Milorad Beli} KOMITSKI VOJVODA VOJISLAV TANKOSI

]

Milorad Beli} KOMITSKI VOJVODA VOJISLAV TANKOSI] Prvo izdawe

Izdava~ Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo

Urednik Aleksa Tomi}

Recenzent dr Rado{ Qu{i}

Tira` 1000

[tampa M&S, Vaqevo Izdavawe ove kwige omogu}ili su: SO Lajkovac, SO Vaqevo, SO Ub, SO Mionica, SO Qig, SO Ose~ina

Milorad Beli}

KOMITSKI VOJVODA VOJISLAV TANKOSI]

Vaqevo, 2005.

„...A ko god tra‘i ne{to, pa ma to izgledalo i ludo i uzaludno, taj se upisao u kwigu ‘ivih i ne{to od wegovih napora i wegove nesu|ene slave ‘ivi uvek u otkri}ima onih koji su, posle wega, radili i tra‘ili sa vi{e sre}e i uspeha ...“
I. Andri}, Znakovi pored puta

PREDGOVOR

Retke su li~nosti na{e savremene istorije u kojima se toliko prepli}u istorijsko i legendarno (izuzimaju}i neumereno glorifikovawe pojedinih li~nosti i doga|aja iz II svetskog rata u na{oj posleratnoj istoriografiji). Relativna bliskost perioda i neumoqivost ~iwenica onemogu}avala je stvarawe iskrivqene slike, kako o doga|ajima, tako i o wihovim akterima. Ipak, kratak i buran ‘ivot komitskog vojvode Vojislava Tankosi}a, predstavqa izuzetak. O wemu se mnogo govorilo, a malo pisalo, dodavali su mu i duzimali, neumereno veli~ali, ali i gurali u zaborav. Prezrivo nemarnom odnosu prema na{oj nacionalnoj ba{tini, doprineo je duh slu‘benog pisawa istorije. Doga|aji i li~nosti tendenciozno su preskakani i „zaboravqani“, zbog ~ega su poratnim generacijama uskra}ene mnoge stranice iz nacionalne istorije. Te{ko da dana{wi sredwo{kolci (o osnovcima da i ne govorimo) uop{te znaju ko su bile komite, u ~emu je zna~aj wihovog nacionalnog rada, kao i kakva je uloga bila organizacija „Narodna odbrana“ i „Ujediwewe ili smrt“ („Crna ruka“) na po~etku 20. veka. O samom Tankosi}u, pak, mo‘e se samo saznati da su austrougarske vlasti, ultimatumom
7

iz 1914, izme|u ostalog, tra‘ili wegovo hap{ewe. Redukcijom nastavnih sadr‘aja iz istorije, {to je u sklopu reformi obrazovawa zapo~eto posledwih godina, u~enici }e o ovakvim i sli~nim temama, mo}i da dobiju osnovna znawa zahvaquju}i samo entuzijazmu svojih nastavnika. Tankosi} je ‘iveo svega 35 godina. Sa 23 godine, koliko je imao kada je komandovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage Ma{in, u{ao je u politiku i ostao wen aktivni u~esnik, voqno ili sticajem okolnosti, sve do pogibije 1915. Vi{e od polovine ovog perioda proveo je ratuju}i, bilo kao komita u Staroj Srbiji i Makedoniji, bilo kao stare{ina regularnih jedinica u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Kao deo generacije „koja je podnela najte‘e ‘rtve i koja je po‘wela najve}e uspehe“, stekao je slavu odli~nog komandanta i stratega na bojnom poqu, ali i renome neobuzdanog, ~esto i nerazboritog ~oveka. Ratna slava i povremeni incidenti koje je pravio u mirnodopskim uslovima, a najvi{e wegov karakter, uticali su na stvarawe neobjektivne slike o wemu. Na ovaj ili onaj na~in u~estvovao je u gotovo svim komplikovanim, unutra{wim politi~kim previrawima (formirawe Narodne odbrane, Aneksiona kriza, odricawe od prestola princa \or|a Kara|or|evi}a, osnivawe „Crne ruke“, stalni sukobi izme|u vojnih i civilnih vlasti). Bio je jedan od onih qudi koji se trudio da se stvari razvijaju vi{e pod wegovim uticajem, a ne samo uz wegovo pasivno u~e{}e. Sjediwavaju}i u sebi li~nost ratnog heroja, uticajnog oficira i prgavog kavgaxije,
8

bez sumwe je postao interesantna tema za javnost, onda{wu {tampu i politi~ke krugove. Wegovo poimawe pravde ~esto se nalazilo na stranicama {tampe, pogotovu, kada se razra~unavao sa poznatim li~nostima (princem \or|em, ministrom Stojanom Proti}em, poslanikom i diplomatom @ivojinom Balugxi}em). ^iwenica, da se wegovo ime na{lo u austro-ugarskom ultimatumu iz 1914. i da je dovo|eno u direktnu vezu sa atentatorima na Franca Ferdinanda, stvori}e od wega, u me|uratnoj {tampi i literaturi, neustra{ivog nacionalnog pregaoca, a prerana smrt potvrditi staru istinu da nema slave bez stradawa. Komitski vojvoda iz Ruklade nije do‘iveo da vidi plodove svoje borbe i napore jedne generacije da oslobodi i ujedini srpski narod. Mo‘da bi se i on osetio prevarenim i nadigranim od potowih vremena i doga|aja i mo‘da bi sve ovo do‘ivqavao kao te‘ak nesporazum i tragi~nu zabludu ~itavog jednog ‘ivota ({to }e se, kao po pravilu, ponavqati i svakoj narednoj generaciji). Koliko smo danas sposobni da razumemo ovakve poruke predaka? Da li mo‘emo da shvatimo i do‘ivimo vreme u kome su intelektualac, redov, oficir, akademik i seqak, imali samo jedan sveti ciq: oslobo|ewe i ujediwewe srpskih zemaqa. Koliko danas ima „oblasti gde je jedinstvo Srpstva glavni motiv narodne du{e“ i koliko smo danas narod „sa najja~om nacionalnom sve{}u na Balkanu“, kako je to 1907. pisao Jovan Cviji}? Nemar i zaborav, tako karakteristi~ni za Srbe, kao i poluvekovno nametawe nepostoje}e krivice, potisnuli su slavne stranice na{e na9

cionalne povesti. U toj nacionalnoj zbuwenosti, ‘rtve za slobodu Srpstva, bile su osu|ene na prezir, zaborav i pre}utkivawe. II U poku{aju da se {to objektivnije rasvetli ‘ivotni put komitskog vojvode, ozbiqne probleme predstavqala je priroda posla kojim se bavio. Najve}i deo wegove aktivnosti odvijao se u tajnosti, ~esto i bez znawa ili saglasnosti zvani~nih politi~kih krugova. Gotovo je nemogu}e rekonstruisati wegovo ~etovawe u Staroj Srbiji i Makedoniji i pouzdano utvrditi gde je sve boravio i u kojim je sve bitkama u~estvovao. Sli~na situacija je i za vreme ratova, kada su wegovi ~etnici ~esto mewali formacijsku pripadnost i reon delovawa. Slika bi bila, svakako, potpunija da je objavqena gra|a iz be~kih, pe{tanskih ili nema~kih arhiva, s obzirom da su se Austro-Ugari po~eli interesovati za Tankosi}a i pre Sarajevskog atentata (od Aneksione krize). Me|utim, sa ovim poslom se tek zapo~elo (A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, I, Beograd, 1973; II,1989) Zbog ovih ograni~ewa rad je, najve}im delom, zasnovan na objavqenoj gra|i, podacima iz memoarske i druge literature, kao i na pisawu me|uratne {tampe i ~lancima objavqenim u stru~nim ~asopisima. Prelistana je obimna literatura ({to je navedeno u posebnom popisu), ali su podaci do kojih se do{lo dosta {turi, fragmentarni, ~esto neprovereni, pa samim tim i nepou10

zdani. Uglavnom su autori prepisivali starije autore, bez kriti~kog preispitivawa izvora, pa se lik komitskog vojvode kretao od ~oveka bezgrani~ne hrabrosti i kosovskog osvetnika, do prznice i kavgaxije. Kori{}eni su i podaci do kojih se do{lo istra‘ivawem u Arhivu Srbije, Arhivu Vojnoistorijskog instituta, Me|uop{tinskom istorijskom arhivu Vaqevo i fondovima Narodne biblioteke Srbije, ali su oni na indirektan na~in samo dopunili vreme i doga|aje u kojima je Tankosi} u~estvovao. Uprkos ograni~ewima, verujemo da je slika o ovoj zna~ajnoj li~nosti na{e savremene istorije potpunija i da }e kwiga pribli‘iti ~itaocima vreme nacionalnog zanosa i spremnosti da se ‘rtvuje radi ostvarewa nacionalnih ideala. Nadamo se, da }e redovi koji slede demantovati nepisano pravilo da jedna legenda vi{e, zna~i, istovremeno, i jednu istinu mawe.

11

UVOD

Zaverenik i komita Po~etkom XX veka Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija, jo{ uvek su se nalazile pod turskom vla{}u. Duboka sveop{ta kriza u kojoj se nalazilo osmanlijsko carstvo, neuspela reformna akcija velikih sila, kao i propagandno-oru‘ana akcija Bugarske, Gr~ke i Srbije, stvorili su anarhiju „apokalipti~nih razmera “ na ovom podru~ju. Tome su doprinele i austro-ugarske tajne slu‘be koje su ohrabrivale Arbanase u wihovom terorisawu srpskog stanovni{tva. Wihovi konzularni ~inovnici i ‘andarmerijski oficiri trudili su se da {to vi{e zakrve Srbe i Bugare, tako {to su Bugarima obavqali razne kurirske i obave{tajne usluge. Po potrebi, prikrivali su bugarske ~etnike i wihove jatake. Takvom politikom ‘eleli su da internacionalizuju sukob, kako bi svoju okupaciju predstavili „kao prirodan spas zemqe i naroda“. Zlo~ini, pqa~ke i svakojaka nasiqa bili su svakodnevna pojava, zbog ~ega }e se Srbi sve masovnije iseqavati. Do 1912. u Srbiju se iselilo preko 400.000 qudi sa ovih prostora. Oni koji su ostali, bore}i se za gole ‘ivote, pribegavali su
12

razli~itim odbrambenim sredstvima. Mu{karci su obla~ili arbana{ka odela, brijali glavu, nosili per~ine i govorili arbana{kim jezikom. Deo srpskog ‘ivqa pre{ao je na islam i tako se odrodio od nacije i pradedovske vere. Uprkos svemu, u S. Srbiji ‘ivelo je oko 800.000 pravoslavnih Srba i oko 300.000 Srba muslimanske vere. Razmere bezvla{}a i stradawa Srba zaprepa{}ivale su strane novinare i putopisce. Stara Srbija, uz Jermeniju, opisivana je kao „najnesre}nija zemqa na svetu“. „Oni iz Debra ubijaju da kradu, oni pak iz \akovice ubijaju iz ludog fanatizma, oni iz Pe}i ubijaju iz zadovoqstva, oni iz Prizrena ubijaju zbog svojih r|avih nagona, a oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabine“, napisa}e jedan strani izve{ta~1. Zato }e Stojan Novakovi} jo{ 1896. predlagati da se Srbi naoru‘avaju i pripremaju za odbranu po{to su „Arnauti zlikovci, ali su obilazili s po{tovawem one srpske ku}e za koje su znali da ima oru‘je i mu{ke glave“.2 U po~etku uzdr‘qiva, jer je strahovala od austro-ugarske intervencije, srpska vlada }e otpo~eti da sve sna‘nije podr‘ava delatnost komitskih organizacija. Sve vi{e je sazrevalo uverewe da se protiv „bugarske kame i bombe ne mo‘e boriti bukvarom, ~itankom i konsulskim intervencijama“3. Akcija opremawa i ubacivawa dobrovoqaca finansirana je iz poverqivih kredita Narodne skup1 2 3

Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989, 264 Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921, 196. Ju‘ni pregled, 1930, 6-7

13

{tine i dobrovoqnih priloga. Delovawe srpske komitske organizacije bilo je posebno izra‘eno u kumanovskoj, skopskoj, palana~koj, kratovskoj, brdskoj i ki~evskoj okolini. Kona~no ustrojstvo organizacija je dobila 1903, kada su u Beogradu osnovani Vrhovni i Glavni odbor, kao i dva pododbora u Vrawu. Tada je u Makedoniji bilo ukupno 62 ~etnika, a u Vrawu 554. Me|u osniva~ima u Beogradu bili su i Vaqevci dr Milorad Go|evac i general @ivojin Rafajlovi}5, a me|u najistaknutijim komitama Vojislav Tankosi}.

4 5

Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970, 239 Dr Milorad Go|evac je ro|en 1. marta 1860. u Vaqevu. Gimnaziju je zavr{io u Beogradu, a studije medicine u Be~u. Radio je u Kwa‘evcu, pa u Beogradu u sanitarnoj slu‘bi beogradske Op{tine. Tu se sretao sa Srbima iz J. Srbije, koji su mu prenosili potresne sudbine i vesti o stradawu tamo{wih Srba. Sa trgovcem Lukom ]elovi}em-Trebiwcem, predsednikom Beogradske zadruge i sa jo{ nekoliko istomi{qenika (general Jovan Atanackovi}, akademici Quba Kova~evi} i Quba Stojanovi}, predsednik Demokratske stranke Quba Davidovi}) pokrenuo je akciju za pomo} Srbima. Bio je ~lan masonske lo‘e „Pobratimstvo“. Verovatno su odatle pretpostavke nekih istori~ara da je i Tankosi} pripadao masonima. Za dr Go|evca ka‘u da je u ~etni~ku zakletvu uneo nove elemente: krst, na~iwen ukr{tawem no‘a i revolvera. Jednoj grupi komita, doktor je naru~io da se napravi 300 posrebrwenih kokardi za kape sa natpisom „Sloboda ili smrt“. Umro je u Beogradu 21. 09. 1933. @ivojin Rafajlovi} se rodio 26. oktobra 1871. u Mionici. Zavr{io je {est razreda gimnazije, pa Vojnu akademiju. Kao oficir slu‘bovao je u Vrawu gde se i o‘enio k}erkom tamo{weg bogatog trgovca. Tu se susretao sa Srbima iz Stare Srbije i upoznao sa wihovim stradawem. Zato je osnovao Izvr{ni odbor koji je imao zadatak da do~ekuje i ispra}a ~etnike. Po{to se to kosilo sa zvani~nom srpskom politikom napustio je vojnu slu‘bu. Navodno je, u wegovoj ku}i boravio i Stjepan Radi}, kasniji lider HSS. Grle}i komite prilikom wihovog odlaska u Makedoniju, govorio je: „Sokoli moji, junaci moji, vi }ete nas ujediniti!“ (Leskova~ki zbornik, -

14

Ro|en je 29. septembra 1880. u Rukladi, selu sme{tenom izme|u Uba i Lajkovca6. Majka mu se zvala Miqa, a otac Pavle.7 Malo se zna o wegovom ranom detiwstvu. Otac mu se bavio kazanxijskim zanatom u Beogradu i bio je dosta stariji od supruge. Po zavr{etku osnovne {kole, porodica se preselila u Beograd, gde se Vojislav upisao u Drugu beogradsku gimnaziju. Iz godi{wih izve{taja o radu i u~eni~kom napretku, vidi se da su mu boqe i{le dru{tvene od prirodnih nauka. Tako je, u ~etvrtom razredu, odli~ne ocene imao iz istorije srpskog naroda, geografije i nauke hri{}anske, dok je iz algebre i hemije imao trojke. Odli~nu ocenu imao je i za poha|awe {kole i crkve, ali je zato iz vladawa imao ~etvorku. Mo‘da su wegovu qubav prema nacionalnoj pro{losti razbuktali ~asovi profesora Stevana Sremca i Milenka Vuki}evi}a, koji su mu predavali „istoriju op{tu i srpsku“. Nije poznato zbog ~ega se ispisao iz {estog razreda 1898, kao ni da li je {kolovawe okon~ao privatno. Zaimqivo je, da se iste godine, iz istog razreda,
XXXII (1992), 84). Jedan je od osniva~a Srpske narodne odbrane. Posle Prvog svetskog rata postao je industrijalac i aktivno se bavio politikom. Umro je 23. decembra 1953. u Beogradu. Narodna biblioteka Srbije, Arhiva Milorada Pavlovi}a Krpe R-374/V/1/18; S. Simi}, Srpska revolucionarna organizacija 1903-1912, Bgd. 1988, 22-23; Iz velike epohe 1903-1918, uredio M.V. Kne‘evi}, Subotica, 1929, 37 Negde stoji 1881, Enciklopedija Jugoslavije, 8, JLZ, Zagreb, 1971, 318; V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997, 354. Nema potvrde da su, „iz bezbednosnih razloga“, krajem 19. ili po~etkom 20 veka, promenili prezime iz Jovanovi} u Tankosi}, niti ima dokaza da su se ven~ali tek 1881. u Vaqevu, kako to tvrdi G. Nikoli} u monografiji: Vojvoda Tankosi}, Beograd, 1988, 10; MIAV, Zbirka mati~nih kwiga kr{tenih i ven~anih, 1879/1882.

6 7

15

ispisao i Nikodije Luwevica, brat Drage Ma{in8. U Vojnu akademiju upisao se 31. avgusta 1899, u 32. klasu, da bi {kolovawe okon~ao 2. avgusta 1901. i kao vodnik bio raspore|en u [esti pe{adijski puk „Kraq Karol“. Tu je slu‘bovao do 1. septembra 1905. (sa prekidom 1904/1905, kada je ~etovao u Makedoniji). Sa XV klasom svr{io je i Vi{u {kolu Vojne akademije. Bio je vrlo savestan |ak. ^itao je dosta, posebno kwige iz nacionalne istorije i beletristiku, {to je i razumqivo, s obzirom da se wegovo {kolovawe poklopilo se sa periodom nacionalnog zanosa i revolucionarnog nadahnu}a srpske omladine. Kao pitomac, Tankosi} se starao da zadobije poverewe generala Jovana Atanackovi}a i dr Milorada Go|evca, koji su otpo~eli rad na prikupqawu i slawu dobrovoqaca u Staru Srbiju i Makedoniju. Li~nom voqom, wegova vojni~ka karijera, od tog vremena, bi}e podre|ena opasnostima i isku{ewima koje je sa sobom nosio komitski poziv. Prvo poznato u~e{}e Tankosi}a u politici bilo je posle martovskih demonstracija 1903, kada je vo|ama demonstracija omogu}io da se iz Gorweg grada ~amcima prebace na austrijsku stranu. Majski prevrat je presudno uticao i na wegovu daqu karijeru. U no}i izme|u 28/29. maja Tankosi} je komandovao vodom koji je streqao
8

Druga beogradska gimnazija, Godi{wi izve{taj o radu i u~eni~kom napretku, 1895, 1896, 1897, 1898, 1899. Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd. 1936,38. Negde se navodi da je zavr{io {est razreda (vidi: S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka, IV, Zagreb 1929, 517).

16

bra}u kraqice Drage, Nikodija i Nikolu9. Da li je ve} tada, mladi potporu~nik, pokazao svoju spremnost na „velika pregnu}a“, ili je mr‘wa prema kraqici i wenoj bra}i bila tolika da ga nije pokolebala ni ~iwenica da se ispred pu{~anih cevi na{ao i wegov {kolski drug? Te godine, dobio je i svoje prvo odli~je: Spomenicu Kraqa Petra. O tzv. „zavereni~kom pitawu“ dosta polemike bilo je i u srpskom Parlamentu. Za jednog, naro~ito glasnog kriti~ara, po~elo se {u{kati po Beogradu da }e ga ubiti Tankosi}evi qudi10. Najve}u slavu, ipak, ste}i }e ~etuju}i po Staroj Srbiji i Makedoniji. Tu je Tankosi} prvi put boravio u zimu 1903/1904 (ne{to iza formirawa Glavnog odbora ~etni~ke akcije, negde nazivan i Srpski komitet)11. Osnivawu odbora prethodio je veliki narodni zbor, odr‘an avgusta 1903. ispred spomenika knezu Mihailu u Beogradu. Zbor je odr‘an pod parolom „Sloboda svim neoslobo|enim Srbima sa Srbijom zajedno, ili smrt i samoj Srbiji“12. U svojoj monografiji „Stari ~etnici“, M. Pe{i} ka‘e da je dr Go|evac okupqenima rekao: „Ako ovo (nasiqe, prim. M.B.) potraje jo{ neko vreme, Stara Srbija }e izgubiti karakter srpske zemqe, jer }e ostati bez Srba.
9

10 11

12

D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa. Devesto tre}a. Beograd,1990, 189. V. Kazimirovi}, u navedenom delu, ka‘e da je bra}u, „na svoju ruku“ pobio Tankosi}, „jedan od najbezobzirnijih mladih zaverenika“, 19 B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, Beograd, 1986, 186. Interesantno je da su Lujza i @ivojin Mi{i} intervenisali kod Odbora da vrate ku}i wihovog sina Radovana, koji se prijavio u dobrovoqce slagav{i za godine. Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Beograd, 1996, 47. V. Kazimirovi}, nav. delo, 355

17

Ako }uti na{a vlada, ako ho}e prijateqstvo sa Turskom, po savetu velikih sila, mi ne smemo da }utimo“.13 O tada{woj uzdr‘anosti srpske vlade svedo~i i dokument upu}en na~elniku Okruga vaqevskog, u kome se zahteva od lokalnih vlasti da spre~e kupqewe ~eta i wihovo slawe u Tursku, jer „svaki nepromi{qeni korak, u tome pogledu, mogao bi biti od velike {tete po interese zemqe“14. Tako|e, lokalnim vlastima je sugerisano da obrate „najozbiqniju pa‘wu“ na bugarske imigrante, koji su iz Rumunije prelazili u Srbiju „kao radnici“, a onda produ‘avali u Makedoniju, gde su se svrstavali u „usta{ke ~ete“.15. I koliko god su zvani~ni krugovi bili uzdr‘ani, toliko je {tampa bila nesmotrena. Tako je, posle pogibije 24 srpska ~etnika, maja 1904, „Politika“ pisala da se radilo o na{im komitama, iako je turska {tampa objavila da se radilo o bugarskim komitama16. U svrhu pomagawa srpskom stanovni{tvu u S. Srbiji, bilo je formirano i Kolo srpskih sestara, ~iji je prvi sekretar bila slikarka Nade‘da Petrovi}. Wihov prilog od 60 napoleona, ugro‘enom stanovni{tvu, odneo je upravo Tankosi}. Kada ga je u~iteq Ceri} upitao upitao da li da kupi bra{no ili oru‘je, komita mu je odgovorio: „Kada vas Turci napadnu bra{no vam ne}e pomo}i, ve} oru‘je, a ti odlu~i sam!“17. Wegov dolazak u Makedoniju, Stanislav
13 14 15 16 17

M. Pe{i}, Stari ~etnici, Kragujevac, 2000, 22 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV), Fond Op{tine grada Vaqeva, k-97, p-3, p-5. MIAV, Na~elstvo sreza Tamnavskog Ub, k-5, p-51 Politika, 22. maj 1904 M. Pe{i}, nav. delo, 54

18

Krakov opisuje na slede}i na~in: „Mali, neugledan, velike grgurave kose, u kratkom tesnom kaputu sa paso{em i izgledom trgova~kog pomo}nika koji je do{ao da sazna cene ‘ita, Tankosi} nije mogao samo da sakrije ~eli~ni bqesak iz nemirnih o~iju... Neobuzdan, nezadr‘an, smeo, nepoznavaju}i strah i prepreke, {irio je oko sebe plamen ~etni{tva...“18 Kao trgova~ki pomo}nik, boravio je u Skopqu, Bitoqu i Solunu. Prou~avao je tamo{we prilike, sklapao poznanstva sa raznim qudima i prikupio niz korisnih podataka. Kod jedne seoske crkve u Pore~u, ugledao je, tako jednom, seqake okupqene u prazni~nim odelima. Ispod pocepanog {atora, odvijalo se takmi~ewe u streqa{tvu. Nadmetali su se poqski ~uvari i zaptije. Privu~en neodoqivim zvukom olova, Tankosi} se prikqu~io takmi~arima. Uzeo je pu{ku i svako wegovo zrno pogodilo je u centar. Naravno, to je izazvalo znati‘equ seqaka i ‘andara. Wegov pratilac, tako|e, srpski oficir, posavetovao ga je da “ga|a u stranu" i da se {to pre izgube. Tankosi} je, me|utim, prkosno nastavio da puca. Do wega se, tada, probio i jedan seqak i obazrivo mu se obratio: „Kako si, gospodin Vojo?“ „Kakav Voja?“ „I~ se ne pla{i. Zar se ne se}a{ kada sam ti prodavao burek u kasarni?“ Tek tada se Tankosi} udaqio. Prkos i ‘eqa da se doka‘e pred turskim zaptijama, mogao je ugro18

S. Krakov, Plamen ~etni{tva, Beograd, 1986,186

19

ziti tajnost wegove misije19. U istom delu, ovaj autor navodi i zanimqiv tekst ~etni~ke zakletve: „Zakliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst ovaj, zakliwem se na no‘ ovaj i revolver – da }u ta~no i savesno, bezuslovno ispuwavati sve naredbe Komiteta koje mi se budu dale, a koje idu u korist na{eg oslobo|ewa i ujediwewa sa majkom Srbijom, a pod upravom Komiteta. Ako bi se namerno ogre{io o datu zakletvu, da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, a no‘ i revolver kaznu izvr{e. Amin.“20 Postoji i druga~iji tekst koji se navodi u kwizi: M.R.S. Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913,92: „A ko izda onoga te po~ne, svaka mu se stvar skamenila! Bog veliki i wegova sila u wivu mu sjeme skamenio u ‘ene mu |ecu skamenio...“ Jovan M. Jovanovi} u kwizi „Borba za narodno ujediwewe 1914-1918", bez godine izdawa, na strani 36, ka‘e da je prva ~eta organizovana i polo‘ila zakletvu u manastiru Sv. Pre~iste u Pore~u (gde je Tankosi} organizovao prvi pododbor za ovaj kraj januara 1904). Vo|a je bio Micko Sokolovi} Pavlovski, a prvi sukob je izbio na ulazu u Pore~, kada je zarobqen poznati bugarski komita D. Grujev. Ode}a komita bila je u duhu narodne no{we. Odelo je bilo od seqa~kog sukna, beloga ili sivoga, sa dokolenicama do opanaka, uskim ~ak{irama, xemadanom, oficirskom pelerinom i {ubarom s kalpakom na kojoj se nalazila ko19 20

isto, 187; O tome pi{e i T. Petkovi} u Spomenici Milivoja M. Dini}a, Kragujevac, 1927, 6. isto,132.

20

karda sa dvoglavim belim orlom. Tankosi} se pridru‘io onima kojima }e gora, u kojoj ne dopire ni lave‘ pasa, postati ku}a, a naizmeni~no stra‘arewe besanim no}ima i stalna borba ili uzmicawe, postati svakodnevni ‘ivot. Godine 1904. i 1905. ostale su zapam}ne po ne~uvenim zlo~inima nad Srbima. Stalne protestne note srpske vlade, nisu nailazile na razumevawe i reagovawe Porte. Pri{tinski konzul Miroslav Spalajkovi} javqao je da „nema dana, a da se ne desi po jedno ili dva ubistva nad Srbima“. U nasiqima su predwa~ili Fande, Arbanasi katolici, koji su bili pod direktnom kontrolom austro-ugarske propagande. Mada su prve srpske komitske ~ete bile razbijene, uz intenzivniju podr{ku srpske vlade, nastavqeno je sa wihovim okupqawem i slawem u Makedoniju21. U krvavim bitkama poginuli su : vojvoda Aksentije Baceti} – Rujanac iz u‘i~kog kraja, vojvoda Dragomir G. Proti} iz vaqevske Podgorine, komita Mihailo Ki}i} iz Vaqeva (negde pi{e: Koci}). Kod sela ^etirca,12 maja 1904, poginula su 24 ~etnika i vojvoda An|elko Aleksi}. Vojvoda Vasilije Trbi} navodi da je to bilo kod mesta [upqi kamen. (Memoari, I, Beograd. 1996, 38). Juna~ki su poginuli i vojvoda Savatije Milo{evi}, poru~nik @ivojin Milovanovi} i u~iteq
21

U monografiji „Stari ~etnici“, M. Pe{i} navodi da se radilo o Dragomiru Kosti}u iz Vaqevske Kamenice, nav. delo, 47; Vojvoda Kosta Pe}anac, ^etni~ka akcija 1903-1912, Beograd, 1933, 16 i daqe; Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije, kw. I, sv 2, priredio A. Radowi}, Beograd, 1998, 364, 401-419; M. R.S, Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913, 95.

21

Lazar Kujunxi}. Po{to su ih izdali, borili su se do posledweg metka i bombe, a potom su izgoreli u kuli koju su sami zapalili. U borbi kod Tabanovaca, marta 1905, poginuo je i aktivni pe{adijski poru~nik iz Vaqeva Dragomir Vasiqevi}. U ku}u @ivojina Rafajlovi}a vi{e puta dolazio je i pesnik Milan Raki}, tada u ulozi konzula, da bi obezbedio prenos oru‘ja i municije u Tursku. U borbama na ^elopeku kod Kumanova (16. aprila 1905), borio se i Tankosi} (tada sa ~inom pe{adijskog poru~nika), da bi ne{to kasnije, i sam komandovao jednom ~etom u borbi na Velikoj Ho~i22. To mu je bilo vatreno kr{tewe. Stizao je da „sipa metke na Turke i da zadr‘ava wihov nalet“, ali i da previja rane svojim komitama. Arnautska sela odjekivala su od pu{~ane paqbe. Na polo‘aj su pristizala arnautska poja~awa, ali je bitka odlu~ena kada je komitama u pomo} pritekao \or|e Skopqan~e sa svojom ~etom. Seqani su sahranili mrtve komite preobukav{i ih u seqa~ka odela, kako ih Turci ne bi otkopali i prona{li u komitskoj uniformi. O ‘estini sukoba sa Turcima (mnogo ~e{}e sa bugarskim ~etama) govori i podatak da je za osam meseci 1905. u Makedoniji bilo ubijeno 785 qudi, uni{tene 74 ku}e i ~etiri manastira23. Te{ko je ustanoviti koliko je puta Tankosi}, u ovom
22

23

U Spomenici XXXII klase Vojne akademije stoji da je to bilo na Veliki petak 19. aprila 1905,38. Isti datum se nalazi i u „Narodnoj odbrani“, 13-14, 194. Jedino V. Trbi} navodi da je to bilo kod ^elope~ke kule „na Veliku subotu“, nav. delo, 68. Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd, 1967, 221

22

periodu, prelazio granicu, bilo sam bilo sa ~etom, i u kojim je sve sukobima u~estvovao. Nije bilo nimalo lako pre}i dobro ~uvanu granicu, uma}i svim poterama i do}i do odredi{ta. Ali, ostavio je vidnog traga ve} posle prvog dolaska, kako u organizaciji komitskih ~eta, tako i u pogledu stvarawa sopstvenog ugleda.Treba ista}i da se Tankosi}evo ime jo{ uvek ne spomiwe u poverqivim izve{tajima austro-ugarskih obave{tajaca, niti ga ima u dokumentima srpske diplomatije24. U dokumentima se spomiwu vojvode: Gligor Sokolovi}, Jovan Babunski, Micko Krsti}, \or|e Skopqan~e, Vojin Popovi}, Kosta Milovanovi} i dr. Po povratku u Beograd dobio je Orden Kara|or|eve zvezde IV reda (ustanovqen 14. januara 1904) i kratko vreme ponovo se na{ao u aktivnoj vojnoj slu‘bi (kao vodni oficir 2. ~ete 3. bataqona [estog pe{adijskog puka) s obzirom da je u Makedoniji do{lo do zati{ja posle sklapawa carinske unije izme|u Srbije i Bugarske 9. jula 1905. O wemu }e, kasnije, dr Siton-Votson napisati: „Wegove pustolovine po Staroj Srbiji i Makedoniji na~inili su ga popularnim, naro~ito, me|u razbaru{enim delom veliko{kolske omladine u Beogradu“25. Poverewe koje je u wega stekao Dragutin Dimitrijevi} Apis, jo{ od 1903, sada je jo{ vi{e produbqeno. Slikaju}i ga kao ~oveka „sirove du{e i
24 25

A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti iz be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, 1989 Dr Siton-Vatson, Sarajevo – studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb. 1926, 94-95

23

spremnog na svako zlo“, dr Siton-Votson zakqu~uje da je sa takvim osobinama bio „idealan drug i zgodno sredstvo u Apisovim rukama“26. Takva ocena, nesumwivo, posledica je Tankosi}evog, kasnijeg, udela u sarajevskom atentatu. Mogu}e je da je Apis koristio Tankosi}a za neke poverqive poslove ra~unaju}i na wegovu narav, ali je sigurno i da je uz Apisa u~estvovao u dono{ewu vrlo zna~ajnih odluka (formirawe Sredi{nog odbora „Narodne odbrane“ 21. oktobra 1908. i „Crne ruke“, maja 1911). U periodu od 4. oktobra 1905. do 30. septembra 1907. poha|ao je i zavr{io je Vi{u vojnu akademiju. Iz ovog perioda poti~e i wegovo prisnije dru‘ewe sa regentom \or|em Kara|or|evi}em. Izgleda da mu je Tankosi} posredovao prilikom upoznavawa sa izvesnom beogradskom damom, na ~emu mu je princ bio zahvalan. Wihovo prijateqstvo je pomu}eno kada je, prilikom neke rasprave, Tankosi}, navodno, povukao princa za uvo. Sukob je do{ao dotle da je „ismejan, uvre|en i poni‘en“, prgavi komita nameravao da izazove princa na dvoboj. Kako to nije bilo mogu}e, napustio je vojnu slu‘bu. U stvari, radilo se o prelasku iz aktivne slu‘be u rezervni sastav, po{to je Tankosi} imao konkretnih zadataka kao komita na Drini, ali je {tampa wegovu ostavku dovela u vezu sa sukobom sa princem27. U svojim memoarima, princ \or|e je demantovao ovu pri~u. U kakvim su odnosima bili vidi se i iz wihovog
26 27

Isto Srpske novine, 9. decembar 1908

24

prijateqskog susreta uo~i Bregalni~ke bitke. Tako|e, princ je ~esto dolazio u logor u ]upriji, u kojem su se obu~avali ~etnici V. Tankosi}a28. Na ovakvo mi{qewe, najverovatnije, uticala je onda{wa {tampa koja je dosta pisala o prin~evoj prekoj naravi, ali i sukob koji }e izbiti izme|u „crnorukaca“ i regenta uo~i wegovog odricawa od prestola29. Princ je nazvao zaverenike iz 1903 xukelama i javno im je pretio da }e ih „satrti kada postane kraq“30. Doga|aji koji su sledili (Aneksija Bosne i Hercegovine, Mladoturska revolucija) ponovo su ga podstakli da otpo~ne sa ~etovawem. Mladoturska revolucija zatekla ga je kao komandanta jedne komitske ~ete u Makedoniji na levoj obali Vardara. U prole}e 1908. probio se do Male{a i Strumice. Wegova pojava izazvala je zaprepa{}ewe, jer su ove oblasti predstavqale za hri{}ane veoma opasno podru~je, dok su ih Bugari smatrali za svoju maticu. Zbog toga su uputili protest velikim silama31. Najvi{e je delovao iz pograni~nog Bu{trawa, a redovno je odsedao u
28 29

30 31

\. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd. 1969, 245, 255, 318, 354 D. @ivojinovi}, Kraq Petar I Kara|or|evi}, II, Beograd. 1990, 290, 298; „Srpske novine“, 10. decembar 1908; „Zvono“, 12. decembar 1908. V. Kazimirovi}, nav. delo, 357; Iz velike epohe 1903-1918, uredio: Milivoje V. Kne‘evi}, Subotica 1929, 40 Spomenica Jovana S. Babunskog, 14; „Politika“, 3. novembar 1919. Zanimqivo je da vojvoda Vasilije Trbi}, koji je i sam ~etovao po Makedoniji, u svojim obimnim Memoarima nigde ne spomiwe anga‘ovawe V. Tankosi}a, ~ak ni oko ume{anosti u Sarajevski atentat. Bez sumwe, to je posledica wihovog sukoba u toku balkanskih ratova, zbog ~ega }e Trbi} napisati i da je „prekinuo svaku vezu sa V. Popovi}em – Vukom i sa svim zaverenicima iz 1903, nav. delo, 68 i daqe.

25

ku}i u~iteqa Manojla Senti}a, rodom iz Klinovca32. Najverovatnije je wegov dolazak bio poku{aj Beograda da o‘ivi komitske akcije, s obzirom da su, zbog unutra{wih razmirica i sukoba pojedinih vo|a, bile u krizi. Namera srpskih zvani~nika bila je i da se akcije pro{ire na isto~nu Makedoniju (gde je preovla|ivala bugarska akcija). Od jula 1908. ponovo je u Beogradu, a osam srpskih ~eta je raspu{teno. O~ekivawa da }e mladoturci poboq{ati polo‘aj hri{}ana i uvesti zakonitost i red u dr‘avi, pokazala su se nerealnim. Ve} naredne godine, u ovim krajevima, ponovo vlada stawe anarhije, pa su ~etni~ke akcije opet o‘ivele. Me|utim, ni povratak u Beograd za Tankosi}a nije zna~io mirniji ‘ivot. Progla{ewe Aneksije 6. oktobra 1908. izazvalo je veliko uzbu|ewe u Srbiji. Formirawe Narodne odbrane bio je prvi korak ka planiranom ujediwewu svih nacionalnih snaga radi odbrane od Austro-Ugarske. Ona je radila na „ja~awu vite{kog duha i fizi~ke regeneracije“ osnivawem i pomagawem streqa~kih dru‘ina i gimnasti~kih organizacija33. Rad Tankosi}a se odvijao u dva smera: {irewu svoje mre‘e u Bosni i Hercegovini, koriste}i nezadovoqstvo tamo{weg stanovni{tva austro-ugarskom upravom, kao i u regrutovawu i obu~avawu dobrovoqaca za predstoje}i sukob. Na ruku mu je i{la velika uznemirenost javnosti. U Beogradu su demonstracije i javna okupqawa naroda predvodili pisci Branislav Nu{i}, Jovan Du~i} i vlasnik „Politike“ Vla32 33

Leskova~ki zbornik, XXXII (1992), 89-90 V. ]orovi}, Istorija Srba, Ni{, 1999, 717

26

dislav Ribnikar. Nu{i} je sa dobo{em i zastavom u zanosu govorio okupqenim masama: „Bra}o, otaxbina je u opasnosti, zberimo se, zdru‘imo se, zagrlimo se, da zajedni~ki umremo za otaxbinu!“34. [tampa je bila prepuna borbenih pokli~a: „Za rat!“, „Komite napred!“, „Svi Srbi tra‘e rat Austriji“, „Komite idu na Drinu“...35. Poznati pisac je vr{io i upis dobrovoqaca u {atoru razapetom ispred spomenika knezu Mihailu. Od op{te atmosfere jedino je odudarala Srpska socijaldemokratska stranka zauzev{i izrazito negativan stav prema demonstrantima i prema politici gra|anskih stranaka. Krajwe uzdr‘ana bila je i srpska vlada, koja se pla{ila daqeg zao{travawa odnosa sa Austro-Ugarskom. Policijske vlasti su razoru‘ale neke dobrovoqce i „posle velikog wihovog otpora“ sproveli u Beograd36. Ozbiqnost situacije ogledala se i u ~iwenici da je, sredinom februara 1909, bila obrazovana vlada tzv. ~etvorne koalicije (autoritet ovakve vlade, najverovatnije je uticao da ~in priznawa Aneksije u Srbiji pro|e bez posledica). Uprkos tome, u Srbiji je ubrzo bilo organizovano 220 odbora sa vi{e od 5.000 dobrovoqaca37.
34

