PRIMENA MULTIMEDIJE U SAVREMENOM OBRAZOVANJU MULTIMEDIA IN EDUCATION

Saša Ivanov, Dragiša Stanujkić, Branimir ĐorĎević Fakultet za menadžment Zaječar, Megatrend univerzitet, Beograd Sadržaj - Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, a pre svega multimedije, omogućio je izvesne promene u tradicionalnom izvoĎenju nastave. Pored često korišćenog eLearning u savremenim trendovima obrazovanja pominje se i termin hibridno učenje koji multimediju integriše u nastavne i vannastavne aktivnosti sa ciljem efikasnijeg transfera znanja. Abstract - Certain changes in the traditional way of teaching have been made possible through the development of information and communication technologies, primarily multimedia. Besides the often used eLearning, modern educational trends also mention hybrid learning which is integrated, by multimedia, into teaching and extra-teaching activities with the aim of a more efficient transfer of knowledge. 1. UVOD stanovišta realizacije nastave, navedeni model se ujedno smatra i najneefikasnijim modelom transfera znanja. Kao veoma važan zadatak savremenog obrazovnog procesa može se identifikovati podizanje učinka postojećih i pronalaženje efikasnijih metoda i oblika rada. Primena multimedije i savremenih informacionih tehnologija u procesu izvoĎenja nastave omogućava postizanje značajnih poboljšanja u procesu izvoĎenja nastavnih i vannastavnih aktivnosti. 2. MULTIMEDIJA

Pojam multimedije može se definisati na više načina. Pojam multimedije potiče od latinskih reči multus (mnoštvo) i medium (medijum) i predstavlja kombinaciju različitih medijuma koji su u osnovi samostalni sadržaji. Jedna od celovitih definicija multimedije kojom se iskazuje njena struktura, sadržaj, odnosno njeni elementi, i prednosti koje se njenom primenom mogu ostvariti mogla bi da glasi: Multimedija predstavlja integraciju više monomedijalnih elemenata (audio, kombinacijom čula i načina usvajanja znanja postižu različiti efekti.
0 10 20 30 50 70 100 (%) Čitanjem Slušanjem Gledanjem Gledanjem i slušanjem Govorenjem Govorenjem i radom

Tradicionalni oblik izvoĎenja nastave zasniva se na modelu jednog nastavnika i većeg broja učesnika, odnosno primeni klasičnih predavanja i klasične literature u cilju sticanja znanja. Iako se ovaj model pokazao veoma jednostavnim i efikasnim sa video, grafike, teksta, animacija i sl.) u sinergijsku i simbiotičku celinu čija primena rezultira većim benefitima za krajnjeg korisnika u odnosnu na efekte koji se mogu postići pojedinačnom primenom njenih elemenata. Navedena definicija multimdije precizno ukazuje na njenu strukturu, odnosno sadržaj, koji se formira integracijom dva ili više monomedijalnih elementa , koji mogu biti u formi : teksta grafike animacija zvuka - audio zapisa video zapisa i sl. Zahvaljujući svom sadržaju, integraciji više monomedijalnih sadržaja, primena multimedijalnih sadržaja omogućava istovremeno aktiviranje, percepciju, vizuelnih i slušnih sposobnosti, iz čega i proizilaze benefiti koji se primenom multimedije ostvaruju. Dosadašnja istraživanja ukazuju da vid percepcije značajno utiče na nivo usvojenog znanja i veština, odnosono da se korišenjem raznih čula, odnosno

Slika 1. Dejlova Piramida učenja1

1

http:// www.euvet.org/documets/TTRBooklet.pdf

koji zahtevaju aktiviranje raznih vidova percepcije.1. u odnosu na slučajeve transfera znanja. PREDNOSTI I MOGUĆNOSTI PRIMENE MULTIMEDIJE Istraživanja poput navedenog podstakla su primenu multimedije u izvoĎenju nastave obzirom da se njenom primenom obezbeĎuju preduslovi za angažovanje svih čula u procesu sticanja novih znanja. MULTIMEDIJALNI SADRŽAJI KAO PODRŠKA KLASIČNOM IZLAGANJU U slučaju primene multimedijalnih sadržaja kao podrške klasičnom izlaganju primena programa tipa PowerPoint može se identifikovati kao dominanta. LINK Group . ostvaruju i najniži režultati.ITS) Navedene modele karakteriše različit uticaj računara. pri čemu se pod navedenim terminom podrazumeva izvoĎenje obrazovnih procesa. Computer Aided Learning . mogu se koristiti na razne načine: kao pomoć u izvoĎenju klasične nastave i kao dopunski materijal koji studentima olakšavaju samostalno učenje. dodatnih materijala koji su prilagoĎeni studentima koji nisu mogli da prisustvuju nastavi i odgovarajućih materijala. Kao poznati modeli eLearninga navode se: Podučavanje pomoću računara (eng.Tabela 1. delimično ili u potpunosti. a takoĎe ne pretenduje da se klasičan predavač zameni. testova. Distribucija nastavnog materijala korišćenog u nastavi. Intelligent Tutoring Systems . ali i mogućnosti da se proces učenja nastavi i izvan klasične učionice. Uticaj oblika percepcije na usvajanje znanja2 Oblik percepcije Nivo usvojenog znanja Čitanjem Slušanjem Gledanjem Gledanjem i slušanjem "Govorenjem" Govorenjem i radom 10 % 20 % 30 % 50 % 70 % 90 % Inteligentni tutorski sistemi (eng. odnosno prezentacija. Savremena informatička tehnologija. čemu svakako doprinose njegova dostupnost i jednostavnost korišćenja. Osim navedenih pojmova često se koriste i drugi termini kao učenje na daljinu (eng. Izrada prezentacionog materijala značajno se razlikuje od izrade klasičnih nastavnih materijala pri čemu se primena Copy-Paste "metodologije" kojom se delovi klasičnih udžbenika prenose u prezentaciju ne obezbeĎuje kvalitet prezentacionog materijala. računarskim softverom. obezbedila je potrebne preduslove za: izradu. odnosno softvera koji on koristi u obrazovne svrhe i kreće se od jednostavnih sistema za distribuciju nastavnih sadržaja do sistemima koji interaktivno saraĎuju sa korisnicima tokom procesa sticanja znanja i omogućavaju im da to efikasno obave. primenom savremenih informacionih tehnologija. U sveri obrazovanja često se koristi termin eLearning. Osim toga. ili drugih procesa transfera znanja.2. navedeni termin znatno preciznije ukazuje na osnovnu ulogu multimedijalnih sadržaja u procesu sticanja znanja jer hibridno učenje ne predstalja zamenu klasičnom izvoĎenju nastave. uključujući i savremene komunikacione tehnologije. pomoću kojih studenti mogu da sami provere nivo stečenog znanja. Pojam eLeraning se često prevodi (tumači) kao elektronsko učenje. Jedan od reĎe korišćenjih termina u oblasti obrazovanja. Hibridno učenje i dalje podrazumeva izvoĎenje nastave uz primenu multimedijalnih materijala. PowerPoint takoĎe omogućava i jednostavnu izradu multimedijalnih sadržaja. 2.CAL) 2 Materijal sa seminara: Primena multimedije i IT u savremenom obrazovanju. ili slušanjem. kombinovanje. Iako se pojam hibridno učenje reĎe koristi u odnosu na eLearning. odnosno multimedijalni nastavni sadržaji. koji se zasniva na primeni multimenije i savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima predstavlja hibridno učenje. Multimedija. primenu i distribuciju multimedijlnih i drugih nastavnih sadržaja potrebnih za efikasno usvajanje znanja. Distance Learning) i sl. navedena istraživanja ukazuju i na činjenicu da se isključivo čitanjem. odnosno oblicima transfera znanja koji su ujedno i najzastupljeniji u izvoĎenju klasične nastave.CAI) Učenje pomoću računara (eng. odnosno postizanje ciljeva koje njihovom primenom žele postići. 2. Pirmida učenja i podaci navedeni u tabeli 1 ukazuju da se korišćenjem jednog vida percepcije postiže znatno niži nivo prihvatanja znanja. stvara bolje preduslove za odvijanje nastavnog procesa i pruža znatno veću fleksibilnost u izvoĎenju nastave. odnosno njihovu istovrenenu primenu. Jednostavnost korišćenja "alata" i mogućnost samostalnog kreiranja prezentacija ipak ne garantuje i njihov kvalitet. koji se različito tumači. Computer Aided Instruction .

efkata koji se njihovom primenom ostvaruju. izvodi sa nastave i sl. u nastavi. Na pitanje: „Da li profesori/predavači primenjuju neke vidove multimedije u nastavi?“ dobijeni su sledeći rezultati: Tabela 2 Odgovor Retko ko Malo Skoro svi Rezultati 4 9 87 Slika 3. ali takoĎe ukazuje i na sam kvalitet materijala korišćenog u izvoĎenju nastave. Za razliku od klasičnog izlaganja. odnosno programirano izlaganje. preskakanje delova prezentacije ili vrećenje na već korišćenje delove. Sličani rezultati su dobijeni i na pitanje: „Da li Vam profesori/predavači omogućava korišćenje dodatnih materijala: korišćenje prezentacije. odnosno zahteva planiranje.Za razliku od klasičnog izlaganja. na kraju prošle školske godine. U cilju sagledavanja: zastupljenosti prezentacija. kao i precizno definisanje strukture samog predavanja a time i prezentacije. kao i ostalih vidova multimedijalnih sadržaja. za vannastavne aktivnosti?“ Odgovori na pitanje: "U kojoj meri Vam izvodi sa nastave omogućavaju lakše sticanje znanja?". Primena prezentacija u izvoĎenju nastave svakako olakšava njeno izvoĎenje. prikazani u tabeli 3 i slici 3. Izrada kvalitetnog multimedijalnog nastavnog materijala zahteva i jasno identifikovanje ciljeva koji se žele postići. gde postoji značajna fleksibilnost u toku izvoĎenja nastave. pripremu i izradu same prezentacije. primena prezentacije zahteva unapred definisanu strukturnu šemu izlaganja i toka nastave. ZAKLJUČAK Prikazani rezultati sprovedenog istraživanja ukazaju na značaj koji multimedija ima u nastavnom procesu. sprovedeno je istraživanje na uzorku od 100 studenata. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Slika 2. gde postoji znatno veća fleksibilnost u smislu izlaganja gradiva. ali zahteva i znatno više vremena za njenu pripremu. 3. kvaliteta multimedijalnih sadržaja u cilju preduzimanja mera poboljšanja na Fakultetu i Višoj školi za menadžment u Zaječaru. odnosno procesu transfera znanja. . Neadekvatna prezentacija. Dobijeni rezultati svakako ohrabruju jer ukazuju da je nastavno osoblje shvatilo značaj primene multimedije u nastavnom procesu. nesaglasnost izlaganja i sadržaja slajdova. takoĎe ukazaju na značaj primene multimedijalnog materijala i u vannastavnim aktivnostima. Tabela 3 Ocena 1 2 3 4 5 Rezultati 8 2 4 12 74 Neke od rezultata sprovedne ankete izložićemo u radu. npr. mogu se u pojedinim slučajevima ispoljiti kao kontraproduktivni. nepotrebni vizuelni i zvučni efekti. primena prezentacija zahteva znatvo veću pripremu same nastave i njeno usklaĎivanje sa sadržajem prezentacije.

Prezentovani rezultati ipak predstavljaju samo odraz. ACM Press. Multimedija pruža mnogo više mogućnosti u izvoĎenju same nastave. odnosno u formiranju nastavnih materijala koji studentima olakšavaju samostalno sticanje znanja. 2000. zahteva značajnije aktivnosti koje obuhvataju pripremnu obuku nastavnog kadra. zbog čega nije ni razmatran u radu. Cranitch G. odnosno u samoj nastavi primenom prezentacija kao pomoći prilikom izlaganja. Issue 1 New York. Journal of Educational Multimedia and Hypermedia. Beograd. odnosno obezbeduje studentima mogućnost lakseg sticanja znanja. aktivnosti koje su vršene u pripremi nastave. USA.. Vol. .43. 2001. [3] Gonzales R. LITERATURA / IZVORI [1] Brendon Harpot. Izvesne aktivnosti u tom smisu su već započete. Debra.: Audio Instruction in Multimedia Education: Is Textual Redundancy Important?. ali i u vannastavnim aktivnostima. Ann E. NY. Obrazovna tehnologija. Communications of the ACM. Formiranje sistema koji omogućava hibridno učenje.:Academic directions of multimedia education. odnosno primenu sistema koji obezĎeduje primenu multimedijalnog nastavnog materijala tokom izvoĎenja klasične nastave. Seamus Ferrell. ali je stepen realizacije celog projekta još uvek relativno mali. br. 1994. 2. v3 n3-4 p295-306. [2] Barron. Interaktivne metode nastave. kao i u vannastavnim aktivnostima. direktan ili indirektan. Atkins. pripremu odgovarajućeg materijala i obezbeĎenje adekvatne infrastrukture kojom se ti materijali distriburaju studentima..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful