SEMINARSKI RAD

predmet: Informacione tehnologije u biznisu

2

autor: Mijalković Vladimir

13A1/0025/03

RAČUNARI
1) Razvoj računara 2) Računarski sistem – arhitektura 3) Osnovne sistemske komponente 4) Spoljna memorija 5) Hard disk interfejsi (IDE, SCSI) 6) Ulazni uređaji 7) Izlazni uređaji 8) Klase računarskih sistema – Mainframe računari, mini računari ... 9) Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne arhitekture, protokoli, serveri, klijenti,...

Razvoj računara
izvori: http://www.digitalcentury.com/encyclo/update/comp_hd.html http://www.webopedia.com/DidYouKnow/Hardware_Software/2002/FiveGenerations .asp http://www.ktf-split.hr/informatika/index.html Ništa bolje ne odslikava moderni način života od kompjutera. Hteli mi to ili ne ali kompjuteri su se infliltrirali u svaki aspekt društva. Ali kako je sve to počelo i kako će se dalje menjati? Da bi pravilno razumeli i prihvatili ogroman uticaj računara na naše živote i našu budućnost važno je upoznati i njihovu evoluciju.

Rane računaljke i pronalazači
Abacus koji je konstuisan pre oko 5000 godina u Maloj Aziji može se smatrati za prvi računar. Ova sprava omogućavala je računanje korišćenjem sistema klizećih perli različitih brojnih vrednosti postavljanjih u stalku sa više pregrada. Najviše je bio u u potrebi kod trgovaca tog perioda. Sa širenjem upotrebe papira i olovke, posebno u Evropi, abacus je postepeno izgubio na svom značaju. Svejedno bilo je potrebno skoro 12 vekova do pronalaska sledeće značajane sprave za računanje. Blaise Pascal je 1642-ge konsturisao kružni numerički kalkulator nazvan Pascaline. Pascaline je koristio osam pomerljivih brojeva na krugu sastavljenom od brojeva 0-9 i omogućio je lako sabiranje svih suma zaključno sa osmocifrenim brojevima. Pedeset godina kasnije nemački matematičar i filozof Leibniz unapredio je Pascaline dodajući mu i mogućnost množenja. 1820-te Francuz Charles Colmar svojim rešenjem koje je omogućilo izvršenje sve četiri osnove matimatičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje) doneo je novu preteču današnjeg pojma kalkulatora tada nazvanog artihometer.

3 Pravi početak computing-a kakvog danas poznajemo začeo je engleski matematičar i astronom Charles Babbage. On je uočavajući prirodnu vezu matematike i mašina 1822-ge konstruisao mašinu za izračunavanje diferencijalnih jednačina nazvanu Difference Engine. Pokretana parom i velika kao lokomotiva ova naprava mogla je da izračunava i automatski štampa dobijene rezultate. Nakon deset godina rada na Difference Engine Babagge je došao na ideju da napravi prvi general-purpose computer (kompjuter za opštu namenu) koji je nazvao Analitycal Engine. Iako ovaj projekat nikada nije završen i deluje primitivno u današnjem smislu kompjutera predstavljao je potpuno revolucionarni koncept. Sastojao se od preko 50.000 delova i koristio bušene kartice sa operativnim komandama kao ulazne instrukcije. Analitycal Engine mogao je da memoriše do 1000 brojeva dugih do 50 decimala. 1889-te američki naučnik Herman Hollerith nalazeći se pred problemom pronalaženja bržeg načina vršenja popisa stanovništva SAD koje je zbog brze ekspanzije bilo gotovo nemoguće obaviti dotadašnjim metodama izmislio je štampane kartice (punch cards). Svako utiskivanje na karticu predstavljalo je jedan broj, a dva utiskivanja slovo. Ovaj sistem omogućio je da se popis umesto za predviđenih 7 godina napornog rada obavi za svega 6 nedelja. Hollerith je svoj Punch Card Reader osnivanjem Tabulating Machine Company, koja je kasnije promenila naziv u International Bussines Machines (IBM), uveo u svet biznisa. Sve do 1960-te i biznismeni i vlade koristili su Hollerith-ove štampane kartice za procesiranje podataka.

Pet generacija modernih računara Prva generacija (1945-1956)
Drugi svetski rat inspirisao je mnoge pronalazače na razvoj računara za potrebe vojske. Tako je 1941-ve nemački inžinjer Konrad Zuse napravio je kompjuter kodnog naziva Z3 za potrebe projektovanja aviona i projektila. 1943-će Britanci su uspeli da naprave računar namenjen dekodiranju tajnih poruka nemačkih generala pod nazivom Colossus. Ipak najzačajniji projekat iz vremena Drugog svetskog rata napravio je inžinjer IBM-a Howard Aiken 1944-te kreiranjem Automatic Sequence Controlled Calculator – Mark 1 za potrebe izračunavanja balističkih putanja raketa Američke vojske. Krajem rata stvoren je na inicijativu Američke vlade na University of Pennsylvania najznačajniji kompjuter ovog vremena Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC). Sastojao se od 18.000 vakuumskih cevi, 70.000 otpornika i 5 miliona lemova na štampanoj ploči. Njegova potrošnja bilo je veća od 160kW odnosno dovoljna da veći deo Pennsylvania ostane bez struje. Za razliku od njegovih prethodnika Colossus-a i Mark 1 ENIAC je bio kompjuter opšte namene i do tada naviđene brzine (čak 1000 puta brži od Mark 1). U drugoj polovini '40-tih Jon von Neumann priključio se timu sa University of Pennsylvania i pokrenuo novi koncept dizajniranja kompjutera koji se zadržao narednih 40 godina. Von Neumann je 1945-te napravio Electronic Discrete Variable Automatic Computer (EDVAC) sa memorijom koja je mogla da čuva i i program i podatke. Ova tehnika ''sačuvane memorije'' koja je omogućila da proces započet na kompujetru bude u nekom trenutku prekinut i onda opet nastavljen otvorila je mogućnosti daleko raznovrsnijeg programiranja. Ključni element Von Neumann-ovog koncepta bila je centralna procesorska jedinica koja je omogućila da se iz jednog izvora kontrolišu svi procesi na računaru. 1951-ve Remington Randov (UNIVAC 1) Universal Automatic Computer) prvi je stvarno iskoristio ove nove mogućnosti. Jedna od impresivnih dostignuća koje je EIVAC postigao bilo je i predviđanje pobednika na predsedničkim izborima 1952-ge. Prva generacija računara pravljena je tako da odgovori tačno jednom zahtevu. Svaki kompjuter imao je različiti binarno-kodirani program – mašinski jezik koji je

4 usmeravao proces izvršenja operacija na računaru. Upravo zato ih je bilo teško programirati, a bile su im i jako ograničene mogućnosti kao i brzina. Druge značajne karakteristike prve generacije računara su svakako i vakumske cevi (zbog kojih su imali ogromne dimenzije) kao i korišćenje magnetnih kalemova za skladištenje podataka.

Druga generacija (1956-1963)
Kada su ogromne vakuumske cevi u kompjuterima 1956-te zamenjene prvi put tranzistorima kao rezultat dobijeni su računari mnogo manjih gabarita. Zajedno sa razvojem memorije sa magnetnim jezgorm tranzistori su nas uveli u drugu generaciju kompjutera koji pored toga što su bili mnogo manji bili su i neuporedivo brži, stabilniji a i mnogo štedljiviji kada je električna struja u pitanju. Ove prve snažne mašine super-kompjuteri bili su IBM-ov Stretch i Sperry-Rand-ov LARC. Oba ova računara razvijena za potrebe laboratorija za atomsku energiju bila su u stanju da obrade ogromnu količinu podataka i izvrše do tada najsloženije operacije. Ipak njihova cena bila je previsoka da bi ušli u širu upotrebu u biznis sektoru koji zbog tadašnjih trendova nije ni imao potrebe za ovako snažnim kompjuterima. U kompjuterima druge generacije klasičan mašinski jezik zamenjen je prevodiocem (assembly language) koji je omogućio da kraći programski kod zameni dugačke i komplikovane binarne kodove. U ranim '60-tim započeo je komercijalni uspeh kompjutera druge generacije u biznisu, na univerzitetima i vladama. Ovi kompjuteri sadržali su mnoge komponente koje su sastavni deo današnjih računara kao što su: štampači, memorijske magnetne trake, operativne sisteme i ubačene programe. Jednim od najvažnijih kompjutera ovog perioda smatra se IBM-ov 1401 koji je bio široko prihvaćen od strane industrije i postao jedan od najznačajnijih kompjutera svih vremena. Do 1965-te mnoge najveće kompanije počele su svoje finansijske izveštaje da prave korišćenjem računara druge generacije. Upravo sačuvani programi i operativni sistemi dali su računarima potrebnu fleksibilnost u radu i opravdali njihovu cenu u primeni. Koncept sačuvanog programa omogućio je da su instrukcije za rad sa specijalnim funkcijama (programom) uskladištene u kompjuterskoj memoriji i da mogu biti lako i brzo zamenjene setom drugih instrukcija za izvršenje drugih funkcija. Ovako su u to vreme u širu upotrebu ušli prvi sofiticiraniji oblici programskih jezika višeg niova kao što su COBOL (Common Bussines-Oriented Language) i FORTRAN (Formula Translator). Ovi jezici zamenili su rečima, skraćenicama i matematičkim formulama nejasne binarne kodove i učinili programiranje mnogo jednostavnijim i lakšim za učenje i razvoj. Novi poslovi kao što su programeri, analitičari i sistem eksperti kao i čitava softverska industrija započela je sa drugom generacijom kompjutera.

Treća generacija (1964-1971)
Jack Kilby inžinjer Texas Instruments 1958-me izmislio je integrisano strujno kolo (integrated circuit IC). IC je kombinacija tri elektornske komponente na malom silicijumskom disku napravljenom od kvarca. Naučnici su kasnije uspeli da na jedan ovakav čip (chip) – poluprovodnik stave i veći broj komponenti. Kao rezultat kompujteri su postali sve manjima što je više elektronskih komponenata stalo na čip. Druga značajna novina u trećoj generaciji kompjutera bilo je korišćenje operativnog sistema koji je omogućio da mašine istovremeno izvršavaju više programa dok centralni program kontroliše procese i upravlja memorijom.

Četvrta generacija (1971-danas)
Nakon uspeha integrisanog kola veličina kompjutera počela je naglo da se smanjuje. Large Scale Integration (LSI) omogućio je ugrađivanje stotina komponenata na jedan

5 čip. Do 1980-ih Very Large Scale Integration (VLSI) sažeo je stotine hiljada komponenti na jedan čip a kasniji Ultra-Large Scale Integration integrisao ih je čak više miliona na jednom čipu. Ali nisu se samo smanjile dimenzije kompjutera. Takođe im je povećana snaga i efikasnost kao i pouzdanost u radu. Intel-ov čip 4004 razvijen 1971-ve predstavljao je prvi veliki korak dalje u integraciji spojivši sve osnovne komponente računara (centralnu procesorsku jedinicu, memoriju i ulazno-izlazne kontrolore) na jedan centralni kontrolerski čipset. Kako su dotadašnja integrisana kola pravljena samo sa određenom namenom za izvršavanje tačno određenih zadataka tako je sa ovim mikroprocesorom omogućeno lako prilagođavanje različitim vrstama potrebe (od korišćenja mikorpocesora za regulaciju ubrizgavanja goriva u atomobilima do satelita). Ovo je naravno uslovilo i nagli pad cena kompjutera i njihovu sve širu upotrebu. Ovako velike mogućnosti ljudi su iskoristili da unaprede sve vidove svog delovanja i više nije bila privilegija samo velikih kompanija i vlada. Pioniri u ovom poslu bili su Commodore, Apple Computers i Radio Shack. Počeo je razvoj softvera lakih za korišćenje (user-friendly interface) na nizu aplikacija (za procesiranje teksta, igrica, i poslovnih paketa). 1981-ve IBM je predstavio personal computer (PC) za kućnu upotrebu, upotrebu u školama i na poslu. Nakon izlaska ovog prvog PC-a tokom '80-tih usledio je nagli razvoj klonova ove IBM-ove ideje. Kao direktni konkurent pojavio se Apple-ov Macintosh 1984-te. Macintosh je uveo mogućnost pomeranja kursora uz pomoć ulaznog uređaja miša koji je otao u upotrebi do danas. Trend u povećanju brzine, lakoći upravljanja procesima i stabilnosti sistema nastavio se kao i trend u padanju cena računa pa je tako već krajem '80-tih bilo 65 miliona korisnika PC računara širom sveta.

Peta generacija (danas-budućnost)
Peta generacija kompjutera zasnovana na veštačkoj inteligneciji još uvek je u povoju iako već postoje neke aplikacije poput softvera za prepozavanje glasovnih komandi. Korišćenjem superprovodnika i paralelnog procesiranja veštačka inteligencija postaće stvarnost. Uz pomoć kvantnih računara, molekularnih i nanotehnologija radikalno će se promeniti kompjuteri i ono što oni nude u goniama koje su pre nama. Ideaj i cvilj koji treba da zadovolje kompjuteri pete generacije pored prepoznavanja i inteligentnog odgovora na glasovne komande pre svega biće i mogućnost učenja kao i rada na sebi samog računara i softvera, upravljanja i donošenja važnih odluka bez učešća čoveka.

Računarski sistem - arhitektura
izvori: http://csep1.phy.ornl.gov/ca/ca.html http://hr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Arhitektura_racunara Prednosti programiranja na jeziku višeg nivoa podrazumevaju postojanje apstrakcije i portabilnosti. Pod apstraktnošću podrazumevamo mogućnost da programeri mogu da pišu programe na jezicima višeg nivoa nezavisno od detalja vezanih za svaku od mašina na kojoj će se taj program izvršavati. Portabilnost ovde predstavlja sastavni deo pojma apstrakcije i omogućava da se napisani program koristi na širokom broju različitih kompjutera ukoliko na njima postoji instaliran odgovarajući prevodilac compiler koji će ih prevesti i prilagoditi korišćenju na svakoj od tih mašina. Kompjuterski stručnaci koriste tri bliska termina u opisivanju glavnih odrednica sistemske organizacije računara. Arhitektura računara je nauka o sastavljanju delova kompjuterskog sistema i njihovoj povezanosti. Organizacija računara tiče se stvarne

ponekad i njene organizacije radi bolje optimizacije performansi njihovih programa. mogućnost nadogradnje. interoperabilnost. Drugi ciljevi su takođe važni: veličina. . M za memoriju i S za switch odnosno prebacivač za različite komunikacione kanale). korišćenje određenih periferija itd. težina. struktura je temelj svim današnjim računarima i zasniva se na još davno osmišljenoj VON NEUMANNovoj arhitekturi i predstavlja uvod u današnju koncepciju račurala. Jedan od najčešćih problema s kojim se susreće računarska arhitektura jeste odnos između cene gradnje i brzine i stabilnosti koja se može postići. mesta i oblika pojedinih komponenti sistema. memorija. Glavne komponente tipičnog kompjuterskog sistema su procesor. U uprošćenom prikazu glavne komponente i njihova povezanost sa ostalim delovima računara data je preko tzv PMS dijagrama (gde je P za procesor. Programeri često koriste poznavanje arhitekture sistema. Iako su u osnovi primitivni i mogu da izgledaju previše jednostavno na prvi pogled PMS dijagrami daju priličan broj informacija i imaju nekoliko prednosti u odnosu na ostale uprošćene prikaze osnovne arhitekture računara. potrošnja električne energije. a linije koje povezuju više od dve komponente predstavljaju switch. ulaznoizlazni uređaji i komunikacioni kanali koji ih povezuju. ali skoro nikada i samu inžinjersku komponentu sistema. U osnovi. Postoji naravno više pristupa u razmatranju problema arhitekture računara pa se do sada izvojilo par važnijih smerova: • Von Neumann računarska arhitektura • Harvard racunarska arhitektura • Stack ili hrpasta računarska arhitektura • Paralelna računarska arhitektura • RISC računarska arhitektura • CISC računarska arhitektura • Vektorska računarska arhitektura Pojednostavljena struktura računara prikazana je na slici. Linije koje povezuju dve komponente predstavljaju vezu.6 implementacije projektovane arhitekture računara. Računarski inžinjering pak tiče se stvarnog konstruisanja sistema: veličine.

Dok procesor čeka da mu memorija odgovori instukcijom on uvećava PC za 1. Ovo znači da će kada procesor u sledećem ciklusu prihvatati instrukciju sa prvog narednog mesta u memoriji.ornl.hr/informatika/index. Ovaj korak uglavnom zahteva dodatno angažovanje memorije.html Procesori Operacije koje procesor izvršava opisane su kao fetch-decode-execute cycles odnosno (prihvati-dešifruj-izvrši ciklusi).ktf-split. Aritmetičke i logičke instrukcije zadaju obavljanje prostih operacija nad jednim ili dva argumenta kao što su sabiranje. IR tada sadrži jednu mašinsku instrukciju u binarnom kodu. u prvoj fazi ciklusa procesor prihvata instrukciju iz memorije. Dakle. U fazi izvršenja procesor ustvari sprovodi zadatu instrukciju. Instrukcije se mogu klasifikovati u tri glavna tipa: aritmetičko/logičke instrukcije.html http://www.phy. U fazi dešifrovanja procesor skladišti informaciju dobijenu iz memorije u drugi interni registar poznat kao instruction register or IR. Adresa instrukcije koju treba prihvatiti smešta se u interni registar nazvan program counter ili PC.gov/ca/ca. množenje ili pak logičko .7 Osnovne sistemske komponente izvori: http://csep1. Po završetku ove faze započinje sledeći ciklus prihvatanjem prve sledeće instrukcije. Procesor vrši ovo dešifrovanje u IR-u da bi razumeo koju operaciju u sledećem stupnju treba da izvrši. instrukcije za transfer podataka ili kontrolne instrukcije.

veze u računaru izvan mikroprocesora. Postavlja se u "banke" sa po 2-4 mesta za umetanje štampane pločice s memorijskim čipovima. 256MB. Memorijski resursi zavise od konstrukciji i namene računara. Privremenim pohranjivanjem podataka u cache memoriji postiže se veća brzina u radu i omogućava istovremeni rad procesora na više zadataka (multitasking). Broj vodova sabirnice zavisi o broju bit-a koji opisuju podatke koje je potrebno preneti. Pored njega u ROM se smešta i nadzorni program za upravljanje sistemom i njegovim periferijama . Kod nekih mašina argumenti se prihvataju i vraćaju u glavnu memoriju posle svake izvršene instrukcije ali je češći slučaj da se operacije nad zadatim operandima izvršavaju u samom mikroprocesoru skladištenjem u cache (prihvatnu) memoriju u samom procesoru. To znači da kako se menjaju zadaci. mikroprocesor (CPU) je najvažniji elektronički sklop računara. 512MB a u novije vreme i 1GB. Dakle postoje dve osnovne vrste sabirnica: 1. a poslednji navedeni već je uobičajena praksa u PC računarima novije generacije. ALU (arithmetic and logic unit – aritmetičko-logička jedinica) i UJ (upravljačka jedinica – controller unit) zajedno čine CPU (Central Processor Unit – centralnu procesnu jedinicu). 2. Sadrži do nekoliko miliona tranzistora izrađenih na silicijumskoj pločici upakovanoj u plastično kućište. Dakle. Vreme izvođenja instrukcija je reda mikrosekundi. O prenosu podataka između unutrašnje i spoljašnje sabirnice brinu se posebni upravljači (controller).BIOS (Basic Input/Output System). Sabirnice (BUS) Prenos podataka između sklopova unutar mikroprocesora i unutar računara vrlo je značajan deo posla. 32 i 64 bit-a. a broj instrukcija i veličina binarnog podatka osnovni su parametri koji definišu kvalitet mikroprocesora. koji preuzima programske komande i naredbe i na osnovu njih obrađuje podatke. 8. sadržaj radne memorije promenjiv je od slučaja do slučaja i otuda joj naziv RAM (Random Access Memory = memorija sa slučajnim pristupom). te ih je stoga potrebito odvojiti. Radna memorija (RAM) Radna memorija omogućava izvršavanje programa ili trenutnu pohranu rezultata njihovog rada.veze unutar mikroprocesora. 16. Prvi je u sastavu jednostavnih kalkulatora. Razmena podataka u mikroprocesoru obavlja se višestruko brže nego između sklopova računala. Naziv "mikro" koristi se zbog malih dimenzija. Mikroprocesori koji se u računarima opšte namene koriste dizajnirani su za rad s podacima dužine 4. tako će se menjati i učitani programi u radnoj memoriji ili će se menjati rezultati rada programa. Postoji i mali deo ove memorije koji je nepromenjivog sadržaja i kojeg koristi mikroprocesor prilikom uključivanja računara da bi ispravno podesio početne parametre. najčešće kapaciteta 64MB. Noviji ROM-ovi sadrže i kratke programe za konfigurisanje sistema i zaštitu od virusa.) Spoljašnje sabirnice . 128MB. a programčić kojeg sadrži naziva se Bootstrep (šutnuti čizmom). Taj deo naziva se ROM (Read Only Memory). Fizički memorija se prepoznaje kao skup integrisanih sklopova smeštenih na maloj štampanoj pločici sa izvodima za stvaljanje u slot. kao i od zahtevnosti programa koji . višežilnim prenosnim putevima između pojedinih sklopova. Međusobno su odvojene međusklopovima jer se često promet na njima ne odvija istom brzinom.8 poređenje. Da bi se program mogao izvršiti on se u radnu memoriju "prepisuje" iz trajne memorije.) Unutrašnje sabirnice . najviše od integriranih sklopova. a obavlja se preko SABIRNICA (BUS). U suštini prenos podataka je paralelan. Obično se u računaru nalaze dve ili više banaka. Kod moćnijih računara sastavljene su od mnoštva elektronskih komponenti. Dakle.

ležišta za dodatne koprocesore. ventilacionim uređajem i priključcima na poleđini kućišta. AMD (Advanced Micro Devices). VIA. Matična ploča (Main Board) Mikroprocesor. Promatrano ka dve celine može se prikazati kao na narednoj slici: . Vodeći proizvođači u PC svijetu su INTEL. Matična ploča smešta se u kućište zajedno sa disketnim uređajem i diskovima. proizvode ili naručuju chipset-ove prema vlastitim potrebama. Kad je sve navedeno ispravno povezano za to predviđenim kablovima dobija se lični računarski sistem . Ostali proizvođači kao SUN ili SILICON GRAPHICS dizajniraju. Raznolikost po konstrukciji i funkciji prvenstveno je vezana uz vrstu procesora. mrežnih. CD diskom i drugim mogućim uređajima. razni priključci i mostovi za rekonfiguraciju elektronskih veza (jumper) i ostalo smeštaju se na oveću štampanu ploču nazvanu MATIČNA PLOČA (MAINBOARD = glavna ploča.9 se koriste.) i SIS (Silicon Integrated Sistems). izvorom napajanja. ROM sa BIOS sadržajem (Basic Input-Output System = osnovni ulazno-izlazni sistem za pokretanje i rad računara). matherboard = ploča majka).PC. slotovi RAM memorijskih modula. grafičkih. U osnovi chipset se sastoji od integrisanih celina sistema za podršku grafički resursima i perifernim uređajima. kojima je zadatak uspešno upravljanje i razmena podataka između pojedinih uređaja unutar računara i dodatnih priključenih uređaja. zajedno sa pripadajućom omanjom elektronikom. slotovi za priključenje disketnog i disk uređaja. Da bi sve komponente računara i priključeni mu uređaji mogli uspešno funkcionisati kao jedna jedinstvena zajednička cjelina brine se skup elektronskih logičkih komponenti objedinjenih u jednom ili više integrisanih krugova nazvan CHIPSET. muzičkih i drugih namenskih kartica. kontoleri za prenos podataka. Ali (Acer Labs Inc.

popularni naziv najverojatnije dodeljen prema njihovim položajima u blok-shemi (mapi) rada. Pojedine vrste medija koji se danas koriste ne zadovoljavaju sva tri navedena opšta zahteva.) veliki kapaciteti.) brz pristup datotekama. Opšti zahtevi koji se postavljaju pred trajnu memoriju su: 1.10 Gornji chipset na slici obično se naziva 'North Bridge' a donji 'South Bridge'.ktf-split. Magnetni diskovi Na površine okrugle ploče (diskove) nanosi se magnetni sloj na kojem se podaci zapisuju pomoću magnetskih glava u koncentričnim kružnim tragovima (track) tokom . ali su u pojedinima nenadmašni.) mogućnost upisivanja.html Spoljna (trajna) memorija po svojoj nameni predstavlja biblioteku svih vrsta programa ili podataka koje korisnik u radu koristi. može se značajno razlikovati. 3. Spoljna memorija izvori: http://www. Ploče sa manje elemenata i priključaka koriste se u malim 'desktop' kućištima dok su ploče s više elemenata i na primer s podrškom za dva procesora veće ugrađuju se u velika 'tower' kućišta. 2. Razvoj tehnologije i softvera izdvojio je magnetne i optičke medije kao glavne uređaje za skladištenje podataka. Konstrukcija matične ploče.hr/informatika/index. brisanja i očitavanja korisničkih programa (datoteka). iako je moguće ugrađen isti chipset.

. Sem toga brzina čitanja traga mora uvek biti ista što znači da se brzina okretanja diska povećava od centra prema vani (200 . Prednost im je u tome što se na njih može smestiti oko 650-700 MB podataka u vidu raznolikih zapisa.11 okretanja diska.CD-ROM sistem. Podaci nisu pohranjeni na koncentričnim kružnicama već na spirali koja se razvija od sredine prema vani. Tvrdi disk je u suštini trajna radna memorija računara i sa njim se odvija neprestana komunikacija preko upisa i čitanja podataka.FDD) II. Tokom formatiranja ujedno se kontroliše ispravnost magnetskog medija i eventualni oštećeni blokovi zapisuju se na za to predviđenom mestu na disku kako se nadalje ne bi koristili. Dakle.HDD) Od disketa najčešće su prema PC standardu u upotrebi diskete 3. što ih čini gotovo nezamenjivim za multimedijalne sadržaje.2120 ok/min). CD bi se morao kretati duž spirale kako bi se optički mehanizam postavio na željeno mjesto. glazbenih. Označavanje mesta bloka i oznake njegove pripadnosti određenom sektoru i tragu predhodi zapisivanju podataka i predstavlja pripremu medija za prihvat podataka.5" kapaciteta 1. na kojem mestu počinje svaki trag. tragove podeliti na sektore a njih ponaosob na manje blokove te svakom od njih označiti početak i kraj.) Mediji sa savitljivom podlogom . Tvrdi disk (hard disk ) je smešten u kompaktnom. njegova pripadnost određenom sektoru i tragu te se pred oznaku kraja upisuje i kontrolni zbir radi kontrole ispravnosti učitanog. svakom bloku podataka predhodi oznaka početka. video i programskih. Obično u kućištu ima više diskova pričvršćenih na istu osovinu. Postupak pripreme medija za prihvat podataka podelom medija na zasebna područja obeležena svojom jedinstvenom adresom pomoću zapisa posebne vrste dizajniranih u tu svrhu naziva se formatiranje.44MB (oznaka DS/HD) Popularna je stoga što omogućava jednostavnu distribuciju software-a i arhiviranje podataka. Disketa se okreće svega nekoliko stotina obrtaja u minuti i stoga ima veoma spor pristup i manipulaciju podacima pohranjenim na njoj. Spirala je podeljena na sektore kojima su pridodati dodatni kontrolni bajt-ovi radi strožijih kriterijuma za korekciju greške što čini 2048 bajt-a/sektoru . Zbog toga kao i zbog zahteva za stalnom promenom brzine okretanja CD uređaji sporiji su u pristupu podacima od magnetnih tvrdih diskova za nekoliko desetina puta. Od nedavno u široj upotrebi se nalaze i optički mediji sa većom gustinom zapisa i koji promenom fokusa optike mogu očitavati po dva sloja podataka sa svake strane čime se dostiže kapacitet od preko 10GB podataka DVD-ROM (Digital Video Versatile Disc). Veličina podataka koji mogu biti smešteni na jednom hard disku iznosi i do nekoliko TB mada su trenutno najčešće u upotrebi hard diskovi veličine od nekoliko MB do par stotina GB. jer je vrlo prihvatljiv i jeftin prenosni medij.) Mediji sa tvrdom podlogom . Čitanje i upis na magnetnom mediju nanesenom na površinu diskova obavljaju magnetske glave s obe strane diskova koje lebde na zračnom jastuku nad površinom nastalom uslijed velike brzine obrtanja diskova (do 10000 obrtaja/minuti). Stoga može gušće smeštati podatke od diskete te je razumljivo mnogo većeg kapaciteta. Kako nema fiksne podijele na sektore i tragove. Elektronika CD uređaja dizajnira se s ATAPI kontrolerom. Smešta se unutar kućišta računara i u načelu nije prenosni medij. Kako podaci slede jedan iznad drugog nužno je radi njihove lokacije odrediti koliko je tragova od centra prema rubu. Sadržaj CD-ROM medija nalazi se u TOC tablici (Table Of Contents) koja se nalazi u početnim zapisima u kojima su podaci o početnim sektorima pojedinih sadržaja. zatvorenom i čvrstom kućištu i ima vrlo preciznu mehaniku.disketa (floppy disk . Optički diskovi CD (Compact Disk) optički diskovi imaju drugačiji način raspoređivanja podataka. Magnetni mediji s diskom u osnovi se izrađuju u dve verzije: I.tvrdi disk (hard disk .

Sem navedenog vrši pretvaranje logičke podele diska u fizičku podelu diska što omogućava da se različito koncipirani diskovi prema spolja vide prema logičkim podelama koje prepoznaje sistem pa fizički parametri diska nisu od značaja.je najmanje vreme da se podatak pročita i ponovo upiše u memoriju. motorom disk ploča. DVD-R i DVDRW naziva se rezanje odosno burn (spaljivanje). ugrađeni u kućište diska. memorije karakteriše mnoštvo parametara. ATA133. CD-R (CD .broj bit-a po dužnom milimetru za rotirajuće medije. 4. Kada se sadržaji jednom upišu i upiše njihov smeštaj u zaglavlju CD medija. CD-RW. SerialATA) kao i po mogućnosti spajanja do četiri čvrstih diskova. sistemom za pomeranje magnetne glave i iglom za upisivanje i čitanje podataka i ostalim sklopovima (toplotna rekalibracija. upravlja KONTROLER (Controller). CIKLUS MEMORIJE . Dakle. od kojih su najznačajniji sledeći: 1.Recordable) i DVD-R su posebna skupina uređaja koji koriste diskove na kojima je ugravirana preformirana brazda koja služi kao vodilja optičkom mehanizmu. s fizičkim imenima A: i B: za disketni uređaj i C: i D: za tvrde diskove. a kod radnih memorija povezana je sa brojem ćelija u modulu. Postupak upisivanja podataka na CD-R. BRZINA PRENOSA PODATAKA . ATA66. upravljanje cache-om i drugi). Za razliku od njih CD-RW (CD Rewritable) DVD-RW predstvalju skupinu optičkih diskova čiju je sadržaj moguće neograničeni broj puta upisati i obrisati zahvaljujući posebno nanešenom sloju na kome je moguće praviti brazde i potom ih poravnati.daje se u kB. Kod novijih računara ovaj uređaj implementiran je na matičnoj ploči i poboljšan je po brzini (ATA33. Hard disk interfejsi izvori: http://www.pokazuje koliko se bit-a/sekundi može preneti tokom čitanja sadržaja memorije.hr/informatika/index. 5. za disketu stotinjak milisekundi a za radnu memoriju oko sto nanosekundi. Kontroleri ovog tipa za PC računare. 3. dobili su naziv IDE (Intelligent Drive Electronics). Za disk iznosi desetak milisekundi.12 Osnovna namena im je u multimedijalnim sistemima koji traže velike količine raznolikih podataka. disk je nadalje upotrebljiv samo kao medij za očitavanje. Disk se povezuje sa sabirnicom (npr. PCI) pomoću jednostavne karticeadaptera koji ima zadatak da ostvari galvansku vezu i eventualno preračuna logičke parametre u granice koje prepoznaje sistem Ova kartica ima naziv ATA (AT bus Attachment) i vrlo često se koristi naziv AT kontroler ili AT-bus kontroler mada ona u suštini nije kontroler.je vreme potrebno da se podatak po zadavanju odgovarajuće instrukcije pojavi na sabirnici podataka. VREME PRISTUPA . KAPACITET MEMORIJE . ATA100. GUSTINA ZAPISA . Za sve medije je do jedne milisekunde.ktf-split. Laser kod ovih uređaja je snažniji kako bi se omogućilo zagrevanje podloge na kojoj se zbog širenja usled toplote stvaraju neravnine na sloju za očitavanje nanesenom na podlogu slične kao kod CD-ROM medija. CENA/1 BIT . Na nju je moguće priključiti dva disketna i dva disk uređaja. Optički disk takođe može biti jedan od njih umesto . MB ili GB i predstavlja maksimalan broj pohranjenih podataka. 6.vrlo važan parametar u poređenju uređaja iste vrste ali različitih kapaciteta. 2.html Komponentama diska. UltraATA.

Ima i spoljne priključke pa omogućava i priključivanje uređaja van kućišta računara kao što su štampači. Preko primljenih podataka pomiče se pokazivač miša na monitoru. A/D konvertori (analogno/digitalni).html Ulazni uređaji omogućavaju učitavanje podataka ili programske potpore u računar. trake. nezamenjiv uređaj današnjeg personalnog računara. pritiskom na jednu od tipki odrađuje se akcija koja objektu pripada. a u podnožju je gumena kuglica koja se okreće pomeranjem miša.ktf-split. skeneri i slično. Na zajednički spojni kabel povezuje se više uređaja (u verziji SCSI-1 do 7 nove verzije ovog interfejsa mogu povezati i do 15 uređaja) od kojih svaki ima drugačiju adresu i koji su spojnim vodom vezani za kontroler umetnut u slot povezan sa sabirnicom. Sistem je brži. razne olovke za pisanje po senzorskim tablama (tablet PC). senzori. Znači. Predstavlja elektromehanički ulazni konvertor. Vrlo rašireni standard za povezivanje diskova (i nekih drugih) uređaja na sabirnicu je SCSI (Small Computer System Interface) standard koncipiran na sabirničkoj topologiji. te kad se pokazivač poklopi s željenim objektom na slici. Pomagalo radi bržeg izbora željenog na temelju odabira sa slike na ekranu naziva se miš (mouse).hr/informatika/index.html . ali i skuplji. kao tastatura. Podržan je gotovo na svim računarskim platformama. veće brzine prenosa i raznolikijih modova rada. Ulazni uređaji izvori: http://www. Poboljšani EIDE (Enhanced IDE) standard podržava još dodatna dva fizička uređaja na pridodatom (sekundarnom) disk kanalu. Dakle. slika ili teksta i slično. optički analizatori predmeta. bušene trake (kod industrijskih mašina) itd… Izlazni uređaji izvori: http://www. Pored ovih standardnih ulaznih uređaja koje poseduju svi PC računari često se koriste još i igraće palice (joystick ili joypad).ktf-split. U poslednje vreme mehanički miševi (sa gumenom kuglicom) zamenjuju se optičkima koji rade na principu svetlosnog signala pa se preko doplerovog efekta određuje položaj strelice na monitoru. Tastatura je nezamenjiv ulazni uređaj i u sastavu je gotovo svakog opšteg računarskog sistema današnjice. Ovaj interfejs je razvila kompanija Shugart Associates (koja se danas zove Seagate). Rotacija kuglice se preko dva valjčića prenosi u unutrašnji mehanizam miša u kojem senzori pretvaraju pomeraje u električne impulse koji se šalju računaru kao podaci pokreta. ovde je kontroler izdvojeni zasebni uređaj. nužni su odgovarajući konvertori. skeneri.13 čvrstog diska.hr/informatika/index. Bilo kakav podatak mora se pretvoriti u odgovarajući sled impulsa koje računar može prepoznati. SCSI kabl je paralelni kabl koji propušta po osam bitova. koji će prema računaru uputiti njemu razumljive poruke. Sadrži dve do tri tipke na kućištu.

ping. Protokoli dakle definišu interakciju između podsistema.VGA monitori (finoća slike je do 800x600 elementa slike) . U narednom vremenskom periodu dolazi do uvođenja distribuiranih računarskih sistema (klijent/server) koji uvode značajnu decentralizaciju kontrole računarskih resursa.hromatske (boja). Po vrsti dele se na: . dakle najmanji delić slike kojem se može kontrolisati osvetljenost i boja. pa i čitave zgrade.html Koncepcija računara u mreži praktično datira od pojave miniračunara i mikroračunara i potrebe njihovog međusobnog povezivanja. koji objedinjavaju prednosti centralizovanih i distribuiranih računarskih sistema. Oba podsistema zajedno čine računarsku mrežu. neretko štampačima ili ređe crtačem i nekim drugim izlaznim uređajima. Element slike. Računari predstavljaju jednu skupinu . da bi konačno u današnje vreme se počelo sa uvođenjem tzv. Najčešći izlazni uređaj je monitor. Prema kvalitetu slike najznačajniji su: .monohromatske (crno-beli) . u svakodnevnom radu korisnik se vrlo često služi i zvučnicima.ba/rjesenja/racunarski. Održavanje celovitosti podataka. “konsolidovanih” računarskih sistema. kompanije su krenule sa uvođenjem velikih računarskih sistema (mainframe) i čvrstom centralizovanom kontrolom računarskih resursa. deljenje resursa i međusobna komunikacija (elektronska pošta) osnovne su prednosti mreže. naziva se piksel. Od trenutka kada su računari postali preovlađujući element u poslovanju. Granična veza između računarskog podsistema i telekomunikacionog podsistema naziva se INTERFACE . Uz navedeni izlazni uređaj.ktf-split. RAČUNARSKA MREŽA je skup međusobno povezanih pojedinačnih računara pomoću zajedničkog telekomunikacionog sistema. bez kojeg je rad s današnjim računarom opšte namene gotovo nemoguć. njihova razmena. skup razumljivih znakova prikazan na ekranu monitora ili otšampan. a komunikaciju između njih omogućava telekomunikacioni podsistem prema određenim preciznim pravilima koja se nazivaju PROTOKOLI.hr/informatika/index. Prava ekspanzija razvoja i korištenja mreža počinje pojavom PC računara (IBM). Računarske mreže izvori: http://www.14 Izlazni uređaji omogućavaju pretvaranje rezultata obrade u električni signal (D/A konvertor).podsistem. .php Svet računara evoluira svakim danom još od vremena kad su kompjuteri zauzimali kompletne sale. Klase računarskih sistema izvori: http://www.I.SVGA monitori (finoća slike je do 1280x1024 elementa slike). a interfejsi je omogućavaju. ili govornu poruku.

razedeljenu arhitekturu (CLIENT-SERVER arhitektura).zajedničko korišćenje periferija i razdeljen pristup periferijama od strane poslužitelja .koncentrisanu arhitekturu (HOST arhitektura).moguća izmena poruka između korisnika ali ne i podataka .moguća upotreba više poslužitelja s odvojenim zadacima . Svojstva korisnik-poslužitelj arhitekture su: .moguć samostalni rad korisnika . UNIX .monolitna programska potpora . ali je korisnikov rad na njegovom računaru (radnoj stanici) veći deo vremena odvojen i nezavisan od poslužitelja.) povećanje efikasnosti poslovanja i dostupnosti informacija Razlikujemo dva tipa arhitekture računarskih mreža. crtač..jeftiniji mrežni resursi .moguć rad na većim udaljenostima od host-a npr. OS/2. korisnik i računar neprestano komuniciraju preko terminala .. i .15 Svrha mreže je: • • • • • • • zajedničko korišćenje programa kao zajedničke aplikacije za sve korisnike ili aplikacije koja je razdeljena a rezultati obrade objedinjeni objedinjavanje pristupa mrežnim resursima (štampač. modemom . najčešće serijski protokoli .višekorisnički i multitasking rad host računara Suprotnost host arhitekturi računarskih mreža je CLIENT-SERVER (korisnikposlužitelj) arhitektura utemeljena na povezivanju više manjih računara s poslužiteljem koji korisniku pruža ispomoć u radu (server).. kada jedan moćni računar (mainframe) "napadaju" korisnici preko terminala tj.) pristup zajedničkim bazama podataka elektronska komunikacija i pošta (slanje podataka) upravljanje i administriranje podacima povezivanje različitih platformi (DOS.spori mrežni putovi.veća ukupna prilagodljivost i nadogradnja Razlikujemo više vrsta računarskih mreža ali najčešća podela je prema velićini i mestu primene same mreže. LAN (Local Area Network) – je lokalna mreža koja nudi međusobnu povezanost učesnika mreže i deljenje zajedničkih programskih i .podeljeni (shared) računarski resursi i programska potpora .mogućnost koncentrisanja više terminala na jedan interface . Svojstva host arhitekture su: .host je opterećen izvršavanjem programske potpore .rasterećenost računara-poslužitelja od interaktivnog rada .interaktivan rad korisnik-računalo tj. i to: . Najjednostavniju konfiguraciju (arhitekturu) računarskih mreža predstavlja HOST arhitektura. konfiguracije monitora i ulaznih uređaja bez vlastitih resursa skladištenja i obrade podataka podataka..

ftp). elektroprivreda) čine raširenu skupinu učesnika nazvanu WAN (Wide Area Network). Prenosni sloj (Transport) . svaki sloj izgrađen je nad onim ispod njega. telnet. Sloj 'n' na jednom računaru komunicira sa slojem 'n' na drugom pomoću skupa pravila koja se nazivaju protokol . Tako "Token Ring" ima fizički zvezdastu strukturu. Skup slojeva i protokola čini mrežnu arhitekturu (network architecture). sabirnica (ethernet) i prsten (token ring).16 hardverskih resursa.nepouzdana nesledna komunikacija (na pr. prenos datoteka (FTP). najpouzdanija topologija. Internet . ali podaci "putuju" uokrug duž prstena. Topologija u suštini predstavlja fizičko uređenje i oblik mreže . videa). Manje lokalne mreže LAN uglavnom se dizajniraju u topologiji sabirnice. po jedan za svaki sloj.sloj radi sa IP (Internet Protocol) paketima koje usmerava optimalnim putem. NNTP. Interface između susednih slojeva definiše koje primitivne operacije i servise donji sloj nudi gornjem. sadržaji. koja određuje međusobnu komunikaciju između čvorova mreže. Zvezda je. akademske mreže kao i globalna međunarodna mreža INTERNET (INTERnational NETwork). levels). odnosno veze između računara i poslužitelja. Aplikacijski sloj (application) . Topologija WAN i internet mreže složenija je i povezana s mogućnostima PTT kanala kojima su čvorovi mreže povezani. Kod prstenaste topologije komunikacija se odvija putem upisa i čitanja podataka u "paket" koji neprestano kruži mrežom. glavna čvorišta mreže i povezanost s glavnim čvorovima. zahvaljujući centralnom sabirnom uređaju (HUB) koji omogućava međusobnu nezavisnost signalnih priključaka (port).omogućuje pouzdanu slednu komunikaciju i baza je za više protokole koji zahtevaju da se podaci prenesu bez greške (na pr. imena.sadrži sve protokole višeg nivoa.nije definisan protokol kojim se host veže za mrežu. Mehanizam komunikacije radi na principu izbegavanja sudara (kolizije) signala na spojnom vodu. za prenošenje govora. na čije se čvorove vezuju predhodne su npr. Svaki računar u mreži predstavlja jedan čvor (NODE) mreže.ožičenje. ETHERNET je naziv u čast neuhvatljive supstance za koju se mislilo da služi kao medij za rasprostiranje elektromagnetskih valova.ostvaruje komunikaciju među peer procesima korišćenjem protokola: TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol) TCP . Dakle. najčešće na nivou jedne ustanove ili preduzeća.podaci i kontrolne informacije šalju se sloju ispod sve dok se ne dođe do najnižeg sloja ispod kojeg je fizički medij kojim zaista ide komunikacija. Mreža državnog i međudržavnog karaktera. Više mreža i njenih elemenata institucije (npr. Sloj host-mreža (Host-to-Network) . Logička topologija opisuje način "putovanja" signala kroz mrežu. elektronska pošta (SMTP).. Fizička topologija mreže osnov je logičke topologije. u početku virtualni terminal (TELNET). Većina mreža organizovana je kao niz slojeva ili nivoa (layers. Ne postoji pravi prijenos podataka među slojevima . Broj nivoa. funkcije slojeva razlikuju se od mreže do mreže. a u topologiji zvezde 'ispada' samo jedna od grana zvezde. različit na različitim hostovima i mrežama. ostvaruje komunikaciju između dva udaljena računara. posebno peer-to-peer mrežni sistemi kod kojih su svi računari ravnopravni i svaki može biti poslužitelj i radna stanica. HTTP.. čini stog protokola (protocol stack). samih poslužitelja ili host-ova određuje tip mreže i osnovni tipovi povezivanja mreža su: zvezda (arcnet). Način povezivanja čvorova. smišljeno projektovane procedure koje prate razmenu . zatim i DNS. U svim mrežama zadatak je svakog nivoa da ponudi neke usluge (servise) za više nivoe koji ne moraju voditi računa o detaljima implementacije tih servisa. Fizički prekid medija za prijenos signala (kabel) u sabirničkoj topologiji znači prestanak komunikacije između svih učesnika mreže. UDP . Lista protokola.

Svaki čvor (računar) na Internetu ima svoju jedinstvenu IP adresu označenu s 4 broja odvojena tačkama: 'http://xxx.Internet protokol za povezivanje čvorova mreže.xxx. dok TCP sloj putem usluga IP sloja ostvaruje pouzdane veze s trajnim spojevima između čvorova mreže vršeći neprestanu komunikaciju između njih i proveru iste. IPX (Internet Protocol Exchange) i TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol) kao deo protokola koji se odnosi na mrežu itd. X. DIN) ili kao preporuka nadležne međunarodne organizacije (npr. a prepoznaju se prema pridodatim nazivima kao HDLC (High level Data Link Control) propisan od ISO . .kontrolno polje. deljenje štampača ili nekog drugog izlaznog uređaja. koristan sadržaj rama. CCITT).Protokol za prenos paketa podataka između spojenih čvorova.polje kontrole na grešku.Protokol za razmenu podataka između čvorova (File Transfer Protocol). Namenjen za komunikaciju između računara povezanih u heterogene mreže na osnovi povezivanja čvor-čvor. povezivanje. sadrži adresu čvora pošiljaoca i primaoca. opisuje namenu rama . Poruke se pri odašiljanju i primanju grupišu u sled blokova podataka. distribuciju vesti i druge usluge. ISO. Bit-ovi unutar rama organizuju se u polja koja počinju na tačno određenoj poziciji unutar rama. Osim navedenog. definiše deljenje diskova među računarima mreže.Omogućava interaktivan pristup udaljenom čvoru(TELecommunications NETwork). elektronsku poštu. Početak i kraj rama označava se posebnom kombinacijom bit-ova. s gledišta nadzornika.17 podataka nazivaju se protokoli. SMTP . Sve je to opisano u vidu dokumentacije kao sastavnog dela standarda propisanog od nadležne organizacije (npr. TELNET . FTP . .Elektronska pošta (Simple Mail Transfer Protocol). . a to su: . NFS . sinhronizaciju. Definiše postupke komunikacije.25 preporuka CCITT.adresno polje. na kojima poćiva suvremeni svijet INTERNET-a. od kojih je svaki organizovan kao logička celina nazvana "FRAME" (RAM) bloka podataka.xxx. TCP/IP je skup protokola. IP . otkrivanje greške u ramu. Najvažniji iz ovog skupa protokola su: • • • • • • TCP .podaci ili upravljanje.xxx/' .Omogućava deljenje diskova i datoteka među umreženim računarima (Network File System). Protokol se realizuje u vidu procesa koji treba obaviti da bi se očuvao integritet prenosa podataka.polje podataka. IP sloj ima zadatak prenosa paketa podataka između čvorova mreže bez potvrde prijama. verifikaciju i prenos podataka između procesa na računarima povezanim u računarsku mrežu.

posebno u smeru sigurnosti podataka i povećanja brzine komunikacije. Ogromni napori se ulaži u dalji razvoj mrežne infrastrukture.ktf-split. Internet danas predstavlja milione računara širom sveta povezanih u jednu jedinstvenu mrežu.godine osmišljena je prva preteča današnjeg WWW u The European Laboratory for Particle Physics in Switzerland (CERN) i prvi grafički orijentisani softver za pregled sadržaja na internetu .hr/informatika/index. Tako povezane lokalne mreže uobičajeno nose oznaku WAN (Wide Area Netvork) kao pojam za računarske . programi za rad sa elektronskom poštom… 5) Programi za izradu Web prezentacija 6) Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje 7) Konferencije na internetu 8) Internet trgovina i novćane transakcije 9) Zaštita i mere bezbednosti 10) Intranet 11) Extranet Razvoj izvori: http://www. Sa nekadašnjih desetak Kb/s danas se u razvijenim zemljama sveta komunikacija odvija u redu veličine 10Mb/s i više. 1991.godine uveden je Gopher servis razvijen u laboratorijama University of Minnesota (USA) koji je uveliko olakšao upotrebu Interneta. Povezivanje na internet izvori: http://www. Potom predstavljanjem NETSCAPE-a 1994. Potom mreža povezanih računara postaje igračka naučnika. Internet nije vlasništvo ni jedne kompanije pojedinačno već predstavlja jednu otvorenu informatičku mrežu.MOSAIC. Ovo načelo je jednostavno prošireno na čitav svet.html Preteča Interneta je ARPANET (Advanced Research Projects Agency NETwork) projekt mreže Ministarstva odbrane USA-a iz 60-tih godina za vojne potrebe.godine i INTERNET EXPLORERA-a 1995. Prema zamislima Tim Berners-Lee 1993. Svaka država ima svoje rešenje Internet mreže po principu međusobno povezanih lokalnih računarskih mreža LAN (Local Area Network). Brzina Interneta povećava se iz dana u dan.html Internet se dakle može definisati kao globalni planetarni komunikacijski sistem međusobno povezanih mreža računara namenjen razmeni informacija svih oblika. svakim danom sve veću.18 INTERNET 1) Razvoj 2) Povezivanje na internet 3) Servisi 4) Softver za internet – Web čitači.hr/informatika/index.godine i nove brze mrežne arhitekture nastaju temelji Interneta kakvog danas poznajemo.ktf-split. Ideja Interneta proistekla je iz dizajna lokalnih računalnih mreža u kompanijama koje su omogućavale deljenje računarskih resursa i razmenu datoteka i pošte unutar kompanija.

 Veza s LAN-om ustanove ostvaruje se preko bakarnih žica na čijim se krajevima nalaze asinhroni modemi brzine 33. u realnom vremenu) raspravama sa većom grupom osoba koji koriste 'Internet Relay Chat' (IRC) uslugu.19 mrežne sisteme koji obuhvataju veće područje. grafiku..hr/informatika/index. Zbog različitih namena ovih softvera i njihove široke rasprostranjenosti i primene klasifikovani su u više podgrupa. zatim od toga da li su pravljeni za rad u Windows..  Veza optičkim vodom na čijim se krajevima nalaze FOT ( Fiber Optic Transceiver) uređaji za kačenje na Ethernet AUI ulaze. Čitati kompleksne dokumente koristeći 'Hypertext'. postoji nekoliko različitih pristupnih čvorišta. zvuk. i video koristeći se browser-om (softverom za pregled sadrzaja internet stranica). Klikom na ključnu riječ ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na druge sadržaje unutar istog ili drugih domena. Raditi na udaljenom računaru koristeći 'Telnet' uslugu.com Pri korišćenju interneta odnosno svih raspoloživih servisa na internetu koristimo se raznim softverima-alatima (aplikacijama). ne u realnom vremenu) raspravama putem elektronske pošte s osobama sličnih interesa putem 'foruma'. Servisi izvori: http://www. Linux ili nekom drugom . Čitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u (World Wide Web-u) koji sadrže tekst. Protokoli na modemskim pristupnim poslužiteljima su PPP i SLIP. Preuzimati datoteke bilo koje vrste (Download) s udaljenih računara i dostavljati datoteke (Upload) na njih uz pomoć FTP (File Transfer Protocol) usluge. Machintosh.html Korisnik preko svog računara na poslu ili kod kuće po uključivanju u Internet može: • • • • • • • Razmenjivati elektronsku poštu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji na planeti. 'mailing list-a' i 'News Group-a'.softsearch.6 Kbps na pristupnom i distribucijskom čvorištu.com http://cws.  Modemski pristupni poslužitelji (ACCESS server) imaju dial-in i leased line asinhrone serijske ulaze. Takođe.internet.  Veza preko bakarnih žica na čijim se krajevima nalaze sinhroni modemi brzine 128 Kbps ili 2 Mbps. Učestvovati u off-line (indirektno.). Softver za internet izvori: http://www. Pristupna čvorišta su mesta pristupa LAN mreža ustanova na WAN mrežu. Učestvovati u on-line (direktno. razlikuju se naravno i po tome za koju su platformu namenjeni (PC. Uobičajeno je postojanje nekoliko WAN-ova različitih po nameni. Zavisno od načina na koji se ostvaruje veza.ktf-split.

održavanju i menjanju sajtova dial-up utilities – su alati za uspostavljanje. slika. podešavanje svih parametara oko slanja i primanja elektronske pošte..) email utilities – su skup softvera koji služe za razmenu elektronske pošte.. ili računaru koji se koristi da održava tu granicu remote management – ovi programi omogućavaju prijavu korisnika na udaljenim računarima i korišćenje njihovih resursa telnet utilities – su programi koji omogućavaju rad na udaljenim računarima preko telnet protokola password managers – pamte korisnička ime i lozinke i automatski ih unose kada prepoznaju log internet business software – u ovu grupu softvera spadaju alati za pomoć pri odlučivanju u menadžmentu pri poslovanju na internetu e-commerce utilities – su alati koji omogućavaju novčane i druge biznis transkacije preko inteneta RSS clients – su alati koji se koriste za razmenu vesti i sadržaja između dva ili više . wormova) firewalls – predstavljaju elektronsku barijeru koja sprečava neautorizovane korisnike da pristupe određenim fajlovima u mreži.) file sharing software – su softveri koji omogućavaju korisnicima da razmenjuju fajlove bez posrednika text editors / readers for internet – su čitači i tekstualni editori (na internetu se najčešće zbog veličine fajlova koriste PDF čitači) communication / instant messaging / chat software – u ovoj grupu se nalaze softveri koji omogućavaju neposrednu komunikaciju dva ili više online korisnika istovremeno (mogu biti čisto tekstualni ali i praćeni video konferencijom sa zvukom) audio/video streaming software – su softveri pomoću kojih je moguće pregledati neki multimedijalni sadržaj nekog sajta server tools – predstavljaju skup alata koji se koriste na serverima webmaster tools – predstavljaju alate koje webmasteri koriste pri postavljanju.predstavljaju grupu softvera namenjenih zaštiti računara od različitih zlonamernih programa (virusa.20 operativnom sistemu kao i da li će se koristiti na nekom server-u ili client-u. održavanje i automatsko pozivanje dail-up veze internet benchmarks – su programi koji služe za monitoring i podešavanje stabilnosti. Ovde su navedene (bez nekog naročitog redosleda) grupe najčešće korišćenih programa na internetu: browsers – su najviše korišćeni softveri za pretragu sadržaja stranica internet sajtova web browser tools – predstavljaju dodatke browsera za naprednije korisnike search utilities – su alati manji od browsera koji se koriste isključivo za traženje određenih informacija na internetu (teksta.. trojanaca. brzine i svih ostalih parametara internet konekcije internet provider tools – su programi koje koriste internet provajderi networking administration tools – su softveri koje koriste privilegovani administratori mreža i protokola antivirus / antitrojan software . njenog skladištenja i filtriranja FTP software – su softveri koji se koriste za slanje nekog sadržaja na server (npr postavljanje sadržaja internet prezentacije na nekom serveru) download/upload utilities – su alati koji omogućavaju lakši transfer fajlova (nastavljanje prekinutog download-a ili upload-a i sl.

klađenje. izrađeni su brojni alati za čiju upotrebu nije potrebno poznavati sintaksu HTML jezika. Corel Web Designer… Koji program će biti korišćen pri izradi web prezentacije zavisi pre svega od toga kolika je složenost i kakva namena te prezentacije. . Rezultati najbliže traženima ispisani su od vrha nabrojanih stranica nadolje. 3dMaxStudio… Pronalaženje informacija na internetu izvori: http://lavica. Kod pretraživanja treba voditi računa o sledećem: • Pretraživanje se može obavljati po stablu već predloženih kategorija ili prema upisanom pojmu.. Maya. Notepad u Windows-u. Macromedia Dreamweawer..fesb. fraze ili pitanja u polje za pretraživanje. Pretraživači odgovaraju izlistavanjem svih Web stranica u svome sadržaju koje su na naki način povezane sa onim što ste upisali. Xara 3d.hr/~slap/prirucnik/node29. Macromedia Director.html Količina informacija na Internetu je enormna. Tako u slučaju izrada dinamičkih prezentacija (multimedijalne prezentacije) koriste se razni softveri za animaciju poput: Macromedia Flash. Evo kako to radi.hr/~slap/prirucnik/node29. Napomenimo kako za izradu Internet stranica nije potrebno biti priključen na Internet mrežu! Radi lakše izrade html stranica. Ovi alati nazivaju se HTML editori i među najpoznatije spadaju: Microsoft FrontPage.21 sajtova usenet utilities – su softveri za razmenu poruka sa korisnicima Usenet-a newsreaders – se koriste za čitanje vesti i prijavu za različite newsgrupe online education software – su softveri koji se koristi pri obuci ili učenju na daljinu tj preko interneta parental control software – su softveri kojima se ograničava pregled određenih sadržaja na internetu online gaming software – su softveri za online igranje.html Internet odnosno HTML stranice su datoteke pisane u HTML jeziku osmišljenom u svrhu prenosa što veće količine informacija Internet mrežom. cache and cookies utilities – su alati koji se koriste za upravljanje ''kolačićima'' (malim skriptama koje prate log-ove tokom korišćenja interneta) patches/plugins/codecs/updates – predstavljaju dodatke programima koji se kasnije instaliraju i služe da unaprede postojeće funkcije programa ili uklone pojedine nedostatke Programi za izradu Web prezentacija izvori: http://lavica. Pretraživaču kažete što tražite upisujući ključne riječi.fesb. te je stoga za brže nalaženje željenih informacija nužno koristiti neki od WWW pretraživača. pri čemu će pretraživač izlistati sve stranice na kojima se navedeni pojam nalazi. Za izradu tih datoteka možete koristiti bilo koji tekst editor kao. na primer.

) filter (|) link: site: title: url: Delovanje označava frazu označava korištenje vlastitih imenica zahteva reč ili frazu isključuje reč odvaja imena i naslove sužava pretraživanje sa šireg područja na uži pojam nalazi stranice koje imaju link na traženi pojam nalazi stranice iz određene domene nalazi stranice koje u naslovu sadrže traženi pojam nalazi stranice koje sadrže traženi pojam u adresi Primer "free software" NeXT Computers zakon +samouprava dog -hotdog World Wide Web. odnosno sugerišu koliko ponuđena Web stranica zadovoljava kriterijume pretraživanja.fesb. Pretraživači kod svakog rezultata nude i određenu meru uspešnosti. Operator navodnici (" ") odgovarajuća velika slova znak plus (+) znak minus (-) zarez (. upit treba profiniti. Mogu biti grupne (room) ili pojedinačne. Internet dance|tango link:www. Jedan poseban tip internet konferencija su tzv offline dopisne konferencije tj forumi kao posebni servisi na internetu gde članovi razmenjuju kratke poruke (post) na određenu temu (topic).about. tako da rezultati pretraživanja variraju od pretraživača do pretraživača. Ove konferencije ostvaruju se dopisno preko raznih instant mesindžera ili u slučaju korišćenja web kamere i mikrofona preko posebnih softvera za prenos slike i zvuka (npr Microsoft Netmeeting).com/sitesearch.22 • • • Zbog velike količine podataka na Internetu. Postoji takođe i drugi tip multimedijalnih online konferencija na internetu koje se ostvaruju korišćenjem mobilnih telefona poslednje generacije GPRS na WAP sajtovima. Ukoliko je broj nađenih stranica prevelik.htm? terms=conferencing&SUName=netforbeginners&TopNode=4417&type=1 Konferencije na internetu predstavljaju svojevrstan oblik komunikacije između korisnika istog online servisa. Ti algoritmi nikad nisu sto-posto uspešni. pretraživači koriste razne algoritme za indeksiranje stranica.hr site:disney. Neki pretraživači takoer nude i listu prepručenih stranica za traženi pojam.com title:tenis url:movies Konferencije na internetu izvori: http://netforbeginners. .

mogućnostima za zamenu kupljenih proizvoda i sl. Kupovanje preko Interneta može biti najbrži i često najjeftiniji način kupovine nekog proizvoda. poput SSL protokola. cene u Internet trgovini možete promeniti u roku od nekoliko sekundi. Kupac putem Interneta na jednostavan način može doći do svih potrebnih informacija o Vama. mogu ih direktno naručiti. omogućuje Internet posetiocu (kupcu) naručivanje proizvoda putem Interneta. kao sastavni deo elektronskog poslovanja (e-business).poslovniforum. koji u svakom trenutku mogu saznati sve ono što im je potrebno za sklapanje nekog poslovnog ugovora ili kupovinu. Trgovina putem interneta se smatra najprofitabilnijim obilikom trgovine zbog jednostavnosti i niskih troškova.html .e-trgovina. Vaši korisnici (kupci) pošto na Vašem stranicama ili Internet trgovini saznaju sve o proizvodima (uslugama) koje ih interesuju. Sve informacije na Vašim stranicama ili npr. radnike i prateću opremu. Kupovanje je moguće u bilo koje doba dana ili noći. Kada kupac odabere sve proizvode koji ga zanimaju i koje želi naručiti. zbog načina na koji Internet radi. elektronska trgovina).hr/tp/ecommerce. Organizovanje Internet maloprodaje bitno je jeftinije.co. Teoretski.23 Internet trgovina i novčane transakcije izvori: http://www. Moguće je formirati listu odgovora na najčešća postavljana pitanja. Bilo gde se nalazili. Takođe je dostupna i svim potencijalnim kupcima. koji omogućavaju sigurno slanje raznih podataka putem Interneta bez mogućnosti da ih neko neželjeni pročita. postavljajući vaš proizvod na Internet omogućujete ostalim korisnicima Interneta da vide Vaš proizvod i ako su hiljadama kilometara daleko. Najjednostavnije je to učiniti kreditnom karticom. Internet jedini nudi interaktivnost. proizvodima i uslugama koje nudite. Zaštita i mere bezbednosti izvori: http://www.yu/zastita/kriptografija. prostor. mora imati i mogućnost odabira načina plaćanja. Uspostavljanje klasičnog maloprodajnog lanca zahteva velika ulaganja u infrastrukturu. Vaša Internet prezentacija i trgovina može biti dostupna 24 sata dnevno. što ih čini trenutno dostupnim svima kojima su te informacije potrebne. garanciji. cela država). 7 dana u nedelji. 365 dana u godini. postoji mogućnost da neko putem “pokupi” broj vaše kreditne kartice dok on putuje od vašeg računara do servera te trgovine. U obrazac na Web stranici upisuje se broj kreditne kartice i time je plaćanje obavljeno. To su ogromna ulaganja ako se želi prodavati na velikom prodručju (kao što je na primjer.asp Internet trgovina (e-commerce. Podaci se pre slanja šifriraju i takvi se šalju serveru. Za razliku od drugih medija. niste ograničeni samo na kupce iz susedstva. Vašoj delatnosti. obzirom da sve fizičke trgovine zamenjuje jedan Internet site. ne plaćate zakup poslovnog prostora i sl. i uvek spremna za kontakt sa Vašim poslovnim partnerima. sva ona pitanja na koja kupci i potencijalni saradnici žele znati odgovor pre nego što počnu poslovanje sa Vama. uslovima i načinu naručivanja i plaćanja. uz jednostavno popunjavanje unapred pripremljenog upitnika. Zato su razvijeni posebni protokoli (načini komunikacije).

dešifrovanje . dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata.početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje. jer oni zaista to i jesu digitalna lična karta u syber prostoru.24 Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati.Što znači da možete bilo kome da pošaljete šifrovanu poruku ako znate javni ključ osobe kojoj šaljete. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca ). Rešenje ovog problema je pronađeno u vidu sistema šifrovanja javnim ključem (Asimetrični šifarski sistem). Obezbeđenje autentičnosti informacija tj. Tajnost i autentičnost poruke kod ovog sistema zasnivaju se na tajnosti ključa. Ovako dobijen zapis on dalje šifruje svojim tajnim ključem i tako formira digitalni potpis koje se šalje zajedno sa porukom. šifrovanje . kako bi se izbegla mogućnost da bilo koji primalac čita poruke koje mu nisu namenjene. Iako su različiti. ključ . kako možete biti sigurni da je to zaista njegov ključ? Rešenje ovog problema postiže se upotrebom Digitalnih sertifikata. Poznavanje jednog ključa i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog ključa. U njemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. Osnovni elementi kriptografije su: 1.postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nije namenjen. kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke. 2. Pošiljalac primenom odredjenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (pr. Postoji još jedan problem. Ako koristite sistem šifrovanja javnim ključem i želite da nekom pošaljete poruku. Zbog toga se u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju mora pronaći mehanizam koji će obezbediti: • • • Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja) Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija) Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca) Kriptografija kao nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija pruža rešenje ovog problema. sredstvo kojim ćete vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internetu. Najbitnije je da se tajni ključ u celom postupku komunikacije nigde ne šalje jer nepostoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim.postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik 3. Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Međutim. Pošto na Internetu nema policije koja bi . Što znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ. Možemo ih nazvati i digitalnom Ličnom kartom. kada se komunicira sa više poslovnih partnera jer mora da se obezbedi različit ključ za svakog primaoca. morate prvo dobiti njegov javni ključ. a samo primalac svojim tajnim ključem može da dešifruje poruku. Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati vašu komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. To prakticno znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa.

509.CA Certificate Authority čija je uloga da provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat. Neophodan uslov za sve ovo je da zatražite i dobijete digitalni sertifikat za vaš server od nekog CA. vaš Web server (server na kome se nalazi vaša prezentacija) mora imati mogućnosti da radi kao Secure Web server. i digitalnih sertifikata. Transakcija korišćenjem SSL protokola uključuje sledeće aktivnosti: • • • • • • server šalje svoj digitalni sertifikat klijentu klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA klijent i server razmenjuju javne ključeve klijent generise tajni ključ koji se koristi samo u započetoj transakciji. Najčešće korišćeni standard za digitalne sertifikate je X. U daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni ključ metodom simetričnog kriptovanja.ktf-split. Podržava ga većina Web servera kao i klijenata uključujući Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator. Ako želite da na vašoj Web prodavnici omogućite kupcima plaćanje kreditnim karticama ili prodaju i pružanje poverljivih informacija. može biti siguran u ispravnost sertifikata. Ako korisnik ima poverenja u CA i ima CA javni ključ. korišćenjem serverovog javnog ključa i šalje ga serveru. Ovde je opisan samo jedan deo primene digitalnih sertifikata.hr/informatika/index. klijent šifruje generisani tajni ključ. SSL (Secure Socket Layer) protokol koji je razvila firma Netscape. pojavile su se kompanije koje imaju ulogu ‘treće strane’. pa su njihove javne ključeve uključili u svoje browsere.25 proverila vaše podatke i izdala vam Ličnu kartu. Intranet izvori: http://www. je trenutno najčešće korišćen metod za obavljanje sigurnih transakcija na mreži. SSL obezbeđuje privatnost. Velika je verovatnoća da Web browser koji korisnik poseduje već sadrži javni ključ CA jer su Netscape i Microsoft procenili kojim se CA može najviše verovati.html . . simetričnog šifrovanja. Digitalni sertifikat vašeg servera izdat od strane CA mora da sadrži sledeće: • • • • • • Naziv vaše organizacije Dodatne podatke za identifikaciju Vaš javni ključ Datum do koga važi vaš javni ključ Ime CA koji je izdao digitalni sertifikat Jedinstveni serijski broj Svi ovi podaci formiraju sertifikat koji se na kraju šifruje koristeći tajni ključ CA. integritet podataka i autentičnost pošiljalaca korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim ključem.

čine mali lokalni Internet-intranet. pristup WEB dokumentima. ali s mogućnošću nadziranog pristupa od spolja i nadziranom izlazu izvan lokalne mreže ka spolja. FTP. na primer. POP3. SMTP. NNTP i druge) da u svojoj lokalnoj mreži omoguće razmenu e-mail poruka. zajedno sa radnim stanicama koje im mogu pristupiti. Administratori lokalnih mreža uspešno su iskoristili TCP/IP skup protokola (HTTP. ili jednostavnije Internet na malo. Extranet izvori: http://www. transfer datoteka i ostalo. Kako ipak imaju neke svoje osobenosti nazivaju se intranet. informacioni sevisi za kupce. . Realizovano u vidu više fizički odvojenih računara kao poslužitelja ili u samo jednom poslužitelju sa svim navedenim mogućnostima.net/tehno/recnik/@p=8413 Extranet predstavlja deo kompanijske interne računarske mreže koja je dostupna spoljnim korisnicima.ostrvo. kao NetBEUI ili IPX/SPX (Internet Protocol Exchange/Sequenced Exchange Protocol) ili neki drugi. za komunikaciju prema svetu kao i unutar svoje infrastrukture koriste TCP/IP protokol i one su sastavni dio Interneta. Intranet je u suštini u funkciji same kompanije ili ustanove za njene vlastite potrebe.26 Lokalne mreže osim svojih internih protokola.

Dakle..html Programsku podršku (SOFTWARE) čine svi PROGRAMI s kojima je digitalni računarski sistem snabdeven i koji se svakodnevno nadopunjuju i razvijaju.obuhvata sve programe koji kontrolišu izvršavanje korisničkih programa.) 3) Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera 4) Pojam algoritma i osnovne algoritamske strukture (sekvenca. 6) Pojam sloga. MS-Windows 9x/NT/2000/XP. Kontroliše "kretanje" bit-ova kroz računar i pruža informacije o aktivnostima računara i ostalih uređaja u njemu i oko njega. VMS i drugi. To su C. jezički procesori .hr/informatika/index.. Različit je za različite vrste računara. OS/2.koji uglavnom isporučuje prodavac digitalnog računara. Poznati su MS-DOS. Unix..koji čine svi programi koje je korisnik računara instalirao radi rešavanja određenih zadataka (aplikacija) Sistemski softver u suštini upravlja radom digitalnog računarskog sistema i deli se u dve skupine: operativni sistem .27 SOFTVER 1) Podela 2) Sistemski softver – operativni sistemi (Windows.ktf-split. DOS. U osnovi softver se deli na: sistemski softver . za korišćenje internet servisa itd. BASIC i drugi. PROGRAM u suštini predstavlja REDOSLEDNI niz instrukcija. UNIX. Predstavljaju prevodioca između čoveka i računara u postupku kreiranja aplikativnog software-a. to su alati sa kojima će se napraviti program za crtanje slika ili program za računovodstvo i knjiženje ili nešto drugo. xls. njihov redosled i smeštaj u memoriji i vrše razne operacija sa njima (promena imena ili brisanje na primer). za tabelarna izračunavanja. po izrađenom ALGORITMU.. . a omogućava korišćenje svih resursa računarskog sistema (hardware-a) korisnički (aplikativni) softver . koje računar izvršava da bi obavio zadatak prema zadanom postupku rešavanja tj. doc. selekcija. polja. 8) Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS) Podela softvera izvor: http://www.. Nazivaju se i programski jezici. grafički. iteracija) 5) Aplikativni softver – namenski..su programi koji prevode čoveku razumljive instrukcije i komande u binarne zapise razumljive računaru. datoteke. za obradu teksta. 7) Tipovi datoteka – txt.

kratki program za nadzor svih resursa. kao UNIX ili LINUX. koji omogućava obavljanje više zadataka "istovremeno". dakle podrazumijeva se da mora biti i višeoperacijski. koji omogućava da više korisnika koristi istu aplikaciju za rešavanje svog problema.) Višekorisnički operativni sistem. koji u isto vrijeme može raditi samo jedan zadatak i omogućava posluživanje komandi samo jednog korisnika. za svaku vrstu računara prema tipu mikroprocesora. Pri tom važi jedinstvena zakonitost: bolji procesori za svoje potpuno iskorišćenje zahtevaju i složeniji operativni sistem.) Mrežni operativni sistem kao posebna programska celina (Novell NetWare) ili već ugrađen u operativni sistem (Windows NT) Operativni sistem sadrži niz programa od kojih se svi ne učitavaju u radnu memoriju po uključivanju računara već samo deo neophodan za rad računara. Monitor sadrži osnovne komande operativnog sistema koje se zbog neprekidne dostupnosti korisniku nazivaju UGRAĐENE (BuildIn. Sastav operativnog sistema prema nameni pojedinih njegovih delova bio bi: elementi operativnog sistema MONITOR. Koristi za tu svrhu pisane programske rutine opšte namene koje su sastavni deo BIOS- . odnosno koristi vremenska razdoblja nekorištenja mikroprocesora za jedan zadatak u svrhu rešavanja drugog zadatka. Internal). dok je ostalo na tvrdom disku i na raspolaganju korisniku. 2.ktf-split. a to je suštinski zadatak operativnog sistema (OS). Tu spada Windows 95 operativni sistem.) Višeoperacijski (multitasking) jednokorisnički operativni sistem.hr/informatika/index. Koristi JEZGRU (KERNEL) operativnog sustava. 3. Prema mogućnostima sistema globalna podela bila bi: 1. U/I PODRŠKA. kao MS-DOS operativni sistem. učitavanje u radnu memoriju monitora i nužnih programskih resursa radi ostvarivanja interakcije čoveka i računara. moraju se uspostaviti jedinstvena pravila komunikacije između komponenti usklađena sa mogućnostima unutrašnje logičke arhitekture mikroprocesora. Preko njega se prevode sve instrukcije mikroprocesoru. ispravno uključivanje računara.html Kako je svaki program u osnovi skup instrukcija mikroprocesoru šta treba da radi. 4. delu koji uz BIOS služi za neposredno upravljanje delovima računara.) Jednooperacijski jednokorisnički operativni sistem.28 Sistemski softver – operativni sistemi izvor: http://www. za obavljanje komunikacije u računaru i između računara i periferija.

kopiranje datoteka ili diska i drugi. taj niz instrukcija predstavlja IZVORNI (SOURCE) kod programa koji se potom prevodi pomoću prevodilačkog programa (COMPILER) u skup binarnih instrukcija koje mikroprocesor može prepoznati i odraditi kao IZVRŠNI (EXECUTABLE) kod. To je "najniži" PROGRAMSKI JEZIK. No. Prevodilački programi toga tipa nazivaju se ASEMBLERI.hr/informatika/index. Kada se program napiše instrukcijama u jednom od navedenih "viših" jezika. na primer ispis znaka na ekranu ili dodela varijabli ASCII vrednosti znaka i drugo. dakle jedna instrukcija programskog jezika objedinjuje niz binarnih instrukcija koje čine jedan jedinstven zadatak. Kod nas su vrlo rasprostranjeni računari tipa IBM PC utemeljeni na Intelovim mikroprocesorima koja koriste OS tipa MS-DOS. C. Binarni oblik instrukcija može upotrebljavati samo onaj ko dobro poznaje hardver računara kojeg koristi. Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera izvor: http://www. Razvojem računarskih sistema razvijali su se i programski jezici različiti prema nameni. na primer PASCAL. programiranje je i dalje vrlo zahtevan posao. Ako se žele izvršiti izmene u radu programa. i za svaku drugu vrstu procesora koristi se drugačiji prevodioc. Korišćenjem prevodioca heksadekadni zapisi pretvaraju se u binarne. Tek pojava "viših" programskih jezika u suštini je olakšala rad programerima. Korisnik u suštini radeći na svom PC svoje svakodnevne zadatke vrlo malo koristi resurse operativnog sustava već se radije služi nekom pristupačnijom školjkom (shell) (okruženjem) koja u suštini koristi komande operativnog sistema ali je jednostavnija za upotrebu u odnosu na puko kucanje komandi operativnog sustava. Kod njih se simbolički napisana instrukcija prevodi u niz binarnih instrukcija. usko vezan za strukturu elektronike digitalnog računala. priprema novog diska ili diskete za prihvat podataka.ktf-split. pisanje programskih instrukcija je dosta olakšano. FORTRAN. pisanje niza instrukcija u smišljenom logičkom nizu (program) postalo je još lakše. broj instrukcija asemblera prevodi se u isti broj binarnih instrukcija.html Binarni oblik pisanja instrukcija vrlo je blizak i razumljiv digitalnom računaru. Ako se binarni zapisi pretvore u heksadekadne. za obavljanje specifičnih zadataka kao antivirus programi. Pridodavanjem kraćih naziva (mnemonika) za pojedine instrukcije. ali ne i čoveku. Takav način upravljanja računarom bio je spor i tegoban. External). POMOĆNI PROGRAMI. a to podrazumeva veliko znanje iz elektronike i informatike. tada treba izvršiti odgovarajuće izmene u izvornom kodu i izvršiti ponovo prevođenje u izvršni kod.29 a i programe-pokretače specifične za pojedine uređaje (Driver). ALGOL i drugi. Kako te komande nisu odmah na raspolaganju korisniku veće se predhodno moraju s diska učitati u radnu memoriju kako bi se izvršile nazivaju se PROLAZNE ili SPOLJNE (Tranzient. Svaki od programskih jezika u svom sastavu ima JEZIČKI PROCESOR koji programe napisane u tom jeziku PRESLIKAVA (PREVODI) u oblik koji računaro prepoznaje i neposredno izvršava ili ih INTERPRETIRA. Jezici koji koriste . Zbog toga se u počecima korišćenja računarske tehnike zahtevao posebno obučen kadar. podložan greškama i neproduktivan pa se danas više i ne koristi. Stoga su razvijeni programski jezici koji svojim skupom programskih alata omogućavaju lakši i efikasniji rad izrade programa.

Njihovi prevodioci su kraći i jednostavniji i ne izrađuju izvršni kod. napisan u jednom od editor-a. koji izvorni kod prevodi kao jedan modul. a najpoznatiji od njih je BASIC.ktf-split.html Celokupni rad računara zasniva se u osnovi na sledećem: procesor prima podatke od ulaznog uređaja.30 prevodilački program nemaju samo prevodioca (compiler). no to je proizvoljna kreacija programera. obradi ih i izvrši i rezultat pošalje na izlazni uređaj kako bi ih prikazao korisniku. Kada se zajedno primene asembler i viši programski jezici međusobno ukomponirani na određeni način rezultat je MAKROASEMBLER. Izvršavanje programa je u suštini kopiranje brojeva u radnu memoriju i njihovo očitavanje i izvršavanje od strane procesora. Sled instrukcija jezičkog procesora. Prevedenom modulu treba pridodati već potrebne gotove module jezičkog procesora ili druge već izrađene module i sve međusobno povezati pomoću programa za POVEZIVANJE (LINKER) u jednu jedinstvenu izvršivu celinu. Suština je u tome da se niz asemblerskih instrukcija poveže u jednu makro instrukciju koja ima jednu simboličku oznaku i kao takva više puta uporabljiva. ali ne tako efikasno kako to rade kompajleri predhodno navedenih viših programskih jezika. Lakše se otklanjaju greške prilikom izvršavanja izvornog koda. Takvi prevodioci nazivaju se INTERPRETERI. Putem simultanog prevođenja izvršava se sam izvorni kod. Niz brojeva međusobno poslaganih u jednu svrsishodnu celinu čini PROGRAM.hr/informatika/index. razvojem informatike razvijeni su alati koji omogućavaju uvid u rad izvornog koda kojeg kasnije prevode po načelima jednog od navedenih programskih jezika. No. a postupak izrade te cjeline pomoću jednog od jezičkih procesora naziva se PROGRAMIRANJE. Navedeni nedostatak interpretera rešava se kompajlerima za interpretere. ali je zato izvođenje programa jako sporo zbog uzastopnog prevođenja. Neki programski jezici rade na načelu pojedinačnog pretvaranja instrukcija jezika u binarne instrukcije. podela jezičkih procesora Pojam algoritma i osnovne algoritamske sturkture izvor: http://www. koje će se potom procesoru prevesti . Svaki procesor raspolaže sa skupom instrukcija koje su kodirane BROJEM.

Dakle. u zadavanju uslova treba biti obazriv i trebaju biti usklađeni s vrednošću na ulazu i s tipom petlje ponavljanja. označava početak i kraj algoritma (programa). leva struktura po ispitivanju prosleđuje X=0 na izlaz. . ako-onda-odnosno). mora biti logičan i usklađen s MODELOM odvijanja zadatka koji se naziva ALGORITAM. Takve strukture nanizane jedna iznad druge čine logički sled (SEKVENCU) i predstavljaju osnovnu strukturu algoritma.31 da ih može izvršiti. Višestruko ponavljanje (ITERACIJA) može biti izvršenje funkcije nakon zadovoljenog uslova (struktura DO-WHILE. na primer za Y=f(X)=2*X ulaz je neka veličina X a funkcija na izlazu daje izračunatu vrednost za taj X. a leva će neprestano povećavati vrednost X za jedan dok ne dođe do prepunjenja registra mikroprocesora (OVERFLOW). Algoritam zadatka složen od logičkih struktura prikazanih grafičkim oblicima naziva se DIJAGRAM TOKA ili BLOK DIJAGRAM i predstavlja grafičko rešenje programskog zadatka. Dakle. Uslovno grananje (SELEKCIJA) je izbor između dva moguća puta odvijanja programa. dakle broji do 4 . radi pa ispitaj). na primer za predhodnu funkciju f(x)=2*X i uslov f(X)&gt3 program će s X=1 nadalje odvijati prema izlazu DA a za X=2 prema izlazu NE (struktura IFTHEN-ELSE. funkcija f(x)=X+1 i uslov f(X)&gt3. Ako je na primer ulaz X=0. a desna struktura će povećavati X za jedan sve dok X ne poprimi vrednost X=4 koja se prosleđuje na izlaz. Ako je ulaz X=7 desna struktura povećaće ga na 8 i proslediti na izlaz. Za ulaz X=2 izlaz će biti Y=4. najčešće prema ANSI standardu: grafički oblici logičkih struktura za izradu algoritama Prva logička struktura je najprostija. Druga logička struktura koristi se za operacije koje imaju jedan ulaz i jedan izlaz kao funkcije. ispitaj pa radi) ili odluka nakon izvršenja funkcije (struktura DO-UNTIL. Leva petlja ispravno će raditi za f(x)&lt3 i proslediće X=3 na izlaz. algoritam predstavlja logički niz radnji koje treba izvršiti da se od početnih postavki dođe do željenog rezultata. a izrađuje se povezivanjem logičkih struktura koje se prikazuju grafičkim oblicima. Na osnovu dijagrama toka piše se niz instrukcija jezičkog procesora.

hr/informatika/index. pa ih programer naknadno dorađuje prema svojim potrebama i može rezultate rada odmah i testirati. Povezanost klasa čini hijerarhijsku strukturu programa. svaki od modula ima JEDNOG svog nadređenog (predhodnika) na kojeg je upućen i tako prema vrhu (početku). Svi objekti iste vrste svrstavaju se u KLASU a svaki od njih ima zasebno stanje unutar klase. recimo brisanje po nazivu a ne po rednom broju. obradu fotografija.32 Tehnike programiranja raznolike su. Na primer modul za brisanje podataka u nekoj bazi podataka obrisaće podatke na osnovu unešenih vrednosti operanda kao rednih brojeva podataka koje treba obrisati. Naime. omogućava se modulu da ih direktno dobije bez obzira na nivo u kojoj se nalazi.nastalo je kao odgovor na nemogućnost definiranja globalnih zajedničkih podataka u struktuiranom programiranju. elektronike i drugih nauka. OBJEKTNO USMERENO PROGRAMIRANJE . pojedini moduli programa koriste zajedničke podatke i umesto da se podaci prosleđuju kroz nivoe strukture do modula u kojem se koriste.ktf-split. baze podataka. grafički dizajn. Nema skokova u odvijanju programa prema početku ili kraju već se svaki smer odvijanja programa određuje izborom DA-NE. Modularna struktura omogućava timski rad jer se isti modul može koristiti u raznim drugim delovima programa ili u drugim programima. INTERAKTIVNO PROGRAMIRANJE . Postoje programi za obradu teksta. mnoštvo programa koji prate rad dodatnih uređaja. U klasi se definišu zajedničke postavke za sve njene objekte koje oni mogu i ne moraju koristiti i veze prema drugim klasama.temelji se na raspodeli programskih funkcija na manje NEZAVISNE module između kojih se potrebna komunikacija ostvaruje prenosom operanda. Moduli su međusobno povezani hijerarhijski. automatsko kreiranje i dizajniranje na polju građevinarstva.predstavlja način pisanja programa u kojemu se poštuje strogi REDOSLED odvijanja programa ili njegovih modula. aplikacijama nazivamo programsku podršku pomoću koje primenjujemo računar u svim aspektima našeg . STRUKTUIRANO PROGRAMIRANJE . Produktivnije je ali manje sistematično. Među najraširenije spadaju: MODULARNO PROGRAMIRANJE . razni utility (pomoćni) programi…Dakle. Aplikativni softver izvor: http://www. izrađene na primer od strane isporučitelja programskog alata. Podaci i operacije nad tim podacima spajaju se u celine nazvane OBJEKT.je tehnika kada se za izradu programa koriste već gotove logičke strukture. Time se omogućava da se tok programa može besprekorno pratiti od početka do kraja što olakšava čitljivost i otklanjanje grešaka. Svaki modul pripada jednom od nivoa strukture i može imati samo jednu ulaznu tačku.html Korisničkih programa ima jako puno i vrlo su raznoliki u zavisnosti od potreba i znanja korisnika. tablični kalkulatori. S drugim vrednostima operanda modul će poslužiti za brisanje u nekoj drugoj bazi podataka iste strukture ali po nekom drugom kriterijumu.

i neformatirane datoteke – sa sadržajem zapisanim u binarnom kodu. crteži itd.2.exe.bat i .tar.zip.. zabava…Treba napomenuti da se za različite operativne sisteme i različite fajl sisteme (FAT32.com. . finansijama. obuhvaćenih nekim zajedničkim kriterijumom i smeštenih u memoriji računara. .lh ili . Sažete (kompresovane) datoteke (manje memorije.. ili datum rođenja i sl. podaci potrebni za izvođenje programa.foi. . . Datoteka se deli na slogove. a za UNIX . moguće je sažimanje više datoteka u jednu). polja. Način pristupa sadržaju datoteka određen je pre svega internim mehanizmima operativnog sistema ali i programima kojima se datoteke kreiraju.hr/~darados/knjiga/pog_02.) koriste različiti softveri odnosno različite verzije istih softvera. sastoji se od skupa istovrsnih podataka . u slogu s podacima o radniku. direktne (relativne) datoteke – slogu se pristupa direktno bez obzira na njegovu poziciju u datoteci pomoću relativne adrese sloga.gz i . učenje. i indexne datoteke – pristup se obavlja preko ključa Tipovi datoteka izvori: http://student. Polja mogu sadržati sklarane konstante.pdf Datoteka je osnovna jedinica za pohranjivanje podataka. Datoteka (file) sadrži skup podataka zapisan na nekom uređaju za čuvanje podataka (perifernoj memoriji – hard disku. Sadržaj datoteke može biti program napisan u nekom od programskih jezika (tekstualni zapis) ili program u izvršnom obliku (u binarnom kodu).33 delovanja odnosno omogućujavaju korišćenje računara u svakodnevnim poslovima korisnika: razvoj novih programa i aplikacija. Cd-u. izvori: http://www.).tar (arhiva više datoteka.exe. NTFS.arc.rar . stvara se i raspakuje naredbom tar). Slog (ili zapis eng.math.arj.efos. Izvršni programi: Najčešći nastavci su . Pojam sloga. Prema načinu pristupa slogovima razlikujemo: sekvencijalne datoteke – moguće su samo sekvencijalne ulazno/izlazne operacije.hr/~bruckler/rp2.z (raspakuje se sa uncompress).slogova ili zapisa.pdf http://www.) Organizacija datoteka (file structure) jedna je od važnijih osobina operativnog sistema. record) je po pravilu najmanja količina istovrsnih informacija (sadrži podatke koji se odnose na određenu jedinicuentitet posmatranja) kojoj se može pristupiti u jednoj ulazno/izlaznoj operaciji. projektovanje. 2. dopisivanje. Slog se sastoji od konačnog broja manjih jedinica koja se nazivaju polja (eng. polje može biti ime ili prezime. . nadgledanje i upravljanje procesima. podaci potrebni za razne edivencije.. znakovne nizove i druge veličine (npr.hr/informatika/p6_7i8.html UOBIČAJENI TIPOVI DATOTEKA: 1. field). . . One su za DOS/Windows najčešće jednog od tipova .gz (raspakira se sa gunzip). datoteke. XFS. tekstovi.tgz. disketi. Obzirom na način kreiranja datoteka razlikujemo: formatirane datoteke – sa sadržajem zapisanim u nekom od standardnih kodova za prikaz alfanumeričkih znakova. Samoraspakujuće datoteke obično imaju nastavak ..

pdf http://ftb.txt (obični tekst tj. Tablični kalkulatori: .mov.eps.ps (Postscript). DB2. .wav. Korisnički programi ne pristupaju podacima direktno. projektani baze…) Mogućnosti baze podtaka:   Osnovne . Audio datoteke: . 4.34 3. korišćenje i održavanje baze podataka.xls. …) DBMS može biti: • opšte namene • specijalizovan . . . . . .hardver (spoljašnja memorija za čuvanje podataka – najčešće CD) . Sistem baze podataka čine: .smanjenje vremena razvoja aplikacije .softver (DBMS) .BACKUP i RECOVERY Dopunske  .mp3 .obezbeđenje više interfejsa .tif..zajedničko korišćenje podataka .htm Baza podataka je skup međusobno povezanih podataka smeštenih na disku. .3.xlw (Excel-datoteke) 5.mogućnosti da se primene standardi . MS-Sql.htm i .2.podaci (datoteke) .jpg. MySQL.posedovanje ažurnih infirmacija .aiff 7..uni-bk.mpg. . već komuniciraju s DBMS-om. Slike: Najčešće .bmp. Ingres. Tekst: .ac. .elfak. . administratori. Ovaj softver omogućava interakciju između korisnika (korisničkih programa.itd Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka izvori: http://gislab. aplikacija) i zapisa baze podataka na disku.mid. ASCII).ac.avi.voc.yu/baze/materijal/Spog2.ograničavanje neautorizovanog pristupa .upravljanje redudancijom podataka (uređenje svih podatka na jednom mestu) .au. (Oracle. brisanje. Sistem baze podataka je sistem čiji je osnovni zadatak memorisanje i održavanje podataka. . . .. Video datoteke: .ušteda (ekonomičnost) Sistem za upravljanje bazama podataka – Data base menagment system (DBMS) je kolekcija programa koja omogućava korisnicima kreiranje.gif. pretraživanje. . nadopunjavanje.korisnici (krajnji korisnici. . . .yu/informacionisistemi/POGLAVLJE%203/3. onda se misli upravo na DBMS. ispravljanje.%20Struktura %20baze%20podataka. Obično kada se kaže softver za bazu podataka.predstavljanje kompleksnih veza među podacima .doc (Word-dokument).dvi (DVI-datoteka).gr.ni.dl. .fleksibilnost . Ti podaci su na raspolaganju korisnicima za pregledavanje.html (HTML-datoteke).pdf 6. PostgreSQL.

.Jezik za postavljanje upita (Query Language – QL) Služi korisniku za direktno pretraživanje baze podataka (tz.relaciona struktura (podaci u dvodimenzionalnim tabelama) Poslednjih godina razvoj u oblasi softvera za upravljanje bazama podataka gotovo se u potpunosti usmerio na oblast relacionog DBMS sistema. .relacije (veze između obeležja). Ashston Tate DBASE (za PC računare). Microsoft Acces i mnogi drugi. manipulisanje i za pretraživanje podataka. DML je biblioteka potprograma .obeležja odnosno atributi (boja.mrežna struktura (mnoštvo mrežno povezanih podataka) .tj. tip. U zavisnosti od načina organizacije entiteta. brisanje.hijerarhijska struktura (predstavlja podatke u vidu strukture drveta IBM-IMS) . SQL – Structured Query Language) koji služi za sve: definisanje. Pascal. Među najpoznatije relacione sisteme za upravljanje bazom podataka spadaju IBM-ov DB2 (za mainframe sisteme). Oracle Corporation ORACLE (za mainframe sisteme i PC računare). interaktivni rad).). i Borland Inrensciona Paradox (za PC računare).35 Strukture baza podataka: Upravljački sistem baze podataka mora da vodi računa o zapisima tipa: . adresa itd. naredbe u jeziku su pozivi na potprograme.Jezik za rad sa podacima (Data Manipulation Language . Naredbe DDL podsećaju na naredbe za definisanje složenih tipova podataka u jezicima kao što su Cobol. Ingres Corporation INGRES (za mainframe sisteme). PL/1. Naredbe DML omogućuju upis. INFORMACIONI SISTEMI .Jezik za opis podataka (Data Description Language . Tim se jezikom definišu podaci i veze među njima. Kod relacijskih baza postoji tendencija objedinjavanja svih ovih jezika u jedan (npr. .DDL) Služi projektantu baze podataka ili administratoru radi zapisivanja sheme (ili pod-sheme). Obeležje relacionih DBMS sistema jeste da korisničke podatke predstavljaju u obliku jednostavnih dvodimenzionalnih tabela koje se povezuju relacijama. promenu. A drugde se stvarno radi o posebnom jeziku ali takav se program treba prevesti pa se koriste dva prevodioca (DML-predkompajler i zatim obični compiler). . događaji i sl. razlikujemo tri osnovne logičke strukture baze podataka: . ali ne i kako do njega doći (algoritme). mesta. njihovih obeležja i veza. Jezici za rad sa bazama podataka: .entiteti (ljudi.DML) Služi za uspostavljanje veza između aplikacijskih programa i baze. U nekim DBMS. veličina.). Naredbe su takve da definišu rezultat koji se želi dobiti. čitanje i uopšte manipulisanje podacima.

mulitprogramiranje – Multiprograming. rad u realnom vremenu – Time Sharing. daljinske obrade podataka – Teleprocessing.htm Kibernetika (engl. Pod pojmom informacija podrazumevamo podatak o rezultatu nekog događaja koji treba da se dogoditi ili se već dogodio. What-if i Goal-Seek modeli) 8) Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems) 9) Vrste obrade podataka (centralizovana. algoritama. od kojih treba spomenuti teorije komunikacija. veština upravljanja. SWIFT – Society for Interbank Financial Telecomunication) 11) JUPLAT mreža 12) EDI i EDIFACT standard 13) Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN 14) Zaštita informacionih sistema Pojam kibernetike izvori: http://www. Kibernetika nadzire rad sistema i njihovu vezu s okolinom preko informacijskih ulaza i izlaza. odlučivanja. matematika i fiziologija. Informacija i podatak izvori: http://www. ATM sistemi – Automated Teller Machine.medri. sistema i povratnih veza.hr/informatika/nastava_files/uvod_medinfo. cybernetics) je nauka o upravljanju i nadzoru sistema. a neposredno je vezana uz verovatnoća nastanka događaja o kojem nas obavještava. simultana obrada podataka – Multiprocessing) 10) PIS i bankarski sistemi ( elektronsko bankarstvo – Electronic Banking.ktf-split. elementi. npr. rad u ralnom vremenu – Real Time. Podatak je u osnovi poruka koja može i ne mora iskoristiti. Reč komunikacija takođe ima koren u latinskom jeziku. pa se tako objedinjuju discipline koje nemaju zajedničke korene. cilj i funkcije IS 6) IS za obradu podataka (DP – Data Processing) 7) Upravljački IS (MIS – Management Information Systems) 8) IS za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems. a znači izlaganje ili opštenje. a naziv joj potiče od grčke reči "kybernetes". Ako postoji i najmanja verovatnoća da se poruka jednoznačno i tačno iskoristi i predstavlja neoborivu . medicina. elektronika. a znači obaveštenje. podatak ili poruka.).36 1) Pojam kibernetike 2) Informacija i podatak 3) Predstavljanje informacija – brojni sistemi 4) Entropija 5) Pojam. Utemeljitelj kibernetike je Norbert Wiener (1948. pri čemu se delovanje sistema usmerava ka ispunjavanju postavljenih ciljeva. ali čiji ishod nije bio poznat. POS – Point of Sale. distribuirana.html Informacija je reč latinskog porijekla. serijska – Batch Processing.hr/informatika/index. U izučavanju rada sistema kibernetika koristi različite teorijske postavke. saopštenje. Delatnost kibernetike danas obuhvata i prenos nadzornih postupaka između različitih naučnih područja. Informacija dakle uklanja neizvesnost. Informacija je merljiva veličina.

aditivno-multiplikativni brojni sistem s OSNOVOM (BAZOM) deset (10). npr.ktf-split.) aditivno-multiplikativne. To znači da na neki način treba uticati na promenu nekog od parametara signala i znati je protumačiti. Drugi način je da se njim izvrši modulacija signala sinusnog oblika kojeg se potom šalje fizičkim medijem (vodič) ili slobodnim prostorom (radio talasi). Stanje ili proces koji prenosi informaciju (poruku) od izvora prema odredištu u obliku pogodnom za prenos naziva se SIGNAL (akustički. Svi oni se dele na: 1. što je u računarskoj tehnologiji najčešće. Ako su ove promene usklađene s porukom. Postupak obrade signala u predaji s kojim se u prenosni signal utiskuje poruka naziva se MODULACIJA. Pri obradi signala može se u osnovi uticati na promenu njegove amplitude. Danas je u opštoj upotrebi DEKADNI BROJNI SISTEM. električni. Takav električni signal može se prenositi direktno na način da se kao dve različite naponske celine uputi preko nekog fizičkog voda do primatelja. Dakle. a medij kroz koji signal prolazi naziva se KOMUNIKACIJSKI KANAL. kojima je na izvoru cilj da se u njega 'utisne' poruka te da sa se na odredištu iz njega 'izvadi' poruka. Na prijemnoj strani se vrši obratni postupak. Aditivni brojni sistem je niz znakova u kojima je broj jednak zbiru znakova od kojih je sastavljen. 2. ovaj postupak 'utiskivanja' poruke u signal koji se prenosi između izvora i odredišta (prenosni signal). naziva se MODULACIJA. Usporedo s razvojem pisma razvijali su se i različiti brojni sistemi. svaka poruka može i ne mora da sadrži informaciju. kao kod starih Rimljana: XXXVII = 10 + 10 + 10 + 5 + 2 = 37 Ovakvi sustavi nisu omogućavali računske operacije kao što omogućavaju aditivnomultiplikativni brojni sistemi. Bitna je samo prisutnost u vidu pozitivnog ili negativnog strujnog izlaza na predajniku i prepoznavanje tog stanja (ne oblika) u prijemniku. kod kojih pojedini brojevi predstavljaju veličinu pojedinih grupa datog niza s kojom se pomnože i sve grupe zbroje: "stotinu četrdeset i pet" = 1 * 100 + 4 * 10 + 5 * 1 = 145 Osnov aditivno-multiplikativnog brojnog sistema je BAZA. DEMODULACIJA.) aditivne. Postupak 'očitavanja' poruke iz prenosnog signala naziva se DEMODULACIJA. To je signal koji se sastoji od DISKRETNIH stanja amplitude .37 činjenicu. U većini slučajeva to se simbolički označava sa '1' i '0'. tada predstavlja INFORMACIJU. svetlosni itd. Nužno je da računar rezultat obrade podataka prikaže ili pošalje korisniku te podatke za obradu primi na odgovarajući način. Predstavljanje informacija – brojni sistemi izvori: http://www.napona ima ili nema i uopšte nije važno koliki je. Često se u svakodnevnoj praksi opisuju događaji kojima je osnov brojanja drugačiji. Digitalnu poruku predstavlja digitalni električni signal. frekvencije i faze. signal doživljava promene. odnosno treba da ostvari KOMUNIKACIJU i izvrši razmenu informacija.html Pri svakom prenosu signala kroz komunikacijski sistem. nizova znakova ili naziva. .hr/informatika/index. koja ulazi kao multiplikant u komponente oznake ili naziva broja. Brojni sistem je način označavanja ili izražavanja brojeva.).

Prema dogovoru ta je kombinacija nazvana BAJT (BYTE). tri. pet. sunca ima ili nema. Sistem koji razlikuje postojanje i nepostojanje impulsa mnogo je jednostavniji. živ ili mrtav. sedam. šest. Tim opisima pridružena su DVA različita stanja. a oznaka nepostojanja je "0". dva. pa se stoga računari dizajniraju da računske i logičke operacije vrše s brojnim sistemom koji koristi stanja "0" i "1" i ima osnovu "2". četiri. a "deset" je u suštini "0 jedan dalje".. impulsa ima (pozitivan impuls) ili ga nema (odsustvo ili negativan impuls). devet. DESET ". Dakle: 8 b (bit-a) = 1 B (Bajt) Veće jedinice za merenje količine informacije od navedenih su: 1 kB (kilo Bajt) = 1 024 B 1 MB (Mega Bajt) = 1 024 kB = 1 048 576 B 1 GB (Giga Bajt) = 1 024 MB = 1 048 576 kB = 1 073 741 824 B Kod dekadnog brojnog sistema brojimo "nula. Vrlo je složen elektronski sistem koji bi amplitude signala razlikovao u 10 nivoa veličine.. Jednostavnije je definisati dve situacije. Elektronika u tom pogledu nije izuzetak. Izbor između "0" i "1" predstavlja najmanji mogući izbor i predstavlja meru količine informacija nazvanu BIT (BInary digiT=binarni znak). jedan. prisutan ili odsutan i slični. Simbolička oznaka postojanja impulsa je "1". . što predstavlja 50% verovatan događaj za pojavu jedne od oznaka. Prema ASCII kodu skup od 8b (osam bit-a) predstavlja jedan znak.38 npr. Takav sistem naziva se BINARNI BROJNI SISTEM u kojem se na mestu oznake mogu pojaviti "0" ili "1". osam. Analogno navedenom može se izgraditi binarni sistem brojeva: dekadno 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 itd… binarno 0 1 10 11 100 101 110 111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111 10000 10001 itd.

jer je pogodniji za prikaz velikih BINARNIH brojeva.3.7.... Kod heksadekadnog brojnog sistema osnova sistema je 16.5.D. kojem je osnova 16. znakovi heksadekadnog sistema su od 0 do F po heksadekadnom označavanju.6 i 7.5.1.6.2.2. Dakle..4.8 i 9 za preostale znakove koriste oblici slova A. pa se pored poznatih brojeva 0.1.E i F kako se za brojeve veće od 9 ne bi koristila dva znaka.B. odnosno od 0 do 15 po dekadnom shvatanju njihove vrednosti. Osim binarnog brojnog sistema u računarima se koristi i OKTALNI brojni sistem s bazom 8 i koji koristi osam znakova dekadnog brojnog sistema i to brojeve 0. Brojevi heksadekadnog sistema prikazani su u narednoj tablici: dekadni heksadekadn i dekadni heksadekadn i dekadni heksadekadn i 0 0 1 6 1 0 3 2 2 0 1 1 1 7 1 1 3 3 2 1 2 2 1 8 1 2 3 4 2 2 3 3 1 9 1 3 3 5 2 3 4 4 2 0 1 4 3 6 2 4 5 5 2 1 1 5 3 7 2 5 6 6 2 2 1 6 3 8 2 6 7 7 2 3 1 7 3 9 2 7 8 8 2 4 1 8 4 0 2 8 9 9 2 5 1 9 4 1 2 9 10 A 26 11 B 27 12 C 28 13 D 29 14 E 30 15 F 31 1A 1B 1C 1D 1E 1F 42 43 44 45 46 itd… 2A 2B 2C 2D 2E itd… Opšti oblik za pretvaranje heksadekadnog broja u dekadni je: N = a*16n + …a*162 + a*161 + a*160 Entropija . Brojevi ovog sistema prikazani su u narednoj tablici: dekadno oktalno 0 0 1 1 2 2 3 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 10 9 11 10 12 11 13 12 14 13 15 14 16 15 17 18 20 19 21 itd. pa se kao međufaza prema dekadnom brojnom sistemu koriste oktalni i heksadekadni brojni sistemi.39 Opšti oblik za pretvaranje binarnog broja u dekadni je: N = a*2n + … + a*22 + a*21 + a*20 Prezentovanje numeričkih rezultata u binarnom obliku vrlo je nepregledno i nerazumljivo za korisnika zbog velikog mnoštva znakova 0 i 1.C. itd. Opšti oblik za pretvaranje oktalnog broja u dekadni je: N = a*8n + … + a*82 + a*81 + a*80 Najčešće se u računarima pored binarnog koristi HEKSADEKADNI brojni sistem.3.4.

efos. Entropija se označava slovom H i jednaka je negativnoj vrednosti zbira verovatnosti svih događaja pomnoženih logaritmom verovatnosti tih događaja (u bitovima). cilj i funkcije IS izvori: http://www. unosi.medri. a nalazi primenu i pri oblikovanju sistema odlučivanja pomoću računara.definisanje podataka u informacionom sistemu kojima se opisuju stvarni elementi poslovnog sistema (npr. obračun kamata itd. cenom.40 izvori: http://www. pa je i nesigurnost najveća.efos. obrađuje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo. Koristi se naročito u toku šifriranja poruka (bolja zaštita uz veću entropiju jer se znakovi pojavljuju jednolikom učestalošću i šifru je teže otkriti). ali ne mora. npr.) • modela procesa (ili model funkcija) . ljude. pa kažemo da je sistem određen. Pojam. Statistički značaj entropije otkrio je Ludwig Boltzmann. obračun prodajne cijene.) • modela resursa . koristiti informacionom tehnologijom (International Federation for Information Processing). itd. uključujući poslovodstvo. tj.hr/informatika/p10_5. maksimalna entropija) sistem postiže kad se svi događaji ostvaruju sa istom verovatnošću.hr/informatika/p10_1234. jednaka nuli (H=0) ako je jedan (bilo koji) događaj siguran (p=1). ispis računa. Model informacionog sistema sastoji se od: • modela podataka . poslovi proizvodnje.hr/informatika/nastava_files/uvod_medinfo. On se može. a u informatiku uveo Shannon kao matematičku funkciju koja se temelji na količini informacija i koja brojčano meri neizvesnost sistema. osoblje i ostale. pa predstavlja meru nereda. Delovi i podsistemi IS-a: . Entropijom se meri nedostatak informacija o stanju sistema ili postupcima u sistemu.pdf Informacioni sistem IS je sistem koji prikuplja.htm Izvorno značenje entropije potiče iz termodinamike gde označava fizičku veličinu gubitka korisne energije u nekom sistemu. a svi ostali događaji se sigurno neće ostvariti (p=0). izvršioce (lifeware) i organizaciju svih elemenata u celinu (orgware). U tom sistemu nema nesigurnosti jer nam je sve poznato.opisuje procese i funkcije kojima se menjaju podaci (npr. Vrednost entropije biće najmanja. itd. klijente. elementi. programsku opremu (software).opisuje tehničku opremu (hardware). nabavke. čuva. Informacioni sistem preduzeća je informacioni model poslovnog sistema i predstavlja informacionu sliku preduzeća. proizvod se opisuje nazivom. tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti. Ciljevi informacionog sustema: opskrbiti poslovni sistem svim njemu potrebnim informacijama za: • izvođenje poslovnog procesa • upravljanje poslovnim sistemom Poslovni proces predstavljaju svi poslovi koji se obavljaju unutar osnovne delatnosti nekog poslovnog sustema. Najveću vrednost entropije (Hmax.pdf http://www. prodaje. jedinicom mere.

izdavanje dokumenata 3.hr/nastava/27/6_EOP. prati sve transakcije roba i novca i povezuje te informacije u celovit i pregledan sistem za praćenje i kontrolu. prodaje. izveštavanje Upravljački izveštajni sistem (eng.41 informacioni sistemi Sistem za obradu transakcija (eng. 3 funkcije sistema za obradu transakcija: 1.strateško upravljanje (na osnovu dobro sintetizovanih agregiranih informacija dobijenih od sistema za podršku odlučivanju). vođenje evidencije 2. Management Reporting System ili Management Information System) opskrbljuje poslovodstvo delimično agregiranim i kategoriziranim informacijama dobijenim iz Sistema za obradu transakcija sa ciljem da menadžerima prikaže pregled aktivnosti poslovnog procesa i upozori na trendove npr.efst. metodama operacijskih istraživanja i metodama veštačke inteligencije obrađuje podatke i informacije. Razlikujemo 3 nivoa upravljanja prema raspoloživim informacijama: . nedeljni ili mesečni pregledi stanja na zalihama robe. Decision Support System) obrađuje postojeće informacije da bi stvorio informacije potrebne za donošenje odluka i pomogao menažerima u rešavanju nestrukturisanih i slabo strukturisanih problema (problemi kod koji ne postoje strogo određena pravila za njihovo rešavanje). Sistem upravljačkog poslovanja vrši obradu informacija dobijenih iz drugih delova informacionog sistema u cilju adekvatnog upravljanja poslovnim procesom. IS za obradu podataka (DP – Data Processing) izvori: http://www. Transaction Processing System) pruža potporu tekućem odvijanju poslovnog procesa. Statističkim.pdf . troškova. te nudi menadžeru pomoć pri odluci uz pomoć “WHAT IF” analize.operativno upravljanje (na osnovu dnevnih informacija dobijenih od sistema za obradu transakcija) .taktičko upravljanje (na osnovu delimično sintetizovanih periodičnih informacija dobijenih od upravljačkog izveštajnog sistema) . i sl. Sistem za podršku odlučivanju (eng.

U praksi se pak spominje tek nekoliko karakterističnih načina EDP.Distribuirana obrada podataka Upravljački IS (MIS – Management Information Systems) izvori: http://www.1. Druga grupa autora (G. potpuno ravnopravnu sa ostalim klasama (TPS. modelirati. simulirati itd. te se uz taj način podrazumevaju pripadajuće vrednosti drugih kriterijuma ili se one smatraju irelevantnim. Razvija se kvalitativno nov pristup odlučivanju. skraćeno ESS).uni-bk. svaka .Daljinska obrada . koji predstavljaju različite kombinacije vrednosti navedenih kriterijuma. Zato se.42 Ne postoji jedinstvena klasifikacija načina elektronske obrade podataka (EDP electronic data processing). M.%20RAVOJ %20I%20KLASE. Davis. Svaki od tih kriterijuma obično ima dve moguće vrednosti koje se međusobno isključuju. Osnovni zahtev je uskladiti promene u eksternom okruženju sa sposobnostima organizacije. U stručnoj literaturi. tako da taj pojam obuhvata svih pet osnovnih klasa upravljačkih informacionih sistema. naime.. DSS. za potrebe višeg menadžmenta izgrađuju posebni menadžment informacioni sistemi poznati pod nazivom sistemi za podršku izvršnim rukovodiocima ili informacioni sistemi za izvršne rukovodioce (Executive Support System. Način EDP u nekoj konkretnoj situaciji se može ocenjivati prema svim tim kriterijumima. koji se nekada posmatraju kao deo MIS.Simultana obrada . a nekada kao deo softvera četvrte generacije i telekomunikacione tehnologije. Prema ovim autorima. Ovakvo. tj. OAS. postoje dva pristupa pojmu MIS: Jedna grupa autora (Stoner J. Informacije koje se nalaze pohranjene u sistemu za obradu transakcija i menadžment sistemima obično nisu dovoljne da pruže odgovor na ovo pitanje. Olson i dr. a s obzirom na veliki broj mogućih kombinacija vrednosti kriterijuma.) naglasak stavlja na skup. na osnovu kojih se može analizirati. Karakteristični predstavnici tradicionalnih načina EDP su: . Wankel C. Odabira se jedan kriterijum koji primarno određuje način EDP..) pod pojmom MIS (Menadžment informaconi sistem) obuhvata jednu klasu IS. MIS-Menadžment informacioni sistemi.ac.Multiprogramska obrada .Interaktivna obrada . koriste se modeli operacionih istraživanja statistički i simulacioni modeli. predviđati. McLeod i dr. Informacioni sistemi na strateškom nivou izgrađuju se da bi se suočili sa strateškim problemima i dugoročnim trendovima u preduzeću i okruženju koji interesuju viši menadžment. uže značenje pojma MIS simbolički označavamo sa MIS-KL (MIS kao klasa IS). odnosno množinu. planirati. Ova klasa IS prvenstveno je namenjena “middle” menadžerima.Serijska obrada .ftb. Postoji zapravo niz kriterijuma po kojima se može ocenjivati način EDP. ESS).htm Usmeravanje korišćenja računara u područje upravljanja i odlučivanja imalo je za posledicu dalji razvoj informacionih sistema i uvođenje koncepta informacionih sistema za podršku odlučivanju.7. moguć je i veliki broj različitih načina EDP.Obrada u realnom vremenu .yu/informacionisistemi/glava5/5.

ovakva integracija razumljivo traži dosta vremena u razvoju TPS do ESS i nadogradnjom u sekvencionalnom redosledu obezbeđuje ekonomičan i efikasan MIS. proširujući ih novim-vlastitim mogućnostima.uni-bk. tako da za određenu informaciju koja nam je potrebna . rezultati poslovanja i sl. Podsistem upravljanja modelima. Sve takve modele uz pomoć DSS softvera danas možemo vrlo efikasno koristiti. MICRO SIMPLAN i dr. Moglo bi se reći da sistemi za podršku odlučivanju nastaju dogradnjom upravljačkih informacionih sistema podsistemom upravljanja modelima. Decidion Pad i dr. skraćeno DSS) se obično definišu kao informacioni sistemi koji se izgrađuju da bi donosiocima odluka pomogli u rešavanju slabo struktuiranih problema odlučivanja.5. IS za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems.) 2. ocene. Njihov je osnovni cilj da obezbede kvalitetne informacije za proces odlučivanja radi povećanja efikasnosti odlučivanja.htm Sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support System. Kao softverski paketi postoje pod raznim nazivima: • Npr. “tvrdi podaci” (činjenice. • U oblasti statističkog i ekonometrijskog softvera to su: SAS. brojevi. Razvoj informacione tehnologije i kvantitativnih metoda i modela odlučivanja omogućio je kompjuterizaciju oblasti modeliranja.43 klasa IS. u najmanjoj meri) doprinosi boljem odlučivanju i upravljanju pa je stoga opravdano da se sve ove klase kao celina oznaće pojmom MIS.7. šire znaćenje pojma MIS treba razlikovati u odnosu na MIS-KL.omogućio je modeliranje raznih problema odlučivanja na radnom mestu. • U oblasti menadžment odlučivanja to su: Expert Choise. Oni pomažu donosiocima odluka da donesu kvalitetnije odluke pa se zato kaže da više služe poboljšanju efektivnosti (kvaliteta) nego efikasnosti (brzine) procesa odlučivanja (za razliku od MIS sistema). pa čak i TPS (istina. Decidion Aide.%20SISTEMI %20ZA%20PODRSKU%20ODLUCIVANJU. ESP i dr. Naglasimo i to da svaka klasa MIS danas obuhvata sve funkcionalne podsisteme i da isto tako svaka navedena klasa MIS nije zatvorena i izolovana celina već mora biti povezana sa drugim klasama. Na taj način svaka viša (sledeća) klasa apstrahuje mogućnosti (i resurse) predhodne klase.ftb. a krajnji domet bio je nastanak podsistema upravljanja modelima čiji je osnovni element baza modela (Model Base). komentari i sl. Ovakvo.ac.yu/informacionisistemi/glava5/5. “meki podaci” (zapažanja. Ono što je relativno nov trend i aktuelni pravac razvoja DSS na početku XXI veka je razvoj tzv. u oblasti finansijskih simulacija i modeliranja najpoznatiji su: FINANSEER. What-if i Goal-Seek modeli) izvori: http://www. dimenzionalnog modela podataka (DDW Dimensional Data Warehouse). bez učešća posrednika. Forcaster M Plus. podaci i informacije iz okruženja. procene. tj. omogućio je donosiocima odluka da računaru postavljaju “unapred nepredviđene” informacione zahteve. DDW obuhvata navedene podatke u vremenskim serijama (za razliku od TPS koji daje trenutni presek rezultata). BUDGET EXPRES.) 3. zajedno s primenom mikroračunara. U suštini radi se o jednom novom skupu baza podataka u funkciji DSS-a u kojima se obuhvataju: 1. računarskih mreža za prenos podataka i softvera za podršku dijaloga čovek-računar.

To prikupljanje znanja i njegovo prenošenje u bazu znanja ekspertnih sistema obavljali su inženjeri znanja. odnosno eksperata. Vrste obrade podataka izvori: http://www. Otprilike u isto vrijeme počinju se intenzivno razvijati metode mašinskog učenja. Centralizirana obrada . odnosno učenja.efst. uz velike poteškoće u pronalaženju stručnjaka koji su bili voljni prenositi svoja znanja i bili dovoljno vešti u prezentaciji tog znanja. te se mogu analizirati i na njima čovek može i sam učiti. S druge strane. što je bilo predodređeno tehnološkim.hr/nastava/27/6_EOP.pdf Centralizovana obrada podataka znači način pri kome se svi podaci. veka. Onaj atribut koji ima najnižu entropiju. brža i jeftinija. bilo grafički bilo numerički. ali njegov misaoni proces to ipak čini na sebi svojstven način.efst. Zasnivali su se isključivo na prikupljanju znanja od stručnjaka. S druge strane čovek može u sistem ugrađivati i svoje postojeće znanje i upoređivati ga sa znanjem ekspertnog sistema. Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems) izvori: http://www. a potom rezultate obrade preneti na lokacije krajnjih korisnika.pdf Ekspertni sistemi su najpoznatiji i najpopularniji proizvodi utemeljeni na tehnologijama veštačke inteligencije. To je označilo pojavu ekspertnih sistema druge generacije. Postupak klasifikacije i određivanje entropije je prirodan ljudski misaoni proces i način shvatanja okoline. koji najbolje određuje problem. što je bitno doprinelo njihovoj daljoj popularizaciji. Klasifikacija znanja je postupak u kome se najprije uzimaju u obzir svi poznati slučajevi nekog problema i svi njihovi atributi za koje se računa entropija kao kvantitativna mjera uticaja pojedinog atributa i njegove vrednosti na neodređenost. Pretraživanje takvih baza vrši se visoko sofisticiranim softevrima IV generacije tzv.hr/nastava/27/6_EOP. veka i danas uz veštačke neuronske mreže predstavljaju najuspješnije praktične implementacije veštačke inteligencije. odnosno definisanja razreda ili klasa rešenja. bez obzira gde nastaju i gde se koriste. Time je izrada ekspertnih sistema postala mnogo jednostavnija. odnosno s druge strane na rešenje problema. računar vrednosti entropije računa vrlo brzo. Automatsko učenje koristi poznate i dobro definisane slučajeve da bi se njihovom analizom prikupila željena znanja. služi kao osnova klasifikacije. Čovek koji razmišlja o rešenju nekog problema ne mora biti svestan načina određivanja entropije pojedinih atributa razmatranog problema. “data mining” alatima. Dugo vremena u istoriji razvoja sistema za obradu podataka dominirao je ovaj oblik organizacije. To po pravilu uključuje i daljinsku obradu podataka jer je podatke potrebno preneti u centralni sistem.44 možemo dobiti uključujući i željenu vremensku dimenziju. u nekom uskom problemskom području. te je ono brzo prihvaćeno kao osnovna metoda pri razvoju ekspertnih sistema. ali je dugotrajan i nije eksplicitan. a konačne rezultate može prikazati jasno i pregledno. posebno u opisivanju postupaka zaključivanja. ekonomskim i organizacionim razlozima. Ekspertni sistemi druge generacije počinju se intenzivnije razvijati devedesetih godina 20. odnosno ekspertnih sistema s automatskim učenjem. Ekspertni sistemi prve generacije intenzivno su se razvijali osamdesetih godina 20. Mehanizam koji se pri tome koristi je kreiranje stabla klasifikacije znanja ili odlučivanja. obrađuju na jednom mestu.

kada se ulazni podaci prikupljaju u određenom periodu. Otklanjanje nedostataka centralizovane i decentralizovane obrade podataka dovelo je do kompromisnog organizacijskog oblika koji se naziva distribuirana obrada podataka. obrađuju i koriste decentralizovano. Distribuirana obrada podataka. tako i razvoj telekomunikacija. Time je rešen deo problema oko boljih zadovoljavanja potreba korisnika. zavisno od uslova i zahteva opšte organizacije poslovnog sistema i njegovih potreba. posebno u savremenom klijent/server konceptu. Tehnike multiprogramske obrade temelje se na nekim svojstvima kako hardvera tako i softvera. obrada podataka teče onim redosledom kako su programi i podaci grupisani na ulaznim jedinicama. ali se mogu izdvojiti tri osnovne vrste takvih sistema: . Tek kad je program u celosti izvršen sledi pokretanje drugog programa. ali su stvorene tehnike koje omogućavaju paralelni rad više programa. . postala je dominantan oblik strukturisanja sistema za obradu podataka. a ne potrebe korisnika koji tako nemaju skoro nikakav uticaj na proces obrade podataka. odrazila su se i na strukturu sistema za obradu podataka. Na prvi pogled zahtevu je nemoguće udovoljiti. pa se javljaju decentralizovani sistemi. Distribuirana obrada znači decentralizaciju svih računarskih resursa. Više manjih računara geografski je dislocirano. Multiprogramska obrada podataka nastala je kao odgovor na zahtev da se što efikasnije koriste računarski resursi. pri čemu je procesor mnogo brži. kako same računarske tehnologije. tako da se omogući istovremeno izvođenje više korisničkih programa na računaru koji ima samo jedan procesor. Hardverska osnova multiprogramske obrade je u velikoj razlici u brzinama rada procesora i ulazno izlaznih uređaja. pri čemu se stvara privid simultane obrade. ali i nužno umreženi radi osiguranja potpune funkcionalnosti celog informacijskog sistema.45 podataka je pod potpunom kontrolom profesionalnih službi za podršku i održavanje. odnosno približeno krajnjim korisnicima i stavljeno pod njihov neposredniji utjecaj. Izgradnju distribuiranih sustava omogućio je tehnološki razvoj. Primenjuje se na malim računarima. Zbog toga pojavni oblici distribuiranih sistema u praksi variraju od slučaja do slučaja. razmene podataka i otežanog upravljanja. . Serijska obrada je najjednostavniji oblik organizacije rada računara. Prema tome. ali kako se radi samo o prividu naziva se i kvazisimultana obrada.Hijerarhijski distribuirani sistemi. Za taj je pristup potrebno više računara koji su geografski dislocirani. sređuju u grupe te onda skupno obrađuju. ali i trenutnih tehnoloških rešenja. ali su se javili problemi dezintegrisanosti sistema. Promene u pristupima organizaciji poslovnih sistema u kojima se pojavljuju nastojanja decentralizacije i promene u tehnološkim i ekonomskim uslovima. kojima su primarni vlastiti interesi. pod neposrednim uticajem onih zbog kojih sistem i postoji.Distribuirani sistemi s punom strukturom. U žargonu se ovaj skupni način obrade podataka naziva batch obrada. obično za periodične obrade. Softverska osnova je u odnosu broja programskih instrukcija koje zahtevaju rad procesora odnosno ulazno izlaznih . prilagođeno potrebama korisnika. Ideja distribuirane obrade podataka temelji se na težnji da se podaci u što većoj meri obrađuju tamo gde nastaju i gde se u najvećoj meri i koriste. To znači da se podaci nastali na različitim mestima memorišu. jer se u jednom trenutku izvodi samo jedan korisnički program koji raspolaže svim računarskim resursima.Klijent/server sistemi. Koncept distribuirane obrade podataka u konkretnim se situacijama realizuje na različite načine. podataka i procesa obrade.

Za relativno dugo vreme izvođenja ulazno/izlazne instrukcije prvog programa. U radnoj memoriji računara se istovremeno nalazi više programa s različitim prioritetima. Po isteku intervala sledeći program zauzima procesor i tako u krug. dele ukupni posao obrade podataka i imaju istovremeni pristup do zajedničke centralne memorije. S druge strane vreme potrebno za izvođenje svih programa je mnogostruko kraće. u kome se izmenjuju korisnički zahtevi. Računarski sistemi takve strukture omogućavaju pouzdaniji rad sistema za obradu u realnom vremenu. Po pravilu je ovaj način obrade podržan multiprogramskom obradom ukoliko se radi o višekorisničkom sistemu. Na taj način će kraći programi koji zahtevaju manje vremena. Ukupno vreme rada pojedinog programa pri multiprogramskoj obradi je duže nego što bi bilo kod serijske obrade. Dva su preduslova za ovakav način rada. Multiprogramska obrada s podjelom vremena (time sharing) omogućava da se brže dobiju rezultati kratkih obrada nego kod drugih načina rada. biti pre izvršeni. koji navodi i upućuje korisnika šta treba preduzeti. U slučaju kada računar upravlja dijalogom.46 uređaja. sva potrebna znanja o tome su ugrađena u korisnički program. Ovaj način obrade podataka podrazumeva uspostavljanje dijaloga između korisnika i računara. jer u slučaju kvara jednog procesora drugi može preuzeti kritične poslove. Druga se varijanta sastoji od dve centralne jedinice koje koriste zajedničke ulazno/izlazne jedinice i kaže se da imaju labavo povezane procesore. U tom trenutku program angažuje neku od ulazno/izlaznih jedinica i oslobađa procesor. jer se obično radi o obradi malog broja podataka i gde korisnik očekuje brze rezultate obrade. i to: . Koncept multiprogramske obrada s podelom vremena je način obrade podataka gde je više programa aktivno u radnoj memoriji. Drugi se preduslov odnosi na kontrolu dijaloga između čoveka i računala. Situacija se ponavlja sa programima nižih prioriteta koji mogu koristiti procesor samo ako ga ne trebaju programi višeg prioriteta. Prvi je hardverski i korisnik mora raspolagati interaktivnim terminalom ili inteligentnim terminalom. Na taj način se iskorišćenost procesora značajno povećava što je bio i osnovni cilj multiprogramske obrade. pri čemu je broj ulazno izlaznih instrukcija mnogo manji. Simultana obrada podataka (multiprocessing) koristi više procesora koji su sastavni deo jednog računara. Ovakva konfiguracija ima čvrsto povezane procesore. Interaktivna obrada. program nižeg prioriteta započinje korišćenje procesora sve do izvođenja njegove ulazno/izlazne instrukcije. kratke obrade i prezentovanje rezultata obrade. Na osnovu navedenih preduslova razvijene su dve osnovne tehnike multiprogramske obrade podataka. Program najvišeg prioriteta započinje korišćenje procesora izvođenjem aritmetičko/logičkih instrukcija sve do potrebe izvođenja ulazno/izlazne instrukcije. ako istovremeno više korisnika traži izvođenje svojih programa. Drugi slučaj je kada dijalogom upravlja korisnik koji tada mora poznavati neki od komandnih jezika kojim zahteva izvođenje određenih obrada. Time se osigurava dobra iskorišćenost računarskih resursa. Procesori rade uglavnom međusobno nezavisno. ali i prihvatljivo vreme odgovora za brojne korisnike. Ujedno se osigurava veći radni . a kontrolni program svakom korisničkom programu naizmenično dodeljuje kratki vremenski interval za korišćenje procesora.multiprogramska obrada s podelom vremena Multiprogramska obrada s prioritetima.multiprogramska obrada s prioritetima . ali zbog brzine računara i organizacije obrade korisnik dobija privid da računar radi samo za njega.

i plaćanja malih vrednosti gde se kao subjekti pojavljuju građani. što znači da između računara i udaljenih uređaja postoji neposredna stalna elektronska veza .html http://www. interaktivnu obradu. pretežno multiprocesorske.html Plaćanja su najznačajniji segment elektronskih finansija. daljinsku obradu i često simultanu obradu podataka. Suština ovog načina obrade je da računar mora unutar zadatog vremenskog intervala primiti podatke. Obrada u realnom vremenu (real-time processing) se primenjuje u informacionim sistemima kod kojih trenutno stanje baze podataka mora odgovarati stvarnom stanju sistema na koji se odnosi. a nešto kasnije IBOS i FNA. ili se uspostavlja prema potrebi. obraditi ih i izdati rezultate obrade. Time je. (Society for Interbank Financial Telecomunication).I. dovesti do nove revolucije u bankarstvu. Ovaj način obrade zahteva veliku pouzdanost rada. Naime. Potreba automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog međunarodnog međubankarskog platnog sistema na veliko. rešen problem automatizovanja transakcija u bankarstvu na veliko.e-trgovina. što znači da ne postoji stalna elektronska veza. PIS i bankarski sistemi izvori: http://www. Daljinska obrada podataka (teleprocessing) je način obrade podataka pri kojem se podaci obrađuju na drugoj. Programi za obradu u realnom vremenu su najvišeg prioriteta. S obzirom na veze između centralnog računara i udaljenih uređaja razlikuju se dva osnovna oblika daljinske obrade podataka: . Zbog visokih cena neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo.com/faq/recnik. Obrada podataka u realnom vremenu obično primenjuje multiprogramsku obradu s podelom vremena. Ona se. a u trgovinama su postavljeni POS (Point of Sale) terminali za plaćanje putem kreditnih kartica. Taj vremenski interval se naziva vreme odgovora.F. U cilju daljeg sniženja troškova . udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. mogu podeliti na plaćanja velikih vrednosti. početkom sedamdesetih godina u Briselu je osnovan S. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih uređaja i telekomunikacionih sistema.47 kapacitet računarskog sistema uz manje troškove nego bi to bilo s procesorom dvostruke brzine. njihova obrada i prenos rezultata do korisnika.yu/predstavljamo/predgovor. prema obimu. tako da je bilo moguće izvršiti automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji. Razvoj tehnike i tehnologije doveo je do pada cena odgovarajuće opreme.on-line obrada. odnosno kada je informacioni sistem neposredno vezan za odvijanje poslovnog procesa. Velike banke formirale su svoje mreže bankomata. a teče od izdavanja zahteva do završetka obrade. troškovi po jednoj transakciji bili bi previsoki u odnosu na vrednost same transakcije. Ono što je trenutno interesantno jeste novi talas tehnologizacije bankarstva koji je zahvatio bankarstvo na malo i koji će. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti.off-line obrada.co. koja obuhvataju plaćanju gde se kao subjekti pojavljuju banke i preduzeća. Plaćanja na veliko možemo dalje razložiti na međunarodna i domaća plaćanja. definitivno.T.W. U to je uključeno vreme aktiviranja programa. za izvesno vreme. te se koriste različite računarske konfiguracije. zahvata podataka iz baze podataka.akademikcard.

48 transakcija.bos.F. banke koje su posedovale mreže bankomata sklapale su ugovore o uzajamnom korišćenju postojećih mreža. autorizuje. ATM mreža . Prava revolucija u oblasti bankarstva na malo (i bankarstva uopšte). EFTPOS mreža . Sve funkcije obavlja automatski. EFTPOS – Electronic Fund Transfer Point Of Sale terminal . kao što su Visa ili Master card ima više miliona EFTPOS terminala. već da se iskoristi postojeća — javne računarske mreže.T. Stvoren je čitav niz novih i revolucionarnih proizvoda i usluga u bankarstvu na malo: • ATM . JUPLAT mreža je posebno razvijena nacionalna mreža za međubankarske transakcije i transkacije banka . koji su u vlasništvu različitih banaka i institucija. U ovoj oblasti trenutno dominiraju velike i male informatičke i softverske firme koje mogu uspešno da konkurišu velikim bankama. od raznih proizvođača i različitih funkcija. vlasništvo desetine hiljada banaka su u jedinstvenim mrežama VISA i MasterCard platnih sistema. Bilo gde izdata VISA ili MasterCard kartica može se koristiti na svakom od njih. modela i programske podrške. plaćanje računa za redovne usluge. Podatke o izvršenoj transakciji automatski prenosi banci na dalju obradu. tek predstoji. te da su marginalni troškovi korišćenja javnih računarskih mreža izuzetno mali. odnosno odobrava ili odbija plaćanje karticom. bez posredovanja šalterskog službenika.org. svi u on-line režimu rada.W. prebacivanje sa računa na račun i sl.više ATM-ova povezano u jedinstvenu komunikacionu mrežu. noćni sef. U nekim mrežama. Primera radi. proverava validnost kartice i na osnovu stanja na računu korisnika ili na osnovu limita koji definiše banka.000 ATM-ova. preko 1.terminal na mestu prodaje. Oko 50 domaćih banaka je bilo "primorano" da pređe na ovakav sistem plaćanja zbog zahteva iz inostranstva. Ova revolucija bazirana je na ideji da se za automatizovanje transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura. • • • JUPLAT mreža izvori: http://www. Kako kod nas od skoro banke same vrše usluge platnog prometa međubankarska plaćanja se obavljaju preko JUPLAT mreže. omogućava obavljanje osnovnih šalterskih funkcija.I.000. sve zavisno od proizvođača.više EFTPOS-ova povezanih u jedinstvenu komunikacionu mrežu. Mogu biti vlasništvo različitih banaka. upit u stanje a moguće su i izvod. Najčešće funkcije su isplata gotovine. međutim.yu/cepit/Materials/Text/e-bussines/Bjelic%20-%20ecommerce%20u%20YU. pogotovo kada se uzme u obzir da one do sada nisu imale nikakva ulaganja u skupu infrastrukturu ogranaka i filijala.pdf Međunarodna međubankarska plaćanju u Srbiji i Crnoj Gori obavljaju se uglavnom elektronskim putem preko mreže S.Bankomat . Svaka transakcija mora da se autorizuje. opremljen čitačem magnetne i/ili smart kartice koji automatski poziva bazu podataka korisnika kartice na računaru u Banci. 24 sata dnevno.Automated Teller Machine .Elektronski automat koji je u on-line režimu rada. komunikacionom linijom povezan sa računarom u kome se nalazi baza podataka vlasnika računa.

prolaz kroz koji svi podaci moraju proći. zavisi u prvom redu od vrednosti podataka koje čuvamo i proceni rizika od napada na sistem. uvid u registar imalaca računa i uvid u stanje deponenata (za banke). Nakon oblikovanja sigurnosnog plana.hr/emoney/alkovic/#_msoanchor_7 Dizajner informacionog sistema uzima u obzir sve slabosti i eventualno moguće propuste koji mogu biti iskorišćeni za neovlašćeni upad u informacioni sistem nekog preduzeća. dizajner sistema se mora odlučiti za opremu kojom će planiranu sigurnost i ostvariti.htm EDIFACT (Electronic Data Interchange for Administration.org. otpremnica.org.ean.yu/skracenice. automatizovanih informacionih sistema. izvoznika.htm Sistem EAN je međunarodno priznati sistem identifikacije artikala. Prva . Osim ovoga ova mreža pruža i sledeće usluge: udiv u stanje računa.) EDI (Electronic Data Interchange) Elektronska razmena podataka koja se obavlja prema UN EDIFACT standardima . lokacija. Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN izvori: http://www. zahtev za ponudu. trgovini i transportu i obuhvataju skup međunarodnih standarda. banaka.yu/skracenice. Zaštita informacionih sistema izvori: http://sigurnost. ponuda. Firewall uređaj i Detektor mrežnih upada (Network intrusion detection device) su široko rasprostranjeni uređaji koje koristi veliki broj sistema. EAN simbologija – numeričko označavanje aritkala uređeno je EAN sistemom. potrošača. naročito onih koji se odnose na trgovanje robom i uslugama između nezavisnih. katalog cena. obaveštenje o planiranoj isporuci. UN/EDIFACT su pravila Ujedinjenih Nacija za elektronsku razmenu podataka u administraciji. EDI i EDIFACT standard izvori: http://www. Sigurnost se ostvaruje korišćenjem kombinacija više vrsta uređaja. Firewall uređaji ostvaruju upravljanje pristupom čineći. između dve mreže. kataloga i upustava. velikoprodaje. carine.fer. Bar kod simbologija sa elementima različitih širina. Koji će to uređaji biti. katalog komitenata. Commerce and Transport) su standardi dokumenata koji definišu strukturu i podatke koji se razmenjuju telekomunikacionim mrežama između proizvođača.49 i njihovih klijenata. lučkih vlasti i drugih učesnika u poslu (primer: faktura.ean. narudžbenica. transportni podaci itd. koja predstavlja identifikacijski sistem za numerisanje artikala i obeležavanje bar kod simbolom (EAN 13) predstavlja odgovarajući znak koji se sastoji iz 7 modula iste širine (tamnih i svetlih) a oni su grupisani u pruge i svaki znak je predstavljen sa 2 tamne pruge i 2 svetle pruge (međuprostora) koje mogu da sadrže od 1 do 4 modula.zemris. Postoje dve osnovne vrste firewall uređaja.elektronski prenos struktuiranih podataka dogovorenih standardima za poruke i razmena informacija definisane strukture u mašinski čitljivom formatu putem računarskih komunikacionih veza između poslovnih partnera. dokumenata i dr. vladinih agencija. pregled naloga.

Budući da rade na sličan način. Proxy firewall uređaji deluju kao posrednik između dva uređaja koji pokušavaju komunicirati kroz firewall. Kad detektuju sumnjivu aktivnost.50 vrsta firewall uređaja deluje kao filter na način da proverava adrese svakog pristiglog paketa. Tako će se propustiti oni paketi koji dolaze od poznatog izvora. Oni prekidaju protok na jednoj strani. Ovi se uređaji koriste samo protiv napada s poznatim uzorcima aktivnosti. dok ostali neće imati pristup. Jedna vrsta uređaja (Anomaly detection devices) koristi statističke metode za otkrivanje aktivnosti koje odstupaju od normalnog ponašanja. Zbog toga takve uređaje moramo često nadograđivati s podacima o novim vrstama napada koji se vremenom pojavljuju. alarmiraju administratore sistema i počinju generisanje dnevnika aktivnosti. Druga vrsta uređaja (Misuse detection devices) proučava mrežni promet i pri tome koristi uzorke pokušavajući uporediti uzorak s sumnjivim aktivnostima za koje se zna da su opasne. ove uređaje možemo uporediti s poznatim anti-virusnim programima. . osiguravaju razne proxy usluge i ponovno kreiraju protok na drugoj strani firewall uređaja Detektori mrežnih upada (Network intrusion detection devices) pokušavaju otkriti upade ili upozoriti na sumnjivo ponašanje mreže.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful