Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних

студија у Прокупљу

СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор:

Студент:

Др. Југослав Миленковић

Поповић Горан ВВ 47/08

Прокупље, јануар 2011. године

Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних
студија у Прокупљу

СЕМИНАРСКИ РАД
Уљана репица, привредни значај и
технологија производње

Ментор:

Студент:

Др. Југослав Миленковић

Поповић Горан ВВ 47/08

Прокупље, јануар 2011. године

Уљана репица. привредни значај и технологија производње .

Увод .

након соје и палме уљарице. Аустралија. САД. -1- . иако чини тек петину производње првог главног извора. витамине и друге корисне материје. Brassica napus) је индустријска биљка.Уљана репица (lat. Може се користити за зелену крму. Вредна је пчелиња паша. У Индији уљана репица чини 13% посејаних површина. 8% уља. Кина и Индија. Најважнија примена уљане репице је у: производњи уља. Садржај уља у смену креће се до 45%. или као силажа. Канада. Највећи произвођачи су у земљама Еуропске Уније.пшеница. у свежем стању. Погодна је за зелено ђубрење и идеална је „трећа“ култура. Нуспроизводи су сачма и погача. Други је светски главни извор протеинске хране. уљана репица је била трећи главни извор биљног уља 2000. исхрани стоке и у новије време производњи биодизела. минералне материје.. које садрже 20% беланчевина и угљених хидрата. соје. за разбијање двопољног плодореда кукуруз . Према Америчком министарству пољопривреде.

Теоријски део .

Од 1 тоне семена уљане репице добија се: • око 350 кг уља и • око 650 кг погача.1. -2- . Употреба уљане репице Финализација производње уљане репице се огледа у добијању два производа: - СИРОВОГ УЉА - ПОГАЧА УЉЕ се користи на више начина. Уљане репице. Након цеђења уља остаје сачма и погаче. 0.). огрштица је постала од дивље огрштице (Brassica campestris L. електричних уља. Уљане репице су познате у култури одавно. Највећи произвођач уљане репице у свету је Европска Унија.из Азије и Средоземља. Производња уљане репице у Европи је најпре почела у Белгији. разних сапуна.) и врсте купуса (Brassica oleracea L. биодизела. у индустрији текстила и коже. et DC. 2.). Међутим. мазива. Порекло уљане репице Према јапанским истраживачима. Уљане погаче и сачма садрже у просеку око 23% пробављивих протеина и око 8% сирове масти. купусна уљана репица је хибридна форма између огрштице (Brassica campestris L. која се користи у исхрани домаћих животиња. Антички Грци и Римљани употребљавали су уље из њиховог семена за осветљење. За производњу боја. Оне су пореклом из Старог света .2.2. нарочито купусна уљана репица.9% сирових влакана. најважније су биљке за производњу уља у средњој и западној Европи. а појединачно Кина. лакова. 22% безазотних екстрактивних материја (БЕМ) па су одлична сточна храна.

суспендованих честица и угљенмоноксида. допринос економском развоју руралних средина. Од укупне количине уља око 80% се естерификацијом претвара у биодизел.Стабло је зељасто. Расте у висину до 1. 3. У јесен почиње да дебља и у њему се гомила разервна храна. 2. а остатак се користи као чисто уље. Стабљика се грана са 3-7 постраних грана.3. смањен ефекат стаклене баште. што зависи од услова гајења. 5. повећања индустријске производње. Стабло . 2. чиме се чувају резерве и умањује ризик од снабдевања.5м. Биодизел као гориво будућности Предности коришћења биодизела у односу на фосилна горива: 1. Моћ упијања корена је слаба. додатно преливање средстава ка пољопривреди. Најинтензивнији раст корена одвија се на почетку вегетације.Корен је вретенаст. и сорте. је обновљиви извор енергије 4. 2.4. обично на висини 60-80цм од земље. Морфолошке особине Корен .Посматрано по јединици површине добија се минимално 1 т/ха уља и 2 т/ха погача. смањује се потреба за фосилним дизелом. усправно. -3- . смањена емисија сумпорних оксида. док са економског аспекта доводи до повећања запослености. покривено воштаном превлаком. из кога избијају бочни коренови. Између правог коена и лисног корена налази се врат корена. разгранато. у горњем делу мало задебљао. Корен се развија у дубину 80 до 100цм.

Цвет . Хектолитарска тежина 6566кг. маљави. плавичасто зелени. -4- . дужине 4-11цм. Код огрштице. округло. глатки. нарочито пчеле. 6 прашника (4 краћа. Промера 1. При ксеногамом опрашивању. Семе садржи: 40-44% уља и 18-23% протеина. Горње лишће је копљастог изгледа. Доњи и средњи листови су издужени и заобљеног врха. Код огрштица листови су тањи. уљане репице сазревају доста неравномерно. а код купусне уљане репице дебљи. Лист . Опрашивање је ксеногамо и аутогамо. А код огрштице стабло је зелено. Код огрштице плод је мањи.Цветови имају: 4 зелена чашична и 4 жута крунична листића. главну улогу имају инсекти.Стабљика је најчешће плавкастозелене боје и без длачица код купусне уљане репице. мање-више маљаво. Фабричком прерадом добија се из 100 кг семена 35-38 кг уља.Семе је ситно. стога су уљане репице и важне биљке за пчелињу пашу. Корисна је медоносна биљка јер даје око 50 кг/ха меда. Због дугог периода цветања.Лист је плавкастозелене боје и гладак. Маса 1 000 семена је 3-7г.5мм.Плод је комушка. вршни листови својом основом потпуно обухватају стабло. Плод . Доње лишће налази се на петељкама. травнастозелени. са 25 до 40 семенки. Код купусне уљане репице семе је нешто крупније и плавичасто-црнкасто. Комушка по средини има преграду звану тин.5 – 2. 2 дужа) и тучак. Код купусне уљане репице у комушки се налази 20-40 семенки. дужине 3 до 8 цм. а горње је седеће. Цветање траје 25-30 дана. Цветови су скупљени у цваст гранчицу. код огрштице нешто ситније и мркоцрвенкасто. и дужине око 5 до 10цм. Семе .

Агроеколошки услови гајења 2.5. Међутим.2. ветровите и без снега.5. озима огрштица мање је осетљива према оштром поднебљу те се може гајити у крајевима суровијих зима. до -15°С.замрзавање и крављење земљишта. Она се одликује великим транспирационим коефицијентум који се креће од 650 до 750. Однос према топлоти Потребе уљаних репица у топлоти су умерене. ако земљиште није много влажно. нарочито ако није покривена снегом.2. Због свега тога. а поготово ако је оно влажно када корен почиње трунути. На ову биљку неповољно утиче и ледена кора. нарочито код купусне уљане репице. На озимој купусној уљаној репици неповољно се одражава и периодично понављање мразева у току пролећа. она страда при мразевима од -7° до -10°С. нарочито кад вегетација отпочне.5. Нарочито је важно да имају довољно влаге у фази наливања зрна. Насупрот томе. Према мразевима је осетљива. Најнеповољније на озиму купусну репицу делују нагле температурне промене у току јесени и зиме .1. 2. Сушу не подносе па јако подбацују у приносу. а без снега. али влажнијег поднебља. Однос према влази Потребе у влази су веће. -5- . Купусна уљана репица је биљка умерено топлог. Под снежним покривачем може да издржи мразеве и до -25°С. ова је биљка неподесна за крајеве у којима су зиме оштре. ако је земљиште претерано влажно.

2.3. Појава интернодија представља раст стабла. Период јаровљења траје 30-40 дана.Раст лишћа: Када су котиледони потпуно развијени почињу се формирати листови. Фаза ницања: котиледони пробијају кроз површину земље (епигеичан).5-6.5. II фаза . -6- . Стабаоце са котиледонима клија из семена и расте према површини земље. Однос према земљишту У погледу земљишта. 2.Почетак цвијетања: Присутни су цветни пупољци (жути пупољци) који су још увек затворени. интернодиа и лисна дршка. структурним и дубоким земљиштима. Кисела земљишта не подносе. Фазе развоја уљане репице I фаза – Клијање : Вода продире у семе кроз семењачу што изазива бубрење.6. Озима купусна уљана репица мора се обавезно гајити на плодним. Након бубрења семена почињу се појављивати коренчићи. биљке су дугог дана. Однос према светлости Уљане репице.4. корен трули. и озиме и јаре форме. ове две биљке се разликују. затим се појављује цветни пуп. Међутим.2. на земљиштима код којих је ниво подземне воде висок. а јаровизација се обавља при температури од 2°С. док огрштица подноси и нешто слабија земљишта. Најбоље успевају на земљиштима код којих се pH креће између 6. III фаза .5.

7. Иначе су уљане репице. На исто место могу се враћати кад прођу бар 3-4 године. Као најбољи предусеви за озиме форме сматрају се.7. старије латице опадају. Плодоред Уљане репице се морају обавезно гајити у плодореду. зрнене махунарке. 2. V фаза . врло добри предусеви за озима жита. VII фаза – Старење: Биљке су угинуле и суве.Развој плода: Почиње неравномерно развијање плода. семе црно и тврдо. време за жетву.1. црвена детелина и раностасне окопавине. Прво се отворе цветови главне цвасти. Агротехника гајења уљане репице 2. VI фаза – Сазријевање: Сазревање је готово када су скоро све махуне зреле. Међутим. за пролећне форме као предусеви подесне су и касне окопавине. а нарочито озима купусна уљана репица. После отварање цветова.IV фаза – Цвијетање: Цвиетови се неравномерно отварају. па се главна цваст издужује. -7- .

па ослобођени угљен диоксид разрахљује земљиште. црвене детелине или других биљака после којих на површини земљишта остају органски остаци. При разградњи жетвених остатака. Одмах по орању или паралелно са орањем потребно је извршити затварање бразде ради спречавања губитка влаге. Обрада земљишта Земљиште се обрађује што дубље (око 30 цм). Стајско ђубриво уноси се у земљиште под дубоко орање у количини од 30 до 40 т/ха. 60 кг/ха фосфора и 140 кг/ха калијума. снажно се делује на дисање земљишта. Такође. повећавају дренираност земљишта до дубине уношења органских материје. а дубоко орање почиње 4-5 недеља после тога. Њима се највише повећава промет органске материје.2. а може се обрадити и нешто касније. Уношење надземних остатака у земљиште има неколико предности у поређењу са спаљивањем. а у вези с тим и на структуру земљишта. Ђубрење . Оно је нарочито значајно за земљишта која оскудевају у органским материјама. посебну пажњу треба обратити припреми за сетву. Ако уљане репице долазе у плодореду после зрнених махунарки.Уљане репице требају много хранивих материја. То се ради најчешће тањирачама. -8- . јер је семе уљаних репица ситно. Осим тога. За озиме уљане репице земљиште се мора обрадити раније у току лета или пред крај лета. површина земљишта мора да буде добро поравната и уситњена.2. позитивно утиче на водно-ваздушне односе. у тешко земљиште унесени надземни остаци док нису разграђени. стимулише биолошка активност у земљишту.7. за пролећне репице у јесен. Из тога разлога се земљиште мора обилато ђубрити. За формирање средњег приноса уљаним репицама потребно је око 120 кг/ха азота. Употребљава се стајско ђубриво и минерална ђубрива. а посебну пажњу треба обратити на уништавању коровских биљака. онда се земљиште обрађује тако да се најпре заору ти остаци. нарочито купусна уљана репица.

1/3 у фази интензивног пораста. а она је и профилактичка мера у борби против штеточина. прихрањивање. Раном сетвом постиже се и боље развиће усева. Пошто је семе уљане репице ситно. фосфорна и калијумова. она се сеје пред крај лета или у почетку јесени. при ранијој сетви. Нега . Азотна ђубрива уносе се у земљиште делом пре сетве са укупним количинама фосфора и калијума (1/3 од предвиђене количине за ђубрење). а влажност 12%. култивирање. За сетву је потребно 5 до 8 кг/ха семена. Најбоље је семе из претходне године.до 2. сеје се плитко на 1. Азотна ђубрива поспешују опште развиће биљака. дрљањем лакшим дрљачама и ваљањем површине. Дрљање. 1/3 рано у пролеће пред почетак вегетације. Сетва . Озима купусна уљана репица је усев најраније сетве. Она се разбија дрљањем лакшим дрљачама или ваљањем ребрастим ваљцима попреко на смер редова.Мере неге су: дрљање. Код нас.5. најбољи резултати постигнути су при сетви на растојању од 35 до 40 цм између редова. проређивање. онда се сеју ускоредно на размак од 15 цм. Стога су она врло значајна за гајење озимих сорти. Калијумова ђубрива повећавају садржај уља у сјемену.Од минералних ђубрива дају се: азотна. клијавост 90%. инсеката и болести. она раније и стасава и доноси већи принос. -9- . Ако се те биљке гаје за сточну храну. Сеје се у редове широкоредо на растојању између редова од 30 до 60 цм. После сетве семе треба покрити.За сетву треба употребити квалитетно семе.Дрља се само уколико се пре ницања усева по површини земљишта ухвати покорица.5 цм. Поред тога. каткад и огртање. Чистоћа семена треба да износи 98%. Озима огрштица може се сејати 10-15 дана касније. ваљање. док фосфорна и калијумова поред тога повећавају отпорност уљане репице према мразевима. Код семенске производње под мермама неге подразумева се и заштита од корова.

а после проређивања.Међуредно култивирање .. – дивља зоб . У јесен се усев проређује само у оним крајевима где не постоји опасност од измрзавања биљака. а биљке се остављају на растојању од 10 до 20 цм у реду. ако постоји опасност од измрзавања биљака у току зиме.Avena spp. инкорпорацијом хербицида у земљиште прије сетве. Огртање .Sorghum halapense – дивљи сирак . – сврачица . Проређивање је ручно.се може обављати у јесен или у пролеће. тј. У пролеће је култивирање обавезно.је обавезна мера. Огрће се што касније у јесен. после сетве. Проређивање . На исти начин се негују и пролећне форме ових биљака.Прихрањује се у пролеће. За ту сврху дају се 2/3 од предвиђених количина тих ђубрива. Прихрана . 2.Digitaria spp. Сузбијају се на 3 начина: 1. рано у пролеће на почетку вегетације репице. Најчешћи корови – . култивира се рано чим то време дозволи. а пре ницања репице и 3. иначе се проређивање одлаже за пролеће. и то што раније -пре него што код биљака почну да расту стабла. Мера сузбијања корова .Setaria spp. Прихрањује се једновремено уз прашење.Agropiron repens – пирика . ако се и коровске биљке појаве у већим размерама. а изводи се у јесен и у пролеће. У јесен се култивира само онда ако се за то укаже потреба. – мухари .Треба изврштити комбиновањем мера обраде земљишта и хемијским средствима-хербицидима. азотним ђубривима.Matricaria spp – дивља камилица -10- .се примењује само изузетно. пошто престане вегетација.

лассо. фокус. ).Sclerotinia . који би требали бити на бази фосалона (Золоне нпр. сенцор. стомп 330. може се прикупити. Семе у сноповима брзо дозрева.Meligethes aeneus – сјајник . Пожељно је ради сукцесије дозревања (по етажама) обавити десикацију. као и десиканти баста. чиме се у великој мери смањује губитак зрна приликом комбајнирања. па се они преносе са њиве под какву настрешницу где се суше. најчешће у два наврата. а семе. а снопови стављају у крстине. Најчешће штеточине – . фортелон и др. Због тога се жање пре потпуног сазревања плодова док су они још мекани (еластични) и док семе у њима још чврсто стоји. дyнам. При жетви жетелицама семе се оврши на обичним вршалицама за жита.Phyllotreta nemorum – бухача Сузбијање се врши инсектицидима. Жетва се врши двофазно (жетелицама) и једнофазно (комбајнима).Зрели плодови уљаних репица пуцају. (Ronilan npr.Од хемијских средстава. цобра. Жетва .Foma Најефикаснији начин спречавања појаве болести је плодоред и избор отпорних сората. прохелан. У случају јачег напада заштита се може извршити неким фунгицидом. Усев пожњевен жетелицама веже се у снопове.Athalia roseal L. -11- . ултра. на које се претходно постављају одговарајућа сита. галаџи. ако се оспе. – аталије . Најчешће болести – . а семе се осипа. односно хербицида се најчешће користе: дуал.).

Закључак .

У новије време западне земље узгајају уљану репицу за производњу горива – биодизел. Уљана репица најбоље успева на дубоким.Уљана репица се данас узгаја ради семена које је богато уљем које се користи у људској исхрани и прераду у индустрији. Зато су многе земље света забраниле употребу и промет животних намирница које садрже више од 5% киселине. исхрани стоке и у новије време производњи биодизела. ова култура добија све више на важности. Увођењем нових селекција уљане репице. прије свега из еколошких разлога. Данашње сорте добивене селекцијом имају знатно мање или минималне количине ерука киселине. која је штетна за здравље а нема храњиву вредност. иловасто-глинастим земљиштима. Ова киселина оштећује систем за крвоток људи и животиња и изазива хемолитску анемију. Раније су репице садржавале до 50% киселине. као и ради производње погача које се користе у сточној исхрани. хумусним. Најважнија примена уљане репице је у: производњи уља. калцијумом богатим. -12- .

Литература .

-13- . Ђ. (2003): Ратарско – повртарски приручник. Бањалука.. Тодоровић. Лазић. Комљеновић. Бранка.1. Ј. И. (2005): Сјеменарство са основама оплемењивња. Лакташи 2. Гатарић.. ГрафоМарк.

......................................1........................................ Плодоред ......................................7 2....................2.................................5 2........................................................................2 2..................................................4......8 3... Однос према влази .........3 2........................................6 2......................................................................................7.............3......5................................................... Порекло уљане репице .....................................................2...........................................................................................................4......................................................................................... Увод ....... Литература ........ Агроеколошки услови гајења .......... Биодизел као гориво будућности .............7..............................6................6 2................................................13 .....5................................. Агротехника гајења уљане репице .............................................................7 2.......................... Обрада земљишта ..........2.........5 2.......................5.............................................................2 2........................................................................................................3............................................. Морфолошке особине ............. Однос према земљишту ...2 2.......................................................................................... Однос према топлоти .....3 2................................. Фазе развоја уљане репице ..........7.......... Закључак ...............6 2.......5 2............................................................................................Садржај: 1............. Теоријски део ......................................................................1..............................................................................................12 4...............1 2................... Однос према светлости .............1............................................................................ Употреба уљане репице ....................................5.........................................5....................................................