete obraćati paţnju ni na šta što se pojavi. Znate da kada vas neko gnjavi, a vi ţelite da ga se resite, uopšte ga ne slušate, zar ne? Dobro! Okrećete glavu od njega (gest) i mislite o nečem drugom. E pa učinite to isto: kada misli doĎu, nemojte se povoditi za njima, nemojte im verovati, nemojte uopšte obraćati paţnju na njih, ponašajte se kao da ne postoje! A zatim, ponavljajte sve vreme kao - kako to da kaţem? - kao luĎak koji neprekidno ponavlja istu stvar. Dakle, uradite istu stvar, ponavljajte: "mir, mir, mir." Pokušajte sa ovim nekoliko minuta i zatim uradite ono što treba da uradite; a onda, neki drugi put počnite ispočetka, sedite i pokušajte. Veţbajte ovo odmah ujutro, čim se probudite i uveče pre nego što odete na spavanje. Ovo moţete praktikovati... ako ţelite dobro da svarite hranu, praktikujte nekoliko minuta pre jela. Ne moţete ni zamisliti kako to pomaţe vašoj probavi! Pre nego što počnete sa jelom, sedite neko vreme i recite: "Mir, mir, mir!" i sve postaje mimo. Izgleda kao da je sva buka negde daleko, daleko, daleko (Majka širi obe ruke) dok vi nastavljate sa ponavljanjem; vremenom, neće vam više biti potrebno da sednete, i bez obzira šta radite, bez obzira šta govorite, uvek će biti "Mir, mir, mir." Sve ostaje ovde, ovako, ništa ne ulazi (gest rukama ispred čela), ostaje ovako. I tako ste vi zauvek u savršenom miru... nakon nekoliko godina. Ali na početku, skromnom početku, dovoljna su dva ili tri minuta, to je veoma jednostavno. Za nešto sloţenije, morate uloţiti napor, a kada ulaţete napor, onda niste mirni. Gotovo je nemoguće ulagati napor, a ostati miran. Vrlo jednostavni, vrlo jednostavni, morate biti sasvim jednostavni u ovakvim stvarima. To je kao da učite kako da pozovete prijatelja: privučen snagom vašeg poziva, on dolazi. Dakle, stvorite mir i smirite svoje prijatelje, a onda ih pozovite: "DoĎi, mir, mir, mir, mir, doĎi!"

113

REĈNIK
anumanta - onaj koji daje odobrenje; abjasa - konstantna veţba (nekog metoda); arta - (jedno od četiri ljudska interesa) interes; materijalni, ekonomski i drugi ciljevi i potrebe uma i tela; asura Titan; neprijateljsko biće; demon; budi inteligencija, volja; Damapada - budistički tekst; sadrţi Budino učenje; darma - zakon; red u postojanju; (jedan od četiri ljudska interesa): etički kodeks i ispravan zakon individualnog i socijalnog ţivota; hata jogi - onaj koji praktikuje Hata jogu, sistem koji koristi telo i vitalne funkcije kao instrumente usavršavanja i realizacije; išvara - Gospod, Gospodar, Boţansko, Bog; kama - ţelja; (jedan od četiri ljudska interes): zadovoljenje ţelja svih vrsta; karma - akcija, rad; zakon uzroka i posledice; manomaja puruša - mentalna ličnost ili Biće; mukti - osloboĎenje; prakriti - priroda, sila prirode; puruša - persona; svesno Biće; svesna duša; suštinsko biće koje podrţava igru prakriti; rađaš - jedan od tri kvaliteta ili stanja prirode; kvalitet strasti, akcije i meĎusobno suprotstavljenih emocija; sila kinetike; rađasičan - osoba u kojoj dominira karakteristika strasti ili akcije; satčitananda - trojstvo postojanja (sat), svesti (ćit) i blaţenstva (ananda); boţansko biće; sadaka - onaj koji praktikuje jogu; sadana praktikovanje joge; sakši - svedok; samrađa - carstvo; ovladavanje okolnostima i svojim okruţenjem; samsara asocijacija, impresija, fiksiran pojam; reakcija formirana na osnovu prošlosti; satva - jedan od tri kvaliteta ili stanja prirode; kvalitet mira, znanja i zadovoljstva; sila balansa; satvičan - osoba sa dominantim karakteristikama mira, uravnoteţenosti i znanja; šcivasana - "stav mrtvaca" u Hata jogi; stav u kojem čovek leţi na leĎima potpuno opušten; svadarma - sopstveni zakon akcije; istinsko ovladavanje i način bivanja; tamas - jedan od tri kvaliteta ili stanja prirode; kvalitet neznanja i inercije; sila nesvesti; tapasja - napor ili uzdrţavanje putem volje radi ovladavanja i transformisanja bića; joga - zdruţivanje, jedinstvo; jedinstvo duše sa besmrtnim boţanskim bićem; sistem discipline za postizanje savršenstva kroz jedinstvo individue sa univerzalnim i transcendentnim postojanjem;

