You are on page 1of 25

INTERPOLACIJA

Pretpostavimo da je neka funckija data tablino:

x0

x1

y = f ( x ) y0

y1

x2 ... xn vorovi interpolacije


y2 ... y n vrednosti
funckije u vorovima

INTERPOLACIJA je postupak nalaenja neke druge funkcije koja je bliska prvoj (u nekom smislu),
odnosno nalaenje funkcije koja dobro aproksimira i koja je laka za raun.
Na primer, traimo polinom n-tog stepena ako nam je data funkcija sa n+1 vorova.
Dakle, traimo polinom stepena n takav da vai: pn ( xi ) = y i , i = 0,1,..., n
i nazivamo ga INTERPOLANTOM.
Polinom i data funcija se poklapaju u vorovima interpolacije dok u ostalim vorovima to ne mora da
bude sluaj.

f (x)

pn (x)
x1 x2

xk

xn
1

Ako je rastojanje izmeu vorova jednako, vorove nazivamo EKVIDISTANTNIM.


Ekvidistantni vorovi ine ekvidistantnu mreu.
Rastojanje izmeu dva vora naziva se KORAK INTERPOLACIJE i obeleavamo ga sa h,

h = d( x i , x i + 1 )
Hoemo da pokaemo da postoji polinom p(x) takav da je f ( xi ) = y i , pn ( x i ) = y i
Polinomi mogu biti sledeeg oblika: pn ( xi ) =

yk lk (xi ),

k =0

1 , i = k
lk (xi ) = ik =
0 , i k
= yi ,
i = 0,..., n

Mora da vai: pn ( x i ) = y i

pn ( x i ) =

Da li postoje polinomi lk ?

lk (x ) = c(x x0 )(x x1 )....(x xk 1 )(x xk +1 )...(x xn )

l ( xi ) =

k k

ik

lk nazivamo BAZNIM POLINOMIMA


Neka je
Tada je

w( x ) = ( x x0 )( x x1 )...( x xn )
w '( xk ) = ( xk x0 )...( xk xk 1 )( xk xk +1 )...( xk xn )

lk ( x ) =

w( x )
( x xk )w '(xk )

Polinom odreen na ovaj nain nazivamo LAGRANOV POLINOM:

wn +1 ( x )
Ln (x ) =
f ( xi )

(
x
x
)
w
'
(
x
)
i =1
i
n +1
i
n

wn + 1 ( x ) =

(x x )
i =1

GREKA LAGRANOVOG INTERPOLACIONOG POLINOMA:

f (n +1)( )
Rn ( x ) = f ( x ) pn ( x ) =
w( x )
(n + 1)!
Mn +1
Rn +1(x )
w(x )
(n + 1)!
Mn +1 = max f (n +1)(x )
x [a, b]

ZADATAK 1: Konstruisati polinom drugog stepena za funkciju

x ako su vorovi interpolacije

x0 = 100, x1 = 121, x2 = 144

Izraunati p(115) i oceniti greku.


Reenje:

xi

100

121

144

yi

10

11

12

Tablino zadata funkcija f ( x ) =


Traimo polinom: p2 ( x )

Traimo greku: R2 ( x )

Formiramo interpolacioni polinom:

p2 ( x ) =

(x 121)( x 144)
(x 100)( x 144)
( x 100)( x 121)
10 +
11 +
12
(100 121)(100 144)
(121 100)(121 144)
(144 100)(144 121)

p2 ( x ) = 4.14568 + 0.06752 x 0.00009 x 2

p2 (115) = 10.72023
115 = 10.72381

Ostalo je da ocenimo greku:

1
3
=
,
'''
f
4 x 3/2
8 x 5/2
2 x
3
3 5
=
M3 (x ) = max f '''(x ) =
10
[100,144]
8 1005/2 8
f '( x ) =

, f '' =

uzimamo da je x=100 zato to je


3.izvod opadajua funkcija.

Greka polinoma je:

3 / 8 105
R2 (115)
(115 100)(115 121)(115 144) = 1.63 103
3!
R2 (115) 1.63 103
Greka je velika. Koeficijente polinoma je trebalo raunati na 8 decimala:

L2 (115) = 0.00009411x 2 + 0.06842171x + 4.0993788


L2 (115) = 10.723270
SKALIRANJE: Koristimo skaliranje kako bi smanjili greku. Uvodimo smenu
x = at + b .
~

Dobiemo polinom
Nova tablica:

p 2 (t ) = p2 ( x )

smena: x = 50 t + 100

xi

100

121

144

ti

0.42

0.88

yi

10

11

12

Formiramo polinom na isti nain kao malo pre, samo to je ovaj polinom u funkciji od t.

p2 (t ) =

(t 0.42)(t 0.88)
(t 0)(t 0.88)
(t 0)(t 0.44)
10 +
11 +
12
(0.42 0)(0.88 0)
(0.42 0)(0.42 0.88)
(0.88 0)(0.88 0.42)

p2 (t ) = 10.0000 + 2.47977t 0.23527t 2


~

Dobili smo taniji rezultat od prethodnog. p2 (115) = p2 (0.30) = 10.72276


Bolje reenje dobijamo ako radimo sa vie decimala.
Da li bi nam vei broj vorova omoguio bolji rezultat?
Posmatramo interval [a, b] = [-5, 5] sa vidistantnim vorovima

1
i funkciju f ( x ) =
1 + x2

xk = 5 +

10
k , k = 0,1,..., n
n

max | f ( x ) pn ( x ) | +, n
U ovom sluaju, greka se poveava sa brojem
vorova (veu tanost imamo ako je broj vorova
manji).

TRIK: Ako nas zanima vrednost polinoma samo u jednoj takia ne interesuje nas kako taj polinom
izgleda, formiramo tabelu:

x x0
x1 x0

x0 x1
x x1

proizvod elemenata 1. vrste

x2 x1
...

x0 x2 ... x0 xn D0
x1 x2 ... x1 xn D1
x x2 ... x2 xn D2
...
...
...

x2 x0
...
x n x0

xn x1

xn x2 ...

proizvod elemenata n. vrste

D = ( x x0 )w '( x )
n

pn ( x ) = w( x )
i =1

xi

100

121

144

yi

10

11

12

x xn Dn
wn

proizvod elemenata glavne dijagonale

yi
Di
15 21 44 D0 = 13860
21 6 23 D1 = 2898
44 23 29 D2 = 29484
w3 = 2610

10
11
12
p2 (115) = 2610 (
+

) = 10.7276
13860 2898 29848

ZADATAK 2: Neka je M2 = max | f ''( x ) |


[a, b]

Dokazati da se funkcija f na segmentu [a, b] moe interpolirati sa korakom h, gde je h


tako da greka linearne interpolacije R1 nije vea od .

8
M2

Reenje:
Uzeemo da je x [xi , xi +1 ] i posmatramo samo ta dva vora (pravimo polinom na osnovu dva
vora interpolacije). Transliraemo interval tako da xi x0
M2 = max | f ''( x ) |
[a, b]

M2
| ( x x0 )( x x1 ) |
2!
Neka je, npr:
h
x = x0 + ,
2
R1

x0

x1

x i +1 x i = h

M2
M2 h2
h
h
R1( x )
| (x0 + x0 )( x0 + x1 ) |=
2!
2
2
2! 4
h nazivamo KORAK LINEARNE
M2h2
8
R1( x )
<
(h
)
INTERPOLACIJE
2!
M2

| f '''(x ) |
ZADATAK 3: Neka je M3 = max
[a, b]
Dokazati da se na funkcija f na segmentu [a, b] moe tabelirati sa korakom h, gde je h
tako da greka kvadraturne interpolacije nije vea od

16
M3

Reenje:
Uzeemo da je x [x0 , x2 ] i posmatramo samo sva tri vora (pravimo polinom na osnovu tri vora
interpolacije). Pretpostaviemo (bez umanjenja optosti) da se x nalazi izmeu drugog i treeg vora.

x = x1 +

h
, x0 = x1 h, x2 = x1 + h
2

Obzirom da su nam paznata tri vora, formiramo polinom drugog stepena (pa je i greka 2. stepena)

M3 = max | f '''( x ) |
[ x0 , x2 ]

R2

M3
| ( x x0 )(x x1 )(x x2 ) |
2!

M3
M3 3h3
h
h
h
R2 (x )
| (x1 + ( x1 h))(x1 + x1 )( x1 + (x1 + h)) |=
3!
2
2
2
3! 8
M3h3
16
R2 (x )
<
(h 3
)
16
M3
Ovako zadato h nazivamo KORAKOM KVADRATNE INTERPOLACIJE.

ZADATAK 4: Funkcija je zadata tablino.


Nai Lagranov polinom koji interpolira datu funkciju i priblino izraunati a) f(0) b) f(1.16).
a)
xi
-3
-1
1
2

yi
b)

-2.28

-1.68

3.68

4.82

xi

1.1275

1.1503

1.1735

1.1972

yi

0.11971

0.13957

0.15931

0.17902

(x + 1)( x 1)(x 2)
(x + 3)(x 1)(x 2)
p3 (x ) =
(2.28) +
(1.68)

(
3
1)(
3
1)(
3
2)
(
1
3)(
1
1)(
1
2)
Reenje a)
( x + 3)( x + 1)( x 2)
( x + 3)( x + 1)( x 1)
+
3.68 +
4.82 =
(1 + 3)(1 + 1)(1 2)
(2 + 3)(2 + 1)(2 1)
p3 (x ) = 0.2217 x 3 0.0700 x 2 + 2.9017x + 1.0700
p3 (0) = 1.0700

b) za domai
9

NJUTNOV INTERPOLACIONI POLINOM SA PODELJENIM


RAZLIKAMA
Posmatramo tablino zadatu funkciju:
(vorovi ne moraju biti ekvidistantni)

x0

x1

x2

y0

y1

y2

x3
y3

x4

...

xn

y4

....

yn

Podeljene razlike definiemo na sledei nain:


reda

reda

reda

...

...

reda

f [x0 ] = f ( x0 )
f [x1 ] f [x0 ] f ( x1 ) f ( x0 )
f [x0 , x1 ] =
=
x1 x0
x1 x0
f [x0 , x1 , x2 ] =

f [x1 , x2 ] f [x0 , x1 ]
x2 x0

...
f [x1, x2 ,..., xn ] f [x0 , x1,..., xn 1 ]
f [x0 , x1,..., xn ] =
xn x0

Nad skupom od (n+1) interpolacionih vorova moe se konstruisati interpolacioni polinom


sa podeljenim razlikama koji je najvie stepena n !!!

10

Tablica podeljenih razlika:


xi y i = f [0]
f [1]
f [2]
f [n]
x0
y0
f [x0 , x1 ]
x1
y1
f [x0 , x1, x2 ]
f [x1, x2 ]
x2
y2
f [x1, x2 , x3 ]
f [x2 , x3 ]
... f [x0 , x1 ,..., xn ]
x3
y3
...
...
...
f [xn 2 , xn 1 , xn ]
f [xn 1, xn ]
xn
yn
NJUTNOV INTERPOLACIONI POLINOM SA PODELJENIM RAZLIKAMA je oblika:

pn (x ) = f ( x0 ) + f [x0 , x1 ]( x x0 ) + ... + f [x0 ,..., xn ]( x x0 )...( x xn 1 )


Greka:

Rn ( x ) = f [x, x0 ,..., xn ]wn +1(x )


Rn

Mn +1
| w(x ) |
(n + 1)!

11

ZADATAK 5: Izraunati f(1.16) za tablino zadatu funkciju.

xi

1.1275

1.1503

1.1735

1.1972

yi

0.11971

0.13957

0.15931

0.17902

Formiramo tablicu podeljenih razlika:


xi

yi

f [1]

f [2]

f [3]

1.1257 0.11971
0.871053
1.1503 0.13957

0.438935
0.850862

1.1735 0.15931

0.418978
0.409732

0.831646
1.1972 0.17902

Interpolacioni polinom je oblika:

p3 (x ) = f (x0 ) + f [x0 , x1 ]( x x0 ) + f [x0 , x1, x2 ]( x x0 )( x x1 ) +


+ f [x0 , x1, x2 , x3 ]( x x0 )( x x1 )( x x2 )
Odnosno:

p3 ( x ) = 0.1197 + 0.8711( x 1.1257) 0.4389( x 1.1257)(x 1.1503) +


+ 0.4190( x 1.1257)( x 1.1503)(x 1.1735)
p3 (1.16) = 0.14788
12

NJUTNOV INTERPOLACIONI POLINOM SA KONANIM


RAZLIKAMA
Koristi se iskljuivo na ekvidistantnim mreama !!!
DEFINICIJA: Konana (centralna) razlika je y( x ) = y( x + h) y( x )
y ( x )
linearni operator po y
k +1
y( x ) linearni operator po y (kao kompozicija linearnih operatora) k +1y(x ) = ( k y( x ))

Formiramo tablicu konanih razika


xi
x0

yi
y0

y i

2 y i

3y i

4yi

2 y0

y1

3y0

y1
x2

2 y1

y2
y2

x3

y3

x4 y 4
... ...

xi = x0 + ih, y i = y( xi )
pn (xi ) = y i , i = 0,..., n

y0
x1

mora da vai:

y3
...

2 y2
...

3y1
...

4 y0 .....
4y1
...

Koristimo modifikovani Lagranov polinom:

y0
2 y0
n y0
(x x0 ) +
( x x0 )(x x1 ) + ... +
( x x0 )...( x xn 1 )
pn (x ) = y0 +
h
2! h2
n ! hn

13

Uvoenjem odreenih smena dobijamo Njutnove interpolacione polinome i to:


Smenom q = x x0

dobijamo I NJUTNOV INTERPOLACIONI POLINOM

pn I (x) = y0 + qy0 +
Smenom q =

x xn
h

q(q 1) 2
q(q 1) (q (n 1)) n
y0 + ... +
y0
2!
n!

dobijamo II NJUTNOV INTERPOLACIONI POLINOM

pn II ( x ) = y n + qy n 1 +

q(q + 1) 2
q(q + 1) (q + (n 1)) n
y n 2 + ... +
y0
2!
n!

I Njutnov interpolacioni polinom se koristi za x [x0 , x1 ] kao i za x < x0


II Njutnov interpolacioni polinom se koristi za x [xn 1 , xn ] kao i za ekstrapolaciju x > xn

f (n +1)( )
Wn (x ), f (n +1)( ) = hn +1 n +1f
Greka: Rn ( x ) =
(n + 1)!
n +1
I Njutnov int.polinom: R ( x ) y | q(q 1)...(q n) |
n

(n + 1)!

n +1
II Njutnov int.polinom: Rn ( x ) y | q(q + 1)...(q + n) |

(n + 1)!

Ove ocene greke ne vae za ekstrapolaciju pa je nju potrebno izbegavati !!


14

ZADATAK 6: Funkcija je zadata tablino. Odrediti y(18), y(53), y(12).


X

15

0.2588

deltaY

delta2Y

delta3Y

delta4Y
Reenje:

Formiramo tablicu konanih razlika.


u poslednje kolone moemo da zapisujemo
samo znaajne cifre (kako bi izbegli pisanje
nula.

0.0832
20

0.342

-0.0026
0.0806

25

0.4226

-0.0006
-0.0032

0.0774
30

0.5

-0.0006
-0.0038

0.0736
35

0.5736

-0.0049

0.7071

-0.0054

0.766

Formiraemo posebne polinome za svaku


taku.

-0.0005

0.0589
50

0.0001
-0.0005

0.0643
45

-0.0044

0.6428

Koliko je kolona potrebno raunati?


n y 2n
Zaustavljamo se kada je

-0.0006

0.0692
40

0.0002
-0.0003

-0.0057
0.0532

55

0.8192

15

X = 18

(x se nalazi izmeu prva dva vora nae tablice => koristimo I Njutnov int.polinom)

q(q 1) 2
q(q 1)(q 2) 3
y0 +
y0
2!
3!
q(q 1)
q(q 1)(q 2)
p3 I ( x ) = 0.2588 + q 0.0832 +
(0.0026) +
(0.0006)
2!
3!
x x0 18 15
h=5 q =
=
= 0.6
5
h
0.6 (0.4)
0.6 (0.4) (1.4)
(0.0026) +
(0.0006)
p3 I ( x) = 0.2588 + 0.6 0.0832 +
2!
3!
p3 I (18) = 0.3090
p3 I ( x ) = y0 + qy0 +

X = 53

(x se nalazi izmeu poslednja dva vora nae tablice => koristimo II Njutnov int.polinom)

q(q + 1) 2
q(q + 1)(q + 2) 3
y7 +
y6
2!
3!
q(q + 1)
q(q + 1)(q + 2)
p3 II (x ) = 0.8192 + q 0.0532 +
(0.0057) +
(0.0003)
2!
3!
x xn 53 55
=
= 0.4
h=5 q=
h
5
0.6 (0.4)
0.6 (0.4) (1.6)
p3 II ( x ) = 0.8192 0.4 0.0532 +
(0.0057) +
(0.0003)
2!
3!
p3 II (53) = 0.7986
p3 II (x ) = y0 + qy8 +

X = 12

(ekstrapolacija, koristimo I Njutnov int.polinom obzirom da je 12<15)

q=

12 15
= 0.6
5

p3 I (12) = ... = 0.2079

16

Ostalo je da ocenimo greku:

n + 1y
| R3 ( x ) |
| q(q 1)(q 2)(q 3) |
4!
(0 + 24 ) 104
x = 18 R3 (18)
(0.6 0.4 1.4 2.4) = 5 105
4!
(2 + 24 ) 104
x = 53 R3 (53)
(0.4 0.6 1.6 2.6) = 8 105
4!
Kod ocene greke za x = 18 imamo izraz

(0 + 24 ) 104

koji se dobija na sledei nain:

(0 + 24 ) 104 = ( 4y0 + greka pri izraunavanju kon.razlika) (broj decimala)


Greku ne proveravamo za ekstrapolaciju.

17

ZADATAK 7: Integral verovatnoe f (x) = 2 / e t


0
dat je sledeom tabelom.

/2

dt

1.00

1.05

1.10

1.15

1.20

1.25

f(x)

0.68269

0.70628

0.72867

0.74986

0.76986

0.78870

Izraunati f(1.235) i oceniti greku reltata.


Reenje:
Formiramo tablicu konanih razlika za zadatu funkciju.
X

1.00

0.68269

2 y

3y

0.02359
1.05

0.70628

-0.00121
0.02239

1.10

0.72867

0.00001
-0.00120

0.02119
1.15

0.74986

0.00002
-0.00118

0.02000
1.20

0.76986

-0.00117
0.01884

1.25

0.78870

0.00002

Taka u kojoj se trai priblina vrednost


integrala verovatnoe pripada intervalu
koji je odreen sa poslednja dva vora u tabeli.
Koristimo II Njutnov interpolacioni polinom.
Kako je x = 1.235 uzeemo da je x0 = 1.25
Korak h = 0.05.
q(q + 1) 2
yn 2 +
2!
q(q + 1) (q + (n 1)) n
y0
... +
n!
pn II (1.235) = 0.78317
pn II (x ) = y n + qy n 1 +

4y sr
| q(q + 1)..(q + 3) |
24
R3 (1.235) 1.6 107
R3 (1.235)

18

GAUSOV INTERPOLACIONI POLINOM


Neka je funkcija y = f(x) zadata vrednostima y i = f (xi ) u 2n+1 jednako razmaknutim vorovima
x0 , x1 , x2...x n

Problem: Nai polinom p(x) spena najvie 2n takav da je p2n (xi ) = y i , i = 0, 1, 2,..., n
p( x ) = a0 + a1( x x0 ) + a2 ( x x0 )( x x1 ) + a3 (x x1 )( x x0 )( x x1 ) + ...
+ ... + a2n 1(x x n +1 )(x x n + 2 )...(x x1 )(x x0 )( x x1 )....(x xn 1 ) +
+ a2n ( x x n +1 )( x x n + 2 )...(x x1 )( x x0 )( x x1 )....( x xn )

Traimo koeficijente ai koje odreujemo iz uslova da je

p(xi ) = f (xi )

x = x0
p( x0 ) = a0
a0 = f ( x0 )
x = x1
p(x1 ) = a0 + a1( x1 x0 )
a1 = y0 / (1! h)
x = x2 p(x2 ) = a0 + a1(x1 x0 ) + a2 (x2 x0 )( x2 x1 ) a2 = 2y 1 / (2! h2 )
x x0
Uvodimo oznaku: q = h

i vraamo u poetni polinom, dobiemo:

3y 1
4y 2
a
=
,
,...
4
3! h3
4! h4
2 n 1y n + 1
a2n 1 =
,
(2n 1)! h2n 1

a3 =

a2n

2 n y n
=
(2n)! h2n

q(q 1) 2
q(q 1)(q + 1) 3
y 1 +
y 1 + ...
2!
3!
q(q 1)(q + 1)(q 2) 4
q(q 1)(q + 1)(q 2)(q + 2) 5
+
y 2 +
y 2 + ... +
4!
5!
q(q 1)(q + 1)...(q (n 1))(q + (n 1))(q n) 2n
+
yn
(2n)!

p( x0 + hq) = y0 + qy0 +

I GAUSOV INTERPOLACIONI POLINOM


-ovim polinomom se tanost prebacuje malo unapred i nazivamo ga interpolacionim polinomom za
Interpolaciju unapred.

19

Ako polinom p(x) traimo u sledeem obliku:


p( x ) = a0 + a1( x x0 ) + a2 ( x x1 )( x x0 ) + a3 ( x x1 )( x x0 )( x x1 ) + ...
+ ... + a2n 1(x x n +1 )(x x n + 2 )...(x x1 )(x x0 )( x x1 )....(x xn 1 ) +
+ a2n ( x x n )(x x n +1 )...(x x1 )( x x0 )( x x1 )....( x xn 1 )

Analogno prethodnom postupku, dobijamo polinom


q(q + 1) 2
q(q 1)(q + 1) 3
y 1 +
y 2 +
2!
3!
q(q 1)(q + 1)(q + 2) 4
q(q 1)(q + 1)(q 2)(q + 2) 5
+
y 2 +
y 2 + ... +
4!
5!
q(q 1)(q + 1)...(q + (n 1))(q (n 1))(q + n) 2n
+
yn
(2n)!

p( x0 + hq) = y0 + qy 1 +

II GAUSOV INTERPOLACIONI POLINOM


Drugi Gausov interpolacioni polinom se jo naziva interpolacionom polinomom za interpolaciju unazad i
on vraa vrednost funkcije koja je malo manja od stvarne vrednosti.

GREKA
f (2n +1)( )
(x)

(2n + 1)! 2n +1
2n +1( x ) = (x x0 )( x x1 )(x x1 )...(x x n )( x xn )

R2n (x ) = f ( x ) p2n (x ) =

20

STIRLINGOVA INTERPOLACIONA FORMULA


Ako uzmemo aritmetike sredine I i II Gausove interpolacione formule, dobiemo Stirlingovu interpolacionu
formulu:
y 1 + y0 q2 2
q(q 1)(q + 1) 3y 2 + 3y 1 q2 (q 1)(q + 1) 4
+
y 1 +
+
y 2 +
2
2
3!
2
4!
q(q 1)(q + 1)(q 2)(q + 2) 5y 3 + 5y 2
+
+ ...
5!
2
2 n 1
y n + 2n 1y (n 1)
q(q 1)(q + 1)...(q (n 1))(q + (n 1))
+
+
(2n 1)!
2

p( x ) = y0 + q

q2 (q 1)(q + 1)...(q (n 1))(q + (n 1)) 2n


yn
(2n)!

GREKA:
Rn ( x ) =

h2n +1f (2n +1)( )


q(q 1)(q + 1)...(q n)(q + n), x [x n , xn ]
(2n + 1)!

Rn ( x ) =

2n +1y n 1 + 2n +1y n
q(q 1)(q + 1)...(q n)(q + n)
2(2n + 1)!

21

BESELOVA INTERPOLACIONA FORMULA


Beselovu interpolacionu formulu dobijamo pomou II Gausove interpolacione formule.
Neka je fukcija y = f(x) zadata vrednostima yi = f ( xi ) za i = 0, 1, 2,..., n, n + 1 sa 2n+2 ekvidistanta
vora. Iz II Gausove interpolacione formule, uzimajui x0 , y0 i x1, y1 za poetne vrednosti.
Njihova aritmetika sredina daje Beselovu interpolacionu formulu:
1
q(q )(q 1)
y0 + y1
q(q 1) 2y 1 + 2y0
1
2
P( x ) =
+ (q )y0 +
+
3y 1 +
2
2
2
2!
3!
1
(q )q(q 1)(q + 1)...(q (n 1))(q + (n 1))(q n)
q(q 1)(q + 1)(q 2) 4y 2 + 4y 1
2
+
+ ... +
2 n + 1y n
4!
2
(2n + 1)!

GREKA:
R(x ) =

h2n + 2f (2n + 2)( )


q(q 1)(q + 1)...(q n)(q + n)(q n + 1), x [x n , xn +1 ]
(2n + 2)!

R2n ( x ) =

2 n + 1y n 1 + 2 n + 1y n
q(q 1)(q + 1)...(q n)(q + n)(q n 1)
2(2n + 1)!

Ako je | q | 0.25 koristimo Stirlingovu interpolacionu formulu, dok za 0.25 q 0.75 koristimo Beselovu
Interpolacionu formulu.

22

f (x) =

ex
cos x

ZADATAK 8: Na segmentu [0, 1] sa korakom h = 0.1 tabelirati funkciju


a zatim priblino
izraunati vrednosti funkcije u takama 0.585 i 0.715 Beselov i Stirlingov int polinom.
Napomena:
Raunati sa 4 decimale i izraunati tablicu
konanih razlika zakljuno sa 4. redom.
Reenje:
Formiramo tablicu konanih razlika za zadatu funkciju.
x = 0.585
q=

0.585 0.6
= 0.15
0.1

1.0000

2 y

0.1

1.1107

0.0248
0.1355

0.2

1.2462

0.0064
0.0312

0.1667
0.3

1.4130

Kako je u oba sluaja |q| = 0.15


Koristiemo Stirlingovu interpolacionu
formulu.

0.4

0.0400

1.6197

0.0523

1.8787

0.0700

2.2077

0.0961

2.6329

0.1363

3.1944

0.0245
0.0647

0.2010
0.7625

0.9

0.0140
0.0402

0.5615
0.8

0.0085
0.0262

0.4252
0.7

0.0054
0.0177

0.3290
0.6

0.0035
0.0123

0.2590
0.5

0.0024
0.0088

0.2067

0.715 0.7
= 0.15
0.1

0.1107

x = 0.715
q=

3y

3.9568

0.0461
0.1108

0.3118
1.0742

1.0

5.0310

23

Stirlingova formula je oblika:


y 1 + y0 q2 2
q(q 1)(q + 1) 3y 2 + 3y 1 q2 (q 1)(q + 1) 4
+
y 1 +
+
y 2
2
2
3!
2
4!
0.4252 + 0.3290
0.0961
p(x ) = 2.2077 +
(0.15) +
(0.15)2 +
2
2!
0.0401 + 0.0262 (0.15)(0.15 1)(0.15 + 1)
+
2
3!
= 2.1529

p(x ) = y0 + q

Greka interpolacije je:


h4 M4
4y
R3 (x )
| q(q 1)(q + 1)(q + 2) |
| q(q 1)(q + 1)(q + 2) |
4!
4!
0.0461 + 0.0245
R3 (x )
| (0.15)(0.15 1)(0.15 + 1)(0.15 + 2) |
24
R3 (x ) 0.522 103

Tana vrednost funkcije u taki 0.575 je 2.1530


x = 0.715 za domai.

24

Zadaci za vebu:

Funckiju

f (x) =

x ln x
1 + x 2 tabelirati na intervalu [1.55 , 2.3] sa korakom h=0.1 na 4 decimale.

Koristei konane rezlike zakljuno etvrtoh reda priblino izraunati f(1.55) i proceniti greku.
Na intervalu [10, 15] tabelirati funkciju f(x) = lnx tako da tablica dozvoljava kvadratnu interpolaciju
sa grekom ne veom od 2 104 i izraunati ln10.8 i ln14.1 i proceniti greku.

25