INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

FAKULTET ZA PRIRODNO-TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

KORIŠĆENJE WEB 2.0 ALATA U ELEKTRONSKOM UČENJU
- DIPLOMSKI RAD -

Mentor prof. dr Emruš Azizović

Kandidat Musa Murati, 3578/07

Novi Pazar, juli 2011.

SADRŢAJ

U V O D ....................................................................................................................................................... 1 1. INTERNET .............................................................................................................................................. 3 1.1. Istorija interneta............................................................................................................................... 4 1.2. World Wide Web............................................................................................................................. 6 2. WEB KAO PLATFORMA ..................................................................................................................... 7 2.1. Istorija: od WEB 1.0 do WEB 2.0 ................................................................................................... 8 2.2. Pojam WEB 2.0............................................................................................................................... 11 2.3. Karakteristike WEB 2.0 ................................................................................................................. 12 2.4. Karakteristike Web 2.0 alata ........................................................................................................ 13 2.5.Interakcija pomoću Web 2.0 alata ................................................................................................ 14 2.6. Podela WEB 2.0.............................................................................................................................. 15 2.6.1. Blog........................................................................................................................................... 16 2.6.2. Podcast ..................................................................................................................................... 20 2.6.3. Wiki .......................................................................................................................................... 21 2.6.4. Alati za Blog i Wiki ................................................................................................................ 23 2.6.5. Društveni bookmarking ........................................................................................................ 26 2.6.6.Društveno umrežavanje ......................................................................................................... 27 2.7. Kritika WEB 2.0 ............................................................................................................................. 29 2.8. BudućnostWEBA 2.0..................................................................................................................... 30 3. E-UČENJE ............................................................................................................................................. 31 3.1. Istorijat učenja na daljinu ............................................................................................................. 33 3.2. Prednosti učenja na daljinu ......................................................................................................... 35 3.3. Nedostaci učenja na daljinu ......................................................................................................... 37 3.4. E-obrazovanje nove generacije .................................................................................................... 39 3.5. Primjena elektronskog učenja usavremenom obrazovanju .................................................... 39 3.5.1. Širenje pristupa mogućnostima obrazovanja ..................................................................... 39 3.5.2. Obim ponuđenih programa.................................................................................................. 40 3.5.3. Poboljšanje kvaliteta nastave ................................................................................................ 41

3.5.4. Redukovanje cene visokog obrazovanja ............................................................................. 42 3.5.5.Politika Evropske unije za IKT u obrazovanju i osposobljavanju ................................... 42 3.6. Potencijali učenja e-learning 2.0 .................................................................................................. 43 3.7. Aktivnosti korisničke podrška e-učenju .................................................................................... 44 3.8. Šta čini e-obrazovanje 2.0? ........................................................................................................... 45 3.9.Kategorizacija Web 2.0 alata pogodnih za e-učenje .................................................................. 48 3.9.1. Kognitivno učenje .................................................................................................................. 48 3.9.2. Alati za organizaciju audio i video sadržaja ...................................................................... 54 3.9.3. Alati za kolaboraciju i razmenu sadržaja............................................................................ 55 3.9.4. Alati za društvene knjižne oznake....................................................................................... 61 3.9.5. Alati za društvene mrežne stranice ..................................................................................... 62 3.9.6. Alati za podsticanje kreativnosti .......................................................................................... 62 ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................ 63 Literatura ................................................................................................................................................... 65

ili u kombinaciji sa tradicionalnim seminarima. LE). Standardima je utvrđen koncept objekata u rigorozne forme i utvrđena procedura kako se ovi sadržaji sastavljaju i organizuju u kurseve i pakete za isporuku na Internet. Element kursa je . podržan nekim kvizom i testovima. kako zbog rastuće primene na svim nivoima obrazovanja. E-learning danas obično ima formu online kurseva. Postojeći sadržaji učenja organizovani su po tradicionalnom modelu učenja na daljinu i isporučuju se ili kompletno online (preko Interneta). danas je u fokusu pažnje.objekt učenja (learning object). online učenje. grupama studenata vođenih instruktorom. tako i zbog brojnih analiza pozitivnih i negativnih aspekata ovog učenja. Kursevi su usklađeni sa propisanim nastavnim planom i programom i vremenom planiranim za njihovu realizaciju. LMS). Dominantna tehnologija koja se danas primenjuje za organizaciju i isporuku online kurseva je sistem za menadžment učenja (learning management system. kao kurs podeljen na module ili lekcije.već po svom nazivu u originalu na engleskom jeziku. . Veliki broj instruktora i studenata koristi ove LMS sisteme.UVOD Elektronsko učenje ili e-learning . Njegov podskup. Sastavljanjem ili organizovanjem objekata učenje dobija se sadržaj kursa. postalo je svuda prisutni «brend». Kompanije kao što su WebCT i Blackboard instalirale su proizvode na hiljadama univerziteta i koledža. Sistem LMS preuzima sadržaj učenja i organizuje ga na standardan način. Ovaj softver postao je neizbežni deo okruženja učenja (learning environment. zaštitni znak za inovativni pristup učenju nove generacije studenata-učenika. Na mnogim univerzitetima i koledžima sistem LMS integrisan je sa postojećim informacionim sistemom studenata.

0.0 prvi put pojavio. Medisko praćenje Web 2. Osim toga. podcasting. veliki broj korisnika nije bio u mogućnosti da aktivno ućestvuje u kreiranju i organizaciji sadržaja koji se pojavljivao na webu. društvene mreže. prošao je svoju prvu fazu razvoja i prihvaćen je s oduševljenjem od edukatora mlađe generacije. već o promeni načina na koji se web kao platforma koristi. Naslovnica časopisa sastojala se od bele tastature s ogledalom na mestu monitora u kojem je svaki čitatalac mogao videti svoj vlastiti odraz. Njegov razvoj posebno je trasiran u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi. radi se o novijoj verziji weba. Ta naslovnica odražavala je da je 2006. pojava paradigme nazvane Web 2. koja se ne odnosi na unapređenje tehničkih specifikacija. ali se zbog svojih specifičnosti mogu u tu svrhu koristiti.0 konceptima. Naime. a u poslednje vreme i u Australiji.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Časopis Time u svom izdanju od 18. odnosno svakog od nas koji koristimo ili stvaramo sadržaje na webu. Tu činjenicu u korenu menja. gotovo je nemoguće. godine kada se koncept Web 2. Jednom rečenicom definisati šta sve obuhvata Web 2. kao svaka inovacija. godine.0 je naziv za novi pristup procesu e-obrazovanja baziran na Web 2. decembra 2006. korisnički generisane druge verzije weba. godine na svojoj naslovnoj strani izabrao je „tebe“. godina.0. razvio se veliki broj web servisa specijalizovanih za korišćenje u procesu e-obrazovanja. Osnovne znaćajnosti te e- obrazovanja dokumenata su interakcija. godina weba i to nove. Od pojave Interneta i World Wide Weba (WWW) 1990. Novom Zelandu i Kanadi.0 se koncentriše na zajedničkim aplikacijama kao što su blogovi. 2 . Studenti više nisu pasivni primaoci informacija već kroz razmenu znanja nove i iskustava generacije stvaraju nova znanja.0 alata u elektronskom učenju E-learning. E-obrazovanje 2. povezanost. poboljšane. saradnja razmena i medija. za osobu godine. postoji i mnoštvo web servisa ćija osnovna namena nije e-obrazovanje. pa sve do 2004. Zbog svega navedenog.

Mreža svih mreža 3 . instalirati neki softver. Kada se sve ogoli do krajnjih granica. A tek koliko mora biti teško da se poveže sto računara..DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. INTERNET Koliko god zvučalo jednostavno. ili čak njih milion. pre ili kasnije (a obično za svega par sekundi) isporuči primaocu. izgleda nemoguće . Slika 1. koja ga. Na prvi pogled.0 alata u elektronskom učenju 1. jedino što mreža može jeste da s jednog računara na bilo koji drugi "dobaci" mali paket podataka: paket se "spakuje" na jednom računaru. Internet je "samo" praktična realizacija "nemogućeg" povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu mrežu. razvlačiti žice. podešavati. na njegov početak se stavi adresa primaoca i onda se taj paket "preda" mreži. sve to isprobavati. povezivanje dva računara nije jednostavna i pravoliniska radnja: ma koji način da izaberemo. uz automatsku proveru isparavnosti prenosa.. treba kupovati kartice.

0 alata u elektronskom učenju Internet je. U literaturi se sreću različite definicije Interneta. To je pseudo-nezavisna agencija koju je 1969. pored teksta. recimo. zvukovi. oni će (možda raznim putevima. a neke od njih su: “Skup računara (nodova). servera i veza kojima se omogućava prenos podataka bez ograničenja daljine u realnom vremenu i virtualnim uslovima. Preloman trenutak razvoja Interneta bila je upravo mogućnost slanja multimedijalnih sadržaja (kombinacija teksta. ARPANET je bila mreža koja je pre svega trebala obezbediti komunikaciju vojnih laboratorija. Naš tekst će biti podeljen na pakete. godine osnovala američka vlada. preko desetina drugih računara) putovati do primaoca i tamo se nepogrešivo spojiti u tekst identičan originalu.1. Možemo.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. 4 .” 1. filmovi. nego i želi koristiti.” “Internet predstavlja široko rasprostranjenu svetsku računarsku mrežu pristupačnu javnosti – opšti naziv za međusobno povezane računare koji rade u međusobno povezanom sistemu. u poruku se mogu ugraditi slike. informatička struktura. otkucati tekst i poslati ga vlasniku nekog udaljenog računara. dakle. Štaviše. što je skraćenica od Advanced Resercher Project Agency. vladinih biroa I univerziteta na kojima se realizuju projekti od interesa za Armiju. a ono što ga je učinilo toliko popularnim jesu sadržaji koji se na tom temelju grade. s ciljem razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija.” “Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih računarskih mreža kojima se uz primenu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola. slike i zvuka) – tada je mreža namenjena profesinalcima prerasla u mrežu kojom se svako ne samo što može. te bilo kakav dokument. Istorija interneta “Predak” Interneta je mreža koja je nosila ime ARPANET.

1978. Umrežavanje računara je bilo interesantno i za komercijalne organizacije. i 1979. 5 . pretvorivši ga u sadašnju Defense Data Network (DDN). Trebalo je povezati EARN koji je postojao u mnogim državama. koja je sedam godina kasnije povezana s ARPANET/DDN mrežama i tako je nastao NSFNET. Njega ne nazivaju uzalud "Mrežom svih mreža" sastavni delovi nisu bili pojedinačni računari.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. JANET u Britaniji. posredstvom koga su ( u prvi mah) studenti i nastavnici američkih Univerziteta razmenjivali mišljenja o raznim stručnim i "neoficijelnim" temama. Tako je nastao Internet koji je danas poznat. npr. Nekako u isto vreme. Jedino zajedničko bio im je preotokol za međusobnu komunikaciju. koje su se tokom osamdesetih godina povezivale na razne načine. već kompletne računarske mreže organizovane na najrazličitije moguće načine. najpre na nacionalnom (američkom) a potom i na globalnom (svjetskom) nivou. da bi ga 1975. te druge državne agencije u ovoj zemlji.0 alata u elektronskom učenju Tokom ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka. IBM je 1977. godine fondacija NFS je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i njihovih postojećih mreža. u koju je uključio najpre univerzitetske računare u Americi. Nacionalna naučna fondacija (NSF) osnovala je 1980. godine i predstavlja način za razmenu informacija među raznorodnim računarima I mrežama. U nekim knjigama se mogu pročitati druge interpretacije ove skraćenice. NORDUnet u Skandinavskim zemljama. godine osnovao BITNET mrežu. ARPANET je postojano rastao. širio se i Usenet. TCP/IP je konačno definisan 1983. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije širom Sjedinjenih Američkih Država. Najvažniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mreža jeste Transmission Control Protocol / Interface Protocol ili TCP/IP. godine. 1990. godine mrežu nazvanu The Internet. FUNET u Finskoj itd. konferenciski sistem. Transport Control Protocol / Internet Protocol. a kasnije (projekat EARN) u Evropi i drugim krajevima sveta. a priključila joj se i NASA. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane. ranije pomenuti TCP/IP.

a u poslednje vreme je ubedljivo naj popularniji.2. Centru sa visoko energetsku 6 . koje će njene sadržaje prenositi i šta će slati drugima. Pojedine države i firme su. World Wide Web Kada se kaže Internet. ni jedna država ili privatna institucija nema vlast nad njegovom celinom. istina. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža). Jedina stvar koja se mora rešavati na centralizovan način jeste pitanje adresa. Sve što treba uraditi je kliknuti mišem na podvučenom delu teksta. vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. nema vlasnika. Internet. lep. ili na deo slike koji je od interesa i automatski se prelazi na drugi sadržaj ko-zna gde u globalnoj mreži svih mreža. naime.0 alata u elektronskom učenju Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje istim. godine u CERNu. ali na Internetu zapravo postoji samo jedno vlasništvo: svako je vlasnik svog računara koji je priključen na mrežu i ima neograničeno pravo da taj računar koristi kako želi i da na njemu drži sadržaje koje smatra potrebnim. 1. hipermedijalni i za upotrebu veoma ugodan servis. ili krstarenje (Net Cruising) po Internetu. a njihova stvarna nadležnost se završava na dodeljivanju adresa i preporučivanju standarda. mnogi danas zapravo pomisle na World Wide Web (skraćeno WWW ili Web). tj. Time se bavi Internet Society (ISOC). a WWW znači mreža dokumenata koji međusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili. a posebno njegova radna grupa koja nosi ime Internet Architecture Board (IAB). WWW je jedan od najnovih servisa na Internetu. Oni nemaju nikakvu dalju kontrolu nad Internetom i sadržajima na njemu. To dalje znači da svaki vlasnik računara samostalno bira kojim će se putem priključiti na Mrežu. Ta tela čine ljudi koji su se dobrovoljno opredelili da deo svog vremena posvete razvoju Interneta na globalnom nivou. Nastao je marta 1989.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. pošto svaki računar na Mreži mora da ima jedinstven identifikacioni broj. kako se to popularno kaže surfanje (Net Surfing).

videom i sličnim multimedijalnim sadržajima. WWW-u se može pristupiti I s običnih tekstualnih terminala (na primer program Lynx). osmislio je ovaj sistem s ciljem da fizičarima na lak način prezentuje mnogo brojne informacije dostupne na Internetu. Tim Beerners-Lee. multimedijalna i interaktivna mreža..0 alata u elektronskom učenju fiziku u Švajcarskoj. ali tekst i veze prema drugim dokumentima su dostupni. Netscape. zvukom. u instituciji Nationale Centre for Supercomputing u Čikagu.. Takva usavršena. 2. Zapravo se dogodilo da se internet od posrednika (medija) preko koga se informacija odašiljala ili konzumirala. godine na NeXT računarima.0 [1].DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Pored Netscapea. Prednost Weba je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. razvijen januara 1993. mada se u tom slučaju neće videti slike i multimedijalni sadržaji. što je često dovoljno da se dođe do traženih informacija. u mrežu na kojoj se podaci mogu i pisati i čitati. To je učinilo da se internet transformiše od mreže na kojoj se samo mogu pronaći podaci. Mada je većina dokumenata sa slikama. zove se Web 2. Prve verzije su napravljene novembra 1990. a tu su i Mozilla Firefox. Tu su razvijeni mnogi besplatni programi za pristup Internetu. Microsoft poseduje Internet Explorer. Opredelio se za hipertekst sistem i od samog početka je u WWW ugrađena podrška za pristup ostalim servisima na mreži. čiji je Web Browser Netscape Navigator. WEB KAO PLATFORMA Prvi znak da se nešto promenilo bio je trenutak kada su najveći delovi svetske mreže dobili svojstva komunikacionih mreža i to onih koje postoje (ali u mnogo manjoj meri) i u fizičkom svetu. Opera. tvorac Weba. a značajan doprinos razvoju i prihvatanju Weba dao je program za pristup (browser) Mosaic za X i MS Windows. Ekipa koja je napravila Mosaic se kasnije odvojila i napravila samostalnu firmu. pretvorio u platformu u okviru koje se sadržaji 7 .

to znači korišćenje standarda koji su proizvedeni od strane svih tih ljudi koji rade na Web 1. svakoko ne.0 znači revoluciju u načinu na koji koristimo web? Za pronalazača web-a. kao što se često može čuti.0.0 razlikuje od onoga što bi se moglo nazvati Web 1.0. sličan štampi samo u digitalnom obliku i njegova jedina prednost je bila u brzini pretraživanja. audio i video materijala. To što danas ljudi rade na internetu ne liči na čitanje knjiga. Zapravo. muziku ili komunikacijska sredstva poput maila. Interakcija nije bila važna u to vreme.0 do WEB 2. Web 2. Radi se o socijalnoj.“[2] Takozvani Web 1. Radi se o omogućavanju i ohrabrivanju participacije kroz otvorene aplikalcije i servise. SirTim Berners-Lee-a.0.0 je u povezivanju ljudi. Web 1.0 iz današnje perspektive je bio statičan medij. Uz svu novu tehnologiju važno je prepoznati da pojava Web 2. Istorija: od WEB 1. slušanje radija ili gledanje televizijskog programa. niko ni ne zna šta to zapravo znači. TV. Sve to postalo je. Suština Web-a 1. veka.1. chata ili telefona čine jedno tkivo. 8 . društveno otvorene aplikacije i servise koji garantuju pravo na korišćenje sadržaja u novim i uzbudljivim kontekstima. prekomponuju.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. dele. Pod otvorenim podrazumevamo tehnički otvorene odgovarajuće API. uključujući novine.0 je način mišljenja i ponašanja a ne tehnologija. bitno je bilo prikazati informaciju i predočiti je čitaocu. Umesto toga na internetu se obavlja konverzacija rečnikom i jezikom koji se ne sastoje samo od reči i slova. zahvaljujući kojem danas većina medija. odnosno. Na pitanje da li se Web 2.0 je ne dvosmisleno postao jedan od najznačajnijih pojmova početka 21. društvenoj revoluciji. izgleda i ponaša se kao mreža. prilagođavaju za drugačiju upotrebu i naravno šalju dalje.0 alata u elektronskom učenju kreiraju. 2. To je interaktivni prostor i mislim da je Web 2. multiumedijalnog materijala ili bilo čega drugog što bi moglo da posluži svrsi.0 Da li zaista Web 2. nego i od slika.0 nije tehnološka revolucija. ovaj Web 2. njegov odgovor je bio: „Apsolutno ne. ali isto tako i možda još važnije. znate. remiksuju. radio.0 deo žargona.

0.0. Stvaranje koncepta rezultiralo je održavanjem tri Web 2. Tim O'Reilly. u obliku ideja.0 Google AdSense – oglasi se automatski biraju na osnovu sadržaja stranice Flickr – razmena fotografija BitTorrent protokoli Napster – Peer-to-Peer muzički servis Wikipedia – otvorena enciklopedija Blogovi Upcoming.com – MP3 pesme Britannica – online enciklopedija Osobne web stranice evite. nije ni pokušao definisati ovaj pojam. Formalizacija termina i koncepta Web 2.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. obavljao se putem kontakt strane. već ga je pokušao objasniti pomoću tabele koja prikazuje evoluciju Weba iz 1.godine. a posetioci su ti koji site posećuju isključivo u informativne svrhe. Jedini način komunikacije sa vlasnicima site-a. Sam tvorac koncepta Web 2.0 u 2.0 vezuje se za ime Tima O'Rajlija (Tim O'Reilly). korisnik kao saradnik. i 2005.0 DoubleClick – provider oglasa koje vlasnikweba sam bira Ofoto – ćuvanje i ispis fotografija Akamai – web cache mp3.org – javni calendar . WEB 1. Global Language Monitor ga je proglasio milionitom engleskom rečju.0 nazvati informaciskim silosima. dok je treća konferencija bila održana početkom novembra 2006. korišćenje snage mnoštva. Treba naglasiti da ove smernice same po sebi ne predstavljaju web (r)evoluciju.0 alata u elektronskom učenju Vlasnik stranice je bio taj koji kreira sadržaj i u odgovarajućoj formi je postavlja na web site. sa ciljem ostavljanja utisaka i predloga. mogli bi Web 1. mogu „upregnuti“ u stvaranje vrednosti.com – Kreiranje pozivnica 9 Web 2.godine. Od tog vremena. S obzirom na to da su stranice nudile samo informacije slično knjigama ili novinama. bogata korisnička iskustva itd. Identifikovali su određene smernice koje se mogu karakterisati kao društvena tehnologija poput ućestvovanja. pojam Web 2. videa ili slike. Na konferencijama se govorilo o tome da se aktivnosti korisnika oko generisanja sadržaja. 2009. a vlasnik bi odlučivao o daljim akcijama povodom istih. Kao što je Tim Berners-Lee naglasio. sposobnost za provedbu se temelji na takozvanim Web1.0 je pronašao svoje mesto u leksikonu. teksta.0 standardima.0 konferencije u San Francisku uoktobru 2004.

0 stranica po izgledu i dizajnu.0 izrada stranica bila komplikovana i uključivala puno znanja o HTML kodu. Same 2. Za pravilno poređenje nije dovoljno uzeti u obzir samo tehničke razlike između Web 2. modificiranju i prenošenju.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Posetioci više nisu publika.0 stanica je jednostavnost.0 svetu samo privlačenje nije toliko važno koliko njihova mogućnost ućestvovanja u kreiranju sadržaja.0 alata u elektronskom učenju Manipulacija domenama Brojač poseta Screen Scraping Publishing (publiciranje) CMS – upravljanje sadržajem Web direktorijumi (taksonomija) Stickiness (privlačenje poseta) Optimizacija stranica za tražilice Cost Per Click (CPC) oglašavanje Web servisi (XML) Participation (ućestvovanje) Wiki – zajedničko uređivanje Kategorizacija sadržaja (tagging) Syndication – RSS Tabela 1: Prelaz sa Weba 1.0 doneo je nešto novo – učestvovanje korisnika u zajedničkoj izradi stranice. Upravo je interaktivnost najveća promena i prednost koju Web 2. puki i pasivni primaoci informacija.0 I njegovog prethodnika Web 1.0. drugim rečima „manje je bolje“. već i ostale: 10 . 2.0 donosi u odnosu na klasični web.0 dizajn je jedan od faktora privlačenja posetilaca. Osnovna ideja izrade 2. Štaviše. u Web 1.0 kako ga definise Tim O'Reilly Web 2.0 na Web 2.0 stranice ne razlikuju se preterano od Web 1. dopunjavanju.0filozofija to u potpunosti eliminiše i donosi već gotova rešenja u obliku softvera sa kojim se svaki pojedinac željan stvaranja sadržaja može uključiti i brzo ga početi pisati. dok u Web 2. već ućestvuju u njihovom stvaranju. Dok je Web 1.

.2. 11 . Pojam WEB 2.0 je poslovna revolucija u kompjuterskoj industriji uzrokovana tretiranjem mreže kao platforme I nastojanje da se shvate pravila uspeha na toj platformi“[3].0 Neki ga kritikuju.0 i Web 2.te imao više od 9. blogovi i wiki. Najispravnija bi bila definicija prema O'Reillyu: „ Web 2.5 miliona navoda na Googleu.0 2. Pojam koji je doneo promene u načinu na koji koristimo web. „drugoj verziji“ weba nadograđenog funkcionalnošću koju pre nije imao.0 alata u elektronskom učenju Tabela 2: Razlike između Web 1. Pojam koji je samo nakon godine i po od svog pojavljivanja 2004 .0? Da li se radi o besmislenoj marketinškoj poštapalici ili prirodnoj evoluciji dosadašnjeg weba? Prema broju u samom nazivu da se zaključiti da se radi o nekoj novoj. Postavlja se pitanje.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2..“ Ili „Web 2.0 je deljenje i otvorenost dostignuta kroz korisnički generisan sadržaj kao što su socijalne mreže. neki su oprezni. neki ga dižu u zvezde. šta zapravo znači taj Web 2.

0 menja način na koji ljudi doživljavaju i koriste Internet. ali I serviramo informacije. ne radi se o novinama u samoj internet tehnologiji. Dakle. 2.0 za sve korisnike zapravo je nebitna. Posetioci nisu više pasivna publika. Ono što je važno je njegova funkcionalnost.0 Osnovne karakteristike Web 2. ono što bez dvojbi karakterizuje Web 2. ali i zajedničko učestvovanje ukreiranju sadržaja. njihovo povezivanje u interesne grupe. interaktivnost i komunikacija 12 . saradnja i razmena informacija unutar grupa.0:„Web 2.“Sama definicija Web 2. dok Web 2.0 modela su: stvaranje sadržaja od strane velikog brojakorisnika. intenzivna komunikacija.0 ćesvakako ostati zapamćen kao fenomen koji je uveliko promenio način na koji primamo. radi se o webu sledeće generacije gde se web tretira kao platforma koja korisnicima omogućuje interakciju. Web 2.0 je napravljen od ljudi. već učestvuju u stvaranju. Dalje.0 vodi informacije do ljudi.0 alata u elektronskom učenju Prema Wikipediji: “Web 2. dopunjavanju i deljenju sadržaja. “Ukratko rečeno. jednostavno praćenje.0 je vodio ljude do informacija.“„Web 1.3.0 može stati u dve najjednostvnije rečenice koje opisuju Web 2.0 je trend u World Wide Web tehnologiji baziran na socijalizacijskoj noti koja korisnicima omogućava učestvovanje u kreiranju sadržaja weba. a dobitaka je zaista mnogo. odnosno šta korisnik dobija sa njime. Čitava filozofija Web 2.0 je sledeće:  Korišćenje weba kao platforme – što korisnicima omogućuje rad s aplikacijama pomoću web preglednika nezavisno o mestu ili kompjuteru koje koriste  Ućestvovanje korisnika. koja samo prima informacije.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Karakteristike WEB 2. pre bi se moglo reći da Web 2.

Karakteristike Web 2. grupno kreiranje i održavanje sadržaja.0 alata u elektronskom učenju  Sama suština Web 2. njihovom ažuriranju. Možda najbitnija karakteristika Web 2. Internet je do pojave Web 2.0 alata za angažovanje učenika i njihovo preuzimanje odgovornosti za sopstveni razvoj.0 jeste prelaz sa statičkih web stranica na korisničke web stranice.4. da im predstave neku informaciju. linkovi koji vode do vezanih pojmova. označavanjem.0 tehnologija izdvajamo i mogućnost pretrage stranica po ključnim rečima. dinamičan sadržaj.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. 2. Svakodnevne aktivnosti savremenog čoveka. pronalaženje informacija. podrazumevaju korišćenje Web 2.0 alata Prethodni mediji imali su zadatak da informišu korisnike. pa i učenika. Stvorena je takozvana web demokratija u kojoj se pasivni korisnici pretvaraju u aktivne učesnike u izradi sadržaja – decentralizacija izrade sadržaja. odnosno stranice koje mogu uređivati i krajnji korisnici. razmena dokumenata.0 tehnologije takođe uglavnom predstavljao skladište 13 . kategorizacija pojmova radi lakšeg snalaženja. fotografija i sl. Neprirodno bi bilo da škola ignoriše savremene tokove razvoja ljudskog društva i ne iskoristi pogodnosti elektronskih medija i Web 2.0 je da korisnike potakne da daju svoj doprinos nekom web sadržaju.0 tehnologije: elektronska komunikacija. metapodaci. To je prouzrokovalo i promene načina razmišljanja i navika korisnika interneta. Autori i urednici su brinuli o kreiranju sadržaja. ocenjivanjem ili deljenjem  Aspekti društvenog umeržavanja koje za cilj ima povezivanje određene skupine ljudi te uprezanje kolektivne inteligencije u svrhu sticanja kolektivnog znanja  Bogat grafički interfejs realizovan pomoću tehnologija poput Ajaxa koji omogućuje brže učitavanje web stranica Od mnoštva karakteristika i prednosti koje je sa sobom donela Web 2.

Zajedničko za sve servise je interaktivno i brzo okruženje čiji izgled zavisi od sadržaja koje postavljaju sami korisnici. Otvorenost.0 tehnologiju imaju mogućnost da učestvuju u stvaranju sadržaja na internetu. sloboda i kolektivna inteligencija su karakteristike Web 2. one su i mesto za okupljanje isto mišljenika ili korisnika. kreiranje i deljenje fotoalbuma i video zapisa.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.0 tehnologiju karakteriše to da ona akcenat stavlja na socijalni aspekt korišćenja interneta. koje podstiču korisnika da tokom krišćenja daju sadržaju i svoj doprinos.5. kao i među samim korisnicima. Korisnik je u središtu pažnje. učestvovanje u diskusijama na forumima. njihovo objavljivanje na internetu.0 alati su društveni programski alati koji korisnicima omogućavaju interakciju i razmenu podataka. Omogućena je veća sloboda i interakcija sa medijem. Na taj način se Web stranica gradi kao smislena celina. Ovi alati 14 . a ne samo pasivni konzument.0 alata u elektronskom učenju informacija koje su korisnici pasivno konzumirali. da se udružuju. prilikom čega on postaje aktivni učesnik. Oni omogućavaju saradničko pisanje (Wiki. podkasta. što znači da je grupi korisnika omogućena saradnja pri izradi sadržaja i objavljivanju na mreži [4]. Google docs. izrada vlastitih web stranica. social networking) je osnova Web 2. Korišćenjem RSS tehnologije omogućeno je praćenje raznih web stranica u specijalizovanim čitačima i integracija informacija u druge web stranice. kreiranje sadržaja pomoću wiki alata.0 alata Web 2. Interakcija pomoću Web 2. wiki stranice. portala itd. Windows Live Office i sl. da učestvuju u komunikaciji koja se odvija između korisnika i računara. Pored toga postoje i mešap (mashup) aplikacije koje omogućavaju kombinovanje više različitih mrežnih servisa i nude vlastitu uslugu.0 filozofije. Osim što Web stranice služe kao izvor informacija. kao autor sadržaja koje kreira pomoću raznih mrežnih servisa: pisanje bloga. Najpopularniji alati su: blogovi.0 filozofije. 2.). Web 2. društvene mreže i druge slične usluge. podcastovi. Korisnici uz Web 2. mrežne enciklopedije. Društveno umrežavanje (eng.

DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. U tradicionalnoj nastavi se saradnički rad uglavnom tretirao kao prepisivanje. Kao veoma pogodan alat za saradničko učenje kroz zajednički rad na dokumentima vezanim za nastavu je Google Docs . no dodaju se nove mogućnosti koje često povezuju postojeće usluge.0 zapravo sastoji? Ali gotovo je nemoguće dati jedinstven odgovor. a ne o samim tehnologijama kao takvima. Na taj način učenje prestaje biti samo konzumiranje sadržaja. dostupnost elektronskih resursa koji se nalaze na internetu. svako sa svog računara. Mnogi od njih su besplatni i svima dostupni.0 alata u elektronskom učenju podržavaju i saradničko učenje. korišćenje alata čija je jedna od odlika uvažavanje učeničkih interesovanja i potreba. varanje. prezentaciju. te kroz vršnjačko učenje i transfer znanja mogu podstaći učenike na viši nivo kreativnosti i sticanje dodatnih IKT veština. Danas se zna da je vršnjačko učenje najkvalitetniji vid učenja. 15 . Radi se o uslugama nastalim internet tehnologija i standarda. U nastavku je naveden popis o novim tipovima Web 2.0 Bilo bi dobro moći odgovoriti na pitanje tipa: Od čega se Web 2.0. Mnogo je web aplikacija koje objedinjuju karakteristike Web 2. Jedan deo aplikacija se već koristi godinama. dogovaraju se. analiziraju. Podela WEB 2. Prednosti korišćenja Web 2. gde su saradnici u tom procesu aktivni i angažovani. te se mogu vrlo uspešno koristiti u školi kao dopuna klasičnoj nastavi i svim oblicima vannastavnih aktivnosti.6. tabelu). Pri tome mogu da komuniciraju koristeći alat za ćaskanje (Google Talk). crtež. bez obzira da li se nalaze u istoj prostoriji ili su kilometrima udaljeni. Ovo je alat pomoću koga više učenika može da uređuje dokument (tekst.0 aplikacija koje će biti detaljnije opisane u nastavku. odvija se kroz saradnju i stvaranje vlastitog znanja uz pomoć raznovrsnih resursa i korisnika. 2.0 alata u obrazovanju su: mogućnost saradničkog učenja.

Pojam webdnevnik ili blog. ali postoje i drugačije varijante kao što je photoblog (fotografskiblog). Sam naziv toliko je brzo postao popularan da je danas reč blog asocijacija za online dnevnik i koristi se kao jezična imenica. lični. skovao je Jorn Barger 1997. Također mogu biti individualni ili kolaborativni. i ako su oni puno više od toga. jer se mogu koristiti i kao sredstvo informisanja. naročito u poslovnim sredinama. Bloging pruža šansu svima da objave svoje misli celom svetu i da postanu vidljivi [5]. Blog je termin koji se odnosi na lični dnevnik pisan na webu sa obrnutohronološki poredjanim sadržajem. Serverski deo se brine za bazu podataka i unos dnevnih zapisa u bazu.0 ere je i velika popularizacija blogova. Većina blogova je tekstualna. Uglavnom blogove smatraju samo online dnevnicima. muzički ili podcasting blogovi.0 aplikacija koje sadrže klijentski i serverski deo. tematski ili vezani uz domenu stranice na kojoj se nalaze. Blog se sastoji od Web 2. danas se u svetu vrlo uspešno pokazalo vođenje propagandne aktivnosti kao vođenje političke kampanje putem bloga i slično. vlog (video blog).DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. te za njihov prikaz čitaocima.1. 16 . Blog Jedna od najznačajnijih karakteristika Web 2.0 alata u elektronskom učenju      Blog Podcast Wiki Društveni bookmarking Društveno umrežavanje 2. Klijentski deo komunicira sa serverom I omogućuje unos zapisa putem interfejsa bloga. Blogovi mogu biti u obliku časopisa.6. Ono što je karakteristično za sve blogove sukomentari čitaoca i slučajnih posetioca.

Praktična upotreba bloga:    Predstavljanje – objava ličnih.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. koje zbog određenog sadržaja želimo preporučiti svima koji čitaju naš blog. što opet predstavlja jedan oblik socijalne mreže. Uz pojam bloga. neke od glavnih kritika bloga su: da informacije najčešće nisu proverene. koji se odnosi na listu preporučenih tuđih blogova. vežemo i pojam blogroll. Svi blogovi na Internetu čine blogosferu. No s druge strane. a najpoznatiji servis Blogger. pa ih treba uzeti sa određenom dozom opreza. mogu se ubaciti i linkovi drugih omiljenih web stranica. izdvojenih u zaseban okvir na blogu. Postoje sledeće vrste blogova: 17 . Osim linkova na tuđe blogove. osnovnih podataka Pisanje i objavljivanje periodičnih opažanja Komunikacija sa drugim ljudima Reč blog je 2004.com. godine proglašena za reč godine. koji je sada u vlasništvu kompanije Google.0 alata u elektronskom učenju Osnovne karakteristike blogova su sledeće:  Jednostavna izrada – za stvaranje i objavljivanje sadržaja nisu potrebna nikakva znanja o web programiranju   Jednostavan pristup – za pristup sadržajima dovoljan je samo web preglednik Preglednost – hronološki poredjan sadržaj i dodatne informacije poput komentara. Najpoznatiji softwere za bloganje je Wordpress. niti su rezultat nekog od istraživanja.

Politički blogovi . koji lice na javne dnevnike. Na ovakvim blogovima se piše o aktuelnim političkim dešavanjima.Posebno su popularni u Sjedinjenim Državama i rastu i u Britaniji blogovi cija jetema politika. Ovakvi blogovi mogu vrlo brzo prerasti u mainstream medije. U Velikoj Britaniji i levica i desnica koriste blogove kako bi uticali na mainstream medije i propagirali svoje stavove. Kod nas ima dosta kvalitetnih i čitanih blogova.Mnogi profesionalci i poslovni ljudi danas imaju blogove. U Sjedinjenim državama tokom predsedničkih izbora 2008. Jedan od najpopularnijih ličnih blogova je Dooce. Sve više je takvih slučajeva i kod nas. koje održavaju zaposleni. Preko ličnih blogova se kreira lični brending. dane bih isticao nekog najbolje sami pogledajte preko servisa BlogodakI Blogosfera i pronadjite interesantne blogove iz oblasti koje vas zanimaju. Na ovakav način javnost I klijenti dobijaju osećaj da komuniciraju sa živim bićem. Vodjenje ličnog bloga poboljšava pisanje i izražavanje i kreira sopstveni prepoznatljivi stil pisanja. nasuprot pristupu u klasičnim prospektima. Danas postoji veliki broj blogova na razne teme i na raznim jezicima. brošurama i izveštajima za štampu. preciznije analiziraju stvari. u okviru ili kao poddomen ima integrisane blogove. ali i svoje članove i simpatizere koji bloguju u njihovu korist. posebno oni anonimni.. Rezultat: 18 . Poslovni (korporativni) blogovi . Dosta partija ima svoje blogove..0 alata u elektronskom učenju Personalni blogovi . godine većina kandidata je imala svoje blogere u timu koji su i preko blogova gradili kampanju. Neki od njih postanu veoma popularni. Dosta kompanija na svojim sajtovima. Oni omogučuju kompaniji da komunicira neformalno sa klijentima i javnošću. koja te tekstove sa bloga preko društvenim mreža širi ostalim korisnicima. komentarišu se vesti. a ne sa kompanojom koja ih vidi isključivo kao kupce i potrošače. Dosta ljudi je preko blogova došlo do posla i ponuda za pisanja kolumna i blogova za poznate medije. Konstantnim novim sadržajem pridobijamo i publiku. stiče online reputacija.Mnogi ljudi danas vode blogove o svojim svakodnevnim dešavanjima. skreće pažnja kvalitetnim tekstovima. Ovakve web lokacije su često subjektivne i svaka podržava odredjenu političku frakciju.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.

Svaka kompanija bih trebala da pokrene svoj korporativni blog.0 alata u elektronskom učenju Interesantan sadržaj. Ovaj vid promocije je veoma pogodan za radio i TV stanice. BBC. Video blogovi su pogodni za promociju određenih video sadržaja na sajtu.Postoje blogovi koji zapošljavaju grupu blogera za puno radno vreme ili ih plaćajupo artiklu (članku). Ovakvi blogovi se oglašavaju i reklamiraju.U svetu skoro svake dnevne novine poseduju web sajt i blog. Preko njih se ljudi informišu. novi korisnici. Naveo bih neke primere kod nas a to su: Politika. Južne vesti I Netokracija (HR). još ako je autor i dobar animator i predavač onda je to pun pogodak.. Kao efikasne primere promocije ovog tipa naveo bih Gerija Vajnerčeka.. Gizmodo. Srpska blogosfera postaje sve bogatija i brojnija. pozitivna slika o kompaniji. ili neki važan intervju ili saopštenje. Na svetskom nivou blogovi ovakvog tipa su Mashable. Od skoro razvojem Interneta i kod nas suzaživeli blogovi na popularnim medijima. a neki su kratko trajni. Vrlo kvalitetni pisci (blogeri) periodično popunjavaju njihov sadržaj. Blogovi koji su skoro pa mediji . Video blogovi . Recimo da ste imali neku konferenciju. B92. A kod nas Svakodnevica. Postoji sve više ovakvih projekata. i čitaoci se opredeljuju za blogera ili blogere čiji tekstovi su mu interesantni i prate njegov rad. Na ovaj način se povećava posećenost i čitanost dotičnog medija. U Srbiji od kompanijskim blogova bih istakao ETARGET i Positive. i postavite insert ili snimak toga.. Mainstream blogovi . čoveka koji na ovaj način zanimljivim video sadržajem promoviše vina. 19 . koji vode uglavnom novinari. Postoji dosta blogova odakle klasični mediji preuzimaju informacije. koji na vrlo dobar način upoznaju klijente sa svojim uslugama i animiraju ih. ali i ostali istaknuti kolumnisti i blogeri. Video blogovi su veoma efektni jer poruku prenose putem slike i zvuka. preporučuju ih drugima.Večernje novosti.. a kvalitetom svojih tekstova i brojem poseta postaju mediji. CNN i ostali odavno imaju svoje blogove u okviru zvaničnog sajta.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Blic.Sve su popularniji i neki ih još nazivaju i vlogovima. neki su uspešni.

te na taj način on postaje javan za preuzimanje. Razmena podcast datoteka funkcioniše na istom principu kao i blogovi. Vlasnici podcasta postavljaju sadržaj na serveru. ali s vremenom se putem podcastinga počelo slati najrazličitije datoteke poput audio škole. podcastovi se mogu slušati pomoću drugih audiouređaja[5]. kako bi poslušali neku radio emisiju i to samo jednom. Današnji tempo života neretko onemogućava redovno praćenje željenih emisija.2003. Nakon što ih preuzmemo. distribuirana putem RSS kanala. kao što je post na blogu javan za čitanje. Prvim podcastom smatra se „The End OfDays” pokrenut 31.0 alata u elektronskom učenju Na našim prostorima naveo bih blogowski i od nedavno je i zubna poliklinika Čukić krenula sa vlogom.Naziv podcasting je nastao kao složenica reči iPod (mp3 player kompanije Apple) I broadcasting (emitiranje). zdravlja itd. edukacija. Kao usluga podcasting se prvo počeo razvijati u području radio emitiranja. 2. započela je distribucija radio emisija u tom obliku. Ovaj vid marketinga je kod nas tek u razvoju. no osim na iPodu. Tradicionalno.10.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. radiski slušaoci su morali u tačno određeno vreme biti kraj svojih radio prijemnika. S pojavom podcastinga i mogućnosti jednostavnog preuzimanja audio datoteka. U početku. uglavnom se radilo o radio emisijama. kao što smo rekli. muzike. Datoteke koje se distribuiraju putem podcastinga su raznolike.6. a često se javlja potreba i za ponovnim preslušavanjem neke emisije.2. zabavnog programa. 20 . vesti. koju korisnici mogu preuzeti i slušati na vlastitom kompjuteru ili mobilnim digitalnim uređajima poput mp3 playera. podcaste možemo preslušavati kada I koliko puta želimo. Podcast Podcast je audio datoteka u digitalnom formatu objavljena na Internetu. gde stomatolog edukuje pacijente i analizira neke intervencije putem video bloga. mobilnih telefona ili dlanovnika.godine.

najčešće nakon registracije. naročito jezični. Neke od prednosti podcastinga su:    Mogućnost slušanja sadržaja u bilo koje vrijeme i na bilo kojem mestu Mogućnost brzog i jednostavnog ponavljanja određenih sadržaja Otvorenost za sve korisnike Interneta Mogući načini upotrebe podcastinga su: muzičke emisije. Radi se o video snimcima dostupnim na zahtjev. Neki o programa za podcasting su:    Podcast. Wiki je nastao 1995. Korisnici mogu pregledati.com iTunes – Appleov portal za objavu podcastova odeo – distribucija i preslušavanje velikog broja zvučnih podcastova 2. razni kursevi. intervjui. stvaranje i uređivanje sadržaja unutar wikija su univerzalna. sportske emisije.3. proširivanje.0 alata u elektronskom učenju Osim audio podcastova. Sva pravila za izmenu. administrativna podrška korisnicima itd. Wiki Wiki je sistem web stranica koje omogućuju kolaborativno uređivanje tekstualnog sadržaja. Na početku su ga opisivali kao najjednostavniju online bazu podataka. godine kao WikiWikiWeb. te uklanjanje mogućih pogrešaka [5]. razni tutorijali. Osnovna ideja je da se što većem broju ljudi koji čitaju sadržaj dopusti njegovo eventualno uređivanje. tu je i video podcast za koji se ponekad koristi skraćenica vidcast ili vodcast.6. pričanje priča.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. objavu nastavnih materijala u zvučnom ili video formatu. Sam naziv Wiki potiče od havajske riječi 21 . kreirati i uređivati sadržaj koristeći se jednostavnim jezikom za formatiranje.

zloupotrebe i vandalizma. kao rešenje za razmenu znanja. Postoji velika lista stranica koje koriste wiki model. Alternativno. seminare.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. zašto je posebno prikladan zbog niskih troškova. projekte) Wikihow – daje instrukcije kako nešto uraditi Wikianswers – daje odgovore na postavljena pitanja Wikimapia – pomoću Wikimapie moguće je opisati celi svet i svako mesto na Zemlji. koji omogućuju takav nivo otvorenosti. radnu skupinu. moguće je i ograničavanje pristupa samo registrirovanim korisnicima. no sistem funkcioniše zapanjujuće dobro. Dakle. što je posljedica postavljanja poveznica napostojeći ili nepostojeći sadržaj. Wiki se sve više koristi u poslovnom svetu za planiranje projekata. a samo neke od njih su navedene u nastavku:       Wikipedia – online enciklopedija Wikibooks Wikiversity (podržava besplatne materijale. Predstavlja online mapu i satelitski resurs. Zagovornici wikija kao njegove osnovne prednosti navode:     Jednostavnost koriščenja Niski troškovi održavanja Veliku fleksibilnost Otvorenost pristupa Tu su nedvojbeno i problemi na koje nailazimo. Možda upravo iz razloga što je zloupotreba prejednostavna i ne predstavlja izazov.0 alata u elektronskom učenju wikiwiki štoznači „brzo”. 22 . poput problema zlonamernog uređivanja. potom je našao svoju primenu i u obrazovanju. jer nema dupliranja sadržaja. radi se o bazi ili site-u koji je brz i jednostavan za koriščenje. Ti problemi su u početku i doveli u pitanje kvalitetu sadržaja. Sadržaj wikija je jedinstven. koje se često koristi za profesionalnu.

kao i importovanje i uploadovanje fajlova.4. čime se baš ne mogu pohvaliti druge online enciklopedije zatvorenog tipa. i korišćen je od strane svih projekata Wikimedia Foundation-a (uključujući Wikipedia-u. Predstavlja radikalan eksperiment poverenja. Svim podacima je moguće pristupiti sa bilo kog mjesta. MediaWiki softver je 23 . za posao ili edukaciju. MediaWiki predstavlja besplatni wiki softver. Alati za Blog i Wiki Alat za kreiranje web strana koje se mogu kolaborativno uređivati. sve što je potrebno su tačunar i internet. Pomaže u procesu učenja i redavnja zajedničkom razmjenom informacija između studenata i profesora. 2.6. Wiktionary i Wikinews). kao i da objašnjenje tog pojma može biti editovano od strane bilokog drugog korisnika. IBM – ovo istraživanje je pokazalo da je vandalizam nastao na Wikipediji ispravljen u proseku za 5 minuta.0 alata u elektronskom učenju Najpoznatija web stranica temeljena na principima wikija je Wikipedia.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Dok u lične svrhe pbwiki nam omogućava organizovanje naših ličnih informacijama. pravljanje projektima i razmjenu fajlova. Može se koristiti u lične svrhe. Kada je u pitanju posao pbwiki nam omogućava kreiranje dokumenata. Wikispace je alat pomoću kojeg je kreiran ovaj wiki! Pbwiki alat služi za kolaborativan rad. zbog slučaja slučajnog ili namernog objavljivanja pogrešnih informacija i podataka. Wikipedia je online enciklopedija zasnovana na neverovatnoj ideji da svaki pojam može biti dodan ili objašnjen od strane bilo kog korisnika. omogućeno je lako i brzo kreiranje stranica i njihovo ediovanje.

besplatno je. gadžeta i drugog. gdje ga je Google kupio 2003. Kada korisnik vrši izmjene na stranici.0 alata u elektronskom učenju pisan u PHP jeziku a podatke čuva u MySQL bazi. MediaWiki to pamti u svojoj bazi. Stvorite blog. Dijelite svoje misli.com. omogućavaju korisnicima da ih mijenjaju bez obzira na to da li oni poznaju CSS i XHTML. može da upravlja sa slikama i multimedijalnim fajlovima. fotografije i video sadržaje i sa vašeg mobilnog telefona. Media Wiki osim teksta. godine.COM i sl. dokumenta. tako da ako dođe do spamovanja. fotografije i drugo s prijateljima i svijetom. Vrši prikazivanje sadrđaja na našem sajtu. daje mogućnost davanja dozvola za preuzimanje ili štampanje dokumenata. Mogu se praviti odlične diskusije. Generalno. stavljati video snimke.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. ali ne briše prethodnu verziju te iste stranice. Blogger je servis za skladištenje blogova koji dozvoljava registrovanje privatnih ili više korisničkih blogova sa hronološkim postovima (člancima). Imamo mogućnost da istaknemo bitne odlomke ili delove dokumenata za publiku. Imamo uvid ko se od gledalaca uključuje u realnom vremenu. blogovi se hostuju kod Google-a pod subdomenom blogspot. kreiranje publikacija. Blogger je kreiran od strane Pyra Labs-a. Servis omogućava fleksibilnost u prilagođavanju bloga pomoću tema. lako se možemo vratiti na prethodnu verziju stranice. Omogućava jednostavno kreiranje i upravljanje blogovima svih studenata sa malo muke. Stranice koje koriste ovaj softver. 24 . zameniti papir biltenom. Možete vrlo jednostavno da objavljujete tekstove. Naravno blogovi se mogu premještati na sopstvene URL adrese tipa .

procesor riječi. kategoriji). kao Wiki kao i Task Manager [5]. online ucenje i usvajanje modernih nacina ucenja.. Kao sto i sam naziv alata govori. a za novac koji se izdvoji za koriscenje alata dobija se mnogo toga: 25 . Može se upotrijebiti i kao društvena mreža.. Možete urediti svoj profil i podijeliti glog s Facebookom. potražiti prijatelje. sa jednom bitnom razlikom: prilagodjen je u potpunosti za kreiranje virtuelnih ucionica. Nova verzija takođe donosi i nov sistem za praćenje editovanja koji lako omogućava da vlasnik bloga pronađe ko je načinio kakve izjmene u postu i kada. tekst. pregledati/pretražiti tuđe radove (po imenu. Sam alat je koncipiran kao aplikacija za blogovanje. ciji su akteri studenti/ucenici i profesori/nastavnici. radi se o ucionicama iz 21. video – i potom. komentarisati. kontakt menadžer. Bloggerom. državi. On nije samo blogging platforma zato što radi i kao potpuno funkcionalni CMS – do izražaja dolazi i kako je tema napisana. Njegov atraktivni korisnički interfejs omogućava da lako update-ujete i upravljate svojim blogom.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. WordPress se vremenom dokazuje kao najpopularniji sistem za pravljenje bloga. vijeka... Ono što je uijvek činilo WordPress odličnim je njegova lakoća korišćenja.0 alata u elektronskom učenju Glogster vam pruža mogućnost da izrazite svoju kreativnost. da izradite vlastiti virtuelni poster – kombinujete sliku. zvuk. Alat nije besplatan. Izuzetno mocan alat namijenjen online ucenju. podijelite svoj poster/glog s prijateljima ili svijetom. ako želite. radna chat soba. a takodje i kako su korišćeni plugin-ovi. Cilj alata je motivacija studenata za online kolaboraciju. menadžer Email Newsletter-a.

To su ustvari siteovi ili druševene mreže gde ljudi ubacuju svoje omiljene siteove. Dostupnost takvih lista moguće je limitirati specifičnoj mreži korisnika sa sličnim interesima. Današnji web je neograničen izvor informacija. Društveni book markingservisi su napravljeni upravo zbog toga da sadržaj koji vam se učini zanimljivim podelite sadrugima. social bookmarking) predstavlja postupak stvaranja i pohranjivanja popisa označenih adresa web stranica i korisnih Internet resursa na javne webstranice. tag oblaci. omoguceno je korišćenje sopstvenog domena. Osim razmene poveznica na web stranicama.5. thumblicio. 2. trgovačkih artikala itd. muzike. ne samo autorima. Što više glasova taj sadržaj ima. Alat je moguce koristiti i besplatno. mogućnost dodavanja HTML dokumenata. kategoriji. 26 . Ovakvi servisi omogućuju pregledanje sadržaja po kategorijama i daju mogućnost glasanja za neki sadržaj. to će sve više početi dase penje ka vrhu i postajaće vidljiviji ostalim korisnicima servisa. postoje servisi za razmenjivanje specifičnih informacija poput knjiga. 25MB prostora za svakog ucenika. Upravo zbog toga je i nastala potreba za stvaranjem servisa bookmarkinga.Među najpoznatije bookmark serivise spada del. Društveni bookmarking Društveni bookmarking (eng.us.Poveznice (linkovi) su obično grupisane prema temi. već i ostalim korisnicima. oznakama ili nekim drugim posebnostima. Reddit. kvalitetna pretraga portala. jer sama klasifikacija temeljena na oznakama obavlja se od ljudi koji razumu sadržaj resursa. Veliki problem za korisnike je pronalaženje traženih informacija u toj masi.us. do 100 studentskih naloga.6.icio. kako bi se olakšalo naknadno pretraživanje.com.0 alata u elektronskom učenju jednostavno i efikasno upravljanje pravima pristupa.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Digg. a rangiranje resursa provodi se na temelju korisnika koji su označili pojedini resurs. filmova. Društveni bookmarking ima prednost nad Internet pretraživačima. ali naravno uz odgovarajuce limite u funkcionalnostima.

Društvena mreža označava aktivno učestvovanje u virtualnim zajednicama odnosno skupinama korisnika zajedničkih interesa okupljena okonekog internetskog servisa.6. igranje igara. što dovodi do nejasnoća i grešakaprilikom njihovog stvaranja    Nemogućnost definisanja hijerarhijskih relacija među oznakama Nakupljanje ključnih riječi sličnog sadržaja Servisi za društveni bookmarking česta su meta zloupotrebe 2. te pojednostavljuje razmena poveznica Navest ćemo i neke od nedostataka društvenog bookmarkinga:  Nepostojanje standarda za ključne riječi i oznake.6. razmjenu mišljenja 27 . socijal networking) odnosi se na građenje online zajednica koje dele interese i aktivnosti ili se zanimaju za interese i aktivnosti drugih pojedinaca ilizajednica.pa je postao gotovo sinonim za Web 2.0.0 sajtova. Mrežna zajednica je pojam koji je vrlo česta karakteristika raznih Web 2.Društveno umreţavanje Društveno umrežavanje (eng. primarna namena društvenih mreža je:   Umrežavanje korisničkih profila Socijalizacija korisnika kroz komunikaciju.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Ukratko rečeno.0 alata u elektronskom učenju Neke od prednosti koje donosi servis bookmarkinga su:     Povećana vidljivost na mreži Brže generisanje saobraćaja na siteu i veća posećenost Brže indeksiranje od strane kompanije Google Omogućuje se bolja organizacija podataka.

obrazovanje.U najvećem broju slučajeva. servisi za društveno umrežavanje omogućuju korisnicima da samistvaraju svoje korisničke profile. Tadaputem raznih drugih tehnologija koje se nalaze na takvom web siteu može se stupiti u kontaktsa drugim korisnicima i sa njima podeliti interese ili ideje. Korisnici se mogu međusobno povezivati tako da. a trenutno je u porastu i upotreba društvenih mreža u poslovnom okruženju.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. znanja. interese.0 alata u elektronskom učenju   Jednostavan i brz način razmjene informacija Razmjena multimedijskih sadržaja. preduslov ze povezivanje je izrada vlastitog profila koji mogu sadržavati lične podatke. što je korisno za početnike ili male kompanije  Kreirajući profil korisnici stiču prijatelje. Kod aplikacija za društveno umrežavanje. najčešće oba korisnika potvrde međusobnu povezanost. Društvene mreže povezuju ljude s najrazličitijim interesima. ovi servisi su u pravilu besplatni krajnjim korisnicima. jer korisnici otkrivaju neke lične podatke koji se mogu koristiti prilikom stvaranja proizvoda i usluga namenjenih ciljanoj grupi korisnika. Kompanije ih mogu koristiti kao sredstva zapovezivanje zaposlenika. jer se najčešće finansiraju prodajom oglasnog prostora. zatim vrlo su interesantne i marketinškim ekspertima. osnažuju društvene veze s ljudima s kojim seu stvarom svijetu ne stižu sresti Neki od nedostataka društvenih mreža su:  Opasnosti od zloupotrebe 28 . iskustava itd. reklamirati svoje proizvode i usluge. lakše pronalaženje potrebnih stručnjaka. Zahvaljujući marketinškoj komponenti. sklonosti i druge informacije. Neke od prednosti društvenih mreža su:   Besplatan pristup Neograničena mogućnost povezivanja s drugima.

deljenje fotografija. u poslovnom svijetu. znanja. Facebook je besplatan za sve korisnike. Autori Facebooka kažu da je njihova misija učiniti svet otvorenijim i povezanijim. S društvenog aspekta gledano.0stvorio kult digitalnog amaterizma i narcizma. i prvobitna njegova namjena bila je povezivanje studenata Harvarda. Nazivaju ga „samo još jednim pokušajem da se napravi novi poslovni lanac“.7.0 prezentira na bezbroj različitihnačina [6]. dopuštajući da bilo ko.0 Koncept Web 2. starleta.godine od strane Marc Zuckerberga.0 alata u elektronskom učenju    Krađe identiteta Smanjena mogućnost zaštite privatnosti Zloupotreba podataka iznesenih na mreži Facebook .je društvena mreža za razmenu kontakata. koristi se i u promociji političara. Web 1.0 izložen je različitim kritikama.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Neki od kritičara tvrde. da se jedan proizvod tj. već se samo nastavlja koristiti tehnologijama i konceptima već sadržanim u tzv. a ostvaruje prihode od sponzora i oglašavanja putem reklama koje se pojavljuju uz svaki profil. kritičari poput Andrew Keena tvrde da je Web 2. Kritika WEB 2. On u svojoj knjizi Kult amatera za Web 2. 2. daje svoja mišljenja o bilo kojoj temi.. ubrzo je stekao veliku popularnost i među svim američkim univerzitetima.0 ne predstavlja novu verziju weba uopšte. talenat. muzičara. marketing itd.0. No. bez obzira na njihovu stručnost. srednjim školama. a danas deluje kao globalna društvena mreža sa oko 500 miliona aktivnih korisnika.0 kaže:“ To MySpace susrećeYouTube susreće Wikipediju susreće Google – To neznanje susreće 29 . bilo gde. da sam pojam Web2. Osim što mu je prvobitna namjena socijalizacija ljudi. koji potkopava ideju stručnosti. Web 1. Nastao je 2004..

fotografija. Keen.0 alata u elektronskom učenju egoizam susreće loš ukussusreće vladavinu rulje. Problem povezivanja Weba 2.0 aplikacije prihvata sve veći broj korisnika. Na steroidima. Twitter.“ Revolucija Web 2. zapisa s putovanja i slično. a deo će se sam generisati. informacija. Ljudi koriste Web 2. One postoje da bismo mogli reklamirati sami sebe. filmova. 2. svjedočanstava u kojima se hvalimo svojim ljupkim osobinamaili rekapituliramo svoja najnovija pijanstva. a neza praćenje informacija. digitalnu šumu beskorisnih informacija.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Facebook. Deo tog sadržaja će korisnici prikupljati uz pomoć dostupnih alata. Usluge i karakteristike Weba 2. počelo se diskutovati i o novoj generaciji Web usluga imena Web 3. a sadržavaće i podatke vezane za njihovo obrazovanje.0 sa semantičkim je u formalnom predstavljanju ontologijama na kojima se zasniva semantički Web. sve. Za korisnike će te zbirke biti vrlo važne. puluistina.0 pretpostavljaju više slobode i spontanosti kod predstavljanja znanja za što je dobar primjer folksonomija. odnosno semantički Web.“Mnogi kritičari za Wikipediju navode da je puna grešaka. a ono što je stvarno donela su ustvari površne opservacije o svetu oko nas.0 da bi bili vest. dalje u svojoj knjizi. a društvene mreže i repozitorije mogle bi zameniti semantičke mreže. Pretpostavlja se da će jedan od trendova biti izrada osobnih kataloga korisnika koji će predstavljati digitalne zbirke muzike. više globalne perspektive. Aplikacije te treće generacije bi prema nekim pretpostavkama bile distribuirane. Povećanjem broja korisnika mrežnih usluga i količine dostupnih 30 .0 Dok Web 2. o većem broju ljudi.0.0 obećavala je donošenje više istina. manje pouzdanih vesti. samoobožavanje i slično. od svojih omiljenih knjiga. BudućnostWEBA 2. dok je YouTube punih praznih i apsurdnih sadržaja. pa do fotografija s ljetnih praznika. na sarkastičan način opisuje i društvenemreže:“ Ta beskrajna čežnja za privlačenjem pozornosti na sebe pokreće najvrući deo internetske ekonomije – društvene mreže kao što su MySpace.8.

0 alata u elektronskom učenju informacija. a time i dostupnost ovog oblika učenja svakom studentu. Pre svega. E-UČENJE Globalizacija u kojoj Internet igra više nego značajnu ulogu imala je svojih uticaja na struktuiranje obrazovnih sistema i na realizaciji procesa učenja.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Uopšteno. vremenu u kojem tehnologija u svim oblastima života svakodnevno napreduje. tako napreduje i područje obrazovnih tehnologija. Pohranjivat će se podaci o dohvaćanju pojedinih resursa. sa osnovnim ciljevima da se uspostavi fleksibilnija infrastruktura. Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvažnijeg globalnog resursa za budućnost. Kao sastavni deo e-obrazovanja istiće se i učenje na daljinu [7]. Mogući problemi koji bi se mogli javiti u daljem razvoju Weba uključuju problem zaštite intelektualnog vlasništva i preopterećenost količinom informacija (eng. Pored korišćenja novih tehnologija u unapređenju klasične nastave. da se podigne opšti nivo digitalne pismenosti akademske populacije i 31 . samo obrazovanje postaje potrebnije nego ikada. 3. na važnosti će dobiti podaci o interakciji pojedinca s mrežnim uslugama te će i oni biti uključeni u osobne kataloge. razvijeno je tzv.0 bit će na vizualizaciji i visokokvalitetnoj vektorskoj grafici (SVG format) i 3D prikazu. Naglasak kod razvoja aplikacija Weba 3. postavljanju mehanizama filtriranja informacija. pa čak i strah zbog nedovoljne razine povezanosti. S obzirom da se nalazimo u vremenu velikih promena. Zbog mnogo načina na koje će korisnici moći doći do traženih sadržaja može se javiti zabrinutost zbog nesnalaženja. grupnoj interakciji. odnosno koje dolaze iz poverljivih izvora. korištenju tuđih osobnih kataloga i dr. u poslednjoj deceniji je intenzivno rađeno na usavršavanju i proširenju svih oblika elektronske podrške obrazovnom procesu. učenje na daljinu. korisnici će postajati sve svesniji da je zbog stalnog rasta količine dostupnih informacija sve teže odrediti koje su informacije tačne. information overload).

odnosno znanju. programi za takvo učenje nastali su puno prije korišćenja WWW i Interneta. Učenje na daljinu je pre svega demokratski oblik obrazovanja. Učenje na daljinu (distance learning. osobe koja vodi obrazovni proces. jer ono stvara sve pretpostavke ravnopravnosti pristupa informacijama. Tako se i termin učenje na daljinu u novije vreme zamenjuje terminom online učenje čime se naglašava da je riječ o posebnom obliku e-learninga ili e-obrazovanja. Unazad nekoliko godina razvojem računarskih mreža. Mediji koji su se u početku koristili bili su: štampani dokumenti.0 alata u elektronskom učenju razvije visokokvalitetni obrazovni sadržaj. Koncept učenja na daljinu danas je tema o kojoj ne samo da se naširoko raspravlja.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. ta tehnologija počinje prevladavati kod udaljenog učenja. Javljaju se potpuno novi oblici pružanja obrazovnih usluga putem Interneta i organizacije što se time bave kao svojom osnovnom delatnošću. iako nije riječ o novoj ideji. distance education) je tema koja se sve češće spominje zadnjih nekoliko godina. a kasnije upotrebom neumreženih računara i diskete i CD-ROM-ovi. tj. već je takođe i globalni projekat na čijoj se realizaciji intenzivno radi. TV program. U praksi je učenje na daljinu puno složenije od ove definicije jer uključuje korišćenje novih tehnologija i novih interaktivnih nastavnih metoda[8]. predstavlja obrazovanje koje se pruža korisnicima koji su fizički udaljeni od mesta odvijanja nastave. uz istovremeno vrlo značajno sniženje troškova i rizika od „prisilnog“ angažovanja neodgovarajućeg ukupnog broja 32 . Učenje na daljinu nije novi koncept u obrazovanju. Ove zahteve najoptimalnije ispunjavaju Web bazirani e-learning programi. audio i video kasete. a posebno razvojem Internet hipermedijskog servisa WWW. odnosno osoba koja se edukuju primajući obrazovanje. predavača ili izvora informacija. koji danas čine gotovo 80 odsto obrazovnih programa na daljinu. odnosno čak puno prije korišćenja računara u obrazovanju. U ovom procesu nema neposreednog kontakta nastavnika. kao što i sam pojam kaže. i korisnika. Učenje na daljinu.

a 1898 osniva Hermod’s koji će postati jedna od najvećih i najuticajnijih ustanova na svetu za obrazovanje na daljnu. S. William Harper je počeo sa korespodentnim predavanjima Hebrew jezika. on je poznat kao prva osoba koja je koristila korespodentne kurseve. Svojom odlukom da dozvoli polaganje ispita bez predhodnog posećivanja predavanja Londonski univerzitet je 1858. godine utemeljio prvi zvanični oblik učenja na daljinu u vidu dopisnih kurseva [9].1. Studenti su dobijali zadatke i testove koje bi po završetku dostavljali putem kurira. Kurs se pre svega sastajao iz toga što su njegovi studenti prepisivali pojedine delove Biblije u stenografske oblike i vraćali njemu poštom za ocenjivanje. Hermond otpočeo program dopisnog učenja engleskog jezika. Ona je osmislila metodu ne samo za ocenjivanja već i za razmenu mišljenja – komentara sa studentima za veliki broj predmeta. u Engleskoj nudio kurs stenografije putem korespodencije. godine Društvo za podstrek učenja kod kuće. čiji je akademski nivo potvrđen od strane države New York. U Engleskoj su sredinom 18. U SAD Anna Eliot Ticknot osniva 1873. jer su kvalifikovani profesori ipak srazmerno malobrojni u odnosu prema broju potencijalnih studenata. Istorijat učenja na daljinu Učenje na daljinu nije sasvim nova pojava.0 alata u elektronskom učenju obrazovnog kadra. godine u okviru ChauteuquaUniversity vodio dopisne kurseve humanističkih nauka.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. on je od 1883 do 1891. Svaki predmet zahtevao je mesečni odgovor poštom između nastavnika i studenta. godine H. veka počele funkcionisati tzv. dopisne škole. Isaac Pitman je 1840. 3. učenje na daljinu je sa nama preko 200 godina. i ako zvuči nestvarno . U Švedskoj je 1886. Učenje na daljinu je počelo kao korespodentni kurs 1800 –tih. 33 .

i on je 20. godine. Predavanja zasnovana na video komunikaciji su pedagoški blizu predavanjima tradicionalnog univerziteta. Međutim. godine radio je počeo da se koristi kao medij za učenje na daljinu. U početku je emitovano dva sata programa dnevno za dosta uski krug gledaoca da bi 1987. U to vreme su se kao pomoćni materijal za učenje pored već ranije korišćenih udžbenika pojavile i audio trake. Broj potencijalnih učenika se stalno proširivao sa razvojem telekomunikacionih sistema. pronalaskom televizije zainteresovanje za radio se smanjilo. jer oni su omogučavali da se studentima dostave instruktivni materijali ma gde oni bili. a 1952. godine dostiglo 18 časova programa denevno. Od 1980. godine startovao i televizijsk-iobrazovni program WHA-TVI . godine. Od pronalaska radio prijemnika obrazovne ustanove su htele da iskoriste prednosti ovog medija.0 alata u elektronskom učenju Odlika dopisnih kurseva je da su studenti dobijali udžbenike iz kojih su samostalno učili i povremeno slali urađene zadatke svojim nastavnicima. Interaktivna video konferencija omogučava nastavnicima da na tradicionalni način predaju i objašnjavaju različitim grupama studenata učenje na daljinu pomoću interaktivnih videa. Takve kurseve su pretežno pohađali zaposleni sa određenim društvenim i porodičnim obavezama. a nakon njih i video trake. dok je prva obrazovna dozvola za televiziju izdata 1945.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Prva obrazovna dozvola za radio prijemnike izdata je 1921. Računarska tehnologija omogućila je interaktivno poučavanje u obrazovanju na daljinu. godine počeo da emituje radio. Od 1920. U tom periodu je ponekad korišćena i postojeća poštanska infrastruktura da bi se kao posebna metoda učenja na daljinu održavale audio konferencije koje su omogućavale ne samo komunikaciju nastavnik-učenik već i razmenu ideja među samim učenicima. Američki univerzitet Wisconsin u gradu Madison je 1922.tih i 30-tih godina dosta korišćen. godine počela je implementacija računarskih mreža koje su omogućile da se komunikacija između učesnika programa učenja na daljinu podigne na još viši 34 .

student-student. nastavnik-student. Poseban napredak u korišćenju računara za obrazovanje omogučila je tehnologija multimedijalnog CD-ROM-a. Internet i multimedija su omogućili da se sa koncepta koji je u centru pažnje imao nastavnika okrene ka konceptu koji polazi od studenta i njegovih intelektualnih i drugih sklonosti da bi mu se obrazovni materijal približio na najfleksibilniji način.0 alata u elektronskom učenju nivo. student-nastavnik. Komunikacija koja se ranije odvijala uglavnom u smeru nastavnik-student sada je postala mnogo raznovrsnija. međutim pri tome je veoma bitno očuvati osnovne principe učenja i pozitivnu pedagošku praksu. svima je zajedničko da učenici uče nezavisno. Polaznicima je na raspolaganju veliki broj predmeta koje nude različite institucije ili profesori-pojedinci. 35 . na mestu i u vremenu koje sami odaberu. Pojava Interneta je učinila najveći pomak u učenju na daljinu. Međutim bez obzira da li je reč o programima na daljinu za odrasle polaznike ili za decu obuhvaćenu redovnim obrazovanjem. kako sa aspekta prezentacije tako i sa aspekta učenja. student-obrazovni materijal na drugim lokacijama. Svojevrsna tehnološka i pedagoška revolucija u učenju na daljinu nastupila je sa razvojem World Wide Weba koji je omogučio nastanak takozvanih “virtualnih učionica”. 3. Nastava se delimično ili u potpunosti odvija u virtuelnom prostoru. Uz pomoć Interneta omogućene su sledeće veze: student-obrazobni materijal. student-drugi nastavnici itd.2.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Očigledno je da web-tehnologija utiče na proces učenja. U današnje vreme univerziteti i predavači prilagođavaju web-tehnologiju kako bi proširili granice školskih učionica. Prednosti učenja na daljinu Kao jedna od najvećih prednosti učenja na daljinu smatra se to što omogućuje stalno učenje (lifelong learning) i profesionalno usavršavanje. vlastitim tempom.

raditi sa poštanskim listama itd. Učenje na daljinu omogućuje studentima da pohađaju barem neke programe na kvalitetnim institucijama ili koje drže poznati stručnjaci bez da menjaju mesto boravka.Polaznici programa na daljinu mogu savladavati gradivo onom brzinom kojom žele. te institucije nisu dostupne svima onima koji su zainteresovani za te programe. Učestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestižnijim programima .Svako ima svoj način učenja. Odabiranje svog načina učenja . dok se na složenijim i zahtevnijim lekcijama mogu duže zadržati i proći ih nekoliko puta. neki studenti više vole aktivno.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Tako npr. Svaki od tih programa je specijalizovan za neko područje pa se može dogoditi da učenici u nekoj regiji ne mogu pronaći programe koji su u skladu sa njihovim interesima. Mogu prolaziti kroz materijal za učenje onoliko puta koliko žele.U zavisnosti od medija koji se koristi za distribuciju materijala pri učenju na daljinu.Unutar svake discipline postoje neke institucije koje nude visoko kvalitetne obrazovne programe. Odabiranje mesta učenja . Međutim. Zbog toga programi na daljinu omogućavaju studentima da pronalaze i pohađaju programe koji ih zanimaju. Dostupnost tema koje ne nude programi u tom području . Programi na daljinu omogućuju različite stepene interakcije između profesora i studenta. Preko jednostavnijih lekcija mogu brže prolaziti.0 alata u elektronskom učenju Tako se kao prednosti učenja na daljinu mogu izdvojiti: Individualni tempo . poslovne kompanije ili pojedini profesori nude obrazovne programe unutar neke geografske regije.Veliki broj univeziteta. kao i međusobno između 36 . dok drugi preferiraju pasivno učenje. polaznici mogu kod kuće ili na poslu pristupiti informacijama na Internetu. iako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem žive ili rade. slati ili primati e-mail poruke. polaznici kurseva mogu učiti na različitim mestima koji im najbolje odgovaraju.

CD plejer. Polaznici kurseva na daljinu su obično vrlo motivisani i žele što uspešnije rešiti postavljene zadatke.Kod učenja na daljinu studenti.Za učenje na daljinu koriste se različite tehnologije. animacija. Oni nastoje da pronađu dodatne informacije koje im omogućavaju da bolje usvoje određeni sadržaj ili da uspešnije savladaju određenu veštinu. osim što dobijaju gotove materijale za učenje. Samostalno učenje .3. Neki studenti lakše uče ako učestvuju u diskusiji sa ostalim studentima. itd. samostalno traže nove izvore informacija. Neki polaznici programa na daljinu uče tako da čitaju materijale. Zbog takve izolovanosti pojedinaca potreban je visok stepen aktivnosti i discipliniranosti polaznika kako oni ne bi odustali od pohađanja programa.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. vode beleške i samostalno izvršavaju zadatke koji se od njih traže.0 alata u elektronskom učenju studenata. zvuk. Kontakt u živo i sa profesorom i sa ostalim polaznicima nije prisutan kod učenja na daljinu što može predstavljati problem za neke korisnike koji nisu navikli na takve oblike rada. tako da i profesori uče od svojih studenata. telekonferencije ili videokonferencije. Praktičan rad sa različitim tehnologijama . Zbog toga učenici koji pohađaju programe na daljinu. koristeći e-mail. kao što su grafika. kao što su računar. videorekorder. usvajaju i dodatna znanja i veštine o korišćenju tih tehnologija. osim što stiču informacije o onome što uče. Tako se razvija međusobna saradnja između studenata i profesora i gubi se dominantna uloga profesora. 37 . Znanja i iskustva koja su stekli samostalnim istraživanjem studenti mogu podeliti sa svojim profesorima. 3. Za njih su najprikladniji programi preko WWW-a. Neki studenti prilikom učenja preferiraju multimedijske elemente. Nedostaci učenja na daljinu Polaznici programa na daljinu najčešće kao najveći nedostatak naglašavaju izostanak ličnog kontakta među učesnicima.

0 alata u elektronskom učenju Jedan od problema kod učenja na daljinu je upravo visok stepen odustajanja polaznika (eng. priključak na Internet. Problem za neke polaznike. Tehnologija koja se koristi za neki program može biti i vrlo zahtevna (na primer kod video konferencija) i zbog toga i onemogućiti da program pohađaju oni polaznici kojima ona nije dostupna. savladala i tehnologija pomoću koje se oni nude polaznicima. Svi polaznici moraju imati na raspolaganju odgovarajuću računarsku tehnologiju. high dropout rate) što se nastoji rešiti uvođenjem podrške polaznicima putem tutora ili mentora. pored sadržaja koji se uče. Nedostaci kod učenja na daljinu vezani su i za tehnologiju koja se koristi za izvođenje programa. programe za izvođenje multimedijalnih zapisa. Vrlo često je potrebno uložiti dodatno vreme da bi se. potstiče ga u radu i pomaže mu pri eventualnim problemima sa kojima se susreće.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. na primer računar sa najnovijom verzijom nekog Web pretraživača. Tutor je profesor ili asistent koji prati napredovanje polaznika. Takođe je problem i taj što tehnologija često nije pouzdana te može doći do različitih zastoja i kvarova što može delovati frustrirajuće i na polaznike i na tutore te takođe uticati na odustajanje polaznika od programa ili nastave. pa i tutore može predstavljati i korićenje tehnologije koju još ne poznaju. Iz navedenog se mogu izdvojiti najvažniji nedostaci kod učenja na daljinu:     izostanak ličnog kontakta među učesnicima potreban visok nivo aktivnosti i discipline polaznika visok je nivo odustajanja polaznika ("high dropout rate") problemi vezani za tehnologiju 38 .

koji su eobrazovanje učinili mnogo osobnijim. 3. wiki sustavima. Umjesto da se koristi sadržaj koji su kreirali nastavnici te se kao takav čita i koristi. kojisu zaposleni.1.0 javio se niz ostalih pojmova koji su u svojem nazivu imali oznaku 2. 3.koji se doškolovavaju u 39 .0 principima. Pre svega reč je o blogu. E-obrazovanje 2.cdlib. Akademici su među prvima upotrebili elektronsku poštu i World Wide Web prvenstveno za podršku njihovim istraživanjima.5.0. a žele steći opšte priznati stepen stručne spreme.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Primjena elektronskog učenja usavremenom obrazovanju Univerziteti u SAD. Pojedinci koji nisu imali mogućnost da na vrijeme pohađaju univerzitet. 2007).4. društvenijim i fleksibilnijim procesom (MacManus. RSS-u i ostalima.0 je naziv za e-obrazovanje sljedeće generacije koje je bazirano na Web 2. posebno vanrednom studiju i stranim studentima je cilj mnogih univerziteta. prvi su započeli razvoj i primjenu elektronskog učenja. a kasnije i kao dopunu upodučavanju studenata. pristup informacijama i komuniciranje sa kolegama.org). studenti kroz interakciju te razmjenu iskustava i informacija dolaze do stvaranja novih znanja. Osim toga. u proces eobrazovanja uključeno je niz web tehnologija koje nisu primarno namenjene učenju.opisuje postupke uvođenja elektronskog učenja na univerzitetima. Širenje pristupa mogućnostima obrazovanja Širenje pristupa obrazovanju. Chris Curran usvom studiji «Strategies for ELearning in Universities» (http://repositories.0 alata u elektronskom učenju 3. koji stanuju daleko od odgovarajuće obrazovne organizacije. E-obrazovanje nove generacije Paralelno sa pojavom termina Web 2. Ovaj koncept u potpunosti mijenja pristup e-obrazovanju koji nam je do sada bio poznat.5. podcastingu.

godine oko stotinu institucija pružalo je usluge elektronskog učenja. 40 .0 alata u elektronskom učenju slobodno vrijeme.5. razvoj programa i nastava za e-learning postaju integralni dio redovnog rada univerziteta.Kurseve obično vode postojeći nastavnici. Inicijativa. 7 dana u nedelj. postaju standardni dionastavnog plana i programa studija na univerzitetu i na raspolaganju studentima 24 časa dnevno. takođe nude i online kurseve • 44% institucija koje nude postdiplomski studij -Master´s. na 2. ili žele upisati postdiplomski studij – zainteresovani su za ovaj oblik online učenja.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. takođe nude i online programe U ovom istraživačkom projektu prihvaćeno je da su online programi oni koji isporučuju online 80% ili više svojih sadržaja. Programi jednom izrađeni. godini • 65% univerziteta koji nude postdiplomski studij. Kurseve razrađuje postojeći nastavni kadar. U novijem istraživanju na 1000 koledža i univerziteta uSjedinjenim Američkim Državama [8] objavljeni su slijedeći podaci o stanju online obrazovanja • Broj studenata upisanih na online kurseve povećanje sa 1. a obično se baziraju na postojećim kursevima. 3.2. godini.35 miliona u2004.98 miliona u 2003. nudeći preko 300 studijskih programa za oko 400 000 upisanih studenata. Obim ponuđenih programa Do 2001/2002. takođe nude i online kurseve • 63% koledža i univerziteta koji nude studij uučionici.

Postupak uvođenja e-learninga na Univerzitetu Mediteran. 41 . Poboljšanje kvaliteta nastave Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja kroz upotrebu nove tehnologije je primarni cilj univerziteta. sa dugogodišnjom tradicijom. u Podgorici. sa više od 25 000 studenata i međunarodnom reputacijom za istraživanje prirodnih idruštvenih nauka.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. započeo je analizom uvođenja e learninga na sličnim univerzitetima u okruženju i analizo tržišta. Ocijenjeno je potrebnim da se primijeni bogatija pedagogija. Uobičajen je pristupda se e-learning upotrijebi kao dopuna tradicionalnoj nastavi. Na ovaj način realizovan je e-learning na Fakultetu za informacione tehnologije Univerziteta Mediteran. učionici). Programi ovevrste tipično su integrisani dio standardnog nastavnog plana i programa. čvrsto zasnovana na principima efektivnog nastavnog plana.0 alata u elektronskom učenju 3. Kao ogledni univerzitet izabali smo jedan privatni univerzitet.5. Data je inicijativa zapodršku inovativnoj nastavi i dogovorena platforma o izradi kurseva i drugog nastavnog materijala. koji je danas jedan od uglednijih evropskih univerziteta. Program za podršku istraživanju i inovaciji nastave bazirane na računaru ponuđenje svim profesorima toga univerziteta.razvijenog na konceptu da “studenti najbolje uče kad radekao nezavisni kritički istraživači u okviru svoje discipline”.U programima ove vrste fokus je na nastavi redovnih kurseva za redovne studente koji vode opštepriznatom stepenu stručne spreme i diplomi univerziteta.3. kao dodatna komponenta (opcija) procesu nastave i učenja.Početak e-learning-a na ovom univerzitetu je počeo formiranjem radnog tima za istraživanje novih oblika nastave – sa posebnim osvrtom na potencijal nove tehnologije i naglaskom na učenje. u kojem je učenje elearning upotrijebljeno kao dopunska pedagogija za studente (tj.

Moderniziranje sistema obrazovanja i osposobljavanja poseban je izazov za institucije visokog obrazovanja. Univerziteti i institucije visokog obrazovanja su ključni akteri u proizvodnji i diseminaciji znanja. (U dokumentima Evropske unije. škole i učenje uz rad. umesto e-learning. u osposobljavanju nastavnika i instruktora. u unapređivanju društvenog. ili pilot studije. često finansirane sa strane. je ključ za izgrađivanje evropskog društva znanja.5.0 alata u elektronskom učenju 3.5.5. pedagoškog i tehnološkog istraživanja. ali upoređivanje troškova održavanja dalo je pomiješane rezultate. za poboljšanje kvaliteta učenja. Ima razloga da se očekujupotencijalne uštede na fizičkoj infrastrukturi u odnosu natradicionalnu nastavu. 3. Očekivanje da će nastava bazirana na tehnologiji reducirati troškove obrazovanja nije nova. Visoko obrazovanje. i u stalnom 42 . godine Evropski parlament i Savjet donijeli su odluku o prihvatanju višegodišnjeg programa (2004-2006) za efektivnu integraciju informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u sistemima obrazovanja i osposobljavanja u Evropi . elektronsko učenje označava se:eLearning!) Puni razvoj potencijala Interneta za poboljšanje pristupa obrazovanju i osposobljavanju. pa je razmatranje troškova bilo sekundarno u odnosu na izazov razvoja i isporuku inovativnih programa.eLearning programi.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.Politika Evropske unije za IKT u obrazovanju i osposobljavanju Krajem 2003. Sposobnost za upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija postaje nova forma pismenosti – «digitalna pismenost».4. U proteklih desetak godina mnogi otvoreni univerziteti provodili su empirijske studije za procjenu cijene obrazovanja po studentu u odnosu nakonvencionalne univerzitete. Redukovanje cene visokog obrazovanja Većina prvih programa bili su eksperimentalni.

Prisustvo i potencijal kojim raspolaže e-learning 2.0 ne treba vidjeti kao supstituciju za elearning 1. Projekt Evropske komisije HELIOS usegmentu «E-learning za inovacije» navodi kao potencijale ovog učenja slijedeće: • Neograničene mogućnosti kreiranja.0 nego kao njegovu dopunu • Uprkos proklamaciji za pedagošku revoluciju. Potencijali učenja e-learning 2. što je deviza društva znanja.0 nametnuo je brigu obrazovnoj zajednici.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Neki posmatrači smatraju da elearning 2. i izazove. pa tako i iskustva sa e-learning 2. 3.0 naglašen je od mnogih autora. publiciranja. od kojih su neki: • Dometi nisu jasni.0 • Trend ka nastavnom planu i programu centriranom na studenta i otklon od «hijerarhijskog načina učenja» • Uvrštavanje paradigme konektivizma.6. a svi se ne slažu da je u pitanju radikalna promjena. uređivanja. još uvek je malo istraživanja o evaluaciji elektronskog učenja. certifikacija i priznavanje kompetencija stečenih kroz e-learning 2. u kojem učenje postaje «kreiranje mreže». Oni upotrebljavaju e-learning kao izvor dodatne vrijednosti za svoje studente i za omogućavanje učenje na resursima baziranim na Webu. • Kao i u slučaju bilo kojeg neformalnog učenja. komentiranja sadržaja društvenom kolaboracijom na Internetu • Dramatično manji napor za sastavljanje rješenja za e-learning baziranih na tehnologijama i alatkamaWeb 2.0.0 Eksplozivni potencijal učenja e-learning 2.0 još uvek je otvoreno pitanje 43 .0 alata u elektronskom učenju stručnom usavršavanju. razmjene.

• Ako je tačno da su online socijalno povezivanje i socijalni alati veoma upotrebljivi za sticanje kritičkih i mrežnih veština. Olakšavanje procesa učenja Za realizaciju navedenih ciljeva koriste se razne tehnologije. ICT arhitektura i ICT infrastruktura. Korisnička podrška obezbeđuje resurse. i to: 1) 2) 3) Razvoj kurikuluma. socijalnu emocijalnu i intelektualnu podršku potrebnu za efikasno učenje. strategiju i metode koje predstavljaju fizičku.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Tehnologije koje su potrebne za realizaciju ovih aktivnosti 44 .7. Korisničku čine tri bitne celine. ili Net-generacija (Oblinger. 2003) nisu još adekvatno uzeti u razmatranje • Nisu svi učenici «digital natives». 3. Aktivnosti korisničke podrška e-učenju Korisnička podrska (Learner Support) u sistemima za elektronsko učenje se odnosi na niz aktivnosti koje predstavljaju komplementarnu dopunu klasičnim materijalima za učenje. Razvoj procesa učenja .0 alata u elektronskom učenju • Motivacioni aspekti i stilovi učenja novih učenika identificiranih u literaturi kao «digital natives»(Prensky. • Ključni stavovi koje treba razmotriti su kredibilitet socijalno generiranog znanja i rizik od manipulacije i ubeđivanja lidera mlade generacije: e-learning 2. 2001).0 ima ozbiljne probleme u sferi naučne validacije samostalno kreiranog i upravljanog učenja. a ni svi rođeni udoba digitalne informacije nisu samostalni učenici. i ako je tačno da se učenje sve više dešava umrežavanjem. mi nemožemo negirati potrebu za tradicionalnim.

Registracija (upis na kurs i registracija. mail.0 alata u elektronskom učenju obuhvataju tradicionalne metode (TV.0 ima unutar sebe integrisane neke ili sve koncepte Web 2. praktičnom primenom. plaćanje).8. direktnim kontaktom) Savetodavne usluge obuhvata sledece aktivnosti: Marketing se realizuje kako bi se student informisali o novinama koje su dostupne na predmetu (reklama. snimak. video-konferencije. direktnu komunikaciju. vežbe. asistenciju. zadatke u kojima se utvrđuju nastale promene ili kroz direktan kontakt) Sumativnu procenu (ostvarujemo putem ispitivanja. brošure za profesionalnu orijentaciju. resursa i izražavanja kroz direktnu komunikaciju) Olakšice pri savladavanju gradiva (stalna kolaboracija.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Šta čini e-obrazovanje 2. štampana dokumenta). dostupnost naucne materije) Formativnu procenu (kroz orijentacione i pristupne zadatke. LMS) Korisnička podrška se realizuje kroz dva osnovna procesa: 1) Učenje i podučavanje 2) Savetodavne usluge Učenja i podučavanja obuhvata sledeće aktivnosti: Pripremu (Pripreme za uvodni kursevi kroz komunikaciju licem u lice) Kompetencije (Kroz materijale koje su dostupni o sticanju veština za učenje. stalnog procenjivanja. kao i savremenije vidove (SMS. 3.0 paradigme:  AJAX (Asynchronous Javascript and XML) je noviji i drugačiji pristup arhitekturi web aplikacija koji omogućava da se web stranica samo jednom 45 . kontakt. tutoring. WWW.0? Svaki web servis koji je sastavni deo e-obrazovanja 2. video.) Profesionalna orijentacija se realizuje kroz pojedinačne sastanke.

kritike i pohvale te na taj način unaprediti sadržaj koji je na blogu objavljen. postavljali pitanja. kolege studenti ili šira javnost) mogu davati komentare. beta označava proizvod koji još nije dovršen te njegovom upotrebom korisnici preuzimaju odgovornost za eventualne gubitke podataka. komentare vezane uz temu na kojoj su u ulozi mentora.  Beta – gotovo svi servisi koji čine e-obrazovanje 2. komentarisanje tema.0 nalaze se u beta verziji. a krase 46 . spomenuto može označavati i marketinški trik za privlačenje što većeg broja korisnika. kroz interakciju između autora bloga i čitatelja dolazi do iznošenja velikog broja različitih mišljenja što omogućava sagledavanje problematike (kojom se blog bavi) sa više različitih stajališta te može poslužiti studentima kao pomoć u rešavanju određenog problema ili za bolje shvaćanje određenih koncepata. Dok s jedne strane studentima omogućava prenošenje misli široj interesnoj zajednici. predloge. Isto tako. Nakon toga se interakcija između klijenta i servera provodi asinhrono minimalnom razmenom podataka (u XML formatu) pomoću XMLHttpRequest objekta. Web stranice su sada bogate živim i pastelnim bojama. zadavali zadatke. Naime. Obzirom da beta obično označava inovativan servis. s druge strane čitatelji (nastavnici.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.  Blog se kao vrlo popularan web servis sve više koristi u e-obrazovanju. Nastavnici koriste blog kako bi objavljivali najnovije informacije i primere iz prakse. Mogućnosti korištenja bloga u e-obrazovanju su brojne – kroz dvosmernu interakciju studentima omogućava postavljanje pitanja.  CSS (Cascading Styles Sheet) su stilski obrasci koji određuju vizualni izgled web stranica. objavljivanje dodatnih resursa ili linkova itd. Najveća prednost bloga je u tome što nije ograničen na jednog korisnika.0 alata u elektronskom učenju učita sa servera. pružali povratne informacije ili dali pristup dodatnim resursima koji su sa temom kursa povezani. Reč je o osobnoj web stranici u formatu osobnog dnevnik.

Drugi po popularnosti bookmark web servis je Ma. a sve sa ciljem razmene tih informacija sa ostalim korisnicima. Posebna vrsta tagova su geotagovi koji nude mogućnost stavljanja velike količine geografskih podataka na web stranice. slika.icio.  Social bookmarking je način na koji korisnici mogu čuvati. pretraživati i deliti svoje favorite online. Ukoliko nas neki od naslova zainteresira. slike.  Tagovi su ključne riječi koje omogućavaju kategorizaciju sadržaja pomoću linkova. web stranica i sl.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.us (URL: http://del. Del.  RSS (Really Simple Syndication) je posebna vrsta web tehnologije koja nam omogućava automatsko preuzimanje i pregledavanje sadržaja sa web stranica koje su nam interesantne. klik na njega dovodi nas na web mesto na kojem je on objavljen u celosti. RSS.us je baziran na tagovima te daje mogućnost davanja broja korisnika koji pojedini site imaju u bookmarku. karte ili satelitske snimke sveta. članaka.icio..  E-portfolio je digitalna baza na webu u koju korisnici čuvaju svoja znanja i životna iskustva u obliku dokumenata. koji se od Del. klasificirati.icio.us razlikuje po kvalitetnijem dizajnu.com).us). Umesto da proveravamo da li se na nekoj web stranici pojavila neka vest ili novi članak. Na ovaj se način olakšava pristup svim tematski povezanim sadržajima putem jednog linka. Najpoznatiji web servis ove vrste je Del.com). Glavni predstavnik geotagginga je Google Maps (URL: http://maps. 2006). Osnovna prednost CSS-a je u njegovoj jednostavnosti što povećava brzinu učitavanja web stranice.gnolia. blogova i slično (D’Souza.0 alata u elektronskom učenju ih i veći fontovi.icio.google. 47 .gnolia (URL: http://ma. RSS nam omogućuje da na jednom mestu u unificiranom okruženju korištenjem posebnih aplikacija ili dodataka (RSS čitača) pregledavamo naslove ili sažetke vesti.

čuvanja i traženja veza između informacija omogućava razvoj misaonih struktura koje predstavljaju unutrašnje odnosno vanjske procese(pojave). 3. organizovanja. Nove kognitivne šeme postaju deo postojećeg znanja ili se ono prilagođava kako bi se novo znanje (iskustvo) moglo usvojiti tipične metode poučavanja obuhvaćaju izradu dijagrama i šema. modela za usvajanje i povezivanje pojmova itd.1.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.0 alata u elektronskom učenju  Wiki je posebna vrsta web mesta na kojem svatko može slobodno dodavati. mape uma. često bez potrebne registracije i autentifikacije . procesiranja. Alati za kognitivno učenje olakšavaju sticanje novog i 48 .9. menjati i brisati sadržaj.Kategorizacija Web 2.0 alata pogodnih za e-učenje Najčešći alati koji u velikoj meri omogućavaju nesmetan rad prilikom e-učenja su:  Alati za kognitivno učenje:  Mape Uma  Dijagrami toka  Razmena fotografija  Audio i video podcasting      Alati za organizaciju audio i video sadržaja Alati za razmenu sadržaja i kolaboraciju Alati za društvene mrežne stranice Alati za društvene knjižne oznake Alati za poticanje kreativnosti. 3. Kognitivno učenje Proces percepcije.9.

Mindomo i Mindmeister su interaktivni alati za izradu mape uma koje se mogu slati mailom. spremati u obliku slika te umetnuti u blog.0 alata u elektronskom učenju nadopunu postojećeg znanja kroz čitanje. odštampati na štampaču.us. web stranicu itd.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Bubbl. omogućavaju lakše usvajanje.us . Bubbl. slušanje i pregledavanje postojećih te izradu novih nastavnih materijala. učenje. saznanja. Slika 2.izrada mapa uma za različite namjene 49 . rešavanje problema itd. planiranje. organizovanje i čuvanje informacija nastaje tako da u središte stavimo ključnu ideju (pojam) koju onda granamo na pojmove koji su sa ključnom idejom povezani postupak ponavljamo dok ne dobijemo grafički i semantički strukturiranu celinu koriste se za donošenje odluka.Šematski prikazi koji omogućavaju prikazivanje ideja. razmišljanja ili problema na specifičan način. Mape Uma .

izrada kreativnih mapa uma Alati za izradu dijagrama .Mogu se koristiti za:    bolje razumijevanje strukture problema grafički prikaz rešenja problema organizaciju i čuvanje prikupljenih informacija Prednosti:  mogućnost korištenja bez instalacije (u nekim slučajevima i bez registracije) 50 .0 alata u elektronskom učenju Slika 3. Mindomo .DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.

DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.0 alata u elektronskom učenju

 

kolaboracija i razmena dijagrama mogućnost izvoza (exporta) dijagrama u različite formate (JPEG, PNG, PDF.) te korišćenje u drugim desktop i web aplikacijama

Gliffy, Draw Anywherei Lucid Chart su web servisi koji omogućuju online izradu:    dijagrama toka, procesnih dijagrama, organizacijskih dijagrama itd.

Slika 4. Gliffy izrada dijagrama bilo koje vrste

Razmena fotografija - Web servisi koji na jednom mestu omogućavaju pristup velikom broju fotografija koje mogu biti korištene u prezentacijama, obrazovnim

51

DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.0 alata u elektronskom učenju

materijalima na webu, studentskim zadacima, blogovima i sl. studenti mogu svoje fotografije “uploadati”te deliti s drugima. Flickr - je društvena mreža i servis za razmenu i rukovođenje fotografijama. Omogućuje korisnicima da spremaju, organizuju, pretražuju i razmenjuju fotografije, dodaju komentare i ostavljaju beleške uz fotografije. Smatra se jednim od prvih pravih primera Web 2.0 koncepcije. Kao i kod većine ostalih društvenih mreža, Flickr je rezultat projekta male kompanije Ludicorp iz Kanade. Objavljena je u februaru 2004. godine, a od marta 2005. godine je u vlasništvu kompanije Yahoo! Inc. Neki od ključnih elemenata koje je Flickr uveo bili su tagovi, označavanje fotografija, zajedničko grupisanje i rangiranje po zanimljivosti. Flickr od svojih korisnika traži da svoje fotografije grupišu koristeći se tagovima, po određenim temama, što omogućuje lakše pretraživanje fotografija po kategorijama. Same fotografije ponekad imaju autorska prava, a ponekad su besplatne – zavisno od samog autora. Po svom konceptu, vrlo je sličan YouTube-u, ali samo za fotografije.

Audio/video mashup-ovi - Multimedijalni sadržaji koji kombinuju tekst, zvuk, sliku, animaciju i videozapis u jednu cjelinu. Prednosti:    povećanje pažnje, interesa, motivacije i zadovoljstva polaznika bolje razumevanje prezentovanih sadržaja povećanje kvaliteta procesa učenja i pamćenja

52

DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.0 alata u elektronskom učenju

Audio podcasting - Stvaranje vlastitih audio zapisa ili čak radio emisija koje se onda korišćenjem RSS-a mogu vrlo jednostavno publicirati na Webu slušaoci korišćenjem određenog playera skidaju materijale na koje su se pretplatili te ih takve mogu slušati kada žele i koliko god često žele.

Slika 5. Podomatic - izrada, publiciranje i promocija audio zapisa

Video podcasting - Novi medij koji korisnicima omogućava pregledavanje i objavljivanje nastavnih video materijala na Webu te dobijanje povratnih informacija.

YouTube i Vimeonude mogućnost izrade vlastitih grupa i kanala video zapisa te njihovo pretraživanje po različitim kategorijama, Masher, Slidesixi Yodio omogućavaju izradu video mashup-ova.

53

već je i najpopularniji site uopšte. zabranjeno je postavljanje pornografskog sadržaja.65 milijardi dolara. Moć YouTubea prepoznali su i političari. pregledavati po kanalima.0 site. S vremenom su nastali i brojni drugi servisi koji koncepcijom kopiraju YouTube. sadržaja s ciljem sramoćenja i klevete. ali niti jedan od njih nikad nije postao barem izbliza toliko popularan. Siteom se može surfati putem tagova. dok za pregledavanje nije. sadržaja koji podržava kriminalne radnje. godine kupio ga je Google zavisokih 1. Alati za organizaciju audio i video sadrţaja Imaju ogromni značaj jer nastavnici imaju mogućnost organizacije i prilagodbe audio/video zapisa na način da zadovolje potrebe studenata te im prezentiraju informacije na niz različitih načina i oblika kao i putem različitih medija. izuzev sadržaja koji nije primeren za osobe mlađe od 18 godina. pregledavati io cjenjivati video zapise. Na ovaj interaktivan način moguće je stvarati kreativne 54 .YouTube je ne samo najpopularniji Web 2. Prema pravilima korišćenja.0 alata u elektronskom učenju YouTube . Slidestory je servis koji omogućava povezivanje slika (prezentacija) i govora u jednu celinu koja se naziva „slidestory“. 3. bivši zaposlenici kompanije PayPal. Na ovaj način nastavnici mogu organizovati (snimiti) svoja predavanja te ih objaviti na Webu. nasilja. Za postavljanje sadržaja potrebna je registracija. Osmislili su ga je i pokrenuli početkom 2005. To je internet servis za razmenu video sadržaja gde korisnici mogu postavljati.2. a već krajem 2006. Bubbleply omogućava dodavanje balončića sa komentarima na kreirane ili postojeće video zapise. Steve Chen i Jawed Karim.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. godine Chad Hurley. Tako su Barack Obama i Hillary Clinton koristili YouTube kao medij za predsedničku kampanju. vršiti pretraživanje.9.

Wetoku je interesantan sajt kreiran u Koreji koji vam omogućava jednu veoma kvalitetnu stvar a to je da odradite onlajn intervju. Služi za kreiranje i deljenje dokumenata. Moguće je lako prenošenje datoteka sa našeg računara na web. Alat za kolaborativan rad i deljenje dokumenata. što predstavlja veliku prednost kada je u pitanju komunikacija predavača i studenata na udaljenim lokacijama. unakrsnih tabela i prezentacija.. 3. Vyew je alat za kolaborativni rad i deljenje (share-ovanje) desktopa našeg računara sa ostalim članovima Vyew-a koje mi pozovemo i dozvolimo im ućestvovanje u sesiji.. dodavati beleške (komentare na pojedini video zapis i sl. 55 .) te objavljivati video zapise na web stranici.). zapoćeti internet sesiju i poslati URL zakonkretan intervju drugoj strani da se priključi. Po mišljenju mnogih jako korisan alat kada želimo da nekome pokažemo kako se nešto radi na računaru a taj neko je fizički daleko od nas. Omogućava nam saradnju u realnom vremenu. A pri tome da ne treba ni da putujete niti da pri tome rezervišete letove.chat itd.3. Alati za kolaboraciju i razmenu sadrţaja Web servisi koji olakšavaju saradnju između udaljenih korisnika te im pomažu u stvaranju novih znanja.0 alata u elektronskom učenju obrazovne video materijale. što omogućava pristupanje našim datotekama sa bilo kog računara ili naprednijih telefona. Potrebno je popuniti osnovne informacije. Ovaj alat nudi određeni broj alata koji omogućavaju crtanje i podvlačenje texta na ekranu.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. trošite novac na rezervaciju hotela itd. dokumenata.9. blogu i sl. deljenje fajlova(slika.

sadržaje. i da deli te stranice ili dokumenta sa bilo kim. veliki broj različitih i korisnih šablona. jer omogućava grupi korisnika da lako sarađuju na projektu. 56 . Ukoliko korisnik ima potrebe da iskoristi svoje ideje. Postoji free verzija alata ali takodje i verzija koja se plaća i samim tim nudi više opcija korisnicima. Napredno pretraživanje. selektovanje. Springnote je mesto za to. Alat za kolaborativno izmenjivanje. Springnote je takođe i odličan alat za grupne projekte. Ili ga downloadovati. Samo što vam omogućava i opcije prikaza ne samo downloada. Podržava PDF. slobodan za korišćenje. projekte ili dokumenta. Springnote omogućava korisniku da kreira stranice. Word i slike. Ukoliko bi neko objavio neki rad za našu grupu studenata. Ovaj alat je nastao iz razloga sto deljenje dokumenata puteme mail-a nesigurno i ovaj alat nudi SSL bezbednost razmene dokumenata. Takođe omogućava i komentarisanje fajlova. da radi na njima sam ili zajedno sa svojim prijateljima. Kao i ko je šta izmenio i zašto. Što znači da više vas može odjednom vršiti izmenu na jednom fajlu. baziran na wiki. izmenimo deo sadržaja koji nije tačan ili pomognemo da se sadržaj dopuni.0 alata u elektronskom učenju Dosta sličan sa rapidshare-om za dokumenta. Springnote je online notebook. A ujedno bi i svi mogli da vidimo promene na njemu i komentare. slike. Phuser je web alat za rad sa dokumentima koji omogućava registrovanim korisnicima da međusobno dele dokumenta. slika i ostalih fajlova. mi bismo onda mogli svi da damo neki savet. Ostale osobe sa kojima želimo da delimo dokumenta pozivamo putem email invite-a. izmenu sadržaja. Veoma je jednostavan. Sem pregleda dokumenata takođe vam omogućava i zajedničku izmenu. pa čak i da kreiraju foldere sa raznoraznim dokumentima.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Potrebno je registrovati se da bi ste uploadovali sadržaj.

Springnote je Internet servis. I najvažnije. podsjetnik zadataka koje treba da obavi. 57 . Wallwisher koristi Code Igniter PHP okvir.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. SharedCopy. Koristio je post-it kartice kao podsetnik. Da bi se pronašla nirvana kodiranja. neko ko ne voli web. jezik pun Prelepe Horor Prakse. Korisnički nalozi skladište sve informacije sa komentarima i može se pristupiti sa bilo kog računara povezanog na internetu. Jednog dana je odlučio da napravi post-it kartice. što korisniku omogućava pristup bilo gde i bilo kada. WebNotes.o. Ko je odgovoran za sve ovo? Nitesh . WebNotes može biti instaliran kao alatka ili. koji je jedino aktivan autor na Wallwisher. Wallwisher ima zanimljivu istoriju.0 alata u elektronskom učenju kao i 2GB slobodnog prostora za čuvanje dokumentacije. Komentari se mogu razmenjivati putem e-pošte.o je veb aplikacija u oblasti Veb komentara. kao obeleživač. ali koristeći web. izbrisana ili preuređene po želji. Korisnici mogu da organizuju svoje beleške u foldere ugnežđene za buduću referencu. alternativno. omotač za korišćene žvake. alatke će predstaviti kolekciju sa komentarima sadržaja koji može biti premeštena. od strane domara SharedCopy kompanije. delite sa komentarima strana sa drugima i objavi svoje kolekcije u PDF ili HTML dokument. Kada je organizator prikazan. je započeo proces pravljenja riješenja postavljanja poruka na web stranicama. je po mišljenju domara. Svežina mirnoće je omogućena korišćenjem jQuery javascript library. itd. beleške.domar. Bilo ko. Kreiran je kao finalna ideja u Aprilu 2009. je samo jedan od primera na koji način je Springnote koristan za korisnika. Kako je nastala ideja o Wallwisher?Wallwisher's domar je imao problem sa prevelikim korišćenjem post-it kartica. Njihovo rešenje omogućava korisnicima da označe tekst i dodalju Sticki Notes na Veb stranama. ko koristi nešto drugo. d. što je kao što samo ime sugeriše. Kako je napravljen Wallwisher? Wallwisher je kodiran u PHP-u.

Servis je razvijen sa blicem. u bilo koje vreme. To je dostupna bilo gdje. Swirrl's Vizija Danasnji web je odličan za korišćenje tekstova. raznovrstan glas rešenje 58 . BabbleStream je BabbleStream platforma u kojoj je jedinstven. PalBee. Činjenica je da će studenti imati potrebu za socijalnim umreţavanjem na web-u. radi čim se učita sajt u većini pretraživača. Twiducate fokus je više edukativne prirode.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. škole. Ovaj servis nam pruža dve mogućnosti. ali je manje dobar za strukturne informacije. bez muke. a druga je mogućnost snimanja prezentacije i podeliti ih na sličan naćin youtube. onda bi to otvorilo veliki broj novih mogućnosti. što znači da ne zahteva preuzimanja ili instalacije za sve Internet računarske sisteme. Razvijen je 2009 godine. koristeći kombinaciju višestrukih izvora da bi dobili odgovor na njihova pitanja ili ispričali svoje lične priče. i cilj je da se kreira medijum za nastavnike i studente kao proces omogućavanja učenja van učionica. Ukoliko ljudi mogu lako da nađu i razumu informacije koje su im potrebne. Prva je besplatan online video konferencija. Ovaj servis se ponosno razlikuje od ostalih sličnih. u ovom slučaju kontrola sadržaja je limitirana za nastavnike.com je slobodan resurs za nastavnike i studente. kreirajući bezbednije online okruženje za učenje. slika i slično. da bi se mogli nametnuti u današnjem poslovnom svijetu. i one koji uče kod kuće u društveno umreženom okruženju.0 alata u elektronskom učenju Twiducate.com je usluga kompanije Internet kompanije Zenitum Inc. Više od VoIP proizvoda. jer samo nastavnici i studenti mogu da pristupe postovima u virtuelnim učionicama. maksimalno iskorišćenje djelovanja za nastavnike. Bez obzira što postoji veliki broj društvenih web stranica. Swirrl vizija je da omoguće ljudima da se to i desi. blogovanjem i osnovnim internet znanjima.

i telekonferencija-bez User Configuration-a. Radi na operativnim sistemima Windows. izmene se odmah prikazuju na ekranu svima. tim programiranje. 59 . Možemo kreirati novi Sync notes sa desktopa. Omogućuje momentalni feedback i interakciju pomoću ovoga widgeta. MacOSX i Linux. BabbleStream platforma koristi nekoliko vlastitih inovacija za poboljšanje na tradicionalnim streaming audio sistemima. one će se odmah odraziti na ekranu svima. omogućeno je brzo otvaranje beleški unosom našeg ID-a. Sync.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2.0 alata u elektronskom učenju za onlajn grupe bilo koje veličine. bilo da su u susednoj kancelariji ili drugoj strani sveta. obrazovanje. EtherPad je samo veb-baziran procesor reči koji omogućava ljudima da rade zajedno u veoma realnom vremenu. Omogućava dodatak za web starnice koji vam omogućava da čatujete i da vam neko ostavi komentar na vašu stranicu. korisno je za beleške sa sastanaka. obuku i još mnogo toga. Ona daje niske latencije. pisanja sesije. Rezultat je nov i produktivan način saradnje sa tekstualnim dokumentima. Sa ovim alatom možete menjati dokumente istovremeno sa drugim korisnicima. Editovanje se radi u realnom vremenu. čet grupama. Super rešenje za sve koji rade istovremeno na tekst dokumentima. visokog kvaliteta govorne usluge za sve učesnike u virtuelnim okruženjima. i još mnogo toga. Na osnovu peer-to-peer arhitekture. Kada više ljudi istovremeno vrši izmene na istom dokumentu. korisno za belške sa sastanaka. brza pretraga našeg notesa.in je alat namenjen ljudima koji sarađuju u realnom vremenu. obeležite ko je šta editovao u raznim bojama. planiranje projekata. Kada više ljudi istovremeno izmenjuje isti dokument. Rezultat je nov i produktivan način da sarađuju na tekstualne dokumente.

Shwup je interesantan i audio alat za deljenje na slika. Gaggle komunikacija omogućava nastavnicima. audio i video fajlove u nas album. videosnimaka fajlova internetu jednostavnim pozivanjem ostalih osoba putem emaila koje tada mogu da pregledaju ili dodavaju nove slike.0 alata u elektronskom učenju TextFlow je novi način za zajedničko editovanje dokumenata. audio i video fajlove. Ovaj alat razvijen je od strane Nordic River Software kompanije a servis je potpuno besplatan. Jednostavan alat koji ne zahteva instalaciju. tako da edukatori mogu imati poverenja da omoguće učenicima da iskoriste prednosti trenutnih tehnoloških alata za komunikaciju. kolaboraciju i društveno učenje. ovaj servis pruža priliku glavnom uredniku da obuhvati više verzija istog Microsoft Word dokumenta unutar jednog fajla. Svaki autor šalje kopiju fajla putem email-a dok ih glavni urednik jednostavnim prevlačenjem stavlja u jednu istu grupu. Naš album je privatnog tipa tako da samo pozvane osobe mogu da pregledaju njegov sadržaj. Samo je potrebno da seregistrujete ili korišćenjem Facebook ili Myspace naloga i da počnete dodavati (upload-ovati) slike. saradnju i produktivnosti.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Gaggle aplikacija omogućava: komunikaciju. Aplikacija tada deli editovanje na sekcije omogućavajući glavnom editoru da bira koji god od njih želi. Fokus Gaggle aplikacije uvek je bio na zaštitu učenika. Podelite vašdesktop i sve fajlove sa više korisnka odjednom. Na kraju rada glavni autor može fajl konvertovati nazad u jedan Word dokument. Držite prezentaciju na više računara odjednom sa vašeg. Nešto poput remote desktop samo sa mnogo više opcija. učenicima i roditeljima da bilo kada i bilo gdje komuniciraju 60 . Umesto korišćenja servisa kao što su Zoho ili Google Docs. Team Viewer je alat koji vam omogućava upravljanje bilo kojim PC-ijem sa bilo kog mjesta na svetu.

Dimdim ima 7. pretraživanje i razmenu vlastitih favorita online. Sa ovom opciom studenti mogu bezbedno da kreiraju i dele dokumente i prezentacije. Gaggle-ova Web 2.0 alatka za saradnju (kolaboraciju) je osmišljena da promoviše i olakša saradnju kako u učionici tako i van nje. Alati za društvene knjiţne oznake Društvene knjižne oznake omogućavaju studentima i nastavnicima čuvanje. 3. Omogućava nastavnicima i učenicima da pristupe bilo kada da bi sarađivali na zadacima. projektima i događajima. Deljeni kalendari. screen-a. Slide Six je alat koji služi za kreiranje PowerPoint.0 Gaggle alata.231.4. Dimdim omogućava održavanje sastanaka (webinara) online koristeći samo naš browser. Ovaj besplatni online alat mogu da koriste svi besplatno. Softver se može koristiti i u poslovne svrhe što mu omogućava funkcija izrade dijagrama koji su zavisni od ulaznih brojčanih parametara. klasifikaciju. Postoji i opcija Homework Drop Boxes gdje studenti mogu da rade i objavljuju svoje domaće zadatke. Dimdim je ustvari web konferencijski servis gdje korisnici mogu da dele sve sa ostalim korisnicima počev od fajlova. Keynote i OpenOffice prezentacija.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. oglasne table. blogovi i čat obezbjeđuju mnoge prednosti za komunikaciju. pričaju i koriste web kameru pri održavanju sastanka [5]. Gaggle je u potpunosti besplatan.9. Jednostavno POP mogućnosti dozvoljavaju roditeljima da usmere svoj e-mail na bilo koji nalog po sopstvenom izboru. slajdova kao i da chatuju.0 alata u elektronskom učenju koristeći širok spektar Web 2.425 korisnika što nam ukazuje na njegovu popularnost. Alat nudi multimedijalnu podršku tako da u prezentacije možemo postaviti audio i video sadržaj. na ovaj je način moguće 61 . Prezentacije napravljene pomoću ovog alata možemo deliti sa prijateljima.

5. Najpopularniji predstavnici su:    Delicious Diigo StumbleUpon 3.6. 3. Alati za podsticanje kreativnosti Cilj ove skupine alata je postaknuti studente na aktivnost i kreativnost.9. Github omogućava kolaborativno editovanje programskog koda. LetterPop je web aplikacija specijalizovana za izradu brošura koja omogućava studentima da iskažu svoju kreativnost.9. Alati za društvene mreţne stranice Osnovna namena društvenih mrežnih stranica je povezivanje korisnika sličnih interesa pri čemu oni mogu razmenjivati svoja znanja i iskustva.0 alata u elektronskom učenju prikupljati izvore na webu koji se mogu koristiti kao reference kod izrade seminarskih i diplomskih radova i sl. Linkedin na jednom mestu povezuje stručnjake iz celog sveta. Bubblr je alat koji omogućava iskazivanje kreativnosti studenata kroz izradu stripova gdje bazu čine slike iz web servisa Flickr. 62 .DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Tweako povezuje korisnike čiji su interesi informacijsko komunikacijske tehnologije.

i ako mogućnosti koje pruža raspoloživa tehnologija i socijalni alati uvećavaju – pozitivno – ulogu i participaciju učenika u njihovom procesu učenja. doneo sa sobom fenomen društvenih mreža sa velikim grupama ljudi. Imaju kritički pristup. jedno je neupitno. u njegovim tvrdnjama da je Web 2. To je sistem koji daje sve veću demokratiju i slobodu 63 . Da li to znači slom tradicionalnih modela učenja? HELIOS u to nevjeruje. njegovog stanja i upotrebe danas. • Uloga pouzdanosti kreiranog.0 alata u elektronskom učenju ZAKLJUČAK Zaključujući prikaz evolucije elektronskog učenja.0 samo deo žargona ili s druge strane zastupali mišljenje dase radi o prirodnoj evoluciji weba. ostaju ključnim u određivanju budućnosti elektronskog učenja [4].DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. Međutim. Sadašnju. Web 2. razmenjenog i sadržaja iz mreže. za 4-5 godina zameniće nova.0 imaju zaslugu što su korisnika/učenika približili centru kreiranja sadržaja i procesima učenja. ni pesimističke. sledili stav utemeljitelja weba Tim Berners Lee-a.0 i e-Learning 2. One nisu ni optimističke. sa dozom skepticizma: • Web 2. omogućio brži protok informacija. jasnija i svetlija.0. ukojoj će fokus biti na drugom podskupu ovog učenja – mobilnom učenju (m-learning). ma kako interpretirali Web 2.0 ide nezaustavljivo napred usvom razvoju. poslužimo se konstatacijama iznesenim u studijskom projektu HELIOS. koji je potakao korisnike na učestvovanje u stvaranju sadržaja. • Ne verujemo da će u budućnosti – bližoj ili daljoj – obrazovanje ležati samo u rukama učenika. kao i pitanje njegovog naučnog kvaliteta.0 ili novi Internet je pojam koji je omogućio razvoj virtualnih zajednica. mestimično nejasnu i sumornu sliku elektronskog učenja. Web 2.

digitalnu šumu beskorisnih informacija. On u svojoj knjizi Kult amatera za Web 2. daje svoja mišljenja o bilo kojoj temi. emocija. Osim toga. 64 . Ljudi više ne dolaze na net da traže informacije.0 stvorio kult digitalnog amaterizma i narcizma. Marketing mora da zaboravi na svoje proizvode. ali ljudi su ono što pokreće i kreira zajednice.0 kaže:“ To MySpace susreće YouTube susreće Wikipediju susreće Google – To neznanje susreće egoizam susreće loš ukus susreće vladavinu mase. dopuštajući da bilo ko. stavova.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. o većem broju ljudi. a ono što je stvarno donela su ustvari površne opservacije o svetu oko nas. bilo gde.. informacija i virtualnog postojanja koje sam omogućuje.0 je promenio i klasične koncepte marketinga.0 je ipak samo alat koji pomaže ljudima. alati nude nove načine za brand building. upravljanje odnosima s kupcima i unapređenje razvoja proizvoda. od prvobitne razmene informacija došlo se do razmene ideja. svoje slogane i posveti se ljudima na mreži i onome što je njima bitno. bez obzira na njihovu stručnost. znanja. Web 2.. talenat.0 je učestvovanje korisnika u stvaranju. S društvenog aspekta gledano. njihovih ideja. Web 2. koji potkopava ideju stručnosti.0 dobija snagu iz povezivanja ljudi. dok je u drugoj dvosmerna. Glavna karakteristika koncepta Web 2. manje pouzdanih vesti.0 alati su doneli i različite mogućnosti marketinške komunikacije sa kupcima.0 alata u elektronskom učenju odabira. već da se uključe u razgovor. svoje usluge. samo obožavanje i slično Na kraju ipak ne zaboravimo jednu veoma važnu činjenicu.“ Revolucija Web 2. obogaćivanju i razvoju sadržaja. Sadržaj za web sada zahvaljujući Web 2. Na steroidima. Najveća promena u odnosu na prvu generaciju weba.0 obećavala je donošenje više istina.0 kreiraju obični ljudi koji su nekad bili poznati kao publika. kritičari poput Andrew Keena tvrde da je Web 2. Web 2. ogleda se u tome što je u prvoj komunikacija bila jednosmerna. više globalne perspektive. Različiti Web 2.

2006. International Conference on Professional Development in Education. Kult amatera. Edukativni fakultet. carnet . godina.ibm. dopunjuju i apdejtuju. april 10-12. [9] Azizović.DIPLOMSKI RAD | Korišćenje WEB 2. [2] Dostupno na podcastu http://www-128. hr / tematski / drustvenisoftver / pojmovnik/ [6] Andrew Keen. Fraktura 2010. (2006b).17 [7] Azizović.wordpress. Prizren. Doktorska disertacija.html [4] Anderson. Fakultet za informatiku i informacione tehnologije. [8] Azizović. Montenegro.wikipedia.: “Model učenja na daljinu u visokom obrazovanju “.: “Mogućnost stručnog usavršavanja putem e-learninga”.com/2010/11/27/web-2-0-alati-i-e-ucenje-uprimarnom-obrazovanju/ http :// www . Txt [3] Dostupno na http://oreilly.com/web2/archive/what-is-web-20.: “Osnovna računarska pismenost“. E.internet format za objavljivanje radova koji se često doradjuju. 65 . [5] www. T. E. E. 2010. Teaching a Distance education course using educational social software. str.com/developerworks/ podcast /dwi /cmint082206.com http://pogledkrozprozor. Novi Pazar. Univerzitet u Novom Pazaru. 2007.0 alata u elektronskom učenju Literatura [1] Really Simple Syndication .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful