Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet PRIPREMIO: MILAN KECMAN

Monetarna ekonomija i bankarstvo

MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO - PLATNI PROMET

PETA EKONOMSKA ŠKOLA „RAKOVICA’’ BEOGRAD, novembar 2009.
Sadržaj:
Peta ekonomska

page 2

........................................... bez obzira na to gde..................................................................................11 Elektronsko bankarstvo...................................................................Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Pojam i vrste platnog prometa .............. plaćanje po osnovu kreditnog odnosa....................................................................... preduzeća i ostali subjekti svakodnevno obavljaju veliki broj plaćanja po različitim osnovama i na različite načine............................................................... kako i zašto se obavljaju i ko ih obavlja........................................................................... plaćanje različitih usluga..................................................................................... I Prema mestu gde se nalaze lica koja u njemu učestvuju........................................................................5 Načini obavljanja transakcija...........................................3 Značaj platnog prometa.....14 Monetarna ekonomija i bankarstvo Pojam i vrste platnog prometa Stanovništvo..................................................................................... razlikujemo: Peta ekonomska page 2 Vrste platnog prometa ............................................................................................................................ na primer: kupoprodaja robe.............................................................................................................................. Platni promet predstavlja skup svih plaćanja koja se izražavaju u novcu............................. isplata zarada i sl.................................................................................................3 Učesnici i nosioci platnog prometa..................................................................................................................................................................................................................................................................... plaćanje poreza......................................................................................................................................6 Pojam i vrste instrumenata platnog prometa....9 Ostali instrumenti platnog prometa................... Povod za plaćanje može biti različit....8 Instrumenti platnog prometa za gotovinska plaćanja........................................................................................5 Otvaranje i vođenje računa.....................................2 Vrste platnog prometa...........................2 Zakonska regulativa.........................................................................................8 Instrumenti platnog prometa za bezgotovinska plaćanja..4 Računi za obavljanje platnog prometa.........................3 Vrste plaćanja.....................

Platni promet u užem smislu je deo plaćanja unutar jedne zemlje koji se obavlja preko posrednika koji su nosioci platnog prometa. efikasno i ekonomično kretanje finansijskih sredstava. Za društvene organe platni promet je bitan zbog kontrole raspolaganja društvenim sredstvima da ne bi došlo do zloupotreba i prekoračenja u korišćenju sredstava. platni promet u širem smislu i 2. račune za obavljanje platnog prometa. direktno izmedju dva učesnika i 2. kada plaćanje izmedju subjekata organizuje nosilac platnog prometa – banka kao posrednik u plaćanju. S jedne strane dovodi do smanjenja. posredan ili indirektan novčani tok. platni promet sa inostranstvom. kada se plaćanje obavlja neposredno. unutrašnji platni promet i 2. Obavljanje platnog prometa vrši se primenom jedinstvenog plana računa i jedinstvenim instrumentima platnog prometa. godine i njegove izmene i dopune iz 2004. Najčešće se plaćaju obaveze koje su nastale u ranijem periodu na osnovu zasnovanih dužničko-poverilačkih odnosa. Ovaj zakon uređuje poslove platnog prometa. Unutrašnji platni promet je skup svih plaćanja koja se obavljaju u granicama jedne zemlje i to u njenoj nacionalnoj valuti. Kretanje novca izmedju učesnika platnog prometa naziva se novčani tok. Plaćanjem se likvidira Monetarna ekonomija i bankarstvo Peta ekonomska page 2 . a za primaoca predstavlja povećanje novčanih sredstava. tj. platni promet u užem smislu. tj. Naziva se i međunarodni platni promet. Za privredu platni promet je bitan zbog izvršavanja naloga plaćanja i brzog obaveštavanja subjekata u čiju korist se plaća. Značaj platnog prometa Uloga platnog prometa i nosioca platnog prometa je da omogući brzo. Zakonska regulativa Pravni osnov za uređivanje i obavljanje platnog prometa u našoj zemlji je Zakon o platnom prometu iz 2002. bez obzira da li do njih dolazi spontano izmedju različitih subjekata ili su organizovana preko određenih institucija. Platni promet u širem smislu obuhvata sva plaćanja. II Prema učesnicima u plaćanju razlikujemo: 1. Za platioca plaćanje znači novčani izdatak. Vrste plaćanja Plaćanja izmedju učesnika u platnom prometu uvek dovode do kretanja novca ili novčanih supstituta. Platni promet sa inostranstvom čine sva plaćanja koja vrši jedna zemlja sa inostranstvom. smanjenje sredstava. Novčani tok može biti: 1. neposredan novčani tok. Nosioci platnog prometa u našoj zemlji su banke. Plaćanje izmedju učesnika uvek predstavlja dvostranu ekonomsku promenu. Dužničko-poverilački odnos nastaje kretanjem robe ka kupcu i traje sve dok kupac kao dužnik ne izmiri svoju obavezu prema dobavljaču kao poveriocu. vrste i oblike plaćanja i dr. nosioce platnog prometa. učesnike u platnom prometu.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet 1. Plaćanje se najčešće odvija u uslovima nepodudaranja robnih i novčanih tokova. Zakon o platnom prometu odnosi se na platni promet u užem smislu. a s druge do povećanja novčanih sredstava.

Bezgotovinska plaćanja obavljaju se bez prisustva gotovog novca. fizička lica koja obavljaju plaćanje preko računa. Monetarna ekonomija i bankarstvo Peta ekonomska page 2 . Kod posrednog novčanog toka bitno je da na bar jednoj strani bude prisutan gotov novac (uplata gotovine na tekući račun ili podizanje gotovine sa tekućeg računa). odnosno novca na računu. agencije i sl. učesnici u platnom prometu su i ostala pravna lica i to: 1) banke. Gotovinska plaćanja mogu biti i kod neposrednog i kod posrednog novčanog toka. bez prisustva novca. Prema načinu plaćanja razlikuju se: 1. Nosioci platnog prometa su: 1. rashode i ostvareni rezultat poslovanja. preko računa otvorenih kod nosilaca platnog prometa. Retki su slučajevi gde se poklapa kretanje novca sa kretanjem sredstava. Pored preduzeća. Radnje bez svojstva pravnog lica koje su dužne da vode poslovne knjige obuhvataju zanatske radnje. radnje bez svojstva pravnog lica koje su dužne da vode poslovne knjige i 3. depozitnog (žiralnog) novca.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet dužničko-poverilački odnos. kompenzacijama. Gotovinska plaćanja zahtevaju fizičko prisustvo novca (novčanica i kovanog novca). koji obavlja poslove organizacije platnog prometa u celini. obrazovanja. menice) i 3. 2. Učesnici i nosioci platnog prometa Zakon o platnom prometu određuje ko može biti učesnik u platnom prometu i ko su nosioci platnog prometa. Nosioci platnog prometa organizuju i obavljaju platni promet. Narodna banka Srbije je osnovni nosilac platnog prometa. Narodna banka Srbije u okviru platnog prometa obavlja sledeće poslove: 1. republike. banke i druge finansijske organizacije i 3. Bezgotovinska plaćanja obavljaju se pomoću: 1. finansijske organizacije i osiguravajuća društva 2) ustanove u oblasti kulture. pravna lica. Gotovinska plaćanja obavljaju se upotrebom gotovog novca kao sredstva plaćanja. bezgotovinska plaćanja. trgovinske radnje. 2. Fizička lica koja obavljaju plaćanja preko računa su lica koja obavljaju neku delatnost radi sticanja dobiti (zaposleni) i ostala fizička lica. gradovi. novčanih supstituta (čekovi. preduzeća PTT saobraćaja. U cilju obavljanja plaćanja mogu otvarati račune kod svih nosilaca platnog prometa. opštine i njihovi organi 5) društvene organizacije. kada se vrši međusobno prebijanje potraživanja i obaveza. Narodna banka Srbije. uređuje i unapređuje platni promet u zemlji i sa inostranstvom. Učesnici u platnom prometu su: 1. političke stranke i udruženja građana 6) radnje sa svojstvom pravnog lica i 7) ostala pravna lica. gotovinska plaćanja i 2. Pravna lica su preduzeća koja su to svojstvo stekla upisom u sudski registar kod privrednog suda. 2. Danas se većina plaćanja obavlja na posredan način. zdravstva 3) zadruge 4) društveno-političke zajednice. Ove radnje u poslovnim knjigama iskazuju prihode.

polaganje i povlačenje depozita. obračunom – prebijanjem međusobnih potraživanja i obaveza izmedju banaka. 2. uplatni računi javnih prihoda i 3. vodi tekuće i druge račune banaka. 4. upravlja tokovima gotovine i stara se o smeštaju. Kod nas kliring obavlja centralna banka – Narodna banka Srbije. podizanje gotovine. Kod nosilaca platnog prometa otvaraju se sledeći računi: 1. Peta ekonomska page 2 . dividende. Monetarna ekonomija i bankarstvo Otvaranje i vođenje računa Otvaranje računa. primaju uplate dnevnog pazara. primaju. plan računa kod banke. zarada po drugim osnovama (autorski honorari. prati likvidnost učesnika u platnom prometu i 5. vodjenja i gašenja računa kod banke. obavlja poslove kontrole platnog prometa i druge poslove u skladu sa zakonom. Banke i druge finansijske organizacije vode račune pravnih i fizičkih lica. zarada od vlasništva (kamate. Takodje su dužne da za svoje klijente utvrđuju dnevni promet na računima i da ih o tome obaveštavaju. Fizička lica otvaraju poslovne račune za potrebe naplate zarada. Pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost dužni su da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci. gotovinski promet obavlja se podizanjem ili uplatom gotovine na račun. primaju uplate i izvršavaju isplate. Pravna lica koriste poslovne račune za promet robe i usluga. odnosno vrše isplate fizičkim licima za račun pravnih i fizičkih lica.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet 2. republika i druge račune na kojima se vode sredstva javnih prihoda. penzija. rente). kod jedne ili više banaka. odobravanje i vraćanje kredita. taksa i carina.). Za efikasno obavljanje platnog prometa neophodno je da svi učesnici platnog prometa imaju otvorene račune kod nosilaca platnog prometa. a pravna lica otvaraju račun u zavisnosti od mesta gde se nalazi sedište preduzeća. socijalna pomoć. Novac se skida sa jednog i prenosi na drugi račun. da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa. a na bazi dospelih naloga za plaćanje. Poslovni računi fizičkim i pravnim licima otvaraju se na bazi njihovog zahteva i uz potpisani ugovor sa nosiocem platnog prometa. 2. investicije. računi za posebne namene. bezgotovinski – sa računa na račun plaćanje se vrši na bazi naloga za plaćanje. plaćanje obaveza prema zaposlenima i državi. doprinosa. ugovori o delu i sl. Računi za posebne namene koriste se za uplatu premija osiguranja. Učesnik u platnom prometu može imati jedan ili više poslovnih računa. Preduzeća PTT saobraćaja primaju uplate od fizičkih lica. Plaćanje preko računa obavlja se: 1. obračunavaju i naplaćuju čekove po tekućim računima građana. transfere u okviru državnih organa. Narodna banka Srbije propisuje uslove i način otvaranja. 3. Uplatni računi javnih prihoda koriste se za naplatu poreza. kao i jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa. 3. uvoz i izvoz roba i usluga. čuvanju i distribuciji gotovog novca. primanja od socijalnih davanja (dečji dodatak. Fizička lica otvaraju poslovni račun kod banke u zavisnosti od mesta prebivališta. naknade nezaposlenima). poslovni računi (tekući računi pravnih lica i fizičkih lica). Računi za obavljanje platnog prometa Platni promet se odvija upotrebom jedinstvenog Plana računa i jedinstvenih instrumenata platnog prometa. primaju i naplaćuju čekove i izdaju platne kartice.

Banka otvara račune pravnim i fizičkim licima na osnovu zahteva za otvaranje računa i ugovora o otvaranju i vodjenju računa. u pomoćnim evidencijama obezbeđuju se podaci prema kontnom planu za banke. Pored podataka za svaki račun posebno.broj računa (do trinaest numeričkih mesta) određuje banka za svakog korisnika. na osnovu zakona ili drugih propisa. karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa računa. prema načinima plaćanja. . Svako pravno ili fizičko lice otvaranjem računa dobija svoju numeričku oznaku računa (broj). 4. akt nadležnog organa o osnivanju. obaveštenje organa nadležnog za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima. Izveštaj se pravnom licu dostavlja najkasnije dva dana od dana izvršene promene.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Klasifikacija računa znači da se na račun unose šifre prema vrsti plaćanja (gotovinski. bezgotovinski. krediti i sl. Račun se gasi i bez zahteva klijenta u slučaju: 1. Uz zahtev za otvaranje računa podnosilac zahteva dostavlja sledeću dokumentaciju: 1. . 386-9432782-57 Monetarna ekonomija i bankarstvo 386 9432782 57 fiksni broj banke broj računa kontrolni broj Načini obavljanja transakcija Peta ekonomska page 2 Vođenje računa Banka izvršeni platni promet evidentira na nivou individualne partije (za svaki račun posebno). pečat i potpis lica ovlašćenog za zastupanje. telefon.). 2. stečaja ili likvidacije.fiksni broj banke (ima tri cifre) koji određuje Narodna banka Srbije za svaku banku. mesto – sedište. transferi. matični broj podnosioca zahteva. a fizičkom licu najmanje jednom mesečno. Banka izvršava naloge za plaćanje i dostavlja izveštaj o svim promenama na računu. Podaci o dnevnom prometu i stanju čuvaju se 10 godina. 2. Zahtev za otvaranje računa sadrži: naziv podnosioca zahteva. 3. adresu. rešenje o upisu u sudski registar. predmet poslovanja – delatnost.kontrolni broj (dva numerička mesta) koji se koristi u skladu sa međunarodnim standardima. Gašenje računa. izvod iz poreske evidencije koji sadrži njegov poreski broj i 5. Banka klijentu gasi račun na osnovu zahteva klijenta za gašenje računa. Numerička oznaka računa sastoji se iz tri dela: . . a analitičke evidencije čuvaju se 5 godina. na osnovu statusnih promena ili 3. obračunom) i osnov plaćanja (za robu i usluge.

Nalog za plaćanje mora da sadrži podatke o izdavaocu i primaocu naloga i njihovim bankama. 2. Transakciju plaćanja inicira nalogodavac – izdavanjem inicijalnoj banci naloga za plaćanje. On svojoj banci daje nalog za plaćanje i daje joj instrukcije za transfer sredstava s njegovog računa na račun poverioca. U internom transferu izdaje se samo jedan nalog za plaćanje. Postoje dve vrste transakcija plaćanja: 1. koje se odvijaju bez zastoja i u kratkom roku. podatke o iznosu. Nalog za plaćanje predstavlja bezuslovnu instrukciju datu banci da izvrši plaćanje ili naplati određeni iznos novca s naznačenog računa. Suština brzog i efikasnog platnog prometa ogleda se u neprestanim transakcijama plaćanja. Za svaki međubankarski transfer banka pošiljalac vrši obračun s bankom primaocem. Kod međubankarskog transfera može se javiti posrednička banka u slučaju da inicijalna banka ne vrši direktno obračun sa odredišnom bankom. Peta ekonomska page 2 . jedna ili više posredničkih banaka. Transfer odobrenja je transakcija plaćanja koju pokreće dužnik. odredišna banka. Transfer zaduženja je transakcija plaćanja koju inicira poverilac na osnovu ovlašćenja koja dužnik daje svojoj banci i svom poveriocu. Nalog za plaćanje može biti u pisanoj formi. inicijalna banka. Transakcija plaćanja uvek se obavlja preko banke. čiji oblik. elektronski ili usmen. Usmeni nalog za plaćanje banka i klijent moraju predvideti ugovorom o otvaranju i vodjenju računa. transferi zaduženja. a banka poverioca odobrava sredstva na račun poverioca. sadržinu i način korišćenja propisuje Narodna banka. Učesnici u transakcijama plaćanja su: 1. ili fizičkom isporukom traka. transferi odobrenja i 2. Pismeni nalozi za plaćanje ispostavljaju se na jedinstvenim instrumentima platnog prometa. brojeve računa. primalac i 5.  međubankarski transfer kada se prenos sredstava vrši izmedju dužnika i poverioca koji imaju račune u različitim bankama. U zavisnosti od toga gde se nalaze računi dužnika i poverioca razlikujemo dve vrste transfera:  interni transfer koji predstavlja prenos sredstava izmedju dužnika i poverioca kada su njihovi računi u istoj banci. Elektronski nalog podrazumeva prenos instrukcija od nalogodavca ka banci telekomunikacijski. U transferu zaduženja poverilac svojoj banci daje instrukciju da naplati sredstva s računa dužnika. Transakcija plaćanja znači prenos novčanih sredstava s računa dužnika na račun poverioca (kad je plaćanje u gotovu) ili na račun poverioca. Transakciju plaćanja pokreće nalogodavac podnošenjem naloga banci da izvrši tu transakciju. U transakciji plaćanja računi dužnika i poverioca mogu biti u istoj ili u dve različite banke.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Osnovni nosioci platnog prometa jesu banke. Kod međubankarskog transfera banka dužnika zadužuje račun dužnika. 3. nalogodavac. 4. kao i druge propisane podatke. Monetarna ekonomija i bankarstvo Nalozi za plaćanje Nalog za plaćanje može da pošalje ili primi banka ili njen organizacioni deo. disketa i sličnih nosilaca podataka.

prenosi novac iz blagajne na tekući račun. Nalog za uplatu štampa se na samokopirajućem papiru bele boje sa crnim linijama.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet U međubankarskom transferu izdaju se najmanje dva naloga za plaćanje. Ako je posebnim propisom predviđeno da se uz instrument podnosi određena dokumentacija banka će taj instrument izvršiti samo ako joj je klijent podneo tu dokumentaciju. U transferu odobrenja. instrumenti platnog prometa dele se na: 1. Nalog za uplatu sadrži sledeće elemente: 1. Inicijalna banka prima prvi nalog. boja. Pojam i vrste instrumenata platnog prometa Suština obavljanja platnog prometa je u izvršavanju određenog plaćanja. Peta ekonomska page 2 . Za sve instrumente platnog prometa propisani su oblik. platna kartica i akreditiv. naziv primaoca. 3. prijemna banka je dužna da izvrši nalog za plaćanje koji je izdao pošiljalac ako on ima pokriće na računu ili ako je ugovoreno da ga banka kreditira. Da bi se plaćanje moglo obaviti neophodno je imati: novčana sredstva ili novčane supstitute i instrumente plaćanja kojima se nosiocu platnog prometa nalaže plaćanje. Koristi se za uplate u gotovom novcu u korist računa. tzv. instrumente za gotovinska plaćanja. 2. njihove banke. broj računa primaoca. Rok za izvršavanje naloga za plaćanje je ili u toku bankarskog dana kada ga je banka primila ili datum valute (datum dospeća) koji je naznačen na nalogu za plaćanje. instrumente za bezgotovinska plaćanja i 3. 2. storniranje. Instrumenti platnog prometa su propisani obrasci pomoću kojih se izdaju nalozi za plaćanje. nalog za uplatu i 2. Monetarna ekonomija i bankarstvo Instrumenti platnog prometa za gotovinska plaćanja Instrumenti platnog prometa za gotovinska plaćanja su: 1. u slučaju kad banka proceni da se na bazi navedenih podataka nalog može realizovati. naziv uplatioca. Nalog za uplatu je instrument platnog prometa koji služi za gotovinske uplate. Oblik instrumenata platnog prometa prilagođen je elektronskoj obradi podataka pa su svi dimenzije 1⁄3 formata A4. banka koristi interni nalog za prenos čiji oblik i sadržinu sama utvrđuje. Instrumenti platnog prometa moraju da sadrže neophodne elemente – izdavalac i primalac naloga. Nalog može biti izvršen ako ne sadrži sve elemente. ostali instrumenti platnog prometa – ček. Instrumenti platnog prometa važe za sve učesnike i nosioce platnog prometa i sa sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja. nalog za isplatu. banka poverioca obavezna je da izvrši nalog za plaćanje koji joj je izdao poverilac samo ako joj se podnese dokaz o ovlašćenju koje je dužnik dao poveriocu. Prijemna banka neće izvršiti nalog ako ne sadrži potrebne elemente. iznos i dr. Ovaj instrument koriste i građani kada plaćaju obaveze prema učesnicima u platnom prometu. U transferu zaduženja. simboli i oznaka računa. Najčešće se upotrebljava kada učesnik uplaćuje dnevni pazar u korist svog računa. Za ispravku grešaka nastalih u obradi podataka. Prema sadržini i upotrebi. a zatim ona dostavlja odredišnoj banci drugi nalog za plaćanje. ili kada u gotovom novcu plaća obaveze prema drugim učesnicima u platnom prometu.

5. mesto i datum prijema. Nalog za isplatu sastoji se iz dva primerka. poziv na broj zaduženja. broj modela poziva na broj zaduženja. pečat i potpis uplatioca. nalog za naplatu. Na osnovu drugog primerka banka obavlja knjiženje u korist računa primaoca. šifru plaćanja. Ovim instrumentom platnog prometa se omogućava plaćanje preknjižavanjem. iznos. nalog za prenos i 2. 10. 9. drugi primerak ostaje banci kao dokument na osnovu kojeg je izvršena uplata.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet 4. 9. Peta ekonomska page 2 . broj modela poziva na broj odobrenja. Nalog za isplatu je gotovinski instrument kojim pravno ili fizičko lice podiže sa svog računa sredstva u gotovom novcu ili kojim na teret svog računa nalaže isplatu u gotovom novcu primaocu koji nema račun kod banke. 7. oznaka valute. 2. Nalog za uplatu sastoji se iz dva primerka: 1. 3. Nalog za isplatu se štampa na samokopirajućem papiru bele boje sa crvenim linijama. Ovaj nalog upotrebljava se za sva plaćanja kod kojih postupak za izmirivanje obaveze potiče od dužnika. 4. datum valute i 12. 6. iznos. naziv primaoca. svrhu uplate. Nalog za uplatu banka može izvršiti i kada on ne sadrži sve ove elemente ako utvrdi da su elementi koji su navedeni u nalogu dovoljni za njegovo izvršenje. svrhu isplate. 11. prenosom naznačenog iznosa s jednog računa na drugi račun. tj. prvi primerak koji se vraća uplatiocu kao dokaz o izvršenoj uplati i 2. Nalog za isplatu sadrži sledeće elemente: 1. datum valute. 8. 12. 6. a drugi ostaje banci kao dokument na osnovu koga je izvršena isplata. 8. potpis primaoca i broj lične karte. oznaku valute. broj računa isplatioca. 7. Monetarna ekonomija i bankarstvo Instrumenti platnog prometa za bezgotovinska plaćanja Instrumenti platnog prometa za bezgotovinska plaćanja su: 1. poziv na broj odobrenja. 11. Nalog za prenos (virman) jeste bezgotovinski nalog koji se upotrebljava kada dužnik nalaže banci da na teret njegovog računa prenese sredstva u korist računa poverioca. naziv isplatioca. Prvi primerak vraća se isplatiocu. mesto i datum prijema. 10. šifru plaćanja. 5.

Nalog za naplatu sastoji se od dva primerka. a ne učesnici. pečat i potpis dužnika – nalogodavca (overu). na bazi otvorenih akreditiva. 15. poziv na broj odobrenja. 5. 3. 8. Interni nalog za prenos upotrebljava se kada banka zadužuje račun učesnika na osnovu sudskih i drugih izvršnih naloga. Dakle. Prvi primerak vraća se poveriocu kao dokument da je banka primila nalog. Nalog za naplatu koristi se kada poverilac. Elementi naloga za prenos su: 1. 4. naplate provizije za usluge platnog prometa. 10. smatra se posebnim nalogom za prenos. poziv na broj zaduženja. naziv dužnika. 2. označen rednim brojem. naziv poverioca – primaoca. svrhu plaćanja. šifru plaćanja. 9.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Nalog za prenos štampa se na papiru bele boje sa crnim linijama. naziv poverioca – nalogodavca. 16. Za interne naloge je bitno da ih popunjavaju nosioci platnog prometa. kao i potvrdu o izvršenju tog naloga. 3. Nalog za prenos sastoji se od jednog primerka koji ostaje kod nosioca platnog prometa kao dokument o zaduženju računa dužnika i odobrenju računa poverioca. Koristi se na bazi ovlašćenja koje dužnik daje svojoj banci i svom poveriocu. 7. Opšti nalog za prenos sadrži sledeće elemente: 1. broj modela poziva na broj zaduženja. naziv dužnika – nalogodavca. 11. broj računa dužnika. Svaki popunjeni horizontalni red u zbirnom nalogu za prenos. nalaže prenos sredstava sa računa dužnika na svoj račun. datum valute. mesto i datum prijema. Ovaj nalog se koristi i za ispravljanje grešaka na elementima (storniranje). 2. 12. Zbirni nalog za prenos može imati više strana označenih rednim brojem. broj računa dužnika – nalogodavca. u skladu sa ovlašćenjima koje je dobio od dužnika. oznaka valute. Banka je dužna da na zahtev klijenta izda potvrdu o prijemu naloga za prenos. 6. način izvršavanja naloga – hitno. Monetarna ekonomija i bankarstvo Peta ekonomska page 2 . za naplatu dospelih hartija od vrednosti. za razliku od naloga za prenos ovaj nalog pokreće poverilac. Nalog za naplatu štampa se na samokopirajućem papiru bele boje sa crvenim linijama. oznaka valute. Zbirni nalog za prenos upotrebljava se kada učesnik – nalogodavac nalaže nosiocu platnog prometa da na teret njegovog računa izvrši prenos sredstava na račune drugih učesnika. broj računa poverioca – primaoca. 13. iznos. Nalog za naplatu koristi se i kod izvršnih rešenja na bazi zakona i na osnovu izvršnih sudskih rešenja. broj modela poziva na broj odobrenja. 5. broj računa poverioca – nalogodavca. 4. 14. a drugi primerak ostaje banci kao dokument na bazi kog se vrši zaduženje računa dužnika i odobrenje računa poverioca. Ovaj nalog izdaje dužnik za izmirivanje obaveza prema većem broju učesnika – poverilaca.

2. svrha plaćanja. Oblik. Izdavalac čeka – TRASANT nalaže TRASATU (banci kod koje ima deponovana sredstva) da korisniku čeka REMITENTU. Postupak indosiranja vrši se na poleđini čeka gde korisnik čeka koji je naveden na prvoj strani. Podizanje gotovine na bankomatu ili plaćanje na pojedinim prodajnim mestima vrši se korišćenjem lične šifre vlasnika kartice. specijalni instrumenti – cirkularno kreditno pismo i kreditna kartica. bezuslovni nalog za isplatu određene sume novca.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet 6. broj modela poziva na broj odobrenja. 11. 8. Ček je instrument platnog prometa koji se koristi za isplatu novca na teret računa izdavaoca čeka. Potvrda plaćanja karticom je potpis korisnika kartice na slipu ili POS-računu. odnosno korisniku čeka razlikuju se: 1. šifra plaćanja. 7. naziv trasata (banke). 12. ček po naredbi – isplaćuje se licu koje je navedeno na čeku ili po naredbi tog lica nekom drugom licu. 15. PIN-a. Peta ekonomska page 2 . Kartice se mogu koristiti na prodajnim mestima koja su opremljena POS – terminalima. ček na ime – isplaćuje se licu koje je navedeno na čeku kao korisnik čeka. sadržinu i način upotrebe platne kartice utvrđuje banka. već se jednostavno isplaćuje donosiocu čeka i 4. vrše obezbeđivanje plaćanja u dužničko-poverilačkim odnosima – menica. isplati naznačenu sumu novca. prenosi svoje pravo na novog korisnika čeka. Bitni elementi čeka su: 1. posebni. 4. omogućavaju raspolaganje sredstvima sa računa – ček. 10. Ostali instrumenti platnog prometa U ostale instrumente platnog prometa ubrajaju se instrumenti koji: 1. 9. Monetarna ekonomija i bankarstvo Platna kartica je instrument platnog prometa koji se koristi za bezgotovinska plaćanja ili za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. Prema subjektu. potpis izdavaoca čeka. tzv. mesto i datum prijema. platna kartica 2. mesto i datum izdavanja čeka i 5. akreditiv i 3. iznos. 3. 14. rekta ček – ček koji se ne može prenositi po naredbi na neko drugo lice. 13. poziv na broj zaduženja. broj modela poziva na broj zaduženja. datum valute i pečat i potpis poverioca – nalogodavca. 3. 2. Čekovi koji glase na ime i čekovi po naredbi menjaju vlasnika indosamentom. poziv na broj odobrenja. ček na donosioca – na njemu nije naveden korisnik čeka. oznaka da je to ček.

8. potpis izdavaoca – trasanta. Suština menice je da izdavalac menice. Trasant Izdavalac menice nalog Trasat banka isplata Remitent Korisnik sume Sopstvenu – solo menicu izdaje dužnik koji se obavezuje da će platiti poveriocu određenu sumu novca. koje poziva. oznaka da je to menica. mesto plaćanja. Monetarna ekonomija i bankarstvo Trasant Izdavalac menice isplata Remitent Korisnik sume Peta ekonomska page 2 Bitni elementi menice su: 1. 5. sopstvena – solo menica. Trasiranu menicu karakteriše učešće tri lica u meničnom poslu i preuzimanje obaveze od strane trećeg lica – TRASATA. mesto i datum izdavanja menice. Akceptiranje menice je izjava lica da prihvata meničnu obavezu. Prema subjektima koji se javljaju u menično-pravnom odnosu razlikuju se: 1. 7.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Menica je hartija od vrednosti po naredbi koja se upotrebljava kao sredstvo plaćanja. lice A. vlasnik menice – REMITENT. Postupak indosiranja obavlja se na poleđini menice ili na alonžu (produžetku menice). lice A ima potraživanje prema nekom licu C. Aval menice je menično jemstvo. U postupku s menicom javljaju se tri lica: 1. bezuslovni nalog za naplatu. ime lica koje treba da plati – trasata. To je izjava koju daje banka ili drugo pravno lice kojom se garantuje da će menični dužnik izmiriti svoju obavezu. ime korisnika menice – remitenta. 3. Akceptiranje menice obavlja trasat. glavni menični dužnik – TRASAT i 3. 6. Prihvatanje menične obaveze naziva se akcept menice. 2. kreditno sredstvo i instrument obezbeđenja plaćanja. 4. . vreme dospelosti menice. ne raspolaže dovoljnim novčanim sredstvima kojima bi izmirio svoju obavezu prema nekom licu B. Da bi menica bila punovažna lice C mora da prihvati da će u roku platiti obavezu prema licu B. Menica je hartija od vrednosti kojom jedno lice TRASANT (izdavalac menice) daje nalog drugom licu (TRASATU) da trećem licu REMITENTU isplati određenu sumu novca. Indosiranje menice je postupak prenošenja meničnih prava na drugo lice. trasirana – vučena menica i 2. naredjuje mu da izmiri njegovu obavezu prema licu B. izdavalac menice – TRASANT. Međutim. 2.

dokumentovani ili robni akreditiv (uslovni). Akreditiv je instrument platnog prometa koji se koristi za obezbeđivanje plaćanja. Monetarna ekonomija i bankarstvo Cirkularno kreditno pismo izdaju nosioci platnog prometa svojim komitentima na bazi prethodno položenog pokrića. zato što štiti interese i kupca i prodavca. uslove isplate. evidentiraju se na poleđini pisma. 10. 8. tovarni list i sl. Peta ekonomska page 2 . Lice navedeno u cirkularnom kreditnom pismu može ga koristiti u svim mestima gde postoje filijale banke koja ga je izdala. 5. naziv banke. potpis i pečat nalogodavca i potpis i pečat korisnika akreditiva. oznaka vrste akreditiva. Eskontom menice bave se banke. Cilj upotrebe ovog instrumenta je da se smanji rizik nošenja gotovine. mesto i broj računa korisnika akreditiva. 6.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Eskont menice je pretvaranje menice u novac pre roka njenog dospeća. Izdavalac kreditne kartice. Ovaj instrument platnog prometa najčešće koriste preduzeća za podmirivanje potreba svojih radnika na službenim putovanjima. Plaćanje kreditnom karticom moguće je kod svih subjekata koji su sa izdavaocem kartice sklopili ugovor. samo je neophodno da korisnik da na uvid ličnu kartu. na osnovu uslova predviđenih ugovorom. Akreditiv je nalog kojim učesnik u platnom prometu nalaže nosiocu platnog prometa kod koga ima otvoren račun da stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava navedenom korisniku (pravnom ili fizičkom licu). 9. uslove prevremenog gašenja akreditiva. Kreditna kartica je instrument platnog prometa koji se koristi za plaćanja u zemlji i inostranstvu. 7. 4. Dokumentovani ili robni akreditiv se isplaćuje tek kad korisnik podnese banci odgovarajuću dokumentaciju. mesto i broj računa nalogodavca. broj akreditiva. Lični akreditiv se isplaćuje bez ikakvih posebnih uslova. mesto i datum izdavanja 11. Sve isplate. lični ili obični akreditiv (bezuslovni) i 2. naziv. rok trajanja akreditiva. 3. kreditira korisnika kartice do određene sume novca. a imaoci menice dolaze do neophodnih novčanih sredstava. 2. Akreditiv je instrument koji se često koristi u platnom prometu. kao što je: faktura. Vlasnik menice dobija manju sumu novca od one naznačene na menici za iznos kamate od dana prodaje menice do dana njenog dospeća. Bitni elementi akreditiva su: 1. Cirkularno kreditno pismo može se koristiti u jednoj ili više banaka za podizanje gotovine ili bezgotovinska plaćanja do naznačenog iznosa. do u pismu navedene sume. Vrste akreditiva su: 1. naziv. iznos dinara.

tako da je sve to uticalo na potiskivanje papirnog načina plaćanja u korist elektronskog sistema plaćanja Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu. Maja br. Izaberite odgovarajući instrument platnog prometa i popunite ga! исплатилац шифра плаћања НАЛОГ ЗА ИСПЛАТУ валута износ Peta ekonomska page 2 . jer ona zavisi od aspekta posmatranja. koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT) Elektronski transfer novca – EFT (Electronic Found Transfer) EFT je postupak kojim se pomoću elektronskog prenosa poruke (putem elektronskog terminala. koja se putem elektronskih inpulsa u "realnom vremenu" prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja . Automatski samouslužni šalteri. Elektronski novac se definiše kao specifična "monetarna informacija". od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na drugačiji način: Elektronski novac. papirni platni promet je zahtevao dosta vremena za finalizaciju plaćanja. • • • • • • Monetarna ekonomija i bankarstvo Dodatak – platni promet kroz primere: Milan Marković iz Užica. telefona. Platne kartice. Namera je da proizvodi na bazi elektronskog novca služe kao opšte. Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaćanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac (e–money) ili digitalni novac (digital cash) . Elektronski novac sadrži dve bitne karakteristike: Inicijalni holder e-novca mora da unapred uplati novčanu vrednost s tim da je ova uskladištena na mikroprocesorskom čipu koji se nalazi na plastičnoj kartici ili u hard disku personalnog računara Ova e-vrednost novca mora da bude široko prihvaćena u plaćanjima za niz roba i usluga Dakle.650 dinara.Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više različitih tehnologija. bez fizičkog prenosa gotovine. Ipak. Šifra plaćanja 143. ul. zbog fizičkih ili finansijskih ograničenja. višenamensko sredstvo plaćanja. članarinu za ovu godinu Ribolovačkom društvu u Užicu. namere istraživača kao i od osobine koja se želi naglasiti. model plaćanja 97. kompjutera ili magnetne trake) prenosi novac između dva mesta. Stvaranje elektronskog novca je sastavni deo šireg procesa finansijskih inovacija s tim da se radi o specifičnim inovacijama koje se odnose na tehnologiju platnog prometa . u elektronski novac ne spadaju unapred plaćene kartice kojima mogu da se vrše samo jednonamenska plaćanja (npr. telefonske kartice). 1.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Elektronsko bankarstvo Potreba za uvođenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni promet javila se onda kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je postalo nemoguće da se obavlja na postojeći način. ne postoji jedinstvena definicija elektronskog novca. ul. Dimitrija Tucovića br. U kontekstu tehnološke revolucije dolazi do stvaranja elektronskog bankarstva. Mobilno bankarstvo. u iznosu od 1. Zamenjuje gotovinu i čekove i omogućava kupovinu preko računara. Maloprodajni terminali. uplatio je na današnji dan. Ove inovacije imaju potencijal da ugroze dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaćanja na malo i da učine transakcije na malo mnogo lakšim i jeftinijim za potrošače i trgovce. 13 (tekući račun 205-386740-17) poziv na broj 23-45210999. Stoga i ne treba da čudi konstatacija da je isti najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva . Dosadašnji sistemi plaćanja su se zasnivali na žiro i čekovnom platnom prometu I jedan i drugi sistem plaćanja je karakterisala ogromna količina papira što je sve više dovodilo do troškovnog pritiska na banke usled porasta obima finansijskih transakcija Osim toga. Kućno bankarstvo. 88.

00 рачун примаоца 205-386740-17 позив на број (одобрење) 23-45210999 печат и потпис налогодавца Ужице и датум тестирања место и датум пријема датум валуте Peta ekonomska page 2 Образац бр.650. прималац Риболовачко удружење ул.г. Ужице сврха уплате Уплата чланарине за 2008. Ужице шифра плаћања 143 број модела 97 НАЛОГ ЗА УПЛАТУ валута износ RSD = 1.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet рачун исплатиоца сврха исплате модел и позив на број (задужење) прималац печат и потпис налогодавца место и датум пријема потпис примаоца и број личне карте датум валуте Образац бр. 1 Monetarna ekonomija i bankarstvo уплатилац Милан Марковић ул. 13.Димитрија Туцовића бр. 1. маја бр.88. 2 уплатилац шифра плаћања НАЛОГ ЗА УПЛАТУ валута износ рачун примаоца сврха уплате број модела позив на број (одобрење) прималац печат и потпис налогодавца место и датум пријема датум валуте Образац бр. 1 .

o. Za potrebe odlaska radnika na službeni put treba da podignete novac sa tekućeg računa u iznosu od 8.12.2007. (tekući račun br. Izaberite odgovarajući instrument platnog prometa i popunite ga! исплатилац шифра плаћања валута НАЛОГ ЗА ИСПЛАТУ износ рачун исплатиоца сврха исплате модел и позив на број (задужење) прималац печат и потпис налогодавца место и датум пријема Образац бр. 2 потпис примаоца и број личне карте датум валуте Monetarna ekonomija i bankarstvo уплатилац шифра плаћања НАЛОГ ЗА УПЛАТУ валута износ рачун примаоца сврха уплате број модела позив на број (одобрење) прималац печат и потпис налогодавца место и датум пријема датум валуте Образац бр. ul.o. godine.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Radite kao blagajnik u preduzeću „Burence“ d.00 dinara dana 26. 330-567332-12). Izvorska 43. Šifra plaćanja je 166. 1 исплатилац шифра Peta ekonomska page 2 .000. Beograd.

00 рачун исплатиоца 330-567332-12 модел и позив на број (задужење) печат и потпис налогодавца Београд 26. Dana 27. Popunite nalog za prenos! дужник . 2 Monetarna ekonomija i bankarstvo Radite u finansijskoj službi preduzeća „Gradeks“ DOO Zaječar (tekući račun br. 160-234887-56) kao referent plaćanja.12.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet БУРЕНЦЕ БЕОГРАД Изворска 43 сврха исплате Аконтација за службени пут прималац БУРЕНЦЕ БЕОГРАД Изворска 43 НАЛОГ ЗА ИСПЛАТУ плаћања валута износ 166 RSD = 8. 132/07.000 dinara po fakturi br. место и датум пријема потпис примаоца и број личне карте датум валуте Образац бр.11780101000-89) treba da platite iznos od 450.примаоца поверилац .11.2007.000. godine preduzeću „Timogradnja“ AD Zaječar (tekući račun 180.прималац број модела позив на број (одобрење) печат и потпис налогодавца место и датум пријема датум валуте хитно Peta ekonomska page 2 .налогодавца сврха плаћања број модела позив на број (задужење) рачун повериоца .налогодавац шифра плаћања НАЛОГ ЗА ПРЕНОС валута износ рачун дужника .2007.

00 рачун дужника .налогодавца 165-234887-56 позив на број (задужење) рачун повериоца .2007.примаоца 180-11780101000-89 позив на број (одобрење) 132/07 број модела печат и потпис налогодавца Зајечар 27.Monetarna ekonomija i bankarstvo – Platni promet Образац бр.налогодавац „Градекс“ ДОО Зајечар сврха плаћања по рачуну бр.11.132/07 поверилац .прималац „Тимоградња“ АД Зајечар шифра плаћања 221 број модела НАЛОГ ЗА ПРЕНОС валута износ RSD = 450.000. 3 датум валуте хитно Napomena: Navedeni primeri su preuzeti iz Priručnika za polaganje maturskog ispita u obrazovnom profilu FA ogled Monetarna ekonomija i bankarstvo Peta ekonomska page 2 . место и датум пријема Образац бр. 3 дужник .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful