4.

Normalna raspodela
Raspodele podataka se javljaju u različitim oblicima i mogu biti asimetrične na desnu ili levu stranu ili simetrične.

Raspodela asimetrična na desno raspodela

Raspodela asimetrična na levo

Simetrična

Poseban oblik simetrične raspodele verovatnoće je normalna raspodela ili Gauss-ova raspodela ili kako se još naziva zvonasta kriva, jer ima simetričan oblik zvona. Normalna raspodela ima primenu kako u teoriji tako i u praksi, a razlog za to je što mnoga fizička merenja, kao i prirodni procesi imaju raspodelu ovog oblika. Normalna raspodela, čija je elementarna jedinica promenljiva x, može da se definiše sledećom jednačinom:

y=

1 σ 2π

e

( x−μ) 2
2σ 2

gde su: μ - srednja vrednost, σ - standardna devijacija, π = 3,14159..., e = 2,71828...

σ
µ
Sl. 1. Normalna raspodela Osobine normalne raspodele su da je simetrična, unimodalna, srednja vrednost, medijana i modus su jednaki i krajevi joj se asimptotski približavaju x-osi. Normalnu raspodelu definišu srednja

1. a standardna devijacija širinu raspodele. Izračunava se prema izrazu: . Dakle. Standardna devijacija je rastojanje od srednje vrednosti do tačke gde kriva menja oblik od konkavne na dole u konkavnu na gore. Promenom parametara μ i σ. podaci su prikazani grafički na slici. što se vidi i na slici. dobijaju se različite normalne raspodele i postoji beskonačno mnogo normalnih raspodela. što je veća varijacija među podacima to je veća i standardna devijacija. 4. U odnosu na ovo pravilo. Srednja vrednost kontroliše centar. nego kod grupe sa manjom standardnom devijacijom. odnosno deskriptivna mera koja pokazuje veličinu varijacije među podacima. Slika ilustruje da u drugoj grupi podataka postoji veća varijacija nego u prvoj. To se potvrđuje i izračunavanjem standardnih devijacija. Standardizovano (normalizovano) odstupanje ili z-score je jedinica koja se vrlo često koristi u statističkoj analizi. kao i da u obe grupe podaci leže između nekoliko standardnih devijacija sa obe strane srednje vrednosti. grupa 1 grupa 2 grupa 1: grupa 2: 51 37 44 61 41 49 58 20 48 70 47 53 53 48 47 48 45 50 66 64 x = 50.0. sa obeleženom srednjom vrednošću i podelom u intervalima koji su jednaki standardnim devijacijama: 7. Standardizovano odstupanje (z-score) Kao što je poznato standardna devijacija je mera disperzije. To nije slučajno i može se reći da će se svi podaci u bilo kojoj grupi podataka nalaziti između tri standardne devijacije sa obe strane srednje vrednosti. U tabeli su prikazane dve grupe podataka i prostim pregledanjem podataka uočava se da u grupi 2 postoji veća varijacija nego u grupi 1.2 za grupu 2. Sd = 7. razlika između dve grupe podataka koje imaju različite standardne devijacije je samo u tome što će kod grupe sa većom standardnom devijacijom granica od 3Sd biti dalje od srednje vrednosti.2 Da bismo mogli vizuelno da uporedimo varijacije u obe grupe.4-2 Statistika u farmaciji vrednost μ i standardna devijacija σ.4 x = 50.4 za grupu 1 i 14. a predstavlja odstupanje posmatrane vrednosti od srednje vrednosti izraženo u broju standardnih devijacija.0. Sd = 14.

2). negativna vrednost z govori da je posmatrana vrednost manja od srednje vrednosti. 4-3 z= x.2. Na primer. Standardizovana normalna raspodela U stvarnosti postoji beskonačno mnogo normalnih raspodela.: Praćenjem dnevnog unosa proteina kod 500 osoba dobijena je srednja vrednost 77 g i standardna devijacija 8 g.x S d Pozitivna vrednost z govori da je posmatrana vrednosti veća od srednje vrednosti i obrnuto. Ukupna površina ispod standardizovane normalne krive je jednaka 1 (ovo važi i za sve druge normalne krive).25 standardnih devijacija manja od srednje vrednosti. Sl. Dobijeni z-score pokazuje da je vrednost 51 g za 3.25. 2. Spasić: Predavanja 2009/2010. Ako želimo da procenimo osobu koja dnevno unosi 93 g proteina u odnosu na srednju vrednost izračunaćemo z-score: z= 9 . a poseban oblik normalne raspodele je standardizovana normalna raspodela ili z-raspodela (sl. Standardizovana normalna raspodela je raspodela z-scora sa srednjom vrednošću 0 i standardnom devijacijom 1. 2.S. z-Score može da se koristi i kao mera relativnog odstupanja. 4. jer ako neka vrednost ima veliki pozitivan z-score. odnosno ako ima veliki negativan z-score znači da je manja od većine vrednosti u tom skupu. odnosno za 2 standardne devijacije. . Standardizovana normalna raspodela Osnovne osobine standardizovane normalne raspodele su sledeće: 1. znači da je veća od većine vrednosti u tom skupu. PRIMER 1.77 1 3 6 = =2 8 8 Vrednost 93 g veća je za 16 g od srednje vrednosti. ako želimo da procenimo relativno odstupanje vrednosti unosa proteina od 51 g u odnosu na srednju vrednost 77 g i standardnu devijaciju 8 g. izračunaćemo prvo z-score: z = (51 77)/8 = -3. Krajevi standardizovane normalne krive asimptotski se približavaju x-osi.

Standardizovana normalna kriva je simetrična oko nule. Normalna raspodela Standardizovana normalna raspodela 6. PRIMER 2.25 1. z vrednost za x = 2.2 nalazi 0.6 σ 2 Ovo znači da se vrednost x = 6. z vrednost za x = 6.4-4 Statistika u farmaciji 3.μ)/σ. to znači de je deo krive levo od isprekidane linije lik u ogledalu za deo krive desno od iste linije.5 7.5 − 5 = = −125 .2 x 0.6 standardnih devijacija (0. Ova površina istovremeno predstavlja i verovatnoću.x )/Sd. Ako je varijabla x normalno distribuirana sa srednjom vrednošću μ = 5 i standardnom devijacijom σ = 2.25 z µ=5 µz = 0 Već je ranije rečeno da je ukupna površina ispod krive jednaka 1 i ona je simetrično raspoređena oko srednje vrednosti μ. Već je ranije rečeno da se vrednost z izračunava prema izrazu z = (x . pa jednačina za standardizovanu normalnu raspodelu glasi: y= 1 σ 2π e − z2 2 Svaka normalna raspodela može da se prevede u standardizovanu normalnu raspodelu. Ako je varijabla x normalno distribuirana sa srednjom vrednošću μ = 5 i standardnom devijacijom σ = 2.5 je z= 2.6 inkremenata od 2 jedinice) iznad srednje vrednosti).5 x -1.5 je z= x − µ 2.5 − 5 = = 125 . 4.6 z µ=5 µz = 0 PRIMER 3. σ 2 x − µ 7. σ 2 Normalna raspodela Standardizovana normalna raspodela a z vrednost x = 7. odnosno kod normalne raspodele je z = (x . Najveći deo površine ispod krive leži između -3 i 3.2 − 5 = = 0.2 je z= x − µ 6. .

00 0. koji je polagalo 250 studenata.0 0.9826 0. ako želimo da odredimo površinu (verovatnoću) za vrednosti z ≤ 2. odnosno površinu za vrednosti manje od željene vrednosti z (od -∞ do z). .9706 0.5359 0.9772.9641 0.5714 0..9564 0.9608 0.7 1.9686 0. z 0.9884 0.0 2.5636 0.9693 0.5832 .5 0.5 0. Na primer.9633 0.2 0. ima normalnu raspodelu sa srednjom vrednošću 8..9713 0. 0.9808 0.6 poena da se ispit položi.5319 0..9864 0.9 2.5675 0.9854 0.9861 0.09 0.S.9881 0.6141 1.9750 0.01 0.6064 0.9719 0. 4-5 f(x) f(x P(−∞ < x < μ) = 0..9756 0. Spasić: Predavanja 2009/2010.6026 0.9857 0.5040 0.9649 0.2 0.9761 0.9767 0.5.5279 0.0 Određivanje površine (verovatnoće) levo od z Tablica standardizovane normalne raspodele daje verovatnoću.5239 0.1 0.9625 0.5 P(μ < x < ∞ ) = 0.9778 0.9850 0. PRIMER 4.9890 Svaka normalna raspodela može da se prevede u standardizovanu normalnu raspodelu.07 0.0 i standardnom devijacijom 2.9772 0.9616 0.1 2.9846 0.5793 0.9821 0.9803 0.5398 0.9817 0.08 0. a u kolonama su vrednosti z na drugom decimalnom mestu.06 0.5000 0.5753 0.9554 0. odnosno za vrednosti levo od z. U redovima su vrednosti z do prvog decimalnog mesta.9812 0. a za određivanje P(x ≤ b) kada je varijabla x normalno distribuirana varijabla x se prevede u z a iz tablica standardizovane normalne raspodele dobija se vrednost verovatnoće za vrednosti z koje su manje od izračunate vrednosti z (površina ispod krive levo od izračunate vrednosti z).5 µ x P(−∞ < x < ∞ ) = 1.9699 0.9887 .6103 0. Broj poena na ispitu. iz tablica dobijamo vrednost P = 0. Ako je potrebno 8.8 1.5438 0.

6 poena. Pošto je ispit polagalo 250 studenata. koji procenat studenata je položio ispit? Ako je ispit je polagalo 250 studenata. z= x − μ 8. Tako dobijamo vrednost 1 – 0.6 poena. 65 studenata je imalo 8. očitana vrednost iz tablice oduzima se od ukupne verovatnoće (koja je jednaka 1).64 σ 2. odnosno 73.89%. Dobijena vrednost se izrazi u procentima i iz dobijenog procenta se izračuna broj studenata.7389 = 0. zatim se iz tablica odredi verovatnoća levo od z i oduzme od ukupne verovatnoće koja je jednaka 1. Za izračunavanje verovatnoće za vrednosti z veće od željene vrednosti z (površina ispod krive desno od z). zatim se iz tablica odredi verovatnoća levo od z i izrazi se u procentima i na kraju se izračuna broj studenata iz dobijenog procenta.6 − 8.5 Iz tablica z standardizovanu normalnu raspodelu vidimo da je površina za z ≤ 0. Broj poena na ispitu.0 i standardnom devijacijom 2. Ako je potrebno 8. koji je polagalo 250 studenata. z= x − μ 8.5.6 poena koliko je bilo potrebno za prolazak. koji broj studenata nije položio ispit? Rešenje: Prvo se izračuna vrednost z za 8. .6 poena da se ispit položi. što znači da je 73. Pošto je ispit polagalo 250 studenata.64 jednaka 0.6 poena.7389 i oduzimamo je od ukupne verovatnoće 1.4-6 Statistika u farmaciji koji procenat studenata nije položio ispit? Ako je ispit je polagalo 250 studenata. 185 ih nije imalo 8.6 poena koliko je bilo potrebno za prolazak. ima normalnu raspodelu sa srednjom vrednošću 8.64 jednaka 0.2611 ili 26.11%. PRIMER 5.6 − 8. što znači da je 26.5 Iz tablica z standardizovanu normalnu raspodelu vidimo da je površina za z < 0.0 = = 0. koji broj studenata je položio ispit? Rrešenje: Prvo se izračuna vrednost z za 8.89% studenata imalo manje od 8.6 poena.11% studenata imalo više od 8.64 σ 2.0 = = 0.7389. Određivanje površine (verovatnoće) desno od z U tablicama za standardizovanu normalnu raspodelu date su vrednosti verovatnoće za vrednosti z manje od željene vrednosti z (površina ispod krive levo od z).

6 poena? Rrešenje: Prvo se izračunaju vrednosti z za 8.5 Površina levo od z ≤ 0 je 0. Karakteristične tačke levo od srednje vrednosti u kojima kriva menja pravac su takođe udaljene od srednje vrednosti za jednu. odnosno 23.2389.0 i 8.0 i 8. Važne površine ispod standardizovane normalne raspodele Normalna raspodela ima određene tačke u kojima raspodela menja pravac i koje imaju specifično značenje.5 z= x − μ 8.64 σ 2. PRIMER 6. Koji procenat studenata ima između 8. 60 studenata je imalo između 8.0 i standardnom devijacijom 2. a povrina levo od z ≤ 0.6 poena? Ako je ispit je polagalo 250 studenata.0 i 8.5. Spasić: Predavanja 2009/2010.S. ima normalnu raspodelu sa srednjom vrednošću 8. Od veće vrednosti se oduzme manja. U samom vrhu raspodele nalazi se srednja vrednost.5 = 0. z= x − μ 8. Od 250 studenata. a druga tačka je udaljena za dve standardne devijacije.7389. a dobijeni rezultat izrazi u procentima i iz dobijenog procenta se izračuna broj studenata.5.6 − 8. Broj poena na ispitu.0 = =0 σ 2. odnosno za dve standardne devijacije. zatim se iz tablica odredi verovatnoća levo za svaku od ove dve vrednosti z. .6 poena. koji broj studenata ima između 8.89%.6 poena.0 i 8.0 = = 0. Dobijeni rezultat predstavlja vrednost verovatnoće između te dve vrednosti z (vrednost površine ispod krive između dve vrednosti z). Razlika je 0. koji je polagalo 250 studenata. 4-7 Određivanje površine (verovatnoće) između dve vrednosti z Za svaku od dve zadate vrednosti z u tablicama se pronađe vrednost verovatnoće levo od z (površina levo od z).64 je 0. a zatim se izračuna razlika između te dve vrednosti. Prva tačka sa desne strane u kojoj kriva menja pravac je od srednje vrednosti udaljena za jednu standardnu devijaciju.7389 – 0.0 − 8.

Iz tablice se vidi da je površina levo od 1z jednaka 0.44% od ukupne površine ispod krive.0.26% od ukupne površine ispod krive. odnosno -3σ i 3σ.4-8 Statistika u farmaciji Jedna od osobina standardizovane normalne raspodele je da najveći deo površine ispod raspodele leži između -3z i 3z. f f Nalaženje vrednosti z za određenu površinu ispod krive Tablice za standardizovanu normalnu raspodelu mogu da se koriste i da se izračuna vrednost z ako je poznata površina sa leve strane od z i to obrnutim postupkom od onog koji je prikazan u prethodnim primerima.9974 ili 99.8413 .0.9987. pa je prema tome površina između -2z i 2z (odnosno između μ ± 2σ) jednaka 0.9987 .74% od ukupne površine ispod krive. a levo od -2z je 0. u tablici za standardizovanu normalnu raspodelu pronađemo .1587. Drugim rečima.0013.0013 = 0.0228 = 0. Površina levo od 2z jednaka 0. pa je prema tome površina između -3z i 3z (odnosno između μ ± 3σ) jednaka 0.9772 .6826 ili 68.1587 = 0. pa je prema tome površina između -1z i 1z (odnosno između μ ± 1σ) jednaka 0.8413. a levo od -1z je 0.0. f( Površina levo od 3z jednaka 0.9772. a levo od -3z je 0. Koristeći tablice za standardizovanu normalnu raspodelu može taj deo površine i da se izračuna.0228.9544 ili 95.

025 = 0.975 odgovara z = 1. što je prikazano na slici.96. Dakle.95 su z = ±1. Pošto je standardizovana normalna kriva simetrična oko nule. što smo mogli da pronađemo i u tablicama.025. Na sličan način možemo da odredimo i dve vrednosti z između kojih se nalazi površina čija je vrednost poznata.025. Nalaženje vrednosti x iz poznate površine ispod normalne krive Kada smo izračunavali površinu ispod normalne krive prevodili smo je u stndardnu krivu izračunavanjem z-scora i taj se proces naziva standardizacija. PRIMER 7.025.96. dve tražene vrednosti z između kojih se nalazi površina 0. Dobijena vrednost z je ona sa čije leve strane se nalazi poznata površina. Iz tablica za standardizovanu normalnu raspodelu dobijamo da površini 0.S. 4-9 površinu čiju vrednost znamo i očitamo kojoj vrednosti z ta površina odgovara.025 = 1. Sa slike se vidi da je osenčena površina sa desne strane jednaka 0. Spasić: Predavanja 2009/2010.025 = 1. onda je za istu površinu sa leve strane z = -1.025.μ)/σ.025.96. PRIMER 8. to znači da je površina levo od z jednaka 1 . a dobijeno z označavamo kao zα gde α predstavlja poznatu površinu. Pošto je površina desno od z jednaka 0. odnosno z sa čije desne strane se nalazi površina 0. Odrediti vrednost z koja deli površinu ispod standardizovane normalne krive u središni deo čija je vrednost 0. U jednom od ranijih primera smo pokazali da je z0.975. dakle z0.025. što znači da joj odgovara z0. Odrediti z0. z-Score se izračunava prema izrazu z = (x .95 i dva spoljašnja dela od kojih svaki ima vrednost 0. Ako želimo da iz poznate površine odredimo z sa čije desne strane se ta površina nalazi postupak je nešto drugačiji.0.96.96. što znači da je z sa desne strane 1.96. koji može da se reši po x: x = μ + zσ .

PRIMER 9. -2.75 c. -4 2. a to je z = 1. odnosno površinu sa desne strane ispod standardne normalne krive: a.24 b. 4.95 b. 0.6 c. Zadaci za vežbanje 1. -2 i -1. z0. Za normalnu raspodelu sa parametrima μ = 100 i σ = 16 odrediti vrednost x sa čije leve strane je površina ispod krive jednaka 0. 0 d.4-10 Statistika u farmaciji Ovaj proces se naziva destandardizacija. 0 d. Odrediti zα. Odrediti z-vrednost sa čije leve strane je površina ispod standardne normalne krive jednaka: a. 0.07 b. za normalnu raspodelu sa parametrima μ = 100 i σ = 16 levo od x = 72 nalazi se površina 0.51 4.44 b. Kako se iz date površine ispod normalne krive izračunava odgovarajuća vrednost x pokazaćemo na primeru. Odrediti površinu ispod standardne normalne krive koja leži desno od: a.75.5 c. -1. 0. 2. 0. -1.7 . Dakle.2 3 Odrediti površinu ispod standardne normalne krive koja leži između: a. Ovu vrednost destandardizujemo koristeći formulu za x i dobijamo: x = μ + zσ = 100 + (-1.8 d.28 = 72.18 i 1. Pošto je postupak nalaženja x vrednosti označen kao destandardizacija.56 c.25 5.04.59 i 1. znači da idemo od standardizovane normalne krive ka normalnoj krivoj čiji su parametri poznati. Prvi korak je da u tablicama za standardizovanu normalnu raspodelu nađemo z-vrednost sa čije leve strane je površina jednaka 0.01 b. 0.75) 16 = 100 .04. Odrediti površinu ispod standardne normalne krive koja leži levo od: a. 0. z0.04.

Ako takav stan može da se kupi za 95500 eura.3 sa standardnom devijacijom 10.7 g sa standardnom devijacijom 12. 13. Kolika je standardna devijacija? .8.3 m2 sa standardnom devijacijom 24.2 iznad srednje vrednosti u populaciji kojoj pripada.1 m2. Devojka je visoka 160 cm i ima z-score 0. a na smeru B srednji broj bodova je 42 sa standardnom devijacijom 9. desno od 0 b.33 d. z0.6 g.15 7.015 6. z0. a u jednom roku je postignuta srednja vrednost 28 sa standardnom devijacijom 2. Maksimalan broj bodova na ispitu je 40.5 bodova.7 m2.3 boda ili onaj koji je na smeru B imao 66.5.5 koja leži: a.7 i spoljašnje delove od 0.005 c. Spasić: Predavanja 2009/2010. 12. 10. srednji deo jednak 0.8 m2. 11. srednji deo jednak 0. Pacijent ima z-score 1. koju vrednost holesterola ima pacijent? 14. Ako je srednja vrednost te populacije 6. Srednji broj bodova na smeru A je 49.9 i spoljašnje delove od 0. Pokazati kakav je uspeh u odnosu na ostale postigao student koji je dobio 35 poena. Odrediti površinu ispod normalne krive sa parametrima μ=1 i σ=2. između -2 i 2 8.5 c. Odrediti dve z vrednosti koje dele površinu ispod standardne krive na: a. srednji deo jednak 0. Na prijemnom ispitu za fakultet mogući raspon bodova je od 0 do 100. 21. Prosečna cena 25 stanova slične veličine je 110258 eura sa standardnom devijacijom 5237 eura.05 b.S. Prosečna površina 250 laboratorija u zdravstvenim ustanovama je 64. 29 i 73 g 9.1 mmol/L.2 mmol/L i standardna devijacija 1. 4-11 c. levo od -1. U populacionom istraživanju kojim je obuhvaćeno 2760 žena pušača utvrđeno je da je njihova prosečna starost 38.7 u odnosu na srednju vrednost visine grupe koja iznosi 168 cm. Odrediti z-score za žene pušače čija je starost 58. da li možemo reći da je cena povoljna? Objasniti odgovor uz pomoć z-scora. Odrediti z-score za laboratorije čija je površina 163. Pokazati koji student ima relativno bolji uspeh: onaj koji je na smeru A dobio 70.99 i spoljašnje delove od 0.1 m2 i 61.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful