Univerzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

Kyoto protokol o klimatskim promenama

Student: Milica Šarić 244/07

Mentor: dr Darko Nadić

Jun 2011.

Konvencija je ratifikovana od strane 186 zemalja. industrija. urbanizacije i tome sličnog. Cilj je omogućiti korišćenje obnovljivih izvora energije poput energije sunca i vetra. što je i jedan od uslova članstva u Evropskoj uniji. industrijalizacije. Plan je da se radi na edukaciji stanovništva kako bi se uštedela energija. ali svega 74 ga je ratifikovalo (Kyoto Protocol Status of Ratification. zatim korišćenje biomase kao obnovljivog goriva i sl. Kako bi sačuvale svoju okolinu. Kao rezultat nastao je i Kyoto protokol. SAD zagađenost atmosfere staje 280 milijardi godišnje. Ovakvo narušavanje je posledica opšteg ekonomskog i privrednog razvoja. U zadnje vreme je postalo jasno da se koncentracija ugljen-dioksida udvostručila u odnosu na početak 19. Svi ti elementi su povezani u jedinstven ekološki sistem kao najviši nivo skladne organizovanosti i funkcionalnosti. kao i osnivanjem Sekretarijata za zaštitu životne sredine kao posebnog organa za obavljanje zakonom poverenih poslova 1990. Istraživanja u razvijenim industrijskim zemljama pokazala su da okolinu najviše oštećuju motorna vozila. Veliku Britaniju 16 milijardi itd. Proces je započeo potpisivanjem UNFCC (UN Framework Convention on Climate Change) konvencije 1992. termoelektrane i gasovi. zagađenje atmosfere samo je jedan od elemenata narušavanja životne sredine koji se mogu direktno opaziti.Uvod Životnu sredinu čini nedeljiva celina različitih elemenata koji predstavljaju neophodne uslove za odvijanje života na Zemlji. Ipak.npr. značaj zaštite životne sredine doživljava svoj vrhunac tek ove godine. godina proglašena godinom energetske efikasnosti. što čini život ljudi i ostalih organizama mogućim. godine. mnoge zemlje izdvajaju velika novčana sredstva na godišnjem nivou . godine. godine. veka kao rezultat ljudskih aktivnosti. . jer se nekontrolisano ispuštaju u atomosferu. dok je Kyoto protokol potpisalo 84 zemlje. smanjiti globalne klimatske promene i postići održivi razvoj zemlje. započet je proces ublažavanja čovekovog uticaja na promenu klime. Što se tiče naše zemlje značajni pomak je napravljen osnivanjem Gradskog komiteta za urbanizam i zaštitu životne sredine 1974. ali i na nacrtima zakona koji bi rešili problem iracionalne upotrebe energije u različitim segmentima života. Od njih je najpogubniji ugljen-dioksid (CO2). Narušavanjem tog sistema narušava se i životna sredina te se dovodi u pitanje i opstanak Zemlje. tako je u Srbiji 2011. Kao posledica toga i činjenice da bi koncentracija CO2 mogla značajno uticati na globalno zagrevanje. UN). čime će se dramatično smanjiti potrošnja energije. Ipak.

izraz ne baš sasvim srećno izabran pošto je u staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte. Primećeno povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina. promene ozona i klimatske promene su međusobno povezane na poseban način. od oko 0. Za oko 25% ugljen-dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje. pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo.7 stepeni.Uticaj oštećenja ozonskog omotača na klimatske promene Mnogi misle da je ozonska rupa glavni razlog klimatskih promena. u saglasnosti je sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen-dioksida. zato što i gasovi koji oštećuju ozonski omotač i njihove zamene doprinose klimatskim promenama. ali mali u poređenju sa ukupnim doprinosom ostalih „stakleničkih gasova“. “stakleničke gasove”. a pošto spada u tzv. Ozon i klimatske promene su u indirektnoj vezi. Ovaj doprinos je značajan. međutim to nije tačno. “Efekat staklene bašte” Ovo je tzv. Ozon upija sunčeve zrake. azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se veštački emituju u atmosferu. očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje .3 . doprinose klimatskim promenama. koji su se desili poslednjih decenija. metana. Oštećenja stratosferskog ozona i povećanje globalnog troposferskog ozona. Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen-dioksida ne uspori. a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje. Opisanom efektu ugljendioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova (hlorofluorougljenika ili freona.0. "efekat staklene bašte " .

zbog povećane temperature.ukupno možda za oko 50 do 100 cm.8 oC.da bi prosečna temperatura vazduha mogla porasti od 1.temperature na Zemlji. doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora . možda čak i za 3 . Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana naročito u 20. Pored toga. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota. čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova. Globalno zagrevanje se približava tački posle koje više nema povratka. a porast nivoa mora će biti nepovratan. Naime. . suša će biti veoma rasprostranjena. Istovremeno. a rezultati tih istraživanja govore da će temperature rasti dva puta brže nego što se mislilo i da su ljudske aktivnosti gotovo jedini krivac za taj klimatski poremećaj. ali i nedostižan. O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni konsenzus. godine.utvrđeno je da: -se globana srednja temperatura na našoj palneti povisila za dva stepena celzijusa . Cilj je jasan. uglavnom zbog povećane ljudske aktivnosti. Za sada nije jasno da li će se. Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. i kako. da udvostruče istraživanja vezana za nove tehnologije i da sa Indijom i Kinom izgrade takozvani Kjoto protokol za smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih zagađivača koji izazivaju efekat staklene bašte.6 oC. Upućen je poziv takozvanoj grupi od 8 vodećih industrijskih zemalja da smanje emisiju ugljendioksida. ovo odraziti na raspored padavina. Prvi korak na tom putu trebala bi biti redukcija tzv. a to je da ako želimo izbeći katarstofalne posledice. Prema toj teoriji povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. ili više. Poređenja radi.4 do 5. za poslednjih 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm. . veku. Gotovo neprimećena činjenica ostaje da se baš sva istraživanja o klimatskim promenama slažu u jednom.da je prosečna temperatura tla od 1880. efekta staklene bašte za pet odsto do 2012. Naime. godine porasla za 0. što može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta. pašće prinosi. moramo što pre spustiti globalno zagrevanje ispod dva celzijusa stepena.4 stepena. danas su računari omogućili UN naučnicima da precizno predvide učinak globalnog zagrevanja. zbog širenja vode okeana i topljenja leda. treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina.

-da bi snežni pokrivač mogao biti 10% tanji u poređenju sa 1960. . Okvirna konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija je na svom trećem zasedanju usvojila tekst Kjoto Protokola kojim se ograničava emisija tih gasova i obezbeđuju mehanizmi za ostvarenje ciljnih emisija država članica Aneksa i Konvencije. dok je rešavanje pitanja načina ograničavanja emisije tih gasova odloženo za nekih budući trenutak. godine. maja 1992. Da bi se postigla stabilizacija koncentracije gasova koji proizvode efekat staklene bašte. . . Ovom konvencijom je utvrđen sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte. .da bi se ispuštanje ugljenika sa današnjih 6. Važno je napomenuti da su se neke najrazvijenije industrijske zemlje obavezale na smanjenje emisije gasova do 2002. godinom. nisu izvršile obaveze preuzete potpisivanjem ove konvencije. Promene u prirodi. posebno one koje su posledice gasova. u prvom periodu . veka. Prvi korak je bio usvajanje Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. uključujući Sjedinjene Američke Države. Jedna od najuspešnijih u ispunjenju ovih obaveza jeste Evropska Unija. 9.. zbog čega bi neke niske zemlje bile potopljene. godine. Kjoto protokol Kyoto protokol je složen ugovor sa bitnim ekonomskim implikacijama koji razvijene zemlje obavezuje na smanjenje emisija gasova u proseku od 5% ispod nivoa iz 1990.da su devedesete bile najtoplije godine 20. ali i zbog činjenice da je kontrola emisije gasova vrlo skupa procedura te je zajednička akcija na prvom međunarodnom nivou mnogo ekonomičnija. usled kojih nastaje efekat staklene bašte.da bi Severna Amerika i severni deo srednje Azije mogao biti topliji i do 40% više od svetskog proseka. godine.da bi morski nivo vode mogao porasti za 0. Međutim veliki broj njih. -da bi globalne suše bile češće i jače. Navedeni problemi zahtevaju globalno rešenje.8 m do 2100. zahtevale su akciju zemalja na međunarodnom nivou budući da se pušteni gasovi šire po celoj atmosferi. godine povećati na 35-40 milijarda tona godišnje.8 milijardi tona godišnje moglo do 2100. posebno u srednjoj Africi i delovima Azije.da bi morski led mogao biti tanji za 10-15% u odnosu prema 1950. godine.

Danas. koje do danas ne samo što nisu potpisale ovaj međunarodni dokument nego su u poslednjih 10 godina povećale emisiju ovih gasova. Za svaku tonu prekoračenih emisija zemlje koje ne ispune svoje obveze podložne su sankcijama u drugom periodu u kojem moraju nadoknaditi redukciju uvećanu za 30%. godine. Naša zemlja je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o promeni klime te bi sledeći korak bio ratifikovanje Kjoto protokola uz ovu konvenciju. ujedno dolazi do transfera tehnologija i finansijskih sredstava u nerazvijene države gde je primena mera najjeftinija. Tu se prevashodno misli na SAD. Tekst Protokola Okvirne konvencije o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija (UNFCCC) usvojen je na trećoj sednici Konferencije članica (Conference of the Parties – COP-3). mehanizma Kyotskog protokola. godine emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte u SAD se povećala za 12% iznad izmerenih vredosti u 1990. Kyotski protokol polazi od činjenice da je. godine 126 članica je ratifikovalo Protokol. sa gledišta globalnog zagađenja. a ratifikacijom Rusije je ispunjen i drugi uslov. Indiji i Brazilu. Od tog broja. Ciljevi za pojedine države su različiti: od -8% smanjenja do +10% povećanje emisije.do 2012. već i samo potpisivanje Kjoto protokola predstavljalo je problem za neke od najrazvijenijih zemalja. godini. odnosno Konvenciji održanoj 11. tako da Kjoto protokol stupa na snagu 16. 2005. Obaveze smanjenja emisije mogu se postići primenom vlastitih mera ili u drugim državama putem tzv. godine u japanskom gradu Kjoto.02. situacija će biti obrnuta. države ovog protokola oko 60% doprinose ukupnoj globalnoj emisiji gasova. Do kraja 2004.a sa 40% države u razvoju. njih 36 su visokoindustrijalizovane zemlje. Do 2050. decembra 1997. Međutim. godini i procenjuje se povećanje od 10% do 2008. . Ovim protokolom se uspostavlja veza koja omogućava smanjenje emisije uz minimalne troškove. Šema obaveza u Kjotskom protokolu ne jamči postizanje konačnog cilja konvencije. Protokol stupa na snagu nakon što: • Najmanje 55 članica Konvencije ratifikuju Kjoto protokol. godine. odnosno gde je smanjena emisija. uz današnje trendove porasta emisije koja su naročito naglašena u državama sa najvećom populacijom: Kini. svejedno gde je geografski došlo do emisije. koje imaju dodatne obaveze u odnosu na ostalih 106 potpisnica. od kojih je većina i ratifikovala. Krajem 1999. • Zemlje članice aneksa i Konvencije (razvijene zemlje) koje su ratifikovale Kjoto protokol imaju udeo od najmanje 55% ukupne emisije CO2 te grupe zemalja u 1990. godine. Za sada je preko 150 zemalja potpisalo ovaj protokol.

(Ekonomski gledano. Nasa zemlja.Implementacija Kyoto protokola Kjoto protokol uvodi mehanizme trgovine emisijama (mehanizam zajedničke implementacije. što je rezultat kolapsa naše privrede. s tim da se efekat smanjenja pripisuje investitoru. i dr). mehanizam čistog razvoja i mehanizam trgovine emisijama). ukoliko razvijeni dođu kod nas i investiraju u industriju čiste tehnologije. Adaptacioni fond formiran 2001. Ono što smo proizvodili 1990. sada proizvodimo manje i koristimo manje energije. što znači da tih 1 miliona tona vredi 8-10 miliona evra. dakle razvijenoj zemlji. pokazati da smo nekada proizvodili više gasova nego sada.PFC-i) i sumporov heksafluprid(SF6). Kjotski protokol odnosi se na šest stakleničkih gasova: CO2. Trgovina emisijama. Ovakva investicija bila bi ekonomski isplativa i za razvijene i za zemlje u razvoju. koji se takođe odnosi na zemlje članice Aneksa 1 3.Najvažniji uspeh ovog protokola je bilo utvrdivanje obaveze obaveze ograničenja i . Jedna tona CO2 sada se procenjuje na 8 do 10 evra.) 4. ona može tu količinu da odbije od svog bilansa emisija. CH4. obnovljivi izvori energije. a da zauzvrat tim zemljama obezbede povoljne ili nepovratne kreditne aranžmane. godine je mehanizam kroz koji će razvijeni pomagati zemljama u razvoju da se adaptiraju na klimatske promene koje mogu dovesti do pojave suša ili prevelikih padavina. koja se odnosi na zemlje članice Aneksa 1 2. Mehanizam čistog razvoja u kome razvijeni mogu da investiraju u čiste ili energetski efikasnije tehnologije u zemljama u razvoju.”fondove poverenja”. očekuje se da će rezultati za 2004. Da bi se zemljama članicama Kjoto protokola olakšalo prihvatanje odredaba sporazuma. neće morati da smanjuje emisiju ugljendioksida. 1 miliona tona CO2. Emisije država se utvrđuju standardizovanim proračunom. U odnosu na 1990. Mehanizam zajedničke implementacije. što nam omogućava da stupimo sa razvijenim zemljama u aranžman nazvan “mehanizam čistog razvoja”. N2O. kao baznu godinu. To praktično znači da. za koju se pravi izveštaj. to znači da ukoliko neka razvijen zemlja investira u neku zemlju u razvoju i iz toga proistekne smanjenje emisije od npr. Zemlje u razvoju mogu učestvovati u mehanizmu čistog razvoja i to na dobrovoljnoj osnovi (energetska efikasnost. dokument dozvoljava korišćenje nekoliko “fleksibilnih mehanizama”: 1. to smanjenje emisije odbijaju od svog bilansa emisija. objašnjava Spasojević. a mi imamo korist jer dobijamo povoljnije kreditne aranžmane sa svetskom bankom kroz tzv. van Aneksa 1 i sa tretmanom zemlje u razvoju. hlorougljovodonike (HFC-i.godinu.

operativne funkcije finansijskog mehanizma izvršava globalni fond za životnu sredinu (GEF). Perfluorougljenika (PFC) i Sumporheksafluorida (SF6). Pre dvadesetak godina uočeno je da se ta količina pomerila i da stalno raste. Stoga. došlo se do zaključka da se promenila količina ugljendioksida u atmosferi. i to u periodu dok se bude nalazila u statusu zemlje u razvoju (u smislu ove Konvencije). Prema proceni naučnika. ukoliko dostigne 750 ppm-a. i uključivanje ovih pitanja u pregovore sa EU o pridruživanju. Medjutim. Azotoksida Azotoksida (N2O). još uvek se mogu izbeći scenariji katastrofe. s obzirom na strateško opredjeljenje SCG vezano za članstvo u EU. objašnjava Spasojević.smanjivanje emisije šest gasova koji stvaraju efekat staklene bašte: Ugljen-dioksida (CO2). regionalne i druge multilateralne kanale. Ona je u 1980. preuzele iste obaveze po Konvenciji i Kjoto protokolu kao i Evropska Unija. . U skladu sa odlukama najviših organa konvencije. Treba naglasiti da su sve evropske zemlje u tranziciji koje imaju status kandidata za uključivanje u Evropsku Uniju. odluka i procedura vezanih za EU. njene članice i kandidate. Hlorofluorougljovodonika (HFC). članom 11 predviđena je mogućnost pružanja finansijske pomoći zemljama u razvoju kroz bilateralne. Finansijski mehanizam Kjoto protokola Odredbama konvencije (član 11. ukoliko koncentracija CO2 dostigne 400 ppm-a. Ukoliko bi ta koncentracija dostigla 550 ppm-a. može se očekivati rast temperature na globalnom nivou za 2 stepena Celzijusova.) uspostavljen je finansijski mehanizam za obezbeđivanje finansijske podrške zemljama u razvoju na nepovratnoj osnovi. koja je deset hiljada prethodnih godina uobičajeno iznosila 280 ppm-a. jer je to jedan od bitnih uslova za prijem u članstvo EU. sa projekcijom da će rasti do 580 ppm-a do sredine ovog veka. Posledice nepridržavanja Protokola Nakon decenijskih merenja. Povećanje od 2 C imalo bi za posledicu povećanje nivoa mora i okeana za nekoliko metara. Pored ovog modaliteta finansijske podrške. godini dostigla 340 zapreminskih ppm-a. uključujući i podršku u transferu tehnologija. praćenje aktivnosti. scenariji katastrofe su neizbežni. Metana(CH4). Srbija će ratifikacijom Kjoto protokola steći pravo da koristi finansijsku podršku iz Fonda Kjoto protokola za adaptaciju na izmijenjene klimatske uslove. predstavlja takođe poseban interes.

godine. Jedan podatak. čak i ako uspemo da obuzdamo emisije ugljendioksida. i to u periodu od od 2008. navodi na razmišljanje: Evropska komisija je procenila da će smanjivanjem emisije gasova za.naše planete. Ovim Protokolom se se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte te smanje u proseku za u 5.tj. jer se gasovi dugo zadržavaju u atmosferi. Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kjoto protokola. Sve zemlje koje imaju obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija navedene su u AneksuB Kjoto protokola Obaveze zemalja u razvoju. i da će. Postavlja se pitanje: koliko su onda opravdana obrazloženja SAD da prihvatanje Kjoto protokola znači slabljenje ekonomije? Čak i da jesu. međutim.5 do 1. Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kjoto protokola Protokol ima za cilj da kvantifikuje obaveze i i utvrdi dinamiku smanjenja nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte za svaku državu članicu Konvencije koja se nalazi na listi u Aneksu 1 Konvencije (sve industrijske zemlje i zemlje u tranziciji).. ali je ostavljena mogućnost da svaka od njih u bilo kom . .god.5 odsto na godišnjem nivou dovesti. Za zemlje u razvoju.Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorološke organizacije su da može doći do porasta temperature od 1. do 2012.4 do 5.ugovornica Kjoto protokola.5 odsto.god. temperatura nastaviti da se povećava u narednih 100 do 300 godina. Razlozi istupanja SAD iz Kjoto protokola su ekonomske prirode: SAD dominiraju u korišćenju i trgovini naftom i industrijskim proizvodima koji koriste fosilna goriva ili druge supstance čije sagorevanje stvara gasove staklene bašte. do smanjenja privrednog rasta u EU za samo 0.ovaj Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u odnosu na one koje su predviđene Konvencijom . Proračun emisije staklenih gasova sprovodi se u skladu sa smernicama za izradu Nacionalnog inventara emisije i uputa Međuvaldinog tela za klimatske promene(IPCC). nije predvideo obavezu kvantifikovanog smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte . godine. među kojima je je i Srbija. u proseku. posle 2012. 1.2% u odnosu na referentnu 1990. do 2025. Obaveze članica prema Konvenciji Obveza stranaka konvencije je dostavljati nacionalne izvštaje o provođenju odredbi Konvencije u propisanom formatu. da li je gubljenje prvog mesta na listi industrijski najrazvijenijih zemalja vredno gubitka neprocenjivog blaga .Pristupanjem Kjotskom protokolu donosi se niz dodatnih zahteva i obaveza koje se odnose na izveštaje o emisijama gasova i preduzetim merama o smanjenju emisije.8 stepeni do kraja ovog veka.

godine množi sa pet i umanjuje za procenat koji je državi Članici određen Aneksom-B Kjoto Protokolola. . • CER ostvareni tokom perioda od 01. u skladu sa svojim mogućnostima. Slika ilustruje kako se koriste CER i ERU za ispunjenje obaveze.01.2000. Dozvoljena emisija se izračunava na sledeći način: Prvo se izračunava “dodeljeni iznos” tako što se emisija iz 1990.01. za Japan 6%. na slici se vidi da se dodaje i iznos CER i ERU ostvarenih CDM i JI projektima zajedno sa AAU dobijenih trgovinom sa drugim državama. Kyoto mehanizmi Na kraju prvog perioda obaveze izvršiće se procena ispunjenja obaveze smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za sve države Članice Aneksa-I koje imaju ciljne emisije po Kjoto Protokolu. do kraja 2012. Sl.01. Konačno. Taj procenat iznosi najmanje 5% (dok je. Postoje neke razlike među fleksibilnim mehanizmima kad je u pitanju vreme sticanja jedinica redukcije emisije koje se mogu koristiti u prvom periodu obaveze. 1 pokazuje da država može dodati na taj iznos količinu izdvojenog CO2 u državi (absorbovanog biomasom) tokom prvog obavezujućeg perioda. Ta procena je shematski ilustrovana na slici 1. Desna strana slike ilustruje da se ekvivalentna emisija CO2 tokom prvog perioda obaveze od pet godina sabira i poredi sa dozvoljenom emisijom na levoj strani slike. mogu se koristiti za pomoć u ostvarivanju obaveze u prvom periodu obaveze.2000.2008. godine. za SAD 7% itd. na primer. CER i ERU se ostvaruju nakon što je izvršena i sertifikovana redukcija emisije gasova “staklene bašte” i tek po tom se mogu koristiti u smislu ispunjenja obaveze prema Kjoto Protokolu. uključivanjem u Aneks 1 Konvencije i Aneks B Protokola. ali ERU se izdaju samo na ime smanjenja emisije koje je nastalo posle 01.trenutku takvu obavezu preuzme.). za sve stare države članice Evropske Unije zajedno 8%.: • Trgovina emisijama počinje od 2008. • Projekti koji su započeti posle 01. mogu biti podobni kao JI projekti.

ali još uvek nije potpisala Kjoto Protokol. ocjenu potreba za implementaciju Kjoto protokola. Srbija i Crna Gora ima dve opcije za učešće u Kjoto Protokolu: • Kao što je sada Ne-Aneks-I Članica po Konvenciji. ili • SCG bi mogla da pristupi Kjoto Protokolu kao Ne-Aneks-I strana i da se kandiduje da postane Aneks-B strana i pristupi pregovorima za odredjivanje svog cilja u količini emitovanja gasova staklene bašte. uključujući i Mehanizam čistog razvoja. iako je naše uključivanje u Regionalno tržište energije uslovljeno pristupanjem Kjoto Protokolu. a otvara mogućnosti za pristup dodatnim finansijskim sredstvima u cilju održivog razvoja. Srbiji i Crnoj Gori potrebna je finansijska podrška za sljedeće aktivnosti: izradu GHG Inventara i projekcije emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ove dve opcije imaju svojih prednosti i nedostataka koje treba komparirati da bi se donela odluka koja je najpovoljnija po SCG. Ratifikacija Kjoto Protokola i participiranje kao Ne-Aneks-I Članica ne proizvodi nikakve konkretne dodatne obaveze po našu zemlju. ocjenu uslova za implementaciju Kjoto protokola u uslovima uključivanja u listu kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji (Uključivanje u Sistem trgovine emisijama EU). Oni otvaraju mogućnost pristupa dodatnim finansijskim resursima za investicije u energetsku efikasnost i druge projekte smanjenja emisije GHG. Prioriteti u pogledu ispitivanja uslova za implementaciju Kjotskog protokola U vezi prioriteta utvrđivanja uslova za implementaciju Kjoto protokola. dok bi naša ratifikacija Kjoto Protokola bila pozdravljena od strane međunarodne zajednice i prepoznata kao korak u dobrom pravcu.Srbija u Kyoto protokolu Srbija i Crna Gora je ratifikovala Konvenciju o klimatskim promenama UN. Pošto je pristupanje Kjoto Protokolu državno pitanje. U sadašnjem trenutku sigurno ne bi bilo nikakvih pritisaka na nas za učešće u Aneksu-B. na državnim organima je da formiraju kompetentna stručna tela koja bi dala kvalitetne i relevantne preporuke po pitanju Kjoto Protokola. SCG bi pristupanjem Kjoto Protokolu postala kvalifikovana za CDM. Glavna korist od ratifikacije Kjoto Protokola je kvalifikovanost za primenu Kjoto mehanizama koji su detaljnije opisani u prethodnom tekstu. .

Donošenje nacionalnog programa mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove. Ispitivanje uslova za implementaciju Kyoto protokola U vezi prioriteta utvrđivanja uslova za implementaciju Kjoto protokola Srbiji i Crnoj Gori potrebna je finansijska podrska za sledece aktivnosti: Izradu GHG Inventara za duži niz i projekcije emisija gasova sa efektom staklene bašte.62 milijuna tona ugljičnog dioksida godišnje što ju neće ograničiti u strelovitom i propulzivnom razvoju posebno vidljivom u činjenici da kao zemlja sunca.5 odsto u odnosu na 1990. uključujući i Mehanizam čistog razvoja. ali bez sumnje pokazuje jasnu predanost većine zemalja da poduzmu dugoročne mjere koje će pokrenuti rješavanje problema. godine bile 30 procenata niže od nivoa emisija iz 1990. Zemlje članice Evropske unije prihvatile su. a njegovu zovu se. godine.Protokol iz Kyota dakako neće zaustaviti globalne promjene. Ocenu uslova za implementaciju Kjotskog protokola u uslovima ukljucivanja u listu kandidata za clanstvo u Evropskoj Uniji (Ukljucivanje u Sistem trgovine emisijama EU). u globalu. dakako bez ikakve značajnije rasprave.7 odsto. a da pred njenom rastućom industrijom paranoidno strepe sve zemlje kontinenta. odnosno za 1 procenat. uspio privući svaku industrijaliziranu zemlju svijeta. dok je određenom broju zemalja odobreno povećanje emisije tokom datog perioda. "Alijanse malih plemensko-ratničkih država" u kojima lov na tuljane zamjenjuje lov na različite. godine. Njeni hrabri i junački pregovarači izborili su na diplomatskom ratnom polju da njena granična emisija bude 34.5% energije. Sa druge strane. Ocenu potreba za implementaciju Kjotskog protokola. od Rusije i Ukrajine se zahteva samo da stabilizuju emisije na nivou iz 1990. . Islandu je. Zanimljivo je da su emisije Rusije iz 1997. na primer. Australija i Norveška će takođe moći da povećaju svoje emisije za 8. Od SAD i Japana traženo je smanjenje za 8. Protokol je ništa više nego zvonjava jutarnje budilice i složeni prvi korak koji je. odazvala i beznačajna državica sa Balkana iz tzv. bez sumnje zbog pada u ekonomskoj aktivnosti od 1989. mora i vjetra troši iz obnovljivih izvora čak 0. odobreno povećanje emisija za 10 procenata u odnosu na nivo iz 1990. uz iznimku Amerike i Australije. godine. da smanje emisije gasova za 6. godine. godinu.

Ovo se naročito odnosi na SAD. ako ništa ne promenimo i ne poštujemo Kjoto protokol. posebno za Japan i Kanadu. porast temperature temperature će biti mnogo manji. iako je primena ovog protokola i neophodna i pravno obavezujuća. Zaključak – budućnost je u obnovljivim izvorima energije? Na kraju se može zaključiti da. Dva moguća scenarija Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorološke organizacije su da može doći do i porasta temperature od 1 do 6 stepeni. Povećanje emisije ovih gasova važi i za druge industrijski razvijene zemlje. koji do sada još nisu potpisali ovaj Protokol. Prema najgorem scenariju. . porast temperature će biti oko 6 stepeni. kojih ima sasvim dovoljno.Nedostaci Protokola SAD je najveći na svetu proizvođača gasova staklene ba bašte (više od jedne trećine emisija zemalja Aneksa I u 1990. vetar. biomasa). Drugi motiv će biti sve učestalije ekološke katastrofe koje će sasvim sigurno naterati vlade da promene mišljenje i Protokolu.posebno kada ono podrazumeva velike ekonomske troškove za države potpisnice –reč je o milijardama dolara. na ostale industrijski razvijene zemlje da poštuju obaveze preuzete potpisivanjem Konvencije. iako je primena ovog Protokola i neophodna i pravno obavezujuća. izvršavanje međunarodnih obaveza i dalje ostaje sveopšti problem. godine). Jedno rešenje tih problema je snažan politički pritisak visoko razvijenih država koje već izvršavaju svoje obaveze. Emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte u SAD se povecala za 12% iznad vrednosti izmerenih u 1990 i procenjuje se povećanje od 10% do 2008. Na kraju se može zaključiti da. posebno kada podrazumeva velike ekonomske troškove za države potpisnice. izvršavanje međunarodnih obaveza i dalje ostaje sveopšti problem. godini Krajem 1999. Jedna od fatalnih posledica neprimenjivanja ovog protokola je globalno zagrevanje koje postaje sve ozbiljnije. posebno EU. Ako se strogo primenjuje Kjoto protokol i najvećom mogućom brzinom pređe sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (klimatske resurse – sunce.

kao i iz različitog odnosa koje imaju prema određenim ekonomskin instrumentima. bez uništavanja životne sredine. S druge strane. nastavljeno je sa uvozom električne energije. . uz malo kreativnosti i novca. ali i na nacrtima zakona koji bi rešili problem iracionalne upotrebe energije u različitim segmentima života. čiji su potencijali odavno poznati. Cilj je omogućiti korišćenje obnovljivih izvora energije poput energije sunca i vetra. Iako je data mogućnost oslobađanja od plaćanja poreza nekih intenzivnih enegetskih sektora u cilju zaštite međunarodne konkurentnosti. otpor pojednih država da se na nivou EU uvede jedinstven porez na CO2 prizlazi iz različitih interesa zemalja. neizvesnot u postizanju ekoloških i fiksalnih ciljeva. cena struje se progresivno povećava. što je i jedan od uslova članstva u Evropskoj uniji. čime će se dramatično smanjiti potrošnja energije. koji su inače najveći emiteri CO2. proglašena je godinom energetske efikasnosti. Fiksno rešenje je opterećeno brojnim nedostacima među kojima prednjači problem regresivnog efekta. vetar i sunce samo su neki od obnovljivih izvora koji bi mogli da podmire polovinu potrebne energije našoj državi u budućnosti. ali do sada u njih nije ulagano.Evropska komisija je. Radi se na edukaciji stanovništva radi uštede energije. predlog je našao na žestoko protivljenje proizvođača energenata i sektora teške industrije. Umesto toga. Obnovljivi izvori energije u Srbiji Srbija raspolaže bogatim obnovljivim izvorima energije. a stanovništvo ne štedi. i do sada nije pokazala nikakve namere da to promeni. u zavisnosti od sadržaja ugljenika. početkom devedesetih. smanjiti globalne klimatske promene i postići održivi razvoj zemlje. Godina 2011. Srbija važi za jednog od najvećih rasipnika energije u Evropi. predložila poseban metod oporezivanja fosilnih goriva. Solarni punjač mobilnih telefona u Obrenovcu pokazao je da. zatim korišćenje biomase kao obnovljivog goriva i sl. Biomasa. prirodni resursi mogu biti maksimalno iskorišćeni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful