KOMPARATIVNI POLITIČKI SISTEMI

I POLITIČKI SISTEMI - POJMOVNO I TEORIJSKO ODREĐENJE (oblici, modeli,
struktura, veze među njima) SHVATANJA POLITIKE: 1. TELEOLOŠKO shvatanje politike - Teleologija – nauka o svrhovitosti. Tvorac (Bog, priroda) je radio po programu, svrsi. Pr. pile ima na vrhu kljuna kristal koji mu omogućava da probije ljusku jajeta. - postoji svrha svega - vezano je za antiku (Grčka, Rim), proteže se do srednjeg veka Cilj (svrha) politike je javno dobro Bez pravde i javnog dobra politika bi bila jedna velika pljačka. Sv. Avgustin - zavera je sve ono što je usmereno protiv jednog javnog dobra i interesa. 2. ETATOLOŠKO shvatnje politike (etat (Fran) – država) Vidi državu kao centralnu temu politike, njenu genezu, razvoj, organizaciju, prirodu, zakone koje donosi i slično. Ona je ta koja treba da obezbedi javno dobro. -vlada od antike do modernog doba 3. KRATOLOŠKO - u njegovom centru je pojam vlasti i vladanja (donošenje odluka, način vladanja) 4. ELITISTIČKO shvatanje politike – centralno mesto politike su elite, kako nastaju, kako funkcionišu (organizacija kompeticija između njih) To su ustvari stranke. Ima više stranaka, ali ima nekih država gde je dominantna jedna politička elita. Formalna volja većine pretvara se u suštinsku vlast manjine – izborno telo služi isključivo da glasa 5. DISTRIBUTIVNO shvatanje politike – moderno shvatanje politike, nastalo u drugoj polovini 20. veka. Autoritarna alokacija društvene vrednosti: ko dobija, šta, kada i kako dobija Bavi se političkim vrednostima, locira se u onaj segment koji treba da štiti ali i da distribuira na pripadnike jedne društvene zajednice. Vrednosti su nešto na čemu počiva svaka društvena zajednica. Postoje razne vrednosti pa tako i politička. Nema vrednosti iza koje ne stoji određena norma. Postoje tradicionalna, religijska, običajna ali i zakonska norma. Iza vrednosti moraju da postoje norme koje je štite. Jedna od bazičnih vrednosti jeste ŽIVOT a jedna od verskih normi je NE UBIJ. Ako nema norme, vrednost tj. život je ugrožen. LJUBAV je vrednost a norma koja štiti ovu vrednost je NE ČINI PRELJUBU. SVOJINA, VLASNIŠTVO je vrednost a norma je NE KRADI. Religijske norme su eksplinirane na zakone. SHVATANJA PRAVDE: DISTRIBUTIVNA PRAVDA (privilegovani su bogati ljudi) Najstariji oblik pravde koji se vezuje za opraštanje, darovanje i bratsku slogu. Zove se i POLOŽAJNA PRAVDA – zbog stečenog položaja i zasluga i raspodela vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) se vrši prema položaju u društvenoj hijerarhiji. KOMUTATIVNA PRAVDA – nastala je u pravnoj teoriji. Zove se i REGULATIVNA PRAVDA – ona je korektivna, u obzir uzima stečenu korist i pretrpljenu štetu. Podrazumeva emancipovano stanje individua i građanstva koje je svesno svojih političkih prava i sloboda. Podrazumeva razmenski princip, to je pravda privatnog prava, raznovrsnih odnosa posredstvom arbitažnog položaja f-je države (sudovi, institucije) koje se pojavljuju kao arbitri ako dođe do sporova. 1

SOLIDARNA PRAVDA – odnosi se na zajednička dobra koja se daju slabijima i siromašnima (i zalaže se za tu vrstu socijalne solidarnosti) da im se daje više nego bogatima, više nego što bi svakom drugom raspodelom dobara dobili.

ZAKONSKA PRAVDA – Dva principa: 1) zakon je jednak za sve i 2) zakon je izvor pravde 6. BALANSIRAJUĆE I INTERESNO GRUPNO SHVATANJE POLITIKE – Politika shvaćena kao pojam je borba različitih interesa, grupa, političkih partija i dr. oblika političkog organizovanja ali suština je da ta borba mora biti balansirana od strane zakona, države, državnih institucija. Tu se pokušava napraviti ravnoteža između pojmova kao što su red, sloboda i vlast. 7. MODEL POLITIKE PRIJATELJ-NEPRIJATELJ (20-ih I 30-ih god. 20. veka) KARL ŠMIT Mišljenje je zasnovano na znanju pomoću kojeg se formira kritičko mišljenje, a mnenja se ne tiču argumenti (jednostavno nešto voli ili ne). Razlika između fašizma i nacizma: Fašizam se vezuje za italijansko društvo, ima kulturološku i državnu dimenziju. Fašizam stavlja državu u centralni fokus politike koja treba da rešava sve probleme. Manje je radikalan od nacizma. On je najradikalniji prema radništvu. Početkom 20. veka ne samo u Italiji i Nemačkoj nego i šire još uvek nije bio istaknut rasni princip kao kod nacizma. Daje osnovu državnog shvatanja politike. 8. POLITIKA SHVAĆENA KAO INTEGRACIJA GLOBALNOG (MODERNOG) DRUŠTVA – više se nameće kao cilj, kao projekat nego što je to pravno prihvaćeno shvatanje politike. Pojam POLITIČKOG je 1953. godine dao Dejvid Iston, gde je pojam političkog sistema podrazumevao dve dimenzije: 1) specifičnu politikološku disciplinu koja treba da se razlikuje od ustavnih prava i pravne nauke. 2) odnosi se na konkretne empirijske oblike organizacije političke vlasti. OSNOVNE DETERMINANTE (ODREDNICE) POLITIČKOG SISTEMA: 1. STEPEN EKONOMSKOG RAZVOJA – tehnički i tehnološki razvoj, razvijenost infrasturkture, stepen nezaposlenosti, struktura industrijskog sektora i problemi i tip svojinskih odnosa. Sve to određuje karakter i oblik političkog sistema. 2. PRINCIPI I OBLICI ORGANIZACIJE VLASTI – partijski sistem i izborni sistem. Ko bira, kako se bira i kako su organi vlasti koji su izabrani organizovani. 3. SNAGA I ULOGA DRŽAVE – postoje tri entiteta države: 1) teritorija, 2) narod tj. građani, 3) suverenost (nedeljiva, neprenosiva, mora biti aplicirana na čitavoj teritoriji i da se odnosi na građane.) 4. ADMINISTRATIVNO-BIROKRATSKI APARAT – mora biti racionalno organizovan, propisan, politički neutralan, stabilan sistem (stručan, profesionalan). 5. OBLIK POLITIČKE KULTURE – autoritarni ili demokratski 6. GEOGRAFSKI POLOŽAJ ZEMLJE – geo-politički položaj 7. VLADAJUĆE POLITIČKE IDEOLOGIJE 2

8. MEĐUNARODNI FAKTOR 9. POLITIČKA ISTORIJA I TRADICIJA

II KLASIFIKACIJA POLITIČKIH SISTEMA
Prvi pristup komparativnim političkim sistemima sadrži u sebi apstraktni kriterijum. Njegov tvorac je Maks Veber i on je koristio idealne tipove: klasifikovao je političke sisteme na: 1) harizmatska vlast – vlast vođe 2) tradicionalna vlast – konzervativna vrednost 3) racionalna vlast – zakonska vlast METODOLOŠKI IDEALNI TIPOVI: definišu određene tipove političkih sistema i mi na osnovu toga procenjujemo koliko je empirijski sistem blizu ili daleko od tih tipova. Idealni tip je pomoćni model (koliko je realni sistem blizu idealnosti). I. - dominira vođa, npr. 90-ih godina u Srbiji režim Slobodana Miloševića II. – polazi od jednostavnog pristupa 1. tradicionalni pristup 2. normativno-institucionalni pristup 3. etičko-institucionalni pristup 4. formalno-institucionalni pristup 5. funkcionalistički pristup 6. ekonomsko-klasni pristup 7. mešoviti pristup 1. TRADICIONALNI PRISTUP –polazi od HERODOTA. On koristi kao kriterijum za klasifikaciju oblik vladavine: monarhija – vlada pojedinac oligarhija – vlada grupa demokratija – vlada narod PLATON – broj onih koji vladaju i način: dobri – monarhija, aristokratija, demokratija loši – tiranija, oligarhija, mobokratija ARISTOTEL – dva segmenta: 1) upravljanje prema opštem dobru i 2) broj onih koji vladaju dobri – monarhija, aristokratija, politea (mnogo) loši – tiranija, demokratija, oligarhija (malo) MAKIJAVELI – ko je nosilac vrhovne vlasti u određenoj državi? Dva sistema: monarhija – nasleđem se dolazi na vlast republika – postoje izbori ŽAN BODEN – mesto suverene vlasti, nedeljiva, neprenosiva, apsolutativna monarhija – gde je suveren samo jedan aristokratija – gde je suverena manjina demokratija – gde je suverena većina 3

MONTESKJE – mesto u kome je locirana suverena (lokalna) vrhovna vlast: republika – kao kolektivno telo naroda – princip vladavine je princip vrline monarhija – vlast u rukama vladara – princip časti despotija – vlast pojedinca – princip zastrašivanja

2. priroda principa organizacija vlasti NORMATIVNO-INSTITUCIONALNI PRISTUP Autor Karl Levenštajn Dva globalna modela 1) konstitucionalni sistemi (demokratija) 2) autokratija 1) Demokratija – vlast je podeljena i međusobno kontrolisana - neposredna demokratija (antički ideal zajednice u kome su mali gradovi – države (polisi) gde su se slobodni građani skupljali na trgu i donosili odluke o njihovim životima. - skupštinski sistem vlasti - parlamentarni sistem vlasti - predsednički sistem vlasti 2) Autokratija - autolitarne autokratije: apsolutna monarhija, cezarizam - totalitarne autokratije: tradicionalna, socijalistička, fašistička 4. FORMALNI PRISTUP – broj političkih partija kao kriterijum. - jednopartijske - dvopartijske - višepartijske političke sisteme 5. FUNKCIONALISTIČKI PRISTUP – autor Gabrijel Almond kao kriterijum koristi politički sistem kao skup funkcija. 1) stepen diferenciranosti političkih uloga. Postoji: tradicionalno i moderno društvo - koje zahteva podelu rada i povećavaju se profesije. Tako postoji čitav niz specijalnih političkih uloga koje se usložnjavaju. 2) stepen specijalizacije institucija - predindustrijska društva – nema razvoja industrije i podele rada, ni institucija - zapadna društva - totalitarna – naslanja se na tradicionalna društva 6. EKONOMSKO-SVOJINSKA PODELA – koristi klasni kriterijum - kapitalistički - socijalistički 7. MEŠOVITA PODELA VLASTI – koristi više kriterijuma: a) stepen ekonomskog razvoja b) karakter političkih ideologija c) tip vlasti - socijalističke - kapitalističke 4

izvršna i sudska vlast). manjinskih partija i ulaze sa 1%. Druga karakteristika: odsustvo mehanizma uticaja na druge vlasti i obrnuto. glasanje o budžetu) Ovlašćenja parlamenta: 1) ustavotvorna (donosi ustav) 2) zakonodavna (donosi zakone) 3) kontrola vlade i vezano za izbore IZBORNI SISTEM – većinski. Treća karakteristika: stroga podela poslova. glasanje o poverenju vlade. ZAKONODAVNA VLAST – donosi ustav.odgovornost vlade prema parlamentu . Parlament ne može oboriti predsednika. Postoje 2 oblika: 1) monocefalna ekzitutiva (Predsednik je u isto vreme i šef države i šef vlade) monusglava 2) bicefalna – šef države – npr. pravna akta (ukida ili menja postojeće) IZVRŠNA VLAST – primenjuje i sprovodi zakone koje je donela zakonodavna vlast (parlament. skupština) ali u modernoj političkoj teoriji i vlasti ona može i sama da donosi izvesne mere i zakone (koje često i zloupotrebljava) SUDSKA VLAST – presuđuje u sporovima između raznih subjekata prava (fizička i pravna lica tj.zemlje u razvoju ORGANIZACIJA DRŽAVNE VLASTI skup državnih institucija.parlament nadzire i kontroliše vladu (poslaničko pitanje. republika – predsednik. monarhija – monah.sistem jedinstva vlasti . institucije).) PREDSEDNIČKI SISTEM – sistem stroge podele vlasti. kažnjava krivca za povredu pravnog poretka – f-ja sudske vlasti. Predsednik ne može da raspusti parlament. zakone i dr. Ističu svoje kandidate i pobednik izbora je onaj koji osvoji prostu većinu (50% + 1) PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEM – više političkih partija ulazi u sistem. a šef vlade – posebno.sistem podele vlasti: predsednički i parlamentarni . interpelacija. način njihovog izbora organizacije i nadležnosti kao i njihov međusobni odnos HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI Raspodela funkcija državne vlasti između različitih organa vlasti na istom nivou (zakonodavna. Horizontalna organizacija vlasti manifestuje se na 2 osnovna oblika: . proporcionalni i mešoviti VEĆINSKI IZBORNI SISTEM – gde postoji dvopartijski oblik vlasti. (kočnica-ravnoteža vlasti) PARLAMENTARNI SISTEM – sistem meke (gipke) podele vlasti .. Sudska vlast pripada sudovima koju koju obavlja na čelu samostalnosti i nezavisnosti. da bi one imale svoju političku prezentaciju.izbor vlade u parlamentu se uvek . Postoje: cenzusi za ulazak u parlament – samo ona stranka koja ostvari više od 5% ulazi u parlament i cenzus koji se tiče manjina.skupštinski sistem (konventski-fran. 5 .

MEŠOVITI IZBORNI SISTEM – kombinacija prethodna dva sistema.konfederaciju .monarhija .dvodomni (donji dom – građani. federacija) .jedinstvena prosta država (po organizaciji) sa jedinim centralnim nosiocem državne vlasti.) BROJ DOMOVA U PARLAMENTU . da obezbedi ravnomernu političku zastupljenost po teritoriji i što bolje predstavi političke partije.izbor u parlamentu (suštinska ovlašćenja su jako mala. npr. Britaniji (uži deo).višepartizam OBLIK DRŽAVNOG UREĐENJA .određuje uspostavljanje organa državne vlasti na različitim nivoima vlasti.lokalnu samoupravu UNITARNA DRŽAVA .jednodomni (jedna skupština birana od strane građana) .neposredni izbor građana (poziva se na politički integritet. bio zastupljen i jedan i drugi. bira se u parlamentu. da bi se izbalansirali. jak po ovlašćenju. BROJ POLITIČKIH STRANAKA .funkcije državne vlasti nisu podeljene između centralnih i necentralnih organa vlasti . Parlament bira predsednika vlade koji bira ministre koji mu odgovaraju) SKUPŠTINSKI SISTEM – centralna pozicija skupštine (kao centralno telo) . tj. deo vlade koji je izdvojen kao kabinet) .dvopartizam . čvrsta pozicija predsednika. U njoj se uspostavljaju odnosi između centralnih i necentralnih organa vlasti u određenoj državnoj zajednici.kancelarska vlada (Nemačka i Austrija najreprezentativnija. f-ja je samo reprezentativna i slabi je predsednik. u članicama države. ima sva sastav ministarski i vezan za parlament) . U okviru nje razlikujemo: . Vojvodina. .neposredni izbori skupštine od strane građana Obeležja: 1) Bira i imenuje predstavnike izvršne vlasti i sudske vlasti kao takve 2) Izvršna vlast nema mogućnost da traži raspuštanje skupštine 3) Svi ostali organi vlasti su određeni i funkcionalno podeljeni skupštini – zato se naziva SISTEM JEDINSTVA VLASTI. simbolički šef države.) .složenu državu .dva principa: 1) decentralizacija i 2) dekoncentracija vlasti 6 . VERTIKALNA ORGANIZACIJA VLASTI . Ministri koji čine uže telo unutrašnje vlade.republika POZICIJA ŠEFA DRŽAVE .kabinetska vlada (zastupljena u Vel.višedomni (konfederacija ili izdvojeni građani ili aristokratija) NAČIN IZBORA VLADE .parlamentarna vlada (u Srbiji.teritorijalna organizacija vlasti . gornji dom – predstav.unitarnu državu .

Jednostepena – lokalna i centralna vlast (između nema ništa).Postoji formalna (proceduralna) strana demokratije i supstancijalna (suštinska) strana demokratije. OBELEŽJE I PRINCIPI DEMOKRATIJE . okrug. centralna vlast. ORGANIZACIJA LOKALNE VLASTI: 1. nemaju odlike državnosti. Češka 3.Ko vlada. . Trostepena – lokalna. Postoji u svim oblicima države. Holandija. Švedska. Poljska. Nemačka) 2) ADMINISTRATIVNA REGIONALIZACIJA 3) POLITIČKO-TERITORIJALNA REGIONALIZACIJA (Italija.Ustavom su joj zagarantovana prava i u njoj se ostvaruje lokalna samouprava građana. unije su šire. MODELI DEMOKRATIJE . Grčka. najbliža je antičkom idealu neposredne demokratije. . regioni. Ustavne kategorije imaju pravo ustavnosti. nemaju supremaciju saveznih organa vlasti kao što je slučaj kod federacije. Francuska III. Sama po sebi nije država (slična je uniji).1) DECENTRALIZACIJA – prenošenje izvršnih (operativnih) f-ja na lokalnu samoupravu (necentralne organe vlasti) 2) DEKONCENTRACIJA – prenošenja izvesnih ovlašćenja na lokalne (niže) organe vlasti sa necentralnih organa vlasti SLOŽENE DRŽAVE UNIJA – zajednica država (Francuska) 1) Sjedinjena – slična unitarnoj 2) Realna – imaju zajednički carinski sistem 3) Personalna – države koje priznaju istog vladara FEDERACIJA – savezna država (SFRJ) Nemačka Suplemacija federacije – organi vlasti na saveznom nivou su na vlasti Autonomija federalnih jedinica – svaka članica ima izvestan stepen autonomije.Predstavlja oblik odlučivanja u lokalnim zajednicama. . Švedska. Slovenija. mora da postoji ugovor o formiranju. regioni i centralna vlast.To je osnovni (najniži) nivo organizacije vlasti u svakoj državi. LOKALNA SAMOUPRAVA . REGIONALNE DRŽAVE (Italija. Portugalija) 4) GEOGRAFSKI KONCEPT – kriterijum makro i mikro regiona (SAD) KONFEDERACIJA . oblast. Španija.Savez suverenih država. u čijem interesu i na koji način vlada? (I pravilo) 7 . Dvostepena – lokalna. Finska. Ustav utvrđuje preciznu podelu vlasti MODELI REGIONALIZACIJE: 1) EKONOMSKA REGIONALIZACIJA – kod država federacija ili unitarnih (Grčka. Italija. nezavisnosti. Belgija. Estonija 2.Mora se praviti razlika između modela sistema vladavine i aktuelnog empirijskog modela sistema vladavine. Holandija. Španija) – regioni su ustavne kategorije sa svojim nivoom vlasti.

već i moralna i politička odgovornost) VII Politički pluralizam. Organizovan je oko vrednosti slobo de i vlasništva (brani jedinku koja je nosilac vlasništva). DISKURZIVNI MODEL 5. PARTICIPATIVNI MODEL 6. .individualizam – dve ideje 1) KLASIČNI MODEL . LIBERALNI MODEL 1) klasični liberalizam 2) moderni liberalizam 3) neo-liberalni model 2.Džon Lok insistira na posedničkom individualizmu. Tvorac je trijade liberalizma i sloboda. MEŠOVITI MODEL (diskurzivno poliarhički socijalni model demokratije) 1. POLIARHIJA kao model demokratije 3. Rodonačelnik je liberalnog modela. KOSMOPOLITSKI MODEL 7. suprotstavlja se kolektivističnoj crti. disperzija. Liberalna trijada + predstavnička demokratija = suština političkog dela demokratije . Politička jednakost = pravna jednakost i poštovanje političkog prava građana) i razumno ostvarenje ekonomske jednakosti VI Odgovornost nosilaca političke vlasti (ne samo zakonska vlast. a ne ljudi. vladavina dobrih zakona. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE Vezuje se za posrednički individualizam. 8 . MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO 8.Ovde nema socijalne jednakosti a osobito ekonomske. KONSOCIJACIJA (konsenzualni model) 4.) IV Poštovanje slobode i prava građana V Poštovanje političke jednakosti (Svi smo jednaki pred zakonom.I princip: TRANSPARENTNOST (providnost) II Ograničenost političke sfere u odnosu na kulturu i ekonomiju III Princip vladavine prava (Ograničenost politike pravom.Vezuje se za Lokovo poimanje demokratije u kontrapunktu (opozitni odnos) Rusoovog shvatanja demokratije. dekoncentracija političke vlasti VIII Kompetetivnost (takmičenje političkih elita) i kontrabalansiranje između centara političke moći IX Obavezna izbornost organa političke vlasti X Sloboda i nezavisnost mas-medija i demokratsko javno mnenje XI Razvijena demokratska politička kultura – razvijen civilni sektor (građansko društvo) XII Minimalna racionalna i zakonita količina represije (država je jedina koja ima pravo primene nasilja – represije) KLASIFIKACIJA MODELA DEMOKRATIJE 1.posredništvo (posedovanje privatnog vlasništva) . Ovaj princip je najznačajniji. . Svojina (vlasništvo) i život – na njima insistira.

ugrožava sve navedene principe demokratije. . • Opadanje biračkih izlaznosti.Rastuća egzistencionalna nesigurnost (ekonomski aspekt). Tačer • Ubrzana radikalizacija. Klimatske promene koje zadiru u sred naše egzistencije (ekološka kriza) . politička apatija i osećanja bespomoćnosti • Izmešteno odlučivanje iz političkih institucija u tajne centre moći • Snažno zasecanje u socijalne funkcije države (smanjivanje poreske politike) Regan. nekritički postavljene konzumente i informaciju koju proizvodi politička manipulacija.Ekspanzija komunikacionih sistema obuhvata predominaciju modela masovne kulture. stvaranje virtuelne stvarnosti. .jačanje nacionalne države (kroz nacionalne institucije i ekonomiju) 1. socijalna sigurnost opada) • Smanjenje nadnica i plata (radi se sve više a nadnice su sve manje) • Povećanje političke moći bankarskih i finansijskih institucija • Sužavanje javnog izbora • Otežano organizovanje većine radi kontrole vladajuće manjine Neoliberalna alhemija = Puno mehanizama iako se formalna volja većine pretvara u stvarnu vlast manjine. POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Robert Dal – polazeći od negativnih manifestacija demokratije da i poboljša je. PROCESI DEMOKRATIZACIJE Indikatori (pokazatelji koji marširaju u svesti ono što ukazuje na osnovna obeležja) • Više liberalizma a manje demokratije (insistira se na proceduralnoj strani demokratije) • Smanjenje državne regulacije (povlači se ka sferi osiguravanja krupnog kapitala.Vrši se globalizacija trgovinskih i robnih sistema. 4. veka socijalna država 2/2 20. ono što ih drži na snazi je snažan ekonomski interes i kapital.Snažna regenalizacija (politička i ekonomska) – formiraju se novi entiteti = regioni koji transediraju granice postojećih država.difuzija – širenje tih proizvoda i inovacija vrlo brzo .oslanjanje na teritorijalnu reprezentaciju . tako da insistira na: 1) PARTICIPACIJA (učešće građana u politici da se građani kao nosioci suverenosti više uključe u politički život) Postoje dve f-je civilne pozicije: 9 . veka (apsolutna monarhija) nacionalna država 2/2 19. veka 3) NEOLIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE . konstitucionalna država ½ 19.početak 20 veka. Čuvena sintagma „Liberalna država kao noćni čuvar“.naglašavanje političke participacije .Država je shvaćena na minimalistički način.Vezan za fazu globalizacije.Formiranje nadnacionalnih proizvodnih struktura . podela na bogate i siromašne (i kod kuće a i šire) 2. veka (uništava se globalizacijom) demokratska država ½ 20. i dalje se naglašava individualni liberalizam . 2) MODERNA LIBERALNA DEMOKRATIJA . 3. . 2.isticanje partijske kompeticije .Tehnološke inovacije i njihova ubrzana difuzija – jer roba vrlo brzo zastareva ..

Demokratija je javni diskurs (razgovor) a ne agregacija preferencija (preraspodela i organizacija oko interesa politike) 10 . . DISKURZIVNI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Jerneg Habermas .da se približavao sve više idealu demokratske države. ide ka deprivilegovanosti .političke elite su opremljene vetirajućim pravom (veto-zabrana) – konsenzualna demokratija je to u suštini ili demokratija usaglašavanja 4.naglašava proces pregovaranja političkih elita .Komunikativan .negativno shvatanje slobode. .Opire se ekonomskoj racionalnosti (max profita po svaku cenu) i zalaže se za komunikacionu racionalnost -da komunicira i u njoj pronalazimo ono što je racionalno za nas .Pomalo utopistički jer polazi od idealnih modela a insistira na podizanju nivoa političke svesti.On je republikanski nastrojen.Deliberativan model – oslobađajući . Njene vlasti (zaštitnička pozicija) štite sferu građanske slobode. 2) 3) 4) 5) 6) 7) KOMPETICIJA POLITIČKIH ELITA – time ćemo imati smenjivost političkih partija. Vrši se pritisak na katencepciju političke moći. društva vezana za Francusku.participativa – sloboda za nešto – ofanzivna f-ja civ. SLOBODNI I NEOMETANI IZBORI VEĆINSKO ODLUČIVANJE SNAŽNO POŠTOVANJE IZBORNE VOLJE GRAĐANA SNAŽNO I DEMOKRATSKO JAVNO MNENJE VRAĆANJE OSNOVNIM VREDNOSTIMA POSREDNIČKE DEMOKRATIJE (ugrožene) 3.isključuje većinsko odlučivanje .Javlja se kao alternativa svemoćnoj državi ali i liberalnoj demokratiji . Insistira se na ne čekanju zaštite već da se donošenje zakona vrši u korist građana. F-ja – sloboda od nečega – znači od same države.Politika se fokusira u procesu odlučivanja kroz diskurziju . KONSOCIJACIJA – KONSENZUALNI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Aren Vajhard . kulture .Pre je civilan nego državni .Razvijanje javne sfere i javnog dobra . pripada anglosaksonskoj politici..dizajniran za multi etnička i multi konfesiona društva i da se političke elite ne takmiče .Homocivikus (civilni građani) treba da zamene homo economicusa koji je egoistički nastrojen „Građansko društvo je sfera univerzalnog egoizma. porodica je sfera partikularnog altruizma – država je sfera univerzalnog altruizma (ljubav prema čoveku)“ – Hegelova trijada .

Favorizuje procese deprofesionalizacije politike . državnog nivoa u globalni nivo organizovanja.Najsnažnija kritika neoliberalne demokratije. . suštinu politike locira ne u velikim obećanjima već u samom procesu odlučivanja i od lokalnog prema vlasti i obrnuto. socijalne razlike) 2) pravo na samoupravu 3) pravo na političko predstavljanje (reprezentovanje) na nivou centralne države – biramo cent.Ovaj koncept smatra da samo grupno definisana kolektivna prava pružaju zadovoljenje demokratskih vrednosti i standarda.Nastoji da proširi okvire demokratije kako bi išao u susret globalističkim tokovima preuređenja države i društva. .Veliko učešće raznih formi neposredne demokratije (učešće građana u odlučivanju u sferi rada. .Snažan građanski aktivizam . KOSMOPOLITSKI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac David Held . reafirmacija same uprave. (Po njemu pojedinac je nosilac političkih prava i sloboda.Traži samorazvoj i samoizražavanje kao konstruktivni princip politike u upravljanju vlastitim životima i željenim interesima 6. MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Vil Kimlika . pri čemu bi država zadržala važne funkcije državnog servisa. nalik je na višespratnicu u kojoj su spratovi demokratskog organizovanja dobro povezani i međusobno uslovljeni. . 7.Radikalni model demokratije . vraćanje radničkim i sindikalnim principima). vlast Sva ova prava su u f-ji zaštite manjinske grupe od ekonomskih interesa i političkih pritisaka i diskriminacije većinske grupe.Zahteva više socijalne i ekonomske jednakosti . elitističkoj i korporativnoj formi demokratije .Ističe 3 grupe manjinskih prava: 1) pravo na distinktan tretman – pravo na prepoznavanje manjinskog identiteta (etničkog i dr.Direktno suprotstavljanje liberalnoj. .Snažno civilno društvo zahteva i u ofanzivnoj (participativnoj) formi i u defanzivnoj (protektivnoj) formi .) To je ona pozitivna diskriminacija da na primer manjinska zajednica bude oslobođena na porez od kupovine automobila.Model kosmopolitske demokratije po Heldu. to je univerzalni princip i važi za sve i nije dovoljno da postoji samo ono jer imamo problem kolektiviteta.Ovaj model demokratije pokušava da racionalno uklopi integraciju nacionalnog.5. .Kimlika brani koncept diferenciranog građanstva nasuprot konceptu univerzalnog građanstva. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE Tvorac Karl Paterman .Held je za dozirano i postepeno utapanje nacionalne države u globalnu zajednicu. . porekla npr.Direktna participacija građana u sistem političkog odlučivanja na svim nivoima vlasti . 11 . .Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju. polne.

.-političkih elita. tržišnoj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve počiva na dominaciji monopola fin. nekritičko mešanje i uticaj kulture.doćiće do sukoba civilizacija . . njegova radikalna „Teza o kraju istorije“. Samjuel Hantington .Jačaju manipulativne tendencije demokratije.Treba smanjiti spoljno-političku hegemoniju. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM  Može se odrediti kao: UNITARNA. . sadržaja i njeno sužavanje na boljestojeće grupe i slojeve.Globalizacija sužava suštinsko polje demokratije u korist monopola odlučivanja i političke moći. IV. Odrednice: .njegova teza je mnogo realnija nego Frensisova..Postoji potiskivanje dem. . PARLAMENTARNA.izmešani sa različitim elementima. USTAVNO-MONARHISTIČKA.treba spojiti liberalnu i socijalnu državu . -UNITARNA: prosta država -PARLAMENTARNA I KABINETSKA: parlamentarizam -USTAVNO-MONARHISTIČKA: monarhija bicefalno.Jedna vrsta elektičkog modela . ne bavi se maglama. EFEKTI I KRITIKA MODELA DEMOKRATIJE Frensis Fukujama – američki teoretičar japanskog porekla. .liberalizam kao najznačajnija politička ideologija nije odneo političku pobedu . a ne republika (parlamentarna ili ustavna monarhija-demokratski oblik monarhističke vlasti) 12 . Traži da većinska zajednica odstupi od svojih i dozvoli da manjinska zajednica ispoljava svoju socijetalnu kulturu. model socijetalne kulture kao prirodnog okvira za ispunjavanje manjinskih prava. 8.Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam koji je izražen u sledećem zahtevu da . DVOPARTIJSKA DEMOKRATIJA KABINETSKA. MEŠOVITI MODEL DEMOKRATIJE .Demokratski paradoks: povećava se broj zemalja kojima je demokratija formalni sistem vlasti ali se istovremeno smanjuje vera u demokratiju i njen suštinski kvalitet.Stvoren je nerealan mit o tzv.On brani tzv.

Bila u pravima do 1. prapočetak budžetskog prava parlamenta) .Peticija zabranjuje kralju pravo da drži stalnu vojsku .jedan od najznačajnijih ustavnopravnih dokumenata Engleske. 2) Ideja o suprematiji prava (suprematija je prevlast. 6) Habeas corpus act 1679. 3) Saglasnost podanika oko osnove valjanog sistema vladavine . godine. god. ne u današnjem smislu. . kao i opasnost da zloupotrebi vojsku za političke obračune) 5) Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. . .nema oporezivanja bez saglasnosti parlamenta (to je praparlament. najstariji ustavni akt srednjovekovne Engleske. ( a u Srbiji diskontinuitet. Po prvi put KONSTITUCIONALIZACIJA brit. god. god.u njemu se insistira da se parlament saziva najmanje jedanput u 3 godine. teret za narod.stavljanje polit.Zabranjuje se kažnjavanje bez zakonskog suđenja. (Nacionalna država + građansko društvo + građanin .Akt posvećen uspostavljanju garancija za zaštitu čoveka od samovolje vlasti i policije. od 1832. Po prvi put se pokušava da se samovolja kralja stavi pod vlast prava. od tzv. 2. (velika povelja o slobodama) do Velike revolucije 1688.pokušaj da se kralj kontroliše (veliki trošak. 13 .bitna jer zabranjuje uvodjenje bilo kakvih poreza i davanja bez saglasnosti parlamenta . FAZA: Magna carta libertatum – velika povelja o slobodama.moderan politički poredak) 4) Peticija o pravima 1628 god. vlasti monarha pod vlast prava. 1) U njoj se insistira na razdvajanju kraljeve volje od prava. zakona u narodnom predstavnistvu 1832. god. 3. Nema kažnjavanja bez suda. od 1689. . od Magna carta libertatum 1215. godine do danas 1. monarhije .-DVOPARTIJSKA DEMOKRATIJA: 2 partije su dominantne -Savremena ustavna i politička konfiguracija britanskog parlamenta je plod viševekovne evolucije i kontinuiteta razvoja državnosti (od XIII veka se razvijao).vlada ideja o narodnoj suverenosti (da se narod pita u vezi karaktera političkog sistema).naglašava se dominacija prava nad voljom kralja.veku) FAZE RAZVOJA BRITANSKOG PARLAMENTARIZMA: 1. I obavezan izbor za Dom komuna. Srbija gubi svoju državnost u 15. nadmoc) . god. .

princip: Ustanovljava se imunitet poslanika . princip: Ubiranje poreza i državne vojske bilo je moguće samo uz parlamentarnu saglasnost. preteča laburista).Drugi važan dokument: Akt o nasleđivanju iz 1701. utvrđuje način dolaska na engleski presto 2. .Obeležja: .Formiranje politickih partija: 2 jake struje: Torijevci –iz njih nastaje konzervativna partija (naginjali ka monarhu) i Vigovci – iz njih nastaje liberalna partija (predstavnici građana. 2. . . 14 . godine . princip: Kralj mora da vlada na osnovu zakona.Bil o pravima 1689. god.2. uvodi se nezavisnost sudstva od izvršne vlasti 3. .široka socijalna disperzija i polako uključivanje građanstva).Prvi važan dokument .-1949. .Otvaranje procesa stvaranja parlamentarne demokratije.sloboda govora i rasprave (nije bilo moguće da se goni od strane zakona jer ima imunitet) . FAZA: Protiče u znaku supremacije parlamenta nad kraljem. princip: Proglašavaju se slobodni izbori za parlament. Bitan zbog dva principa: 1. god.parlament se samokonstituiše.Serija izbornih zakona 1867. 4.Uspon radničkog pokreta i sindikata (veliki priliv radnika u gradove). . 5. FAZA: Započinje proširivanjem socijalne osnove vlasti (ako je vlast bila skoncentrisana u monarhu uključuju se širi slojevi gradjanstva. god. . princip: Kralj nije vise mogao da samostalno donosi zakone.Početak stvaranja politickog subjektiviteta britanskog naroda. to je prvi važan princip vladavine prava. 3. 1. .Uvodjenje biračkog prava za šire socijalne slojeve stanovništva.Donošenje zakona o narodnom predstavništvu 1832.

 Velika Britanija nema pisani kodifikovani ustav ali se ne može reći da nema ustava uopšte. snažna uloga biračkog tela 5. USTAVNA PRAVILA I KONSTITUCIONALNI PRINCIPI: 1. fleksibilna i kompromisna taktika u politici 9.nema ga u jednom pojedinačnom aktu. Sve od Magna Carta čini telo i duh britanskog ustava. supremacija parlamenta 2. nezavisna i važna uloga javnog mnjenja BRITANSKI USTAV BI SE SASTOJAO OD: 1. vazna uloga opozicije 6. racionalno vođenje politike 11. kolektivna i individualna odgovornost 4. poverenje u političke partije i građane 8. USTAVNI ZAKONI I PRAVILA koji su obavezni pravni i politički akti 15 . davanje političkih koncesija i ustupaka 10. parlamentarizam kao oblik političke vlasti 3. funkcionalna reprezentacija (postoji funkcionalno predstavljanje svih društvenih slojeva) 7. Nije kodifikovan .

(To vazi u Srbiji .Lokalna uprava uziva visok stepen autonomije. Vels.u najprostijem smislu znači obavezu šefa države da mandat za sastav Vlade poveri predsedniku najajače političke stranke ili predsedniku one stranke koja može da formira parlamentarnu većinu.podrazumeva suverenost parlamenta I ideju da je središte vrhovne vlasti u parlamentu. srezovi i parohije. kao i u vecini zemalja. a u ustavne konvencije spadaju: . POJAM PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE I PARLAMENTARIZMA PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA . BRITANSKI PARLAMENT 16 .Postoji razvijena lokalna samouprava gde osim centralne državne vlasti postoje i okruzi. Škotska I Severna Irska.To je unitarna država -nije ni federacija ni konfederacija. .Običajno pravo . PARLAMENTARIZAM – obeležja: .Sudska praksa . . USTAVNE KONVENCIJE koje podupiru ustavne zakone i pravila.2.glasanje o poverenju vladi i istovremeno pravo vlade da raspusti parlament.) .Percedentno pravo (sudska praksa u Britaniji) UNITARNO UREĐENJE VELIKE BRITANIJE: .Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije je unija koju čine: Engleska. .

• 1948. Nakon godine ponovo se vraća u raspravu. • Bio je jednodomno telo sastavljeno od 3 staleža: plemstvo. • 1928. knez. • Dvodomna struktura se stvara od 14 veka. pravni lordovi. parlament pocinje da preuzima f-ju političke reprezentacije tadašnje socijalne strukture britanskog društva. • Britanski parlament vodi poreklo iz velikog saveta (Magnum Consilium) iz XII veka. građanstvo. dok . god. • 1844. a njegov rad se oslanja na Magna carta libertatum. Čine ga u titularnom smislu svetovni lordovi.GORNJI DOM nosi naziv Dom lordova ima oko 1100 članova.Gornji dom čine crkvena vlastela i visoka vlastela. 17 .B. . god. • Nastanak parlamenta je označio proces konstitucionalizacije u političkoj istoriji V. glavna f-ja tada je bila da se bez njegove saglasnosti nisu mogli ubirati porezi i takse. uvodi se opšte biračko pravo ukljucujuci i žene.Da bi demokratsko pravo postalo potpuno ukida se pluralni votum određeni privilegovani društveni slojevi su imali to pravo (njihov glas vredi više puta: 3-4). Član se postaje nasleđem ili izborom iz redova aristokratije. .• Danas nije ni teorijski ni praktično vrhovno upravljačko telo ili centar vlasti. duhovni lordovi. • Prva velika reforma parlamenta desila se 1832. • poslanici se biraju na 5 godina. • Izbori za parlament su opšti i većinski (bira se jedan kandidat koji dobija relativnu većinu glasova).: 1. sveštenstvo i malobrojno • U početku se sastojao samo od doma komuna . gradova i sitna vlastela. Zakon o predstavništvu naroda gde se ponovo proširuje biračko telo – uključuju se radnici i seljaci. • Parlament je dvodoman: . • Bil o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i početak moderne političke istorije i vladavine prava. god. zato što je sam parlament ograničavao kraljevsku vlast 2. viši stalež je imao pravo glasa koje vredi više od glasa drugog glasača – neobrazovanog stanovništva. Zakonom o predstavništvu naroda i time se proširuje biračko telo jednim delom nove buržoazije. Sada se jako retko dešava u praksi. god. • Kombinacija više političkih partija – mesoviti ili proporcionalni. . • bira se jedan kandidat koji dobija prostu većinu glasova.Donji dom čine predstavnici grofovija. Dom lordova je izgubio nakadašnje funkcije (nekada je bio ravnopravan sa Domom komuna) i njegovim sednicama prisustvuje oko 200 članova.Pravo suspenzivnog veta .od jedne godine ne odnosi se na budžet i finansijske zakone. doživotni perovi (Peer)-titula.

skraćuje vreme za raspravu ako je utvrđeno da ima 20 sati rasprave o nekom zakonu. • Zaseda od oktobra do jula • Formira se vlada u senci – nju formira lider opozicije koji je plaćen za to • Kontrola vlade od strane parlamenta • Parlament je nosilac samo pravne suverenosti a politička suverenost ostaje u birackom telu (građani prenose suverenost na predstavnike (delegate) tj. izglašava budžet 3.on ima veliki ugled. 1.Razvojem državnih f-ja raste i značaj vlade a porastom značaja političkih partija vlade sve vise postaju partijske vlade.spiker odlučuje o kojim se amandmanima vrši pretres (raspravlja se). Škotska bira 71 poslanika. .Vlada je centralna politička institucija britanskog političkog sistema nastala izdvajanjem jednog manjeg dela poslanika iz kraljevog privatnog saveta pocetkom 17. Funkcije donjeg doma: 1. I jednu izbornu jedinicu u proseku čini 70-80. biračka tela) VLADA .. . 2. • Kvorum (većinski deo parlamenta) je potreban samo kod glasanja.000 građana. Severna Irska 12. Vels 35.DONJI DOM . postupak: kengur .KABINET . glasanje o budžetu. glasanje o poverenju vlade i poslaničko pitanje) • Sednicama presedava SPIKER .Džordž I iz Hanoverske dinastije slabo je znao engleski jezik te stoga nije prisustvovao sednicama kabineta i veza između njega i kabineta bio je ugledni poslanik koga je on sam izabrao i koji će se kasnije izdvojiti kao prvi ministar odnosno predsednik kabineta (PM-Prime minister.veka. donosi zakone 2.dom komuna. postupak: giljotina . Engleska 533 poslanika. 18 . a poslanici su MP-members of parliament). kontroliše vladu (interpelacija. Predstavlja britanske građane i broji oko 650 članova.

ČLANOVI VLADE su 3 grupe koje su hijerarhijski organizovane: 1. KRALJ ILI KRUNA . kadrovska moć (imenuje i postavlja državne službenike i ministre) 7.odluka donesena kad prvi ministar odluči (bez glasanja kabineta) 6. ministrom). • Imenuje mandatara za sastav Vlade. Ima ih oko 50 (partijski bičevi) PRVI MINISTAR – PREMIJER Izvori snage (moći): 1. ima ih najvise 20.kontrola svih institucija političkog sistema preko partijskih poluga 13.. donosi odluke vlade . odnosno kabinet i one imaju zakonsku snagu .on je šef državne administracije na centralnom nivou i ona broji oko million sluzbenika 9. Ima ih oko 30. 2.Danas je to reprezentativna institucija koja savetuje. odlučuje o dnevnom redu vlade 5. članovi kabineta koji su šefovi najznačajnijih resora (policija.Funkcije: • Imenuje nosioce plemićkih titula (serovi i perovi) • Saziva i raspušta parlament uz odluku vlade.podzakonski propisi i uredbe koje donosi vlada. državni pravobranilac i sl. .šefovi resora koji nisu članovi kabineta i neki drugi nosioci javnih funkcija – državni tužilac.pravo da inicira i predlaže donošenje zakona 3. državni sekretari.nisu zakoni sami po sebi. parlamentarni sekretari. ministri . državna administracija .Odlučuje o trošenju preko 2/3 budžeta MONARH. partijska moć .za donetu odluku premijera odgovara čitav kabinet (kolektivna odgovornost – solidarnost sa 1. delegirano zakonodavstvo .on je uvek šef partije koja ima parlamentarnu većinu 8. 3. 19 . koji važe dok parlament ne usvoji zakon koji reguliše tu oblast. • Proglašava zakone. • Predstavlja Ujedinjeno kraljevstvo u svetu simbolički – jer nema pravo da sklapa ugovore ali on svojim ugledom doprinosi poboljšanju odnosa ili sklapanju ugovora. pravo zakonodavne inicijative . mlađi ministri. 4. • Ublažava kazne i izriče pomilovanja. školstvo…). Ima ih 1500-2000 god. • Vrši objavu rata i mira (na predlog i uz odluku Vlade). to znači da ako padne premijer pada čitav kabinet 12. narasla uloga izvršne vlasti i države 2. • Potvrđuje izbor kabineta u parlamentu – formalnom odlukom.personalna unija kao izvor moći .neslaganjem sa premijerom ministar automatski podnosi ostavku po dobrom običaju. opominje i ohrabruje. nema rasprave 11. odlučuje o raspuštanju parlamenta 10.

Čvrsto je organizovana i ima razuđenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim biračima).Pripada grupaciji desničarskih. Većinski izborni sistem: po 1 kandidat iz svake partije u izbornoj jedinici. . KONZERVATIVNA PARTIJA (Dizraeli. partija.Po političkoj orijentaciji to je tipična buržoaska konzervativna partija koja ističe klasične vrednosti liberalizma. biznismeni i farmeri-zemljoposednici. višepartizam.). veku u parlamentarnim frakcijama Torijevaca koji podržavaju kralja i Vigovaca koji traže parlamentarne reforme i daju konstitucionalizaciju krune. . slobodnu konkurenciju. smanjenje poreza. ali ne i operativni komandant vojske. Margaret Tačer) .Ustav i pravo ne govore o partijama već se izborno zakonodavstvo bavi kandidatima. . Dve glavne POLITIČKE PARTIJE koje se na izborima smenjuju na vlasti: 1. tradicionalističkih partija.Danas broji oko 2 miliona članova i dobija na izborima između 12 i 14 miliona glasova. • Zvanični.Začetak političkih partija treba tražiti u 18.Konačna partijska konfiguracija se formira u drugoj polovini 19. zalagalo za razvoj socijalnih ideja). laburisti. delovi aristokratije.Glavno uporiste ima u višim srednjim i višim slojevima društva . . iz sindikalnih udruženja i fabijanskog društva (filozofsko-humanističko-političko udruženje. bogati građani.Prva partija ranijih premijera Margaret Tačer I Džona Mejdžora. . ko dobije prostu većinu ide u parlament. ser Vinston Čerčil. • Predstavlja simbol jedinstva nacije POLITIČKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM .Članstvo čine uglavnom viši društveni slojevi i čije interese prevashodno zastupaju. zapadnjaštvo. veka kada nastaju konzervativci iz torijevske frakcije (1867. .To je tipičan dvopartijski sistem iako formalno ima više od dve partije (liberali 3. Lojd Džodž.) i liberali iz vigovske frakcije (1877. privatnu svojinu. smanjenje socijalnih davanja i ograničenje rada sindikata. .• Potvrđuje britanske ambasadore. . 20 . Laburistička partija je formirana 1900.vlasnici preduzeća i bivša aristokretija i zastupnici shvatanja o neophodnoj renesensi veličine i moći britanske monarhije i rezervisanim stavom prema produbljivanju procesa evropske integracije. konzervativna). .

Stara partija. .Osnova političkog programa . . tu gotovo da nema razlike. . veka.5 miliona članova.Većina članstva su iz radničkih sindikata i srednjih socijalnih slojeva. . Vilson . nastale krajem 17.Čvrsto je organizovana sa dobrom lokalnom infrastrukturom. . To je mnogo širi pojam.Pripada grupi socijaldemokratskih partija.) .Danas broji oko 6.Harold Laski – „Danas Engleskom vlada jedna velika partija sa dva krila koja se povremeno smenjuju na vlasti.Atili..zaštita privatne svojine i zalaganje za socijalnu stabilnost britanskog društva 2. bez ozbiljne želje za dobrim društvenim promenama“ 21 .U početku čvrsto stoji na socijalističkim i socijal-demokratskim vrednostima.Partija Tonija Blera . Vodi poreklo od toriejvske partije. a na izborima dobija isto od 12-14 miliona glasova. mekših političkih shvatanja.U poslednjih nekoliko decenija prisutan je snažan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u odnosu na konzervativnu stranku više u nijansama pogotovo kada je spoljna politika u pitanju. LABURISTIČKA PARTIJA (Ken Hardi prvi lider) . (Politički pluralizam nije isto što i više partija. .

godine.V.čuvena Francuska buržoaska revolucija 1789. Odrednice: 1. a predsednik raspustiti skupštinu ali i predsedničkim jer predsednik ne može biti smenjen od strane parlamenta do isteka mandata.Smatra se da francuska državnost teče u kontinuitetu od 5.-1792.toliko traje revolucionarni period. Smatra se parlamentarnim jer nacionalna skupština može smeniti vladu. . FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM (francuski kontinentalni parlamentarizam)  Nalazi se negde izmedju parlamentrnog i predsednickog sistema vlasti. KRATAK ISTORIJAT: .) Smatra se da francuska državnost teče u kontinuitetu od 5. 1789. avgusta 1789. univerzalizacija značaja ljudskih prava i sloboda (čoveka i građanina) 22 .. značajna je jer je uveden republikanski oblik vlasti (mada je postojao u antičkom svetu ali to je drugačiji kontekst) 2. veka i dinastije Merovinga i kralja Klovisa (Francuska je državnu nezavisnost stekla ujedinjenjem pod Klovisom 486 god. ustanovljen je princip pravne države (da se politička vlast vezuje za pravo i zakone.Za Francusku buržoaziju je značajna DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA I GRADJANINA 26. god. ne može biti arbitralna i slobodna kao što je bila) 3. ustavna zaštita ljudskih prava i sloboda 4. veka i dinastije Merovinga I kralja Klovisa. .

Veliki broj emigranata iz bivših francuskih kolonija.1945. Jak i sve jači položaj predsednika republike koji je stekao veću vlast nego monarh u Velikoj Britaniji. Jaka centralizacija državne uprave. 12. Veliki broj malih političkih partija . 6. Martinik. .1870. III republika 1870.Političko predstavništvo tzv. 3. Relativno jaka podrška birača levim političkim partijama (socijalistička i komunistička partija francuske).Česti štrajkovi kao oblik sindikalne borbe.1848. 13.Period restauracije – 1799. do danas SPECIFICNOSTI FRANCUSKOG POLITIČKOG SISTEMA: 1. Jako i dobro organizovano seljastvo. Snažna sfera socijalne politike. . . (kada se ukida republika i ponovo se vraca carstvo. prekomorskih teritorija u nacionalnoj skupstini zovu se dom-tom (Nova Kaledonija. IV republika 1945. 23 .Jaka regionalna i lokalna samouprava. Napoleon) 3. 4. I republika 1792. Odsustvo monarha kao kohezionog faktora (simbolička f-ja. 7. V republika 1958.Izražena vojno-policijska tradicija. 5. ne postoji dominacija krupnog kapitala).1799. jaka i duga republikanska tradicija koja potiče od Francuske buržoaske revolucije iz 1789). II republika 1848. Kulturna posebnost i zaštita jezika. .PERIODIZACIJA USTAVNOG I POLITICKOG SISTEMA 1. .1958. 2. 8. Tradicija jakih i uticajnih sindikata.Razvijen sektor malih i srednjih preduzeća (manje ima velikih kompanija – to govori o strukturi kapitala. 9. 10. Francuska Gvajana) 14. 6. 5. . 4.što čini politički sistem drugačijim od britanskog parlamentarizma. 11. socijalne i zdravstvene zaštite. 15. 2.

istoriji. Ima pravo da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore. On je vrhovni zapovednik ili komandant francuske armije. .Politička nestabilnost i laka smenjivost vlada prevaziđena je naglšenom izvršnom vlašću predsednika.Politički koncept nacije (u 19. . (Predsednik republike iz jedne političke opcije a vlada i vladine koalicije iz druge pa se zbog političkih neslaganja javljaju česti sukobi – Žak Širak). Postoji organicistički koncept: Nemačka: zajedničko poreklo. 9 meseci (jedino je Italija politički nestabilnija. kultura. POLITČKI SISTEM V REPUBLIKE: .Ustavnom reformom iz 1962. Odlucuje o ratu i miru. Izvršna vlast je podeljena bicefalno između predsednika i vlade. god.Predominantan politički činilac zbog ovlašćenja. 3.16. 7. od 3-6 meseci). . zajedničkom etničkom poreklu. 17. 6. veku formiraju se nacije. jezik. . još više jačaju ovlašćenja predsednika a njegovo dodatno utemeljenje u politickom sistemu francuske čini njegov izbor od strane gradjana. On predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku Vladu). I postoji univerzalistički gradjanski: Francuska: ne insistira na tradiciji. 2. Poseduje važnu zakonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge skupštini na razmatranje i usvajanje).Veoma nestabilne vlade i izbori u proseku na 8. nego na francuskom državljanstvu i na zajedničkom političkom predstavništvu.1969 De Gol se povukao posle referenduma o novoj administrativnoj podeli Francuske i reforme senata PREDSEDNIK REPUBLIKE: . pravoslavci. 5. istorija. On je stvarni arbitar (sudija) političkog života u Francuskoj. 24 .često se dešava u Francuskoj. 4. Srbi: zajednička vera. tradicija.Politička kohabitacija .Biraju ga građani direktnim izborima na 5 godina Ovlascenja: 1.

. .Potpisuje međunarodne sporazume i propise Evropske unije. resorni.Kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godišnje koordinira ambasadore u Parizu. 19. VLADA: . državni sekretari) i državni sekretari. 16.8. 25 . vojna formacija koja nije regularna francuska vojska). .Mandatar je obavezno šef najjače stranke u Skupštini.Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlaže mandatar Vlade.Imenuje ambasadore.Vlada zaseda jednom nedeljno u plenarnom sastavu (punom kvorumu) kao ministarski savet i tim sastankom predsedava predsednik Francuske. 4 grupe ministara (državni. Smešten je u Jelisejskoj palati. 18. Proglašava zakone ukazom ili ih osporava i pokreće postupak ustavnosti. 9. .Odlučuje o unapređenjima u vojsci i policiji.Prvi dom .Predstavlja Francusku u Evropskoj uniji. parlament) 21. Bira predsednika i 3 člana ustavnog suda.Imenuje posebna savetodavna tela. 15. .Obezbeđuje sprovođenje usvojenih zakona PARLAMENT (nacionalna skupština i senat): NACIONALNA SKUPŠTINA: Predstavništvo građana .Komanduje legijom stranaca (plaćena vojska. 22.Imenuje perfekte departmana. opštim izborima i mandat poslanika traje 5 godina.On predlaže ministre a predsednik ih imenuje.On ovlašćuje premijera da predsedava ostalim sednicama kad on nije prisutan. .Čine je premijer (kao sef Vlade). 17.Bira se neposrednim.Pramijer je šef vlade ali njega imenuje predsednik F. delegirani. Republike. 13. 12. On je vođa i koalicije u slučaju tesne pobede. vojnici – članovi pre svega iz inostranstva.Raspisuje referendume (kod nas to radi skupstina.Ima kraljevska ovlašćenja i u tome je od njega snažniji samo predsednik SAD-a.Dodeljuje ordenje i odlikovanja.Ima blagu zakonodavnu inicijativu i vodi operativnu dnevnu politiku. . 14. 10. 11. 20.Ima svu vlast u vanrednim okolnostima.

.Drugi dom u Francuskoj. . 26 .Za senatore glasaju poslanici nacionalne skupštine.Bira se indirektnim izborima.Ukupno ima 577 poslanika. . a na kraju delegati gradskih saveta.Broji 9 clanova: 3 imenuje predsednik.Nacionalna skupština može da izglasa nepoverenje Vlade (retko se dešava). .Je svojevrsni kontrolni organ zadužen da se brine o ravnoteži ili balansu vlasti. USTAVNI SAVET KAO USTAVNI SUD: . SENAT: Predstavlja regione i gradove .. .Usvaja zakone zajedno sa senatom.Zaseda u Burbonskoj palati. 555 se bira u metropoli (centralna država Francuska) a 22 u prekomorskim dom-tom (departmanima i teritorijama). skupštinom glasaju o zakonima i budžetu i tada zasedaju u Versaju.U slučaju smrti predsednika Francuske njegovu dužnost do izbora novog obavlja predsednik senata. . zatim regionalni savetnici.Senat zaseda u Luksemburškoj palati.Bira se 321 senator. . . izvršne i zakonodavne i da obezbeđuje poštovanje Ustava.Senatori se biraju na 9 godina s tim da se jedna polovina menja svake 3 godine.Na zajedničkim sednicama sa Nac. . . 3 bira nacionalna skupština a preostalo 3 predsednik senata. .

Biraju se na 9 god. desna koalicija više malih partija.socijalistička partija.Svi zajedno čine teritoriju Francuske 27 .okupljanje za republiku.SENAT . 2. socijaldemokratska promeninercija. uglavnom degolista (Žiksar D.. Fransoa Miteran PC . POLITIČKE PARTIJE U FRANCUSKOJ: (veliki broj političkih partija) RPR .Francuska je višestranačka republika.metropola – nacionalna teritorija . krug dve većinske partije i onda ko pobedi ide u nacionalnu skupštinu.) PS . Izbori za evropski parlament – biraju se francuski poslanici u evropskom parlamentu svakih 5 godina ali po proporcionalnom izbornom sistemu (izborni cenzusi i partijske liste). Predsednicki izbori su opšti i direktni po većinskom sistemu u 2 kruga. krug sve.PARLAMENT odnosno Nacionalna skupština se bira po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga i po pravilu svakih 5 godina. i brinu o ustavnosti zakonitosti Francuske (svaki pravni akt mora biti usklađen sa ustavom).4 prekomorska departmana . (1. IZBORNI SISTEM U FRANCUSKOJ: . .Indirektni izbori većinskim sistemom.komunistička partija.unija za francusku demokratriju.radikalna levica GE . radnička levica PRG . Degolistička partija desnice(De Gol) (Žak Širak).) . partija centra UDF .4 prekomorske teritorije (tom) .Le Front Nacional – nacionalni front – Žan Mari Lepen – ekstremna desnica Administrativna podela Francuske .generacija ekologije (ekologistička partija umerene levice) LAS VERTES – najjača partija zelenih FN .

3339 arondismana. -neki smatraju da se radi o prijateljskom fašizmu(fašizmu sa prijateljskim licem). Sistem formalno možemo odrediti kao USTAVNU. -jedni smatraju da je to jednodimenzionalno društvo koje je zatvorilo perspektive svoje revolucionarne promene (levičari). FEDERATIVNU. -jedni smatraju da je reč o demokratskoj diktaturi. PREDSEDNIČKU.Ona je podeljena na 22 regiona. ELITISTIČKO-PREDSTAVNIČKU DEMOKRATIJU. DVOPARTIJSKU. 28 . 100 departmana. AMERIČKI PREZIDENCIJALIZAM PRVI PREDSEDNIČKI SISTEM VLASTI I PRVA SAVEZNA (FEDERALNA) DRŽAVA U ISTORIJI: Ima puno teorijskih sporova oko ovog sistema: -Jedni smatraju da je ovo tipičan model pluralističke i poliarhične demokratije(vladavina elite koja se u dogovornom procesu i pregovaračkom duhu opredeljuje za najbolji put za društvo). -jedni smatraju da se radi o oligarhijskom sistemu koji pretvara formalnu volju većine u stvarnu vlast manjine.. 3839 kantona i 36768 opština VI.

• Očevi osnivači (tvorci ustava): Dž. jula 1776. • Ustav je više proceduralan.predstavnički dom građana  2. Virdžinija. ugovorom u Versaju Engleska priznaje nezavisnost svojih nekadašnjih kolonija  1787. doneta Deklaracija o nezavisnosti. i Akt o stvaranju konfederalne unije  1783. Kada je donošen trebao je da obezbedi interese mlade buržoazije. a 1777. religiozno biće-verski ratovi. (iako se na tim prostorima doseljavaju ljudi iz Evrope (Čovek: ekon. • Da obezbedi efikasnu kontrolu vlasti. ali u sebi nema ni jedne odrednice o ekonomskoj i socijalnoj jednakosti.predstavlja države ravnopravno (američke federalne države) KONGRES . biće-bolji uslovi. kada je poslednja država potvrdila Ustav iz 1787. da bude izvršena dvodomna podela vlasti: senat i kongres SENAT .  Na 2. • Jednakost je zaobiđena u ustavu iako je ima u Deklaraciji o nezavisnosti. Ima 7 članova i 26 amandmana. Deklaracija prethodi ustavu. Aleksandar Hamilton. a SAD postale od konfederacije federalna država. • On je u svom sadržinskom smislu okrenut liberalnim vrednostima svojine i političke slobode. polovina 18. On je kratak i čvrst ustav. god. • Pravo ustavnog suda da tumači ustav FEDERATIVNO UREĐENJE: 29 . godine. veka građanski rat . Džejms Medison. god. u Filadelfiji donet nov Ustav SAD i već su se tu otvorili novi sukobi oko karaktera političkog sistema i državnog uređenja  2 strane: delegacija države Virdžinije . god.konfederalisti  Spor je rešen velikim kompromisom koji je predložila delegacija Konektikata: da Kongres SAD ima dva doma.sporovi traju do 1791. Bendžamin Franklin. Džon Džejm. god. a manje vrednosno supstancijalan. Uz njih važni: Tomas Džeferson. • On treba da obezbedi jaku i čvrstu zajednicu. a poslednja 1732. kontinentalnom kongresu u Filadelfiji 1774.federalisti (sever). Džordžija)  svest o zajedničkom odupiranju od Engleske vlasti koja ih je držala kao kolonije. god.Vašington. Džon Adams. delegacija Nju Džerzija –zalagala se za produženje konfederalnog statusa .zalagala se za jaku centralnu vlast . • Cilj ustava je bio da zaštiti privatnu svojinu i da postavi vlast biranu na izborima. kongresu 1775.ISTORIJAT NASTANKA SAD:  nastale su ujedinjenjem 13 kolonija krajem XVII i početkom XVIII veka (prva nastaje 1607. USTAV SAD: • Najstariji važeći ustav na svetu. doneta je odluka o početku borbe protiv engleskog kolonijalnog sistema  4. političko biće-zemlja slobode)) sazrela je na 1.

Nosilac je zakonodavne vlasti na nivou federacije. čovek iz izvršne vlasti).Donošenje zakona je trofazno: prvo ide rasprava o zakonskom predlogu u predstavničkom domu.Za predstavnički dom kongresmeni se biraju prema broju stanovnika na 2 godine i ukupan predstavnički dom broji 435 članova (kongresmena).C) gde se nalazi glavni grad Vašington + pridružena država Portoriko. Ima 100 članova i mandat im traje 6 god. Odobrava međunarodne ugovore i ima neke istražne i sudske f-je.njihove odluke imaju težinu sudskih odluka.Kongresom predsedava Spiker. doma iako su formalno ravnopravni. bira se 1/3 novih senatora. komisije.Predstavnički dom ima stalni i privremeni rad (odbori za rad) . . pa na odboru i onda ide na senat. . .SAD su federacija sastavljena od 50 država + distrikta Kolumbija (D.. .. a svake druge god.Senatom predsedava potpredsednik SAD (2.. Prosečna izborna jedinica ima oko ½ miliona birača. SENAT : . Pored klasičnih zakonodavnih funkcija predstavnički dom ima pravo pokretanja odgovornosti predsednika SAD (impičment) i drugih visokih državnih funkcionera (odbori). PREDSTAVNIČKI DOM: .Američki kongres je podeljen na predstavnički dom i senat. Senat je uticajnije telo od predst. Senat može da formira razne odbore. 30 .Senat daje saglasnost za imenovanje predsednika.Sve države daju po 2 senatora. .

PREDSEDNIK SAD-A: . faza: nacionalne partijske konvencije na kojima se biraju konačni kandidati 3. Inauguracija predsednika je 3. 3. a razlika je u kongresmenima). faza: formira se koledž elektora koji se saziva u decembru koji bira predsednika i potpredsednika. (1. (predsednik je isključivi nosilac izvršne vlasti) . faza: predsednička kampanja nadmetanjem 2 kandidata i završava se izborom elektora (izbornika) u državama.  Predsednik se bira u nekoliko faza.Izvršna vlast u SAD je monocefalna.potvrđuju. Partija koja dobije više elektora u toj državi odn. faza: preliminarni izbori koji označavaju izbore u okviru političkih partija (u jednom broju država se vrše preliminarni izbori. decembar . jan . Izbor je posredan (indirektan): 1. njen kandidat će biti kandidat za predsednika u toj državi 4.inauguracija→Bela kuća) 31 . januara.Ne postoji odgovornost predsednika pred kongresom osim u najtežim slučajevima kršenja ustava. Svaka država ima elektora koliki je zbir njenih kongresmena i senatora (po 2 senatora. nedelja novembra biraju se elektori (izbori). u drugim su to partijske konvencije i onda se na tim konvencijama glasa) 2.

veka. državni sekretar za odbranu.5 miliona danas. postaje post festum . 20 miliona na nivou svih država) i vrhovni komandant. zasluge i časti. potpredsednik.pred kraj zasedanja kongresa (dec) stavi ga u fioku. sistem plena -ko pobedi na izborima ima pravo da posegne u državni činovnički aparat.F-JE PREDSEDNIKA SAD: • najmoćnija politička institucija u političkom sistemu SAD-a: šef države.javno se vrednuje rad činovnika. nekoliko miliona službenika i nameštenika. šef generalštaba i direktor CIA-e. Sve ide ispočetka (to je onda apsolutni veto) ovlašćenja u slučaju vanrednih okolnosti i rata ogromna vodi nacionalnu ekonomiju štiti bezbednost zemlje on je lider vladajuće partije (on je bio kandidat svoje partije. Dva sistema po kome se to radi: 1. veka. godine.najbolje plaćeni državni činovnici) regrutuje i imenuje činovnički kadar. Kao šef izvršne vlasti predsednik ima na usluzi ogroman državni aparat: on se od osnivanja SAD uvećao za 1500 puta. dok se stanovništvo uvećalo za 60 puta Administracija rasla geometrijskom progresijom: 140 službenika početkom 19. što znači da 32 . direktor službe za vanredne pripreme. Kada počne kongres da zaseda mora ponovo da pravi predlog zakona kao da ga ranije nije bilo. pa 12 miliona na nivou saveznih drzava plus 9-10 miliona na nivou lokalne zajednice.privremeno se reguliše ta oblast) raspolaže budžetom – to je najvažnije ovlašćenje! imenuje veliki broj visokih državnih funkcionera imenuje sudije vrhovnog suda (sudije vrhovnog suda imaju veću platu od predsednika . čine ga: predsednik. 930 000-1939. – šef administracije • pravo suspenzivnog veta na svaki zakonski nacrt (da ga vrati kongresu na ponovno • • • • • • • • • • • razmatranje) pravo malog džepnog veta. šef državne • • • • • • • • administracije (preko 2 miliona činovnika na saveznom nivou. a kada postane predsednik. i postavi više sebi bliskih ljudi i 2.5 miliona vojnih lica. Državna administracija se toliko umnožila i ojačala da se smatra četvrtom polugom vlasti u SAD (predsednička izvršna i sudska vlast). a preko 3. zaključuje međunarodne ugovore uz odobrenje senata zaključuje izvršne sporazume (regulišu se međ. 200 000 krajem 19.šef partije) iako nije ustavna kategorija predsednik formira svoj kabinet postoji tzv. Na to dodati jos 2. Granice između države i privrednih institucija postaju sve slabije. izvršna kancelarija pri instituciji izvršne vlasti predsednika. To je skup organa tela i službi američke državne administracije koji pomažu predsedniku u vršenju njegove vlasti postoji Bela kuća kao rezidencija i kuhinjski kabinet (dom predsednika) Savet za nacionalnu bezbednost (odbrana i spoljni poslovi). sporazumi) za koje mu ne treba saglasnost senata ima snažnu zakonodavnu inicijativu stara se o tačnom izvršenju zakona donosi podzakonska akta i uredbe sa zakonskom snagom (uvek postoje oblasti koje nisu zakonom regulisane . sistem zasluga .

Političke partije su konačno formirane u drugoj polovini 19 veka. privatne agencije.Predsednika i članove vrhovnog suda imenuje predsednik SAD-a uz odobrenje Senata.Republikanci su stvoreni zaslugom Linkolna Abrahama.država ustupa razne poslove privatnim institucijama (staranje o starim osobama.Ustav je ono sto sud kaže da jeste. Nadležan za tumačenje ustava i procenu ustavnosti i zakonitosti drugih pravnih akata (iako za tu funkciju nema eksplicitnih ustavnih ovlašćenja) . . Obe partije po svojoj unutrašnjoj organizaciji spadaju u labave političke partije. . Čine ga republikanci i demokrate. Snažno liče jedna na drugu pa neki teoretičari smatraju da je to jedna flaša sa dve različite etikete – figurativno rečeno kapitalistička partija broj 1 i broj 2. kad se jedanput izaberu ostaju do kraja mandata. Nadležan kao prvostepeni i apelacioni sud u građanskim I krivičnim stvarima 2.Stabilan dvopartijski sistem. PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM SAD: . 33 .. . Broji ukupno 9 članova uključujući i predsednika Vrhovnog suda.Osnovna razlika među njima je to što su republikanci većim delom partija velikog biznisa i demokrate srednjeg i nižeg socijalnog sloja.Sudije su nepromenljive i nepokretne.) VRHOVNI SUD: . Imaju svoju ideologiju iako ona nije odmah jasno uočljiva. . Rašireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanske. dok demokrate potiču od republikanske antidemokratske političke grupacije koju je vodio Tomas Džeferson. Odlucuju vecinom glasova prisutnih sudija. stoga se oni često nazivaju gospodarima i čuvarima ustava. .Treći segment vlasti u SAD-u II f-je: 1.

Ovakav interesno-grupni dominizam ne daje šanse svim grušama. . .Komunistička partija je 1954. On favorizuje jake i bogate. liberalno-korporativno krilo 2. interese određenih ekonomskih.sindikalno krilo 3.Često su krila (levo i desno) u različitim partijama sličniji nego oba krila u istoj partiji. slojevima I klasama podjednako. struje: 1. Svedeno rečeno.Reč je o onim oblicima participacije (shvaćenom kao učesce u procesu odlučivanja) u kom učestvuju oni društveni i politički subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. a mnogo manje obrnuto. To su razne interesne grupe ili grupe za pritisak. U Americi je dominantno geslo “novac je majčino mleko politike”. Sredstva kojima se služe su u rasponu od ubeđivanja do korupcije a imaju svoje agente lobiste i lobi kancelarije u Vašingtonu. . profesionalnih i drugih civilnih .Bogatstvo se javlja u tom kontekstu češće kao put ka političkom uticaju.U okviru demokrata prepoznaju se 3 krila. . lobi grupe. godine stavljena van zakona u periodu merkantizma.Zastupaju organizacija. delovi radništva i drugih nižih socijalnih slojeva stanovništva .Vrše pritisak na organe vlasti u cilju ostvarenja određenih interesa. ..Svi pokušaji da se u SAD-u stvori treća partija su propali. PARTICIPACIJA I DRUGE INTERESNE GRUPE: .Grupe za pritisak u najvećem procentu zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inače po sili svog ekonomskog položaja već imaju privilegovano mesto u američkom društvu. postoje četiri obeležja participacije: 34 . .

Unterval stvarajući tzv. postoji visok stepen korelacije između društveno ekonomskog statusa i učešća u političkom odlučivaju 4. Cvingli) . Državna politika tako izražava ne potrebe naroda (građana). ni manje kopiranja tog sistema .Skupštinski sistem vlasti i sigurnost. .  Zajedničko konfederalno telo koje je upravljalo zemljom zvalo se DIET. Pod snažnim je uticajem francuske buržoaske revolucije.  Od XIV veka naziva se konfederacijom.Ni manje zemlje ni više različitosti. već više interese I potrebe malog broja onih koji učestvuju u procesu odlučivanja VII. a ostalo (5%) je romandsko stanovništvo (staro stanovništvo) . . Švic. postojeći oblici participacije ne pružaju mogućnosti za bitnije promene postojećeg stanja ili promena uopšte.Ni više interesovanja. a ekonomska snaga istih i više se može raspodeliti u tom odnosu (1:100) .Razlika u veličini kantona koja ide i do 100 puta od najmanjeg do najvećeg. protestanti (Kalvin. .1.Oni sebe nazivaju konfederacijom ali su federacija. postojeći oblici participacije građana pružaju ograničene mogućnosti 2. 12% Italijani. 18%Francuzi.  Do kraja XVI veka tom savezu pristupilo je još novih kantona pa ih je ukupno bilo 13.Žive na neplodnom tlu i mogu da za vlastite potrebe proizvedu hrane samo za 3/5 njihovih potreba.  1798. Činili su ga delegati svih kantona i bez obzira na broj i veličinu kantona svaki je imao po 1 predstavnika. ni više različitosti ni manje sukoba . KRATAK ISTORIJAT NASTANKA ŠVAJCARSKE • Švajcarska pradržavnost datira od XIII veka  1291. širi slojevi stanovništva nisu aktuelno uključeni u postojeće oblike participacije 3. ujedinila su se 3 prakantona: Uri. koja je 1648. ŠVAJCARSKI FEDERALIZAM . godine priznata kao nezavisna država Vestfalskim ugovorom (mirom). Švajcarska se tim ustavom centralizuje i ukidaju se kantoni.Velika socijalna i politička stabilnost. .Višenacionalna i višejezička zemlja: 65% Nemci.jako slabi i jako jaki.Katolici. Švajcarska dobija prvi Ustav koji proklamuje HELVETSKU REPUBLIKU. 35 . večiti savez radi odbrane od ekspanzije Habzburgovaca.unikat-niko nije kopirao njihov politički sistem .

što znači da je bila šef izvršne vlasti  1999. referendumom je usvojen novi federalni Ustav Švajcarske  1971. socijalna politika i zaštita porodice. se ponovo donosi Ustav koji proširuje ovlašćenja federacije  1999. AKT O MEDIJACIJI (posredovanje) pod uticajem Napoleona (postojao problem između centralne vlasti i kantona). novi Ustav.Vlast je podeljena između kantona i federalnih organa vlasti. vojni poslovi (proizvodnja i prodaja naoružanja). žene stiču pravo glasa  1984. Kantoni su suvereni sem u onim delovima vlasti koji pripadaju federaciji (oni često sebe zovu konfederacijom. DIET donosi novi federalni Ustav uprkos svom konfederalnom nazivu  1874. RTV i telekomunikacije.  1815. 1802. izabrana prva žena za predsednika federalnog saveta. PODELJENE SUVERENOSTI ili dvojnog kompetitivnog federalizma . saobraćaj i pošte.  1803.Federacija je Ustavom ovlašćena da sama određuje svoje nadležnosti: spoljni poslovi. ali su zapravo federacija) . bankarsko-monetarni sistem i poslovi. poreska nadležnost. ubiranje carina i taksi. trgovina. Bečkim kongresom Švajcarska postaje neutralna država  1848. izabrana prva žena za predsednika federalne skupštine USTAVNI SISTEM: . tzv. rešavanje sporova između kantona 36 .U osnovi ustavnog uređenja Švajcarske stoji princip tzv. obrazovanje (za viši nivo obrazovanja).

vrši nadzor nad upravom i pravosuđem. kao organu izvršne vlasti. .Odluke saveznog veća koje su u suprotnosti sa odlukama savezne skupštine ova druga može da poništi 37 .Vrši neku vrstu direktorijalne funkcije .Sastoji se iz nacionalnog veća (predstavlja građane Švajcarske) i veće država (predstavlja kantone) . Ono vrši u formalnom smislu i funkciju kolektivnog šefa države . budžet.Savezna skupština (ne izglasava poverenje vlade) donosi u oba svoja doma: zakone.Izvršno-administrativni organ . To je garant stabilnosti. SAVEZNO VEĆE  Nosilac izvršne vlasti (to je ono što bi bila vlada) .Mandat im traje 4 godine . niti smeniti.Dvodomo je organizivana (BIKAMERALIZAM) . .Savezni poslanici imaju slobodan mandat prilikom glasanja i ne postoji mogućnost opoziva. socijaldemokratska i konzervativna sa po 2 člana i 1 mesto za neku manju partiju.To je neka vrsta koalicione vlade po formuli 2+2+2+1 . Izbor poslanika različit od kantona do kantona.Mogućnosti reizbora nisu ograničene . . . Bira ih savezna skupština. odlučuje o ratu i miru. a da ga partija neće kazniti.Oba veća su ravnopravna i nema specijalizacije uloga u njima. potvrđuje međunarodne ugovore.Veće država ima 46 članova.Čine ga 2 člana iz kantona Cirih i Bern.Ima 7 članova.Kolegijalni i kolektivni organ. Biraju se na 5 godina i ovo veće broji 200 članova.Direktno je odgovorno skupštini i radi na sprovođenju skupštinske politike . . bira članove saveznog suda. .Poslanici nacionalnog veća biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu srazmerno broju stanovnika.FEDERALNA SKUPŠTINA Najviši organ vlasti u federaciji . Svaki kanton ima po 2 poslanika i svaki polukanton po 1 poslanika.Zastupljene su tri glavne partije: radikalna. daje predloge i naloge saveznom veću. a ostalo (3) iz drugih kantona koji se menjaju od mandata do mandata . da poslanik može da glasa po svojoj savesti.

Socijalnu bazu čine srednji slojevi.Politički ciljevi i program ove partije: opšta dobrobit građana i država blagostanja narodna suverenost i jaka nacionalna država garantovanje liberalnih načela na celoj teritoriji Švajcarske zaštita slobode preduzetništva i privatne svojine kantonalna autonomija i zaštita njihove kulturne specifičnoti zaštita slobode pojedinca od arbitrarne volje administracij 2. shvatanje društva i države u okviru te ideologije. RADIKALNO-DEMOKRATSKA PARTIJA .Klasična konzervativna partija po sistemu vrednosti (porodica. srednja i sitna buržoazija i viši službeničkočinovnički sloj. KONZERVATIVNA PARTIJA (ranije se zvala DEMOHRIŠĆANSKA) .Ima značajnu zakonodavnu inicijativu (pravo da daje zakonske predloge) SAVEZNI SUD PRAVDE  Najviši organ sudske vlasti Švajcarske. Bira ga Savezna skupština na 6 godina i broji 30 sudija. a ovo ne mora da podnese ostavku . . privatno vlasništvo…) .Dominira rimo-katolička ideologija.Bitna je vrednost rimokatoličke konfesije 38 . POLITICKE PARTIJE 1.Nema ustavnu jurisdikciju već sudi samo u krivičnim i civilnim stvarima (nema klasicnu f-ju ustavnog suda)..Savezna skupština ne može da opozove savezno veće. . .

Socijalnu bazu ove partije čine: srednji slojevi.Zalaže se za vrednosti neposredne demokratije. . piknik. PRAVDU I KOOPERACIJU.  Sve tri partije skoro podjednako dele biračko telo.Zalaže se za jednaka prava svih ljudi.) 3.Konzervativci i radikali zbog većinskog sistema izbora imaju više predstavnika u veću država u odnosu na broj dobijenih glasova u odnosu na socijaldemokratsku partiju. verska nastava. način manipulacije stanovništva . bori se za izgradnju demokratskog socijalizma tj.ugovor između države i Vatikana. RED. seljaci i deo radništva. 39 . razna udruženja: sport. zanatlije.politička indoktrinacija (udruženje mladih. muzika. otprilike po ¼ a poslednju četvrtinu dele ostale male partije. za široku participaciju građana u političkom životu. . rimo-katoličko civilno drustvo (paracrkvene organizacije. .bori se za razvoj slobodnog udruživanja građana. SOCIJAL-DEMOKRATSKA PARTIJA ...za jačanje porodice i kulturnih osobenosti.za vojnu neutralnost . . .. slobodi. kantonalna samouprava i nivo federacije). a kao kolektivni članovi i razne rimo-katoličke organizacije tzv. naročito u veri. prošla je kroz fazu deradikalizacije (odustala je od nacionalizacije velikih preduzeća i uspostavljanja društvene svojine) Konkordat . obrazovanju i porodici.za pomoć i solidarnost sa siromašnima (katoličko milosrđe).zaštita pojedinca od države.Klasična partija socijal-demokratske orijentacije. KANTONALNA I OPŠTINSKA SAMOUPRAVA . . preduzetništvu.Švajcarska je zemlja koja ima najrazvijenije oblike neposredne demokratije i političke participacije na svetu i to na sva 3 nivoa (lokalna.zatim slobodno versko organizovanje. . .

demokratski Ustav (organski zakon-oktroisan Ustav 1949) – važeći Ustav . 1871-1918 II carstvo 3. ali i rešavanja drugih problema 3..Savezna republika Nemačka je Ustavom definisana kao liberalno demokratska socijalna i pravna država. 1930-1945. 1. narodna inicijativa . referendum.vajmarski Ustav.. NEMAČKI FEDERALIZAM – ODREDNICE: 1) duga tradicija konfederalizma u Nemačkoj (sve do 1949) 2) sprečavanje povratka na nacistički centralizam 40 ..ujedinjenje: 16 federalnih jedinica . NEMAČKI KANCELARSKI SISTEM  Politička istorija Nemačke se periodizuje na nekoliko perioda: 1. I carstvo 2. 1949.-osnovni zakon-važeći Ustav! (Bizmark prvo kancelar Pruske) 1919.1990. Rajh (carstvo) 800-1806.za izmenu zakona pa cak i ustava.Primeri: 1. zemaljska skupština na kantonalnom nivou. 1879. 1919. VIII. 2. treći Rajh-Hitler Ustavno pravni razvoj: Ustav iz 1849.

Bundesrat-federalne jedinice BUNDESTAG . Ima suspenzivni veto na zakonodavni predlog Bundestaga. Baden Virtenberg.PREDSTAVNIČKI DOM GRAĐANA Ima oko 700 poslanika. Formiran je fond za pomoć 5% iz budžeta fonda bogatih u jedinice siromašnih (bogate federalne jedinice: Hesen. Predstavnike menja predsednik Nemačke ako ovaj nije u stanju da obavlja svoju dužnost  Bundesrat inicira zakone i učestvuje u zakonodavnom procesu. Bira polovinu sastava Saveznog ustavnog suda Interesi federalnih jedinica u ovom telu nadjačavaju interese partija  Ima veliku ulogu u administriranju federalnih zakona. On je skup predstavnika federalnih jedinica. već federalne jedinice same biraju i šalju u Bundesrat svoje predstavnike. konstruktivnom izglasavanju poverenja (istovremeni izbor drugog kancelara)-garantuje stabilnost BUNDESRAT    Drugi dom.to je federalna jedinica koja ga je birala. zakonodavna funkcija kontrola i supervizija izvršne vlasti izbor saveznog kancelara glasanje o nepoverenju kancelaru u tzv. 16 federalnih jedinica. bundesrat je bitan za njihovo sprovođenje po federalnim jedinicama 41 .200 opština (važi princip subsidijarnosti). 543 okruga i 16. 1 poslanik se bira na oko 60 000 građana. 3. NEMAČKI PARLAMENT Bikameralizam-dvodomnost: Bundestag-građani. a najveći deo administracije pada u nadležnost federalnih jedinica 5) opšta formula nemačkog federalizma je kooperativni federalizam (saradnja između federalne vlasti i federalnih jedinica) 6) finansijski federalizam podrazumeva da bogatije federalne jedinice pomažu siromašne. Nije izborni kao Bundestag. Hamburg. Zakoni koji su doneti.3) svaka federalna jedinica mora imati svoj ustav koji mora biti u skladu sa ustavnim uređenjem zemlje 4) princip funkcionalne raspodele nadležnosti (zakonodavna vlast skoncentrisana na saveznom nivou.  69 članova i predstavnici federalnih jedinica imaju tzv. 2. koji Bundestag može da ukloni većinskim glasanjem. Nema opštih parlamentarnih izbora. Bavarska. Nije bitna partija već federalna jedinica na 1 godinu). Funkcije Bundestaga: 1. 4. Severna Rajna i Vestfalija. imperativni mandat (mora da glasa kako je dobio instrukcije . Šlezing Holštajn) 7) lokalna samouprava je organizovana četvorostruko.

simboličko predstavljanje spoljne politike) Imenuje i razrešava državne činovnike Vrši pomilovanja Predlaže kandidata za kancelara koga bira Bundestag (iz parlamentarne većine ga bira) Ima pravo da raspusti parlament u ekstremnim slučajevima npr. uveden republikanski oblik.IZVRŠNA VLAST . Princip kancelara potiskuje princip kolegijalnosti i kolektivnosti u radu vlade Savezni kancelar potvrđuje osnovne pravce politike i odgovoran je za to Ministri pravde.Bicefalno podeljena na predsednika i kancelara PREDSEDNIK . a bira ga federalna skupština i može da bude reizabran samo jedan put Komplikovan je izborni postupak njegovog izbora Federalna skupština formira saveznu izbornu skupštinu (1300 članova): pola Btag. najčešće od 2 velike i 1 male partije. . car). pola Brat Od predsednika se očekuje da bude politički neutralan VLADA • • • • • • • Kancelarska vlada se sastoji od saveznog kancelara i kancelarskog ministra Predstavlja stvarni centar političke vlasti u Nemačkoj • Vlade u Nemačkoj su koalicione. Ali isto tako često od samo 2 velike partije (Svadba slonova). tu je predsednik dobio velika ovlašćenja (kao nekad monarh.protokolarne dužnosti (svečanosti. vanredno stanje Potpisuje zakone uz prema potpis nadležnog ministra(1. .1949. .ministar potpisuje pa preds) Nema vetirajuće pravo Mandat traje 5 godina.Funkcije: • • • • • • • • • • • Predstavlja državu u međunarodnim odnosima . finansija i unutrašnjih poslova imaju poseban status unutar kancelarske vlade Valjana odluka vlade se donosi većinom glasova uključujući i kancelara Osnovni princip ustrojstva vlade: kancelarski princip i resornost 42 . predsedniku dodelili slaba ovlašćenja.Ovlašćenja su mu mala i slaba da bi sprečila tzv. prezidencijalni autoritarizam.Predsednik Nemačke u doba Vajmarske republike: 1919.

POLOŽAJ I ULOGA KANCELARA • On je prva ličnost vlade i najmoćnija figura političkog establišmenta (politička elita) Nemačke • Ima svoju službu(kabinet) sa oko 500 državnih službenika • Bira se u parlamentu i njemu je odgovoran. određuje njihov br. i njihovu eventualnu odgovornost.POLITIČKA funkcija (pravo zabrane političkih partija. rešavanje žalbe. . Ovo je ključna tačka. • Ministri su odgovorni kancelaru. a ne Bundestagu! SAVEZNI USTAVNI SUDOVI  Federalni  Federalni  Federalni  Federalni  Federalni  Federalni  Federalni sud pravde administrativni sud finansijski sud sud rada socijalni sud sud za patente ustavni sud . • Kancelar bira ministre.PRAVOSUDSKA (prosuđivanje ustavnosti zakona i pravnih akata koje donosi parlament i rešavanje sporova federalnih zakona i federalnih jedinica). • Može da traži od predsednika da raspusti Bundestag. dizanje optužnice protiv predsednika na predlog Btaga i Brata. • Bundestag ne može da raspusti samog sebe niti da prinudi kancelara da traži svoje raspuštanje od strane predsednika radi novih izbora. pravo rešavanja građanskih prava. 43 . (Parlament bira kancelara. političke partije koje imaju prizvuk nacističkih partija kao i komunističkih. Smenjuje i premešta sudije redovnih sudova ili ih rangira u okviru sudskog sistema. On doprinosi očuvanju državne politike i vladavine prava.Savezni ustavni sud je čuvar ustavnog poretka. .Postoje 2 vrste funkcija suda: 1.16 sudija radi u 2 senata (2 tela) po 8 sudija: 8 bira Btag a 8 bira Brat. 2.) • On daje smernice za rad vlade ministrima i utvrđuje politiku vlade • Stara se o efikasnom funkcionisanju koalicione vlade. a kancelar bira ministra i odgovara za njih. Ministri ako treba daju ostavku kancelaru.

.birač ima 2 glasačka listića: za većinski i za proporcionalni sistem . .one ukupno uzimaju preko 90% glasova . HRIŠĆANSKO-DEMOKRATSKA UNIJA CDU 3. drugi je državno-pravni senat. a 3 mandata za većinske izbore. ako je jedan dobio 50%+1 onda ni nema drugog kruga.visoka izlaznost biračkog tela .postoji prohibitivna klauzula: iznosi 5% za proporcionalni. GLAVNE POLITIČKE PARTIJE 1. HRIŠĆANSKO SOCIJALNA UNIJA CSU-deluje samo na prostoru Bavarske 44 . SOCIJALDEMOKRATSKA PARTIJA SPD 2. . nastala je pre 30-ak god.u svim političkim partijama poslednjih 20 godina opada članstvo (i to do 20%) .na izborima učestvuje 30-ak partija . liberali i republikanska partija. dvojica najboljih idu u drugi krug.pored njih izborni cenzus prelaze još i zeleni. a pola po proporcionalnom izbornom sistemu (partijske zatvorene liste. često i preko 90%) .Mandat traje 12 godina i nema mogućnosti reizbora. koliko ima mesta u skupštini toliko je dugačka lista.to je kombinovani izborni sistem: većinski i proporcionalni . pa koliko dobiju toliko ih ide sa liste).2 partije su dominantne: SPD i ZDU sa CSU .PARTIJA ZELENIH – jedina u kojoj nema pada u članstvu (raste broj članova) verovatno jer je „nova“.pola poslanika u Btagu po većinskom sistemu (direktan mandat. ako manje onda drugi krug pa ko dobije više i onda taj imenom i prezimenom ide u skupštinu). .Prvi senat se bavi pitanjima osnovnih prava.oko 80%. IZBORNI SISTEM I POLITIČKE PARTIJE ..

radničko zadovoljstvo 45 .naglašava se predstavnički sistem .od javne administracije se očekuje da obezbedi pravo na rad.naglašava se lično. stanovanje. sigurnog života i imovine. finansiraju se iz progresivnog porezivanja 4. da su one univerzalne (važe za sve građane) 3.da etničke. dobru i zdravu životnu sredinu .to podrazumeva: 1. . politika pune zaposlenosti 5. ekonomsko i kulturno blagostanje pojedinca i to je zapisano u ustavu .unitarna država sa jakom lokalnom samoupravom .princip narodnog suvereniteta . socijalno osiguranje.pod ovim pojmom podrazumeva se država koja je usmerena na promovisanje i ostvarivanje dobrog zdravlja i socijalnog staranja.nastala u vreme velike ekonomske krize ’30 godina prošlog veka .sloboda i dignitet (dostojanstvo) pojedinaca . dobrog obrazovanja. autonomije i slobode.višepartizam i pravna država (vladavina prava) DRŽAVA BLAGOSTANJA .ŠVEDSKA KORPORATIVNA DRŽAVA BLAGOSTANJA -to je sistem korporativne države blagostanja (socijalne i pravne države) – unitarni parlamentarno monarhijski politični sistem ISTORIJAT . jezičke i religiozne manjine čuvaju svoj kulturalni život .naglašavaju se ekonomska i socijalna pravda – traži se da se to obezbedi od države . da se brojne socijalne usluge dobijaju besplatno ili uz minimalnu naplatu 2. jednakosti i pravde za svakog pojedinca. obrazovanje.

vlada. usaglašavanje između političkih partija KORIGOVANJE DRŽAVE BLAGOSTANJA .omekšavaju se granice između države i civilnog društva . već i kroz lokalnu samoupravu .to van parlamentarno sporazumevanje. vlada i sindikati 2. gotovo besplatno obrazovanje 9. državni krediti 7. odvija se u 3 faze: 1.vrši se prebacivanje finansiranja sa višeg na niže nivoe UNITARNO UREĐENJE -demokratija se ostvaruje ne samo kroz predstavničku i parlamentarnu vlast. nacionalni 46 . uvodi se selektivnosti i veća opterećenja za korisnike .država je administrativno podeljena na 3. on se decentralizuje i dereguliše . isticanje društvene solidarnosti 10.smanjuje se delatnost javnog sektora. sindikati.ukidaju se opšte starosne penzije.6.talas globalizacije dovodi do desuverenizacije i deregulacije države blagostanja (Regan. poslodavci 3. poslodavaca i sindikata koji prethode parlamentarnom odlučivanju . redistribucija resursa 8. sklonost ka sporazumevanju 11. Kol – jačanje neoliberalizma) . princip pravednosti – jednaka plata za jednak rad ŠVEDSKI KORPORATIVIZAM -pod korporativizmom treba razumeti institucionalizovan proces dogovaranja i sporazumevanja između države. Nivoa: 1.uvodi se privatizacija javnog sektora na lokalnu samoupravu . Tačer.

on ima ceremonijalne funkcije (otvara godišnje zasedanje parlamenta u oktobru.u Švedskoj postoje 24 regiona. obrazovanje.broji 349 poslanika . staraju se o javnoj pomoći uključujući i brigu o starima.2. daje akreditacije ambasadorima stranih država.izbori su opšti. lokalnu mrežu puteva. dečijoj zaštiti i sl. ne predlaže novog premijera – po novom ustavu to radi spiker parlamenta ŠVEDSKI PARLAMENTARIZAM -stvaran je kao i Britanski – u dugom vremenskom periodu . nema radnih kontakata sa vladom. municipalni . MONARH -monarh je formalno šef države .on upravlja parlamentom i imenuje premijera . naplaćuju razne usluge i takse.sednicama Riksdaga predsedava spiker . formiraju svoje budžete – finansiraju gradnju.parlament je jednodoman i naziva se Riksdag .1 poslanik na oko 25 000 birača na 4 godine . vodovod.postoji 286 opština – one uvode poreze. svaki ima guvernera i regionalnu samoupravu .Riksdag predstavlja narod Švedske . predsedaca sastancima savetodavnog veća za spoljne poslove. regionalni 3.zaseda u roku od 15 dana od izbornog dana .redovno zasedanje počinje u oktobru i traje do juna sledeće godine .on ima 3 zamenika .guvernera imenuje vlada na 6 godina i on je predsednik regionalne uprave .on je predsednik administrativne grupe Riksdaga i tzv. jednaki i fakultativni po proporcionalnom izbornom sistemu . spikerove konferencije 47 .

.zakonodavni proces je prilično komplikovan i odvija se u više faza .parlament i premijer imaju pravo da smene bilo kog ministra .vlada je sedište najucitajnijih državnih i partijskih funkcionera . a umesto njih se biraju zamenici .kabinet donosi odluke kolektivno .poslanici u parlamentu raspoređeni po izbornim jedinicama.državna administracija nastoji da bude politički neutralna prema partijama 48 .zamenici predstavnika administrativne uprave . kabinet koji ima 20 ministara + 7 ministara bez resora .čini je vlada odn.kod izbora premijera. koristi se negativna tehnika koja podrazumeva princip „negativnog“ parlamentarizma .predstavnici svih komiteta Riksdaga kao i predstavnici političkih partija .pravo poslanika da govori je neograničeno .ako se ne izabere premijer – glasanje se ponavlja 4 puta. pa i ako posle toga nema novog premijera.premijer je dakle potvrđen osim ako većina ne glasa sa NE – to olakšava izbor vlade jer se i suzdržani i odsutni glasovi računaju u izbore .kabinet je kolektivno odgovoran za poslove ministarstva .nema pravo da glasa u parlamentu IZVRŠNA VLAST .najveći broj odluka.u vladi su najuticajniji poslanici (kao ministri) koji zadržavaju svoja poslanička mesta u parlamentu.parlament bira vladu bez šefa države Spikerovu konferenciju čine: .premijer postavlja i razrešuje ministre .zamenici spikera .vlada se sastaje 1 – 3 puta nedeljno .premijer imenuje članove vlade. a ne po politički partijama . a parlament ne odlučuje o sastavu vlade . donosi se aklamacijom i prostom većinom .spiker . raspisuju se novi izbori .

ustav ne predviđa ustavnu kontrolu zakona.samo 100 članova javnih službi se bira sa pojavom nove vlade SUDSKI SISTEM -organizovan na 3 nivoa: 1.podnose parlamentu izveštaje o svom radu – oni su dakle neka vrsta narodnih advokata u zaštitnika građana 49 . ali redovni sudovi mogu da ospore neki zakon OMBUDSMAN (parlamentarni tužilac i ombudsmani) .sudovi sude na osnovu prava i u odlučivaju su nezavisni . sigurnost i svojina građana . a za smenu nesposobnost i kršenje funkcije .postoje 4 nivao ombudsmana 1. ombudsman protiv etničke diskriminacije 4.postoji garantovana stalnost i ne promenljivost sudija . ombudsman za potrošače 2. sudovi distrikta 2.jedini kriterijum za izbor sudija je kvalitet.glavna dužnost ombudsmana je da nadgledaju da li sudovi ili javne službe ostvaruju nacionalne zakone – naročito one kojima se štite sloboda. apelacioni sudovi 3.na mesto ombudsmana dolaze ugledne sudije. ombudsman za zaštitu prava dece .ombudsmani imaju dobro obučenu pomoćnu službu .. ombudsman za jednake mogućnosti 3. vrhovni sud . a bira ih parlament na 4 godine i mogu da se biraju na više mandata .