114

BIOGRAFIJA
Šri AUROBINDO, Jogi, pesnik, filozof, socijalni i politički voĎa, roĎenje u Kalkuti, 15. avgusta 1872. Obrazovanje je stekao od svoje sedme do dvadeset prve godine u Engleskoj, prvo u školi sv, Pavla u Londonu, a kasnije u kraljevskom Koledţu u Kembridţu. Vrativši se u Indiju 1893. proveo je trinaest godina u sluţbi Baroda drţave kao administrativni radnik i profesor, gde je tokom ovog perioda podrobno proučavao indijsko kulturno blago i političku situaciju. Godine 1906. Šri Aurobindo odlazi u Bengal i otvoreno se uključuje u tadašnje političke aktivnosti, a njegov časopis Bande Mataram, je postao najsnaţniji glas ranog indijskog pokreta za osloboĎenje. Godine 1910. povlači se iz političkog ţivota kako bi se bavio isključivo Jogom. Odlazi u Pondičeri gde se, poslednjih četrdeset godina ţivota, posvećuje pisanju svojih obimnih dela (u kojima prezentira suštinske istine starih tradicionalnih puteva spiritualnog postignuća, ne kao dovoljne same po sebi, nego kao pripremu i osnovu za pojavljivanje sledeće faze zemaljske evolucije iznad uma - "nadmentalnog" bića), i pronalaţenju kompletnijeg metoda, "purna joge" ili integralne joge koja ima za cilj spiritualnu realizaciju koja bi trebalo da transformiše ljudsku prirodu i da ovaj zemaljski ţivot učini boţanskim. MAJKA je roĎena kao Mira Alfasa u Parizu, 21. februara 1878. Bila je briljantan student i pokazala izuzetne umetničke kvalitete. Mira je učila slikanje u Školi Lepih Umetnosti (Ecole des Beux-Arts) i njeni radovi su bili izloţeni u Salonu zajedno sa zapaţenim umetnicima tog doba. Još u svojoj ranoj mladosti, Mira je imala iskustva okultne i spiritualne prirode, koja su joj otkrivala čovekove mogućnosti u manifestovanju Njega na zemlji, kroz boţanski ţivot. Na početku ovog veka proučavala je okultizam pod vodstvom Teona iz Alţira. Susrevši Sri Aurobinda 1914. u Pondičeriju, odmah ga je prepoznala kao izuzetnog medu njenim učiteljima koji su je podučavali spiritualnim iskustvima i vizijama. Pošto je provela godine Prvog svetskog rata u Francuskoj i Japanu, vratila se u Indiju 1920. Po Šri Aurobindovom povlačenju u samoću 1926. Majka je preuzela sve spiritualne i materijalne poslove Ašrama, i pod njenim vodstvom je Ašram dobio konkretan oblik, sve vreme podrţavan Sri Aurobindom. 1956. Majka je izjavila da rad u kojem su ona i Šri Aurobindo učestvovali, "manifestacija Nadmentalnog na Zemlji, nije više obećanje, nego ţiva stvar, realnost." Sve do kraja svog ţivota, Majka je bila zaokupljena zadatkom privlačenja Nadmentalnog Svetla i snage u svoju materijalnu svest kako bi je kompletno transformisala. Napustila je telo 17. novembra 1973.

115

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful