FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE NOVI SAD

SEMINARSKI RAD

PREDMET: RADNO PRAVO TEMA: RADNI ODNOSI

STUDENT: Alija Mujezinović MENTOR: PROF.DR Drasko Bosanac

1

Sadrzaj
Sadrzaj..................................................................................................................................2 Uvod.....................................................................................................................................3 Pojam radnog odnosa...........................................................................................................4 Uredjivanje radnih odnosa...................................................................................................4 Kolektivi Ugovori................................................................................................................4 Posebni uslovi......................................................................................................................7 Ugovor o radu....................................................................................................................10 Posebni Oblici Radnog Odnosa.........................................................................................10 Zasnivanja Radnog Odnosa sa Stranim Drzavljanima ......................................................12 Nacin Zasnivanja Radnog Odnosa.....................................................................................12 Radno vreme odmori I odsustva........................................................................................14 ODMORI I ODSUSTVA..................................................................................................15 Potrazivanje Zaposlenih u Slucaju Stecajnog Postupka....................................................26 PRESTANAK RADNOG ODNOSA................................................................................27 Visak Zaposlenih ...........................................................................................................................................28 Pravo zaposlenih na Strajk ...........................................................................................................................................28 Ostvarivanje i zastita prava zaposlenih..............................................................................29 Zastita Zaposlenih..............................................................................................................29 Organizacije zaposleni I organizacije Poslodavaca ..........................................................30 Radna Knjizica...................................................................................................................30 Zakljucak............................................................................................................................31 Literatura............................................................................................................................32

2

Uvod
Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne obveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obvezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti plaću, a radnik je obvezan prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom rada, osobno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo pobliže odrediti mjesto i način obavljanja rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Također, poslodavac je dužan osigurati radniku uvjete za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima. Ni dobar trening nemoze popraviti losu selekciju Ako organizacija nezaposli najbolje kandidate, njeni konkurenti ce to uciniti Neki od razloga za odbijanje kandidata: Radne vestine i motivacija, Vestine citanja i pisanja, Radno iskustvo kandidata, Matematicke vestine, Verbalne vestine, Test na upotrebu droge.1 Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne obveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obvezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti plaću, a radnik je obvezan prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom rada, osobno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo pobliže odrediti mjesto i način obavljanja rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Takođe, poslodavac je dužan osigurati radniku uvjete za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima.

1

Mathis, Jackson, 1997) str.114. Osnovi upravljanja ljudskim resursima, Beograd, 2008

3

posle zaključenja ugovora. Ovi ugovori uglavnom sadrže samo opšte odredbe kojima se reguliše odgovarajući pravni odnos ili opšte uslove pod kojima će ubuduće članovi te grupe imati da zaključe svoje individualne ugovore. koji se zasniva ugovorom o radu izmedju zaposlenog (radnika) s jedne strane I. Istovremeno se radnim odnosom smatra I odnos po osnovu rada izmedju zaposlenog I drzave. Zakon o radu propisuje da se odrdbe tog zakona primenjuje na zaposlene koji rade na teritoriji republike srbije kod domaceg ili stranog poslodavca. ako su u manjini. Pravno dejstvo ovih ugovora prostire se i na one članove grupe koji nisu dali svoju saglasnost ili su postali članovi te grupe kasnije. Međutim. koji se zasniva na osnovu akta nadleznog organa. ako zakonom nije drukcije odredjeno. Poravnanje se smatra 4 . on je izdvojen iz građanskog prava čineći sa ostalim institutima predmet proučavanja posebne grane prava – radnog prava. Kolektivi Ugovori Kolektivni ugovori (preuzeto iz Vikipedije. pa i za one koji su bili protiv poravnanja. Uredjivanje radnih odnosa Radni odnos zaposlenih kod poslodavca uredjuje se zakonom. Drugi primer je prinudno poravnanje više poverilaca. slobodne enciklopedije) su vrsta ugovora koji proizvode pravna dejstva za sva lica koja pripadaju određenoj grupi (kolektivu ili nekoj organizaciji) koja je ugovor zaključila. kolektivnim ugovoroma. s druge strane preduzeca.Pojam radnog odnosa Pod radnim odnosom se podrazumeva odnos po osnovu rada. Za nastanak ugovora dovoljno je da je saglasnost za zaključenje ugovora dala većina članova te grupe. kao I na zaposlene koji su upuceni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Kolektivni karakter prinudnog poravnanja ogleda se u činjenici da on proizvodi pravna dejstva za sve poverioce istog dužnika. za koje ce mo u daljem tekstu koristiti jedinstveni pojam poslodavac. odnosno jedinice lokalne samouprave kao poslodavca. opstim aktima I ugovorom o radu. bez obzira da li rade u drustvenim. Polozaj zaposlenih je izjednacen. Kolektivni ugovor o radu je najtipičniji primer. drzavnim ili privatnim ili mesovitim preduzecima ili kod drugih pravnih ili fizickih lica. drugog pravnog ili fizickog lica.

U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje director. medjusobni odnosi ucesnika kolektivnog ugovora I druga pitanja od znacaja za zaposlenog I poslodavca. odnosno organ koji on ovlasti. zakljucuje se za teritoriju republike Srbije. u skladu sa nacionalnim propisima. Ucesnicu u zakljucivanju kolektivnog ugovora – opsti kolektivni ugovor zakljucuju reprezantativno udruzenje poslodavaca I reprezentativno sindikat osnovani za teritoriju republike Srbije. Statusna teorija – pravnu prirodu kolektivnih ugovora nije moguce objasniti gradjansko pravnim institucijama. Ugovorni principi sadrani su u obligacionom delu. Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preuzeca I javne sluzbe zakljucuje osnivac. sloboda ugovaranja I drugi principi koji su specificni za klasican ugovor gradjanskog prava. U nacelu se sve teorije mogu svesti na tri: 1. Godine. odnosno zakon na osnovu koga se zakljucuju individualni ugovori o radu. process pregovaranja. kolektivni ugovor predstavlja normu . Mesovita teorija – kolektivni ugovori imaju dvojaku pravnu prirodu: ugovornu I normativnu. Ovoj preporuci kolektivni ugovor se definishe kao pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada I zaposlenja izmedju. reprezentativni sindikat kod poslodavca I poslodavac. Kolektivni ugovor I 5 . grupu I podgrupu ili delatnost zakljucuju reprezentativno udruzenje poslodavaca I reprezentativni sindikat osnovani. jedne ili vise reprezentativnih organizacija radnika ili predstavnika zainteresovanih pravovaljano izabranih I opunomocenih od strane radnika. 91 iz 1951. Postupak izmena I dopunama kolektivnog ugovora.prihvaćenim ako za njega glasaju poverioci čija potraživanja čine više od polovine ukupnog potraživanja onih poverilaca koji imaju prvo glasa. obaveze I odgovornosti iz radnog odnosa. za granu grupu. Kolektivni ugovor zakljucuje se u pisanom obliku. Poseban kolektivni ugovor za granu. U teoriji postoji vise shvatanja o pravnoj prirodi kolektivnih ugovora. Tu je i ugovor o osiguranju života svih članova kolektiva čija je delatnost povezana s izrazitijom mogućošću rizika (radnici u rudniku). uredjuju se prava. i reprezentativni sindikat. slobodne enciklopedije Pojam I vrste kolektivnih ugovora . u skladu sa zakonom I drugim propisom.Statusna (normativna teorija) 3.kolektivnim ugovorom. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeca I javne sluzbe zakljucuju osnivac. . s jedne strane poslodavca. A moze ga I potpisati I preduzetnik u ime direktora. Ugovorna teorija – Pravna priroda kolektivnog ugovora pokusava se objasniti pomocu institute gradjnskog prava: autonomija volje suprostavljenih strana. odnosno organ koji on ovlasti. Prema predstavnicima ove teorije . Sa gledista medjunarodnog radnog prava obicno se kao relavanta uzima definicija kolektivnog ugovora o radu koji sadrzi Preporuka Medjunarodne Organizacije rada br. podgrupu ili delatnost. grupe poslodavaca ili jedne ili vishe organizacije poslodavaca.Ugovorna teorija 2.Iz Vikipedije. Mesovita teorija. I sa druge strane. a normativni elementi nalaze se u normativnom delu kolektivnog ugovora.

Obavljivanje kolektivnog ugovora – opsti I poseban kolektivni ugovor objavljuje se u “ Sluzbenom glasniku Republike Srbije” Nacin obljavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrdjuje se tim kolektivnim ugovoroma. socijalno ekonomskog saveta. clanove odbora odredjuju sindikati. Nadlezni ministar da se odluci kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju I na poslodavce koji nisu clanovi udruzenja poslodavaca – ucesnika kolektivnog ugovora. Nistavost odredaba ugovora o radu utvrdjuje se pred nadleznim sudom. kolektivni ugovor prestaje da vazi ako se ucesnici kolektivnog ugovora drukcije ne sporazumeju najkasnije 30dana pre isteka vazenja kolektivnog ugovora.od dana pristupanja poslodavaca. Po isteku tog roka. kao I druga prava koja nisu utvrdjena zakonom. Pregovaranje I zakljucivanje kolektivnog ugovora – Obrazuje se odbor za pregovore. Opstim aktom I ugovorom o radu mogu da se utvrde veca prava I povoljniji uslovi rada od prava I uslova utvrdjenim zakonom. Odluku minister donosi na zahtev jednog od ucesnika na zakljucivanju kolektivnog ugovora cije se dejstvo prosiruje.pravilnik o radu I ugovor o radu nemogu da sadrze odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrdjuju nepovoljniji uslovi rada. Opstim aktom I ugovorom o radu mogu da se utvrde vec prava I povoljniji uslovi rada od prava I uslova koji su utvrdjeni zakonom. neposredno se primenjuju I koji su u vreme zakljucivanja kolektivnog ugovora clanovi udruzenja poslodavaca. Predstavnici sindikata I poslodavaca.ucesnika kolektivnog ugovora. Resavanje sporova – Ucesnici u zakljucivanju kolektivnih ugovora mogu pred nadleznim sudom da ostvare zastitu prava utvrdjenih kolektivnim ugovorom. koji ucestvuju u pregovoru za zakljucivanje kolektivnog ugovora I zaklucuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlascenje svojih organa Primena kolektivnog ugovora – opsti I posebni kolektivni ugovor. Od prava I uslova koji su utvrdjeni zakonom. Vazenje I otkaz kolektivnog ugovora – kolektivni ugovor se zakljucuje na period od tri godine. Kolektivni ugovor I obavezuje poslodavce koji su naknadno poslali udruzenje poslodavaca . odnosno udruzenje poslodavaca. odnosno udruzenja poslodavaca. zaposljavanje I socijalnu politiku doneo je pravilnik o registraciji kolektivnog ugovora (“Sluzbeni Glasnik RS”br. 50/2005) Zasnivanjene Radnog Odnosa 6 . Registracija kolektivnih ugovora – Registruju se kod nadleznog ministarstva po postupku koji propisuje ministar. srazmerno broju clanova. Ministar za rad. Pravo da se zahteva utvrdjivanje nistavosti nezastareva. a po pribavljenom misljenju.

utvrđeno je pravo na rad. 79/91. zajemčena je sloboda rada. odosno pravilnikom o organizaciji I sistematizaciji poslova. Zakonom obraku utvrdjeno da dete koje je navrsilo 15-godina zivota moze raspolagati svojom zaradom I imovinom koje je steklo svojim radom. socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti. 54/96. pored zakonom utvrđenih uslova za prijem na rad u državne organe. RS". Lice mladje od 18-godina zivota moze da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa kojim se utvrdjuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos I da takvi poslovi nisu stetni za njegovo zdravlje.161/02 Abstrakt: Osporenom odredbom člana 34. stav 1. Republika Srbije uređuje i obezbeđuje. neophodan uslov za obavljanje poslova radnog mesta. Primer: Zakonom se mogu propisati posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje određenih poslova u organima Ministarstva unutrašnjih poslova Vrsta: Sudska praksa Sud: Datum: 2002-11-19 Broj: U. utvrdjene zakonom. 25/00 i 8/01 propisano je da u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova na radno mesto ovlašćenog službenog lica i radnika na određenim dužnostima može se primiti lice koje. moral I obrazovanje odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Starosni uzrast dokazuje se izvodom iz maticne knjige rodjenih ili drugom javnom ispravom. Od vrste poslova I radnih zadataka koji se obavljaju na odredjenom random mestu. zavisi koji ce stepen strucne spreme I koje vrste zanimanja utvrditi za to radno mesto. Posebni uslovi Strucna sprema – strucna sprema je bez sumnje. dok takva zabrana traje Odredbom člana 72.Zakona o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik. delatnosti ili dužnosti.Ustava. da mu pravosnažnom presudom nije izrečena mera zabrane vršenja poziva. ali je istovremeno obavezno da od tih prihoda doprinosi svom odrzavanju .godina zivota I ispunjava druge uslove za rad na odredjenim poslovima. dostupno svako radno mesto i funkcija 7 . kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa. usvojioca ili staraoca . Zakonom o radu clana 25. Stav1. ispunjava posebne uslove i to da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. stav 1. a odredbom člana 35. pod jednakim uslovima.1.Zakonom o radu utvrdjeno da radni odnos moze da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15. slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju i da je svakome. vaspitanju I obrazovanju. pod uslovom da takav rad neugrozava njegovo zdravlje. sistem u oblasti radnih odnosa.tač 2.tač 4. RS utvrđeno je da. .44/91. zapošljavanja. Da se radni odnos sa licem mladjim od 18 godina zivota moze da zasnuje radni odnos samo uz pismenu saglasnost roditelja.

Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Sl lasnik.Ustava. nezaposlenih za proizvodnju materijalnih I drugih dobara I vrsenja usluga. stav 1. RS. odnosno radnu I srucnu osposobljenost nezaposlenost za proizvodnju materijalnih I drugih dobara I vrsenja usluga I sticanja dohotka . Republika Srbije je saglasno ustavnim ovlašćenjima sadržanim u članu 72.sti. odnosno radnu I strucnu osposobljenost .Zakona o unutrašnjim poslovima propisan je.Ustava Zakoneko uređivanje posebnih uslova sastavni je deo ustavnog ovlašćenja da uređuje sistem radnih odnosa i zapošljavanja. Znanje I sposobnost nisu posebna dva uslova. a da se protiv njih vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti Drustveni dogovor razlikuje strucnu spremu od zanimanja. vrsenja usluga I sticanja dohotka. zdravstvenom. Drustveni dogovor utvrdjuje osam stepena strucne spreme za osam kategorija zanimanja. obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa lica zaposlenih u državnim organima. Znanje I sposobnost – Zaposleni ce biti spreman da obavlja samo ona zanimanja koja je radom I usavrsavanjem uz rad upoznao. visoka. pored ostalih posebnih uslova za prijem u radni odnos na radno mesto ovlašćenog službenog lica i radnika na određenim dužnostima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i uslov da se protiv lica ne vodi krivični postupak za određena krivična dela i da mu nije izrečena mera zabrane vršenja poziva. dok takva zabrana traje Po oceni Ustavnog sud. Znanje I sposobnost su znacajan uslov za zasnivanje radnog odnosa na radnim mestima sa posebnim ovlascenjima I odgovornostima. 8 . niti su povređene odredbe člana 35. pored ostalog. osporenom odredbom člana 34. dok se pod zanimanjem podrazumevaju odredjeni I poslovni zadaci koje zaposleni obavlja radiproizvodnje materijalnih dobara .i 39/02 uređena su prava. RS". zakonom uredila sistem radnih odnosa i propisala posebne uslove za prijem u radni odnos lica u državnim organima i Ministarstvu unutrašnjih poslova kao državnom organu Po shvatanju Ustavnog sud. jer se radi o službi koja se. delatnosti i dužnosti. Pod strucnom spremom se porazumevaju opsta znanja I vestine neophodne z obavljanje odredjeih poslova I zadataka.Ustava. Radno znanje I sposobnost se cene prema rezultatima sveukupnog ranijeg rada zaposlenog. 34/02. penzijskom i invalidskom osiguranju i o obrazovanju. na svakom od radnih mesta na kojima je predhodno radio.tačka 2. visa. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. srednja. radnim odnosima.1.48/91. pa je nespojivo sa tim položajem da se u radni odnos primaju lica koja će raditi u Ministarstvu. propisivanjem posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa radnika Ministarstva unutrašnjih poslova nije prekoračeno ovlašćenje iz člana 72.tačka 4. 66/91.propisano je da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi. bavi otkrivanjem počinilaca krivičnih dela. uključujući i uslove za prijem u radni odnos lica u državne organe a Zakonom o unutrašnjim poslovima u članu 32. . a Ustavni sud smatra da propisani posebni uslovi koje sadrži osporena odredba navedenog zakona ne povređuju načelo ustavno. bez obzira na granu delatnosti. Pre zakljucenja Drustvenog dogovora strucna sprema se stepenovala kao niza. stav 1.

a posebno na radnim mestima koja su izlozena posebnim uslovima rada u pogledu opasnosti po zivot I zdravlje zaposlenog. jer je radni staz ukupno vreme rada provedeno na bilo kojim poslovima. vec samo na radnim mestima za koje je to neophodno. Radno iskustvo se moze poistovetiti sa radnim stazom. saobracaju turizmu I drugim delatnostima koje cesce kontaktiraju sa strancima u nasoj zemlji I inostranstvu. objavljeni strucni ili naucni radovi. zakonom. dok se radon iskustvo stice samo na odredjenim poslovima. To su poslovi: Naucni savetnik. Ostali posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa – Posebne godine zivota. podzakonskim aktom ili opstim aktom. dok obavljaju te poslove. dvojezicnost se javlja kao uslov za zasnivanje radnog odnosa. pol. Strucni ispit – Kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa. on nemora biti priznat u drugoj organizaciji. Strucni ispit – za odrecena radna mesta predvidi opstim aktom jedne privredne organizacije. moze biti predvidjen polozen strucni ispit. Pol – Pol. Strani jezik – Znanje jednog ili vise stranih jezika je sve cesce poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa na radnim mestima u nauci diplomatiji novinarstvu. visoka prosecna ocean. Objavljeni strucni ili naucni radovi – Ojavljeni strucni ili naucni radovi su zakonski uslov za zasnivanje radnog odnosa na odredjenim poslovima u naucno istrazivackim organizacijama I u visoko skolskim ustanovama. Zakonom se najcesce. Posebna zdravstvena sposobnost. Postoje poslovi koji nemogu obavljati zaposleni preko odredjenog starosnog doba . pravosudni organi I drugo). Dvojezicnost – Najcesce u vise nacionalnim sredinama. duzni su da se podvrgavaju periodicnim zdravstvenim pregledima radi kontrole zdravlja.Zaposleni koji zasnuju radni odnos na poslovima koji zahtevaju posebnu zdravstvenu sposobnost. Ali ispunjenje ovog uslova nije dovoljno za osnivanje radnog odnosa na citavom nizu radnih mesta. odredjena licna svojstva. Posebne godine zivota – Navrsenih 15 godina zivota je opsti uslov za zasnivanje radnog odnosa. Primena ovog uslova u praksi mora biti restriktivna. Radno ikustvo se neodredjuje kao uslov za odredjivanje radnog odnosa na svim radnim mestima. redovni vanredni profesori docenti na fakultetima … 9 . propisuje obaveza polaganja strucnog ispita za zaposlene I predpostavljena lica u drzavnim organima (ministarstva I drugi organi uprave.Radno iskustvo – Radno iskustvo je vreme provedeno na radu u obavljanju poslova koji su isti ili slicni poslovima radnog mesta koje se popunjava. spoljnoj trgovini. dvojezicnost. po pravilu ne moze biti utvrdjen kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa.

odnosno pravilnik o radu koji je na snazi. naknade zarade. smatra se da nije zasnovao radni odnos. odnosno preduzetnik. dan pocetka rada. Ugovor o radu se smatra zaposlenim kada ga potpisu zaposleni I director . osim ako je bio sprecen da stupid na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac ili ako se poslodavac I zaposleni drukcije dogovore. sto znaci da se radni odnos u ovakvom slucaju zasniva pod raskidnim uslovom. radio I televizijskih organizacija. Odredjena licna svojstva – To ce na primer biti slucaj kod spikera. Lice koje zasniva radni odnos sa probnim radom ima sva prava. Zakljucivanje ugovora o radu vrsi se pre stupanja zaposlenog u rad. Probni rad moze da traje najduze sest meseci. Ugovor o radu Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos . obaveze I odgovornosti iz radnog odnosa. vrsta I opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. Posebni Oblici Radnog Odnosa Probni rad – Ugovorom o radu poslodavac I zaposleni mogu da utvrde probni rad. Probni rad nije uslov za zasnivanje radnog odnosa. Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju zaposlenog I poslodavca. mesto rada nacin zasnivanja radnog odnosa (na odredjeno ili neodredjeno radon vreme). rokovi za isplatu zarade I drugih primanja na koja zaposleni ima pravo pozivanje na kolektivni ugovor. trajanje ugovora oradu na odredjeno vreme.Visoka prosecna oceana – Poseban uslovom utvrdjen zakonom uslov za zasnivanje radnog odnosa na poslovima asistenta pripravnika I asistenta u visoko skolskim ustanovama je visoka prosecna ocena. trajanje dnevnog I nedeljnog radnog vremena. 10 . Uspesnost probnog rada zaposlenog treba da bude proverena od strane kompetentnih lica. novcani iznos osnovne zarade I elementi za ukljucivanje radnog ucinka. ime I prezime zaposlenog I njegovo prebivaliste. Zasnivanje radnog odnosa je regulisano u clanovima zakona 24-46. odnosno boravista. Ovaj otkazni rok nemoze biti kraci od pet radnih dana. na nacin I po postupku koji treba da budu u napred utvrdjeni. manekena I dr. vec za njegov opstanak. Od tog dana on ostvaruje prava I obaveze iz radnog odnosa . radon vreme (puno nepuno ili skraceno). Cilj probnog rada je da se utvrde stvarne radne I strucne sposobnosti odredjenog lica . Ugovor radu se zakljucje u pismenom obliku. uvecanje zarade I druga primanja zaposlenog. vrsta I stepen strucne spreme zaposlenog. Za vreme trajanja probnog rada poslodavac I zaposleni mogu da otkazu ugovor o radu sa propisanim otkaznim rokom. Ukoliko zaposleni tada ne stupid na rad. Zakona o radu. Elementi zakona o radu su: naziv I sediste poslodavca.

rad na odredjenom projektu. 7)druga prava I obaveze. Radni odnos zasniva se na vreme cije je trajanje u napred odredjeno kada su u pitanju. Za obavljanje ovih poslova zaklucuje se ugovor o radu. Tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima.Radni odnos na odredjeno vreme – Pravilno je da se radni odnos zasniva na neodredjeno vreme. Radni odnos za obavljanje poslova sa povecanim rizikom – Za poslove koji su propisani posebni uslovi rada ugovora o radu moze da se zakljuci samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. 11 . 2) vrstu poslova I nacin organizovanja rada . U vezi sa ovom drugom kategorijom pomenuti ugovor o radu zadrzi: 1)vreme trajanja radnog vremena prema normativima rada. na neodredjeno ili odredjeno radon vreme. prilikom zaklucivanja svakog ugovora o radu I delova koji su specificni za ovu vrstu ugovora o radu. zaposleni imaju iste benificije . odnosno kod kuce. 3) uslove rada I nacin uslova vrsenja rada nad radom zaposlenog. povecanje obima posla koji traje odredjeno vreme. Zaposleni moze da radi na poslovima sa povecanim rizikom samo na osnovu predhodno utvrdjene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadleznog zdravstvenog organa. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom – Moze da se zasnuje I za rad sa nepunim radnim vremenom. Ugovor o radu kojim sa zasniva radni odnos radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca . Ovaj ugovor registruje se kod nadleznog organa lokalne samouprave. Ona se utvrdjuju propisima o penzijsko invaldskom osiguranju. Radni odnos na odredjeno vreme zasniva se isto kao I rad na odredjeno vreme ugovorom o radu. 4) visinu zarade za obavljeni rad I rokove njene isplate . sezonski poslovi. treba da sadrzi dve kategorije delova koji su obavezni. ne moze trajati duze od 12-meseci. Radni odnos sa kucnim pomocnim osobljem – Odredbama zakona o radu predvidjena je obaveza registracije ugovora o radu koji se zakljucuje radi zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova kucnog pomocnog osoblja. Nepuno radon vreme predvidja se za poslove koji mogu da se obavljaju I sa nepunim radnim vremenom. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca – Zakonom o radu predvidjena je mogucnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van postorija poslodavca odnosno kod kuce . 5) koriscenje I upotrebu sredstava za rad zaposlenog. kao I zaposleni sa punim radnim vremenom. Zaposleni koji rade na poslovima sa povecanim rizikom imaju posebna prava u odnosu na druge zaposlene. 6) naknadu drugih troskova rada I nacin njihovog utvrdjivanja.

Zasnivanja Radnog Odnosa sa Stranim Drzavljanima Prema zakonu o radu strain drzavljani I lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos pod uslovom utvrdjenim ovim zakonom I posebnim zakonom. novcani iznos osnovne zarade I elemente za ukljucivanje radnog ucinka . smatra se da nije zasnovao radni odnos. naziv I sediste poslodavca. Uhovor o radu u kome nije utvrdjeno vreme na koje se zakljucuje smatra se ugovorom o radu na neodredjeno vreme. vrstu I opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. pozivanje na kolektivni ugovor. Prilikom zasnivanja radnog odnosa. Ugovor o radu se smatra se zakljucenim kada ga potpisu zaposleni I director . ime I prezime zaposlenog. rokove za isplatu zarade. Nacin Zasnivanja Radnog Odnosa Ugovor o radu radni odnos se zasniva ugovorom o radu. uvecane zarade I druga primanja zaposlenog. odnosno preduzetnik. Prestanak radnog odnosa stranog drzavljanjina u slucaju isteka privremenog boravka. nacin zasnivanja radnog odnosa. trajanja ugovora o radu na odredjeno vreme. I drugih primanja na koje zaposleni ima pravo. osim ako je sprecen da stupid na rad iz opravdanih razloga. zakljucuju ga zaposleni I poslodavac. Ako zaposleni nestupi na rad danom utvrdjenim ugovorom o radu. odnosno boraviste zaposlenog. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima I na nacinu utvrdjenom zakonom o radu. strain drzavljanin daje pismenu izjavu kojom prihvata nadleznost domaceg suda u slucaju spora sa poslodavcem. na osnovu donete odluke o izboru . dozvole ostanka u zemlji. odnosno potpisanog ugovora o radu. radon vreme puno (nepuno ili skraceno). Ugovor o radu moze da se zakljuci na neodredjeno ili odredjeno vreme. odnosno pravilnik o radu koji je na snazi. Ugovor o radu se zakljucuje pre stupanja zaposlenog u rad u pisanom obliku. dan pocetka rada. ili ako se poslodavac ili zaposleni drukcije dogovore. mesto rada. mesto prebivalista. vrstu I stepen strucne spreme zaposlenog. Posebni zakon koji se navodi u citiranoj odredbi je josh uvek zakon o uslovima zasnivanja radnog odnosa sa stranim drzavljanima. Na prava I obaveze koja nisu utvrdjena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuce odredbe zakona I opsteg akta. utvrdjenih pravilnikom. 12 . Ugovor o radu sadrzi . Strani drzavljani zasniva radni odnos danom stupanja u rad. Stupanje na rad – zaposleni ostvaruje prva I obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. naknade zarade. Kandidat je duzan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi istave I druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos. na neodredjeno ili odredjeno vreme. Ugovorom o radu mogu da se ugovore I druga prava I obaveze.

imovinsko stanje. odnosno njegovog organizacionog dela. zbog potrebe procesa I organizacije rada Radi premestanja na drugo radno mesto rada kod istog poslodavca Radi upucivanja na rad na odgovarajuci posao kod drugog poslodavca U drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom i ugovorom o radu Premestaj u drugo mesto rada : Ako jedelatnost poslodavca takve priride da se rad obavlja u mestima van sedista poslodavca. Diskriminacija je zabranjena u odnosu na : Uslove rada I sva prava iz radnog odnosa. su nistave. veroispovest bracni status. kao I zaposleni. sindikatima ili neko drugo licno svojstvo. 13 . Odredbe ugovora kojima se utvrdjuje diskriminacija po nekom od navedenih osnova. boju koze. s obzirom na pol. Ako je udaljenost do mesta u kome zaposleni radi do mesta do mesta u koje se premesta na rad manja od 50km I ako je organizovan redovan prevoz koji omogucava blagovremeni dolazak na rad I povratak sa rada I obezbedjenja naknada troskova prevoza u visini prevoza cenovne karte u javnom saobracaju. nacionalnu pripadnost. Zaposleni moze vda bude premesten u drugo mesto rada van navedenih slucajeva samo uz svoj pristanak. Zabrana diskriminacije – Odredbama zakona o radu zabranjena je neposredna I posredna diskriminacija lica koje traze zaposlenje. clanstvo u politickim organizacijama. starost. zdravstveno stanje. kao I u ime I za racun drugog pravnog ili fizickog lica. seksualno opredeljenje.Izmene ugovora o radu – Poslodavac moze zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada (aneks ugovora): Radni premestaj na neku drugu rradnu poziciju. a najduze godinu dana. dat u zakup poslovni proctor. bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Zabrana konkurencije – Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni nemoze da radi u svoje ime I za svoj racun. posao. socijalno poreklo. obrazovanje osposobljavanje I usavrsavanje. otkaz ugovora o radu. rodjenje. napredovanje na poslu. rasu. dok traju razlozi za njegovo upucivanje. Upucivanje na rad kod drugog poslodavca – Zaposleni moze da bude privremeno upucen na rad kod drugog poslodavca na ogovarajuci posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom . odnosno invalidnost. porodicne obaveze. trudnocu. jezik. ili je zakljucen ugovor o poslovnoj sradnji.

u smislu ovog zakona jeste radon vreme krace od punog radnog vremena. Nepuno radno vreme – Nepuno radon vreme. Zakona o radu zaposleni moze da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivicni postupak zbog krivicnog dela ucinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je ucinio povredu radne obaveze koja ugrozava imovinu vece vrednosti. bez prestanka njegovog radnog odnosa. racionalnije koriscenje radnog vremena I izvrsenje odredjenog posla u odredjenim rokovima. Prema odredbi clana zakona 165. Dezurstvo u zdravstvenim ustanovama uredjuje se posebnim zakonom.puno radno vreme iznosi 40 casova nedeljno. predvidjeni zakonom o radu. U ovakvom periodu poslodavac duzan da zaposlenog vrati na rad. Radni dan po pravilu traje osam casova. ako zakonom nije drugacije odredjeno.00 casova narednog dana smatra se radom nocu. Udaljenje sa rada je obligatno u slucaju kada je zaposlenom odredjen pritvor. Preraspodela radnog vremena – poslodavac moze da izvrsi preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti. iz razloga propisanim zakonom. Radno vreme odmori I odsustva Puno radno vreme . Nocni rad u smenama – rad koji se obavlja u vremenu od 22. utrdjenim zakonom ili opstim aktom. Prekovremeni rad – Ne moze da traje duze od osam casova nedeljno. U slucaju preraspodele radnog vremena. niti duze od cetiri casa dnevno po zaposlenom.Udaljavanje zaposlenog sa rada – Udaljenje je mera kojom poslodavac. ako nebude dokazana njegova krivica. ili da mu otkaze ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi. radno vreme nemoze da traje duze od 60 casova nedeljno. na kojima I pored primene odgovarajucim mera bezbednosti I zastite zivota I zdravlja na radu. Opstim aktom moze da se utvrdi radon vreme krace od 40 casova nedeljno ali ne krace od 36 casova nedeljno. privremeno odstranjuje sa rada zaposlenog. Zaposleni sa radnim vremenom 36 casova ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da se radi sa punim radnim vremenom. Skraceno radno vreme – Zaposleni koji radi na narucito teskim napornim I zdravlje teskim poslovima. organizacija rada. Zaposleni moze da radi nocu duze od jedne radne nedelje Samo uz njegovu pisanu saglasnost. 14 . sredstava I spreme za licnu zastitu na radu postoji povecano stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog.00 radna casa do 6. Raspored u okviru radne nedelje utvrdjuje poslodavac. bolje koriscenje sredstava za rad. Raspored radnog vremena – radna nedelja traje radnih pet dana. Udaljenje zaposlenog sa rada moze trajati najduze tri meseca.

u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. Neplaceno odsustvo – Poslodavac moze zaposlenom da odobri I odsustvo be z nakna de zarade (neplaceno odsustvo).Naknada stete – Ako krivicom poslodavca zaposleni ne korista godisnji odmor. ODMORI I ODSUSTVA Član 10. ako se radi sa strankama ili ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada. teze bolesti clana uze porodice I u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se tako da se rad ne prekida. ima pravo na naknadu stete u visini prosecne zarade u prethodna tri meseca. 15 . Profesionalno vojno lice koje radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. Odmor u toku dnevnog rada Član 11. Profesionalno vojno lice koje radi duže od punog radnog vremena. Profesionalno vojno lice ima pravo na odmor u toku dnevnog rada. plaćeno i neplaćeno odsustvo. u trajanju i pod uslovima predviđenim zakonom i ovom uredbom. utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu. do sest meseci. Mirovanje radnog odnosa – zaposlenom miruju prava I obaveze koje se sticu na radu I po osnovu rada. a najmanje 10 sati dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta. osim prava I obaveza kojom je zakonom utvrdjeno: Odlaska na odsluzenje vojnog roka Privremeno upucivanje na rad kod drugog poslodavca Izdrzavanje kazne zatvora. Profesionalno vojno lice koje radi duže od četiri a kraće od šest sati dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta. Profesionalno vojno lice ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana – dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 sati neprekidno. nedeljni i godišnji odmor. odnosno izrecene mere bezbednosti. Odsustvo uz naknadu zarade (placeno odsustvo) – Zaposleni ima pravo sa odsustva sa rada uz naknadu zarade (placeno odsustvo) u ukupnom trajanju od sedam radnih dana u toku kalendarske godine. dnevni. porodjaja supruge. 2. Dnevni odmor Član 12. u slucaju sklapanja braka. 1.

ovog člana odobrava njegov neposredno pretpostavljeni starešina. izrađuje i odobrava nadležni starešina jedinice. Član 17. Izuzetno. odnosno odobriti korišćenje godišnjeg odmora i većem broju lica. Izuzetno od stava 1. Profesionalno vojno lice koje je aktom nadležnog organa upućeno na rad.3. a u godini u kojoj mu prestaje rad u inostranstvu godišnji odmor koristi posle povratka u zemlju. 16 . Član 15. lice iz stava 1. a u kalendarskoj godini mu ne prestaje rad u inostranstvu. odnosno ustanove. odnosno ustanove iz stava 2. odnosno ministra odbrane za vojna lica raspoređena van Vojske. Godišnji odmor Član 14. a po prethodno pribavljenom odobrenju načelnika Generalštaba Vojske. školovanje ili usavršavanje u inostranstvo ili u multinacionalne operacije godišnji odmor koristi pre odlaska u inostranstvo. odnosno prema planu godišnjih odmora organa ili pravnog lica u koje je raspoređeno van Vojske. Korišćenje godišnjeg odmora za starešinu jedinice. Profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom zakonom. Godišnji odmor profesionalno vojno lice koristi prema planu korišćenja godišnjih odmora u vojnoj jedinici. Nadležni starešina upoznaje lice sa planiranim korišćenjem godišnjeg odmora najkasnije 15 dana pre početka korišćenja. godišnji odmor može da koristi u zemlji ili u inostranstvu. odnosno ustanovi u kojoj je na službi. Planovi korišćenja godišnjeg odmora izrađuju se i odobravaju najkasnije do 15. ovog člana koje je pravo na godišnji odmor steklo na radu u inostranstvu. u skladu sa zakonom. ovog člana. Član 16. Plan korišćenja godišnjih odmora iz stava 1. 4. nadležni starešina može planirati. Nedeljni odmor Član 13. Prilikom donošenja plana korišćenja godišnjeg odmora nadležni starešina mora da obezbedi da godišnji odmor istovremeno može koristiti najviše 30% lica iz sastava jedinice. odnosno ustanove. prema planu godišnjih odmora organa ili pravnog lica u koje je upućeno. decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu. Profesionalno vojno lice ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 sata neprekidno. ovog člana.

u slučaju da ih profesionalno vojno lice nije moglo iskoristiti zbog potreba službe ili iz drugih opravdanih razloga. 2) u trajanju do 20 radnih dana – ukoliko se školuje ili usavršava u inostranstvu. a školovanje ili usavršavanje traje najmanje jednu školsku godinu. juna naredne godine.5. a školovanje ili usavršavanje traje najmanje jednu školsku godinu. Plaćeno odsustvo Član 18. ne računajući dan u kojem je dalo krv. s tim da ukupno vreme plaćenog odsustva u toku školovanja ne može iznositi više od 20 radnih dana. Član 20. čuvanju i održavanju naoružanja i vojne opreme. smatraju se: supružnik i vanbračni partner. Profesionalno vojno lice ima pravo na dva dana plaćenog odsustva za svako dobrovoljno davanje krvi. Profesionalnom vojnom licu koje se po planu školovanja uz rad školuje ili usavršava nadležni starešina može odobriti plaćeno odsustvo: 1) u trajanju do 10 radnih dana – ukoliko se školuje ili usavršava u zemlji. u smislu ovog člana. dete. prilikom porođaja supruge. 2) za odlične rezultate ostvarene u vojnoj i stručnoj obuci. humanost ili zbog učešća u spasavanju ljudskih života i imovine. 3) za odlične rezultate ili pokazano zalaganje u rukovanju i upotrebi. Član 21. usvojenik. u skladu sa zakonom. Član 19. smrti ili teže bolesti člana uže porodice. Ukupno trajanje nagradnih odsustava dodeljenih profesionalnom vojnom licu ne može biti duže od deset radnih dana u jednoj kalendarskoj godini i ona se moraju iskoristiti do kraja kalendarske godine u kojoj su dodeljena. ukoliko školovanje traje dve ili više školskih godina. hranjenik i drugo lice prema kojem profesionalno vojno lice ima zakonsku obavezu izdržavanja. u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine: prilikom sklapanja braka. tačka 1) ovog člana može se odobriti više puta u toku školovanja. Profesionalno vojno lice može biti nagrađeno odsustvom za naročito zalaganje i uspeh u službi: 1) za pokazanu hrabrost. selidbe sopstvenog domaćinstva i u drugim opravdanim slučajevima. pastorak. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom. Odsustvo iz stava 1. do 30. Članovima uže porodice. 17 . ovog člana može se odobriti više puta. zbog privatnih potreba. s tim što se vreme provedeno na tom odsustvu u trajanju preko sedam dana može odobriti samo zbog porođaja supruge ili smrti člana uže porodice. Odsustvo iz stava 1. 4) za naročito zalaganje i postignute rezultate u radu. Profesionalno vojno lice ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu plate (plaćeno odsustvo). a izuzetno.

Član 25. Odsustvo iz stava 1. 4) ako do deset godina radi na čišćenju cisterni. baždarenju i remontu uređaja sa jonizujućim zračenjem i instrumenata za merenje jonizujućeg zračenja i kontroli izvora jonizujućeg. za deset dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od 20 godina i za 20 dana ako specifičnu vojnu službu obavlja duže od 30 godina. Odsustvo iz stava 1. radnom mestu na kojem se isključivo radi na sprečavanju i lečenju tuberkuloze. Ako profesionalno vojno lice iz opravdanih razloga odsustvo ne može da koristi po završetku tromesečnog perioda. rukovanju uređajima za radiofrekvencijsku dijatermiju u medicini. 3) ako do deset godina radi na proizvodnji eksploziva. agregati i akumulatori. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od deset godina. laboraciji inicijalnih i brizantnih eksploziva i delaboraciji elemenata punjenih ovim materijama. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od deset godina. kontroli i ispitivanju raketa. za deset dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od 20 godina i za 20 dana ako specifičnu vojnu službu obavlja duže od 30 godina.Član 22. rukovanju radarskim i raketnim uređajima i sistemima i održavanju raketa. lečenju i nezi bolesnika sa AIDS-om i virusnim hepatitisom B i C. Član 24. Član 23. ove uredbe koristi se u toku godine kojoj pripada i ne može se spajati sa korišćenjem godišnjeg odmora.000 metara. radnom mestu u podzemnom skladištu pogonskog materijala. može ga koristiti mesec dana posle isteka tog perioda. 2) ako do deset godina radi na poslovima uklanjanja i uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava. potencijalno kancerogenih i mutagenih hemijskih supstanci. Profesionalno vojno lice koje ispunjava zakonom predviđene uslove za ostvarivanje prava na odsustvo radi posećivanja porodice odsustvo koristi posle završetka tromesečnog perioda odvojenosti od porodice. sa duševnim bolesnicima ili u patološkoanatomskim prosekturama. pod uslovima koji odgovaraju visinama iznad 5. 5) ako do deset godina radi na ispitivanju. infracrvenog i ultravioletnog zračenja. Profesionalno vojno lice koje u službi obavlja naročito teške i po zdravlje štetne poslove ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od deset radnih dana: 1) ako do deset godina radi u barokomori. laserskog. više od 90 sati godišnje. i 23. 22. radnom mestu u farbari. radnom mestu u stalno posednutim podzemnim objektima gde se puštaju u rad elektroagregati sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem i gde se redovno održavaju i popravljaju avionski motori. radarskih uređaja i sistema. Profesionalno vojno lice koje obavlja specifičnu vojnu službu ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od deset radnih dana ako do deset godina obavlja specifičnu vojnu službu. tankova ili rezervoara za benzin. hemijskoj čistionici i pri upotrebi organskih rastvarača na bazi hloriranih ugljovodonika. mikrotalasnog. Odsustvo za oporavak iz čl. 18 .

s. na lični zahtev. novembra 2009. bez obzira na to kada ga je prethodno koristilo. ovog člana odobrava nadležni starešina.r. Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o načinu korišćenja godišnjeg odmora i odsustva lica na službi u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ”. 19 . Prilikom odobravanja korišćenja neplaćenog odsustva moraju se uvažavati potrebe službe na formacijskom mestu na koje je vojno lice postavljeno. br. IV. Ako se godišnji odmor. 05 broj 110-7263/2009 U Beogradu. Odsustvo iz stava 1. Ivica Dačić. 6. ZAVRŠNE ODREDBE Član 27. ove uredbe. ovog člana mesec dana posle završetka tromesečnog perioda stiče pravo na ponovno korišćenje ovog odsustva po isteku tromesečnog perioda za koje mu odsustvo pripada.Profesionalno vojno lice koje koristi odsustvo iz stava 2. odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad – bolovanje ili neko drugo odsustvo. može odobriti odsustvo bez naknade plate (neplaćeno odsustvo) u trajanju do 30 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. 12. to vreme ne računa se kao odvojeni život od porodice. 30/94. godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade. koristi kod porodice. 27/96. 39/94. Profesionalnom vojnom licu se. Neplaćeno odsustvo Član 26. Član 28. osim plaćenog odsustva iz člana 18. 61/01 i 42/02).

godine iznosiće 70 dinara.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. Minimalna zarada Minimalna zarada po radnom času. U slučaju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu štete. U slučaju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu štete. 20 . ista radna sposobnost. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. bez poreza i doprinosa. janurara. odlučeno je. na sednici Socijalnoekonomskog saveta Srbije. bonusi i sl. 31. opštim aktom i ugovorom o radu. odgovornost i fizički i intelektualni rad). Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. od januara do kraja juna 2008. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti (rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme. Uopšteno Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom. Minimalna zarada Minimalna zarada po radnom času. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti (rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme. na sednici Socijalnoekonomskog saveta Srbije. janurara. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. bez poreza i doprinosa. ista radna sposobnost. 31. od januara do kraja juna 2008. odlučeno je. opštim aktom i ugovorom o radu. odgovornost i fizički i intelektualni rad). godine iznosiće 70 dinara. bonusi i sl.Zarada Naknade Zarade I Druga Primanja Uopšteno Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom.

poklona za Božić i Novu godinu deci zaposlenog u vrednosti do neoporezivog iznosa premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje kolektivnog osiguranja od posledica nezgoda i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija u cilju kvalitetne dodatne socijalne zaštite jubilarne nagrade i solidarne pomoći Zarada se isplaćuje samo u novcu. 21 . naknade troškova pogrebnih usluga 3. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: osnovne zarade dela zarade za radni učinak i uvećane zarade Osnovna zarada Osnovna zarada se utvrđuje na osnovu: se utvrđuje na osnovu: uslova. smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu otpreminine pri odlasku u penziju 2. u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja 4. utvrđenih pravilnikom. potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. kao i sva primanja iz radnog odnosa osim: 1. naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu.Pod zaradom se podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta. najmanje jedanput mesečno.

4% od osnovice. ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u RO – 0. Uvećana zarada Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice za rad noću i rad u smenama. Zaposleni ima pravo na minimalnu cenu rada za standardni učinak i puno radno vreme.Deo zarade za radni učinak Radni učinak se određuje na osnovu: -se određuje na osnovu: · kvaliteta obavljenog posla · obima obavljenog posla i · odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana otpočinjanja pregovora odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada. Minimalna zarada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. odnosno za radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Minimalna zarada Opštim kolektivnim ugovorom utvrđuju se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu da ugovore minimalnu cenu rada. što je uređeno opštim aktom (pravilnikom ili kolektivnim ugovorom). 22 .

23 . U slučaju da je do prekida rada došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposleni ima prava na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Odluka o visini minimalne zarade objavljuje se u Službenom glasiniku Republike Srbije.o Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to: u visini 65% prosečne zarade u prethodna 3 meseca (ne može biti niža od minimalne zarade) u slučaju bolesti ili povrede van rada u visini 100% prosečne zarade u prethodna 3 meseca (ne može biti niža od minimalne zarade) u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. od organa na čiji se poziv zaposleni odazva.Minimalna zarada utvrđuje se po času. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodna 3 meseca (ne može biti manja od minimalne zarade). za period od najmanje 6 meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada. Naknada zarade Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna 3 meseca za vreme: odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan godišnjeg odmora plaćenog odsustva vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za odsustvo sa rada zbog prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog i koje može da traje najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

za ishranu u toku rada 6. najmanje u visini 3 prosečne zarade naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice ili članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog (članovi uže porodice su bračni drug i deca) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenje Poslodavac može da: · obezbedi poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenog do 15 godina života u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana · uplaćuje zaposlenima premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje · uplaćuje kolektivno osiguranje od posledica nezgoda · uplaćuje kolektivno osigurenje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija · uvede pravo na jubilarnu nagradu · uvede pravo na solidarnu pomoć · uplaćuje naknadu za ishranu u toku rada · uplaćuje regres za korišćenje godišnjeg odmora i · utvrdi pravo na druga primanja 24 . Druga primanja Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati: otpremninu pri odlasku u penziju. ako poslodavac nije obezbedio zaposlenom smeštaj i ishranu bez naknade 5.Zaposleni ima pravo na naknadu troškova: 1. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji 3. smeštaja i ishrane za rad na terenu. za regres za korišćenje godišnjeg odmora. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu 4. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju 2.

25 . preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. · zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade. Zaštita zarade i naknade zarade Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom da naplati obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu: pravnosnažne odluke suda ili uz pristanak zaposlenog. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade. odnosno naknade zarade · dostavi obračun najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec Evidencija zarade i naknade zarade Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade za svakog zaposlenog Evidencija sadrži podatke o: · zaradi. Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke! Evidenciju overava direktor. odnosno naknada zarade.Obračun zarade i naknade zarade Poslodavac je dužan da zaposlenom: · prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun · dostavi obračun zarade i za mesec za koji nije izvršio isplatu. odn. Poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do 1/3 zarade. odnosno naknadu zarade · dostavi obaveštenje o razlozima zbog kojih nije izvršena isplata zarade.

-142. Zahtev zaposlenog se podnosi Fondu solidarnosti Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje. zbog čega nemaju saznanje o pravnosnažnosti i izvršnosti takve odluke. Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak se ostvaruju u skladu sa ovim zakonom.01. godine. Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125. da se zaključak o listi potraživanja (koji donosi stečajni sudija – član 94. ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak. S obzirom na značaj kvalitetne i efikasne saradnje sa poveriocima. u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak uz dostavljanje odgovrajuće dokumentacije. kojim pozivaju stečajne upravnike da zbog neusklađenosti Zakona o radu i Zakona o stečajnom postupku. koja ostvaruju po Zakonu o radu kod Fonda solidarnosti Republike Srbije. kao i da ima pruže jasna uputstva o načinima i rokovima u kojim mogu ostvariti svoja prava.) dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. ovog zakona sprovodi se kod Fonda solidarnosti Republike Srbije.) i postupak (članovi 139. a u cilju njihovog potpunog namirenja.-126. možete pogledati dopis Saveza samostalnih sindikata Srbije broj 5 od 14. U konkretnom slučaju. stečajni upravnici bi trebalo da upoznaju stečajne poverioce sa odredbama stečajne i druge regulative. koja imaju zaposleni koji su bili u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka.). stečajni upravnici bi trebalo da obaveste stečajne poveriocezaposlene o sledećem: pravu na isplatu neisplaćenih potraživanja u stečaju.2009. propisanom postupku po Zakonu o radu (upozore na prekluzivni rok od 15 dana) i dokumentaciji koja je neophodna za ostvarivanje prava na isplatu i postupku za dobijanje i obaveznost podnošenja pravosnažnih i izvršnih odluka suda kojim su utvrđena potraživanja. stav 3. kao i lica koje su bila u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrđena ovim zakonom. Zakon o stečajnom postupku propisao je u članu 94. radi ostvarivanja prava kod Fonda solidarnosti 26 . koja je osnov za ostvarivanja prava kod Fonda ukoliko nisu ostarili pravo na isplatu u stečajnom postupku. U skladu sa navedenim.Potrazivanje Zaposlenih u Slucaju Stecajnog Postupka Potraživanja zaposlenih kod Fonda solidarnosti u slučaju stečajnog postupka Zakon o radu je propisao pravo (članovi 124. stav 4. dostave stečajnim poveriocimazaposlenima odluku o utvrđenim potraživanjima sa klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti. U odredbama zakona koje dalje propisuju postupak nije propisana obaveza dostavljanja pravnosnažne odluke suda o utvrđenim potraživanjima stečajnim poveriocima-zaposlenima.

prouzrokovala je i višak zaposlenih u republičkoj administraciji . potrebno je upoznati se sa uslovima i načinom zapošljavanja stranih državljana. restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. organizacionih i tehnoloških promena u skladu sa zakom o radu · Poslodavci koji su u postupuku racionalizacije.Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih . Akt o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih 4.a na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave. poslodavci sve češće nailaze na problem rešavanja viška zaposlenih. Prava nakon prestanka radnog odnosa lica koja su utvrđena kao višak . Takođe.Ocena postojećeg stanja i mera za prevazilaženje problema u poslovanju i organizaciji preduzeća . Promene koje dovode do viška zaposlenih 3.Spisak zaposlenih koji su utvrđeni kao višak 5. Navedena situacija.Mere za rešavanje viška . poslodavci imaju potrebu za zapošljavanjem stručnog kadra iz inostranstva iz razloga što takav profil ne postoji u našoj zemlji ili zbog unapređivanja rada. Sadržaj predloga programa za rešavanje viška zaposlenih (model po Zakonu o radu i model po Programu Vlade) .Osnov za isplatu otpremnine i izvor sredstava .Osnovni podaci o preduzeću . U Srbiji se sve više osnivaju društva čiji su osnivači strani državljani. Obaveza donošenja programa – zakonska regulativa 2. Cilj seminara: · Upoznavanje poslodavaca sa načinom i postupkom izrade programa za rešavanje viška zaposlenih · Upoznavanje sa uslovima pod kojima strani državljani zasnivaju radni odnos i način na koji se to ostvaruje Teme: · Rešavanje viška zaposlenih 1. Ciljna grupa: · Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih usled ekonomskih. · Poslodavci kod kojih postoji potreba za zapošljavanjem stranih državljana. restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Ova materija je regulisana Zakonom o radu i programom Vlade RS za rešavanje viška zaposlenih u postupku racionalizacije. S obzirom da je ovo novitet. poslodavci će biti u mogućnosti da sami izrade program za rešavanje viška zaposlenihi i polaznici će dobiti odgovor na brojna sporna pitanja koja se javljaju u praksi a koja nisu definisana zakonom.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Usled ekonomske krize. Nakon seminara.Prijava na evidenciju nezaposlenih lica 27 . a koji u istim društvima zasnivaju radni odnos.

a najvise 300 zaposlenih na neodredjeno vreme. kvalifikacionu strukturu. Zakonska regulativa i uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima 2. Program sadrzi: Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca Broj. Visak Zaposlenih Poslodavac je duzan da donese program resavanja viska zaposlenih ako utvdi d ace zbog tehnoloskih. Po završetku polaznik je osposobljen da: Polaznici će biti u mogućnosti da sami izrade programe za rešavanje viška zaoslenih. pa strajkacki odbor I zaposleni koji ucestvuju u strajku nemogu sprecavati zaposlene koji ne ucestvuju u strajku da rade. Podnošenje zahteva i davanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima 3.. strajk predstavlja organizacioni prekid rada. ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda u okviru od 30 dana dovci do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodredjeno vreme I to za najmanje: 10 zaposlenih kod poslodavca koji u random odnosu ima vise od 20. doci do prestanaka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih na neodredjeno vreme.Osiguranje za slučaj nezaposlenosti – novčana naknada . bez obzira na ukupan broj zaposlenih. 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u random odnosu preko 300 zaposlenih na neodredjeno vreme.Druga prava · Rad stranih državljanja u Republici Srbiji 1. I staz osiguranja zaposlenih koji su visak Kriterijume za utvrdjivanje viska zaposlenih Rok u kome ce biti otkazan ugovor o radu Pravo zaposlenih na Strajk Prema odredbama zakona o strajku. 28 . Zaposleni slobodno odlucuju o svom ucescu u strajku. Program resavanja viska zaposlenih je duzan da donese I poslodavac koji utvrdi d ace zbog tehnoloskih ekonomskih I organizacijonih promena u okviru perioda od 90 dana. Takođe biće upoznat pod kojim uslovima strani državljani mogu da zasnuju radni odnos i koja je zakonska obaveza poslodavca. Upoznavanje sa Zakonom o strancima koji počinje da se primenjuje od 1. manje od 100 zaposlenih na neodredjeno vreme -10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u random odnosu najmanje 100. koji se sprovodi radi ostvarivanja ekonomskih I socijalnih prava I interesa po osnovu rada. godine I starosti. aprila 2009.

Zaposleni je duzan da postuje propise o bezbednosti I zastiti zivota I zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost I zdravlje. Vreme pocetka strajka I mesto okupljanja ucesnika u strajku utvrdjuje se I sastav strajkackog odbora koji zastupa interese zaposlenih u pregovorima za sporazumno resavanje spornih zahteva I u njegovo ime vodi strajk. Zaposleni je duzan da posluje propise o bezbednosti I zastiti zivota I zdravlja na radu u skladu sa zakonom. kao I bezbednost I zdravlje zaposlenih I drugih lica. Zaposleni je duzan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potecijalne opasnosti koja bi mogla da utice na zdravlje I bezbednost na radu.Strajk se moze organizovati I kao strajk upozorenja. Troskove lekarskog pregleda snosi poslodavac. Zaposlenom u drzavnom organu. Ostvarivanje i zastita prava zaposlenih Ovlascenje za odlucivanje – O pravima obavezama I odgovornostima iz radnog odnosa odlucuje: U pravnom licu – director ili zaposleni koga on ovlasti Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnk ili zaposleni koga on ovlasti Zastita pojedinacnog prava – opstim aktom I ugovorom o radu moze se predvideti postupak sporazumnog resavanja spornih pitanja izmedju poslodavca I zaposlenog. Zastita omladine – zaposleni mladji od 18 godina zivota ne moze da radi na poslovima: na kojima se obavlja narucito tezak fizicki posao. u skladu sa zakonom. 29 . Sporna pitanja resave arbitar. pod vodom ili na velikoj visini … Zaposleni izmedju navrsene 18 I 21 godine zivota moze da radi na poslovima samo na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa kojim se utvrdjuje da takav rad nije stetan za njegovo zdravlje. rad pod zemljom. Zastita Zaposlenih Opsta pitanja – zaposleni ima pravo na bezbednost I zastitu zivota I zdravlja na radu. ali tada moze trajati najduze jedan sat. profesionalnom pripadniku vojiske Srbije I pripadniku policije predstaje radni odnos kada se utvrdi da je organizovao strajk ili ucestvovao u strajku.

serijski I registarski broj. a narucito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji stetno zracenje… Porodiljsko odsustvo traje najvise do tri meseca od dana porodjaja. U radnu knjizicu se upisuju sledeci podaci: naziv organa koji je izdao radnu knjizicu.zaposlenom invalid rada poslodavac je duzan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Radna Knjizica Radna knjizica je javna isprava. U radnu knjizicu je zabranjeno unositi negativne podatke o zaposlenom. Obrazac radne knjizice kao I podaci koji se u nju upisuju su blize navedeni u pravilniku o radnoj knjizici. Sindikati se osnivaju bez odobrenja. na nacin I pod uslovima utvrdjenim zakonom I opstim aktom. Zaposlenog kod koga je u skladu sa propisanim penzijsko invalidskom osiguranju. Zaposleni pristpa sindkatu potpisivanjem pristupnice. Sindikat zaposlenih – zaposlenima se jamci sloboda sindikalnog udruzivanja I delovanja. ima Pravo na kolektivno pregovaranje I zakljucivanje kolektivnog ugovora na odgovarajucem nivou Pravo na ucesce u resavanju kolektivnih radnih sporova Pravo na ucesce u radu tripartnih I multipartnih tela na odgovarajucem nivou Druga prava u skladu sa zakonom. Poslodavac je duzan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjizicu danom prestanka radnog odnosa. Organizacije zaposleni I organizacije Poslodavaca Sindikat zaposlenih – zaposleni kod poslodavca koji ima vishe od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih. Zaposlena zena ima pravo odsustva sa rada nego deteta do isteka 365 dana od dana odpocinjanja porodiljskog odsustva.Zastita materinstva – zaposlena zena za vreme trudnoce ne moze da radi na poslovima koji su po nalazu zdravstvenog nadleznog organa stetni za njeno zdravlje I zdravlje deteta. kretanje zaposlenog u toku radnog odnosa o privremenoj nezaposlenosti radu u inostranstvu. 30 . Sindikat odnosno udruzenje poslodavaca kojima je utvrdjena reprezentativnost u skladu sa zakonom o radu. licni podaci o zaposlenom. koji izdaje nadlezni opstinski organ . Savet zaposlenih daje misljenje I ucestvuje u odlucivanju o ekonomskim I socijalnim pravima zaposlenih. u skladu sa zakonom. Zastita invalida . Obaveza je zaposlenog da ima radnu knjizicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima – poslodavac je duzan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla. mesto I datum izdavanja. radi zastite prava I unapredjivanja profesionalnih I ekonomskih interesa njihovih clanova. stepen strucne spreme odredjene vrste zanimanja.

Zakljucak Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. poslodavac je dužan osigurati radniku uvjete za siguran rad. u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima. poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. a radnik je obavezan prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom rada. Osnovne obaveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti platu. Takođe. Poslodavac ima pravo pobliže odrediti mjesto i način obavljanja rada. osobno obavljati preuzeti posao. 31 .

dr Darko Marinkovic Professor Geoekonomskog fakulteta u Beogradu Prof. Subotica. drugo izdanje. dr Milutin Srdic. dr Zimonji V: Menadzment ljudskih resursa. 2006. Beograd. Radno Pravo. Recezenti: Prof. 2006. 32 . dr Momcilo Zivkovic Professor fakulteta za poslovne studije u Beogradu Prof. dr Štangl-Šušnjar G. Prof. Ekonomski fakultet.Literatura Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful