Vetroenergija

1

УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Ветар представља хоризонтална струјања ваздуха по
површини земље
Ветар настаје услед разлике у притисцима између два
региона, а разлика у притисцима услед различитих
температура
Загревање Земљине површине настаје услед зрачења
Сунца
Може се закључити да ветар настаје услед постојања
соларне енергије

2

ТИПОВИ ВЕТРОВА

Локални ветрови се према локацији где настају могу
поделити у две групе:

a)

морски ветрови
Континентални (планинско-долински) ветрови

b)

Морски ветрови настају у близини великих површина под
водом као што су велика језера, мора и океани
Морски ветрови имају континуитет у постојању и може се
рећи да постоје свакодневно
Настају услед различитих температура површина изнад
воде и копна

3

ТИПОВИ ВЕТРОВА


На слици је дат приказ настајања морских ветрова
На првој слици је приказано настајање onshore ветрова
Оnshore ветрови настају преко дана и последица су
различитих степена загрејаности копна и воде
Услед загревања копно и водена површина исијава топлоту и
греје ваздух изнад њих
Услед те појаве долази до кретања ваздуха на горе и долази
до настанка ветрова
Пошто се копно брже загрева од воде, ваздух изнад копна се
шири и постаје мање густине него изнад воде
Услед те појаве и притисак изнад копна је мањи него изнад
водене површине

4

ТИПОВИ ВЕТРОВА



Пошто је притисак изнад копна већи онда се тај ваздух
помера ка делу ваздуха мањег притиска и тежи да “допуни
празнине “ и долази до струјања ваздуха са водених
површина на копнене површине
На другој слици је приказан настанак offshore ветрова
Приказан је сасвим супротан процес него на првој слици
Пошто се ваздух изнад копна ноћу брже хлади и густина
ваздуха се повећева па се и притисак повећава у односу
на делове изнад воде
Долази до струјања ваздуха са копнених површина на
водене површине

5

ТИПОВИ ВЕТРОВА

6

ТИПОВИ ВЕТРОВА




Континентални (планинско-долински) ветрови настају
преко целог дана
Приликом изласка сунца по ведром дану долази до
загревања површине долине и планинских делова
Ујутру и у раном преподневу долази до већег
загревања планинских делова
Ваздух изнад планинских делова је топлији, повећава
се његова запремина, а смањује притисак
Хладнији ваздух се налази изнад долина и креће се
ка планинским деловима услед разлике у притисцима

7

ТИПОВИ ВЕТРОВА

У току поподнева долази до реверзибилног процеса
струјања ваздуха са планинских површина ка долини
Континентални (планинско-долински) ветрови су
најзаступљенији лети када је соларна радијација
највећа

8

ТИПОВИ ВЕТРОВА

9

ТИПОВИ ВЕТРОВА

Локални ветрови представљају променљиве
површинске типове ветрова
Ветрови који су од већег значаја за производњу
електричне енергије су тзв. глобални ветрови који су
резултат струјања веће количине ваздуха и не утичу
директно на локалне ветрове
Глобални ветрови као и локални ветрови настају
због разлика у температури ваздушних маса на
површини земље
На слици је приказана подела земљине површине на
три климатске зоне у свакој хемисфери

10

Глобални ветрови

11

ТИПОВИ ВЕТРОВА

Због најјаче изложености Сунчевом зрачењу тропски
појас представља најтоплији појас на Земљиној
површини
Температурни појас се налази изнад тропског појаса
у обе хемисфере
Температурни појас је мање изложен Сунчевом
зрачењу него тропски појас, па је зато заступљен
хладнији ваздух
Јужни и северни пол је најмање изложен Сунчевом
зрачењу па је зато најхладнији појас на Земљиној
површини

12

ТИПОВИ ВЕТРОВА

Као што је приказано на следећој слици, ваздух
изнад тропског појаса је најтоплији и он се шири и
смањује се притисак
Ваздушна маса изнад температурног појаса је
хладнија и мањег притиска и зато тежи да изједначи
притисак у тропском појасу и долази до струјања
ваздуха ка тропском појасу

13

ТИПОВИ ВЕТРОВА

14

Снага ветра

Снага ветра може се представити
изразом:
1
P     A  3
Где је:
2

ρ-густина ваздуха
А-површина коју захватају лопатице
ветрогенератора
ϑ-брзина ветра

15

Снага ветра


Густина ваздуха се дефинише као тежина ваздуха по
јединици запремини
Може се рећи да се повећањем надморске висине на
сваких 300m смањује густина ваздуха за 3%
Прорачуни показују да је на надморској висини од
1525m густина ваздуха мања за 9% него на нивоу
мора
Густина ваздуха зависи и од релативне влажности
ваздуха, мада је утицај занемарљив
Температура значајно утиче на густину ваздуха
Топлији ваздух има мању густину ваздуха наго хладан
ваздух

16

Снага ветра

Из ових чињеница се може закључити да ће иста
ветротурбина произвести више електричне енергије на
мањој надморској висини и у хладнијим пределима ако
се посматра само утицај густине ваздуха на снагу
ветра
Ове чињенице немају велики утицај на избор локације
постављања ветротурбине, али их треба имати у виду
Површина коју захватају лопатице ветротурбине зависи
од дужине лопатица
Лопатице ветротурбина описују круг и површина А
представља површину круга

A   r

2
17

Снага ветра


Повећањем дужине лопатице повећава се и површина
А
Повећањем површине А повећава се линеарно и
добијена снага из ветротурбине
Површина А се повећава са квадратом дужине
лопатице тако да мало повећање r може довести до
знатно већег повећања А
Снага ветра у највећој мери зависи од брзине ветра
Брзина ветра се анализира у знатно већој мери у
односу на густину ваздуха и површину коју захватају
лопатице ветротурбине
Врло мале грешке у процени брзине ветра уносе
велике грешке у процени добијене снаге ветра
18

Процена ветроресурса у Србији

19

Енергетски биланс ветрогенератора



На основу Бетз-ов закона ветрогенератор може да
искористи највише 59 % укупне кинетичке енергије ветра,
а брзина ветра је после изласка из турбине мања за 1/3
ако се разматра идеална турбина
Приказан је кратак прорачун енергетског биланса
ветрогенератора
Укупна снага ветра Pv се не може искористити за
конверзију у електричну снагу
То је због тога што један део ветра пролази кроз елису и
наставља струјање даље и на тај начин ваздух струји и
прави место новом долазећем ваздуху
59 % укупне кинетичке енергије ветра се претвара у
механичку енергију на ротору ветрогенератора

20

Електромеханичка конверзија
енергије у ветрогенераторима

На слици је приказан енергетски биланс снаге ветрогенератора у процентима

P0=59%

Pv=100%

Pγ1=41%

Kinetička energija
vetra

Pmeh=39
%

Pγ2=20%

Pel=30%

Pγ3=9%

Mehanička energija
rotor

generator

Električna energija
Električna mreža

21

Bilans snage

Pretvaranje energije vetra u elektičnu energiju vrši se pomoću
vetrogeneratora
Vetrogenerator pretvara kinetičku energiju vazduha koji se
kreće (vetra) pomoću lopatica rotora (elise), prenosnog
mehanizma i elektrogeneratora u električnu energiju
Energija dobijena iz vetra zavisi od srednje brzine vetra i to
tako što je proporcionalna trećem stepenu brzine vetra
Vetrogenerator ne može da transformiše celokupnu kinetičku
energiju vetra koji struji kroz površinu koju obuhvataju kraci
rotora
Albert Bec je 1919. godine dokazao da se maksimalno 59%
ukupne kinetičke energije vetra može pretvoriti u mehaničku
energiju rotora vetrogeneratora
Proizvođači vetrogeneratora uglavnom daju krivu izlazne
snage u zavisnosti od brzine vetra kao što se vidi na slici

22

Kriva snage

23

Vetroenergija

Moderni vetrogeneratori počinju da proizvode električnu
energiju već pri brzini vetra od 2,5 m/s, a zaustavljaju se iz
bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s
Vetrogenerator može da obezbedi ekonomičnu proizvodnju
struje ukoliko je srednja godišnja brzina vetra veća od 6 m/s
Usled trenja između struje vazduha i tla, kao i unutrašnjeg
viskoznog trenja brzina vetra raste sa povećanjem visine iznad
tla
Jasno je da na profil brzine vetra utiče hrapavost terena,
prisustvo prirodnih i veštačkih prepreka kao i drugi topografski
elementi
Pošto se ovi parametri razlikuju od lokacije do lokacije
potrebno je prilikom izbora lokacije voditi računa da se
dosegne što povoljnija srednja godišnja brzina vetra
Od toga direktno zavisi količina proizvedene električne
24
energije

Značaj tačne procene vetroenergetskih
resursa







U teoriji postoji više modela kojima se opisuje visinski profil
brzine vetra
Najčešće se koristi logaritamska zavisnost brzine vetra od visine,
data sledećom relacijom:
z
ln 2
z0
v 2  v1 
z
ln 1
z0
V1-brzina vetra izmerena na visini z1 iznad zemlje
V2-brzina vetra na visini z2
Z0-dužina hrapavosti u datom pravcu vetra
Uticaj hrapavosti terena na visinski profil brzine vetra se definiše
parametrom z0
Parametar z0 predstavlja visinu na kojoj je brzina vetra jednaka 0
Parametar z0 se za određeni teren određuje na osnovu klase
hrapavosti terena
25

Značaj tačne procene vetroenergetskih
resursa

U tabeli je prikazan najčešće korišćena klasifikacija terena
prema klasi hrapavosti
Klasa
hrapavosti

1
2
3
4
5
6
7
8

Površina

Opis terena

More

Otvoreno more

Glatka

Niska vegetacija bez prepreka

Otvorena

Travnjaci, nekoliko izolovanih
prepreka
Otvorena hrapava Niski usevi
Hrapava

Visoki usevi, raštrkane prepreke

Veoma hrapava

Voćnjaci,brojne prepreke

Zatvorena uređena Visoke uređene prepreke(predgrađa)
Neuređena

Gradska naselja sa visokim i niskim
građevinama

Z0(m)
0,0002
0,005
0,03
0,1
0,25
0,5
1
>2

26

Značaj tačne procene vetroenergetskih
resursa


Parametar hrapavosti se najpouzdanije može odrediti ako za
datu lokaciju postoje merenja na različitim visinama, z1 i z2
U tom slučaju se, parametar z0 može odrediti računski:

v1 ln z2  v2 ln z1
ln z0 
v1  v2

Ukoliko se na analiziranoj lokaciji planira izgradnja veće farme
vetrogeneratora onda se po pravilu mora vršiti paralelno merenje u
nekoliko tačaka na toj lokaciji
Broj mernih tačakа zаvisi prvenstveno od složenosti konfiguracije
terena

27

Vetroenergija

Čak i male greške u odabiru najpovoljnije lokacije u
dugogodišnjem bilansu proizvodnje daju značajna umanjenja
isplativosti investicije
Mali i vrlo mali vetrogeneratori snage do 3 kW prave se direktnim
povezivanjem elise i elektrogeneratora bez prenosnog
mehanizma (reduktora) čime im se smanjuje cena
Mali vetrogeneratori namenjeni su individualnoj upotrebi i
najčešće služe za punjenje akumulatora tamo gde ne postoji
električna mreža, a energija se obično koristi za osvetljenje i TV
prijemnik
Vetrogeneratori srednjih snaga do nekoliko desetina kilovata daju
trofaznu struju i obično se priključuju na niskonaponsku
distributivnu mrežu
Na izlazu vetrogeneratora dobija se naizmenična trofazna struja
napona 690 V i frekvencije 50/60 Hz
28

Vetroenergija


Pomoću transformatora se napon podiže na 10 - 30 kV
što odgovara naponu srednjenaponskih mreža
Svi vetrogeneratori većeg kapaciteta (od 10 kW do 3
MW) koriste se kao elektrane, što znači da proizvedenu
energiju predaju elektroenergetskom sistemu
Najčešće primenjivani moderni vetrogeneratori su
kapaciteta od 500 kW do 3 MW mada se grade i veći
Najekonomičnija primena vetrogeneratora je njihovo
udruživanje na pogodnim lokacijama u takozvanu farmu
vetrenjača
Takva elektrana može da ima kapacitet od nekoliko MW
do nekoliko stotina MW koji obezbeđuje više desetina
vetrogeneratora

29

Vetroenergija


Obzirom da kod korišćenja energije vetra, kao i kod
mnogih drugih obnovljivih izvora energije, nema troškova
goriva, posle investicione izgradnje jedini troškovi su
operativni i troškovi održavanja.
Investicioni troškovi se kreću od 75% do 90% ukupnih
troškova
Investicioni troškovi su troškovi izgradnje vetrogeneratora
ili farme vetrenjača, uključujući troškove izgradnje
pristupnih puteva ukoliko je potrebno i troškove
priključivanja na elektroenergetski sistem
Obično su lokacije sa povoljnim uslovima za gradnju
farme vetrenjača udaljene od drumskih i energetskih
magistrala i to povezivanje utiče na povećanje
investicionih troškova

30

Uticaj vetrogeneratora na životnu
sredinu



Energetika je jedan od najvećih globalnih zagađivača, gledano
kroz emisiju zagađujućih materija i otpad koji se stvara kao
posledica proizvodnje
Štetni uticaji na životnu sredinu od proizvodnje električne
energije, mogu se podeliti na tri grupe:
emisija štetnih gasova (bez emisije CO2)
emisija CO2
otpad koji nastaje u procesu proizvodnje (radioaktivni, pepeo,
gips, ulja)
Narastanje brige o zaštiti životne sredine, postaje svetski
pokret
Rezultat delovanja ogleda se u konkretnim aktivnostima na
globalnom nivou:
borba protiv zagađenja, borba protiv globalnog zagrevanja i
klimatskih promena, borba za racionalnije korišćenje resursa 31

Uticaj vetrogeneratora na životnu
sredinu

Prilikom planiranja novih kapaciteta, mnoge energetske kompanije
se odlučuju za farme vetrenjača zbog toga što njihova primena
ima ekonomskog i ekološkog smisla
Svaki kWh proizveden obnovljivim izvorima energije, zamenjuje isti
koji bi s druge strane trebao da bude proizveden u elektranama na
fosilno gorivo, što ima za posledicu redukciju negativnih uticaja na
životnu sredinu, a naročito emisije CO2 u atmosferu
Među svim obnovljivim izvorima energije, energija vetra je
rangirana kao jedna od najjeftinijih opcija za smanjenje emisije
CO2, ali i emisije drugih zagađujućih materija
Moderni vetrogenerator od 600 kW će tokom svog radnog veka na
prosečnoj lokaciji, u zavisnosti od vetrovitosti mesta i stepena
iskorišćenja kapaciteta, sprečiti emisiju za otprilike 20.000 do
36.000 tona zagađujućih materija
32

Uticaj vetrogeneratora na životnu
sredinu
Radi sticanja relativnih odnosa, predstavljen je u tabeli primer
procenjenog smanjenja emisije zagađujućih materija na nivou EU
Procenjeno smanjenje emisije zagađujućih materija u EU kao
posledica primene energije vetra
 Parametar
Količina
 Instalisani kapaciteti
4425 MW
 Proizvedena energija
8,8 TWh/god.
 Izbegnuta CO2 emisija
7.800.000 tona/god.
 Izbegnuta SO2 emisija
26.000 tona/god.
 Izbegnuta NOx emisija 22.000 tona/god.
 Negativni trendovi u korišćenju fosilnih goriva nameću značajna
istraživanja u cilju iznalaženja efikasnih načina korišćenja
obnovljivih izvora energije

33

Uticaj vetrogeneratora na životnu
sredinu

Energija vetra, već pri sadašnjem stanju tehnologije, zbog
neiscrpnosti vetra i široke rasprostranjenosti na svim svetskim
meridijanima, može značajno doprineti stabilnosti i raznolikosti
u energetskom snabdevanju, uz istovremeno smanjenje štetnih
atmosferskih emisija.
Urbanizacija, otpad, zagađenje tla su faktori koji bitno
aktuelizuju problem očuvanja poljoprivrednog zemljišta
Stoga pri valorizaciji neke tehnologije nije nebitan parametar
neophodno zaposednuto zemljište
Termoelektrane zaposedaju velike površine zemljišta (za
objekte, deponiju pepela)
Površina se znatno uvećava kada se uključe površine
zaposednute površinskim kopovima uglja, odlagalištima
jalovine i transportnim putevima
34

Uticaj vetrogeneratora na životnu
sredinu

Kod hidroelektrana, velike površine zemljišta, često
najplodnijeg, potapaju se i bivaju izgubljene za poljoprivredu
Farme vetrenjača su izuzetno ekonomične po pitanju
iskorišćenja zemljišta
Veći deo zaposednutog zemljišta na kome je izgrađena farma
(oko 99%) može se za vreme eksploatacije koristiti za
poljoprivredu
Negativni uticaji vetrogeneratora na životnu sredinu postoje ali
su ti uticaji zanemarljivi u poređenju sa pozitivnim elementima
Takođe u toj proceni postoje subjektivni elementi,
neinformisanost kao i loša interpretacija

35

Related Interests