UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

DIPLOMSKI RAD
iz predmetа Alаti i tehnologije zа elektronsko učenje

Rukovodilаc rаdа: Dr Dаnijelа Milošević, docent

Student DAS: Muzаfer Sаrаčević Br. indeksа: 122/2010

Čаčаk, 2011.

Master Rad

Muzafer Saračević

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

DIPLOMSKI RAD
Primenа Jаvа аpletа kаo аlаtа zа kreirаnje interаktivnog sаdržаjа zа e-učenje i evаluаciju u nаstаvi mаtemаtike

Rukovodilаc rаdа: Dr Dаnijelа Milošević, docent

Student DAS: Muzаfer Sаrаčević Br. indeksа: 122/2010

Čаčаk, 2011.
2

Master Rad

Muzafer Saračević

3

Primenа Jаvа аpletа kаo аlаtа zа kreirаnje interаktivnog sаdržаjа zа e-učenje i evаluаciju u nаstаvi mаtemаtike
Rezime
U ovom radu se navode konkretni predlozi unapreĎenja nastave, prvenstveno matematike a i drugih prirodnih i društvenih nauka. Predstavljeni su Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja za elektronsko učenje i kao savremene metode u nastavi koje direktno utiču na kvalitetno izvoĎenje nastavnog procesa. Pored kreiranja kvalitetnog interaktivnog sadrţaja, apleti se u ovom radu predstavljaju i kao alati za evaluaciju u nastavi matematike, a takoĎe oni imaju primenu i u okviru korisničke podrške u obliku virtuelnih učionica i laboratorija. U radu su navedene i mogućnosti java apleta i njihova implementacija u sistemima za e-učenje. Sprovedeno je i istraţivanje spremnosti nastavnika i učenika za jedan savremen pristup u nastavi matematike a takoĎe je izvršena analiza postignuća učenika nakon uključivanja interaktivnih sadrţaja u vidu apleta i primene kursa koji je razvijen u okviru sistema za e-učenje. Ključne reči: jаvа аpleti, аlаti zа e-učenje, interаktivnа nаstаvа, simulаcije, nаstаvа mаtemаtike

Application of Java applets as a tool for creating interactive content for e-learning and evaluation in mathematics
Summary
This paper presents concrete suggestions on improving teaching, especially mathematics and other natural and social sciences. Java applets are presented as tools for creating interactive content for e-learning as modern methods of teaching that directly affect the quality of the teaching process. In addition to creating quality interactive content, applets are presented in this paper as tools for evaluating the teaching of mathematics, and they also have application in the customer support students in the form of virtual classrooms and laboratories. This paper presents the possibilities of Java applets and their in-implementing systems for e-learning. Conducted the research readiness teachers and students for a modern approach to teaching math and also made an analysis of student achievement after the inclusion of interactive content in the form of applets and applications of the course which was developed within the system for elearning.

Key words: Java applets, tools for e-learning, interactive teaching, simulations, teaching mathematics.

Sadržaj
1. Uvod 2. Interaktivni sadržaji u e-učenju i alati
2.1 Simulacije, animacije i interaktivni sadrţaji u nastavi 2.2 Alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja u e-učenju 2.2.1 Mogućnosti primene alata za e-učenje u nastavi 2.2.2 UnapreĎenje nastave pomoću alata za e-učenje 7 9 11 12 5

3. Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja za e-učenje
3.1 Glavne karakteristike Jave i prednosti 3.2 Java programski jezik i primena u nastavi 3.3 Java apleti - osnovni koncepti 3.3.1 Kreiranje i metodi apleta 3.4 Primena apleta u nastavi matematike 3.4.1 GeoGebra – alat za interaktivne sadrţaje u matematici 3.4.2 JavaSketchPad i Geometer’s SketchPad 3.4.3 WIRIS - alat za jednostavno kreiranje apleta 3.4.4 Easy Java Simulations - alat za kreiranje interaktivnih simulacija 3.4.5 Mathematica - alat za matematičko programiranje 3.4.6 Integracija JavaView alata u Notebook (Wolfram Mathematica) 3.5 Kolaborativno kreiranje elektronskih sadrţaja pomoću apleta 3.5.1 WIRIS Conference - math chat 3.6 Primena Java obrazovnih igara u nastavi 3.7 Mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti 13 14 15 16 21 25 29 31 33 35 37 39 39 40 41

4. Java apleti u ocenjivanju u e-učenju
4.1 Metode i postupci provere i ocenjivanja u matematici 4.2 Alati za ocenjivanje bazirani na Javi 4.3 Primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike 4.3.1 Primena apleta u izradi testova sa višestrukim odgovorom 4.3.2 Provera znanja učenika pomoću SketchPad alata 4.3.3 Primeri kreiranja testova u obliku apleta - QuizMaster 4.3.4 Primeri kreiranja upitnika, anketa u obliku apleta- ABPoll Master 42 43 45 49 50 51 51

5. Java apleti kao korisnička podrška u sistemima za e-učenje
5.1 Praktični razlozi za korisničku podršku 5.2 Primena apleta u kreiranju virtuelnih učionica u nastavi matematike 5.2.1 Primer java apleta kao virtuelne učionice 53 54 56

1 Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadrţaja u nastavi 8.3 Mogućnosti uvoza interaktivnog sadrţaja u Moodle sistem 6.4 Varijable 7.3 Ciljevi i zadaci istraţivanja 7.4.7 Tehnike istraţivanja 7.2 Predmet istraţivanja 7.2 Moodle sistem za e-učenje 6. Rezultati istraživanja 8.2 GeoGebra filter 58 58 59 61 61 63 7.Master Rad Muzafer Saračević 6.4. Literatura 81 Prilozi Lista slika Lista tabela i grafika 83 106 107 7 .1 WIRIS integracija 6.6 Metode istraţivanja 7.4 Moodle dodaci za rad sa apletima i animacijama 6. Organizacija istraživanja 7. Implementacija apleta u sistemima za e-učenje 6.1 Problem istraţivanja 7.3 Rezultati završnog anketiranja 68 71 74 75 9.1 Pojam i podela sistema za e-učenje 6.5 Hipoteze istraţivanja 7.2 Kontrolni test i konačni rezultati 8.8 Uzorak istraţivanja 7. Zaključak 78 10.9 Tok istraţivanja 64 64 66 65 65 66 66 67 67 8.

a pomenute su i mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti. Dati su primeri i kolaborativnog kreiranja elektronskih sadrţaja pomoću apleta. U prvom poglavlju su navedene opšte karakteristike i prednosti interaktivnih sadrţaja u nastavi. boljoj realizaciji predmeta i boljem individualnom napredovanju pojedinaca u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. učesnici mogu svoja već stečena znanja proširiti i konkretno primenitu. Interaktivni sadrţaji u nastavi su poseban vid nastave pomoću računara koji su primenjivi u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizualizacijom procesa. JavaSketchPad. Dati su i konkretni primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike kao što su 5 . Apleti se realizuju u vidu simulacija. posebno alata i tehnologija u elektronskom učenju. koji se mogu lako implementirati u odgovarajuće sisteme za elektronsko učenje. povećanju motivacije. što moţe izuzetno posluţiti u nastavi informatike. Uvod U savremenoj nastavi se susrećemo sa mnoštvom različitih multimedijalnih sadrţaja koji doprinose kvalitetu nastave. U drugom poglavlju su navedeni osnovni koncepti Java apleta kao i generalna primena Java programskog jezika u nastavi. uopšteno. zatim mogućnosti njihove primene u nastavi a samim tim i mogućnost unapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje. Rad se sastoji od 5 poglavlja koji su teoretskog karaktera i istraţivačkog dela. jer učenik ima mogućnost da samostalno upravlja promenljivima modela. Java View. Ovaj rad je predlog kako unaprediti nastavu matematike pa su u okviru istog razmatrane mogućnosti java apleta.Master Rad Muzafer Saračević 1. Date su definicije za pojam simulacije i animacije. U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke. Wiris i alata Mathematica za matematičko programiranje. Easy Java Simulations. koje pomoću računara obezbeĎuju dvosmerni prenos informacija. Uz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. jer savremeni pristupi u nastavi imaju za cilj da se stečeno teorijsko znanje primeni u praksi. tehnici itd. u fizici. Treće poglavlje se odnosi na primenu java apleta u ocenjivanju u e-učenju. Navedene su metode i postupci provere i ocenjivanje u matematici kao i dostupni alati za ocenjivanje bazirani na Javi. matematike. a navedeni su i alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja u e-učenju. Jedan deo ovog poglavlja se bavi i primenom Java obrazovnih igara u vidu apleta u nastavi i rad sa talentovanom decom. Zatim je navedena konkretna primena apleta u nastavi matematike kroz alate za interaktivne sadrţaje u matematici kao što su GeoGebra .

Istraţivački deo ovog rada predstavlja empirijsko istraţivanje spremnosti nastavnika za uvoĎenjem savremenih metoda u nastavi. U petom poglavlju su navedene mogućnosti implementacije Java apleta i simulacija u sistemima za e-učenje.Master Rad Muzafer Saračević npr. a predstavljen je Moodle sistem koji je korišćen za potrebe istraţivanja i ispitivanja uticaja na postignuće učenika u osnovnoj školi. Ukoliko obrazovna institucija ţeli da svoje učenike dodatno podstakne na rad sa eksperimentima to vrlo lako moţe postići bez preteranih ulaganja u laboratorijski potrošni materijal jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. Dati su i praktični razlozi za korisničku podršku u nastavi matematike i predstavljen je konkretan aplet Virtual Classroom. Nakon završetka kursa izvršena je provera znanja i navedeni su postignuti rezultati i dodatni predlozi za unapreĎenje nastave matematike. imali su za cilj da se nastava matematike predstavi učenicima u boljem svetlu. izrada testova sa višestrukim odgovorom a i sa drugim tipovima pitanja. Četvrti deo se odnosi na korisničku podršku u sistemima za e-učenje kao i primenu Java apleta u kreiranju virtuelnih učionica i laboratorija. Naravno treba naglasiti da ni u kom slučaju upotreba računara ne sme da zameni praktičan laboratorijski rad. Naveden je pojam i podela sistema za e-učenje. Kao primer navedena je laboratorija za matematiku koja je razvijena od strane autora ovog rada za potrebe nastave. Dati su i predlozi unapreĎivanja Moodle sistema kroz dodatke kao što su Wiris i GeoGebra plugin koji nude mogućnost uvoza apleta u sistem za e-učenje i znatno doprinose kvalitetu interaktivnog sadrţaja za e-učenje i boljoj evaluaciji. Naime. na jedan savremen način. 6 . sistem za e-učenje koji je implementiran kao i kurs koji je razvijen od strane autora ovog rada. TakoĎe su navedene i mogućnosti Java apleta kao alata za izradu upitnika i anketa. Vršeno je ispitivanje postignuća učenika 6.7 i 8 razreda nakon šest nedelja trajanja kursa.

potrebno im je različito vreme da proĎu kroz gradivo. Pošto svi učenici ne uče istom brzinom. 2. tj.1995). računar im to takoĎe omogućava. To je optička iluzija pokreta zbog fenomena istrajnosti vida i moţe biti napravljena i prikazana na različite načine (Weiss i ostali. a kao glavne mogu se istaći interaktivnost i individualna paţnja (Vilotijević. Prednost računara je u tome da se dobrim softverom moţe individualizovati podučavanje (Đukić. Prva prednost se odnosi na to da računar omogućava svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja. 7 . Potrebno je obezbediti učenicima prostor u kojem će moći izraziti svoje kreativne ideje i maksimalno iskoristiti svoje potencijale. mnogi od naših konvencionalnih prilaza obrazovanju koriste rigidne procedure iste za sve učenike i ne dozvoljavaju uzimanje u obzir ovih razlika.Master Rad Muzafer Saračević 2. prezentacije ili multimedijalni katalozi.1999). Gotovi programi sa interaktivnim sadrţajem pruţaju mogućnost učenja kod kuće bez prisustva nastavnika. nemaju svi isto predznanje i ne uče na isti način. znači učenik ne sme da nauči pogrešno interpretirane sadrţaje i kada mu je potrebna pomoć za razumevanje odreĎene materije računar „mora biti spreman“ da pruţi traţenu pomoć. Učenik više nije posmatrač već aktivni učesnik u procesu učenja. Interaktivni sadržaji u e-učenju i alati Inovativnost u nastavi je ključni zadatak i potreba obrazovnog sistema jer je cilj učiniti nastavu zanimljivom i kreativnom u cilju pribliţavanja učenicima i tako pratiti njihove potrebe i sposobnosti. 2002). Ovakvi programi moraju biti sa što manje grešaka. Najčešća metoda prikazivanja animacija je slika u pokretu ili video program. Animacija je brzo prikazivanje sekvenci 2D ili 3D slika ili pozicija modela postavljenih tako da stvaraju iluziju pokreta. tj. jednom rečju svi sadrţaji prikazani na moderan i atraktivan način. za razliku od pasivne uloge knjige. animacije i interaktivni sadržaji u nastavi Interaktivni sadrţaji obuhvataju pristup raznim informacijama bilo da su to video i audio materijali. Druga prednost se odnosi na činjenicu da nastavnici treba da znaju da su učenici različiti. Prednosti korišćenja računara u nastavi su višestruke. MeĎutim. Ovakav vid nastave gde računar ima ulogu nastavnika zastupljen je u svetu.1 Simulacije.

laboratorijski i praktičan rad u nastavi. ipak dobija opravdanje da se koristi kao zamena eksperimenta jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. Ključni deo svake računarske simulacije je model koji obuhvata veličine čije su vrednosti nepredvidljive i zato moraju da se uzrokuju iz odgovarajuće populacije. 2005). simulacija pomoću računara obezbeĎuje dvosmerni prenos podataka jer učenik moţe samostalno da upravlja varijablama modela. U uslovima siromašnog školskog sistema. Pogotovo zbog činjenice da simulacije ne zahtevaju nekakve posebne tehničke veštine ili tehnologije. 1996). obično u obliku jedne ili više brojčanih vrednosti. a program u stvari uzrokuje slučajne promenljive. Sa aspekta učenika. Iako je ključna prednost simulacije istraţivačka funkcija pomoću računara ona ne sme da zameni eksperimentalni. Ovakvim programima moguće je vrlo efektivno doprineti dubljem i na taj način boljem razumijevanju koncepata i problema u različitim modelima. Model se najčešće predstavlja upotrebom računarskog programa. Još jedna prednost korišćenja računarskih simulacija u nastavi danas jeste i to što je većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u programskom jeziku Java koji ima besplatnu podršku.Master Rad Muzafer Saračević Računarska simulacija je eksperiment uzrokovanja koji se izvršava pomoću računara (Fishman. Primena simulacija u nastavi je savremen način izvoĎenja nastave pomoću računara pogodniji u prirodnim. odnosno one daju mogućnost učenicima da proveravaju različite pretpostavke menjajući uslove odreĎenih sistema (npr. izvršava proračune modela i izveštava o ishodu. Simulacije se mogu smatrati i kao poseban tip tzv. pogotovo u prirodnim i tehničkim naukama. veoma je jednostavna za upotrebu i postoji mnoštvo gotovih programskih alata koji izvoze simulacije koje se mogu implementirati u web strane . što vodi i dubljem razumevanju pretpostavke odnosno modela koji se posmatra jer se dobija svojevrsno kognitivno razumevanje kako neki sistem zaista funkcioniše (Cekuš i Namestovski. fizičkih. Zbog svoje obrazovne vrednosti u skoroj budućnosti računarske simulacije bi trebale biti standardan alat u nastavi. posebno tehničkim disciplinama. 8 . Samo svojstvo simulacija je da pruţaju mogućnost menjanja ulaznih i izlaznih podataka modela. 2008). hemijskih ili bioloških) pruţajući tako dublji uvid u odreĎeni problem. kognitivnih alata. u kojima postoji mogućnost vizualizacije procesa (Namestovski.

poznavanje teorija učenja i osposobljenost za primenu adekvatnih pedagoških modela. principa i nastavnih metoda (http://www. Kvalitet primene elektronskog učenja. Neki od preduslova su posedovanje odreĎenog nivoa medijske i informatičke pismenosti i onih znanja koja se sve češće smatraju presudnim za uspešan pedagoški rad .rs). Vaţno napraviti razliku izmeĎu pojmova e-učenje i obrazovanje na daljinu. Isto tako predavači kvalifikovani za odrţavanje nastave u učionicama ne moraju nuţno biti kvalifikovani i za odrţavanje e-nastave (Materijal : E-Lab TFC. televizije). radio. Alati za kreiranje sadrţaja e-učenja. preko računara. Najčešće se elektronsko učenje pojednostavljeno shvata kao digitalizacija nastavnih sadrţaja i smeštanje ovih materijala u elektronski prostor.2 Alati za kreiranje interaktivnog sadržaja u e-učenju Alati za e-učenje su namenjeni za odrţavanje nastave putem elektronskih ureĎaja. kao i digitalnu saradnju odnosno kolaboraciju. Na taj način se omogućava da se u isto vreme iskoriste prednosti oba načina. Ovo svakako ima svoje prednosti kada je cilj povećanje dostupnost materijala za učenje. Najprihvatljivijim modelom primene elektronskog učenja (obrazovanja na daljinu) smatra se mešovita (hibridna) nastava koja predstavlja adekvatno balansiranu primenu rada u učionici sa radom uz pomoć medija/tehnologije.eucenje. E-učenje je proces razmene i prenosa znanja i veština preko mreţe uz korišćenje računarskih aplikacija i okruţenja u procesu učenja. u digitalnim učionicama. U ovom radu akcenat je na treću grupu alata. L1). Obrazovanje na daljinu je širi pojam od pojma e-učenje. odnosno osvrnućemo se na alate za kreiranje interaktivnog sadrţaja za elektronsko učenje1 (u daljem tekstu e-učenje). Alati za isporuku e-učenja. audio i video traka. najpre zavisi od profesionalne osposobljenosti nastavnika/predavača. 1 9 . Sadrţaji se prenose preko Interneta. ali to ne vodi postizanju obrazovnih ciljeva i ţeljenih obrazovnih postignuća kod učenika/studenata. posmatrano na nivou organizacije nastave.Master Rad Muzafer Saračević 2. 2003) alati za e-učenje su podeljeni u tri osnovne grupe:    Alati za pristupanje e-učenju. satelitske televizije i CD-ROM-a. E-učenje moţe biti vid obrazovanja na daljinu (u slučaju kada se ono organizuje u online okruţenju) ali obrazovanje na daljinu se ne moţe smatrati elektronskim učenjem jer ono podrazumeva upotrebu i drugih medija (štampe. Vaţno je napomenuti da odrţavanje e-nastave nije isto što i odrţavanje klasične nastave u učionicama. Na osnovu istraţivanja (Horton. Te aplikacije i procesi obuhvataju učenje preko Web-a.

prezentacije. Udutu itd. Primena softverskih modela u nastavi ima za cilj. testovi itd.Master Rad Muzafer Saračević Neki od najčešće korišćenih alata za kreiranje multimedijalnih sadrţaja za e-učenje su (Ardito i ostali. Veoma su rasprostranjeni alati za procesni pristup razvoja softvera prvenstveno za eučenje primenom UML alata (Mašović. YuInfo) a takoĎe postoje i Data Mining2 tehnike u e-učenju i evaluaciji (Mašović i Saračević. 2010. 2 Inteligentna obrada podataka 10 . 2011. Articulate . Tabela 1: Lista alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja za e-učenje Animacije             Alpoy Avatar Photo Avatars Blabberize DoInk Fodey. 2010). Adobe Captivate . Saračević i ostali. kvizovi. simulacije.com Gickr GIFup Meez PhotoFace Voki Xtranormal             Prezentacije BubbleShare Capzles Freepath Moblyng MyLiveGallery PhotoSnack PresentationsETC SlideRocket Slidesix TimeRime Timetoast VoxPix Kvizovi i simulacije             Armored Penguin ClassMarker ClassTools Edventure Maze GeoGebra Hot Potatoes Mobile Study MyStudiyo Photo Soup Quibblo SMILE TexToys Alati za kreiranje interaktivnih sadrţaja su značajni faktori efikasnosti nastave i učenja. Flash . Zahvaljujući razvoju digitalne tehnologije i novim mogućnostima računara. Sledeća tabela prikazuje još neki alate za e-učenje koji se koriste za kreiranje interaktivnog sadrţaja (animacije. posebno u nastavi prirodnih i tehničkih nauka. omogućen je razvoj računarskog modelovanja i simulacije (Mašović. 2004):      Camtasia Studio. ne samo stvaranje tehničke pismenosti. već i dodir sa računarskim tehnologijama i mogućnost njihove upotrebe. Saračević i ostali. InfoFest).).

2000.Đukić. permanentna inovacija. (Đukić. Individualna nastava predstavlja najbolje rešenje za izvoĎenje nastave.Master Rad Muzafer Saračević 2.org 11 . za pripremanje ljudi za široku primenu naučnih dostignuća i za obučavanje onih koji će ta dostignuća dalje razvijati i usavršavati (Cekuš i Namestovski. koja se bazira na logici i pedagogiji. Samostalni rad učenika uz pomoć nastavnika. pa se još i naziva i obrazovni računarski softver. 1995:63). odreĎenu organizaciju nastave i učenja. Pod obrazovnim računarskim softverom podrazumevaju se računarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastave koji pomaţu i usmeravaju u fazama individualne nastave (Radosav. Savremena nastava teţi kao individualizaciji3. jedan je od osnovnih ciljeva savremene nastave. 2003:68). U tome mogu znatno doprineti alati za e-učenje koji imaju mogućnost kreiranja interaktivnog sadrţaja (multimedija. znači. 2005). orijentisati se na realne tipove učenika. Sve ovo doprinosi tome da se moţe vršiti izbor zadataka (sadrţaja) koji najviše odgovaraju odreĎenom učeniku. U ovom radu se prvenstveno stavlja akcenat na uvoĎenje e-učenja u obrazovnom sistemu kao prateći način uz tradicionalne metode obrazovanja (Saračević. 2005). 3 Individualizacija nastave. simulacije. već je. odnosno kao imperativ vremena u kome ţivimo. Mara. Mašović i ostali.2.YuInfo). sistematski i kontinuirano ga osposobljavati i učiniti da postane samostalan u procesu učenja. pretpostavka racionalizacije nastave.1 Mogućnosti primene alata za e-učenje u nastavi Mogućnosti primene informacionih tehnologija u nastavi su višestruke. Savremena metodika). nije samo didaktički princip.“ (Đukić. i menjati metode i postupke pedagoškog delovanja prema tim razlikama. uzeti u obzir razlike meĎu njima. Link: http://www. animacije). meĎu savremenim didaktičarima shvaćena kao najznačajnija inovativna snaga u razvoju i modernizaciji nastave. U petom poglavlju ovog rada se navodi i primena alata za e-učenje u radu sa talentovanom decom kao i pruţanje podrške u funkciji motivacije talentovanih učenika. omogućiti učenicima da napreduju prema svom tempu i mogućnostima (Kurnik. 2011.inkluzija. Učenika treba korak po korak voditi do samostalnog rada. Individualizovati nastavu. Softver koji se koristi u oblasti obrazovanja predstavlja savremen način učenja. Mara. On obuhvata programske jezike i alate. Ciljevi uvoĎenja novih metoda u nastavi primenom odgovarajućih alata odraţavaju zainteresovanost društva za naučnu i tehničku pismenost. Samostalan rad se moţe definisati kao organizovana angaţovanost učenika u kontrolisanim uslovima na rešavanju postavljenih zadataka i ispunjavanju odreĎenih ciljeva. Suština individualizovane nastave je „u različitim didaktičko-metodičkim postupcima usmerenim ka zadovoljenju individualnih potreba svakog učenika tako da se do maksimuma utiče na njegovo učenje i razvoj. kako to definiše M. uskladiti ih.

informatike.2 UnapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje Muzafer Saračević UnapreĎenje kvaliteta nastave podrazumeva izmeĎu ostalog modernizaciju izvoĎenja nastave pomoću savremenih nastavnih sredstava (alata. multimedijalni obrazovni softver. 12 . u zavisnosti od raspoloţive opreme. tehnika) odnosno korišćenjem savremene informacione tehnologije. osnaţiti rad nastavnika u individualizaciji nastave. potrebno je da postoje opremljeni informatički kabineti sa mogućnošću korišćenja interneta. Sve pomenute tehnike zahtevaju individualni oblik rada ili u krajnjem slučaju rad u parovima. programa. Prikaz je moguć i preko video plejera povezanog na televizor ili video bim.  Kao najprostiji oblik primene interaktivnog sadrţaja su PowerPoint prezentacije koje su pravljene za frontalni oblik rada i to za one nastavne teme u kojima preovlaĎuju teorijski sadrţaji.Master Rad 2. U prezentacije je potrebno ugraditi kvizove i . samostalne fleš i druge animacije. elektronski testovi znanja kao i programi za samostalan rad.2.:  UnapreĎenje nastave kroz simulacije.gif animacije koje mnogo bolje prikazuju dinamičke procese gde god je to neophodno. pruţanje pomoći u ocenjivanju učenika itd. fizike i tehničkog obrazovanja kao i profesorima razredne nastave. kao i na raznim sekcijama uz veliku mogućnost izbora najboljih i najprikladnijih sadrţaja. Ono što je bitno navesti prilikom procesa unapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje. Da bi proces unapreĎenja nastave išao u pravom smeru i da bi imao pozitivne rezultate bitno je da nastavnici pohaĎaju seminare koji imaju za cilj da unaprede rad nastavnika u primeni savremenih nastavnih metoda i oblika rada. Seminar tj. je imao za cilj da predstavi nastavnicima matematike. koji je trajao 4 školska časa. pruţanje pomoći nastavnicima u planiranju nastavnog procesa. 2008).swf i . unapreĎenje nastave kroz primenu modela i simulacija (struktura i plan ovog kursa su navedeni u prilogu). interni kurs u okviru škole koji je bio organizovan (od strane autora ovog rada) za potrebe istraţivanja. zatim ciljevi su i ovladavanje znanjima iz savremenih tehnologija učenja. Bitno je odabrati video materijale koji su namenjeni prvenstveno učenicima koji bi hteli nešto više da znaju te se moţe prikazati i na časovima redovne i dodatne nastave.  Primena edukativnog video materijala koji se bavi tematikom iz odreĎenog predmeta. Neki od predloga kako se moţe unaprediti nastava primenom alata su sledeći (Namestovski.

modularnih programa. Java je doţivela posebnu ekspanziju kada je 1994. To bi značilo da karakteristike takvog jezika ispunjavaju visoke zahteve koji se postavljaju pred savremeni alat za razvoj softvera najšire namene u vreme ekspanzije informaciono-komunikacionih tehnologija (Lemay i Cadenhead. 1998). godine napravljen prvi web browser. kontrolama za kreiranje korisničkog interfejsa i dr. ali ona je daleko jednostavnija od njih. nizovi su realni objekti. kao i za razvoj softvera koji je nezavisan od platforme na kojoj se izvršava. 2001): • Jednostavnost koja se odnosi na sintaksu Jave.Java programiranje.1 Glavne karakteristike Jave Kao glavne karakteristike i ključne prednosti Java programskog jezika se mogu navesti (Arnold i Gosling. James Gosling i tim razvijaju potpuno novi jezik4. Upravo zbog toga. ubrzo se shvatilo da on daleko prevazilazi svoje polazne namene i da je moţda baš to programski jezik koji bi mogao postati standard u budućnosti. 3. 13 . brza. U Javi nema pokazivača. • Nezavisnost od platforme. to znači da programi koji su pisani u Javi se lako prenose sa jednog kompjutera ili ureĎaja na drugi. efikasna. osnovnim Internet protokolima. Java je morala da bude jednostavna. a upravljanje memorijom je automatsko. koji je mogao da izvršava Java aplete. Nakon nastanka Java programskog jezika. Kao i većina objektno-orijentisanih jezika. Ove osobine su je učinile idealnom za distribuciju izvršnih programa preko WWW. Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja Programski jezik JAVA nastao kao rezultat rada na projektu razvoja softvera za kontrolu različitih udaljenih elektronskih ureĎaja za domaćinstvo. Java uključuje biblioteke klasa koje obezbeĎuju rad sa osnovnim tipovima podataka. 4 Java je objektno orijentisani jezik razvijen od strane kompanije Sun Microsystems 1991. nazvan JVM (Java Virtual Machine). godine. Autor: Vesna Šatev). HotJava. posebne programe namenjene za izvršavanje u okviru čitača (kurs: Internet Programerski Alati . koja se oslanja na programske jezike C i C++. Jedini preduslov je da je na ureĎaju na kome se program izvršava instaliran interpreter za Javu. • Objektno orijentisani koncepti koji pruţaju mogućnost za kreiranje fleksibilnih. bez obzira na različito radno okruţenje tih ureĎaja.Master Rad Muzafer Saračević 3. pouzdana i lako prenosiva sa jednog ureĎaja na drugi. ulazom i izlazom. Kako raspoloţivi programski jezici nisu dovoljno odgovarali potrebama projekta.

da se učenicima pribliţe procesi u prirodnim naukama i tehnici. Ovo je veoma bitno za unapreĎenja e-učenja. java simulacije imaju mogućnost da se pojednostave nastavni sadrţaji. uključujući ćirilično pismo. Za pisanje konkurentnih programa mogu posluţiti mnogobrojna razvojna okruţenja.  mogućnost korišćenja nekih gotovih besplatnih programa koji su namenjeni nastavi predmeta iz prirodnih nauka. 3. • Podržava konkurentno programiranje5 pomoću niti (threads). čiji će korisnici u najvećem broju slučajeva oni biti. 5 Konkurentno programiranje predstavlja pisanje takvih programa koji se sastoje od više kooperativnih procesa i niti koje se izvršavaju simultano ili paralelno. mnogo mogućnosti koje nude nastavnicima kreiranje časova pomoću apleta. on studentima u nastavi omogućava brzo i efikasno savladavanje gradiva.pdf 14 . U tu svrhu.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/Visenitno_1. računari). VCR. kvalitetno izvoĎenje nastave je omogućeno upotrebom besplatnog softvera i apleta. Kao predstavnik moderne generacije objektno-orijentisanih jezika. portabilan. Ključne prednosti java programskog jezika u nastavi:        većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u programskom jeziku Java. prednost da se ovaj programski jezik koristi u većini elektronskih ureĎaja (TV. na koje se odnosi ovaj rad. Link: http://www. smatrajući da je to jezik koji odlično odgovara prirodi i funkcijama aplikacija e-učenja.Master Rad Muzafer Saračević • Pogodnost za rad u mrežnom okruženju. meĎu kojima su i programski jezik Java i C#. pogodan za Internet programiranje. nudi mogućnost da se kroz simulacije i modele olakša priprema nastave. zbog istog značenja kao u engleskom jeziku. pri tom koristeći zajedničke resurse računarskog sistema. Sa bogatom bibliotekom klasa.2 Java programski jezik i primena u nastavi Analizirajući nastavu iz oblasti računarskih nauka uočava se potreba da se studenti na svojim studijama posebno edukuju za sve širu primenu aplikacija elektronskog učenja i poslovanja. jednostavan za savladavanje i samostalno proširivanje znanja.cet. mobilni telefoni. što znači da Java programi mogu izvršavati više zahteva istovremeno. sa komfornim i slobodno dostupnim alatima za brz razvoj aplikacija. metodičke i didaktičke osobine teorijske i laboratorijske nastave su podrţana java-om. Smatramo da je reč Java ušla u svakodnevni govor informatičkih stručnjaka i da se ona moţe pisati na srpskom jeziku. kao jezik izbora u nastavi programskih jezika predlaţe se programski jezik JAVA.

Master Rad Muzafer Saračević 3.applet. Otvorenog su koda i kao takvi su besplatni. on učitava i sam aplet sa servera i izvršava ga lokalno. Što se tiče server strane tipičnih Web aplikacija. a sa druge strane da se učenicima pribliţe procesi u prirodnim naukama i tehnici. JAVA apleti su mali programi koji su uključeni unutar drugih aplikacija. 6 JAVA ima ugraĎenu podršku Web-u. JAVA takoĎe ima rešenje u vidu tzv. obično neke web stranice prikazane unutar nekog browser-a. koji mogu biti podrška u funkciji motivacije učenika. npr. mogu se koristiti uz bilo koji stil učenja. Apleti imaju široku primenu. Preko klase Applet iz paketa java. omogućeno je pisanje interaktivnih programa koji se izvršavaju u okruţenju Web pretraţivača. IPod i sl. Apleti su pisani za web. prvenstveno misleći na posebno talentovanu decu. 1998). Interaktivne simulacije su naročito interesantne i zanimljive u prirodnim i tehničkim naukama jer nam daju mogućnost promene odreĎenih fizičkih parametara. Ova mogućnost je idealna jednostavna alternativa za pisanje inače sloţenih klijent delova aplikacije. Najfleksibilniji softver za prikaz ovih animacija su ipak JAVA6 apleti. Preporučuje se kao dobar i koristan propratni materijal pri učenju. Oni ne sadrţe suviše fizičkih podataka (brojeva.) njegovo korišćenje postalo gotovo nezaobilazno na web sajtovima (Street i Goodman. takozvani apleti. Kada browser učita neku stranicu koja koristi aplet. to im nudi mogućnost pokretanja na svakoj platformi. Aplet kao program je dizajniran na način da objašnjava svaku fizičku pojavu individualno. Mogu se koristiti i kod tradicionalnih načina u učenju. Kada pokrenemo animaciju direktno na ekranu moţemo videti kako promena tih parametara utiče na celokupan sistem koji posmatramo. Navedeni su i konkretni primeri primene apleta u nastavi matematike. u ovom radu se navode metode kako da se olakša nastavnicima priprema nastave. Takvi programi. 2001). servleta API (Venkataraman.) koji mogu biti zbunjujući za učenika već korisni za onoga koji dobro poznaje gradivo.3 Pojam Java apleta i osnovni koncepti Apleti predstavljaju jednostavne programe koji u sebi sadrţe jednostavne grafike.2001). što daje mogućnost stručnim nastavnicima da dalje unapreĎuju svoju nastavu. oţivljavaju svojom pojavom stranice Interneta. Informacija o apletu se nalazi unutar specijalnog taga na nekoj HTML strani. pre svega da se pojednostave dodatni sloţeni nastavni sadrţaji talentovanim učenicima i da se predstave mogućnosti i načini kreiranja časa pomoću apleta. kod evaluacije ili kao domaći zadaci. jednačina i sl. 15 . Sa jedne strane. te je i pored drugih tehnologija (mobilna telefonija. jedinstvenu meĎu programskim jezicima. Programski jezik Java napravio je velik prodor u oblast Interneta. takoĎe mogu se umetati u html dokumenta. na korisnikovom računaru (Milosavljević i Vidaković.

postoji veoma značajna razlika izmeĎu ove dve vrste izvršavanja programa. pa kad se neki dogaĎaj desi. apleti ne mogu da učitavaju programe lokalne platforme itd. Kod izvršavanja apleta. ali je glavna klasa apleta ta koja se izvršava prilikom pokretanja apleta. kao što su inicijalizacija.1 Kreiranje i metodi apleta Da bismo kreirali aplet. 2001). kroz primere biće objašnjena inicijalizacija. 2001): apleti ne mogu da čitaju niti pišu u korisnikov sistem fajlova. Svaka aktivnost ima odgovarajući metod.Master Rad Muzafer Saračević Iako jedan isti program moţe biti kreiran i kao aplet i kao aplikacija7. Gosling. ali različite instance.Applet { // telo apleta } Osim ove glavne klase. neophodno je da glavna klasa bude deklarisana kao public8 (Arnold. iscrtavanje ili dogaĎaji miša. 3. potrebno je da kreiramo podklasu klase Applet. Definicija glavne klase apleta bi izgledala ovako: public class MojAplet extends java. Različiti apleti mogu da koriste istu klasu. pokretanje.3. 7 8 Program koji se izvršava nezavisno od internet (web strane) Javna. TakoĎe. Java kreira instancu glavne klase apleta i zatim se poziva serija metoda te instance9. Ova klasa je deo paketa java. aplet moţe da sadrţi i više pomoćnih klasa. Apleti imaju različite aktivnosti koje odgovaraju različitim etapama u ţivotu apleta. apleti ne mogu da komuniciraju sa bilo kojim serverom. Holmes. zaustavljanje. dostupna svim klasama 9 Primerak klase. 2001). Pet najvaţnijih etapa u izvršavanju apleta su inicijalizacija. sem onog sa kog su učitani. objekat klase 16 . Gosling. pokretanje i zaustavljanje kao i rad sa dogaĎajima i metod za iscrtavanje (Milosavljević i Vidaković. Java poziva metod specifičan za taj dogaĎaj. Java prilikom pokretanja programa poziva main() metod aplikacije.applet. apleti ne mogu da pokreću druge programe na korisnikovom računaru. Holmes. Ona se ogleda u skupu zabrana koje imaju apleti (Arnold. Kod aplikacija.applet i ona obezbeĎuje metode koji su neophodni za rad unutar browser-a. U nastavku. uništavanje i iscrtavanje.

alt_mask – bilo je pritisnuto dugme alt za vreme izvršavanja akcije. } Ovaj metod koristi argument. ctrl_mask . grafičke objekte. bez ulaţenja u detalje o pojedinačnim akcijama od kojih se taj dogaĎaj sastoji.. koji se onda prosleĎuje odgovarajućem osluškivaču. Iscrtavanje se dešava veoma često. osluškivača dogaĎaja. nakon inicijalizacije. komponenta na osnovu svih tih preduzetih akcija generiše dogaĎaj neke od podklasa klase AWTEvent.). u animacijama i sl. aplet se pokreće. nakon pomeranja prozora browser-a. slično kao metod main() kod aplikacija. podrazumeva se da će sve niti pokrenute u apletu nastaviti sa izvršavanjem. objekat klase Graphics.bilo je pritisnuto dugme control za vreme izvršavanja akcije.Master Rad Muzafer Saračević A) Postupak Inicijalizacije (ovoj fazi odgovara metod init() ) se dešava kada se aplet prvi put učita. podešavanje inicijalnog stanja apleta. } DogaĎaji ovog tipa se prosleĎuju svim osluškivačima tipa ActionListener. neophodno je da uvezete ovaj paket u vaš kod.. Inicijalizacija apleta obično uključuje čitanje i prosleĎivanje parametara apletu. kreiranje pomoćnih objekata.nakon inicijalizacije. učitavanje slika i fontova i dr. Unutar klase ActionEvent postoje sledeći indikatori dogaĎaja:     action_performed – akcija je izvršena. Obzirom da se jedan dogaĎaj (npr.. shift_mask – bilo je pritisnuto dugme shift za vreme izvršavanja akcije... C) Iscrtavanjem (ovoj fazi odgovara metod paint()) aplet praktično crta bilo šta na ekranu (tekst. class Reakcija implements ActionListener { . pozadinu i sl.Obzirom da klasa Graphics pripada paketu java. Pokretanje se razlikuje od inicijalizacije u tome što aplet moţe biti pokrenut nekoliko puta. 3.otpuštanje levog dugmeta miša).. Definicija metoda paint() je sledeća: public void paint(Graphics g) { . 17 . pritisak na dugme) sastoji iz nekoliko akcija ( 1pozicioniranje kursora miša na dugme. 2. sliku.pritisak levog dugmeta miša... B) Pokretanje i zaustavljanje (pomoću metoda stop() i start() ) . ukoliko korisnik prateći neki link do neke druge strane napusti stranu koja sadrţi aplet.u Javi. Ovaj objekat se kreira i prosleĎuje metodu paint() od strane browser-a. dogaĎaji se obraĎuju pomoću tzv. dok se inicijalizacija dešava samo jednom.awt. Osluškivač tada preduzima odreĎene akcije koje su potrebne da se dogaĎaj pritiskanja dugmeta obradi. Na primer. D) Rad sa dogaĎajima (event listeners) .

g.20).100.190.100.150.drawRoundRect(180. Svi ovi dogaĎaji se prosleĎuju osluškivačima tipa MouseListener i MouseMotionListener.70. Ova klasa se koristi za sve dogaĎaje miša (pritisak na dugme miša. Sledi primer veoma jednostavnog apleta sa metodama init() i paint() (Saračević.30. g. g.300. g.170.70. 50 ).fillOval(230.150). int x[]={100.12.350.drawPolygon(poly).Master Rad Postoje dogaĎaji i na klik miša i taster: Muzafer Saračević MouseEvent generiše se od strane komponente nad kojom se desila neka akcija mišem. } } 18 . g.*.y. Ovi dogaĎaji se prosleĎuju osluškivaču tipa KeyListener.100}.185. otpušten ili otkucan neki taster sa tastature.100.fillOval(100. import java. Polygon poly=new Polygon(x. pokretanje kursora. import java.12).applet. 2011).awt.50. g. KeyEvent generiše se od strane komponente nad kojom je pritisnut.red).120.170.20}. import java.awt.*.300.7).300.).blue). g.40. int y[]={20.300.70).70).20.setColor(Color. povlačenje i sl. public class MojAplet extends Applet { public void init() { } public void paint(Graphics g) { g.drawString("GEOMETRIJA".drawOval(120.50.Polygon.setColor(Color.20. g.fillOval(190.

300) A6 =( 50. iscrtava ne ispunjen krug od koordinate (120.Geometrija od koordinate (175. Obzirom da je sam aplet veoma jednostavan.120) poluprečnika r=150. 20) A2 =(300. 170) Ovaj aplet implementira samo metod paint().190). 170) A4 =(300. r=70 (230. metodi init() nije ponovo implementiran. koji ispisuje poruku na ekranu. 2001) gde je najpre neophodno kreirati HTML stranu i formirati tag <APPLET> taga unutar tela HTML stranice. 300)A5 =(100. E) Postavljanje apleta na web stranu (Milosavljević i Vidaković. 20) A3 =(350. postavlja boju na plavu za naredne grafičke elemente. 19 . preuzeta je njegova implementacija iz klase Applet.50) i postavlja oko njega zaobljen pravougaonik. r=20 postavlja boju na crvenu.100). Ovaj objekat u stvari predstavlja prostor u okviru web strane u kome će se aplet pojaviti.100). tj. iscrtava poligon kroz temena: A1 =(100. r=70 (190. Metod paint() preuzima objekat g klase Graphics od samog browser-a. Aplet sa nizom Geometrijskih oblika Analiza koda   Ovaj Aplet iscrtava string . Ovaj tag ima nekoliko atributa pomoću kojih se prosleĎuje informacija browser-u kako da prikazuje sam aplet.Master Rad Muzafer Saračević Slika 1. iscrtava tri ispunjena kruga iz gornjeg levog ugla sa kordinatama i poluprečnikom:     (100.

TakoĎe.class.Master Rad      Muzafer Saračević CODE atribut se odnosi na ime klasnog fajla koji sadrţi aplet. CODEBASE atribut sadrţi URL ili relativnu putanju do klasnog fajla. Sledi primer HTML stranice: <HTML> <HEAD> <TITLE>Test strana</TITLE> </HEAD> <BODY> Ukoliko vaš browser to dozvaljava. Znači aplet nema metodu main (izvršnu metodu). 2004). Ovaj tag ima dva atributa. parametre moţete da prosledite apletu pomoću taga <PARAM>. NAME i VALUE.class" WIDTH = "400" HEIGHT = "300" HSPACE = "0" VSPACE = "0" ALIGN = "middle"> Na ovom mestu bi trebalo da bude prikazan aplet </APPLET> </BODY> </HTML> Da bi se obezbedio veći nivo interaktivnosti moţe se izvršiti prosleĎivanje parametara apletu (Beene. <PARAM> tag se ubacuje izmeĎu tagova <APPLET> i </APPLET>. ukoliko se on ne nalazi u istom direktorijumu kao i sama HTML strana. Atribut VALUE predstavlja konkretnu vrednost koja se prosleĎuje. Potrebno je ovakav aplet ugraditi u HTML stranicu u okviru koje će biti prikazan. IzmeĎu tagova <APPLET> i </APPLET> moţete da ubacite bilo koji tekst. Ovaj tekst će biti prikazan umesto apleta. HSPACE i VSPACE odreĎuju broj piksela izmeĎu apleta i teksta koji ga okruţuje. Ukoliko je potrebno. Na primer: <APPLET CODE="MojAplet. Ovaj fajl mora biti u istom direktorijumu kao i sama strana. ime fajla mora da uključi i ekstenziju .class" WIDTH=100 HEIGHT=100> <PARAM NAME=font VALUE="TimesRoman"> <PARAM NAME=velicina VALUE="36"> </APPLET> 20 . ukoliko iz nekog razloga aplet ne moţe da bude prikazan. Atribut NAME predstavlja bilo koje ime koje odaberete za odreĎeni parametar. ispod možete da vidite Mojaplet<br> <APPLET CODE = "MojAplet. tako da ga ne moţemo pokrenuti na do sada poznat način – iz komandne linije. WIDTH i HEIGHT atributi odreĎuju koliki prostor je dodeljen apletu unutar web strane ALIGN atribut odreĎuje kako će aplet biti poravnati unutar strane.

Metod getParameter() vraća vrednost definisanu atributom VALUE odgovarajućeg PARAM taga. 1957) maĎarski matematičar George Polya opisuje model rešavanja problema u matematici koji se sastoji od četiri koraka: 1. Neophodno je ove parametre preuzeti i obraditi u samom kodu apleta. izvoĎenje plana (DO). Na primer: String imeFonta = getParameter("font").Master Rad Muzafer Saračević Prethodni primer prosleĎuje dva parametra apletu. 2. 2004). Alati za vizualizaciju u okviru okruţenja za e-učenje. Uloga nastavnika matematike kao izvora informacija znatno je manja u odnosu na ulogu nastavnika koji će voditi i usmeravati učenike na putu sticanja novih znanja. 3. Devetaković i ostali. Polya-in koncept ugradili su u GeoGebrino dinamično okruţenje za učenje (dynamic learning environment) . Konkretno se ovde misli na primenu stečenog teorijskog znanja u praksi. 3. donošenje plana (PLAN).4 Primena apleta u nastavi matematike Jedan od najvaţnijih ciljeva poučavanja matematike je naučiti učenike misliti. pa ih moţemo svrstati u tri grupe (Mitrović. Ovi alati su nam neophodni u okruţenju eučenja za otkrivanje i ispitivanje forme nastale konceptima geometrije. a čiji je proizvod moguće ubaciti u okruţenju. Posebno mesto zauzimaju alati koji imaju visoke mogućnosti kada je u pitanju vizuelizacija. To se postiţe unutar metoda init() pozivanjem metoda getParameter(). 21 . pa svoju primenu nalaze u geometriji. Moţemo zaključiti da se istraţivački usmerena nastava potpuno uklapa u navedni model rešavanja problema. Alati izvan okruţenja za e-učenje. 4. 2007): 1. 3. Alati koji su u potpunosti integrisani u okruţenju za e-učenje. Odnosno da primena apleta i interaktivnih sadrţaja itekako nalazi primenu u ovom modelu. pogled unazad (CHECK). odnosno osposobiti ih za rešavanje problema u budućem ţivotu (Kneţević. Ime parametra unutar PARAM taga i ime prosleĎeno metodom getParameter() moraju da budu identični. 2. Karadag i McDougall napravili su još jedan korak dalje. U svom radu (Polya. razumevanje problema (SEE).

Okruţenje JCreator-a 10 Konkretan primer gde je izvršena integracija apleta u e-learning sistem je Arhitektonski fakultet.ac. 4D prikaz je prikaz 3D objekata koji imaju različita stanja u zavisnosti od parametara kojih ih definišu. 22 . Alati koji se takoĎe mogu koristiti za kreiranje apleta koji imaju opštu namenu su i Jcreator i NetBeans . istraţivanje i modeliranje matematičkih koncepata i njihovih meĎusobnih odnosa. Najpopularniji alati koji se koriste za kreiranje apleta za potrebe nastave matematike su:     GeoGebra Jeometry Geonext GRACE o o o o iGeom C. ali ne retko i Adobe Flash aplikacije. 3D i 4D okruţenja.rs).bg. gde se primenjuje „JavaView lite” alat u arhitekturi (o ovom alatu će biti reči u narednom delu ovog rada) i AMRES eLearning (Akademska mreţa Srbije – http://elearning.ac. i ujedno se koriste i za java programiranje.a. 2007). Univerziteta u Beogradu (http://www.Master Rad Muzafer Saračević Eksplorativni alati10 za vizuelizaciju mogu biti svrstani u 2D. CaRMetal Cinderella     Tabulae Wolfram Mathematica Easy Java Simulations Java View Lite Geogebra je alat koji se se zbog mogućnosti dinamičnog prikaza i interaktivnosti matematičkih objekata u nastavi koristi za objašnjavanje. kako komercijalnih tako i besplatnih (Mitrović.arh. Ovakav prikaz se najčešće i koristi u arhitektonskoj geometriji. na ţalost nije zastupljen u većini sistema za e-učenje ili bar nije deo standardnih paketa. http://amres.rs.rs).amres. Devetaković i ostali. Slika 2. ali ga je i najteţe integrisati u samo okruţenje za e-učenje.R. 3D prikaz iako već poseduje svoje standarde na internet gotovo kao i formati za prikaz slika.ac. Za to se obično koriste java apleti i specijalizovani programi kao što je Wolframova Mathematica. 2D alati su uglavnom već integrisani u postojeće sisteme za e-učenje i predstavljeni su kroz razne načine postavljanja slika ili konvertovanje tekstualnog ulaza u 2D sliku.

*postaviti uslov za domen if (x>60 && x<150 && y>100 && y<220).G-”zeleni krug”.12. iscrtava neispunjen kvadrat sa koordinatama .70).150).Master Rad Muzafer Saračević Slika 3. 170)   Boju ispunjenog kruga definisati kao nova_boja (početna boja je plava) i dodeliti funkcionalnost na tastere: B. 300)A5 =(100. on se transformiše u manji ispunjen krug (100. a zatim ako se ponovo klikne unutar iscrtava se ispunjen krug (60.(60. Aplet koji iscrtava string sa tekstom “GEOMETRIJSKA TELA” sa koordinatama (325. i ispunjen krug .60.150).150). klikom na jedan od tri dugmeta iscrtava se poligon sa odreĎenim brojem temena. Izbor kreiranja apleta u NetBeans-u Sledi primer apleta koji je raĎen za potrebe kursa i upoznavanja nastavnika sa strukturom i kreiranjem apleta.30. iscrtava neispunjen krug .(360.150. 170) A4 =(300.150.40. sa koordinatama (320.100. 20) A2 =(300. Aplet je kreiran u JCreator softveru.140. 300) A6 =( 50. Ako se mišem klikne u domen ispunjenog kruga .60. osam_temena).(60.140.130. Primeri apleta koje je programirao u JCreator-u autor ovog rada za potrebe nastave : Primer 1.  Formirati tri dugmeta (tri_temena.70.60.140) iscrtava poligon kroz temena: A1 =(100.Y-“zuti krug”. cetiri_temena.“plav krug”. 23 .12).150. 20) A3 =(350.    50) i postavlja oko njega zaobljen pravougaonik.

20) P3 =(350. on se transformiše u String “PLAY”(160. *postaviti uslov za domen  if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220).290).translate(50. 300)P5 =(100. iscrtava string postavlja oko njega zaobljen pravougaonik (320. 170) Uvesti novu promenljivu “Dimenzija_poligona”. Muzafer Saračević Slika 4. Slika 4.translate(50. i ispunjen krug K1 . crvene boje.160).(60.40.130.150.1.150). P_240–g.(60. Aplet sa mogućnošću menjanja pozicije oblika 24 .60.Master Rad U prilogu S1 je naveden izvorni kod navedenog apleta sa dogaĎajima.12. Ako se mišem klikne u domen kruga K1. iscrtava neispunjen kvadrat . Formirati tri dugmeta i klikom na jedan od tri dugmeta pomera se poligon za odgovarajuću poziciju: P_190g.240).150. 170) P4 =(300. iscrtava poligon kroz temena (postaviti plavu boju za poligon): P1 =(100.    Napisati applet koji iscrtava neispunjen pravougaonik sa koordintama sa tekstom “GRAFICKI ELEMENTI” sa koordinatama (325. 50) i (360.140. U prilogu S2 je naveden izvorni kod apleta.140. i dodeliti funkcionalnost na tastere i klikom na njih iscrtava poligon sa: 4.30. 5 i 6-temena a 0-briše krug K1 (“clearRect”). P_290 – g.60. 20) P2 =(300.12). 300) P6 =( 50.190).150).translate(50.180). Aplet sa dogaĎajima na taster i na klik miša Primer 2.

25 . tabelarni prikaz. koordinate tačaka. Razvili su ga Markus Hohenwarter i meĎunarodni tim programera. 2. Svi objekti koje napravite u grafičkom prikazu imaju i algebarsku reprezentaciju u algebarskom prikazu.4.1 GEOGEBRA. Pri tome su svi načini prikaza istog objekta dinamički povezani i automatski se prilagoĎavaju svakoj promeni koja se izvrši u bilo kojem prikazu. grafički prikaz. njihova algebarska reprezentacija u algebarskom prikazu se dinamički aţurira. algebarski (brojčani) prikaz i 3. algebru i matematičku analizu. Bitno je napomenuti da postoji mogućnost da se pomeraju objekte u grafičkom prikazu tako što ćemo ih prevlačiti pomoću miša. alat za dinamičku matematiku GeoGebra je program za dinamičku matematiku koji povezuje geometriju. Slika 5 – okruţenje programa GeoGebra Geometrijske konstrukcije se prave u grafičkom prikazu. GeoGebra ima tri različita prikaza matematičkih objekata: 1. za nastavu i učenje matematike u školama. tačke. U isto vreme. Pomoću njih je moguće prikazati matematičke objekte u tri različita oblika: grafički (na primer. jednačine) i u ćelijama tabele. grafici funkcija).Master Rad Muzafer Saračević 3. pomoću miša i alata za konstrukcije koji se nalaze na traci sa alatima. nezavisno od načina na koji su objekti nastali. algebarski (na primer.

26 . krug. </applet> Prednosti alata GeoGebre su (Markus i Hohenwarter. Glavna prednost GeoGebra alata je što postoji mogućnost kreiranje interaktivnih Web stranica. 2003):   GeoGebra omogućava animiranje jednog ili više brojeva i/ili uglova istovremeno. Pored toga što je objekte moguće prikazati ili sakriti.GeoGebraApplet" archive="geogebra.Master Rad Muzafer Saračević Slika 5.ggb"/> <param name="type" value="button"/> <param name="bgcolor" value="#FFFFFF"/> Please <a href="http://java.html) – ova datoteka sadrţi Web stranicu GGB datoteka (na primer.sun. Primer dinamičkog aţuriranja podataka u GeoGebri Svaka ikona u traci sa alatima predstavlja jednu kutiju sa alatima koja sadrţi slične alate za konstrukciju.1. moţe se podesiti objekat tako da se on pojavi na ekranu ukoliko se uključi polje za potvrdu ili se klizač podesi na neku odreĎenu vrednost. krug. tzv.jar" width=200 height=40> <param name="filename" value="krug. Na primer.com/getjava">instalirajte Javu</a> da bi videli aplet.jar (nekoliko datoteka) – ove datoteke sadrţe GeoGebru i čine stranicu interaktivnom Primer GGB datoteka unutar HTML datoteke: <applet code="geogebra.ggb) – ova datoteka sadrţi konstrukciju u GeoGebri geogebra. moguće je podesiti da njihova vidljivost zavisi od odreĎenog uslova. Kutiju sa alatima se otvara klikom na malu strelicu u donjem desnom uglu njene ikone. Prilikom snimanja dinamičkog crteţa biće napravljeno nekoliko datoteka: • • • HTML datoteka (na primer. dinamičkih crteţa (Apleta).

Veoma je bitno obratiti paţnju na to da se moţe izmeniti i redosled koraka u opisu konstrukcije. GeoGebra apleti imaju JavaScript interfejs koji moţe da proširi i poboljša njihovu interaktivnost.    Slojevi u GeoGebri sluţe tome da se odredi koji objekat se bira ili pomera kada korisnik klikne na više objekata. Objekti mogu da ostave trag u grafičkom prikazu kada se pomeraju. Svi alati se automatski snimaju u datoteku zajedno sa konstrukcijom. Na primer. Zadatak – Izračunaj površinu trapeza… 27 . Redefinisanje objekata je veoma moćan alat za izmenu konstrukcije. Primeri nastavnih jedinica u toku kursa i prateći apleti 6 razred Oblast – POVRŠINA TROUGLA I ČETVOROUGLA Nastavna jedinica – Površina trapeza Redni broj časa – 124 . alati mogu da se koriste pomoću miša i kao naredbe u polju za unos.Master Rad  Muzafer Saračević GeoGebra dozvoljava kreiranje sopstvenih alata zasnovanih na postojećim konstrukcijama. Kada se naprave.   JavaScript interfejs u GeoGebri moţe biti zanimljiv korisnicima koji imaju iskustva u radu sa HTML-om. moţe se napraviti dugme koje će na slučajan način rasporeĎivati elemente dinamičke konstrukcije. mesec maj 2011.

Zadatak – kako se izračunava površina i zapremina piramide 28 . mesec april 2011.Master Rad Muzafer Saračević 7 razred Oblast . mesec maj 2011. Zadatak – dokaz Talesove teoreme 8 razred Oblast – GEOMETRIJSKA TELA Nastavna jedinica – Primena Pitagorine teoreme na prizmu i piramidu Redni broj časa – 120 .SLIČNOST Nastavna jedinica – Talesova teorema Redni broj časa – 125 .

mnoge komponente su u interakciji “iza scene” da bi prikazali Dinamičnu Geometriju na implementiranom apletu. Naziv opisuje Sketchpadovu sposobnost zadrţavanja matematičkih odnosa u geometrijskoj konstrukciji kad korisnici pomiču komponente konstrukcije koristeći miš.hr/ 29 . Key Curriculum Press (KCP) je. Slika 6. Kada se pogleda stranica koja sadrţi JavaSketchPad. osmislio i zaštitio termin Dynamic Geometry. Pošto postoje mogućnosti integracije.Master Rad 3. Ovaj način je uobičajeniji za kreiranje apleta u matematici.Sketchpad pomaže pri učenju matematike – “Sketchpad je alat namenjen za istraţivanje Dinamične Geometrije. napredni korisnici. Ovaj alat se moţe koristiti da bi se distribuirali interaktivni sadrţaji Dinamične Geometrije. izraţavanja i dostignuća. Portal o SketchPadu i matematici http://www. Nudi mogućnost da se jednostavno urade dinamičke simulacije sa mogućnošću lakog dodavanja komentara (teksta). Sketchpad je otvoreni matematički alat koji je veoma jednostavan za korišćenje i daje učenicima idealne uslove za razvijanje njihovih matematičkih kreativnosti. konstruiranje i oblikovanje. Alat JavaSketch se temelji na aktivnostima u Sketchpad modulu11. programeri i matematički istraţivači mogu koristiti JavaSketchpad da bi dodali vizuelizacije Dinamične Geometrije drugim programima ili problemima.2 Javasketch i Geometers Sketchpad Muzafer Saračević JavaSketchpad je program koji omogućava jednostavno kreiranje i korišćenje apleta kao i objavljivanje istih na Internetu.proven.4. Alat Geometer’s SketchPad omogućava kreiranje apleta koristeći sve alate za crtanje. godine 1991. kao i dodatnih funkcionalnih dugmića koji mogu predstavljati linkove na neke naredne strane odnosno 11 Članak . Radno okruţenje alata Geometer’s Sketchpad Okruţenje ovog alata je veoma prilagodljivo za korisnike. Java komponenta Sketchpada omogućuje programu stvaranje HTML Dynamic Geometry stranica koje se mogu pregledavati i menjati putem interneta”.

Ovaj alat omogućava učenicima i studentima da vide i razumeju matematičke pojmove i da primenjuju gradivo iz različitih oblasti. kao i način pozivanja apleta u html editor. TakoĎe još jedna prednost je što se moţe aplet organizovati u vidu slajdova (odeljaka) tako da u ovom slučaju imamo mogućnost da odradimo aplet za više nastavnih jedinica u okviru jedne oblasti.2 Način realizacije i implementacija apleta u html editoru 30 . Slika 6.1 Jednostavan primer u SketchPad-u i Motion Controller Postoji veoma jednostavno snimanje u obliku html strane. Ono što moţe biti korisno učenicima i nastavnicima je da ne veoma jednostavan način mogu kreirati animacije pomoću tzv.Master Rad Muzafer Saračević druge aplete.jar" align="bottom" height="500" width="700"> Slika 6.class" codebase="jsp/" archive="jsp4. <applet code="GSP. Ovo omogućava učenicima da imaju više apleta na jednom mestu. što je veoma korisno za učenike. a sledeći dijagram prikazuje tipičnu vezu interakcija potrebnih za stvaranje JavaSketchpad (JSP) apleta u web pretraţivaču. Motion Controller-a. Nastavnici mogu koristiti Sketchpad kao dinamičnu ploču da bi prezentovali i ilustrovali moć vizuelizacije matematike. gde postoje parametri za unos brzine ili za odabir odgovarajuće komponente za koju ţelimo odraditi pokrete.

• korisnik ga moţe koristi u e-learning okruţenju pa ih i doţivljava kao deo okruţenja.Web kalkulator .4). Wiris Kviz (mogućnosti ovog alata i primena u ocenjivanju. • sama aplikacija ne mora obavezno da bude na istom serveru sa e-learning sistemom. • nezavistan je od operativnog sistema. editor Wiris alata Slika 8. alat za jednostavno kreiranje apleta i testova u matematici Wiris je alat koji moţe biti u potpunosti integrisan u e-learning okruţenje. u kome je naveden primer integracije sa sistemima za e-učenje biće predstavljene i još neke mogućnosti ovog alata u Moodle sistemu.Bela tabla. Ovaj alat se pokazao veoma dobro u okruţenjima za eučenje i ima nekoliko prednosti nad drugim moćnijim alatima: • za njegovu upotrebu dovoljan je web browser. Slika 7. U poglavlju 6. Wiris u obliku onlajn okruţenja 31 .4.3 WIRIS. Wiris alat poseduje sledeće module:     Editor . Onlajn okruţenje . Wiris . odnosno moţe postati deo samog sistema za e-učenje. su detaljnije objašnjene u poglavlju br.Master Rad Muzafer Saračević 3. • veća produktivnost. • jednu aplikaciju moţe da koristi više e-learning sistema.

Wiris Bela tabla Veoma je bitno naglasiti da se Wiris alat moţe veoma jednostavno integrisati u različite LMS.Master Rad Muzafer Saračević Slika 9. Sledi primer implementacije Wiris apleta u html kodu: <applet CODE='WirisApplet. Ovo je velika prednost ovog alata zato što ne zahteva da se kompletan softver preuzme sa interneta već se jednostavno moţe koristiti kao Onlajn editor. Geometrija. Matematička Analiza itd.wiris. D. Alat obuhvata rad sa sledećim oblastima : A. C. Glavni odeljci Wiris alata Još jedna prednost ovog alata je jednostavnost snimanja u obliku apleta i kasnija mogućnost da se taj aplet modifikuje. Wiris alat za izradu kvizova Slika 10.jar' WIDTH='100%' HEIGHT='100%' > Slika 12. CMS I HTML editore. Operacijama i simbolima. B. Mogućnost snimanja Wiris sadrţaja 32 . E. Slika 11 . Kombinatorika.class' CODEBASE='http://www. Na slici 11 je prikazano okruţenje Wiris alata u onlajn verziji. F. Matricama. Programiranje .net/wiris-codebase/' ARCHIVE='wrs_net_en.

Opis je deo u kojem se definiše fenomen ili sistem koji se simulira. to je moguće simulacije kreirane u njemu koristiti kao nezavisne programe koji rade pod različitim operativnim sistemima.Master Rad 3.4. MATLAB. alat za razvoj interaktivnih simulacija Muzafer Saračević Easy Java Simulations (dalje u tekstu EJS12) je softverski alat koji omogućava kreiranje interaktivnih simulacija (apleta). distribuisati ih preko Interneta i pokretati ih kao html stranice iz većine popularnih web čitača (Francisco. 2010).4 Easy Java Simulations. istraţivačima i studentima koji imaju osnovno znanje iz programiranja. SYSQUAKE). Slika 13. Kako je EJS baziran na Java-i.xml formatu. 33 . Izvorišni fajlovi EJS aplikacija se čuvaju u . diferencijalnim jednačinama ili na povezivanje sa eksternim aplikacijama (npr. a ne mogu sebi priuštiti veliki utrošak vremena za kreiranje kompletnog sofisticiranog interaktivnog grafičkog korisničkog interfejsa. odnosno u njemu se nalazi teorijski deo neophodan za razumevanje ponašanja procesa ili sistema. 2005). 2005). Grafički korisnički interfejs koji nudi EJS je struktuiran tako da se sastoji od tri dela: opisa. modela i vizuelizacije (Popović i Naumović. Model je deo koji se odnosi na stranice sa Java kodom. pa je pogodan za korišćenje u inţenjerskom obrazovanju (Francisco. Ovaj alat je koristan naročito za osobe koje imaju osnovno znanje iz programiranja kao i kreiranje simulacija fizičkih i tehničkih fenomena i sistema na brz i lak način. Korisnički interfejs Easy Java Simulations Aplikacije kreirane pomoću EJS mogu biti samostalne Java aplikacije ili apleti. 12 EJS je namenjen je nastavnicima.

operator mnoţenja. pojačanje itd. Slika 14. Simulacioni modeli koji su kreirani u ovom alatu su prikazani u obliku blok-dijagrama koji se sastoji od pojedinačnih modula ( integrator. Primer apleta u Easy Java Simulations 34 .1 Deo korisničkog interfejsa Easy Java Simulations MATLAB je softverski paket koji mnoštvom svojih alata omogućava jednostavnu analizu. 2005). Model i vizuelizacija su povezani tako da se bilo kakva promena nastala u modelu automatski odraţava na vizuelni prikaz i obrnuto. diferencijator.Master Rad Muzafer Saračević Vizuelizacija se odnosi na grafički prikaz aplikacije kao i na elemente korisničkog interfejsa potrebnog za interakciju. Za kreiranje simulacija u Matlab-u koristi se Simulink. Slika 13. sintezu. alat namenjen za modelovanje dinamičkih sistema u grafičkom okruţenju. modelovanje i simuliranje sistema (Francisco i Jose. Parametri sistema se obično definišu u samim blokovima pre početka simulacije. operator sabiranja.).

Ključna ideja je bilo otkriće simboličkog programskog jezika koji moţe da manipuliše vrlo velikim opsegom objekata koji se pojavljuju u tehničkim izračunavanjima. Alat je posebno pogodan za sledeće primene (Blachman. Više stotina kurseva. primenjuje se na osnovnim studijama i na Tehničkim i Arhitektonskim fakultetima. alat za matematičko programiranje Muzafer Saračević MATHEMATICA je programski paket za matematičke i druge primene. B. sposobnost simboličkog procesiranja. 35 .Master Rad 3. počev od visokoškolskih institucija pa do srednjih škola bazirano je na paketu Mathematica.4.1992): A. a pomogao je u rešavanju mnogih teorijskih problema. poznat kao notebook (Maeder. Do sada je ovaj alat upotrebljivan u praktične svrhe. 1996). MeĎu mnogim inovacijama je koncept interaktivnog dokumenta. Predstavlja jednu od najvećih aplikacija koja je ikada razvijena. sistem za grafičko prikazivanje podataka i funkcija. Slika 15 . obrada numeričkih podataka. Ona se aktivno koristi i u obrazovanju. i sadrţi ogroman niz novih algoritama i vaţnih tehničkih inovacija. Mathematica je izučavana i od strane studenata.5 MATHEMATICA.rad sa 3D grafikom u alatu Mathematica Mathematica se široko koristi kao najvaţniji podvig softverskog inţenjerstva. posebno na Matematičkim fakultetima. C. Primena ovog alata se rasprostire u svim poljima nauke. TakoĎe. Ovaj programski paket ima velike mogućnosti.

6 0 0.1 0.2 0. Slika 17. 2011.3 Slika 16. istraţivanja.3847 0.6815 7 5. medicine. Prednost ovog alata je što se krajnji produkt moţe izvesti u obliku Java apleta.15 0.38516 8 6 0. Saračević i ostali.82843 5 4 18.544 3 0. tehnologije.25 0. obrazovanja.Master Rad Muzafer Saračević 1 2 8.05 0.8 41. Namenjena je kako korisnicima (Ďacima. fizike i drugih oblasti nauke. Quality) se moţe pročitati da java ima velike mogućnosti kada su u pitanju web bazirani sistemi tako da svaki alat koji ima mogućnost da izveze proizvod u vidu apleta da postoji mogućnost primene istih na različitim platformama. itd. studentima.7151 31. Implementacija Mathematice na smart telefone 36 .9 2.7185 31.0161 48. U radu (Mašović.7 1 0. proučenih problema.0833 36. finansija. inţenjerima) za rešavanje već poznatih. Demonstracija izračunavanja rastojanja tačaka u koordinatnom početku Mathematica je softver (jezik i paket) za simboličko i numeričko rešavanje problema iz svih poznatih oblasti matematike.7852 40. 1991). tako i istraţivačima koji je mogu upotrebiti za najkomplikovanije proračune i analize (Gray i Glynn.

u HTML editoru: <applet height="512" archive="jars/javaview.6 Integracija JAVAVIEW alata sa Notebook (Wolfram Mathematica) Alat JavaView se uglavnom koristi kao integracija sa programskim paketom Mathematica. 1}]]. Sledi primer implementacije apleta koji je kreiran u JavaView alatu. cube = Graphics3D[Cuboid[{0.jvd"> <param name=panel value="material"> </applet> 37 . Slika 18.4. 0}. Naveden je primer instalacije odnosno pozivanja JavaView okruţenja u Mathematica kodu: <<JavaView`JLink` InstallJavaView[]. {5.class"> <param name=model value=“muzafer. Izuzetne grafičke mogućnosti alata Mathematica se mogu iskoristiti za kreiranje zanimljivih apleta koji se mogu koristiti za potrebe nastave prirodnih nauka ili često svoju primenu nalazi u arhitekturi ili računarskoj grafici (Wolfram. JavaView pored Mathematice se moţe integrisati i sa Maple Powertool i alatom Polymake. 2.jvx"> <param name=displayFile value=“muzafer. kako bi krajnji proizvod bio java aplet. 0. JavaView[cube]. Primer apleta i njegovih podešavanja u alatu Java View JavaView se moţe integrisati u Mathematica Notebook.Master Rad Muzafer Saračević 3. 1996).jar" width="640" code="javaview.

Slika 19. testove i td. Slika 20. forume. Rad sa 3d grafikom u Mathematici i izvoz u Applet 38 .).Master Rad Muzafer Saračević TakoĎe bitno je napomenuti da se apleti u JavaView-u mogu jednostavno implementirati u sisteme za e-učenje (resurse. u kome su navedene mogućnosti implementacije Java apleta u sistemima za e-učenje. Detaljnije o ovim mogućnostima u poglavlju 6. Primer integrisanja Java View okruţenja u funkcionalnost Forum sistema za e-učenje Naveden je i primer sloţenog Java apleta koji je raĎen u alatu Mathematica i njegova implementacija u HTML kodu.

3. a ne specijalizovani autori ili eksperti. koja se često označava kao Web 2.php?id=5088. gde su autori obični korisnici. Neka kolaborativna okruţenja namenjena su pre svega u radu sa binarnim fajlovima dok su druga više okrenuta tekstualnim sadrţajima (Wiki ). podcast.rs/moodle/mod/book/view.1 WIRIS Conference .kg. Podstiče društveni aspekt weba korišćenjem socijalnih mreţa (http://e-lab. u toku je čas matematike i učenici rade zadatak.013. Sadrţaj mora biti tako organizovan i skladišten da ga je moguće jednostavno pronaći. Krajnji proizvod se moţe sačuvati u vidu Java apleta koji se kasnije moţe jednostavno implementirati na različitim platformama. gde mogu zajedno navoditi svoje ideje u vidu matematičkih formula ili geometrijskih figura i meĎusobno komunicirati. Postoji i dodatak za implementaciju u sistemima za e-učenje (više o tome u poglavlju 6). wiki i drugi. i implementacija aplikacija pomoć u jednostavnih programskih modela.5. korišćenje podataka koje unosi veliki broj ljudi.math chat 13 Web 2.math chat WIRIS alat je izuzetno koristan za kolaborativan rad u vidu chat-a ili konferencije ali sa nekim dodatnim nespecifičnim mogućnostima. Slika 21.ac. koristeći raspoloţive tehnologije kao što su blogovi. U svakom slučaju. Okruţenje WIRIS Conference . Zaista ovaj alat pruţa dobru korisničku podršku kolaborativnom radu u e-učenju. Podrţava korisnički generisan sadrţaj. Plone i Alfresco. Najpoznatiji predstavnici ovih sistema su MediaWiki. materijal za predmet – Alati i tehnologije u e-učenju). Zato ovi sistemi uglavnom imaju napredne podsisteme za pretragu podataka. Opisuje se kao „read-write web“ i nudi sve servise i aplikacije koje omogućuju pojedincima da kreiraju nove sadrţaje. U toku ove diskusije učenici timski rešavaju zadatak.0 je novi način dizajniranja i projektovanja Web aplikacija.5 Kolaborativno kreiranje elektronskih sadržaja pomoću apleta Kolaborativnost je jedna od osnovnih pretpostavki nove paradigme u razvoju Web aplikacija. Twiki. 39 . ova okruţenja moraju da omoguće jednostavno dodavanje i promenu fajlova.tfc. dopunjavaju postojeće. a neki od osnovnih principa su korišćenje Weba kao platforme.Master Rad Muzafer Saračević 3. meĎusobno saraĎuju i razmenjuju sadrţaje sa ostalima. Zamislite da se nalazite u učionici.

Java je poznata u svetu kompjuterskih igara.6 Primena Java obrazovnih igara u nastavi Pojmove simulacija i igra potrebno je šire shvatati i ne vezivati ih samo za njihovu realizaciju uz pomoć kompjutera. psihologa i IKT stručnjaka koji dokazuju da kompjuterske igre mogu podstaći kognitivni razvoj i naći svoju primenu u nastavi (Moreno i Mayer. očigledno. Slika 23. ali da bi svaka igra našla svoje odgovarajuće mesto. predmet. jer se oni mogu lako implementirati na web stranice nezavisno od platforme. trebalo bi izvršiti njihovu kategorizaciju i klasifikaciju.Master Rad Muzafer Saračević 3. moţe se govoriti o obrazovnim kompjuterskim igrama i kompjuterskim igrama namenjenim zabavi. neki sloţeni sistem. igranju uloga. na primer. Sadrţaj simulacije je simuliranje neke igre. Učenik tada uči manipulisanjem modelom koji moţe biti. za igru. jasnije i lakše razumljivo a time i lakše za učenje. razumevanju pravila. Primer obrazovne igre za nastavu matematike u obliku apleta Mnogi pedagozi i psiholozi bave se proučavanjem efekata elektronskih igara na razvoj dece. Prvenstveno kroz java aplete. već moţe biti i oblik nastavne tehnike. ali igra nije samo vid zabave ili nešto što sluţi za rekreaciju. Danas je sve više pedagoga. 2007). metoda kojom se nešto vizuelno prikazuje i uči i na taj način se apstraktno pretvara u konkretno. Shodno tome. U toku simuliranja učenik se aktivno uključuje pri donošenju odluka. proces. usvajanju stavova. Slika 22. pa se ovaj programski jezik moţe smatrati bitnim faktorom u oblasti obrazovnih igara. Primeri edukativnih java igrica u vidu apleta namenjenih za nastavu matematike 40 .

Veoma dobar način da se uči.Master Rad Muzafer Saračević 3. Brejnstorming alati (eng. sa lakoćom postiţemo izuzetne rezultate u učenju. pa se zato i često koristi zbog lakoće implementacije na webu ili u sistemima za e-učenje (više o mogućnostima implementacije apleta u Moodle sistemu za e-učenje u poglavlju 6). Slika 24. boje. crteţe. Pomoću mapa uma u matematici. i naročito . Alat TWikiDraw je izuzetno koristan za kolaborativan rad i rad sa mapama uma koji se mogu sačuvati u obliku apleta. hvatanju i pravljenju beleţaka. donošenju odluka. pripremanju predavanja i prezentacija. TakoĎe predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira. Pogodne su i za kolaborativan rad. planiranju izrade zadataka i razvoj toka podataka. kao i za brzo hvatanje beleţaka i ideja na sastancima ili predavanjima. da se na dobar način organizuju beleške. kreativnom razmišljanju. čime nam omogućavaju da se fokusiramo na bitne stvari i da ne gubimo vreme na nebitne detalje. brojeve. BrainStrom Tools) su namenjeni kreiranju mapa uma za aktivnosti ili dogaĎaje. odvajajući bitno od nebitnog. Okruţenje TWikiDraw 41 . koristeći slova. rešavanju problema. Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomaţu da bolje iskoristimo neograničenu moć mozga. pa se ovaj način moţe primeniti i u nastavi matematike. linije.7 Mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti Mape uma jasno definišu ključne pojmove.u pamćenju i učenju na svim nivoima.

U ovoj fazi značaju ulogu zauzimaju apleti i interaktivne sismulacije. sličnih onima koji su već rešavani. i obrnuto. termina. postupaka itd. 4. u ţivotu i praksi. korektnost. ocenjivanja i vrednovanja postignuća i razvoja učenika (Healy. kad učenik nije u stanju da samostalno iskaţe traţeni podatak ili pravilo. Stoga je neophodno razvijati odgovarajuće veštine proveravanja. Učenik ume stečeno znanje da primenjuje pri učenju novog gradiva. algoritme. kada je učenik u stanju da naučene sadrţaje (pravila. Java apleti u ocenjivanju u e-učenju Postupak nastavnikovog ocenjivanja učenika je proces davanja mišljenja učeniku o tome koliko je ostvario postavljenje kriterijume. Nivo primene gde se podrazumeva vrlo kvalitetno znanje. 2. kritički analizira i procenjuje iznete tvrdnje ili teorije. Konketni primeri primene se baš mogu navesti u nastavi informatike ili matematike ali u većoj meri apleti se primenjuju i u nastavi tehničkog obrazovanja (Pavlović i ostali. ili ga moţe prepoznati u nizu ponuĎenih odgovora. 14 U pogledu kvaliteta postoji nekoliko nivoa znanja (Miroslav B. nastavnik je neposredno odgovoran i nosilac je procesa školskog i razrednog ocenjivanja. Nivo reprodukcije kao nivo sa malo kvalitetnim ali neophodnim znanjem. sa više apstraktnog (matematičkog) jezika moţe da „prevede“ na manje apstraktan (konkretniji. Kompetencije iz područja ocenjivanja su vaţne profesionalne kompetencije nastavnika koje su osnova nastavnikovih uloga procenitelja. već da vrši i misaonu preradu znanja – da razume i objasni činjenice. Pre svega. da samostalno izdvaja bitne ideje i činjenice i pronalazi odgovarajuće postupke za rešavanje pojedinih problema. pojmove. teoreme. metode) smostalno primenjuje u rešavanju raznih teorijskih ili praktičnih zadataka. da izdvoji bitno od nebitnog. Gradivo izlaţe i s razumevanjem (učenik je u stanju ne samo da prepozna i reprodukuje naučeno. Nivo razumevanja je nivo sa kvalitetnijim znanjem u odnosu na predhodne nivoe. ako se radi o e-učenju ili hibridnom načinu veoma je bitno odabrati i adekvatne alate koji to mogu postići. pravila. odnosno nivoima14. Pošto izveštaj treba da obuhvati precizne informacije o znanju. 4. definicije. 5. da stvaralački i samostalno reorganizuje gradivo koje izlaţe. evaluatora itd. povezuje činjenice i izvodi zaključke). To je nivo kada učenik moţe samostalno da reprodukuje naučeni sadrţaj u pogledu poznavanja činjenica. običan) jezik.1 Metode. kada je učenik (saglasno svom uzrastu) u stanju da stečeno znanje i poznate metode primenjuje u sasvim novim situacijama. postupci provere i ocenjivanje u matematici Pri vrednovanju (procenjivanju) kvaliteta i nivoa znanja u nastavi matematike ocenom se iskazuje trajnost. svesnost i upotrebljivost znanja (njegova funkcionalnost) na raznim stupnjevima. Mladenović. Nivo prepoznavanja kao najniţi nivo. klasifikacija. Nivo kreativnosti ili stvaralačkog rešavanja problema se odnosi na najkvalitetnije znanje. 42 . Berger i ostali. Učenik koji je naučio gradivo na ovom nivou moţe verbalno iskazani zadatak da „prevede“ na matematički jezik (jezik simbola). 2010). 3. ali ga se moţe setiti uz izvesnu pomoć nastavnika. pravila. napredovanju i da savetuje učenika kako da nastavi učenje. kada učenik stvarno shvata i razume naučeni sadrţaj i u stanju je da ga logički obrazloţi. Ocenjivanje učenika u nastavi matematike): 1. 2004).Master Rad Muzafer Saračević 4.

Ovi alati na zahtev.Master Rad Muzafer Saračević U radu (Bjelanović. Tabela 2: Alati za ocenjivanje u e-učenju Quiz Maker Java Web Start Java DB Milon Quiz Program Greenfoot Java Access Bridge ActivePresenter Whizlabs SCJP Exam Simulator QuizFaber HotPotatoes Articulate Quizmaker PollDaddy QAEWT QuizMaker iQuiz Maker Multiple Choice Quiz Maker Quiz Builder Multi-choice quiz gen. samostalno kreira web stranicu koja se moţe postaviti na web server ili snimiti na računaru i po ţelji izvoditi bez pristupa na Internet. Korisnik ne mora imati znanja iz područja programiranja da bi koristio ovakve alate (Materijal : E-Lab TFC . odnosno kreirati pitanja. odgovore. TakoĎe rad (Polya. Bitno je da veţbe koriste HTML i JavaScript kako bi se implementirala interaktivnost. izveštaje i sl. Ovakvi alati u nastavi matematike imaju široku primenu naročito kod kreiranja testova. 43 . 2003) pomenutog autora iznosi prednosti savremenih metoda u nastavi matematike i novih otkrića u ovoj oblasti. 2005) se navode konkretni predlozi učenja istraţivanjem posredstvom Java apleta prema modelu Georgea Polya. Navedeni su najčešće korišćeni alati za ocenjivanje u e-učenju koji se baziraju na Java programskom jeziku (JavaScript. samoevolutivni testovi gde će svaki učenik imati mogućnost da proveri koliko je naučio odnosno da li je potrebno detaljnije da pogleda preĎeno gradivo. JavaApplets). Novi softverski alati mogu biti korišćeni od strane instruktora a mogu ih koristiti učenici i za samoocenjivanje. Sve što potrebno odraditi je da se unesu potrebni podaci. L4). Java 3D Svrha ovakvih alata je omogućiti kreiranje interaktivnih veţbi koje se mogu izvoditi u raspoloţivom web pregledniku. sa nizom pitanja ili zadataka gde nastavnik ţeli proveriti koliko učenik zaista razume gradivo koje je raĎeno na času. 4. Veoma je bitno da se učenicima omoguće i tzv.2 Alati za ocenjivanje bazirani na Javi Softverski alati mogu da analiziraju aktivnosti i pomognu nastavniku da pruţi povratnu informaciju na osnovu ispisane komunikacije koja se nalazi na kursu.

će pri izradi web stranice biti izdvojen u zasebnu datoteku. Uključivanje slika.htm. Davanje specifičnih rezultata korisnicima kviza i davanje povratnih informacija na osnovu njihovih rezultata (veoma bitno u odsustvu nastavnika).js umesto . animiranje objekata i njihovo vremensko podešavanje itd. try { getAppletContext(). tako da Java apleti takoĎe nalaze primenu i mogu se iskoristiti u kreiranju testova za ocenjivanje. Flash-eva i audio zapisa i scenarija u okviru kviza. } </SCRIPT> <APPLET CODE="InJava4.applet. s istim imenom. Tabela 3: Primer upotrebe JavaScript naredbe i implementacije u Java apletima APLET I JAVASCRIPT import java. odnosno prilagoĎenost testa učeniku u skladu sa njegovim sposobnostima). import java. ali nastavkom .*. Kreiranje kvizova u alatima koji se baziraju na JavaScript jeziku. Zahvaljujući korisničkom interfejsu nekih alata za ocenjivanje. je vrlo brzo i kreativno jer uglavnom pomenuti alati poseduju korisnički interfejs koji je razumljiv i prilagoĎen korisniku.*. a Java apleti se lako povezuju sa JavaScript naredbama. L4):   Brzo grupisanje i nasumičan izbor pitanja iz grupe pitanja. zajedničko za pomenute alate za ocenjivanje u e-učenju je da koriste JavaScript.showDocument (new URL("javascript:doAlert(###BOT_TEXT###quot;" + msg +"###BOT_TEXT###quot;)")). i obe moraju biti smeštene u istom folderu (sličan princip kao kod Java apleta). public class InJava4 extends Applet{ public void init(){ String msg = "Hello from Java (using javascript alert)". 44   . Ovo moţe biti korisno ako ţelimo učenicima malo oteţati da pogledaju u izvorni kôd i pročitaju odgovore i povratne informacije dok rešavaju veţbu. Obe datoteke su neophodne da bi test radio. koji se obično stavlja u zaglavlje veţbe ( koji sadrţi pitanja i odgovore).class" NAME="myApplet" MAYSCRIPT HEIGHT=10 WIDTH=10> </APPLET> </BODY> </HTML> Ceo JavaScript kôd. } catch (MalformedURLException me) { } } } HTML <HTML><HEAD></HEAD><BODY> <SCRIPT> function doAlert(s) { alert(s). Grananje kviza koje vodi korisnika kroz pitanja u zavisnosti od odgovora (veoma bitan segment za pojedince.Master Rad Muzafer Saračević Uglavnom. odnosno dostiţe se veći nivo nastave kada je u pitanju indivudualizacija. mogu se primeniti sledeće napredne karakteristike u nastavi (Materijal : E-Lab TFC.net.

2000. U testovima rekognicije ili prepoznavanja učenik treba od ponuĎenih odgovora da odabere. testovi dopunjavanja ili prisećanja.3 Primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike Testovi znanja (testovi postignuća ili provere znanja) predstavljaju najobjektivnije sredstvo za “merenje” znanja. U svakoj od ovih grupa postoji nekoliko oblika zadataka koji se upotrebljavaju u testovima znanja. Slede primeri kako se moţe alat WIRIS QUIZ primeniti u kreiranju testova za ocenjivanje u e-učenju. Slika 25. Učenici 6.pdf) 45 . Zadaci u testovima znanja prema obliku u kom se daju učenicima dele se na testove reprodukcije (prisećanja) i testove rekognicije (prepoznavanja)15. a obe grupe se mogu primeniti u ocenjivanju u nastavi matematike. Osnovni tipovi ovakvog oblika znanja su: 1.Master Rad Muzafer Saračević 4. Mnogo je realnije upotrebiti ovakav tip zadataka (kada je reč o eučenju) jer i rezultat i nivo postignuća je realniji ako postoji više zadataka ovakvog tipa. prakse) ili odreĎenog perioda učenja. 7 i 8 razreda su imali prilike da rade prikazane testove u toku razvijenog kursa za potrebe istraţivanja. esejski testovi . Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa kratkim odgovorom 15 U testovima reprodukcije od učenika se traţi da sami naĎu. 2. Na osnovu sopstvenog iskustva smatram da je korisnije upotrebiti testove reprodukcije (testove otvorenog tipa) u kontekstu e-procene znanja.cet. jer e-učenik sam traţi. reprodukuje i odgovara na postavljeno pitanje.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/429. Matematički zadatak). da prepozna onaj koji je tačan (http://www. veţbi. reprodukuju odgovor na postavljeno pitanje. Njima se utvrĎuje koliko je znanja stekao neki pojedinac tokom obavljanja odreĎene aktivnosti (predavanja. prvenstveno se misli na proveru znanja kada je u pitanju teorijsko znanja učenika iz ovog predmeta (Kurnik.

Primer kako nastavnik unosi algoritam za prethodni primer Naveden je primer otvorenog pitanja sa sloţenim odgovorom (slika 27) i algoritam za promenljive u zadatku (slika 28): Slika 27. polinome. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa sloţenim odgovorom Slika 28.Master Rad Muzafer Saračević Nivo ozbiljnosti u evaluaciji se moţe povećati i na taj način da se omogući automatsko menjanje pitanja.). odnosno da uvedemo promenljive u postavljenom zadatku (brojevi. odnosno svakom se učeniku prilikom otvaranja testa nasumično menjaju vrednosti odnosno svako dobija različite razlomke u zadatku. operacije. Vrednost parametara za koji ţelimo da se vrednost menjao navodimo na sledeći način #promenljiva. Primer kako nastavnik algoritam za prethodni primer 46 . U prethodnom primeru koriste se promenljive. Sledi primer kako nastavnik definiše algoritam za promenljive u prethodnom primeru: Slika 26. To navodimo u tekst editoru u kome navodimo pitanje. date vrednosti ulaznih parametara i sl.

Pitanje izgleda ovako : Slika 32. U narednom pokušaju se uzima druga proizvoljna vrednost. veština. Sledi primer sa višestrukim odgovorom16 i proces kreiranja ovakvog tipa pitanja u dodatku Wiris za Moodle sistem. veštine mišljenja itd. Testovi višestrukog izbora spadaju u grupu testova rekognicije (prepoznavanja) gde ispitanici moraju da identifikuju tačan odgovor. za polinome. 16 47 . Primer pitanja sa višestrukim odgovorom Test višestrukog izbora je fleksibilan format procene koji se moţe koristiti za merenje znanja.Master Rad Muzafer Saračević Navedeno je još jedno pitanje sa nasumičnim menjanjem datih parametara: Slika 29. Takav test se sastoji obično od više stavki koje predstavljaju pitanje na koje ispitanici moraju izabrati ispravan odgovor izmeĎu nekoliko opcija. Na ovaj način nastavnik moţe obezbediti realnije ocenjivanje učenika. postignuća. Pitanje sadrţi ponuĎene odgovore ali i WIRIS editor kako bi korisnik pre konačnog opredeljenja za jedan od ponuĎenih odgovora mogao sam da proveri i doĎe do rešenja. za algebarske izraze itd. sposobnosti. Primer pitanja Slika 30. Primer definisanja algoritma za promenljivu Broj 25 je vrednost koja se uzima prilikom jednog otvaranja testa. odnosno ima mogućnost da obezbedi da svaki učenik dobije drugačiji zadatak. ili to mogu biti izjave za koje ispitanici moraju pronaći ispravan završetak. Posebno je ovo korisno za rad sa razlomcima. Primer navoĎenja promenljive u Wiris editoru U delu za unošenje potrebnog algoritma navodimo naziv promenljive i naredbu random (opseg vrednosti): Slika 31.

Primer definisanja algoritma za vise promenljivih U zavisnosti od vrednosti navedenih promenljivih menjaju se i ponuĎeni odgovori. tako da uvek postoji mogućnost da isti modifikujemo i dalje nadgradjujemo. PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je napomenuti da Wiris dodatak za Moodle sistem ima mogućnost da svaku aktivnost koju odradimo u editor veoma jednostavno sačuva u vidu apleta.Master Rad Muzafer Saračević Slika 33. Slika 34. kao i njemu pridruţene promenljive a i b. Bitno je da nastavnik odradi algoritam koji će na proizvoljan način uvek menjati polinom i date promenljive p. TakoĎe se jednostavno implemetira. a i b. 48 . već promenljivu p. U ovom primeru ponuĎeni odgovori se takoĎe menjaju u zavisnosti od proizvoljno generisanog polinoma: Slika 35. Primer navoĎenja pitanja sa više promenljivih Moţemo videti da nemamo konkretan polinom.

Netačan odgovor Slika 36.1 Prvi slučaj .3. Postavlja se pitanje kako pospešiti pedagošku interakciju sa akcentom na interakciju u ocenjivanju. Slika 36. zbog čega je taj odgovor netačan ili tačan i dokaz za tu tvrdnju: Slika 36.2 Drugi slučaj – Netačan odgovor 49 . odnosno kako sistem daje povratne informacije učeniku. Primena Wiris alata u zatvorenom tipu pitanja – pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je navesti objašnjenje za svaki ponuĎeni odgovor. Sledi primer kako se Wiris Quiz alat moţe integrisati sa sistemom za e-učenje i kako je moguće omogućiti interakciju.1 Primena apleta u izradi testova sa višestrukim odgovorom Muzafer Saračević Nastavnik kao partner u pedagoškoj komunikaciji postavlja pitanja. odnosno da učenik prilikom rešavanja testa ima automatsku povratnu informaciju i dokaz zbog čega je tačan jedan odgovor a drugi nije. Sledi demonstracija na primeru pitanja sa višestrukim odgovorom. podstiče interakciju. modeluje diskusije i povezuje sa vanškolskim iskustvom.Master Rad 4.

nastavna jedinica – Pitagorina teorema).4 Provera znanja u SketchPad-u 50 . Ovakvi apleti se mogu posmatrati kao prateći materijali uz testove koji imaju ocenjivački karakter. veoma je bitno odabrati adekvatne alate za pripremanje učenika. kao da se nalazi u učionici i ima ispred sebe nastavnika i tablu).3 Treći slučaj – Tačan odgovor 4.2 Provera znanja učenika pomoću SketchPad alata Kod ocenjivanja u matematici i pripreme za kontrolne ili pismene zadatke. odnosno omogućiti učeniku postupak samoocenjivanja.Master Rad Muzafer Saračević Slika 36. Na sledećim slikama je predstavljen postupak kako se moţe učenik pripremiti za kontrolni zadatak uz objašnjenje i analizu postavljenog pitanja. odnosno predstaviti mu postupak rešavanja. Alat SketchPad pored mogućnosti za grafičko predstavljanje rešenja ima opcije da se na jednostavan način dodaju komentari i dodatni funkcionalni dugmići koji omogućavaju učeniku da dalje samostalno istraţuje. Slika 36. Aplet koji je prikazan je korišćen u toku kursa – Primena Java apleta u nastavi matematike ( sedmi razred. U Geometer’s SketchPad alatu moţemo na jednostavan način kreirati java aplete koji u sebi sadrţe simulacije koje su namenjene za samoproveru znanja učenika uz dodatne mogućnosti (objasniti učeniku kako da doĎe do rešenja.3.

Za potrebe istraţivanja kreiran je upitnik u vidu apleta sa nizom pitanja vezanih za predmet matematika gde su učenici u obliku pitanja sa višestrukim odgovorom navodili svoja mišljenja. Nastavnik treba načinom svoga rada i prikladnim povratnim informacijama postići da učenici ţele proveravanje. Ukoliko ispitanik sam popunjava upitnik onda je reč o anketi. primer testa odraĎen u obliku Java apleta 4. da se upoznaju sa standardima znanja i da imaju mogućnost tokom proveravanja učiti za buduće ocenjivanje.Master Rad Muzafer Saračević 4. Slika 37. Postavlja se pitanje. zbog lakoće implementacije na internetu ili u nekom od sistema za e-učenje. predmet ili oblast. Upitnik nema ocenjivački karakter već ima za cilj da prikupi potrebne podatke vezane za neki problem. Test je odraĎen kao Java aplet i sadrţi niz pitanja sa višestrukim odgovorima iz oblasti Geometrije.QuizMaster Test znanja koji je namenjen za evaluaciju u nastavni čini niz pitanja iz obraĎenih nastavnih sadrţaja na koja učenici odgovaraju samo jednom rečju. Ako ţelimo unaprediti učenje.4 Primer kreiranja upitnika i anketa u obliku apleta .ABPoll Master Upitnik je instrument koji je značajno koristiti u matematici za prikupljanje odgovora koji se sastoji od popisa niza pitanja. Sledi primer testa koji je raĎen za kurs “Primena Java apleta u nastavi matematike”. 2009). Zašto odraditi test kao Java aplet?. Odgovor je jasan. 51 .3 Primer kreiranja testova u obliku apleta . zaokruţivanjem ili podvlačenjem tačnog odgovora (Morales.3.3. potrebno je osigurati da učenici znaju što se od njih očekuje.

Osigurati uporedive podatke itd. 2000):  Postaviti samo ona pitanja za koje se moţe pretpostaviti da većina ispitanika zna odgovore (konkretno u ovom slučaju pitanja se odnose za predmet matematika i njegove metode izvoĎenja. Primer kreiranog upitnika u obliku apleta Pri kreiranju upitnika za potrebe nastave veoma je bitno da se uključe samo ona pitanja koja se neposredno odnose na sam problem. 52 .     Isključiti pitanja na koja se odgovori mogu pribaviti iz drugih izvora . Uključiti sve moguće situacije.). Ponuditi učenicima jasne i razumljive odgovore. Pri kreiranju upitnika za učenike za potrebe istraţivanja poštovana su sledeća pravila (Aberson.Master Rad Muzafer Saračević Slika 38. za unapreĎenje itd. za prednosti i nedostatke nastave. Berger i ostali.

Naravno treba naglasiti da ni u kom slučaju upotreba računara ne sme da zameni praktični laboratorijski rad. pre nego se izloţe potencijalno rizičnim i opasnim situacijama. simulacija itd. Pored apleta postoje i celokupni sistemi koji su namenjeni dodatnom obrazovanju ili kao podrška već tradicionalnim metodama obrazovanja. testove. Konkretno predlog bi bio da se u svakoj školi implementira neki od sistema za e-učenje (ili portal sa velikom brojem apleta.) koji će imati za cilj da talentovanoj deci pruţi individualno napredovanje kroz dodatne aktivnosti. diskusije (kontakt sa nastavnikom i drugom decom). rad na praktičnim i zanimljivim zadacima itd. Ova podrška nije ograničena mestom i vremenom a takoĎe postoje i nivoi sloţenosti koje diktira talentovani pojedinac. 5. U tradicionalnom sistemu obrazovanja ne postoji mogućnost individualizacije nastave. 53 .1 Praktični razlozi za korisničku podršku Neke od ključnih prednosti integrisanja simulacija u korisničku podršku su (Materijal : ELab TFC. L3):   simulacije pomaţu u razvoju velikih ideja i koncepata. odnosno ovde se prvenstveno misli na rad sa talentovanim učenicima. omogućavaju učenicima da donose odluke u bezbednom okruţenju. Zato se konkretno u nastavi matematike kao prioritetan nameće primena inovativnih metoda tipa simulacija i drugih multimedijalnih sadrţaja kao korisničke podrške učenicima. Java apleti kao korisnička podrška u sistemima za e-učenje U tradicionalnoj organizaciji nastavnog procesa individualni pristup i njegovo ostvarenje nailaze na ozbiljne poteškoće.Master Rad Muzafer Saračević 5. interaktivnih sadrţaja.  Ukoliko obrazovna institucija ţeli da svoje talentovane učenike dodatno podstakne na rad sa eksperimentima to vrlo lako moţe postići bez preteranih ulaganja u laboratorijski potrošni materijal jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. omogućavaju da se u dosta realnim uslovima sagledaju neke situacije koje nije moguće lako doţiveti u realnim uslovima. Individualni pristup proizilazi iz potrebe talentovane dece za većim napredovanjem u odnosu na grupu ili obrnuto. Postoji jedan vid dodatne nastave (ili sekcija slobodnih aktivnosti) koji nije dovoljan. Kao odgovor na ovaj problem navodimo podršku primenom Java apleta.

Za talentovane učenike VI. virtuelne laboratorije koje predstavljaju online interaktivnu demonstraciju procesa i sistema koja omogućava učenicima da veţbaju u kontrolisanom i sigurnom okruţenju. virtuelne laboratorije zahtevaju od učenika da na neki način interaktivno učestvuje u izvršavanju eksperimenta. dobar predlog za unapreĎenje nastave mogu biti virtuelne učionice (eng. TakoĎe se mogu koristiti za uvoĎenje u nova istraţivanja. 54 .Master Rad Muzafer Saračević Simulacije omogućavaju korisnicima da se suoče sa sloţenim i kompleksnim zadacima koji zahtevaju da aktivno koriste znanje i veštine iz različitih oblasti. L5). da se podstakne diskusija ili da se steknu istraţivačka iskustva. 5. Ovi interaktivni sadrţaji se mogu koristiti da se predstavi tema koja se obraĎuje ili da se obave eksperimenti. prezentacija i raznih aktivnosti za učenje kojima se podstiče i promoviše interakcija u realnom vremenu izmeĎu grupe korisnika i nastavnika. Virtual Classroom) koje se u osnovi mogu definisati kao skup tehnologija. bilo da se traţi unošenje nekih podataka ili donošenje odluka ili izvršavanje nekih koraka eksperimenta. Virtuelne laboratorije takoĎe omogućavaju korisnicima da više puta ponove isti eksperiment (Materijal : E-Lab TFC. Simulacije se mogu koristiti u nizu različitih situacija bilo da se radi o online učenju ili učenju u učionici. čime stiču konkretna iskustva u rešavanju problema. strategija za učenje. Bitno je naglasiti da virtuelne učionice mogu biti formirane kao skup apleta (interaktivnih simulacija i sadrţaja) koji pruţaju adekvatnu korisničku podršku učenicima u učenju. VII i VIII razreda odraĎena je virtuelna laboratorija za predmet Matematika.2 Primena apleta u kreiranju virtuelnih učionica i laboratorija u nastavi matematike Konkretno. Za razliku od prvog vida korisničke podrške. Tabela 4: Besplatni alati koji se mogu iskoristiti za razvoj virtuelnih učionica Virtual classrooms WizIQ Yugma YackPack Skype Yahoo Messenger Slide share Meebo Yahoo Messenger MSN Messenger Voice Chat Tool Slide show Text Chat Application sharing Boscos screen share Kao drugi dobar predlog mogu se navesti i tzv.

edu. postupak i način izrade ove strane je opisan u radu (Saračević i Mašović. Pristup ovoj virtuelnoj laboratoriji je dostupan svima. Laboratorija se sastoji od 4 dela:   Deo za 6 razred Deo za 7 razred   Deo za 8 razred Linkovi za nastavnika Slika 40.uninp.html.Master Rad Muzafer Saračević Slika 39. Naslovna strana Virtuelne labaratorije namenjene talentovanim učenicima Za potrebe nastave matematike i istraţivanja u toku šest nedelja trajanja kursa odraĎena je web strana [ http://muzafers.rs/virtualLAB. Delovi Virtuelne laboratorije sa velikim brojem apleta za eksperimentisanje 55 . 2010) ] u vidu virtuelne laboratorije sa mnoštvom apleta koji se direktno odnose na zadatke koji su raĎeni u toku školskog časa.

instalaciju Java plugin (dodatka).1 Primer virtuelne učionice u obliku apleta Virtual Classroom je Java aplet koji zahteva svim učesnicima. znači komunikacija se odvija u realnom vremenu. Postoji jednostavna mogućnost da se ova virtuelna učionica implementira na webu ili nekom programu za kreiranje interaktivnog sadrţaja.2. koji ţele da pristupe. Moţe se veoma jednostavno implementirati i na mobilne ureĎaje i smart telefone (svaki telefon koji podrţava Javu). Veoma se jednostavno uvozi u sisteme za e-učenje. 2. 56 . Okruţenje apleta Virtual Classroom Ključne prednosti ovakve učionice. Da ne bi došlo do problema u komunikaciji potrebno je učesnike podeliti u nekoliko manjih grupa. 4. 3.Master Rad Muzafer Saračević 5. su: 1. koja je kreirana u vidu apleta. Kompletnu sesiju je moguće veoma jednostavno snimiti u obliku apleta. Slika 41. Za razliku od foruma ovaj je aplet sinhron.

 Rešavanje problema i razmatranje različitih solucija za rešenja.  Komunikacione sposobnosti. U grupi se mogu razmotriti različite ideje za rešenje problema i isprobati različite strategije u rešavanju zadataka. Primer virtuelne laboratorije na http://mathandmultimedia.com 57 . postavljanjem pitanja i davanjem odgovora. kroz diskusiju koja se odvija u grupi. Kao predlog dodatnog alata u ovom slučaju bio bi opisan dodatak WIRIS conference – math chat. tako što se definišu uloge u timu. korisnici se navikavaju da nove tehnologije koriste u okviru različitih aktivnosti. da se sloţe ili da iskaţu svoje neslaganje i da objasne svoj stav. time što se od korisnika traţi da zauzmu stav u odreĎenim situacijama. Virtuelne učionice imaju i posebne “sobe” gde korisnici mogu da se sastaju i da rade na rešavanju zadataka koji su im postavljeni.Master Rad Muzafer Saračević Veštine koje se podstiču kroz virtuelne učionice u nastavi matematike (Turoff. 1995) su:  Rad u grupama i timski rad.  Efikasno korišćenje novih tehnologija. rešavaju kritični problemi i diskutuje u timu. Slika 42.

opis podataka o studentu.2 Moodle-sistem za e-učenje Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment)18 je jedan od najpopularnijih LCMS-ova. Sistemi za upravljanje sadrţajem učenja 6. 2007) se apleti pominju u kontekstu centralnog rukovodioca prenosa podataka u sistemima za e-učenje.VLE) .LMS). Ponovna upotrebljivost je na nivou celog kursa (jedan kurs moţe se isporučiti većem broju studenta. predavača. Sistemi za upravljanje učenjem17 2. diskusije i saradnju korisnika Moodle projekta (sistem administratora. koji sluţi kao centar za prikupljanje informacija. Web zasnovani sistemi za obuku (Web Based Training Systems . 17 Sistem za upravljanje učenjem (LMS) predstavlja programsku podršku koja globalno omogućava potpuno administriranje procesa učenja i podučavanja. omogućava praćenje kurseva u katalogu kurseva. LMS je obično oblikovan tako da moţe upravljati kursevima koje su isporučili različiti izdavači i provajderi usluga. i omogućava izveštavanje o obavljenom. U radu (Codolini i ostali. 6. Posmatranjem aktuelnog stanja konfiguracija sistema za e-učenje primećuje se da se u fokusu nalaze: 1. Značajan deo projekta Moodle je i veb-sajt moodle.WBT). Osim toga. L2):       Sistemi za upravljanje učenjem (Learning Management Systems . LMS obavlja registraciju studenta. omogućeno je praćenje postignuća).LMP).1 Pojam i podela sistema za e-učenje Apleti nalaze svoju primenu u sistemima za e-učenje i mogu se koristiti u njihovom razvoju. Obično LMS ne uključuje u svojoj konfiguraciji autorske alate za stvaranje nastavnog sadrţaja. 18 Nastao je kao doktorska disertacija australijskog istraţivača Martina Dugimasa.org. Sistemi za računarom podrţano podučavanje (Computer Managed Instruction Systems) Sistemi za upravljanje sadrţajem učenja (Learning Content Management Systems – LCMS) Virtuelna okruţenja za učenje (Virtual Learning Environments . Platforme za upravljanje učenjem (Learning Management Platforms .Master Rad Muzafer Saračević 6. ProizvoĎači LMS sistema obično nude i dodatne alate za stvaranje nastavnog sadrţaja. 58 . Implementacija apleta u sistemima za e-učenje Okruţenja za e-učenje se javljaju u različitim varijantama od kojih su najčešće (Materijal : ELab TFC. istraţivača i naravno kreatora kurseva).

Aplet moţemo ubaciti u tekstualnu stranicu. Saračević i ostali. MacOS. Slika 43. 2008):          Muzafer Saračević UgraĎena je podrška za ocenjivanje i praćenje aktivnosti studenata. Moodle je lokalizovan na 78 jezika. forum. Na Internetu je dostupan veliki broj besplatnih dodataka (plug-ins).Windows. natpis ili najjednostavnije kao link na web stranicu.3 Mogućnosti uvoza interaktivnog sadržaja i apleta u Moodle sistem Iz ugla administratora školske računarske mreţe treba omogućiti da nastavnik ima pristup alatima u kojima moţe da pravi lekcije koje poštuju aktuelne tehničke standarde i da ima na raspolaganju sistem za distribuciju takvih nastavnih sadrţaja i aktivnosti ka svojim učenicima. MS SQL. Bitno je za ovakve sisteme obezbediti infrastrukturu u vidu potrebnog hardvera i softvera (MeĎedović. Oracle. vikija i drugih modula. Načini implementacije apleta u Moodle okruţenje 59 . Sistem uloga (roles) moţe se podešavati do nivoa aktivnosti. 2011). 6. Podrţava kolaboraciju preko foruma.Master Rad Opšte karakteristike Moodla su sledeće (Sasikumar. Podrţan je uvoz standardizovanih paketa za objekte učenja. Podrţane baze podataka su: MySQL. Podrţane platforme (operativni sistemi) su: UNIX/Linux. Podrţana je izrada testova sa raznovrsnim oblicima zadataka.PostgreSQL itd. Mogućnosti uvoza apleta u Moodle sistem su višestruke. četa.

Otvorite web stranu i birajte view source. To možete uraditi u nekom od programa za obradu web strana ili u Notepad-u. Primer ispravne implementacije java apleta i njegovo učitavanje: Slika 44. testa ili rečnika pojmova.Master Rad Slede koraci uvoza apleta u tekstualnu stranicu na Moodle sistemu: KORAK 1 Kreirajte svoj aplet u nekom od ponuĎenih alata i sačuvajte ga u obliku dinamičke web strane. Primer učitavanja apleta 60 . KORAK 2 Muzafer Saračević KORAK 3 KORAK 4 Drugi način implementacije je da jednostavno učitamo html stranicu na kojoj se nalazi java aplet. Postoji mogućnost i da se implementira aplet u okviru foruma.

L6). Jednostavnost instalacije i pristupačnost dodataka je još jedna prednost. rešenje postoji. odnosno prilagodljivost svakom korisniku. a samim tim i pospešuje funkcionalnost i upotrebu sistema. Koliko će biti blokova i kako će biti rasporeĎeni zavisi od konfigurisanja sistema koje obavlja administrator. poboljšava prilagodljivost specifičnim potrebama. U nastavku ovog rada sledi opis i mogućnosti dodataka :   WIRIS plugins ( modul tipa integration ) GeoGebra plugins (modul tipa filter) 6. Upravo zbog gore navedenih stvari. Izgled editora posle instalacije Wiris plugin-a u Moodle sistemu 61 . Postoji ogroman broj različitih aktivnosti koje se mogu dodati Moodlu u obliku tzv. Slika 45. jer Moodle sistem zaista ima mnoge mogućnosti koje se mogu kroz instalaciju dodatnih modula (dodataka) uključiti u cilju ostvarivanja specifičnih potreba. Potrebno je samo preuzeti sa Moodle-ovog sajta ovaj dodatak i instalirati ga. Postoji čak 25 različitih tipova modula (Materijal : E-Lab TFC. blokovi. integracije itd. Jedna od odličnih osobina Moodla jeste njegova proširivost i integracija sa drugim sistemima. Tako da ako poţelimo neku funkcionalnost koju bi u ulozi kreatora kursa (ili studenta) voleli da sistem za e-učenje ima. glavne prednosti Moodle-a su interaktivnost. što znači da se sastoji od više manjih delova (modula) koji zajedno čine jednu celinu. brisati ili ureĎivati a takoĎe ih nastavnici na svom kursu mogu uključiti. Nakon instalacije desiće se odreĎene promene u editor u sistemu za e-učenje.4 Moodle dodaci za rad sa apletima Moodle je modularan sistem.) koji se mogu naknadno instalirati. Ovaj sistem za e-učenje poseduje veoma veliki broj dodataka (modules & plugins) koji se vrlo jednostavno mogu dodavati.Master Rad Muzafer Saračević 6. uklanjati ili ureĎivati. multimedijalnost i individualizacija.1 WIRIS dodatak za Moodle sistem Integracija Wiris dodatka u Moodle sistemu je veoma jednostavna.4. Postoje dodaci (filteri. Svaki blok predstavlja odreĎeni skup funkcionalnosti koje sistem pruţa. modula. a mogu se odvojeno dodavati ili menjati.

chat 62 . Importovanje u rečnik pojmova Slika 49. Kviz D) Wiris modul za kolaborativan rad – Wiris Konferencija i “čet za matematičare”: Slika 50.tekstualna strana B) Dodavanje grafika i dinamičko menjanje na osnovu trenutnog unosa: Slika 47. Mogućnost generisanja grafike u zavisnosti od sadrţaja C) Dodavanje formula.Master Rad Slede mogućnosti i prednosti integracije Wiris alata sa Moodle sistemom: Muzafer Saračević A) Mogućnost lakog dodavanja matematičkih formula i simbola u tekstualnim stranicama na Moodle sistemu: Slika 46. simbola i grafika u rečniku pojmova i izuzetne mogućnosti Wiris alata u kreiranju testova u Moodle sistemu (ovaj postupak je objašnjen u poglavlju 4): Slika 48. Importovanje u resurse .

sa ovim dodatkom dobijamo novi editor. odnosno novo okruţenje koje nam omogućava da radimo u alatu GeoGebra. Kao što smo mogli videti. U Moodle sistemu postoji dodatak u vidu filtera. MeĎutim. Geogebra filter (Math Applets) 63 . Ovaj modul nam moţe omogućiti da imamo editor unutar sistema i da svaki postavljeni aplet koji je raĎen u ovom alatu moţemo menjati (ovo se moţe poistovetiti sa open source sistemima). Slika 52. Znači.2 GeoGebra dodatak za Moodle sistem U poglavlju 3 je bilo reči o alatu GeoGebra koja omogućava kreiranje interaktivnih sadrţaja u obliku apleta. kreator kursa ili čak učenik) bude ţeleo da taj već gotov aplet menja. odnosno poţeli da ima GeoGebra editor u samom sistemu za e-učenje.4. Primer rada sa filterima u Moodle sistemu za e-učenje Sa GeoGebra filterom moţemo da uključujemo dodatne elemente u već postojeći aplet ili da odradimo potpuno novi projekat (aplet). šta ako korisnik (nastavnik. taj aplet smo mogli na veoma jednostavan način ubaciti u sistem za e-učenje. GeoGebra editor u sistemu za e-učenje Slika 53. Dodatak moţe doprineti boljem i kvalitetnijem učenju u sistemu kao što je Moodle. Slika 51.Master Rad Muzafer Saračević 6.

posebno se stavlja akcenat na prirodno-tehničke nauke. Ispitivanje je obavljeno u osnovnoj školi “Selakovac“ u Novom Pazaru.2 Predmet istraživanja Predmet istraživanja je primena interaktivnih sadrţaja (java apleti) u nastavi u cilju povećanja motivacije. Istraţivanje su sproveli autor ovog rada i kolege koje predaju matematiku i informatiku. Osnovna namena istraţivanja je:   utvrditi koji vid učenja je efikasniji kod postignuća učenika. kao prateći vid nastave tradicionalnog obrazovanja.1 Problem istraživanja Ovo istraţivanje treba da pruţi odgovore o mogućnostima implementacije interaktivnih sadrţaja u funkciji efikasnosti nastavnog procesa kao i o mogućim pozitivnim efektima na postignuće učenika u nastavi matematike. kao i motivisanosti nastavnika u pripremi i izradi obrazovnog materijala za potrebe nastave primenom dodatnih alata za izradu interaktivnog sadrţaja. tako da značajno utiče na efikasnost nastavnog procesa u osnovnom i srednjem obrazovanju. izraţeno prosečnom ocenom (tradicionalan ili hibridni). TakoĎe je ispitana spremnost nastavnika i učenika za primenu interaktivnih sadrţaja u nastavi. kao i povećanja nivoa evaluacije u nastavi. Teorijsko odreĎenje predmeta ima za cilj da predstavi osnovne pojmove u okviru problema koji se istraţuje ( pojam primene 64 .  ispitati mogućnosti za unapreĎenje već postojećeg sistema obrazovanja. Organizacija istraživanja U ovom poglavlju je odraĎeno istraţivanje koje se odnosi na ispitivanje uticaja savremenih metoda u nastavi na postignuće učenika u učenju matematike. 7.Master Rad Muzafer Saračević 7. ispitati da li se u školama mogu primeniti savremene metode u nastavi i da li postoji mogućnost implementacije sistema za e-učenje kao celokupnog procesa odvijanja nastave i ispitivanja. povećanju motivisanosti u nastavnom procesu. 7. Uži problem istraţivanja se odnosi na pitanje da li već uspostavljeni sistem obrazovanja doprinosi unapreĎivanju znanja učenika u rešavanju realnih problema. Širi problem istraţivanja se odnosi na pitanje da li se moţe stvoriti model učenja na daljinu u formi e-obrazovanja.

ukaţe na statistički značajne mogućnosti podizanja nivoa efikasnosti učenja.Master Rad Muzafer Saračević apleta u nastavi. odnosno da se utvrdi gde je veći stepen i trajnost neposrednog znanja učenika u odnosu na tradicionalni način učenja za isti vremenski period bez dodatnih metoda. kao i spremnost nastavnika da te iste metode uključe i aktivno primenjuju u svom radu. 7. teorijskog i praktičnog (tradicionalno ili hibridno) i bolja prosečna ocena za predmet matematika. U radu se iznosi uporedna analiza ostvarenog uspeha učenika primenom apleta kao alata za izradu interaktivnog sadrţaja i navode se stavovi učenika o postojećem nastavnom procesu i predlozima poboljšanja. procena informatičke pismenosti i osposobljenost za korišćenje interaktivnih sadrţaja. Sekundarni cilj ovog istraţivanja sluţi da se ispita i utvrdi u kojoj meri učenje uz primenu dodatnih interaktivnih sadrţaja u nastavi utiče na razvoj intelektualnih veština i sposobnosti učenika. 7. odnosno glavna istraţivačka varijabla je prihvatanje savremenih nastavnih metoda u nastavi kao prateći oblik učenja uz tradicionalni. tipovi ličnosti i zadovoljstvo postignućem. Kao sredinske varijable se navode okruţenje u školi i kod kuće (posedovanje računara i pristupa internetu) a kao psihološke navedena je motivacija učenja. kao i prednosti i nedostaci koji ih prate. mogućnosti realizacije kurseva pomoću sistema za e-učenje.4 Varijable Opšta. Ova opšta varijabla je ispitivana preko sledećih posebnih varijabli:   zainteresovanost učenika za e-učenje i dodatno angaţovanje u cilju poboljšanja postignuća. 65 . pojam hibridnog modela učenja). kao i proučavanje postojećih modela za e-učenje i način njihovog realizovanja. Zadatak je i prepoznati faktore koji podrţavaju da se uz tradicionalan način uvede i e-učenje kao prateći vid obrazovanja. odnosno sagledati i psihološke i pedagoške aspekte učenja. Zadaci istraţivanja su utvrĎivanje stepena poznavanja i upućenosti profesora i učenika u mogućnosti primene java apleta. Konkretno u okviru istraţivanja utvrdićemo gde je veća uspešnost savladavanja gradiva.3 Cilj i zadaci istraživanja Osnovni cilj ovog istraţivanja je da na osnovu teorijskih razmatranja i primene savremenih metoda u nastavi u osnovnom i srednjem obrazovanju. Naravno u zadatke istraţivanja moţemo navesti i utvrĎivanje motivacije učenika.

Eksperimentalna primena – uzročno-posledične veze i odnos izmeĎu inovativne nastave sa jedne strane i rezultata primene sa druge strane.5 Hipoteza istraživanja Generalna hipoteza istraţivanja je da primena java apleta kao alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja u nastavi ima značajan uticaj na efikasnost celokupnog nastavnog procesa u obrazovanju.P4 i P5). Metoda teorijske analize – ispituju se dosadašnja teorijska znanja o savremenoj nastavi kao i načinima prilagoĎavanja interaktivnih sadrţaja i metoda rada.  Testiranjem utvrĎujemo usvojena znanja nakon primene eksperimentalnog programa (e-kursa). 7. konkretno ovde se se uključuju i učenici i nastavnici.Master Rad Muzafer Saračević 7. Komparativna metoda – uporeĎivanje rezultata početnog i završnog ispitivanja znanja u eksperimentalnim grupama. unapreĎenju stručnih znanja nastavnika.6 Metode istraživanja a. i razvijeni kurs u Moodle sistemu za e-učenje. c. b. prikupljanje mišljenja o prednostima i nedostacima postojeće organizacije nastave ali su prikupljeni stavovi učenika i nakon uključivanja interaktivnih sadrţaja. 66 . Tehnike prikupljanja podataka u ovom istraţivanju su:    Ankete (navedene se u prilogu P3. odnosno finalno ispitivanje znanja na kontrolnoj veţbi gde se utvrĎuje odnos postignuća jedne i druge grupe (učenici koji su imali pristup internet i kursu i onih koji ove dodatne mogućnosti nisu koristili). povećanju motivacije učenika u nastavnom procesu.7 Tehnike istraživanja U istraţivanju se primenjuju sledeće tehnike:  Anketiranje kojim utvrĎujemo stepen poznavanja i upućenosti učenika i nastavnika o mogućnostima alata za e-učenje. d. Podhipoteze istraţivanja su da ovakav način doprinosi:    većem stepenu razvoja intelektualnih sposobnosti i veština učenika. 7. Kontrolni zadatak na kraju šeste nedelje. Deskriptivna metoda – prikupljanje stavova učenika i nastavnika o inovativnoj nastavi.

211 učenika osnovne škole “Selakovac“ u Novom Pazaru (učenici 6.38 godina (od 1 godine do 19 godina radnog staţa).8 Uzorak Uzorak u ovom istraţivanju čine dve grupe ispitanika:   učenici . odnosno 80. gde su nastavnici imali prilike da se upoznaju sa savremenim tehnikama koje se mogu primeniti u nastavi (java apleti. simulacija. tehničkog obrazovanja i za profesore razredne nastave. Plan programa za ovaj kurs je naveden u prilogu (P1). šta treba poboljšati.Primena java apleta u nastavi Matematike.Master Rad Muzafer Saračević Tehnike obrade podataka: Za obradu podataka korišćeni su programi za obradu teksta Word (tabele) kao i program za tabelarne proračune Excel (grafikoni). 1. ukupno 9 odeljenja).1% od ukupnog broja učenika 6.21 nastavnik matematike (iz 10 škola iz Novog Pazara . 7. Prva anketa je namenjena nastavnicima matematike. P7. ispituje koliko su učenici zadovoljni dosadašnjim načinom učenja. 7. P9) i grafički. Nakon rezultata anketiranja nastavnika i saznanja koliko oni zaista poznaju savremene metode u nastavi. animacija. aritmetičke vrednosti). Na kraju. koji je razvijen za potrebe 67 . komunikacija sa nastavnicima. nastavnici . informatike. i to 16 nastavnika koji predaju u osnovnoj školi i 5 nastavnika matematike koji rade u srednjim školama). Anketu pre početka istraţivanja je radilo 169 učenika. Ovom anketom su obuhvaćene škole u Novom Pazaru (7 osnovnih i 3 srednje škole). nastavne metode itd. motivisanost. fizike.7 i 8 razreda. Razvijen je kurs . ispituje koliko su nastavnici spremni da prihvate nove metode u nastavi. bilo je potrebno odrţati mini predavanje. 2. koliko su im poznati pojmovi poput java apleta. sistem za eučenje).9 Tok istraživanja Na početku je sprovedena anketa za nastavnike i učenike. Od ukupnog broja. simulacije. Druga anketa je namenjena učenicima. Nastavnici su se upoznali i sa okruţenjem Moodle sistema za e-učenje i kursom. P8. 3.7 i 8 razreda. Kurs je trajao 4 školska časa. elektronsko učenje itd. podaci u ovom istraţivanju su obraĎeni korišćenjem osnovnih procedura deskriptivne statistike (procenti. Odrţan je kurs/predavanje za nastavnike matematike. Podaci su prikazani tabelarno (prilozi P6. 4. a zatim je odrţano predavanje za nastavnike i razvijen u sistemu za e-učenje kurs za učenike. 11 nastavnika se aktivno usavršava (posećuje seminare i predavanja) a prosek radnog staţa ispitanih nastavnika je 9.

1 grupa . odnosno 77.” TakoĎe pored diskusija.predlog poboljšanja. Primer zadataka za treću nedelju je glasio ovako: “Potrebno je da formirane grupe od po 8-10 učenika odrade interaktivne sadržaje za izbranu oblast i da voĎe grupe (1 ili 2 učenika) održe predavanje od 45 min . preko 50% ispitanika se izjasnilo da im uopšte nije poznat pojam 68 .interaktivan sadržaj za oblast – četvorougao. U okviru kursa učenici su imali postavljene resurse (java aplete). 4 grupa .25% od ukupnog broja učenika 6. Kurs je bio dostupan svim učenicima ( 9 odeljenja. Čak 38% ispitanika nije uopšte čulo za pojam simulacije. Ovu anketu je radilo ukupno 163 učenika. detaljni rezultati. i oni koji su imali pristup internetu i kursu a i oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internet ili računar. postojali su i kolaborativni radovi (u vidu radionica).interaktivan sadržaj za oblast . Na kraju istraţivanja učenici su odradili mini anketu i naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja.razlomci . Učenici su imali prilike da posećuju ovaj kurs i da pretraţuju resurse punih 6 nedelja.7 i 8 razreda. Na kraju šeste nedelje učenici su radili kontrolni zadatak. 4. Primer zadataka za jednu nedelju je bio: “Treba svaki učenik da izvrši analizu priloženih apleta.način upotrebe i primena. Rezultati istraživanja U ovom poglavlju biće analizirani rezultati istraţivanja o pozitivnim efektima primene java apleta u nastavi. 87 – nema pristup od kuće).” 5. 3. Najpre se navode rezultati anketiranja nastavnika. 2 grupa . imali su prilike da pristupe kursu u školi.racionalni brojevi. 2. U prilogu su navedene sve ankete. odnosno ukupno 211 učenika – 124 učenika ima pristup internetu.interaktivan sadržaj za oblast – kružnica.razlomci . Delovi ovog kursa su navedeni u prilogu (P2).problem / zadatak koji se predstavlja u okviru simulacije. za koje su imali odgovarajuće domaće zadatke.Master Rad Muzafer Saračević istraţivanja. 3 grupa . 8. Kratak tekst sa sledećom strukturom: 1. Izneli su svoje mišljenje o tome da li je primena interaktivnih sadrţaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da mišljenje o učenju matematike bude pozitivnije. On se sastojao od 5 pitanja (4 zadatka i 1 zadatak teoretskog karaktera). 6.celi brojevi. Kontrolni su radili svi učenici.lično mišljenje učenika da li mu pomaže u učenju. data je struktura kursa za nastavnike i izgled razvijenog kursa (namenjenog učenicima) u Moodle sistemu za e-učenje. bar jednom nedeljno u trajanju od jednog školskog časa. Oni koji su imali pristup internetu kursu su pristupali i od svoje kuće a oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internetu ili računar.(6 RAZRED).interaktivan sadržaj za oblast .

a da čak 52% zna teorijsko značenje interaktivne nastave i primene interaktivnih sadrţaja u nastavi. Rezultati anketiranja nastavnika o primeni računara i internet u nastavi 69 . Grafik 1. a da preko 2/3 ispitanika uopšte ne koristi internet u cilju pronalaţenja zanimljivih sadrţaja. preko 2/3 ispitanika nije upoznato sa primenom tzv. Oko 19% redovno koristi računar u pripremi časova a da 14% ispitanika redovno koristi mogućnosti interneta u pronalaţenju zanimljivih sadrţaja za nastavu. Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova Na osnovu anketiranja nastavnika dolazimo do rezultata da se 38% izjasnilo da nikako ne koristi računar u pripremi časova.virtuelnih učionica a da 14% ne zna šta su to interaktivni sadrţaji i interaktivna nastava. Grafik 2. Sa druge strane čak trećina ispitanika se izjasnila da im je poznat pojam elektronskog učenja i da im nije strana primena u nastavi takvog vida učenja.Master Rad Muzafer Saračević i primena apleta u nastavi matematike. da oko 38% ispitanika zna za pojam elektronske provere znanja ili ocenjivanja.

Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave-2 deo 70 .1.Master Rad Muzafer Saračević Grafik 3.2. Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave-1 deo Grafik 3.

Motivacija kod učenika koji pohaĎaju i online nastavu je daleko više izraţena nego kod učenika koji pohaĎaju samo tradicionalnu nastavu. Zato se i u teorijskom. uspešnosti nastave pristupa kao višedimenzionalnom konstruktu. Interesantno je da je čak 46% učenika odgovorilo da uči matematiku zato što ţeli bolju ocenu a da 26% zato što ga stvarno zanima gradivo. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva 19 Višedimenzionalnost nastave je uslovljena sloţenošću procesa vaspitanja i obrazovanja i sloţenošću direktne i indirektne socijalne interakcije. Ne postoji potpuna saglasnost o dimenzijama i pedagoškim varijablama relevantnim i formativnim za uspešnost nastave. kao jedan od psiholoških faktora i ličnost učenika u procesu učenja.1 Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadržaja u nastavi Nastava je sloţen interaktivni proces19 u okviru koga učenici i nastavnici ostvaruju raznovrsne odnose i komunikaciju radi postizanja ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja (Bjekić. Primetili smo da neki učenici moraju biti pomognuti od strane nastavnika i očekuju stalnu komunikaciju i nadzor ali i stalno motivisanje od strane nastavnika (ovim učenicima je izuzetno bila potrebna podrška u vidu interaktivnih simulacija. Grafik 5. i u praktičnom kontekstu. Pre sprovoĎenja kursa rezultati o motivisanosti učenja i rada u nastavi matematike su bili očekivani. odgovori učenika su bili kompletniji i mnogo su bolje razumeli šta se od njih traţi. kako bi sami došli do rešenja) dok su drugi manje zavisni i na njih ne ostavlja negativan uticaj odsustvo dodatne komunikacije sa nastavnikom. 2008). Grafik 4. Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Bitno je navesti. Konkretno moţemo navesti primer da kod zadataka koje su bili sastavni deo aktivnosti za svaku nedelju.Master Rad Muzafer Saračević 8. 71 .

a da 19% pokušava da pronaĎe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja. Individualni pristup učenicima osnovna karakteristika e-učenja. usmerenost na razvijanju mišljenja i sticanje novih veština pojedinca u skladu sa njegovim sposobnostima. Grafik 7. Veoma je bitno da učenik pri izradi domaćih zadataka ima e-tutora odnosno nastavnika u vidu simulacije (apleta) koji je nastavnik odabrao ili pripremio za odreĎenu oblast. Tempo i dinamika rada se prilagoĎava individui. Rezultati anketiranja učenika o predmetu matematika 72 . je visok stepen izvoĎenja nastave. Grafik 6.Master Rad Muzafer Saračević Iz rezultata prvog anketiranja učenika (grafik 5) moţemo videti da 63% učenika kad naiĎe na problem u rešavanju zadataka se obraća svom nastavniku. Komunikacija i kolaborativan rad je još jedan faktor koji bitno utiče na uspešnost postignuća učenika.). didaktičke i metodičke okolnosti. količina informacija u jedinici vremena takoĎe a spoljne smetnje su svedene na minimum (strah od nastavnika. Učenici su se izjasnili da čak 68% voli rad u grupama i da smatraju da nastavnik treba da traţi meĎusobnu saradnju a i saradnju sa predmetnim nastavnikom. U ovom slučaju su apsolutno drugačije psihološke. Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Pomenućemo i pedagoške aspekte e-nastave gde ističemo fleksibilnost vremena i mesto pohaĎanja nastave. ustručavanje zbog drugih učenika itd.

Master Rad Muzafer Saračević Rezultati iz grafika 7 su poraţavajući za predmet matematika. Rezultati anketiranja učenika o savremenoj nastavi 73 . preko 80% smatra da je matematika teţak predmet i blizu 90% smatra da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike. primena računara ili dvd/tv ureĎaja). Postavlja se pitanje Zbog čega? Na grafiku 8 moţemo videti koje su razloge naveli učenici i zbog čega smatraju da je nastava matematike manje interesantna od informatike ili drugih predmeta (ovo pitanje je bilo i otvorenog tipa gde su učenici navodili razloge za svoje mišljenje). Grafik 8. Rezultati anketiranja učenika o razlozima Na narednom grafiku moţemo videti da blizu 95% učenika kaţe da im se u nastavi sviĎaju i druga sredstva osim krede i table (npr. Grafik 9. Preko 2/3 učenika je izjavilo da ne voli matematiku.

Kompletna tabela po razredima je navedena u prilogu (P9). Na sledećim graficima su date prosečne ocene po razredima i na nivou sva tri razreda.35 na 2. Grafik 11.08 % od ukupnog broja).65 je povećana na 2. odnosno samo jednom nedeljno u digitalnom kabinetu u školi (88 učenika. Grafik 10. Znači prosečna ocena je povećana za 0. Prilikom rada završnog testa učenici nisu deljeni na grupe (na one koji su imali pristup internetu i na one koji nisu). kod grupe B nije uočeno povećanje prosečne ocene jer je situacija skoro nepromenjena (sa prosečne ocene 2.2 Kontrolni test i konačni rezultati Nakon šest nedelja trajanja kursa na Moodle sistemu za e-učenje. ali pri sumiranju rezultata na osnovu njihovih iskaza.Master Rad Muzafer Saračević 8. MeĎutim. odnosno 42. Na nivou sva tri razreda prosečna ocena sa 2.92 %). za obe grupe i njihovo postignuće nakon završenog kursa. da li imaju pristup internetu ili računar kući. Uporedna analiza prethodne prosečne ocene i prosečne ocene ostvarene na testu Na osnovu datih rezultata moţemo uočiti da je pomak u povećanju prosečne ocene vidljiv i to kod grupe A (oni koji su aktivno koristili resurse kursa i imali pristup internetu).32).34 odnosno preko 13%. Odnos ocena za grupe A i B 74 .učenici koji nemaju pristup internetu i nisu aktivno pohaĎali kurs. odnosno 57.99. svi učenici (ukupno 205 učenika) su radili kontrolnu veţbu koja je propisana planom i programom. odraĎena je podela na dve grupe:   Grupa A – učenici koji imaju pristup internetu i imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu (117 učenika. Grupa B .

a sada je 27%. da li im se dopada okruţenje sistema za e-učenje. Iz prvih rezultata moţemo videti da 63% učenika kad naiĎe na problem u rešavanju zadatka se obraća svom nastavniku. a ranije da 19% pokušava da pronaĎe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja a sada je čak 64%. Grafik 13. Učenici su naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja. Grafik 12. Završna anketa je navedena u prilogu (P5).75%. znači imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu a 32. grupe A i B ( u % ) 8. što predstavlja zaista pomak kada su u pitanju učenici koji su koristili interaktivne sadrţaje i dodatno obavljali zadatke u toku trajanja kursa. Iz ovoga proizilazi da su dati interaktivni sadrţaji povećali motivaciju za samostalnim radom i pronalaţenjem rešenja bez dodatne pomoći.52% se izjasnilo da nema internet kući ali su imali priliku da bar jednom nedeljno u školi pristupaju kursu.48% učenika su naveli da imaju internet.3 Rezultati završnog anketiranja Nakon kontrolne veţbe učenici su odradili mini anketu (anketu je ispravno odradilo ukupno 163 učenika odnosno 77% od ukupnog broja učenika 6. Ako uporedimo ove dve grupe najveću razliku moţemo uočiti kod sedmog razreda. Odnos ocena sa kontrolne veţbe. da li je primena interaktivnih sadrţaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da to bude njihov omiljeni predmet itd.Master Rad Muzafer Saračević Ako napravimo uporednu analizu za obe grupe moţemo uočiti da je na nivou sva tri razreda razlika u prosečnim ocenama 0. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva primenom apleta 75 .67 odnosno 29. Interesantno je da su na pitanje “kada imate problem u savladavanju problema i rešavanju zadataka. kako dolazite do rešenja” (pitanje koje se nalazilo i u prvoj anketi) učenici sada dali odgovore koji idu u korist primeni apleta. Bitno je napomenuti da od ukupnog broja učenika koji su radili anketu 67.7 i 8 razreda).

a da preko 73% učenika kaţe da im odgovara ovakav način učenja uz tradicionalno obrazovanje. odnosno preko 2/3 učenika je izjavilo da ne voli matematiku. Grafik 14. Rezultati anketiranja učenika o sistemu za e-učenje i o pojmu i primeni apleta u nastavi Rezultati o zanimljivosti nastave matematike iz prve ankete su zaista bili protiv postojeće nastave matematike. dok blizu 90% smatralo da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike. Rezultati anketiranja učenika o nastavnom planu predmeta uz primenu interaktivnih sadrţaja 76 . preko 91% smatra da je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje a da 86.5% ispitanika bi i ubuduće koristili taj sistem za dodatno učenje. odnosno 81% je odgovorilo potvrdno. Grafik 15. Rezultati posle prikazanih savremenih metoda u nastavi matematike su zaista mnogo bolji. a preko 80% je smatralo da je matematika teţak predmet.Master Rad Muzafer Saračević Veoma je bitno da su učenici shvatili namenu apleta. Čak 82% smatra da nastava matematike uz prateće interaktivne sadrţaje moţe biti isto tako zanimljiva kao i nastava informatike.

Sa sa ocenom 4 je 27% ispitanika a ocenom 5 je odgovorilo čak 33% ispitanika. Samo 7% ispitanika smatra i navodi da nije zadovoljno ovakvim vidom nastave a 13% anketiranih učenika je ocenilo sa ocenom 2. odnosno i oni koji nisu imali mogućnost da aktivno pristupaju kursu (osim u školi) jer nisu imali pristup internetu. Grafik 16.Master Rad Muzafer Saračević Konačno. uključeni su svi učenici. Ocene učenika za sprovedenu nastavu koja je podrţana interaktivnim sadrţajima 77 . učenici su dali ocene za nastavu podrţanu interaktivnim sadrţajima. Naravno. dok je 20% sa ocenom 3.

Wiris. Veoma je bitno da svi koji pročitaju ovaj rad delimično upoznaju i programske alate za kreiranje apleta kao što su GeoGebra. Kratak pregled svih izloţenih poglavlja. simulacija i individualizacija nastave posredstvom apleta i sistema za e-učenje. a prvenstveno se odnosi na unapreĎenje nastave matematike. Ishod prvog dela rada bi trebao biti da svi nastavnici znaju šta je interaktivna nastava odnosno da upoznaju pojam interaktivnih sadrţaja i njihovih mogućnosti i primena u nastavi. biće prikazani u ovom zaključnom delu rada. simulacija.Master Rad Muzafer Saračević 9. a i kao alata za kreiranje obrazovnih igara. TakoĎe i da se upoznaju sa konkretnim alatima za izradu interaktivnog sadrţaja koji se mogu koristiti za e-učenje. Geometer’s SketchPad. animacija. da upoznaju mogućnosti apleta kao alata za kolaborativan rad. stoga autor ovog rada navodi svoja iskustva (u toku 3 godine rada) i predloge kako bi se unapredila nastava matematike. i ne samo kod nastave matematike. Nakon toga bi trebalo da svi nastavnici imaju konkretan uvid u mogućnosti apleta kao alata za kreiranje interaktivnih sadrţaja tj. kao i svim profesorima razredne nastave. Rad moţe da posluţi svi nastavnicima matematike. Drugi deo rada bi trebao da nastavnike upozna sa pojmom apleta. sa njegovom strukturom. implementacijom i osnovnim java naredbama. za planiranje učenja kroz odgovarajuće mape uma. njihovih ishoda kao i ideja za dalja istraţivanja. Java View i Easy Java Simulations. 78 . Prvenstveno se u radu navodi izvoĎenje nastave matematike uz upotrebu apleta. Mathematica. U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke. Pre svega. u radu su navedeni interaktivni sadrţaji u nastavi kao poseban vid nastave pomoću računara koji je primenljiv u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizuelizacijom procesa. šta više standard u našem obrazovnom sistemu. informatike. već i svih predmeta gde postoji potreba za ovakvim vidom nastave. Apleti su predstavljeni kao alati za kreiranje interaktivnih sadrţaja za e-učenje i kao alati koji se mogu primeniti u ocenjivanju odnosno evaluaciji u nastavi matematike. Zaključak rada U ovom radu analizirane su prednosti primene interaktivnih sadrţaja u nastavi a generalno razmatrana je i integracija informaciono-komunikacionih tehnologija u školama koja moţe pruţiti realnu šansu za napredovanje učenika i nastavnika. Naravno ovakav metod bi trebao da postane imperativ. fizike i tehničkog obrazovanja. JavaSketchPad.

Naravno sve ove mogućnosti Java apleta je bitno povezati sa metodama i postupcima ocenjivanja u nastavi matematike. Odnosno da se predstavi jedan vid nastave koji se moţe realizovati kroz aplete koji se mogu grupisati u virtuelne učionice.Master Rad Muzafer Saračević Ishod trećeg dela rada bi trebao biti da nastavnici znaju da primene aplete kao alate za ocenjivanje i evaluaciju u e-učenju kroz testove. TakoĎe i kontrolna veţba pokazuje povećanje prosečne ocene na nivou sva tri razreda (6. Ishod petog dela je da nastavnici spoznaju mogućnosti implementacije java apleta u sistemima za e-učenje i njihovu konkretnu primenu u nastavi matematike. koja će biti vizuelizovana i podrţana sistemom e-učenje. Pre samog kursa učenici nisu izrazili naklonost prema predmetu matematika i većina je smatrala da je to teţak predmet. Nakon završenog kursa rezultati završne ankete pokazuju promenu u pozitivnom smeru u pogledu motivacije učenja i pristupu. virtuelne učionice i java apleti su bili zaista zabrinjavajući. TakoĎe razvijen je kurs i za učenike u Moodle sistemu za eučenje i tu su rezultati na zavidnom nivou. 79 . virtuelne laboratorije i učionice. Četvrti deo rada bi trebao da upozna nastavnike i učenike sa korisničkom podrškom u vidu java apleta. a ishod je da nastavnici razumeju način primene apleta i kreiranje automatskog povratnog odgovora koji je veoma koristan za učenike. ankete. jer je bitno istaći da kvalitetni interaktivni sadrţaji omogućavaju svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja i da se u nastavi prvenstveno mora staviti akcenat na primenu teorijskog znanja u praksi. interaktivni sadrţaji. Zadatak ovog dela je i da se predstave mogućnosti sistema za e-učenje kao što je Moodle i da se objasni postupak uvoza apleta kroz module (dodatke). pa su kroz mini predavanje svi zainteresovani imali prilike da se detaljnije upoznaju sa savremenim metodama u nastavi. tek treba da doţivi svoju pravu ekspanziju. kroz tzv.7 i 8) a i pojedinačno. Naravno ovaj proces bi trebao da se ostvari i uvede u našem obrazovnom sistemu. Sve ovo navodi na zaključak da era digitalne nastave. Pre početka planiranog kursa rezultati nastavnika o poznavanju pojmova kao što su simulacije. upitnike i sl. Zaključak istraţivanja je da su zaista postignuti dobri rezultati primenom java apleta u nastavi matematike. Dati su i predlozi kako se mogu kreirati interaktivni testovi (sa višestrukim odgovorima i drugim tipovima) pomoću alata za interaktivne sadrţaje.

Codolini P.. Maryni P. Nastava i vaspitanje. (2. AVI '04 Proceedings of the working conference on Advanced visual interfaces ACM New York. Developing a distance laeraning system using java apalets.. CET. 3.. Lemay W.htm Kneţevic O. Usability of E-learning tools. Sams teach yourself java 1. vol. e-book. br. (2005).hr/wp-content/uploads/2010/09/Bjelanovic. C. Marescotti G. L. (1998). (2005). .. 80-84). Francisco E.horton.). (2000). Java Applets in Education. Francisco E.V. Horthon W. 80 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 . 10 . California: Adisson-Wesley. R..M.manual for version 3. Gray T. (2005. L. Đukic M.. (2004). Glynn J. 187–201. pp.pdf Blachman N. Davolini F. Beograd. Teaching of Psychology. Matematički zadatak. internet članak http://www.. Michael R. & Romero. Redwood City. Healy. Suvremena metodika i nastava matematike. (2007). Evaluation of an interactive tutorial for teaching the Central Limit Theorem.. Exploring Mathematics in MATHEMATICA. May 25-28 (pp.. Psihologija učenja i nastave u e-obrazovanju. br. (2000).). MATHEMATICA: A Practical Approach.. Učenje istraživanjem u java apletima prema modelu Georgea Polya.2 in 21 days. (1995. (2001).garybeene. Učiteljski fakultet u Somboru. Kurnik Z. 195–199. Beene G. Evaluating java applets for teaching on the Internet.. materijal za studijski program. 2/2004.com/toolsworkshop. Matematičke sposobnosti. (2003). Berger. Zbornik radova 1. M. 51–58. 1). internet članak http://www. Kyle. D. D. Cekuš G.). Gosling J. Tehnički fakultet Čačak – E-LAB. Individualizacija procesa usvajanja znanja u nastavi. Englewood Cliffs. Zagreb. 44.pure java applets. Ardito C. ISBN: 86-8309731-5. Cadenhead R.(1992). Literatura Aberson. Matematika i škola 7. USA.. (2004). (2004). (2008). (2001. E. Kurnik Z. Easy java simulations-using ejs to run simulink models in an interactive way for version.4. Namestovski Ţ. treće izdanje. (2004). 279-285. (2000). str. Matematika i škola.Master Rad Muzafer Saračević 10.master za e-učenje. Programski jezik Java. 3d on the web . 16-29. D. Gallipoli. 27... Easy java simulations. NY. Obrazovna Tehnologija. Horton K. Arnold K. New Jersey: Prentice-Hall. Jose S. E-learning tools and technologies. Dale E…. 289-291. Ţ.. De Marsico M. Berger. Sombor. 63 – 66. ISBN: 0-7803-3336-5.normala.htm Bjekić. Lanzilotti R. 197-206 Beograd.): Primena računara na nastavnim časovima. MeĎunarodna naučno-stručna konferencija: Savremene informatičke i obrazovne tehnologije i novi mediji u obrazovanju. Pt. Italy. kongresa nastavnika matematike Republike Hrvatske.com/3d/3d-pure. e-book. (2005). Holmes D.. Healy. sams publishing.. internet portal http://www. Bjelanović D. .. (1991. Interaktivna nastava iz matematike. Kurnik Z.

pp.Kamberović H. Markus H. Saračević M. (2011). Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”.. r. Hohenwarter J.): Obrazovni računarski softver i autorski sistemi. 2nd ed. Educational Psychology Review.. Beograd. Princeton University Press. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. E-V-21. (2010. Papić Ţ. Issue 1. PMF. 81 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 . Third Edition. Saračević M. Mašović S. (2007).. 77-84. 309–326. ITRO-conference 2011.Master Rad 21 22 23 Muzafer Saračević Maeder R. INFOTEH-JAHORINA Vol. Univerzitet u novom sadu. Dragićević S. (2011). Mašović S.... Mašović S. MeĎedović E.. Saračević M. Kamberović H. (2011).. Matematičko otkriće. vol1.Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja 2010. Procesni pristup razvoja sistema za elektronsko učenje i UML modelovanje. Radosav D. (2005. (2008). 5th International quality conference. MeĎedović E.(2007). Praktikum. Razvoj interaktivnih simulacija pomoću easy java simulations i Simulink modela kao eksterne aplikacije. 107-111. R. (2010).2. Devetakovic M. Programming in MATHEMATICA.. Milosavljević B.118-129.. Objektno-orijentisani pristup u simulaciji i metodologija simulacionog modeliranja. Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na povećanje efikasnosti nastave u osnovnoj školi. Metodologija primene apleta i animacija u nastavi Tehničkog i informatičkog obrazovanja. Univerzitet METROPOLITAN . p. Integrisanje eksplorativnih alata u e-learning sisteme primena u oblasti arhitektonske geometrije (java view).. Saračević M. Mayer.. Tehnički fakultet Čačak. Novi Sad. GEOGEBRA. YUINFO 2011 – XVII meĎunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama. 19(3)... Serbia. Volume 2 str. Magistrarski rad. 22-25. zvanično uputstvo 3. Vol.573-580.. praktikum za predmet – primena računara u matematici. X meĎunarodni naučno-stručni Simpozijum INFOTEH Jahorina. Kamberović H. The International Journal of Educational and Psychological Assessment. Ref. (2003).. Zrenjanin (rad je prihvaćen). Vol. Mašović S. Tehnika i informatika u obrazovanju. .. Pavlović V. pp. Popović N. Namestovski Ţ. Mašović S.. Zrenjanin. Integrated management web-based applications on JAVA platform. Mitrović B. Redwood City. A. R. 842-845.. Kamberović H. 19-26 Moreno..(2010).(2010). Special Issue: Interactive Learning Environments: Contemporary Issues and Trends. Novi Sad. Festival informatičkih dostignuća INFOFEST 2010 Budva. (2011). (2009). Morales R. Ref. Modern trends in higher education and the future of e-learning. Java i Internet programiranje.. 10. Petruševskic Lj. MeĎedović E.. How to Solve It.br. Saračević M. 3. (2009). Modelovanje poslovnih procesa i primena Data Mining tehnika u e-učenju.(1996). 2001. California: Adisson-Wesley. March 2011. Center for Quality. A-4. Interactive multimodal learning environments: Special issue on interactive learning environments: Contemporary issues and trends. Infrastruktura sistema za e-učenje Univerziteta u Novom Pazaru.. p. Saračević M. HMD. Crna Gora. Mašović S. 1. 068. G. Evaluation of Mathematics Achievement Test: A Comparison between CTT and IRT. Polya.. Internacionalna Konferencija. Kopaonik. Naumovic M. 9.). Polya G. YuInfo2010. Zagreb. Vidaković M. (1957). Zrenjanin.

(2001).ac. Addison-Wesley Publishing. Principles for using animation in computerbased instruction: Theoretical heuristics for effective design. 6. (2011).).rs/moodle/mod/resource/view. Objektno-orijentisano programiranje i modelovanje – JAVA i UML.. (2011). Tehnički fakultet Mihajlo Pupin. Saračević M.). Od tradicionalne ka informacionoj didaktici. Milošević D.rs/moodle/mod/book/view. Java and its supporting technologies.. (2002). (1998). CDAC Mumbai.rs/moodle/mod/resource/view. doktorska disertacija. Neki predlozi unapreĎenja nastave matematike primenom alata za e-učenje. (2011). Turoff M.php?id=6236 http://e-lab. i Adamović Ţ.(2011).. Pedagoško društvo Srbije.. MeĎunarodni simpozijum. http://e-lab. Ahmeti J. Knowlton. Co. March 7-10. Materijal za pripremu i metodološki okvir istraživanja: M1 M2 Internet izvori . Version 3.. Kopaonik. (2008).(2010).ac. Desnica E.0.linkovi: L1 L2 L3 L4 L5 L6 Klasifikacija alata za e-učenje Vrste sistema za e-učenje Razlozi za korisničku podršku Ocenjivanje u e-učenju Virtual Interactive Classroom Modules and plugins. (1996. (1995). architectures for ebusiness systems. Novalić F. Hadţiahmetović A. Zrenjanin (rad je prihvaćen).. California.tfc.tfc. 6. 465–477. MeĎunarodni simpozijum. Tehnologija. Mašović S. ITRO-conference 2011.php?id=6319 http://www. (1999. Univerzitet METROPOLITAN .kg. Proceedings of the ACM. Mašović S. Street. Designing a Virtual Classroom.tfc. str. Goodman. MeĎedović E. S. Redwood City.kg.php?id=5102 http://e-lab. Sotirović. Saračević M. Beograd. Saračević M. Venkataraman R.. Tehnički fakultet – Mihajlo Pupin.tfc.com/article. Moodle Your Way to Elearning. V. Milošević D. Comparative analysis of success studying at the department of computer science in the traditional way and on the internet. Beograd.. informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja.. Weiss.Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja 2010. Apleti u nastavi kao podrška u funkciji motivacije talentovanih učenika. MeĎedović E. D..ac. 131-136. Sasikumar M. (2002): Metodologija naučno-istraživačkog rada. R. Infrastruktura za realizaciju i razvoj eučenja u obrazovnom sistemu. A. MeĎedović E. S. 18. monografija. MATHEMATICA Book. (2011). & Morrison. Saračević M. Univerzitet u Novom Pazaru.campus-technology. informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja. Tehnički Fakultet Čačak (rad je prihvaćen). E.org/mod/data/view. Computers in Human Behavior. G. auerbach publications. Zrenjanin.MeĎedović E. R. Wolfram S... Tehnologija. Model učenja na daljinu kao faktor Efikasnosti nastave grafičkih komunikacija u visokom obrazovanju tehničkih struka.php?Id=6009 82 . Saračević M. (2010).asp?Id=11046 http://moodle..rs/moodle/mod/book/view. Zrenjanin. Tehnički Fakultet Čačak (rad je prihvaćen)... Some experimental evidence on the educational value of interactive Java applets in Web-based tutorials.kg.Master Rad Muzafer Saračević 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 Saračević M.php?id=6486 http://e-lab.kg. YUINFO 2011 – XVII meĎunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama.ac.. Vilotijević M. Mustafić F. Primena UML modelovanja i PHP jezika u izradi web aplikacije za e-učenje. vol1.

Izgled kursa za učenike Struktura kursa za nastavnike Primer ankete za nastavnike Primer ankete za učenike Primer završne ankete za učenike Rezultati anketiranja nastavnika (u %) Rezultati anketiranja učenika Rezultati završnog anketiranja učenika Rezultati završnog testa 84 86 87 89 91 92 93 95 96 Lista izvornih kodova u Javi S1. P3. S3. P2. P9. P7.aplet u matematici. P4.Master Rad Muzafer Saračević Lista priloga P1. Primer 1 . P8. P5. P6.aplet u matematici. S4. rad sa dogaĎajima Primer upitnika u obliku java apleta – Forma1 Primer upitnika u obliku java apleta – Forma2 97 99 100 103 83 . S2. rad sa grafičkim elementima Primer 2 .

ime kursa i autor Deo kursa koji je namenjen učenicima šestog razreda Deo kursa koji je namenjen učenicima sedmog razreda 84 . Izgled kursa za učenike Naslovna strana kursa.Master Rad Muzafer Saračević P1.

namenjen nastavnicima ** 85 . diskusije) * Deo kursa koji se odnosi na java aplete (osnovni i napredni nivo).Master Rad Deo kursa koji je namenjen učenicima osmog razreda Muzafer Saračević Deo kursa koji se odnosi na kolaborativan rad učenika (radionice.

86 . animacija itd. Struktura kursa za nastavnike Ciljevi        kvalitetno izvoĎenje nastavnog procesa upotrebom besplatnog softvera i apleta. Teme 1. 4.apleta. Demonstracija apleta iz raznih oblasti/predmeta. Ubacivanje apleta u WEB-stranicu. 3.Master Rad Muzafer Saračević P2. čuvanje i obrada apleta. Upoznavanje sa gotovim programima i alatima. Čas   Obrada apleta. Čas   Kako izabrati pravi aplet u nastavi. korišćenje nekih gotovih besplatnih programa koji su namenjeni nastavi predmeta iz prirodnih nauka. upoznavanje nastavnika sa mogućnostima i načinom kreiranja časa pomoću interaktivnih sadržaja . upoznavanje sa pojmom simulacija. 2. interaktivni sadrţaji i apleti (Zašto i kako se mogu apleti primeniti u nastavi). prevoĎenje apleta. simulacija. Parametri i atributi apleta. Čas   Demonstracija časa sa korišćenim apletom. upoznavanje nastavnika sa metodičkim i didaktičkim osobinama teorijske i laboratorijske nastave koja je podržana JAVA apletima. da se učenicima i nastavnicima približe procesi u prirodnim naukama i tehnici. Čas   Nastava u virtuelnoj učionici. pronalaženje. da se olakša priprema nastave i da se pojednostave nastavni sadržaji. domet apleta (S kim aplet može komunicirati).

Master Rad Muzafer Saračević P3. Primer ankete za nastavnike 87 .

Master Rad Muzafer Saračević 88 .

Master Rad Muzafer Saračević P4. Primer ankete za učenike 89 .

Master Rad Muzafer Saračević 90 .

Master Rad Muzafer Saračević P5. Primer završne ankete za učenike 91 .

52381 33.52381 28.761905 9.28571 14.29 38. Ocenite podsticaj učenika na aktivnost.05 23.04762 14.80952 28.67 9. Ocenite vašu spremnost i motivisanost za vodjenje inovacija u radu.09524 0 9.80952 19. Ocenite dostupnost dodatnih resursa za učenje u školi.57143 4.761905 4.52381 14.52 14.57143 19.76 23.38 9.09524 9. primenio sam u nastavi 4.28571 38.761905 4.10 19.81 9.761905 52.09524 23.761905 9.76 Da li vam je poznat pojam – interaktivna nastava i/ili interaktivni sadrţaji u nastavi? Da li vam je poznat pojam animacija / simulacija? Da li vam je poznat pojam primene apleta u nastavi? Da li vam je poznat pojam virtuelnih učionica? Da li vam je poznat pojam elektronskog učenja? 14.76 23.57143 14.05 poznat mi je teorijski i znam praktične primere primene 52.09524 28.52381 33.76 9.04762 19.52381 9.52381 4.samo sam čuo za termin a uopšte ne znam značenje 9.761905 4 23.52381 19.primeren obimu gradiva po času.33333 19.04762 4.33333 19.28571 100 100 100 100 100 Pitanja sa opisnim odgovorom PITANJE nije mi uopšte poznat delimično.33333 9.33333 38.52381 38.28571 19.09524 9.52 52.81 4.33 92 .76 4.57143 9.04762 33.Rezultati anketiranja nastavnika (%) Pitanja sa ocenom PITANJE Ocenite kvalitet udţbenika koji koristite sa aspekta ilustracija i grafičkih crteţa. Ocenite koliko je stečeno znanje primenljivo u praksi.52381 28.85714 14.04762 23.28571 2 19.52 čuo sam za termin i znam značenje 19.57143 100 100 100 100 100 100 100 38. Ocenite usaglašenost tempa predavanja i obima gradiva.52381 9.80952 23. Procenite zainteresovanost vaših učenika za vodjenje e-učenja.09524 5 4.29 4. Ocenite mogućnost primene e-učenja kao dodatnog vida obrazovanja uz klasični u vašoj školi.04762 19.38 poznat mi je i u praksi.57 33.52 4. Ocenite koliko ste zadovoljni dosadašnjim načinom rada? Ocenite tehničku podršku učenju u vašoj školi 1 14.81 9.52381 19.04762 9.28571 3 38.52 28.52381 9.04762 23. kritičko razmišljanje i kreativnost primenom samo udţbenika koji je preporučen.04762 14.28571 42.28571 9.38095 28.52 9.33333 33.04762 38.Master Rad Muzafer Saračević P6.52 66.80952 14. Ocenite kvalitet vaših predavanja kada je u pitanju primena informacionih tehnologija u nastavi matematike? Ocenite zainteresovanost učenika i motivisanost za rad.80952 33.

33 38.10 9.43 23.46 84.06 32.95 17.78 18.52 19.02 15.16 1.26 36.76 PITANJE Da li koristite računar u pripremi Vaših časova? Da li koristite internet u pronalaţenju zanimljivih sadrţaja u nastavi? nikako veoma slabo koristim.08 31.38 10.Master Rad Da li vam je poznat pojam elektronske provere znanja.29 33.29 P7.61 24.98 19.75 31.10 9.69 15. povremeno od 1-3 meseca koristim.81 9.59 4.53 13. bar 1 mesečno redovno.76 14.72 0.61 62.14 Kada imate problem u svladavanju gradiva. svakodnevno 38.76 4.36 17. evaluacije / ocenjivanja? Muzafer Saračević 14.52 4.61 12.52 23.54 67.67 9. vi: 93 . Rezultati anketiranja učenika Pitanje 1 2 Koja vam je trenutna ocena iz matematike? 3 4 5 Volite li matematiku? Smatrate li da je matematika teţak predmet? Koliko ste zadovoljni profesorom/nastavnikom koji vam predaju matematiku? da ne da ne 1 2 3 4 5 a) me zanima Učim matematiku jer: b) želim bolju ocenu c) želim prolaznu ocenu d) ništa od navedenog a) pokušavate sami naći rešenje b) obratite se roditeljima za pomoć c) obratite se svome profesoru/nastavniku d) tražite instrukcije e) ništa od navedenog Odgovor 6 razred 9 12 21 12 7 23 38 47 14 11 7 4 21 18 9 24 8 2 11 7 39 1 3 7 razred 7 18 20 9 5 19 40 51 8 17 11 15 4 12 12 19 15 1 7 14 38 0 0 8 razred 7 11 21 5 5 13 36 44 5 5 5 2 14 23 9 11 6 0 14 2 29 0 4 sum 23 41 62 26 17 55 114 142 27 33 23 21 39 53 30 54 29 3 32 23 106 1 7 % 13.52 4.05 66.93 13.

16 9.67 14.54 89.pitanje otvorenog tipa.49 12.67 1.48 8.17 11.64 94.20 19.74 17.90 12.75 6.93 6.56 7 55.11 7.86 6.78 2.16 7.17 4.10 Rezultati za pitanje Nastava informatike je zanimljivija od matematike .24 10.78 5.78 13.65 14.35 10.Master Rad Koristite li računar? Traţi li vaš profesor/nastavnik matematike od vas saradnju u nastavi? U nastavi više volite: SviĎa li vam se kada se u nastave koriste druga sredstva osim krede i table Imate li pristup internetu kod kuće? Nastava informatike je zanimljivija od matematike? Koristiš li mogućnost odlaska na dopunsku/dodatnu nastavu u svojoj školi? da ne da ne ponekad a) individualni rad b) grupni rad da ne svejedno mi je da ne da ne da ne ponekad 54 7 47 5 9 25 36 58 1 2 42 19 57 4 17 38 6 49 10 44 12 3 21 38 55 2 2 37 22 51 8 6 51 2 46 3 37 12 0 7 42 47 0 1 35 14 43 6 2 43 4 Muzafer Saračević 149 20 128 29 12 53 116 160 3 5 114 55 151 18 25 132 12 88.79 100.10 31.87 8.83 75.46 32.79 4.24 10.08 5.79 78.18 51.96 67.08 11.00 94 .34 11.36 68. Navedeni razlozi zbog primene računara zbog zanimljivog gradiva / lekcija zbog načina rada nisu odgovorili ostalo zanimljivija je nastava matematike 6 39.56 8 ukupno 59.08 11.

45 91.79 82.82 17.56 60.62 NE Koliko ste zadovoljni nastavom podrţanom interaktivnim sadrţajima ? 1 2 3 4 5 Nastava matematike uz prateće interaktivne sadrţaje moţe biti isto tako zanimljiva kao i informatika? Da li vam nastavnik daje dovoljno informacija gde sami moţete pronaći aplete? DA 16 1 4 7 5 41 49 13 2 2 7 9 34 42 14 3 4 7 13 24 43 43 6 10 21 27 99 134 26.13 12.88 16.80 6.Master Rad Muzafer Saračević P8.68 6.98 19.74 82. Rezultati završnog anketiranja učenika pitanje Da li vam je poznat pojam i namena apleta u nastavi ? odgovor DA NE Da li vam odgovara da uz standardno obrazovanje imate i prateće eobrazovanje ? DA 6 RAZRED 7 RAZRED 8 RAZRED SUM % 47 11 42 46 8 41 39 12 37 132 31 120 80.50 Kada imate problem u svladavanju gradiva.41 8.21 NE DA NE a) pokušavate sami naći rešenje b) obratite se roditeljima za pomoć c) obratite se svome profesoru/nastavniku d) tražite instrukcije e) ništa od navedenog DA NE DA NE 9 51 7 31 7 19 0 1 51 7 48 10 12 43 11 41 4 7 0 2 49 5 47 7 8 41 10 32 0 18 0 1 49 2 46 5 29 135 28 104 11 44 0 4 149 14 141 22 17.75 26. vi: Da li je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje? Da li vam je Moodle pomogao u učenju i da li bi ga ubuduće koristili? 95 . a imate aplet koji je namenjen toj oblasti.99 0.00 2.02 73.18 63.50 13.59 86.38 3.

4 0.61 2.32 razlika 0.61 2.69 -10.10 6 razred 7 razred 8 razred GRUPA B broj učenika 25 31 21 77 prosečna ocena 2.2 0.55 0.34 % 17.37 2.91 0.65 test 2.37 2.6733 % 24.95 -1.11 6 razred 7 razred 8 razred ODNOS GRUPA broj učenika 68 78 59 205 1 grupa 2.46 29.99 razlika 0.32 razlika 0.Master Rad Muzafer Saračević P9.13 21.11 2.27 6.97 2.11 2.56 0.23 2.41 0.66 43.12 -0.75 6 razred 7 razred 8 razred 96 .56 2.73 13.99 2 grupa 2.78 3.11 2.02 3.03 % 5.62 2.23 2.35 test 2.17 2.02 3.17 2. Rezultati završnog testa GRUPA A broj učenika 43 47 38 128 prosečna ocena 2.05 -0.30 15.78 3.26 0.97 1.

break.blue. Button sest=new Button("sest").Java aplet.break.green.} repaint().break. case 'B':nova_boja=Color.break. MouseListener.awt. int cetiri_aktivno=0. Primer 1 . rad sa grafičkim elementima import java.blue.*.getKeyChar()){ case 'b':nova_boja=Color. KeyListener{ Button tri=new Button("tri").yellow. Color nova_boja=(Color.break. // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class MojAplet extends Applet implements ActionListener.yellow. int y=e.getY(). case 'g':nova_boja=Color. case 'Y':nova_boja=Color. } 97 . repaint(). import java. int tri_aktivno=0. int aktivno=1. import java.awt. int sest_aktivno=1. case 'y':nova_boja=Color.blue).Master Rad Muzafer Saračević IZVORNI KOD (source code) S1.green. Button cetiri=new Button("cetiri").*. if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220) if(aktivno==1) aktivno=0. public void mouseExited(MouseEvent e){} public void mouseEntered(MouseEvent e){} public void mouseReleased(MouseEvent e){} public void mousePressed(MouseEvent e){ int x=e. else aktivno=1.break. } public void mouseClicked(MouseEvent e){} public void keyReleased(KeyEvent e){} public void keyTyped(KeyEvent e){} public void keyPressed(KeyEvent e){ switch (e.applet.getX().*. case 'G':nova_boja=Color.event.

140). sest_aktivno=1.325.niz2.fillOval(60.300.100.70. sest_aktivno=0.12.150. if(tri_aktivno==1)g.150.setColor(nova_boja). cetiri.3). } public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.60. this.4). int niz2[] = {20. } repaint().300. } else if(e.300.} } 98 . g.170. sest_aktivno=0.40.170}. 50 ).150). add(cetiri).140.6).12).niz2.addMouseListener(this).150).addActionListener(this).drawOval(60. else if(sest_aktivno==1)g.140.drawPolygon(niz1.350. cetiri_aktivno=0. add(sest).60.else g.addKeyListener(this). g. int niz1[] = {100. else if(cetiri_aktivno==1)g.drawRoundRect(320.fillOval(100.addActionListener(this). cetiri_aktivno=1. sest. g.drawString("GEOMETRIJSKA TELA".getSource()==tri) { tri_aktivno=1.niz2.getSource()==cetiri){ tri_aktivno=0.30.20.drawRect(360. this.100.70).addActionListener(this).drawPolygon(niz1.drawPolygon(niz1.300. cetiri_aktivno=0.50}. Muzafer Saračević if(aktivno==0) g. } public void paint(Graphics g) { g.Master Rad public void init() { tri. g.130. } else if(e.getSource()==sest){ tri_aktivno=0. add(tri).

// Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Prvi extends Applet implements ActionListener. } public void init() { JKT.add(JST). Button RST=new Button("P_290"). else aktivno=1.break.KeyListener{ Button JKT=new Button("P_190"). if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220) if(aktivno==1) aktivno=0. Button JST=new Button("P_240").addActionListener(this). aktivno=1. import java. r_st=1.awt. JST. RST.*.addActionListener(this). Primer 2 – Java aplet.break.break.getX().} repaint().add(RST). this.addMouseListener(this). MouseListener. repaint().applet.getKeyChar()){ case '4':Dimenzija_poligona=4. j_st=0. case '0':Dimenzija_poligona=0.getY(). import java.addActionListener(this). void mouseExited(MouseEvent e){} void mouseEntered(MouseEvent e){} void mouseReleased(MouseEvent e){} void mousePressed(MouseEvent e){ int x=e. case '5':Dimenzija_poligona=5. void void void void mouseClicked(MouseEvent e){} keyReleased(KeyEvent e){} keyTyped(KeyEvent e){} keyPressed(KeyEvent e){ public public public public } public public public public switch (e. add(JKT).addKeyListener(this). int y=e. this.break. int int int int int Dimenzija_poligona=6. } 99 . j_kt=0. rad sa dogaĎajima import java. case '6':Dimenzija_poligona=6.event.Master Rad Muzafer Saračević S2.awt.*.*.

Master Rad
public void paint(Graphics g) { g.drawRect(360,130,140,180); g.drawString("GRAFICKI ELEMENTI",325, 50 ); g.drawRoundRect(320,30,140,40,12,12); g.drawRect(60,60,150,150); g.fillOval(60,60,150,150); if(aktivno==0) {g.setColor(Color.red); g.drawString("PLAY",160,160);} else g.fillOval(60,60,150,150); int P1[] = {100,300,350,300,100,50}; int P2[] = {20,20,170,300,300,170}; if(j_kt==1) g.translate(50,190); else if(j_st==1) g.translate(50,240); else if(r_st==1) g.translate(50,290); if(Dimenzija_poligona==4) g.drawPolygon(P1,P2,4); else if(Dimenzija_poligona==5) g.drawPolygon(P1,P2,5); else if(Dimenzija_poligona==6) g.drawPolygon(P1,P2,6); else if(Dimenzija_poligona==0) g.clearRect(60,60,150,150);} public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==JKT) {j_kt=1;j_st=0;r_st=0;} else if(e.getSource()==JST) {j_kt=0;j_st=1;r_st=0;} else if(e.getSource()==RST){ j_kt=0;j_st=0;r_st=1;} repaint();} }

Muzafer Saračević

S3. Primer upitnika u obliku java apleta – forma1
import java.awt.event.*; import javax.swing.*; // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Quiz1 extends Applet implements ActionListener{ GridLayout glavna=new GridLayout(4,2); Panel p=new Panel(); Label Naslovna =new Label("PROGRAMSKI JEZICI") Checkbox prvi=new Checkbox("java",true); Checkbox drugi=new Checkbox("c", false); Checkbox treci=new Checkbox("c++", false); Checkbox cetvrti=new Checkbox("pascal", false);

100

Master Rad
Button nazad=new Button("Nazad"); Button napred=new Button("Napred"); TextArea Komentar = new TextArea(10,10); Panel panel_podaci=new Panel(); GridLayout mreza_podaci=new GridLayout(3,2); Panel panel_check=new Panel(); BorderLayout BL=new BorderLayout(); Panel panel_pitanje=new Panel(); GridLayout mreza_pitanje=new GridLayout(3,1); Panel panel_radio=new Panel(); GridLayout mreza_radio=new GridLayout(2,1); Panel panel_dugmad=new Panel(); GridLayout mreza_dugmad=new GridLayout(1,2); Button prijava=new Button("prijava"); Label ime=new Label("prezime"); TextField ime_polje = new TextField();

Muzafer Saračević

Label prezime =new Label("prezime"); TextField prezime_polje=new TextField(); Label Sistem =new Label("sistem"); TextField sistem_polje=new TextField("administrator"); TextField password = new TextField(10); Label Pitanje =new Label("Apleti su posebna vrsta Java programa koji su namenjeni za ugradjivanje u :"); Button odg1=new Button("HTML stranice"); Button odg2=new Button("Pascal kodovi"); CheckboxGroup grupa=new CheckboxGroup(); Checkbox rb1=new Checkbox("web dizajn",grupa,true); Checkbox rb2=new Checkbox("e-poslovanje",grupa,false); int r_b1=1; int r_b2=0; public void init() { p.setLayout(glavna); add(Naslovna);add(panel_podaci); add(password);add(prijava); add(panel_pitanje);add(panel_check); add(panel_radio);add(panel_dugmad); panel_podaci.setLayout(mreza_podaci); panel_podaci.add(ime); panel_podaci.add(ime_polje); panel_podaci.add(prezime); panel_podaci.add(prezime_polje); panel_podaci.add(Sistem); panel_podaci.add(sistem_polje); password.setEchoChar('*'); sistem_polje.setEnabled(false); odg1.addActionListener(this);

101

Master Rad
odg2.addActionListener(this);

Muzafer Saračević

panel_check.setLayout(BL); panel_check.add(prvi,BorderLayout.SOUTH); panel_check.add(drugi,BorderLayout.NORTH); panel_check.add(treci,BorderLayout.WEST); panel_check.add(cetvrti,BorderLayout.EAST); panel_check.add(Komentar,BorderLayout.CENTER); panel_radio.setLayout(mreza_radio); panel_radio.add(rb1);panel_radio.add(rb2); panel_pitanje.setLayout(mreza_pitanje); panel_pitanje.add(Pitanje); panel_pitanje.add(odg1);panel_pitanje.add(odg2); panel_dugmad.setLayout(mreza_dugmad); panel_dugmad.add(nazad); panel_dugmad.add(napred);} public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==rb1) {r_b1=1;r_b2=0;} else if(e.getSource()==rb2){ r_b1=0;r_b2=1;} repaint(); } public void paint(Graphics g) { if(r_b1==1) g.drawString("TACAN ODGOVOR",185, 150 ); else if (r_b2==1) g.drawString("NETACAN ODGOVOR",185, 150 ); g.fillOval(0,0,150,150); } }

102

TextField password_polje=new TextField(). Label Naslovna =new Label("PRIJAVA"). Button prijava=new Button("prijava").*.Master Rad Muzafer Saračević S4.1).*.awt. Button java=new Button("java").2).1).false). BorderLayout polarna=new BorderLayout().awt.grupa. Button back=new Button("back").grupa. javax. Primer upitnika u obliku java apleta – forma2 import import import import java.*.*. Panel panel_izbor=new Panel(). GridLayout mreza_prijava=new GridLayout(2. Panel p=new Panel(). Checkbox drugi=new Checkbox("drugi".false). Button applet=new Button("applet"). TextField username_polje = new TextField().swing. Button next=new Button("next").10). GridLayout mreza_pitanje=new GridLayout(3.false). Panel panel_prijava=new Panel(). // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Quiz2 extends Applet implements ActionListener{ GridLayout glavna=new GridLayout(3. GridLayout mreza_izbor=new GridLayout(3. Label password =new Label("password"). Panel panel_dugmad=new Panel(). Checkbox cetvrti=new Checkbox("cetvrti". Button aplikacija=new Button("aplikacija").grupa.3). GridLayout mreza_dugmad=new GridLayout(1.2). CheckboxGroup grupa=new CheckboxGroup(). 103 . Label Pitanje =new Label("ZA IZRADU GRAFICKOG INTEFEJSA KORISTIMO PROGRAM:").applet.grupa. Panel panel_pitanje=new Panel(). java. Panel panel_radio=new Panel().true). Checkbox treci=new Checkbox("prvi". Checkbox prvi=new Checkbox("prvi". TextArea Komentar = new TextArea(10.event. java. Label username=new Label("username").

true).BorderLayout.Master Rad Checkbox odgovor1=new Checkbox("JAVA".BorderLayout.setLayout(mreza_pitanje).addActionListener(this).setLayout(polarna).BorderLayout. aplikacija. panel_pitanje. panel_radio. panel_radio. panel_radio.add(odgovor2). panel_radio. panel_prijava.setLayout(glavna). applet.setEchoChar('*'). panel_prijava.int apl=0.add(cetvrti. add(panel_izbor). panel_prijava.add(back).add(applet). panel_izbor. add(panel_pitanje). panel_izbor.add(odgovor1).WEST).EAST).add(drugi.add(username). Checkbox odgovor2=new Checkbox("PASCAL". panel_pitanje.add(password_polje). password_polje.add(prvi.add(username_polje). panel_prijava. panel_pitanje.setLayout(mreza_izbor).add(java).false). add(panel_dugmad).add(Pitanje). add(panel_radio). add(Naslovna). java. panel_izbor.add(next).addActionListener(this). panel_dugmad.NORTH).setLayout(mreza_dugmad).add(aplikacija). public void init() { p. add(Komentar). add(panel_prijava).setLayout(mreza_prijava). panel_dugmad. panel_radio.addActionListener(this). } Muzafer Saračević 104 . panel_dugmad.add(password).BorderLayout.SOUTH). panel_prijava. panel_pitanje.int app=0. int jav=1.add(treci. panel_izbor. add(prijava).

app=1. Muzafer Saračević 105 .drawString("APLET". g.drawString("APLIKACIJA".getSource()==applet){ jav=0. 50 ). 50 ).185.Master Rad public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e. app=0. app=0.getSource()==aplikacija){ jav=0.drawString("JAVA". } else if(e.185. apl=0. g. 50 ). } public void paint(Graphics g) { if(jav==1) else if (app==1) else if (apl==1) } } g.185. } repaint(). apl=1.getSource()==java) { jav=1. } else if(e. apl=0.

Primer kako nastavnik unosi tačan odgovor za prethodni primer Slika 27.3 Treći slučaj Slika 36.demonstracija izračunavanja rastojanja tačaka u koordinatnom početku Slika 17– implementacija Mathematice na smart telefone Slika 18. Primena Wiris alata u zatvorenom tipu pitanja – pitanje sa visestrukim odgovorom Slika 36. Primer definisanja algoritma za promenljivu Slika 32.1 Deo korisničkog interfejsa Easy Java Simulations Slika 14.rad sa 3d grafikom u Mathematici i izvoz u Applet Slika 21 – Okruţenje WIRIS Conference .1 Prvi slučaj Slika 36.4 Provera znanja u SketchPad-u 19 22 23 24 24 25 26 29 30 30 31 31 32 32 32 32 33 34 34 35 36 36 37 38 38 39 40 40 41 45 46 46 46 46 47 47 47 47 48 48 49 49 49 50 50 106 . Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa kratkim odgovorom Slika 26. Primer apleta i njegovih podešavanja u alatu Java View Slika 19 .2 .Bela tabla Slika 11 – glavni odeljci Wiris alata Slika 12 – mogucnost snimanja Wiris sadrţaja Slika 13.rad sa 3D grafikom u alatu Mathematica Slika 16. Primeri edukativnih java igrica u vidu apleta namenjenih za nastavu matematike Slika 24.1 . Primer apleta u Easy Java Simulations Slika 15 . Primer kako nastavnik unosi tačan odgovor za prethodni primer Slika 29. Okruţenje TWikiDraw Slika 25. – primer navoĎenja promenljive u Wiris editoru Slika 31. Primer pitanja promenljivom Slika 30.2 Drugi slučaj Slika 36.Master Rad Muzafer Saračević Lista slika Slika 1 – aplet sa nizom Geometrijskih oblika Slika 2 – okruţenje JCreator-a Slika 3 – Izbor kreiranja apleta u NetBeans-u Slika 4 – aplet sa dogaĎajima na taster i na klik miša Slika 4. Korisnički interfejs Easy Java Simulations Slika 13.1 – aplet sa mogućnošću menjanja pozicije oblika Slika 5 – okruţenje programa GeoGebra Slika 5.Radno okruţenje alata Geometer’s Sketchpad Slika 6. Primer pitanja sa višestrukim odgovorom Slika 35.math chat Slika 22 – primer obrazovne igre za nastavu matematike u obliku apleta Slika 23. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa sloţenim odgovorom Slika 28. PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Slika 36.Način realizacije i implementacija apleta u html editor Slika 7 – editor Wiris alata Slika 8 – Wiris u obliku onlajn okruţenja Slika 9 – Wiris alat za izradu kvizova Slika 10 – Wiris .Jednostavan primer u SketchPad-u i Motion Controller Slika 6.Primer integrisanja Java View okruţenja u funkcionalnost Forum sistema za e-učenje Slika 20 . Primer navoĎenja pitanja sa vise promenljivih Slika 33. .1 – primer dinamičkog aţuriranja podataka u GeoGebri Slika 6 . Primer definisanja algoritma za vise promenljivih Slika 34.

aplet Virtual Classroom Slika 42.1 – Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave Grafik 3. mogućnost generisanja grafike u zavisnosti od sadrzaja Slika 48. import u rečnik pojmova Slika 49. primer testa odraĎen u obliku Java apleta Slika 38. importovanje na resurse. Virtuelna laboratorija sa velikim brojem apleta za eksperimentisanje Slika 41.2 – Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave Grafik 4 – Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Grafik 5 – Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva Grafik 6 – Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Grafik 7 – Rezultati anketiranja učenika o predmetu matematika Grafik 8 – rezultati anketiranja učenika o razlozima Grafik 9 – Rezultati anketiranja učenika o savremenoj nastavi Grafik 10 – uporedna analiza prethodne prosečne ocene i prosečna ocena ostvarena na testu Grafik 11 – Odnos ocena za grupe A i B Grafik 12 – odnos ocena sa kontrolne veţbe.Master Rad Slika 37. Izgled editora posle instalacije Wiris plugin-a u Moodle sistemu Slika 46. Primer rada sa filterima u Moodle sistemu za e-učenje Slika 52. Virtuelna labaratorija namenjena talentovanim učenicima za predmet matematika Slika 40.Besplatni alati koji se mogu iskoristiti za razvoj virtuelnih učionica 10 43 45 54 Lista grafika Grafik 1 – Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova Grafik 2 – Rezultati anketiranja nastavnika o primeni računara i internet u nastavi Grafik 3. Načini implementacije apleta u Moodle okruţenje Slika 44. chat Slika 51. primer kreiranog upitnika u obliku apleta Muzafer Saračević 51 52 55 55 56 57 59 60 61 62 62 62 62 62 63 63 63 slika 39. grupe A i B ( u % ) Grafik 13 – Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva primenom apleta Grafik 14 – rezultati anketiranja učenika o sistemu za e-učenje i o pojmu i primeni apleta Grafik 15 – rezultati anketiranja učenika o nastavni uz primenu interaktivnih sadrţaja Grafik 16 – ocene učenika za sprovedenu nastavu koja je podrţana interaktivnim sadrţajima 69 69 70 70 71 72 72 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 107 . Primer virtuelne laboratorije na http://mathandmultimedia. GeoGebra editor u sistemu za e-učenje Slika 53.com Slika 43. Geogebra filter (Math Applets) Lista tabela Tabela 1 – lista alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja za e-učenje Tabela 2 – Alati za ocenjivanje u e-učenju Tabela 3 – primer upotrebe JavaScript naredbe i implementacije u Java apletima Tabela 4 . Primer učitavanja apleta Slika 45. tekstualna strana Slika 47. kviz Slika 50.