Njegoš:"Gorski vijenac" Književni rod:epska dramaKnjiževna vrsta:ep, drama, tragedijaTema:Istraga poturica u Crnoj GoriIdeja (poruka

):Osnovna ideja Njegoševog dela jeste shvatanje da jeborba za slobodu i nezavisnost najveća čovekova dužnost. Ova ideja seprovlači kroz čitavo delo, njom su prožete mnoge ličnosti. Za takvu borbuodlučio se i vladika Danilo:Al tirjanstvu stati nogom za vrat,dovesti ga k poznaniju prava,to je ljudska dužnost najsvetija.Mesto i vreme radnje:Crna Gora početkom 18-og veka.Istorijska osnova: OsnovuGorskog vijencačini "istraga poturica", istorijski događaj koji se odigrao uCrnoj Gori početkom 18. veka. Shvativši da su poturice (Crnogorci koji su u strahu odTuraka prešli u islam) najveća opasnost za slobodu i opstanak zemlje, vladika Danilo jeorganizovao njihovu istragu. U ovom lokalnom, ali važnom događaju Njegoš je videoprekretnicu u oslobodilačkoj borbi koju je Crna Gora vodila više od jednog stoleća. Aliviše nego samom temom,Gorski vijenac, opštim duhom, koji živi u njegovim likovima iscenama, odražava istorijsko razdoblje iz koga je uzet predmet dela. Crnogorci suodređivali svoje međusobne odnose imajući uvek u vidu interes zajednice. Najboljimeđu njima vodili su ih u ratove i okupljali se u veća da presuđuju sporove. Kolektivanživot razvio je u njima mnoge vrline: junaštvo, drugarstvo, čuvanje date reči, želju za junačkim delima. Takav duh vremena i života odražavaGorski vijenacu potpunosti. Fabula: Gorski vijenac je pisan u obliku drame. Njegoš se, međutim, nije držao važećih šablonakoji vladaju u dramskoj književnosti. U delu nema činova, nego je cela radnjakoncentrisana oko tri istorijska trenutka. To su dve skupštine i sama istraga.Prva, trojičindanska skupština održava se na Lovćenu.Crnogorski glavari su se okupilida razgovaraju o "domaćem zlu" i u "gluho doba noći", dok svi spavaju, vladika Danilo"sam sobom" govori kako je

Tada se opet javlja kolo. Svestan je . Svestan da se našao pred istorijskim zadatkom odbrane slobode. koji će ili doneti odluku za borbu iliprihvatiti stav posmatranja i čekanja.Vladika Danilo je ostao sam. Nastaje mučnoćutanje.ne razležu ratnijem kricima? Počinu ni rđa na oružje.Kolom koje je. evo neko dobate su naše gore umučale. a proklinjeizdajnike i malodušnike. kako kaže vojvoda Milija -"iz glave cijela naroda"Njegoš je pokazao da su narodne mase osnovna snaga u borbi protiv tiranije.Druga skupštinase održava naCetinjuu jesen iste godine.ostade ni zemlja bez glavarah. na kraju. razilazi se bez rezultata. Ne mogavši da je vojnički savladaju. hrabri kolebljive i kritikujeizdajnike. vladika Danilo se podajegorkim i mračnim mislima. da"ne smeju ništa da započnu"i da zbog toga Crnogorci imaju pravo"dići nanjih prokletu gomilu". Postepeno. ova skupština. Turci su mitom. Pa ipak. kada samalo snage treba braniti zemlju od moćne turske imperije. Svi osećaju da je to sudbonosni trenutak. pregazilaSrbiju."Glavari se makli na stranu.tada stižu predstavnici ostalih plemena i donose nove dokaze dase sa poturicama više ne može živeti zajedno. Vuk Mićunović vraća samopouzdanje mladom vladikiveličajući snagu omladine i viteški duh svog naroda. dok vladika Danilo i dalje ostaje neodlučan. glavari seizjašnjavaju za istragu. Bosnu i Albaniju. sejući za sobom pustoš i smrt. otvoreno prekoreva vladiku i glavare zbognjihove neodlučnosti:Što je ovo. na kojoj jetrebalo doneti odluku o ustanku na poturice. a smrt u oslobodilačkoj borbi dužnost i dugsvakog ratnika. ali i tako usamljen on želi da sagleda svemogućnosti i da izmeri sve razloge i protivrazloge u vezi sa istragom. obećanjima i pretnjamauspeli da jedan deo Crnogoraca prevedu u islam i da na taj način pripreme njenoosvajanje. jedan za drugim. Ostala je nepokorena samoCrna Gora. Neki glavari priznaju da suneodlučni. anarod kolo vodi"i peva pesmu u kojoj veliča junake u borbi za slobodu. koje slikovitom pesmom oIvan-begu kako je osveta"sveto piće". Kolo.Na taj način kolo daje podršku odlučnima.paklena turska sila pokorila skoro pola Evrope.

Glavari nisu zadovoljni ovim predlogom. koji slobodan život ceni kao najviši ljudski ideal. slavi i zavičaju.I tada.daverske borbe uvek donose nesreću. ali on ne može da shvatiizdaju nacionalnih interesa:Ali hula na svešteni ćivotkoji ga je mlekom odranio. tako da dvojica u njoj ne mogu da vladaju. s druge strane su poturice. ali pristaju. koja preti da se pretvori u pokolj. tirana i ugnjetača.viteški svet.-------------------------------------Na groblju će iznići cvijećeza daleko neko pokoljenje!Ali vladika bi ipak želeo da se isturčena braća pozovu i da se još jednom pokuša rešitisukob bez prolivanja krvi. Počinje razgovor kroz kratke i britke reči prigovora ialuzija. obuzet zanosom. biće boljekoja ne potone". navijaj klasove. kao što su i poturice učinile prelaskom u islam.to mi prsa u tartar pretvara.njihovo je na grobnice carstvo. Zato on poziva poturice daprime"vjeru prađedovsku". dva strašna simvola.neka bude što biti ne može. Kada se sve utišalo.U ime svoga sveta govori Mustaj-kadija. koji ističe pravo jačega i sa zanosom govori osvojoj veri.Dolaze turske poglavice i sedaju prema Crnogorcima.Vladika Danilo bi prešao preko verske mržnje i netrpeljivosti. Tada seopet javlja kolo i pesmom o poturčenjaku Staniši Crnojeviću govori da izdajnici ne"razlikuju nikakav drugi jezik do jezika oružja"i da Crna Gora nije stekla slavurazgovorima sa neprijateljima nego borbom i pobedama. on se konačno obračunava sa sumnjom u sebi i odlučuje se zaistragu:Mlado žito. staloženijismiruju i stišavaju zavađene. o slobodi.Danilove reči vojvoda Batrić prevodi na jezik junaka: zemlja je mala i "otsvudstiješnjena". Žestoku borbu prigovora. javlja se kolo koje . I islam i hrišćanstvo učvrstili su svoju vlast nagrobovima nedužnih ljudi koji su stradali za interese jedne ili druge vere:Luna i krst. ustvari jedna jedna teška i ljuta bitka rečima. U ime Crnogoraca vladika Danilogovori o ljubavi prema rodnoj grudi. S jedne strane su Crnogorci.a ako to ne učine:"U krv će nam vjere zaplivati.svet izdajnika.pređe roka došla ti je žnjetva!---------------------------------------Treba služit časti i imenu!Neka bude borba neprestana. Kazuje da je čovek slab ida može kadgod iz straha i da pogreši.

da je objasni i opravda večitim zakonima koji vladaju u prirodi i društvu.. poslao da zavadi glavare i tako ih spreči u njihovom poduhvatu. Zatim se glavari zaklinjuda će svi kao jedan ustati na poturice i osloboditi zemlju tog strašnog domaćeg zla. koja počiva na eksploataciji. Spremna je daprežali bratovljevu smrt. oružanu borbu obrazložio kaonužno i jedino rešenje. koji smatraju da su na sablji dobili pravo daporobljavaju i eksploatišu druge: Za njih je narod "stoka jedna grdna". čim je čuo za crnogorskedogovore.Narod potom dovodi neku babu koju je skadarski paša.Vladika Danilo i glavari odgovaraju dostojanstveno: da je njihov narod..da kaže da sve što živi na zemlji mora da se brani od napadača. Na kraju dogovora javlja se slepi iguman Stefan da ovoj borbi daopšti smisao. posle turskih svatova koji prolaze kraj Cetinja." Idi na vrh stranice! Kroz razloge koje su iznosile poturice i kroz misli iz vezirova pisma Njegoš je pokazao feudalna shvatanja turskih eksploatatora.Sam čin istrage u delu nije prikazan. Sukob je time doveden do vrhuncai više se nije imalo šta čekati. nailazisestra Batrićeva tužeći za bratom koga su Turci na veru namamili i ubili.borben i snažan i da vlast ne treba davati neljudima. koji obilazi "carstvo" i koji. smatrajući da i Crna Gora pripadaturskoj imperiji. a sirotinja je bezikakvog ljudskog dostojanstva. ali ne može glavarima da oprosti njihovu neodlučnost i zbogtoga se ubija pred njima. iako mali.Istraga se opravdava još nekim pojedinostima.pesmom o Vrtijeljciiskazuje svoje nerihvatanje pregovora sa poturicama. slikajući oba sveta. još više ističemoralne vrednosti svoga naroda. jer:" jaki zubi i tvrd orah slome. Tada stižu i kavazi iz Podgorice sapismom od Selima vezira. a glavari je s mukom spasavaju. Iz Mletaka dolazi vojvoda Draško isvojom pričom o zapadnjačkoj civilizaciji. Narod hoćeda je kamenuje. Njegoš je postupnim razvijanjemsukoba između Crnogoraca i poturica. Njegoš to nije učinio zato što je opravdanost inužnost istrage prikazao tako snažno i . traži od vladike i glavara da mu dođu "na biljegu" i da se poklone.

Iguman pričavladici o teškoćama u životu i time ga priprema za vesti koje obojica očekuju. ali se plaši "od zla domaćega".Duboka čovečnost u njemu ogorčeno se buni protiv prolivanja krvi u ime vere. jedna slamka među vihorove. da će se borba pretvoriti u rat. Izjutrastižu osvetnici i glasnici s bojnog polja i pričaju o krvavom pokolju iz koga se rodilacrnogorska sloboda. Dok turska sila drži u ropstvu njegovumnogobrojnu braću.nije rezultat sumnje uopravdanost borbe. već bojazan da se istraga ne pretvori u bratoubilački rat. Uzavršnim scenama dela on prikazuje cetinjski manastir u noći uoči praznika. Plaši seako napadne poturice. Vladika sene boji Turčina . Suočen sa problemima od čijeg jerešavanja zavisila nacionalna sloboda.Opet se javlja kolo koje slavi istragu i veliča pobedioce. on kao da ne vidi izlaz:A ja što ću."neka ga je ka na gori lista". vladika dolazi do uverenja "da je borba protiv njih nesamo neminovna nego i opravdana":Udri za . što znači jednokrvnu braću. stari iguman i vladika sede kraj ognjišta. Danilo mu daje novi džeferdar i rečima:A u ruke Mandušića Vukabiće svaka puška ubojitakazuje da borba nije završena i da se treba spremati za nove podvige.sirak tužni bez nigđe nikoga! Njegova neodlučnost na prvoj skupštini i na početku druge . Dok seCrnom Gorom razležu puške. izlomljenih toka i prebijenadžeferdara. U završnoj sceni pojavljuje se iVuk Mandušić koji dolazi iz neoslobođene nahije. Likovi: Vladika Daniloje duboko misaona i osećajna priroda. Ali utrenutku kad neumoljive činjenice nameću saznanje da su se ta jednokrvna braća"odrekla sebe" i postala izdajice. malena i snaga. Na samom početku vidimo ga kako "u gluho doba noći" razmišlja oteškom položaju balkanskih naroda. mora o svemu dobro da promisli pre nego štodonese odluku. mrk. Plače za slomljenim oružjem i priča vladici o borbama u kojima jeučestvovao. ali sa kime ću?Malo rukah.ubedljivo da smo je mi u sebi skoro doživeli.

a onda daje pomen srpskim.ko gođ paše svijetlo oružje.ko gođ čuje srce u prsima.u njima joj nema bolovanja. ovaj grdni svijetispitao. životinja rogove i zube.. koji je "proša sito i rešeto. Iguman Stefan. za obraz junački.oltar pravi na kamen krvavi!Kada se odlučio i krenuo u akciju. o tome kako jepriroda puna "ludijeh vremjenah" i kako sve što živi i raste mora da se brani od napada:Obrana je s životom skopčana!Sve priroda snabdjeva oružjemprotiv neke neobuzdane sile. Još na prvojskupštini. U Gorskom vijencu stariiguman se javlja u trenutku kada borbi treba dati opšti smisao i odrediti joj mesto uživotu naroda koji se bori za slobodu.. dok Crnom Gorom prolama se pucnjava.. otrovi mu čašu iskapio". on ih pričešćuje onakokrvave. A novo i bolje može može da se rodi samo kroz borbu.Iguman ukazuje junacima na težinu borbe koja predstoji i veličinu podviga za koji sespremaju:Vam predstoji preužasna borba. Iguman svuda vidinemilosrdnu. A kad u rano jutro stižu osvetnici. dokraja je ostao odlučan i aktivan. -----------------------------------Trijebimo gubu iz torine!Nek propoje pjesna od užasa. tako ičovek ima um i snagu mišice. a ptica krila. ruža trnje.-----------------------------------------Slavno mrite kad mrijet morate!Čest ranjena žeže hrabra prsa.. predstavlja tip narodnog mudraca. Govori o životnim zakonitostima.U igumanu Stefanu Njegoš je dao tip sveštenika koji je religiju podredio oslobodilačkojborbi naroda. hrvatskim i crnogorskim junacima koji su poginuliu bojevima s Turcima. neprestanu i neminovnu borbu suprotnosti. mora da se bori protiv "neobuzdane sile".krst. on mladomvladici govori o prvim kapima gorke čaše života. U noći uoči Božića. pripremajući ga za vest o skupoj cenikojom se plaća sloboda. slepi starac od 80 godina.Kao što klasje ima "ostro osje". kad je čuo teške i sumorne reči zabrinutog . Od prvog trenutka razgovora o poturicamaon ima jasan i beskompromisan stav i prvi se izjašnjava za istragu. Vuk Mićunović je oličenje junaka-viteza.zato čovek ne sme da se prepusti ropstvu.

A u tajnoj i tragičnoj ljubavi prema snahibana Milonjića. On čak izražavastrah od mnogog mišljenja. Borbenu pesmu kola. Ističući taj odnos između sebe i turskogvezira. mržnja prema izdajnicima gori u njemu i izbija ukratkim i oštrim aluzijama.Njegove reči kojima slika razliku između Crnogoraca i poturica najlepša su himnacrnogorskom junaštvu i najljuća osuda izdaje.vladike. U toku pregovora s poturicama on smišlja priču o snahi Anđeliji i tompričom pravi oštre aluzije na jalove razgovore i bezuspešna ubeđivanja. Najveća vrednost čoveka je njegovo junaštvo.divna li ga usta ožališe! Kolo je kolektivni lik "iz glave cijela naroda": daje podršku odlučnima. Jezik i stih: . On je za to dase domaće zlo leči borbom.I uVuku MandušićuNjegoš je naslikao tipičnog crnogorskog junaka.na muci se poznaju junaci. on zavidi mrtvom Milonjićevom sinu Andriji:Blago Andri đe je poginuo.ponesi ga na poklon vezirui kaži mu da je to cijenakoje drago glave crnogorske.On je bolji i više ugrabi. ridžale. prihvata soduševljenjem. u kojoj se veliča junaštvo. on ga hrabri snagomcrnogorskog naroda koji se uvek prekaljivao u mukama i nevoljama:U dobru je lako dobar biti. a ne pregovorima.Kad se nađe oči u oči s poturicama. ono je "car zla svakojega"i samo ono može junaku da obezbedi slavu među potomcima:Blago tome ko dovijeka živi. uzmi ovaj fišek. ćudljivost. u kome se prepliću junaštvo. mahnitost. ja sam hajduk te gonim hajduke. tajna ljubav prema udatoj ženi i dečački iskrena ljubavprema dragim stvarima. teško mu padaju Danilova duga razmišljanja. A pri rastanku sa kavazima. Od svih crnogorskih junaka on je najbogatiji unutrašnjimprotivrečnostima. hrabri kolebljivei kritikuje izdajnike.divne li ga oči oplakaše.imao se rašta i roditi!Vječna zublja vječne pomrčine. on šalje veziru fišek baruta kaoveličanstvenu i vitešku poruku:Drž.Naviknutom na borbu.glasnija je moja hajdučija.nit dogori niti svjetlost gubi. on govori:Zar obadva nijesmo hajduci? On je hajduk roblja svezanoga.

Zato je morao da sam stvara i jezik i stih.simbolima i poređenjima. Osnovu njegovog književnog izrazačini narodna pesma.Jasnost Njegoševa stila leži u slikovitom jeziku. Ali dok je tajstih u našoj epici prilično trom i narativan u Njegoša je duboko emocionalan i književnoizgrađen. . Upotrebio je deseterački stih narodne pesme. ali je taj izraz u Gorskom vijencu dobio viši umetnički kvalitet.Njegoš je stvarao kad u nas nije bilo ni književnog jezika ni izgrađenog pesničkogizraza. koji je obogatio svežim metaforama.