’’MEGATREND UNIVERZITET’’, BEOGRAD ’’FAKULTET ZA MENADŽMENT’’, VALJEVO

TEMA: VIRTUELNE ORGANIZACIJE SEMINARSKI RAD

MENTOR Prof.dr. Zoran Živković

Studenti:

VIRTUELNE ORGANIZACIJE

1

.....................................................................................10 V...............1................................................................................. KARAKTERISTIKE VIRTUELNIH ORGANIZACIJA.................. Prošireno preduzeće...........................................................2................................6 3.......................5 III.................................................................................1. STRUKTURA VIRTUELNIH ORGANIZACIJA .......................................................14 LITERATURA ...... Prednosti virtuelnih organizacija .................................................................................15 VIRTUELNE ORGANIZACIJE 2 ...........3 II...........................................11 5..................SADRŽAJ: UVOD ...........9 IV....11 5....................... Ograničenja virtulenih organizacija...................13 ZAKLJUČAK ............................................12 VII.....................................................................8 3........................................... MODELI VIRTULENIH ORGANIZACIJA .... VIRTUELNI PREDUZETNICI ............................................. VIRTUELNE ORGANIZACIJE U JAVNOM SEKTORU ....................2........................................................................ Kratkoročne virtuelne organizacione strukture ................. POJAM VIRTUELNIH ORGANIZACIJA ............ PREDNOSTI I OGRANIČENJA VIRTUELNIH ORGANIZACIJA .......................11 VI.................................................2 I...........................................................

virtuelne ogranizacije definišu nove principe poslovanja čija efikasnost nužno ruši tradicionalne koncepte. fleksibilnih i privremenih organizacionih struktura koje imaju novi pristup u vođenju preduzeća koje smatra da je organizacija skup pojedinaca koje povezuje zajednički sistem vrednosti. Prostorna dimenzija više ne predstavlja nikakvu prepreku. Tako se kompanije povezuju formalnim i neformalnim mrežama fokusirajući se na sferu sopstvene kompetencije. tradicionalne barijere koje su dugo bile utemeljene u poslovnoj praksi nisu više smetnja efikasnijem poslovanju. Sve veća zastupljenost malih. ideala i ideja. Koristeći takve prednosti novih informacionih tehnologija. fleksibilnih i privremenih virtuelnih organizacionih struktura zasnovanih na informacionoj tehnologiji u vidu virtuelnih organizacija koje uspešno kreiraju i zadovoljavaju potrebe kupaca nametnule su nov način poslovanja kojem sve kompanije moraju da se nužno prilagođavaju.UVOD Nove komunikacione i informacione tehnologije omogućile su nastanak efikasnih. koja podrazumeva i nove modele organizacionog dizajna u koje spada i virtuelna organizacija. a koje nema pojedinačna kompanija. Na ovim konceptima se zasniva nova korporativna organizacija. Udaljenost između poslovnih partnera i klijenata više nije uopšte problem koji zahteva veću pažnju jer današnja tehnologija dozvoljava transfer informacija u bilo koji deo zemaljske kugle u roku od nekoliko trenutaka. kao i nepostojanje upravne zgrade. Samo tako shvaćena i primenjena poslovna filozofija omogućava dugotrajan opstanak na svetskom tržištu. bez korišćenja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta između učesnika u procesu poslovanja elektronskim putem (e-bizniss). ali ostaje isti cilj: realizovanje projekata na kojima bi trebalo da rade specijalisti iz raznih oblasti. Virtulene organizacije predstavljaju geografski razmeštene organizacije povezane zajedničkim interesima koje sarađuju putem informacionih i telekomunikacionih tehnologija. verovanja. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 3 . je osnovna razlika koja čini virtuelnu organizaciju drugačijom od uobičajene. Stvaranje virtuelnih organizacija postala je nova tedencija koja preti da nadmaši uspeh koji su ostvarivale multinacionalne kompanije u godinama njihove ekspanzije. Koristeći prednosti razvijene komunikacione infrastrukture. Savremene digitalne tehnologije omogućavaju efikasnije poslovanje. Posedovanje modernih informacionih sistema i komunikacionih tehnoligija.

Firme učesnice udružuju se da bi koristile određene mogućnosti ili da bi ostvarile specifične strateške ciljeve. kao što virtuelna memorija povećava kapacitet memorije. raslojavanje. Sposobnost računara da stvara utisak da je njegova sposobnost memorisanja veća od njegove stvarne sposobnosti zove se ''virtuelna memorija''. inteligentno preduzeće (intelligent enterprise). budući da prikuplja resurse od raznih entiteta. nemoral. bezbednost i privatnost. Virtuelna organizacija može da se sastoji od potpuno nezavisnih poslovnih organizacija koje same za sebe posluju ali imaju zajednički intreres da nastupaju na nekom tržištu radi isporuke proizvoda ili usluga. POJAM VIRTUELNIH ORGANIZACIJA Virtuelna organizacija je jedan od modela nove korporativne organizacije.I. Postojanje virtuelnih organizacija omogućava direktno poslovno komuniciranje. čak i konkurenata) koje su se udružile da bi međusobno razmenjivale znanje. delile troškove i tržišta. nezaposlenost. Zajednički faktor rizika poslovanja u digitalnoj ekonomiji su: nestabilnost poslovanja. strateške alijanse (joint venture) itd. razmenu znanja i informacije i na taj način premošćava organizacione granice. Uvođenje ovakvog oblika organizacije je deo digitalne ekonomije. Ona predstavlja mrežu nezavisnih kompanija (npr. dobavljača. Izraz ''virtuelan'' potiče iz industrije računara. Slično tome. Pored ove organizacije javljaju se i umrežene organizacije (networked organization). T-organizacije. organizacija koja uči (learned organization). virtuelna organizacija ima na izgled više sposobnosti nego što stvarno ima. kupaca. Smisao stvaranja virtuelne organizacije jeste da poveća produktivnost ili konkuretsku prednost firmi učesnica u zajedničkom poslu. kriminal (pre svega visokotehnološki). Slika 1: Mogućnosti rada informacione mreže virtuelne organizacije VIRTUELNE ORGANIZACIJE 4 .

kupaca. U širem smislu virtuelna organizacija može biti definisana kao privremena mreža kompanija i individualaca koji rade zajedno koristeći šanse. Nema hijerarhiju i vertikalnu integraciju. sve dok one postoje. Virtuelne organizacije nemaju potrebe za time da svi njihovi zaposleni budu na jednom mestu kako bi obavili uslugu. a sve manje izolovana proizvodna jedinica. Virtuelna organizacija za razliku od tradicionalnih hijerarhijskih struktura. Potrošači su u centru ovakvog načina organizovanja. Preduzeće sve više postaje neprekidno promenljiv sistem različitih poslovnih aktivnosti. troškove i pristup pojedinačnim tržištima svake od njih. inženjeringa i drugih uslužnih servisa. rasprostranjeno korišćenje timova. institucije i/ili pojedince koji rade na stvaranju proizvoda ili pružanju usluge na bazi uobičajenog poslovanja (ove jedinke učestvuju u saradnji i predstavljaju jedinstvenu organizaciju). ali podrazumeva interaktivnu kooperaciju sa strateškim partnerima. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 5 . To nudi fleksibilnost kompanijama da ostvare prednost na kratak rok najčešće. Ovakav koncept organizovanja podrazumeva drugačije ustanovljavanje odnosa između zaposlenih. znanja i pristupa ostalim ekspertizama na netradicionalne načine. Virtuelne organizacije se mogu definisati kao organizacije veoma orjentisane ka potrošaču koje zadovoljavaju njegove potrebe na lični način. a organizacija postoji čak i ako to nije očigledno (umesto kancelarije predstavlja mrežu). Brojne su definicije virtuelne organizacije. kupaca u velikoprodaji pa čak i njenih rivala. koji uključuje kompanije. • Virtuelna organizacija se menja i preuređuje po potrebi. Ona nema direkciju ni organizacioni dijagram. menadžera i potrošača. a sve uglavnom podrazumevaju: • • Fleksibilnu mrežu nezavisnih entiteta povezanih informacionim tehnologijama. Naglašenu fleksibilnost strukture prati još izrazitija fleksibilnost u ponašanju osoblja i funkcionisanju virtuelne organizacije. Sa visokim kvalitetom proizvoda ovo su glavni aduti virtuelne organizacije u borbi sa današnjim korporacijama koje dominiraju globalnim tržištem. proizvodi su napravljeni prema njihovim potrebama. Samo neke od karakteristika su: manja linija menadžmenta. zajedničkoj lokaciji. radnicima je delegirana veća moć u donošenju odluka. Ona nastaje i nestaje po potrebama pojedinaca koji je sačinjavaju – jedan te isti pojedinac može biti zaposlen u više virtuelnih organizacija. Virtuelna organizacija je mreža nezavisnih kompanija – dobavljača. upravljanje elektronskim usmeravanjem. tesna veza između dobavljača. u cilju deljenja veština. potrošača i ogranizacije. Proizvodna preduzeća su sve više kompleksna mreža dobavljača. a zaposleni postaju sve samostalniji i preduzimaju sve više odgovornosti i ne rade samo u preduzeću i samo za vreme radnog vremena. Vid kooperacije. ostvarujući pri tom troškovnu i vremensku efiksanost.Virtuelna organizacija predstavlja relativno nov način formiranja privremenih mrežnih struktura radi ostvarivanja konkuretske prednosti na današnjem tržištu. Stvarne granice i rezultate virtuelne organizacije teško je utvrditi. koje se brzo menjaju. određivanjem ciljeva i sakupljanjem informacija. nema zaposlenih koji deluju na unapred definisanoj. a vreme njihovog lansiranja na tržište je maksimalno iskorišćeno. povezanih informacionom tehnologijom kako bi delile znanja. Virtuelna organizacija je inteligentni odgovor na potrebu sve većeg otvaranja prema okruženju i naglašene orjentacije na zahteve kupaca. širok raspon kontrole.

Priroda zahteva zavisi od dostignutog tehnološkog nivoa i nivoa standardizacije koji imaju jak uticaj na virtuelnu organizaciju. elektronska komunikacija. 2. 4. prelazi granice. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 6 . a proces mora biti paralelan koliko god je to moguće. 2. jednakost partnera i 7. sa određenim fokusom na koordinaciju i informacioni menadžment. sposobnost reagovanja na promene ili sposobnost da se zadovolje svi potrošačevi zahtevi. geografska disperzija. Glavni strateški interes je smanjenje troškova. KARAKTERISTIKE VIRTUELNIH ORGANIZACIJA Cilj svake kompanije je da poveća udeo na tržištu i ostvari profit. U virtuelnoj organizaciji koncept ''tačno na vreme'' je ključni. udruživanje resursa. Glavni cilj virtuelne organizacije je da dozvoli organizacijama učesnicima da ubrzano razvijaju svoje radno okruženje. Kada učesnici rade zajedno u isto vreme (sinhroni rad). 6. promena učesnika. Strateški ciljevi organizacije – mogu biti vremenski limitirani (kratkoročni i dugoročni) i limitirani u pogledu domena (samo jedan proizvod ili familija proizvoda). U zavisnosti od zahteva okruženja gde posluju virtuelne organizacije mogu nastati i različite strukture virtuelnih organizacija. komplementarnost suštinskih nadležnosti.II. Karakteristike tržišta – zahtev može biti direktan zahtev od kupca (firme ili individualca) ili se može javiti zahtev kao rezultat marketing istraživanja na nekom novom tržištu. 3. Virtuelne organizacije karakterišu i sledeće osobine: 1. te razlikujemo tri grupe karakteristika koje najviše utiču na vrstu virtuelne organizacije i to: 1. optimizacija globalnog lanca snabdevanja. a to je moguće kroz zadovoljenje zajedničkih ciljeva koje se ostvaruje kroz niz resursa koje obezbeđuju organizacije učesnice. 3. dostizanje kritične veličine u skladu sa tržišnim ograničenjima i 3. 2. maksimiziranje fleksibilnosti i adaptivnosti na promene u okruženju. komunikacija u ''realnom vremenu'' postaje ključna. Proizvodni proces – se projektuje u skladu sa tržišnim karakteristikama. Strateški ciljevi organizacija učesnica u virtuelnoj ogranizaciji su: 1. 5.

Virtuelni timovi – upotreba koncepta virtuelnog. zaposlenima se dodeljuje radni sto. Virtuelni projekti – u ovom obliku organizacije formiraju alijanse ili konzorcijume kako bi zajednički najbolje ostvarile tržišne prilike. ali ne i isključivo od kuće.III. razvojne timove i tržišta raznih organizacija kako bi što efektnije reagovali na tržišne prilike. aplikacijama i elektronskoj pošti. oformljene alijanse okupljaju proizvođače. timove i menadžment organizacionih aktivnosti. ovaj model se bazira na virtuelnom konceptu u okviru svojih aktivnosti. Trajne (permanentne) virtuelne organizacije – organizacija koja je kreirana kao virtuelna da bi objedinila učesnike na tržištu. • Hoteling – оblik u kome klijent obezbeđuje “hot desk” za zaposlene virtuelne organizacije • Virtuelni timovi – Zaposleni sarađuju sa udaljenih lokacija koristeći elektronsku poštu. brojni su autori koji su pokušali da daju preciznu definiciju ovog pojma. Najčešći pristup u implementiranju virtuelne organizacije obuhvata sledeće oblike: • Telecommuting – zaposleni rade na lokaciji udaljenoj od uobičajenog radnog mesta. kada se određena tržišna prilika ostvari. Na osnovu ovih kriterijuma razlikuju se sledeći tipovi virtuelne organizacije: 1. tip projekta. intranet. što uključuje virtuelne zadatke. računar i na taj način omogućen im je pristup svojim dokumentima. u većini slučajeva. videokonferencije itd. Još jedna od osnovnih i opšte prihvaćenih je klasifikacija virtuelnih organizacija koja kao osnovne kriterijume podele obuhvata raspon posla. došlo se i do različitih kriterijuma za klasifikaciju virtuelnih organizacija. operativne ili strateške poslovne jedinice u okviru veće organizacije. 2. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 7 . koriste se računari i telekomunikaciona oprema kako bi se održavali kontakti između udaljenog radnog mesta i matične kancelarije. Privremene virtuelne organizacije – prošireni oblik modela virtuelnog projekta podrazumeva uspostavljanje privremene virtuelne organizacije koja će raditi na više projekata i razvijati odgovore na specifična tržišta. fajlovima. dužinu angažovanja i broj kadrova uključenih u projekat. funkcionalne. je generisala virtuelne timove u različitim tipovima organizacija. kao što su mobilni telefoni. • Telecentri – ove udaljene kancelarije su locirane u zajednicama van glavnih gradova i obezbeđuju prostor i opremu zaposlenima koji im često nisu dostupni u obliku telecomputera. ovi timovi nastaju iz specifične. dužinu projekta i vreme provedeno u virtuelnom radu. STRUKTURA VIRTUELNIH ORGANIZACIJA S obzirom na značaj virtuelnih organizacija. кada pristižu. 4. a takođe i snizila troškove. to predstavlja i završetak rada privremene organizacije. bežični uređaji. bolje iskoristila profitabilne prilike. • Hot desking – оvaj oblik podrazumeva ukidanje stalnih radnih mesta (desks) svim ili određenim zaposlenima. laptop računari. 3. Isto tako. • Mobilno poslovanje (mobile working) – odnosi se na radno okruženje radnika koji zahtevaju odgovarajuću opremu. unutar organizacije.

Strateška alijansa i Virtuelni WEB (IMB i ATT). mogu se razviti različiti oblici virtuelnih struktura. Po predloženoj klasifikaciji virtuelne organizacije podeljene su u tri grupe. Tabela 1 – Tipovi virtuelnih organizacija Virtuelne organizacije mogu evoluirati iz jedne vrste u drugu sve dok jedan virtuelni projekat traje (slika 2). Slika 2 .U pojedinim izvorima literature mogu se definisati i sledeći oblici virtuelnih organizacija: Partnerstvo. U odnosu na veliki broj parametara.Evolucija strukture virtuelnih organizacija VIRTUELNE ORGANIZACIJE 8 . Druge dve grupe odgovaraju evoluciji virtuelnog projekta u kasnijim fazama životnog ciklusa projekta. Licencа. Prva grupa uključuje sve strukture koje počinju sa životnim ciklusom jednog virtuelnog projekta.

Menadžment sistem virtuelne organizacije ima kontrolu samo nad globalnim aktivnostima koje mogu biti podeljene na nove podaktivnosti kao u fraktalnoj strukturi. Većina rada će biti izvršena sa asinhronim aktivnostima i koordinacijom sa partnerom. Zahtevi koji se postavljaju pred informacioni sistem u virtuelnoj organizaciji odnose se na njegovu sposobnost da radi istovremeno sa više organizacija. Struktura virtuelne organizacije mora da se suoči sa različitim tehničkim ograničenjima. Projekti ovakve vrste po svojoj prirodi uglavnom se mogu dekomponovati u relativno nezavisne potprojekte. posebno ograničenjima vezanim za konkurentno inženjerstvo. Kratkoročne virtuelne organizacione strukture Pojava kratkoročne strukture virtuelne organizacije karakteristična je uglavnom za jedno tržište. III.U jednoj virtuelnoj organizaciji informacioni sistem ima jednu od centralnih uloga. Ovaj sistem se zove interorganizacioni informacioni sistem (IOIS). Veličina virtuelne organizacije po pravilu treba da se prilagodi dužini životnog ciklusa projekta. Tabela 2 .Klasifikacija virtuelnih organizacija VIRTUELNE ORGANIZACIJE 9 . Kompromis treba da se pronađe usklađivanjem menadžment strukture i veličine virtuelne organizacije. Aktivnostima se upravlja od strane unutrašnjih organizacija – članica virtuelne organizacije.1. Formirana struktura mora biti laka i fleksibilna. kao i sa ograničenjima vezanim za interoperativnost između različitih organizacija.

dobavljača i tržišta (slika 3). Prošireno preduzeće Prošireno preduzeće spaja granice preduzeća i uključuje kompleksne relacije između kompanija. Organizacioni aspekti poširenog preduzeća mogu biti predstavljeni kao globalizacija razmene.III. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 10 . potrošača. Ovakva struktura je pogodna za partnere gde su sposobnost reagovanja na promene i sposobnost zadovoljenja zahteva potrošača ključni ciljevi. kooperanata i partnerstva. njenih partnera. Kompanije u proširenom preduzeću moraju da koordiniraju svoj unutrašnji sistem (intraorganizacionone aktivnosti) sa ostalim sistemima u lancu snabdevanja i dalje moraju biti fleksibilne i spremne da se adaptiraju promenama.2. Slika 3 .Prošireno preduzeće Moguća evolucija dugoročne saradnje u okruženju virtuelne organizacije tiče se partnerstva gde interna fleksibilnost ostaje vrlo visoka.

2.nalaze se često u javnom sektoru. najboljeg mogućeg kvaliteta i u najkraće moguće vreme. u praksi se pojavljuju kao konzorcijumi koji objedinjavaju istraživački sektor. ideja i znanja.čine osnovni model virtuelne organizacije koje povezuje poslovne partnere za zajednički nastup na tržitu.proizvodnim pogonima. prelaz sa prodaje proizvoda na prodaju rešenja. Organizacije s umreženim radnim timovima . Svi ovi modeli virtuelnih organizacija čine osnovu koncepta virtuelnog poslovanja u svrhu ispunjavanja šest osnovnih strategijskih poslovnih zahteva: 1. razvoj i stručnu podršku. smanjenje ukupnih troškova proizvodnje i poslovanja. Organizacije s umreženim fabrikama . povezivanje nadležnosti. 4. povećanje proizvodne sposobnosti. 5. što čini osnovu delovanja virtuelnih organizacija.IV. Organizacije s umreženim radnim zadacima . Integracija radnih odnosa primenom informacione tehnologije i umrežene strukture skraćuje proizvodni ciklus i daje trenutni odgovor na zahtev tržišta. 3. često se objedinjuju srodne organizacije ili istih srodnih grana. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 11 . povećanje učešća na tržištu i 6. 2. razmena iskustva i zajedničko korišćenje resursa kao i zajedničko preuzimanje rizika i troškova. a njihovo objedinjeno delovanje omogućuje izvršavanje planova i projekata razvoja državne uprave. proizvodnju i trgovinu oko jedinstvenog proizvodnog programa. 3. sadrže manje organizacije (timove) za istraživanje. MODELI VIRTUELNIH OGRANIZACIJA Model virtuelne organizacije predstavlja obrazac u kojem vodeća organizacija stvara udruživanje sa skupom drugih organizacionih objekata od kojih je svaki specijalizovan za određene poslovne aktivnosti u cilju izrade specifičnog proizvoda ili usluge. U procesu stvaranja virtuelne organizacije nalazimo tri osnovna modela umreženih organizacija koje ujedno čine i oblike virtuelne organizacije: 1.

težnji ka savršenom zadovoljenju kupaca.IV. mnogi ljudi i kompanije držaće se na distanci od takve strukture i načina poslovanja. pa tako. a većini je potrebna i motivacija u vidu lidera koji obavlja kontroli). brzini ulaženja u poslove. nedefisanom veku egzistencije (vrlo kratko ili vrlo dugo. geografskom i stručnom nadopunjavanju. postoje i problemi koji bi mogli da stanu na put primeni i realizaciji virtuelnog poslovanja. povećanju kvaliteta proizvoda i usluga. PREDNOSTI I OGRANIČENJA VIRTUELNIH ORGANIZACIJA IV. deljenja resursa.2. Ograničenja se ogledaju kroz: • rad zaposlenih koji se uglavnom bazira na samo-motivaciji i odgovornosti (kod određenog broja ljudi ovakav način će funkcionisati. infrastrukture i troškova. rizika. deli šanse i rizika proizvoda i usluga. kompatabilnost hardvera i softvera (neke aplikacije blokiraju ili usporavaju rad računara – antivirusni softver). smanjenju troškova poslovanja. IV. • • • • usporenu mrežu u čestim i dugim vremenskim intervalima (utiče na produktivnost kompanije). neminovnom uspehu koji dolazi kroz uzajamno poverenje. prema potrebi) i dr. povećanju kvaliteta poslovne komunikacije i unutrašnje kontrole. povećanju fleksibilnosti poslovanja kroz vrlo brzo i jednostavno menjanje poslovnih partnera. Prednosti virtulenih organizacija Prednosti vituelne organizacije su brojne. neobaveznosti forimiranja nove pravne strukture. Prednosti virtuelnih organizacija ogledaju se u: • • • • • • • • • • • • povećanju konkurentske prednosti između različitih privrednih jednica. prilagodljivosti virtuelne organizacije – za određeni posao se mogu angažovati najbolji stručnjaci koji su geografski jako udaljeni. smanjenje kvaliteta poruka koje se prenose (nedostatak interakcije lice u lice i odsustvo govora tela uzrokuju kvalitet poruke koja se prenosi). Ograničenja virtuelnih organizacija Iako su prednosti virtuelnih organizacija brojne. sredstva i ideje. Zbog same činjenice da je pojava nova i nepoznata. povećanju produktivnosti zaposlenih. • kapacitet komunikacione mreže (moguća potencijalna organičenja u propusnoj moći prenosnih kanala koja uzrokuju usporavanje toka informacija i interakcije između entiteta u virtuelnoj organizaciji). kapaciteta. visoku tehnologiju. osim toga što predstavlja novi organizacioni model koji koristi tehnologiju da bi dinamički povezao ljude. nesigurnosti zaposlenja (nepostojanje stalnog priliva novčanih sredstava) 12 VIRTUELNE ORGANIZACIJE .1.

Sadržaj je personalizovan. V. Npr. US Ministarstvo energije – odeljenje i njegovi kontrakeri koriste napredne računare i komunikacione tehnologije kako bi upravljali vrlo kompleksnim projektom uklanjanja radioaktivnog otpada. Dolazeći pozivi se usmeravaju na ona mesta gde ima zaposlenih da se jave. ove borbene laboratorije testiraju oružje koje još nije proizvedeno. Jedan od takvih projekata je počeo sa implementacijom virtuelnih radnih timova u cilju obezbeđivanja efikasnije i efektivnije saradnje između zaposlenih.• neposedovanju osećaja pripadnosti virtuelnom timu ili organizaciji i dr. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 13 .Army Knowledge Online predstavlja potral za osoblje vojske. Učesnicima je omogućena online interakcija sa odzivom u realnom vremenu. ako su sve linije zauzete. ovakav sistem pomaže u rasterećenju obima posla i poboljšanju korisničkog servisa zbog manjeg broja zauzetih linija. Često je ovakvo okruženje distribuirano i interaktivno npr. US Administracija socijalnog osiguranja – Administracija povezuje 36 radnih mesta različitih obima posla širom zemlje u virtuelni ''call centar'' u kome radi 3800 stalno ili privremeno zaposlenih. čitanja vojnih vesti. VIRTUELNE ORGANIZACIJE U JAVNOM SEKTORU US Ministarstvo odbrane – svi vojni servisi su konstruisali virtuelna borbena okruženja kao integralni deo vojne strategije. učesnici u ratnim igrama su razmešteni na udaljenim lokacijama i koriste širokopojasne telekomunikacione veze i računare visokih preformansi za simuliranje oružane borbe. neko može pozvati službu socijalnog osiguranja u svom gradu. poziv će biti preusmeren na ''call centar'' u susednom gradu ukoliko tamo ima slobodnih operatera. sa pristupom e-mailu i news grupama. Osim treninga i proba. US Vojska . zajedno sa 4000 obučenih radnika koji ih mogu podržati. mogućnosti lociranja vojnog osoblja. omogućava izvršavanje web aplikacije i pretragu svih vojnih web sajtova.

Potpomognuti potpisivanjem ugovora o tajnosti informacija. pogodnosti za osoblje i smanjeni opšti troškovi kao rezultat virtuelnog prilaza.’’ Njihovo inženjersko odeljenje u Americi je bilo sačinjeno od više malih ''ostrva'' koji su odgovarali različitim organizacijama i firmama. podrška potrošačima i integracija ovih komponenata u računar kao finalni proizvod. Tehnološka grupa je locirana u New Jersey . Kada kupujemo računar iz Dell–a. fotografije i razne vrste grafičkih radova. ups-ove. Jedna od ključnih prednosti je u smanjenju nivoa zaliha sa aspekta čitavog sistema i poboljšan korisnički servis. dobavljače za različite komponente. montažne linije i radnike na montaži. standarda i vrlo malo kooperacije između grupa. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 14 . Ovi timovi su rašireni po celoj Kaliforniji i ostatku SAD i sačinjeni su od stručnjaka. Primera radi. U njoj se dele tehnologija. Jolene Crowley. godine spajanjem nemačke kompanije ’’Hoechst AG’’ i francuske ‘’Rhone-Poulenc SA. posmatra se kao jedinstven sistem. Inženjeri ovih grupa su mogli biti locirani bilo gde u Severnoj Americi. većina komponenata u Dell računarima se proizvodi u drugim kompanijama. onda kada je potrebno. Ova nova mobilna organizacija je fokusirana na potrebe kupaca i u skladu sa ciljevima poslovanja. dok se Dell orjentiše na svoje snage – marketing. pouzdanije i uz niže troškove da obave posao. Nije bilo konzestentnosti u kvalitetu rada. informacije i najbolja iskustva. uspostavljena je virtuelna organizacija koja je obuhvatala pet tehničko-uslužnih grupa i jednu tehnološku grupu. koja je zadužena za angažovanje kontraktnih timova. virtuelna organizacija uključuje Dellovu službu za tehničku podršku. postignute su značajne uštede u troškovima zapošljavanja. koji će raditi na pojedinim projektima. Kompanija ima samo jednog stalno zaposlenog člana. bez obzira na kojoj je lokaciji ili u vlasništu koje kompanije. Tako Dell teži da na stanju ima što je manje zaliha. Reuters Holding (Velika Britanija) – Ova kompanija pruža finansijsko-informativne usluge. Ovo znači da će većina kompanija prepustiti bilo koji deo svog poslovanja kompanijama koje će moći efikasnije. Kao reakcija na takvo stanje.VI. štampani materijal. Celokupna imovina u sistemu. i postaju virtuelni entiteti koji se oslanjaju na poslovne partnere kako bi ispunili očekivanja svoje distributivne mreže. prvenstveno zbog uštede u troškovima centralne laboratorije. Ova virtuelna kompanija se udružuje sa marketinškom kompanijom za potrebe projekata većeg obima. povezanih računarima i različitom telekomunikacionom opremom. Kreirala je virtuelne timove sa predstavnicima iz 12 kompanija koji su bili zaduženi za kreiranje korisničkog interfejsa za kompaniju. kamione i vozače za dostavu. vertikalno integrisanih oblika. Crowley Commnucations (US) – Ova PR kompanija obezbeđuje proizvode i usluge kao što su brošure. Aventis (Francuska) – Jedna od vodećih farmaceutskih kompanija u svetu. Aventis je nastao decembra 1999. VIRTUELNI PREDUZETNICI Dell Computers (US) – Kompanije se ubrzano udaljavaju od samostalnih.

One danas imaju svoju definisanu tipologiju. eri novih komunikacijskih i informatičkih tehnologija. a uz istovremeno maksimalne uštede u troškovima različite prirode što doprinosi da ovaj oblik organizacione strukture ne samo opstaje na tržištu već i da se ubrzano razvija. Napredkom ljudske svesti. a u dalekoj budućnosti će dominitrati globalnim tržištem. ubrzanjem protoka informacija. integracione informacione sisteme i sve što čini jednu savremenu organizaciju spremnu da odgovori promenljivim zahtevima tržišta. VIRTUELNE ORGANIZACIJE 15 . virtuelne organizacije su potencijalno veoma moćne organizacione strukture koje sve više pronalaze put do svojih korisnika. životni vek. virtuelne organizacije krče put ka savremenim načinima poslovanja. dinamiku.ZAKLJUČAK U 21 veku. povećanjem kapaciteta telekomunikacionih mreža. Svoje mesto su zauzele u svim strukturama društva.

Danijela Tadić i Mr.ba www. godina Mr. Lazić.com www. Janko M.rs www.indmanager. Megatrend univerzitet primenjenih nauka.rs.ppt) Bojan Bojanić. Centar za evaluaciju i obrazovanju u nauci.unessa.en. www.ef. Dr.konsaltnig.rs VIRTUELNE ORGANIZACIJE 16 .sanofi-aventis. 2004 godina INTERNET ADRESE: www.nb.rs www.dell. Zoran Veličković. Mirjana Misita.mil www.scindeks. ’’Elektronsko poslovanje’’ (e-biz.ch www. ’’Informacioni sistemi mendžmenta sa primerima’’. Cvijanović i Jelena M.fon.ac. Dr. doc.bg. Beograd 2005.com www. Dragan Milanović.nubix. ’’Industrija’’.LITERATURA: Prof.rs.army.edu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful