UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

DIPLOMSKI RAD
iz predmetа Alаti i tehnologije zа elektronsko učenje

Rukovodilаc rаdа: Dr Dаnijelа Milošević, docent

Student DAS: Muzаfer Sаrаčević Br. indeksа: 122/2010

Čаčаk, 2011.

Master Rad

Muzafer Saračević

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

DIPLOMSKI RAD
Primenа Jаvа аpletа kаo аlаtа zа kreirаnje interаktivnog sаdržаjа zа e-učenje i evаluаciju u nаstаvi mаtemаtike

Rukovodilаc rаdа: Dr Dаnijelа Milošević, docent

Student DAS: Muzаfer Sаrаčević Br. indeksа: 122/2010

Čаčаk, 2011.
2

Master Rad

Muzafer Saračević

3

Primenа Jаvа аpletа kаo аlаtа zа kreirаnje interаktivnog sаdržаjа zа e-učenje i evаluаciju u nаstаvi mаtemаtike
Rezime
U ovom radu se navode konkretni predlozi unapreĎenja nastave, prvenstveno matematike a i drugih prirodnih i društvenih nauka. Predstavljeni su Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja za elektronsko učenje i kao savremene metode u nastavi koje direktno utiču na kvalitetno izvoĎenje nastavnog procesa. Pored kreiranja kvalitetnog interaktivnog sadrţaja, apleti se u ovom radu predstavljaju i kao alati za evaluaciju u nastavi matematike, a takoĎe oni imaju primenu i u okviru korisničke podrške u obliku virtuelnih učionica i laboratorija. U radu su navedene i mogućnosti java apleta i njihova implementacija u sistemima za e-učenje. Sprovedeno je i istraţivanje spremnosti nastavnika i učenika za jedan savremen pristup u nastavi matematike a takoĎe je izvršena analiza postignuća učenika nakon uključivanja interaktivnih sadrţaja u vidu apleta i primene kursa koji je razvijen u okviru sistema za e-učenje. Ključne reči: jаvа аpleti, аlаti zа e-učenje, interаktivnа nаstаvа, simulаcije, nаstаvа mаtemаtike

Application of Java applets as a tool for creating interactive content for e-learning and evaluation in mathematics
Summary
This paper presents concrete suggestions on improving teaching, especially mathematics and other natural and social sciences. Java applets are presented as tools for creating interactive content for e-learning as modern methods of teaching that directly affect the quality of the teaching process. In addition to creating quality interactive content, applets are presented in this paper as tools for evaluating the teaching of mathematics, and they also have application in the customer support students in the form of virtual classrooms and laboratories. This paper presents the possibilities of Java applets and their in-implementing systems for e-learning. Conducted the research readiness teachers and students for a modern approach to teaching math and also made an analysis of student achievement after the inclusion of interactive content in the form of applets and applications of the course which was developed within the system for elearning.

Key words: Java applets, tools for e-learning, interactive teaching, simulations, teaching mathematics.

Sadržaj
1. Uvod 2. Interaktivni sadržaji u e-učenju i alati
2.1 Simulacije, animacije i interaktivni sadrţaji u nastavi 2.2 Alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja u e-učenju 2.2.1 Mogućnosti primene alata za e-učenje u nastavi 2.2.2 UnapreĎenje nastave pomoću alata za e-učenje 7 9 11 12 5

3. Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja za e-učenje
3.1 Glavne karakteristike Jave i prednosti 3.2 Java programski jezik i primena u nastavi 3.3 Java apleti - osnovni koncepti 3.3.1 Kreiranje i metodi apleta 3.4 Primena apleta u nastavi matematike 3.4.1 GeoGebra – alat za interaktivne sadrţaje u matematici 3.4.2 JavaSketchPad i Geometer’s SketchPad 3.4.3 WIRIS - alat za jednostavno kreiranje apleta 3.4.4 Easy Java Simulations - alat za kreiranje interaktivnih simulacija 3.4.5 Mathematica - alat za matematičko programiranje 3.4.6 Integracija JavaView alata u Notebook (Wolfram Mathematica) 3.5 Kolaborativno kreiranje elektronskih sadrţaja pomoću apleta 3.5.1 WIRIS Conference - math chat 3.6 Primena Java obrazovnih igara u nastavi 3.7 Mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti 13 14 15 16 21 25 29 31 33 35 37 39 39 40 41

4. Java apleti u ocenjivanju u e-učenju
4.1 Metode i postupci provere i ocenjivanja u matematici 4.2 Alati za ocenjivanje bazirani na Javi 4.3 Primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike 4.3.1 Primena apleta u izradi testova sa višestrukim odgovorom 4.3.2 Provera znanja učenika pomoću SketchPad alata 4.3.3 Primeri kreiranja testova u obliku apleta - QuizMaster 4.3.4 Primeri kreiranja upitnika, anketa u obliku apleta- ABPoll Master 42 43 45 49 50 51 51

5. Java apleti kao korisnička podrška u sistemima za e-učenje
5.1 Praktični razlozi za korisničku podršku 5.2 Primena apleta u kreiranju virtuelnih učionica u nastavi matematike 5.2.1 Primer java apleta kao virtuelne učionice 53 54 56

1 WIRIS integracija 6. Zaključak 78 10.4.2 Moodle sistem za e-učenje 6.1 Pojam i podela sistema za e-učenje 6.Master Rad Muzafer Saračević 6.3 Mogućnosti uvoza interaktivnog sadrţaja u Moodle sistem 6.4.2 GeoGebra filter 58 58 59 61 61 63 7.1 Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadrţaja u nastavi 8. Rezultati istraživanja 8.3 Ciljevi i zadaci istraţivanja 7.3 Rezultati završnog anketiranja 68 71 74 75 9.4 Moodle dodaci za rad sa apletima i animacijama 6. Implementacija apleta u sistemima za e-učenje 6.6 Metode istraţivanja 7.7 Tehnike istraţivanja 7.4 Varijable 7.2 Kontrolni test i konačni rezultati 8.5 Hipoteze istraţivanja 7.8 Uzorak istraţivanja 7. Literatura 81 Prilozi Lista slika Lista tabela i grafika 83 106 107 7 .9 Tok istraţivanja 64 64 66 65 65 66 66 67 67 8.2 Predmet istraţivanja 7.1 Problem istraţivanja 7. Organizacija istraživanja 7.

boljoj realizaciji predmeta i boljem individualnom napredovanju pojedinaca u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. Dati su i konkretni primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike kao što su 5 . Navedene su metode i postupci provere i ocenjivanje u matematici kao i dostupni alati za ocenjivanje bazirani na Javi. jer savremeni pristupi u nastavi imaju za cilj da se stečeno teorijsko znanje primeni u praksi. posebno alata i tehnologija u elektronskom učenju. koje pomoću računara obezbeĎuju dvosmerni prenos informacija. Treće poglavlje se odnosi na primenu java apleta u ocenjivanju u e-učenju. JavaSketchPad. koji se mogu lako implementirati u odgovarajuće sisteme za elektronsko učenje. u fizici. Easy Java Simulations. a pomenute su i mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti. tehnici itd. U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke. a navedeni su i alati za kreiranje interaktivnog sadrţaja u e-učenju. Jedan deo ovog poglavlja se bavi i primenom Java obrazovnih igara u vidu apleta u nastavi i rad sa talentovanom decom. uopšteno. Date su definicije za pojam simulacije i animacije. Ovaj rad je predlog kako unaprediti nastavu matematike pa su u okviru istog razmatrane mogućnosti java apleta.Master Rad Muzafer Saračević 1. što moţe izuzetno posluţiti u nastavi informatike. matematike. Wiris i alata Mathematica za matematičko programiranje. Zatim je navedena konkretna primena apleta u nastavi matematike kroz alate za interaktivne sadrţaje u matematici kao što su GeoGebra . U drugom poglavlju su navedeni osnovni koncepti Java apleta kao i generalna primena Java programskog jezika u nastavi. Dati su primeri i kolaborativnog kreiranja elektronskih sadrţaja pomoću apleta. zatim mogućnosti njihove primene u nastavi a samim tim i mogućnost unapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje. Apleti se realizuju u vidu simulacija. U prvom poglavlju su navedene opšte karakteristike i prednosti interaktivnih sadrţaja u nastavi. Uz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Java View. učesnici mogu svoja već stečena znanja proširiti i konkretno primenitu. Rad se sastoji od 5 poglavlja koji su teoretskog karaktera i istraţivačkog dela. povećanju motivacije. Interaktivni sadrţaji u nastavi su poseban vid nastave pomoću računara koji su primenjivi u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizualizacijom procesa. Uvod U savremenoj nastavi se susrećemo sa mnoštvom različitih multimedijalnih sadrţaja koji doprinose kvalitetu nastave. jer učenik ima mogućnost da samostalno upravlja promenljivima modela.

Master Rad Muzafer Saračević npr. izrada testova sa višestrukim odgovorom a i sa drugim tipovima pitanja. Četvrti deo se odnosi na korisničku podršku u sistemima za e-učenje kao i primenu Java apleta u kreiranju virtuelnih učionica i laboratorija. Kao primer navedena je laboratorija za matematiku koja je razvijena od strane autora ovog rada za potrebe nastave. Dati su i predlozi unapreĎivanja Moodle sistema kroz dodatke kao što su Wiris i GeoGebra plugin koji nude mogućnost uvoza apleta u sistem za e-učenje i znatno doprinose kvalitetu interaktivnog sadrţaja za e-učenje i boljoj evaluaciji. imali su za cilj da se nastava matematike predstavi učenicima u boljem svetlu.7 i 8 razreda nakon šest nedelja trajanja kursa. Naime. Istraţivački deo ovog rada predstavlja empirijsko istraţivanje spremnosti nastavnika za uvoĎenjem savremenih metoda u nastavi. Nakon završetka kursa izvršena je provera znanja i navedeni su postignuti rezultati i dodatni predlozi za unapreĎenje nastave matematike. a predstavljen je Moodle sistem koji je korišćen za potrebe istraţivanja i ispitivanja uticaja na postignuće učenika u osnovnoj školi. U petom poglavlju su navedene mogućnosti implementacije Java apleta i simulacija u sistemima za e-učenje. Naveden je pojam i podela sistema za e-učenje. Naravno treba naglasiti da ni u kom slučaju upotreba računara ne sme da zameni praktičan laboratorijski rad. Dati su i praktični razlozi za korisničku podršku u nastavi matematike i predstavljen je konkretan aplet Virtual Classroom. TakoĎe su navedene i mogućnosti Java apleta kao alata za izradu upitnika i anketa. Ukoliko obrazovna institucija ţeli da svoje učenike dodatno podstakne na rad sa eksperimentima to vrlo lako moţe postići bez preteranih ulaganja u laboratorijski potrošni materijal jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. sistem za e-učenje koji je implementiran kao i kurs koji je razvijen od strane autora ovog rada. 6 . Vršeno je ispitivanje postignuća učenika 6. na jedan savremen način.

nemaju svi isto predznanje i ne uče na isti način.1 Simulacije. znači učenik ne sme da nauči pogrešno interpretirane sadrţaje i kada mu je potrebna pomoć za razumevanje odreĎene materije računar „mora biti spreman“ da pruţi traţenu pomoć. računar im to takoĎe omogućava. To je optička iluzija pokreta zbog fenomena istrajnosti vida i moţe biti napravljena i prikazana na različite načine (Weiss i ostali. Prednost računara je u tome da se dobrim softverom moţe individualizovati podučavanje (Đukić. mnogi od naših konvencionalnih prilaza obrazovanju koriste rigidne procedure iste za sve učenike i ne dozvoljavaju uzimanje u obzir ovih razlika. Ovakvi programi moraju biti sa što manje grešaka. tj. Prva prednost se odnosi na to da računar omogućava svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja. a kao glavne mogu se istaći interaktivnost i individualna paţnja (Vilotijević. Interaktivni sadržaji u e-učenju i alati Inovativnost u nastavi je ključni zadatak i potreba obrazovnog sistema jer je cilj učiniti nastavu zanimljivom i kreativnom u cilju pribliţavanja učenicima i tako pratiti njihove potrebe i sposobnosti.1999). Najčešća metoda prikazivanja animacija je slika u pokretu ili video program. tj. MeĎutim. 2002). Ovakav vid nastave gde računar ima ulogu nastavnika zastupljen je u svetu. potrebno im je različito vreme da proĎu kroz gradivo. Pošto svi učenici ne uče istom brzinom. Gotovi programi sa interaktivnim sadrţajem pruţaju mogućnost učenja kod kuće bez prisustva nastavnika.1995).Master Rad Muzafer Saračević 2. Učenik više nije posmatrač već aktivni učesnik u procesu učenja. Prednosti korišćenja računara u nastavi su višestruke. 2. za razliku od pasivne uloge knjige. Druga prednost se odnosi na činjenicu da nastavnici treba da znaju da su učenici različiti. jednom rečju svi sadrţaji prikazani na moderan i atraktivan način. Potrebno je obezbediti učenicima prostor u kojem će moći izraziti svoje kreativne ideje i maksimalno iskoristiti svoje potencijale. 7 . Animacija je brzo prikazivanje sekvenci 2D ili 3D slika ili pozicija modela postavljenih tako da stvaraju iluziju pokreta. prezentacije ili multimedijalni katalozi. animacije i interaktivni sadržaji u nastavi Interaktivni sadrţaji obuhvataju pristup raznim informacijama bilo da su to video i audio materijali.

Iako je ključna prednost simulacije istraţivačka funkcija pomoću računara ona ne sme da zameni eksperimentalni. Model se najčešće predstavlja upotrebom računarskog programa. što vodi i dubljem razumevanju pretpostavke odnosno modela koji se posmatra jer se dobija svojevrsno kognitivno razumevanje kako neki sistem zaista funkcioniše (Cekuš i Namestovski. izvršava proračune modela i izveštava o ishodu.Master Rad Muzafer Saračević Računarska simulacija je eksperiment uzrokovanja koji se izvršava pomoću računara (Fishman. 1996). 2005). Zbog svoje obrazovne vrednosti u skoroj budućnosti računarske simulacije bi trebale biti standardan alat u nastavi. obično u obliku jedne ili više brojčanih vrednosti. posebno tehničkim disciplinama. Pogotovo zbog činjenice da simulacije ne zahtevaju nekakve posebne tehničke veštine ili tehnologije. Ključni deo svake računarske simulacije je model koji obuhvata veličine čije su vrednosti nepredvidljive i zato moraju da se uzrokuju iz odgovarajuće populacije. fizičkih. 2008). Sa aspekta učenika. Ovakvim programima moguće je vrlo efektivno doprineti dubljem i na taj način boljem razumijevanju koncepata i problema u različitim modelima. Još jedna prednost korišćenja računarskih simulacija u nastavi danas jeste i to što je većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u programskom jeziku Java koji ima besplatnu podršku. pogotovo u prirodnim i tehničkim naukama. a program u stvari uzrokuje slučajne promenljive. 8 . hemijskih ili bioloških) pruţajući tako dublji uvid u odreĎeni problem. ipak dobija opravdanje da se koristi kao zamena eksperimenta jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara. laboratorijski i praktičan rad u nastavi. u kojima postoji mogućnost vizualizacije procesa (Namestovski. simulacija pomoću računara obezbeĎuje dvosmerni prenos podataka jer učenik moţe samostalno da upravlja varijablama modela. kognitivnih alata. odnosno one daju mogućnost učenicima da proveravaju različite pretpostavke menjajući uslove odreĎenih sistema (npr. veoma je jednostavna za upotrebu i postoji mnoštvo gotovih programskih alata koji izvoze simulacije koje se mogu implementirati u web strane . U uslovima siromašnog školskog sistema. Samo svojstvo simulacija je da pruţaju mogućnost menjanja ulaznih i izlaznih podataka modela. Primena simulacija u nastavi je savremen način izvoĎenja nastave pomoću računara pogodniji u prirodnim. Simulacije se mogu smatrati i kao poseban tip tzv.

Na taj način se omogućava da se u isto vreme iskoriste prednosti oba načina. Sadrţaji se prenose preko Interneta. Obrazovanje na daljinu je širi pojam od pojma e-učenje. u digitalnim učionicama. Isto tako predavači kvalifikovani za odrţavanje nastave u učionicama ne moraju nuţno biti kvalifikovani i za odrţavanje e-nastave (Materijal : E-Lab TFC.rs). odnosno osvrnućemo se na alate za kreiranje interaktivnog sadrţaja za elektronsko učenje1 (u daljem tekstu e-učenje). Neki od preduslova su posedovanje odreĎenog nivoa medijske i informatičke pismenosti i onih znanja koja se sve češće smatraju presudnim za uspešan pedagoški rad . satelitske televizije i CD-ROM-a. 2003) alati za e-učenje su podeljeni u tri osnovne grupe:    Alati za pristupanje e-učenju. preko računara. 1 9 . radio. U ovom radu akcenat je na treću grupu alata.Master Rad Muzafer Saračević 2. Vaţno napraviti razliku izmeĎu pojmova e-učenje i obrazovanje na daljinu. Alati za kreiranje sadrţaja e-učenja. televizije). ali to ne vodi postizanju obrazovnih ciljeva i ţeljenih obrazovnih postignuća kod učenika/studenata.eucenje. Na osnovu istraţivanja (Horton. kao i digitalnu saradnju odnosno kolaboraciju. Najprihvatljivijim modelom primene elektronskog učenja (obrazovanja na daljinu) smatra se mešovita (hibridna) nastava koja predstavlja adekvatno balansiranu primenu rada u učionici sa radom uz pomoć medija/tehnologije. Alati za isporuku e-učenja. Ovo svakako ima svoje prednosti kada je cilj povećanje dostupnost materijala za učenje. E-učenje moţe biti vid obrazovanja na daljinu (u slučaju kada se ono organizuje u online okruţenju) ali obrazovanje na daljinu se ne moţe smatrati elektronskim učenjem jer ono podrazumeva upotrebu i drugih medija (štampe. najpre zavisi od profesionalne osposobljenosti nastavnika/predavača. Najčešće se elektronsko učenje pojednostavljeno shvata kao digitalizacija nastavnih sadrţaja i smeštanje ovih materijala u elektronski prostor. Kvalitet primene elektronskog učenja. L1). posmatrano na nivou organizacije nastave. principa i nastavnih metoda (http://www. Te aplikacije i procesi obuhvataju učenje preko Web-a. audio i video traka.poznavanje teorija učenja i osposobljenost za primenu adekvatnih pedagoških modela. E-učenje je proces razmene i prenosa znanja i veština preko mreţe uz korišćenje računarskih aplikacija i okruţenja u procesu učenja.2 Alati za kreiranje interaktivnog sadržaja u e-učenju Alati za e-učenje su namenjeni za odrţavanje nastave putem elektronskih ureĎaja. Vaţno je napomenuti da odrţavanje e-nastave nije isto što i odrţavanje klasične nastave u učionicama.

prezentacije. Tabela 1: Lista alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja za e-učenje Animacije             Alpoy Avatar Photo Avatars Blabberize DoInk Fodey. Articulate .Master Rad Muzafer Saračević Neki od najčešće korišćenih alata za kreiranje multimedijalnih sadrţaja za e-učenje su (Ardito i ostali. Veoma su rasprostranjeni alati za procesni pristup razvoja softvera prvenstveno za eučenje primenom UML alata (Mašović. omogućen je razvoj računarskog modelovanja i simulacije (Mašović. Udutu itd. 2010). 2010. Saračević i ostali. InfoFest). već i dodir sa računarskim tehnologijama i mogućnost njihove upotrebe. testovi itd. 2 Inteligentna obrada podataka 10 .).com Gickr GIFup Meez PhotoFace Voki Xtranormal             Prezentacije BubbleShare Capzles Freepath Moblyng MyLiveGallery PhotoSnack PresentationsETC SlideRocket Slidesix TimeRime Timetoast VoxPix Kvizovi i simulacije             Armored Penguin ClassMarker ClassTools Edventure Maze GeoGebra Hot Potatoes Mobile Study MyStudiyo Photo Soup Quibblo SMILE TexToys Alati za kreiranje interaktivnih sadrţaja su značajni faktori efikasnosti nastave i učenja. Saračević i ostali. kvizovi. simulacije. Flash . posebno u nastavi prirodnih i tehničkih nauka. 2004):      Camtasia Studio. Adobe Captivate . 2011. Primena softverskih modela u nastavi ima za cilj. YuInfo) a takoĎe postoje i Data Mining2 tehnike u e-učenju i evaluaciji (Mašović i Saračević. ne samo stvaranje tehničke pismenosti. Sledeća tabela prikazuje još neki alate za e-učenje koji se koriste za kreiranje interaktivnog sadrţaja (animacije. Zahvaljujući razvoju digitalne tehnologije i novim mogućnostima računara.

sistematski i kontinuirano ga osposobljavati i učiniti da postane samostalan u procesu učenja. Pod obrazovnim računarskim softverom podrazumevaju se računarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastave koji pomaţu i usmeravaju u fazama individualne nastave (Radosav. 3 Individualizacija nastave. kako to definiše M. Ciljevi uvoĎenja novih metoda u nastavi primenom odgovarajućih alata odraţavaju zainteresovanost društva za naučnu i tehničku pismenost.org 11 . uzeti u obzir razlike meĎu njima. odnosno kao imperativ vremena u kome ţivimo. 2000.inkluzija. pretpostavka racionalizacije nastave. odreĎenu organizaciju nastave i učenja. 2005). Individualna nastava predstavlja najbolje rešenje za izvoĎenje nastave. koja se bazira na logici i pedagogiji.2. Mašović i ostali. meĎu savremenim didaktičarima shvaćena kao najznačajnija inovativna snaga u razvoju i modernizaciji nastave.1 Mogućnosti primene alata za e-učenje u nastavi Mogućnosti primene informacionih tehnologija u nastavi su višestruke. 1995:63). orijentisati se na realne tipove učenika. Savremena nastava teţi kao individualizaciji3. Savremena metodika). 2005). omogućiti učenicima da napreduju prema svom tempu i mogućnostima (Kurnik. nije samo didaktički princip. Individualizovati nastavu.YuInfo). za pripremanje ljudi za široku primenu naučnih dostignuća i za obučavanje onih koji će ta dostignuća dalje razvijati i usavršavati (Cekuš i Namestovski. znači. Mara.Đukić.“ (Đukić. permanentna inovacija. uskladiti ih. Samostalni rad učenika uz pomoć nastavnika. Sve ovo doprinosi tome da se moţe vršiti izbor zadataka (sadrţaja) koji najviše odgovaraju odreĎenom učeniku. U ovom radu se prvenstveno stavlja akcenat na uvoĎenje e-učenja u obrazovnom sistemu kao prateći način uz tradicionalne metode obrazovanja (Saračević. simulacije. On obuhvata programske jezike i alate. 2003:68). već je. U petom poglavlju ovog rada se navodi i primena alata za e-učenje u radu sa talentovanom decom kao i pruţanje podrške u funkciji motivacije talentovanih učenika. 2011. Učenika treba korak po korak voditi do samostalnog rada. jedan je od osnovnih ciljeva savremene nastave. pa se još i naziva i obrazovni računarski softver. U tome mogu znatno doprineti alati za e-učenje koji imaju mogućnost kreiranja interaktivnog sadrţaja (multimedija.Master Rad Muzafer Saračević 2. (Đukić. Softver koji se koristi u oblasti obrazovanja predstavlja savremen način učenja. Samostalan rad se moţe definisati kao organizovana angaţovanost učenika u kontrolisanim uslovima na rešavanju postavljenih zadataka i ispunjavanju odreĎenih ciljeva. Suština individualizovane nastave je „u različitim didaktičko-metodičkim postupcima usmerenim ka zadovoljenju individualnih potreba svakog učenika tako da se do maksimuma utiče na njegovo učenje i razvoj. animacije). Mara. Link: http://www. i menjati metode i postupke pedagoškog delovanja prema tim razlikama.

elektronski testovi znanja kao i programi za samostalan rad.  Primena edukativnog video materijala koji se bavi tematikom iz odreĎenog predmeta. Sve pomenute tehnike zahtevaju individualni oblik rada ili u krajnjem slučaju rad u parovima. 12 . Da bi proces unapreĎenja nastave išao u pravom smeru i da bi imao pozitivne rezultate bitno je da nastavnici pohaĎaju seminare koji imaju za cilj da unaprede rad nastavnika u primeni savremenih nastavnih metoda i oblika rada. unapreĎenje nastave kroz primenu modela i simulacija (struktura i plan ovog kursa su navedeni u prilogu). interni kurs u okviru škole koji je bio organizovan (od strane autora ovog rada) za potrebe istraţivanja. fizike i tehničkog obrazovanja kao i profesorima razredne nastave.gif animacije koje mnogo bolje prikazuju dinamičke procese gde god je to neophodno. informatike. zatim ciljevi su i ovladavanje znanjima iz savremenih tehnologija učenja. u zavisnosti od raspoloţive opreme. U prezentacije je potrebno ugraditi kvizove i . osnaţiti rad nastavnika u individualizaciji nastave.  Kao najprostiji oblik primene interaktivnog sadrţaja su PowerPoint prezentacije koje su pravljene za frontalni oblik rada i to za one nastavne teme u kojima preovlaĎuju teorijski sadrţaji.swf i . je imao za cilj da predstavi nastavnicima matematike.:  UnapreĎenje nastave kroz simulacije. kao i na raznim sekcijama uz veliku mogućnost izbora najboljih i najprikladnijih sadrţaja. 2008). koji je trajao 4 školska časa. potrebno je da postoje opremljeni informatički kabineti sa mogućnošću korišćenja interneta. samostalne fleš i druge animacije.2. Neki od predloga kako se moţe unaprediti nastava primenom alata su sledeći (Namestovski.Master Rad 2. pruţanje pomoći u ocenjivanju učenika itd. Ono što je bitno navesti prilikom procesa unapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje. Bitno je odabrati video materijale koji su namenjeni prvenstveno učenicima koji bi hteli nešto više da znaju te se moţe prikazati i na časovima redovne i dodatne nastave. pruţanje pomoći nastavnicima u planiranju nastavnog procesa. Seminar tj. programa. Prikaz je moguć i preko video plejera povezanog na televizor ili video bim. multimedijalni obrazovni softver.2 UnapreĎenja nastave pomoću alata za e-učenje Muzafer Saračević UnapreĎenje kvaliteta nastave podrazumeva izmeĎu ostalog modernizaciju izvoĎenja nastave pomoću savremenih nastavnih sredstava (alata. tehnika) odnosno korišćenjem savremene informacione tehnologije.

To bi značilo da karakteristike takvog jezika ispunjavaju visoke zahteve koji se postavljaju pred savremeni alat za razvoj softvera najšire namene u vreme ekspanzije informaciono-komunikacionih tehnologija (Lemay i Cadenhead. pouzdana i lako prenosiva sa jednog ureĎaja na drugi. U Javi nema pokazivača. Kao i većina objektno-orijentisanih jezika. • Objektno orijentisani koncepti koji pruţaju mogućnost za kreiranje fleksibilnih. kontrolama za kreiranje korisničkog interfejsa i dr. 13 . 3. James Gosling i tim razvijaju potpuno novi jezik4. nazvan JVM (Java Virtual Machine). Kako raspoloţivi programski jezici nisu dovoljno odgovarali potrebama projekta. HotJava. kao i za razvoj softvera koji je nezavisan od platforme na kojoj se izvršava.1 Glavne karakteristike Jave Kao glavne karakteristike i ključne prednosti Java programskog jezika se mogu navesti (Arnold i Gosling. bez obzira na različito radno okruţenje tih ureĎaja. efikasna. Nakon nastanka Java programskog jezika. modularnih programa. • Nezavisnost od platforme. 1998). Ove osobine su je učinile idealnom za distribuciju izvršnih programa preko WWW.Java programiranje. Java uključuje biblioteke klasa koje obezbeĎuju rad sa osnovnim tipovima podataka. koji je mogao da izvršava Java aplete. Java je morala da bude jednostavna. 4 Java je objektno orijentisani jezik razvijen od strane kompanije Sun Microsystems 1991. posebne programe namenjene za izvršavanje u okviru čitača (kurs: Internet Programerski Alati . osnovnim Internet protokolima.Master Rad Muzafer Saračević 3. Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja Programski jezik JAVA nastao kao rezultat rada na projektu razvoja softvera za kontrolu različitih udaljenih elektronskih ureĎaja za domaćinstvo. godine. ulazom i izlazom. godine napravljen prvi web browser. Jedini preduslov je da je na ureĎaju na kome se program izvršava instaliran interpreter za Javu. Java je doţivela posebnu ekspanziju kada je 1994. ali ona je daleko jednostavnija od njih. koja se oslanja na programske jezike C i C++. brza. nizovi su realni objekti. Autor: Vesna Šatev). a upravljanje memorijom je automatsko. 2001): • Jednostavnost koja se odnosi na sintaksu Jave. to znači da programi koji su pisani u Javi se lako prenose sa jednog kompjutera ili ureĎaja na drugi. Upravo zbog toga. ubrzo se shvatilo da on daleko prevazilazi svoje polazne namene i da je moţda baš to programski jezik koji bi mogao postati standard u budućnosti.

portabilan. 5 Konkurentno programiranje predstavlja pisanje takvih programa koji se sastoje od više kooperativnih procesa i niti koje se izvršavaju simultano ili paralelno. java simulacije imaju mogućnost da se pojednostave nastavni sadrţaji. kvalitetno izvoĎenje nastave je omogućeno upotrebom besplatnog softvera i apleta. Za pisanje konkurentnih programa mogu posluţiti mnogobrojna razvojna okruţenja. on studentima u nastavi omogućava brzo i efikasno savladavanje gradiva. Sa bogatom bibliotekom klasa. kao jezik izbora u nastavi programskih jezika predlaţe se programski jezik JAVA.  mogućnost korišćenja nekih gotovih besplatnih programa koji su namenjeni nastavi predmeta iz prirodnih nauka. Kao predstavnik moderne generacije objektno-orijentisanih jezika. pri tom koristeći zajedničke resurse računarskog sistema. da se učenicima pribliţe procesi u prirodnim naukama i tehnici. meĎu kojima su i programski jezik Java i C#. mobilni telefoni. metodičke i didaktičke osobine teorijske i laboratorijske nastave su podrţana java-om. Ovo je veoma bitno za unapreĎenja e-učenja. nudi mogućnost da se kroz simulacije i modele olakša priprema nastave.cet. prednost da se ovaj programski jezik koristi u većini elektronskih ureĎaja (TV. Link: http://www. Ključne prednosti java programskog jezika u nastavi:        većina obrazovnih računarskih simulacija napisana u programskom jeziku Java. VCR. pogodan za Internet programiranje. 3. jednostavan za savladavanje i samostalno proširivanje znanja. uključujući ćirilično pismo. na koje se odnosi ovaj rad.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/Visenitno_1. čiji će korisnici u najvećem broju slučajeva oni biti. smatrajući da je to jezik koji odlično odgovara prirodi i funkcijama aplikacija e-učenja. mnogo mogućnosti koje nude nastavnicima kreiranje časova pomoću apleta. Smatramo da je reč Java ušla u svakodnevni govor informatičkih stručnjaka i da se ona moţe pisati na srpskom jeziku. zbog istog značenja kao u engleskom jeziku. sa komfornim i slobodno dostupnim alatima za brz razvoj aplikacija.Master Rad Muzafer Saračević • Pogodnost za rad u mrežnom okruženju. što znači da Java programi mogu izvršavati više zahteva istovremeno.pdf 14 . • Podržava konkurentno programiranje5 pomoću niti (threads). U tu svrhu. računari).2 Java programski jezik i primena u nastavi Analizirajući nastavu iz oblasti računarskih nauka uočava se potreba da se studenti na svojim studijama posebno edukuju za sve širu primenu aplikacija elektronskog učenja i poslovanja.

Apleti imaju široku primenu. a sa druge strane da se učenicima pribliţe procesi u prirodnim naukama i tehnici. Interaktivne simulacije su naročito interesantne i zanimljive u prirodnim i tehničkim naukama jer nam daju mogućnost promene odreĎenih fizičkih parametara. Informacija o apletu se nalazi unutar specijalnog taga na nekoj HTML strani. takoĎe mogu se umetati u html dokumenta. JAVA apleti su mali programi koji su uključeni unutar drugih aplikacija. takozvani apleti. prvenstveno misleći na posebno talentovanu decu. Takvi programi. koji mogu biti podrška u funkciji motivacije učenika. Preporučuje se kao dobar i koristan propratni materijal pri učenju. Navedeni su i konkretni primeri primene apleta u nastavi matematike. što daje mogućnost stručnim nastavnicima da dalje unapreĎuju svoju nastavu. JAVA takoĎe ima rešenje u vidu tzv.applet. servleta API (Venkataraman. Što se tiče server strane tipičnih Web aplikacija. kod evaluacije ili kao domaći zadaci. Programski jezik Java napravio je velik prodor u oblast Interneta.3 Pojam Java apleta i osnovni koncepti Apleti predstavljaju jednostavne programe koji u sebi sadrţe jednostavne grafike. Najfleksibilniji softver za prikaz ovih animacija su ipak JAVA6 apleti. Mogu se koristiti i kod tradicionalnih načina u učenju. 6 JAVA ima ugraĎenu podršku Web-u. Apleti su pisani za web. Kada browser učita neku stranicu koja koristi aplet. omogućeno je pisanje interaktivnih programa koji se izvršavaju u okruţenju Web pretraţivača. Preko klase Applet iz paketa java. to im nudi mogućnost pokretanja na svakoj platformi. Otvorenog su koda i kao takvi su besplatni. mogu se koristiti uz bilo koji stil učenja. Sa jedne strane. te je i pored drugih tehnologija (mobilna telefonija. jednačina i sl. oţivljavaju svojom pojavom stranice Interneta. Oni ne sadrţe suviše fizičkih podataka (brojeva. Kada pokrenemo animaciju direktno na ekranu moţemo videti kako promena tih parametara utiče na celokupan sistem koji posmatramo. npr. na korisnikovom računaru (Milosavljević i Vidaković. u ovom radu se navode metode kako da se olakša nastavnicima priprema nastave. on učitava i sam aplet sa servera i izvršava ga lokalno.) koji mogu biti zbunjujući za učenika već korisni za onoga koji dobro poznaje gradivo. 1998).Master Rad Muzafer Saračević 3. Ova mogućnost je idealna jednostavna alternativa za pisanje inače sloţenih klijent delova aplikacije.) njegovo korišćenje postalo gotovo nezaobilazno na web sajtovima (Street i Goodman. 15 . pre svega da se pojednostave dodatni sloţeni nastavni sadrţaji talentovanim učenicima i da se predstave mogućnosti i načini kreiranja časa pomoću apleta. IPod i sl. Aplet kao program je dizajniran na način da objašnjava svaku fizičku pojavu individualno. 2001). jedinstvenu meĎu programskim jezicima.2001). obično neke web stranice prikazane unutar nekog browser-a.

apleti ne mogu da komuniciraju sa bilo kojim serverom. neophodno je da glavna klasa bude deklarisana kao public8 (Arnold. Holmes. aplet moţe da sadrţi i više pomoćnih klasa. dostupna svim klasama 9 Primerak klase. apleti ne mogu da pokreću druge programe na korisnikovom računaru.1 Kreiranje i metodi apleta Da bismo kreirali aplet.Applet { // telo apleta } Osim ove glavne klase. ali različite instance. postoji veoma značajna razlika izmeĎu ove dve vrste izvršavanja programa. uništavanje i iscrtavanje. Ona se ogleda u skupu zabrana koje imaju apleti (Arnold. Ova klasa je deo paketa java. pokretanje. Kod izvršavanja apleta. Različiti apleti mogu da koriste istu klasu. 2001): apleti ne mogu da čitaju niti pišu u korisnikov sistem fajlova. pokretanje i zaustavljanje kao i rad sa dogaĎajima i metod za iscrtavanje (Milosavljević i Vidaković. Gosling.applet. Holmes. iscrtavanje ili dogaĎaji miša. Kod aplikacija.3. ali je glavna klasa apleta ta koja se izvršava prilikom pokretanja apleta. Apleti imaju različite aktivnosti koje odgovaraju različitim etapama u ţivotu apleta. objekat klase 16 . kao što su inicijalizacija. pa kad se neki dogaĎaj desi. Java prilikom pokretanja programa poziva main() metod aplikacije. U nastavku. apleti ne mogu da učitavaju programe lokalne platforme itd. 2001). TakoĎe. Definicija glavne klase apleta bi izgledala ovako: public class MojAplet extends java. potrebno je da kreiramo podklasu klase Applet. 2001). kroz primere biće objašnjena inicijalizacija.Master Rad Muzafer Saračević Iako jedan isti program moţe biti kreiran i kao aplet i kao aplikacija7. zaustavljanje. sem onog sa kog su učitani. Gosling. 7 8 Program koji se izvršava nezavisno od internet (web strane) Javna. 3. Svaka aktivnost ima odgovarajući metod.applet i ona obezbeĎuje metode koji su neophodni za rad unutar browser-a. Java poziva metod specifičan za taj dogaĎaj. Java kreira instancu glavne klase apleta i zatim se poziva serija metoda te instance9. Pet najvaţnijih etapa u izvršavanju apleta su inicijalizacija.

class Reakcija implements ActionListener { . Pokretanje se razlikuje od inicijalizacije u tome što aplet moţe biti pokrenut nekoliko puta. 3. } Ovaj metod koristi argument.otpuštanje levog dugmeta miša). podešavanje inicijalnog stanja apleta. 17 . neophodno je da uvezete ovaj paket u vaš kod. objekat klase Graphics.. Definicija metoda paint() je sledeća: public void paint(Graphics g) { . aplet se pokreće. bez ulaţenja u detalje o pojedinačnim akcijama od kojih se taj dogaĎaj sastoji. Iscrtavanje se dešava veoma često.nakon inicijalizacije.. kreiranje pomoćnih objekata.. alt_mask – bilo je pritisnuto dugme alt za vreme izvršavanja akcije. ukoliko korisnik prateći neki link do neke druge strane napusti stranu koja sadrţi aplet. sliku. grafičke objekte. ctrl_mask . pritisak na dugme) sastoji iz nekoliko akcija ( 1pozicioniranje kursora miša na dugme. slično kao metod main() kod aplikacija. pozadinu i sl.). nakon pomeranja prozora browser-a. osluškivača dogaĎaja. koji se onda prosleĎuje odgovarajućem osluškivaču. D) Rad sa dogaĎajima (event listeners) .. nakon inicijalizacije. u animacijama i sl. Unutar klase ActionEvent postoje sledeći indikatori dogaĎaja:     action_performed – akcija je izvršena. Ovaj objekat se kreira i prosleĎuje metodu paint() od strane browser-a.awt.. učitavanje slika i fontova i dr. Inicijalizacija apleta obično uključuje čitanje i prosleĎivanje parametara apletu. Na primer. } DogaĎaji ovog tipa se prosleĎuju svim osluškivačima tipa ActionListener. dok se inicijalizacija dešava samo jednom...Master Rad Muzafer Saračević A) Postupak Inicijalizacije (ovoj fazi odgovara metod init() ) se dešava kada se aplet prvi put učita. 2. C) Iscrtavanjem (ovoj fazi odgovara metod paint()) aplet praktično crta bilo šta na ekranu (tekst.Obzirom da klasa Graphics pripada paketu java. B) Pokretanje i zaustavljanje (pomoću metoda stop() i start() ) . komponenta na osnovu svih tih preduzetih akcija generiše dogaĎaj neke od podklasa klase AWTEvent. shift_mask – bilo je pritisnuto dugme shift za vreme izvršavanja akcije. Osluškivač tada preduzima odreĎene akcije koje su potrebne da se dogaĎaj pritiskanja dugmeta obradi..pritisak levog dugmeta miša. podrazumeva se da će sve niti pokrenute u apletu nastaviti sa izvršavanjem.u Javi. dogaĎaji se obraĎuju pomoću tzv. Obzirom da se jedan dogaĎaj (npr.bilo je pritisnuto dugme control za vreme izvršavanja akcije.

70.fillOval(230. import java. povlačenje i sl.20}.150).50.Master Rad Postoje dogaĎaji i na klik miša i taster: Muzafer Saračević MouseEvent generiše se od strane komponente nad kojom se desila neka akcija mišem. import java.*.30.150.awt.100. KeyEvent generiše se od strane komponente nad kojom je pritisnut.20. public class MojAplet extends Applet { public void init() { } public void paint(Graphics g) { g.350.drawPolygon(poly).185.120. g.). Ovi dogaĎaji se prosleĎuju osluškivaču tipa KeyListener. int y[]={20.12).40.*.fillOval(100.70.300.100.300.300. g. int x[]={100.170. Ova klasa se koristi za sve dogaĎaje miša (pritisak na dugme miša.100}.drawOval(120. g.y. g.setColor(Color.red). 50 ). g.70).applet.blue). Svi ovi dogaĎaji se prosleĎuju osluškivačima tipa MouseListener i MouseMotionListener. g.fillOval(190.100. pokretanje kursora.Polygon. Polygon poly=new Polygon(x.setColor(Color.12.7).drawRoundRect(180. } } 18 .drawString("GEOMETRIJA". 2011). g.awt.170.190. import java. g. otpušten ili otkucan neki taster sa tastature.20).300. Sledi primer veoma jednostavnog apleta sa metodama init() i paint() (Saračević.70).20.50.

2001) gde je najpre neophodno kreirati HTML stranu i formirati tag <APPLET> taga unutar tela HTML stranice. 170) A4 =(300. 300) A6 =( 50.100). 300)A5 =(100. postavlja boju na plavu za naredne grafičke elemente. 20) A3 =(350. iscrtava ne ispunjen krug od koordinate (120. 170) Ovaj aplet implementira samo metod paint(). tj. preuzeta je njegova implementacija iz klase Applet. Ovaj tag ima nekoliko atributa pomoću kojih se prosleĎuje informacija browser-u kako da prikazuje sam aplet. Obzirom da je sam aplet veoma jednostavan.Master Rad Muzafer Saračević Slika 1.Geometrija od koordinate (175. metodi init() nije ponovo implementiran. koji ispisuje poruku na ekranu. Metod paint() preuzima objekat g klase Graphics od samog browser-a. 19 . Aplet sa nizom Geometrijskih oblika Analiza koda   Ovaj Aplet iscrtava string . E) Postavljanje apleta na web stranu (Milosavljević i Vidaković. r=70 (230.100). iscrtava tri ispunjena kruga iz gornjeg levog ugla sa kordinatama i poluprečnikom:     (100. r=20 postavlja boju na crvenu.50) i postavlja oko njega zaobljen pravougaonik.190). Ovaj objekat u stvari predstavlja prostor u okviru web strane u kome će se aplet pojaviti. r=70 (190. iscrtava poligon kroz temena: A1 =(100.120) poluprečnika r=150. 20) A2 =(300.

class" WIDTH=100 HEIGHT=100> <PARAM NAME=font VALUE="TimesRoman"> <PARAM NAME=velicina VALUE="36"> </APPLET> 20 . HSPACE i VSPACE odreĎuju broj piksela izmeĎu apleta i teksta koji ga okruţuje. TakoĎe. WIDTH i HEIGHT atributi odreĎuju koliki prostor je dodeljen apletu unutar web strane ALIGN atribut odreĎuje kako će aplet biti poravnati unutar strane. Ovaj fajl mora biti u istom direktorijumu kao i sama strana. Sledi primer HTML stranice: <HTML> <HEAD> <TITLE>Test strana</TITLE> </HEAD> <BODY> Ukoliko vaš browser to dozvaljava.class" WIDTH = "400" HEIGHT = "300" HSPACE = "0" VSPACE = "0" ALIGN = "middle"> Na ovom mestu bi trebalo da bude prikazan aplet </APPLET> </BODY> </HTML> Da bi se obezbedio veći nivo interaktivnosti moţe se izvršiti prosleĎivanje parametara apletu (Beene. ime fajla mora da uključi i ekstenziju . parametre moţete da prosledite apletu pomoću taga <PARAM>. Ovaj tag ima dva atributa. CODEBASE atribut sadrţi URL ili relativnu putanju do klasnog fajla. Atribut NAME predstavlja bilo koje ime koje odaberete za odreĎeni parametar. ukoliko se on ne nalazi u istom direktorijumu kao i sama HTML strana. Na primer: <APPLET CODE="MojAplet. IzmeĎu tagova <APPLET> i </APPLET> moţete da ubacite bilo koji tekst. Ovaj tekst će biti prikazan umesto apleta.Master Rad      Muzafer Saračević CODE atribut se odnosi na ime klasnog fajla koji sadrţi aplet. NAME i VALUE. tako da ga ne moţemo pokrenuti na do sada poznat način – iz komandne linije. Znači aplet nema metodu main (izvršnu metodu). ispod možete da vidite Mojaplet<br> <APPLET CODE = "MojAplet. Ukoliko je potrebno.class. 2004). ukoliko iz nekog razloga aplet ne moţe da bude prikazan. Atribut VALUE predstavlja konkretnu vrednost koja se prosleĎuje. Potrebno je ovakav aplet ugraditi u HTML stranicu u okviru koje će biti prikazan. <PARAM> tag se ubacuje izmeĎu tagova <APPLET> i </APPLET>.

Master Rad Muzafer Saračević Prethodni primer prosleĎuje dva parametra apletu. Ovi alati su nam neophodni u okruţenju eučenja za otkrivanje i ispitivanje forme nastale konceptima geometrije. 3. 4. 2. donošenje plana (PLAN). 21 . Metod getParameter() vraća vrednost definisanu atributom VALUE odgovarajućeg PARAM taga. Karadag i McDougall napravili su još jedan korak dalje. izvoĎenje plana (DO). Ime parametra unutar PARAM taga i ime prosleĎeno metodom getParameter() moraju da budu identični. Posebno mesto zauzimaju alati koji imaju visoke mogućnosti kada je u pitanju vizuelizacija. odnosno osposobiti ih za rešavanje problema u budućem ţivotu (Kneţević. 2007): 1. Odnosno da primena apleta i interaktivnih sadrţaja itekako nalazi primenu u ovom modelu. Neophodno je ove parametre preuzeti i obraditi u samom kodu apleta. 3. 2004). U svom radu (Polya. Polya-in koncept ugradili su u GeoGebrino dinamično okruţenje za učenje (dynamic learning environment) . 2. Konkretno se ovde misli na primenu stečenog teorijskog znanja u praksi. razumevanje problema (SEE). Alati za vizualizaciju u okviru okruţenja za e-učenje.4 Primena apleta u nastavi matematike Jedan od najvaţnijih ciljeva poučavanja matematike je naučiti učenike misliti. Moţemo zaključiti da se istraţivački usmerena nastava potpuno uklapa u navedni model rešavanja problema. Na primer: String imeFonta = getParameter("font"). Alati izvan okruţenja za e-učenje. pa svoju primenu nalaze u geometriji. Uloga nastavnika matematike kao izvora informacija znatno je manja u odnosu na ulogu nastavnika koji će voditi i usmeravati učenike na putu sticanja novih znanja. To se postiţe unutar metoda init() pozivanjem metoda getParameter(). a čiji je proizvod moguće ubaciti u okruţenju. 1957) maĎarski matematičar George Polya opisuje model rešavanja problema u matematici koji se sastoji od četiri koraka: 1. Alati koji su u potpunosti integrisani u okruţenju za e-učenje. Devetaković i ostali. pa ih moţemo svrstati u tri grupe (Mitrović. 3. pogled unazad (CHECK).

3D i 4D okruţenja. kako komercijalnih tako i besplatnih (Mitrović.R. Alati koji se takoĎe mogu koristiti za kreiranje apleta koji imaju opštu namenu su i Jcreator i NetBeans .rs). ali ga je i najteţe integrisati u samo okruţenje za e-učenje. Univerziteta u Beogradu (http://www. 22 . 2D alati su uglavnom već integrisani u postojeće sisteme za e-učenje i predstavljeni su kroz razne načine postavljanja slika ili konvertovanje tekstualnog ulaza u 2D sliku.ac. 4D prikaz je prikaz 3D objekata koji imaju različita stanja u zavisnosti od parametara kojih ih definišu. Ovakav prikaz se najčešće i koristi u arhitektonskoj geometriji. 2007). na ţalost nije zastupljen u većini sistema za e-učenje ili bar nije deo standardnih paketa.Master Rad Muzafer Saračević Eksplorativni alati10 za vizuelizaciju mogu biti svrstani u 2D.ac. istraţivanje i modeliranje matematičkih koncepata i njihovih meĎusobnih odnosa. Okruţenje JCreator-a 10 Konkretan primer gde je izvršena integracija apleta u e-learning sistem je Arhitektonski fakultet.rs). Najpopularniji alati koji se koriste za kreiranje apleta za potrebe nastave matematike su:     GeoGebra Jeometry Geonext GRACE o o o o iGeom C. http://amres. i ujedno se koriste i za java programiranje.arh. Za to se obično koriste java apleti i specijalizovani programi kao što je Wolframova Mathematica.a. CaRMetal Cinderella     Tabulae Wolfram Mathematica Easy Java Simulations Java View Lite Geogebra je alat koji se se zbog mogućnosti dinamičnog prikaza i interaktivnosti matematičkih objekata u nastavi koristi za objašnjavanje. gde se primenjuje „JavaView lite” alat u arhitekturi (o ovom alatu će biti reči u narednom delu ovog rada) i AMRES eLearning (Akademska mreţa Srbije – http://elearning. 3D prikaz iako već poseduje svoje standarde na internet gotovo kao i formati za prikaz slika. ali ne retko i Adobe Flash aplikacije.amres.ac. Slika 2.rs.bg. Devetaković i ostali.

(360. *postaviti uslov za domen if (x>60 && x<150 && y>100 && y<220). iscrtava neispunjen kvadrat sa koordinatama . osam_temena).12). cetiri_temena. 300) A6 =( 50. 20) A2 =(300. Izbor kreiranja apleta u NetBeans-u Sledi primer apleta koji je raĎen za potrebe kursa i upoznavanja nastavnika sa strukturom i kreiranjem apleta. 23 .100.G-”zeleni krug”. Aplet koji iscrtava string sa tekstom “GEOMETRIJSKA TELA” sa koordinatama (325.140.150. Primeri apleta koje je programirao u JCreator-u autor ovog rada za potrebe nastave : Primer 1.130. i ispunjen krug . sa koordinatama (320. Aplet je kreiran u JCreator softveru. a zatim ako se ponovo klikne unutar iscrtava se ispunjen krug (60.70.    50) i postavlja oko njega zaobljen pravougaonik.(60.  Formirati tri dugmeta (tri_temena. 170)   Boju ispunjenog kruga definisati kao nova_boja (početna boja je plava) i dodeliti funkcionalnost na tastere: B. on se transformiše u manji ispunjen krug (100.140) iscrtava poligon kroz temena: A1 =(100. Ako se mišem klikne u domen ispunjenog kruga .150).150).Y-“zuti krug”.60.12.70).“plav krug”.150).30.40. 300)A5 =(100. klikom na jedan od tri dugmeta iscrtava se poligon sa odreĎenim brojem temena.Master Rad Muzafer Saračević Slika 3.150. 20) A3 =(350.150.140.60. iscrtava neispunjen krug . 170) A4 =(300.60.(60.

60. 20) P2 =(300. U prilogu S2 je naveden izvorni kod apleta.30.12.190).translate(50. P_290 – g.Master Rad U prilogu S1 je naveden izvorni kod navedenog apleta sa dogaĎajima. *postaviti uslov za domen  if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220). 5 i 6-temena a 0-briše krug K1 (“clearRect”). Muzafer Saračević Slika 4. 170) P4 =(300. i ispunjen krug K1 . iscrtava string postavlja oko njega zaobljen pravougaonik (320.150.140. crvene boje.240). iscrtava poligon kroz temena (postaviti plavu boju za poligon): P1 =(100. 170) Uvesti novu promenljivu “Dimenzija_poligona”.1.(60. Ako se mišem klikne u domen kruga K1. Slika 4.150). on se transformiše u String “PLAY”(160.290).40. 300) P6 =( 50.12). P_240–g.180). Formirati tri dugmeta i klikom na jedan od tri dugmeta pomera se poligon za odgovarajuću poziciju: P_190g.translate(50.140.130.translate(50. iscrtava neispunjen kvadrat .(60.160). 50) i (360. Aplet sa dogaĎajima na taster i na klik miša Primer 2. i dodeliti funkcionalnost na tastere i klikom na njih iscrtava poligon sa: 4.150.60.150). Aplet sa mogućnošću menjanja pozicije oblika 24 .    Napisati applet koji iscrtava neispunjen pravougaonik sa koordintama sa tekstom “GRAFICKI ELEMENTI” sa koordinatama (325. 20) P3 =(350. 300)P5 =(100.

1 GEOGEBRA. algebarski (na primer.4. koordinate tačaka. Pri tome su svi načini prikaza istog objekta dinamički povezani i automatski se prilagoĎavaju svakoj promeni koja se izvrši u bilo kojem prikazu. Svi objekti koje napravite u grafičkom prikazu imaju i algebarsku reprezentaciju u algebarskom prikazu. tabelarni prikaz. U isto vreme. algebru i matematičku analizu. njihova algebarska reprezentacija u algebarskom prikazu se dinamički aţurira.Master Rad Muzafer Saračević 3. tačke. nezavisno od načina na koji su objekti nastali. Razvili su ga Markus Hohenwarter i meĎunarodni tim programera. algebarski (brojčani) prikaz i 3. Slika 5 – okruţenje programa GeoGebra Geometrijske konstrukcije se prave u grafičkom prikazu. za nastavu i učenje matematike u školama. Bitno je napomenuti da postoji mogućnost da se pomeraju objekte u grafičkom prikazu tako što ćemo ih prevlačiti pomoću miša. jednačine) i u ćelijama tabele. GeoGebra ima tri različita prikaza matematičkih objekata: 1. grafici funkcija). 25 . alat za dinamičku matematiku GeoGebra je program za dinamičku matematiku koji povezuje geometriju. 2. grafički prikaz. Pomoću njih je moguće prikazati matematičke objekte u tri različita oblika: grafički (na primer. pomoću miša i alata za konstrukcije koji se nalaze na traci sa alatima.

com/getjava">instalirajte Javu</a> da bi videli aplet. Prilikom snimanja dinamičkog crteţa biće napravljeno nekoliko datoteka: • • • HTML datoteka (na primer.jar (nekoliko datoteka) – ove datoteke sadrţe GeoGebru i čine stranicu interaktivnom Primer GGB datoteka unutar HTML datoteke: <applet code="geogebra.ggb) – ova datoteka sadrţi konstrukciju u GeoGebri geogebra. tzv.GeoGebraApplet" archive="geogebra. Glavna prednost GeoGebra alata je što postoji mogućnost kreiranje interaktivnih Web stranica.Master Rad Muzafer Saračević Slika 5. 2003):   GeoGebra omogućava animiranje jednog ili više brojeva i/ili uglova istovremeno. Pored toga što je objekte moguće prikazati ili sakriti.jar" width=200 height=40> <param name="filename" value="krug. moţe se podesiti objekat tako da se on pojavi na ekranu ukoliko se uključi polje za potvrdu ili se klizač podesi na neku odreĎenu vrednost. moguće je podesiti da njihova vidljivost zavisi od odreĎenog uslova. dinamičkih crteţa (Apleta). krug. krug. Na primer. </applet> Prednosti alata GeoGebre su (Markus i Hohenwarter.html) – ova datoteka sadrţi Web stranicu GGB datoteka (na primer.1. Kutiju sa alatima se otvara klikom na malu strelicu u donjem desnom uglu njene ikone.sun. 26 . Primer dinamičkog aţuriranja podataka u GeoGebri Svaka ikona u traci sa alatima predstavlja jednu kutiju sa alatima koja sadrţi slične alate za konstrukciju.ggb"/> <param name="type" value="button"/> <param name="bgcolor" value="#FFFFFF"/> Please <a href="http://java.

Master Rad  Muzafer Saračević GeoGebra dozvoljava kreiranje sopstvenih alata zasnovanih na postojećim konstrukcijama.   JavaScript interfejs u GeoGebri moţe biti zanimljiv korisnicima koji imaju iskustva u radu sa HTML-om. Redefinisanje objekata je veoma moćan alat za izmenu konstrukcije. alati mogu da se koriste pomoću miša i kao naredbe u polju za unos. Na primer. Veoma je bitno obratiti paţnju na to da se moţe izmeniti i redosled koraka u opisu konstrukcije. Kada se naprave. Primeri nastavnih jedinica u toku kursa i prateći apleti 6 razred Oblast – POVRŠINA TROUGLA I ČETVOROUGLA Nastavna jedinica – Površina trapeza Redni broj časa – 124 .    Slojevi u GeoGebri sluţe tome da se odredi koji objekat se bira ili pomera kada korisnik klikne na više objekata. mesec maj 2011. Objekti mogu da ostave trag u grafičkom prikazu kada se pomeraju. Zadatak – Izračunaj površinu trapeza… 27 . GeoGebra apleti imaju JavaScript interfejs koji moţe da proširi i poboljša njihovu interaktivnost. Svi alati se automatski snimaju u datoteku zajedno sa konstrukcijom. moţe se napraviti dugme koje će na slučajan način rasporeĎivati elemente dinamičke konstrukcije.

Zadatak – kako se izračunava površina i zapremina piramide 28 . mesec maj 2011.SLIČNOST Nastavna jedinica – Talesova teorema Redni broj časa – 125 .Master Rad Muzafer Saračević 7 razred Oblast . mesec april 2011. Zadatak – dokaz Talesove teoreme 8 razred Oblast – GEOMETRIJSKA TELA Nastavna jedinica – Primena Pitagorine teoreme na prizmu i piramidu Redni broj časa – 120 .

Key Curriculum Press (KCP) je. kao i dodatnih funkcionalnih dugmića koji mogu predstavljati linkove na neke naredne strane odnosno 11 Članak . Slika 6. godine 1991. osmislio i zaštitio termin Dynamic Geometry. Sketchpad je otvoreni matematički alat koji je veoma jednostavan za korišćenje i daje učenicima idealne uslove za razvijanje njihovih matematičkih kreativnosti. Nudi mogućnost da se jednostavno urade dinamičke simulacije sa mogućnošću lakog dodavanja komentara (teksta).Master Rad 3. Alat Geometer’s SketchPad omogućava kreiranje apleta koristeći sve alate za crtanje. konstruiranje i oblikovanje.proven.4. Naziv opisuje Sketchpadovu sposobnost zadrţavanja matematičkih odnosa u geometrijskoj konstrukciji kad korisnici pomiču komponente konstrukcije koristeći miš. Pošto postoje mogućnosti integracije. Ovaj alat se moţe koristiti da bi se distribuirali interaktivni sadrţaji Dinamične Geometrije.Sketchpad pomaže pri učenju matematike – “Sketchpad je alat namenjen za istraţivanje Dinamične Geometrije. Ovaj način je uobičajeniji za kreiranje apleta u matematici. izraţavanja i dostignuća. Kada se pogleda stranica koja sadrţi JavaSketchPad.hr/ 29 . Radno okruţenje alata Geometer’s Sketchpad Okruţenje ovog alata je veoma prilagodljivo za korisnike. mnoge komponente su u interakciji “iza scene” da bi prikazali Dinamičnu Geometriju na implementiranom apletu. Java komponenta Sketchpada omogućuje programu stvaranje HTML Dynamic Geometry stranica koje se mogu pregledavati i menjati putem interneta”. Alat JavaSketch se temelji na aktivnostima u Sketchpad modulu11. Portal o SketchPadu i matematici http://www. napredni korisnici. programeri i matematički istraţivači mogu koristiti JavaSketchpad da bi dodali vizuelizacije Dinamične Geometrije drugim programima ili problemima.2 Javasketch i Geometers Sketchpad Muzafer Saračević JavaSketchpad je program koji omogućava jednostavno kreiranje i korišćenje apleta kao i objavljivanje istih na Internetu.

class" codebase="jsp/" archive="jsp4. <applet code="GSP. Ono što moţe biti korisno učenicima i nastavnicima je da ne veoma jednostavan način mogu kreirati animacije pomoću tzv. kao i način pozivanja apleta u html editor.jar" align="bottom" height="500" width="700"> Slika 6.Master Rad Muzafer Saračević druge aplete. Slika 6. Motion Controller-a. TakoĎe još jedna prednost je što se moţe aplet organizovati u vidu slajdova (odeljaka) tako da u ovom slučaju imamo mogućnost da odradimo aplet za više nastavnih jedinica u okviru jedne oblasti. Ovo omogućava učenicima da imaju više apleta na jednom mestu. gde postoje parametri za unos brzine ili za odabir odgovarajuće komponente za koju ţelimo odraditi pokrete.1 Jednostavan primer u SketchPad-u i Motion Controller Postoji veoma jednostavno snimanje u obliku html strane. a sledeći dijagram prikazuje tipičnu vezu interakcija potrebnih za stvaranje JavaSketchpad (JSP) apleta u web pretraţivaču. što je veoma korisno za učenike. Nastavnici mogu koristiti Sketchpad kao dinamičnu ploču da bi prezentovali i ilustrovali moć vizuelizacije matematike. Ovaj alat omogućava učenicima i studentima da vide i razumeju matematičke pojmove i da primenjuju gradivo iz različitih oblasti.2 Način realizacije i implementacija apleta u html editoru 30 .

Wiris Kviz (mogućnosti ovog alata i primena u ocenjivanju. Wiris u obliku onlajn okruţenja 31 . su detaljnije objašnjene u poglavlju br. • veća produktivnost.3 WIRIS. editor Wiris alata Slika 8. U poglavlju 6.4. Onlajn okruţenje . • sama aplikacija ne mora obavezno da bude na istom serveru sa e-learning sistemom. alat za jednostavno kreiranje apleta i testova u matematici Wiris je alat koji moţe biti u potpunosti integrisan u e-learning okruţenje.Master Rad Muzafer Saračević 3. • nezavistan je od operativnog sistema. odnosno moţe postati deo samog sistema za e-učenje. u kome je naveden primer integracije sa sistemima za e-učenje biće predstavljene i još neke mogućnosti ovog alata u Moodle sistemu. Slika 7. • jednu aplikaciju moţe da koristi više e-learning sistema. Wiris alat poseduje sledeće module:     Editor .Bela tabla.4). • korisnik ga moţe koristi u e-learning okruţenju pa ih i doţivljava kao deo okruţenja. Ovaj alat se pokazao veoma dobro u okruţenjima za eučenje i ima nekoliko prednosti nad drugim moćnijim alatima: • za njegovu upotrebu dovoljan je web browser.Web kalkulator . Wiris .

Matematička Analiza itd. Kombinatorika. D. Geometrija. Matricama. Na slici 11 je prikazano okruţenje Wiris alata u onlajn verziji.Master Rad Muzafer Saračević Slika 9. Wiris Bela tabla Veoma je bitno naglasiti da se Wiris alat moţe veoma jednostavno integrisati u različite LMS. B. F. Programiranje . E. Operacijama i simbolima. C. Glavni odeljci Wiris alata Još jedna prednost ovog alata je jednostavnost snimanja u obliku apleta i kasnija mogućnost da se taj aplet modifikuje.net/wiris-codebase/' ARCHIVE='wrs_net_en. Sledi primer implementacije Wiris apleta u html kodu: <applet CODE='WirisApplet. Ovo je velika prednost ovog alata zato što ne zahteva da se kompletan softver preuzme sa interneta već se jednostavno moţe koristiti kao Onlajn editor. Alat obuhvata rad sa sledećim oblastima : A.class' CODEBASE='http://www. Wiris alat za izradu kvizova Slika 10. CMS I HTML editore. Slika 11 .jar' WIDTH='100%' HEIGHT='100%' > Slika 12.wiris. Mogućnost snimanja Wiris sadrţaja 32 .

alat za razvoj interaktivnih simulacija Muzafer Saračević Easy Java Simulations (dalje u tekstu EJS12) je softverski alat koji omogućava kreiranje interaktivnih simulacija (apleta). Slika 13. Izvorišni fajlovi EJS aplikacija se čuvaju u . 2005). to je moguće simulacije kreirane u njemu koristiti kao nezavisne programe koji rade pod različitim operativnim sistemima. Opis je deo u kojem se definiše fenomen ili sistem koji se simulira. pa je pogodan za korišćenje u inţenjerskom obrazovanju (Francisco. Kako je EJS baziran na Java-i. Ovaj alat je koristan naročito za osobe koje imaju osnovno znanje iz programiranja kao i kreiranje simulacija fizičkih i tehničkih fenomena i sistema na brz i lak način. Model je deo koji se odnosi na stranice sa Java kodom. 12 EJS je namenjen je nastavnicima.Master Rad 3. Korisnički interfejs Easy Java Simulations Aplikacije kreirane pomoću EJS mogu biti samostalne Java aplikacije ili apleti. Grafički korisnički interfejs koji nudi EJS je struktuiran tako da se sastoji od tri dela: opisa. distribuisati ih preko Interneta i pokretati ih kao html stranice iz većine popularnih web čitača (Francisco. MATLAB. odnosno u njemu se nalazi teorijski deo neophodan za razumevanje ponašanja procesa ili sistema.4 Easy Java Simulations. 33 . 2010).xml formatu.4. diferencijalnim jednačinama ili na povezivanje sa eksternim aplikacijama (npr. modela i vizuelizacije (Popović i Naumović. 2005). SYSQUAKE). a ne mogu sebi priuštiti veliki utrošak vremena za kreiranje kompletnog sofisticiranog interaktivnog grafičkog korisničkog interfejsa. istraţivačima i studentima koji imaju osnovno znanje iz programiranja.

Za kreiranje simulacija u Matlab-u koristi se Simulink.Master Rad Muzafer Saračević Vizuelizacija se odnosi na grafički prikaz aplikacije kao i na elemente korisničkog interfejsa potrebnog za interakciju. alat namenjen za modelovanje dinamičkih sistema u grafičkom okruţenju. Model i vizuelizacija su povezani tako da se bilo kakva promena nastala u modelu automatski odraţava na vizuelni prikaz i obrnuto.1 Deo korisničkog interfejsa Easy Java Simulations MATLAB je softverski paket koji mnoštvom svojih alata omogućava jednostavnu analizu. Simulacioni modeli koji su kreirani u ovom alatu su prikazani u obliku blok-dijagrama koji se sastoji od pojedinačnih modula ( integrator.). diferencijator. Parametri sistema se obično definišu u samim blokovima pre početka simulacije. modelovanje i simuliranje sistema (Francisco i Jose. Primer apleta u Easy Java Simulations 34 . Slika 13. operator mnoţenja. pojačanje itd. sintezu. 2005). operator sabiranja. Slika 14.

Ona se aktivno koristi i u obrazovanju. TakoĎe. Slika 15 .Master Rad 3. Ključna ideja je bilo otkriće simboličkog programskog jezika koji moţe da manipuliše vrlo velikim opsegom objekata koji se pojavljuju u tehničkim izračunavanjima. B. alat za matematičko programiranje Muzafer Saračević MATHEMATICA je programski paket za matematičke i druge primene. MeĎu mnogim inovacijama je koncept interaktivnog dokumenta. i sadrţi ogroman niz novih algoritama i vaţnih tehničkih inovacija. sistem za grafičko prikazivanje podataka i funkcija. posebno na Matematičkim fakultetima. Do sada je ovaj alat upotrebljivan u praktične svrhe. sposobnost simboličkog procesiranja. 1996). počev od visokoškolskih institucija pa do srednjih škola bazirano je na paketu Mathematica. Predstavlja jednu od najvećih aplikacija koja je ikada razvijena. primenjuje se na osnovnim studijama i na Tehničkim i Arhitektonskim fakultetima. Primena ovog alata se rasprostire u svim poljima nauke. 35 . C.4. Ovaj programski paket ima velike mogućnosti. a pomogao je u rešavanju mnogih teorijskih problema.rad sa 3D grafikom u alatu Mathematica Mathematica se široko koristi kao najvaţniji podvig softverskog inţenjerstva. poznat kao notebook (Maeder. Više stotina kurseva.1992): A. Mathematica je izučavana i od strane studenata. Alat je posebno pogodan za sledeće primene (Blachman.5 MATHEMATICA. obrada numeričkih podataka.

7151 31.7 1 0. Prednost ovog alata je što se krajnji produkt moţe izvesti u obliku Java apleta. finansija. tehnologije. Slika 17.25 0. Namenjena je kako korisnicima (Ďacima.6 0 0.15 0. proučenih problema.7185 31.9 2. U radu (Mašović.05 0. fizike i drugih oblasti nauke.1 0.Master Rad Muzafer Saračević 1 2 8.544 3 0. 1991). studentima.0833 36. itd. Saračević i ostali. obrazovanja. Implementacija Mathematice na smart telefone 36 .7852 40.82843 5 4 18.3847 0.8 41. medicine.3 Slika 16.38516 8 6 0. istraţivanja. tako i istraţivačima koji je mogu upotrebiti za najkomplikovanije proračune i analize (Gray i Glynn. 2011.0161 48. Quality) se moţe pročitati da java ima velike mogućnosti kada su u pitanju web bazirani sistemi tako da svaki alat koji ima mogućnost da izveze proizvod u vidu apleta da postoji mogućnost primene istih na različitim platformama.6815 7 5. inţenjerima) za rešavanje već poznatih.2 0. Demonstracija izračunavanja rastojanja tačaka u koordinatnom početku Mathematica je softver (jezik i paket) za simboličko i numeričko rešavanje problema iz svih poznatih oblasti matematike.

0. 1}]]. JavaView[cube]. 2. u HTML editoru: <applet height="512" archive="jars/javaview. Izuzetne grafičke mogućnosti alata Mathematica se mogu iskoristiti za kreiranje zanimljivih apleta koji se mogu koristiti za potrebe nastave prirodnih nauka ili često svoju primenu nalazi u arhitekturi ili računarskoj grafici (Wolfram. Slika 18.class"> <param name=model value=“muzafer. 0}. JavaView pored Mathematice se moţe integrisati i sa Maple Powertool i alatom Polymake.6 Integracija JAVAVIEW alata sa Notebook (Wolfram Mathematica) Alat JavaView se uglavnom koristi kao integracija sa programskim paketom Mathematica. kako bi krajnji proizvod bio java aplet.Master Rad Muzafer Saračević 3. 1996). Sledi primer implementacije apleta koji je kreiran u JavaView alatu.4. {5. Naveden je primer instalacije odnosno pozivanja JavaView okruţenja u Mathematica kodu: <<JavaView`JLink` InstallJavaView[]. Primer apleta i njegovih podešavanja u alatu Java View JavaView se moţe integrisati u Mathematica Notebook.jvd"> <param name=panel value="material"> </applet> 37 . cube = Graphics3D[Cuboid[{0.jvx"> <param name=displayFile value=“muzafer.jar" width="640" code="javaview.

Primer integrisanja Java View okruţenja u funkcionalnost Forum sistema za e-učenje Naveden je i primer sloţenog Java apleta koji je raĎen u alatu Mathematica i njegova implementacija u HTML kodu.Master Rad Muzafer Saračević TakoĎe bitno je napomenuti da se apleti u JavaView-u mogu jednostavno implementirati u sisteme za e-učenje (resurse. forume. Rad sa 3d grafikom u Mathematici i izvoz u Applet 38 . u kome su navedene mogućnosti implementacije Java apleta u sistemima za e-učenje. testove i td. Detaljnije o ovim mogućnostima u poglavlju 6. Slika 20. Slika 19.).

Twiki. gde mogu zajedno navoditi svoje ideje u vidu matematičkih formula ili geometrijskih figura i meĎusobno komunicirati.ac. Krajnji proizvod se moţe sačuvati u vidu Java apleta koji se kasnije moţe jednostavno implementirati na različitim platformama. u toku je čas matematike i učenici rade zadatak. 3. Zaista ovaj alat pruţa dobru korisničku podršku kolaborativnom radu u e-učenju. dopunjavaju postojeće. Neka kolaborativna okruţenja namenjena su pre svega u radu sa binarnim fajlovima dok su druga više okrenuta tekstualnim sadrţajima (Wiki ). 39 . materijal za predmet – Alati i tehnologije u e-učenju). Opisuje se kao „read-write web“ i nudi sve servise i aplikacije koje omogućuju pojedincima da kreiraju nove sadrţaje. meĎusobno saraĎuju i razmenjuju sadrţaje sa ostalima. i implementacija aplikacija pomoć u jednostavnih programskih modela. wiki i drugi. Postoji i dodatak za implementaciju u sistemima za e-učenje (više o tome u poglavlju 6).php?id=5088.tfc.5.0 je novi način dizajniranja i projektovanja Web aplikacija. Zato ovi sistemi uglavnom imaju napredne podsisteme za pretragu podataka. Podstiče društveni aspekt weba korišćenjem socijalnih mreţa (http://e-lab.013. korišćenje podataka koje unosi veliki broj ljudi.5 Kolaborativno kreiranje elektronskih sadržaja pomoću apleta Kolaborativnost je jedna od osnovnih pretpostavki nove paradigme u razvoju Web aplikacija.math chat 13 Web 2. U toku ove diskusije učenici timski rešavaju zadatak.kg. podcast. Okruţenje WIRIS Conference . Sadrţaj mora biti tako organizovan i skladišten da ga je moguće jednostavno pronaći. a neki od osnovnih principa su korišćenje Weba kao platforme. ova okruţenja moraju da omoguće jednostavno dodavanje i promenu fajlova. Najpoznatiji predstavnici ovih sistema su MediaWiki. Plone i Alfresco. a ne specijalizovani autori ili eksperti. Podrţava korisnički generisan sadrţaj. koristeći raspoloţive tehnologije kao što su blogovi. U svakom slučaju.1 WIRIS Conference .math chat WIRIS alat je izuzetno koristan za kolaborativan rad u vidu chat-a ili konferencije ali sa nekim dodatnim nespecifičnim mogućnostima. gde su autori obični korisnici.Master Rad Muzafer Saračević 3. Zamislite da se nalazite u učionici. koja se često označava kao Web 2.rs/moodle/mod/book/view. Slika 21.

već moţe biti i oblik nastavne tehnike. igranju uloga. ali da bi svaka igra našla svoje odgovarajuće mesto. Učenik tada uči manipulisanjem modelom koji moţe biti. Slika 23. neki sloţeni sistem.6 Primena Java obrazovnih igara u nastavi Pojmove simulacija i igra potrebno je šire shvatati i ne vezivati ih samo za njihovu realizaciju uz pomoć kompjutera. ali igra nije samo vid zabave ili nešto što sluţi za rekreaciju. Slika 22. moţe se govoriti o obrazovnim kompjuterskim igrama i kompjuterskim igrama namenjenim zabavi. jasnije i lakše razumljivo a time i lakše za učenje. razumevanju pravila. metoda kojom se nešto vizuelno prikazuje i uči i na taj način se apstraktno pretvara u konkretno. očigledno. Prvenstveno kroz java aplete. Primer obrazovne igre za nastavu matematike u obliku apleta Mnogi pedagozi i psiholozi bave se proučavanjem efekata elektronskih igara na razvoj dece. 2007). usvajanju stavova. Danas je sve više pedagoga. Primeri edukativnih java igrica u vidu apleta namenjenih za nastavu matematike 40 . psihologa i IKT stručnjaka koji dokazuju da kompjuterske igre mogu podstaći kognitivni razvoj i naći svoju primenu u nastavi (Moreno i Mayer. za igru. pa se ovaj programski jezik moţe smatrati bitnim faktorom u oblasti obrazovnih igara. trebalo bi izvršiti njihovu kategorizaciju i klasifikaciju. Sadrţaj simulacije je simuliranje neke igre. U toku simuliranja učenik se aktivno uključuje pri donošenju odluka. Shodno tome. jer se oni mogu lako implementirati na web stranice nezavisno od platforme. proces.Master Rad Muzafer Saračević 3. Java je poznata u svetu kompjuterskih igara. na primer. predmet.

odvajajući bitno od nebitnog. BrainStrom Tools) su namenjeni kreiranju mapa uma za aktivnosti ili dogaĎaje. Pomoću mapa uma u matematici. i naročito . sa lakoćom postiţemo izuzetne rezultate u učenju. planiranju izrade zadataka i razvoj toka podataka.7 Mape uma i brejnstorming alati kao Java apleti Mape uma jasno definišu ključne pojmove. boje. pa se ovaj način moţe primeniti i u nastavi matematike. TakoĎe predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira. da se na dobar način organizuju beleške. brojeve.Master Rad Muzafer Saračević 3. Pogodne su i za kolaborativan rad.u pamćenju i učenju na svim nivoima. donošenju odluka. čime nam omogućavaju da se fokusiramo na bitne stvari i da ne gubimo vreme na nebitne detalje. kao i za brzo hvatanje beleţaka i ideja na sastancima ili predavanjima. linije. crteţe. hvatanju i pravljenju beleţaka. Alat TWikiDraw je izuzetno koristan za kolaborativan rad i rad sa mapama uma koji se mogu sačuvati u obliku apleta. rešavanju problema. Brejnstorming alati (eng. Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pomaţu da bolje iskoristimo neograničenu moć mozga. pa se zato i često koristi zbog lakoće implementacije na webu ili u sistemima za e-učenje (više o mogućnostima implementacije apleta u Moodle sistemu za e-učenje u poglavlju 6). Okruţenje TWikiDraw 41 . Veoma dobar način da se uči. kreativnom razmišljanju. pripremanju predavanja i prezentacija. koristeći slova. Slika 24.

5. Stoga je neophodno razvijati odgovarajuće veštine proveravanja. Nivo primene gde se podrazumeva vrlo kvalitetno znanje. Nivo razumevanja je nivo sa kvalitetnijim znanjem u odnosu na predhodne nivoe. da samostalno izdvaja bitne ideje i činjenice i pronalazi odgovarajuće postupke za rešavanje pojedinih problema. evaluatora itd. 2010). Konketni primeri primene se baš mogu navesti u nastavi informatike ili matematike ali u većoj meri apleti se primenjuju i u nastavi tehničkog obrazovanja (Pavlović i ostali. svesnost i upotrebljivost znanja (njegova funkcionalnost) na raznim stupnjevima. Mladenović. Gradivo izlaţe i s razumevanjem (učenik je u stanju ne samo da prepozna i reprodukuje naučeno. ako se radi o e-učenju ili hibridnom načinu veoma je bitno odabrati i adekvatne alate koji to mogu postići. kada je učenik u stanju da naučene sadrţaje (pravila. ocenjivanja i vrednovanja postignuća i razvoja učenika (Healy. da stvaralački i samostalno reorganizuje gradivo koje izlaţe. definicije. 14 U pogledu kvaliteta postoji nekoliko nivoa znanja (Miroslav B. kad učenik nije u stanju da samostalno iskaţe traţeni podatak ili pravilo.1 Metode. Pošto izveštaj treba da obuhvati precizne informacije o znanju. kritički analizira i procenjuje iznete tvrdnje ili teorije. sličnih onima koji su već rešavani. već da vrši i misaonu preradu znanja – da razume i objasni činjenice. Berger i ostali. Java apleti u ocenjivanju u e-učenju Postupak nastavnikovog ocenjivanja učenika je proces davanja mišljenja učeniku o tome koliko je ostvario postavljenje kriterijume. kada učenik stvarno shvata i razume naučeni sadrţaj i u stanju je da ga logički obrazloţi. da izdvoji bitno od nebitnog. To je nivo kada učenik moţe samostalno da reprodukuje naučeni sadrţaj u pogledu poznavanja činjenica. korektnost. sa više apstraktnog (matematičkog) jezika moţe da „prevede“ na manje apstraktan (konkretniji. pravila. povezuje činjenice i izvodi zaključke). postupci provere i ocenjivanje u matematici Pri vrednovanju (procenjivanju) kvaliteta i nivoa znanja u nastavi matematike ocenom se iskazuje trajnost. pojmove. klasifikacija. pravila. metode) smostalno primenjuje u rešavanju raznih teorijskih ili praktičnih zadataka. Ocenjivanje učenika u nastavi matematike): 1. u ţivotu i praksi. Učenik ume stečeno znanje da primenjuje pri učenju novog gradiva. Nivo prepoznavanja kao najniţi nivo. 4. 42 . napredovanju i da savetuje učenika kako da nastavi učenje. algoritme. 2. i obrnuto. Kompetencije iz područja ocenjivanja su vaţne profesionalne kompetencije nastavnika koje su osnova nastavnikovih uloga procenitelja. odnosno nivoima14. postupaka itd. Pre svega. Učenik koji je naučio gradivo na ovom nivou moţe verbalno iskazani zadatak da „prevede“ na matematički jezik (jezik simbola). kada je učenik (saglasno svom uzrastu) u stanju da stečeno znanje i poznate metode primenjuje u sasvim novim situacijama. nastavnik je neposredno odgovoran i nosilac je procesa školskog i razrednog ocenjivanja. termina. teoreme. 2004). U ovoj fazi značaju ulogu zauzimaju apleti i interaktivne sismulacije. ili ga moţe prepoznati u nizu ponuĎenih odgovora. 3.Master Rad Muzafer Saračević 4. Nivo kreativnosti ili stvaralačkog rešavanja problema se odnosi na najkvalitetnije znanje. ali ga se moţe setiti uz izvesnu pomoć nastavnika. Nivo reprodukcije kao nivo sa malo kvalitetnim ali neophodnim znanjem. običan) jezik. 4.

TakoĎe rad (Polya. odnosno kreirati pitanja. Korisnik ne mora imati znanja iz područja programiranja da bi koristio ovakve alate (Materijal : E-Lab TFC . samostalno kreira web stranicu koja se moţe postaviti na web server ili snimiti na računaru i po ţelji izvoditi bez pristupa na Internet. Java 3D Svrha ovakvih alata je omogućiti kreiranje interaktivnih veţbi koje se mogu izvoditi u raspoloţivom web pregledniku. 2005) se navode konkretni predlozi učenja istraţivanjem posredstvom Java apleta prema modelu Georgea Polya. Bitno je da veţbe koriste HTML i JavaScript kako bi se implementirala interaktivnost. 2003) pomenutog autora iznosi prednosti savremenih metoda u nastavi matematike i novih otkrića u ovoj oblasti. 4. Novi softverski alati mogu biti korišćeni od strane instruktora a mogu ih koristiti učenici i za samoocenjivanje. izveštaje i sl. 43 . Sve što potrebno odraditi je da se unesu potrebni podaci.Master Rad Muzafer Saračević U radu (Bjelanović. Tabela 2: Alati za ocenjivanje u e-učenju Quiz Maker Java Web Start Java DB Milon Quiz Program Greenfoot Java Access Bridge ActivePresenter Whizlabs SCJP Exam Simulator QuizFaber HotPotatoes Articulate Quizmaker PollDaddy QAEWT QuizMaker iQuiz Maker Multiple Choice Quiz Maker Quiz Builder Multi-choice quiz gen. Ovakvi alati u nastavi matematike imaju široku primenu naročito kod kreiranja testova. samoevolutivni testovi gde će svaki učenik imati mogućnost da proveri koliko je naučio odnosno da li je potrebno detaljnije da pogleda preĎeno gradivo. JavaApplets). Veoma je bitno da se učenicima omoguće i tzv.2 Alati za ocenjivanje bazirani na Javi Softverski alati mogu da analiziraju aktivnosti i pomognu nastavniku da pruţi povratnu informaciju na osnovu ispisane komunikacije koja se nalazi na kursu. odgovore. sa nizom pitanja ili zadataka gde nastavnik ţeli proveriti koliko učenik zaista razume gradivo koje je raĎeno na času. L4). Navedeni su najčešće korišćeni alati za ocenjivanje u e-učenju koji se baziraju na Java programskom jeziku (JavaScript. Ovi alati na zahtev.

L4):   Brzo grupisanje i nasumičan izbor pitanja iz grupe pitanja.applet. je vrlo brzo i kreativno jer uglavnom pomenuti alati poseduju korisnički interfejs koji je razumljiv i prilagoĎen korisniku. mogu se primeniti sledeće napredne karakteristike u nastavi (Materijal : E-Lab TFC. import java.*. ali nastavkom . } catch (MalformedURLException me) { } } } HTML <HTML><HEAD></HEAD><BODY> <SCRIPT> function doAlert(s) { alert(s). a Java apleti se lako povezuju sa JavaScript naredbama. try { getAppletContext().showDocument (new URL("javascript:doAlert(\"" + msg +"\")")). public class InJava4 extends Applet{ public void init(){ String msg = "Hello from Java (using javascript alert)".class" NAME="myApplet" MAYSCRIPT HEIGHT=10 WIDTH=10> </APPLET> </BODY> </HTML> Ceo JavaScript kôd. koji se obično stavlja u zaglavlje veţbe ( koji sadrţi pitanja i odgovore). Kreiranje kvizova u alatima koji se baziraju na JavaScript jeziku. Zahvaljujući korisničkom interfejsu nekih alata za ocenjivanje. } </SCRIPT> <APPLET CODE="InJava4. Tabela 3: Primer upotrebe JavaScript naredbe i implementacije u Java apletima APLET I JAVASCRIPT import java. animiranje objekata i njihovo vremensko podešavanje itd. Grananje kviza koje vodi korisnika kroz pitanja u zavisnosti od odgovora (veoma bitan segment za pojedince. Obe datoteke su neophodne da bi test radio. Flash-eva i audio zapisa i scenarija u okviru kviza. 44   . Uključivanje slika.htm. i obe moraju biti smeštene u istom folderu (sličan princip kao kod Java apleta). odnosno prilagoĎenost testa učeniku u skladu sa njegovim sposobnostima). Davanje specifičnih rezultata korisnicima kviza i davanje povratnih informacija na osnovu njihovih rezultata (veoma bitno u odsustvu nastavnika). s istim imenom. će pri izradi web stranice biti izdvojen u zasebnu datoteku.*.js umesto . Ovo moţe biti korisno ako ţelimo učenicima malo oteţati da pogledaju u izvorni kôd i pročitaju odgovore i povratne informacije dok rešavaju veţbu.Master Rad Muzafer Saračević Uglavnom.net. zajedničko za pomenute alate za ocenjivanje u e-učenju je da koriste JavaScript. odnosno dostiţe se veći nivo nastave kada je u pitanju indivudualizacija. tako da Java apleti takoĎe nalaze primenu i mogu se iskoristiti u kreiranju testova za ocenjivanje.

pdf) 45 . U svakoj od ovih grupa postoji nekoliko oblika zadataka koji se upotrebljavaju u testovima znanja. esejski testovi . Mnogo je realnije upotrebiti ovakav tip zadataka (kada je reč o eučenju) jer i rezultat i nivo postignuća je realniji ako postoji više zadataka ovakvog tipa. prvenstveno se misli na proveru znanja kada je u pitanju teorijsko znanja učenika iz ovog predmeta (Kurnik. Njima se utvrĎuje koliko je znanja stekao neki pojedinac tokom obavljanja odreĎene aktivnosti (predavanja.3 Primeri upotrebe alata za ocenjivanje u nastavi matematike Testovi znanja (testovi postignuća ili provere znanja) predstavljaju najobjektivnije sredstvo za “merenje” znanja. prakse) ili odreĎenog perioda učenja. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa kratkim odgovorom 15 U testovima reprodukcije od učenika se traţi da sami naĎu.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/429. 2. Matematički zadatak). reprodukuje i odgovara na postavljeno pitanje. Učenici 6. Na osnovu sopstvenog iskustva smatram da je korisnije upotrebiti testove reprodukcije (testove otvorenog tipa) u kontekstu e-procene znanja. Slede primeri kako se moţe alat WIRIS QUIZ primeniti u kreiranju testova za ocenjivanje u e-učenju. 7 i 8 razreda su imali prilike da rade prikazane testove u toku razvijenog kursa za potrebe istraţivanja.Master Rad Muzafer Saračević 4. a obe grupe se mogu primeniti u ocenjivanju u nastavi matematike. 2000.cet. Slika 25. testovi dopunjavanja ili prisećanja. Osnovni tipovi ovakvog oblika znanja su: 1. U testovima rekognicije ili prepoznavanja učenik treba od ponuĎenih odgovora da odabere. reprodukuju odgovor na postavljeno pitanje. veţbi. da prepozna onaj koji je tačan (http://www. Zadaci u testovima znanja prema obliku u kom se daju učenicima dele se na testove reprodukcije (prisećanja) i testove rekognicije (prepoznavanja)15. jer e-učenik sam traţi.

To navodimo u tekst editoru u kome navodimo pitanje. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa sloţenim odgovorom Slika 28. operacije.).Master Rad Muzafer Saračević Nivo ozbiljnosti u evaluaciji se moţe povećati i na taj način da se omogući automatsko menjanje pitanja. U prethodnom primeru koriste se promenljive. odnosno da uvedemo promenljive u postavljenom zadatku (brojevi. Vrednost parametara za koji ţelimo da se vrednost menjao navodimo na sledeći način #promenljiva. Sledi primer kako nastavnik definiše algoritam za promenljive u prethodnom primeru: Slika 26. polinome. odnosno svakom se učeniku prilikom otvaranja testa nasumično menjaju vrednosti odnosno svako dobija različite razlomke u zadatku. Primer kako nastavnik algoritam za prethodni primer 46 . Primer kako nastavnik unosi algoritam za prethodni primer Naveden je primer otvorenog pitanja sa sloţenim odgovorom (slika 27) i algoritam za promenljive u zadatku (slika 28): Slika 27. date vrednosti ulaznih parametara i sl.

16 47 . Sledi primer sa višestrukim odgovorom16 i proces kreiranja ovakvog tipa pitanja u dodatku Wiris za Moodle sistem. postignuća. Primer definisanja algoritma za promenljivu Broj 25 je vrednost koja se uzima prilikom jednog otvaranja testa. U narednom pokušaju se uzima druga proizvoljna vrednost. odnosno ima mogućnost da obezbedi da svaki učenik dobije drugačiji zadatak. za polinome. Primer pitanja Slika 30. Pitanje izgleda ovako : Slika 32. Pitanje sadrţi ponuĎene odgovore ali i WIRIS editor kako bi korisnik pre konačnog opredeljenja za jedan od ponuĎenih odgovora mogao sam da proveri i doĎe do rešenja. Primer navoĎenja promenljive u Wiris editoru U delu za unošenje potrebnog algoritma navodimo naziv promenljive i naredbu random (opseg vrednosti): Slika 31. za algebarske izraze itd. Posebno je ovo korisno za rad sa razlomcima. veština. ili to mogu biti izjave za koje ispitanici moraju pronaći ispravan završetak. Testovi višestrukog izbora spadaju u grupu testova rekognicije (prepoznavanja) gde ispitanici moraju da identifikuju tačan odgovor. Na ovaj način nastavnik moţe obezbediti realnije ocenjivanje učenika. Takav test se sastoji obično od više stavki koje predstavljaju pitanje na koje ispitanici moraju izabrati ispravan odgovor izmeĎu nekoliko opcija. veštine mišljenja itd. Primer pitanja sa višestrukim odgovorom Test višestrukog izbora je fleksibilan format procene koji se moţe koristiti za merenje znanja.Master Rad Muzafer Saračević Navedeno je još jedno pitanje sa nasumičnim menjanjem datih parametara: Slika 29. sposobnosti.

U ovom primeru ponuĎeni odgovori se takoĎe menjaju u zavisnosti od proizvoljno generisanog polinoma: Slika 35. već promenljivu p. a i b. Slika 34. 48 .Master Rad Muzafer Saračević Slika 33. PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je napomenuti da Wiris dodatak za Moodle sistem ima mogućnost da svaku aktivnost koju odradimo u editor veoma jednostavno sačuva u vidu apleta. kao i njemu pridruţene promenljive a i b. TakoĎe se jednostavno implemetira. tako da uvek postoji mogućnost da isti modifikujemo i dalje nadgradjujemo. Primer navoĎenja pitanja sa više promenljivih Moţemo videti da nemamo konkretan polinom. Bitno je da nastavnik odradi algoritam koji će na proizvoljan način uvek menjati polinom i date promenljive p. Primer definisanja algoritma za vise promenljivih U zavisnosti od vrednosti navedenih promenljivih menjaju se i ponuĎeni odgovori.

Slika 36.3. podstiče interakciju. zbog čega je taj odgovor netačan ili tačan i dokaz za tu tvrdnju: Slika 36.2 Drugi slučaj – Netačan odgovor 49 . modeluje diskusije i povezuje sa vanškolskim iskustvom. Sledi primer kako se Wiris Quiz alat moţe integrisati sa sistemom za e-učenje i kako je moguće omogućiti interakciju. odnosno kako sistem daje povratne informacije učeniku. Primena Wiris alata u zatvorenom tipu pitanja – pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je navesti objašnjenje za svaki ponuĎeni odgovor. odnosno da učenik prilikom rešavanja testa ima automatsku povratnu informaciju i dokaz zbog čega je tačan jedan odgovor a drugi nije.Netačan odgovor Slika 36.1 Prvi slučaj . Postavlja se pitanje kako pospešiti pedagošku interakciju sa akcentom na interakciju u ocenjivanju.1 Primena apleta u izradi testova sa višestrukim odgovorom Muzafer Saračević Nastavnik kao partner u pedagoškoj komunikaciji postavlja pitanja.Master Rad 4. Sledi demonstracija na primeru pitanja sa višestrukim odgovorom.

Na sledećim slikama je predstavljen postupak kako se moţe učenik pripremiti za kontrolni zadatak uz objašnjenje i analizu postavljenog pitanja. kao da se nalazi u učionici i ima ispred sebe nastavnika i tablu). U Geometer’s SketchPad alatu moţemo na jednostavan način kreirati java aplete koji u sebi sadrţe simulacije koje su namenjene za samoproveru znanja učenika uz dodatne mogućnosti (objasniti učeniku kako da doĎe do rešenja. Aplet koji je prikazan je korišćen u toku kursa – Primena Java apleta u nastavi matematike ( sedmi razred.3 Treći slučaj – Tačan odgovor 4. odnosno omogućiti učeniku postupak samoocenjivanja. nastavna jedinica – Pitagorina teorema). odnosno predstaviti mu postupak rešavanja.3.Master Rad Muzafer Saračević Slika 36. Alat SketchPad pored mogućnosti za grafičko predstavljanje rešenja ima opcije da se na jednostavan način dodaju komentari i dodatni funkcionalni dugmići koji omogućavaju učeniku da dalje samostalno istraţuje.2 Provera znanja učenika pomoću SketchPad alata Kod ocenjivanja u matematici i pripreme za kontrolne ili pismene zadatke.4 Provera znanja u SketchPad-u 50 . Ovakvi apleti se mogu posmatrati kao prateći materijali uz testove koji imaju ocenjivački karakter. Slika 36. veoma je bitno odabrati adekvatne alate za pripremanje učenika.

Postavlja se pitanje. predmet ili oblast.Master Rad Muzafer Saračević 4. Nastavnik treba načinom svoga rada i prikladnim povratnim informacijama postići da učenici ţele proveravanje.ABPoll Master Upitnik je instrument koji je značajno koristiti u matematici za prikupljanje odgovora koji se sastoji od popisa niza pitanja. zbog lakoće implementacije na internetu ili u nekom od sistema za e-učenje. da se upoznaju sa standardima znanja i da imaju mogućnost tokom proveravanja učiti za buduće ocenjivanje. zaokruţivanjem ili podvlačenjem tačnog odgovora (Morales.3. Za potrebe istraţivanja kreiran je upitnik u vidu apleta sa nizom pitanja vezanih za predmet matematika gde su učenici u obliku pitanja sa višestrukim odgovorom navodili svoja mišljenja. Sledi primer testa koji je raĎen za kurs “Primena Java apleta u nastavi matematike”. potrebno je osigurati da učenici znaju što se od njih očekuje. Zašto odraditi test kao Java aplet?. Ako ţelimo unaprediti učenje. Ukoliko ispitanik sam popunjava upitnik onda je reč o anketi.3 Primer kreiranja testova u obliku apleta . 51 .QuizMaster Test znanja koji je namenjen za evaluaciju u nastavni čini niz pitanja iz obraĎenih nastavnih sadrţaja na koja učenici odgovaraju samo jednom rečju.3.4 Primer kreiranja upitnika i anketa u obliku apleta . 2009). Upitnik nema ocenjivački karakter već ima za cilj da prikupi potrebne podatke vezane za neki problem. Odgovor je jasan. Test je odraĎen kao Java aplet i sadrţi niz pitanja sa višestrukim odgovorima iz oblasti Geometrije. Slika 37. primer testa odraĎen u obliku Java apleta 4.

Uključiti sve moguće situacije. Pri kreiranju upitnika za učenike za potrebe istraţivanja poštovana su sledeća pravila (Aberson. za prednosti i nedostatke nastave. Berger i ostali. 52 . Primer kreiranog upitnika u obliku apleta Pri kreiranju upitnika za potrebe nastave veoma je bitno da se uključe samo ona pitanja koja se neposredno odnose na sam problem. Osigurati uporedive podatke itd.). Ponuditi učenicima jasne i razumljive odgovore. za unapreĎenje itd.Master Rad Muzafer Saračević Slika 38.     Isključiti pitanja na koja se odgovori mogu pribaviti iz drugih izvora . 2000):  Postaviti samo ona pitanja za koje se moţe pretpostaviti da većina ispitanika zna odgovore (konkretno u ovom slučaju pitanja se odnose za predmet matematika i njegove metode izvoĎenja.

simulacija itd. omogućavaju učenicima da donose odluke u bezbednom okruţenju. rad na praktičnim i zanimljivim zadacima itd. Java apleti kao korisnička podrška u sistemima za e-učenje U tradicionalnoj organizaciji nastavnog procesa individualni pristup i njegovo ostvarenje nailaze na ozbiljne poteškoće. 5. Individualni pristup proizilazi iz potrebe talentovane dece za većim napredovanjem u odnosu na grupu ili obrnuto. 53 . Kao odgovor na ovaj problem navodimo podršku primenom Java apleta. odnosno ovde se prvenstveno misli na rad sa talentovanim učenicima. Postoji jedan vid dodatne nastave (ili sekcija slobodnih aktivnosti) koji nije dovoljan.) koji će imati za cilj da talentovanoj deci pruţi individualno napredovanje kroz dodatne aktivnosti. Ova podrška nije ograničena mestom i vremenom a takoĎe postoje i nivoi sloţenosti koje diktira talentovani pojedinac.  Ukoliko obrazovna institucija ţeli da svoje talentovane učenike dodatno podstakne na rad sa eksperimentima to vrlo lako moţe postići bez preteranih ulaganja u laboratorijski potrošni materijal jer je za mnoge instrumente potrebno daleko više opreme i sredstava nego za korišćenje računara.1 Praktični razlozi za korisničku podršku Neke od ključnih prednosti integrisanja simulacija u korisničku podršku su (Materijal : ELab TFC. U tradicionalnom sistemu obrazovanja ne postoji mogućnost individualizacije nastave. L3):   simulacije pomaţu u razvoju velikih ideja i koncepata. Konkretno predlog bi bio da se u svakoj školi implementira neki od sistema za e-učenje (ili portal sa velikom brojem apleta. interaktivnih sadrţaja. Pored apleta postoje i celokupni sistemi koji su namenjeni dodatnom obrazovanju ili kao podrška već tradicionalnim metodama obrazovanja. pre nego se izloţe potencijalno rizičnim i opasnim situacijama. omogućavaju da se u dosta realnim uslovima sagledaju neke situacije koje nije moguće lako doţiveti u realnim uslovima. Naravno treba naglasiti da ni u kom slučaju upotreba računara ne sme da zameni praktični laboratorijski rad. diskusije (kontakt sa nastavnikom i drugom decom). testove.Master Rad Muzafer Saračević 5. Zato se konkretno u nastavi matematike kao prioritetan nameće primena inovativnih metoda tipa simulacija i drugih multimedijalnih sadrţaja kao korisničke podrške učenicima.

Tabela 4: Besplatni alati koji se mogu iskoristiti za razvoj virtuelnih učionica Virtual classrooms WizIQ Yugma YackPack Skype Yahoo Messenger Slide share Meebo Yahoo Messenger MSN Messenger Voice Chat Tool Slide show Text Chat Application sharing Boscos screen share Kao drugi dobar predlog mogu se navesti i tzv. Za razliku od prvog vida korisničke podrške. bilo da se traţi unošenje nekih podataka ili donošenje odluka ili izvršavanje nekih koraka eksperimenta. virtuelne laboratorije zahtevaju od učenika da na neki način interaktivno učestvuje u izvršavanju eksperimenta. prezentacija i raznih aktivnosti za učenje kojima se podstiče i promoviše interakcija u realnom vremenu izmeĎu grupe korisnika i nastavnika. Simulacije se mogu koristiti u nizu različitih situacija bilo da se radi o online učenju ili učenju u učionici. Virtuelne laboratorije takoĎe omogućavaju korisnicima da više puta ponove isti eksperiment (Materijal : E-Lab TFC. TakoĎe se mogu koristiti za uvoĎenje u nova istraţivanja. Za talentovane učenike VI.Master Rad Muzafer Saračević Simulacije omogućavaju korisnicima da se suoče sa sloţenim i kompleksnim zadacima koji zahtevaju da aktivno koriste znanje i veštine iz različitih oblasti. strategija za učenje. virtuelne laboratorije koje predstavljaju online interaktivnu demonstraciju procesa i sistema koja omogućava učenicima da veţbaju u kontrolisanom i sigurnom okruţenju. 5. VII i VIII razreda odraĎena je virtuelna laboratorija za predmet Matematika. Bitno je naglasiti da virtuelne učionice mogu biti formirane kao skup apleta (interaktivnih simulacija i sadrţaja) koji pruţaju adekvatnu korisničku podršku učenicima u učenju. čime stiču konkretna iskustva u rešavanju problema. da se podstakne diskusija ili da se steknu istraţivačka iskustva. 54 . L5).2 Primena apleta u kreiranju virtuelnih učionica i laboratorija u nastavi matematike Konkretno. dobar predlog za unapreĎenje nastave mogu biti virtuelne učionice (eng. Ovi interaktivni sadrţaji se mogu koristiti da se predstavi tema koja se obraĎuje ili da se obave eksperimenti. Virtual Classroom) koje se u osnovi mogu definisati kao skup tehnologija.

edu. Naslovna strana Virtuelne labaratorije namenjene talentovanim učenicima Za potrebe nastave matematike i istraţivanja u toku šest nedelja trajanja kursa odraĎena je web strana [ http://muzafers.uninp. 2010) ] u vidu virtuelne laboratorije sa mnoštvom apleta koji se direktno odnose na zadatke koji su raĎeni u toku školskog časa. Delovi Virtuelne laboratorije sa velikim brojem apleta za eksperimentisanje 55 . Laboratorija se sastoji od 4 dela:   Deo za 6 razred Deo za 7 razred   Deo za 8 razred Linkovi za nastavnika Slika 40.html. postupak i način izrade ove strane je opisan u radu (Saračević i Mašović. Pristup ovoj virtuelnoj laboratoriji je dostupan svima.Master Rad Muzafer Saračević Slika 39.rs/virtualLAB.

3. Moţe se veoma jednostavno implementirati i na mobilne ureĎaje i smart telefone (svaki telefon koji podrţava Javu). znači komunikacija se odvija u realnom vremenu. koji ţele da pristupe.Master Rad Muzafer Saračević 5. 4. Okruţenje apleta Virtual Classroom Ključne prednosti ovakve učionice. su: 1. koja je kreirana u vidu apleta. 56 .1 Primer virtuelne učionice u obliku apleta Virtual Classroom je Java aplet koji zahteva svim učesnicima. instalaciju Java plugin (dodatka). Postoji jednostavna mogućnost da se ova virtuelna učionica implementira na webu ili nekom programu za kreiranje interaktivnog sadrţaja. Da ne bi došlo do problema u komunikaciji potrebno je učesnike podeliti u nekoliko manjih grupa. Za razliku od foruma ovaj je aplet sinhron. Slika 41.2. 2. Kompletnu sesiju je moguće veoma jednostavno snimiti u obliku apleta. Veoma se jednostavno uvozi u sisteme za e-učenje.

Slika 42. kroz diskusiju koja se odvija u grupi. da se sloţe ili da iskaţu svoje neslaganje i da objasne svoj stav. tako što se definišu uloge u timu.com 57 . postavljanjem pitanja i davanjem odgovora. korisnici se navikavaju da nove tehnologije koriste u okviru različitih aktivnosti. rešavaju kritični problemi i diskutuje u timu. 1995) su:  Rad u grupama i timski rad.  Rešavanje problema i razmatranje različitih solucija za rešenja.  Komunikacione sposobnosti. U grupi se mogu razmotriti različite ideje za rešenje problema i isprobati različite strategije u rešavanju zadataka. time što se od korisnika traţi da zauzmu stav u odreĎenim situacijama. Virtuelne učionice imaju i posebne “sobe” gde korisnici mogu da se sastaju i da rade na rešavanju zadataka koji su im postavljeni.Master Rad Muzafer Saračević Veštine koje se podstiču kroz virtuelne učionice u nastavi matematike (Turoff. Kao predlog dodatnog alata u ovom slučaju bio bi opisan dodatak WIRIS conference – math chat.  Efikasno korišćenje novih tehnologija. Primer virtuelne laboratorije na http://mathandmultimedia.

Implementacija apleta u sistemima za e-učenje Okruţenja za e-učenje se javljaju u različitim varijantama od kojih su najčešće (Materijal : ELab TFC. 58 . ProizvoĎači LMS sistema obično nude i dodatne alate za stvaranje nastavnog sadrţaja. 6. Značajan deo projekta Moodle je i veb-sajt moodle.2 Moodle-sistem za e-učenje Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment)18 je jedan od najpopularnijih LCMS-ova. Platforme za upravljanje učenjem (Learning Management Platforms . Osim toga. 17 Sistem za upravljanje učenjem (LMS) predstavlja programsku podršku koja globalno omogućava potpuno administriranje procesa učenja i podučavanja. Ponovna upotrebljivost je na nivou celog kursa (jedan kurs moţe se isporučiti većem broju studenta. LMS obavlja registraciju studenta. Sistemi za upravljanje učenjem17 2.1 Pojam i podela sistema za e-učenje Apleti nalaze svoju primenu u sistemima za e-učenje i mogu se koristiti u njihovom razvoju.WBT). Sistemi za upravljanje sadrţajem učenja 6. Web zasnovani sistemi za obuku (Web Based Training Systems .VLE) . predavača. opis podataka o studentu. istraţivača i naravno kreatora kurseva). U radu (Codolini i ostali. i omogućava izveštavanje o obavljenom. koji sluţi kao centar za prikupljanje informacija. omogućeno je praćenje postignuća).Master Rad Muzafer Saračević 6. 2007) se apleti pominju u kontekstu centralnog rukovodioca prenosa podataka u sistemima za e-učenje. Obično LMS ne uključuje u svojoj konfiguraciji autorske alate za stvaranje nastavnog sadrţaja.org. Sistemi za računarom podrţano podučavanje (Computer Managed Instruction Systems) Sistemi za upravljanje sadrţajem učenja (Learning Content Management Systems – LCMS) Virtuelna okruţenja za učenje (Virtual Learning Environments . omogućava praćenje kurseva u katalogu kurseva. LMS je obično oblikovan tako da moţe upravljati kursevima koje su isporučili različiti izdavači i provajderi usluga.LMS).LMP). Posmatranjem aktuelnog stanja konfiguracija sistema za e-učenje primećuje se da se u fokusu nalaze: 1. L2):       Sistemi za upravljanje učenjem (Learning Management Systems . diskusije i saradnju korisnika Moodle projekta (sistem administratora. 18 Nastao je kao doktorska disertacija australijskog istraţivača Martina Dugimasa.

Saračević i ostali. Podrţane baze podataka su: MySQL. Podrţana je izrada testova sa raznovrsnim oblicima zadataka. Sistem uloga (roles) moţe se podešavati do nivoa aktivnosti. MS SQL. MacOS.3 Mogućnosti uvoza interaktivnog sadržaja i apleta u Moodle sistem Iz ugla administratora školske računarske mreţe treba omogućiti da nastavnik ima pristup alatima u kojima moţe da pravi lekcije koje poštuju aktuelne tehničke standarde i da ima na raspolaganju sistem za distribuciju takvih nastavnih sadrţaja i aktivnosti ka svojim učenicima. vikija i drugih modula. Podrţane platforme (operativni sistemi) su: UNIX/Linux. Načini implementacije apleta u Moodle okruţenje 59 . 2011). Podrţan je uvoz standardizovanih paketa za objekte učenja.PostgreSQL itd. 2008):          Muzafer Saračević UgraĎena je podrška za ocenjivanje i praćenje aktivnosti studenata. Moodle je lokalizovan na 78 jezika. natpis ili najjednostavnije kao link na web stranicu. četa. Podrţava kolaboraciju preko foruma. Slika 43. Na Internetu je dostupan veliki broj besplatnih dodataka (plug-ins).Master Rad Opšte karakteristike Moodla su sledeće (Sasikumar. Bitno je za ovakve sisteme obezbediti infrastrukturu u vidu potrebnog hardvera i softvera (MeĎedović. 6. Oracle. Mogućnosti uvoza apleta u Moodle sistem su višestruke.Windows. Aplet moţemo ubaciti u tekstualnu stranicu. forum.

Master Rad Slede koraci uvoza apleta u tekstualnu stranicu na Moodle sistemu: KORAK 1 Kreirajte svoj aplet u nekom od ponuĎenih alata i sačuvajte ga u obliku dinamičke web strane. To možete uraditi u nekom od programa za obradu web strana ili u Notepad-u. Primer ispravne implementacije java apleta i njegovo učitavanje: Slika 44. testa ili rečnika pojmova. KORAK 2 Muzafer Saračević KORAK 3 KORAK 4 Drugi način implementacije je da jednostavno učitamo html stranicu na kojoj se nalazi java aplet. Otvorite web stranu i birajte view source. Postoji mogućnost i da se implementira aplet u okviru foruma. Primer učitavanja apleta 60 .

Postoji čak 25 različitih tipova modula (Materijal : E-Lab TFC. L6). uklanjati ili ureĎivati.1 WIRIS dodatak za Moodle sistem Integracija Wiris dodatka u Moodle sistemu je veoma jednostavna. Svaki blok predstavlja odreĎeni skup funkcionalnosti koje sistem pruţa. brisati ili ureĎivati a takoĎe ih nastavnici na svom kursu mogu uključiti. Izgled editora posle instalacije Wiris plugin-a u Moodle sistemu 61 . Slika 45.4 Moodle dodaci za rad sa apletima Moodle je modularan sistem. Upravo zbog gore navedenih stvari. Jedna od odličnih osobina Moodla jeste njegova proširivost i integracija sa drugim sistemima. rešenje postoji. Potrebno je samo preuzeti sa Moodle-ovog sajta ovaj dodatak i instalirati ga. U nastavku ovog rada sledi opis i mogućnosti dodataka :   WIRIS plugins ( modul tipa integration ) GeoGebra plugins (modul tipa filter) 6. glavne prednosti Moodle-a su interaktivnost.) koji se mogu naknadno instalirati. blokovi. Postoje dodaci (filteri. a mogu se odvojeno dodavati ili menjati. modula. jer Moodle sistem zaista ima mnoge mogućnosti koje se mogu kroz instalaciju dodatnih modula (dodataka) uključiti u cilju ostvarivanja specifičnih potreba. Postoji ogroman broj različitih aktivnosti koje se mogu dodati Moodlu u obliku tzv. multimedijalnost i individualizacija.Master Rad Muzafer Saračević 6. Nakon instalacije desiće se odreĎene promene u editor u sistemu za e-učenje. Ovaj sistem za e-učenje poseduje veoma veliki broj dodataka (modules & plugins) koji se vrlo jednostavno mogu dodavati. poboljšava prilagodljivost specifičnim potrebama.4. što znači da se sastoji od više manjih delova (modula) koji zajedno čine jednu celinu. a samim tim i pospešuje funkcionalnost i upotrebu sistema. Koliko će biti blokova i kako će biti rasporeĎeni zavisi od konfigurisanja sistema koje obavlja administrator. Tako da ako poţelimo neku funkcionalnost koju bi u ulozi kreatora kursa (ili studenta) voleli da sistem za e-učenje ima. Jednostavnost instalacije i pristupačnost dodataka je još jedna prednost. integracije itd. odnosno prilagodljivost svakom korisniku.

Importovanje u resurse . Kviz D) Wiris modul za kolaborativan rad – Wiris Konferencija i “čet za matematičare”: Slika 50.Master Rad Slede mogućnosti i prednosti integracije Wiris alata sa Moodle sistemom: Muzafer Saračević A) Mogućnost lakog dodavanja matematičkih formula i simbola u tekstualnim stranicama na Moodle sistemu: Slika 46. Importovanje u rečnik pojmova Slika 49.tekstualna strana B) Dodavanje grafika i dinamičko menjanje na osnovu trenutnog unosa: Slika 47. chat 62 . simbola i grafika u rečniku pojmova i izuzetne mogućnosti Wiris alata u kreiranju testova u Moodle sistemu (ovaj postupak je objašnjen u poglavlju 4): Slika 48. Mogućnost generisanja grafike u zavisnosti od sadrţaja C) Dodavanje formula.

Dodatak moţe doprineti boljem i kvalitetnijem učenju u sistemu kao što je Moodle.4. odnosno novo okruţenje koje nam omogućava da radimo u alatu GeoGebra. Slika 52. Ovaj modul nam moţe omogućiti da imamo editor unutar sistema i da svaki postavljeni aplet koji je raĎen u ovom alatu moţemo menjati (ovo se moţe poistovetiti sa open source sistemima). taj aplet smo mogli na veoma jednostavan način ubaciti u sistem za e-učenje. Primer rada sa filterima u Moodle sistemu za e-učenje Sa GeoGebra filterom moţemo da uključujemo dodatne elemente u već postojeći aplet ili da odradimo potpuno novi projekat (aplet). MeĎutim. Kao što smo mogli videti. sa ovim dodatkom dobijamo novi editor. Znači. odnosno poţeli da ima GeoGebra editor u samom sistemu za e-učenje. Geogebra filter (Math Applets) 63 . kreator kursa ili čak učenik) bude ţeleo da taj već gotov aplet menja.Master Rad Muzafer Saračević 6. šta ako korisnik (nastavnik. GeoGebra editor u sistemu za e-učenje Slika 53. Slika 51. U Moodle sistemu postoji dodatak u vidu filtera.2 GeoGebra dodatak za Moodle sistem U poglavlju 3 je bilo reči o alatu GeoGebra koja omogućava kreiranje interaktivnih sadrţaja u obliku apleta.

2 Predmet istraživanja Predmet istraživanja je primena interaktivnih sadrţaja (java apleti) u nastavi u cilju povećanja motivacije. 7.  ispitati mogućnosti za unapreĎenje već postojećeg sistema obrazovanja. TakoĎe je ispitana spremnost nastavnika i učenika za primenu interaktivnih sadrţaja u nastavi. ispitati da li se u školama mogu primeniti savremene metode u nastavi i da li postoji mogućnost implementacije sistema za e-učenje kao celokupnog procesa odvijanja nastave i ispitivanja.1 Problem istraživanja Ovo istraţivanje treba da pruţi odgovore o mogućnostima implementacije interaktivnih sadrţaja u funkciji efikasnosti nastavnog procesa kao i o mogućim pozitivnim efektima na postignuće učenika u nastavi matematike. povećanju motivisanosti u nastavnom procesu. kao i motivisanosti nastavnika u pripremi i izradi obrazovnog materijala za potrebe nastave primenom dodatnih alata za izradu interaktivnog sadrţaja. kao prateći vid nastave tradicionalnog obrazovanja. 7. posebno se stavlja akcenat na prirodno-tehničke nauke. Uži problem istraţivanja se odnosi na pitanje da li već uspostavljeni sistem obrazovanja doprinosi unapreĎivanju znanja učenika u rešavanju realnih problema.Master Rad Muzafer Saračević 7. izraţeno prosečnom ocenom (tradicionalan ili hibridni). kao i povećanja nivoa evaluacije u nastavi. Istraţivanje su sproveli autor ovog rada i kolege koje predaju matematiku i informatiku. Osnovna namena istraţivanja je:   utvrditi koji vid učenja je efikasniji kod postignuća učenika. tako da značajno utiče na efikasnost nastavnog procesa u osnovnom i srednjem obrazovanju. Širi problem istraţivanja se odnosi na pitanje da li se moţe stvoriti model učenja na daljinu u formi e-obrazovanja. Organizacija istraživanja U ovom poglavlju je odraĎeno istraţivanje koje se odnosi na ispitivanje uticaja savremenih metoda u nastavi na postignuće učenika u učenju matematike. Teorijsko odreĎenje predmeta ima za cilj da predstavi osnovne pojmove u okviru problema koji se istraţuje ( pojam primene 64 . Ispitivanje je obavljeno u osnovnoj školi “Selakovac“ u Novom Pazaru.

odnosno glavna istraţivačka varijabla je prihvatanje savremenih nastavnih metoda u nastavi kao prateći oblik učenja uz tradicionalni. Zadatak je i prepoznati faktore koji podrţavaju da se uz tradicionalan način uvede i e-učenje kao prateći vid obrazovanja. mogućnosti realizacije kurseva pomoću sistema za e-učenje. Kao sredinske varijable se navode okruţenje u školi i kod kuće (posedovanje računara i pristupa internetu) a kao psihološke navedena je motivacija učenja.4 Varijable Opšta. U radu se iznosi uporedna analiza ostvarenog uspeha učenika primenom apleta kao alata za izradu interaktivnog sadrţaja i navode se stavovi učenika o postojećem nastavnom procesu i predlozima poboljšanja.3 Cilj i zadaci istraživanja Osnovni cilj ovog istraţivanja je da na osnovu teorijskih razmatranja i primene savremenih metoda u nastavi u osnovnom i srednjem obrazovanju. 7. kao i proučavanje postojećih modela za e-učenje i način njihovog realizovanja. Zadaci istraţivanja su utvrĎivanje stepena poznavanja i upućenosti profesora i učenika u mogućnosti primene java apleta. procena informatičke pismenosti i osposobljenost za korišćenje interaktivnih sadrţaja. Naravno u zadatke istraţivanja moţemo navesti i utvrĎivanje motivacije učenika. Konkretno u okviru istraţivanja utvrdićemo gde je veća uspešnost savladavanja gradiva. ukaţe na statistički značajne mogućnosti podizanja nivoa efikasnosti učenja. pojam hibridnog modela učenja). tipovi ličnosti i zadovoljstvo postignućem. odnosno sagledati i psihološke i pedagoške aspekte učenja. 65 . kao i spremnost nastavnika da te iste metode uključe i aktivno primenjuju u svom radu. Sekundarni cilj ovog istraţivanja sluţi da se ispita i utvrdi u kojoj meri učenje uz primenu dodatnih interaktivnih sadrţaja u nastavi utiče na razvoj intelektualnih veština i sposobnosti učenika.Master Rad Muzafer Saračević apleta u nastavi. teorijskog i praktičnog (tradicionalno ili hibridno) i bolja prosečna ocena za predmet matematika. kao i prednosti i nedostaci koji ih prate. Ova opšta varijabla je ispitivana preko sledećih posebnih varijabli:   zainteresovanost učenika za e-učenje i dodatno angaţovanje u cilju poboljšanja postignuća. 7. odnosno da se utvrdi gde je veći stepen i trajnost neposrednog znanja učenika u odnosu na tradicionalni način učenja za isti vremenski period bez dodatnih metoda.

Metoda teorijske analize – ispituju se dosadašnja teorijska znanja o savremenoj nastavi kao i načinima prilagoĎavanja interaktivnih sadrţaja i metoda rada. d. Podhipoteze istraţivanja su da ovakav način doprinosi:    većem stepenu razvoja intelektualnih sposobnosti i veština učenika. c.P4 i P5). b. prikupljanje mišljenja o prednostima i nedostacima postojeće organizacije nastave ali su prikupljeni stavovi učenika i nakon uključivanja interaktivnih sadrţaja. Tehnike prikupljanja podataka u ovom istraţivanju su:    Ankete (navedene se u prilogu P3.Master Rad Muzafer Saračević 7. i razvijeni kurs u Moodle sistemu za e-učenje.5 Hipoteza istraživanja Generalna hipoteza istraţivanja je da primena java apleta kao alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja u nastavi ima značajan uticaj na efikasnost celokupnog nastavnog procesa u obrazovanju. Kontrolni zadatak na kraju šeste nedelje.  Testiranjem utvrĎujemo usvojena znanja nakon primene eksperimentalnog programa (e-kursa). Eksperimentalna primena – uzročno-posledične veze i odnos izmeĎu inovativne nastave sa jedne strane i rezultata primene sa druge strane.6 Metode istraživanja a. Deskriptivna metoda – prikupljanje stavova učenika i nastavnika o inovativnoj nastavi. odnosno finalno ispitivanje znanja na kontrolnoj veţbi gde se utvrĎuje odnos postignuća jedne i druge grupe (učenici koji su imali pristup internet i kursu i onih koji ove dodatne mogućnosti nisu koristili). unapreĎenju stručnih znanja nastavnika. konkretno ovde se se uključuju i učenici i nastavnici.7 Tehnike istraživanja U istraţivanju se primenjuju sledeće tehnike:  Anketiranje kojim utvrĎujemo stepen poznavanja i upućenosti učenika i nastavnika o mogućnostima alata za e-učenje. povećanju motivacije učenika u nastavnom procesu. Komparativna metoda – uporeĎivanje rezultata početnog i završnog ispitivanja znanja u eksperimentalnim grupama. 7. 7. 66 .

animacija.38 godina (od 1 godine do 19 godina radnog staţa). Razvijen je kurs . Nastavnici su se upoznali i sa okruţenjem Moodle sistema za e-učenje i kursom. Kurs je trajao 4 školska časa. P7. nastavne metode itd.9 Tok istraživanja Na početku je sprovedena anketa za nastavnike i učenike. ispituje koliko su nastavnici spremni da prihvate nove metode u nastavi. elektronsko učenje itd. bilo je potrebno odrţati mini predavanje. podaci u ovom istraţivanju su obraĎeni korišćenjem osnovnih procedura deskriptivne statistike (procenti. 3. simulacije. informatike. komunikacija sa nastavnicima. Na kraju. 11 nastavnika se aktivno usavršava (posećuje seminare i predavanja) a prosek radnog staţa ispitanih nastavnika je 9.8 Uzorak Uzorak u ovom istraţivanju čine dve grupe ispitanika:   učenici .7 i 8 razreda. tehničkog obrazovanja i za profesore razredne nastave.1% od ukupnog broja učenika 6. P9) i grafički. Ovom anketom su obuhvaćene škole u Novom Pazaru (7 osnovnih i 3 srednje škole). aritmetičke vrednosti). 4. gde su nastavnici imali prilike da se upoznaju sa savremenim tehnikama koje se mogu primeniti u nastavi (java apleti. P8. fizike. motivisanost. Druga anketa je namenjena učenicima.Master Rad Muzafer Saračević Tehnike obrade podataka: Za obradu podataka korišćeni su programi za obradu teksta Word (tabele) kao i program za tabelarne proračune Excel (grafikoni).21 nastavnik matematike (iz 10 škola iz Novog Pazara .7 i 8 razreda. koji je razvijen za potrebe 67 . ukupno 9 odeljenja). Nakon rezultata anketiranja nastavnika i saznanja koliko oni zaista poznaju savremene metode u nastavi.211 učenika osnovne škole “Selakovac“ u Novom Pazaru (učenici 6. simulacija. Podaci su prikazani tabelarno (prilozi P6. 1. 7. Prva anketa je namenjena nastavnicima matematike. Plan programa za ovaj kurs je naveden u prilogu (P1). nastavnici . odnosno 80. 2. koliko su im poznati pojmovi poput java apleta. ispituje koliko su učenici zadovoljni dosadašnjim načinom učenja. 7.Primena java apleta u nastavi Matematike. Odrţan je kurs/predavanje za nastavnike matematike. a zatim je odrţano predavanje za nastavnike i razvijen u sistemu za e-učenje kurs za učenike. šta treba poboljšati. i to 16 nastavnika koji predaju u osnovnoj školi i 5 nastavnika matematike koji rade u srednjim školama). Anketu pre početka istraţivanja je radilo 169 učenika. sistem za eučenje). Od ukupnog broja.

preko 50% ispitanika se izjasnilo da im uopšte nije poznat pojam 68 . bar jednom nedeljno u trajanju od jednog školskog časa. Primer zadataka za jednu nedelju je bio: “Treba svaki učenik da izvrši analizu priloženih apleta. Učenici su imali prilike da posećuju ovaj kurs i da pretraţuju resurse punih 6 nedelja. Oni koji su imali pristup internetu kursu su pristupali i od svoje kuće a oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internetu ili računar.(6 RAZRED). 4 grupa . Kurs je bio dostupan svim učenicima ( 9 odeljenja. On se sastojao od 5 pitanja (4 zadatka i 1 zadatak teoretskog karaktera). Kratak tekst sa sledećom strukturom: 1.interaktivan sadržaj za oblast .lično mišljenje učenika da li mu pomaže u učenju. data je struktura kursa za nastavnike i izgled razvijenog kursa (namenjenog učenicima) u Moodle sistemu za e-učenje. Najpre se navode rezultati anketiranja nastavnika. Kontrolni su radili svi učenici. postojali su i kolaborativni radovi (u vidu radionica). Izneli su svoje mišljenje o tome da li je primena interaktivnih sadrţaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da mišljenje o učenju matematike bude pozitivnije. 6. U prilogu su navedene sve ankete. detaljni rezultati.interaktivan sadržaj za oblast .” TakoĎe pored diskusija. odnosno 77. 2 grupa . Ovu anketu je radilo ukupno 163 učenika. Na kraju istraţivanja učenici su odradili mini anketu i naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja.25% od ukupnog broja učenika 6. 4. 2. 3 grupa . odnosno ukupno 211 učenika – 124 učenika ima pristup internetu. Rezultati istraživanja U ovom poglavlju biće analizirani rezultati istraţivanja o pozitivnim efektima primene java apleta u nastavi. Čak 38% ispitanika nije uopšte čulo za pojam simulacije. Delovi ovog kursa su navedeni u prilogu (P2). Primer zadataka za treću nedelju je glasio ovako: “Potrebno je da formirane grupe od po 8-10 učenika odrade interaktivne sadržaje za izbranu oblast i da voĎe grupe (1 ili 2 učenika) održe predavanje od 45 min .razlomci . Na kraju šeste nedelje učenici su radili kontrolni zadatak.interaktivan sadržaj za oblast – kružnica. i oni koji su imali pristup internetu i kursu a i oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internet ili računar.7 i 8 razreda. 87 – nema pristup od kuće). imali su prilike da pristupe kursu u školi.celi brojevi.racionalni brojevi. 3.razlomci .interaktivan sadržaj za oblast – četvorougao. 1 grupa . za koje su imali odgovarajuće domaće zadatke.predlog poboljšanja.način upotrebe i primena. 8.Master Rad Muzafer Saračević istraţivanja. U okviru kursa učenici su imali postavljene resurse (java aplete).problem / zadatak koji se predstavlja u okviru simulacije.” 5.

a da čak 52% zna teorijsko značenje interaktivne nastave i primene interaktivnih sadrţaja u nastavi. Sa druge strane čak trećina ispitanika se izjasnila da im je poznat pojam elektronskog učenja i da im nije strana primena u nastavi takvog vida učenja.virtuelnih učionica a da 14% ne zna šta su to interaktivni sadrţaji i interaktivna nastava. preko 2/3 ispitanika nije upoznato sa primenom tzv. Grafik 1.Master Rad Muzafer Saračević i primena apleta u nastavi matematike. da oko 38% ispitanika zna za pojam elektronske provere znanja ili ocenjivanja. Grafik 2. Oko 19% redovno koristi računar u pripremi časova a da 14% ispitanika redovno koristi mogućnosti interneta u pronalaţenju zanimljivih sadrţaja za nastavu. Rezultati anketiranja nastavnika o primeni računara i internet u nastavi 69 . Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova Na osnovu anketiranja nastavnika dolazimo do rezultata da se 38% izjasnilo da nikako ne koristi računar u pripremi časova. a da preko 2/3 ispitanika uopšte ne koristi internet u cilju pronalaţenja zanimljivih sadrţaja.

Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave-2 deo 70 .2.1. Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave-1 deo Grafik 3.Master Rad Muzafer Saračević Grafik 3.

Konkretno moţemo navesti primer da kod zadataka koje su bili sastavni deo aktivnosti za svaku nedelju. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva 19 Višedimenzionalnost nastave je uslovljena sloţenošću procesa vaspitanja i obrazovanja i sloţenošću direktne i indirektne socijalne interakcije. odgovori učenika su bili kompletniji i mnogo su bolje razumeli šta se od njih traţi. Grafik 4. kao jedan od psiholoških faktora i ličnost učenika u procesu učenja. kako bi sami došli do rešenja) dok su drugi manje zavisni i na njih ne ostavlja negativan uticaj odsustvo dodatne komunikacije sa nastavnikom. Motivacija kod učenika koji pohaĎaju i online nastavu je daleko više izraţena nego kod učenika koji pohaĎaju samo tradicionalnu nastavu. i u praktičnom kontekstu.1 Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadržaja u nastavi Nastava je sloţen interaktivni proces19 u okviru koga učenici i nastavnici ostvaruju raznovrsne odnose i komunikaciju radi postizanja ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja (Bjekić. Ne postoji potpuna saglasnost o dimenzijama i pedagoškim varijablama relevantnim i formativnim za uspešnost nastave. Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Bitno je navesti. Zato se i u teorijskom. Pre sprovoĎenja kursa rezultati o motivisanosti učenja i rada u nastavi matematike su bili očekivani. Grafik 5. Interesantno je da je čak 46% učenika odgovorilo da uči matematiku zato što ţeli bolju ocenu a da 26% zato što ga stvarno zanima gradivo. 2008). 71 . uspešnosti nastave pristupa kao višedimenzionalnom konstruktu.Master Rad Muzafer Saračević 8. Primetili smo da neki učenici moraju biti pomognuti od strane nastavnika i očekuju stalnu komunikaciju i nadzor ali i stalno motivisanje od strane nastavnika (ovim učenicima je izuzetno bila potrebna podrška u vidu interaktivnih simulacija.

usmerenost na razvijanju mišljenja i sticanje novih veština pojedinca u skladu sa njegovim sposobnostima. Komunikacija i kolaborativan rad je još jedan faktor koji bitno utiče na uspešnost postignuća učenika. ustručavanje zbog drugih učenika itd.Master Rad Muzafer Saračević Iz rezultata prvog anketiranja učenika (grafik 5) moţemo videti da 63% učenika kad naiĎe na problem u rešavanju zadataka se obraća svom nastavniku. didaktičke i metodičke okolnosti. a da 19% pokušava da pronaĎe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja.). Rezultati anketiranja učenika o predmetu matematika 72 . Individualni pristup učenicima osnovna karakteristika e-učenja. Tempo i dinamika rada se prilagoĎava individui. Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Pomenućemo i pedagoške aspekte e-nastave gde ističemo fleksibilnost vremena i mesto pohaĎanja nastave. Grafik 6. Učenici su se izjasnili da čak 68% voli rad u grupama i da smatraju da nastavnik treba da traţi meĎusobnu saradnju a i saradnju sa predmetnim nastavnikom. U ovom slučaju su apsolutno drugačije psihološke. Grafik 7. količina informacija u jedinici vremena takoĎe a spoljne smetnje su svedene na minimum (strah od nastavnika. Veoma je bitno da učenik pri izradi domaćih zadataka ima e-tutora odnosno nastavnika u vidu simulacije (apleta) koji je nastavnik odabrao ili pripremio za odreĎenu oblast. je visok stepen izvoĎenja nastave.

Rezultati anketiranja učenika o savremenoj nastavi 73 . Grafik 9.Master Rad Muzafer Saračević Rezultati iz grafika 7 su poraţavajući za predmet matematika. Preko 2/3 učenika je izjavilo da ne voli matematiku. Rezultati anketiranja učenika o razlozima Na narednom grafiku moţemo videti da blizu 95% učenika kaţe da im se u nastavi sviĎaju i druga sredstva osim krede i table (npr. primena računara ili dvd/tv ureĎaja). Postavlja se pitanje Zbog čega? Na grafiku 8 moţemo videti koje su razloge naveli učenici i zbog čega smatraju da je nastava matematike manje interesantna od informatike ili drugih predmeta (ovo pitanje je bilo i otvorenog tipa gde su učenici navodili razloge za svoje mišljenje). Grafik 8. preko 80% smatra da je matematika teţak predmet i blizu 90% smatra da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike.

odraĎena je podela na dve grupe:   Grupa A – učenici koji imaju pristup internetu i imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu (117 učenika.65 je povećana na 2. Grafik 11.učenici koji nemaju pristup internetu i nisu aktivno pohaĎali kurs. Na sledećim graficima su date prosečne ocene po razredima i na nivou sva tri razreda.Master Rad Muzafer Saračević 8. odnosno 42. Uporedna analiza prethodne prosečne ocene i prosečne ocene ostvarene na testu Na osnovu datih rezultata moţemo uočiti da je pomak u povećanju prosečne ocene vidljiv i to kod grupe A (oni koji su aktivno koristili resurse kursa i imali pristup internetu). odnosno samo jednom nedeljno u digitalnom kabinetu u školi (88 učenika.34 odnosno preko 13%. odnosno 57. za obe grupe i njihovo postignuće nakon završenog kursa. svi učenici (ukupno 205 učenika) su radili kontrolnu veţbu koja je propisana planom i programom. kod grupe B nije uočeno povećanje prosečne ocene jer je situacija skoro nepromenjena (sa prosečne ocene 2. Na nivou sva tri razreda prosečna ocena sa 2.32). Kompletna tabela po razredima je navedena u prilogu (P9).92 %).35 na 2. da li imaju pristup internetu ili računar kući.99. ali pri sumiranju rezultata na osnovu njihovih iskaza. Znači prosečna ocena je povećana za 0.2 Kontrolni test i konačni rezultati Nakon šest nedelja trajanja kursa na Moodle sistemu za e-učenje. MeĎutim. Odnos ocena za grupe A i B 74 . Prilikom rada završnog testa učenici nisu deljeni na grupe (na one koji su imali pristup internetu i na one koji nisu).08 % od ukupnog broja). Grupa B . Grafik 10.

Završna anketa je navedena u prilogu (P5). Iz prvih rezultata moţemo videti da 63% učenika kad naiĎe na problem u rešavanju zadatka se obraća svom nastavniku.7 i 8 razreda).75%. kako dolazite do rešenja” (pitanje koje se nalazilo i u prvoj anketi) učenici sada dali odgovore koji idu u korist primeni apleta. Grafik 12. a ranije da 19% pokušava da pronaĎe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja a sada je čak 64%. Odnos ocena sa kontrolne veţbe. znači imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu a 32. Bitno je napomenuti da od ukupnog broja učenika koji su radili anketu 67. a sada je 27%. Grafik 13.Master Rad Muzafer Saračević Ako napravimo uporednu analizu za obe grupe moţemo uočiti da je na nivou sva tri razreda razlika u prosečnim ocenama 0.3 Rezultati završnog anketiranja Nakon kontrolne veţbe učenici su odradili mini anketu (anketu je ispravno odradilo ukupno 163 učenika odnosno 77% od ukupnog broja učenika 6. što predstavlja zaista pomak kada su u pitanju učenici koji su koristili interaktivne sadrţaje i dodatno obavljali zadatke u toku trajanja kursa. da li je primena interaktivnih sadrţaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da to bude njihov omiljeni predmet itd.67 odnosno 29.52% se izjasnilo da nema internet kući ali su imali priliku da bar jednom nedeljno u školi pristupaju kursu. Ako uporedimo ove dve grupe najveću razliku moţemo uočiti kod sedmog razreda. grupe A i B ( u % ) 8. Učenici su naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva primenom apleta 75 . Interesantno je da su na pitanje “kada imate problem u savladavanju problema i rešavanju zadataka. da li im se dopada okruţenje sistema za e-učenje. Iz ovoga proizilazi da su dati interaktivni sadrţaji povećali motivaciju za samostalnim radom i pronalaţenjem rešenja bez dodatne pomoći.48% učenika su naveli da imaju internet.

Master Rad Muzafer Saračević Veoma je bitno da su učenici shvatili namenu apleta. Čak 82% smatra da nastava matematike uz prateće interaktivne sadrţaje moţe biti isto tako zanimljiva kao i nastava informatike. odnosno preko 2/3 učenika je izjavilo da ne voli matematiku. Grafik 14. Grafik 15. Rezultati anketiranja učenika o nastavnom planu predmeta uz primenu interaktivnih sadrţaja 76 . dok blizu 90% smatralo da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike. Rezultati posle prikazanih savremenih metoda u nastavi matematike su zaista mnogo bolji. odnosno 81% je odgovorilo potvrdno. Rezultati anketiranja učenika o sistemu za e-učenje i o pojmu i primeni apleta u nastavi Rezultati o zanimljivosti nastave matematike iz prve ankete su zaista bili protiv postojeće nastave matematike. preko 91% smatra da je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje a da 86. a preko 80% je smatralo da je matematika teţak predmet. a da preko 73% učenika kaţe da im odgovara ovakav način učenja uz tradicionalno obrazovanje.5% ispitanika bi i ubuduće koristili taj sistem za dodatno učenje.

Ocene učenika za sprovedenu nastavu koja je podrţana interaktivnim sadrţajima 77 . Grafik 16. Samo 7% ispitanika smatra i navodi da nije zadovoljno ovakvim vidom nastave a 13% anketiranih učenika je ocenilo sa ocenom 2. Naravno.Master Rad Muzafer Saračević Konačno. Sa sa ocenom 4 je 27% ispitanika a ocenom 5 je odgovorilo čak 33% ispitanika. odnosno i oni koji nisu imali mogućnost da aktivno pristupaju kursu (osim u školi) jer nisu imali pristup internetu. dok je 20% sa ocenom 3. učenici su dali ocene za nastavu podrţanu interaktivnim sadrţajima. uključeni su svi učenici.

a i kao alata za kreiranje obrazovnih igara. simulacija i individualizacija nastave posredstvom apleta i sistema za e-učenje. TakoĎe i da se upoznaju sa konkretnim alatima za izradu interaktivnog sadrţaja koji se mogu koristiti za e-učenje. za planiranje učenja kroz odgovarajuće mape uma. Apleti su predstavljeni kao alati za kreiranje interaktivnih sadrţaja za e-učenje i kao alati koji se mogu primeniti u ocenjivanju odnosno evaluaciji u nastavi matematike. da upoznaju mogućnosti apleta kao alata za kolaborativan rad. već i svih predmeta gde postoji potreba za ovakvim vidom nastave. Java View i Easy Java Simulations. a prvenstveno se odnosi na unapreĎenje nastave matematike. JavaSketchPad. Veoma je bitno da svi koji pročitaju ovaj rad delimično upoznaju i programske alate za kreiranje apleta kao što su GeoGebra. Ishod prvog dela rada bi trebao biti da svi nastavnici znaju šta je interaktivna nastava odnosno da upoznaju pojam interaktivnih sadrţaja i njihovih mogućnosti i primena u nastavi. Rad moţe da posluţi svi nastavnicima matematike. i ne samo kod nastave matematike. biće prikazani u ovom zaključnom delu rada. Kratak pregled svih izloţenih poglavlja. njihovih ishoda kao i ideja za dalja istraţivanja. informatike. Naravno ovakav metod bi trebao da postane imperativ. šta više standard u našem obrazovnom sistemu. U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke. Nakon toga bi trebalo da svi nastavnici imaju konkretan uvid u mogućnosti apleta kao alata za kreiranje interaktivnih sadrţaja tj. animacija. 78 . stoga autor ovog rada navodi svoja iskustva (u toku 3 godine rada) i predloge kako bi se unapredila nastava matematike. Mathematica. Geometer’s SketchPad. Drugi deo rada bi trebao da nastavnike upozna sa pojmom apleta. Zaključak rada U ovom radu analizirane su prednosti primene interaktivnih sadrţaja u nastavi a generalno razmatrana je i integracija informaciono-komunikacionih tehnologija u školama koja moţe pruţiti realnu šansu za napredovanje učenika i nastavnika. fizike i tehničkog obrazovanja. simulacija. Prvenstveno se u radu navodi izvoĎenje nastave matematike uz upotrebu apleta. implementacijom i osnovnim java naredbama. kao i svim profesorima razredne nastave. u radu su navedeni interaktivni sadrţaji u nastavi kao poseban vid nastave pomoću računara koji je primenljiv u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizuelizacijom procesa. sa njegovom strukturom.Master Rad Muzafer Saračević 9. Pre svega. Wiris.

Pre samog kursa učenici nisu izrazili naklonost prema predmetu matematika i većina je smatrala da je to teţak predmet. Zadatak ovog dela je i da se predstave mogućnosti sistema za e-učenje kao što je Moodle i da se objasni postupak uvoza apleta kroz module (dodatke). upitnike i sl.Master Rad Muzafer Saračević Ishod trećeg dela rada bi trebao biti da nastavnici znaju da primene aplete kao alate za ocenjivanje i evaluaciju u e-učenju kroz testove. TakoĎe i kontrolna veţba pokazuje povećanje prosečne ocene na nivou sva tri razreda (6. virtuelne učionice i java apleti su bili zaista zabrinjavajući. ankete. Ishod petog dela je da nastavnici spoznaju mogućnosti implementacije java apleta u sistemima za e-učenje i njihovu konkretnu primenu u nastavi matematike. interaktivni sadrţaji. virtuelne laboratorije i učionice.7 i 8) a i pojedinačno. Pre početka planiranog kursa rezultati nastavnika o poznavanju pojmova kao što su simulacije. pa su kroz mini predavanje svi zainteresovani imali prilike da se detaljnije upoznaju sa savremenim metodama u nastavi. jer je bitno istaći da kvalitetni interaktivni sadrţaji omogućavaju svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja i da se u nastavi prvenstveno mora staviti akcenat na primenu teorijskog znanja u praksi. kroz tzv. a ishod je da nastavnici razumeju način primene apleta i kreiranje automatskog povratnog odgovora koji je veoma koristan za učenike. koja će biti vizuelizovana i podrţana sistemom e-učenje. Naravno sve ove mogućnosti Java apleta je bitno povezati sa metodama i postupcima ocenjivanja u nastavi matematike. Dati su i predlozi kako se mogu kreirati interaktivni testovi (sa višestrukim odgovorima i drugim tipovima) pomoću alata za interaktivne sadrţaje. Zaključak istraţivanja je da su zaista postignuti dobri rezultati primenom java apleta u nastavi matematike. Naravno ovaj proces bi trebao da se ostvari i uvede u našem obrazovnom sistemu. Nakon završenog kursa rezultati završne ankete pokazuju promenu u pozitivnom smeru u pogledu motivacije učenja i pristupu. Odnosno da se predstavi jedan vid nastave koji se moţe realizovati kroz aplete koji se mogu grupisati u virtuelne učionice. TakoĎe razvijen je kurs i za učenike u Moodle sistemu za eučenje i tu su rezultati na zavidnom nivou. Sve ovo navodi na zaključak da era digitalne nastave. 79 . Četvrti deo rada bi trebao da upozna nastavnike i učenike sa korisničkom podrškom u vidu java apleta. tek treba da doţivi svoju pravu ekspanziju.

D. R. Zagreb. treće izdanje. New Jersey: Prentice-Hall. Developing a distance laeraning system using java apalets. br. Evaluating java applets for teaching on the Internet. (2001.. Beograd. Literatura Aberson. Arnold K. pp.. CET. . 80-84). Evaluation of an interactive tutorial for teaching the Central Limit Theorem. 197-206 Beograd.manual for version 3. Codolini P. (2. D. 289-291. NY. Učenje istraživanjem u java apletima prema modelu Georgea Polya. ISBN: 86-8309731-5.normala. (2005. Berger. Sams teach yourself java 1. May 25-28 (pp. Cekuš G.. Kurnik Z. Individualizacija procesa usvajanja znanja u nastavi. sams publishing.garybeene. Michael R.htm Bjekić. De Marsico M. Holmes D. Kyle. Matematički zadatak. Suvremena metodika i nastava matematike. L. MeĎunarodna naučno-stručna konferencija: Savremene informatičke i obrazovne tehnologije i novi mediji u obrazovanju. Java Applets in Education. ISBN: 0-7803-3336-5. D. 27. Francisco E. (1991. kongresa nastavnika matematike Republike Hrvatske.. Exploring Mathematics in MATHEMATICA. Namestovski Ţ..Master Rad Muzafer Saračević 10.2 in 21 days.. Učiteljski fakultet u Somboru. 44. Lanzilotti R.. 51–58. Ardito C. Sombor. (2000). USA..). Đukic M. Italy. Lemay W.. 187–201. M. Cadenhead R. Kurnik Z. 1)..V. internet portal http://www. Francisco E. Tehnički fakultet Čačak – E-LAB. C. 3d on the web . (2007).. (2001). Jose S.. E-learning tools and technologies. Maryni P.htm Kneţevic O. Redwood City. Gosling J. materijal za studijski program. (2000). Healy.. (1995. Usability of E-learning tools.hr/wp-content/uploads/2010/09/Bjelanovic. Matematika i škola. str.com/toolsworkshop. (2005). e-book. 3.. Davolini F. (1998). 80 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 . vol.M.): Primena računara na nastavnim časovima. & Romero. 195–199.). Psihologija učenja i nastave u e-obrazovanju.master za e-učenje. Gray T. (2004).(1992). AVI '04 Proceedings of the working conference on Advanced visual interfaces ACM New York. Easy java simulations.pure java applets. 279-285. Teaching of Psychology. (2005). Zbornik radova 1. Marescotti G. (2004).). Horthon W.. 16-29. California: Adisson-Wesley. E. Pt.. internet članak http://www. Obrazovna Tehnologija. br. Englewood Cliffs. Kurnik Z. (2000). Berger.com/3d/3d-pure. Gallipoli.horton. internet članak http://www. Matematičke sposobnosti. Interaktivna nastava iz matematike. e-book. . (2004). MATHEMATICA: A Practical Approach.. 2/2004. Programski jezik Java.. Horton K. Bjelanović D.4. (2008). (2003). 63 – 66. (2004). Nastava i vaspitanje. 10 . Glynn J. Beene G. (2005). Easy java simulations-using ejs to run simulink models in an interactive way for version. Dale E…. Matematika i škola 7. Healy. L.pdf Blachman N. Ţ.

10. vol1. Center for Quality. Milosavljević B. Saračević M. Radosav D.. Mitrović B.. G. Saračević M. Vol. p. Mašović S. 309–326... Zagreb. The International Journal of Educational and Psychological Assessment.573-580. (2009). E-V-21. Metodologija primene apleta i animacija u nastavi Tehničkog i informatičkog obrazovanja. GEOGEBRA. Programming in MATHEMATICA. Issue 1. Saračević M.2. Polya. Modelovanje poslovnih procesa i primena Data Mining tehnika u e-učenju.(2007).. (2011).. Kopaonik. A. Modern trends in higher education and the future of e-learning... Namestovski Ţ.. Saračević M. Serbia. Zrenjanin (rad je prihvaćen). Markus H. Vidaković M. Praktikum. 842-845.Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja 2010. 19-26 Moreno. Zrenjanin. Redwood City.(1996). Univerzitet u novom sadu.). 81 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 . Special Issue: Interactive Learning Environments: Contemporary Issues and Trends. Saračević M. 22-25. MeĎedović E. Kamberović H. Infrastruktura sistema za e-učenje Univerziteta u Novom Pazaru. March 2011. MeĎedović E. 19(3).. R.. 068. INFOTEH-JAHORINA Vol. (2007). Zrenjanin. Princeton University Press. Mašović S. Polya G. Mayer. Popović N.br. (2005. Novi Sad. zvanično uputstvo 3.Master Rad 21 22 23 Muzafer Saračević Maeder R. pp.. (2011). Univerzitet METROPOLITAN . PMF. Morales R. 2nd ed. Evaluation of Mathematics Achievement Test: A Comparison between CTT and IRT. Papić Ţ. 2001. HMD. 5th International quality conference.): Obrazovni računarski softver i autorski sistemi. 1.. (2003).. (2010. California: Adisson-Wesley. (2008). X meĎunarodni naučno-stručni Simpozijum INFOTEH Jahorina. 9. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”.. Kamberović H.. YuInfo2010. Crna Gora. Festival informatičkih dostignuća INFOFEST 2010 Budva. 77-84. (2011). Naumovic M.. Tehnički fakultet Čačak.(2010). 107-111..118-129. (2009). Java i Internet programiranje. Integrated management web-based applications on JAVA platform. Dragićević S. Internacionalna Konferencija. pp. MeĎedović E. Mašović S. Hohenwarter J. Ref. R. Razvoj interaktivnih simulacija pomoću easy java simulations i Simulink modela kao eksterne aplikacije. Procesni pristup razvoja sistema za elektronsko učenje i UML modelovanje. Matematičko otkriće.. . Interactive multimodal learning environments: Special issue on interactive learning environments: Contemporary issues and trends. Volume 2 str. Objektno-orijentisani pristup u simulaciji i metodologija simulacionog modeliranja. Vol.Kamberović H. Mašović S. Mašović S. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. Saračević M. ITRO-conference 2011. Magistrarski rad... Mašović S. Pavlović V. Ref. (1957). 3. Novi Sad. Third Edition. praktikum za predmet – primena računara u matematici. Beograd. r. Integrisanje eksplorativnih alata u e-learning sisteme primena u oblasti arhitektonske geometrije (java view). How to Solve It.. (2011). Tehnika i informatika u obrazovanju. Devetakovic M. p. Kamberović H.. Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na povećanje efikasnosti nastave u osnovnoj školi. Educational Psychology Review. YUINFO 2011 – XVII meĎunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama. Petruševskic Lj..(2010). (2010). A-4.

Street.. (2011). Turoff M. Novalić F.MeĎedović E.(2011).ac. Principles for using animation in computerbased instruction: Theoretical heuristics for effective design.tfc. Zrenjanin.tfc.campus-technology. Tehnički Fakultet Čačak (rad je prihvaćen). Knowlton. Mustafić F. Sotirović. CDAC Mumbai. Pedagoško društvo Srbije. Moodle Your Way to Elearning. Neki predlozi unapreĎenja nastave matematike primenom alata za e-učenje. Mašović S. E.tfc. auerbach publications. A.kg. Saračević M.ac. vol1..php?id=6319 http://www. Kopaonik. Tehnički fakultet Mihajlo Pupin. Saračević M. Version 3. Hadţiahmetović A.. MATHEMATICA Book. Tehnički fakultet – Mihajlo Pupin. ITRO-conference 2011. Co. Objektno-orijentisano programiranje i modelovanje – JAVA i UML. 6.com/article. 6. Proceedings of the ACM. Milošević D.php?id=5102 http://e-lab.linkovi: L1 L2 L3 L4 L5 L6 Klasifikacija alata za e-učenje Vrste sistema za e-učenje Razlozi za korisničku podršku Ocenjivanje u e-učenju Virtual Interactive Classroom Modules and plugins. http://e-lab.. YUINFO 2011 – XVII meĎunarodna konferencija o računarskim naukama i informacionim tehnologijama. (1999. Materijal za pripremu i metodološki okvir istraživanja: M1 M2 Internet izvori . Goodman. Apleti u nastavi kao podrška u funkciji motivacije talentovanih učenika. R. architectures for ebusiness systems. Designing a Virtual Classroom. (2008).0.. Saračević M. informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja. (2011).rs/moodle/mod/book/view. Saračević M. V. S. D. Milošević D.. monografija.org/mod/data/view. Infrastruktura za realizaciju i razvoj eučenja u obrazovnom sistemu. 131-136.php?id=6486 http://e-lab. (2011). Model učenja na daljinu kao faktor Efikasnosti nastave grafičkih komunikacija u visokom obrazovanju tehničkih struka. (1998). MeĎedović E.Master Rad Muzafer Saračević 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 Saračević M.php?Id=6009 82 .(2010). Java and its supporting technologies. & Morrison. R. Comparative analysis of success studying at the department of computer science in the traditional way and on the internet. MeĎedović E. 18. Redwood City. Beograd. (2010). (2011). doktorska disertacija.tfc.asp?Id=11046 http://moodle. Addison-Wesley Publishing. (1996. (2002): Metodologija naučno-istraživačkog rada.rs/moodle/mod/book/view. MeĎedović E. MeĎunarodni simpozijum.. Venkataraman R. Univerzitet u Novom Pazaru. Univerzitet METROPOLITAN . Desnica E. Zrenjanin (rad je prihvaćen). (2001). Sasikumar M. S. i Adamović Ţ. Primena UML modelovanja i PHP jezika u izradi web aplikacije za e-učenje. Weiss. MeĎunarodni simpozijum. Mašović S. Tehnologija.php?id=6236 http://e-lab. informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja.). (1995). Vilotijević M. (2002).. California. Saračević M.. Computers in Human Behavior.. Ahmeti J..Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja 2010.kg.).kg.. Zrenjanin. Tehnički Fakultet Čačak (rad je prihvaćen)..ac. G. 465–477. Some experimental evidence on the educational value of interactive Java applets in Web-based tutorials. March 7-10. Od tradicionalne ka informacionoj didaktici. Tehnologija. str.kg. Beograd..ac.rs/moodle/mod/resource/view. Wolfram S..rs/moodle/mod/resource/view..

P9. S2. P2. P5.Master Rad Muzafer Saračević Lista priloga P1.aplet u matematici. Izgled kursa za učenike Struktura kursa za nastavnike Primer ankete za nastavnike Primer ankete za učenike Primer završne ankete za učenike Rezultati anketiranja nastavnika (u %) Rezultati anketiranja učenika Rezultati završnog anketiranja učenika Rezultati završnog testa 84 86 87 89 91 92 93 95 96 Lista izvornih kodova u Javi S1. rad sa dogaĎajima Primer upitnika u obliku java apleta – Forma1 Primer upitnika u obliku java apleta – Forma2 97 99 100 103 83 .aplet u matematici. P3. P6. P7. rad sa grafičkim elementima Primer 2 . S3. S4. P8. P4. Primer 1 .

Master Rad Muzafer Saračević P1. Izgled kursa za učenike Naslovna strana kursa. ime kursa i autor Deo kursa koji je namenjen učenicima šestog razreda Deo kursa koji je namenjen učenicima sedmog razreda 84 .

diskusije) * Deo kursa koji se odnosi na java aplete (osnovni i napredni nivo). namenjen nastavnicima ** 85 .Master Rad Deo kursa koji je namenjen učenicima osmog razreda Muzafer Saračević Deo kursa koji se odnosi na kolaborativan rad učenika (radionice.

Teme 1. 86 . da se učenicima i nastavnicima približe procesi u prirodnim naukama i tehnici. Demonstracija apleta iz raznih oblasti/predmeta. čuvanje i obrada apleta. korišćenje nekih gotovih besplatnih programa koji su namenjeni nastavi predmeta iz prirodnih nauka. upoznavanje nastavnika sa mogućnostima i načinom kreiranja časa pomoću interaktivnih sadržaja . Upoznavanje sa gotovim programima i alatima.Master Rad Muzafer Saračević P2. Čas   Nastava u virtuelnoj učionici. domet apleta (S kim aplet može komunicirati). prevoĎenje apleta. 2. Parametri i atributi apleta. interaktivni sadrţaji i apleti (Zašto i kako se mogu apleti primeniti u nastavi).apleta. upoznavanje nastavnika sa metodičkim i didaktičkim osobinama teorijske i laboratorijske nastave koja je podržana JAVA apletima. 3. animacija itd. Čas   Obrada apleta. simulacija. Ubacivanje apleta u WEB-stranicu. da se olakša priprema nastave i da se pojednostave nastavni sadržaji. upoznavanje sa pojmom simulacija. pronalaženje. Struktura kursa za nastavnike Ciljevi        kvalitetno izvoĎenje nastavnog procesa upotrebom besplatnog softvera i apleta. 4. Čas   Demonstracija časa sa korišćenim apletom. Čas   Kako izabrati pravi aplet u nastavi.

Master Rad Muzafer Saračević P3. Primer ankete za nastavnike 87 .

Master Rad Muzafer Saračević 88 .

Master Rad Muzafer Saračević P4. Primer ankete za učenike 89 .

Master Rad Muzafer Saračević 90 .

Master Rad Muzafer Saračević P5. Primer završne ankete za učenike 91 .

52 14.57143 19.38 9.52381 19. primenio sam u nastavi 4.33333 19.80952 28.09524 23.04762 9.04762 14.28571 9.28571 2 19.52381 38.57143 4.761905 4.76 Da li vam je poznat pojam – interaktivna nastava i/ili interaktivni sadrţaji u nastavi? Da li vam je poznat pojam animacija / simulacija? Da li vam je poznat pojam primene apleta u nastavi? Da li vam je poznat pojam virtuelnih učionica? Da li vam je poznat pojam elektronskog učenja? 14.38 poznat mi je i u praksi. Ocenite dostupnost dodatnih resursa za učenje u školi.33 92 .52381 4.28571 14. Ocenite mogućnost primene e-učenja kao dodatnog vida obrazovanja uz klasični u vašoj školi.57143 14.76 23.33333 33.761905 9.04762 14.09524 9. Procenite zainteresovanost vaših učenika za vodjenje e-učenja.81 4.28571 100 100 100 100 100 Pitanja sa opisnim odgovorom PITANJE nije mi uopšte poznat delimično.761905 4.52 52.52 4.samo sam čuo za termin a uopšte ne znam značenje 9.33333 38.52381 9.52 čuo sam za termin i znam značenje 19.52 66. Ocenite koliko je stečeno znanje primenljivo u praksi.80952 33.Rezultati anketiranja nastavnika (%) Pitanja sa ocenom PITANJE Ocenite kvalitet udţbenika koji koristite sa aspekta ilustracija i grafičkih crteţa.57143 9.52381 28.85714 14.76 4.09524 9.38095 28.28571 3 38.09524 28.04762 23.04762 4.04762 38.28571 42.57143 100 100 100 100 100 100 100 38.67 9.33333 9.04762 19.05 23. Ocenite kvalitet vaših predavanja kada je u pitanju primena informacionih tehnologija u nastavi matematike? Ocenite zainteresovanost učenika i motivisanost za rad.52381 9.52 28.09524 0 9.81 9.Master Rad Muzafer Saračević P6.80952 19. Ocenite podsticaj učenika na aktivnost.09524 5 4.52381 14.52 9.57 33.52381 9. Ocenite vašu spremnost i motivisanost za vodjenje inovacija u radu. Ocenite koliko ste zadovoljni dosadašnjim načinom rada? Ocenite tehničku podršku učenju u vašoj školi 1 14.81 9.52381 33.80952 23. Ocenite usaglašenost tempa predavanja i obima gradiva.761905 4 23.80952 14.761905 9.52381 19.29 4.28571 38.05 poznat mi je teorijski i znam praktične primere primene 52.33333 19.04762 33.primeren obimu gradiva po času.52381 33.29 38.04762 23.28571 19.10 19.04762 19. kritičko razmišljanje i kreativnost primenom samo udţbenika koji je preporučen.76 23.52381 28.76 9.761905 52.

52 23. svakodnevno 38.69 15. vi: 93 .76 14.52 4.52 4. povremeno od 1-3 meseca koristim.26 36.72 0.59 4.38 10.81 9.Master Rad Da li vam je poznat pojam elektronske provere znanja.95 17.78 18.10 9.16 1.61 62.54 67.53 13. evaluacije / ocenjivanja? Muzafer Saračević 14.08 31.75 31.61 24.52 19.14 Kada imate problem u svladavanju gradiva.76 4.29 P7. Rezultati anketiranja učenika Pitanje 1 2 Koja vam je trenutna ocena iz matematike? 3 4 5 Volite li matematiku? Smatrate li da je matematika teţak predmet? Koliko ste zadovoljni profesorom/nastavnikom koji vam predaju matematiku? da ne da ne 1 2 3 4 5 a) me zanima Učim matematiku jer: b) želim bolju ocenu c) želim prolaznu ocenu d) ništa od navedenog a) pokušavate sami naći rešenje b) obratite se roditeljima za pomoć c) obratite se svome profesoru/nastavniku d) tražite instrukcije e) ništa od navedenog Odgovor 6 razred 9 12 21 12 7 23 38 47 14 11 7 4 21 18 9 24 8 2 11 7 39 1 3 7 razred 7 18 20 9 5 19 40 51 8 17 11 15 4 12 12 19 15 1 7 14 38 0 0 8 razred 7 11 21 5 5 13 36 44 5 5 5 2 14 23 9 11 6 0 14 2 29 0 4 sum 23 41 62 26 17 55 114 142 27 33 23 21 39 53 30 54 29 3 32 23 106 1 7 % 13.05 66.67 9.61 12.46 84.10 9.06 32.36 17.98 19.02 15.76 PITANJE Da li koristite računar u pripremi Vaših časova? Da li koristite internet u pronalaţenju zanimljivih sadrţaja u nastavi? nikako veoma slabo koristim.33 38.43 23. bar 1 mesečno redovno.29 33.93 13.

67 1.83 75.16 7.79 100.79 4.56 7 55.24 10.78 13.35 10.16 9.96 67.08 11.10 Rezultati za pitanje Nastava informatike je zanimljivija od matematike .78 2.74 17.24 10.48 8.08 5.11 7.64 94.20 19.79 78. Navedeni razlozi zbog primene računara zbog zanimljivog gradiva / lekcija zbog načina rada nisu odgovorili ostalo zanimljivija je nastava matematike 6 39.10 31.86 6.67 14.49 12.17 4.34 11.75 6.90 12.pitanje otvorenog tipa.17 11.93 6.65 14.54 89.36 68.00 94 .Master Rad Koristite li računar? Traţi li vaš profesor/nastavnik matematike od vas saradnju u nastavi? U nastavi više volite: SviĎa li vam se kada se u nastave koriste druga sredstva osim krede i table Imate li pristup internetu kod kuće? Nastava informatike je zanimljivija od matematike? Koristiš li mogućnost odlaska na dopunsku/dodatnu nastavu u svojoj školi? da ne da ne ponekad a) individualni rad b) grupni rad da ne svejedno mi je da ne da ne da ne ponekad 54 7 47 5 9 25 36 58 1 2 42 19 57 4 17 38 6 49 10 44 12 3 21 38 55 2 2 37 22 51 8 6 51 2 46 3 37 12 0 7 42 47 0 1 35 14 43 6 2 43 4 Muzafer Saračević 149 20 128 29 12 53 116 160 3 5 114 55 151 18 25 132 12 88.87 8.56 8 ukupno 59.08 11.46 32.78 5.18 51.

02 73.21 NE DA NE a) pokušavate sami naći rešenje b) obratite se roditeljima za pomoć c) obratite se svome profesoru/nastavniku d) tražite instrukcije e) ništa od navedenog DA NE DA NE 9 51 7 31 7 19 0 1 51 7 48 10 12 43 11 41 4 7 0 2 49 5 47 7 8 41 10 32 0 18 0 1 49 2 46 5 29 135 28 104 11 44 0 4 149 14 141 22 17. Rezultati završnog anketiranja učenika pitanje Da li vam je poznat pojam i namena apleta u nastavi ? odgovor DA NE Da li vam odgovara da uz standardno obrazovanje imate i prateće eobrazovanje ? DA 6 RAZRED 7 RAZRED 8 RAZRED SUM % 47 11 42 46 8 41 39 12 37 132 31 120 80.50 Kada imate problem u svladavanju gradiva.80 6.75 26.99 0.Master Rad Muzafer Saračević P8.00 2.56 60.59 86.18 63.74 82.41 8.68 6.38 3.82 17.79 82.88 16.13 12.50 13.98 19. a imate aplet koji je namenjen toj oblasti. vi: Da li je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje? Da li vam je Moodle pomogao u učenju i da li bi ga ubuduće koristili? 95 .62 NE Koliko ste zadovoljni nastavom podrţanom interaktivnim sadrţajima ? 1 2 3 4 5 Nastava matematike uz prateće interaktivne sadrţaje moţe biti isto tako zanimljiva kao i informatika? Da li vam nastavnik daje dovoljno informacija gde sami moţete pronaći aplete? DA 16 1 4 7 5 41 49 13 2 2 7 9 34 42 14 3 4 7 13 24 43 43 6 10 21 27 99 134 26.45 91.

78 3.6733 % 24.62 2.30 15.61 2.2 0.46 29.23 2.75 6 razred 7 razred 8 razred 96 .37 2.69 -10.95 -1.73 13.97 2.10 6 razred 7 razred 8 razred GRUPA B broj učenika 25 31 21 77 prosečna ocena 2.26 0.23 2.66 43.32 razlika 0.91 0.41 0.11 2.11 6 razred 7 razred 8 razred ODNOS GRUPA broj učenika 68 78 59 205 1 grupa 2.03 % 5.11 2.61 2.56 0.34 % 17.02 3.4 0.56 2. Rezultati završnog testa GRUPA A broj učenika 43 47 38 128 prosečna ocena 2.37 2.13 21.32 razlika 0.02 3.99 razlika 0.55 0.11 2.17 2.05 -0.97 1.12 -0.35 test 2.Master Rad Muzafer Saračević P9.17 2.65 test 2.27 6.99 2 grupa 2.78 3.

// Autor apleta : Muzafer Saracevic public class MojAplet extends Applet implements ActionListener.blue. MouseListener.awt.applet. if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220) if(aktivno==1) aktivno=0.break. rad sa grafičkim elementima import java.blue. } 97 .break. Primer 1 . Button sest=new Button("sest"). case 'G':nova_boja=Color. else aktivno=1. } public void mouseClicked(MouseEvent e){} public void keyReleased(KeyEvent e){} public void keyTyped(KeyEvent e){} public void keyPressed(KeyEvent e){ switch (e.getX().green.Master Rad Muzafer Saračević IZVORNI KOD (source code) S1.break. int cetiri_aktivno=0. import java.break. case 'B':nova_boja=Color.*.*. int aktivno=1.break. int sest_aktivno=1. import java.yellow.getY().yellow. Button cetiri=new Button("cetiri"). public void mouseExited(MouseEvent e){} public void mouseEntered(MouseEvent e){} public void mouseReleased(MouseEvent e){} public void mousePressed(MouseEvent e){ int x=e.event.Java aplet. repaint(). Color nova_boja=(Color. int y=e.getKeyChar()){ case 'b':nova_boja=Color. case 'Y':nova_boja=Color. case 'g':nova_boja=Color.break.blue). KeyListener{ Button tri=new Button("tri").} repaint().green. case 'y':nova_boja=Color.awt.*. int tri_aktivno=0.

150.150. sest_aktivno=1.350.drawRect(360.12).150).140. cetiri_aktivno=0. g.100.addActionListener(this).addMouseListener(this).60. sest_aktivno=0.40.70).addKeyListener(this).getSource()==cetiri){ tri_aktivno=0.300. int niz2[] = {20.getSource()==tri) { tri_aktivno=1. sest_aktivno=0. } public void paint(Graphics g) { g.50}. cetiri_aktivno=0.drawPolygon(niz1.300.getSource()==sest){ tri_aktivno=0.170}. if(tri_aktivno==1)g.else g.} } 98 .4). this. g. 50 ).niz2.fillOval(60.niz2.drawRoundRect(320.3). } repaint().140).170.fillOval(100.20. sest.addActionListener(this). } public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.70.niz2.6). cetiri.drawPolygon(niz1.300. int niz1[] = {100. } else if(e. add(tri).drawPolygon(niz1.60.150). cetiri_aktivno=1.100. add(sest). add(cetiri). else if(sest_aktivno==1)g.325. Muzafer Saračević if(aktivno==0) g.300.30.drawOval(60.Master Rad public void init() { tri.12.130.drawString("GEOMETRIJSKA TELA". g.140. } else if(e. this. else if(cetiri_aktivno==1)g.addActionListener(this). g.setColor(nova_boja).

import java. repaint(). r_st=1. j_st=0.Master Rad Muzafer Saračević S2.KeyListener{ Button JKT=new Button("P_190"). else aktivno=1.break.*.getX().addKeyListener(this). this.awt.break.*. Button JST=new Button("P_240"). Primer 2 – Java aplet.applet.break.addMouseListener(this). add(JKT). int y=e. case '5':Dimenzija_poligona=5.event.add(JST). rad sa dogaĎajima import java. MouseListener. JST.getY(). aktivno=1. if(x>60 && x<150 && y>100 && y<220) if(aktivno==1) aktivno=0. void mouseExited(MouseEvent e){} void mouseEntered(MouseEvent e){} void mouseReleased(MouseEvent e){} void mousePressed(MouseEvent e){ int x=e. this. j_kt=0. import java. case '6':Dimenzija_poligona=6. Button RST=new Button("P_290").break. } 99 . case '0':Dimenzija_poligona=0. int int int int int Dimenzija_poligona=6. RST.getKeyChar()){ case '4':Dimenzija_poligona=4. void void void void mouseClicked(MouseEvent e){} keyReleased(KeyEvent e){} keyTyped(KeyEvent e){} keyPressed(KeyEvent e){ public public public public } public public public public switch (e.addActionListener(this). // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Prvi extends Applet implements ActionListener.awt.*. } public void init() { JKT.addActionListener(this).addActionListener(this).add(RST).} repaint().

Master Rad
public void paint(Graphics g) { g.drawRect(360,130,140,180); g.drawString("GRAFICKI ELEMENTI",325, 50 ); g.drawRoundRect(320,30,140,40,12,12); g.drawRect(60,60,150,150); g.fillOval(60,60,150,150); if(aktivno==0) {g.setColor(Color.red); g.drawString("PLAY",160,160);} else g.fillOval(60,60,150,150); int P1[] = {100,300,350,300,100,50}; int P2[] = {20,20,170,300,300,170}; if(j_kt==1) g.translate(50,190); else if(j_st==1) g.translate(50,240); else if(r_st==1) g.translate(50,290); if(Dimenzija_poligona==4) g.drawPolygon(P1,P2,4); else if(Dimenzija_poligona==5) g.drawPolygon(P1,P2,5); else if(Dimenzija_poligona==6) g.drawPolygon(P1,P2,6); else if(Dimenzija_poligona==0) g.clearRect(60,60,150,150);} public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==JKT) {j_kt=1;j_st=0;r_st=0;} else if(e.getSource()==JST) {j_kt=0;j_st=1;r_st=0;} else if(e.getSource()==RST){ j_kt=0;j_st=0;r_st=1;} repaint();} }

Muzafer Saračević

S3. Primer upitnika u obliku java apleta – forma1
import java.awt.event.*; import javax.swing.*; // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Quiz1 extends Applet implements ActionListener{ GridLayout glavna=new GridLayout(4,2); Panel p=new Panel(); Label Naslovna =new Label("PROGRAMSKI JEZICI") Checkbox prvi=new Checkbox("java",true); Checkbox drugi=new Checkbox("c", false); Checkbox treci=new Checkbox("c++", false); Checkbox cetvrti=new Checkbox("pascal", false);

100

Master Rad
Button nazad=new Button("Nazad"); Button napred=new Button("Napred"); TextArea Komentar = new TextArea(10,10); Panel panel_podaci=new Panel(); GridLayout mreza_podaci=new GridLayout(3,2); Panel panel_check=new Panel(); BorderLayout BL=new BorderLayout(); Panel panel_pitanje=new Panel(); GridLayout mreza_pitanje=new GridLayout(3,1); Panel panel_radio=new Panel(); GridLayout mreza_radio=new GridLayout(2,1); Panel panel_dugmad=new Panel(); GridLayout mreza_dugmad=new GridLayout(1,2); Button prijava=new Button("prijava"); Label ime=new Label("prezime"); TextField ime_polje = new TextField();

Muzafer Saračević

Label prezime =new Label("prezime"); TextField prezime_polje=new TextField(); Label Sistem =new Label("sistem"); TextField sistem_polje=new TextField("administrator"); TextField password = new TextField(10); Label Pitanje =new Label("Apleti su posebna vrsta Java programa koji su namenjeni za ugradjivanje u :"); Button odg1=new Button("HTML stranice"); Button odg2=new Button("Pascal kodovi"); CheckboxGroup grupa=new CheckboxGroup(); Checkbox rb1=new Checkbox("web dizajn",grupa,true); Checkbox rb2=new Checkbox("e-poslovanje",grupa,false); int r_b1=1; int r_b2=0; public void init() { p.setLayout(glavna); add(Naslovna);add(panel_podaci); add(password);add(prijava); add(panel_pitanje);add(panel_check); add(panel_radio);add(panel_dugmad); panel_podaci.setLayout(mreza_podaci); panel_podaci.add(ime); panel_podaci.add(ime_polje); panel_podaci.add(prezime); panel_podaci.add(prezime_polje); panel_podaci.add(Sistem); panel_podaci.add(sistem_polje); password.setEchoChar('*'); sistem_polje.setEnabled(false); odg1.addActionListener(this);

101

Master Rad
odg2.addActionListener(this);

Muzafer Saračević

panel_check.setLayout(BL); panel_check.add(prvi,BorderLayout.SOUTH); panel_check.add(drugi,BorderLayout.NORTH); panel_check.add(treci,BorderLayout.WEST); panel_check.add(cetvrti,BorderLayout.EAST); panel_check.add(Komentar,BorderLayout.CENTER); panel_radio.setLayout(mreza_radio); panel_radio.add(rb1);panel_radio.add(rb2); panel_pitanje.setLayout(mreza_pitanje); panel_pitanje.add(Pitanje); panel_pitanje.add(odg1);panel_pitanje.add(odg2); panel_dugmad.setLayout(mreza_dugmad); panel_dugmad.add(nazad); panel_dugmad.add(napred);} public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e.getSource()==rb1) {r_b1=1;r_b2=0;} else if(e.getSource()==rb2){ r_b1=0;r_b2=1;} repaint(); } public void paint(Graphics g) { if(r_b1==1) g.drawString("TACAN ODGOVOR",185, 150 ); else if (r_b2==1) g.drawString("NETACAN ODGOVOR",185, 150 ); g.fillOval(0,0,150,150); } }

102

TextField password_polje=new TextField(). CheckboxGroup grupa=new CheckboxGroup().1). TextField username_polje = new TextField(). GridLayout mreza_pitanje=new GridLayout(3. TextArea Komentar = new TextArea(10.event. Button back=new Button("back").1). Label Naslovna =new Label("PRIJAVA").*.*. Button aplikacija=new Button("aplikacija"). GridLayout mreza_dugmad=new GridLayout(1.grupa. BorderLayout polarna=new BorderLayout(). java.10). GridLayout mreza_izbor=new GridLayout(3.applet.2). Label username=new Label("username").true). javax. Button prijava=new Button("prijava"). Button java=new Button("java").grupa. Primer upitnika u obliku java apleta – forma2 import import import import java. Checkbox prvi=new Checkbox("prvi".false). Panel panel_prijava=new Panel().grupa.3). Label Pitanje =new Label("ZA IZRADU GRAFICKOG INTEFEJSA KORISTIMO PROGRAM:"). Panel panel_pitanje=new Panel().*.2). Button applet=new Button("applet"). Panel p=new Panel().awt.awt. Label password =new Label("password"). GridLayout mreza_prijava=new GridLayout(2. Button next=new Button("next"). Panel panel_izbor=new Panel().false).false).*. Checkbox drugi=new Checkbox("drugi". java. Checkbox treci=new Checkbox("prvi".Master Rad Muzafer Saračević S4. Panel panel_radio=new Panel().swing.grupa. 103 . Checkbox cetvrti=new Checkbox("cetvrti". Panel panel_dugmad=new Panel(). // Autor apleta : Muzafer Saracevic public class Quiz2 extends Applet implements ActionListener{ GridLayout glavna=new GridLayout(3.

add(applet). panel_izbor.SOUTH). panel_radio. add(Komentar).BorderLayout. panel_radio. add(panel_pitanje). panel_dugmad.addActionListener(this). password_polje.add(cetvrti.setLayout(mreza_pitanje). Checkbox odgovor2=new Checkbox("PASCAL".BorderLayout.add(back). panel_prijava.add(aplikacija).setLayout(glavna).add(next). panel_prijava. applet.add(password). panel_radio.add(username). int jav=1.int app=0.add(treci.setLayout(mreza_izbor). panel_pitanje. panel_izbor.WEST). panel_radio. panel_prijava.BorderLayout. aplikacija. add(panel_dugmad).add(password_polje). panel_izbor.add(username_polje). java.EAST). panel_prijava. panel_pitanje.add(drugi.addActionListener(this). panel_dugmad.int apl=0.NORTH). panel_pitanje.add(Pitanje).addActionListener(this).add(java).Master Rad Checkbox odgovor1=new Checkbox("JAVA".BorderLayout. panel_pitanje.setLayout(polarna). panel_prijava. } Muzafer Saračević 104 .add(odgovor2).true).setEchoChar('*').add(prvi. add(panel_izbor). public void init() { p. panel_izbor.setLayout(mreza_prijava). add(Naslovna).false). add(panel_prijava).setLayout(mreza_dugmad). add(panel_radio). panel_dugmad. panel_radio. add(prijava).add(odgovor1).

getSource()==applet){ jav=0. app=0.getSource()==java) { jav=1. 50 ).drawString("JAVA". Muzafer Saračević 105 . } public void paint(Graphics g) { if(jav==1) else if (app==1) else if (apl==1) } } g. } else if(e. } else if(e. } repaint(). apl=0. apl=0.185.185. apl=1.drawString("APLIKACIJA".185. 50 ).drawString("APLET".Master Rad public void actionPerformed(ActionEvent e){ if(e. app=0. g. g. app=1.getSource()==aplikacija){ jav=0. 50 ).

demonstracija izračunavanja rastojanja tačaka u koordinatnom početku Slika 17– implementacija Mathematice na smart telefone Slika 18. Primer definisanja algoritma za promenljivu Slika 32. Primer apleta u Easy Java Simulations Slika 15 . . – primer navoĎenja promenljive u Wiris editoru Slika 31.Bela tabla Slika 11 – glavni odeljci Wiris alata Slika 12 – mogucnost snimanja Wiris sadrţaja Slika 13. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa kratkim odgovorom Slika 26. Korisnički interfejs Easy Java Simulations Slika 13.rad sa 3D grafikom u alatu Mathematica Slika 16.3 Treći slučaj Slika 36. Primer apleta i njegovih podešavanja u alatu Java View Slika 19 . Primer navoĎenja pitanja sa vise promenljivih Slika 33. Primer definisanja algoritma za vise promenljivih Slika 34.1 Prvi slučaj Slika 36.2 Drugi slučaj Slika 36.1 – primer dinamičkog aţuriranja podataka u GeoGebri Slika 6 .math chat Slika 22 – primer obrazovne igre za nastavu matematike u obliku apleta Slika 23.rad sa 3d grafikom u Mathematici i izvoz u Applet Slika 21 – Okruţenje WIRIS Conference .2 . Primer pitanja promenljivom Slika 30. Primeri edukativnih java igrica u vidu apleta namenjenih za nastavu matematike Slika 24. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja – esej sa sloţenim odgovorom Slika 28.Primer integrisanja Java View okruţenja u funkcionalnost Forum sistema za e-učenje Slika 20 . Primena Wiris alata u zatvorenom tipu pitanja – pitanje sa visestrukim odgovorom Slika 36. Primer kako nastavnik unosi tačan odgovor za prethodni primer Slika 29. Primer pitanja sa višestrukim odgovorom Slika 35.1 . Primer kako nastavnik unosi tačan odgovor za prethodni primer Slika 27.Način realizacije i implementacija apleta u html editor Slika 7 – editor Wiris alata Slika 8 – Wiris u obliku onlajn okruţenja Slika 9 – Wiris alat za izradu kvizova Slika 10 – Wiris .Jednostavan primer u SketchPad-u i Motion Controller Slika 6. PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Slika 36. Okruţenje TWikiDraw Slika 25.1 – aplet sa mogućnošću menjanja pozicije oblika Slika 5 – okruţenje programa GeoGebra Slika 5.Master Rad Muzafer Saračević Lista slika Slika 1 – aplet sa nizom Geometrijskih oblika Slika 2 – okruţenje JCreator-a Slika 3 – Izbor kreiranja apleta u NetBeans-u Slika 4 – aplet sa dogaĎajima na taster i na klik miša Slika 4.1 Deo korisničkog interfejsa Easy Java Simulations Slika 14.Radno okruţenje alata Geometer’s Sketchpad Slika 6.4 Provera znanja u SketchPad-u 19 22 23 24 24 25 26 29 30 30 31 31 32 32 32 32 33 34 34 35 36 36 37 38 38 39 40 40 41 45 46 46 46 46 47 47 47 47 48 48 49 49 49 50 50 106 .

aplet Virtual Classroom Slika 42. Primer učitavanja apleta Slika 45. kviz Slika 50. Izgled editora posle instalacije Wiris plugin-a u Moodle sistemu Slika 46. Virtuelna labaratorija namenjena talentovanim učenicima za predmet matematika Slika 40. Primer rada sa filterima u Moodle sistemu za e-učenje Slika 52. grupe A i B ( u % ) Grafik 13 – Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva primenom apleta Grafik 14 – rezultati anketiranja učenika o sistemu za e-učenje i o pojmu i primeni apleta Grafik 15 – rezultati anketiranja učenika o nastavni uz primenu interaktivnih sadrţaja Grafik 16 – ocene učenika za sprovedenu nastavu koja je podrţana interaktivnim sadrţajima 69 69 70 70 71 72 72 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 107 .1 – Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave Grafik 3.com Slika 43. chat Slika 51. Načini implementacije apleta u Moodle okruţenje Slika 44. GeoGebra editor u sistemu za e-učenje Slika 53.Master Rad Slika 37. primer kreiranog upitnika u obliku apleta Muzafer Saračević 51 52 55 55 56 57 59 60 61 62 62 62 62 62 63 63 63 slika 39. Primer virtuelne laboratorije na http://mathandmultimedia. importovanje na resurse. primer testa odraĎen u obliku Java apleta Slika 38. tekstualna strana Slika 47.2 – Rezultati anketiranja nastavnika o dosadašnjem obliku izvoĎenja nastave Grafik 4 – Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Grafik 5 – Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva Grafik 6 – Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Grafik 7 – Rezultati anketiranja učenika o predmetu matematika Grafik 8 – rezultati anketiranja učenika o razlozima Grafik 9 – Rezultati anketiranja učenika o savremenoj nastavi Grafik 10 – uporedna analiza prethodne prosečne ocene i prosečna ocena ostvarena na testu Grafik 11 – Odnos ocena za grupe A i B Grafik 12 – odnos ocena sa kontrolne veţbe.Besplatni alati koji se mogu iskoristiti za razvoj virtuelnih učionica 10 43 45 54 Lista grafika Grafik 1 – Rezultati anketiranja nastavnika o poznavanju pojmova Grafik 2 – Rezultati anketiranja nastavnika o primeni računara i internet u nastavi Grafik 3. Geogebra filter (Math Applets) Lista tabela Tabela 1 – lista alata za kreiranje interaktivnog sadrţaja za e-učenje Tabela 2 – Alati za ocenjivanje u e-učenju Tabela 3 – primer upotrebe JavaScript naredbe i implementacije u Java apletima Tabela 4 . Virtuelna laboratorija sa velikim brojem apleta za eksperimentisanje Slika 41. import u rečnik pojmova Slika 49. mogućnost generisanja grafike u zavisnosti od sadrzaja Slika 48.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful