Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft ţeli da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrţava projekte koji pomaţu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji pruţaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa, projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mreţnom okruţenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program „Partner u učenju“ na globalnom nivou pruţa pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaţe saradnju meĎu nastavnicima radi unapreĎenja nastave i procesa učenja. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:
Klasici pedagogije - Vigotski Mala škola baza podataka – SQL Server 2008 (2) ASP.NET (6) Detaljni vodič za program Microsoft Office PowerPoint 2007 (3) 2 4 10 15

Urednik: Katarina Milanović

Autori: Miloš Milosavljević Sneţana Popović Katarina Milanović

Februar 2009

1

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Klasici pedagogije Lav Vigotski (1896 -1934)

„Učenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku. Tada se ono budi i izaziva ceo niz funkcija koja sazrevaju i nalaze se u zoni narednog razvitka. Time se razlikuje obučavanje deteta od dresure životinja.“

Lav Vigotski, roĎen u sovjetskoj Belorusiji, kao intelektualac je sazreo u vreme sovjetske komunističke revolucije, ţiveo je kratak ţivot i dao izvanredno plodni i originalni doprinos razvoju psihologije, sa uplivom dijalektičkog materijalizma ali i jakom ličnom notom. RoĎen iste godine kada i Pjaţe, sa prilikom da čita rane Pjaţeove radove, Vigotski postavlja osnove sovjetske psihologije, dok se paralelno razvijaju zapadnjačke psihološke teorije do kojih radovi Vigotskog dopiru tek sedamdesetih godina XX veka i postaju veliki hit (zapadnjačkoj psihologiji ih predstavljaju upravo Bruner i Pjaţe). Psiholog Vigotski se bavi mnogim pitanjima: pitanjem porekla jezika i veze misli i jezika, psihologijom umetnosti, poreklom viših kognitivnih funkcija čoveka, učenjem i vezom učenja sa razvojem ličnosti, defektologijom i drugim temama. Ja i selo, Mark Šagal (1911) Izučavajući jezik Vigotski zaključuje da su znakovni sistemi (i jezik sam) socijalna tvorevina, sa prvobitnom komunikativnom funkcijom, ali da se oni preobraćaju u sredstva za unutrašnju organizaciju pojedinaca. Više mentalne funkcije su socijalnog porekla. Pedagoška teorija Vigotskog obeleţena je zaključkom Vigotskog da društvena interakcija igra glavnu ulogu u razvoju jezika, svesti i mišljenja, te da su svest i mišljenje proizvod socijalizacije. Za razliku od Pjaţea koji misli da mentalni razvitak treba da prethodi učenju, Vigotski misli da učenje treba da utiče na razvitak i da prethodi razvitku. Vigotski kaţe, kritikujući Pjaţeovu teoriju: „Prema ovoj (Pjaţeovoj) teoriji, učenje kaska za razvitkom. Razvitak treba da proĎe izvesne cikluse i da donese izvesne plodove sazrevanja da bi učenje postalo mogućno. Treba reći da u ovoj teoriji ima nešto istine, koja se sastoji u tome da su izvesne pretpostavke razvitka deteta zaista nuţne da bi se omogućilo učenje. Zaista, postoji najniţi prag učenja, ispod koga je ono nemogućno. “ I nadalje zaključuje: „Ranije se postavljalo pitanje: da li je dete već sazrelo da ga obučavamo čitanju, aritmetici i dr. Pitanje zrelosti funkcija ostaje na snazi. Moramo uvek odrediti donji prag obučavanja. Ali time se stvar ne iscrpljuje: moramo umeti da odredimo i gornji prag obučavanja. Samo izmeĎu ta dva praga obučavanje moţe biti uspešno.... Učenje i razvitak se ne podudaraju već predstavljaju dva procesa koji se nalaze u vrlo sloţenim odnosima. Učenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku.“ Vigotski ističe društvenu komponentu učenja (i znanja) i bavi se pitanjem asistencije u procesu učenja, definišući termin „zona narednog razvoja“ za napredak učenika u ovladavanju strategijama učenja. On kaţe: „ Rekli smo da u saradnji dete moţe da uradi više nego samostalno. Ali moramo dodati: ne beskrajno više, nego samo u izvesnim granicama, strogo ureĎenim njegovom razvijenošću i intelektualnim mogućnostima. U saradnji dete je sposobnije i razboritije negoli u samostalnom radu, ono se uzdiţe iznad intelektualnih teškoća koje savlaĎuje, ali uvek postoji odreĎeno, strogo zakonito odstojanje, koje uslovljava nepodudarnost njegovog intelekta prilikom samostalnog rada i rada u saradnji.“

2

Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Dok zona aktuelnog razvoja predstavlja znanje i kompetencije učenika pre ulaska u proces učenja sa asistencijom, zona narednog razvoja predstavlja napredak deteta kroz učenje (ili potencijal za napredak) – razliku izmeĎu onoga što je dete znalo samostalno da uradi pre i posle učenja sa asistencijom. Asistent moţe biti roditelj, nastavnik ili vršnjak koji bolje poznaje i razume ono što se uči, pod uslovom da asistent ima sposobnost da razume dete i da moţe da ga vodi kroz proces izgradnje bolje strategije učenja nego što je samo dete ima. Po završenom učenju uz asistenciju, dete usvaja strategije rešavanja problema koje mu je predstavio asistent i moţe da nastavi sa procesom učenja, kompetentnije nego do tada: „... Ono što se nalazi u zoni narednog razvitka na jednom stupnju izvesnog uzrasta, ostvaruje i prelazi na nivo aktuelnog razvitka na drugom stupnju.“ Video o uvodu u pedagoške teorije Vigotskog (na engleskom jeziku) moţete pogledati klikom na ovaj link. Neka dela Vigotskog na ruskom jeziku moţete pronaći klikom na ovaj link a na na engleskom jeziku klikom na ovaj link. Od literature na srpskom jeziku dostupne na internetu, preporučujemo rad A.Baucala Konstrukcija i ko-konstrukcija u zoni narednog razvoja - da li i Pijaţe i Vigotski mogu biti u pravu?.

Rekao je ... Vigotski:
„Pedagogija se mora orijentisati ka sutrašnjici, a ne ka jučerašnjici dečijeg razvitka.“ „Prilikom dresure (životinja) uči se pomodu pokušaja i pogrešaka ... obučavanje zahteva višestruka ponavljanja, proces učenja ne pokazuje nikakvu suvislost, nikakvo shvatanje strukturalnih odnosa... Čak ni najintiligentnija životinja ne može da razvija svoje intelektualne sposobnosti podražavanjem ili učenjem.. Naprotiv, kod deteta razvitak na osnovu saradnje podražavanjem.. predstavlja osnovnu činejnicu. Na taj način, središnji činilac cele psihologije učenja i jeste mogudnost da se u saradnji intelektualne mogudnosti dižu na viši stupanj, mogudnost da dete uz pomod podražavanja pređe sa onoga što ne ume na ono što ume ... a to zapravo i čini sadržinu pojma zone narednog razvitka.“

Katarina Milanović

Februar 2009

3

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Mala škola baza podataka – SQL Server 2008 (2)

Struktura SQL Servera U predhodnom nastavku smo naučili proceduru instalacije Microsoft SQL Servera 2008 Express na računar i vreme je da se upoznamo sa njegovom strukturom, značenjem i upotrebom elemenata od kojih se sastoji SQL Server. Iako koristimo Express ediciju, sve objekte koje ćemo ovde proučiti poseduju i ostale verzije, a moţe se slobodno reći i baze podataka drugih proizvoĎača na trţištu. Uz SQL Server dolazi i veoma moćan alat za administraciju koji se zove "SQL Server Management Studio". Kliknite na Start meni, zatim All Programs -> Microsoft SQL Server 2008 i na kraju SQL Server Management Studio. Ubuduće ćemo ga zvati skraćeno "Studio". Kada ste pokrenuli Studio prvo ćete videti dijalog "Connect to SQL Server" gde se unose parametri na osnovu kojih se Studio povezuje sa SQL Serverom. Moţete se povezati na lokalni (onaj koji je instaliran na istom računaru gde se pokrenuli Studio) ili na SQL Server bilo gde u mreţi. Pod mreţom se podrazumeva i Internet mreţa. Ako znate javnu IP adresu na kojoj se nalazi SQL Server moţete se povezati na njega uvek kada imate Internet konekciju. Ova mogućnost je jako dobra u praksi jer omogućava udaljenu administraciju i rad sa bilo koje lokacije. Režimi bezbednosti SQL Server poseduje dva načina na koje se korisnik (takoĎe i aplikacija ili Web sajt), moţe povezati. SQL Server autentifikacija – znači da je potrebno upisati korisničko ime i šifru za povezivanje Ovaj način povezivanja se koristi u slučaju peer to peer mreţa, bez centralizovane lokacije na kojoj se čuvaju korisnički računi – aktivni direktorijum. Windows autentifikacija – koristi se ime korisnika i šifra preko kojih se korisnik ulogovao na Windows. Ideja iza ovoga je da jednom prijavljen korisnik na Windows mreţu, iste kredencijale koristi i za prijavu na SQL Server. U predhodnom nastavku smo prilikom instalacije dodali korisnika Administrator, što znači da svako ko se na Windows prijavi kao administrator, automatski ima prava prijave i na SQL Server. Ovo se moţe uraditi za bilo koji korisnički račun ili grupu na lokalnom računaru, kao i u domenskoj mreţi. Bez obzira na način prijave koji je izabran, pre svega je neophodno uneti ime SQL Servera na koji ţelimo da se poveţemo. Standardno, ime SQL Servera je isto kao ime računara na koji je instaliran. Isto vaţi i za njegovu IP adresu. Napomena za administratore: Osnovni protokol koji koristi SQL Server je TCP/IP na portu 1433, što je značajan podatak u slučaju da postoji FireWall. To znači da se za ime SQL Servera na koji se vezujemo uvek moţe uneti njegova IP adresa, kao i ime računara gde je instaliran (što se opet prevodi u njegovu IP adresu). Izuzetak od ovoga je slučaj kada se SQL Server nalazi na Internetu i tada se mora uneti njegova IP adresa. Postoje i dve skraćenice kada je u pitanju lokani SQL Server. Moţete upisati (local) ili jednostavno tačku. Obe skraćenice se interno prevode na IP adresu 127.0.0.0 što označava lokalnu IP adresu lokalnog računara. SQL Server Express edition po inicijalnoj instalaciji predstavlja mali izuzetak od ovog pravila jer se njegovo ime formira po sistemu ImeRačunara\SQLEXPRESS kako bi se razlokovalo od "velikog" SQL Servera. Na sledećoj slici je prikazan dijalog za povezivanje sa izabranom SQL Server autentifikacijom. Zapazite da 4 Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju
su polja "User name" i "Password" otvorena za unos:

Elektronski časopis za nastavnike

Ako u izbornoj listi izaberete "Windows authentication", polja "User Name" i "Password" su onemogućena za unos. Bićete ulogovani sa svojim Windows korisničkim imenom i šifrom.

Uz uslov da ste na Windows ulogovani kao Administrator, koristićemo Windows Authentication opciju i kliknuti na dugme "Connect". Za prvo polje "Server type" ćemo uvek koristiti "Database Engine" kao na obe predhodne slike. Ako je sve u redu, posle par sekundi će biti prikazan Studio gde sa leve strane u Object Explorer okviru moţete videti da ste se konektovali na ţeljeni SQL Server (ime računara u primeru je WS2005):

Februar 2009

5

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Baze podataka Na jednoj instalaciji SQL Servera moţe da se napravi više baza podataka. Teoretski maksimum je daleko veći od onoga što će bilo kome ikad zatrebati ili što jedan računar moţe podneti, tako da to nije problem. Jedna baza podataka je zapravo logično grupisan skup informacija i predstavlja jednu poslovnu celinu. Na primer, ako na istom SQL Serveru ţelite da imate podatke o Ďacima škole, finansijske informacije i evidenciju inventara, to će se verovatno drţati u tri različite baze podataka. Naravno, uvek sve moţete staviti u jednu jedinu bazu, ali to će kasnije bespotrebno zakomplikovati administraciju. U svakom slučaju, treba znati da je obezbeĎena jednostavna komunikacije izmeĎu više baza podataka, tako da po potrebi moţete lako napisati upit koji kombinuje podatke iz različitih baza. Sada kliknite na plus levo od "Databases", a potom na plus levo od "System Databases" kao što je prikazano na sledećoj slici:

U Object Exploreru su svi objekti baze prikazani hijerarhijski. Postoje dve grupe baza podataka: Sistemske baze podataka Korisničke baze podataka Mi trenutno nemamo ni jednu korisničku bazu podataka (uskoro ćemo ih praviti), dok svaki SQL Server ima set od četiri sistemske baze koje se vide u folderu "System Databases". Kao što se moţe videti, sistemske baze su:

6

Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Master – glavna sistemska baza SQL Servera u kojoj se čuvaju informacije o konfiguraciji, korisnicima, svim bazama koje postoje i još mnogo toga. Model – predstavlja šablon na osnovu koga se kreiraju sve korisničke baze podataka. Svi atributi model baze se prenose na novo kreiranu bazu, osim ako drugačije nije rečeno. Na primer, ako ţelite da u svakoj novoj bazi imate tabelu sa istim podacima, najjednostavnije je prvo napraviti tu tabelu u model bazi. Msdb – ovu bazu SQL Server koristi za neke svoje servise i automatizovane poslove. Tempdb – jasno po imenu, baza podataka koja sluţi za privremeni smeštaj podataka prilikom obrade. Na primer, kada se zada sloţeniji upit, SQL Server će ga automatski razloţiti na jednostavnije činioce i meĎurezultate smestiti u ovu bazu. Po završetku upita, meĎurezultati se automatski brišu Vaţno je naglasiti da ne treba ni na koji način menjati strukturu i podatke sistemskih baza (izuzetak od ovoga je Model baza), jer na taj način moţete narušiti ili čak potpuno onemogućiti normalan rad SQL Servera. Ove sistmeske baze se automatski menjaju zavisno od upotrebe SQL Servera. Inicijalno, SQL Server drţi ove baze zaključane i ne dozvoljava njihove izmene ili brisanje čak ni administratoru SQL Servera. Ovo se moţe izmeniti u konfiguraciji, ali svakako nije preporuka tako nešto uraditi. Kreiranje baze podataka Kreiranje baze podataka je na početnom nivou veoma jednostavno i dovoljno za skoro sve primene. Jednu bazu podataka sačinjavaju dve fizičke datoteke. U jednoj se čuvaju svi podaci i informacije o svim objektima u toj bazi – metapodaci. Ova datoteka najčešće ima isto ime kao i baza podataka, a ekstenzija je mdf. Druga datoteka sluţi za čuvanje dnevnika rada (log datoteka) ka toj bazi i pomoću nje je implementiran transakcioni sistem o kome će biti reči kasnije. Ova datoteka ima ekstnziju ldf. U literaturi se često nazivaju data i log datoteka, respektivno. Ove dve datoteke predstavljaju minimum za svaku bazu, meĎutim jedna baza moţe da se sastoji od nekoliko data i log datoteka. Osnovna ideja iza ovoga je mogućnost proširenja baze na više diskova u računaru. Na primer, napravili ste jednu bazi sa jednim data i jednim log fajlom. Vremenom baza podataka je "narasla" i preti da zauzme sav raspoloţiv prostor na disku. Tada se na računar instalira još jedan disk, i bazi dodaju po jedna data i jedan log datoteka koji se fizički nalaze na novom disku. Očigledno nema opravdanja da se dve data ili log datoteke iste baze nalaze na istom fizičkom disku. Tehnički, to je izvodljivo ali potpuno nepotrebno, a kasnije oteţava administraciju baze. Ovo je česta početnička greška. Prilikom kreiranja baze podatka, osnovni parametar je njeno ime. Na jednom SQL Serveru svaka baza mora da ima jedinstveno ime. Pravila za zadavanje imena objekata (što uključuje i ime baze) su slična pravilima za davanje imena varijablama u programiranju. Maksimalna duţina imena je 128 karaktera. Ime moţe sadrţati i brojeve, ali ne sme početi sa brojem. Na primer, ime MojaBaza1 je ispravno, a ime 1MojaBaza nije ispravno. U nazivu moţete koristiti i razmake, ali opet, to će vam iskomplikovati rad kasnije. Bolje je koristitu Upper Case notaciju – MojaPrvaBazaPodataka – potpuno čitljivo i bez korišćenja razmaka. U imenu ne smete koristiti specijalne znakove kao što su !"#$%&/()=?* i slični. Često pitanje je da li se za imena objekata moţe koristiti ћирилица. Naravno da moţe, kao i bilo koje drugo pismo jer SQL Server odavno podrţava unicode standard. Sada uradite desni klik na folder "Databases" i u popup meniju kliknite na "New Database...". Otvara se dijalog za kreiranje baze podataka. Novu bazu ćemo nazvati "MojaBaza" kao što je prikazano na sledećoj slici:

Februar 2009

7

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

U polju "Database name" je upisano ime baze, a u listi ispod su prikazani atributi data i log datoteka od kojih se baza sastoji. Inicijalne opcije su potpuno odgovarajuće za većinu primena, a to su: Logical Name: logičko ime data i log datoteka kako ih vidi SQL Server. Očigledno, ova logička imena su bazirana na imenu baze koje ste uneli. File Type: opisuje tip datoteke, "Rows Data" za data datoteku, odnosno "Log" za log datoteku. Filegroup: napredna opcija koju nećemo obraĎivati. Initial size (MB): inicijalna veličina datoteke u megabajtima. Prilikom kreiranja baze, uvek se zadaju početne veličine data i log datoteka. Procena se vrši na osnovu veličine seta podataka koji se očekuje u nekom narednom periodu. Ovo nije kritična odluke zbog sledećeg parametra: Autogrowth: definiše da li će i na koji način automatski "rasti" datoteka kada je podaci popune. Za data datoteku inicijano je postavljeno da raste automatski, svaki put za jedan megabajt, a za log po 10% od trenutne veličine. Inače, teoretski maksimum veličine jedne baze na Express ediciji SQL Servera je 4GB. Na višim verzijama, teoretski maksimum je preko pola miliona terabajta. Specifikaciju maksimuma SQL Servera moţete videti na http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms143432.aspx Sada skrolujte tabelu na desno kako bi videli atribute "Path" i "File Name" koji očigledno pokazuju fizički lokaciju gde će datoteke baze biti kreirane. Ovu lokaciju moţete promeniti, ali ona mora da pokazuje na lokalne diskove računara gde je instaliran SQL Server. Ne mogu se koristiti mreţni diskovi, niti usb memorije ili usb diskovi. Pri vrhu dijaloga polje "Owner" definiše korisnika koji je vlasnik baze – što znači da ima sva prava nad njom. Ostavite "<default>" čime je vlasnik baze onaj korisnik ko je i kreira. U našem slučaju administrator Windows – setite se da smo se tako i ulogovali na SQL Server. Kliknite na dugme "OK" i posle nekoliko trenutaka baza je kreirana i prikazana u Object Exploreru, u okviru foldera "Databases". Napravili smo svoju prvu bazu. 8 Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Za napredne korisnike: Studio je SQL Serveru prosledio skript koji kreira bazu podataka. Po SQL standardu postoji set naredbi CREATE ... kojima se kreiraju različiti objekt. Najjednostavniji oblik CREATE naredbe za bazu podatka je: CREATE DATABASE ImeBaze u našem slučaju: CREATE DATABASE MojaBaza. U sledećem nastavku ćemo obraditi sve značajne objekte baze podataka. Miloš Milosavljević

Februar 2009

9

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

ASP.NET (6)

U prethodnom delu serijala smo kreirali Master stranu i dodali navigaciju u ASP.NET aplikaciju, kako bismo obezbedili dosledan izgled i omogućili lako snalaţenje i kretanje korisnika kroz aplikaciju. U ovom delu serijala ćemo se baviti podešavanjem izgleda strana u Web aplikaciji. CSS stilovi Za obezbeĎenje ţeljenog izgleda Web strana se uobičajeno koriste kaskadni stilovi strana (CSS), bez obzira koja se tehnologija za izradu Web strana koristi. Neki od razloga zašto biste koristili CSS su: Lakoća korišćenja: jedan CSS dokument moţe kontrolisati izgled više Web strana. Da bi se promenio njihov izgled, potrebno je promeniti samo CSS, a ne svaku pojedinačnu stranu. Manja veličina: CSS omogućava da se potpuno uklone svi tagovi i svi atributi koji definišu izgled Web strana ( vrednosti za širinu, visinu, fontove, boje, slike pozadine), što smanjuje veličinu Web strana. Veća kontrola: CSS moţe biti korišćen za dodavanje margina, okvira, razmaka izmeĎu elemenata, boja pozadine i slika u bilo koji element na Web strani. Primena kod različitih medija: CSS moţe biti kreiran za različite medije (različiti Web čitači, štampači, projektori), bez menjanja sadrţaja ili strukture dokumenta. Preporuka: Pročitati 11. deo serijala "Izrada Web stranica" (Elektronski časopis za nastavnike, Maj 2008.). Vežba: Pokušajte da kreirate i primenite CSS na aplikaciju koju smo kreirali u prethodnom broju časopisa. Da bi se u VWD kreirala CSS datoteka, potrebno je uraditi sledeće: 1. Kliknite desnim tasterom miša na ime aplikacije u Solution Explorer-u, i odaberite opciju Add New Item. 2. Od ponuĎenih instaliranih Visual Studio šablona odaberite Style Sheet. 3. Promenite, ukoliko ţelite, podrazumevano ime StyleSheet.css 4. I na kraju, kliknite na dugme Add. VWD kreira StyleSheet.css datoteku i otvara je korišćenjem CSS editora, koji ima ugraĎenu IntelliSense pomoć.

MeĎutim, mi se u ovom delu serijala nećemo baviti CSS stilovima. Sa dobrim razlogom, jer nam ASP.NET tehnologija omogućava naprednije podešavanje izgleda kontrola, strana i aplikacija korišćenjem tema i skinova. Teme i skinovi Tema predstavlja kolekciju podešenih osobina, koja omogućava da se definiše izgled strana i kontrola na stranama. Tema se sastoji od skupa elemenata: skinova, CSS, slika. Minimalno, tema sadrţi skinove. Teme se nalaze u specijalnim direktorijumima (App_Themes) u okviru Web aplikacije. Za razliku od CSS, teme ne implementira Web pregledač (Browser). Teme se primenjuju na Web strane na Web serveru, koje se sa već podešenim izgledom šalju klijentu za pregled u Browser-u. Skin predstavlja datoteku sa .skin ekstenzijom i sadrţi podešavanja za pojedinačne kontrole, kao što su Button, GridView, ili TextBox. U okviru jedne skin datoteke se mogu nalaziti opisi više kontrola. TakoĎe, moţe se za svaku kontrolu kreirati posebna skin datoteka.

10

Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Postoje dva tipa skinova za kontrole: podrazumevani skinovi (automatski se primenjuje na sve kontrole istog tipa, kada se tema primeni na stranu ili aplikaciju) i imenovani skinovi (primenjuju se na pojedinačne kontrole korišćenjem SkinID svojstva). Relacija izmeĎu tema i skinova je prikazana na sledećoj slici:

Sada ćemo kreirati novu ASP.NET aplikaciju, kreirati temu i skinove, i primeniti ih na elemente aplikacije. Kreiranje ASP.NET aplikacije Kreiraćemo novu ASP.NET aplikaciju. 1. Otvorite VWD (Visual Web Developer). 2. Na File meniju, kliknite na New Web Site. 3. Pojavljuje se New Web Site dijalog sa nekoliko Visual Studio šablona. Odaberite ASP.NET Web Site. Za lokaciju odaberite File System i dajte ime aplikaciji WebSiteTema. Za jezik odaberite Visual C#. 4. Kliknite na dugme OK. Dodavanje teme i skinova u aplikaciju 1. Prvo se dodaje specijalni folder u aplikaciju. Kliknite desnim tasterom miša na ime aplikacije u Solution Explorer-u, i odaberite opciju Add, zatim Add ASP.NET Folder, i sa padajućeg menija odaberite opciju Theme. Kao rezultat se kreira App_Themes folder i još jedan folder na niţem hijerarhijskom nivou, čije je podrazumevano ime Theme1. Promenite naziv foldera Theme1 u PlavaTema. 2. U PlavaTema folder ćemo dodati skinove. Kliknite desnim tasterom miša na PlavaTema folder, odaberite opciju Add New Item, i sa prikazanog prozora sa Visual Studio šablonima, izaberite Skin File. Dajte mu ime Plavi.skin. U kreirani skin dodajte sledeća podešavanja za nekoliko kontrola koje se uobičajeno koriste: <asp:ListBox runat="server" ForeColor="White" BackColor="Blue"/> <asp:TextBox runat="server" ForeColor="White" BackColor="Blue"/> <asp:Button runat="server" ForeColor="White" BackColor="Blue"/> Sadrţaj Plavi.skin datoteke je prikazan na sledećoj slici: Februar 2009 11

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Dodavanje kontrola na Default.aspx stranu Da bismo primenili kreiranu temu, stavićemo nekoliko kontrola na Default.aspx stranu, koja je kreirana prilikom kreiranja ASP.NET aplikacije. Za veţbu moţete kreirati i nove aspx strane i eksperimentisati sa izgledom kontrola pomoću tema i skinova. 1. Ukoliko nije otvorena, otvorite stranu Default.aspx i kliknite na Design tab. Sada moţemo dodati nekoliko kontrola na stranu. 2. Iz ToolBox-a, iz Standard grupe, prevucite sledeće kontrole na stranu: TextBox, ListBox i dve Button kontrole. 3. Podesite da strana ima pribliţno izgled dat na sledećoj slici.

Primena teme na Web stranu Da bi se tema primenila na elemente Web strane, potrebno je da podesite atribut StyleSheetTheme u Page direktivi, koja se nalazi na vrhu svake aspx strane. Vrednost ovog atribut treba da se podesi na ime teme, odnosno, u našem primeru na PlavaTema. Ovo se moţe uraditi direktno, ukucavanjem atributa i njegove vrednosti u Page direktivu. Drugi način je da se u Property prozoru odabere 12 Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

DOCUMENT objekat, i svojsvo StyleSheetTheme podesi na vrednost PlavaTema. Rezultat je u oba slučaja isti, odnosno Page direktiva treba da ima sledeći sadrţaj: <%@ Page StyleSheetTheme="PlavaTema" Language="C#" … %> Sada naša strana ima sledeći izgled:

Kreiranje više skinova za istu kontrolu U praksi je često potrebno da ista kontrola ima drugačiji izgled u zavisnosti od podataka koje sadrţi. Na primer, labela koja se koristi za prikaz zaglavlja treba da bude različita u odnosu na labelu za prikaz teksta ispred TextBox kontrole. Srećom, ASP.NET dozvoljava kreiranje više skinova za istu kontrolu, pri čemu ti skinovi moraju da imaju podešenu vrednost za SkinID atribut. Za bismo ovo isprobali, dodajte sledeći kod u datoteku Plavi.skin: <asp:Button runat="server" ForeColor="White" BackColor="LightBlue" Font-Bold="True" SkinID="SvetloPlavoDugme" /> Ovaj tip skina se zove imenovani skin, i on se ne primenjuje automatski na kontrole odreĎenog tipa, kao što je to slučaj sa podrazumevanim skinovima, koji smo prvo napravili. Da bi se imenovani skin primenio, potrebno je podesiti svojstvo SkinID pojedinačne kontrole, što je, u našem slučaju, najjednostavnije uraditi stavljanjem vrednosti SvetloPlavoDugme za vrednost svojstva SkinID u Property prozoru. Izgled strane sa primenjenim i podrazumevanim i imenovanim skinom je prikazana na sledećoj slici:

Februar 2009

13

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Kao što vidite, moţete koristiti zajedno i podrazumevane i imenovane skinove. Dodeljivanje teme celoj Web aplikaciji Ukoliko ţelite da se kreirana tema primeni na čitavu aplikaciju, potrebno je da uradite sledeće: 1. Otvorite Web.config datoteku, koja se automatski dodaje prilikom kreiranja ASP.NET aplikacije. 2. PronaĎite u okviru <system.web> sekcije element koji počinje sa <pages. 3. Posle reči pages, dodajte atribut theme i podesite mu vrednost na PlavaTema: <pages theme=” PlavaTema”> Za veţbu, dodajte novu stranu u aplikaciju, stavite nekoliko kontrola na nju i pogledajte stranu u Web pregledaču. Ukoliko ste sve dobro uradili, videćete da je PlavaTema primenjena na one kontrole, koje smo podesili pomoću teme. Da li koristiti teme ili CSS za podešavanje izgleda strana u Web aplikaciji? Teme i CSS su na odreĎeni način slični, jer se koriste da definišu skup zajedničkih atributa, koji se primenjuju na neku stranu. MeĎutim, teme se razlikuju od CSS na sledeći način: Teme mogu definisati više osobina kod kontrola ili kod strane, ne samo osobine stila (na primer, kod CheckBoxList kontrole podešavanje osobina za organizaciju stavki u kolone i redove). Teme mogu uključiti grafičke elemente. Za jednu stranu se ne moţe definisati više tema, dok se za jednu stranu moţe vezati više kaskadnih stilova strana. Teme se ne ponašaju na kaskadni način kao što je to slučaj kod CSS-a. Korišćenje tema ne znači da treba izbaciti upotrebu CSS stilova. Da li ćete koristiti samo CSS stilove, ili samo teme, ili teme u kombinaciji sa stilovima, odlučite sami. Najbolje je probati sve mogućnosti, i onda, primeniti način za podešavanje izgleda koji najbolje odgovara potrebama aplikacije. Snežana Popović

14

Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Detaljni vodič za program Microsoft Office Power Point 2007 (3)

Tabele u prezentaciji
Sada je rad sa tekstom, tabelama, grafikonima i drugim elementima prezentacija drugačiji nešto što je to bio slučaj do sada. MeĎu novim funkcijama se nalazi objedinjeno oblikovanje tabela prilikom rada sa objektima. Ukoliko ţelite da umetnete tabelu i potom da je oblikujete, otkrićete da je okruţenje za oblikovanje isto kao u programima Microsoft Office Word 2007 ili Microsoft Office Excel 2007. Nakon kreiranja tabele pojaviće se kontekstualna kartica Alatke tabele (Table tools). Umetanje tabele u slajd Da biste umetnuli tabelu u slajd, moţete koristiti opcije Raspored slajda (Slide Layout) tip Naslov i sadržaj (Title & Content). MeĎu ponuĎenim objektima izaberite objekat Tabela (Table). Potom ćete videti prozor dijaloga u kome ćete definisati broj kolona i redova u tabeli. Po kreiranju osnovnog grafikona, automatski će se otvoriti kontekstualna kartica Alatke za tabelu (Table Tools) nakon čega moţete početi sa oblikovanjem i popunjavanjem tabele. Na ovoj slici se vidi primer kontekstualne kartice.

Slika 3

Slika 1

Umetnuli ste tabelu u slajd. Ukoliko radite sa drugim objektima, kontekstualna kartica će se automatski deaktivirati. Čim se vratite na izabranu tabelu, ponovo će se aktivirati funkcija Alatke za tabelu (Table Tools). Oblikovanje tabela Tabelu moţete oblikovati isto kako u unakrsnoj tabeli (spreadsheet). Osnovna funkcija koja vam je dostupna je izbor stila tabele iz predefinisanih oblika. Prikaz galerije stilova se nalazi u grupi Stilovi tabele (Table Styles). Automatski se pokreće dinamički prelaz koji će vam ponuditi različite tabele prilikom izbora nekog stila oblikovanja. Korisna funkcija moţe biti i ureĎivanje pozadinskih boja tabele ili popuna preliva boja. Ova funkcija se nalazi na ikoni Senčenje (Shading), u grupi Stilovi tabele (Table Styles) sa desne strane. Funkcija Ivica (Border) se nalazi odmah ispod ikone Senčenje (Shading). Ova funkcija se moţe koristiti za brzo oblikovanje tabele. Ukoliko ţelite da crtate tabele, onda treba da radite sa grupom Nacrtaj ivicu (Draw Borders). Na njoj se nalaze ikone Nacrtaj tabelu (Draw Table) i Brisač (Eraser). Drugi vaţan tip oblikovanja je funkcija Efekti (Effects). Ona će vam omogućiti da na sličan način definišete različite efekte kao što je slučaj sa slikama. Ikona ove komande se nalazi na ikoni Senčenje (Shading), na kojoj na primer, moţete koristiti opcije Reljef ćelije (Cell Bevel), Senka (Shadow), Odraz (Reflection). Pogledajte sliku 21. Na ovoj slici se vidi primer oblikovane tabele koja je umetnuta u slajd, slika 22.
Slika 2

Februar 2009

15

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Slika 4

Posebni oblici različitih delova tabele koji se nalaze na grupi Opcije stilova tabele (Table Styles Options) su integralni deo oblikovanja tabele. Te opcije se ureĎuju na vreme kada ţelite da izdvojite oblikovanje samo odreĎenih delova tabele: Prva kolona (First Column) Poslednja kolona (Last Column) Naglašene kolone (Banded Columns) Naglašeni redovi (Banded Rows) Red sa ukupnom vrednošću (Total Row) Slika 5 Red zaglavlja (Header Row) Raspored tabele (Table layout) Ova funkcija se nalazi na kontekstualnoj kartici Alatke za tabelu (Table Tools). Nju ćete koristiti kada odlučite da promenite Raspored tabele (Table Layout), to jest broj kolona i redova, ili da dodate redove ili kolone tabeli. Ove funkcije su deo grupe Redovi i kolone (Rows & Columns). Vaţan element ureĎivanja tabela je promena veličine tabele. Ikone koje kontrolišu veličinu tabele se nalaze u grupi Veličina tabele (Table Size), na kojoj se nalaze ikone za njeno ureĎivanje visine i širine. Ukoliko na slajdu često ureĎujete tabele zajedno sa drugim elementima, funkcija Fiksiraj odnos širina/visina (Lock Aspect Ratio) će vam biti veoma korisna. Nakon promene veličine tabele, ona će se proporcionalno smanjivati ili uvećavati ukoliko je otvorena opcija Fiksiraj odnos širina/visina (Lock Aspect Ratio).

Slika 24

Vežba – umetanje i oblikovanje tabele Zadatak Treba da kreirate prezentaciju sa ocenama vaših učenika. Da biste ih uporedili, potrebno je da kreirate tabelu sa dve kolone. Pomoću ove tabele ćete uporediti ocene učenika iz prvog polugodišta. 16 Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Redosled izvršavanja zadatka Iskoristićete funkciju za umetanje tabele i podataka koja je uobičajena za višestruke aplikacije. 1. Na prezentaciji kreirajte novi slajd. 2. Izaberite stavku Naslovi i sadržaj (Title & Content), kao tip Rasporeda slajda (Slide Layout). 3. MeĎu ponuĎenim objektima u Rasporedu slajda (Slide Layout), izaberite tip Tabela (Table). 4. U dijalogu, izaberite 3 kolone i 5 redova. 5. Popunite podatke u tabeli. Pogledajte sliku 22. 6. Kliknite na kontekstualnu karticu Alatke za tabelu (Table Tools), koja se nalazi u grupi Stilovi tabele (Table Styles). 7. Izaberite bilo koji stil tabele i pokušajte da ga primenite na gotovu tabelu. 8. Pokušajte da oblikujete tabelu kao na slici 22, pomoću funkcija Senčenje (Shading), Ivice (Borders) i Efekti (Effects).

Grafikoni u prezentaciji
Radom sa grafikonima moţete na elegantan način predstaviti i uporediti brojeve iz tabele. Osnovna razlika je u stilu rada kreiranja grafikona koji je u poreĎenju sa prethodnim verzijama poboljšan i pojednostavljen. Sigurno ćete biti zahvalni zbog ove nove opcije kada budete radili i u drugim programima, zato što je rad sa grafikonima u svim programima sistema Microsoft Office isti. Stoga, ukoliko ne budete imali problema prilikom kreiranja grafikona u unakrsnoj tabeli, neće imati problema ni u softveru za kreiranje prezentacija.

Umetanje grafikona u slajd Postoje dva metoda za kreiranje grafikona. Kliknite na karticu Umetni (Insert) i potom na Slika 6 ikonu Grafikon (Chart), koja se nalazi u grupi Ilustracije (llustrations) Druga opcija je umetanje grafikona putem opcije Raspored slajda (Slide Layout), na kojoj moţete izabrati stavku Naslovi i sadržaj (Title & Content) i nakon toga kliknuti na ikonu Grafikon (Chart). Izabrani objekat grafikona u softveru za izradu prezentacija odmah pokreće program Microsoft Office Excel 2007 i njegovu osnovnu tabelu. Treba da izmenite vrednosti na osnovu novih koje ţelite da prikaţete. Čim počnete sa ureĎivanjem tabele, automatski će se aţurirati grafikon u programu Microsoft Office PowerPoint 2007. Kada popunite tabelu, moţete početi sa oblikovanjem tabele. Alatke namenjene detaljnijem blikovanju tabele, koje se odnose na brojeve i podatke, se nalaze na kontekstualnoj kartici Alatke grafikona (Chart Tools) u grupi Podaci (Data). Ako kliknete na ikonu Uredi podatke (Edit Data), ponovo će se otvoriti prozor koji prikazuje vrednosti u programu Microsoft Office Excel 2007.

Februar 2009

17

Elektronski časopis za nastavnike U slučaju da treba da uredite ili dodate još redova ili kolona vašem grafikonu, kliknite na ikonu Izaberi podatke (Select Data) i označite novi podrazumevani opseg podataka. Oblikovanje grafikona

Microsoft© Partner u učenju

Sve alatke za oblikovanje grafikona se nalaze na kontekstualnoj kartici Alatke za grafikon Slika 7 (Chart Tools). Pomoću ovih alatki moţete urediti grafikon i promeniti svojstva oblika. Funkcije se nalaze na kontekstualnim karticama Raspored (Layout) ili Oblikovanje (Format). Umetnuti objekat grafikona se na slajdu moţe oblikovati slično funkcijama Slika (Picture) ili SmartArt i moguće je dodati različite vrste efekata oblikovanja kao što su, na primer Senka (Shadow) ili Sjaj (glow) ili Reljef (Bevel). Kontekstualna kartica “Oblikovanje” (Format) Na kartici Oblikovanje (Format) nalaze se različite opcije za ureĎivanje izgleda grafike u grafikonu. Popunjavanje elemenata grafikona. o Boje, teksture, slike i popuna prelivom boja odreĎenih elemenata grafikona. Promena prikaza strukture elemenata grafikona. o Elementi grafikona se mogu naglasiti bojom, stilom i podebljanim linijama. Dodavanje specijalnih efekata grafičkim elementima. o Moţete koristiti specijalne efekte, na primer Senke (Shadow), Odraz (Reflection), Sjaj (Glow), Meke ivice (Soft edges), Reljef (Bevel) ili 3-D rotacija (3-D rotation). Oblikovanje teksta i brojeva U grafikonu moţete oblikovati tekst i brojeve u naslovima, nalepnicama i poljima sa tekstom kao u unakrsnoj tabeli. Ukoliko ţelite da naglasite tekst i brojeve, moţete čak koristiti alatku WordArt Tool.

Kontekstualna kartica „Raspored“ (Layout)

Slika 8

18

Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Na kartici Raspored (Layout), slika 27 nalaze se različite opcije za funkcionalno oblikovanje grafikona. Dodavanje naslova grafikonu. Dodavanje i ureĎivanje nalepnica sa podacima. Oblikovanje pozadine grafikona. o Pored osnovnog ureĎivanja grafikona ili njegovih zidova, takoĎe moţete urediti i samu pozadinu kojoj moţete dodati na primer, teksture, popunjavanje prelivom i tako dalje. Podešavanje osa (axes) i koordinatnih linija (gridlines). Vežba - Umetanje grafikona u slajd Zadatak Treba da napravite prezentaciju za čas geografije. Ţelite da koristite grafikon kako biste uporedili broj stanovnika u evropskim drţavama. Stoga, na slajdu programa Microsoft Office PowerPoint 2007, treba da unesete kruţni grafikon.

Slika 28

Redosled izvršavanja zadatka Potom, na osnovu unapred pripremljene tabele u programu Microsoft Office Excel 2007 sa unetim vrednostima, moţete kreirati grafikon direktno na slajdu. MeĎutim, moţete kreirati i tabelu prilikom kreiranja grafikona. Pokušajte to da uradite u veţbi koja sledi. 1. Kreirajte novi slajd u prezentaciji. 2. Kliknite na ikonu Raspored (Layout) i podesite raspored vašeg slajda na stavci Naslovi i sadržaj (Text & Content). 3. Prilikom izbora objekta, izaberite opciju Grafikon (Chart). 4. U prozoru dijaloga Umetni grafikon (Insert Chart), izaberite stavku Rasparčani kružni grafikon u 3D (Exploded Pie in 3-D). 5. Potvrdite izbor grafikona, klikom na dugme U redu (OK). Podatke iz tabele unesite u unakrsnu tabelu. Pogledajte sliku 29. 6. 7. Grafikon će se automatski ponovo oblikovati i podaci uneti. 8. Kliknite na kontekstualnu karticu Oblikovanje (Format) i na ikonu Naglašavanje (Accent), koja se nalazi u grupi Stilovi za oblike (Shape Styles). Pogledajte sliku 28. 9. Kliknite na kontekstualnu karticu Raspored (Layout) i potom na ikonu Oznake podataka (Data Labels). Ovde kliknite na stavku Najbolje uklopljeno (Best Fit). 10. Delove grafikona sa centra prevucite mišem.

Februar 2009

19

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

Slika 9

Slika 10

Na slici 29 vidite tabelu sa podacima na osnovu kojih je kreiran grafikon, slika 30.

Nove opcije oblikovanja teksta u prezentaciji
U prezentacijama moţete koristiti nove funkcije za ureĎivanje teksta na isti način kao što je slučaj sa slikama, tabelama i grafikonima. Bilo koji tekstualni elementi koji se pojave u prezentaciji, se sada mogu oblikovati bez većih problema korišćenjem nove opcije oblikovanja. Takvo oblikovanje vam ne oduzima vreme. Prva novina koju ćete sigurno pozdraviti je označavanje nedoslednih polja i njihovo oblikovanje. Da biste označili nedosledna polja sa tekstom, koje ţelite ponovo da oblikujete, koristite taster CTRL i miš. WordArt U prethodnim verzijama programa imali ste priliku da se susretnete sa ovom funkcijom prilikom kreiranja dekorativnih naslova. U novoj verziji programa Microsoft Office PowerPoint 2007, funkcija WordArt je više od funkcije oblikovanja i moţe se primeniti na bilo koji tekst uključujući naslove. Uređivanje teksta Sve opcije dekorativnog oblikovanja teksta moţete pronaći na kontekstualnoj kartici Alatke za slike (Picture Tools), slika 31. pojaviće se kada označite bilo koji objekat teksta u vašoj prezentaciji

Slika11

U grupi WordArt stilovi (WordArt Styles), moţete urediti tekst prema vašoj ţelji. Tu se nalazi veliki broj opcija za oblikovanje i izbor. Primer sa stilovima moţete videti na Slici 32. UreĎeni naslov slajda oblikovan pomoću funkcije WordArt se moţe videti na slici pored.

20

Februar 2009

Microsoft© Partner u učenju

Elektronski časopis za nastavnike

Slika 12

Popuna objekta (Object fills) Svaki tekst ili grafički objekat se moţe urediti njegovom popunom. Popuna (Fill) je naziv za unutrašnjost oblika, na primer boje, teksture, slike ili drugih elemenata koji se oblikuju, slika 33. UreĎivanje popune se nalazi na kontekstualnoj kartici Traka sa alatkama za crtanje (Drawing Tools) u grupi Stilovi oblika (Shape Styles). Prilikom podešavanja popune prvo morate da izaberete objekat koji ţelite da uredite. Potom izaberite tip akcenta. Ukoliko vam ni jedna od predefinisanih tema ne odgovara, koristite izbor drugih tema koji se nalaze u dnu dijaloga. Objekat Slika 13 koji se pojavi biće oblikovan prema vašoj zamisli. Za dodatno oblikovanje objekata za oblikovanje, moţete koristiti sledeće opcije: Popuna oblika (Shape Fill) – Omogućava popunu oblika pomoću boje, preliva, slike ili teksture. Obris oblika (Shape Outline) – Omogućava podešavanje boja, širine i stila obrisa izabranog objekta. Efekti oblika (Shape Effects) – Omogućava kreiranje vizuelnih efekata za izabranu senku, sjaj ili odraz. Vežba – Oblikovanje teksta Zadatak Treba da kreirate prezentaciju koja de imati naslov slajda koji treba da oblikujete pomodu specijalnih efekata. Redosled izvršavanja zadatka 1. Kreirajte novi slajd korišćenjem programa Microsoft Office PowerPoint 2007. 2. U rasporedu slajda izaberite tip Naslovi i sadržaj (Title & Content). Februar 2009 21

Elektronski časopis za nastavnike

Microsoft© Partner u učenju

3. U naslovu napišite Roboti i robotika. 4. Kliknite na naslov slajda koji će biti označen i oivičen belim tačkama. 5. Kliknite na kontekstualnu karticu Traka sa alatkama za crtanje (Drawing Tools), u grupi Stilovi oblika (Shape Styles), i iz ponuĎene liste izaberite suptilni efekat – naglašavanje 6. Nakon toga kliknite na WordArt i u donjem uglu, kliknite na stavku Popuna – prelivom boja naglašavanje 1, obris - belo i slova će biti u plavoj boji.

Slika 15

Na slici 34 se vidi izgled oblikovanog teksta koji će biti naslov na uvodnom slajdu.

Zaključak
Cilj ovog vodiča je upoznavanje čitalaca sa mogućnostima koje nudi najnovija verzija programa Microsoft Office 2007, kao i predstavljanje principa pojedinačnih funkcija i novih karakteristika kroz praktične primere i veţbe. Ova publikacija je još jedna u nizu sistematskih vodiča za škole koja se bavi programima sistema Microsoft Office 2007. Ostale dostupne besplatne naslove u originalu moţete preuzeti na Web lokaciji http://www.modernivyuka.cz/ (u odeljku Moderna nastava (Modern Teacher)): Opšti pregled sistema Microsoft Office 2007 Microsoft Office Word 2007 Microsoft Office Excel 2007 Microsoft Office PowerPoint 2007 Microsoft Office Outlook 2007 Ostali programi sistema Microsoft Office 2007 „Čvrsto verujemo da će vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato što ćete mnogo efikasnije koristiti sistem Microsoft Office2007, već zato što će vam koristan priručnik prilikom rada sa vašim Ďacima i učenicima.” Jirži Citil i Boris Ciitl Prag 2007

22

Februar 2009

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful