Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

,

Sociologija 1
Seminarski rad na temu:

Socijalna, ekonomska i kulturna prava
Predmetni profesor: Prof. dr Ksenija Petovar Kandidat: Nenad Milinković 06/247

Beograd Strana 2 .Sociologija Socijalna. ekonomska i kulturna prava Јunski rok 2009.

........................................................................8 Strana 3 ............................................ ...........3 Uslovi za uživanje ljudskih prava.............................................. ekonomska i kulturna prava Sadržaj Uvod – pojam ljudskih prava...........................................Sociologija Socijalna.....................5 Kulturna prava i slobode..7 Ograničenja ljudskih i građanskih sloboda i prava…………………………..............................................6 Ostvarivanje i zaštita ljudskih sloboda i prava.................................................................3 Klasifikacija ljudskih prava……………………………………………………… 4 Socijalna prava…………………………………………….……………………4 Ekonomska prava..7 Kršenje sloboda i prava…………………………………………………………8 Spisak korišćene literature……………………………………………………....

). Pravilo nediskriminacije nije neko posebno pravo već bitan uslov uživanja svih prava. u SAD su doneti propisi koji nalažu svim višim i visokim školama da prime izvestan procenat studenata iz redova crnačkih. stranac. Pojedinci se u tim dokumentima svrstavaju u određenu kategoriju (građanin. (polni cenzus). nepismeni. Strana 4 . i gde je istaknuto da se ljudi rađaju i žive slobodni i jednaki u svojim pravima. meksikanskih i drugih “manjinskih” kandidata bez obzira na njihov dotadašnji uspeh u obrazovanju. međuzavisna i međusobno povezana. Istog su značaja i međusobno zavisna pa se jedna grupa prava ne može postizati na račun neke druge grupe prava. Ljudska prava ne zavise od države niti ih ona obezbeđuje pojedincima. na primer. Pravo glasa nisu imali siromašni. Ove mere tzv.. pored osnovnih civinih prava. Kao slobodno biće i jednako sa drugima. zakona. već ih pojedinac ima samim tim što je ljudsko biće. “pozitivne diskriminacije” su privremenog karaktera. socijalna i kulturna prava predstavljaju. politička stranka. Uslovi za uživanje ljudskih prava Jedno od prvih pojavljivanja pojma ljudskih prava nalazi se u članu 1. Kada bi se prihvatilo stanovište da ljudi nisu jednaki bio bi narušen koncept posmatrane tematike.. zaraditi ili oduzeti. čak i u zemljama gde su ljudska prava i demokratski principi izričito proklamovana. Ona nisu i ne mogu biti stvar zasluge. Univerzalna su jer pripadaju svakom ljudskom biću u jednakoj meri. radnik. godine. Traju dok se položaj pripadnika zanemarene grupe ne popravi. međunarodnih ugovora I sl. U Švajcarskoj su. Načelo jednakosti može se posmatrati i kao načelo nediskriminacije. nije svima data mogućnost da učestvuju u demokratskom odlučivanju. (imovinski cenzus). ekonomska i kulturna prava Uvod – pojam ljudskih prava Posmatrana ekonomska. Posmatrana prava su neotuđiva. nedeljiva. Sva ljudska prava su univerzalna. koje datira iz 1789. udruženje.. čovek ulazi u državnu zajednicu koja garantuje ostvarivanje prava. U nekim državama preduzimaju se afirmativne akcije da se pomogne pojedinim društvenim grupama koje su tokom istorije bile izložene diskriminaciji.. Sličnu svrhu imaju i propisi da se podstakne zapošljavanje žena. (obrazovni cenzus). Tako na primer. Deklaracije o pravima čoveka i građanina. Ona su nedeljiva. nagrade ili odobrenja. žena.) ili određenu grupaciju (etnička grupa. neodvojiva od pojedinca. Ovo svrstavanje prvenstveno služi efikasnijoj i preciznijoj zaštiti.. Nekim kategorijama ljudi je osporavano biračko pravo. Kao takva su neponištiva što znači da ih država ili neko drugi ne mogu opozvati. žene dobile pravo glasa tek 1971..Sociologija Socijalna. Ljudska prava se štite putem raznih mehanizama: Ustava. pokloniti. ne mogu se prodati. U novijoj istoriji. glavnu podelu ljudskih prava. žene.

ljudske i građanske slobode i prava svrstavaju se u tzv. Socijalna prava Osnovno socijalno pravo je pravo na rad i prava koja iz toga proističu (zaštita na radu. Način ostvarivanja prava na rad konkretizovan je zakonom ali i tzv. veroispovesti… Drugu generaciju čine političke slobode i prava. Iz opšteg prava na rad proizlaze i druga prava u vezi sa radom: pravo na slobodan izbor zaposlenja (svima je pod jednakim uslovima dostupno svako radno mesto i javna funkcija) zabrana prinudnog rada i svih vidova eksploatacije tuđeg rada pravo na odgovarajuću zaradu i pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti pravo na štrajk (u skladu sa zakonom) pravo na ograničeno radno vreme (40 časova nedeljno) pravo na dnevni. Četvrta generacija sloboda i prava predstavlja dopunu i razradu prethodnih kategorija sloboda i prava i neki teoretičari ih nazivaju “nova ljudska prava” (zabrana rasne. pravo na zdravu životnu sredinu. godine. sloboda govora. verske. nedeljni i godišnji odmor Strana 5 . kolektivnim ugovorom koji se zaključuje između sindikata i poslodavca uz posredovanje države. misli. pravo na informacije od javnog značaja.. Treća generacija sloboda i prava su tzv. za upravljanje radom i rezultatima rada i u krajnjoj liniji za ukidanje najamnih odnosa i promenu kapitalističkog društvenog uređenja. Prema redosledu i vremenu nastanka. Prvu generaciju sloboda i prava čoveka i građanina čine lične slobode i prava. Državu kao posrednika može predstavljati odgovarajuće ministarstvo za rad ili privredna komora.socijalna prava. Pravo na rad uneto je u neke ustave savremenenih država tek posle II svetskog rata. zabrana kloniranja ljudskih bića. ograničeno radno vreme.) Pravo na rad kao politički zahtev prvi put je formulisan za vreme revolucionarnih događaja u Francuskoj 1848. Danas pravo na rad ima višestruki značaj posebno u pogledu obezbeđivanja lične i društvene egzistencije čoveka i njegove porodice.Sociologija Socijalna. rodne diskriminacije. Po navedenoj podeli. i 20.. prvobitno socijalna. Sindikat je organizacija koja predstavlja radnike uopšte ili radnike u okviru jedne privredne grane “granski sindikat”. veka pravo na rad je jedan od osnovnih zahteva radnika. Najzaslužniji za to je francuski socijalist Klod Anri Sen-Simon.). pa tek onda ekonomska i kulturna prava su deo treće generacije podele svih ljudskih prava. Tokom 19. ekonomska i kulturna prava Klasifikacija ljudskih prava U teoriji postoje različite podele ljudskih prava u zavisnosti od kriterijuma podele. pravo na slobodu. pravo na jednakost.. generacije. Drugačije se nazivaju građanske (civilne) slobode i prava.. To nije bio samo zahtev da se ljudi zaposle i rade već je bio i zahtev za učešćem u organizovanju rada. To su: pravo na život. socijalno osiguranje.

Ovo pravo treba da obezbedi pojedincu najviši dostupni standard fizičkog i mentalog zdravlja. Građanima koji su delimično sposobni za rad država obezbeđuje rahabilitaciju i uslove za njihovo zapošljavanje na odgovarajućim radnim mestima. Država ima obavezu da ustanovi službu koja će pružiti pomoć pri traženju posla i obezbediti besplatan pristup informacijama o slobodnim radnim mestima. zdravstvenog. • Prava nesposobnih ili delimično sposobnih za rad. ili penzijskog osiguranja za ličnu i porodičnu penziju. ali su i deca dužna da se staraju o svojim roditeljima. U socijalna prava spada i pravo na socijalno osiguranje. nezaposlenosti. jer na fizičko i mentalno zdravlje neposredno utiču ishrana. Majka i dete uživaju posebnu zaštitu.Sociologija Socijalna. • Socijalno osiguranje utvrđeno je na osnovu principa solidarnosti. Na primer: izgradnjom posebnih pešačkih prelaza. uvođenjem posebno opremljenih vozila gradskoga saobraćaja. žena i invalida. Porodica ima posebnu zakonsku zaštitu kao temelj društva. a brak i odnosi u braku uređuju se zakonom. majke i deteta spada u važna savremena socijalna prava.. godine). trudnoće. Zakonom se kažnjava njihovo zapošljavanje na radovima štetnim po njihov moral i zdravlje. Neposredna medicinska zaštita nije jedini način ostvarenja prava na zdravlje. smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Tako se pravo na zdravstveno. prevencija lečenja. koji dovode u opasnost njihov život ili mogu sprečiti normalan razvoj dece. suzbijanje Strana 6 . Posebnu zaštitu imaju lica koja nisu sposobna da se brinu sama o sebi i o svojim pravnim interesima. Posebne mere pomoći i zaštite država preduzima u korist sve dece i omladine bez obzira na razlike. Država određuje granice starosti ispod koje se zabranjuje zapošljavanje dečje radne snage.. stambeni prostor i slično. Vidovi socijalnog osiguranja utvrđuju se odgovarajućim zakonima. Ljudi su slobodni u odlućivanju o rađanju dece i planiranju porodice. posebno omladine. Ovaj standard zavisi od mesta i vremena gde čovek živi. Socijalno osiguranje može se ostvariti kao zdravstveno i penzijsko (invalidsko) osiguranje ili kao socijalna pomoć. Država je dužna da se posebno stara o aktivnom učešću lica sa posebnim potrebama u javnom životu. • Pravo na zaštitu porodice. Roditelji imaju pravo i dužnosti da se da se staraju o podizanju i vaspitanju dece. Od države zavisi formiranje mreže zdravstvenih ustanova. invalidsko i penzijsko osiguranje ostvaruje u slučaju bolesti. itd. Postojanje obaveznog socijalnog osiguranja ne isključuje mogućnost “privatnog”. Država obezbeđuje socijalnu sigurnost građanima koji su nasposobni za rad. rampi i liftova na ulazima u javne zgrade. utvrđena su najvišim pravnim aktima države.a nemaju sredstva za život. pre svega maloletna deca o kojima se staraju roditelji. Deca rođena van braka imaju imaju ista prava i dužnosti kao ona rođena u braku. voda. • Pravo na zaštitu zdravlja je relativno novo pravo koje je prvi put regulisano Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka (dokument OUN iz 1948. ekonomska i kulturna prava - pravo na zaštitu na radu. vakcinisanje. Svi zaposleni solidarno uplaćuju odgovarajuća sredstva na ime poreza i doprinosa u fond iz koga se po potrebi pokrivaju troškovi socijalnog osiguranja.

zadružne. Za ovakve aktivnosti potrebna su velika finansijska sredstva.. u okviru životne sredine. Osim zdravlja ljudi. izbor profesije. sem onih koje je osnovala javna vlast. ali ne i obavezno. godina) i Kjoto konvencija o sprečavanju globalnog zagrevanja (1998. ali u skladu sa propisima države u obrazovanja. Kanada. Osnovno školovanje je obavezno i za njega se ne plaća školarina. • Pravo na zdravu životnu sredinu je nastalo kao rezultata potrebe da se priroda zaštiti od nekontrolisane eksploatacije i uništenja. Od prava zaštite životne sredine naročito su značajne međunarodne konvencije kao što su Rio deklaracija o održivom razvoju (1992. Strana 7 . vode i zemlje. odnosno pogoršavanja uslova života čoveka u gradovima. Pravo svojine podrazumeva i pravo na slobodno preduzetništvo. Zbog preteranog zagađenja vazduha.Sociologija Socijalna. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni. U pojedinim državama zagarantovana je sloboda roditelja (zakonskih staratelja) da izaberu za svoju decu i druge prosvetne ustanove. u svetu su nastali brojni ekološki pokreti i organizacije koje se bave ovim pitanjima.. Ekonomska prava Osnovno ekonomsko pravo je pravo svojine i pravo nasleđivanja. Pravo nasleđivanja se garantuje zakonom i ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza. U modernim građanskim društvima privatna svojina se pokazala kao izuzetno efikasan pravni oblik i činilac ekonomskog razvoja. lične. a odnose se na obrazovanje i slobodno naučno i umetničko stvaranje. slobodnu konkurenciju. Pravo svojine je klasično pravo građavskog društva jer privatna svojina čini temelj ekonomsko-socijalnog poretka građanskog društva. • Pravo na školovanje (obrazovanje) je pravo čoveka da stiče osnovna i opšta znanja i stručnu kvalifikaciju. posebno se naglašava tzv.. dok je srednje obrazovanje besplatno. ali ni u tim društvima ona nije jedini svojinski oblik niti bi bila tako efikasna da nema javnu (državnu) potporu. Kulturna prava i slobode Kulturna prava i slobode su deo socijalnih prava..). Pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina obezbeđeno je pravo školovanja na maternjem jeziku u skladu sa zakonom. Školovanje je dostupno svakom pod jednakim uslovima.. održivi razvoj. godina). radi obezbeđivanja verskog i moralnog vaspitanja njihove dece u skladu sa njihovim ubeđenjem (SAD.). zabranu monopola i zaštitu konkurencije. Ono je garantovano najvažnijim pravnim aktima kao i jednak pravni položaj svih oblika svojine. Pravo svojine podrazumeva jednak pravni položaj i jednaku pravnu zaštitu svih oblika svojine (državne. Zato su svi oblici svojine pravno izjednačeni. što znači da se prirodna dobra moraju koristiti tako da im se omogući obnavljanje i regeneracija. ekonomska i kulturna prava potencijalnih epidemija itd.

postoje mehanizmi. Osim normi koje proklamuju neko pravo ili slobodu. To mogu biti: redovni sudovi opšte nedležnosti. socijalnim i kulturnim pravima (1966. međunarodne organizacije. nizak je stepen ostvarivanja ljudskih prava. Strana 8 . nepristrasno suđenje. ugrožavanje državnog poretka.Međunarodni pakt o ekonomskim. naučnih i tehničkih otkrića. Ostvarivanje i zaštita ljudskih sloboda i prava Za ostvarivanje sloboda i prava građana neophodne su ustavne i pravne garancije. Međutim. to su: pravo na ljudsko dostojanstvo. U državi gde su česte sudske afere. lične i društvene svesti. godina) .Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950. ekonomski i kulturni uslovi u kojima ljudi žive. finansijski skandali. na slapanje braka. Ostvarivanje ljudskih prava zavisi i od stepena razvijenosti demokratije. pravne i drge zaštite ljudskih soboda i prava. Država garantuje slobodu stvaranja i objavljivanja naučnih i umetničkih dela. Evropski sud za ljudska prava. neposredna ratna opasnost.Univerzalna deklaracija o pravima čoveka Ujedinjenih nacija (1948. na advokata. postoje slobode i prava koje se ni pod kojim uslovima ne mogu ograničiti. privradna korupcija. Društvo i država na odgovarajući način pomažu razvoj nauke i umetnosti (posebni finansijski fondovi).Sociologija Socijalna. kao i konkretni društveni. Sloboda intelektualnog stvaranja podrazumeva i kritiku stvaralaštva koja takođe mora biti slobodna i konstruktivna. nevladine organizacije. Ti slučajevi se nazivaju vanredna stanja: rat. Ustavni sud. godina) . Ograničenje mora biti vremenski određeno i jasno navedeni razlozi zbog kojih je do ograničenja došlo. godina) Za ostvarivanje ljudskih prava važni su stepen razvoja. sloboda mišljenja i veroispovesti. pandemije i slično. Ograničenja ljudskih i građanskih sloboda i prava Međunarodni dokumenti i ustavni tekstovi predviđaju i određene slučajeve kada je moguće i ograničavanje opštepriznatih sloboda i prava.Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966. ombudsman ( zaštitnik prava građanja). a njihovim stvaraocima autorska prava na njihove tvorevine. U značajnije međunarodne dokumente po ovom pitanju spadaju: . elementarne nepogode. Pravo na slobodno intelektualno stvaranje i intelektualnu slobodu podrazumeva sobodu istraživanja i eksperimentisanja. itd. fizičko-moralni integritet. ekonomska i kulturna prava • Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja spada u osnovno ljudsko pravo. Tu spadaju ustavni i zakonski akti i odgovarajući međunarodni dokumenti koje jedna država ratifikuje (zvanično usvoji). godina) .

nemogućnost pojedinih država da obezbede neophodna finansijska sredstva i druge uslove za ostvarivanje sloboda i prava. Osnovni dokumenti o ljudskim pravima – Beogradski centar za ljudska prava. organizovanim tajnim službama . Država kao institucija od javnog interesa ta prava i slobode mora priznati i obezbediti. Beogradski centar za ljudska prava. Beogradski centar za ljudska prava. Beograd 1997 3.tehno-birokratski način upravljanja društvom .društveno-ekonomska tranzicija (naročito izražena u zemljama real-socijalizma) . Beograd 2008 2. Službeni glasnik.Sociologija Socijalna. Beograd 1998 Strana 9 .godine. Građani moraju shvatiti da imaju određena prava i dužnosti i da se za ta prava bore. koji nisu u mogućnosti da se dovoljno i na pravi način informišu o svojim pravima. Vojin Dimitrijević i Milan Paunović – Ljudska prava. Službeni glasnik. Beograd 2006 5. Spisak korišćene literature 1.nemoć demokratije da se suprostavi mafiji. A kao razlozi za to navode se: . ekonomska i kulturna prava Kršenje sloboda i prava U mnogim državama postoji nesklad između proklamovanih sloboda i prava i njihovog ostvarivanja u svakodnevnom životu. Marija Radić – Pojam ljudskih prava. Ustav Republike Srbije od 2006. kriminalu. Suština ljudskih prava nije u njihovom formalnom priznavanju i zapisivanju u ustavne dokumente. Beograd 4. Ratko Marković – Ustavno pravo i političke institucije. Najčešće se krše prava pripadnika najsiromašnijeg i kulturno najzaostalijeg stanovništva.proces globalizacije koji povećava razliku između bogatih i siromašnih zemalja . Kršenje sloboda i prava čoveka je često i raznovrsno pogotovo u ekonomski nerazvijenim zemljama gde ne postoji autoritet prava ni demokratska tradicija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful