1.

Nastanak sociologije menadžmenta
krajem 80-ih i početkom 90-ih godina XX veka u okviru soc. rada; je tesno povezan sa razvojem naučne organizacije rada, naučno-tehnološkim revolucijama i progresom. I (1784.) i II (1884.) industrijska revolucija dovele su do promena u organizaciji i upravljanju, do podele rada pa je početkom XX veka upravljanje preduzećima preraslo u posebnu naučnu disciplinu. Prvu naučnu koncepciju organizacije proizvodnog procesa ustanovio je Frederik Tejlor koji je pokušao da za svaku radnu operaciju odredi ''najbolji jedini način'' da se ona izvrši (merenje osnovnih radnikovih pokreta za izvršenje posla u određenom periodu, a ne u punom radnom vremenu, samo kod najboljih, a ne prosečnih radnika- to je dovelo do zamora radnika- zamor zavisi od ličnih i socijalnih elemenata i zato radna sredina treba da bude prilagođena radnikovim psihološkim i biološkim potrebama). Industralizacijom je došlo do monotonije rada – činjenica je da na radnika utiču ek. motivi, ali i potreba da pronađe sredinu kojoj će pripadati. Na razvoj soc. menadžmenta uticali su brojni faktori,a najznačajniji su oni koji se odnose na karakter društvenih i proizvodnih odnosa i oni koji se odnose na uticaj teorijskih socioloških sistema(marksizam i funkcionalizam) i zato soc. menadžmenta ima različit razvoj u različitim delovima sveta, a u usponu je u visoko razvijenim tržišnim društvima (zapadnim) i u zemljama u tranziciji.

2. Predmet sociologije menadžmenta
Osnovni predmet proučavanja je upravljanje u tržišnim društvima radi upoređivanja sa upravljanjem u netržišnim društvima da bi se rezultati praktično primenili u novim uslovima. - Prilikom određenja predmeta soc. menadžmenta treba poći od prdmetnog određenja posebnih soc. i ukazati na njihov odnos prema opštoj sociologiji. Opšta soc. je najopštija teorijska nauka o ljudskom društvu, njegovom nastanku, strukturi i razvoju. Osnovni cilj takvog proučavanja je objašnjenje odnosa društva prema čoveku i prirodi i objašnjenje društvene pojave. Društvena pojava predstavlja povezano ljudsko delovanje koje uslovljava promene u prirodi, društvu i na samim pojedincima čija se ponašanja povezuju. Postoje 2 vrste društvenih pojava: društveni procesi (jednostavni, pokretljivi i često kratkotrajni procesi) i društvene tvorevine (stabilnije, složenije pojave koje predstavljaju ukupnost društvenih procesa). Soc. je i empirijska nauka jer ispituje konkretne oblike,uzroke i posledice društvenih pojava i zato su formirane posebne sociologije koje proučavaju pojedine društvene pojave. Odnos opšte i posebnih soc. određen je odnosom njihovih predmeta proučavanja Soc. menadžmenta kao posebna sociološka nauka za predmet proučavanja ima menadžment kao društvenu pojavu i sve njegove veze sa društvom kao ukupnošću svih društvenih pojava. Menadžment je društvena pojava karakteristična za proces upravljanja, a u tom kontekstu upravljanje se zasniva na skupu metoda, principa i sredstava čiji je cilj povećanje dobiti. Sociološki pristup izučavanju menadžmenta kao društvene pojave omogućava zasnivanje soc. menadžmenta koja za svoj predmet proučavanja ima samo jedan aspekt društvenih odnosa. Ti društveni odnosi vezani su za upravljanje i to u procesu planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole kako bi se iskoristili svi resursi i ostvarili utvrđeni ciljevi, a ti društveni odnosi zavise od prirodnog, društveno-političkog i kulturnog okruženja,a vezani su za ukupnost istorijskih okolnosti u kojima se menadžment odvija.

3. Mesto soc. menadžmenta u sistemu nauka
Mesto svake nauke u sistemu nauka određeno je njenim predmetom proučavanja, stepenom njene razvijenosti i srodnošću u predmetu proučavanja sa drugim naukama. Određenjem predmeta proučavanja soc. menadžmenta određeno je njeno mesto u sistemu nauka i njen odnos prema drugim naukama- definisan je njen odnos prema opštoj i prema posebnim sociologijama, kao i prema drugim naukama koje u stvari izučavaju menadžment.

4. Odnos soc. menadžmenta i srodnih nauka
Da bi se preciznije odredio predmet soc. menadžmenta prvo treba utvrditi njen odnos prema opštoj i prema posebnim sociologijama kao i sa drugim naukama.

5. Sociologija menadžmenta i opšta sociologija
Veza između soc. menadžmenta i opšte soc. je u predmetu proučavanja. Opšta soc. gradi pojam upravljanja i izučava njegov značaj za društvo, a soc. menadžmenta izučava ukupan proces upravljanja, istorijski razvoj,faktore koji na njega utiču, razvoj, veze... Društveni odnosi u procesu upravljanja utiču na međuljudske odnose koji čine suštinu menadžmenta, a međuljudski odnosi u procesu upravljanja utiču na ostale društvene odnose. Odatle soc. menadžmenta u svojim istraživanjima polazi od saznanja do kojih je došla opšta soc. , a opšta soc. koristi rezultate proučavanja upravljanja do kojih je došla soc. menadžmenta jer su ona značajna za objašnjenje opštih zakonitosti i kategorija društva.

6. Sociologija menadžmenta i sociologija rada
Sem po predmetu proučavanja odnos soc. menadžmenta i soc. rada utvržuje se i polazeći od saznanja da je soc. menadžmenta nastala iz soc. rada. Soc. rada za predmet proučavanja ima rad kao društvenu pojavu; i gradi opšti pojam rada; a bavi se i izučavanjem rada koji je vezan za upravljanje. Soc. menadžmenta se bavi samo jednim delom čovekove radne delatnosti i društvenih odnosa koji su vezani za upravljanje Odatle soc. rada koristi saznanja soc. menadžmenta,a soc. menadžmenta koristi saznanja o mestu i značaju rada u društvu, njegove karakteristike i suštinu.

7. Sociologija menadžmenta i socijalna ekologija
Soc. ekologija je nastala pošto se shvatilo da se prirodni i socijalni svet ne mogu odvojeno posmatrati. Predmet soc. ekologije se odnosi na izučavanje specifičnih veza između čoveka i njegove životne sredine, na njihov uzajaman uticaj sa stanovišta očuvanja prirode kao okvira čovekovog života. Čovek svojom radnom delatnošću utiče na prirodnu sredinu, da bi sebi stvorio društvenu i tako može da naruši ekološku ravnotežu u prirodi. U procesu upravljanja menadžer svojim odlukama može da naruši ekološku ravnotežu zbog sopstvenih interesa i ciljeva. Ta povezanost ukazuje na odnos socijalne ekologije i soc. menadžmenta.

8. Sociologija menadžmenta i sociologija kulture
Soc. kulture proučava društvenu prirodu kulture i njene veze sa društvom. Pojam kultura obuhvata materijalnu i duhovnu kulturu, a njen cilj je da olakša, održi, produži i unapredi ljudsko društvo. Kultura može doći do izražaja samo kada se pojedinac posmatra kao deo društvene celine. Procesi upravljanja su važni kriterijumi kulture na osnovu kojih se neki postupci mogu procenjivati kao kulturni ili nekulturni, a menadžment kao metod upravljanja doprinosi razvoju i napretku ljudks evrste. Kulturni razvoj društva zavisi i od menadžment aktivnosti u upravljanju, kao što je za menadžment značajan uticaj kulture na proces upravljanja- to je veza!

9. Sociologija menadžmenta i ekonomija
Ekonomske nauke za predmet proučavanja imaju ekonomsku sferu društvenog života – ona podrazumeva i obuhvata proces upravljanja, planiranja, organizacije, kontrolu da bi se iskoristili svi resursi i ostvarili postavljeni ciljevi – osnovni cilj svakog preduzeća je ostvarivanje profita. Profit obezbeđuju menadžeri kao upravljači i menadžment kao savremeni metod upravljanja - to je veza!

10. Sociologija menadžmenta i tehnologija
Tehnologija se bavi proučavanjem aparata koje je čovek napravio i koristi u procesu rada. Razvoj tehnologije utiče na položaj čoveka u procesu rada, upravljanju i na njegove ukupne međuljudske odnose. Nove tehnologije su uvele mnoge novine u menadžment proces – nova sredstva, tehnike, metode upravljanja. Zato soc. menadžmenta mora da obrati pažnju na razvoj i značaj tehnologije za čoveka, organizaciju i društvo – to je veza!

11. Sociologija menadžmenta i psihologija
Psihologija proučava psihičke funkcije, emocionalne, motivacione funkcije, ponašanja, psihička stanja, uslove i efekte posebnih ljudskih delatnosti (radna,stvaralačka, organizaciona). Psihologija proučava unutrašnje subjektivne doživljaje koji izazivaju određenu vrstu ponašanja. Soc. menadžmenta se bavi proučavanjem društvenih odnosa u procesu upravljanja i mora da uvaži psihičke elemente motivacije, osećanja, raspoloženja u procesu rada i međuljudske odnose u menadžment procesu. Pri proučavanju menadžmenta moraju se uzeti u obzir psihičke pojave, a pri proučavanju psihičkih pojava moraju se uzeti u obzir brojni faktori iz društvenog, kulturnog i političkog okruženja koji utiču na psihičko ponašanje svih učesnika u procesu upravljanja - to je veza!

12. Sociologija menadžmenta i političke nauke
Političke nauke izučavaju politiku, upravljačku delatnost i organizaciju vlasti. Politika je ono područje društva u kome se obavljaju upravljačke delatnosti i ona podrazumeva svako usmeravanje društva pomoću države ili političke stranke kao specijalizovane društvene organizacije.Rezultati istraživanja političkih nauka mogu koristiti soc. menadžmenta koja se bavi pitanjima i problemima politike organizacija, političkom strukturom, hijerarhijom vlasti . Soc. menadžmenta interesuje ukupno društveno-političko okruženje menadžmenta što utiče na menadžment proces – tu je veza !

13. Sociologija menadžmenta i organizaciono ponašanje
Organizaciono ponašanje analizira pojedince, grupe i organizacije, faktore, uzroke i posledice ponašanja na poslu, a rezultate koristi za rešavanje problema i unapređenje ljudskih resursa. Soc. menadžmenta izučava mehanizme upravljanja u okviru prirodnog, društvenog, političkog, ali i organizacionog okruženja i zato je šira naučna disciplina od organizacionog ponašanja, ali se one međusobno dopunjuju. – to je veza!

14. Sociologija menadžmenta i poslovna etika
Politička etika izučava moralno ponašanje(sud o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovanju) u svim sferama poslovnih aktivnosti (cilj je da se svi obavežu na etičko ponašanje) pa samim tim i etičko ponašanje u upravljanju – to je veza!

15. Metod sociologije menadžmenta
U najširem smislu metod kao način istraživanja koji se primenjuje u nekoj nauci obuhvata opšti pristup, metodološki i tehnički postupak,a to su osnovne karakteristike metoda. Opšti pristup sadrži prethodna stanja i principe pomoću kojih se rezultati znanja tumače i upućuju na predmet istraživanja. Metodološki postupak ukazuje na proceduru koju treba sprovesti utvrđenim redosledom da bi rezultati istraživanja bili tačni i pouzdani. Tehnički postupak obuhvata tehnike istraživanja i sredstva koja se koriste u naučnoistraživačkom radu. Metodi koji se koriste u izučavanju soc. menadžmenta se dele na osnovne i posebne,a soc. menadžmenta koristi i osnovne metode koje koriste sve nauke. Najvažniji osnovni metodi su: analiza i sinteza, apstrakcija i konkretizacija, generalizacija i specijalizacija, indukcija i dedukcija i aksiomatski metod. Svi ovi metodi nastali su iz posmatranja i ispitivanja,tj iz eksperimenta. Analiza je rastavljanje celine na delove pri čemu se saznaje struktura istraživane pojave i njene suprotnosti. Sinteza je sjedinjavanje različitih elemenata u jednu celinu. One vode ka korišćenju apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija je analiza izdvajanja opšteg odbacivanjem posebnog ili posebnog odbacivanjem opšteg. Konkretizacija je misaoni postupak suprotan apstrakciji. Iz ovih metoda razvili su se metodi generalizacije i specijalizacije. Generalizacijom se dolazi do pojmova

zakona i teorija. Specijalizacija polazi od opštih odredaba predmeta istraživanja da bi saznala njihove posebne odredbe (klasifikacija je oblik specijalizacije). Indukcija iz posebnih, pojedinačnih saznanja saznaje predmet u celini i stiču se opšta znanja. Dedukcija iz opšteg stava izvodi poseban. Posmatranje se sastoji od zapažanja, konstatovanja i opisivanja određene društvene pojave.Da bi posmatranje dalo rezultate mora se obaviti na dovoljnom broju slučajeva, mora da traje dovoljno dugo, mora biti objektivno i pouzdano.Obično posmatranje je slučajno dok je naučno posmatranje sistematizovano, planski vođeno, usmereno ka tačnom saznavanju pojava. Postoji slobodno i kontrolisano naučno posmatranje, direktno i indirektno, sa ili bez učestvovanja, pojedinačno ili masovno. Kod slobodnog posmatrač sam odlučuje da li će u određenoj situaciji sprovesti posmatranje i na koji način,a kontrolisano je vezano za unapred određenim planom. Direktnim posmatranjem posmatrač direktno posmatra pojavu koju istražuje,a kod indirektnog se posmatra druga pojava koja je u odnosu sa pojavom koja je predmet istraživanja.. Posmatranjem sa učestvovanjem se istraživač uključuje u život i rad sredine koju istražuje,a kada ne uzima učešće u životu sredine to je posmatranje bez učestvovanja. Pojedinačno se odnosi na pojedinačne slučajeve, a masovno na seriju društvenih pojava. Naučno posmatranje je pogodno za prikupljanje podataka o ponašanju menadžera i ostalih učesnika u procesu upravljanja pri čemu treba voditi računa o brojnim društvenim i psihološkim faktorima koji utiču na sam menadžment. Ispitivanje je vrsta istraživanja kojom se prikupljaju podaci- anketa, intervju... Osnovni metodi koje se koriste u izučavanju menadžmenta kao društvene pojave su: komparativni statistički metod i metod razumevanja. Komparativni metod se odnosi na utvrđivanje sličnosti i razlika između pojava, na njihovo upoređivanje u cilju otkrivanja osnovnih veza među njima. Pri prikupljaju podataka najčešće se koristi komparativno-istorijski metod (pri upoređivanju jedne društvene pojave u okviru istog društva u različitim periodima njegovog razvoja, i za upoređivanje jedne pojave u različitim društvima.) Cilj ovog metoda je da se utvrdi ono što je zajedničko ali i različito. Ovaj metod u soc. menadžmenta služi za prikupljanje podataka o promenama u upravljanju, društvenim odnosima, položaju učesnika i njihovim međusobnim osnosima. Statistički metod je kvantitativni metod istraživanja masovnih pojava. Ovim metodom se ispituju karakteristike pojava u masi slučajeva i na osnovu njih se određuju njihovi odnosi i sve to zajedno se matematički obrađuje da bi se dobili rezultati na osnovu kojih se utvrđuje kvantitativan značaj karakteristika u masi. Od statističkih metoda koje su značajne za proučavanje menadžmenta izdvaja se metod korelacije. Ovaj metod se primenjuje u istraživanju odnosa i stepena međuzavisnosti određenih društvenih i ekonomskih indikatora. Nedostatak statističkog metoda je što se njime saznaje samo kvantitativna i to numerička određenost pojava i ne može pružiti celovito objašnjenje pojava koje se istražuju. Metod razumevanja je izgrađen na filozofiji vrednosti i njegovu suštinu čini otkrivanje i razumevanje ljudskog ponašanja. Ovaj metod obuhvata razumevanje značenja ljudskih delatnosti i društvenih pojava koje se ostvaruju shvatanjem suštine i značenja. Pošto su sadržaji soc. menadžmenta smisaonog i vrednosnog karaktera i pošto je u procesu menadžmenta neophodno razumevanje ljudskog ponašanja, metod razumevanja je moguće primeniti za proučavanje predmeta sociologije menadžmenta. Posebni metodi koji se koriste u izučavanju menadžmenta predstavljaju kombinaciju osnovnih metoda ili su na njih oslonjeni i to su: analiza sadržaja, metod studije slučaja i kibernetički metod. Analiza sadržaja predstavlja prikupljanje podataka o društvenim pojavama u toku naučnog istraživanja. Podaci se prikupljaju iz raznih dokumenata (štampani tekstovi, audio-vizuelni zapisi, prikupljeni preko interneta, bilo kakva informacija o proučavanoj pojavi). Postoje 2 vrste analize sadržaja: kvalitativna- koja otkriva i evidentira prisustvo određenog sadržaja i utvrđuje njegova svojstva i kvantitativna- koja određuje način prezentovanja sadržaja. Metod studije slučaja se koristi za proučavanje mikro ili makro slučajeva, tj. za istraživanje određenih slučajeva u određenom vremenskom periodu na različitim prostorima i za istraživanje predmeta koji imaju zajednički sadržaj ali se u istraživanju obrađuju različite komponente. Osnovna vrednost ovog metoda je u saznavanju suštine i sadržaja predmeta istraživanja, a osnovni nedostatak je

utvrdjuje se njihova uzrocnost ili neuzrocnost što je cilj svakog naučnog objašnjenja. crkvenim delatnostima. pa programi na osnovu kojih se postavljeni ciljevi ostvaruju. sistem vlasti jedne grupe ljudi… 18. teži u procesu planiranja polazi se od izbora ciljeva. upravljanje putem pokusaja i gresaka jer su tadašnji vlasnici industrijskih preduzeća iako bez iskustva postajali menadžeri pa su odluke donosili prema sopstvenom mišljenju. liderstvo i kontrola. Vodjenje je menadžerska aktivnost koja se sastoji u obezbeđivanju vođstva u smislu korišćenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i ostvarili ciljeve organizacije. kao sto su drzava. Ako se utvrdi postojanje veza. merenje performansi. podela zadataka. kada se ljudski rad zamenjuje radom mašina. definišu poslovi. rukovodstvo.. crkva i vojska Upravljanje u savremenom smislu nastaje u 18. klasifikuju se u odredjene vrste pojava i na kraju se proveravaju postavljene hipoteze i veze izmedju pojava pomocu logickih postupaka. Kontrola je faza koja omogucava da se sve planirane aktivnosti ostvare – definisanje standarda. To je pojam koji se koristi da bi označilo upravljanje organizacijom. U početku se sistem upravljanja i organizovanja rada bazirao na pokušajima i greškama – i to je tzv. organizovanje. strateško planiranje. Ove odluke se baziraju na prethodnom iskustvu. organizovanja. fabrika). 17. i planovi se mogu praviti za duze kao i za krace periode Organizovanje sledi nakon planiranja i obuhvata više aktivnosti istovremeno koje se usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije. upravljačka struktura preduzeća. koordiniranja i kontrole da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. Menadžment kao društvena pojava Menadžment je posebna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima u raznim društvenim i poslovnim sistemima. Karakteristike menadžment procesa Menadzment proces se sastoji od 4 osnovne faze: planiranje. ali se ovaj nedostatak može zanemariti ukoliko se pojave javljaju periodično. To je veština koja razvija nova znanja. Robert Oven je reformator ukupne misli o upravljanju. veku sa pojavom industrijskih revolucija (preduzeća. ali je to u stvari americki izraz za rukovođenje. Razvoj misli o upravljanju (menadžmentu) Prvi pisani tragovi o menadžmentu su vezani za upravljanje javnim radovima. Sastoji se iz procesa planiranja. čime dolazi do niza promena u poslovanju kao i u promenama u misli upravljanja. Kibernetički metod je usmeren na upravljački sistem koji posmatra kao skup određenih delova. utvrdjuju se naucni zakoni. Naucno objasnjenje je poslednja faza u postupku naucnog saznavanja . Podaci se beleže matematičkim oznakama. i vezani su za najstarije org. znanju. monitoring.u ograničenom opsegu jer se kroz 1 slučaj ne može doneti zaključak o pojavi u celini. vrši se podela rada. Planiranje je aktivnost u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i osmišljavaju se akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. podsistema i elemenata. Njime se utvrdjuju veze izmedju pojava. Ovde se određuju resursi. ovlašćenja i odgovornosti. zakoni razvoja pojava i uzrocne veze izmedju pojava. dakle.tj. Pojmovno određenje menadžmenta Menadžment se najčešće prevodi kao upravljanje. planiranje odrazava buduce aktivnosti. on je pokusavao da poboljša i unapredi životne i radne uslove svojih . Podaci se misaono obradjuju. Proveravanje naucnih saznanja nije moguce odvojiti od naucnog objasnjenja jer se stalno vrsi proveravanje izvedenog i usvojenog zakljucka o vezi izmedju pojava tokom citavog procesa naucnog objasnjenja. zatim se određuju pojedinačni ciljevi za svaki deo org. 16. preduzećima. i osnova su za preduzimanje odgovarajucih ciljeva – željenih stanja kojima org. metode i tehnike i ravija se u modernu naučnu disciplinu. pristupe. njegove misli su značajne za unapređenje radnih i životnih uslova radnika. Ovaj metod podrazumeva prikupljanje i sistematizaciju relevantnih podataka koji se odnose na menadžment proces. korektivne akcije ukoliko se otkriju odstupanja od ciljeva… 19. državnim i vojnim aktivnostima. trenutnoj situaciji.

Klasična škola menadžmenta je prva škola menadžmenta nastanak menadžmenta kao nauke se vezuje za Henrija Touna koji je 1886. deci zabranio rad. od kojih je mnoge sam razvio i primenio. poboljšao osvetljenje u radnoj sredini… Iako njegove ideje nisu bile prihvaćene. škola međuljudskih odnosa. Čarls Babidž je takodje dao značajan doprinos misli o upravljanju. nalaženje najboljeg načina da se određeni posao obavi insistiranje na primeni naučnih metoda u realizaciji posla. On se zalagao za primenu naučnih metoda u istraživanju i planiranju proizvodnje. Teorije menadžmenta Menadžment se razvijao kroz veći broj škola i kroz veliki broj pristupa – klasicna škola. Naučno upravljanje danas se posmatra u okviru klasične škola menadžmenta koja je imala i svoj drugi deo u vidu klasične organizacione teorije koja se delila u 2 osnovna pravca: teorija administrativnog upravljanja i teorija birokratskog menadžmenta. stvaranja velikih industrijskih preduzeca. umesto iskustvenih načina rada.5h). tj. situacioni pristup… 21.zaposlenih. veka dolazi do ubrzanog privrednog rasta i razvoja. Dzordz Simens i mnogi drugi posle desetak godina. Osnovni smisao njegovog naučnog istraživanja je u cilju utvrđivanja najboljeg nacina kako jedan posao treba da se obavi On je svoju filozofiju zasnivao na 4 principa: razvijanje i primena novih naučnih metoda umesto iskustvenih. kao i zanemarivanje ljudstva u organizacijama (isticanjem samo znacaja organizacije) 22. kooperacija menadžera i zaposlenih Tejlor je osnivač studije vremena. kao i do odvajanja funkcije vlasnistva od upravljanja i profesionalizaciju rada samih menadzera i nastanka menadzmenta kao posebne naucne discipline 20. sistemski pristup. dolazi do nove vrste radnih zadataka koji zahtevaju podelu rada i specijalizaciju Osnovni nedostaci klasične škole su povećanje nezaposlenosti. Osnovna karakteristika klasične škole je u tome što se posebna pažnja posvećuje upravljanju proizvodnjom i upravljanjem preduzećem u celini. . isticao je veliki znacaj specijalizacije rada. počeo da zagovara ideju o nastanku menadžmenta koji će objediniti poslove inženjera i biznismena. delio je profit sa zaposlenima (radi njihove motivacije) Danijel Mek Kalum – njegov pristup upravljanju se zasnivao na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. kvantitativna škola. a i bankrotirao je ipak su njegove misli značajne zbog činjenice da je vodio racuna o zaposlenima. insistira se na autoritetu. Teorija naučnog upravljanja Naučno upravljanje započinje radovima Frederika Tejlora koji se smatra tvorcem naučne organizacije rada i upravljanja. bihejvioristička škola. koncentracije i centralizacije kapitala. ove ideje prihvatili su Endrju Karnegi. Tejlor je razradio i “sistem diferencijalne stope” – i on se odnosi na sistem nagradjivanja. skratio radno vreme (sa 13h na 10. u Americi se pojavljuje prvi naučni pristup menadžmentu (Scientific Management – naucno upravljanje) koji se bavio pitanjima kako povećati produktivnost rada i kako motivisati radnike da prihvate nove metode u procesu rada da bi došlo do porasta produktivnosti rada. jasno utvrdjenim autoritetima – na ovaj nacin je utemeljena formalna organizaciona struktura preduzeca. Li Rosvel. podele rada (ovde je uvideo potrebu da se specijalizuje i umni i fizicki rad). redovnom informisanju. gradio je stanove. Krajem 19. pošto je uveo raščlanjivanje svakog rada na sitne delove i izvršio merenje vremena potrebnog za izvršenje tih poslova. menadžer treba pravilno da oceni izbor radnika koji će raditi određeni posao selekcija i obučavanje radnika za rad na određenim poslovima da mogu primeniti nove metode rada podela rada i specijalizacija u cilju povećanja efikasnosti. zanemaruju se pojedinci. disciplini.

koji je smatrao da psiholozi treba da proučavaju posao i da pronalaze ljude koji najviše odgovaraju za određeni posao. kao i da su ljudska osećanja mnogo važnija od drugih faktora jer svaki radnik ima potrebu da pronađe svoju sredinu (kojoj bi pripadao). kao i izmedju pripreme posla i njegovog izvršenja – čime dolazi do odvajanja funkcije upravljanja i funkcije izvršenja. Klasična organizaciona teorija Deli se u 2 pravca: teorija administrativnog upravljanja i teorija birokratskog menadžmenta. Xerox…) 24. evidencija. jasnu podelu autoriteta. koji je bio povezan sa porastom proizvodnih rezultata zbog pomeranja zaposlenih sa jednog na drugo radno mesto.tvorac je Maks Veber. koordinacije i kontrole. razmena finansijske funkcije obezbedjenja – zastita imovine i lica racunovodstvene – izvestaji. Ova škola je u literaturi poznata po Hotornskom efektu. kako je to isticao Elton Mejo.Takođe je i tvorac “funkcionalnog sistema organizacije preduzeća”. on je jedinstven i primenljiv u svakom preduzeću. prezicno programirane karijere. Administrativno upravljanje . statistika administrativne – upravljanje Birokratsko upravljanje . čija pojava predstavlja prekretnicu u razvoju misli o upravljanju. Posebno se ističu oni motivacioni faktori koji su se odnosili na odnos rukovodioca prema zaposlenima. da pronađu načine uticaja na zaposlene da se ponašaju onako kako to odgovara onima koji upravljaju Tu je i Oliver Seldon – koji je rekao da biznis ima dušu i da menadžment mora da ima društvenu odgovornost Džakob Moreno – analiza grupnog ponasanja . i da rad u organizaciji podrazumeva usmeravanje ljudi i odnosa između njih. i podrazumeva preciznu podelu posla. On je smatrao da je upravljanje najvažnija funkcija koja se sastoji od predviđanja. Njegov pristup se zasniva na tradicionalnom pristupu organizaciji. discipline. umora i monotonije. planiranja. između ostalih i Hugo Munsterberg. istraživanjem odnosa osvetljenja na učinak – koji je veći ako je osvetljenje bolje (to je bila polazna hipoteza) medjutim. Po njemu postoje 3 tipa autoriteta: racionalno-pravni vodja – postuje se njegov autoritet koji je utvrdjen polozajem tradicionalni vodja – njegov autoritet podrazumeva postovanje na osnovu tradicije harizmatski vodja – njegov autoritet izaziva postovanje jer se veruje da ima odredjenu harizmatsku moc Birokratska organizacija se u praksi pokazala veoma uspesnom. Teorija međuljudskih odnosa Proučavanjem teorije međuljudskih odnosa bavila se škola međuljudskih odnosa. prodaja. Smatrao je da se menadžerska praksa moze obaviti u nekoliko faza. organizovanja. a ističe se da visok moral utiče na zadovoljstvo poslom kao i na povećanje produktivnosti. fiksne zarade. komandovanja. jer u suprotnom dolazi do frustracija. u cilju eliminisanja monotonije na radu. Hotornski eksperimenti su sprovedeni u Western Electric Company u Čikagu. izbor rukovodioca na osnovu znanja i stručnosti.pokretač je Anri Fejoa. Pored Elton Mejoa. mada su ipak mnoge kompanije odbacile ovu teoriju (General Electric. osnivač industrijske psihologije. ali lako dolazi do nezadovoljstva zaposlenih (radnika). razvoju škole medjuljudskih odnosa su doprineli i mnogi drugi. pravila. utvrdili su da porast učinka treba povezati sa ljudskim faktorom. koji predviđa strogu podelu rada izmedju rukovodioca i radnika. Škola međuljudskih odnosa polazi od osnovne pretpostavke da su ljudi drustvena bića. 23. kontrole…U ovakvom sistemu tesko dolazi do promena. i sve aktivnosti je podelio u 6 grupa: tehnicke – procesi proizvodnje komercijalne – kupovina. Radnici postaju značajniji faktor.

tu su takodje i Kris Argiris. kao i njihovu međusobnu povezanost. nedovoljna realnost. mogu se utvrditi efekti svake promene.a dominiraju: tehnički – proizvodnja i distribucija proizvoda/usluga. 26. Kvantitativna teorija menadžmenta Utemeljivači kvantitativnih disciplina u oblasti menadžmenta su Dzejms Mek Kenzi i Volter Souhart Bitne karakteristike kvantitativne teorije menadzmenta su : primena naucne analize na menadzerske probleme poboljsanje sposobnosti menadzera da donese odluke oslanjanje na matematicke modele izrazeno koriscenje kompjutera i informacione tehnologije Danas rešavanje problema u menadžmentu započinje konstruisanjem matematičkih modela koje konstruišu timovi stručnjaka tako da model na simbolički način prikazuje sve bitne faktore za nastale probleme.- Abraham Maslov – teorija motivacije zasnovana na hijerarhiji potreba Daglas Mek Gregor – teorija X i Y 25. objašnjeno je ponašanje pojedinaca/grupa u okviru organizacije. Daglas Mek Gregor. statistiku. finansije. polazi od primene i korišćenja kvantitativnih metoda radi optimalnog poslovanja putem upravljanja. složenog dinamičkog sistema. Sistematski pristup Sistemski pristup se bavi proučavanjem organizacije kao jedinstvenog sistema. kao i nedostatke – nemogućnost primene u svim situacijama. koji se sastoji iz više podsistema i elemenata. Danas se za ovaj pristup u menadžmentu koristi pojam nauka o upravljanju (Management Science). matematiku. Maks Vortman. Bihejviorističke teorije Ove teorije se bave proučavanjem ljudskog ponašanja u okviru organizacije pri čemu je veliki značaj dat zaposlenima. metodoloski – jer su kao rezultat istraživanja postavljeni koncepti operacioni – jer je ustanovljena odgovarajuća menadžerska politika zasnovana na konceptualnim i metodoloskim osnovama Kritike bihejviorističkih teorija su te sto se previše isticao ljudski faktor. Kvantitativna ili matematička škola menadžmenta. stabla odlucivanja. istraživanje i razvoj. Bitni su Henri Marej koji je definisao 20 osnovnih potreba koje ljudi teže da zadovolje.. marketing… organizacioni – koordinacija i integracija procesa rada u okviru organizacionih delova i poslovnih funkcija . racionalnost…). teorije verovatnoće. uprošćavanje stvarnosti… 27. programiranje.. kao i Abraham Maslov koji je na osnovu ovih Henrijevih potreba definisao svoju hijerarhiju ljudskih potreba Osnov bihejviorističke teorije menadžmenta je istraživanje čoveka i njegovog ponašanja u procesu rada gde se u prvi plan ističe briga za čoveka i njegovo raspoloženje uvođenjem odlučivanja na niži hijerarhijski nivo – čime su izvršene značajne promene u smislu organizacione strukture. takodje se matematickim modelima i kompjuterima moze predvideti i buducnost zasnovana na proslosti i sadasnjosti. a sa menjanjem varijabli. što obuhvata – informatiku. sve ove tehnike imaju svoje prednosti – podižu efikasnost odlučivanja (npr. teorije uzoraka. u cilju racionalnog odlučivanja. Fred Luthans… Najznacajniji doprinosi ovog pravca su: konceptualni – jer su formulisani koncepti.

Situacioni pristup počinje sa Meri Parker (dvadesetih god. stil života… . Pol Lorens. društvenog statusa i uticaja. Dzordz Homans (koji je podelio sisteme na interne i eksterne). Klasno-slojna struktura stanovništva pokazuje podele koje polaze od vlasništva. visoke prihode. stila i načina života. materijalni. ugled i statusni položaj. razumevaju se odnosi celine i delova. doslo se do zaključka da tehnologija ima izuzetno veliki značaj i uticaj na poslovni uspeh organizacije. onda to znači da ne postoji najbolji način za organizovanje i da nije svaki način organizovanja podjednako efikasan. zanimanja.. informacije o rezultatima i stanju organizacije u okruzenju. Oni su vezani za odgovarajuće tehnike i upravljačke veštine. kako se okruženje vremenom menjalo. već način upravljanja zavisi od konkretne situacije i konkretnih uslova. Dzej Lorsh (struktura org. lične sposobnosti. koja je definisala zakon situacije po kome su menadžeri stalno morali da analiziraju okolnosti u kojima se njihove organizacije nalaze i da u skladu sa tim definišu svoje koncepte upravljanja. jer se ovde sistemi proučavaju na raznim nivoima. 28. imovina i prihodi. srednji i niži slojevi (kao i odgovarajući međuslojevi) Društveni status se dobija rođenjem ili se stiče. ipak ovaj koncept nije moguce u praksi potpuno primeniti. sto je normalno. Pošto aktivnosti menadžera zavise od konkretne situacije. analiziraju promene jednog sistema. je pokazalo da se oko 100 britanskih firmi međusobno razlikuju po veličini. proizvode/usluge. i obrnuto.institucionalni – aktivnosti organizacije u odnosu na okruženje Osnovni elementi svakog sistema su – ljudski. ovo znači da ako je okruženje relativno stabilno će i poslovne operacije i performanse organizacije biti lako predvidive. Po Stoneru sistem čine: podsistemi – delovi ukupnog sistema sinergija – celina je veca od zbira njenih delova (u smislu da se organizacionom saradnjom ostvaruje veća saradnja) otvoreni/zatvoreni sistemi – otvorenost se odnosi na povezanost sa okruženjem / zatvorenost se odnosi na nesaradnju sa okruženjem granice sistema – koje sistem odvajaju od okruženja tokovi – svaki sistem ima svoj tok informacija. energije povratne informacije (feed back) – informacije o rezultatima rada koje se vraćaju pojedincima Predstavnici sistemskog pristupa menadžmentu su Herbert Sajmon (koji se bavio pitanjima upravljanja u državnoj administraciji). moć. raspoloživih informacija i od vremena donošenja odluke do preduzimanja odgovarajuće akcije)… Sistemski pristup ima veliki značaj. tako su se razvijali i novi pristupi menadžmentu. menadžeri su potrebni svakom društvu da bi se regulisali ekonomski i drugi društveni procesi koji zahtevaju preuzimanje delatnosti upravljanja koju kao svoju dužnost obavljaju menadžeri. Takođe. Istraživanje Dzoan Vudvord (1965). autoritet. do spajanja i preplitanja pojedinih pristupa. Situacioni pristup Po ovom pristupu. materijala. Oni u zavisnosti od tipa društva zauzimaju odgovarajući društveni položaj. Menadžeri kao društvena grupa Kao društvena grupa. iako potiskuje pojedinca u drugi plan. Najčešće se menadžeri posmatraju u okviru klasno-slojne i profesionalne strukture stanovnistva. delatnosti i proizvodnim linijama. Ovim istrazivanjem je u stvari nastao situacioni pristup. ne postoji najbolji način za upravljanje. jer se granice saznanja sve vise pomeraju 29. ukazuje se na vezu okruženja i organizacije. 20 veka). i kao socioprofesionalna grupa stoje na vrhu profesionalne stratifikacije jer imaju zavidan nivo obrazovanja. a faktori koji utiču na njega su : zanimanje. i tako se i razvio koncept strategijskog upravljanja U poslednje vreme sve vise dolazi do integrisanja. zavisi od stope promena faktora u okruženju. finansijski i informacioni. Društvena slojevitost se analizira kroz postojanje društvenih slojeva – i ovde se razlikuju viši. obrazovanja i znanja.

i 5) razvoj. To je specijalizovana. materijalnih i drugih vrednosti. zauzimaju se i određeni društveni položaji. sa ciljem da se zadovolji neka lična ili društvena potreba. dok se većina nalazi u sredini (srednji sloj stanovništva).Za razvijena društva je karakteristično da je manjina i na vrhu i na dnu hijerarhijske lestvice. Pojam zanimanja i karijere Zanimanje predstavlja skup sličnih ili istih poslova. da se odvija kroz usmene kontakte. čineći tako posebnu celinu u okviru postojeće društvene podele rada da se obavlja relativno trajno i na ustaljen način da je osnovni/najčešći izvor prihoda kojim se obezbeđuje egzistencija i društveni položaj da iziskuje posebno znanje. On je otkrio da menadžeri 1/3 svog radnog vremena koriste sa radnicima. Vršenjem određenih uloga. . društveno potrebna i priznata delatnost koju obavlja manji ili veci broj ljudi pod određenim uslovima koji se uglavnom odnose na društvenu podelu rada.Veliki doprinos analizi menadžera kao društvene grupe dao je Henri Mincberg koji je posle dugogodišnjih istraživanja zaključio da je menadžerski posao u svojoj suštini nepovezan posao. kao i ugleda u društvu Društvena moć je sistem nejednakih mogućnosti učestvovanja u donošenju odluka Društveni ugled je društvena ocena vrednosti uloge koju pojedinac ili grupa obavljaju Društvene delatnosti se odvijaju u okviru određenih uslova (koji su međuzavisni) i dele se na: prirodne – geografski. Društvena uloga i društveni položaj Društvena delatnost (društvena uloga) je svesno usmerena ljudska aktivnost u kojoj se troši psihofizička energija da bi se ostvarili određeni efekti na nekom predmetu. Pojam profesije Profesija predstavlja društvene grupe koje čine ljudi koji se bave istim zanimanjem. društvenih odnosa. usitnjenosti i kratkoće. da je pun različitosti. tj. društvenih grupa. 32. edukacije i inovacije znanja u smislu profesinoalnog razvoja svih zaposlenih. Društveni položaj je mesto koje pojedinac ili društvena grupa zauzimaju u sistemu raspodele društvene moći. Pri izboru profesije. 30. kao i globalna organizacija društva i društveni odnosi koji tu postoje. klimatski…. uslova i prir. faktora zavisi postojanje ljudskog društva i njegove prirodne strukture. Izbor profesije se takođe vrši i na osnovu predstave koju ljudi imaju o sebi. kao i u skladu sa verovanjem da će odredjeno zanimanje biti popularno ili perspektivno u budućnosti. od prir. koji se odnosi na ukupnost mera. To je evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. institucija i organizacija 31. . ljudima ili društvenim grupama. 4) merenje koje se odnosi na aktivnosti kontrole pri čemu se za efikasnost kontrole zahteva definisanje standarda. organizaciona struktura… Društvena struktura – stabilan sistem odnosa između društvenih delatnosti. društveni položaj. 1/3 sa partnerima izvan organizacije i 1/3 za sve druge aktivnosti. obično se biraju oni poslovi koji su u skladu sa karakternim osobinama određene ličnosti. obrazovanje i veštinu Karijera predstavlja ukupnost svih poslova koji su na sistematski način povezani. razgraničena od drugih društvenih delatnosti. 3) integrisanje koje se odnosi na grupu aktivnosti menadžera u smislu motivisanje i komunikacije. klasna diferenciranost. Osnovne karakteristike zanimanja su: da je specijalizovana delatnost. prirodni uslovi su podlozni promenama društvene – društvena sredina. 33. delatnosti. Delatnost i uloga menadžera Piter Draker je delatnost menadžera video kao ukupnost 5 aktivnosti i to su: 1) planiranje koje se odnosi na utvrđivanje ciljeva organizacije i na moguće načine kako bi se ti ciljevi ostvarili: 2) organizovanje koje se odnosi na analizu aktivnosti.

3) interni davalac informacija – Uloga menadžera se odnosi na prenošenje i saopštavanje svih važnih informacija. strategije. U vertikalnoj strukturi se govori o nivoima menadžera.a u horizontalnoj o tipovima. To su najčešće rukovodioci pojedinih poslovnih jedinica. kancelari… Oni su najodgovorniji za funkcionisanje svake organizacije i poseduju najveću moć. organizaciona struktura. Njihov broj i struktura zavise od veličine organizacije. odluka i sugestija svim zapolsenima u organizaciji. i menadžeri rade na osnovu informacija i to je ‘administrativni stil’. starost organizacije.Podela menadžera se može izvršiti na 2 načina: po horizontalnoj i vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. njihovo ostvarivanje. indirektno. koja podrazumeva da menadžer mora da vodi sve zaposlene u organizaciji ka određenom cilju. II – Informativne grupe uloga koje se odnose na delatnosti uzimanja i davanja informacija u okviru i izvan organizacije. za organizaciju značajne odluke. predsednici. što znači da menadžeri direktno rade i sami obavljaju neki posao. koja će dovesti do prilagođavanj novim uslovima… 2) alokacija resursa – se odnosi na donošenje odluka u vezi bitnih organizacionih resursa u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva 3) pregovarač – Menadžer ima pregovaračku ulogu u smislu donošenja odgovarajućih odluka u vezi sklapanja raznih ugovora i sporazuma sa poslovnim partnerima 4) rešavanje problema – Menadžerska uloga se odnosi na preduzimanje niza značajnih mera kako bi se prevazišli i rešili određeni problemi. Odgovorni su za funkcionisanje celokupne organizacije. 2) portparol-spiker – Uloga menadžera je da daje informacije o svojoj organizaciji i da je predstavlja u najboljem svetlu. pa se u tom smislu razlikuju: 1) uloga glave kuće. III – Grupa donošenja odluka predstavlja i obuhvata različite aspekte odlučivanja i definišu se 4 uloge : 1) preduzetnik – Uloga menadžera je da kreira takvu klimu i da donosi takve odluke kojima će se afirmisati inovativnost. Sve menadžerske grupe podelio je u 3 pojedinačne uloge. dobavljačima i samoj organizaciji. titule menadžera i sl. tradicija.20ak godina kasnije Henri Mincberg je revidirao svoje ranije stavove i suštinu menadžerskog posla je video u preduzimanju akcija i to direktno. odgovaraju top menadžerima. Tako se u svakoj organizaciji mogu razlikovati 3 osnovna nivoa menadžera: 1) Top menadžeri su na vrhu organizacioni hijerarhijske strukture organizacije. tj funkcije: I – Interpersonalne gupe uloga u kojima se odvija komunikacije među ljudima. a to su: 1) monitor – Uloga menadžera je da posmatra okruženje. dekani. . Pomoću ljdi. namera.‘radnici’. On je pod ulogama smatrao skup organizacionog ponašanja povezanog sa odgovarajućim položajem. 2) Srednji nivo menadžera je veza između top menadžera i tzv. U privrednim organizacijama se nazivaju izvršnim direktorima. a u korporativnom vlasničkom obliku preduzeća CEO (chief executive officer). tako je ona direktna posledica autoriteta koji proizilazi iz pozicije menadžera u grupi. prikuplja sve relevantne informacije o okruženju.- Poseban značaj Mincbergovog istraživanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadžeri obavljaju. a i generalni direktor. preko ljudi i pomoću informacija. Direktno se odnosi na akcioni nivo. prve linije. Pomoću informacija je informacioni nivo. priroda aktivnosti organizacije. na odlučivanje koje proizilazi iz odgovarajućih i relevantnih informacija i tako ova grupa obuhvata 3 pojedinačne uloge. znači da menadžeri rade preko drugih ljudi i to je ‘liderski stil’. koja se odnosi na obavljanje određenih ceremonijalnih i simboličkih dužnosti. . kupcima. konkurentima. upoznaju spoljne i unutrašnje faktore okruženja organizacije i donose sve. najdirektnije su odgovorni za rezultate rada menadžera nižeg nivoa. Nivoi menadžera zavise od velikog broja faktora: veličina. sa različitim organizacionim delovima ili poslovnim funkcijama u okviru organizacije. Kanali prikupljanja mogu biti formalni i neformalni. je akcioni nivo. 2) uloga lidera. . 3) uloga onog ko povezuje organizaciju sa spoljnim okruženjem. povećati kreativnost organizacije. definišu ciljeve. rektori.

da veruje u sebe. melanholik (retke reakcije uz dominaciju dugotrajnih i intenzivnih osećanja tuge i zabrinutosti). druge ljude. odgovorni su za zaposlenje. određuju čovekovo ponašanje u procesu rada. Od osobina zavisi čovekovo ponašanje na radu. a to je proces socijalizacije. ali staloženost). Menadžement interesuje ličnost koja će uspešno voditi menadžment proces i kja će uticati na oblikovanje satvova vrednosti. a u cilju ostvarivanja specifičnih zadataka u okviru pojedinih objekata. Jungova tipologija. 34. 8) jaka i stabilna licnost – da se nicega ne plasi. pored znanja i sposobnosti on mora da poseduje odgovarajuće osobine ličnosti. On je ličnosti podelio na ekstrovertni tip(okrenutost ka spoljašnjem svetu. 5) fleksibilan – da se brzo i na pravi nacin prilagodjava. razdražljivost. 7) optimista – sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom. za pojedinca karakterističan način ponašanja. Da rešavaju operativne probleme i donose operativne odluke. Osobine koje čine ličnost se formiraju biološkim nasleđem i tokom života u socijalnoj sredini u kojoj deluju nasleđeni socijalni uslovi. Po horizontalnoj strukturi menadžeri se dele prema odgovornosti i tako se razlikuju 3 osnovna tipa : 1) Odgovornost funkcionalnih menadžera je vezana za određene organizacione delove u kojima se obavljaju određene poslovne funkcije (proizvodnja. odlučnost. teško ispoljavanje osećanja. A na osnovu oblika ponašanja i njegovih psihičkih osobina stvorena je tipologija ličnosti. 3) posten i pravican. uz površne emocije). Jedna od prvih tipologija ličnosti je Hipokratova. računovodstvo…) 2) Odgovornost generalnih menadžera je vezana za celu organizaciju ili za određeni broj organizacionih jedinica koje se sastoje od više poslovnih funkcija. usluge. flegmatik (retko i sporo reagovanje. 9) komunikativan – jedan od odlucujucih faktora za uspesnost menadzera. O tome šta je ličnost i šta se podrzumeva pod time pojmom postoje različita shvatanja. mišljenja i opažanja u cilju pravenog odlučivanja i dobrih međuljudskih odnosa. razlikuje pojedinice u određenim psihičkim funkcijama. Svi zaposleni u organizaciji koji ne obavljaju menadžerske poslove se nazivaju izvršiocima. Pojam čovekovog prirodnog okruženja . a u socijalnoj sredini pojedinac se razvija i formira kao ličnost. prema stvarnosti) i introvertni tip (karakteriše ga okrenutost prema sebi. sangvinički tip (brza promena raspoloženja sa izraženom sklonošću ka vedrom raspoloženju. Pod osobinama ličnosti podrazumevaju se osnobine temperamenta i karaktera i spoosbnosti. finansije. To su lideri. Pojam tip obuhvata sistem osobina koji se može razlikovati od drugih sistema. koji razlikuje: kolerički tip (intenzivna osećanja. pružanje tehničke pomoći. tzv. u odluke i akcije koje preduzima. menadžeri prve linije direktno odgovaraju za proizvodnju. sklonost ka agresivnom ponašanju. 4) energican i ambiciozan – da istraje u teskocama i da bude odlucan u ostvarivanju postavljenih ciljeva. 35. 2) inteligentan – da brzo uci i prilagodjava se promenama. Biološki faktori su nervni endokrini sistem i telesna konstitucija. marketing. nepokretljivost. da motivišu zaposlene. 3) Odgovornost projektnih menadžera se vezuje za koordinaciju napora svih zaposlenih iz više poslovnih funkcija i organizacionih delova. Tako tipologije obuhvataju 2 ili više razlikovanih tipova. vršenje usluga. kao što je i čovekovo ponašanje određeno uslovima rada koji opet povratno utiču na njegovu ličnost. Najčešće se navodi da dobar menadžer treba da bude: 1) vredan i radan – da njegov rad bude uzor drugima. a razlikovanje određenog broja tipova u koje se pokušavaju svrstati sve osobe ili deo osoba je tipologija. a ponegde i administratori. motivi i karakterističan način zadovoljavanja potreba. Za Nikolu Rota ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se dormira uzajamnim delovanjem pojedinaca i socijalne sredine i tako određuje opšti. tj osnovnim načinima reagovanja ličnosti. Da bi jedan menadžer bio uspešan.3) Niži nivo menadžera. 6) kreativan i mastovit – otvoren prema novim idejama. Ličnost menažera Osobine ličnosti bitno određuju odnos prema radu.

i bitan element energetskog toka . po shvatanju Danila Markovića podrazumeva se ukupnost prirodnih uslova i društvenih tvorevina u kojima čovek živi kao prirodno i društveno biće. Na dnu su biljke koje koriste minerale i sunčevu energiju koju transformišu u sopstveno tkivo. lance i cikluse ishrane. sastoji se od minerala koje čovek koristi. Između žive i nežive komponente ekosistema vrši se stalna razmena materije i energije. pa mesožderi.Čovekova prirodna sredina se deli na živu prirodnu sredinu (biljke.Čovekovu sredinu čini ukupnost i međuzavisnost prirodnih i društvenih faktora i elemenata. U pogledu materije. vazduh. životinje i mikroorganizmi) i na neživu prirodnu sredinu (atmosfera.Pod čovekovom okolinom se najčešće podrazumeva sveukupnost uslova i uticaja koji čoveka okružuju i sa kojima je povezan.Jedinstvo svih ekosistema čini jednu jedinstvenu celinu koja se naziva biosferom. Pod čovekovom sredinom. 36. . Ovakvo određenje čovekove okoline podrazumeva prirodnu okolinu u širem smislu. Zato ekosistem najbolje raspoređuje energetske tokove. .Biosfera kao površinski omotač Zemlje u kome egzistira živi svet je polazna osnova za određenje ekološke sredine. Ekološka sredina – pojam i karakteristike .. Tipičan lanac ishrane liči na piramidu. rude. vrste…) koje su uzajamno uslovljene i koje deluju jedna na drugu.a veštačka sredina je ona koju je sam čovek stvorio pri čemu ovu sredinu čine i prirodni faktori. biosfera je otvoren sistem što znači da energiju prima spolja. i na vrhu piramide. Osnovni elementi čovekove prirodne sredine su: . Životna sredina predstavlja prostor u okviru koga na određeni organizam deluju mnogobrojni faktori i u kome živa bića čine određeni skup različitih kategorija (jedinke. biosfera deluje kao jedinstven sistem u kome su svi delovi uzajamno povezani i uslovljeni.Pod sredinom Darvin je podrazumevao kompleksni sistem u kome svaki deo utiče na celinu kao što i celina utiče na svaki deo.biljke – veoma značajni proizvođači organskih materija. uslove i uticaje.Evropski autori češće koriste termin okolina. Biosfera je životna sredina svih živih bića. 2) biogene materije organskog porekla. zatim su životinje koje se hrane biljkama. Prirodnu komponentu čovekove sredine čini celokupan prostor koji je čoveku dostupan.poredak). Prirodna sredina je skup prirodnih činilaca(voda. . od kojih su neki ograničeni . Osnovna karakteristika ekosistema je uzajamno delovanje između elemenata koji ga čine. populacije. i 3) mrtve materije (minerali. Lanci ishrane obezbeđuju energiju koja je potrebna za opstanak živih organizama.U literaturi ne postoji potpuna saglasnost o određenju čovekovog prirodnog okruženja. zemljište…). stene i sl). njihovu međusobnu povezanost i promenljivost i brojne promene u okruženju. Biosfera se sastoji iz: 1) živog sveta (biljke. U energetskom smislu. Lanac ishrane počinje od nižih i ide ka višim vrstama. hidrosfera i litosfera).atmosfera – vazdušni omotač koji obavija Zemlju.hidrosfera – ukupnost vodene mase na Zemljinoj kugli i u atmosferi . jer se odnosi na sav materijalni svet kojičoveka okružuje. Sredina obuhvata okruženje. a američki termin sredina.mikroorganizmi – sićušni živi organizmi koji obavljaju veoma značajnu funkciju u kružnom kretanju materije jer rastvaraju organsku materiju na njene sastavne delove i oslobađaju tom prilikom kiseonik.a broj jedinki se smanjuje od osnove prema vrhu. Geografska sredina pojmovno označava sredinu u kojoj se odvija društveni život kao neophodan uslov čovekovog života. Biosfera funkcioniše na osnovu neprekidnog i stalnog proticanja energije i kruženja materije. Odnos između žive i nežive prirodne sredine označava se pojmom ekosistem (eko=stan.životinje – potrošači energije i mineralnih sirovina koje biljke sardže . Socio-ekonomski sistem je veštački stvorena . sistem=sastav. Ona obuhvata deo litosfere. od Sunca. azot i druge korisne elemente . sadrži kiseonik i štiti nas od kosmičkih zrakova i UV radijacije .litosfera – zemljiste na kome ljudi žive. Sredina je prostor koji je naseljen živim organizmima i energetski i kibernetski je samoregulisana. . pri čemu od te povezanosti zavisi njegov život i njegova delatnost. celu hidrosferu i niži deo atmosfere. Ekosfera je kao životna sredina sastavljena od biosfere i socio-ekonomskog sistema. životinje i mikroorganizmi). kao poslednja karika u nancu je čovek.

2) zagađenim podzemnim vodama. . Sociološki aspekti zaštite životne sredine . “zelene stranke” sa svojom ekoloskom politikom 40. tehnologija novih materijala.Zaštita čovekove živptne sredine predmet je brojnih naučnih istraživanja čiji je osnovni cilj dolaženje do rezultata koji bi pomogli u praktičnom rešavanju narušene ekološke ravnoteže. 7) izumiranju biljnih i životinjskih vrsta.Narušavanje ekološke ravnoteže je posledica brzog industrisjkog razvoja. tehnoloških i demografskih potreba čovečanstva. Ugrožavanje čovekove prirodne sredine je poprimilo globalni karakter. vidljivim promenama klime (pregrevanje planete. ekološki pokreti su uglavnom delovali kao političke stranke. otklanjanja otpada i drugih ekoloških problema. nuklearna kosmička tehnologija. UV zračenje). 5) promenama reljefa. Ekološka kriza – uzroci i posledice . 8) iscrpljivanju mineralnih i drugih izvora. . na njihov menadžment i vodeće menadžere jer su orgnizacije morale da prate i da se pridržavaju zakonskih propisa o ekološkim pitanjima. radijacija i izumiranje bioloških vrsta). proizvodna tehnologija i robotika.U evropskim zemljama.sredina u kojoj čovek živi i u kojoj stalno proizvodi i prerađuje osnovne prirodne sirovine stvarajući nove sirovine i nove proizvode. smog. Ekološka kriza se ispoljava u iscrpljivanju prirodnih resursa i zagađivanju čovekove sredine (voda koja nije za piće. 9) oboljevanju i smrtnosti zbog zagađene životne sredine. a ogleda se u: 1) zagađenim površinskim vodama. Karakteristike narušavanja ekološke ravnoteže . uništavanjem ozona i ozonskim rupama. 6) uništavanju vegetacije i šuma.a kasnije i sve proizvodne organizacije u zemlji.Ekološka sredina može biti uravnotežena i neuravnotežena. . i to su tzv. Ona se bavila pitanjima i problemima zaštite sredine od štetnih posledica koje su činiče industrija čelika.Za označavanje ekoloških problema koji dovode do negativnih promena u biosferi i u ljudskom društvu upotrebljavaju se termini ekološka kriza ili kriza okoline. automobila. Prvi ekološki pokreti su organizovani u SAD. 38. koji bi pomogli u otklanjanju brojnih negativnih posledica ekološke krize i u sprečavanju daljeg narušavanja . 3) globalnom zagađenju atmosfere. a ekološka kriza je postala prioritetan problem savremenog društva koji se mora rešavati. laserska. Uravnotežena sredina podrazumeva sklad delovanja uslova i uticaja u okruženju i kao takva omogućava normalan život živim bićima. Ekološka kriza je nastala sa naučno-tehničkim revolucijama kao što su: informaciona tehnologija. Ovaj sistem obuhvata odnos čoveka prema ukupnoj okolini. 37. dolazi do zagađenosti životne sredine čime se ugrožava opstanak svih živih bića pa i samog čoveka. . Kao rezultat rada ove Agencije nastala su i određena pravila i standardi u skladu sa kojima su kompanije bile dužne da posluju. 1896-te godine. . 39. Sva resenja ekoloskih pokreta podrzavala je aktuelna vlada svojim propisima i zakonskom regulativom. 4) klimatskim promenama. i odnosi se na vreme u kome je narusšvanje ekološke sredine poprimilo karakter ekološke krize. Ekološka ravnoteža je narušena ako se taj sklad poremeti i tada dolazi do ekološke krize. i formirana je Agencija za zaštitu okoline. mrtva jezera. a tek 1970 su doneti prvi zakoni o očuvanju prirodne sredine – zakon o čistom vazduhu. energetska tehnologija. sastava i stabilnosti zemljišta.Savremeno društvo je suočeno sa izraženim zagađenjem. biotehnologija. Ekološki pokreti .Poslednjih godina se velika pažnja posvećuje očuvanju prirodne sredine. Uzroci koji su doveli do ekološke krize su u poremećenoj ravnoteži između prirodnih sistema za održavanje života i industrijskih. obradive zemlje i sl).Nastanak ekoloških pokreta se vezuje za 50-te godine 20 veka. sa mnogim globalnim problemima i krizama (od zagađenja prirodne sredine do nedostatka hrane. Svoje delovanje je usmerio na rešavanje pitanja zagađivanja. Ekološki problemi su uticali na mnoge organizacije.80-ih godina 20og veka ekološki pokret u Americi se znatno proširio i ojačao. čistoj vodi.

Takvim pristupom ekologija postaje i društvena nauka.Na nivou UN rešavaju se brojni ekološki problemi. jer se došlo do saznanja da su poremećaji u prirodi posldeica poremećaja odnosa koje čovek stvara u društvu. ali je stvarni tvorac moderne ekologije Čarls Darvin. Međunarodna saradnja u zaštiti životne sredine . Sociološki pristup međunarodnoj saradnji podrazumeva globalni pristup u očuvanju ekološke ravnoteže u prirodi kao jednom od najznačajnijih uslova opstanka svetskog društva. sredinom 60-ih godina 20-og veka. ekologija. godine.ekološke ravnoteže u prirodi.Naučna proučavanja ekoloških problema veoma su značajna osnova u saznavanju ekoloških zakonitosti koje vladaju u prirodi jer pružaju mogućnost usaglašavanja društvenog razvoja sa prirodnim zakonitostima i pružaju čoveku mogućnost da zaštiti svoju sredinu. koja se određuje u najopštijem smislu kao nauka o međusobnom dejstvu društva i prirode. Na značaj obrazovanja za zaštitu čovekove životne sredine ukazano je u Stokholmskoj deklaraciji prve konferencije UN-a o čovekovoj sredini 1972.Velika pažnja se posvećuje obrazovanju za zaštitu čovekove životne sredine. Nauka i zaštita životne sredine . . Kao rezultat globalne saradnje među državama nastaju brojna dokumenta koja se bave pitanjima zaštite čovekovog prirodnog okruženja. . osnivač učenja o organskoj evoluciji. . Od Darvinovog i Hekelovog određenja ekologije kao nauke o odnosima između živih bića i njihove sredine. globalne kompanije. . Zato su organizovane brojne međunarodne konferencije o zaštiti životne sredine i specijalizovane agencije koje su se bavile pojedinim pitanjima zaštite i unapređenja čovekove sredine. Od tada pa do sada je doneto mnogo takvih dokumenata. UN su usvojile “Program za čovekovu sredinu” (UNEP) kojim se usmerava svest javnosti na opasnost koja preti čovečanstvu zbog narušavanja ekološke ravnoteže. Termin socijalna ekologija ulazi u upotrebu 1921. Ostvaruje se sa pravnog. . i u tom smislu je istaknuta odgovornost države da svoje građane upozna sa rizicima i opasnostima koji mogu ugroziti ekosistem i ljudsko zdravlje. Ovakva naučna saznanja su značajna za zaštitu i unapređenje kvaliteta čovekovog života. a obrazovanje iz ove oblasti postalo je sastavni deo života u savremenom društvu. U svom istorijskom razvoju ekologija promenila svoja osnovna polazišta. Reč ekologija prvi je upotrebio Ernest Hakel (ekologija = oikos = dom). Organizovan naučnoistraživački i obrazovni rad u ovoj oblasti počinje 60-ih godina 20-og veka kada se na mnogim univerzitetima u svetu osnivaju centri za edukaciju u ovoj oblasti.Ekologija je nastala iz potreba bioloških nauka. godine. uglavnom su polazili svi teoretičari koji su se bavili izučavanjem ekologije. i pošto se ona nije bavila uspostavljanjem i održavanjem ravnoteže između prirodne i socijalne sfere nastala je soc. sociološkog aspekta. civilizacijskog.Rešavanje problema i krize čovekovog prirodnog okruženja. 41.U razvoju ekologije se mogu razlikovati nekoliko posebnih faza.Međunarodna saradnja u zaštiti životne sredine se ostvaruje na različite načine i kroz različite oblike. savezi država. gdoine i podrazumeva ekološki način posmatranja ljudskog društva i to u procesu planiranja i razvoja velikih gradova. Značajna je i Bečka deklaracija 1983. kao i razna stručna udruženja. Na razvoj socijalne ekologije je uticalo interesovanje sociologije za probleme čovekove sredine. . koja je obuhvatila pitanja međunarodne zaštite životne sredine. i zato je ona i nastala i razvijala se pod uticaje bioekologije 42. Socijalna ekologija je nastala iz humane ekologije. . ekonomskog. posebno nude UN.Ovakav razvoj ekologije doveo je do nastanka socijalne ekologije.

Usvojeni su: .Nemacka.Prva konferencija UN o obrazovanju (Tbilisi.FAO – Org. Tako npr. . Odnos društva prema čovekovom prirodnom okuženju .). 1992.UNESKO – razvija. a takođe se i pojedine države pojedinačno bave određenim ekološkim problemima. .Prva konferencija UN o covekovoj okolini (Stokholm. 1972.Prva konferencija UN o ljudskim naseljima (Vankuver.Osnovni razlozi neusaglašene međunarodne saradnje su uglavnom u suprotnim interesima između pojedinih razvijenih i nerazvijenih zemalja. 2) akcioni plan za razvoj aktivnosti u cilju zaštite čovekove sredine . 1991. a 1990 “Strategija o upravljanju otpadom”. 2) preporuke za međunarodnu saradnju u cilju unapređivanja uslova življenja u naseljima. Ova predviđa razvoj novih tehnologija za reciklažu i ponovnu upotrebu otpada. .U zaštiti i unapređenju čovekove životne sredine sve značajniju ulogu ima i saradnja država u pojedinim regionima. životne sredine i opasnostima koje životna sredina može imati za čovekovo zdravlje. a u trećoj fazi sva roba koja ne može više da bude u upotrebi neće se koristiti. .1) koncepcija održivog razvoja – ovaj koncept podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovolje potrebe budućih generacija. 1976. podstiče i ostvaruje aktivnosti u oblasti naučnih proučavanja ekoloških problema i zaštite čovekove sredine.SAD – u Kaliforniji je donet program upravljanja otpadom..).). je donet “Zakon o reciklazi otpada”. po kome se u prvoj fazi u ponovnu upotrebu vraća sve ono što je otpad. 2) Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju. Ovaj samit se bavio polotičkom i ekonomskom realnošću u visokorazvijen i u zemljama u razvoju. i zato sto su ekološki problemi postali globalni problemi koji karakterišu savremeno društvo. 43. razmenu otpadnog materijala… . pa spaljivanje ili zakopavanje otpada. Problemima zaštite čovekove životne sredine bave se i pojedine specijalizovane agencije Ujedinjenih Nacija: . – bavi se pitanjima zaštite zdravlja. polako se prevazilaze političke razlike koje postoje između pojedinih zemalja u cilju traženja rešenja za nagomilane ekološke probleme. i 4) konvencija o biodiverzitetu. neetičnost izrabljivanja prirodnih resursa siromašnih zemalja od strane bogatih zapadnih zemalja.).).MOR – Medjunarodna Org. . Usvojene su: 1) deklaracije o ljudskim naseljima. postoje brojne strategije o upravljanju otpadom: . .Samit u Njujorku. Medjutim u savremenom svetu je sve više prihvaćeno saznanje da ekološke krize i katastrofe mogu dovesti do uništenja čovečanstva. Zakljuceno je da je postojeća tehnologija veliki zagađivač i da razvijene zemlje moraju da omoguće razvoj nerazvijenih zemalja na račun sopstvenih resursa.1) deklaracija Dai-Dong obuhvata i predočava zavisnost prirodnog i društvenog sistema. 3) konvencija o promeni klime. Na konferenciji su doneta odgovarajuća dokumenta: 1) deklaracija o čovekovoj okolini.Druga konferencija UN o zivotnoj sredini i razvoju (Rio de Zaneiro.EU – 1989 je donet “Zeleni dokument”. 1997.Nezavisna konferencija o životnoj sredini (Kina. posebno kada je u pitanju izvoz prljavih tehnologija. Doneta je: . . Rada – bavi se problemima radne sredine i ukazuje na njenu povezanost sa životnom sredinom i na povezanost problema zagađivanja u životnoj i radnoj sredini. Usvojena je: 1) deklaracija o obrazovanju u čovekovoj okolini . Uz učešće 112 država osnovni zaključak je da je zaštita životne sredine prvenstveni interes ukupnog čovečanstva i da zato sve države moraju da daju svoj doprinos. 1977. Osnovni cilj ovog programa je ponovna upotreba pa onda reciklaža. . UN za poljoprivredu i ishranu – zalaže se za racionalnu upotrebu i zaštitu voda . 1982.SZO – Svetska Zdravstvena Org. i on polazi od toga da ono što je otpad za jedan posao i kompaniju. . za neki drugi posao i kompaniju je sirovina. u drugoj fazi sve ambalaže moraju da se vrate u prodavnice. Ekološke krize su postale bitno obeležje savremenog društva.Ugrožavanje čovekove prirodne sredine je značajan problem savremenog sveta.

2) proizvodnja koja ne vodi računa o uslovima prirodne sredine. 44. kada su troškovi veći od koristi.Najznacajniji globalni ekološki problemi u savremenom drustvu. Tako organizacije preuzimaju ulogu usmeravanja aktivnosti u očuvanju čovekove prirodne sredine i svojim akcijama bitno utiču na upravljanje čovekovom prirodnom sredinom. . i ovaj pristup je nazvan “nijanse zelenog”.Ispoljavanje ekoloških problema nije u svim zemljama isto. 1) okvir trosak-korist (Cost-Benefit Framework). Upravljanje prirodnom sredinom . i tu industrija hartije dobija veći značaj…). . znači ukoliko se ostvaruje određena korist od bilo koje regulative u ovoj oblasti. zagađene prirodne sredine. U industrijski razvijenim zemljama.Narušavanje ekološke ravnoteže u razmerama koje dovode u pitanje opstanak života na Zemlji je započeo industrijalizacijom. demografske ekspanzije… . 2) okvir održivog razvoja. U tom smislu definisani su okviri za procenu preduzetih akcija o očuvanju prirodne sredine. jer preduzeća nisu bila voljna da snose troškove za održivi razvoj ako njihova konkurencija iz drugih država (koje imaju slobodniju regulativu u ovoj oblasti) ne mora da snosi te iste troškove. 4) iscrpljivanje energetskih izvora.Upravljanje društvenim razvojem u pravcu koji neće narušiti ekološku ravnotežu u prirodi podrazumeva konkretne aktivnosti menadžera i menadžmenta u organizacijama. . Osnovna karakteristika ovog načina razmišljanja o ekološkim problemima se odnosi na to da propise i regulativu o prirodnom okruženju treba primeniti samo onda kada dobit nadmašuje troškove. Međutim. zbog čega i dolazi do energetske krize. . Ovakav način razmišljanja i praksa doveli su do narušavanja ekološke ravnoteže u prirodi jer su ispuštene iz vida činjenice da se ekonomski interesi ne bi mogli ni ostvariti da nema zdrave prirodne sredine. i c) pristup elastičnosti.. čiji resursi u suštini čine osnov proizvodnje. Pirsu i Dodu. onda ova regulativa/propis/deklaracija nema svoju primenu. na nekim tržištima kupci traže proizvode koji se lako mogu reciklirati. a sve u cilju očuvanja prirodnih bogatstava. Ovaj stav je veoma podsticajan jer traži od firmi stalnu inovativnost. Medjutim. a obuhvata: 1) legalni stav – organizacije koje prihvate ovaj stav su dužne da primenjuju sve zakonske propise o zaštiti prirodne sredine. praktična primena nije dala očekivane rezultate. 2) tržišni stav – njime se zadovoljavaju potrošaci koji od proizvođača traže da njihovi proizvodni procesi odgovaraju određenim ekološkim standardima (npr. 5) razvoj tehničko-tehnoloških sistema koji dovode do zagađivanja prirode. postoji način primene ovog koncepta u organizacijama i on podrazumeva donošenje pojedinačnih odluka kojima će se štititi prirodna sredina. Po Frimenu. potrebna je takođe i planska ljudska aktivnost koju će društvo usmeravati na osnovu naučnih saznanja. radi kvalitetnijeg života. 3) iscrpljivanje sirovinskih izvora. zalaganja idu u pravcu njene primene. 1990 je pri UN formiran Poslovni savet za održivi razvoj koji je trebao da razradi aktivnosti preduzeća. b) koncept neopadajućeg prirodnog bogatstva – koje se konstantno mora održavati. prema Danilu Markoviću su: 1) brz i nekontrolisan prirodni priraštaj stanovništva. Ovaj koncept je teorijski zasnovan na 3 ekonomska koncepta: a) koncept neopadajućeg bogatstva – odnosi se na održavanje prirodnog bogatstva (pored već stvorenog društvenog). a takođe one izvoze svoju zastarelu tehnologiju u nerazvijene i zemlje u razvoju.Potrebno je definisati ciljeve društvenog razvoja koji treba da bude usaglašen sa ekološkim zakonima koji vladaju u prirodi.Ekološka kriza je uslovljena i globalizacijom ekonomske proizvodne aktivnosti koja je rukovođena ostvarivanjem profita. Prema Stoneru mogu se izdvojiti dva okvira za razmisljanje o prirodnoj sredini: okvir trošak korist i okvir održivog razvoja. koje su prinuđene da uvoze ovu tehnologiju zbog raznih ekonomskih i finansijskih problema. Prema ovom modelu organizacije treba da se bave onim aktivnostima koje usaglašavaju prirodnu delatnost sa ekološkim aktivnostima. proizvodnja koja je zasnovana na razvijenim proizvodnim snagama nije vodila računa o zakonitostima koje postoje u prirodi. Naime. . Moderna industrija je glavni i osnovni uzrok ekoloških problema.Kako bi ovaj koncept (okvir) održivog razvoja bio prihvaćen u praksi. ekološki problemi se regulišu tako što se ekonomski troškovi uračunavaju u troškove proizvodnje. zakonitostima biosfere čime je narušen i osnovni ekološki princip.

jer nužno je pomiriti dva osnovna cilja – profit i ispoštovati nametnuta pravila o zaštiti čovekove prirodne sredine.Poslovna etika i etika zaštite čovekove prirodne sredine se nalaze u neraskidivom odnosu.Postoji nekoliko principa etičkog poslovanja: 1) minimalistički princip / princip štete – podrazumeva sprečavanje uzroka koji dovode do neopravdane štete. Rasprave se vode i oko moralnog odnosa potrošača prema proizvodima koji ugrožavaju životnu sredinu. i to čine da bi pridobili nove klijente. Ovakav Frederikov stav se podudara sa humanističkim principom etike zaštite životne sredine.Rasprave koje se vode o ovom pitanju odnose se na moguće načine upravljanja koji bi zadovoljili kriterijume o očuvanju prirodnog okruženja i tako unapredili kvalitet čovekove prirodne sredine. Ovaj princip koristi Norman Bouvi. jer pored potrošača postoje i interesne grupe koje traže od organizacija postovanje standarda o okruženju. kao sastavni elementi ekosistema. dok se drugi tome suprotstavljaju. što podrazumeva da menadžment i menadžeri imaju obavezu i moralnu odgovornost da zaštite čovekovu prirodnu sredinu. 45. jer samo tako ostvaruje uslove za kvalitetniji način života. . .Do sada ni društvo ni organizacije nisu dali konačne odgovore o tome ko je odgovoran za zaštitu čovekove životne sredine. “dubokoj ekologiji”. podiže produktivnost i izgrađuje dugoročni uspeh. ali je on u svakom slucaju izazov za buduce generacije. Glavni problem je taj što se u prvi plan ističe profit. a njemu se suprotstavlja Robert Frederik. 2) naturalistički princip – po njemu neživa priroda ima svoju unutrašnju i moralnu vrednost. .Rukovodioci organizacija sve više češće se priklanjaju stavu da je dobra etika dobra za poslovanje. niti utvrdili precizne metode koje bi dale jasan odgovor na pitanje kako ostvariti pretpostavke za kvalitetnijim načinom života. jer ona stvara profit. . po kome bi se živelo u većoj harmoniji sa planetom Zemljom. ne treba eksploatisati prirodna bogatstva radi lične koristi. do koga se mora doći bez obzira na moguće posledice u narušavanju ekološke ravnoteže i ugrožavanju čovekove sredine. po kome se od poslovanja zasnovanog na principu štete zahteva da pronađe načine sprečavanja moguće štete. za korišćenje materijala koji može da se reciklira. za traženje investitora koji bi ulagali u “zelene kompanije”… 4) tamnozeleni stav – zasniva se na tzv. po kome poslovanje ne krši ovaj princip sve dok poštuje zakone o zaštiti životne sredine. treba poštovati planetu…. . Etika zaštite životne sredine . čak i ako ne krši ni jedan zakon o zaštiti životne sredine. ne treba zlostavljati životinje ili ih koristiti u nevažnim eksperimentima. i ona se zasniva na moralnoj odgovornosti čoveka da ne ugrožava sredinu u kojoj živi. 3) biocentrični princip – zasniva se na naturalističkom pristupu da moralnu vrednost imaju sva živa i neživa bica. Ovako je korporativna etika veoma bitna za opstanak i profitabilnost. zalažu se za obrazovanje zaposlenih u vezi ekoloških problema. Ovaj stav ostavlja pitanje kako bi se upravljalo organizacijama.3) stav interesnih grupa – nadovezuje se na tržišni stav i dopunjuje ga. Jedni tvrde da upravljački procesi nemaju obavezu u zaštiti životne sredine (bar ne veću od one koju od njih zakon zahteva). društvena i lična odgovornost… . pri čemu je ta obaveza i odgovornost mnogo veća od one koju propisuje zakon i drugi propisi iz ove oblasti.Etika zaštite životne sredine podrazumeva zaštitu ukupnog čovekovog okruženja kao okvira njegovog života. Postavljaju se pitanja dvojnosti moralnih stavova kupaca.

što za posledicu ima zaoštravanje odnosa.Globalizacija se sa sociološkog aspekta može odrediti kao društveni proces povezivanja konkretnih društava u odnose međuzavisnosti i kulturne povezanosti tako da nastaje jedinstveno svetsko društvo i . civilizacijskog i sociološkog… 47. uzroci i posledice . pod globalizacijom se podrazumevaju određeni društveni procesi koji sve više imaju svetski karakter bez obzira na geografske. da žive u bednim sanitarnim i zdravstvenim uslovima. da je njihova ishrana siromašna.4) homocentrični princip – posmatra moralnost iz ugla ljudskih bića i njihovih potreba. Globalizacija – pojam. Humanisti ističu da milioni ljudi na Zemlji žive u siromaštvu. U tom smislu. da je veliki problem rast stanovništva. . smanjenja zaliha sveže vode za navodnjavanje. rasne. . ali je potrebno i njeno određenje sa šireg naučnog stanovišta. nestaju mnogi oblici biljnog i zivotinjskog sveta… . a karakterišu se kao: 1) duboka ekologija – polazi od toga da treba zaštititi sve ono što ima vrednost po sebi i u sebi jer će tako svet biti bogatiji. Termin “globalizacija” se odnosi na ujedinjavanje čoveka u jedno jedinstveno svetsko društvo. . ograničenje ribolova. pošumljavanje. Ti njihovi međusobni odnosi se uspostavljaju jer proizvodnja prevazilazi nacionalne granice pošto ne može da podmiri potrebe u sirovinama (ili u finalnim proizvodima). . sukob oko svetske dominacije. . 2 osnovne protivrečne tendencije (posledice) koje utiču i određuju ostale protivrečnosti savremenog društva su: 1) povezivanje sveta u jednu ekonomsku celinu – naime. poslovne aktivnosti koje neće ugroziti prirodno okruženje.Termin “globalizacija” je zamenio termin “međunarodni” i to u samoj svojoj suštini. da dolazi do smanjenja obradivog zemljišta.Najznačajniji faktor globalizacije je ekonomski faktor. da se smanjuju prinosi. sa ovog principa. razne načine stvaranja i razvijanja alternativnih goriva. npr. borba za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. podelu sveta. kao i nove podele rada koja je pratila ovaj razvoj. problem zagađene reke može se korigovati samo ako se utvrdi da je načinjena šteta ljudima koji tu reku koriste – znači on polazi od čovekovog licnog interesa. u svim oblastima društvenog života. nacionalne. i tada nacionalne barijere nestaju. Na taj način su različite nacije bile upućene na saradnju. političkog. sve načine zaštite nestanka već ugroženih vrsta. Sociološki pojam globalizacije . šumska prostranstva. ekološkog. potrebe za novim institucijama koje će se ovim pitanjima baviti i koje će počivati na jasno definisanim etičkim principima.Kvalitetniji način života počiva i na principima humanizma kao filozofskog. a umesto njih nastaje viša forma društvene zajednice – čovečanstvo kao jedno jedinstveno društvo.Uglavnom. 46. koji se ispoljava kroz transnacionalne korporacije i koji stvara nove uslove za ostvarivanje svojih interesa.U sociološkom definisanju globalizacije kao društvenog procesa se polazi od njenog određivanja sa ekonomskog aspekta. 2) borba za oslobođenje od svih oblika ekonomske i političke zavisnosti. što znači da zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje zagađenja. religiozne i blokovske barijere. i ovako određena globalizacija uključuje u svoj sastav globalizaciju komunikacija. Termin “međunarodni” podrazumeva odnos između suverenih država.Globalizacija kao savremena društvena pojava. gladi i bolesti.Postoje 2 pristupa o tome šta čini suštinu etike zaštite životne sredine. globalni problemi se moraju rešavati na globalnom nivou.Sadržaj i posledice globalizacije mogu se bliže odrediti sa različitih aspekata – ekonomskog. savremene države se organizuju u blokove. . je posledica razvoja proizvodnih snaga i sredstava komunikacija. 2) površna ekologija – njene pristalice zastupaju suprotno stanovište od pristalica duboke ekologija. dolazi do globalnog zagrevanja planete.U tako ujedinjenom čovečanstvu postoje suprotni interesi između pojedinih država. nauke i tehnike. . etičkog i naučnog pogleda na svet.

Dolazi do saradnje društava. samo što se razlikuju po tome kako i na koji način to treba učiniti. Smisao globalizacije sa ekonomskog aspekta podrazumeva 3 osnovna procesa: 1) porast svetske proizvodnje – preduzeća sve više koriste informacione tehnologije kako bi povećala svoju proizvodnju u onim zemljama u kojima su cene niske. Osnovni globalni problemi su oni koji proizilaze iz ravoja tehnike i tehnologije i oni koji nastaju sa političkom podelom i političkim odnosima u savremenom društvu. usluga. Ekonomska globalizacija .Za rešavanje globalnih problema savremenog društva ne postoji ni opšta saglasnost ni potpuna saradnja. multinacionalne saradnje i razvoja sa globalnim programima koje zastupaju brojne globalne organizacije. Ovakva shvatanja su uglavnom rezultat ideoloških orijentacija različitih autora.svest o pripadnosti tom društvu. Po drugom shvatanju. znanja. .Sa globalizacijom je takođe došlo i do brojnih socijalnih problema. jer su moderne tehnologije dovodile do značajnih promena u procesu rada i radnoj sredini. 3) razvijanje svetskih tržišta – čiji su kritičari Harvi. niti zasnovana na naučnom proučavanju. na celu sa ekonomski najrazvijenijom i politički najmoćnijom državom. i ovde se podrazumevaju svi oblici ekonomskog povezivanja između nacionalnih privreda i to preko svetskog tržišta. Politički aspekti globalizacije . kao i promene koje bi . ali je po tom pitanju veoma bitno naučno proučavanje globalizacije i sociologija čiji kritički stav o budućnosti čovečanstva i naučnim predviđanjem treba da ukaže na zakonitosti u razvoju društva. Ističe se da su to putevi demokratskog dijaloga i solidarne saradnje. 2) uspon azijskih tigrova – vodeće zemlje sveta preusmeravaju svoje proizvodne aktivnosti prema Aziji gde je radna snaga jeftinija a radnici relativno dobro obučeni. svojina i kontrola aktive kao nematerijalni kapital – i sve to je posledica oštre podele sveta.Shvatanja o povezivanju globalizacije sa novim svetskim poretkom nisu naučno potkrepljena. Po jednom shvatanju. Sve vise se kreću finansije. usporen ekonomski razvoj i obuzdavanje deficitnih troškova. Blok i Kastel. Svetska tržišta rade na tome da primoraju vlade da teže monetarnoj i fiskalnoj politici koja promoviše nisku inflaciju. kao i rezultat praktičnog pristupa opravdanja određenog političkog ponašanja ili političke situacije u pojedinim zemljama. tehnologije. 50. globalizovani svet treba urediti stvaranjem novog svetskog poretka u kome bi odlučivale najrazvijenije i politički najmoćnije države. znanje. u demokratskom postupku. 2) užem smislu – se podrazumeva poslovanje preduzeća.U razmatranjima globalizacije sa političkog aspekta. globalizovani svet treba urediti stvaranjem međunarodnih organizacija i institucija. čine se pokušaji sagledavanja budućeg razvoja društva i traže se putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje čovečanstva. 48. uz postovanje i očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta svakog učesnika i uz postojanje ravnopravnosti svih subjekata.Sa ekonomskog aspekta globalizacija se može posmatrati u užem i širem smislu. menjanje oblika kretanja robe. - 49. Globalizacija i novi svetski poredak . ili putevi kojima bi se nametala volja i hegemonija vlasti jakih i moćnih na čelu sa najrazvijenijom zemljom (pa se ovde posebno spominje dominacija Amerike i njena težnja da vlada svetom). kretanja kapitala u vidu stranih direktnih investicija. Naučni pristup u istraživanju ovako značajne i složene pojave je veoma važan jer bi se mogle predvideti i posledice budućeg razvoja društva. takođe dolazi i do ugrožavanja kulturnih identiteta i suverenosti država. Ovde se pod globalizacijom podrazumeva mikroekonomski proces čiji su nosioci preduzeća kroz prekograničnu kooperaciju. . . U: 1) širem smislu – podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jednu jedinstvenu svetsku privredu.Oba shvatanja polaze od toga da savremeni globalizovani svet treba urediti stvaranjem novog svetskog poretka.

što opet dovodi do novih problema u ujedinjenom čovečanstvu. obrazaca i modela sa jedne na drugu generaciju. snižavanje troškova proizvodnje. 51. socio-kulturnog i političkog sistema u kome su države. znanja i kapitala i nastaje globalizacija ekonomije. . u političkim odnosima i na nacionalnom i međunarodnom planu . .Kulturni identitet naroda je identitet po kome se jedan narod razlikuje od drugog. Globalizacija i kulturni identitet . što dovodi do realne opasnosti da pojedine države budu ograničene u svom suverenitetu. Sadržaj kulturnog identiteta pojedinih naroda je izraz njihovog kolektivnog stvaralastva. i globalizacije nastaju velike promene a sa njima i globalni problemi kao sto su ekološka kriza. tako da opstanak nacionalnih država predstavlja polaznu pretpostavku očuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda.Nove tehnologije se zasnivaju na principima funkcionisanja proizvodnje koji imitiraju rad čovečijeg mozga. . omogućen je daljinski nadzor menadžera nad radom radnika. U tom odnosu novih teh.Globalizaciju je moguće posmatrati i sa civilizacijskog aspekta. predavanja i održavanja ideja. Korišćenje kompjuterske tehnologije menja iz osnova čovekov odnos prema radnoj delatnosti.U pojmovnom određenju kulturnog identiteta polazi se od kulture kao ljudskog stvaralaštva koje rezultira materijalnim i duhovnim tvorevinama. automatizacija. . U takvom društvu postoje uslovi za dominacijom ekonomski najjačih. To je proces prenošenja. 52. U ovakvoj globalnoj ekonomiji vodeću ulogu imaju oni koji imaju moć koja je zasnovana na znanju i kapitalu. i da njihovi narodi izgube svoj kulturni identitet. čime mašine zamenjuju ne samo čovečije fizičke već i njegove umne sposobnosti. Globalizacija ekonomskog zivota se ispoljava preko velikih korporacija i banaka. imaju sposobnost prilagođavanja brzim izmenama i novim zahtevima proizvodnje.mogle nastati sa stanovišta zakonitosti civilizacijskih promena u ljudskom društvu u celini.U tesnoj vezi sa kulturom se nalazi tradicija. jedinstvo ekonomskog. dolazi do promena u komunikaciji među učesnicima u procesu rada. nacije i narodi međusobno povezani i zavisni. Takođe je ubrzan proces globalizacije. kriza u oblasti ekonomskog života. Nove tehnologije karakterišu skraćeni životni ciklusi. . čime se ugrožava ekonomski razvoj slabijih. međutim treba imati u vidu da ne postoji samo jedna civilizacija već više njih koje se nalaze u sukobu. tako da se i razvoj globalnog komunikacionog sistema nalazi izvan kontrole pojedinih država. polozaju čoveka u radnoj sredini i u procesu upravljanja.Uzroci koji su doveli do ovakvog stanja se mogu naći u razvoju novih tehnologija – razvoj mašinskog sistema.U ujedinjenom čovečanstvu postoji potreba da se očuva samostalnost i suverenost nacionalnih država bez obzira na različite stepene njihove ekonomske razvijenosti i njihove nezavisnosti. Globalna kultura je kultura neke političke zajednice (države) ili etničke zajednice (nacionalna kultura). Rad sve više zavisi od računara. povećanje kvaliteta proizvodnje kao i produktivnosti rada – ovako su nove tehnologije dovele do značajnih promena u procesu rada.Globalizacija je kao proces ujedinjavanja čovečanstva.Nastaje nova međunarodna podela rada na bazi novih mogućnosti koncentracije i centralizacije kapitala kao i znanja i u tim okolnostima nastaju multinacionalne kompanije. informacione tehnologije. Tako je kultura ljudski način postojanja ili života. treba da pruži sociologija. . i on je određen kulturom kao i njegovom tradicijom. Globalizacija. a nove tehnologije pružaju nova sredstva komunikacije za efikasno i efektivno kontrolisanje svetskog tržišta rada. . i mikroelektronika koja predstavlja razvoj treće tehnološke revolucije. vrednosti. nove tehnologije i promene u procesu rada i upravljanja . što dovodi u pitanje njihovu ekonomsku i političku samostalnost i očuvanje njihovog kulturnog identiteta.a evidentno je i postojanje ugrožavanja i narušavanja kulturnog identiteta nekih naroda. Odgovor na pitanje šta te promene sa civilizacijskog stanovišta znače za razvoj društva.

rada i upravljanja postoji višestruka povezanost.sa procesom globalizacije nastaju i sistemi u kojima se ujedinjuju kapitali. stvaraju strategije… . . ali u isto vreme je pružena šansa domaćim organizacijama da se oprobaju na svetskom tržištu. Podrazumeva se širenje menadžerskih aktivnosti na više različitih država.Zahvaljujuci modernim tehnologijama u savremenom globalizovanom svetu smanjena je razdaljina između proizvođača i korisnika određenih proizvoda. Globalni menadžment ima različite poslovne forme: 1) direktni i indirektni uvozno-izvozni poslovi zbog kojih se otvaraju predstavništva i zastupništva. ustupaju se razni dugovi. .Sva 3 faktora koja prate globalizaciju u međunarodnom poslovanju usko su povezana sa pojmom konkurentnosti. a globalni menadžment dobija svoje pravo mesto i značaj. jer se tu razmenjuju ugovori koje tek treba zaključiti ili koji su tek u fazi projekta. jer organizacije koje svoj uspeh i profitabilnost orijentišu samo ka nacionalnom ili lokalnom tržištu ne mogu opstati i zato one svoje poslovne aktivnosti vezuju za svetsko tržište. Stvaranje modernih tehnologija i elektronskih sredstava komunikacije uticalo je na promene u procesu rada i na promene u procesu upravljanja. a u takvim uslovima se smanjuje mogućnost zapošljavanja. a ove promene se ogledaju u položaju čoveka u procesu rada.Proces globalizacije je uticao da se 3 međusobno povezana faktora ujedine i da tako ujedinjeni karakterišu savremeni menadžment. . konkurentima. utiču na nove oblike upravljanja. jer tehnološki napredak sve više smanjuje potrebu za radnom snagom. 2) lokacija – faktor koji se odnosi na integraciju različitih organizacionih operacija. . dobavljačima. na njihovu materijalnu egzistenciju i socijalnu sigurnost. koja dobija globalni karakter i koja se povećava. brzem transportu sa jednog na drugi kraj sveta. Naravno. čime poseban značaj dobija menadžment.Razvojem međunarodnih organizacija dolazi do razvoja međunarodnog menadžmenta. Promene u procesu rada koje nastaju razvojem moderne tehnologije utiču i na socijalni status pojedinaca. upravljanje koji se širi na manipulisanje novcem i na sagledavanje viška zaposlenih.. Reč je o nezaposlenosti. međuzavisnost procesa globalizacije i procesa rada stalno raste. Globalizacija je uticala i na povećanje značaja i obima međunarodne tržišne konkurencije jer dolazak konkurencije iz sveta remeti odnose na domaćem tržištu i ugrožava pozicije domaćih organizacija. 3) stav – To je faktor otvorenosti i on podrazumeva otvorenost prema međunarodnom i globalnom menadžmentu. ostvaruju se zajednička ulaganja.Globalizacija je značajno uticala na savremeni menadžment. Ova pokretljivost ima pozitivne i negativne posledice koje se ogledaju u ugrožavanju psihofizičkog integriteta čoveka i individualnosti pojedinih naroda. .Između globalizacije. To su: 1) blizina – faktor koji doprinosi bližoj saradnji menadžera sa potrošačima. oblicima davanja prava da se koristi ime. Danas multinacionalne org.Postojeći oblik trgovine u uslovima globalizacije predstavlja trgovinu onim što ne postoji. sve više zamenjuju globalna preduzeća i nacionalne granice u svetu biznisa sve više nestaju. sklapaju sporazumi o licencama. 53. U ovim okolnostima. . Težnja za profitom i što nižim troškovima proizvodnje dovodi do seljenja tehnologija iz razvijenih u manje razvijene zemlje sveta. ukidaju se čvrsti odnosi valuta i kontrole kapitala u medjunarodnoj delatnosti čime je finansijska delatnost uspela da se osamostali od privredne delatnosti. za šta se koristi termin transnacionalni menadžment. Uticaj globalizacije na menadžment . ovim promenama se pojedinačna društva moraju prilagoditi a posledice tih promena prevazići i ukloniti. tako da se roba koja se proizvodi u jednom delu sveta korsti i u drugom.

politički odnosi… 2) slabosti su težnja ka svetskoj dominaciji pojedinih zemalja i organizacija koje negiraju pojedine kulture i nacije. dominiraju 2 osnovna pristupa u organizacionoj teoriji. krediti. ciljeve i filozofiju organizacije. . . novih potrošača. pa u tom smislu ona ima kulturu čija je funkcija da integriše i stabilizuje organizacije. Lideri moraju da raspolažu velikim tehničkim znanjima. po Hajnenu. materijali. pa je zato organizacija u stvari kultura čiji sadržaj čine simboli koji manifestuju određena značenja za sve članove organizacije. i na objašnjenja zašto se nešto radi. i 4) uticaj koji se odnosi se na ponašanje članova organizacije. 2) proklamovane vrednosti – odnose se na strategiju. koji se odnosi na vrednosti. 2) funkcionalistički – temelji se na shvatanju organizacije kao socijalnog fenomena reda. dok je cilj istraživanja kulture njena spoznaja jer ona nema nikakvu posebnu funkciju. norme. postoje različiti pristupi u donošenju odluka. mediji… . 2) karakter koji upućuje na socijalni karakter kulture u smislu da je ona obeležje grupe. čime je proizvodnja postala efikasnija. produbljivanje protivrečnosti između mocnih i onih koji to nisu… 54. zbog jeftinije radne snage.Koncept korporativne kulture nastaje prvo u Americi i to uvođenjem kulture u organizaciona istraživanja i menadžment teoriju. stabilnost poslovanja. kultura organizacija.troškovi radne snage. sirovina.Šajn razlikuje 3 osnovna elementa kulture jedne organizacije i to su: 1) primarni faktori – odnose se na vidljive strukture i procese u organizaciji. obuhvata više nivoa. Pojam korporativne kulture . konkurencija. neoklasična forma globalnog menadzmenta uticala je na praksu otvaranja međunarodnih organizacionih delova u drugim zemljama. . lako ih je uočiti. iznalaženje novih izvora kapitala. da poznaju kulturne obrasce i nacionalnu kulturu. ekonomskih. tj. pravnih i posebno kulturnih faktora. stopa inflacije.Savremeni globalni menadžment doživljava značajne promene i u sferi upravljanja organizacijom u okviru jedne zemlje. pri čemu do izražaja posebno dolaze one specifičnosti koje se ogledaju u različitostima političkih. neizvesnost u odlučivanju. Npr. energije. sredinom 80-ih godina. a ove promene se posebno odnose na jačanje konkurencije. da u promenama obezbedi uslove njihovog boljeg funkcionisanja. . Sve te različitosti su karakteristika svih faza menadžment procesa. planiranje postaje složenije. . sirovine. Konta i Dirkema: 1) interpretativni – temelji se na subjektivističkom shvatanju da se svet može tumačiti ali se ne može menjati. s tim što se uvek moraju poznavati propisi.Menadžment u uslovima globalizacije ima svoje pozitivne i negativne efekte: 1) prednosti su veća profitabilnost. veći stepen rizika. a zasnivaju se na pristupima Hegela. ali ih je teško odrediti. lokalni običaji. komunikacije. širenje i osvajanje novih tržišta. rezultat zajedničkog iskustva. da vode računa o ekonomskim faktorima . tj. 3) način nastanka koji se odnosi se na proces njenog nastanka.U savremenom pristupu konceptu korporativne kulture.Definicije korporativne kulture su brojne. obuhvata i odnosi se na svaki oblik organizacije u vlasništvu akcionara kojom upravljaju plaćeni menadzeri. Pojam korporativna kultura. i uglavnom obuhvataju sledeće elemente: 1) sadrzaj. osnovna načela i simbole. materijala. To su proizvodi.2) global sourcing. Fihtea. kultura. ponašanje članova grupe. povećavanje jaza između bogatih i siromašnih. carine. usluge.

partikularizam koji se odnosi na nivo u kome kultura ističe pravila u određjenim odnosima ili koji se odnosi na prihvatanje fleksibilnosti u datoj situaciji. Po njima postoje 2 nivoa kulture koji utiču jedan na drugi: 1) nevidljivi – to su vrednosne orijentacije koje poštuju svi zaposleni. socijalna odgovornost…Zadatak savremenog menadžera je da spozna vrednosne orijentacije zaposlenih i da ih usaglasi sa društvenim vrednostima. kulture su briga menadžera o kupcima.3) osnovne premise – to su nesvesna.tj.tj. a osnovni faktori multikulturizma su – entitet. fizička sposobnost. kvalitativan stil života koji podrazumeva orijentacije prema duhovnim vrednostima i odnosima među ljudima.Osnov korporativne kulture čine vrednosti i norme koje determinišu njeno ekonomsko. Vrednosti i norme povezuju ljude i usmeravaju ih prema određenim ciljevima. 55. u odnosu na promene. .Za savremeni menadžment multikulturalizam je neophodnost jer se ne upravlja na isti način u svakoj organizaciji i u svakoj zemlji. korektan odnos prema zaposlenima. . zbog kulturnih. i ukoliko je ona veća onda se očekuje nejednaka raspodela moći između institucija. rasa. pol. i kao takve one predstavljaju polaznu osnovu za vrednosti i delovanje. najbližim saradnicima ili o nekom proizvodu koji je značajan za tu radnu grupu. 2) distanca snage (tj. 4) kvantitativan stil života se vezuje za materijalna dobra oličena u novcu koja utiču na izvestan stepen agresivnosti u njihovom sticanju. . organizacija. To su stilovi grupnog ponašanja.Kasnije je uvedena i 5-ta dimenzija nacionalne kulture – vremenska dimenzija. tj.do izražaja dolazi zajedništvo. . poštovanje svih aktera u poslovnom procesu. Pod multikulturalizmom se podrazumeva uvažavanje postojanja različitih kultura. grupa i pojedinaca.Koter i Hesket su doneli zaključak da korporativna kultura može imati značajan uticaj na ekonomski učinak firme. nacionalnih i verskih razlika. dugoročnoj orijentaciji. 2) osnovne vrednosti neprilagodljive korp. socijalno i kulturno ponašanje. shvatanja. od kojih svaka ima svoje osnovne vrednosti i zajedničko ponašanje: 1) osnovne vrednosti prilagodljive korp. kulture su menadžerska briga o samom sebi. koja se odnosi na nivo jedne zajednice prema kratkoročnoj. postoje prilagodljive i neprilagodljive korporativne kulture. Po njima. To su stilovi ponašanja zaposlenih. starost… . Kolektivizam – uvažava i posvećuje pažnju zajedničkim interesima i ukupnim društvenim odnosima u okviru jedne grupe. bez pogovora prihvaćena verovanja. interesnim grupama i zaposlenima. . misli. drustvenoekonomski. . koji polazi od toga da se zajedničke vrednosti pretvaraju u zajedničke osnovne premise koje deluju iz dubokih slojeva podsvesti. adekvatna nagrada za uložen trud. znanje i etiku. Visok stepen izbegavanja neizvesnosti odnosi se na one kulture u kojima se oseća neprijatnost pri susretu sa neizvesnim situacijama. 3) izbegavanje neizvesnosti – podrazumeva nivo tolerancije prema riziku kao i prema nekonvencionalnom ponasanju. Kultura i multikulturizam .one se prenose i kao tradicija i ostaju nepromenjene. 2) vidljivi – to su norme grupnog ponašanja izražene u vidu uobičajenih i vladajućih modela ponašanja. One su različite u raznim kompanijama. Dzon Koter i Dzejms Hesket su pokušali da odrede faktore koji jednu organizacionu kulturu čine uspešnijom od drugih. Ovde se više ceni ustaljeni proces menadžmenta koji umanjuje rizik. kulturni…Danas je došlo vreme vezivanja za profesiju. kolektivizam – podrazumeva nivo kulture koji ističe individualnu slobodu u odnosima ili se odnosi na poštovanje grupnih interesa i dogovora.Fons Trompenars je utvrdio 5 različitih načina ponašanja u okviru kojih pripadnici različitih kultura mogu da održavaju uzajamne odnose: 1) univerzalizam.Za razliku od Šajna. istorijskih.Girt Hofstejd je odredio 4 glavne dimenzije koje čine bilo koju nacionalnu kulturu: 1) individualizam – podrazumeva uvažavanje samo svojih sopstvenih interesa. osećanja. iz različitih razloga – generacijski. moći) – podrazumeva distribuciju moći. 2) individualizam. Vremenom su se vrednosti i vrednosni sistemi menjali.

. moraju se uvažavati kulturne razlike i koristiti mogućnosti koje im ta različitost pruža. 56. uticajno – povezana je za nivo koji ističe objektivnost ili više emocija i subjektivni nastup kao značajno uticajan.Menadžeri moraju da se bave pitanjima upravljanja različitostima. biće povećan ako postoji različitost u perspektivama i suženo polje isticanja konformizma prema normama koje su dominirale u prošlosti. 5) argument rešavanja problema – heterogenost grupa koje odlučuju i rešavaju probleme u velikoj meri dovodi do boljih odluka. 57. Značaj poslovne etike za menadžment . Viljem Ouči je pokušao da napravi razliku između američkog i japanskog menadžmenta kao najuspešnijeg i najrazvijenijeg. koje prevaziđu ove probleme ostvaruju prednost u troškovima. Upravljanje kulturnom raznolikošću . onda dolazi do slabog učinka na polju integracije radnika. 4) specifično..Istražujući pitanja i probleme upravljanja kulturnom raznolikošću u cilju poboljšanja učinka organizacije. . difuziono – podrazumeva nivo koji je usmeren u određenom pravcu ili je pristup nekom problemu prilično slobodan i obuhvatan. 5) ostvareno. 2) argument nabavke resursa – ako org. nasleđeno – to je onaj nivo kulture koji se meri ili ostvarenim rezultatima ili nasleđenim stanjima. Tejlor Koks je predložio 6 argumenata: 1) argument troška – ako organizacija ne upravlja pitanjima i problemima multikulturalizma na pravi način. a org.Istražujući nacionalne kulture.tj. jer takva fleksibilna org. sudara i dodira kultura. a njene osnovne karakteristike su: 1) dugoročna zaposlenost 2) odlučivanje koncenzusom (glasanjem) 3) individualna odgovornost 4) sporo napredovanje u poslu 5) kombinacija strogo formalne kontrole i samokontrola svih zaposlenih 6) usmeren specijalistički razvojni put u karijeri 7) holistički pristup koji vodi racuna o interesima organizacije. uspeju da prevaziđu probleme multikulturalizma imaće prednost u odnosu na druge kompanije prilikom zapošljavanja radnika. povećanja troškova. tj. . 6) argument fleksibilnosti sistema – sposobnost za upravljanje različitošću povećava adaptivnost i felksibilnost u org. Ouči je tvorac teorije “Z” koja je nastala kao rezultat kombinovanja najbitnijih faktora japanskih i americkih organizacija.tj.posebno žena i nac. Ova menadžerska aktivnost je veoma složena jer obuhvata mnoštvo elemenata.3) neutralno. 3) argument marketinga – Organizacije koje imaju uvid u kulturnu osetljivost u odnosu na druge nacionalne kulture. Za uspešan menadžment kulturne različitosti veoma je važno menadžersko obrazovanje. manjina. 4) argument kreativnosti – nivo kreativnosti org. može brže da reaguje na brojne unutrašnje probleme u organizaciji kao i na probleme u spoljašnjem okruženju. imaće uspeh u poslovanju. ali uključuje i porodicne interese. i to je pojava koja bitno utiče na savremeni menadžment.Multikulturalizam je nužna pojava u uslovima različitosti.

Oni se odnose na upoznavanje zaposlenih sa člancima. Na odnosu lične i društvene odgovornosti. konkurentnost i ostvarenje profita zavise isključivo od prava i dužnosti koji se primenjuju u odlučivanju. tako da su se i savremene organizacije našle pred izazovom kako prevazići brojna pitanja i probleme i kako odlučiti da bi se uskladili lični interesi sa organizacionim i društveno-ekonomskim. etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponašanja zasnovani na opštoj i poslovnoj kulturi. .. Ova odgovornost može biti lična. Značaj poslovne etike je posebno vidljiv u savremenom društvu koje je opterećeno brojnim krizama i protivrečnostima. i oni se nalaze u određenoj zavisnosti od opštih kuturnih obrazaca. dobronamernost. Pojam i karakteristike poslovne etike . i može biti korporativna društvena odgovornost. 2) odlučivanje. i na globalnom i lokalnom nivou. kulturi govora i lepog ponašanja. . . kulturi usmene i pismene komunikacije – što je bitno za kontakt poslovnih partnera. 3) korporativna kultura.Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa kulture i etike u poslovanju. daju se primeri uspešnih odnosno neuspešnih etičkih primera. . jer se njime definišu vrednosti i na njima zasnovana ponašanja koja se ili očekuju. 60ih i 70ih godina 20og veka ustalio se nov koncept korporativne društvene odgovornosti koji se odnosi na etičko ponašanje. Naravno u svakoj kompaniji važi pravilo da se ne može očekivati da svi zaposleni imaju iste etičke vrednosti. Nakon završene etičke obuke uglavnom se koriste fiktivni scenariji koji simuliraju situacije u kojima bi se zaposleni mogli naći obavljajući svoj posao (te moguće situacije se odnose na mito i nedozvoljene poklone) tako da zaposleni imaju priliku da u skladu sa konkretnom situacijom odlučuju i o tome razgovaraju sa svojim kolegama ili menadžerom. tj. koji imaju različite oblike i ciljeve. korporativna. primenjujući načela poslovne etike na praktično poslovno ponašanje.Tako etika dobija na značaju. osoba se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Znači. . 58. zaposleni razgovaraju sa menadžerima.Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike su: 1) odgovornost – lična. a nastaje i poslovna etika kao posebna naučna disciplina. jer se svako rukovodi sopstvenim sistemom vrednosti i iskustvom. čije poznavanje je od značaja za razumevanje modela civilizacijskog ponašanja.Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost za njegovo neobavljanje. kao i norme etičkog ponašanja pretočene u poslovni bonton. na socijalne uloge i određen nivo društvene odgovornosti korporacija. društvena. stvarajući norme o ponašanju. ali i etičkih i verskih osobenosti. Iz njih su nastala i moralna pravila koja treba da sledi kompanija. kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije. . Poslovna kultura je veoma važna jer se temelji na opštoj kulturi. pomoć drugima. . .Poslovna etika se kao disciplina razvijala usklađujući opšte i konkretne vrednosti. primeri koji će razjasniti razloge primene etičkih normi i onda kada to neće doneti profit ili će ga znatno umanjiti.Sa razvojem savremenog društva stvoren je novi koncept poslovnog ponašanja koji polazi od uvažavanja prava i interesa drugih i od ostvarivanja opštih društvenih interesa koji obuhvataju i kvalitetno radno okruženje u kome poslovni uspeh.Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja. osnovne vrednosne sisteme. poštovanje drugih i poštovanje vlasništva. ili koja se neće tolerisati.Iz etičkih programa slede i etički kodeksi koji su veoma značajni za etičko poslovanje organizacija. kao i etičke norme koje određuju način ponašanja. pa se u tom smislu iniciraju programi za razvijanje osnovne etičke svesti. usmeravajući pojedinca na moralni odnos prema drugima. Etičkim kodeksom se uspostavlja viši moralni nivo u org. . knjigama i drugim materijalima iz oblasti etike. ali zato se mogu razviti određene vrednosti.Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja. a poslovna etika počinje da otvara pretpostavke za razvijanje nove etičke svesti učesnika poslovnog života. Etički kodeks mora da ima jasno izražene osnovne principe i očekivanja i mora se primenjivati. Započinje se sa edukacijom iz oblasti poslovne etike. Ovi elementi korporativne kulture koje treba primeniti su: držanje obećanja.

Poslovna etika je teorijska disciplina koja pristupa objašnjenju različitih moralnih shvatanja o osnovnim vrednostima i etičkim principima koji se mogu primeniti na celokupnu oblast poslovanja. 2) princip preuzimanja odgovornosti je preuzet iz Biblije i počivao je na religioznim shvatanjima. . Tako ima shvatanja da ljudsko ponašanje ima 3 kategorije: 1) kodificirane zakone (zakonske standarde). i zato se često dešava da ljudi upadaju u moralne dileme koje su povezane sa situacijama gde postoje alternativni izbori koji nisu u skladu sa etičkim normama. veka razvija nov koncept korporacijske društvene odgovornosti. ali je zato određena normama i vrednostima koje govore o tome šta je dobro a šta lose. a sadržaj tih normi se izražava sudovima o dobrom i lošem. veka i Endrju Karnegija. U početku se dobročinstvo smatralo obavezom. Tako se tokom 80ih godina 20.4) poslovna komunikacija – interpersonalna i odnosi sa javnoscu. To su pravila kojima se reguliše šta je legalno a šta nije. za pomoć nezbrinutim licima. 3) etika (socijalni standard). . a cilj je da se svi učesnici u poslovnim procesima obavežu na etičko ponašanje. pa u tom smislu pojedinci i organizacije imaju određen stepen slobode u ponašanju. . Kao princip etike i kao vrednosti spomenut je altruizam.Poslovna etika je uvek bila pod jakim uticajem društva i okruženja u kome se razvijala. Od velikog značaja za definisanje poslovne etike je i ukupna etička misao koja počiva na određenju osnovnih principa moralnosti.Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. koji ustanovio je 2 osnovna principa u poslovanju: 1) princip dobročinstva po kom se zahtevalo od onih srećnih članova društva da pomažu onim manje srećnim (nezaposleni. kao i moralna praksa koja predstavlja polaznu osnovu za zasnivanje poslovne etike sa svim elementima koji je čine. stari…) direktno ili indirektno (kroz razne institucije – crkvu. uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Etičke norme su nepisana pravila ponašanja. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima. . Odgovornost i etika poslovanja . .Zbog ovih etičkih dilema kompanije koriste etičke kodekse kojima se reguliše poslovno ponašanje i tako se eliminiše potreba za dodatnim zakonskim rešenjima i mogući problemi koje sa sobom donosi slobodan izbor.Osnovna načela na kojima počiva društvena odgovornost.Oba ova principa su i danas aktuelna posebno u američkoj poslovnoj praksi. .Društvena odgovornost podrazumeva obavezu menadžmenta da preduzima odgovarajuće akcije koje će doprineti blagostanju i interesima društva ali i organizacija. kao ideja da treba činiti ispravne stvari zato što je to ispravno a ne zato što je u nečijem interesu. ali i čovekov odnos prema samom sebi. Na etičnost u poslovanju je uticalo i čovekovo ponašanje. a kasnije su ta očekivanja preneta na org. Pojam odgovornosti sadrži više elemenata koji ulaze u njegov sastav. Altruizam je jedan od motiva koji oblikuju ponašanje menadžera. Izučavanje etičkog ponašanja korporacija je postalo aktuelno 60-ih i 70-ih godina prošlog veka pojavom raznih društvenih pokreta. 2) slobodan izbor (personalni standard) – odnosi se na ponašanje koje nije zakonom regulisano. bolesni. Takođe je i praktično-normativna disciplina jer se u konkretnoj praksi primenjuju ustanovljena etička pravila poslovnog ponašanja. 59. koja nije vezana za pisane zakone. vezuju se za početak 20. . koje su poklanjale svoja sredstva dobrotvornim org. a time i mogućnost slobodnog izbora. društvo u celini). koji su kao pisani standardi i vrednosti ponašanja ugrađeni u zakonske propise i u tom smislu su primenjivi na sudu. Ona obuhvata odnos čoveka prema društvu. 5) norme poslovnog ponašanja. Ona je i normativna disciplina jer formuliše one vrednosne norme koje bi se poštovale u svim poslovnim procesima.Društvena odgovornost Endrju Karnegija: . Ovaj princip se odnosio na brigu o onim stvarima koje mogu doprineti napretku i progresu društva u celini. razni pokreti.Odgovornost je verovatnoća da će neko odgovarati za neku svoju radnju ili će biti podvrgnut sankciji. a može se razlikovati i više vrsta odgovornosti u zavisnosti od kriterijuma od kojih se pri tome polazi.

Akerman i Kerol su autori 3 različita pristupa novom poimanju korporativne društvene odgovornosti: 1) Preston i Post smatraju da postoji interakcija između biznisa i potrošača koji su tržišno orijentisani. 5) kulturne razlike. misli se na probleme utaje poreza. 3) menadžerske vrednosti i stavovi. On polazi od toga da društvo kao celina odlučuje koji socijalni principi će biti povezani sa poslovanjem. tržištu u celini. izražena u stavu da treba da se koriste resursi i energija u aktivnostima projektovanim radi uvećanja profita. U drugoj fazi kompanija zapošljava stručnjake koji bi trebalo da reše ove socijalne probleme. 3) treći nivo se odnosi na internu politiku.Ima mnogo primera nepoštovanja etičkih principa u poslovanju.Sve ove ideje o društvenoj odgovornosti produbljuje Strand koji definiše veze između društvenih principa. postoji samo jedna i jedina društvena odgovornost u poslovanju. Dakle Fridmanovi stavovi se baziraju na podeli socijalne odgovornosti između raznih delova društva. Najizrazitije determinante neetičkog ponašanja su: 1) lična korist koja se stavlja iznad interesa kompanije. društvenih procesa i socijalne politike. .. 2) Akerman smatra da kompanije u traženju rešenja nastalih društvenih problema moraju da prođu kroz 3 faze: U prvoj fazi top menadžment i predsednik kompanije mora da usvoji i vodi odgovarajuću politiku. Jedan od najvećih poslovnih izazova današnjice je kako se etički ponašati a pritom postići visoke performanse? Na ovaj izazov odgovor treba da pruži poslovna etika. . Realizacijom tih odnosa nastaju socijalni problemi koji se moraju rešavati kao sekundarne. Eitčka pitanja koja se rešavaju u okviru ove oblasti odnose se na probleme osnovnih institucija u društvu. 2) drustveni procesi. Ovde se podrazumeva odgovornost kompanije prema potrošačima i dobavljačima. odnos prema pojedinim rasama i određenim etničkim grupacijama… 2) poslovni (drugi nivo) čini odnos između zaposlenih i stejkholdera. 4) personalni (četvrti nivo) – odnosi se na obaveze i odgovornosti zaposlenih u kompaniji. . . prema bankama. odnose između kompanije i zaposlenih.Prema shvatanju Miltona Fridmana. 3) dužnost kompanije je da odgovori na dimenziju socijalne politike tako što će adekvatno reagovati pri rešavanju socijalnih problema.Osnovni problem u teoriji društvene odgovornosti je precizno definisanje vrednosti. tj.Većina etičkih problema se može pojaviti u okviru 4 nivoa: 1) društveni (prvi nivo) ili socijalni. Post. 4) pritisak konkurencije i upotreba neetickih sredstava. ili konkretno određenje onih zahteva društva na koje treba odgovoriti. Po njemu se korporativno se može posmatrati u okviru 2 nivoa: 1) mikronivo – veze između preduzeća i okruženja 2) makronivo – koristi društvenu odgovornost kao polaznu tačku korporativnog društvenog učešća. Posta. dok rešavanje socijalnih problema treba prepustiti pojedincima i vladinim službama. netržišne veze.Pristupi društvenoj odgovornosti Prestona. gde vlada i poslovna zajednica imaju odgovornost da rade u interesu društva.Koncept društvene odgovornosti Miltona Fridmana: . bez prevara i obmana. 2) dužnost kompanije je da definiše ukupan pristup za sve odgovore na promenljive zahteve tržišta. Po njemu svaka kompanija ima 3 osnovne dužnosti koje su povezane sa dimenzijama društvenog delovanja: 1) dužnost je odgovornost kompanije da identifikuje i analizira sva promenljiva društvena očekivanja. . .Preston. 3) Kerol smatra da postoje 3 dimenzije društvenog delovanja: 1) drustveni principi. koji ukazuju na odnos etike i društvene odgovornosti. akcionarima. . 2) konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva. 3) socijalna politika. Ovi problemi se uglavnom rešavaju individualno i to onda kada se pojave. U trećoj fazi politika firme i rešenja stručnjaka se objedinjuju po pitanju tog istog socijalnog problema.Fridman ističe da je primarni zadatak svakog biznisa efikasna proizvodnja dobara i usluga. Preston i Post smatraju da javno mnjenje i vlada u velikoj meri ograničavaju i sprečavaju ove tržišne i netržišne veze i odnose. Akermana i Kerola: . pod uslovom da se igra po pravilima otvorene i slobodne konkurencije.

moralna.Poslovna odgovornost polazi od ciljeva zbog kojih je kompanija formirana i od interesa vlasnika i njenih zaposlenih. Ako se taj zahtve ne ispuni vrši se zamena kadra onim koji su sposobniji da postavljeni cilj ostvare i dođu do profita. Ovi tipovi odgovornosti su međusobno povezani i često se preklapaju. Moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na druge tipove odgovornosti. . Takođe postoje i etički odbori koji se bave razmatranjem etičkih pitanja i koji pokušavaju da otkriju neetička ponašanja do kojih dolazi u kompaniji. . Ona može biti poslovna ili radna odgovornost. u skladu sa opštim moralnim ponašanjem. a procena se vrši po osnovu procenjenih moralnih faktora.Posoje 4 tipa odgovornosti kompanije i to su: poslovna.Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje određenih društvenih zahteva koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. . Prihvaćena odgovornost je i priznata i prihvaćena odgovornost za neizvršavanje ili neadekvatno izvršavanje posla. kao odgovornost za posledice nastale zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla. Tipovi poslovne odgovornosti . 60. naziva se društvenim odgovornostima. ali se ne prihvata jer je posao neodgovorno obavljen.. U skladu sa legalnom je etička ili moralna odgovornost koja je regulisana profesionalni.Društvena odgovornost polazi od moralnih zahteva da se čini dobro. Razlikuje se prethodna od posledične odgovornosti koja može biti uzročna i agentska odgovornost.Da bi se ovi problemi otklonili i time odgovornost svela na minimum. definišu etički principi i izdvajaju specifična etička pravila koja kompanija namerava da primeni u svojoj poslovnoj praksi. pravna i socijalna odgovornost. Agentska odgovornost predstabvlja indirektnu odgovornost. . od posebnog su značaja stavovi i vrednost top menadžera koji svojim ponašanjem u velikoj meri utiču na definisanje etičkog ili neetičkog ponašanja zaposlenih. iako se to odstupanje moglo izbeći. Država prisiljava kompaniju da poštuje pravnu regulativu i ima ulogu da sankcioniše one kompanije koje krše pravne norme iz ove oblasti. Utvrđena odgovornost je dokazana odgovornost jer se dokazalo da se u obavljanju određenog posla odstupilo od važećih standarda.Utvrđena odgovornost može biti priznata i prihvaćena. Osnvno pravilo moralnog ponašanja jeste da se drugom ne nanosi zlo i da se poštuju ljudska prava zaposlenih. Svi zaposleni u kompaniji imaju pravo da traže da se uprava ponaša moralno i imaju pravo da očekuju da će se tako i ponašati.Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. U nekim slučajevima društvo ima pravo da kompanijama nametne izvesne zahteve koji su u interesu opšteg društvenog dobra i određene uslove da bi se one uopšte bavile biznisom. . Prethodna odgovornost je utvrđena zakonom ili ugovorom i predstavlja legalan standard za odgovorno ponašanje. Ako moralno ponašanje ne dovodi do profita zaposleni nemaju pravo da od uprave traže da se ponaša nemoralno da bi ostvarili profit. Upravljačke strukture imaju poslovnu odgovornos da stvaraju profit. jer je vezana za prihvatanje i izvršavanje poslovnih obaveza. Priznata odgovornost se priznaje kao realna činjenica. za izdate ili propušteno izdavanje naredbi. Ono što društvo traži od firmi. Stoga nije slučajno što se suštinom poslovne etike smatra odgovornost. kompanijiskim kodeksom ili etičkom ideologijom menadžera. Vrste poslovne odgovornosti . Od posebnog značaja su etička pravila poslovnog ponašanja kojima se utvrđuju osnovne vrednosti. Pripisana odgovornost se odnosi na procenjenu odgovornost. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa ledalno utvđenim normama sledi posledična odgovornost. Uzročna odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za nešto što jeste ili je propušteno da se uradi.Sve navedene vrste poslovne odgovornosti čine legalnu odgovornost jer su regulisane važećim zakonodavstvom.Uzročna i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrđene.Postoji više vrsta poslovne odgovornosti. . i može biti moralna odgovornost jer je izražena kroz lični sistem vrednosti. Moralne obaveze vezane za odgovornost važe i kada zakonom nisu verifikovane bez obzira na to da li ih društvo podržava ili ne. 61. . .

prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima.Nemoralni menadžment – se odnosi na one menadžere koji poseduju veoma niske menadžerske principe i koji se uglavnom ponašaju suprotno ustaljenim moralnim normama. Svrha im je različita. Najčešće su se dešavale na berzi. Etičke kodekse danas imaju mnoge firme i mnoge javno ističu spremnost da poštuju određena moralna načela i moralne principe u poslovanju. ali nisu ni potpuno moralni. vesti o nemoralnom ponašanju i nepoštovanju etičkih normi se veoma brzo šire.Zloupotreba medija – Karakteristična je i veoma izražena u savremenom svetu jer mediji imaju velike mogućnosti za razne vrste zloupotrebe. . . traže se rešenja i vrednosti na kojima počiva društvo. stvaranje profita firme po svaku cenu.Prevare – su klasičan tip etičke erozije. Njihov glavni cilj je ostvarivanje ličnih interesa. nepoštovanje zaposlenih. korumpiranje i td. izbegavanje održavanja date reči. Jedni krše etičke norme sa namerom. Odgovornost menadžera . Tako je npr. etičkih komiteta i razvijaju programe za etičku obuku kako bi se eliminisale etičke dileme i nedoumice u poslovanju. pošteni. Nissan krajem 90-ih godina uveo etički kodeks po kome se svim zaposlenima zabranjuje da uzimaju bilo kakve poklone ili da dobijaju bilo kakve druge pogodnosti od poslovnih partnera ili vladinih zvaničnika. Tako u menadžerskoj praksi može doći do odstupanja od etičkih normi.Industrijske krađe i špijunaže – za sada nema načina da se na pravi način zaštiti od njih .Tajni dogovori – Do njih dolazi između pojedinaca ali i između organizacija.. posebno zbog sukoba ličnih i organizacionih interesa.U osnovi svakog tipa odgovornosti stoji spremnost moralne osobe da ako ne obavi posao na odgovarajući način prihvati odgovornost za neuspeh ili učinjenu grešku. . 63. . Ovi menadžeri se trude da budu pravični. pošto smatraju da se odgovarajuće moralne norme ne mogu primeniti u svetu biznisa. .Organizacije sa najvišim etičkim standardima su često najprofitabilnije u svojim granama. .Amoralni menadžment – se odnosi na menadžere koji nisu nemoralni. loš kvalitet. iskreni.Moralni menadžment – vodi računa o moralnim normama i trudi se da ih u svakoj prilici poštuje. da drže obećanja i datu reč. Značaj etičkih kodeksa za upravljanje . Sa ovim kodeksom su upoznati svi zaposleni. Etičke dileme i nedoumice sa kojima se menadžer sreću u svojoj karijeri čine srž menadžerskog posla.Menadžeri se u svojoj poslovnoj praksi mogu naći pred brojnim dilemama kao što su: pohlepa. ali je i pored toga poslat proglas na preko 300 adresa svim dobavljačima i drugim poslovnim partnerima. Oni ne obraćaju posebnu pažnju u svom poslovnom ponašanju ili krše postavljene etičke norme. uglavnom zbog ličnog nemara. a zato je Arči Kerol identifikovao 3 tipa menadžerske etike: . Menadžer-nesavršen agent neodgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu zato . nepridržavanje dogovorenih uslova i rokova. Posebno u uslovima razvijene informativne tehnologije i telekomunikacija.a njih označavaju : . 62. Ona nameće pitanje odnosa moralnog i pravnog jer ono što je pravno legitimno nije i automatski moralno. Kerol tu razlikuje 2 grupe menadžera.Konflikti interesa – su veoma česti u praksi i predstavljaju značajan problem menadžera. Drugi krše etičke norme bez svesne namere. preterana samouverenost.Etička pitanja se u savremenim organizacijama regulišu kreiranjem odgovarajućih etičkih kodeksa. Menadžer-savršen agent odgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu izraženu u uvećavanju vlasnikovog bogatstva.Korupcija -često je sastavni deo mnogih poslovnih aktivnosti kao nemoralna i nelegitimna pojava.U savremenom menadžmentu protiv ovih pojava se bori svim sredstvima. 64. . . Oblici odstupanja od etičkih normi . nedovoljna lojalnost prema kompaniji. Iz tih razloga mnoge organizacije posebnu pažnju posvećuju razvoju etičkih kodeksa.Što se tiče lične poslovne odgovornosti postoje menadžer-savršen agent i menadžer-nesavršen agent. uzdizanje ličnih iznad kopmanijskih interesa.

. Gledište o neinstumentalizovanoj poslovnoj etici menadžera polazi od toga da u biznisu nema poslebnih pravila koja obuhvataju moralne obaveze menadžera kao ličnosti. one se dele na globalne i parcijalne. s obzirom da se njegovi interesi razlikuju od vlasničkih. Njihov nastanak je posledica društvene podele rada.Rad kao složena društvena pojava ima izuzetno veliki značaj za čoveka i društvo. Vršenje čovekove radne delatnosti javlja se kao međuljudski odnos koji se ispoljava na 2 načina – u odnosu čoveka prema ostalim učesnicima u procesu rada i odnosu prema radu kao konkretnoj delatnosti. U sociološkom smislu. više ili manje su određene njihove zajedničke uloge i njihove pozicije.a menadžer teži da postigne što višu cenu za svoj rad. . Kada menadžer postane agent vlasnika kompanije i dobije ovlašćenja za donošenje i sprovođenje odluka može da ispolji i postugovorni oportunizam u vidu skrivenog delovanja ili nezavisne selekcije. Radne grupe deluju u cilju efikasnijeg obavljanja određene delatnosti i zbog raspodele rezultata .što ne uvećava vlasnikovo bogatstvo.Rad je svesna i organizovana delatnost koja je određena stepenom razvoja sredstava za rad i karakterom društvenih odnosa u okviru kojih se obavlja. složenu delatnost koja se odvija u okviru određenih društvenih grupa i delatnost kojom se stvaraju određene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju društveni značaj. Pojmovno određenje radnih grupa . a to je sklonost ka prevari radi ličnog interesa. Sa sociološkog stanovišta rad obuhvata specifične veze koje postoje između čoveka i njegove radne delatnosti i između društva kao ukupnosti svih društvenih pojava i čovekove radne delatnosti kao društvene pojave. Međutim postoje i neetičke povoljne profitne prilike za vlasnika kompanije.Najznačajnije parcijalne društvene grupe u one u kojima se odvija radni proces. 65.Poslovna etika menadžera može biti instrumentalizovana i neinstrumentalizovana.a to su radne grupe. Globalne ili totalne društvene grupe su one u okviru kojih se obavlja proces svih životnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog društva. i one su same sebi dovoljne. Takav pristup podrazumeva obavezu menadžera da uvećava vlasnikovo bogatstvo. pri čemu se moraju uvažavati osnovni etički principi. Gledište o instrumentalizovanoj poslovnoj etici menadžera odgovara menadžeru-savršenom agentu. Ali se postavlja pitanje da li menadžer može biti savršen. Vlasnik kupuje menadžerske usluge i teži da ih plati što jeftinije. već ga čini svojim bogatstvom. Svaki vlasnik kompanije teži da dođe do menadžera-savršenog agenta. Čovek obavlja veliki broj delatnosti u okviru određene društvene grupe. Tada je i lična etika menadžera instrumentalizovana. društvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi čiji su članovi svesni pripadnosti grupi i neposrednih posledica koje iz te pripadnosti proizilaze. . U odnosima koji se u grupi uspostavljaju. One mogu biti negativne eksternalije pod kojima se podrazumeva povoljna prilika za vlasnika preduzeća koja je štetna za društvo.U zavisnosti od toga da li se u nekoj od društvenih grupa vrše sve društvene funkcije na datom stepenu razvoja društva ili ne. i one postoje u okviru globalnih društvenih grupa. Parcijalne društvene grupe su one društvene grupe u kojima se vrše 2 ili više funkcija. Vršenje čovekove radne delatnosti se javlja i u odnosu koji postoji između ljudskog rada i svih ostalih društvenih delatnosti i ponašanja ljudi u društvu. tako da je grupni način života bio najvažniji oblik ispoljavanja čovekove društvenosti i najvažniji element koji ga povezuje sa društvom. . u njima su se obavljale sve društvene delatnosti. a tokom istorije. Od sistema vrednosti menadžera zavisi uspešnost kompanije. Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost. Na ovim osnovnim principima na kojima se zasniva racionalna svest menadžera definisan je agentov moralni pristup poslovnoj politici. Društvena grupa je skup manjeg ili većeg broja ljudi koji vrše određenu delatnost pomoću određenih sredstava u cilju zadovoljavanja određenih društvenih i ličnih potreba. Tako se radne grupe mogu odrediti kao parcijalne društvene grupe u kojima se odvija radni proces. Između članova grupe nastaju i postoje određeni odnosi i na osnovu tako međusobno uspostavljenih odnosa dolazi se do saznanja o izvesnim zajedničkim vrednostima. Tako se na samom početku javlja predugovorni oportunizam. .Društveni karakter rada se ispoljava kroz određeno udruživanje više radova u jedan jedinstven rad. I mogu biti informacione asimetrije koje podrazumevaju odnos između vlasnika kompanije i menadžera.

Uloge koje u organizaciji postoje povezane su nezavisno od toga ko ih vrši. Projektni timovi su privremene male grupe koje se formiraju u cilju rešavanja trenutnih problema. brže i kvalitetnije rešavanje problema.Grupne procese u timovima kao malim grupama karakterišu liderske uloge. U njima postoje formalne i neformalne veze. Na njih utiče veliki broj faktora. Norme o ponašanju se vezuju za prihvatanje određenih ideja. Fromalne timove planski formiraju menadžeri u organizaciji i oni su sastavni deo formalne organizacione strukture. . Pojam i vrste timova . posebno po tome kakva sredstva rada se u njima upotrebljavaju i kakve vrednosti čovek u njima stvara. Prema Stoneru osnovne funkcije neformalnih timova su: stvaranje i održavanje normi o ponašanju. zadovoljavanje potreba statusa i sigurnosti. .U proizvodnim društvenim grupama. . U njima se pojedinačne potrebe ili interesi podređuju potrebama tima kao celine. Sve one se međusobno razlikuju.Neformalni timovi nastaju u okviru formalne organizacione strukture. smanjenje organizacionih i ličnih tenzija. veća fleksibilnost. pomoć u rešavanju problema. Lider se u formalnoj organizacionoj strukturi bira ili imenuje. . obuhvata menadžera i sve zaposlene koji su njemu direktno odgovorni. Ostale ekonomske grupe su se podelom rada javile kasnije. čiji se osnovni zadatak odnosi na specifične probleme i na odlučivanje o njima. Razvoj nauke i uticaj tehnike stvorili su uslove za stvaranje novih oblika organizovanja radnih. Vrste i oblici radnih grupa . posebno proizvodnih grupa. gubitak ličnog identiteta. norme o ponašanju i kohezivnost tima.Proizvodne društvene grupe su osnovne društvene grupe.Male društvene grupe se u organizaciji nazivaju timovima.Za radnu grupu su posebno značajni međuljudski odnosi. Po Stoneru. One dopunjuju formalnu organizaciju radne grupe. od karakternih osobina ličnosti kao učesnika u procesu rada. To su timovi čiji sastav čine 3-10 zaposlenih iz različitih sektora organizacije.stepena kontrole i sl .zajedničkog rada. Komisija ili odbor je uglavnom stabilna celina.Najznačajnije prednosti malih grupa su: efikasnot zajedničkog rada i zadovoljenje potreba. smanjenje administrativnih troškova. sklonost ka kompromisnom odlučivanju.a pojedinci koji ih obavljaju su obuhvaćeni hijererhijom u onoj meri u kojoj vrše pojedine uloge. najčešće vrste formalnih timova su: Komandni tim. Istorijskim razvojem društva proizvodne društvene grupe su se razlikovale po veličini i karakteru tehnoloških i društveno-ekonomskih odnosa. do veličine oganizacije i tipa upravljanja. 67. a njihov osnovni zadatak je da rešavaju svakodnevne probleme.U svakoj radnoj grupi postoje formalne i neformalne veze. . . . . pravni problemi i sl. Najznačajnije su one radne grupe u kojima se odvija proces materijalne proizvodnje. Njihova osnovna funkcija je ostvarivanje organizacionih ciljeva.Najznačajniji nedostaci su: opasnost od izbijanja konflikta. dok u neformalnoj lideri sami pribavljaju tu ulogu tokom interakcijskih odnosa između članova grupe. . povećanje discipline na radu. organizaciona struktura počiva na postojanju uzajamne povezanosti uloga koje vrše pojedinci u cilju ostvarivanja precesa proizvodnje. Dobri i loši međuljudski odnosi u radnim grupama utiču na ukupan proces rada u organizaciji kao celini. Formalne veze se uspostavljanju u okviru formalne organizacije radne grupe koja propisuje način komuniciranja.Timovi u kojima postoje i formalne i neformalne veze su supertimovi ili timovi sa viškom učinka. razrada kanala komuniciranja.a ima i onih timova u kojima postoji formalna i neformalna organizacija. U radnoj grupi se ostvaruju procesi komunikacije jer se bez nje ne bi mogla ostvariti koordinacija ponašanja koja utiče na uspešnost odvijanja procesa rada i upravljanja.i po rešavanju odmah se raspuštaju.U svakom društvu postoji veliki broj parcijalnih društvenih grupa. verovanja i vrednosti koje utiču na ponašanje i tako postaju karakteristika prihvatljivog i očekivanog ponašanja svih članova tima. Neformalne veze nastaju jer formalne veze nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima jednog broja članova radne grupe. 66.

Kompanije u sastavu virtuelne korporacije razvijaju odnose poverenja jer sudbina korporacije zavisi podjednako od svih partnera. izolacija svog rada unutar zajednice. ekonomska nesigurnost posla. motivacija.68. plata i drugi ekonomski stimulansi. Virtuelni timovi ne moraju biti sastavni deo virtuelnih korporacija. Norme radnog morala još nisu uobličene kao celina. uvažavanje od strane rukovodioca preduzeća. moralnim normama. menjanje tehnike u uslovima rada. i uključuju motive. mogućnosti ispoljavanja stavova i interesa radnika. .Radni moral je složena pojava čije značenje upućuje na višeslojnost moralne prirode koja ga karakteriše. . Norme su zasnovane na shvatanju o položaju i značaju rada u društvu.Pojmovno određenje radnog morala je još uvek neprecizno i nejasno. upravljanja. zadovoljstvo. a regulisano je: društvenim normama. i to zbog neslaganja u oblicima u kojima se radni moral ispoljava. onda će on biti izuzetno motivisan da se angažuje u poslu i ispoljiće pozitivan odnos prema radu. Radni moral je društveni proces u kome je povezano ponašanje pojedinaca usmereno ka stvaranju materijalnih ili duhovnih tvorevina. kompanije koje je čine dele ukupne troškove. zalaganje u radnom procesu. zarade. jer one karakterišu ukupno čovekovo ponašanje u društvu. . što dovodi do nezadovoljstva radom. beznačajnost rada. Karakteristike virtuelnih timova . U virtuelnoj korporaciji. izneverena očekivanja u napredovanju na poslu.Kao najznačajniji izvori frustracije na poslu uglavnom se navode: odsustvo vlasništva nad proizvodnjom. . a raskidaju se nestankom potrebe za takvim savezništvom.Sadržina radnog morala se najčešće iskazuje normama radnog morala. agresivnosti…. podržavanje ciljeva radne grupe kao i ciljeva šire društvene zajednice… .Partnerstva nisu trajnog karaktera već se sklapaju povodom određenih povoljnih prilika na tržištu. . časovi rada. pri čemu se oni međusobno ne moraju poznavati. jer se ponašanje po moralnim normama ne javlja kao potreba već kao prinuda. kooperativa. rukovodjenja kao moralne ili nemoralne. biće pesimističan. Osnovne karakteristike virtuelne korporacije su: . . stavove i zadovoljstva učesnika u radnom procesu i radnoj grupi.Kao posledica razvoja informacione i telekomunikacione opreme u savremenom globalizovanom. kao novih poslovnih organizacija u budućnosti. intepersonalni odnosi. drugarstvo. Virtuelne korporacije čini privremena mreža kompanija koje se veoma brzo udružuju kako bi iskoristile promenljive prilike na svetskom tržištu. Ako radnik usvoji norme o ponašanju koje se od njega očekuju i ako ih prihvati kao svoju unutrašnju potrebu.Informativne mreže koje pomažu kompanijama i preduzetnicima da se povežu i tako zajednički rade. nejasnoca u izrazima…Prateće pojave nejasnoća koje postoje u određivanju radnog morala su i brojni faktori koji utiču na moralne stavove u procesu rada i to su: duh grupe. komunikaciji koja se odvija putem kompjutera da bi se proces rada ubrzao.U virtuelnu korporaciju se unose najjače specijalnosti tako da se formira organizacija koja će sve prednosti savršeno oblikovati i organizovati. sklon konfliktima i ispoljiće negativan odnos prema radu. ispoljavanje samoinicijative. pa se zato samo ističu konkretne dužnosti i pravila ponašanja u radnoj grupi. visoko razvijenom svetskom društvu. nedostatak određene uloge i korisnog izbora na poslu… . solidarnost. javljaju se virtuelni timovi. jer je rad društveni proces. način obavljanja rada. Tako se kao skup moralnih zahteva navodi: kreativan odnos prema poslu.Radni moral je skup normi o ponašanju čoveka u radnoj sredini. i normama radnog morala. umor. jer samo tako čovek može da prosuđuje određen proces rada. tako da se partnerstvo zasniva na tehnologiji. solidarnost sa članovima radne grupe. oblike organizovanja rada. znanje i (svetsko) tržište tako da svaki partner daje svoj doprinos na najbolji mogući način.Odnos prema normama radnog morala može biti dvojak. Radni moral u grupi . radni uslovi. To su timovi koji rade zajedno na rešavanju određenog problema i to kroz mrežu kompjutera. tj. . I može biti usmeren samo na prosto izvršavanje obaveza u procesu rada. One se mogu usvojiti tako da ih učesnik u procesu rada oseća kao svoju unutrašnju obavezu (potrebu) koja će motivisati njegovo ponašanje. interesantnost i sigurnost posla. U suprotnom. fizička okolina. ako su mu zahtevi nametnuti. uspešnost grupe. 69.

Kreativnost ličnosti – stepen kreativnosti ličnosti u procesu rada određuje određene potrebe. kao što su i kriterijumi za njihov odabir različiti. . .Moralne norme kao i norme radnog morala postoje u svakom društvu. Kao norme radnog morala su isticani: kooperativnost. Odredjenja vrednosti i kategorijalnog sistema vrednosti se razlikuju u zavisnosti od naučne discipline koja ih razvija. Na formiranje normi radnog morala utiču: ukupni moralni koncept društva. Pojam i značaj motivacije . . To su faktori (unutrašnji i spoljašnji) koji izazivaju određenu aktivnost i koji tu aktivnost usmeravaju prema raznim objektima i koji regulišu način na koji će se ta aktivnost obaviti. od istorijskog perioda u kome su nastale i od toga kakav status vrednosti dobijaju u odnosu na druge pojave.Etički univerzalisti smatraju da postoje univerzalne vrednosti i elementarne dužnosti koje mora da ispoštuje svaka zajednica i društvena grupa. uspehom i moći u odnosu na ostale učesnike u procesu rada. razvijaju se u skladu sa moralnim konceptom svakog društva i menjaju se sa promenom sistema vrednosti nastalom promenom njihovih socijalnih ili političkih nosilaca. Norma radnog morala .Sigurno je da postoji jedan opšti okvir koji je zajednički za sva društva. tip kulture. Motivi su unutrašnji činioci koji pokreću na aktivnost. koji je usmeravaju i njome upravljaju i to radi ostvarenja određenih ciljeva. kao i pravila ponašanja – čime je i nastao kodeks o ponašanju u procesu rada i radnoj grupi zasnovan na normama radnog morala. Nivo ekonomske razvijenosti – ako je zemlja na nižem nivou ekonomske razvijenosti onda su fizioloske potrebe primarnije. Potrebe višeg reda – za postizanjem uspeha. Postoje različita shvatanja o tome da li postoje vrednosti i moralne norme koje ljudi uvažavaju ili osećaju da bi ih trebalo uvazavati: . solidarnost. istorijski period i karakterne osobine ličnosti jer ljudi učestvuju u stvaranju i prihvatanju tih normi o ponašanju u procesu rada. kultura i istorijski razvoj etničke grupe određuje njen opšti okvir. Etničko poreklo – tradicija. tj. i obrnuto. priznavanjem i samopotvrđivanjem. zamišljanje cilja kojim se potreba može zadovoljiti. klase i grupe. a mlađi fizioloske potrebe i potrebe za priznanjem. moć… 71. ali vrednosti na kojima se ove norme zasnivaju su različite. aktiviranje organizma. . egoizam. samopotvrđivanjem. ali se on prelama kroz prizmu konkretnih društava. Uzrast – stariji uglavnom imaju potrebe pripadanja i priznanja. istorije i sl. Status u hijerarhiji – društvena uloga i položaj su povezani sa potrebom za priznavanjem. . drugarstvo. Kritika radnog morala je da su ponekad norme radnog morala poistovećivane sa tehničkim pravilima u procesu rada.70. kulture. pravilima ponašanja u okviru formalnih i neformalnih odnosa u radnoj grupi. sistem vrednosti. Sistem vrednosti je skup međusobno povezanih vrednosti karakterističan za odredjene kulture. doživljaj potrebe.Moralne vrednosti se odnose i na proces rada i na ukupne odnose u okviru radne grupe u kojoj se proces rada odvija. i ostvarivanje tog cilja.Svako društvo (društvena grupa) ima potrebu da formira norme radnog morala. kulture i grupa koje ga konkretnije oblikuju i pretvaraju u kodekse koji obuhvataju sve oblasti društvenog i profesionalnog života.Etički relativisti i etički pozitivisti osporavaju postojanje apsolutnih moralnih normi i vrednosti.Postoji veliki broj faktora koji opredeljuju ulogu pojedinih potreba i to su: Sistem vrednosti koji se razlikuje u svim društvima zbog različitosti tradicije. poslovni uspeh. Oni ističu raznolikost i suprotnost u moralnim shvatanjima i suđenjima . .Proces motivacije je javljanje potrebe. status.Čovekova ukupna aktivnost (a time i aktivnost u procesu rada) je određena motivima i motivacijom. Motivacija je proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja određenih ciljeva na određenim objektima i regulisanja načina na koji će se postupiti.

. seksualni.a većina autora ga smatra urođenim motivom. Značajna je i za međuljudske odnose jer je povezana sa ponašanjem ljudi. Tvorac teorije potreba je Abraham Maslov i on je smatrao da je ljudsko ponašanje određeno potrebama koje se hijerarhijski mogu podeliti u 5 grupa.Motivacija je značajna za liderstvo. Drugi je princip progresije po kome se potrebe na jednom nivou ne aktiviraju dok se one na prethodnom ne zadovolje. Manifestuje se u težnji pojedinca da bude prihvaćen i priznat od društva.koji se ogleda u težnji pojedinca da se u društvu istakne izgledom. hranom.materinski motiv. Motiv za postignućem se manifestuje u težnji pojedinca da postigne zavidne uspehe u nekoj delatnosti. da u njemu ima određeni položaj. . potreba za određenom T tela. za spavanjem i odmorom. teorija dvojne motivacije. Postoji veliki broj socijalnih motiva. za aktivnosšću. odećom…). kao složen i bitan motiv se pominje i motiv za sticanjem imovine koji se manifestuje u posedovanju materijalnih dobara.Motiv za ličnom afirmacijom ili samopotvrđivanjem. vazduhom.Najšira podela motiva je na biološke i socijalne motive. .Socijalni motivi se zasnivaju na psihološkim potrebama i to onim koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktima sa drugim ljudima. Manifestuje se u težnji pojedinca da bude u društvu. Motivacija u menadžmentu ima najmanje 3 osnovna zadatka: da buduće zaposlene ohrabri da se pridruže organizaciji. da se ostvari kao stvaralac. Motiv za samoaktualizacijom i stvaralaštvom se ispoljava u čovekovoj težnji da istakne svoje sposobnosti. Biološki motivi počivaju na biološkim potrebama i kao takvi postoje skoro kod svih pojedinaca. a njčešće se spominju: . da sarađuje i izbegne usamljenost. a to su:Motiv za prestižom i ugledom. U prvu grupu spadaju biološke potrebe ( za vodom. Prvi je princip deficitarnosti pokome zadovoljene potrebe nisu motivator ponašanja. Ovaj motiv proizilazi iz čovekove potrebe za sigurnošću da će obezbediti sredstva za život. jer vođenje kao f menadžmenta podrazumeva uticaj na zaposlene kroz različite aspekte motivisanja. U teoriji Maslova značajna su 2 principa. da sadašnje zaposlene stimuliše da bolje rade i ostvaruju rezultate i da i njih ohranri da ostanu u organizaciji. ali je regulisano društvenim normama.Polazeći od toga kako se shvata uticaj motiva na aktivnost ličnosti i tražeći vezu između rada i motiva. .Suština teorije hijerarhije potreba se odnosi na stav da potrebe utiču na ponašanje i stavove zaposlenih i zato menadžeri teže da utvrde uslove u kojima ljudi mogu da zadovolje svoje najvažnije potrebe i da to čine svojim radom. teorija pravičnosti ili društvenog upoređivanja i teorija očekivanja. Mogu biti urođeni i univerzalni. Pored motiva sigurnosti. Pojam i klasifikacija motiva .bogatstvom. 73. skloništem.Među motivima se kao značajni pokretač ljudskog ponašanja pominje motiv sigurnosti koji se manifestuje u težnji pojedinca da situaciju održi nepromenjenom jer mu ona obezbeđuje egzistenciju. Motiv za moći ili dominacijom. Neki su univerzalni. Njihovo zadovoljavanje je neophodno za održavanje života.Gregarni motiv ili motiv za društvom. To je univerzalni motiv jer je karakterističan za sve ljude. Drugu grupu čine potrebe sigurnosti. . U savremenoj psihologiji prihvaćene su: teorija hijerarhije potreba. U okviru ove grupe motiva mogu se izdvojiti njegovi osnovni oblici. a menadžeri motivacijom pokušavaju da pronađu način da ljude podstaknu da se ponašaju u pravcu postizanja organizacionih ciljeva. a da pri tom ne ostvare ličnu korist. U četvrtoj grupi su interne ego-potrebe za samopoštovanjem i osećanjem lične vrednosti i ekstrne ego-potrebe za statusom u grupi. Petu grupu čine razvojne potrebe koje se manifestuju u čovekovoj potrebi da se razvija i izrazi kao ličnost. a neki karakteristični samo za pojedina društva. Pominje se i altruistički motiv koji počiva na ženji pojedinca da drugom pomognu. saznavanjem i motiv radoznalosti. Teorije motivacije . znanjem . Motiv za samostalnošću se ogleda u težnji pojedinca da ima samostalnost u odlučivanju.72. očuvati svoj društveni položaj i da će biti ravnopravan sa drugim ljudima.poštovanjem i priznanjem od strane drugih članova grupe. Treću grupu čine socijalne potrebe koje se odnose na potrebu za pripadnošću grupi. da u njemu bude prihvaćen. . Najvažniji biološki motivi su: motivi za hranom. ciljeva pojedinaca i radne grupe nastalo je više teorija motivacija za rad.

Pod liderstvom se podrazumeva postojanje određenih vrednosti. . 74. Stepen pravičnosti se posmatra kroz odnos između onoga što pojedinac ulaže u procesu rada (napor) i onoga što za to zalaganje dobija od preduzeća (zarada). oblika rukovođenja.Postoje brojna shvatanja. Bas je izložio 12 mogućih pristupa u definisanju liderstva. fenomen liderstva je veoma složen i značajan i njegovo proučavanje je sve izraženije.Teorija očekivanja je nastala na shvatanjima Viktora Vruma koji ističe da pre nego što se uloži odgovarajući napor treba razmotriti očekivanja u pogledu odnosa između napora i perdormansi. finansija. U drugom nizu su faktori nezadovoljstva koji su rezultat politike preduzeća.Pod liderstvom se podrazumeva dinamičan i fleksibilan proces koji reguliše odgovarajuće ponašanje. liderstvo kao akt ponašanja. pristupi i određenja. . liderstvo kao individualnost sa ličnim efektima.U savremenom društvu se sve više govori o novim formama motivisanja od kojih se većina odnosi na ravnopravno uključivanje menadžera i zaposlenih u realizaciju programa ili planova za sticanje vlasništva nad organizacijama u kojima rade. Motivacioni napor je rezultat množenja verovatnoće da će uloženi napor dovesti do očekivanog ishoda i subjektivne vrednosti koja se pridaje tom ishodu.Pod liderstvom se podrazumeva aktivnost na oblikovanju ponašanja svih zaposlenih u organizaciji u cilju kreiranja specifične korporativne kulture. U savremenom društvu. liderstvo kao vežbanje uticaja. To znači da liderstvo postoji između ljudi.Liderstvo se kao složena menadžerska aktivnost može odrediti kao proces uticaja na druge da rade na ostvarivanju ciljeva organizacije. Zadatak menadžera je da pažljivo planiraju motivacione procese pošto izmežu ljudi postoje velike razlike. liderstvo kao najznačajniji faktor integracije.Pod liderstvom se podrazumeva nejednaka raspodela moći i različiti aspekti moći koji liderima omogućavaju da utiču na svoje sledbenike. . tako da lideri imaju veću moć od svojih sledbenika. trgovine. liderstvo kao odnos moći… . a neki autori kao što je Bernard Bas su pokušali da grupišu ove različite pristupe u definisanju liderstva.Tvorac teorije dvojne motivacije je Hercberg.Liderstvo podrazumeva najmanje 3 elementa – ljude.Pojam liderstvo potiče od staropersijske reči koja se prevodi kao “ići.Pored ovih pristupa. . Ova teorija je imala značajne efekte na menadžersko upravljanje jer su oni morali da prihvate shvatanja pravičnosti od strane zaposlenih. Benis i Nenus navode da u 20. liderstvo kao instrument za ostvarivanje ciljeva. Sa razvojem industrije. da uključuje korišćenje različitih uticaja i da se koristi za ostvarivanje ciljeva organazacije. Pojam liderstva . .. i u tom smislu lider je imao ulogu vođe puta. uticaj i ciljeve. putovati”. Suština je u tome što ljudi mogu da biraju one načine ponašanja od kojih mogu da očekuju da će nešto dobiti. jer je kao takav znao kuda treba ići i u kom pravcu treba voditi (narod). . saobraćaja. U jednom nizu su faktori zadovoljstva koji utiču na postizanje rezultata u radu.Pored brojnih definicija liderstva ipak se mogu izdvojiti određeni zajednički elementi ili karakteristike koje su sadržane u skoro svim pojmovnim određenjima i odnose se na: . . Ova teorija predstavlja matematički model za pronalaženje motivacionog napora. . odgovornosti. . timsko liderstvo i strategijsko liderstvo. Ovu teoriju je razvio Stejsi Adams ali su učestvovali i drugi autori. . pojam liderstva se sve više vezuje za privredne delatnosti i organizaciju. Po Hercbergu ljudi mogu biti zadovoljni ili nezadovoljni poslom u organizaciji. radnih uslova i zarada i utiču na negativan odnos prema radu. u literaturi se pominju i: samoliderstvo. liderstvo kao iniciranje struktura. priznanja i napredovanja jer su bazirani na sposobnostima. On polazi od 2 nezavisna niza faktora koji utiču na produktivnost. veku postoji preko 350 različitih definicija liderstva koje su rezultat brojnih sprovedenih istraživanja. međuljudskih odnosa. odnosno uvažavanje određenih moralnih normi. . Neki od njih su: liderstvo kao orijentacija prema grupnim procesima.Teorija pravičnosti ili društvenog upoređivanja polazi od toga da od zadovoljstva na radu zavisi stepen pravdenosti u procesu rada.

Te osobine se odnose na fizičke (visina. i odnosi se na primenu onih aktivnosti ili onih stavova sledbenika/potčinjenih kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi. a u liderstvu se razvija orijentacija ka ljudima u smislu procesa naređivanja i uticaja na njih kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.Menadžment svoje ciljeve ostvaruje kroz rešavanje problema i kontrolu. održavanje dobrih međuljudskih odnosa. Liderstvo podrazumeva dvosmeran tok jer i pored uticaja na druge.Centralna kategorija pojmovnog određenja liderstva je uticaj. otvoreniji i samopouzdaniji. .Teorija karakternih osobina ličnosti spada u grupu starijih shvatanja. samopouzdanje…) Osnovna ideja ove grupe pristupa lidestvu se sastojala u tome da ako se prepoznaju osobe kojie imaju određene osobine koje su navedene moguće ih je identifikovati kao uspešne lidere. tako da liderstvo postoji samo tamo gde ima sledbenika – odnosno bez sledbenika nema ni lidera.O odnosu liderstva i menadžmenta postoje suprotna mišljenja. dok se liderstvom se utvrđuju smernice za akciju. i poredili su osobine uspešnih sa osobinama neuspešnih lidera. Prema drugom pristupu. dok se liderstvom utvrđuju smernice za akciju i to kroz viziju kao odraz budućnosti na osnovu koga lider ubedi sledbenike da ga slede u akciji ostvarenja određenih ciljeva. . oni moraju kao vrhunski menadžeri imati viziju o željenoj budućnosti koju treba da ostvare. komunikaciju. Takođe. Dobar menadžer bi trebalo da poseduje 3 grupe veština – tehničke. istraživanja su pokazala da su lideri kao društvena grupa uglavnom pametniji.. što znači ako je liderstvo menadžment proces onda se i menadžer može angažovati kao lider.Menadžment je povezan sa ukupnošću poslovnog procesa. ali u okviru ovog stava postoje odstupanja. moralnost u ponašanju. . dok je liderstvo povezano sa promenama u poslovanju. 75. uticaj se odnosi i na motivisanje. Da bi lideri ostvarili svoj uticaj na druge. i lideri su podložni uticaju svojih sledbenika.Liderstvo kao proces uticaja na druge da rade na ostvarivanju ciljeva organizacije se zasniva na tehnikama za vršenje uticaja bez bilo kakve prinude. a danas između njih postoje značajne razlike.Između menadžera i lidera postoje razlike u odnosu na njihove veštine.Sva osnovna polazišt au objašnjenju liderstva mogu se svrstati u 3 karakteristične grupe i to su : teorije karakternih osobin aličnosti. dominantnost. . i to kroz viziju kao odraz budućnosti na osnovu koga lider uspeva da ubedi sledbenike da ga slede u akciji ostvarenja određenih ciljeva. organizacione i veštine iz domena međuljudskih odnosa (koje treba da budu uvek u skladu). 76. izgled…) i psihičke osobine ličnosti (originalnost. . bihejviorističke teorije i kontigentne teorije. . Po ovoj grupi shvatanja svi lideri imaju neke zajedničke osobine po kojima se razlikuju od sledbenika. dok se liderstvo odnosi na aktivnost upravljanja ljudskim resursima . U uslovima savremenog društva sve više dolazi do oslobađanja od klasičnih stereotipa. Prema prvom pristupu.Polušavajući da otkriju karakterne osobine lidera istraživači u okviru ove grupe teorija polazili su od 2 pristupa: poredili su karakterne osobine ličnosti onih osoba koji su postali lideri sa onima koji to nisu. . istraživanja su pokaza da postoje . Teorije liderstva .U procesu donošenja različitih odluka menadžmentom se ostvaruje upravljanje ukupnošću. sposobnost za timskim radom. ekstravagancija. kao što su: . težina. Da bi menadžer prerastao u lidera odnos sa ljudima mora da izgradi do perfekcije.Menadžment podrazumeva upravljanje materijalnim resursima. . Odnos liderstva i menadžmenta .Menadžment se razvija u pravcu odgovarajućih struktura putem kojih razvija ljudske kapacitete. pod kojim se podrazumeva razvoj poverenja i entuzijazma među ljudima kako bi mogli na pravi način da razviju svoje talente i svoje sposobnosti. Nekada su se lideri i menadžeri izjednačavali.

inspiriše ih i daje im snagu da ostvare uspeh i u najtežim situacijama. uvek imaju nove ideje – ovo je Hauzova teorija . Jedna dimenzija se odnosi na iniciranje strukture. kontrole i sl. On se sastojao iz 2 dimenzije koje se odnose na orijentaciju lidera prema rešavanju problema u procesu proizvodnje. Prema ovom pristupu ne postoji univerzalan ni najbolji i jedini način ostvarivanja liderske delatnosti. Ipak znatan broj autora se slaže da postoje neke osobine ličnosti karakteristične za sve lidere: inteligencija.Fajdlerov pristup polazi od teze da ljudi ne postaju lideri jer poseduju odgovarajuće sposobnosti. a najčešće se pomilju: . prirode problema. zajedničkom radu i podeli odgovornosti. prihvatanje odluka i sl. . vrste org. koji tako privlači veliki broj sledbenika. motivisanja.Bihejvioristička teorija liderstva nastaje sredinom prošlog veka. faktori strukture zadataka i moći lidera. sposobnost i veština. i briga za liude i održanje grupe (uvažavanje) koja se odnosi na orijentaciju lidera prema podređenima. Posebna karakteristika transformacionog liderstva je to da se odnos između lidera i sledbenika zasniva na saradnji. Polazeći od tih funkcija ponašanja lidera sprovedena su nova istraživanja i kao rezultata je nastao dvodimenzionalni model stilova liderstva. Istraživači su pošli od osnovne pretpostavke da liderstvo ne zavisi od psihičkih osobina lidera već od njegovog ponašanja koje zavisi od komuniciranja. To znači da će lidersko ponašanje zavisiti od većeg broja situacionih faktora koji će uticati na liderske stilove. . harizmatično i transformaciono liderstvo. participativni stil i delegiranje kao stil vođenja. U skladu sa mogućim kombinacijama ponašanja. adaptivnost… . podržavajući. i da motivišu sledbenike da im u tome pomognu. tj orijentacije ponašanja na zadatak. prdobijanje kao stil.Da bi se objasnilo ponašanje lidera vršena su brojna istraživanja. Koji će stil liderstva menadžer primeniti zavisi od sopstvenih liderskih sklonosti. već zato što se suočavaju sa različitim situacijama i različitim odnosima sa podređenima. . poverenju. znači da brinu i za proizvodnju i za ljude. vremena i td.Transformaciono liderstvo se vezuje za lidere koji imaju viziju i sposobnost da vrše promene. brigom za zaposlene. Tvorci ovih ideja su Tanenbaum i Šmit.Hersi-Blanšov pristup. ali i na odnose prema ljudima proizilaze 4 stila liderstva: naredbodavni stil. osećanja sigurnosti. pri čemu uspešne vođe u jednoj oblasti nemaju uvek iste psihičke karakteristike kao i vođe u drugim oblastima. razvijen sistem vrednosti.lider treba da balansira između ove 2 orijentacije. ukazivanjem na viziju. nepredvidivi su. a ne toliko na naređivanju. obezbeđivanjem nagrada. Uspešni lideri mogu da komibinuju ove 2 orijentacije.Transakciono liderstvo se odnosi na motivaciju podređenih da izvršavaju određene delatnosti pri čemu im lider pomaže predlaganjem ideja. To su : briga za rešavanja problema (iniciranje strukture) koja se odnosi na orijentaciju lidera da izvršava postavljene zadatke i rešava probleme. . participativni i stilovi orijentisani ka ostvarenjima.Noviji pristupi liderstvu su: transakciono. razjašnjavanjem osnovnih zadataka i uloga podređenih. a druga na uvažavanje.. Fajdel ističe 3 osnovne grupe faktora koji podrazumevju odnose lidera i podređenih. . Većina autora preporučuje umerenost. . identifikacijom ciljeva. Ponašanje se može naučiti pa je tako školovanje lidera dobilo veliki značaj . Svaki od ovih stilova može dovesti do pozitivnih rezultata.Vrum-Jetonov pristup je model koji uključuje i brigu i kvalitet. Ona su pokazala da postoje razlike između lidera i to u pogledu 2 osnovne dimenzije ponašanja. Prema ovoj teoriji potrebno je usaglasiti stil liderstva sa odgovarajućom situacijom da bi se obezbedio uspeh. povećanjem stepena međusobnog razumevanja i poverenja između saradnika. Postoji više kontigentnih pristupa liderstvu. Ovi lideri uglavnom imaju jasnu viziju budućnosti.Pristup put-cilj je pristup zasnovan na teoriji očekivanja i on polazi od pokušaja objašnjenja kako lidersko ponašanje pože pozitivno da utiče na motivaciju i zadovoljstvo na radu.određene lične karakteristike koje razdvajaju uspešne od neuspešnih lidera. Ti stilovi su označeni kao direktivni. . To je dvodimenzionalni pristup liderstvu u kome stil vođenja zavisi od zrelosti sledbenika i prirode zadatka.Kontigentne teorije liderstva polaze od konkretne situacije u kojoj se lideri i organizacije nalaze i tako utvrđuju uspešnost liderstva.Harizmatično liderstvo čija je osnovna karakteristika lična harizma lidera kao dar. a koji će se primenjivati zavisi od konkretne situacije u kojoj se nalazi organizacija ili sam lider. . agresivnost.

. u USA se nije razgovaralo o problemima vezanim za posao.Izbor stila liderstva zavisi od više faktora : od znanja menadžera. . Stilovi liderskog ponašanja . i u ovakvom stilu liderskog ponašanja. Podstiče podređene da iznesu svoje mišljenje. . i od orijetnacije prema ljudima.Polazeći od dvodimenzionalnog modela stila liderstva razvijen je koncept menadžerske mreže da bi se objasnilo zašto su neki lideri uspešni.U zavisnosti od pristupa koji pojedine teorije koriste. pri čemu se radnicima pomaže da završe posao. on podstiče učešće svojih saradnika u odlučivanju. Osnovna ideja na kojoj se ovakvo liderstvo zasniva. od tipa organizacije. poverenja u saradnke. i u Japanu kroz proveru kvaliteta rada.Briga za ljude (uvažavanje) i briga za proizvodnju (iniciranje strukture) su dve osnovne kategorije ponašanja lidera.Dakle. prirode problema. Vršena su istraživanja u Velikoj Britaniji. i tako je u zavisnosti od orijentacije lidera prema navedenim dimenzijama u menadžerskoj mreži moguće identifikovati 5 potencijalnih stilova liderstva: osiromašeni menadžment je stil koji je veoma malo orijentisan prema ljudima i prema zadacima jer lider ne preuzima lidersku ulogu. Ovde se polazi od dva aspekta liderstva koji se odnose na brigu za ljude i brigu za proizvodnju. .77. .Briga za proizvodnju se u UK izražavala kroz zabranu kašnjenja na posao. u USA se zahteva da se u kontaktu sa pretpostavljenim obavezno koristi zvanični ton razgovora. sistema vrednosti. odnosi se na povecanje zainteresovanosti i motivisanosti podređenih da bi se postigli što bolji rezultati u poslovanju. a u njihovom ostvarivanju oslanja se na prinudu.Po Mjuciku i Reimenu.Briga za ljude i briga za proizvodnju se izražavaju na različite načine u svakoj istraživanoj zemlji. brige za zaposlene. autoritarni tip menadžmenta obuhvata autokratski stil liderstva po kome lider pokazuje veliku brigu za proizvodnju a malu za ljude (zaposlene). . pa je zato i spreman da posveti svoje vreme razgovoru o njegovoj karijeri. moguće je razlikovati 2 osnovne vrste lidera: .Demokratski tip je okrenut prema ljudima. opisan je kao neko ko pokazuje simpatije prema članovima tima koji imaju (lične) probleme. nisu se slali pisani nalozi. podstiče timski duh i grupno odlučivanje. njihovih veština. usmerenosti ka ljudima ili ka proizvodnji. strah i kažnjavanje. . dominira centralizacija odlučivanja. i demokratski menadžment koji obuhvata stil timskog menadžmenta u kome lideri podjednako brinu i za ljude i za proizvodnju. Svi ovi faktori utiču na ponašanje lidera i određuju njihov stil ponašanja.Autokratski ili diktatorski tip je okrenut uglavnom zadacima koje obavlja. koja se odnosi na obim u okviru koga lideri dozvoljavaju podređenima da učestvuju u odlučivanju. a polazeći od ostvarivanja ciljeva i zadataka org. načina rešavanja problema. razlikovanje ovih vrsta lidera. Dakle. u zavisnosti od različitih kulturnih sredina. lider koji je orijentisan prema ljudima. u Hongkongu sastancima sa podređenima i otvorenom međusobnom komunikacijom. opisan je kao neko ko je spreman da razgovara o procesu rada i da u tom smislu pruža relevantne informacije vezane za realizaciju posla. počiva na različitosti 2 dimenzije: autokratsko-demokratska dimenzija. a lider koji je orijentisan prema proizvodnji. . razvija odnose kooperacije.a neki ne. ponašanje lidera zavisi i od kulturne tradicije u okviru koje oni obavljaju svoju delatnost. a u Japanu razgovorima sa podređenima o njihovim problemima i učenjem novih veština. u Hongkongu se briga izražavala kroz međusobno druženje radnika. i osnovna tema različitih teorija o liderstvu. klupski tip menadžmenta (menadžment seoskog kluba) obuhvata stil koji pokazuje značajnu brigu za ljude dok je briga za zadatke veoma mala. i liberalno-direktivna dimenzija koja se odnosi na obim u okviru koga lideri diktiraju aktivnost podređenih i od njih zahtevaju da rade onako kako im oni nalože. Vrste lidera . On ne uvažava mišljenje svojih saradnika. Briga za ljude se u UK ogleda u pružanju pomoći radnicima kako da koriste novu opremu. i rezultati su pokazali da su dimenzije orijentacije prema ljudima i orijentacije prema proizvodnji u predstavljale dva osnovna tipa liderskog ponašanja u zemlji. i u rešavanju problema pored oslanjanja na svoje sposobnosti. 78. tip menadžmenta na “pola puta” obuhvata stil u kome se lider brine i za ljude i za proizvodnju. osećaja sigurnosti.

3) direktni demokrata koji zajedno sa podređenima donosi odluke. pokažu spremnost preuzimanja rizika i da se u svakom smislu angažuju kako bi ostvarili promene. visok stepen brige za zaposlene. i veoma lako i brzo mogu da svojim ponašanjem i tehnikama rada inspirišu svoje sledbenike da postignu visok nivo radnog učinka.I na kraju. i da imaju daleko pozitivniji stav prema svom radnom mestu nego što ga imaju članovi ‘aut’ grupe. izuzetna sklonost za komunikaciju.Brojne teorije i mnogi istraživači su se bavili odnosom lidera i sledbenika. postignu dobre rezultate i da budu zadovoljni na svom radnom mestu. . Osnovna polazišta istraživanja bazirala su se na tezi da liderstvo ne postoji ako ne postoje sledbenici. Imaju izuzetno snažan uticaj na sledbenike i njihovo ponašanje. entuzijazam i emotivnost podstaknuti idejama lidera i spremnost sledbenika da žrtvuje lični interes radi opštih ciljeva. Liderstvo i moral 81. Od članova koji pripadaju ‘in’ grupi se očekuje da zadatke obavljaju mnogo bolje nego što bi to drugi činili. da definišu plan za ostvarenje svoje vizije. postave osnovne orijentire za aktivnosti unutar organizacije na način koji te aktivnosti čini značajnim i koje su vezane za priznate društvene vrednosti. visok stepen brige za zaposlene.Transformacioni(harizmatični) pristup liderstvu se zasniva na specifičnoj vrsti reakcije sledbenika u odnosu prema lideru. Ostvaruje se u skladu sa određenim pravilima i normama. Lideri i sledbenici . pol ili na osnovu verovanja da određena osoba ima posebne kvalitete za obavljanje određenog posla. ali veoma pažljivo prati njihove aktivnosti. stručnost za upravljanje. kombinacijama.Model razmene između lidera i članstva se zasniva na tome da lideri iz različitih razloga uspostavljaju različite vrste veza sa različitim grupama sledbenika. a u procesu odlučivanja sebe shvata samo kao jednog od članova radne grupe.Komunikacija je specifična forma opštenja koja odgovara čovekovim potrebama i podrazumeva razmenu informacija među ljudima putem znakova i simbola. Kompleksan odnos između lidera i sledbenika se uglavnom razmatra u okviru 3 pristupa.Iz ove dve dimenzije. Te reakcije se odnose na: viši nivo učinka od standardnih. veliki stepen divljenja. Kultura .Atributivni pristup polazi od liderskog tumačenja uzroka određenog ponašanja sledbenika. Njih karakterise visok nivo samopouzdanja. Njihova karakteristika jeste moć da ostvare promene u svim sferama društvenog života. imaju izuzetno snažan uticaj na sledbenike i njihovo ponašanje. 2) liberalni autokrata koji samostalno donosi odluke. a prima se izborno. privrženosti i poštovanja lidera. treba spomenuti harizmaticne lidere koji imaju sposobnost da podstaknu ljude da se angažuju na ostvarenju ciljeva organizacije. 80. pri čemu se informacija prenosi usmereno. izuzetna sklonost za komunikaciju. Posebnu naklonost lidera ima ‘in’ grupa. Slobodan tip lidera koji se spominje u literaturi kao još jedna vrsta lidera u potpunosti zavisi od svojih saradnika. a ‘aut’ grupu čine svi ostali podređeni koji nemaju nikakvu naklonost lidera. Pristupa se preciznoj analizi. 79. stručnost za upravljanje. i ta moć se zasniva na posebnim kvalitetima i na prirodnom daru koji imaju i koji ih čini sposobnim da te promene i ostvare. i 4) liberalni demokrata koji donosi odluke zajedno sa podređenima i daje im slobodu u obavljanju radnih zadataka. tumačenju i pronalaženju uzroka određenog ponašanja sledbenika i sugeriše se na moguće mere koje bi se preduzele u odnosu na ponašanje sledbenika. atributivni pristup liderstvu i transformacioni(harizmatski) pristup liderstvu.Harizmatični lideri imaju sposobnost da podstaknu ljude da se angažuju na ostvarenju ciljeva organizacije. Karakteriše ih visok nivo samopouzdanja. Mjucik i Reimen su došli do 4 suprotne vrste lidera:1) direktivni autokrata koji samostalno odlučuje i neprekidno prati aktivnost podređenih. . a to su: model razmene između lidera i članstva. ali podređenima daje slobodu u obavljanju radnih zadataka. . . Pojam komunikacije . da pokazu spremnost preuzimanja rizika i da se u svakom smislu angažuju kako bi ostvarili promene. ‘In’ status se stiče na osnovu karakteristika kao što su godine. . da definisu plan za ostvarenje svoje vizije.

informacija pomoću simbola. oblikuje vrednosti i norme koje odgovaraju konkretnim uslovima ljudske interakcije i koji obezbeđuju najefikasnije postizanje ciljeva. i drugi znakovi. . je proces koji obuhvata 5 pitanja – ŠTA.U društvenim naukama. KAKO. kom. je proces u kome poruke postaju zajedničke za dve ili više osoba. U tom smislu. 13) Moć. menja ponašanje. znakovi se dele na: prirodne. komuniciranje podrazumeva opštenje među ljudima. kao instrumentima. 3) Interakciju (odnos). Znakovi su sredstva komunikacije. kom. Tako je kom. situacija. je proces koji povezuje razjedinjene delove živog sveta u jednu celinu. U tom smislu. je slanje poruka preko nekih sredstava. Funkcija reprezentovanja – znakovi sa ovom funkcijom predstavljaju i označavaju stvari i pojave (Biler ih naziva simbolima). 14) Vreme. tj. tako da je moguće uzajamno razumevanje među ljudima. U tom smislu. kom. U tom smislu. sredstvo. poruka se upućuje primaocu sa svesnom namerom da se utiče na njegovo ponašanje. U tom smislu. pokreti. uslove. je proces prenošenja ideja. Na osnovu funkcija ovih znakova počiva njihova komunikativna funkcija koja se sastoji u prenošenju informacija koje se prenose znakovima kao sredstvima komunikacije. 4) Smanjenje neizvesnosti. kom. 12) Namera. Apelativna funkcija – znakovi sa ovom funkcijom izazivaju nečiju pažnju i aktivnost. U tom smislu. kom. U tom smislu. U tom smislu. .Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od učesnika upućuje drugom ili ostalim učesnicima. a pored jezika tu je i komunikacija koja je zasnovana na neverbalnim simbolima.Takođe postoje i klasifikacije koje polaze od funkcije znakova. kao manipulacijom simbola. Osnovna karakteristika znaka je da stoji umesto nečega i time ukazuje ili izaziva određenu aktivnost. svaki komunikativni čin u svojoj osnovi ima neku ciljnu pobudu upućenu od pošiljaoca ka primaocu. komunikacija je verbalna razmena misli i ideja. prenosnik. 6) Prenošenje (transmisija / razmena). pridržavaju ustanovljenih pravila ponašanja. Uspešna komunikacija zahteva od svih učesnika da se. zasnovanih simboličkih sistema i njihovih značenja. sredstva i ciljeve. a sredstva kojima se informacije prezentuju i prenose mogu biti reči.a to su skupine glasova ili linija i oblika. kom. KOME i SA KOJIM EFEKTOM (se neko nekome obraća)? . 15) Propaganda. je biološka interakcija. je mehanizam ispoljavanja moći. je čovekova potreba da deluje efektivno i to da bi se ojačao njegov ego. kom. Najznačajniji sistem simbola je jezik (pomoću koga ljudi komuniciraju). 7) Povezivanje. 10) Diskriminatorno reagovanje. pri čemu specificnost komunikacije počiva na simbolima. a koji se tumači od onoga ko ga zapaža. 16) Masovno komuniciranje. kom. proces u kome razumemo druge i trudimo se da i oni razumeju nas. 11) Pobuda. se može upravljati kolektivnim stavovima ljudi. Ekspresivna funkcija – znakovi sa ovom funkcijom izražavaju unutrašnja stanja. bez obzira na mnoge faktore. .Danas se razlikuju dve vrste znakova: signali i simboli. U tom smislu. U tom smislu. U svakom drustvu postoji konvencija o značenju simbola. Po Nikoli Rotu. motive. U tom smislu. koja je u stvari reakcija na draž koja je postala određeni znak. U ovom smislu. komunikacijom. je proces simboličke razmene informacija. 9) Kanal. KO. koji se javljaju kao spontani izraz određenih emocionalnih stanja.razrađuje forme i pravila komuniciranja. radi označavanja određenih pojava koje čovek konstruiše. misli. što pomaže onome ko emituje znak (Biler ih naziva signalima). Informisanje može biti namerno ili nenamerno. način. kom. U tom smislu. vrsta kom. sredstvima komunikacije. U tom smislu. je proces prenošenja neke situacije po određenom planu. glasovi. I veštačke (arbitrarne). slike. U psihologiji je komunikacija vrsta interakcije koja se ostvaruje znakovima. Definicije komunikacije su veoma brojne i one obuhvataju sledeće pojmove: 1) Simbole(reči / govor). . 5) Proces. U tom smislu. Biler razlikuje 3 funkcije i 3 vrste znakova. kom. 8) Zajedništvo. 2) Razumevanje.

zavisi od ličnosti komunikatora. . nedovoljno precizno dekodirane. Može se zasnivati na . . U menadžmentu. kodiranje je akt oblikovanja informacionih sadržaja u poruku. znamenje. Ovaj deo procesa se naziva feedback. predmet koji čovek zapaža) i čovekovu zamisao – nešto što se nalazi s one strane čulnog. procesu može doći do brojnih potencijalnih prepreka koje se pojavljuju kao faktori koji oštećuju jasnost poruke. gest. a to su: 1) signalna i simbolička komunikacija. Pošto se čovek služi simbolima.Uz primenu različitih kriterijuma moguće je razlikovati više vrsta ljudske komunikacije. koji uobličava vrednosti.U kom. odnosno povratna informacija. prihvatljivog/neprihvatljivog stava. Zadatak pošiljaoca je da tu ideju transformiše u formu (da prevede ideju u oblik – da je kodira. 8) usmena i pismena. i sastoji se iz procesa kognitivne i afektivne obrade. a informaciju stavlja u kontekst jasnog/nejasnog značenja. čije je vraćanje u stvari proces recipročne razmene informacija pri čemu se reorganizuje njena struktura znaćenja. proizilazi i njen značaj u procesu upravljanja. označava dve stvari: fizicku / materijalnu stvar (predmet. . i 9) poslovna komunikacija. uverenja. . 7) masovna komunikacija. navike.Bitno svojstvo čoveka je njegova sposobnost da stvara simbole što mu je otvorilo put u civilizaciju. i posto kultura time zavisi od simbola. samo ljudima shvatljiv smisao. 6) interpersonalna i intrapersonalna. komunikacioni kanali određuju strukturu modela komuniciranja koja se može odnositi na odnos čovek-čovek. Vrste komunikacije . telefonske linije. radio i TV signali. Interpretacija je fenomen koji povezuje ono što je osećajno i spoznato u komunikaciji. kanali komunikacije koji su puni statike. a kako će se to izvesti. zvučni signal. neki nematerijalni. npr. čovek-mašina. tako je i kultura sistem simboličkih oblika.Komunikacioni proces treba razumeti (dekodirati – to je najkomplikovaniji deo procesa komunikacije. stavove u misao koja se glasovno izražava kroz reči i rečenice. Komunikacijom treba upravljati. kao i razvoj veštine govora i veštine slušanja. da bi mogli da rekonstruišu i razumeju prošle događaje kao i da projektuju budućnost.. reč. razvoj komunikacionih veština kod menadžera i lidera. Savremeni razvoj društva sa novim tehnologijama koje su potpuno izmenile način komuniciranja traže i nove veštine komuniciranja. 82. Zato je od izuzetnog značaja je životno iskustvo i saznanje posebno koje imaju menadžeri. grupe i organizacijakoje učestvuju u ukupnom komunikacionom procesu. kao aktivnosti vezane za ljudski rod. Komunikacija u organizaciji je proces gde posiljalac prenosi određenu vrstu informacije primaocu kroz komunikacioni proces. mišljenja. 83. Interpretacija je značajan trenutak stvaranja novog načina mišljenja. komunikacioni proces se nastavlja tako što će primalac preneti novu poruku prvobitnom pošiljaocu. fiber-optički kablovi. bitnog/nebitnog saznanja. 4) posredna i neposredna.Komunikacioni proces započinje kada jedna strana ima ideju koju želi da prenese drugoj strani. . Na dekodiranje utiče veliki broj faktora koji deluju u celokupnom čovekovom okruženju i to je presudan čin u komunikaciji jer upućena poruka mora da ima povratnu informaciju). što je u stvari kod) koju će primaoc primiti (putem kanala komunikacije – to su putevi kojima informacije putuju.Polazeći od značaja komunikacije kao procesa opštenja i kao vrste interakcije.Svaka ličnost ima sopstveni referenetni okvir i sistem vrednosti iz koga proizilazi njen interpretativni sistem. što znači da svaki učesnik u komunikaciji ima svoju sopstvenu informaciju – sistem. Značaj komunikacije . Reč “simbol” potiče od grčke reči “symbolo” što znači znak. komuniciranje omogućava normalno funkcionisanje bilo koje organizacije. prijatnog/neprijatnog osećanja. 2) verbalna i neverbalna.I treba odgovoriti – kada se pruka dekodira. 3) glasovna i neglasovna. sliku. mašina-mašina).Signalna komunikacija je izvor informacija o stanju i osobinama za osobu koja uočava signalne znakove. Efektivnost komunikacije mogu da umanje poruke koje su slabo kodirane. . kao i pritisak vremena ili organizaciona struktura. koji se sastoji iz više faza. 5) jednosmerna i uzajamna. Može biti ostvarena i bez namere osobe koja proizvodi signale.

dok se za posrednu komunikaciju koriste određena pojačala. u govoru pomoću gestova se mogu naslutiti društveni odnosi između ljudi koji dolaze u dodir. odnosno dezintegracije u društvu. kongresa. rečima i vezama reči. preko kojih se poruke upućuju većem broju ljudi. uvazavanje razlicitih stilova zivota. korektna kritika (upucena sa stilom.Usmena komunikacije se iskazuje usmenim govorom. Uzajamna komunikacija se odnosi na emitovanje komunikacionih znakova koji zavise od povratnog dejstva i reagovanja drugih osoba. Međutim postoje i glasovi koji prate ljudski govor. Za bilo koju ljudsku zajednicu zajednički simbolički verbalni sistem se naziva “jezik”. radio.Masovna komunikacija je povezana sa masovnim komuniciranjem preko mas-medija. zato se i naziva unutrašnjim govorom. unapredjenje. simpozijuma. a intrapersonalna je ona koja je usmerena prema sebi. ne sme biti usmerena protiv licnosti). . spremnost na odgovornost. bitni su poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera. preko pisama na koje se ne dobija odgovor. u svim poslovnim kontaktima je neophodno ispoštovati određena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspesna poslovna saradnja. Kod neposredne komunikacije se ne koristi tehnička aparatura. Pod tehničkim sredstvima se podrazumevaju zvučnici. Pisano poslovno komuniciranje omogućava prenos informacija između poslovnih partnera u cilju ostvarenja određenih poslovnih aktivnosti i to isključivo pismenim putem. putem raznih vrsta pokreta i položaja tela i na prostornim odnosima između učesnika komunikacije. telefoni. . vazduh. grupa i org. ljubaznost. . Oni služe kao sredstva povezivanja. ali koriste različite jezike. pohvala. 84. autoritet (sposobnost rukovodjenja). . a nisu fonetska građa reči. Govor je sistem glasova i glasovnih kombinacija koje pojedinac proizvodi svojim govornim organima. Da bi se mogla primeniti etička pravila u poslovnoj komunikaciji. Simbolička komunikacij počiva na znakovima koji su nosioci značenja.Za razliku od verbalnog govora pomoću reči. cvrstina i odlucnost u kriznim situacijama. zahvaljivanje i izvinjenje (kao izraz lepog vaspitanja i opste kulture) – sva ova pravila veoma znacajno uticu na poslovnu komunikaciju u celini. sednica.Glasovna komunikacija predstavlja ljudski govor. svi ljudi se služe govorom. Značenja izgovorenih glasova uvek moraju biti poznati onima kojima se govor upućuje jer u suprotnom govor ne bi bio sistem komunikacije. izazov (odnosi se na veliko zalaganje u cilju postizanja odredjenih rezultata). posredovanja i integracije.Poslovna komunikacija se odnosi na prenos informacija različitim modelima i različitim kanalima komunikacije između pojedinaca. sa ciljem upravljanja poslovnim aktivnostima. Komunikacija koja se odvija unutar jedne ličnosti naziva se “monolog”.Verbalna komunikacija se služi govorom ili pismeno.Jednosmerna komunikacija se ostvaruje preko sredstava mas-medija. konferencija. Verbalna komunikacija .Od oblika usmenog poslovnog komuniciranja. intonacija).Kada se komunikacija ostvaruje korišćenjem nekog tehničkog sredstva razlikuju se posredna i neposredna komunikacija. kompjuteri. Najvažnija vrsta simboličke komunikacije je jezik. a tu se misli na: ljudsko dostojanstvo (treba ga sacuvati i uvazavati). Normativna komponenta jezika se odnosi na to kakav bi jezik . u obliku konsultacija. izmeni. TV. štampa. film.. Govorni model sa činovima koji se odvija između dva sagovornika se zove “dijalog”. poslovnih sastanaka. potvrdi. preko javnog govora.Verbalna komunikacija se najčešće realizuje kroz govorni model koji određuje nameru govornika da putem iskaza nesto saopšti. nacin komuniciranja (umece slusanja i stil ophodjenja). poverenje. argumentovana. . Znači. samodisciplina (odnosi se na vladanje sobom). poslovnih razgovora. Društveni karakter jezika karakteriše uzajamni uticaj normativne i uzualne komponente. Jezik i govor su sredstva opštenja.Interpersonalna komunikacija je komunikacija između 2 osobe. . Potpuno neposedna komunikacije ne postoji. oni su sastavni deo neverbalne komunikacije. .Termini “govor” i “jezik” imaju različito značenje. . a pismena isključivo pismenim putem. nacin obracanja (uctivost i ljubaznost).paralingvističkim znakovima (ritam. sredstva komunikacije između pojedinih članova i društva. . . Jezik je to govor kao sistem komunikacije zajednički za određenu skupinu ljudi.

Među nesporazumima koji nastaju oko verbalnih poruka Veldal navodi smetnje u komuniciranju: . Komunikatori često koriste pojmove koji nisu opšte poznati i prethodno ne proveravaju da li ih slušaoci poznaju. i tada nastaju nesporazumi između strana koje komuniciraju. Uzualna komponenta jezika se odnosi na to kakav jezik u stvari jeste u svojoj praktičnoj upotrebi. izraziti mišljenje o samom sebi. recimo karakteristike teritorije na kojoj se jezik govori. Neverbalna komunikacija . razlike u odstojanju pri razgovoru sa drugima. ličnim karakteristikama. pospanost… . zato što su manje kontrolisani (pa govore otvorenije o osobi koja ih manifestuje). vlažnosti. buka. način odevanja.Ograničena sposobnost prijema reči one osobe kojoj je komunikacija namenjena. u kojoj meri je određena poruka ispravno shvaćena. drugi pokreti. . Na neuspešnost komunikacije može da utiče i prezentovanje prevelike količine informacija.trebao da bude (npr. modifikacije postojećih dijalekata i silčnih jezičkih odlika). telesni dodiri. jer jasnije ističe neku odliku stvari ili ljudi nego reč i neposrednije deluje. Informacije koje se putem neverbalnih sredstava komunikacije prezentuju su raznovrsne. 85. . crte lica – sve to predstavlja komunikacioni znak za drugoga pa i tada kad pojedinac nema nameru da bilo šta saopsti stvara se određeni utisak o osobinama. smetnje izazvane visokom T. promene u izrazu lica.Osnovni problem svakog sistema komunikacije odnosi se na pitanje njegove efikasnosti. zato što je snažnije sredstvo saopštavanja. zato što dopunjava. trenutnom stanju i namerama osobe određenog fizičkog izgleda. telesni izgled u ceilni. Načinom odevanja se mogu upućivati informacije o statusu. hod. diferencijacije naglasaka. Međutim i u okviru istog dijalekta mogu da se ispolje određene pojave u zavisnosti od drugih društvenih i grupnih karakteristika (npr. akcenata. način odevanja i doterivanja. socijalne karakteristike grupa koje ga govore…Misli se na dijalekt čije formiranje se može objasniti i time što se jedinstvenom jezičkom sistemu suprotstavljaju neke prirodne granice i zone. Problemi i nespoazumi u komunikaciji .Ljudi koriste neverbalni sistem zato što je neverbalnim znakovima moguće izraziti neke pojave koje je u verbalnim znakovima teško ili nemoguće izraziti. 86. jer ako ona nije shvaćena to znači da komunikacija nije uspela (ili je samo delimično uspela). rukopis… . a ako primalac informacije nije u stanju da je prihvati komunikacija nije uspela.Čovek stalno koristi i neverbalne komunikacione znakove kao što su: naglašavanje pojedinih glasova pri govoru. način slusanja. Informacija može biti dobro formulisana i adekvatna sadržajuo kome izveštava. grupnoj pripadnosti. način pozdravljanja. Pažljivom posmatraču svaki neverbalni znak može mnogo da kaže o ličnosti sa kojom je u kontaktu. . menja i pojačava verbalno izlaganje u celini. pravopis u književnom jeziku). pa i unutrašnje smetnje kao što su: umor. .Na promene u jezičkom sistemu utiču vanjezički usovi komuniciranja.Ometanje pažljivosti pri prijemu informacije od strane raznih faktora kao što su: fizikalne smetnje. .Neformulisanje ili nedovoljno jasno formulisane pretpostavke koje treba znati da bi se saopštenje razumelo.Veoma važan neverbalni komunikacini znak je i izgled pojedinca (fizicki). To može biti i samostalan način saopštavanja kojim se kazuje ono što izgovorene reči ne saopštavaju. usmeravanje i zadržavanje pogleda.Neverbalni komunikacioni znakovi dopunjuju sadržaj verbalne komunikacije ističući ono što je rečeno ili menjajući smisao onoga što je rečeno.

svaki simbol treba u toku komunikacije da zadrži svoje značenje. 3) prihvatanje – želja primaoca za usvajanjem poruke. termini koji se koriste moraju biti precizno definisani. el. osećanja. novina… Prednosti pismene komunikacije se odnose na to da ona za sobom ostavlja trag komuniciranja. Prednosti usmene komunikacije se odnose na brzinu i efikasnost. kao primaocu. procesu u org. . . težiti tačnom tumačenju stava sagovornika. ne može se baš sve zapisati. kao i izraz lica.Različitost načina opažanja i mišljenja se razlikuju. lakše se moze podsetiti. org. interpretacija pojedinih izraza i delova teksta mora imati u vidu celinu teksta. . problem pasivnog slušanja. kao pošiljaoci prenose informacije. . pored razgovora odvija se putem telefona. 2) razumevanje – primalac mora da shvati poruku. Sa psiholoskog aspekta podrazumeva izražavanje misli. Loše. nekom drugom pojedincu. 3) specijalizacija rada.Nepostojanje komunikacionog kanala. treba biti kooperativan. . memorandumi. usmerenost pogleda i gestovi. manje su mogućnosti pogrešne interpretacije… Nedostaci pismene komunikacije su ti što ona može biti preobimna. 4) akciona faza – podrazumeva preduzimanje odgovarajuće akcije nastale kao rezultat komunikacije. može doći do prilično velike formalizacije… . grupi ili org. nejasno i pogrešno argumentovano izlaganje može biti neshvaćeno ili pogrešno shvaćeno. Kada se daje jedna jednostrana informacija ili interpretacija nekog događaja. i 4) “vlasnistvo nad informacijama”.U org.Kao forma usmene verbalne komunikacije. tempo. želja. povremeno su nužne revizije. značenja reči moraju ostati neizmenjena. onda će i komunikatori na različite načine prihvatiti i interpretirati iste podatke.. profesiji.. beleške. brojni faktori koji oštećuju jasnoću poruke i nazivaju se “buka”. treba poštovati određena pravila koja se odnose na značenja: treba da bude jasna funkcija korišćenja simbola. Karakteristike komunikacije u organizaciji . Sa gnoeološkog (nauka o saznanju) aspekta je proces proširivanja saznanja. se najčešće koristi verbalna komunikacija s tim što je češća usmena. treba da se koriste simboli sa preciznim značenjem. 2) struktura autoriteta u organizaciji. homonima.Kako bi komunikacija bila uspešna.Uticaj nesvesnih i delimičnosvesnih mehanizama se posebno odnosi na predrasude o određenoj osobi ili kategoriji osoba što bitno utiče da se određenim stavovima pridaje drugačiji smisao od onog koji bi dala osoba bez predrasuda. i kako bi se izbegli problemi i nesporazumi. Da bi komunikacija bila efikasna mora se imati u vidu : 1)pažnja – primalac mora biti skoncentrisan da bi mogao da pravilno primi poruku. pisma.Konfuzno i neadekvatno prezentovanje saopštenja. 87. znakovi moraju imati ista značenja. pri čemu nisu navedene druge informacije relevantne za pitanja o kojima se raspravlja niti je pružena mogućnost da se traže objašnjenja i obrazloženja dolazi do nesporazuma u komunikaciji. zaboravljanje… . pogrešne interpretacije. grupa ili org. da postoji manja potreba za objašnjenjima. video opreme. Ograničenja i nedostaci usmene komunikacije se odnose na ograničen broj učesnika u komunikaciji. ne zasnivati vlastitu argumentaciju na pojedinim neuspelim formulacijama sagovornika. . satelita ili na neke druge načine. Sa aspekta menadžmenta doprinosi lakšem i efikasnijem ostvarivanju ciljeva organizacije. koja se odnosi na razgovor. Sa kulturnog aspekta doprinosi napretku pojedinca. slanje poruka putem telefaksa.Pored ovih postoji i veliki broj drugih faktora koji otežavaju komunikaciju.Po Rejmondu Lesikaru postoje 4 faktora koja utiču na efikasnost komunikacije u organizaciji: 1) formalni kanali komunikacije. org. . U kom. postoje brojne prepreke koje ugrožavaju kom.. oglasa. intonacije. ali i na mogućnost brzog otklanjanja mnogih nesporazuma u poslovnim aktivnostima. bilteni. korišćenje stereotipnih fraza. i društva u celini.Pismena komunikacija ima mnogo oblika: dopisi.Komunikacija u organizaciji je proces u kome pojedinac. Razgovor se izučava sa različitih aspekata. pošte. Sa sociološkog aspekta se realizuje između ljudi koji pripadaju istoj grupi. izveštaji. kao što su: gomilanje reči koje nemaju pravo značenje. . grupe.

podnošenje izveštaja o rezultatima. O prirodi konflikata u svakoj org. Da bi sve to bilo ostvareno komunikacija mora biti tome prilagođena tako da u org. odnosno koliko kom. konflikti se proučavaju sa stanovišta njihove ekonomske racionalnosti i profitabilnosti. od viših ka nižim nivoima je usmerena na ostvarenje upravljačkih odluka.Organizacioni nesporazumi obuhvataju one nesporazume koji su povezani sa značajnim razlikama u moći i društvenom statusu. Nesporazumi u ovoj grupi potiču i od različitih pogleda na život u zavisnosti od obrazovanja.Da bi zaposleni sledili lidera.. . . Odnose se na lična psihološka stanja. Problemi efikasnosti su vezani za pitanja efekata date poruke. . postoje veoma različiti kanali komuniciranja. mogu se javiti brojni problemi. definisanje procedure i prakse. iskustva. postoje 2 osnovna shvatanja. Tu spadaju i pogrešni komunikacioni kanali. Semantički problemi su povezani sa pitanjem da li poruka sadrži pravo značenje. U ovoj grupi mogu se pojaviti nesporazumi koji su povezani sa postojanjem različitih ciljeva i interesa. Konflikti – pojam i vrste . . Vertikalno komuniciranje se obavlja između različitih hijerarhijskih nivoa u okviru organizacije.Individualne smetnje su različita opažanja. od nižih ka višim nivoima podrazumeva davanje sugestija od strane nižih nivoa. Formalna komunikacija u org. Konflikti su neminovna prateća pojava savremene . . Kom. . moraju imati u njega poverenja. pružanje relevantnih informacija… Horizontalno komuniciranje se vezuje za komuniciranje organizacionih delova na istom nivou. kao što su strah.Fizičke smetnje su nesporazumi u kom. pratiti i podržati njegovu viziju i moraju aktivno biti uključeni u sve organizacione tokove. ređe se javljaju i vezani su za nemogućnost primaoca određene poruke da stupi u kontakt sa pošiljaocem. . semantički i problemi efikasnosti. informacije…. utiče na ostvarivanje onoga šta je pošiljalac želeo da kaše (prenese).Komunikacioni kanali u organizaciji mogu biti formalni i neformalni. nedostupnim formalnim kanalima komunikacije i sl. . na razna obaveštenja. Svi kanali komuniciranja obrazuju odgovarajuće komunikacione mreže koje obuhvataju ukupan tok informacija i komunikacija između svih zaposlenih u organizaciji. semantički problemi. razlike koje proističu iz upotrebe jezika i sl. i sa stanovišta prevazilazenja negativnih socijalnih implikacija postojeće organizacije u odnosu na druge organizacije.. ciljeva i ovo shvatanje je prevaziđeno. . ističući ono što je rečeno ili menjajući smisao rečenog.Pored verbalne. interesa. Komunikacija odevanjem - 89.Prema nivoima na kojima se komunikacija ostvaruje. navika.U menadžerskoj praksi velika pažnja se posvećuje konfliktima i upravljanjem konfliktima kao i njihovim rešavanjem. koji se označavaju kao fizički. Kom. Tehnički problemi su povezani sa pitanjem koliko određeni simboli zaista prenose poruku.. postoji vertikalno i horizontalno komuniciranje. Po drugom shvatanju postojanje konflikata predstavlja izraz realnih odnosa u organizaciji i poželjno je.U komunikaciji u okviru org. fiziče smetnje i organizacione nesporazume. i svi oni se mogu svrstati u 3 osnovne grupe:tehnički. Po prvom shvatanju postojanje konflikata nije poželjno u organizaciji jer oni onemogućavaju ostvarivanje org. 88.Sa sociološkog stanovišta. i obrnuto. jer sve su to značajne veštine kojima lideri i menadžeri utiču na svoje saradnike kako bi ostvarili postavljene organizacione ciljeve. Više od 50% poruka koje jedna osoba saopštava drugoj su poruke neverbalnog karaktera. vaspitanja. i to onda kada znakovi neverbalne komunikacije dopunjuju sadržaj verbalne kom. Neformalna komunikacija se vezuje za sve oblike komunikacije koje u organizaciji mogu postojati. a u cilju rešavanja brojnih problema. na instrukcije o načinu obavljanja poslova.Nesporazumi u komunikacije u okviru organizacije se dele na: individualne. se ostvaruje posredstvom formalnih komunikacionih kanala. pri čemu ono može da se ostvaruje od vrha hijerarhijske lestvice do njenog najnižeg nivoa. u okviru org. nerazumevanje i emocije. u upotrebi je i neverbalna komunikacija. moraju razumeti šta kaže.

Interpersonalni konflikt koji nastaje kao posledica suprotnosti između pojedinaca zbog različitosti njihovih ličnih interesa i ličnih svojstava. međutim ne treba dozvoliti da oni pređu određenu granicu preko koje se njima ne može upravljati.Intradepartmentalni koji nastaje u okviru organizacionih delova koji su formalno ustanovljeni i imaju svoje autonomne ciljeve i zadatke u okviru celine organizacije. Načini rešavanja konflikata .organizacije rada. obaveze. .Polazeći od uzroka koji dovode do konflikata prema Mijatu Damjanoviću postoje sledeće vrste konflikata: . problemi i nesporazumi u komunikaciji. sukobi kultura.Intragrupni konflikt nastaje u grupi i povezan je sa izneverenim očekivanjima u odnosu na ostvarivanje ciljeva zbog kojih je grupa i osnovana.Interorganizacijski koji nastaje između raznih organizacija u društvu. razlike u moći i društvenom statusu… . U izboru načina rešavanja konflikta uvek treba upotrebiti onaj način koji je najadekvatnije primeren karakteru konflikta i potrebi ostvarivanja organizacijskih ciljeva. pravnih i političkih odnosa i ustanovljenih etičkih vrednosti u društvu. .Postoje različiti uzroci koji dovode do nastanka konflikata i u skladu sa tim različite posledice koje konflikti mogu proizvesti.Intergrupni konflikt nastaje između formalnih i neformalnih grupa. društveno-ekonomskih. neadekvatan sistem nagrađivanja.Razrešenja svih mogućih konflikata imaju svoje pozitivne i negativne strane. nejasno definisani ciljevi i zadaci. . . on izražava unutrašnju konfliktnost pojedinca. .Interdepartmentalni koji nastaje između više organizacijskih jedinica u okviru jedne organizacija. 90.Intraorganizacijski konflikt koji nastaje između pojedinih grupa i organizacionih jedinica i posledica je njihovih interesnih orijentacija i načina njihovog zadovoljavanja. . . . a pojava ovih konflikata zavisi od različitih interesa org. Najčešći uzroci konflikata su: loš menadžment.Intrapersonalni konflikt koji nastaje kao posledica suprotnosti između očekivanog i postojećeg. između vrednosti i interesa. nerešene nadležnost. 2) međusobni ustupci strana koje su u sukobu. i od opšte društvene klime. . prava. . 3) rešiti ukupno rešenje problema koji je i izazvao sukob. koje su u sukobu.Postoji više mogućih načina rešavanja konflikata: 1) stišavanje sukoba između strana koje su u konfliktnoj situaciji. odgovornosti. sukobi interesa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful