Kompresije Audio i video formati Grafički formati • Monohromatska bit mapa Monohromatska-binarna slika • Svaki pixel se memoriše

kao jedan bit (0 ili 1) • Primer: 640x480 pixela proizvode 37.5 kB • Pimenjuju se Dithering ili Halftoning Različit raspored i gustina tačaka u poljima čiji se srednji nivo osvetljaja “prepozna” • Gray-scale slika Gray-scale slika • Pixeli se uobičajeno memorišu u byte-ima (od 0 do 255 nivoa sjajnosti) • 640x480 pixela daju više od 300kB • 8-bitna kolor slika 8-bitna kolor slika • Byte po pixel (od 0 do 255 različitih boja) • Zahteva se look-up tabela za boje • Slike mogu biti indeksirane (dodeljuju se vrednosti pojedinim bojama) • 640x480 pixel-a proizvodi 307.2 kB (kao i grayscale slika iste veličine) • 24-bitna kolor slika 24-bitska slika • Byte po pixel (od 0 do 255 nivoa)- tri byte-a za RGB • 256x256x256 mogućih boja (16 777 216 ukupno) • 640x480 pixel-a proizvodi 921.6 kB • 32-bitske slike su 24-bitne sa dodatnim byte-om za efekte Standardni nezavisni formati • Gif Gif • Graphic Image Format (UNISYS Corp.) je definisan za prenos slika telefonskim linijama (modemska veza) • Koristi Lempel-Ziv Welch algoritam koji je neznatno modifikovan za linijsko skeniranje slika. • Ograničen je na 8-bitske (256 nivoa) kolor slike • Pogodan za slike bez blagih prelaza (grafika – srteži) • Podržava analizu sa proredom (interlacing) • Podržava transparenciju bez alfa kanala. • JPEG JPEG • Standardna fotografska kompresija • Uračunava HVS • Kompresija sa gubicima – dozvoljava proizvoljan kvalitet • Tiff Tiff • Tagged Image Format se koristi za memorisanje monohromatskih, gray-scale, 8-bitskih, 24-bitskih RGB slika • Kompresija bez gubitaka (ako nije pravljena iz neke već formirane komprimovane slike) • Nema prednosti nad JPEG alfa kanali Alfa kanali imaju sledeće osobine: •Svaka slika (izuzev 16-bitskih) može da sadrži 24 kanala, uključujući kolor i gray-scale. •Svi kanali su 8-bitske grayscale slike, koje mogu da podrže 256 nivoa sivog. •Može se specificirati ime, kolor, maske, i prozirnost za svaki kanal. •Svi novi kanali imaju iste dimenzije i broj pixel-a. •Mogu se editovati maske koristeći “paint” alat, edit alat i filtre. PNG • Portable Network Graphics (PNG) format • Kompresija bez gubitaka (koristi se za web) • Za razliku od GIF (8-bitske slike) podržava 24-bitske slike i daje transparenciju bez “reckave” strukture • PNG format podržava RGB, indeksirani kolor, gray-scale, i bitmap slike bez alfa kanala • Ne podržavaju ga svi web browser-i

dopuštaju ostvarenje visokog stepena kompresije. Postupak bez gubitaka. odnosno. sa svojom VCEG (VideoCoding Expert Group) • ITU standardi H. zapravo.261 .. Od makro-blokova se formira grupa blokova (GOB = Group of Blocks) • Transformaciono kodovanje (za redukciju prostorne redundanse) i kompenzacija pokreta (za redukciju vremenske redundanse). 352 luminentna (Y) piksela po liniji. igrani film (90 minuta) preko 20 Gbajta • Čak i QCIF (144x176 piksela za Y.264 AVC = MPEG-4 Ver. za prenos relativno sporih sekvenci (poznatih kao head-andshoulders) što je moguće ostvariti sa malim protocima bita. Formiraju se makro-blokovi (MB) koji sadrže četiri luminentna bloka i po jedan hrominentni blok (format odmeravanja 4:1:1 ili 4:2:0). na isti način kao za mirnu sliku. H. kroz nekoliko prolaza. a standard je usvojen 1992. • Primarno je razvijen za kompresiju mirne slike ali se može primeniti i za pokretne slike – MJPEG JPEG standard • Algoritamski gledano. Podaci o boji: Cb (B-Y) i Cr (R-Y). Ciljna grupa predstavljaju proizvođači. • postupak bez gubitaka i • hijerarhijski postupak. • Slike u CIF formatu i/ili QCIF (Quarter CIF). čime se ostvaruju visoki stepeni kompresije bez vidljive degradacije kvaliteta • Sredinom 80-tih godina prošlog veka: ITU-T H. JPEG se može ostvariti kao: • sekvencijalni DCT (Discrete Cosine Transform) postupak nad blokovima 8x8 piksela. provajderi i korisnici 'zabavnog' video materijala Konvergencija standarda: MPEG-2 = ITU H. Prva slika u video sekvenci se koduje u tzv. a naročito hijerarhijski postupak. H.81). • Prenos video signala za potrebe videokonferencije i videotelefonije preko ISDN – dakle. Video signal • Uobičajeni format (dimenzija) slike 4:3 • CIF (Common Intermediate Format): 288 linija.26x pretežno za komunikaciju u realnom vremenu i od jednog ka drugom korisniku (point-to-point) ili od jednog ka ostalim korisnicima (point-to-multipoint).5 slika/sec (videokonferencija) zahteva protok od 2. kao i inercija čovečijeg vida.. i slično) u komercijalne svrhe. 10 Kompresija mirne slike • JPEG. H.261.25 Mbit/s Kompresija video signala • Kodovanje pokretnih slika (video signala) pored prostorne uvodi i vremensku redundansku piksela. preko PSTN) uz zadovoljavajući (subjektivni) kvalitet slike • Koristi se velika korelisanost susednih piksela u prostornom domenu (unutar slike – intraframe) i u vremenskom domenu (između susednih slika – interframe): • Koduje se samo razlika piksela (koja je mala) • Vrši se predikcija frejmova • Koduje se grupa piksela • Koriste se svojstva ljudskog vida (HVS). • Ostvaruju se visoki stepeni kompresije (preko 150:1) bez vidljive degradacije kvaliteta Razvoj metoda za kompresiju slike • ITU-T (International Telecommunication Union – Telecommunication Sector. . Rad na standardu je započeo 80-tih godina.262. 8 bpp = 50976 bajtova. Ukupno: 1. kao i predikciju pokreta. kompjuterske igre. . sa 8 bpp. te nema gubitka informacije ali je stepen kompresije mali (do oko 5:1). 2x72x88 za boju) i sa 7. 407808 bita za obe komponente. ITU-T H. slično kao u JPEG standardu. 101952 bajtova (815616 bita). kako za luminentne tako i za hrominentne komponente. se deli na blokove veličine 8x8 piksela.nastavak • Vremenska korelisanost. • progresivni DCT postupak. ne koristi kvantovanje. Posebno su interesantni progresivni. I-slika). intra-frame modu (tzv.263 ~ MPEG-4. jer obezbeđuju brz prenos i/ili prikazivanje cele slike počevši od slike slabogkvaliteta do slike punog kvaliteta.22 Mbita • 25 slika u sekundi: protok oko 30 Mbit/s • Jedan minut video materijala oko 230 Mbajta. odnosno.261 • Svaka slika (frame).Kompresija slike • Potreban je visok stepen kompresije (veći od 540 za CIF sa 25 slika u sekundi. svaka 144x176 piksela. ISO Standard 10918 (alternativno referisan kao ITU T. ranije CCITT). • ISO/IEC (International Standard Organisation / International Electrotechnical Commission) sa grupom MPEG (Motion Picture Experts Group) • ISO MPEG-x standardi za arhiviranje i distribuciju kvalitetnog video materijala (filmovi.

te ovakvo kodovanje omogućava povećanje brzine prenosa slika bez značajnijeg zahteva za povećanjem bitske brzine ISO MPEG-1 • MPEG-1. je projektovan prvenstveno radi memorisanja audiovizuelne informacije na optički CD-ROM. na osnovu prethodne I. Time se može kodovati samo razlika predikcije u odnosu na stvarnu sliku. god.4 Mbit/s. P-slike.slike MPEG-2 • Standard MPEG-2 (definisan i kao H. . deo slike koji sadrži 16 linija slike). Koduju se detektovani objekti – dodatno povećanje stepena kompresije i fleksibilnost kodovanja. • MPEG-4 standard koristi GOP (Group of Picture) organizaciju. slika. i H. jedne ispred.) je objektno-orijentisan. uz kvalitet koji je uporediv sa VHS video trakom – nije postigao komercijalni uspeh! • MPEG-1 pored predikcije unapred (P-slike) prvi put uvodi bidirekciono kodovanje. Verzija 10 ovog standarda je doneta usaglašavanjem stavova komisija ITU i ISO/IEC organizacija. Svaki makro-blok iz trenutno procesirane slike se poredi sa makro-blokovima koji leže unutar prozora za pretraživanje u prethodno rekonstruisanoj slici H. kompatibilan je sa MPEG-1 i fleksibilan – dopušta širok raspon video kvaliteta od standardnog televizijskog do televizije visoke rezolucije (HDTV = High Definition TV). preporukom ITU-T).263++.263L). Jedna od novina u MPEG-4 standardu vezana je i za kodovanje zasnovano na modelu (model based). . definisanim u preporuci H.263 (usvojen 1996. Kako je taj medijum pri 'single speed' modu zahtevao brzinu prenosa od 1. čime se generišu tzv. Ostali MPEG standardi • Proširenja koncepta integracije idu u smeru upravljanja sadržajem komprimovanog materijala kroz MPEG-7 i MPEG-21 standarde.ili P. • Sama B-slika (prvi put uvedena u MPEG-1) dopušta veliku kompresiju. uobičajeno. i grupa slika (GOP) MPEG-4 • MPEG-4 (1999.i Bslika se koduju kao jedna jedinica. celobrojne transformacije. slike B tipa (bidirekcione).263++). a obezbeđuju znatno veću kompresiju u odnosu na I-slike. Novi tip slika. tako što se vrši procena najboljeg slaganja blokova (BM = Block Matching).5 dB u odnosu na H.263 standardi • Dalji razvoj video kompresije ITU-T • Kratkoročan cilj – unapređenje standarda H.ili P-slike iz sekvence.264. počevši od najnižeg to su: piksel.261: H. na kojima se intenzivno radi. Izrazito je komercijalno orijentisan i namenjen TV difuznom ili kablovskom prenosu i/ili memorisanju audiovizuelnog sadržaja na optičkim CDROM ili DVD diskovima • Slojevi MPEGx imaju nekoliko nivoa. Ovakva vrsta kodovanja nalazi primenu i u snimanju animiranih sekvenci tehnikom motion capture. • Dugoročan cilj – projektovanje novog standarda: H. makroblok. Koristi se više novih rešenja: • Kompresija na bazi wavelet-a.. vremenska.• Na osnovu jedne slike može se predvideti naredna slika u sekvenci. tzv. blok. kompenzacija pokreta sa preklapanjem blokova (poboljšanje od oko 1.263 Version 2). srukturalna).263+ (ili H.262. koja se. PB-slike – kombinacija dve slike: P. malo razlikuje od stvarne naredne slike.26L (poznat i kao H. skalabilnost (prostorna. P-slika koristi 50% do 70% manje bita u odnosu na I-sliku • Za predikciju pokreta se koristi luminentni sadržaj iz makro-blokova. zasnovane su na izračunavanju vektora pokreta iz dve referentne slike. ciljni zadatak je bio ostvariti 'video CD' (standardni CD koji može da sadrži do 70 minuta audiovizuelnog sadržaja). a druge iza trenutno kodovane B slike (bez obzira da li su to I. isečak (slice. Standard je namenjen savremenim multimedijalnim komunikacijama: TV/film/zabava i različiti Web-orijentisani servise.) radui prenosa video signala kroz standardnu telefonsku ili mobilnu mrežu (64 kb/s) i njegove kasnije verzije H. kao i prethodni MPEG-2. VOP). što je pogodnije za hardversku realizaciju. P-slike koriste predikciju pokreta. pojedinačno kodovanje objekata u ravnima objekata (Video Object Plane.. Ima niz unapređenja: mogućnost predikcije pokreta na osnovu većeg broja vektora pokreta. sprite kodovanje.