UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE Banja Luka

SEMINARSKI RAD
Predmet: Mikroekonomija Tema: Troškovi i izdaci

Mentor: Prof. dr Grubišić Zoran

Student: Popović Jovana

Banja Luka, 2011

.......1................ 8....... 4................................................. 5......3................................ 6..... 6...... 7.. 1...............Elastičnost (reagibilnost) troškova..........Fiksni i varijabilni troškovi..... 2 ......Troškovi prema načinu obračuna po nosiocima.................................................... 2.........................Troškovi po poslovnim funkcijama........... 4.......... 2.. 7.........................Literatura........ 1................................................ 1......................................... 8.................. 3............................2...............................Izdaci.....SADRŽAJ: Uvod.......................................... 4................. 1...........Ostale podele troškova............................ 9......Podela troškova.............3.................................... 11......... 7.................................Troškovi.............Zaključak....................................Klasifikacija troškova......................... 5................... 10............. 3................

a detaljnija istraživanja na ovu temu započinju posle prvog svetskog rata u časopisima Zapadne Evrope. Ta istraživanja bila su posebno značajna između dva stvetska rata. Ova istraživanja su važna za preduzetnika u vođenju uspešne poslovne politike. nego ostvarivanje što jemoguće nižih troškova.Uvod Oblast troškovi prvi put se pojavljuju početkom ovog veka. U raznim literaturama postoje razni pristupi troškovima. Cilj svakog preduzeća nije samo proizvodnja velikih količina proizvoda. U savremenom društvu. 3 . pritiskom konkurencije rukovodstva u preduzećima su prinuđena da se usavršavaju u cilju čuvanja profita smanjivanjem troškova. ili pružanje što više usluga. Velik broj naučnih radova o troškovima javlja se posle tridesetih godina ovog veka. Veličina troškova govori o poslovnom uspehu tih preduzeća pa je ona osnovni pokazatelj efikasnosti poslovanja. Sva ta saznanja predstavljaju teoriju o troškovima. Centralni problem u savremenoj poslovnoj politici preduzeća su troškovi.

4 .1 Pod teorijom troškova podrazumeva se onaj deo mikroekonomske teorije koji objašnjava nastanak. postoji opasnost da prihod od delatnosti ne pokrije troškove. Otuda se troškovi vezani za sredstva za proizvodnju i rad nazivaju ekonomskim. smatraju troškovima (za preduzeće). Savremena administracija. 1.1.1984. oni imaju puno značenje tek kada se stave u odnos sa drugim kategorijama – prihodom. a „ovi drugi“ neekonomskim troškovima. U nemačkoj literaturi iz područja ekonomike preduzeća troškovi se tretiraju kao potrošnja dobara uslovljena učincima. Ovakvo shvatanje troškova sužava njihov pojam na troškove proizvodnje. sredstava za rad i predmeta rada. karakteristike i ponašanje troškova. Najveći broj nemačkih autora podvlači da su troškovi vezani za trošenje faktora proizvodnog procesa. zemlju i rad uključujući rukovođenje) da bi se mogli angažovati u poslovnoj aktivnosti. građanski ekonomisti daju različitedefinicije i obrazloženja kategorije troškova. nezavisno od osnove po kojoj se vrše. U tržišnoj privredi troškovi se baziraju na tržišno utvrđenoj vrednosti. cenom. str. obimom proizvodnje i sl. Ukoliko seneki od posebnih „retkih izvora“ koristi u proizvodnom procesu na način koji ne omogućava ostvarivanje optimalne alternative. troškovi su u novcu izražena količina utrošene radne snage. Beograd. Troškovi u najširem smislu su iznos plaćen ili izdat za poseban proizvod ili uslugu (iznos novca stvarno isplaćen ili zaračunat za kupovinu roba i usluga ili iznos interno utrošen za proizvodnju roba i usluga).2 1 Klasifikacija troškova Ekonomska enciklopedija 2. 1398. prodajnu cenu proizvoda ili usluga umanjenu za dobit preduzeća. U privrednoj praksi se svi izdaci preduzeća. Najčešće se troškovi definišu kao „kompenzacija“ koju moraju da prime vlasnici faktora proizvodnje (za kapital. S obzirom da je korisnost troškova u omogućavanju izbora između alternativnih načina korišćenja „retkih izvora“. Troškovi u ekonomskoj literaturi se koriste u različitom značenju. U zavisnosti sa koga stanovišta posmatraju kategoriju troškova. Troškovi Troškovi predstavljaju vrednost utrošenih elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije. Iznos troškova dobijamo kada količine faktora koji se ulažu u proizvodni proces pomnožimo njihovim cenama. Kako se vrednost izražava cenom. Obično znače izdatke preduzeća.

3 • • Podela troškova Sa stajališta njihovog odnosa prema stepenu iskorištenja kapaciteta: fiksni i varijabilni troškovi Sa stajališta mogućnosti raspoređivanja na nosioce troška: direktni i indirektni troškovi 1. Troškove sa stanovišta vremena nastanka. N.: Teorija ekonomije preduzeća. • Troškova predmeta rada – obuhvataju vrednost utrošenog materijala. kao i vrednost drugih vrsta materijala. Na taj način. razlikujemo: • Troškove elemenata proizvodnje (prirodne vrste troškova). Novi Sad. • • • • • Troškove prema mestu nastanka. Osnovne vrste ovih troškova su: • Troškova radne snage – u koje su ukalkulisani lični dohoci i oni obuhvataju zarade sa dopirnosima.1 Fiksni i varijabilni troškovi S obzirom na njihovu osetljivost na promenu opsega proizvodnje ili stepena iskoristivosti kapaciteta. 5 . sitnog inventara. utrošenog goriva i maziva. Samim tim.3. nabavljene energije. 2007. • Troškova sredstava za rad – odnosno troškovi osnovnih sredstava se vode u ceni koštanja pod stavkom amortizacije. Specifični su jer nisu često materijalne prirode. troškove svrstavamo u dve kategorije: 2 PENEZIĆ. Troškove prema njihovoj vezanosti za nosioce. troškovi se mogu posmatrati sa više stanovišta i porediti.U današnjem preduzeću proizvođačka delatnost izaziva razne troškove. Fakultet za uslužni biznis. str. Troškove po poslovnim funkcijama. • Ostale podele troškova.2 Elementi proizvodnje su zastupljeni u proizvodnji svakog proizvoda i pružanju korisnih usluga. Troškove uslovljene dinamikom proizvodnje. 1. Troškovi za tuđe usluge – su specifična kategorija troškova koja ima sve veći značaj razvojem tehnologije i podelom rada. jer sadrže i troškove druga dva elementa procesa proizvodnje. ambalaže. 141.

2) Progresivni troškovi (Vpg) – To su varijabilni troškovi koji rastu brže nego što raste opseg proizvodnje. odnosno raste ako proizvodnja (Q) pada. rafinerije i sl. lični dohoci izrade.3 2. Najznačajniji su materijal za izradu i osobni dohoci izrade. premije osiguranja itd. Pri svakoj promeni opsega proizvodnje (stepena iskorištenja kapaciteta) menjaju se ukupni varijabilni troškovi. dok jedinični varijabilni troškovi ostaju isti.ppt 6 . Varijabilni troškovi dele se u tri grupe: 1) Proporcionalni troškovi (Vp) – rastu ili opadaju razmerno porastu ili smanjenju opsega proizvodnje.hr/!res/odbfiles/1474/600. razlikujemo: direktne troškove i indirektne troškove.a) Fiksni troškovi – su takvi troškovi koji ostaju nepromenjeni bez obzira na to kako se menja opseg proizvodnje. Konstantni su na svim stepenima proizvodnje.grad. Progresija varijabinih troškova uvek se javlja kao znak nenormalnih pojava u procesu proizvodnje. Troškovi koji pokazuju degresivne karakteristike. obično se razvrstavaju u pogonsku ili upravno-prodajnu režiju.osnove_ekonomike2. odnosno nezavisni su od stepena iskorištenja kapaciteta. troškovi investicionog održavanja. najamnina i zakupnina. Dok se ukupni apsolutni fiksni troškovi ne menjaju. Tipičan primer progresivnih troškova nastaje uvođenjem prekovremenog i/ili noćnog rada kada osetno rastu lični dohoci. Postoje bez obzira da li preduzeće radi ili ne. 3) Degresivni troškovi (Vd) – su varijabilni troškovi koji rastu sporije od opesga proizvodnje. plinare. TROŠKOVI NOSIOCIMA PREMA NAČINU OBRAČUNA PO S obzirom na mogućnost vezivanja troškova elemenata proizvodnje na nosioce. Taj trošak po jedinici učinka pada ako opseg proizvodnje (Q) raste. b) Varijabilni troškovi – pojavljuju se tek u fazi početka proizvodnje i iščezavaju u fazi završetka proizvodnje. Čine ih: amortizacija (po vremenskom sistemu). amortizacija obračunata po funkcionalnom sistemu. Pojavljuju se kod preduzeća koja su intenzivna sredstvima za rad (električne centrale. jedinični apsolutni fiksni troškovi menjaju se promenom opsega proizvodnje. troškovi rasvete. Tipični varijabilni troškovi su: materijal za izradu proizvoda. pomoćni materijal i energija vezani neposredno za proizvodnju.). Razlikuju se apsolutno fiksni troškovi – koji nastaju zbog postojanja preduzeća. grejanja i sl. 3 Internet stranica: winserver.

Fakultet za uslužni biznis. 161. PENEZIĆ. To su: • • • Materijal izrade (osnovni i pomoćni materijal) te energija i gorivo ako se mogu obuhvatiti po učinku Lični dohoci izrade Amortizacija (obračunata po funkcionalnom sistemu) Indirektni (opšti) troškovi ne mogu se evidentirati neposredno po mestu i nosiocima troška. 7 . finansijskim. proizvodi i usluge bez obzira na mesta gde su troškovi nastali 3. Razlikujemo: • • • 4 Troškove upravljanja. 2007. Troškove nabavke. pa čine zajedničke troškove za više mesta troškova ili više vrsta učinaka To su: • • • • • • • Režijski troškovi Troškovi tehnološke energije Režijski troškovi rada Troškovi oko održavanja osnovnih sredstava Troškovi sredstava za rad (amortizacija) Troškovi materijala i rada na pripremno-završnim poslovima Troškovi materijala i rada na komercijanim. Troškove proizvodnje.Direktni (pojedinačni) troškovi su oni koji se mogu neposredno obuhvatiti ne samo po mestu nstanka troška već i po nosiocima troškova. To je podela troškova u skladu sa osnovnom organizacionom šemom preduzeća. str. odnosno obavljanja usluga.: Teorija ekonomije preduzeća. N. TROŠKOVI PO POSLOVNIM FUNKCIJAMA To je razvrstavanje troškova po tome koja ih funkcija u preduzeću prouzrokuje. kadrovskim i drugim poslovima.4 Mogućnost podele troškova na direktne i indirektne podrazumeva poznavanje mesta nastanka i nosioce troškova • • Mesta nastanka troškova su pojedini delovi preduzeća u kojima troškovi nastaju Nosioci troška su pojedini učinci tj. Novi Sad.

Troškove opšte i kadrovske funkcije. Ovaj koeficijent izračunava se na sledeći način: ∆T % r = --------∆Q% 5 PENEZIĆ. f. Opportunis – Povoljan. s ciljem donošenja prave odluke. koristan) čija visina određuje donošenje odluke o ulasku u određeni poslovni poduhvat Inkrementalne troškove (lat. Troškove finansijske funkcije. nastale kao rezultat određenih razvojnih promena u aktivnosti preduzeća Neotklonjive troškove koji obuhvataju fiksne i delom relativno-fiksne troškove. b. str. Otklonjive troškove Diferencijalne troškove koji predstavljaju razliku između varijanti mogućih poslovnih odluka. U tom smislu razlikujemo: Oportunitetne troškove (lat. 164. Ti troškovi ostaju nepromenjeni i kad obim proizvodnje padne na nulu. porast) koji izražavaju promene u ukupnim troškovima. Relevantne troškove predstavljaju buduće troškove do kojih se dolazi procenom. Novi Sad. 2007. pokazuje intenzitete reagovanja ukupnih troškova u odnosu na promene stepena zaposlenosti. 8 . Postoje troškovi koji bi se pojavili u slučaju drugačijih poslovnih odluka od onih koje su donesene. c. Incrementum – Napredovanje. OSTALE PODELE TROŠKOVA a.: Teorija ekonomije preduzeća. Troškove računovodstva.• • • • Troškove prodaje. ELASTIČNOST (REAGIBILNOST) TROŠKOVA Elastičnost troškova predstavlja osetljivost troškova na promene iskorišćenosti kapaciteta. Fakultet za uslužni biznis. 5. Koeficijent te osetljivosti.5 4. kao kvantitativni izraz odnosa promena troškova i promena obima proizvodnje. N. d. e.

To su degresivni troškovi. Beograd. a ne od nastanka troškova. koje tek treba izmiriti isplatom na odgovarajući način. Izdaci mogu da prethode ili da slede pojavi troškova. materijala. Kada je koeficijent elastičnosti 1. 7 Ekonomska enciklopedija 1. Fakultet za uslužni biznis. kao i obaveza. kao i obaveza. on ukazuje na troškove koji slabijim intenzitetom rastu od porasta stepena zaposlenosti. Pojam izdaci u finkcionalnoj je zavisnosti od pojave izdavanja novca.7 6 PENEZIĆ. robe i sl. 9 . 646. 166-167. Koeficijent rentabilnosti koji je veći od 1 pokazuje da se radi o troškovima koji u jačoj meri rastu u odnosu na rast obima proizvodnje. znači da nije došlo do rasta troškova. kao rezultat materijalnih tokova procesa reprodukcije u OUR. znači da je porast ukupnih troškova potpuno srazmeran porastu stepena zaposlenosti (proporcionalni troškovi). Koeficijent elastičnosti se može izračunati za sve vrste troškova (fiksnih i varijabinih).: Teorija ekonomije preduzeća. veći i/ili manji od 1. Kada je koeficijent elastičnosti manji od 1. str. a ne za izdavanje sirovina. odlive novčanih sredstava u poslovne svrhe. ili 0. Novi Sad. 2007. ali se najčešće izračunava za varijabilne i ukupne. pa se radi o fiksnim troškovima. str. gotovinskog ili bezgotovinskog. N. Takvi troškovi nazivaju se progresivnim troškovima.6 6. Savremena administracija. gotovih proizvoda.Pri čemu je: r = koeficijent reagibilnosti troškova ∆T = porast ukupnih troškova (T2 – T1) ∆Q = porast stepena zaposlenosti (Q2 – Q1) ∆T% = procentualni porast ukupnih troškova ∆Q% = procentualni porast stepena zaposlenosti Koeficijent elastičnosti može biti 1. 1984. Kada je koeficijent elastičnosti 0. IZDACI Pojam izdaci vezan je po pravilu za izdavanje.

troškova u vezi s njima. 8 Ekonomski leksikon. jeste to. ni sadržajno ni vremenski.Izdaci obuhvataju ukupne novčane isplate. Internet stranica: www. Svaki trošak pre ili kasnije postaje izdatak preduzeća. plaćanje kazne. Samo njihovom uspešnom kontrolom se može doći do jedne „poslovno zdrave“ hijerarhije. Bilo da je izdatak nastao pre ili kasnije uvek će postati trošak. Postoje izdaci koji nikada neće postati trošak. U današnje vreme kada poslovno okruženje rapidno evoluira. isplate ličnih dohodaka i druge vrste plaćanja. To je slučaj sa isplatama poreza i doprinosa.8 Troškovi se temelje na izdacima. električna energija se troši svakodnevno. mada svaki izdatak ne mora postati trošak. Sadržajno se ne poklapaju kada izdatak nije učinjen radi stvaranja učinka (npr. da bez njihove svakodnevne kontrole nema uspešnog poslovanja preduzeća i da su kao takvi nezaobilazna stavka u svakom poslovnom okruženju. sredstava rezervi i zajedničke potrošnje. 1975. str. udruživanja sredstava.10 7. Beograd.. bez obzira da li se čine po osnovu – osnovnih i obrtnih sredstava. izdaci u smislu izmirenja obaveza po osnovu kreditnih odnosa.hr/kolegiji/ekonomika/upload/11-Troskovi. a u vezi s obrtnim i osnovnim sredstvima. gotovo da je nemoguće utvrditi gde pojam troška završava. kao i ne poslovnih (vanrednih) rashoda. odlive novčanih tokova. Novi Sad. str. dužničko-poverilačkih i drugih poslovnih odnosa. ali se oni. 10 .: Teorija ekonomije preduzeća. Izdatak neće postati trošak ako se kupljeni materijal ne troši nego preproda. N. Izdaci i troškovi se razlikuju po kvalitetu i po vremenu nastajanja. plaćanje ugovorenih i zakonskih obaveza. Fakultet za uslužni biznis. koja u određenom trenutku sa sigurnošću može da utvrdi jasno svoj položaj na tržištu.Isplata i trošenje materijala mogu nastati istovremeno. koji se ne troše u procesu proizvodnje. izdatak u vezi sa nastankom neposlovnih (vanrednih) rashoda (isplata zateznih kamata. penala. Vremenski se izdatak i trošak ne poklapaju u slučaju kada: 1) Izdatak prethodi trošku (plaćena premija osiguranja) i 2) Izdatak sledi nakon nastanka troška (npr.politehnika-pula. Jedina stvar koja je kristalno jasna.9 Izdaci su sva plaćanja koja nastaju radi odvijanja procesa reprodukcije. ne moraju poklapati. Izdatak je plaćanje materijala koji je isporučen. te nema apsolutno iscrpne i za uvek date klasifikacije troškova.ppt 9 10 PENEZIĆ. Kupovinom materijala izdaci nastaju prilikom isplate. Savremana administracija. obaveza iz dohotka i drugih poslovnih rashoda. To su npr. ZAKLJUČAK Osnove po kojima se vrši klasifikovanje troškova su brojne. danguba i sličnih vanrednih rashoda). 2007. 140. 592. a račun za to trošenje se plaća do petnaestog u mesecu za pretodni period). takse). kao i sredstvima zajedničke potrošnje i sl. a gde pojam izdatka započinje. izdatak u vezi sa nastankom materijalnih troškova i ličnih dohodaka.

Beograd. Beograd. c. 2) kao instrument kontrole efikasnosti poslovanja preduzeća.1975.Za kraj bih se osvrnula na troškove kao meru i faktor u poslovanju preduzeća i tri osnovne svrhe u kojima se koriste kao takvi: 1) kao faktor i mera pri utvrđivanju ukupnog prihoda i dohotka preduzeća. Mankju. e. «Principi ekonomije». Ekonomski leksikon. Ekonomska enciklopedija 2. LITERATURA a. te je samim tim jasno da bez njihove kontrole nema poslovnog uspeha! 8. i 3) u poslovnom odlučivanju. Savremena administracija. N. Internet domeni f. d. G. Novi Sad. Iz toga se može jasno shvatiti njihova važnost i „nezaobilaznost“ za jedno preduzeće.Savremana administracija. Savremena administracija. 2002. b. Ekonomski fakultet Beograd. PENEZIĆ.1984. Ekonomska enciklopedija 1.1984. 2007.: Teorija ekonomije preduzeća. 11 . Fakultet za uslužni biznis.Beograd.

12 .