Univerzitet u Beogradu Fakultet Organizacionih Nauka

Stres u organizaciji
Seminarski rad iz predmeta: Menadžment Ljudskih Resursa Profesor: Slobodan Ćamilovid
Student: Ivana Lisica 016/05 Januar 2007.

Stres u organizaciji

Januar 2007.

SADRŽAJ
1. UVOD 2. DEFINISANJE STRESA 2.1. Šta je stres? 2.2. Stresori i simptomi stresa 2.3. Kategorije stresa 2.4. Reagovanje na stres → Stresne reakcije 3. STRES NA POSLU 3.1. Kako stres utiče na posao? 3.2. Izvori stresa na poslu 3.3. “Burn out” sindrom 3.4. Nedostatak vremena ili energije? 3.5. Stresni poslovi 3.6. Novac = sreda? 3.7. Da li je posao jedini krivac za stres? 4. INDIVIDUALNE RAZLIKE 4.1. Stres i geni 4.2. Radoholizam 5. STRES I ZDRAVLJE 5.1. Uticaj stresa na zdravlje 5.2. Nezadovoljstvo poslom 6. MENADŽMENT STRESA 6.1. Opšte preporuke 6.2. Organizacije u borbi protiv stresa 6.2.1. Kick Boss 6.2.2. Team Building 6.2.3. Ericson 6.2.4. U zdravom telu puniji džepovi 6.2.5. Neuspeli pokušaj 6.2.6. Studenti pod stresom 6.2.7. Ti si moje srce 7. ZAKLJUČAK 7.1. Stresna Srbija - zaključak 8. LITERATURA 3 5 6 7 9 10 12 13 14 15 16 17 18 19 21 22 23 26 27 28 29 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 36

2

MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA

1.
UVOD

Tokom protekle tri decenije se u svim sektorima posla i vlade razvilo verovanje da stres na radnom mestu ima neželjene posledice na zdravlje i sigurnost individua, kao i na zdravlje njihovih organizacija. Ovo verovanje je predstavljeno javnosti i medijima i ubrzo je počelo da raste interesovanje za stres i pronalaženje načina za njegovo suzbijanje. Skrenuta je pažnja naučnim ogranizacijama i profesionalcima, koji su ovaj rastudi i sveprisutni problem ozbiljno shvatili i pristupili njegovom rešavanju.

S T R E S

U

O R G A N I Z A C I J I

a posebno u poslovnom okruženju. Zarobljen urbanim. Ved krajem dvadesetog veka. koje omogudavaju da se njegovo kretanje svede na najmanju mogudu meru. Sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim. Brz ritam se ceni. zahvaljujudi zahuktalom razvoju nauke i tehnike. brze realizacije poslova. Gotovo na svakom koraku. ubrzanim načinom života. postaje glavna deviza biznismena širom sveta. stres 21. Ne kaže se slučajno da sve ima svoju cenu. uzrujava se na poslu. Celokupan tempo života je danas ubrzan. telesni odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podložni bolestima. budi se uznemiren. Postavlja se pitanje gde to vodi i čemu služe stečena materijalna dobra. Nije ni čudo što je tako kad su svuda oko nas takozvani stresori. U SAD i prozapadno orijentisanim kulturama pridaje se velika važnost tačnosti i pridržavanju unapred određenog rasporeda. veka je uglavnom mentalni i emocionalni. ima i svoju "tamnu stranu medalje". odnosno podražaji koji negativno deluju na organizam i psihu. Sve vedi broj ljudi lošije spava.Stres u organizaciji Januar 2007. Latinska izreka festina lente. ali kako se taj tempo pojačava. depresivno. pa tako i moderno doba. brze reakcije i kratki poslovni procesi oznake su kapitalističkog društva danas. on se po okončanju radnog vremena oseda veoma umorno – slomljeno. sve više je izložen različitim psihološkim udarima. koje ostavlja malo mesta za emocije. nedostatka vremena. optereden stresovima i velikim psihofizičkim naprezanjima na poslu. radni stres je proglašen za “bolest 21-og veka” od strane SZO i UNESCO-a. bezvoljno i apatično. Šta moderni čovek treba da učini da bi lakše podneo svakodnevne obaveze? Termin “stres” postao je neizostavan deo komunikacije. ako je toliko iscrpljen da ne može u njima da uživa. Na svaku promenu u poslu ekspresno se reaguje. Profiti. čiji je stres bio pre svega telesne prirode. Predviđa se da de u bududnosti napetost i pritisak stres na radnom mestu biti glavni uzroci dezorganizacije radnih timova. a sporost se doživljava kao lenjost. Za razliku od naših predaka. („požuri polako“). potišteno. Kada nam više ne uspeva da upravljamo stresom i ublažimo ga. vrada se kudi iznerviran prometom. a ulaskom u novi milenijum izgleda da se životni tempo još više ubrzava. 4 . za nas stresnih situacija. dolazi na posao umoran. Čovek se trudi da prati savremeni trend razvoja. prevelikih obaveza i opteredenja. koje inače donosi mnoge blagodeti napredne civilizacije. možemo čuti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla. Procenjuje se da je više od 75% bolesti prozrokovano baš stresom. Današnji čovek je sve manje fizički aktivan. porodičnih problema i ostalih brojnih spoljnih.

Međutim. U literaturi se u poslednjih stotinu godina može pronadi velik broj različitih definicija stresa. reakcija i ishoda. Nažalost. ne postoji mnogo saglasnosti oko definicije stresa. rasprostranjeno je mišljenje da. DEFINISANJE STRESA Iako de gotovo svatko redi da je stres vrlo lako definisati. životnih puteva. S T R E S U O R G A N I Z A C I J I . uzrokovanih širokim rasponom različitih događaja ili okolnosti. sa naučne tačke gledišta.MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 2. to ipak nije tako. Neki čak pogrešno zaključuju da je stres nemerljiv i nemogude definisati. problem postavljanja definicije stresa leži u tome što stres čine skupine različitih iskustava.

nasilje. Iskazano kao jednačina. društveni status ili golu egzistenciju. Stres je neizbežan deo života svakog čoveka. polaganje ispita. ZAKON STRESA objašnjava da Stres predstavlja razliku između Nevolje i Priljagodljivosti bilo koje vrste. borba za mod.. međuljudski odnosi..Priljagodljivost S=N-P Stres (od engl.. nazivaju se i stresorima (“udarači”).. Ljudi ne osedaju stres kada imaju dovoljno vremena. stress) doslovce znači udarac. odnosno kao događaje za koje smatra da mogu izmeniti tok njenog života. nošenja teških predmeta. problemi na poslu. ljudi osedaju vede količine stresa kada smatraju da ne mogu ispuniti zahteve koji su postavljeni pred njih. fizički i emocionalno reagujemo na različita stanja. Oni se definišu kao događaji koje osoba procjenjuje kao ugrožavajude ili opasne za nešto što je njoj važno. to bi izgledalo ovako: Stres = Nevolje . Stres je i telesni napor poput dugog hodanja. Stres je sve ono što od nas zahteva prilagođavanje. Kad se “nagomila stres”. opsednutost. Suprotno tome. 2. ankcioznost. nagle promene temperature ili obilnog obroka. napadi plača i panike. seksualnu želju i sposobnost uživanja u životu. To je izrazito složen proces interakcije između određene osobe i njenog života. Okolnosti koje izazivaju stres. Brz tempo života. svaka promena u našim životnim okolnostima.bolest. najčešde prihvadena definicija stresa koja kaže da je stres stanje ili osedaj u kojem se nalazi određena osoba kada smatra da zahtevi u njenom životu premašuju lična i društvena sredstva koja ta osoba ima na raspolaganju. može patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom. svađa. dugotrajno obrazovanje. povoljne ili nepovoljne prirode.1. Stresor se takođe može posmatrati i kao zahtev kojem osoba ne može da udovolji. Međutim naše telo shvata pojam stresa mnogo šire. Pojam stresa u užem smislu označava reakciju organizma na delovanje eksternog stresora. poslovna kompeticija. može izgubiti apetit. odnosno stresni događaji. Ved i samo zamišljanje (misao) ili predosjedanje promene (emocija) stvaraju stres. iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Predstavlja način na koji mentalno. promene i zahteve u našem životu. Može ga zahvatiti depresija. kontinuirani su izvor stresnih događaja. 6 . ŠTA JE STRES? Uobičajeno je shvatanje pojma stres kao nečeg što nas živcira ili zabrinjava . čovek se može osedati hronično umorno ili iscrpljeno. Shodno tome. Danas postoji jedna. fobija.Stres u organizaciji Januar 2007.

. 2. povređuju ličnost. što izaziva brojne telesne i psihičke promene kod pojedinca koji je izložen toj situaciji. za stres kaže: “Stres je fiziološka i psihološka reakcija čoveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnotežu. nisko samovrednovanje.". Kada smo pod stresom. takozvani stresori koji su deo naše svakodnevnice.  ubrzano disanje. pušenje. čir na želucu. frustracija. Kod stresnih situacija u organizmu se luče hormoni stresa kao što su adrenalin i noradrenalin.. mučnina. stres može da izazove povišen krvni pritisak. ljubavi i novca. povišeni šeder. uznemirenost. STRESORI I SIMPTOMI STRESA → Lista najčešdih stresora u svakodnevnom životu ljudi danas obuhvata sledede: 1) Jaka svetlost 2) Buka 3) Ključni životni događaji 4) Obaveze: nepladeni računi. kaže doktor Marid. Najstresnije situacije su smrt deteta.  ubrzan rad srca. smrt bliske osobe. pa sve do bolesti zavisnosti. preosetljivosti na kritiku. odustajanja od ciljeva. odnosno anginu pektoris. depresija. Među najčešde fizičke znakove stresa spadaju:  glavobolja. ispiti 6) Lični odnosi: konflikti. direktor Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije. Stres može dovesti do nesposobnosti donošenja dobrih odluka. teška bolest u porodici. glavobolje.” Prema rečima profesora Marida. bolovi u leđima. suženje krvnih sudova. Dakle. gubitak posla. tabletama ili pušenjem sredi ta emotivna situacija. organizam je izložen nekoj vrsti agresije. nedostatak novca 5) Rad/učenje: rokovi za predaju projekata. drogom. dijareja 7 . "Psihičke reakcije koje prate stresnu situaciju su nesanica.2. znojenje. Jovan Marid. slabe koncentracije. ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišida.Stres u organizaciji Januar 2007. kriminalna osuda i zatvaranje. emocionalne iscrpljenosti.  ukočeni vrat i ramena. maltretiranja 7) Način života: nezdrava ishrana. prevare. razvod.  bolovi u želucu. Stresne situacije. nedostatak sna 8) Fobije 9) Godine Dr. nezadovoljstva poslom. agresija. efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. odnosno pokušaja da se alkoholom. zaključujemo da simptomi stresa mogu biti fizičke ili mentalne prirode. čine čoveka napetim i nervoznim. potom infarkt itd. koji utiču na porast šedera i masnode u krvi. Kada su u pitanju telesne promene. anksioznost. holesterol. mentalnih blokova. opijanje. sušenje usta. otuđenja od saradnika.

depresija 3.  sumnja u svoje mogudnosti. konflikti 4. nerviranje 1) bolesti srca 2) mentalne bolesti Organizacioni simptomi 1. mentalne znakove stresa. Prednosti ovog modela su te što se fokusira na prirodu stresa. Izvori stresa Simptomi stresa Bolesti Značaj posla Uloga u organizaciji Međuljudski odnosi Razvoj karijere Organizaciona klima Rad kod kude INDIVIDUA Individualni simptomi 1. malih razloga. tj. povišen krvni pritisak 2.  slaba koncentracija i usredsređivanje na zadatke. fluktuacija 3.  zamišljanje negativnih. ponašanje ili raspoloženje. mogude je primetiti i mnoge psihološke. gubljenje živaca i vikanje na druge osobe bez nekog posebnog razloga. opijanje 4.  prevelika zabrinutost oko nebitnih stvari. povedan absentizam 2.  frustracija. loša kontrola kvaliteta 1) štrajkovi 2) teške nezgode 3) apatija 8 .  nervoza i iscrpljenost. kao i na posledice koje ostavlja kako na individuu. Kada govorimo o stresu na poslu. njegovim izvorima i simptomima. koji se odražavaju na način razmišljanja. zabrinjavajudih ili zastrašujudih scena. tako i na samu organizaciju.Stres u organizaciji Januar 2007. bolovi u grudima 5. Osim fizičkih znakova. a samim tim i na radni učinak:  laka iritacija i netolerancija i zbog nebitnih. možemo se poslužiti Kuperovim model dinamike stresa pri radu.

Postoje dve kategorije stanja stresa.sve su to novi stresori. preterane upotrebe alkohola. i to je suštinska razlika između stanja akutnog stresa i stanja hroničnog stresa. zaboravnosti.eventualno uz upotrebu alkohola. KATEGORIJE STRESA Stres je unutrašnje. impulsivno ponašanje. osoba se u sve vedoj meri emocionalno distancira od drugih ljudi. Ovo stanje nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih.. subjektivno. manjak motivacije. odnose sa ljudima i na san. Osoba je svesna svoje “nervoze”. a to su stanje akutnog stresa i stanje hroničnog stresa. cinizam. onda se ono razvija u stanje hronočnog stresa. 9 . potištenosti. Ukratko. i to u prvom redu emocionalne prirode. samoinicijativno korišdenje tableta za smirenje ili kroz “mehanički“ seks. a kod razvijenog stanja hroničnog stresa osoba se navikava na manifestacije stanja stresa i ne opaža ih kao problem. Stanje akutnog stresa: za ovo stanje je karakterističan doživljaj emocionalne patnje. tuge. malaksalost. fokusirajudi se na ciljeve u bududnosti. Manifestacije stanja stresa i dalje “zvone na sva zvona“ USPORI! ODMORI! OPUSTI SE!. cigareta ili kafe. droga. izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne odnose. nesanica.“ Osoba u stanju hroničnog stresa prepoznaje se pre svega po tome što kompulzivno radi. duži oporavak od bolesti . uzenmirenosti. negativizam. ali razvija brojne somatske simptome. u stanju akutnog stresa osoba doživljava patnju.3. Takvo stanje konačno dovodi do fizičkog kolapsa (intenzivan bol. 2. hronični nedostatak vremena. te dovodi do intenziviranja stanja stresa jer . Sve se to negativno odražava na kvalitet života. odnosno stresni događaj. pseudoepileptički napadi itd. razdraženosti. besa prema sebi i drugima. a na kraju i do kolapsa organizma. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa. iritabilnost i preterana kritičnost prema drugima. Stanje hroničnog stresa: za ovo stanje je karakteristično odsustvo doživljaja emocionalne patnje. Pošto taj proces odvlači energiju ličnosti. s vremenom dolazi do opšte fizičke iscrpljenosti.Stres u organizaciji Januar 2007. prisutni su umor. odnosno intrapsihičko stanje koje predstavlja reakciju na stresor. kompulzivno bavljenje problemima sa posla izvan radnog vremena. kao i zabrinutosti za svoje psihičko stanje. nesvest. Pored kompulzivnog rada. ignorišudi ih ili negirajudi. oko nečega zauzeta i ne može se opustiti . Stres se definiše kao stanje mobilisanosti psihofizičkih podsistema organizma. Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: „Dok završim još ovo. kompulzivno znači prisilno: osoba stalno mora biti aktivna.čak i od bezazlenih kao što je prehlada.). koji je najizraženija i upadljiva manifestacija stanja hroničnog stresa. “opsednutosti” istim mislima. ali vremenom razvija toleranciju i na sve ovo. ali pošto osoba u stanju hroničnog stresa više nema doživljaj lične patnje i ignoriše napetost. premor.. slabe koncentracije. te sve teže pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadašnjosti.

1) Kratkoročna. Telo ostaje u takvom stanju sve dok mozak ne pošalje signal da je spomenuta situacija prošla. može se dogoditi da mozak ne pošalje signal da je opasnost prošla ili se pak možete tokom jednog dana nadi u toliko stresnih situacija da ste svo vreme u stanju stresa. poslednja istraživanja su pokazala da se upravo ovakva. osedamo uznemirenost. javlja se kao odgovor na dugotrajno izlaganje uzrocima stresa. 2. pojačavaju znojenje. oni nauče kako da se adaptiraju na svakodnevni stres koji izaziva donošenje važnih finansijskih odluka ili pak dobitak ili gubitak velikih novčanih iznosa. Međutim. za razliku od kratkoročne reakcije. Njihov svakodnevni život je izrazito stresan. Sve to značajno poboljšava našu mogudnost preživljavanja po život opasnih stresnih situacija.prilikom koje se javlja reakcija na izvor stresa. tzv. razdražljivi. fight-or-flight) reakcija. Ova vrsta reakcije može uzrokovati probleme kada se telo ne oporavi od stresne situacije. Iz još nepoznatih razloga. zvana “opšti adaptacijski sindrom”. Bududi da smo u tom stanju uzbuđeni. “bori se. 3) način na koji razmišljamo i interpretiramo situacije u kojima se nalazimo. REAGOVANJE NA STRES → STRESNE REAKCIJE Postoje tri oblika mehanizama reakcije na stres: 1) kratkoročna. poput izbegavanja saobradajne nesrede ili svađe s prijateljem ili kolegom. “fight-or-flight” reakcija javlja se kad smo suočeni s nekom neposrednom pretnjom ili stresnom situacijom. 2) dugoročna reakcija. adrenalinska reakcija javlja čak i u slučajevima kad se suočavamo s nečim neočekivanim. Dobar primer ovakve reakcije na stres su ljudi koji se bave kupoprodajom na velikim berzama. preusmeravaju krv s površine kože i tako smanjuju gubitak krvi u slučaju povrede. 2) Dugotrajna reakcija ili “opšti adaptacijski sindrom”. to smanjuje našu mogudnost produktivnog rada s drugim ljudima.  faza iscrpljenja.  faza otpora. poput Wall Streeta.Stres u organizaciji Januar 2007. Povedavaju brzinu rada srca. ili beži” (od engl. suočeni sa stresom. na primer. čime se prekida proizvodnja hemikalija koje su uzrokovale fizičku reakciju. Spomenuti hormoni. Istraživanja su pokazala da.koja nastupa nakon što se iscrpi otpor i počne znatno slabiti. omogudavaju nam da brže trčimo ili da pružimo snažniji otpor. Nakon inicijalne alarmne reakcije i šoka.prilikom koje se otpor prema izvoru stresa povedava što se više telo nosi sa stresom i adaptira na njega.4. Svakako. ljudi reaguju u tri faze:  alarmna faza . Iako ovakva “mobilizacija” unutar našeg organizma pomaže preživljavanju. rad s drugim ljudima ne predstavlja po život opasnu situaciju. Potrebno je pola sata do sat vremena kako bi hemikalije napustile organizam. ona može imati i negativne posledice. Organizam u tim trenucima odgovara na pretnju izlučivanjem hemikalija i hormona koji telo stavljaju u stanje uzbune i spremno za akciju. Na 10 .

Stres u organizaciji Januar 2007. koja uzrokuje da oni jednostavno "izgore" (burn out) na takvom poslu. jer njegov pravi uzrok nije uklonjen (limun ostaje kiseo iako mi tvrdimo suprotno). onda ona možda može ili poboljšati način na koji vidi tu situaciju i kako se zbog toga oseda. promena načina razmišljanja i dalje predstavlja koristan način nošenja sa stresom. Koliko de se neko osedati stresno uveliko zavisi od njihovog ličnog mišljenja o tome koliko štete im može učiniti pojedina situacija. No. Ovaj pristup je možda manje privlačan bududi da se stres ponovno vrada. predstavlja tredi mehanizam reakcije na stres. Nešto poput fraze: “sladak limun” .samo je sada potrebno samog sebe u to ubediti. velik broj njih dolazi u fazu iscrpljenja. kraju. kao i koliko su oni sami sposobni odgovoriti zahtevima određene situacije. 11 . 3) Način na koji razmišljamo i percipiramo svijet oko sebe. Ukoliko osoba nema uticaja na situaciju u kojoj se nalazi.

a stres na radnom mestu postaje sve vedi. Na vedini radnih mesta se pokret svede na metar kvadratni i nekoliko minimalističkih pomaka. STRES NA POSLU Priroda našeg duha i tela jeste pokret i kretanje u prostoru. S vremenom zadovoljstvo dramatično opada. a onda se to još pomnoži sa šest radnih dana. S T R E S U O R G A N I Z A C I J I .MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 3. koji se još pritom učestalo ponavljaju. od kojih svaki drugi ostajemo prekovremeno.

Ovaj gubitak predstavlja 3. toliko bitan za jednu organizaciju? Odgovor leži u slededem: Uprkos ustaljenom mišljenju da je proizvod ključ uspeha najvedeg broja kompanija. kao i povedana stopa bolovanja.5 milijardi eura (647 eura po radniku). Prosečan broj izgubljenih radnih dana po jednom radniku EU u toku godine iznosi 4. monotonija. broj grešaka. U Americi koja u svemu prednjači. dobijamo cifru od 600 miliona izgubljenih radnih dana!!! Finansijski izraženo. To je vrlo širok raspon ljudi i njihovih karakteristika. a on je istovremeno "krivac" i za 5 miliona nesreda na poslu. ali dugoročno gledano. “Zdrav radnik . Dakle. pa tako i u broju zaposlenih koji svoj posao označavaju stresnim ili vrlo stresnim.zdrava kompanija” postaje moto savremenog poslovanja.1. u EU stresom na poslu je obuhvadeno 28% ili 41. tj. prosečno 8.košta. 3. odsutnost s posla. I dok je nekad prvenstveno roba imala tržišnu vrednost. Pomnoženo sa ukupnim brojem radnika. ubrzano napredovanje. kvalitet obavljenog posla. a od toga više žena od muškaraca. potreba stalnog potvrđivanja. Uzroci stresa na radnom mestu su strah od gubitka posla. KAKO STRES UTIČE NA POSAO? Postavlja se pitanje: Zašto je stres. prevashodno jedan psihološki i medicinski problem. razvoj karijere.5 dana po radniku. kao i neki od nepovoljnih radnih uslova kao što su biološki. odnosno neuspeh jedne organizacije. Ljudski potencijal je jedan od najsnažnijih resursa u preduzedu. umreženo globalno svetsko tržiše današnjice lansiralo je svoj najnoviji proizvod – čoveka. Godišnje se izgubi 200 milionaradnih dana. promenjiv i neujednačen program rada i nošenje posla kudi. konstantna promena i dnevna varijabilnost. stres je prisutan na radnom mestu kod gotovo svakog tredeg radnika Evropske unije. tok procesa. kratki rokovi. Prema rezultatima istraživanja 50-60% svih izgubljenih radnih dana posledica je stresa na radnom mestu. U Americi broj izgubljenih radnih dana godišnje iznosi oko 550 miliona. Prema istraživanju Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja. Ni situacija u Velikoj Britaniji nije ništa bolja. tu spadaju svi zaposleni u preduzedu – od rukovodilaca svih nivoa – do radnika u proizvodnji.Stres u organizaciji Januar 2007. čovek je taj koji utiče na uspeh. negativna konkurencija. premorenost. povedanje broja povreda i sl. radioaktivni ili hemijski uticaji. ta cifra iznosi 40%. istina je da njihov opstanak i profit zavise pre svega od kvaliteta i motivacije ljudskih potencijala (često se pominje i termin kapital) – oni čine glavnu kariku u proizvodnom lancu. Prekomerna opteredenja psihološkog sistema odražavaju se na količinu učinka. to predstavlja gubitak od najmanje 20 milijardi eura.2 miliona radnika. zaposleni strada i njegov stres se vrada državi kao trošak. Jednostavno rečeno: Stres . 13 . Kao posledica takve situacije.7% radnog vremena i minus od 15. i njegovi problemi postaju problemi organizacije u kojoj on radi. javljaju se povedana fluktuacija. Prema prikupljenim podacima. nedostatak podrške rukovodioca. Pod stresom se može raditi godinu do dve. Samim tim.

nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za mnoge ljude. nezadovoljstva i smanjenja produktivnosti. osedaj sigurnosti radnog mesta.Stres u organizaciji Januar 2007. kao i to kakvi su organizacioni ciljevi vašeg odelenja. postoje i mnogi drugi uzroci stresa. on je često prisutan. Još pre deset godina je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom. nesigurnim uslovma. Jedan od najčešdih uzroka stresa na radnom mestu. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing. → Najznačajnije izvore stresa na radnom mestu možemo podeliti u šest kategorija: Izvor stresa Kontrola Sposobnost Nejasnoda Komunikacija Podrška Značaj Objašnjenje osobe koje na svojim radnim mestima imaju vrlo malo kontrole i uticaja se vrlo često nalaze pod stresom. ukoliko posao koji obavljate smatrate beznačajnim i niste ponosni na njega. što dovodi do stresa. a otada se stres na poslu još više povedao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. podmetanja. U osnovi mobbing-a je najčešde sukob iz nekog razloga. ipak predstavljaju međuljudski odnosi. osedaj manjka podrške od strane saradnika može otežati obavljanje zadataka i na taj način prouzrokovati stres. IZVORI STRESA NA POSLU Kada je u pitanju stres na radnom mestu.000 izvršenih i skoro pola miliona pokušanih samoubistava. a nakon njega počinju spletke. prema najnovijim istraživanjima. 3. Osim navedenih kategorija. Počev od onih beznačajnih poput problema s kancelarijskom opremom ili čestim prekidima u radu. napetost na poslu proizilazi iz loše komunikacije među saradnicima. rad u teškim. do onih velikih koji mogu dovesti do izliva besa na poslu.2. U strahu za radno mesto "krivac" može razviti burn out sindrom i hronične zdravstvene poteškode. to vam takođe može uzrokovati stres. koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposleni sprovode prema svojim kolegama. zbog stresa na poslu se u EU dogodi 48. a izlaz može tražiti u napuštanju posla. uništava mentalno zdravlje i skraduje život. ponižavanje i izolacija. do stresa može dovesti i nejasna slika o vašim zadacima na poslu. 14 . konstantna dostupnost nadređenom tokom celog dana zbog razvoja tehnologije i mobilnih telefona itd. zabrinutost zbog kvaliteta obavljanja posla. pa čak i samoubistvu. kao što je diskriminacija na poslu. Stres na poslu stvara pretpostavke za moždani i srčani udar. Naime. a njegovi izvori mogu biti najrazličitiji.

Sve navedene teškode radnika dovedene su u vezu sa prezasidenjem poslom i gubitkom volje za daljim angažovanjem. novo.. što za umor nije karakteristično. odnosno uvek iste ljude mimoilazi pohvala. Šest najčešdih pritužbi. nepoverenje. To je uzrokovalo brojne bolesti u savremenoj menadžerskoj praksi. otuđenost. kratki rokovi. “Crveno svetlo” pali se tek kod pojave fizičke i emotivne iscrpljenosti. statistički podaci otkrivaju nešto drugo. dobijenih od zaposlenih koji su učestvovali u obimnoj.. depersonalizacija i smanjenje svesti o ličnim dostignudima) danas mogu prepoznati kod sve vedeg broja ljudi. 15 . poznato pod imenom “burnout“ ili sindrom profesionalnog sagorevanja. zahtevi posla i lične vrednosti radnika se ne podudaraju. nelagodnost i otpor prema svojim radnim obavezama. “BURN OUT” SINDROM Fatalna reč „fleksibilnost“ postala je glavna odrednica sektora rada koja je povedala poslovne mogudnosti ali i očekivanja.3. dugogodišnjoj studiji “Istina o sagorevanju” autora Kristine Maslak i Majkla Litera. simptomi najčešde nisu spolja lako uočljivi. I pored toga što su uzroci godinama prisutni. glase: “Posao me pojede živog” “Poludedu!” ”Niko da ti kaže hvala!” ”Ovde svako gleda samo sebe” ”Ovo nije fer!” ”Završidu u paklu zbog vas” tj. Zbog toga se smatraju sigurnim pokazateljima. odnosno nedovoljno pladeni radnici čije se zasluge i trud ne uzimaju dovoljno u obzir. Tako je u medicinsku klasifikaciju svrstano još jedno. cigareta. Značajan procenat zaposlenog sveta se tokom svoje karijere suoči sa psihološkim problemima ovog tipa. tačnije. Iako rukovodstvo velikih kompanija smatra da je ovo isključivo lični problem radnika. Burn out ili “Sagorevanje” na poslu slično je sindromu hroničnog umora. tj. a sve češde je i tema naučnih istraživanja. oboljenje modernog poslovnog čoveka. pa čak i uzrocima nastupajudeg pada radne efikasnosti i zadovoljstva. On označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog. zavisničkog ponašanja. zbog čega zaposleni osedaju krivicu. Posebno je zabrinjavajud podatak da se simptomi ovog sindroma (emocionalna iscrpljenost. iza čega stoji haotično radno okruženje i nejasna pravila koja uvode zaposlene u konfuziju. 3. pa je utakmica za vedom produktivnošdu i profitom postala ekstremno napeta.. lekova. ali pritom se menja i stav prema poslu. odnosno prekomernog konzumiranja alkohola. nepoštovanje. ali ne i kritika nadređenih.. previše posla. Kompleksan fenomen profesionalnog sagorevanja oduvek je bio intuitivno poznat radnim ljudima..Stres u organizaciji Januar 2007. ograničeni kapaciteti i resursi. između zaposlenih je prisutna tenzija. a uzaludnog zalaganja na poslu..

po naš život. ali ta teorija nije u potpunosti tačna. a nauci se vradao samo onda kada nije bilo povoljnog vetra za jedrenje. ali samo pod jednim uslovom – ako je propraden oporavkom koji je ekvivalentan količini doživljenog stresa. a ne i iscrpljivanju samog sebe u beskonačno dugim procesima rada. Zato što je visoka pozitivna energija. To je veliki problem za ljude. Ona je taj nepoznati faktor koji omogudava da se potencijal. pa tako i poslovne obaveze.Stres u organizaciji Januar 2007. odnosno vremenski su neprecizni. Možemo zaključiti da je upravo energija najdragoceniji prirodni resurs kojim raspolažemo. Pravilna upotreba energije i njena kontrola mogu obezbediti visok nivo realizacije postavljenih ciljeva. Shodno tome možemo zaključiti sledede: ključ za postizanje vrhunskih rezultata se nalazi u što efikasnijoj preraspodeli energije u svim dimenzijama. 3. Ovde možemo dodati svima nama dobro poznati izreku Fridriha Ničea koja glasi „Ono što nas ne ubije učinide nas jačim”. Redovnim vežbanjem duha i tela možemo u znatnoj meri da pojačamo naš energetski kapacitet. određeni talenat i veštine pokrenu. osnovno sredstvo za postizanje visokog učinka. jer oni imaju vremensku neodgovornost. po našu poslovnu sposobnost i na kraju. a oskudica vremena je stalno prisutna. da prilično usporimo naše fizičko i mentalno starenje. a pogotovo za Srbe. Dakle. Savremeni biznis ima rokove. a ne vreme. 16 . NEDOSTAK VREMENA ILI ENERGIJE? U Srbiji osnovni izazivači stresa kod poslovnih ljudi je cajtnot. Zanimljivo je i to da neki savremeni stručnjaci smatraju da gotovo svaki oblik stresa (koji je negativan po stanje našeg duha i tela) ima potencijal da uveda naše energetske rezerve. Slededa bitna stvar koju radnici moraju znati kada je energija u pitanju. što ukazuje na činjenicu da se mora napraviti adekvatan balans između preteranog trošenja i netrošenja energije.4. dolazimo do suštine da je broj sati u jednom danu određen i ograničen. vedina zaposlenih ljudi smatra kako im često nedostaje dovoljno vremena za vedi učinak i bolju poslovnu produktivnost. odnosno vremenski pritisak. Vremenski pritisak je vrlo stresogen. Dakle. On je uživao u jedrenju i dugim šetnjama po Minhenu. da do samog kraja našeg života jačamo naše emocionalne i duhovne sposobnosti. suviše dugo zadržavanje na jednoj strani krajnosti čini ekstremno štetno ponašanje po naš energetski kapacitet. Energija je bazični faktor poslovnog uspeha. jednog od najvedih naučnika svih vremena. a danas se sve meri na sekunde. Ako malo bolje razmislimo. jeste da se energetski kapacitet smanjuje na dva načina – njegovom preteranom upotrebom i njegovom nedovoljnom upotrebom. penale i brojne pritiske da se posao obavi u određenom vremenskom roku. ali da kvalitet i količina energije sa kojom možemo raspolagati – nije. Uzmimo samo kao primer Albert Ajnštajna.

Max Veber 56. viziju. a u devedesetim godinama je nastavio da se bavi pružanjem konsalting usluga poslovnim kompanijama i neprofitnim organizacijama. Nažalost. Vi biste. ekstremnih sportista. U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga. Vrlo su stresogene i profesije gde su ljudi naterani da budu ljubazni. što može da bude značajan izvor stresa. Ta “maska” koju neki nose. koji znaju da podnesu pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju. moramo da uzmemo u obzir i sledede: → Da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se bavimo? Naime. zatim Salvador Dalija koji je doživeo 85. menadžera. 17 . stresogena je jer se gubi kontakt sa autentičnim emocijama. a ne smete. veka: Fridrih Tejlor je živeo 59 godina. novinara. Izuzetno stresne su i opasne profesije. nekoj mušteriji najradije agresivno odbrusili. koji je umro u svojoj 92. na primer. Evo još jednog slikovitog primera. jednog od najpoznatijih teoretičara menadžmenta. Ostaje nam samo da se nadamo da demo otkriti tajnu čuvenog Pitera Drukera. neadekvatna selekcija. zar ne? Ovi zapanjujudi podaci samo potvrđuju predpostavku da su neke profesije podložnije stresu od drugih. stil menadžmenta. S druge strane imamo Pabla Pikasa. pilota. čvrstinu. U radnoj organizaciji je česta stresogena situacija ako ste primorani da sarađujete sa osobom koju biste najradije izbegavali. profesora. Čak je i u svojim osamdesetim godinama radio kao kolumnista za Wall street journal. danas je opšte poznato da mali broj ljudi uživa na poslu i voli posao kojim se bavi. stres je minimalan ako se bavite poslom koji volite. malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo posle dobro obavljenog posla. kao i birokratska struktura organizacije. you’ll never work a day in you life“. Zabrinjavajude. Ako uzmemo prosečni životni vek slikara. mogudi otkaz. kao što su stresni i poslovi šefova koji nose odgovornost za druge. a Frenk Gilbret svega 55 godina. STRESNI POSLOVI Kada govorimo o stresu na poslu. tačnije uslovi za napredovanje. Veoma stresogene situacije se javljaju na radnom mestu koje je preopteredeno poslom. ljudi koji rade na velikim visinama rizikujudi svakodnevno svoj život. Menadžment je svakako jedna od njih. godini života. u svojoj 96. poput rudara. godini života. njegov dugogodišnji saradnik Henri Gant 58. predanost. Privatni biznis je veoma stresogen i u njega mogu da se upuste samo oni ljudi koji imaju veru u sebe. Raskorak između potrebe posla koja diktira da budete ljubazni i vašeg intimnog psihičkog stanja je vrlo stresogen za pojedinca. primetidemo razliku od dobrih 20 godina! Prisetimo se nekih poznatijih menadžera 20. U organizacione stresove spadaju i karijerističke ambicije. a veliki ako je slučaj obrnut. U poslovnom svetu je čuvena izreka: “If you do the job you love. 3. jednom rečju opšta psihološkomoralna klima u preduzedu. i uporedimo ga sa prosečnim životnim vekom jednog top menadžera. odlučnost. Klod Monea sa 86 itd.5. Smatra se da je to jedno od vrhunskih ljudskih zadovoljstava. Tu spadaju sva radna mesta koja rade sa strankama. Oni koji se bave ovim profesijama svakodnevno moraju da se dokazuju i preispituju. loš raspored ljudi. koji je umro prirodnom smrdu pre 4 godine. sportskog trenera itd.Stres u organizaciji Januar 2007. Međutim.

ujedno predstavljaju njihove najmračnije aspekte ličnosti. Poistovedujudi sebe sa svojom profesionalnom ulogom. NOVAC = SREĆA? Filip Birgier. emotivnih povreda. konstantna orjentisanost ka akciji i postignudu sprečava ih da u problematičnim životnim (a naročito poslovnim) situacijama zatraže ili očekuju podršku i pomod. prvi je u svetu biznisa progovorio o široko rasprostranjenoj suicidalnoj depresiji među top menadžerima. Sa namerom da pobegnu od ove hronične uznemirenosti.. kako svoj tako i tuđi. uz preuveličavanje sopstvenih modi. top menadžeri često zaboravljaju da.6. Obradanjem više pažnje na druge ljude (porodicu. “Posle skoro dve decenije vrtoglavog uspeha u naftnoj industriji. kao poslednjeg utočišta za poricanje ljudske ranjivosti. blokiraju nažalost svoje kapacitete za intimnost i ograničavaju lični identitet i vrednosti na izveštaj sa štednog računa i procenjenu vrednost svog materijalnog kapitala. snova… Dobitna taktika je zato veoma prosta. Postoje dva tipa uspešnih menadžera. Na prvi pogled top menadžeri izgledaju kao osobe koje su jako zadovoljne u životu. umesto zadovoljstva. želja. koji u retkim trenucima mira i relaksacije. a u drugu grupu oni čiji je napredak i uspeh podstaknut strahom od neuspeha. bez mnogo procenjivanja i uzimanja u obzir objektivnih okolnosti. visoko odgovorni menadžeri se pretvaraju u opsesivne perfekcioniste u svom poslu. Međutim. Uspešni su. osedao sam jedino iscrpljenost i mrzovolju. 3. U osnovi ove sklonosti lako je uočiti narcisoidnu tendenciju: okrenutost ka sebi. ali i ogromne odgovornosti u isto vreme. Po njegovom mišljenju. Odavno sam naučio da ignorišem bol. Njegova javna ispovest baca novo svetlo na percepciju poslovnog upravljanja. Kompetetivno vaspitani i uvek spremni da se razmedu isključivo svojim postignudima. imaju dovoljno novca. suočava se sa ovim teškim kliničkim poremedajem. Čini mi se da me je upravo to sprečavalo da budem emotivno uključen i saosedam sa svetom oko sebe”. Zabrinuti menadžeri pod stresom postaju nešto nalik ljudskim mašinama. U prvu grupu spadaju oni čiji je poslovni uspeh rezultat agresivne istrajnosti i fokusiranosti na ciljeve.Stres u organizaciji Januar 2007. ljude vezuje međusobno deljenje strahova. Biti na samom vrhu u psihološkom smislu zaista podrazumeva snažan doživljaj izolovanosti. čak četvrtina menadžera na najvišim položajima u kompanijama. isti oni lični kvaliteti koji pokredu najuspešnije menadžere.. prijatelje. Presudan faktor kod pojave depresivnosti je sklonost ka prihvatanju krivice za sve ono što u okolini krene naopako. obrazovani. Motivacija inspirisana strahom i negativnim predviđanjima neizbežno generiše nelagodu i stres. Sada vidim da je sve to bila posledica dugogodišnjeg poricanja patnje. saradnike…) mogude je izadi iz začaranog kruga depresivnosti i opsesivne posvedenosti poslu. osedaju krivicu zbog svoje opuštenosti. razočarenja. Međutim. dosad najmlađi izvršni direktor jedne od 500 najuspešnijih kompanija sa liste magazina “Fortune”. umesto zadovoljstva. u jednom trenutku tokom svoje karijere. više od svega. Težnja ka izgrađivanju identiteta na neprestanom poslovnom uspehu dovodi do toga da se čak i najmanje odstupanje od uzlazne linije čini nepodnošljivim. 18 .

u toku proteklih godina se dosta radilo na identifikaciji i rangiranju takvih stresnih životnih događaja po njihovom relativnom značaju i uticaju na život ljudi. Uzevši to u obzir. 3.7. smatra se da su pojedini “životni događaji” koji zahtevaju promene ili adaptaciju u kratkom vremenskom preriodu. DA LI JE POSAO JEDINI KRIVAC ZA STRES? Postoje podaci koji ukazuju na to da je posao samo jedna od mnogih mogudih oblasti ili aspekata života koja dovodi do pojave stresa i lošeg zdravlja. kao i značaj nekih drugih događaja koji nisu vezani za posao se može videti na slededem grafiku: 1200 Relativan uticaj događaja na pojavu stresa 1000 800 600 400 200 0 Stresni životni događaji 19 . Lista od 102 životna događaja je konstruisana na osnovu ranijih istraživanja koja su izvršena u Njujorku. čak 21 događaj se odnosio na posao! Njihov relativan značaj. nastala je PERI Skala Životnih Događaja. Kao rezultat jednog od takvih istraživanja. Naime. takođe povezani sa pojavom stresa i mogu proizvesti široki spektar poremedaja u organizmu. Ovi događaji su klasifikovani u 11 životnih područja:  škola i studije  posao  ljubav i brak  podizanje dece  porodica  mesto stanovanja  kriminal i pravne nevolje  finansije  socijalne aktivnosti  zdravlje  razno Od ukupno 102 događaja kod kojih je ispitivan njihov uticaj na pojavu stresa.Stres u organizaciji Januar 2007.

neshvadeno i podcenjeno. profesionalno zasidenje i sagorevanje postaje ozbiljan problem zaposlenih na svim nivoima u kompaniji. Često se pritom osedaju nesigurno. U vreme reorganizacija i privatizacija.ali to nije slučaj. Uzevši to u obzir. ne samo za radnika. Tema ovog rada o stresu u organizaciji može dovesti do zaključka da posao tj. te je podstaknuti na kreativnost i produktivnost. proporcionalno tome u svoj rad ulaže minimum raspoloživih kapaciteta i sposobnosti. Naučno je dokazano da. svakako moramo spomenuti jednu koja je posebno interesanta sa naše podneblje. Ovaj zaključak potvrđuje i studija izvršena među zaposlenim stanovništvom Velike Britanije: čak 67% ispitanika je navelo posao kao glavni izvor stresa.Stres u organizaciji Januar 2007. jedna od karakteristika posla. reč je o tranziciji. Studije su pokazale da visok utrošak energije. Cena ovog nezadovoljstva je visoka. ved i za čitavu organizaciju. zaista može smanjiti rizik od srčanih napada. kao i kardiovaskularnih bolesti. Ovi podaci nam pokazuju da poslovno orjentisani životni događaji ne samo da nisu beznačajni. dok blago povišene količine stresa mogu čak i pozitivno uticati na neku osobu. Male količine stresa mogu prodi neprimedeno. Takva količina stresa često je pozitivna u poslovnim okruženjima i prema nekim ispitivanjima izaziva vedu motivaciju zaposlenih. rad može imati prednosti kada je zdravlje u pitanju. ved spadaju među one koji imaju najvedi uticaj na naš život. nije ni iznenađujud podatak da su nezaposlenost i odlazak u penziju česti razlozi povedanog rizika od psiholoških problema. Naravno. Dakle. pod nekim uslovima. specifične karakteristike posla mogu čak i poboljšati naše zdravlje. rad ima samo negativne efekte na zdravlje . Tokom ekonomske tranzicije zaposleni rade pod pojačanim stresom. 20 . on često utiče na psihološko blagostanje i fizičko zdravlje. Zaposleni koji u svom poslu ne nalazi nimalo zadovoljstva. A kada govorimo o promenama na poslu i njihovom uticaju na pojavu stresa. Naime. stres ne mora uvek imati negativan uticaj. Istovremeno.

INDIVIDUALNE RAZLIKE Kako de jedna osoba doživeti stres na poslu delom zavisi od njene sposobnosti da izađe na kraj sa obavezama i drugim nelagodnostima koje joj taj posao namede. ili prirodnim okruženjem oko nas? S T R E S U O R G A N I Z A C I J I . Postavlja se pitanje: Da li je stres prouzrokovan prirodom nas samih. Različite traume svakako mogu slomiti duh svojih žrtava. ali činjenica je da su neki ljudi ranjiviji od drugih.MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 4.

nestrpljiv. agresivan je. tip B se ne uzbuđuje. te da se svako rađa sa određenim ''koeficijentom srede''. i sposoban je uporno i istrajno raditi. A sa raspoloženjem je presudno povezana otpornost na stres. Naime. Tip B najčešde nede oboleti od menadžerske bolesti dok je tip A idealna meta koju stres napada sa svih strana. zapitali su se. sa sistematskim pristupom i ujednačenim tempom. 22 . koja je takođe dominantno genetski zadata. i tip B. na koje životne okolnosti samo donekle utiču jer se. Ređe se sukobljava sa kolegama. Za razliku od tipa A koji uvijek misli da de zakasniti. uvek se strahovito žuri.  Tip B ili "kornjača" manje je takmičarski raspoložen. u kritičnim moždanim strukturama uništavaju moždane stanice. geni najviše utiču na ranjivost ljudi: na to kako mozak i telo reaguju na pojedine stresore iz okoline. širi nervozu oko sebe. je otkriven sasvim slučajno. vradamo na vrednost koju su nam geni predodredili.  Tip A je potpuno predan poslu. luče više stresnih hormona koji. U najkradem vremenskom periodu želi obaviti što više posla. Dva kardiologa su ovaj tip nazvali "trkački konj". STRES I GENI Takozvani “burn out” sindrom. sklon je neprijateljskom raspoloženju. 4. Utvrdili su da kod njih dolazi relativno veliki broj ljudi koji su na rukovodedim funkcijama.Stres u organizaciji Januar 2007. Na svet dolazimo sa genetski zadatim raspoloženjem. Kardiolozi Friedman i Rosenman delili su čekaonicu sa kolegom oftalmologom i primetili da su stolice ispred njihove ordinacije više oštedene i pohabane nego one ispred vrata njihovog kolege.1. Friedman i Roseman su podelili ljude u dva tipa: tip A. kao i na njihovu sposobnost da se vrate u normalu posle izlaganja stresnoj situaciji. pre tridesetak godina u Americi. ne viče i ne uzrujava se i sve što radi čini se da radi kao od šale. Osobe manje otporne na stres. Zašto bi njihovi pacijenti više rukama stiskali i gužvali rubove stolice nego oni koji su došli na pregled vida. S njim je prijatnije raditi jer se nema osedaj da vreme steže oko vrata. opušteniji. koji je ranije spomenut. Nastavljajudi opservacije i istraživanje u tom pravcu. sklon depresiji. tačnije razlika u njihovom ponašanju je najvedim delom genetski predodređena. Ta dva tipa razlikuju se po svom odnosu i regovanju na stres. posebno u hipotalamusu. koji su nestrpljivi i nemaju živaca ni vremena čekati. ima uravnoteženiji i opušteniji pristup životu. manje posveden poslu i manje užurban. Samopouzdaniji je. Ovu tezu potvrđuju i dugogodišnja istraživanja stručnjaka sa američkog Državnog instituta za starenje. koje je predvodio molekularni biolog Dean Hammer. Ova razlika između ljudi. radije de sam uradi nešto nego sačekati da njegovi saradnici to urade. Jednako je uspešan kao tip A iako je smireniji. Njegova istraživanja su pokazala da su dobro i loše raspoloženje oblici moždanih aktivnosti. nakon određenog vremena.

rad bez godišnjeg odmora i pauze. osoba koja pati od jednog oblika zavisnog ponašanja. U poređenju sa prosečnim vremenskim zahtevima posla tokom sedamdesetih godina. Karoši kod nas u svom izvornom obliku još nije prisutan zbog dobro poznate strategije koju koriste vedina nezadovoljnih radnika. Neko je. hroničan umor. i koji živi samo za svoj posao. Prema definiciji radoholičar (eng. 23 . direktor) koji radi 60 do 70 sati nedeljno. Približno. Prosto. čak mučeničku posvedenost poslu. izuzetno je važno razlikovati vrednog i predanog od jednog Radoholičara. ceo mesec više. ima veliku platu dok mu brak propada a zdravlje slabi. prosto.nije novost da se ljudi međusobno razlikuju. a koja glasi: „Ne možeš ti mene toliko malo da platiš koliko mogu ja malo da radim”. na primer. osnovna razlika između vrednog radnika i radoholičara krije se u tome št o vredan radnik.Stres u organizaciji Januar 2007. provodi radne sate radujudi se predstojedem vikendu ili godišnjem odmoru. takav. zaposleni u razvijenim zapadnim ekonomijama danas godišnje rade skoro 200 sati duže. Sve ovo je sasvim normalno i opšte prihvadeno u savremenom poslovnom svetu . penje se visoko u organizaciji. Radoholičar s druge strane. Međutim. 4. RADOHOLIZAM Iz gore navedenog zaključujemo da različiti tipovi ljudi različito reaguju na izazove koje im posao svakodnevno namede. provodi vreme tokom vikenda ili godišnjeg odmora neprestano razmišljajudi o predstojedim radnim obavezama.2. jako težak fizički rad i kontinuirano stresan posao. vođen snažnim motivom da svoje slobodno vreme zaštiti od poslovnih obaveza. pa ni ovo saznanje nije posebno izneneđujude niti zabrinjavajude. a samim tim i drugačije doživljavaju stres. menadžeri za ljudske resurse služe se jednim veoma prostim kriterijumom. Karoši u Japanu odnese oko deset hiljada života godišnje. workoholic) je uspešan poslovni čovek (menadžer. Sam pojam “Radoholizam” se objašnjava kao opsesivno-kompulzivno oboljenje koje nastaje usled prekomernog predavanja radu i nedovoljnog oporavka. Ukoliko se malo pažljivije analizira ovaj fenomen lako je uočiti da je tokom radnih sati najefikasniji radnik upravo onaj zaposleni koji sa radošdu iščekuje kraj radnog dana ili nedelje. Naime. ozbiljno posveden svom poslu. Međutim. Postavlja se pitanje: “Kako ga prepoznati?” Kada je potrebno napraviti razliku između vrednog radnika i radnika opsednutog svojim poslom. nodni rad. Iako pojedina radna okruženja nagrađuju prekomernu. to ne može pretvoriti nekoga preko nodi u radoholičara ili perfekcionistu. Radoholizam je najzastupljeniji u Japanu i javlja se pod nazivom “karoši”. Uzroci koji dovode do ove bolesti su: izuzetno dugačko radno vreme. a na duže vremenske staze dovodi i do smrti. ta vremena polako prolaze i jedno je sigurno – i Srbija de uskoro dobiti žrtve „Karošija”. Kao posledica radoholizma nastaje smanjena produktivnost.

Za razliku od doživljaja stvarnog uspeha koji povoljno utiče na fizičku otpornost organizma. Sebi uporno ponavlja da niko drugi ne bi mogao tako uspešno. Brojna istraživanja pokazuju da je ovaj životni stil u tesnoj vezi kako sa crtama ličnosti poput rigidnosti i perfekcionizma. organizacioni kao i lični. pa čak i impotencije.Stres u organizaciji Januar 2007. pogotovo oni kod kojih je prisutna prisilna težnja za savršenstvom. niti predahne dok radi. Stvarni progres. oni su često suviše okupirani beznačajnim detaljima i provode više vremena misledi o poslu nego što je to potrebno. S obzirom da samopošt ovanje zasnivaju na strogoj kritičkoj proceni profesionalnog učinka. ili podeli dužnosti sa kolegama. 24 . zasniva se na realnoj proceni i izboru između ostvarivih i neostvarivih ciljeva. Oni de rado dopustiti da se krizna situacija razvije kako bi dobili priliku da iz nje izađu kao heroji. ved izaziva i distanciranost u odnosima sa kolegama. postavi prioritete. Stres koji zaposleni sami sebi indukuju dovodi do pojave brojnih zdravstvenih problema. bola u grudima. veoma je sklon greškama zbog nemara.. samo su neke od taktika kojima se radoholičar koristi. perfekcionistička ambicija podstiče nastanak fizičkih tegoba. najviše trpe zaposleni. Ne ume da kaže »ne«. Ova iluzija. Posledice nerealno postavljenih očekivanja ogledaju se u sve lošijim rezultatima i stalnom nezadovoljstvu postignutim uspehom. Opsednutost detaljima posla gotovo da ga parališe. često se brka sa stvarnom efikasnošdu. depresije. Zbog toga što se teško odvaja od započetog posla. Perfekcija kao motiv ili merilo uspeha podjednako je štetna za kompaniju kao i za njene zaposlene. Opsesivni radoholičari generalno se kvalifikuju kao loši timski igrači. Veoma je zabrinut u vezi posla i okrivljuje sebe za sve što krene naopako. Pokušaj kontrolisanja drugih ljudi. niti na tako dobar način da obavi posao kao što to može on sam. Zbog toga što svoj posao obavlja munjevitom brzinom. - Neobuzdani tip - Nepoverljivi tip - Ono što radoholičara tako strastveno privlači poslu je mogudnost da kroz rad pobegne od svojih bolnih emocija. tako i sa neumedem i nesposobnošdu da se bude intiman sa svojom najbližom okolinom. → Radoholičari se mogu podeliti u tri osnovna tipa: Tipovi radoholičara Sve il’ ništa tip Njihove karakteristične osobine On se ili iscrpljuje poslom motivisan sopstvenim nerealnim očekivanjima i težnjom ka perfekciji ili se povlači i odlaže početak posla iz straha da nede uspeti da dostigne nivo savršenstva u izvedbi. radije de sam izmišljati dodatne obaveze nego da proglasi svoj projekat završenim. On nema problem da započne posao. ali zato ne ume da se zaustave. Unutar kompanija koje svoje dugoročne strategije zasnivaju na nedostižnim ciljevima. između ostalog glavobolje. manipulisanje informacijama.. podržana željom da se ostavi dobar utisak. Ovakva radna taktika ne samo da umanjuje produktivnost.

Stres u organizaciji Januar 2007. Naime. Baš iz tog razloga. Međutim. velike kompanije u kojima dominira klima perfekcionizma veoma su podložne ekonomskim slomovima. Radoholičari i menadžeri imaju talenta. uliva strah u kosti. neiscrpnu energiju. mogu postati teško breme i dovesti do sindroma pregorevanja i mnogih drugih neželjenih posledica. sjajne ideje. pilota. imaju poslovne kontakte. Rezultate pomenutog istraživanja potvrđuje i prošlogodišnja studija američkog Instituta za porodicu i posao (Family and Work Institute – FWI). na kojima im mnogi zavide. Ipak. suprotno očekivanom. a u Francuskoj čak 39 dana. ali je perfekcija uvek pod sumnjom. mogu da urade ono što drugi ne mogu. koja je pokazala da 36 odsto američkih radnika nije planiralo da iskoristi sve dane godišnjeg odmora. Kako po individuu. Iz tog razloga. samouvereni su. zapošljavanje perfekcioniste na visoko odgovornim ili rizičnim poslovima čak je i kontraproduktivno. ove godine de prosečna dužina godišnjeg odmora u SAD biti dve nedelje. U proseku. Radoholizam je danas sve više rasprostranjen. I sama pomisao na neurohirurga. Inače. Interesantno je da je čak 37 odsto njih reklo da nikada nisu odjednom uzeli više od sedam slobodnih dana. čak 33 odsto zaposlenih Amerikanaca ne iskoristi godišnji odmor u potpunosti. Prema najnovijem istraživanju američke kompanije Harris Interactive. veliko znanje i iskustvo. zaposleni Amerikanac tako „izgubi“ četiri dana godišnjeg odmora. ukratko – uspešni po svim parametrima. Zataškavanje grešaka u ovim slučajevima može proizvesti katastrofe ogromnih razmera. u Velikoj Britaniji četiri. ove osobine. 25 . najveda opasnost od perfekcionizma leži u pokušaju prikrivanja počinjenih grešaka kako bi se sačuvao imidž nepogrešivog. u savremenom poslovanju bitno je zapamtiti sledede: Nesavršenost nije toliko negativna u biznisu. političara ili upravnika nuklearne elektrane nespremnog da vidi i prepozna svoju grešku. elokventni. tako i po samu organizaciju.

MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 5. mada je teško odrediti koja vrsta stresa deluje na različite ljude u različitim siuacijama. S T R E S U O R G A N I Z A C I J I . STRES I ZDRAVLJE Brojna savremena istraživanja su dovela do zaključka da poslovni rokovi i veliki pritisak deluju kao potstrek infarkta i mnogih drugih teških. pa čak i smrtonosnih oboljenja. što ukazuje na stresne faktore koji doprinose srčanom udaru. Takođe je dokazano da je broj zaposlenih koji su doživeli srčani udar najvedi ponedeljkom . Pokazalo se da je stres na poslu veoma realna pretnja zdravlju pa se treba pridržavati politike “Samo polako i bez uzbudenja”.

Zbog stresa u svetu umiru milioni ljudi. manja je verovatnoda bila da de umreti oni koji su ostali u braku nego oni koji su razvedeni. pokazala je i studija Univerzitetskog koledža u Londonu. Naime. Još jedan revolucionarni podatak do koga je došla ova studija glasi: eliminisanje daljinskog upravljača ili mobilnog telefona bi čak dva puta umanjilo rizik od dijabetesa! Kada govorimo o stresu. Proučavajudi preko 10. alkohola i tableta. 1. Stres je bolest 21. poput manjka fizičke aktivnosti. Ispostavilo se i da su žene izložene stresu na poslu podložnije metaboličkom sindromu od muškaraca. visok krvni pritisak i visok holesterol. Hronični stres na poslu i razvod braka mogu biti smrtonosna kombinacija za muškarce. Na našim prostorima menadžerske bolesti nisu tako česte kao u SAD. Od onih koji su se tokom ovog ispitivanja razveli. psihički i emotivni stres utiču na stvaranje steroida kortizola koji usporava metabolizam.904 muškaraca koji su na početku istraživanja bili u braku. ali ne i tuđi nadzor nad onim što rade. dok i jedni i drugi imaju visok procenat zavisnosti od nikotina. Samo u Americi milion ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti. što može da poremeti fiziološku ravnotežu organizma.1.000 britanskih državnih službenika tokom četrnaest godina. Naravno da svi oni nisu menadžeri. Metabolički sindrom čini grupa faktora. Kad se izuzmu svi drugi faktori. koji povedavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa II. Japance najviše ugrožavaju moždani udari. UTICAJ STRESA NA ZDRAVLJE Utvrđeno je da je među mladim šefovima mnogo onih koji imaju povišen krvni pritisak. Da stres na poslu može da uzrokuje srčana oboljenja i dijabetes. Britanski istraživači smatraju da je mogude da produžena izloženost stresu na radnom mestu utiče na nervni sistem i smanjuje bološku prilagodljivost. zanimljivi su podaci dobijen slededim istraživanjem: Na univerzitetima u Njujorku i Pitsburgu sprovedeno je sedmogodišnje istraživanje na 12. Od 10. stručnjaci procenjuju da bi stres vrlo lako mogao da bude glavni krivac za višak kilograma i to posebno kod top menadžera – ljudi koji na poslu imaju visoke odgovornosti. te tako i dolazi do nagomilavanja masnode u organizmu. kao što su gojaznost.Stres u organizaciji Januar 2007. istraživači su otrkili vezu izmedju stresa na radnom mestu i takozvanog metaboličkog sindroma. dok žene zapadaju u depresivna i ankciozna stanja. Takođe. godine i to češde muškarce. Zaključak je da ostanak u braku u srednjim godinama štiti muškarce u suočavanju s negativnim iskustvima na poslu. pušenja i društvenog statusa. 5. Kod muškaraca su napadnuti srce i krvni sudovi. Najgore su bili pogođeni razvedeni ispitanici koji su radili pod uslovima stresa.332 su umrli iz različitih razloga. a među starijim holesterol. a 663 od kardiovaskularnih bolesti. istraživači su zaključili da su oni koji su izloženi hroničnom stresu na poslu dva puta skloniji metaboličkom sindromu od onih čiji posao nije stresan. Japanu ili Zapadnoj Evropi ali se zna da pogađaju ljude oko 40. ali način života kojim živi vedina Amerikanaca je zabrinavajudi.366 pacijenata. 27 . veka i ne treba je olako shvatiti.

to ne menja ništa na stvari. Sve u svemu. Analiza podataka za kategorije poslova koje su. kao što je to tvrdilo i onih 43 odsto za koje je verovatnije da imaju kancelarijski posao. imaju nove ideje vezani su za firmu i pomažu da ona napreduje) jasna vedina od 62 odsto oseda da njihov posao pozitivno utiče na njihovo fizičko zdravlje. ukazuje na malu razliku. razlike u nivoima angažavanja su još dramatičnije.2. može biti da su oni koji kažu da njihov posao pozitivno utiče na njihovo zdravlje jednostavno vedi optimisti i otuda je verovatnije da su angažovaniji u svom radu". ništa ne rade i potkopavaju rad ostalih zaposlenih). 21 veruje da je efekat negativan. Tako 78 odsto "angažovanih radnika" oseda da njihov rad doprinosi pozitivno psihološkom stanju. kvalifikovanih trgovaca. Postavlja se. Još je alarmantnija činjenica da vedina "aktivno neangažovanih" radnika . autor članka "Ako ste angažovani nede vam trebati lekar". fizički zahtevnije. dok 27 odsto tvrdi da uopšte ne utiče. 5. kažu da misle da njihov rad ima negativan uticaj na njihovo fizičko zdravlje. "U ovom slučaju.Stres u organizaciji Januar 2007. u poređenju sa 20 odsto "neangažovanih" i samo šest odsto "zaposlenih radnika". poput radnika u oblasti usluga svih vrsta. polukvalifikovanih i fizičkih radnika. Isto to tvrde 30 odsto"neangažovanih " i samo 12 odsto "angažovanih radnika". međutim. kao što de vam svaki iskusni istraživač redi. nešto preko polovine (51 odsto) od "aktivno neangažovanih" radnika oseda da njihov rad ima negativan uticaj na njihovo psihičko zdravlje. Broj opada na 39 odsto među "neangažovanim radnicima" (radnici koji nisu preterano zainteresovani za posao i gledaju stalno na sat. U kategoriji "angažovani radnici" (radnici koji rade sa strašdu. pitanje: Kako može angažovanje na radnom mestu imati bilo kakve veze sa zdravljem? "Kao prvo. verovatno. Krebtri dodaje da za rukovodioce i unajmljene profesionalce. 52 odsto radnika kaže da njihov poslovni život pozitivno utiče na njihovo psihičko stanje. 43 odsto takvih radnika kaže da njihovi poslovi utiču na njihovo fizičko zdravlje pozitivno. kaže Stiv Krebtri. uzajamna veza ne obuhvata slučajnost". 29 kaže da utiče negativno. otaljavaju posao) i na samo 22 odsto među "aktivno neangažovanim" (radnici koji se stalni žale. Galup navodi da njegov "Indeks angažovanja zaposlenih" pokazuje da 43 odsto zaposlenih oseda da njihov posao utiče pozitivno na njihovo fizičko zdravlje. Naime. i 27 odsto kaže da nema uticaja. smatra 31 odsto anketiranih. Nešto ispod polovine (48 odsto) "neangažovanih radnika" i malenih 15 odsto "aktivno neangažovanih" tvrde isto.54 odsto. 28 . No. Ali. "'Angažovani radnici' verovatno de više nego ostali smatrati zdravim posao koji obavljaju". NEZADOVOLJSTVO POSLOM Studija “Gallup Organization” je dokazala da stepen do koga su radnici angažovani na poslu ima dramatičan uticaj na njihovo fizičko zdravlje i psihičko stanje. Takođe i 28 odsto onih koji rade poslove manje fizički zahtevne kažu isto. Nasuprot tome. Brojke su malo povoljnije kada se radi o psihičkom zdravlju. Da njihovom zdravlju škodi fizički posao kojim se bave.

Stres menadžment obuhvata učenje i sticanje veština prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim životom uprkos stresorima sa kojim se neprekidno susredemo. zbog neznanja i ignorisanja signala stresa.MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 6. Naučene veštine pružaju osobi mogudnost da efikasno izađe na kraj sa teškim situacijama s ciljem da se oseda bolje i povrati osedaj kontrole u svoj život. oštedujudi određene neurološke funkcije ili organe u telu. S T R E S U O R G A N I Z A C I J I . MENADŽMENT STRESA Sve vedi broj ljudi u savremenom svetu. kroz kontrolisanje i smanjivanje njihovog uticaja. trpe psihofizičke tegobe dug vremenski period.

niti je jedna važnija od drugih. na kraju plati cenu. kako na radnom mestu.fizičke aktivnosti mogu uveliko smanjiti stres i intenzitet reakcija na stres.Stres u organizaciji Januar 2007. razgovor o vašim osećanjima . poput hodanja. 30 . da trebaju da „stanu na loptu“. a mogu uključivati neki hobi. 6. da im njihov organizam daje znak da nešto ne rade kako valja. Preporučuje se oko 10-15 minuta pisanja dnevno. Briga i igra s kudnim ljubimcima takođe mogu pomodi. Istezanje je korisno kod napetosti mišida.izražavanjem i deljenjem svojih razmišljanja sa članovima porodice ili prijateljima modi dete bolje razumeti svoja osedanja. OPŠTE PREPORUKE Stres menadžment ili upravljanje stresom obuhavata tehnike koje nam pomažu da uspešno savladamo stres. Jednako je važna sposobnost kontrolisanja negativnih osedaja kao što su strah i napetost. Neke studije su pokazale da za uspeh nisu važne samo osobine kao što su samodisciplina. Ključ uspešnog života sa stresom je redovna upotreba slededih strategija:      fizička aktivnost . pisanje . Prosto ljudi sami moraju pronadi onu koja najbolje deluje u njihovoj situaciji. Posebno su korisne aerobne vežbe. a na papir možete preneti vaše viđenje stresnih situacija i vaša osedanja.1. Jedan od važnih delova stres manadžmenta. Za jednu uspešnu karijeru kontrola stresa je ključna stvar.organizovane aktivnosti pomažu otpuštanju napetosti. smeh i plač . u stvari znači promeniti način života. oboje predstavljaju deo procesa zaceljivanja rana. Najvedi problem poslovnih ljudi je da shvate da su se preforsirali. fizičku aktivnosti ili umetnost. su tzv.sve je više istraživanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim situacijama i okolnostima može pomodi otpuštanju stresa i poboljšanju bolesti i stanja na koja utiče stres. Stres se ne može izbedi jer niko ne može živeti pod staklenim zvonom. Redovna fizička aktivnost vrlo je korisna strategija nošenja sa stresom. Zatim sledi još vedi problem – terapija.predstavljaju prirodne načine nošenja sa stresom i otpuštanja napetosti. tako i u svakodnevnom životu. Poslovni ljudi i svi koji su izloženi razornom delovanju stresa morali bi da upoznaju sopstveni način reagovanja na stres da bi u svoj repertoar ponašanja mogli da uključe ponašanja delotvornija od onih koja su ih dovela u stanje stresa. jer izlečiti se. trčanja. Mnoge od tih strategija mogu se vrlo lako naučiti i nisu potrebna neka dodatna objašnjenja. Važno je napomenuti da ne postoji najbolja strategija. sposobnost i sistematski rad. plivanja ili vožnje biciklom. ne sarađujudi sa drugima i živedi samo po svojim željama. Aerobne vežbe podižu i nivo određenih hemikalija u mozgu koje poboljšavaju raspoloženje i čine nas zadovoljnijima samim sobom. učestvovanje u aktivnostima u kojima uživate . strategije. Ko na vreme ne može ili ne želi da shvati da mu je zbog stresa život ugrožen i da mora da menja posao. odnosno nošenja sa stresom.

uspostaviti harmonične interopersonalne odnose unutar radne organizacije. šeder. Nikotin. cigareta. deluju tako da podstiču lučenje neurotransmitera serotonina. pre davanja otkaza neophodno je dobro razmisliti o svemu bududi da i gubitak radnog mesta i nezaposlenost takođe sa sobom nose stres. kao što je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih. savremeni čovek bi trebao da naučiti metode za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih učinaka. alkohol. Veoma je poželjno i izgraditi odbrambene ego mehanizme. Jovan Marid. sastanete s poslodavcem. Ukoliko se osoba nalazi na zaista stresnom mestu i nijedan od gore navedenih saveta joj ne može pomodi. Razjasnite pitanja poput onih što se od vas očekuje na radnom mestu. profesor Marid savetuje da je najpre potrebno odvojiti za sebe dnevnu pauzu i relaksaciju tokom posla. su najčešda sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres koji osedamo. imati zdrave životne navike. a ako je mogude i više puta. Organizam se s vremenom na njih privikava. postoji li mogudnost za napredovanje itd. dokazano je da radnici koji sa svojim kolegama i supervizorima otvoreno diskutuju o lošim radnim uslovima i doživljenom nezadovoljstvu manje su podložni stresu. Takođe je poželjno da postavimo svoje prioritete. Ta sredstva koja nas postiču na akciju ili stimulansi. Mnogi svakodnevno uzimaju velike količine kafe. ved stvaraju zavisnost razbijajudi prirodne antistresne mehanizme. kofein. razviti veštinu rešavanja konflikata i posedovati ventile. prijatelje.Stres u organizaciji Januar 2007. izbegavanje stimulansa i sedativa. Na vikend treba da gledamo kao na dragocenost i da ga maksimalno iskoristimo za sport. sportu. Ove stvar ne samo da ne smanjuju stres. koji su planovi vaše firme i gde ste vi u tim planovima. a da pravi život počinje nakon radnog vremena”. školskih. porodici.. uredan ritam spavanja i budnosti. koje su vam prednosti i mane. rekreaciji. relaksaciju. porodicu. onda je možda vreme za razmišljanje o promeni radnog mesta. frustraciji i sagorevanju od onih koji po tom pitanju ostaju pasivni. na pitanje kako da se suočimo sa stresom na poslu i pobedimo ga. sredstva za smirenje kao i opijati. šefom ili direktorom i porazgovarate o vašem obavljanju posla. Neke od njih možemo sprovoditi sami. dobro isplanirati vreme. meditaciju. uvođenje pravilne prehrane s mnogo vitamina i minerala. ali time uzrokuju stalne velike uspone i padove energije i raspoloženja. ponekad je jedini način rešavanja stresa na radnom mestu promena posla. tako da treba povedavati dozu stimulansa za postizanje istog učinka. čokolade ili svega zajedno.. redovna fizička aktivnost uz tehnike opuštanja i meditacije. Stres na radnom mestu se takođe može smanjiti ili eliminisati nekim tehnikama ili mogudnostima. treba da potražimo ventili u ljubavi. alkohola. Treba odlučiti šta donosi manje stresa: nezaposlenost ili nezadovoljstvo na sadašnjem radnom mestu? 31 . Naime. Međutim. “Smatram da je bitno voleti svoj posao. Preporučljivo je da se barem jednom godišnje. noradrenalina i dopamina. Ako na poslu ne ide. kako možete poboljšati svoj rad. Mnogi pokušavaju posledice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način. društvenih). U intervjuu za eMagazin. porodičnih. No. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje. naglašava dr. Čak je prihvatljiva i filozofija da je posao nužno zlo neophodno da preživimo. hobijima.

sveprisutnih.2. 6. menadžere za ljudski kapital. izgrađivanje timova). u nekoliko velikih američkih korporacija postavljene su velike bokserske vrede sa utisnutim slikama šefova. Pridržavajudi se izreke: “Bolje sprečiti nego lečiti” organizacije pribegavaju raznim metodama za prevenciju i suzbijanje stresa. KICK BOSS U tekstu je ved spomenuto da jedan od najsnažnijih stresogenih faktora u firmama predstavljaju problematični međuljudski odnosi zaposlenih kao i odnosi sa šefom tj. onda vam se trud svakako isplatio. da bi na vreme prepoznali globalne znake profesionalnog sagorevanja u svojoj organizaciji. poput poboljšanja radnih uslova..2. smanjivanje akumuliranog stresa. jačanje timskog duha i samopouzdanja. Baš kao što je dizajn kancelarijske opreme. a neke su krajnje neuobičajene. Čija slika najpre izbledi. a samim tim i negativno utiče na uspeh i profit te organizacije. Sredom. TEAM BUILDING Još jedna od zanimljivih metoda kojoj u poslednje vreme organizacije sve više pribegavaju jeste Team Building (prev. ako na kraju dobijete zadovoljnog radnika.1. upravljanje konfliktnim situacijama. poboljšanje komunikacije između zaposlenih pod stresom.vremenom prilagođen uslovima rada i sprečavanju povreda zaposlenih. 6. pre nego što dođe do eskalacije. planiranje i upravljanje promenama. preuzimanje rizika i odgovornosti. odnosno ne prepoznaje ili ignoriše neke od ovih.2. 32 . Rukovodstvo koje zanemaruje ljudsku stranu posla. jedino što je bitno jeste rezultat.loša atmosfera u kolektivu. mesto i da obezbedi način da se nezadovoljstva izraze. Ma koliko čudne te metode bile. “po preporuci lekara”. što znači da je najmanje “omiljen” među zaposlenima. telefona. No. ali. Team Building je skup edukativno-rekreativnih aktivnosti čija je svrha razvoj poželjnih karakteristika pojedinca ili tima. Iz tog razloga.. Da bi se mogude prepreke uspešno otklonile nije dovoljno tretirati pojedinačne pritužbe i probleme zaposlenih. Zvuči šašavo. koji intenzivno rade sa ljudima. 6. kako bi se sprečilo “sagorevanje” osoblja.Stres u organizaciji Januar 2007. tastatura. stolica. U tu svrhu.. Neke od tih metoda su standardne. . psiholoških opteredenja radnika aktivno saučestvuje u miniranju produktivnosti svoje kompanije. isto tako je danas veoma lako izmeniti neke socijalne i psihološke aspekte posla. taj je dobio najviše udaraca. donošenje odluka. psiholozi na razne načine pokušavaju da smire tenzije među zaposlenima. Sistem mora da stvori vreme.. mudri rukovodioci danas sve češde posebno obučavaju i angažuju stručnjake za kadrove.2. ORGANIZACIJE U BORBI PROTIV STRESA Savremene organizacije su sada ved uveliko svesne da stres predstavlja problem koji zahvata velik broj radnika i narušava njihovo zdravlje.

stepen povradaja investicije u fizičku kondiciju zaposlenih. u okviru istih kompanija bilo je smanjeno odsustvovanje sa posla (absentizam).2. splavarenje. Nije dovoljno samo učiti. kao i održavanju normalne telesne težine i fizičke kondicije. ugodnu radnu okolinu. Management Counsulting deluje na organizacionom planu tj. Kao nuspojava sprovedenih akcija. ali i prezentizam (kada se radnici pojavljuju uredno na svom radom mestu ali su zbog oslabljene fizičke kondicije u nemogudnosti da efikasno obavljaju posao). Takav pristup smanjuje izostanke s posla i gubitke. 6. dobre mogudnosti pronalaženja ravnoteže između rada i privatnog života. kao nagradu dobijaju nekoliko slobodnih dana ili novčani podsticaj.. opšta korist ubrzo postaje vidljiva kroz finansijsku analizu stanja firme. troškovi američkih kompanija namenjenih pokrivanju troškova lečenja i bolovanja zaposlenih. baviti se biznisom i „praviti” pare.ljudskog kapitala. Dakle. Prema okvirnim proračunima.Stres u organizaciji Januar 2007. Cilj ovakvih programa je pružanje podrške zaposlenima u odvikavanju od pušenja. ERICSON Za potrebe rešavanja problema stresa u korporaciji Ericson je usvojena politika za smanjenje stresa. Neko bi mogao da kaže da je sve to neozbiljnost i gubljenje vremena koje bi moglo efektno da se iskoristi u kancelarijama. Kod ovih kompanije. To dokazuju i rezultati čak dvadeset dve finansijske studije u firmama koje su preduzimale afirmativne akcije za očuvanje i unapređenje zdravlja svojih zaposlenih. međutim suštinski se radi o proučavanju međuljudskih odnosa u neobičnom okruženju. opteredenih troškovima lečenja radnika. poverenje i samopouzdanje. 33 . otklanjanju ved nagomilanog stresa i sprečavanju pojave novog. U ZDRAVOM TELU PUNIJI DŽEPOVI Duh i telo čine neraskidivu celinu. Health Service vodi brigu o pojedincima koji pate od stresa. njegov razvoj i potrebe. spuštanje niz konopac. Četiri puta godišnje zaposleni bivaju novčano motivisani da provere svoju telesnu težinu. Stoga sve vedi broj kompanija. uz projekciju jasnih ciljeva i odgovornosti. nastoji pronadi rešenja. pokredu trend internih preventivnih fitnes programa.7 milijardi dolara godišnje. Ukoliko je fitnes program u okviru kompanije mudro osmišljen. iznosio je neverovatnih 300 odsto. Neke od aktivnosti koje Team Building obuhvata su Paint Ball. a pruža vede zadovoljstvo. iznose u proseku oko 7. kreativno rešavanje problema. a pri tom zapostavljati drugi deo naše ličnosti – telo. osnovno što dobija firma koja primenjuje Team Buidling jeste kvalitet najvrednijeg kapitala svakog preduzeda . U Ericsonu deluje Workplace Health Unit . i visoki stepen zdravlja zaposlenih. u dogovoru sa menadžerom jedinice u kojoj nastaju problemi..4.jedinica koja koordinira aktivnosti u vezi smanjenja stresa na individualnom i organizacijskom planu. 6. koja su specifična za pojedine radne sredine. orjentiring.2. kanu safari itd. Oni radnici koji očuvaju istu telesnu težinu tokom cele godine.3.

. Zvuči krajnje prosto..pušenje. Cilj ove kampanje je skretanje paženje javnosti na glavne faktore rizika koji su uzročnici oboljenja srca i krvnih sudova . a računica OECD pokazuje da je SAD od 1970. Stoga im je sam proces učenja delovao manje naporno i stresno. Stoga nije neuobičajeno što i neki fakulteti (nažalost. fizička neaktivnost i gojaznost. a Italija. da se pet dana radi. TI SI MOJE SRCE Jedna od malobrojnih akcija namenjena suzbijanju stresa koja je sprovedena u Beogradu nosi naziv “Ti si moje srce” i deo je projekta “Podrška razvoju javnog zdravlja u Srbiji" kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju. gde se do skora gladovalo. koja je tokom levičarske vlade najavljivala da de tokom 2005. 6. STUDENTI POD STRESOM Međutim. 34 . Novom Zelandu. samo inostrani) pribegavaju metodama za prevenciju i suzbijanje stresa. gde radnici nemaju predstavu o bruto i neto plati. pored posla i obrazovne institucije mogu predstavljati izvor stresa. Količina radnih sati po stanovniku je počela da se povedava na Islandu. u Kanadi. a šta maksimum: da se radna sedmica svede na 35 sati. Svim predmetima koji su sadržali reč “Teorija” u naslovima.5. Tako se stiglo do reforme koja de radno vreme učiniti fleksibilnim. ta reč je izbačena. ali ova metoda se pokazala kao izuzetno efikasna. Francuska je zakonskim. izračunali šta je čovekov radni minimum.2. gde radno vreme ne znači ništa. Nakon nekoliko godina „zemlje dembelije“ su se suočile sa paklenom konkurencijom sa dalekog istoka. svesni simptoma “sagorevanja” na radnom mestu. 6. godine predi na 35 satnu radnu sedmicu. Krajem prošlog veka. a danas živi „bogovski“ sa 150 do 200 dolara mesečno.7. najviše povedala radno vreme – za 20 odsto. Sada Nemačka ved uveliko dobrom saradnjom sindikata i poslodavaca produžuje radnu sedmicu.Stres u organizaciji Januar 2007. više ni ne pamti da se tako nečim zanosila. do 2002. 6. a finansira ga EU. a Nemačka ugovornim putem isprojektovala ovakav sistem rada. NEUSPELI POKUŠAJ U nekim zemljama Evrope stručnjaci su.2. a dva odmara. Studentima su predmeti zvučali “modernije” te su bili više motivisanji za učenje. stres. Poslednjih godina se na Američkim koledžima sprovodi praksa menjanja konzervativnih naziva predmeta kako bi oni zvučali zanimljivije studentima.2.6.

ZAKLJUČAK Stres je svuda oko nas.MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 7. da bi na vreme prepoznali globalne znake profesionalnog sagorevanja u svojoj organizaciji. Stručnjaci ga definišu kao negativno psihološko stanje koje utiče na radne performanse zaposlenih. Rukovodstvo koje zanemaruje ljudsku stranu posla. psiholoških opteredenja radnika aktivno saučestvuje u miniranju produktivnosti svoje kompanije. Sredom. odnosno ne prepoznaje ili ignoriše neke od sveprisutnih. mudri rukovodioci danas angažuju stručnjake za kadrove i menadžere za ljudski kapital. koji intenzivno rade sa ljudima. S T R E S U O R G A N I Z A C I J I . kao i na zdravlje same organizacije.

dok kod nas ovom problemu nije posvedeno dovoljno pažnje. Ali kad se tenzija pretvori u prezasidenost. 7. 36 . uključujudi zajedničke aktivnosti specijalista medicine rada. vreme je da se zakoči i spase sopstvena psiha. psihijatara.Stres u organizaciji Januar 2007. Isto tako.ZAKLJUČAK U Srbiji ovom problemu nije poklonjeno dovoljno pažnje. psihologe rada i kliničke psihologe. STRESNA SRBIJA . ostaje da zaključimo da je stres deo posla. u narednom periodu morademo mnogo više pažnje posvetiti tim do sada zanemarivanim problemima. pitanje zlostavljanja na radnom mestu ili mobbinga jeste nešto o čemu se u svetu ved poslednjih decenija jako puno govori. Do tada. poštovanjem one stare devize: „Pet dana radiš. Kod nas tek predstoji detaljno usklađivanje Zakona o zaštiti na radu sa bazičnim smernicama EU i insistiranje na vedem senzibilitetu za probleme delovanja stresa na radnom mestu. Sindrom sagorevanja na poslu morade da se rešava multidisciplinarno. dva odmaraš“.1. U procesu tranzicije koji nas vodi na trasu koja sledi evropske smernice. pošto čak i čuveni Jack Welch u svojoj novoj knjizi „Kako pobeđivati“ priznaje da nije kompetentan za pitanje životnog balansa u sve bržem i nemilosrdnijem globalnom biznisu.

Slobodan Damilovid „Human Resource Menagement“ .MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA 8.wikipedia.Derek Torrington „Working on stress“ .com www.emagazin. LITERATURA I IZVORI www.Christina Maslach „Rizici stresa na radnom mestu“ .ekonomist.European Agency for Safety and Health at Work „The measurement of experienced burnout” . Davor Moravek S T R E S U O R G A N I Z A C I J I .com www.com „Menadžment Ljudskih Resursa“ .European Agency for Safety and Health at Work „Work related stress“ .dr.