35 36 37

J. Mili}evi}, Javnost Beograda prema aneksiji Bosne Hercegovine, u: Jugoslovenski narod pred prvi svetski rat, Beograd, 1967, 554 Politika, 24, 25. septembar 1908 Samouprava, 1. januar 1920 U Vaqevu je vrlo brzo bio osnovan Okru‘ni odbor (predsednik je bio Milorad Tadi}, a blagajnik Milo{ Kora}), koji je radio na prikupqawu nov~anih priloga i raznih stvari za potrebe Narodne odbrane. Naj~e{}e, prilozi su prikupqani na dobrotvornim zabavama. MIAV, Zbirka otkupa, k-6, p-1

27

Tankosi} je, u me|uvremenu, iz aktivne slu‘be preveden u rezervu (reaktiviran je 26. februara 1909) i odmah po~eo sa upisom dobrovoqaca. Uz pesmu i u veselom raspolo‘ewu, upis se vr{io u kafanama: „Zeleni venac“, „@irov venac“, „Kod zlatne morune“ i „Kod Amerikanca“)38. Prema pisawu Politike od 3. novembra 1919. Tankosi}eva ku}a u Ulici kraqa Milutina 19 „bila je poznatija i pose}enija nego Ministarstvo trgovine“. Dolazili su iz svih delova porobqene zemqe, uskoci iz dalekih krajeva, begunci ispred austrijskih ‘andara, dezerteri iz }esareve armije, o~ajnici koji nisu vi{e verovali ni u Boga ni u qude i koji su jo{ jedinu veru nalazili u onome {to su ovde mogli ~uti. Wegova majka Miqa je sve namernike do~ekivala kao svoju decu. „Zapajala je, bodrila i hrabrila sve one div-junake koji su se zalo‘ili za oslobo|ewe bra}e pod tu|inskim jarmom“. Pod wenim okriqem „zapajali su se istinskom qubavqu prema zemqi i narodu svom, tom najvi{em idealu Srbinovom“, pisala je {tampa posle wene smrti 193239. ^etnici, sa svojim vojvodama, mnogi u narodnom odelu, oki}eni kokardama i trobojkama, okupqali su se na najprometnijim mestima. Na wihovim zastavama, iznad mrtva~ke glave, pisalo je: „Srpski ~etnici iz Ma}edonije“, a na drugoj strani: „U Herceg-Bosnu“.40 Interesantno je da se preko puta
38 39 40

Srpske novine, 9. decembar 1908; L. Pfefer, Istraga o Sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938, 132 Vardar, 1932, 106-107 Politika, 26. septembar 1908

28

wegove ku}e nalazila zgrada nema~kog poslanstva, zbog ~ega i ne ~udi {to mu se ime po~elo spomiwati u poverqivim izve{tajima, diplomatskim notama, sudskim aktima, u prepisci po {tampi. Strani {pijuni i uhode pratili su ga svuda i svuda su „otkrivali wegove tanane niti“41. Austrijska i ma|arska {tampa dosta su prostora posve}ivale aktivnostima komita. Navo|eno je da u Srbiji ima spremnih „1000 ~eta, svaka po 20 qudi“ i da svaki ~etnik nosi „po pet bombi i po dve pu{ke, od kojih }e drugu dati bosanskim pobuwenicima“. Tako|e, nagla{avala se dobra obu~enost komitskih ~eta („svaki ~etnik pouzdano ga|a bombom na razdaqini od 80 koraka“)42. To nije smetalo Tankosi}u da u }uprijskom logoru, sve do priznavawa Aneksije, marta 1909, obu~ava svoje dobrovoqce. Obuka je bila vrlo naporna. Ve‘bali su u rukovawu dinamitom, bombom, brzometkom, kao i u plivawu u ledenoj Moravi. Kada nisu bili na poligonu, ~etnici su se okupqali u kafanama i pevali nacionalne i ~etni~ke pesme. Komite su primale platu koja se kretala u rasponu od 10 do 80 dinara, dok su vojvode imale platu od 150 dinara43. Iako je logor raspu{ten u prole}e 1909. ste~ena znawa dobrovoqci }e primeniti ve} u balkanskim ratovima. Oru‘je i municija komita uskladi{teno je u magacinima Izvr{nog odbora Narodne odbrane u Vrawu. Sa Tankosi}em su bila jo{ 32 ~etnika.
41 42 43

Narodna odbrana, 13-14, Beograd, 1939,196 Politika, 23. decembar 1908 G. Todorovski, Srpskata ~etni~ka organizacija i nejzinata aktivnost vo Makedonija, Glasnik na Institutot za nacionalna istorija, 1 (1968), 198, 200-202.

29

Oskudni su podaci o aktivnostima Tankosi}a u periodu 1909-1912. Pouzdano se znaju samo neke ~iwenice. Po zavr{etku Vi{e vojne akademije, kao vodni oficir obavqao je du‘nosti u [estom i ^etvrtom pe{adijskom puku, da bi 11. aprila 1909. postao komandir 3. ~ete 3. bataqona Sedmog pe{adijskog puka. Tu du‘nost je obavqao do 20. jula 1910. Kratko vreme nalazio se na mestu komandira 3. ~ete 2. bataqona Petog pe{adijskog puka (do 1. septembra 1910). Krajem marta 1909, unapre|en je u ~in pe{adijskog kapetana II klase, a iste godine, odlikovan je Medaqom za vojni~ke vrline44. Pored izuzetno bogate vojni~ke i komitske aktivnosti, Tankosi}a nisu zaobi{la ni burna politi~ka previrawa. Me|u osniva~ima je tajne organizacije „Ujediwewe ili smrt“. Ciq organizacije bio je borba za ujediwewe srpstva, a nastala je kao odgovor na neuspeh „Narodne odbrane“ da sprovede oslobo|ewe i ujediwewe srpskih krajeva. Uz Qubu Jovanovi}a – ^upu i Bogdana Radenkovi}a, Tankosi} je u~estvovao u izradi ustava ove organizacije, koja je „pretpostavqala revolucionarnu borbu kulturnoj“, zbog ~ega je bila „apsolutno tajna za {iri krug“. Organizacija je trebala da uti~e na sve slu‘bene faktore u Srbiji, kao i na sve dru{tvene slojeve „i celokupni dru{tveni ‘ivot u woj“. U pe~atu su bili urezani lobawa i ukr{tene kosti, zatim zastava, kama, bomba i bo~ica sa otrovom.
44

Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), Oficirski dosije Vojislava Tankosi}a, k-1819, f-166

30

Zakletva „crnorukaca“ je glasila: „Ja, N. N, stupaju}i u organizaciju 'Ujediwewe ili smrt', zakliwem se suncem {to me greje, zemqom {to me hrani, Bogom, krvqu svojih otaca, ~a{}u i ‘ivotom, da }u od ovoga ~asa pa do smrti, verno slu‘iti zadatku ove organizacije i uvek biti gotov da za wu podnesem sve ‘rtve. Zakliwem se ~a{}u i ‘ivotom da }u sve naredbe i zapovesti bezuslovno izvr{avati. Zakliwem se Bogom, ~a{}u i ‘ivotom da }u sve tajne ove organizacije sobom u grob poneti. Nek mi sudi Bog i moji drugovi u organizaciji ako ovu zakletvu hotimi~no ili nehotimi~no ne izvr{im ili prekr{im“. Prema poslovniku, svi ~lanovi (osim 11 ~lanova Vrhovne centralne uprave) nisu smeli koristiti svoja prava imena, nego posebne brojeve koje su dobili. Komunicirawe izme|u institucija odvijalo se usmeno, a svaki pisani dokument je uni{tavan, „~im se po wemu postupi“. Svakom ~lanu, pri stupawu u organizaciju, predo~eno je da ne mo‘e o~ekivati nikakvu slavu ili li~nu korist. Bila je predvi|ena stroga kazna za svaki poku{aj iskori{}avawa organizacije za svoje li~ne interese45. Beogradska javnost je smatrala da je naziv organizacije uzet prema jednom kriminalnom romanu koji je tada izlazio u nastavcima46. Mogu}e je da je Tankosi} jo{ 1911. raz45

46

^ed. A. Popovi}, Organizacija „Ujediwewe ili smrt“ („Crna Ruka“), „Nova Evropa“, XV (1927) 12, 396-398; V. Dedijer, Sarajevo 1914, Beograd, 1966, 618/619; D. Mekenzi, Apis, G.Milanovac, 1989, 87 V. Vu~kovi}, Unutra{we krize Srbije i prvi svetski rat, I^ (14-15), 1963-1965, 180

31

mi{qao i planirao atentat na F. Ferdinanda i da je imao veze sa atentatom na barona Slavka Cuvaja, hrvatskog bana i kraqevskog komesara, 8. juna 1912. Naime, u opse‘noj istrazi koju su austro-ugarske vlasti sprovele posle sarajevskog atentata, utvr|eno je da je atentator na Cuvaja, Luka Juki}, vi|an u Beogradu 1912. u dru{tvu sa Tankosi}em47. Iste godine, jedan Tankosi}ev ~etnik, ina~e te{ko bolestan od tuberkuloze, do{ao je kod wega i Apisa, s namerom da izvr{i „kakvo krupno delo“. Ne{to kasnije, Tankosi} je rekao onda{wem komandantu ‘andarmerije (ina~e, ~lanu „Crne ruke“) da se brine za ovog ~etnika, jer je oti{ao u Be~ da ubije cara ili prestolonaslednika, ali da se otuda nije vratio. Izgleda da je ovaj nesre}ni dobrovoqac uhva}en i ubijen, po{to se o wemu nije vi{e ni{ta moglo ~uti. Karakter wihove organizacije, prethodna i tada{wa aktivnost, doveli su ih u sukob sa zvani~nom politikom i vlastima. Radikali su ih, ~ak, dovodili u vezu sa nema~kom obave{tajnom slu‘bom. U interpelaciji narodnog poslanika Petra Mi{i}a, o{tro je zamereno ministru vojnom i komandantu Dunavske divizije {to „ni{ta nisu preduzeli“ protiv novoformirane organizacije48. Izvesno je da su „crnorukci“ pri‘eqkivali skori sukob sa Turcima i da su nastojali da ubrzaju razvoj doga|aja. Govorili su da su za Srpstvo u Turskoj nastali „posledwi dani i da
47 48

Arhiv Srbije (AS), PO, 123-38, p-68; nav. delo, 1966, 681/682 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine, XXXIII sednica, 10. januar 1912

32

ga samo jedan rat mo‘e spasti“. Dokle su i{li Tankosi} i wegovi qudi, svedo~i i incident sa ministrom Milovanom Milovanovi}em. Da bi izvr{ili pritisak na vladu, Tankosi} je usko~io u ministrov fijaker i o{tro mu zapretio. Posle ovog incidenta, ministar se kretao samo uz pratwu telohraniteqa, ali je izve{tavao „crnorukce“ o toku pregovora sa Bugarima. Wihova tesna saradwa traja}e sve do Milovanovi}eve smrti 18. juna 1912, uprkos stalnim napadima „Pijemonta“ na wegovu spoqnu politiku. Ministar je optu‘ivan da truje „na{ nacionalni ‘ivot“ i da je „simptom nacionalnog propadawa“. Na trogodi{wicu aneksije B i H, u „Pijemontu“ je objavqena ~ituqa sa tekstom: „Vlada Kraqevine Srbije izjavquje da aneksijom Bosne i Hercegovine prava Srbije nisu povre|ena“. U potpisu ~ituqe stajalo je ime i prezime ministra Milovanovi}a. Po~ekom 1912. ti napadi su jo{ vi{e poja~ani, pa je ministar nazivan izdajnikom, fatalnim za Srbiju, „grobnom plo~om Srbije i Srpstva“, zbog ~ega je tra‘eno da ga „nosi mutna voda daleko od ove napa}ene zemqe“49. Jo{ jedna epizoda oslikava Tankosi}ev karakter. Borave}i u Francuskoj, u periodu septembar 1910 – februar 1911, gde je po nalogu vlade radio na prijemu i kontroli kupqene pe{adijske municije, u {tampi je izneo podatak da je bilo poku{aja „utrapqivawa“ i municije lo{eg kvaliteta. Nezadovoqan kvalitetom municije, Tankosi} je u tri navrata o{tro optu‘io fabriku i pred49

Pijemont, 25. januar 1912

33

sednika komisije. Ni saveti {efa general{tabnog odseka majora Milovanovi}a, nisu pomogli. U pismu koje je prgavom vojvodi uputio 11. septembra 1910, major Milovanovi} mu ka‘e da je znao da }e „u svemu biti ispravan i korektan“, ali da nije „trebao da radi, to {to je po~eo da radi“, tj. da svoje primedbe iznosi i u {tampi. Vojvoda se nije dao pokolebati, zbog ~ega je smewen i poslat u Srbiju50. Po povratku, postavqen je za komandira 2. ~ete, 3. bataqona, Dvanaestog pe{adijskog puka i na toj du‘nosti ostao do 10. marta 1912. Kada ga je zbog te afere napao biv{i radikalski poslanik Petar Mi{i}. Tankosi} ga je izazvao na dvoboj, do kojeg nije do{lo51.

50 51

Stenografske bele{ke NS, 9. februar 1912 D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd, 1987, 242; S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi‘evnosti, I, Beograd. 1991, 243; M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1956, 118

34

U BALKANSKIM RATOVIMA

Strateg Garibaldijevog kalibra Op{te uverewe da je svaka ~etni~ka glava koja padne u borbi za oslobo|ewe S. Srbije i Makedonije, u stvari, „nova krvava tapija kojom se dokazuje pravo Srbije na jug“, ponovo je aktiviralo okupqawe komitskih ~eta52. Na istorijsku pozornicu stupilo je pokoqewe „koje je podnelo najve}e ‘rtve, ali koje je po‘welo i najve}e uspehe53. U Naredbi vrhovnog komandanta vojske kraqa Petra, od 6. oktobra 1912. u Ni{u, vidi se od kolikog je zna~aja Kosovo bilo za pripremawe i motivaciju naroda: “...Razvijte srpsku trobojku i pronesite je, pobedonosnu, kroz na{e tu‘no i osvetni~ko Kosovo. Ono nas zove da na Kosovu, izgubqenu na{u dragu Staru Srbiju, na Kosovu i vratimo..."54 Jovan Cviji} je pisao da je „Srbija opkoqena zemqa, a da su Srbi uhap{en narod“ i da ona „tek sa Starom Srbijom ~ini celinu, koja ima uslove za ‘ivot i za ekonomski razvitak“55.
52 53 54 55

Spomenica Qubomira Davidovi}a, Beograd, bez god. izd., 112 Iz besede vladike Nikolaja na pomenu Q. Davidovi}u u Kraqevu 25. februara 1941. MIAV, Zbirka Varia, k-23, p-9 J. Cviji}, Balkanski rat i Srbija, Beograd, 1912, 19; Nikola Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958, 86

35

Tankosi} je svojim komitama pri~ao o Arnautima, wihovom mentalitetu, na~inu borbe. Koliko su ga po{tovali svedo~i i ovaj zapis: „Prosto, mora{ da ga voli{ i po{tuje{... Zbog bistrine shvatawa stvari, voqe, odlu~nosti i hrabrosti, po{tovan je me|u komitama kao niko... Nije bilo nijednog wegovog ~etnika koji ne bi polo‘io ‘ivot za wega...“56 Tankosi}eve vojni~ke sposobnosti pore|ene su sa Garibaldijevim („strateg i organizator Garibaldijevog kalibra“). Naredbom ministra vojnog, od 10. marta 1912, prekomandovan je u {tab grani~nih trupa. U stvari, bli‘io se rat, pa je iskusni komita anga‘ovan radi okupqawa i obu~avawa ~etnika. Dobrovoqce je obu~avao u Prokupqu. (U me|uvremenu je unapre|en u pe{adijskog kapetana I klase, da bi 14. januara 1913. bio unapre|en u pe{adijskog majora). Tu je odbio da primi Gavrila Principa zbog wegove slabe konstitucije, {to mu ovaj nikada nije oprostio. Dolazili su mu mladi}i iz svih neoslobo|enih srpskih krajeva. Bilo je i onih ‘eqnih pustolovina, ali je ve}ina bila ponesena nacionalnim ose}awem i ‘eqom da „svako u~ini ne{to za srpsku stvar“57. Tankosi} je bio vrlo strog pri odabiru dobrovoqaca, ali je, zbog velikog interesovawa, ipak, morao nekima da progleda kroz prste. Iz Vrhovnog {taba su sugerisali komandantu Prve armije da se primaju i Turci i Arnauti „i to oni koji su slu‘ili u vojsci“. Obuka je bila zavr{ena 25.
56 57

Balkanski rat u slici i re~i, 7, 3. mart 1913, 108 Jovan M. Jovanovi}, Ju‘na Srbija od kraja 18. veka do oslobo|ewa, Beograd. 1939, 37

36

septembra, kada su dobrovoqci krenuli ka Kur{umliji. Na grani~nom prelazu dobili su novo odelo, obu}u, oru‘je i municiju. Ko nije ‘eleo da nosi vojni~ku kapu, mogao je da zadr‘i svoju58. Do 28. septembra odred je imao 245 qudi, dok je blizu 2.000 odbijeno. Uo~i rata, kod regenta Aleksandra su odr‘avani sastanci na kojima ga je komitski vojvoda upoznavao sa stawem u S. Srbiji i Makedoniji. Sa tim podacima Aleksandar je odlazio u General{tab gde su crtane topografske karte sa pravcima budu}ih operacija. Srpska vlada je poku{ala da iskoristi Arnaute u predstoje}em ratu protiv Turaka. U tu svrhu, tokom 1912. na Kosovu je boravio i Tankosi}. Uspostaviv{i vezu sa arnautskim prvacima doturao im je oru‘je koje je slala srpska vlada. Sa Isom Boqetincem je predvodio Arnaute u sukobu sa Turcima u okolini Mitrovice sredinom juna i po~etkom jula 191259. O stawu na ovom podru~ju detaqno je obave{tavao Ministarstvo inostranih poslova. Zanimqivo je da su Turci u svojim izve{tajima o ovim sukobima navodili da se uz Arnaute bori i jedan srpski oficir. Mogu}e je da se radilo upravo o Tankosi}u60. Na po~etku rata bilo je formirano oko 30 ~eta sa oko 4.000 ~etnika. Pre zvani~nog otpo~iwawa neprijateqstava, Tankosi}ev Lapski ~etni~ki
58 59

60

AVII, p-2, k-37, f-1, 7/1 Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903-1914, kw. V, sv. 1, dok. 568; kw. V, sv. 2, dok. 173; M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, Beograd, 1985, 376; V. Stojan~evi}, Srbi i Arbanasi 1804-1912, Beograd, 1994, 301,306 B. Hrabak, Arbana{ki ustanci 1912, Vrawe, 1975, 273

37

odred (negde se mo‘e prona}i da se zvao Kur{umlijski odred61) je 2/3. oktobar 1912. napao tursku karaulu „Repowu“ kod Merdara, dok je kod karaule „Mirovci“ pretrpeo gubitke, zbog ~ega se morao povu}i62. Oko 120 ~etnika, Tankosi} je grupisao po „wihovim psihi~kim osobinama“. Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladnokrvne zamenike, a uz mlade po~etnike postavqao je stare ~etnike63. To je bio samoinicijativni ~in, jer su se, po svoj prilici, „crnorukci“ pla{ili mogu}eg dogovora balkanskih saveznika i Turske, {to bi odlo‘ilo rat, a samim tim i oslobo|ewe Srbije i Makedonije. Tankosi} je trebalo da na frontu Moravske divizije II poziva neopa‘eno za|e iza neprijateqskih jedinica i tu zapo~ne dejstva tek kada otpo~nu ratne operacije redovne vojske. Wihov zadatak, u prvoj fazi, bio je pripremawe terena, popravqawe puteva, spremawe mesta za srpsku artiqeriju i utvr|ivawe va‘nijih polo‘aja. Sukob je bio ‘estok, a Turcima su pomagali i Arnauti. Ukupno je do{lo 109 ~etnika, 12 kurira, plus 27. ~eta grani~ne stra‘e. Jedan vod grani~ara, sa jednim vodom ~etnika, pod komandom poru~nika Milutina Jakovqevi}a upu}en je na karaulu „Repowa“, dok je drugi vod grani~ara, sa vodom ~etnika, pod komandom Vasilija Vasi}a upu}en na Vasiqevac“. Ostatak ~etnika i grani61 62

63

I. Trifunovi}, Trnovitim stazama, Beograd, 1933, 106 Arnauti su poku{ali upad na teritoriju Srbije 1. oktobra, napav{i pograni~ne karaule, ali su bili odbijeni. AVII, p-2, k-36, f-1, 7/2 Kalendar „Prosveta“ za 1934, 27

38

~ara Tankosi} je poveo na Merdare, zajedno sa kapetanom Dragutinom Nikoli}em64. Merdarsku ~etu sa~iwavali su {tab odreda, blagajna i komora. Komandu nad vasiqeva~kim vodom, poverio je vodniku Radulu i u woj su bili najiskusniji ~etnici: ~uveni Arso Kosovac, dobrovoqci iz Bosne \uro [arac, Mustafa Golubi}, a kao izvi|a~i, dodeqeni su im bili Vuksan Hajduk, Vlastimir – Mo{o Komita i bogoslov Jovan Aran|elovi}. Tre}a ~eta, koju je vodio \ili}, a ~iji je zamenik bio Stanko Milenkovi}, imala je zadatak da iz karaule Dubnice, osvoji „Repowu“ (koja je dominirala nad arnautskim selom Dubicom)65. Dok su prvu karaulu zauzeli, oko druge je vo|ena ‘estoka borba. U izve{tajima srpske vojske sa fronta vidi se da je „do{ao Tankosi} i napravio rusvaj!“66. Borba je trajala tri dana i tri no}i. Komite su ginule uz pesmu. Turci su „mrtve pqa~kali, a rawene ‘ive, polako, ali stra{no na tihome ‘aru pekli i no‘ima secali...“67. U borbu se, potom, ukqu~ila i Moravska divizija II poziva. O ‘estini sukoba svedo~i i podatak da su iz stroja bila izba~ena 1352
64 65 66

67

AVII, p-2, k-79, f-1, 2/1 Kalendar „Prosveta“ za 1934, 27 Detaqne opise sukoba na Merdarima daju: Prvi balkanski rat 1912-1913, I, Beograd, 1959, 465; S. \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd, 1990, 57, 287; S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd, 1985, 249; Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd, 1971, 47-50; "Balkanski rat u slici i re~i", 8, 10. mart 1913, 118 U jednoj karauli, po{to je oslobo|ena, komite su prona{le trojicu svojih drugova, koje su Turci ispekli. „Ilustrovana ratna hronika“, 34 (1912-1913), 278-279.

39

na{a vojnika i oficira68. Komandant Moravske divizije II poziva (pukovnik Milovan Nedi}) je zahtevao Tankosi}evu odgovornost, ali zbog podr{ke vojnog vrha, koju je komita imao, do toga nije do{lo. U ovim borbama Tankosi} je pokazao svoje streqa~ko ume}e. Pogodio je jednog Arnauta, koji je sa neke uzvi{ice „martinkom“ precizno poga|ao komite. Kada je ta uzvi{ica osvojena, na{li su ovog Anauta sa prostreqenom glavom69. Posle Merdara, preostale komite prikqu~ene su levom krilu [umadijske divizije. Prvi je u{ao na ~elu svoga odreda u Pri{tinu. U srpskom konzulatu prire|ena je bogata ve~era, na kojoj je bio i Tankosi} sa svojim ~etnicima. Pouzdano se jo{ zna da je, krajem oktobra, po nare|ewu [taba III armije radio na razoru‘avawu Arnauta u \akovici i okolini70. Divizija se kretala za Moravskom brigadom sve do sela Seferna, a odatle ka Kumanovu, da bi 28. oktobra izbila na prostor izme|u sela Bunarxika i Miladinovaca. Tu se spojila sa snagama Prve armije. Te{ko je daqe pratiti kretawe komita. Najverovatnije da je Tankosi} u~estvovao i u bici kod Velike Ho~e, gde su komite uhvatile i streqale Arnauta koji je 1905. izdao ~etu vojvode Lazara
68

69 70

A. Stoji}evi} u „Istoriji na{ih ratova za oslobo|ewe i ujediwewe od 1912-1918", Beograd, 1932,120-122, navodi da je poginulo 209, da je raweno 686, a da je 51 borac nestao, dok se u kwizi “Prvi balkanski rat 1912-1913", I, Beograd, 1959, na strani 279 navodi da je poginulo 279 boraca (6 oficira), a da su rawena 1022 borca (8 oficira), dok je 51 borac vo|en kao nestao. S. Stanojevi}, pak, navodi da je bilo oko 800 mrtvih, dok je kod Arnauta bilo oko 1.200 mrtvih i oko 3.000 rawenih. Srpsko-turski rat 1912, Beograd, 1928, 95. S. \uri}, Dnevnik pobeda, 54 AVII, p-2,k-48, f-2, 10/2

40

Kujunxi}a. Arnauta, koji je pogazio besu i izdao devetoricu srpskih komita, Tankosi}evi ~etnici prona{li su skrivenog kod neke Srpkiwe. Po{to je uporno odbijala da prizna da se izdajica skriva kod we, progovorila je tek posle batina. Pored wega, u skrovi{tu su prona|ena jo{ dvojica Arnauta. Po vojvodinom odobrewu, svu trojicu je streqao 18-godi{wi dobrovoqac, kome su, ova trojica, ubili oca i brata. Osvetiv{i svoje drugare, komite su se udaqile sa pesmom: „Majko mila / nemoj suze liti / {to te moram staru ostaviti! / Ja odlazim gde me srce vu~e / u krajeve gde Srpstvo jau~e!“71. Sredinom novembra, komite se nalaze u Prizrenu u sastavu [umadijske divizije I poziva. Mogu}e je da je odred do{ao do Qume i da je potom vra}en u Prizren, gde je rasformiran. Tankosi} je stavqen na raspolagawe komandantu Tre}e armije. Malo je verovatno da je u~estvovao u drugim ve}im bitkama, mada se u Spomenici XXXII klase VA navodi da je u~estvovao i u bitkama za Skopqe, Bitoq i Ki~evo72. Wegovo kretawe, delimi~no, se mo‘e rekonstruisati iz kasnijih svedo~ewa wegovih saboraca. Tako, Jovan Tanovi}, nabrajaju}i komite i vojvode koje je zatekao u Bitoqu 1912, nigde ne spomiwe Tankosi}a i wegove komite73. Sigurno, da su akcije Tankosi}evih ~etnika namerno izostavqane u poslera71 72

73

Narodna biblioteka Srbije (NBS), Zaostav{tina Dragi{e Stojadinovi}a, 736/I/9 B. Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd, 1972, 85-87. U svedo~anstvima i zapisima drugih aktera ovih doga|aja ne spomiwu se Tankosi} i wegovi ~etnici ve} samo odredi vojvode Vuka. NBS, Dnevnik Milorada Pavlovi}a Krpe, R 418-1-10 Dnevnik na{ih pobeda, 2, Beograd, 1913, 160-161

41

tnoj literaturi i iz ideolo{kih razloga, {to, tako|e, ote‘ava rekonstrukciju wegovog kretawa i delovawa. Izgleda da su, po dolasku u ove krajeve, komite svodile neke nera{~i{}ene ra~une sa tamo{wim stanovni{tvom, zbog ~ega se Vrhovnoj komandi obratio prestolonaslednik Aleksandar. Ukazuju}i na {tetnost ovakvog rada komita, tra‘io je da ih uklone i upute „u Arnautluk, ili da im se oduzme pravo me{awa u poslove koji spadaju u delokrug policijskih organa, a ne vojske“74. Oslobo|ewe Kosova imalo je veliki odjek kod Srba. Aleksa [anti} je pevao o „vra}awu carstva“, a u svim ve}im gradovima dr‘ane su liturgije. Kada je akademik Quba Kova~evi} sahrawivao jedinca poginulog u Kumanovskoj bici, nad odrom je rekao: „Idi spokojno pred presto Ve~noga i ka‘i radosno Du{anu i Lazaru, ka‘i svima kosovskim mu~enicima da je Kosovo osve}eno!“75. Me|uratna {tampa pisa}e o hrabrim ~etnicima vojvode Tankosi}a kojima je „usud dodelio zadatak da otvore vrata na{im armijama za Kosovo“76. Ve} 14. januara Tankosi} je vanredno unapre|en u ~in majora i odlikovan Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima. U Drugom balkanskom ratu u~estvovao je u Bregalni~koj bici, a potom se aktivno ukqu~io u zbivawa koja su prethodila Prvom svetskom ratu. Vrhovna komanda je i daqe pridavala zna~aj74 75 76

AVII, p-2,k-37, f.1, 17/1, 17/2 J. Tomi}, Rat na Kosovu i S. Srbija, N. Sad 1913, 116 i daqe; S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912, 192 Ju‘ni pregled, 1930, 6-7; Dnevnik na{ih pobeda, I, Beograd, 1913, 280/1

42

nu pa‘wu ~etni~kim formacijama, {to se vidi iz naredbi za formirawe novih ~eta. U jedinice su ulazili samo punoletni dobrovoqci, dok su oni mla|i razre{avani od vojne slu‘be i upu}ivani svojim ku}ama. S obzirom da se i daqe ra~unalo na dobrovoqce Arnaute i Turke (koji su slu‘ili vojsku), oni su polagali zakletvu vernosti kraqu Petru „po obredima svoje veroispovesti“. Iz rata se vratio sa Zlatnom medaqom za hrabrost i ~inom majora, koji je, „za izvanredne zasluge dobio me|u prvima presko~iv{i mnogo starije drugove“77. Bilo je poku{aja da „crnorukci“ izvr{e pritisak na Pa{i}a uo~i pregovora sa Bugarima i potpisivawa mira u Bukure{tu 1913, kako bi se Srbiji osigurala desna obala Vardara. „Crnorukci“ su se protivili arbitra‘i ruskog cara i odlu~no su se zalagali za „integralnu“ vardarsku Makedoniju. Oprezni Pa{i} se, pak, zalagao za poboq{awe odnosa sa Austro-Ugarskom, pla{e}i se da se, „opet, revolver i bomba ne jave“ i ne ugroze mir78. Pa{i} i wegovi radikali napadani su da poku{avaju sebi da prigrabe slavu ratnih pobednika, iako zasluge za to pripadaju vojsci.79 Me|utim, slava je imala i svoje nali~je. Vojnici su prosja~ili po grobqima, pijacama, privatnim ku}ama, a komite su ~ekale da i na wih do|e red za le~ewe80.
77 78 79 80

AVII, Oficirski dosije Vojislava Tankosi}a Politika, 15. septembar 1930 "Nova Evropa", XVIII (1928), 10-11, 319-321 MIAV, Fond OGV, k-156, f-III, p-55,56

43

U sukobu izme|u homogene vlade staroradikala i ostalih politi~kih stranaka aktivno su u~estvovali i oficiri (na ~ijoj je strani bio i vojvoda Putnik). Naj‘e{}a rasprava vo|ena je oko tzv. Uredbe o prioritetu81. Za podstrekiva~e sukoba optu‘ivani su Apis i ~lanovi „Ujediwewa ili smrt“, koji su se sastajali u Tankosi}evoj ku}i, uz „tikve{ko vino i meze“. Ceo kom{iluk je dolazio kod wega zbog dobrog vina, „kojeg je dr‘ao u buretu od 10 akova“ i koje su „kom{ije raznosile u porcijama“.82 Posledica ovog sukoba bila je otkazivawe poslu{nosti u pojedinim kasarnama. U Vaqevu je komandant Drinske divizije odbio da iza|e i pozdravi ministra privrede Velizara Jankovi}a. Najglasnije nezadovoqnike vlada je premestila iz Beograda u unutra{wost, ali je kraq odbio da penzioni{e Tankosi}a i Apisa. U {tampi je kao uzrok sukoba Pa{i}a i oficira navo|en poku{aj nekih oficira da, dizawem tenzije, prikriju zloupotrebe u Oficirskoj zadruzi (pronevere novca, nesavesno poslovawe, finansirawe „Pijemonta“, i sl.)83. Sukob sa staroradikalima i{ao je dotle da je Tankosi} o{amario @ivojina Balugxi}a (poslanika u
81

82 83

Radilo se o tome da li na zvani~nim svetkovinama po~asno mesto treba da pripada gra|anskim ili vojnim predstavnicima vlasti. Odlu~eno je da to mesto pripada civilima samo kada predstavnik civilne vlasti predstavqa vladu. U svim ostalim slu~ajevima, to mesto je pripadalo vojnim vlastima. B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd, 1996, 70. D. Batakovi}, Sukob vojnih i civilnih vlasti u Srbiji u prole}e 1914, I^ (1982-1983), 484; Politika, 26. april 1914; D. @ivojinovi}, nav. delo, 439

44

Atini), koji je trebalo da posreduje izme|u „crnorukaca“ i Pa{i}eve vlade, nazvav{i ga „nitkovom, koji nitkovske poslove svr{ava“84. Tankosi} je ~ak predlagao da li~no on „ubedi“ vladu tako {to }e „povu}i Pa{i}a za bradu“85. Zajedno sa vojvodom Vukom i Milanom Pavlovi}em – Xilom, Tankosi} je sa~ekao Stojana Proti}a pred wegovom ku}om i upozorio ga „na uverqiv na~in“ da se „ne igra vatrom, jer }e, ina~e, jednog dana, odleteti u vazduh zajedno sa ku}om i celom familijom“86. Razlog je bio mogu}nost da Proti} prihvati mesto vojnog ministra. Proti} je, vr{e}i pritisak na „crnorukce“, izjavio da jedna {a~ica oficira koja ima svoj list, „ho}e da dr‘i u zaptu ne samo ceo oficirski kor, nego ho}e da zavili~i i vladu i zakonodavno telo“. „Crnorukci“ su optu‘ivani da spremaju dr‘avni udar, na {ta su oni uzvra}ali optu‘bama na ra~un radikalske vlade, nazivaju}i ih „‘ivim le{om“. „Radikalizam se danas sveo na jednu gomilu qudi pocepanih savesti koji nale}u ne samo na narodnu kasu i dr‘avnu kasu, ve} i na vojsku“, pisao je „Pijemont“. Ovi sukobi bi}e jedan od razloga odr‘avawa Solunskog procesa, gde bi, da je tada bio ‘iv, Tankosi}, sasvim izvesno, do‘iveo Apisovu sudbinu. Izgleda da je hap{ewe i priprema procesa obavqeno tek posle pogibije vojvode Vuka. On je, sa svojim dobrovoqcima, upu}en na najte‘i deo boji{ta, gde mu je odred deset84 85 86

D. @ivojinovi}, isto B. Gligorijevi}, nav. delo, 70 M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, 327

45

kovan, a on sam poginuo87. Sukob je posebno eskalirao jula 1912. u komandi ~etni~kih odreda u Prokupqu, kada je izbila „buna“ protiv na~elnika {taba majora Alimpija Marjanovi}a, koji je bio odan Aleksandru i koji je nadzirao rad i „sumwivu patriotsku politiku“ crnorukaca. Razli~itih stavova je bilo i po pitawu uprave u oslobo|enim krajevima. Dok je vlada smatrala da treba postepeno uvoditi pravni sistem Srbije u oslobo|ene krajeve, „crnorukci“ su bili za uvo|ewe petogodi{we vojne uprave i za odlu~nije dr‘awe prema Bugarskoj88. @estoko su napadali vladu zbog pqa~kawa naroda u novooslobo|enim krajevima, od strane radikalskih ~inovnika, koje je {titio ministar Proti}. Apis je planirao vojni udar u ovim krajevima, ukoliko Pa{i} bude mandatar vlade, ali nije nai{ao na podr{ku svojih bliskih saradnika89. Mogu}e je da je i vladika Nikolaj Velimirovi} posredovao, kako bi se situacija smirila, „jer su na pragu bili mnogo va‘niji doga|aji“90. Septembra 1913, podstaknuti i pomagani od Austrije, Arnauti su izvr{ili upad i pokoq u srpske pograni~ne oblasti. Srpska vojska ih je potisnula i gonila duboko u albansku teritoriju. Tek na pritisak Austrije, na{a vojska se povukla, ali se situacija nije smirivala. Stranice
87

88 89 90

B. Hrabak, Delatnost pripadnika organizacije „Ujediwewe ili smrt“ za vreme prvog svetskog rata, Na{a pro{lost VI (1971-1972), Kraqevo, 1972, 15 V. Vuk~evi}, Unutra{we krize, 181-183 Pijemont, 21. maj 1914 Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918, 336

46

{tampe bile su prepune o sukobima, nemirima, incidentima i zlo~inima koje su Arbanasi ~inili prema hri{}anskom stanovni{tvu. „Jauk sa juga“, kako se to ~esto navodilo u {tampi, i daqe se ~uo. [to se ti~e Bugara, o wima je „Politika“ pisala da je boqe imati „i otvorenog neprijateqa, nego li podmuklog prijateqa“.

47

U SVETSKOM RATU

^uvari sudbine Srbije, ili demon rata Tankosi}evo ime najvi{e se spomiwalo i u {tampi i u diplomatskim krugovima posle Sarajevskog atentata. To je i razumqivo s obzirom da se u Ultimatumu spomiwalo wegovo ime (i Milana Ciganovi}a) kao osobe ume{ane u atentat. On je u~estvovao u obu~avawu atentatora i u wihovom prelasku preko Drine. Obuka je, ina~e, trajala 10 dana. Posrednik izme|u wega i atentatora bio je bogoslov iz Bosanske Krupe \uro [arac. Predaju}i mu pi{toqe, Tankosi} je rekao: „Sli~nu molbu odbio bih svakom drugom, tebi ne mogu... Za sli~ne svrhe ja sam dao do danas mnogo oru‘ja, pa ne samo da nije ni{ta u~iweno, nego se nije ni pucaw ~uo. Kad ti tvrdi{ da je stvar na sigurnom putu, tada ne samo da }u dati oru‘je, ve} i samoga sebe...“91. Pored ~etiri revolvera, Tankosi} je zaverenicima predao jo{ {est bombi i ampule sa cijankalijem. Te{ko je verovati da su „crnorukci“ ovim ~inom ‘eleli da kompromituju i obore Pa{i}evu vladu. Ovakva tvrdwa je posledica navodne Tankosi}eve
91

D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961, 136

48

izjave „da je sve ura|eno za inat Pa{i}u!“92. U se}awima biv{eg ministra prosvete Q. Jovanovi}a, objavqenim 10 godina kasnije, navodi se da je Pa{i} rekao ministrima da se „neki spremaju da odu u Sarajevo i ubiju Frawu Ferdinanda“. Iako je ministar unutra{wih dela Stojan Proti} naredio pograni~nim vlastima da spre~e wihov prelazak u Bosnu, to nije ispo{tovano „po{to su i grani~ari bili u organizaciji“93. Poznato je da su austrougarske vlasti imale informacija da nacionalno-revolucionarne snage u Bosni pripremaju ne{to veliko, pa, ipak, nisu preduzeli ve}e mere bezbednosti na granici. Mladobosanci su nameravali da izvr{e atentat na guvernera Bosne i Hercegovine Oskara Po}oreka jo{ u maju 1914. Tada su tra‘ili od Tankosi}a pomo} pri prelasku preko granice, ali ih je on, prema wihovom kasnijem kazivawu, grubo odbio. Zbog toga su poku{ali sami da kri{om pre|u Drinu, ali im se put zavr{io u [apcu. Jedan od wih se izbrbqao u nekoj kafani, pa ih je policija privela, a potom, i stra‘arno sprovela do Beograda. Te{ko je odr‘iva pretpostavka da je Tankosi}, izvesno vreme, bio ~lan beogradske masonske lo‘e, kako bi se upoznao sa protokolom i obredima ({to mu je bilo potrebno za ustrojstvo organizacije „Ujediwewe ili smrt“). S obzirom na wegov karakter i temperament, te{ko da je ovakva spekulacija odr‘iva. Tako|e, beo92 93

Isto,130 Q. Jovanovi}, Posle Vidova dana 1914, Krv slovenstva, Spomenica desetogodi{wici svetskoga rata, Beograd, 1924, 9

49

gradska masonska lo‘a nije u svoje redove primala aktivne oficire94. Mogu}e je da Tankosi} nije o svemu blagovremeno obave{tavao Apisa, koji je, u jednom trenutku, nameravao da spre~i Mladobosance u wihovoj nameri. Apis je, kasnije, rekao kako ga je Tankosi} pitao da li da neke mladi}e iz Bosne pusti da pre|u preko Drine i da je, ne razmi{qaju}i mnogo, on to dopustio. Tek posle toga, Tankosi} mu je saop{tio da ti mladi}i, po dogovoru sa drugovima iz Bosne, ho}e da poku{aju ne{to protiv Ferdinanda95. S. Stanojevi} tvrdi da je Apis dobio poverqivu informaciju od ruskog general{taba da su Nemci dali Austro-Ugraskoj saglasnost da napadne Srbiju96. Na pitawe jednog italijanskog novinara o eventualnoj ume{anosti „Narodne odbrane“ u atentat, Tankosi} je 1915. rekao: „Narodna odbrana nema ni{ta s tim; vlada nema ni{ta s tim, ali drugi odlu~ni ~uvari sudbine Srbije znali su i dali svoje odobrewe“. Na novo pitawe: misli li tu na „Crnu ruku“, on se samo nasmejao, ali nije poricao"97. Bilo je i mi{qewa da je ume{anost Tankosi}a u atentat wegovo li~no delo98. Atentato94

95 96 97 98

L. Pfefer, Istraga o sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938,140; V. Dedijer, nav. delo; V. ]orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd, 1992, 663 D. Qubibrati}, nav. delo, 140 S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog pestolonaslednika Ferdinanda, Beograd, 1923, 45 D. Qubibrati}, nav. delo, 141 Takav stav zastupao je ^ed. A. Popovi} (biv{i sekretar „Crne ruke“) u seriji ~lanaka objavqenim u „Novoj Evropi“. Sigurno, da je autor dobro poznavao Tankosi}a, ali su wegove tvrdwe bile vi{e motivisane ‘eqom da se skine teret odgovornosti sa srpske vlade.

50

ri su do Tankosi}a do{li zahvaquju}i vezama koje su, izme|u komite i mladobosanaca, uspostavqene u vreme Aneksione krize. Wihovi revolucionarni programi i ciqevi bili su podudarni. Uticaj i ugled koji je Tankosi} zadobio u „Narodnoj odbrani“ i kasnije u „Crnoj ruci“, ali i wegova odlu~nost da se uradi ne{to konkretno za „srpsku stvar“, uputili su zaverenike ba{ ka wemu. Mogu}e je da je Principa i Grabe‘a obu~avao Dragi{a Stojadinovi}, ina~e, jedan od onda{wih najboqih strelaca i u~esnik nekoliko me|unarodnih takmi~ewa. Obuka je obavqana na streli{tu iznad Vajfertove pivare, a sam Tankosi} je, u rovu, dr‘ao i pomerao metu u obliku qudske figure. Prema tvrdwama Stojadinovi}a, Tankosi} mu je pre}utao prave razloge obuke, rekav{i mu da se mladobosanci pripremaju za instruktore ~etnicima u Bosni99. On ih je preporu~io jednom svom prijatequ, majoru u [apcu, a ovaj je, mladobosance povezao sa izvidni~kim kapetanom iz Loznice Prvanovi}em. Do wega su, zahvaquju}i obave{tajnim podacima i rezultatima brzo sprovedene istrage, do{le i austro-ugarske vlasti. Zato nije nikakvo ~udo {to se wegovo ime na{lo u Ultimatumu iako je od atentata do slawa ovog dokumenta srpskoj vladi, pro{lo samo mesec dana. Srpska vlada je kra}e vreme, dr‘ala Tankosi}a u pritvoru. Kada je trebalo da bude uhap{en, do{ao je u {tab pukovnika An|elkovi}a i rekao: „Gospodine, pukovni~e!
99

NBS, Zaostav{tina D. Stojadinovi}a, R-736/II/4

51

Dolazim samo zbog vas li~no i va{eg visokog vojni~kog komandantnog autoriteta. Ma koji drugi stare{ina da me je pozvao ja pozivu ne bih sledovao. Molim za odobrewe da odem do ku}e jedno dva sata da uni{tim arhivu, pa }u se odmah vratiti!“100. Dok je bio u pritvoru, wegove komite nisu htele da se odvoje od svoga vojvode, zbog ~ega se komandant Dunavske divizije ‘alio komandi. „Nije mogu}e ni upotrebiti je (~etu, prim. M.B.) bez Tankosi}a ni raspustiti je bez upotrebe oru‘ja“, ‘alio se pukovnik An|elkovi}101. Navodno je, Tankosi}, na Apisovu opasku da }e „ludi Rusi objaviti rat Austriji“, odgovorio: „Kada su {a{avi neka ratuju, ali nemaju za koga!“102. Te{ko je re}i na {ta je razo~arani komita mislio. Odlukom vlade, 26. jula, Tankosi} je pu{ten, jer „Austro-Ugarska vlada nije podnela nikakve dokaze niti optu‘be protiv wega“. U stvari, wegovo hap{ewe i eventualno su|ewe, prekinuo je rat103. Ve} 28. jula otpo~elo je bombardovawe Beograda iz austrijskih monitora. Prve napade hrabro su odbili ~etnici iz Tankosi}evog odreda i spontani branioci (finansi , ‘andarmi, jedna ~eta 18. pe{adijskog puka i ~lanovi gimnasti~kog dru100 101 102 103

AS, B-2, NA-64-2 AVII, p-3, k-88, f-1, d. 2/1 Tajna prevratna organizacija, 180, 182 Tankosi} je ve} aktivno u~estvovao u prvim sukobima kada mu je komandant Dunavske divizije I poziva naredio da se vrati u pritvor. AVII, P-3, k-88, f-1, 2/2 Dokumenti o spoqnoj politici, kw. 7, sv.2, dok. 234.

52

{tva „Du{an Silni“)104. Upis dobrovoqaca obavqan je odmah iza dobijawa Ultimatuma. Dobrovoqci su upisivani u kafani „Top“ (dana{wa Kraqa Aleksandra) i „Zelenom vencu“. Iz kafane „Moruna“, do duboko u no}, dopirala je pesma: „Sprem' te se, sprem' te, ~etnici, silna }e borba da bude...!“105. Ima podataka da je Tankosi} sa upisom dobrovoqaca otpo~eo znatno ranije. On je obu~avao mladi}e koji su iz austro-ugarskog dela dr‘ave do{li na vidovdansku proslavu u Beograd106. Zbog nedostatka oru‘ja, od prijavqenih dobrovoqaca Tankosi} je izabrao samo 370 qudi. Najve}i broj ih je do{ao iz Bosne i Hercegovine (320), dok su ostali bili iz Srbije (38), Dalmacije (6), Hrvatske (2), ^e{ke (2), jedan musliman iz Plava i jedan Slovenac. Me|u dobrovoqcima je bio i vojvoda Jovan Babunski sa 10 komita, ali je, posle dva dana, upu}en u Makedoniju. Dobrovoqce iz Bosne i Hercegovine, najve}im delom, rat je zatekao na Kosovu i u Makedoniji, gde su poku{avali da se nasele, ali je to “i{lo dosta te{ko"107. Tako je osnovan Savski ~etni~ki odred. Sam Tankosi}, pak, navodi da je okupqawe i naoru‘avawe dobrovoqaca otpo~elo 13. jula. U no}i izme|u 13/14. jula, wegova jedinica je preme{tena na Torlak, da bi 15. jula ve}
104

105 106 107

Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd. 1990, 37 ; Politika, 3. avgust 1915; P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot Beograda na po~etku rata 1914, IG (1986),1, 98; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb. 1925, 3 "Vardar", XXIII (1935), Beograd, 1935, 70 A. Mitrovi}, Srbija u I svetskom ratu, Beograd. 1984, 131; „15. septembar 1918", mart 1985, 7 M. Toplica, Dobrovoqci, Wujork, 1916, 11

53

bila na polo‘aju Vidin kapija – Savski most. Me|u dobrovoqcima se na{la i legendarna Milunka Savi}, iako ju je, prethodno, odbio Stepa Stepanovi}108. Redosled aktivnosti Tankosi} detaqno iznosi u Izve{taju koji je uputio komandantu Tre}e armije krajem avgusta 1914109. Kakvo je bilo raspolo‘ewe me|u rodoqubima svedo~i i podatak da je samo u toku 25/26. jula bilo upisano oko 2.000 dobrovoqaca. Skopski mitropolit Josif, doveo je 30 bogoslova iz manastira Rakovice110. S druge strane, vozovima, fijakerima i na taqigama, grabili su iz grada ka unutra{wosti gra|ani, ‘ene, deca, ~inovnici i nadle{tva. U no}i izme|u 28/29. jula, dignut je u vazduh most na Savi, a komite su tri dana i tri no}i onemogu}avale neprijatequ prelazak preko Save. To je bilo od velikog zna~aja, jer se dobilo u vremenu za sprovo|ewe mobilizacije i pripremawe odbrane. Kada je, ~etvrtog dana, do{la redovna vojska, komite su pre{le na Banovo brdo. Radilo se o starijim ~etnicima, najve}im delom iz gradova i obrazovanim dobrovoqcima (seqaka je bilo najmawe)111. Zanimqivo je da je srpska vlada smatrala da komite {tetno deluju, po{to izazivaju neprijateqa i tako „izla‘u stanovni108 109

110 111

A. \uri}, @ene Solunci govore, Beograd, 1987, 37 Izve{taj Vojina Tankosi}a o borbama wegovog odreda od 25. jula do 29. avgusta 1914, AVII, p-7, l-31, f-1, 7/1; Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd, 1980,14-18 "Vardar", XXIII, (1935),73; M. Toplica, nav. delo, 12-13. B. Hrabak, Dobrovoqci u borbama oko Beograda 1914 i 1915, Godi{wak grada Beograda, IX-X, (1962-1963), 517; M. [kari}, ^etnici i dobrovoqci u ratovima za oslobo|ewe i ujediwewe, N. Sad 1925, 19.

54

{tvo {teti“. Upravnik varo{i Beograda ‘alio se vojnom ministarstvu da ~estom bombardovawu Beograda, dosta doprinose i komite, po{to, „iz zaklona na savskoj obali ~e{}e pucaju preko bez potrebe“. Verovatno je u ovim ‘albama bilo istine. Tako su, jednom, komite, privezali psu kantu za rep i onda ga najurili preko mosta. Usledio je „odgovor“ iz artiqerijskog oru|a i mitraqeza. Upravnik se ‘alio i {to komite „presre}u i zadirkuju ‘enske“. Pukovnik An|elkovi} je izvestio komandanta Prve armije da Tankosi}evi dobrovoqci patroliraju i ~uvaju napu{tene domove i da se radi o „starim i ~estitim qudima“, kojima poma‘u mla|i dobrovoqci, koje je Tankosi} odredio za taj posao imaju}i u vidu wihovu mladost i neiskustvo, da bi mogli da se bore u prvim borbenim linijama. Pukovnik je jo{ potvrdio da su Tankosi}evi ~etnici logor napu{tali samo sa wegovim dopu{tewem i da nisu nikakav izgred napravili112. Kao „~etnici“ predstavqali su se i obi~ni razbojnici. Koriste}i nered, pqa~kali su sve dok ih jedna Tankosi}eva patrola nije pohvatala i kaznila. Pred Tankosi}a su bili privedeni „vojvoda“, „sekretar“, „{ef {taba“, kako su se predstavqali, kao i 10 obi~nih „~etnika“. Svi su razoru‘ani, a potom i ka‘weni batinama. Na Solunskom procesu, Tankosi}a su la‘no optu‘ili Milan Ciganovi} i \uro [arac (wegovi najbli‘i saradnici) da je pqa~kao i batinao narod na Torlaku i
112

AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/31

55

da je otete pare slao Apisu. Vojni sud ga je, iz tih razloga, okarakterisao drumskim razbojnikom113. O~ito, da se radilo o iznu|enom svedo~ewu, s obzirom na okolnosti u kojima su se na{li nekada{wi Tankosi}evi saborci. Komite su hapsile i sve sumwive strance me|u kojima je bilo i onih koji su, posle batina, priznali svoju {pijunsku delatnost. Tankosi} je javno pretio i da }e izbatinati i ministre „{to su prve no}i utekli iz grada i stvorili paniku“. U no}i izme|u 4/5. avgusta, komite su izvele pravi podvig. Pre{av{i Savu upali su u neprijateqsku stra‘arnicu, razoru‘ali stra‘are, svukli im odelo i dali im svoje komitsko, pa ih tako poslali u Zemun. Sa stra‘arnice su skinuli austrijsku zastavu i istakli srpsku trobojku. Sutradan su, u austrijskim uniformama, sedeli u kafani i izazivali veliku znati‘equ Beogra|ana114. Xon Rid je ovako opisao dobrovoqce: „Dvadesetina ~upavih, krupnih qudi, u {ubarama, sa redenicima ukr{tenim preko grudi i ru~nim granatama izve{enim o pojasu...“115. Deo tzv. neregularnih dobrovoqaca, bez uniformi, bio je uhap{en, po{to su odbili da kopaju rovove. Govorili su: „Do{li smo da se bijemo protiv [vaba, a ne da kopamo rupe. Mi smo ratnici, a ne radnici...“116. Rade}i na okupqawu dobrovoqaca Tankosi} je
113 114 115 116

M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, 250-261; P. Markovi}, nav. delo, 112; Dokumenti o spoqnoj politici, kw. 7, sv. 2, dok. 639 AVII, P-3, k-93, f-1, 4/31 Istorija Beograda, 3, Beograd. 1974, 8 i daqe X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975, 46/47 Isto, 47

56

pokazao i svoju politi~ku zrelost. Muslimanskog studenta, koji se prijavio u dobrovoqce, uputio je na rad u C. krst, a potom u rezervnu bolnicu u Ni{u. Smatrao je da ga treba sa~uvati po{to }e, posle oslobo|ewa Bosne, biti potreban kao musliman117. Naredbom Vrhovne komande od 4. avgusta 1914. stvorena su ~etiri komitska odreda: Zlatiborski, pod komandom majora Koste Todorovi}a; Jadarski (major Vojin Popovi} – vojvoda Vuk); Rudni~ki (major Vojin Tankosi}, koji je pu{ten iz pritvora) i Gorwa~ki (major Velimir Vemi}). Svi komandanti su bili vode}i qudi „Ujediwewa ili smrt“ i nijedan od wih nije ‘iv do~ekao kraj rata. Mawi deo boraca bio je naoru‘an brzometkom (model iz 1879), a ve}ina je dobila tzv. Manliherovu pu{ku. Uz to, dobili su po 150 metaka na pu{ku, dok je 1000 bombi bilo raspore|eno po jedna na svakog drugog ~etnika, kao i po jedno eksplozivno puwewe. Dnevnica za oficire iznosila je tri, a za ~etnike jedan dinar118. Tankosi}ev odred, sa oko 500 qudi, upu}en je ka Drini i Zvorniku. Prvo nare|ewe koje su tamo dobili bilo je da rasteraju pqa~ka{e koji su pre{li Drinu i krenuli ka Zvorniku119. Hronologija narednih doga|aja je prili~no nepouzdana, s obzirom da su komite ~esto mewale formaciju i obavqale raznovrsne zadatke (dejstva u pozadini ili kao prethodnica; bomba{ke akcije;
117 118 119

\. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu, IG,1-2(1980), 112 @. Pavlovi}, Bitka na Jadru, Beograd, 1924, 620 AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/18

57

obezbe|ivawe bokova redovnim jedinicama; delovawe u sastavu redovnih jedinica i sl.). Pra}ewe aktivnosti ~etnika ote‘ava i namerno preskakawe i izostavqawe wihovog doprinosa u ovim bitkama. Tako, na primer, kod pojedinih autora, Tankosi}evih ~etnika nema u Drinskoj bici, dok se kao komandant Rudni~kog ~etni~kog odreda, navodi vojvoda Vuk!120. Uo~i Cerske bitke, Rudni~ki ~etni~ki odred (to ime odred je dobio 10. avgusta) se nalazio u sastavu Dunavske divizije I poziva (18. pe{adijski puk), potom u sastavu Tre}e armije. Rejon wegovog dejstva, prema Uputstvu koje je izdala srpska Vrhovna komanda, bio je: desna obala Kolubare, leva obala Morave i na jugu do Rudnika. Centri dejstva su bili Kosmaj i Rudnik. U ofanzivnoj fazi, odred je trebalo da pre|e preko Save i prodre do Fru{ke gore, a u defanzivi da se preko Kosmaja i Ka~era povu~e ka Rudniku, dejstvuju}i na komunikacije Beograd – Mladenovac i Beograd – Lazarevac. Ima mi{qewa da je ovaj plan sastavio Apis121. Odred je trebalo formirati od starijih ~etnika iz pro{lih ratova, od dobrovoqaca „pogodnih za ovu slu‘bu“ i od obveznika iz pe{adijskih pukova drugog i prvog poziva, „koji su za ~etnike pogodni, a za ovo izjave ‘equ“. Broj ovakvih dobrovoqaca nije smeo biti ve}i od dvojice po ~eti. Komandanti odreda imali su prava i nadle‘nosti komandanata sa120 121

\. Luki}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1966, 100, 209 AVII, p-6,k-93,f-11,32/1; Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd. 1980, 5

58

mostalnih odreda. Iz jednog od sa~uvanih spiskova Tankosi}evih dobrovoqaca vidi se starosna i kvalifikaciona struktura. Od 32 dobrovoqca (iz okoline Kragujevca) najstariji je imao 32 godine, a najmla|i 19. Me|u wima je bilo elektri~ara, kelnera, mesara, glumaca, opan~ara, pekara, bolni~ara, bogoslova...122. Kao dodatak Uputstvu, komanda je izradila i „Uput za teroristi~ku i ustani~ku akciju“. Za ove akcije, koje je trebalo izvoditi u neprijateqskoj pozadini, bili su predvi|eni „naro~iti i najodabraniji, gotovi na svaku ‘rtvu ~etnici“. Glavno oru‘je bilo je otrov, no‘, bomba i eksploziv123. Uputstvo je izmeweno 9. avgusta i prema wemu, Rudni~ki odred je trebalo da deluje na frontu od Zvornika do Roga~ice. U ofanzivi je imao zadatak da pre|e Drinu i prodre ka Javoru i Kowuhu, a u defanzivi ka vaqevskim planinama i da tu dejstvuje na komunikacije: Qubovija – Pecka – Vaqevo; Roga~ica – Vaqevo; Pecka – Ose~ina; Krupaw – Zavlaka i Zavlaka – Vaqevo. Nov, detaqniji Uput, vojno ministarstvo je izradilo u Ni{u decembra 1914. Kao posledica neizvesnosti pravca neprijateqskog delovawa, bile su i komande koje je Rudni~ki ~etni~ki odred dobijao. Na Jadru je 15. avgusta Tankosi} dobio zadatak da sa~uva krupawsku raskrsnicu puteva po svaku cenu. Odred mu je bio sastavqen od ~etnika jedne ~ete III prekobrojnog puka, jedne ~ete III poziva i dve dopunske ~ete, pristigle iz Vaqeva.
122 123

AVII, p-3, k-93, f-1, d. 4/5 AVII, p-6, k-93, f-11, 32/1

59

Kasnije }e mu biti pridodati i pe{adijski delovi druge ~ete i 2 brdska topa124. O ‘estini borbi, govore izve{taji koje je Tankosi} slao svojim pretpostavqenima i u kojima je navodio kolike je gubitke imao. Tu je dobio poja~awe od jedne ~ete iz 10 puka III poziva, koja je sa Proslopa povu~ena u taj reon. U toj borbi, Tankosi}evi ~etnici zarobili su 100 neprijateqskih vojnika, od kojih je „izvestan broj odmah poubijan, a jedan austrijski poru~nik sa ostatkom ispra}en u pozadinu“125. Najverovatnije da se kod Krupwa, protiv Srba, borio i Josip Broz u sastavu 10. ~ete 25. zagreba~ke elitne pukovnije. Od 12. do 29. avgusta, wegova divizija je bila raspore|ena na obali Drine. Tako|e, borila se protiv srpskih jedinica i od 6. septembra, a u~estvovala je i u ofanzivi ka Vaqevu (do 15. novembra), kao i u bitkama na Kolubari i Qigu od 16. do 28. novembra126. Protiv Austro-Ugarske 42. divizije poginulo je 70 ~etnika, zbog ~ega se odred povukao na Ravno brdo (ka Zavlaci). U tim borbama poginulo je jo{ 47 komita. Tankosi} je tra‘io od komande Tre}e armije da najstro‘ije kazni komandira ~ete prvog poziva 3. prekobrojnog puka, po{to je „formalno pobegao iz borbe, a ~eta mu se rasturila“127. Kasnijom istragom, konstatovano je da je ~eta „u~estvovala u borbi, da je potisnuta
124 125

126 127

Ratnik, XI-XII (1925) Izve{taj V. Tankosi}a. A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac,1986, 85; M. [kari}, nav. delo, 21; M. Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd. 1953, 173 V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broz Tita, 2, Rijeka-Zagreb, 1981,244; M. Pe{i}, nav. delo, 68 Izve{taj V. Tankosi}a

60

nadmo}nijim snagama, da joj je pretila opasnost sa krila i bokova, te se morala i ‘urno povla~iti“. [to se ti~e kapetana, za wega je utvr|eno da „nije pobegao iz borbe, ve} da se, pri povla~ewu, padom toliko ugruvao da je morao biti odnet u bolnicu“128. Te{ke borbe vo|ene su kod Grn~arskog grobqa (20/21. avgusta) i na Tr{i}kom visu, gde je poginula gotovo ~etvrtina qudstva (svi su sahraweni pored lozni~kog puta), a 24. avgusta odred je izbio kod sela [epka na Drini. Borbe su vo|ene prsa u prsa, bajonetima i bombama. U jednom trenutku, u jeku borbe, iz neprijateqskog rova se za~uo povik: „Bra}o, Srbi, ne pucajte! Ho}emo da se predamo. I mi smo Srbi!“ Komite su poverovale, ali ~im su se pojavili iz rova i krenuli ka „bra}i“, sasekli su ih kur{umi. Poginulo ih je 14-torica129. U krupawskoj bolnici ostalo je nekoliko te{kih rawenika, koje su austro-ugarski vojnici, kasnije, izmasakrirali. Telo Dobre Jovanovi}a, studenta iz Novog Sada, bilo je ise~eno na komade. Otpor dobrovoqaca je bio ‘estok, pa je neprijateq stekao utisak da se radilo o ve}im srpskim snagama. To je bio razlog, da je uprkos izuzetnoj vojnoj i tehni~koj nadmo}nosti, napredovao sporije i oprezno. General Bojovi} je tra‘io od Vrhovne komande da se Tankosi}u dozvoli popuna odreda od zarobqenika iz Bosne i Hercegovine, po{to je zbog velikih gubitaka odred spao na samo 180 qudi. U odred su mogli u}i samo oni koji se dobrovoqno jave, kao
128 129

AVII, p-, k-31, f-1, 7/1 Pijemont, 19.oktobar 1914

61

i oni koji su prebegli u Srbiju sa namerom da se bore protiv Austro-Ugara130. Kada su Austro-Ugari pre{li Drinu i u{li u Koviqa~u, od seqaka su tra‘ili da ih obaveste o tome „kako izgledaju komite“ i „gde se nalazi general Tankosi}“, kako su ga oni tada nazivali131. Zbog izuzetne hrabrosti koju su pokazali u svim borbama, Tankosi} je predlo‘io komandi da nekoliko ~etnika dobiju ~in i da se prevedu u aktivnu slu‘bu. Istovremeno, ‘alio se da mu je nezgodno da podnese spisak za odlikovawa, po{to je veliki deo wegovih boraca ve} bio odlikovan „u ranijim ratovima“, a oni koji to jo{ nisu, bili su austro-ugarski podanici. Bore}i se pred frontom Moravske divizije I poziva (21. avgusta), ~etnici su spasili ve}i broj dece i mladi}a, koje su Austro-Ugari zarobili i poveli sa sobom. Svete}i se neprijatequ za zlo~ine koje su po~inili po Ma~vi, komite su ubile i jednog Srbina iz Gradi{ke, za kojeg se naknadno ustanovilo da je zna~ajno pomagao Srbima u srpsko-turskom ratu. „Prokleti rat! Svakoga ~asa ispisivao je po jednu surovu dramu...“, rekao je, nad le{om ovog nesre}nog Srbina, Tankosi}ev komita Du{an Saki}132. Uo~i te{kih sukoba na Ma~kovom kamenu i sukoba na Drini, komite se nalaze u rejonu G. Dobri} – Brasina – Eminova voda u sastavu Drinske divizije II poziva. Ve}i deo austro-ugarskih jedinica bio je popuwen qudstvom iz Bosne
130 131 132

AVII, p-3, k-93, f-1, 4/34 Pijemont, 12. oktobar 1914 A. Sto{i}, Veliki dani Srbije, 268

62

i Hercegovine i Hrvatske133. Ima indicija da je na po~etku bitke, u ciqu ja~awa discipline, izvr{ena tzv. decimacija. Bosanci iz Jadarskog ~etni~kog odreda streqali su svakog desetog vojnika i potom ih sahranili u zajedni~ku raku. U jeku iscrpquju}e borbe, navodno je komandant 5. u‘i~kog puka povikao austro-ugarskim vojnicima: „Predajte se, ne ginite ludo!“ Iz neprijateqskog rova, me|utim, za~uo se odgovor: „A gdje si ti vidio da se Srbi predaju!“134. Po okon~awu ovih borbi, Tankosi} je prekomandovan za komandanta bataqona ^etvrtog pe{adijskog puka „Stevan Nemawa“, a wegovi ~etnici prikqu~eni su Drugom dobrovoqa~kom bataqonu u U‘icu. U sastavu Qubovi|skog odreda, „ja~ine do 130 pu{aka“, nalazi se krajem septembra, dr‘e}i desnu obalu Drine od utoke Uzovnice do utoke Jelova~kog potoka135. Prvi je izdr‘ao napad Austro-Ugara 25. oktobra. Zbog velike nadmo}nosti neprijateqa, komanda mu je poslala dve ~ete iz rezerve (V puk, III poziva) sa zadatkom da „protera neprijateqa iz Qubovije no‘em“. Kada su Austro-Ugari zauzeli Quboviju potisnut je ka Proslopu (zajedno sa delovima Qubovi|skog odreda), gde je pretrpeo osetne gubitke (53 ~oveka). Zanimqivo je kako je komandant Qubo133

134 135

B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997), 139. Op{irnije o ratnim operacijama na Drini vidi u M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1969, 173, 174, 332, 338; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, 4 V. Dedijer, Novi prilozi..., 245 M. Bjelajac, Ratovawe Srba i Hrvata na prostoru Podriwa 1914, u: Vaqevo 1914-1918, Vaqevo, 2000, 114 i daqe.

63

vi|skog odreda opisao susret sa Tankosi}em i wegovim ~etnicima. „^im sam krenuo od kowi~kog puka, uz put sretnem 30-40 ~etnika koji su iz Qubovije i{li, kako oni reko{e, napred za Proslop, po nare|ewu svoga komandanta. Wihovom komandiru naredim da se vrati u Quboviju, po{to oni ne idu napred nego nazad. Ovaj, pod izgovorom da ne sme mewati zapovest svoga komandanta, ne htede se vratiti, po{to i komandant, sa svima ~etnicima, za wima nastupa... Nedaleko gde sam sreo gorwu partiju ~etnika, sretnem i drugu partiju ~etnika, koji mi odgovori{e isto {to i prvi... Najzad, blizu same Qubovije na|em i komandanta Rudni~kih ~etnika majora Tankosi}a, gde pored puta, sa ostatkom ~etnika, sedi. On mi pri|e i raportira da neprijateq vr{i prelaz u masama na 7-8 ~amaca i pontona, da on ne mo‘e da zadr‘i nadirawe neprijateqa, jer tu~e Quboviju jakom mitraqeskom vatrom, da sa ~etama koje su iz III poziva, po wegovom mi{qewu, ne mo‘e ni{ta u~initi i da se on uop{te ne mo‘e vi{e boriti, jer su i on i wegovi ~etnici jako umorni i da je, s toga, morao narediti da wegovi ~etnici idu na Proslop. Kad mi je on ovo saop{tio, kazao sam mu da on nije smeo tako {ta narediti, po{to se jo{ ne zna ja~ina neprijateqa koji prelaz vr{i i da sam ja nadle‘an, a ne on, da izdam nare|ewe gde i kad }e se koja jedinica povu}i; da on odmah vrati ~etnike i da po|e sa mnom, te da sa one dve ~ete, wegovim odredom, dva kowi~ka voda i kowi~kim oficirskim patrolama, koje su u Quboviji, neprijateqa
64

proteramo iz Qubovije. Major Tankosi} je i posle ovoga kategori~ki odgovorio da se on ne mo‘e vra}ati, da mu je ~eta razbijena, da su mu qudi rastureni, da je pretrpeo velike gubitke i da je sam toliko umoran da ne mo‘e se ma}i s mesta...“136. Odatle se povukao ka polo‘aju Blizowski vis – Karaula, nalaze}i se u sastavu Moravske divizije I poziva. Koliko je bilo interesovawe Austrijanaca za Tankosi}a, svedo~i i jedan podatak posle wihovog ulaska u Beograd. Od hotela „Balkan“ austrijski oficiri su napravili sebi oficirsku kantinu, po{to su prethodno „najpa‘qivije preturili celu ku}u od podruma do krova tra‘e}i majora Tankosi}a“ (koji je tu rado odsedao)137. U dramati~nim doga|ajima koji su obele‘ili tzv. defanzivnu fazu Kolubarske bitke, wegovi dobrovoqci u~estvuju u te{kim borbama oko Lazarevca, ^ibutkovice i Vra~eg brda. Iz molbe koju je komandantu II armije uputio komandant IV pe{adijskog puka, mo‘e se videti u kakvim su se uslovima borili i komite. „...Ovaj puk je, do sada, ~esto izvr{avao usiqene mar{eve po dobivenim zapovestima. Vr{io je i no}ne mar{eve. U svakom takvom slu~aju preduzimane su sve mere, da se {to boqe i potpunije dr‘i mar{ovska disciplina. Ipak, je bilo fizi~ke nemogu}nosti, a naro~ito po mra~noj no}i da se ona odr‘i. Zbog zamora i nespavawa pri ovakvom mar{ovawu, prirodna je posledica bi136 137

AVII, p-7, k-31, f-1,4/1; Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, III, Beograd, 1925, 47. Pijemont, 24-26. decembar 1914

65

la popu{tawe u disciplini, a s druge strane, povla~ewe bez borbe ~ini da moralna snaga kod vojnika popu{ta. Mislim, da }e jedna od mera za odr‘avawe discipline biti ta, da se mar{uje samo no}u i to ne vi{e od 35 kilometara...“138. Uz gubitke na bojnom poqu, Tankosi}eve ~etnike po~eo je da kosi i tifus. Od 120 ~etnika, koliko ih je stiglo pred Vaqevo, u Kolubarskoj bici, u borbama }e stradati 43 ~oveka, dok }e se od tifusa razboleti 75 dobrovoqaca. To je bio razlog da ponovo bude ukqu~en u sastav redovnih jedinica. Kao divizijska prethodnica Dunavske divizije II poziva, oja~ani sa jednom baterijom, gonili su neprijateqa ka dolini Kolubare i Vaqevu (7. decembra 1914). Prvi su u{li u Vaqevo izbiv{i na Kru{ik (op{irnije u Prilogu III), a odatle ka Kli~evcu, Dabi}a brdu, \enovcu i daqe ka Bori~evcu. Zanimqivo je kako je jedan od u~esnika u ovim bitkama opisao oslobo|ewe Vaqeva: „...Na ulasku u Vaqevo osetismo smrad jodoforma. To nam nagove{tava{e da je na{e lepo i veselo Vaqevo sada umesto lepih i ~istih domova, hotela i du}ana, postalo bolnica i mrtva~nica... Na kraju varo{i, pored samog druma, jedna duga~ka ku}a, niska, sa masom malih prozora, smrad lekarija i jodoforma privu~e nas i u samu zgradu. Tu tek videsmo jad i pakao. Bez kreveta, po patosu, sa malo razastrte slame, le‘e qudi, ili boqe re}i mumije. Jedan preko drugoga prebacili prebijene noge i ruke, krvavih zavoja, skoro staklenih o~i138

Veliki rat Srbije, IV, 126

66

ju posmatraju nas i samo {to ne ka‘u: spasavajte nas ovog pakla i radite sa nama {ta znate. Ovo je zbiqa pakao kakav ~ove~iji um nije u stawu zamisliti... Povi{e varo{i, nailazimo na pusto{, jad i nevoqu. Mrtvi le‘e kowi i junaci, ukqe{teni izme|u komorskih kola, praznih i punih topovskih kara, poqskih pekarnica, bolni~kih kola i automobila. Arhive prosute i po putu izga‘ene“139. U akcijama koje su sledile zamenile su ih trupe Drinske divizije I poziva140. Uo~ava se da je zbog slo‘enosti zadataka koje je dobijao wegov odred, kao i zbog gubitaka koje je trpeo u svakodnevnim borbama, Tankosi} ~esto mewao poziciju i formacijsku pripadnost. Gotovo neverovatno deluje podatak da su, uprkos ‘estokim bitkama i stradawu naroda, pripadnici Srpske socijal-demokratske partije i daqe ‘estoko napadali vladu i wenu politiku. Od wihove poznate antiratne kritike nije bila po{te|ena ni crkva. U ironi~nom tekstu, objavqenom u partijskom glasilu „Radni~ke novine“, „da li je boqe klati [vabe kamom ili ih raskidati bombama“, napali su vladiku Nikolaja i studente teologije. Zakqu~uju}i da }e se vladika opredeliti za drugu varijantu, kao predava~e su mu peporu~ili „crkvene oce i svece, kao {to su major Voja Tankosi}, vojvoda Vuk i dr“141.
139 140

141

AS, B-22, 1020, p-6 M. Radenkovi}, Kolubarska bitka, Beograd. 1959, 265, 321; @. Pavlovi}, Bitka na Kolubari, Ofanzivna bitka, I, Beograd. 1930, 387 i daqe "Radni~ke novine", 207, 30. novembar 1914

67

Posle Kolubarske bitke Srbija je dobila ~ak deset meseci iznenadnog predaha. Potu~eni neprijateq nije dugo mogao da se oporavi. Me|utim, ono {to nije ~inio neprijateq na bojnom poqu, ratnicima i civilnom stanovni{tvu radio je tifus. U januaru 1915. do{lo je do reorganizacije dobrovoqa~kih formacija. Uz ukqu~ivawe novoprijavqenih, od starih odreda stvoren je Prvi dobrovoqa~ki bataqon pod komandom majora Vojina Popovi}a, da bi, do oktobra iste godine, bila formirana jo{ tri bataqona sa oko 3.500 dobrovoqaca. Ratno stawe pogodovalo je raznim zloupotrebama, nedisciplini, pqa~kawu stanovni{tva i formirawu neregularnih formacija. La‘ne komite pojavile su se i u vaqevskom kraju, gde je Tankosi}, kra}e vreme, organizovao i vodio tzv. komitsku {kolu142. B. Hrabak, u ~lanku Dejstva dobrovoqa~ko-~etni~kih jedinica u U‘i~koj vojsci u leto 1914, navodi da je komitska {kola radila neposredno po okon~awu Cerske bitke. Dvojica starijih ~etnika (vojvode Krsta Vukoji} i Milan Vuji}) su obu~avali 20 disciplinovanih i „na najve}u ‘rtvu spremnih“ mladi}a starosti od 15 do 25 godina. Svi su bili naoru‘ani pu{kama i opremom koju su stekli kao ratni plen i bili su, delimi~no, odeveni u srpsku uniformu. Svaki je za sebe imao po jednu bombu, staru srpsku pravougaonu, namewenu za samoubistvo, ukoliko bi do{li u situaciju da budu zarobqeni. Najve}im delom, mladi}i su bili pore142

MIAV, Fond OGV, k-159, p-103; k-161, p-110

68

klom iz Bosne143. Izgleda da je ovo uticalo na naru{avawe odnosa izme|u Tankosi}a i vojvode Vuka, zbog ~ega }e vojvoda Vuk insistirati da jedino Vrhovna komanda mo‘e formirati dobrovoqa~ke odrede. Ne mo‘e se pouzdano ustanoviti daqe Tankosi}evo kretawe i anga‘ovawe. Verovatno je u~estvovao u daqem produbqivawu sukoba izme|u staroradikala i „crnorukaca“. Veruje se da su pripadnici „Crne ruke“ imali va‘nu ulogu u ube|ivawu staroradikala da prihvate koalicionu vladu krajem novembra i po~etkom decembra 1914. Sigurno, da je vojnim krugovima zna~ajno porastao ugled posle pobeda ostvarenih na Ceru, Drini, Gu~evu i Kolubari. Poznato je da je vojvoda Putnik bio naklowen Apisu, pa sve to ukazuje da su Tankosi} i „crnorukci“ bili vrlo uticajni i u ovom periodu. Najve}a isku{ewa tek su predstojala. Oko 800.000 neprijateqskih vojnika, savremeno opremqenih, stavqeni su pod komandu nema~kog general-feldmar{ala Augusta fon Mekenzena. Udru‘ene armije, bugarska, nema~ka i austro-ugarska, otpo~ele su napad 6. oktobra 1915, najpre, artiqerijskom vatrom, da bi sutradan usledio glavni udar forsirawem prelaska preko Save i Dunava. Prema glavnom udaru nalazila se na{a III armija pod komandom generala Pavla Juri{i}a [turma. Mekenzenov na~elnik {taba zapisao je „da je otpor ‘estok“ i da se „Srbi tuku ju143

U`i~ki zbornik, 9 (1980), 144-145; S. M. \or|evi}, Spomenica dr Rajsu, Beograd, 1930, 23

69

na~ki“144. Kao komandant jednog bataqona IV pe{adijskog puka (U Spomenici XXXII klase VA navodi se da je komandovao bataqonom II Prekobrojnog puka, a u „Vidovdanu“ da je komandovao prvim bataqonom 18 puka145). Tankosi} se neprijatequ suprostavio na Dunavu. Sedi{te {taba nalazilo se u Zabeli. U borbama na Dunavu bio je lak{e rawen u glavu146. Prema svedo~ewu S. Xili}a, Tankosi} je svoju posledwu borbu vodio kod Igri{ta nedaleko od Velikog Popovi}a. Suo~en sa daleko nadmo}nijim neprijateqem, u jednom trenutku povikao je svojim saborcima: „Junaci, napred za mnom ko ho}e da pogine!“ Jedan nema~ki {rapnel ubio je dvojicu dobrovoqaca, a osmoricu ranio. Me|u wima bio je i Tankosi}. Kugla mu je s le|a probila grudi. Stigao je samo da ka‘e: „Ujedo{e me!“, a potom je klonuo147. Navodno je rekao i: „Ne bojim se od vra‘jeg okota, neka ga je k'o na gori lista!“148. Wegovi ~etnici nosili su ga u {atorskom krilu 2-3 kilometra, a potom su ga vozom prebacili do Trstenika. Za komitskog vojvodu, me|utim, vi{e nije bilo spasa. Umro je posle dva dana, 20. oktobra, u privremenoj bolnici u zgradi Narodne osnovne {kole „Sveti Sava“149. Sahranio ga je wegov pra144 145

146 147 148 149

Istorija srpskog naroda, VI-1, 97 U operacionom dnevniku 18. pe{adijskog puka nigde se ne spomiwe pogibija Vojislava Tankosi}a. Te{ko je pretpostaviti da bi takav doga|aj ostao nezabele‘en, zbog ~ega je verovatnije da se nalazio u sastavu neke druge jedinice. AVII, p-9, k-49, f-4, 24/2; „Vidovdan“, II, @eneva-Beograd, 1919, 99 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, 123 Isto, 124 "Vidovdan", II, 99 Isto, 125; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Kru{evac, 1996, 645

70

tilac \uro [arac na trsteni~kom grobqu, ali je, zbog predostro‘nosti, otkopao le{ i po drugi put ga sahranio na tajnom mestu. Austrijanci su, posle detaqne pretrage i raspitivawa kod mesnih vlasti, ipak, prona{li grob i posle stru~ne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagor~avao ‘ivot. Le{ su fotografisali i objavili sliku u {tampi uz slede}i tekst: „Kraj Voji Tankosi}u. Demon svetskog rata, podstreka~ ubistva prestolonaslednika Voja Tankosi}, major srpske vojske, ~ije je izru~ewe u ultimatumu tra‘ila na{a vlada od Srbije. Majora Tankosi}a sustigla je kazna. U na{oj balkanskoj ofanzivi on je poginuo. Srbi su proneli vest da je on ‘iv. Da bi razbile srpsku legendu na{e vojne vlasti naredile su ekshumaciju Vojina Tankosi}a i ustanovile wegov identitet. Prva slika predstavqa Tankosi}ev grob, a druga ekshumirani le{“150. U wegovom dosijeu stoji da se „tvrdilo da su austro-ugarske vlasti, radi potvrde, naredile da se otkopa le{ i snimi“. Takva nesigurnost, dala je povoda pojedinim publicistima da ospore identitet ekshumiranog le{a i tako, jo{ vi{e, doprinesu stvarawu legende. Posmrtne ostatke prenela je wegova majka Miqa, uz pomo} Udru‘ewa srpskih ~etnika, i sahranila na beogradskom Novom grobqu (otac Pavle je umro pred kraj rata) 1922. U obave{tewu koje je Glavni odbor Udru‘ewa srpskih ~etnika uputio
150

Vojni muzej Beograd, foto zbirka; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, 689; Dobrovoqci u ratovima, 125; Na nadgrobnom spomeniku u Beogradu pi{e da je umro 17. oktobra, a u Spomenici 75-godi{wice VA da je to bilo 20. oktobra.

71

Dru{tvu Sv. Sava, 3. oktobra 1922, navedeno je da }e majka „narodnog junaka i ~etni~kog vojvode Voj. Tankosi}a izvr{iti prenos posmrtnih ostataka na{eg velikana“ i da }e telo biti sve~ano sahraweno uz sve po~asti „koje mu kao narodnom junaku pripadaju“151. Grob mu se nalazi u IV parceli, drugom redu, grobno mesto broj 6. Na spomeniku pi{e: „Venac besmrtne slave srpska ti vila plete, nad tvojim grobom, Vojo, komitske pla~u ~ete" Kroz te{ka isku{ewa su prolazili i ostali ~lanovi vojvodine porodice. U kolikoj nema{tini su ‘iveli, svedo~i i pismo Tankosi}eve sestre Mileve Nikoli}-Tankosi}, koje je, 1. februara 1918, borave}i u izbegli{tvu u Nici, uputila @ivojinu Balugxi}u. Mole}i ga da posreduje za pomo} kod regenta Aleksandra („mladog gospodara“), napisala je: „Ceweni gospodine poslani~e. Molim Vas da u~inite korak kako bi u ovim te{kim danima mogli nam pomo}i da bar od gladi ne patimo... Koliko nade imam u Viso~anstvo, toliko u Va{e posredovawe jer Viso~anstvo mi je kazalo da mu se vazda obratim kada mi treba, prilikom jednog srda~nog prijema u Kragujevcu, pre nepune 2 g. Sa mojim jadnim starim i zarobqenim ocem, koji ‘ivi u potpuno opqa~kanoj ku}i, pun tuge i bola, mojom tu‘nom
151

AS, DSS, 1878-1

72

materom, detetom i sa mnom, primite toplu zahvalnost“152. Majka Miqa je, sve do smrti 1932, slavnom sinu, svake godine, u Vaznesenskoj crkvi odr‘avala pomen. Kada je umrla, sva {tampa je objavila nekrolog „ ~etni~koj majci“.

152

AS, Varia, 116-2

73

SPOR NA RE^I, PREBRZ NA OROZU

Nemogu}e je ozbiqno govoriti o Tankosi}evom liku, a da se dobro ne shvati duh vremena u kome je ‘iveo. Burni doga|aji su se smewivali kao na filmskoj traci i neumoqivo su uticali na wegov ‘ivot i karakter. Od Majskog prevrata 1903. do prerane pogibije 1915. pro{ao je sva isku{ewa komitskog poziva i oba balkanska rata. ^etni~ka akcija je bila priprema i motivacija naroda za predstoje}u oslobodila~ku borbu. Komite su podizale duh i ulivale nadu. Bili su „besmrtna prethodnica“ onih koji }e ome|iti granice budu}e dr‘ave. Politi~ko iskustvo sticao je u periodu konfrontacije Srbije i Austro-Ugarske, ali i kroz permanentne sukobe sa politi~kim neistomi{qenicima. Animoznost izme|u wega i nekih vode}ih politi~ara onog doba, bila je obostrana. On je na wih gledao sa onim prezirom i omalova‘avawem „sa kojim revolucionari gledaju na diplomate, a oni na wega s onom odvratno{}u sa kojom diplomate gledaju na revolucionare“153. „Crnorukci“ su smatrali da su za Srpstvo u Turskoj nastali posledwi dani i
153

S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi‘evni glasnik, 6, 16. jul 1937

74

da ga „samo jedan rat mo‘e spasti“. Odatle i wegova nestrpqivost da {to pre otpo~ne rat protiv Turaka 1912. i wegovo uplitawe u pripremawe Sarajevskog atentata. Postao je „prvi bojovnik organizacije, wen plameni ma~“154. ^ast, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neraskidivo vezani za wegovu li~nost. To mu nisu osporavali ni oni koji ga nisu voleli. „Wegova je inteligencija bila mala, wegova priroda prosta, bez kompilacija i niansa“, pisa}e Stanoje Stanojevi}, ali mu je, istovremeno, priznao juna{tvo, hrabrost i prisebnost, „o kojima su se pri~ala ~uda“, kao i to da je bio „po{ten ~ovek i iskren patriota, koji je u uverewu da vr{i patriotsku du‘nost, ~inio mnoge grozne postupke“155. [tampa mu je odavala priznawe {to se, kao jedan od u~esnika Majskog prevrata, „nije hteo nikad i ni~im koristiti na ra~un toga dela“ i {to je posle 1903. „svoj ‘ivot posvetio skoro iskqu~ivo nacionalnim zadacima, izla‘u}i se najve}im opasnostima, ali uvek izbegavaju}i da se ma ~ime za sebe li~no koristi“156. Ali, neobuzdani temperament mu je „pri{io“ i druga~ije epitete: „ispi~utura“, „‘enskaro{“, „kavgaxija i prznica“, „sangvini~an, upe~atqiv, sklon da podra‘ava i da manifestuje“...157 Prkos i ‘eqa za isticawem, pogotovu pred mrskim ne154 155 156 157

V. Kazimirovi}, nav. delo, 353 S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog..., 42 Zvono, 12. decembar 1908 Samouprava, 1. januar 1920

75

prijateqem, mogli su ugroziti tajnost wegove misije u pore~kom kraju 1904/5. Zanemariv{i gde se i zbog ~ega nalazi, ‘eleo je, po svaku cenu, da poka‘e turskim zaptijama da je mnogo boqi strelac od wih. Fizi~ki je bio sitan i slab. Odatle je, najverovatnije, i nadimak – [iqa. Mo‘da je ba{ iz te ~iwenice proiza{la wegova neverovatna hrabrost. Ni na jednoj fotografiji nije bez tankih, za{iqenih brkova, a izgleda da je samo za vreme ~etovawa pu{tao i gustu bradu. U opho|ewu je bio „miran i tih, ~ak i stidqiv“, ali se iza toga krila „sirovost i surovost neobuzdane prirode“158. Karakterisale su ga ~este promene raspolo‘ewa. O wegovoj strogosti prema svojim borcima ispredale su se ~itave bajke. Nikoga se ~etnici vi{e nisu bojali i nikoga vi{e nisu voleli. „On tu~e i grdi; on psuje i ka‘wava svoje qude, ali im ubrzo, tepa i deli sa wima posledwu paru“159. Pravi ambijent za wega bila je borba i u woj se mnogo boqe snalazio nego u periodima mira, koji mu je „bio mrzak“. Za wega su govorili da se „rodio da pogine i da je celoga ‘ivota ‘iveo samo za juna{tvo i borbu“160. On je, jednostavno, pomirio ono {to je ‘ivelo u wemu sa onim kakav je, zaista, i bio. Komite su u Tankosi}a imale bezgrani~no poverewe, pre svega zbog wegovog vojni~kog talenta, smirenosti i odlu~nosti u najte‘im trenucima bitke i velike hrabrosti. Nije bilo ~etnika koji ne bi „‘ivot
158 159 160

B. Gligorijevi}, nav. delo, 55 Politika, 3. novembar 1919 "Vidovdan", II, 87

76

polo‘io za wega“161. Po izbijawu svetskog rata, dok je formalno bio u pritvoru, wegovi ~etnici nisu hteli da se maknu od wega sve dokle ga nisu pustili. Na frontu, priznavali su i po{tovali samo wegova nare|ewa. Uo~i bitke kod Merdara 1912, ~etnike je grupisao prema wihovim psihi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladne zamenike, uz ne‘ne |ake stavqao je stare i iskusne ~etnike. Opra{taju}i se sa ~etnicima uo~i bitke, rekao im je. „Nemojte putem pevati, nemojte izazivati, budite mirni, slu{ajte stare{ine. Budite verni drugovi, zaklonite grudima nemo}nog. Rawenike ne pu{tajte u ruke neprijatequ!“162. Neposredno, pre nego {to }e poginuti na{alio se na ra~un jednog neopreznog vojnika. primetiv{i ga kako po polo‘aju ide dosta otkriven, Tankosi} je ispalio jedan hitac preko wegove glave. Vojnik se neznatno pognuo. Ali, naredna dva hica, koja je vojvoda ispalio i koja su prozvi‘dala iznad same glave ovog vojnika, delovala su dosta ubedqivo i vojnik se priqubio uz samu zemqu, uz op{ti smeh Tankosi}evih qudi. Nepotkupqivost i „isterivawe pravde“, koje mu je bilo u krvi, doneli su mu dosta neprijatnosti. Data re~ bila je za wega svetiwa i zna~ila mu je „vi{e nego ‘ivot“163. Odatle i revnost sa kojom je radio na prijemu municije u Francuskoj i burna reakcija na uo~ene nepravilnosti. Uverenost u ispravnost sopstvenih
161 162 163

"Balkanski rat u slici i re~i", 7, 3. mart 1913. Politika, 3. novembar 1919. Vidovdan, II, 87

77

stavova, ~esto ga je dovodila u sukob sa javnim li~nostima. To je najvi{e uticalo na stvarawe i one druge, negativne, slike o Tankosi}u („~ovek sirove du{e i spreman na svako zlo“, „spor na re~i, prebrz na orozu svoga oru‘ja“, „veseo i nakresan“164). O wegovoj sklonosti ka pi}u ima vi{e zabele{ki. Tako je, uo~i oslobodila~kih ratova, „uz tikve{ko vino i meze“ do~ekivao dobrovoqce u svojoj ku}i. Dok se nalazio u pritvoru, posle Sarajevskog atentata i pritiska Be~a na srpsku vladu, posetio ga je i Panta Dra{ki} (a|utant Aleksandra Kara|or|evi}a). Kada ga je oslovio sa: „Zdravo, casus beli!“, Tankosi} mu je uzvratio „veseo i nakresan“. Xon Rid, u svojim bele{kama, spomiwe da je u Kragujevcu 1915. upoznao Tankosi}a „~oveka malecnog rasta i velike li~ne hrabrosti, ina~e ‘enskaro{a i ispi~uturu“165. Mogu}e je da su ga ovakve osobine ~inile „zgodnim sredstvom“ u Apisovim rukama, ali je nesporan i wegov li~ni pe~at u svim zna~ajnim doga|ajima u periodu 1903-1914. Zanimqivo je kakve su mu karakteristike u oficirskom dosijeu: „Svojim osobitim karakterom, bistrinom, smelo{}u, odlu~no{}u, ‘ivom naravi i delima, kako onim u miru, tako i mnogobrojnim u ratovima, odlikovao se vidno, ne samo me|u svojim drugovima iz 32. klase, ve} i me|u mnogim drugim mla|im i starijim generacijama srpske vojske. On je bio redak ~lan oficirske zajednice. Sa
164 165

X. Rid, Rat u Srbiji 1915, 151; Samouprava, 1. januar 1920; P. Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990, 82 X. Rid, nav. delo,151

78

retkom odlu~no{}u wegovom kao oficira i ~oveka i{la je paralelno i wegova samovoqa, koja je stvarala posla i pote{ko}e wegovim, pa ~ak i najvi{im pretpostavqenim stare{inama. Sposoban i za najte‘a i najsmelija preduze}a na vojno-nacionalnom poqu sa svojim ~etnicima, on je mogao, katkad, i da se „odmetne” odri~u}i poslu{nost. Pa, ipak, iznad svega, na ~etnika, Vojvodu ~etni~kog i majora Tankosi}a, sa pravom se polagalo mnogo i za najsmelija preduze}a, {to je on, uistinu, svagda to opravdao“.166 U oskudnim dokumentima, ipak, mogu se prona}i primeri wegove izuzetne hrabrosti i snala‘qivosti, kao i primeri svojeglavosti. Tako, na primer, ni Vrhovna komanda ne zna gde se, sredinom novembra 1912, nalazi kapetan Tankosi} sa svojim qudima i pod ~ijom je komandom. Epizoda sa komandantom Qubovi|skog odreda, ujesen 1914, kada odbija da se vrati sa svojom ~etom ka Quboviji, tako|e, dovoqno govori o wegovoj naravi. Uprkos ovakvim kontrastima, Tankosi} je sa lako}om {irio krug sebi privr‘enih i do kraja odanih qudi. Prilazili su mu i voleli ga, kako probirqivi intelektualci, tako i sirovi potomci starih hajdu~kih porodica. Sam Tankosi} je, za svoje najbli‘e saborce, odabirao dobrovoqce iz Bosne i Hercegovine. U wih je imao najvi{e poverewa. Zna~ajne promene Tankosi} je uneo u na~in organizovawa i delovawa ~etni~ke organizacije. Do wegovog vremena, ~etnici su radili u ilegali,
166

AVII, oficirski dosije V. Tankosi}, K-1819, f-166, 1/11

79

nastoje}i da ostanu {to neupadqiviji. Tankosi} se, naprotiv, u ~etni~koj uniformi izazovno {etao Beogradom i pose}ivao najvi|enija mesta. Bilo je tu prkosa Pa{i}u i zvani~noj vladinoj politici, ali i ‘eqe da afirmi{e doborovoqa~ku akciju. Smatrao je da se ne mogu ostvariti nacionalni ciqevi, bez {ire akcije i podr{ke. Zahvaquju}i wemu i ovakvom stilu rada, ~etnici }e postati simbol nacionalne borbe i neizbe‘an ~inilac u politi~kom ‘ivotu Srbije. DVE SPOMEN-PLO^E Danas, u tamnavskom selu Rukladi, na slavnog komitu podse}a osnovna {kola, koja nosi wegovo ime i maglovito se}awe ponekog starine. Vremena i doga|aji posle II svetskog rata pretili su da se i ovo malo se}awa potisne u zaborav. Ulice, trgovi, {kole, ustanove, mesne zajednice, ~ak i sportski klubovi, ozna~avani su imenima i znamewima iz nekog drugog perioda. Kao da je istorija otpo~ela posle II svetskog rata i kao da su zalud bili svi prethodni vekovi. Nakaradnim simetrijama, u svemu i sva~emu, pojavqivali su se i takvi likovi za koje ni studiozniji znalci na{e pro{losti nisu mogli odgonetnuti odakle dolaze i ~ime su to zadu‘ili potomstvo. Zahvaquju}i upornosti me{tana i neizbrisivom tragu koji (im) je ostavio komitski vojvoda, izbegnuta je jo{ jedna, u nizu istorijskih nepravdi. O tome, upe~atqivo svedo~i pri~a o spomen-plo~ama, koje se, posle nekoliko decenija neizvesne

80

sudbine, ponovo nalaze na fasadi {kolske zgrade. Oronula i dotrajala, stara seoska {kola sru{ena je 1965. Na istom mestu, podignuta je nova {kolska zgrada. Problem je nastao oko postavqawa obele‘ja: dve stare spomen-plo~e. Na jednoj je pisalo: „Vojislav Tankosi}, pe{adijski major, komitski vojvoda, veliki rodoqub i slavni nacionalni radnik. Rodio se krajem 1881. u selu Rukladi. Na Igri{tu, kod Velikog Popovi}a, u Moravskoj oblasti, Tankosi} je pao te{ko rawen 18. oktobra 1915.“ Drugu plo~u postavili su pripadnici JVuO i na woj je pisalo: „Dr‘avna narodna {kola Vojvoda Voja Tankosi} u Rukladi. Podignuta 1942. godine“. I kako je to onda bio red aktivirani su svi merodavni faktori. Op{tinski odbor ubskog Subnora, krajem 1966. i tokom 1967. zatra‘io je od Vojnoistorijskog instituta i Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Beograda mi{qewe da li se Vojislav Tankosi} „vodi kao legendarna li~nost“ i da li zaslu‘uje da se stara spomen-plo~a postavi i na novopodignutu {kolu. Stru~waci iz Instituta su odgovorili da se u arhivu „ni Tankosi}, niti ko drugi ne vodi kao legendarna li~nost“, pa su preporu~ili da se ne mewaju postoje}a obele‘ja. Subnor je, zatim, dao saglasnost {kolskim organima da mogu postaviti spomen-plo~u „pogotovu {to su to zahtevali i gra|ani ovog sela“ (podvukao M.B.). I tu pri~a nije zavr{ena. Uprkos odobrewima i saglasnosti, neko je, ipak, bio iznad struke i
111

meritornih organa. Pored ulaznih vrata postavqena je samo jedna plo~a – ona prva. Druga je, najverovatnije, zbog ~iwenice da su je postavili „doma}i izdajnici“ 1942, prelomqena i ba~ena. Da se radi o ~uvenom komiti, to nije bilo sporno. Ali, te{ko je bilo prelomiti u glavi barijeru da se, istovremeno, radilo i o ~etni~kom vojvodi. Nije bilo va‘no {to su onda{we vojvode svoja zvawa sticali na bojnom poqu {tite}i srpski narod u neoslobo|enim krajevima. Jednostavnije je bilo ignorisati postojawe druge plo~e i tako izbe}i, eventualne, neprijatnosti. Me|utim, sudbina, strpqiva pravda, ili ko zna {ta ve}, opet su ume{ali prste. ^ume}i u tavanskom buxaku plo~a je pre‘ivela sva isku{ewa posleratnog vremena i do~ekala je da, ponovo, bude postavqena na {kolu. Zahvaquju}i g. Vladi Pavlovi}u i nekolicini entuzijasta iz Lajkovca, plo~a je reparirana i 30. juna 2002. vra}ena gde je i pre stajala. Weno otkrivawe, simboli~no, obavili su po jedan predstavnik onda{we i sada{we vlasti. U ulozi stare vlasti bio je g. @ivko Uro{evi} iz Veli{evaca, biv{i pripadnik JVuO, a danas dr‘avqanin Amerike, dok je novu vlast predstavqao dr Jovan Tomi} iz Vaqeva, tada poslanik u Saveznoj skup{tini i sve je, opet, bilo na svome mestu. Nekolicina starijih me{tana prokomentarisala je da druga~ije i nije moglo da bude. Jer, komita je utabao put i onima koji su se za ostvarewe nacionalnih ideala borili u Drugom svetskom ratu, i onima danas, za koje rodoqubqe nije samo deo svakodnevne politi~ke retorike.
112

„PRED VAQEVOM“ Tekst je delo nepoznatog autora i prenet je iz lista „Pijemont“, br. 67, od 8. marta 1915. Smatrali smo da je vrlo ilustrativan u oslikavawu karakteristi~ne atmosfere, koja je postojala svuda gde se kretao vojvoda Tankosi}. Na{ puk je zano}io u selu Paunama 26. novembra pro{le godine. Iako umorni mislili smo o radosnom trenutku kad budemo ponovo u{li u Vaqevo, u na{e milo i lepo Vaqevo. Na{ komandant bataqona major Vojislav Tankosi}, koji je u po~etku rata vodio komitsku ~etu, poveo je sa svojim bataqonom nekoliko vaqanih i hrabrih ~etnika, koji su umnogome pripomogli da se Vaqevu, jo{ istog dana, skinu okovi. Neprijateq je bio poseo i dobro se ukopao na visu vi{e Vaqeva, koji se zove Popare. Sa tog visa oni su jakom pu{~anom i mitraqeskom vatrom branili put, koji vodi iz sela Paune i Petnica za Vaqevo. Major Tankosi} po{aqe jednu patrolu sa zadatkom da osmotri- ako joj to bude bilo mogu}no- gde su neprijateqski mitraqezi, da bi ih na{a artiqerija u}ukala i potisla... Patrola je svoj zadatak vrlo brzo i uspe{no izvr{ila. Major Tankosi} je krenuo sa nekoliko
113

~etnika i vojnika ivicom puta, da bi i sam osmotrio kretawe neprijateqa. Vatra je postajala sve sna‘nija i br‘a, tako da su mi pali na um oni stihovi iz narodne pesme:" Da si soko pa da ima{ krila, ne bi perje mesa iznijelo..." Po naredbi majora Tankosi}a svi smo polegali u jedan jendek koji je bio iskopan na ivici puta. Do majora je legao Savi}, |ak-podnarednik i svr{eni maturant, ro|eni brat hrabrog kapetana M. Savi}a, poznatog po svome juna{tvu na Krupwu, gde je i te{ko rawen. Austrijanci kao da su znali da se u tome jendeku nalazi ~ovek ~ije je ime bilo uneseno u poznatom ultimatumu Srbiji, pa su osuli paklenu vatru oko mesta gde je le‘ao major Tankosi}. ^eli~na ki{a, u kojoj je bilo i kur{uma dum-dum, zalivala je put i prskala oko jendeka. Niko nije mogao ni pomisliti da krene ni napred ni nazad. Mali i tankovijast, major Tankosi} se skupio i pripio uz zemqu kao pijavica. Hladnokrvno i znala~ki, on je oslu{kivao kuda sipaju kur{umi. Podnarednik Savi}, u uverewu da majora ne}e kur{um, nije mrdao od wega. Ova nesnosna situacija trajala je skoro ~itav sat. Da li {to mu je noga utrnula ili mu se dosadilo dugo le‘awe, major Tankosi} se podi‘e, po|e napred, ali je morao zbog jake vatre le}i posle nekoliko koraka. Opaziv{i da se wegova amajlija odmi~e od wega, Savi} po|e za g. majorom i le‘e ba{ na ono mesto gde je malo~as le‘ao g. Tankosi}. Nije pro{lo vaqda ni dvadeset sekunda od kada je razmena le‘i{ta u~iwena, dok podnarednik Savi} jeknu:
114

„[ta je podnaredni~e? – upita major. „Eto, g. majore, rawen sam! – re~e podnarednik i pokaza g. majoru mesto gde ga je pogodio kur{um iz koga je kapala krv. „E, jado moj“, na{ali se g. major, „pa zar ba{ na mestu gde sam ja le‘ao?..“ „Kao {to vidite“, dodade u~tivo i blago podnarednik," po{ao sam za vama, ali nemam sre}e". ^im se vatra malo uti{ala g. major naredi te podnarednika skloni{e, a zatim uputi{e na previjali{te. To posle podne, umar{irali smo u Vaqevo. Sredi{ni grad Z. Srbije bio je ponovo u na{im rukama. Austrijanci, ~im su ~uli glas na{e artiqerije, po~eli su kao bez glave be‘ati [apcu.

115

POGREB VOJVODE TANKOSI]A Jedna velika nacionalna manifestacija Na retko sve~an na~in sahraweni su ju~e popodne u Beogradu posmrtni ostaci komitskog vojvode, majora Voje Tankosi}a, jednog od najzaslu‘nijih boraca za narodno oslobo|ewe. Kao {to je ve} ranije bilo javqeno sprovod je krenuo od beogradske ‘elezni~ke stanice, kuda su jo{ preksino} kov~eg sa Tankosi}evim posmrtnim ostacima preneli wegova majka i wegovi ~etnici. Od jednog pa sve do dva i po ~asa formirala se povorka. Na ~elu su bili krst, petnaest lepih venaca, zatim odred vojnika pe{aka, vojna muzika, za wima ~etnici sa crnom zastavom, pa dobrovoqci sa svojom zastavom, zatim invalidi, jedna grupa nacionalista, cigansko peva~ko drustvo, sve{tenici, a odmah sa wima lafet sa kov~egom i {est kowa u zaprezi. Pored lafeta i{li su s jedne i druge strane po tri ~etnika, iz Tankosi}eve ~ete jo{ iz 1912. godine. Na kov~egu koji je bio pokriven zelenilom, bio je pri~vrs}en Tankosi}ev komitski kalpak i wegova sabqa. Iza lafeta, majka Miqa, i Tankosi}eva rodbina, zatim wegovi prijateqi i gra|anstvo. Na kraju, jo{ jedan odred vojnika pe{aka.
116

Ta~no u dva ~asa sprovod je krenuo od stanice Kara|or|evom ulicom, pa pored Kalemegdana do Saborne Crkve. I ako je ba{ u trenutku kada je sprovod krenuo, pqusnula hladna jesewa ki{a, nepregledne mase sveta-koji je bio prekrilio ulice, od stanice do Crkve, kroz koje je sprovod trebao da pro|e-ostali su i daqe na svojim mestima. Crkva je isto tako bila dupke puna. I kada su ~etnici uneli u crkvu kov~eg svoga vojvode, izuzimaju}i malog broja koji je i{ao odmah za porodicom niko vi{e nije mogao da u|e. Posle opela na kojem su ~inodejstvovali osam sve{tenika, govorili su u crkvi prvo vladika Varnava, a potom g. Du{an Dimitrijevi} i Dragi{a Vasi}. Oni su u svojim ubedqivim govorima izneli ceo rad i zasluge pokojnikove za op{tu nacionalnu stvar. Posle wihovih govora sprovod je krenuo iz Crkve Kraqa Petra, Knez Mihajlovom do Terazija. Svuda usput, nove nepregledne mase sveta, o~ekivale su da jo{ jednom odadu po{tu pokojniku. Na Terazijama, pred tribinom, sprovod se zaustavio. I tek tu se i kao kroz gustu ki{u koja je neprestano nemilosrdno lila, moglo videti koliko je na{lo sveta da uzme u~e{}a u posledwem ispra}aju zaslu‘nog vojvode. Ceo prostor od" Sata" pa do Kraqa Aleksandra ulice bio je prekriven svetom. Pred tribinom na Terazijama sa pokojnikom se oprostio major u penziji g. Qubi{a Borisavqevi}. On je probranim re~ima izneo Tankosi}eve zasluge za Sarajevski atentat, koji treba da se smatra, rekao je, kao prvi akt, prvi korak ka oslobo|ewu. U svome govoru g. Borisavqevi} se
117

dotakao rada udru‘ewa „ Ujediwewe ili smrt “ i seni neumrlih nacionalnih junaka Gavrila Principa i ^abrinovi}a. Sa Terazija sprovod je produ‘io, uvek kroz gust {palir sveta, Kraqa Aleksandra ulicom. Na uglu Aleksandrove i Kraqa Milutina ulice, u kojoj se nalazi ku}a Tankosi}a, sprovod je ponovo zastao.Tu su se oprostili sa pokojnikom predsednik Udru‘ewa ratnih invalida g. Nedi} i Bosanac g. \. Bogojevi}. Wihovi uzbudqivi govori, u kojima su obojica, kao i prva tri govornika, veli~ali zasluge vojvode Tankosi}a, duboko su ganuli sve koji su ih slu{ali. Bilo je ve} pet ~asova kada je sprovod jo{ jednom zastao pred zgradom nove univerzitetske biblioteke na Trkali{tu. Na tome mestu vojnici su se izdvojili iz povorke i odali pokojniku jednim plotunom posledwu po{tu. A tada je muzika, koja je dotada svirala posmrtni mar{ odsvirala tiho Tankosi}evu omiqenu pesmu-~etni~ku himnu „Sprem'te se, sprem'te, ~etnici silna }e borba da bidne“...Kad se stiglo na grobqe bio je uveliko mrak. I ako je ki{a neprestano padala preko 1000 du{a do{lo je do grobqa da i tamo poka‘u koliko prestonica ceni zasluge i rad juna~kog Tankosi}a. Na grobu su se sa pokojnikom oprostili vojvoda Kosta Pe}anac i prota Nikola Bo‘i}. U 6 i ~etvrt spu{teni su grob posmrtni ostaci vojvode Tankosi}a da se ve~no odmaraju.
„ Politika“, 5194, 9. oktobar 1922.

118

IZVORI I LITERATURA
– Arhiv Srbije, Savez dobrovoqaca; Fond Milorada Pavlovi}a Krpe; Zbirka poklona i otkupa; Varia; Dru{tvo Svetog Save; Fond Nikole Aran|elovi}a – Arhiv Vojnoistorijskog instituta – Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Op{tine grada Vaqevo; Zbirka mati~nih kwiga ro|enih i kr{tenih; Zbirka otkupa; Zbirka prepisa; Zbirka Varia; – Na~elstvo sreza Tamnavskog Ub; – Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903-1914, kw. 1, sv. I, II; sv. II; kw. 5, sv. I, II; kw. 7, sv. 2. – Stenografske bele{ke Narodne skup{tine – Posebni fondovi Narodne biblioteke Srbije (Zaostav{tina Dragi{e Stojadinovi}a; Dnevnik Milorada Pavlovi}a -Krpe) – A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija 1903-1918, Dokumenti iz be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, 1989. – Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Zbornik radova nau~nog skupa odr‘anog u Kikindi 11/12. aprila 1996, ISI, Beograd, 1996 – Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, Beograd, 1980 – \. Kara|or|evi}, Istina o mome ‘ivotu, Beograd, 1969 – V. ]orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd, 1992 – B. Ne{kovi}, Istina o Solunskom procesu, Beograd, 1953 – D. Jankovi} Srbija i jugoslovensko pitawe 1914-1915, Beograd, 1973 – Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd, 1967 – X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975 – A. Rajs, Slike, bez mesta i god. izdawa – S. M. \or|evi}, Spomenica dr Rajsu, Beograd, 1930

120

– S. Pribi}evi}, Diktatura kraqa Aleksandra, Zagreb, 1990 – Silvija \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima 1912-13, Beograd, 1990 – A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac, 1986 – S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi‘evnosti, I, Beograd, 1991 – D. @ivojinovi}, Kraq Petar I Kara|or|evi}, II, Beograd, 1990 – Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1915, II, Beograd, 1990 – V. ]orovi}, Ujediwewe, Beograd, 1928 – M.R.S. Srbi i Bugari u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1913 – Jovan M. Jovanovi}, Borba za narodno ujediwewe 1914-1918, Beograd, bez godine izdawa – Jovan M. Jovanovi}, Ju‘na Srbija od kraja 18 veka do oslobo|ewa, Beograd, 1939 – V. Beli}, Ratovi srpskog naroda u XIX veku (1788-1918), Beograd, bez g. izd. – A. Stoji}evi}, Istorija na{ih ratova za oslobo|ewe i ujediwewe od 1912-1918, Beograd, 1932 – Prvi Balkanski rat 1912-1913, I, Beograd, 1959 – M. Pavlovi}, Iz rata, Beograd, 1913 – Istorija Beograda, III, Beograd, 1974 – A. Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984 – Istorija srpskog naroda, VI-I, Beograd, 1983 – S. Skoko, Vojvoda Stepa Stepanovi}, 2, Beograd, 1985 – S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd, 1985 – @. Stanisavqevi}, Cerska bitka, Beograd, 1927 – @. Pavlovi}, Bitka na Jadru, Beograd, 1924 – A. Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd, 1994 – Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970 – M. Lazarevi}, Na{i ratovi za oslobo|ewe i ujediwewe, srpsko-turski rat 1912, I, Beograd – M. Raki}, Konzulska pisma 1905-1911, Beograd, 1985 – D. \or|evi}, Nacionalne revolucije balkanskih naroda 1804-1914, Beograd, 1995 – D. \or|evi}, Portreti iz novije srpske istorije (Milovan Milovanovi}), Beograd, 1997 – N. Stojanovi}, Bosanska kriza 1908-1914, Sarajevo, 1958 – A. \uri}, Solunci govore, Beograd, 1978 – Spomenica 75-godi{wice Vojne akademije 1850-1925, Beograd, 1925

121

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

M. Crwanski, Politi~ki spisi, Beograd, 1989 V. Dedijer, Sarajevo 1914, Beograd, 1966 M. @ivanovi}, Pukovnik Apis, Beograd, 1955 S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912, Beograd, 1928 S. Stanojevi}, Ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda, Beograd, 1923 D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa, Devesto tre}a, Beograd, 1990 V. Stojan~evi}, Srbi i Arbanasi 1804-1912, Beograd, 1994 Vojna enciklopedija, 2, Beograd, 1971 S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka, IV, Zagreb, 1929 M. [kari}, ^etnici i dobrovoqci u ratovima za oslobo|ewe i ujediwewe, Novi sad, 1925 Vojvoda Kosta Pe}anac, ^etni~ka akcija 1903-1912, Beograd, 1933 J. Tomi}, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji, Novi Sad, 1913 S. Krakov, Plamen ~etni{tva , Beograd, 1990 Enciklopedija Jugoslavije, JLZ, VIII, Zagreb, 1971 Spomenica Qubomira Davidovi}a, Beograd, bez god. izdawa Spomenica Jovana Babunskog, bez mesta i god. izdawa S. Simi}, Srpska revolucionarna organizacija 1903-1912, Begrad, 1988 L. Pfefer, Istraga o sarajevskom atentatu, Zagreb, 1938 Jovan Haxi- Vasiqevi}, ^etni~ka akcija u Staroj Srbiji i Makedoniji, Iz velike epohe 1903-1918, Subotica, 1929 Dr. Siton-Vatson, Sarajevo- studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb, 1926 P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb, 1925 A. \uri}, Za ~ast Otaxbine, Beograd, 1985 A. \uri}, @ene-Solunci govore, Beograd, 1987 B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara|or|evi}, I, Beograd, 1996 M. Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd, 1953 M. Radenkovi}, Kolubarska bitka, Beograd, 1959 Grupa autora, Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989 Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921 @. Pavlovi}, Bitka na Kolubari, ofanzivna bitka, I, Beograd, 1930 B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, Beograd, 1986 Dnevnik na{ih pobeda, I, II, Beograd, 1913

122

– Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd, 1936 – Spomenica proslave tridesetpetogodi{wice ~etni~kog pokreta, Beograd, bez god. izdawa – T. Petkovi}, Spomenica Milivoja M. Dini}a, Kragujevac, 1927 – P. Vlahovi}, Vitezi Kara|or|eve zvezde, Aran|elovac, 1990 – G. Nikoli}, Vojvoda Tankosi}, Beograd, 1988 – Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, I, Beograd, 1971 – P. Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990 – D. Mekenzi, Apis, G. Milanovac, 1989 – M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1969 – \. Luki}, Bitka na Drini 1914, Beograd, 1966 – Vojvoda Vasilije Trbi}, Memoari, 1-2, Beograd, 1996 – V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997 – B. Ratkovi}, M. \uri{i}, S. Skoko, Srbija i Crna Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd, 1972 – Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, III-IV, Beograd, 1925 – Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918 – A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Beograd, 1996 – D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961 – M. Pe{i}, Stari ~etnici, Kragujevac, 2000 – I. Trifunovi}, Trnovitim stazama, Beograd, 1933 – M. Toplica, Dobrovoqci, Wujork, 1916 – B. Hrabak, Arbana{ki ustanci 1912, Vrawe, 1975 – Krv slovenstva, Spomenica desetogodi{wice svetskog rata, Beograd, 1924

^ASOPISI, [TAMPA
– \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu, IG 1-2 (1980) – B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997) – B. Hrabak, Operacije na sredwoj i u gorwoj Drini i u Sanxaku avgusta 1914, IG (1964) – B. Hrabak, Delatnost pripadnika organizacije „ Ujediwewe ili smrt“ za vreme prvog svetskog rata, Na{a pro{lost, VI, 1971-1972, Kraqevo, 1973 – B. Hrabak, Dejstva dobrovoqa~ko-~etni~kih jedinica u U‘i~koj vojsci u leto 1914. godine, U‘i~ki zbornik, 9, 1980 – S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi‘evni glasnik, 6, 16. jul 1937

123

– „Narodna odbrana“, 13-14 (1939) – P. Markovi}, Svakodnevni ‘ivot Beograda na po~etku rata 1914, IG 1 (1986) – „Ratnik“ 11-12 (1924); 11-12 (1925); I (1928) – „Nova Evropa“, 14-15, 17, 18 (1925); XV (1927) 12; XVIII (1928) 10-11; XXV (1932) 8 – D. Batakovi}, Sukob vojnih i civilnih vlasti u Srbiji u prole}e 1914, I^ 29-30 (1982/1983) – U. Vujo{evi}, Prilozi za biografiju Mustafe Golubi}a, Istorija XX veka, 1-2 (1993) – B. Hrabak, Dobrovoqci u borbama oko Beograda 1914 i 1915, Godi{wak grada Beograda, 9-10 (1962-1963) – Dr Mom~ilo Zlatanovi}, ^etni~ki (komitski) pokret 1904-1912, (Vrawe i Pre{evska kaza), Leskova~ki zbornik, 32 (1992), Leskovac, 1992 – B. \or|evi}, Obrazovawe i raspad vlade ~etvorne koalicije u Srbiji 1909, I^ 11 (1960) – Vojislav Vu~kovi}, Unutra{we krize Srbije i Prvi svetski rat, I^ (14-15), 1963-1965 – „Ilustrovana ratna hronika“, 34 (1912/1913) – Glasnik na institutot za nacionalna istoria, 1 (1968) – „15. septembar 1918", 48, mart 1985 – „Beogradske op{tinske novine“, 5, maj 1939 – „Zvono“, 12. decembar 1908 – „Napred“, 2216, 12. jul 1991 – Balkanski rat u slici i re~i, 7(3. mart 1913); 8 (10. mart 1913); 10 (24. mart 1913) – „Politika“, 24, 25, 26. septembar 1908; 23. decembar 1908; 21-22. maj 1909; 26. april 1914; 3. avgust 1915; 3. novembar 1919; 25. jul 1925; 31. avgust 1925, 15. septembar 1930 – „Srpske novine“, 9. decembar 1908 – „Vidovdan“, II, @eneva-Beograd, 1919 – „Vardar“, 20 (1932), 23 (1935); – Kalendar „Prosveta“ za godinu 1934 – „Pravda“, 16. januaar 1913 – „Pijemont“, 256 (1914); 263 (1914); 291 (1914); 67 (1915) – „Ju‘ni pregled“, 1930, 6-7 – „Samouprava“, decembar 1919; januar 1920

124

BELE[KA O AUTORU Milorad Beli}, ro|en u Vaqevu, 1954. godine. Zavr{io studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada objavio: ^etnici Dra`e Mihailovi}a u gra|anskom ratu 1941–1945 (2001), kao i niz stru~nih radova sa temom iz zavi~ajne i nacionalne povesti.

124

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful