5

Univerzitet u Beogradu
Građevinski fakultet














Špiro L. Gopčević


Dinamička analiza skeletnih zgrada sa polukrutim
vezama



Magistarski rad












Beograd, 2002 godine
6
Univerzitet u Beogradu
Građevinski fakultet














Špiro L. Gopčević


Dinamička analiza skeletnih zgrada sa polukrutim
vezama



Magistarski rad
Rad ima 72 lista











Beograd, 2002 godine
7











Mentor:



Profesor dr Stanko Brčić,
Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu
Članovi komisije:





1.

2.

3.

4.


Datum odbrane
Magistarskog rada:


Datum promocije
Magistarskog rada:


8
Dinamička analiza skeletnih zgrada sa polukrutim vezama


Rezime


Predmet ovoga magistarskog rada je dinamička linearna analiza prostornih okvirnih čeličnih
konstrukcija sa polukrutim i ekscentričnim vezama greda-stub. Na osnovu ovakvog zahteva
napravljen je jedan od mogućih matematičih modela. Polukruta veza krajeva štapa
modelirana je pomoću rotacionih opruga na krajevima štapa koje imaju linearnu vezu
moment-rotacija. Ekscentričnost veze predstavljena je kratkim beskonačno krutim
elementima. Uticaj polukrute i ekscentrične veze u proračun je uveden preko korektivne
matrice. Primenom korektivne matrice modifikovana je konvencionalna matrica krutosti
elementa sa krutim i centričnim vezama.
Kao dinamičko opterećenje konstrukcije razmatrano je seizmičko opterećenje koje može biti
zadato preko akcelelograma ili preko krive spektra pseudoubrzanja. Naročita pažnja je
posvećena spektralnoj modalnoj analizi pomoću koje mogu da se odrede maksimalne i
ekstremne vrednosti uticaja u konstrukciji usled seizmičkog opterećenja.
Na osnovu predhodne analize urađena je objektno orijentisana analiza primenom jezika UML
(Unified modeling language) i dobijen je model podataka.
Kao rezultat predhodnih analiza napravljen je računski program u jeziku C++. Pomoću njega
je sprovedena parametarska analiza da bi se utvrdio uticaj polukrute i ekscentrične veze na
konstrukciju za dinamička opterećenja.

Ključne reči: linearna dinamička analiza, nesimetrične prostorne skeletne zgrade, polukrute i
ekscentrične veze, spektralna modalna analiza, UML, C++
9
Dynamic Analysis of Frame Buildings with Semi Rigid
Connections


Summary


The subject of this Master’s Thesis is dynamic analysis of non-symmetric space frame
buildings with semi rigid and eccentric beam-to-column connections. The corresponding
mathematical model is developed in this work. Semi rigid connections are modeled by the
corresponding rotational springs at both ends of beams, with linear moment-rotation
relationship. Eccentricity of connections is represented by the corresponding short infinitely
rigid elements. The overall effect of the semi rigid and eccentric connections is introduced by
the corresponding corrective matrix, which is then used to modify the conventional stiffness
matrix.
As one of the most important dynamic loadings upon structures, the seismic loading is
considered in this thesis. It is being defined either by the corresponding accelerogram, or by
the corresponding spectral pseudo-acceleration. The particular attention is being paid to the
multimode spectral analysis, which is currently considered, see, for example, the Euro code
EC8, as the most appropriate way to obtain the corresponding extreme effects of an
earthquake. However, direct numerical integration of differential equations of motion is being
considered too.
Considered approach to dynamic analysis of non-symmetric space frame buildings with semi
rigid and eccentric connections is then analyzed from the object-oriented viewpoint. The
corresponding object-oriented decomposition and modeling of the considered problem is
done using the UML (Unified Modeling Language) approach.
As result of the considered analysis, the corresponding computer implementation is made and
the program written in C++ language and Windows environment is developed. The computer
code called ELAN was tested on various examples. Also, in order to obtain some general
conclusions about the influence of semi rigid and eccentric connections upon dynamic
behavior of non-symmetric 3D frame buildings, the corresponding parametric analyses were
made.

Key words: linear dynamic analysis, non-symmetric space frame buildings, semi rigid and
eccentric connections, multimode spectral analysis, UML, C++
10

Sadržaj




Sadržaj
1

Predgovor
5


Deo I Matematičko modeliranje


1 Matematičko modeliranje fizičkih sistema
11
1.1 Uvod
11
1.2 Klasifikacija matematičkih modela
11
1.3 Modeliranje konstrukcije
13
1.3.1 Trodimenzionalni model 13
1.3.2 Pseudotrodimenzionalni model 14
1.4 Modeliranje veza elemenata
16
1.3.1 Modeliranje polukrutih veza 16
1.3.2 Modeliranje ekscentričnosti veza 19
1.5 Polazne pretpostavke analize
20

2 Statički model konstrukcije sa polukrutim i ekscentričnim
vezama

21
2.1 Uvod
21
2.2 Određivanje matrica krutosti na savijanje štapa u ravni
23
2.2.1 Uticaj polukrutih veza za štap tipa k 24
2.2.2 Uticaj polukrutih veza za štap tipa g 27
2.2.3 Uticaj ekscentričnih veza 30
2.2.4 Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza 30
2.2.5 Matrica krutosti štapa na savijanje u ravni 31
2.3 Matrica krutosti prostornog štapa
33
2.4 Matrica krutosti sistema
35
2.4.1 Trodimenzionalni model 35
2.4.2 Pseudo trodimenzionalni model 36

3. Dinamički model konstrukcije sa polukrutim i
ekscentričnim vezama

42
3.1 Uvod
42
3.2 Matrica masa sistema
42
3.3 Oscilacije neprigušenog sistema
43
3.3.1 Jednačina kretanja trodimenzionalnog modela 43
3.3.2 Jednačina kretanja pseudo trodimenzionalnog modela 43
3.3.3 Preuređenje jednačina kretanja sistema 46
11
3.3.4 Kondezacija sistema jednačina 46
3.3.5 Generalisani problem svojstvenih vrednosti 47
3.4 Oscilacije prigušenog sistema
49
3.4.1 Oblici prigušenja 49
3.4.2 Matrica prigušenja sistema 50
3.5 Opterećenje konstrukcije
51
3.6 Proračun pomeranja i presečnih sila
54
3.7 Rešavanje jednačina kretanja
56
3.7.1 Metode direktne integracije- α αα α Postupak 56
3.7.2 Modalna analiza 58
3.7.3 Alternativa konvolucionom integralu 59
3.7.4 Spektralna modalna analiza kod seizmičkog opterećenja 61
3.7.4.1 Pomeranja i unutrašnje sile 65
3.7.4.2 Ekstremna pomeranja i unutrašnje sile 68


Deo II Objektno orijentisano modeliranje i
implementacija

4. Objektno orijentisano modeliranje
73
4.1 Uvod
73
4.1.1 Objektno orijentisano programiranje 73
4.1.2 Objektno orijentisano modeliranje 75
4.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML
76
4.2.1 Osnovni elementi jezika UML 76
4.2.2 Dijagram klasa 79
4.3 Dijagrami klasa
82
4.3.1 Dijagram klasa “Elan” 82
4.3.2 Dijagram klasa “Misclaneous“ 83
4.3.3 Dijagram klasa “Boundary conditions “ 84
4.3.4 Dijagram klasa “FEConnections“ 86
4.3.5 Dijagram klasa “FE “ 87
4.3.6 Dijagram klasa “Functions “ 88
4.3.7 Dijagram klasa “Loads “ 89
4.3.8 Dijagram klasa “Methodes “ 90
4.3.9 Dijagram klasa “Models“ 91

5. Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku
C++
92
5.1 Uvod
92
5.2 Računarski program ELAN
93
5.2.1 Osnovne karakteristike programa 93
5.2.2 Šema ulaznog dokumenta 94


12
Deo III Parametarska analiza i zaključak

6. Parametarska analiza uticaja fleksibilnosti i
ekscentričnosti veza

105
6.1 Uvod
105
6.2 Analizirani primeri
108
6.3 Analiza dinamičkih osobina konstrukcije
112
6.4 Analiza seizmičkog odgovora konstrukcije
115

7. Zaključak
123


Literatura
125


Prilog A Oznake
127
Prilog B Matrica transformacije prostornog štapa
129
Prilog C Spektri odgovora
131
Prilog D Hermite-ovi polinomi i presečne sile
135

Biografija

139

13



Predgovor



Model je pojednostavljeni prikaz stvarnosti. Dobar model je onaj koji uključuje one elemente
posmatranog problema koji su bitni, a izostavlja one koji nisu bitni za dati problem. Jedan isti
problem može se predstaviti na različite načine. Izbor modela ima ključni uticaj na to kako se
problem rešava i kako se oblikuje rešenje
U savremenom projektovanju i proračunu čeličnih konstrukcija opterećenih dinamičkim
opterećenjima zahteva se analiza na što realnijim računskim modelima. Konvencionalne
metode statičke i dinamičke analize okvirnih čeličnih konstrukcija zasnovane su na
pretpostavci o idealnim čvornim vezama. To znači da su veze ili idealno krute ili idealno
zglobne.. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da su veze realno polukrute. Osim toga u
vezama postoji veća ili manja ekscentričnost, koja može izazvati značajne promene uticaja u
konstrukciji.

Predmet ovoga magistarskog rada je dinamička linearna analiza prostornih okvirnih čeličnih
konstrukcija sa polukrutim i ekscentričnim vezama greda-stub.

Prvo je urađen matematički model postavljenog problema. Model prostorne konstrukcije
definisan je na dva načina: kao klasičan trodimenzionalni model sastavljen iz konačnih
elemenata i kao pseudo trodimenzionalni model sastavljen iz makroelemenata. Pri definisanju
matrice krutosti konstrukcije uključeno je i modeliranje polukrutih i ekscentričnih veza u
čvorovima. Na ovako definisanom modelu, formulisane su diferencijalne jednačine kretanja i
metode za određivanje rešenja dobijenih diferencijalnih jednačina, kako za slučaj slobodnih,
tako i za slučaj prinudnih vibracija. Jednačine prinudnih vibracija su rešavane na tri načina:
metodom alternative konvolucionom integralu, direktnom numeričkom integracijom – α
postupkom i metodom spektralne modalne analize. Rešavanjem jednačina na prvi ili drugi
način može da se dobije vremenski tok odgovora konstrukcije. Primena spektralne modalne
analize omogućava nam da nađemo maksimalne i ekstremne uticaje u konstrukciji usled
seizmičkog opterećenja.

Na osnovu predloženog matematičkog modela konstrukcije, urađena je i objektno
orijentisana analiza i napisan je program kojim je omogućen efikasan proračun i pomoću
kojega je sprovedena odgovarajuća parmetarska analiza.



14
Kratak sadržaj rada

Rad se sastoji iz tri dela, sedam poglavlja i četiri priloga.

Prvi deo govori o matematičkom modeliranju konstrukcije, o statičkom i dinamičkom modelu
posmatranog problema i ima tri poglavlja. Drugi deo govori o objektno orijentisanom modelu
i implementaciji i ima dva poglavlja, a u trećem delu data je parametarska analiza i zaključak
i ima dva poglavlja.

U prvom poglavlju govori se šta je to matematičko modeliranje. Navedena su objašnjenja za
dva matematička modela konstrukcije: trodimenzionalni model i pseudo trodimenzionalni
model. Prikazane su i dve bitne osobine čeličnih veza greda-stub: fleksibilnost i
ekscentričnost veze. Na kraju poglavlja date su polazne pretpostavke proračuna.

U drugom poglavlju izvedena je matrica krutosti na savijanje grednog elementa sa polukrutim
i ekscentričnim vezama i to za obostrano uklješten štap i štap koji ima uklještenje samo na
jednom kraju. Izvedena je matrica krutosti sistema trodimenzionalnog modela i pseudo-
trodimenzionalnog modela.

U trećem poglavlju opisana je primena predhodno definisanog konačnog elementa u
dinamičkoj analizi. Izvedene su diferencijalne jednačine kretanja za trodimenzionalni model
i pseudo-trodimenzionalni model. Dato je objašnjenje numeričkih metoda za rešavanje
diferencijalnih jednačina kretanja. Kod primene spektralne modalne analize dat je postupak
za određivanje maksimalnih i ekstremnih uticaja usled seizmičkog opterećenja.

U četvrtom poglavlju dato je objašnjenje objektno orijentisanog programiranja i modeliranja.
Dat je kratak prikaz osnova objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML (Unified
modeling language) i dat je strukturni model našeg problema u vidu dijagrama klasa.

U petom poglavlju, kao rezultat predhodnih analiza, napisan je program ELAN (ELastična
ANaliza). Dat je opis formata ulaznih podataka u program. Sam program sa izvornim kodom
i primerima dat je na pratećem CD-u.

U šestom poglavlju, primenom programa ELAN, urađena je parametarska analiza ponašanja
čeličnih okvirnih konstrukcija.

U sedmom poglavlju, na osnovu parametarske analize u šestom poglavlju, izvedeni su
zaključci rada.

U prilogu A, prikazane su oznake koje su korišćene u radu. Oznake koje nisu navedene u
dodatku objašnjene su na mestu na kome se prvi put pojavljuju u tekstu.

U prilogu B objašnjeno je određivanje ugla β u matrici transformacije prostornog štapa.

U prilogu C su date krive spektra odgovora konstrukcije, prema našim propisima i prema
Eurocode 8 , u tabelarnom i grafičkom obliku.

U prilogu D dati su Hermite-ovi polinomi za obostrano uklješten štap i štap uklješten samo sa
jedne strane i dat je izraz za silu u proizvoljnom poprečnom preseku štapa.
15
Želim ovom prilikom da se zahvalim mentoru ove magistarske teze prof.dr. Stanku Brčiću ,
na pomoći, podršci, konsultacijama i sugestijama koje mi je pružio u toku rada.
9










DEO I

Matematičko modeliranje
10
42
Poglavlje 1

Matematičko modeliranje fizičkih sistema



1.1 Uvod

U analizi posmatranog fizičkog sistema, najvažnija faza rada je izbor odgovarajućeg modela.
Model treba, s jedne strane, da uključi sve najvažnije karakteristike sistema, a s druge strane
mora biti što jednostavniji. Ne mora da znači da se povećanjem komplikovanosti modela i
proračunske metode povećava i tačnost rezultata.
Često se mogu dobiti odgovarajući rezultati i veoma prostim postupcima. Treba imati u vidu
da su takvi postupci zasnovani na nizu pretpostavki i da se mogu primeniti samo kada su te
pretpostavke ispunjene.

Izbor odgovarajućeg modela ne zavisi samo od izbora konstrukcije nego i od opterećenja i od
značaja objekta. Treba imati u vidu da tačnost rezultata uvek zavisti od tačnosti najmanje
tačne faze u postupku računa. Ako je na primer tačnost opterećenja mala, kao što je slučaj na
primer kod seizmičkog opterećenja, onda veoma komlikovan model i velika tačnost računa
ne doprinose mnogo tačnosti rezultata.

Pri modeliranju potrebno je da se prvo identifikuju svi parametri koji bitno određuju
ponašanje sistema i da im se dodele odgovarajuće fizičke sobine. U zavisnosti od
sagledavanja i razumevanja posmatranog procesa, moguće je isti fizički sistem prikazati
pomoću više matematičkih modela. Najpoželjniji matematički model razmatranog problema
je onaj koji je matematički i konceptualno najjednostavniji, i pri tom istovremeno opisuje i
obuhvata sve bitne karakteristike fizičkog sistema.



1.2 Klasifikacija matematičkih modela

Matematički modeli posmatranog fizičkog sistema mogu da se formulišu na različite načine.
Zbog toga je moguca i različita klasifikacija modela na bazi više različitih i medjusobno
nezavisnih kriterijuma. U tabeli 1.1 data je klasifikacija modela na osnovu nekoliko
kriterijuma.

Matematički model je nelinearan ako se neki od parametara sistema: masa, krutost ili
prigušenje menja kroz vreme. U suprotnom je linearan.

Za dinamičku i statičku analizu se često upotrebljavaju različiti modeli. Model za dinamičku
analizu je često jednostavniji nego za statičku analizu. Za to ima veći broj opravdanja:
43

- nesigurnost podataka dinamičkog opterećenja (seizmički uticaji, vetar,
eksplozije),
- na ponašanje konstrukcije praktično utiče samo nekoliko najnižih osnovnih
tonova vibracija i na te tonove ima bitan uticaj samo manji broj stepeni slobode
pomeranja čvorova,
- inercijalne karakteristike konstrukcije mogu se opisati mnogo jednostavnijim
modelom od onoga kojim opisujemo krutost. Rešenje problema svojstvenih
vrednosti može se se dobiti dovoljno tačno uz svođenje sistema na znatno manji
broj stepeni slobode od broja koji je potreban za dobijanje statičkog rešenja iste
tačnosti,
- dinamička analiza traži dosta veći obim rada nego statička analiza.

Pod pojmom “deterministički” spoljašnji dinamički uticaji podrazumevamo da su funkcije
opterećenja kroz vreme poznate. Međutim u praksi često nailazimo da funkcije sile nisu
poznate, a u najboljm slučaju da su samo pretpostavljene. Pretpostavke su zasnovane na
iskustvu ili na osnovu eksperimenata. Predviđena pobuda više nije deterministička. Ne
postoji način koji bi nam garantovao da će ova pretpostavljena pobuda stvarno nastati. U
najboljem slučaju se možemo nadati da stvarna pobuda neće mnogo odstupiti od predviđene.
To su na primer: zemljotres, eksplozije, udari vetra itd. Zbog toga se ove pobude nazivaju
slučajne pobude.
Uobičajeno je da se i tako uobičajene slučajne pojave kao što su na primer zemljotresi
analiziraju na bazi determinističkog pristupa, tj pretpostavlja se da je funkcija opterećenja
kroz vreme poznata .

Kontinualni modeli su praktični u slučajevima gde je moguće pomoću njih dobiti analitičko
rešenje. Ta rešenja su obično data u tabelama i dijagramima. Diskretnim modelima se mogu
modelirati proizvoljne konstrukcije i za rešavanje sistema jednačina je potrebna numerička
analiza.

Klasifikacija modela na osnovu spomenutih faktora je međusobno nezavisna. Moguće je
formirati modele sa proizvoljnom kombinacijom atributa – na primer linearni dinamički
diskretni deterministički model u prostoru.

Tabela 1.1 Klasifikacija modela na osnovu nekih kriterijuma

Faktori
koji utiču na tip modela

Modeli
Priroda jednačina Linearni Nelinearni
Tip opterećenja Statički Dinamički
Dinamicki uticaji Deterministicki Probabilisticki
Raspored parametara
u prostoru
(masa, krutost, prigušenje)
Ravanski (2D) Prostorni (3D)
Raspored parametara duž
elementa
(masa,krutost,pri-gušenje)
Kontinualni Diskretni

44

1.3 Modeliranje konstrukcije

1.3.1 Trodimenzionalni model

Postoji niz različitih metoda kojima se vrši diskretizacija posmatranog fizičkog sistema.
Najviše se primenjuje diferencna metoda, metoda graničnih elemenata, metoda konačnih
elemenata (MKE), metoda konačnih traka. MKE je danas dominantni metod u savremenoj
numeričkoj analizi konstrukcija.

Za analizu inženjerskih konstrukcija po MKE razvijeni su posebni elementi za linijske
sisteme (okvirni nosači, tankozidni nosači), površinske sisteme (ploče i ljuske) i
trodimenzionalna tela. U svakoj kategoriji egzistira veliki broj konačnih elemenata koji se
medjusobno razlikuju oblikom, brojem nepoznatih generalisanih pomeranja, kao i načinom
aproksimacije polja osnovnih nepoznatih u elementu.

U našem slučaju, pošto imamo okvirnu prostornu konstrukciju, diskretizacija je izvršena
MKE i to linijskim elementima-štapovima u prostoru. Čvorovi sistema imaju po šest
generalisanih pomeranja i to tri obrtanja i tri pomeranja. Na taj način formiran je računski
model konstrukcije. Ovako formiran računski model koristi se za statičku analizu i naziva se
statički model konstrukcije. Ako se u modelu konstrukcije pojavi zidno platno, ono može da
se zameni konzolnim nosačem sa odgovarajućim karakteristikama (slika 1.1)


Slika 1.1 Primer zidnog platna u okvirnoj konstrukciji

Posle formiranja statičkog modela, za dinamički proračun se formira dinamički model
konstrukcije. Kod dinamičkog modela bitno je prvo izvršiti raspored masa konstrukcije. Mase
se raspoređuju u čvorovima sistema. Mase mogu da budu raspoređene u svim čvorovima
sistema ili samo u nekim. Posle raspodele masa po čvorovima, treba voditi računa koja su
bitna generalisana pomeranja masa koja će na najpogodniji način opisati dinamička svojstva
45
konstrukcije. Na primer kod simetričnog trodimenzionalnog rama koji je opterećen
horizontalnim opterećenjem, za usvojene mase u čvorovima, kao parametri pomeranja masa
mogu da se izaberu samo horizontalna pomeranja u pravcu ose X i Y (slika 1.2). Na ovaj
način dobija se da dinamički model konstrukcije koji ima manji broj nepoznatih pomeranja u
odnosu na statički model.




Slika 1.2 Mogući dinamički model prostorne konstrukcije



1.3.2 Pseudo trodimenzionalni model

Za analizu zgrada kod horizontalnog opterećenja (seizmika, vetar, eksplozija) u poslednje
vreme se u svetu najčešće upotrebljava takozvani pseudo-trodimenzionalni model koji, iako
relativno jednostavan u najvećem broju slučajeva zadovoljavajuće simulira stvarno
dinamičko ponašanje zgrada. Model je diskretan. Upotrebljiv je za zgrade sa simetričnom i
nesimetričnom osnovom.

Model je sastavljen iz niza elemenata koji se zovu makroelementi. Makroelementi mogu da
budu ravanski (ravni okviri, zidovi, zidovi sa otvorima) i prostorni (jezgro) i mogu biti
proizvoljno smešteni i orjentisani u tlocrtu. Prostorni makroelementi mogu dalje da se razbiju
na ravanske makroelemente. U visini spratova makroelementi su vezani sa medjuspratnim
pločama - tavanicama. Za tavanice se obično pretpostavlja da su beskonačno krute u svojoj
ravni i da nemaju krutost upravno na tu ravan. Pretpostavlja se da ravanski makroelementi
primaju opterećenje samo u ravni u kojoj leže (slika 1.3)
46



Slika 1.3 Elementi pseudo-trodimenzionalog modela

Razne varijante pseudo-trodimenzionalnog modela upotrebljene su u većini komercijalnih
programa koji se danas upotrebljavaju u svetu (TABS, COMBAT). Pseudo-trodimenzionalni
model je moguće kao posebnu opciju upotrebiti i u opštem programu za MKE SAP90.

Gornji model se zove pseudo-trodimenzionalni jer kod konstrukcija u prostoru nisu ispunjeni
uslovi kompatibilnosti na mestima spajanja pojedinih makroelemenata. Na primer, ako
prostorni okvir računamo kao konstrukciju koja je sastavljena od ravanskih okvira u
pojedinim pravcima, onda nije ispunjen uslov kompatibilnosti pomeranja u zajedničkim
stubovima koji pripadaju dvema ravanskim okvirima – A, C, E, G (slika 1.4).

Slika 1.4 Tlocrt sprata modela sa slike 1.3

Kod formiranja dinamičkog modela pseudo trodimenzionalnog modela, mase konstrukcije
rasporedjuju se u centrima masa tavanica. Kao dinamički model dobija se konzola kod koje
se za generalisana pomeranja usvajaju horizontalna pomeranja i obrtanje, oko vertikalne ose
koja prolazi kroz centar masa, svake tavanice (slika 1.5).
47


Slika 1.5 Dinamički model pseudo trodimenzionalnog modela



1.4 Modeliranje veza elemenata

1.4.1 Modeliranje polukrutih veza

Prilikom idealizacije veza u čvorovima polazi se od pretpostavke da su veze idealne: krute ili
zglobne. Veliki broj ispitivanja realnih veza pokazao je da većina krutih veza nije apsolutno
kruta, kao i da većina zglobnih veza nije idealna. Krute veze pri opterećenju dozvoljavaju
izvesnu relativnu rotaciju na mestu veze, dok zglobne veze pri opterećenju pokazuju određen
stepen rotacione krutosti. Veze koje po svome ponašanju predstavljaju prelaz izmedju
zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute veze.

Veza greda-stub je medijum koji prenosi odgovarajuće sile i momente sa elementa na
element. Veze greda-stub su izložene dejstvu momenata savijanja, torzije, transferzalnih i
normalnih sila. Uticaji momenata torzije, transferzalnih i normalnih sila na relativno obrtanje
veze su obično zanemarljivi, tako da su od praktičnog značaja samo uticaji od momenata
savijanja.

U opštem slučaju ponašanje polukrute veze prikazuje se krivom M-θ, gde je M momenat
savijanja na mestu veze, a θ je relativno obrtanje. Na slici 1.6 prikazan je oblik funkcije M-θ
za neke karakteristične vrste veza. Idealno krute veze su u dijagramu M-θ prikazane
vertikalnom pravom linijom koja prolazi kroz kordinatni početak, a idealno zglobne veze
horizontalnom pravom kroz koordinatni početak
48




TSDWA- Top and Seat Double Web Angle – veza sa dva ugaonika na rebru i nožici
TSA- Top and Seat Angle – veza sa ugaonokom na gornjoj i donjoj nožici
DWA- Double Web Angle – veza sa dva ugaonika na rebru
SWA- Single Web Angle – veza sa ugaonikom na rebru
WSP- Web Side Plate –priključni lim na rebru

Slika 1.6 Opšti oblik funkcije M-θ

Za efikasan proračun i analizu čeličnih ramova, u kojima se razmatraju polukrute veze,
potrebno je usvojiti model koji može adekvatno da predstavi ponašanje polukrute veze.
Potrebno je odrediti matematičku funkciju koja uspostavlja relaciju između momenta M i
rotacije θ na kraju elementa koji je polukruto vezan

M=f(θ) (1.1)

Ove funkcije se najčešće zasnivaju na eksperimentalno utvrđenom ponašanju veze i
ustanovljenoj fizičkoj nelinearnosti veza, a prema načinu kako su formirani modeli mogu se
podeliti u tri glavna tipa: analitički modeli, matematički modeli, i mešoviti modeli.

Analitički modeli su zasnovani na geometrijsko-fizičkim karakteristikama svih komponenata
jedne posebne veze. Za pretpostavljeni mehanizam deformacije veze i naponsko
deformacijsko ponašanje materijala procenjuje se globalno ponašanje cele veze. Matematički
model je zasnovan na iznalaženju matematičke funkcije koja će najbolje predstaviti
eksperimentalno dobijene podatke. Matematički model je dobar ako je jednostavan, sa što
manje parametara koji treba da imaju odredjeno fizičko značenje. Mešoviti modeli nastali su
kombinacijom analitičkog i matematičkog modela.

Polukrute veze ponašaju se drugačije pri monotonom, a drugačije pri cikličnom opterećenju.
Za isti tip veze imamo jednu krivu M-θ za statičko opterećenje, a drugu za dinamičko
opterećenje. U dinamičkoj analizi uticaj polukrutih veza na odgovor sistema je još izraženiji
nego u statičkoj analizi. Kako su ramovski sistemi sa polukrutim vezama fleksibilniji od
49
sistema sa krutim vezama, uopšteno se može reći da se u seizmičkoj analizi kod takvih
sistema dobijaju veća horizontalna pomeranja.

Na slici 1.7 prikazani su neki matematički modeli veze M-θ za monotono rastuće
opterećenje, a na slici 1.8 neki matematički modeli veze M-θ za ciklično opterećenje. Na
slikama k predstavlja koeficijent rotacione krutosti i jednak je k=∆M/∆θ.

Slika 1.7 Matematički modeli veze M-θ za monotono rastuće opterećenje.




Slika 1.8 Matematički modeli veze M-θ za ciklično opterećenje

Zbog velikog značaja polukrutih veza na konačne rezultate proračuna, poslednjih godina
definisanje ponašanja veze je predmet mnogobrojnih naučnih istraživanja. O fleksibilnosti
veza vodi se računa u mnogim aktuelnim standardima za projektovanje čeličnih konstrukcija,
50
kao što su na primer: American Load and Resistance Factored Design-LFRD, British
standard BS5950 (1990), Eurocode 3 (1992).



1.4.2 Modeliranje ekscentričnosti veza

Kao što su čelične veze više ili manje fleksibilne, tako su one takođe više ili manje
ekscentrične. Najčešće se ekscentricitet veze zanemaruje, međutim u nekim slučajevima to
nema opravdanja. To je slučaj kada su veze ostvarene preko čvornog lima, tako da odnos
ekscentriciteta i dužine linijskog elementa nije mali. Obično se veze sa čvornim limovima
ostvaruju kod rešetlastih nosača, a kod ramovskog sistema nosača pojavljuje se u spregovima
i ukrućenjima. Kod rešetkastih nosača odnos ekscentriciteta i dužine štapa može da iznosi i
do 20%, dok je kod ramovskih sistema on značajno manji i iznosi oko 5%.

Karakteristike preseka linijskog elementa na delu ekscentriciteta u vezi nemaju iste
karakteristike kao i na ostalom delu elementa, već su one značajno veće, pa se taj deo može u
proračunu tretirati kao potpuno krut ( slika 1.9 ).



Slika 1.9 Ekscentricitet linijskih elemenata a) kod ramova b) kod rešetkastih nosača
51
1.5 Polazne pretpostavke analize

Kako bi proračun složenog problema bio racionalan i inžinjerski prihvatljiv uvedene su neke
pretpostavke koje značajno skraćuju i pojednostavljuju proračun. Rad se zasniva na sledećim
pretpostavkama:

1. materijal je homogen, izotropan i elastičan – pretpostavka o materijalnoj
linearnosti,
2. pomeranja su mala - pretpostavka o geometrijskoj linearnosti,
3. deformacije su male - pretpostavka o geometrijskoj linearnosti,
4. Bernoulli-jevoj pretpostavci da se poprečni preseci štapa ne deformišu, kao i da u
toku deformacije ostaju ravni i upravni na deformisanu osu štapa.

Posledica pretpostavke 2 je da su jednačine u vezama između deformacija i pomeranja
linearne, posledica pretpostavke 3 je da su uslovi ravnoteže (veze između spoljašnjih i
unutrašnjih sila) linearni i posledica pretpostavke 1 je da su veze između statičkih i
deformacijskih veličina elementa (konstitutivne veze) linearne. Posledica pretpostavke 4 je da
transferzalne sile nemaju uticaja na klizanja, jer se uzima da je prosečno klizanje jednako
nuli.

Usvojene su dodatne pretpostavke:

- dijagram M-θ linearan,
- spoljašnji uticaji na konstrukciji dati su kao koncetrisane sile u čvorovima
sistema,
- kod trodimenzionalnog modela mase su direktno koncentrisane u čvorovima
sistema,
- kod pseudo trodimenzionalnog modela:
- mase su koncentrisane u nivoima pojedinih tavanica,
- tavanice su beskonačno krute u svojim ravnima,
- makroelementi poseduju krutost samo u svojim ravnima.


















52

Poglavlje 2

Statički model konstrukcije sa polukrutim i
ekscentričnim vezama



2.1 Uvod

Numeričko modeliranje efekata fleksibilnosti čvornih veza grede može se uvesti u diskretnu
analizu okvira na različite načine. Po jednom pristupu, to se ostvaruje pomoću posebnog
veznog polukrutog elementa (slika 2.1). Takav elemenat za modeliranje polukrute veze služi
da reprezentuje značajne promene ugla između linijskih elemenata. U čvoru na spoju dva
elementa uvode se dva fiktivna čvora, čije se koordinate poklapaju, a između njih se uvodi
fiktivni element. Fleksibilnost veze ogleda se u razlici obrtanja fiktivnih čvorova u kojima su
usvojene globalne čvorne rotacije.


Slika 2.1 Vezni polukruti element

Greda sa polukrutim vezama može se predstaviti i pomoću hibridnog elementa (slika 2.2).
Dodavanjem rotacione opruge na oba kraja grede formira se takav složeni element.
Eliminisanjem unutrašnjih stepeni slobode opruge i modifikovanjem matrice krutosti
elementa definiše se konačni element za analizu ramova sa polukrutim vezama.



53
Slika 2.2 Hibridni element za gredu sa polukrutim vezama
54

Jedan od načina matematičkog modeliranja takve veze je preko korektivnih matrica, kojima
se modifikuje konvencionalna matrica krutosti elementa sa krutim vezama. Elementi
korektivne matrice krutosti su obično funkcije bezdimenzionalnih parametara koji odredjuju
krutost veze.

Osim što je veza polukruta, ona u isto vreme može da bude i ekscentrična. Ekscentričnost se
modelira štapom beskonačne krutosti i u proračun se uvodi preko korektivne matrice koja
definiše krutu ekscentričnu vezu. Tom matricom se modifikuje konvencionalna matrica
krutosti elementa sa centričnim vezama.
U ovom poglavlju razvijen je model za linearnu numeričku analizu koji uključuje u sebe
efekte fleksibilnosti i ekscentričnosti veza. Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza uzet je u
obzir preko korektivne matrice koja u sebi uključuje efekte polukrutih i ekscentričnih veza .
Matrica krutosti štapa sa polukrutim i ekscentričnim vezama izvedena je varijacionim
postupkom. Za osnovna generalisana pomeranja usvojena su pomeranja i obrtanja čvorova,
dok su pomeranja i obrtanja krajeva elementa eliminisana kondenzacijom sistema. Broj
generalisanih pomeranja ostaje isti kao i kod sistema sa krutim i centričnim vezama.

Linijski element u prostoru - štap ima 12 generalisanih pomeranja krajeva, po šest na svakom.
Generalisanim pomeranjima na krajevima štapa odgovaraju generalisane sile. Konvencije o
njihovim pozitivnim znacima date su na slici 2.3.

Slika 2.3. Generalisana pomeranja i generalisane sile štapa u prostoru

Vektor generalisanih pomeranja u čvorovima 1 i 2 – q
1,
q
2
i vektor generalisanih pomeranja
krajeva štapa q mogu da se prikažu kao

[ ]
1 1 1 1 1 1 1 z y x
T
w v u ϕ ϕ ϕ = q

[ ]
2 2 2 2 2 2 2 z y x
T
w v u ϕ ϕ ϕ = q

[ ] [ ]
n
T T T
q q q …
2 1 2 1
= = q q q
(2.1)

a vektor generalisanih sila u čvorovima 1 i 2 – R
1,
R
2
i vektor generalisanih sila krajeva štapa
mogu da se prikažu kao
55

[ ]
1 1 1 1 1 1 1 z y x z y
T
M M M T T N = R

[ ]
2 2 2 2 2 2 2 z y x z y
T
M M M T T N = R

[ ] [ ]
n
T T T
R R R …
2 1 2 1
= = R R R
(2.2)

gde je n ukupan broj stepeni slobode štapa.

Veza između vektora generalisanih sila R i vektora generalisanih pomeranja q štapa je data u
obliku

R=Kq (2.3)

gde je K matrica krutosti štapa.

Na osnovu principa superpozicije, opšti slučaj prostornog naponskog stanja štapa u okviru
linearne analize, može da se razdvoji na: aksijalno naprezanje, torziju i savijanje u dve
ortogonalne ravni i predstavljaju četiri nezavisna problema. Korektivna matrica, preko koje
se uzima u obzir uticaj polukrutih ekscentričnih veza, ima uticaja samo na članove matrice
krutosti elementa koji se odnose na savijanje.

Posle određivanja matrice krutosti štapa na savijanje, određena je kombinovana matrica
krutosti štapa usled savijanja, torzije i normalnih sila, a zatim je određena matrica krutosti
sistema.



2.2 Određivanje matrice krutosti na savijanje štapa u ravni

Da bismo odredili matricu krutosti štapa na savijanje u ravni, moramo prvo da nađemo
matricu korekcije štapa kojom ćemo da modifikujemo matricu krutosti na savijanje.
Krenućemo od štapa koji je opterećen na savijanje u jednoj ravni. Konačni element – štap sa
polukrutim i ekscentričnim vezama i sa usvojenim generalisanim pomeranjima prikazan je na
slici 2.4.



Slika 2.4 Štap u ravni tipa k sa polukrutim i ekscentričnim vezama.
56

Fleksibilnost štapa modelirana je pomoću rotacionih opruga na krajevima, a ekscentričnost
veze predstavljena je kratkim beskonačno krutim elementima. Formulacija elementa izvedena
je tako da se može razdvojiti uticaj usled polukrute veze i uticaj ekscentrične veze. Razmatra
se linearna polukruta veza. Izvedeni su izrazi za korektivne matrice za štapove tipa k i g.


.
2.2.1 Uticaj polukrutih veza za štap tipa k

Vektor generalisanih pomeranja na krajevima štapa je

[ ]
2 2 1 1
ϕ ϕ v v
T
= q
(2.4)

a vektor generalisanih pomeranja u čvorovima sistema je

[ ]
2 2 1 1
ϕ ϕ v v
T
= q
(2.5)

Veza između vertikalnog pomeranja ose štapa i generalisanih pomeranja čvorova na
krajevima štapa može se prikazati preko interpolacionih funkcija N
i
(x)

q N ) (x v(x) = (2.6)
[ ] ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
4 3 2 1
x N x N x N x N x = N
(2.7)

pri čemu se za funkcije N
i
(x) usvajaju Hermite-ovi polinomi prve vrste (prilog D).

Pošto je obrtanje čvorova sistema jednako zbiru obrtanja krajeva štapa
i
ϕ i dodatnog obrtanja
θ
i
kraja štapa nastalog kao posledica polukrute veze (slika 2.5)

i i i
θ ϕ ϕ + =
(2.8)




Slika 2.5 Deformacija štapa tipa k

jednačina (2.6) se može napisati
57

|
|
|
|
|
¹
|

\
|
(
(
(
(
¸
(

¸


(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
¸
(

¸



=
(
(
(
(
¸
(

¸

=
2
1
2
2
1
1
2 2
2
1 1
1
2
2
1
1
0
0
) ( ) ( ) ( ) (
θ
θ
ϕ
ϕ
θ ϕ
θ ϕ
ϕ
ϕ
v
v
x
v
v
x
v
v
x x v N N N


(2.9)

Ako uvedemo oznake

[ ]
2 1 2 1 1
~
ϕ ϕ v v
T
= q [ ]
2 1
0 0 θ θ
T
= θ
(2.10)

jednačinu (2.9) pišemo u skraćenom obliku

)
~
)( ( θ q N − = x v(x) (2.11)

Odavde se vidi da je

θ q q − =
~
(2.12)

Između momenata na krajevima štapa i dodatnog obrtanja može se uspostaviti veza

i
i
k
M
=
i
θ

2 , 1 = i

(2.13)

gde je k
i
rotaciona krutost opruge u čvoru i štapa. Vektor θ sada može da se piše kao

(
¸
(

¸

=
2
2
1
1
0 0
k
M
k
M
T
θ

(2.14)

Momente na krajevima štapa treba sada izraziti u funkciji vektora q
~
. Iz veze sila i pomeranja
na krajevima štapa

q K R
0
=
(2.15)
q
(
(
(
(
¸
(

¸


− − −


=
(
(
(
(
¸
(

¸

2 2
2 2
3
2
2
1
1
4 6 2 6
6 12 6 12
2 6 4 6
6 12 6 12
l l l l
l l
l l l l
l l
l
EI
M
T
M
T



(2.16)

i primenom jednačina (2.12) i (2.14) dobijamo momente na krajevima štapa
58

)
0
0
~
(
4l 6 2l 6
2l 6 4l 6
l
EI
2
2
1
1
2
2
1
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸


(
¸
(

¸



=
(
¸
(

¸

k
M
k
M
M
M
q



(2.17)

Ako jednačinu (2.17) sredimo dobijamo

q
~
4 6 2 6
2 6 4 6
4 2
2 4
2
2
1
2 1
2 1
2
1
(
¸
(

¸



=
(
¸
(

¸

(
(
(
(
¸
(

¸

+
(
¸
(

¸

l l
l l
l
EI
M
M
k k
k k
l
EI
M
M



(2.18)

Ako u jednačinu (2.18) uvedemo bezdimenzionalnu rotacionu krutost opruge u čvoru i koju
definišemo kao

i
i
lk
EI
g = 2 , 1 = i

(2.19)

i ako je rešimo po momentima kao nepoznatim dobijamo


q
~
) 3 1 ( 4 ) 2 1 ( 6 2 ) 2 1 ( 6
2 ) 2 1 ( 6 ) 3 1 ( 4 ) 2 1 ( 6
1 1 1
2 2 2
2
2
1
(
¸
(

¸

+ + − +
+ − + +

=
(
¸
(

¸

g l g l g
l g g l g
l
EI
M
M




(2.20)
2 1 2 1
12 4 4 1 g g g g ∆ + + + =


Vektor rotacije θ može sada da se napiše

q G θ
~
0
0
2
2
1
1
=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
k
M
k
M




(2.21)

gde je uvedena korektivna matrica G za element tipa k sa polukrutim vezama na oba kraja

(
(
(
(
(
¸
(

¸

+ + − +
+ − + +

=
) g ( g ) g ( g
l
g ) g (
l
g
g ) g ( g
l
) g ( g ) g (
l
g
1 2 1 2 2 1
2
1 2 1 2 1 2
1
3 1 4 2 1
6
2 2 1
6
0 0 0 0
2 2 1
6
3 1 4 2 1
6
0 0 0 0
1
G


(2.22)
59

S obzirom da je određen vektor rotacije θ, on se može eliminisati iz jednačine (2.6), a zatim
definisati vertikalno pomeranje proizvoljne tačke ose štapa u funkciji parametara pomeranja
krajeva štapa

q G I N q G q ( N θ q N q N
~
) )( ( )
~ ~
) ( )
~
)( ( ) ( ) ( − = − = − = = x x x x x v (2.23)

Kako je za slučaj polukrutih centričnih veza

1 1
v v =
2 2
v v =
(2.24)

vektor q
~
je identičan vektoru q sledi da je vektor interpolacionih funkcija za štap sa
polukrutim centričnim vezama

) )( ( ) ( G I N N − = x x
(2.25)



2.2.2 Uticaj polukrutih veza za štap tipa g

Štap tipa g , u jednom od čvorova , ima zglobnu vezu. Matrica korekcije za štap tipa g može
se dobiti na isti način kao i za štap tipa k . U ovom slučaju sistem je samo jednaput statički
neodređen i proračun je znatno jednostavniji.

Štap g
1


Pretpostavlja se da je veza u čvoru 1 štapa polukruta, a u čvoru 2 zglobna. Vektor
generalisanih pomeranja na krajevima štapa je

[ ] 0
2 1 1
v v
T
ϕ = q
(2.26)

a vektor generalisanih pomeranja u čvorovima sistema je

[ ] 0
2 1 1
v v
T
ϕ = q
(2.27)

Vektor interpolacionih funkcija N(x) je

[ ] 0 ) ( ) ( ) ( ) (
3 2 1
x N x N x N x = N
(2.28)

Vektor θ jednak je

[ ]
(
¸
(

¸

= = 0 0 0 0 0 0
1
1
1
k
M
T
θ θ

(2.29)

Vektor q
~
jednak je

60
[ ] 0 v v
~
2 1 1
ϕ =
T
q
(2.30)

Ako sada krenemo od jednačine veze sila i pomeranja na krajevima štapa (2.15) imamo da je

q
(
(
(
(
¸
(

¸

− −


=
(
(
(
(
¸
(

¸

0 0 0 0
0 3 3 3
0 3 3 3
0 3 3 3
0
2
3
2
1
1
l
l l l
l
l
EI
T
M
T



(2.31)

i ako sledimo postupak kao za štap tipa k (poglavlje 2.2.1), moment na kraju 1štapa iznosi

[ ]q
~
0 3 3 3
2
1
− = l
∆l
EI
M

(2.32)
1
3g 1 ∆ + =


Vektor rotacije θ sada se može pisati u obliku

q G θ
~
0
0
0
1
1
=
(
(
(
(
(
¸
(

¸

= k
M



(2.33)

gde je matrica G matrica korekcije za štap tipa g
2
koji na kraju 1 ima polukrutu vezu, a na
kraju 2 zglobnu vezu i jednaka je

(
(
(
(
(
¸
(

¸



=
0 0 0 0
0 0 0 0
0
3
3
3
0 0 0 0
1 1 1 1
g
l
g g
l G


(2.34)


Štap g
2


Pretpostavlja se da je veza u čvoru 1 štapa zglobna, a u čvoru 2 polukruta. Vektor
generalisanih pomeranja na krajevima štapa je

[ ]
2 2 1
0 ϕ v v
T
= q
(2.35)

a vektor generalisanih pomeranja u čvorovima sistema je

[ ]
2 2 1
0 ϕ v v
T
= q
(2.36)

Vektor interpolacionih funkcija N(x)
61

[ ] ) ( ) ( 0 ) ( ) (
3 2 1
x N x N x N x = N
(2.37)

Vektor θ jednak je

[ ]
(
¸
(

¸

= =
2
2
2
0 0 0 0 0 0
k
M
T
θ θ

(2.38)

Vektor q
~
jednak je

[ ]
2 2 1
v 0 v
~
ϕ =
T
q
(2.39)

Ako sada krenemo od jednačine veze sila i pomeranja na krajevima štapa (2.15) imamo da je

q
(
(
(
(
¸
(

¸


− −

=
(
(
(
(
¸
(

¸

2
3
2
2
1
3 3 0 3
3 3 0 3
0 0 0 0
3 3 0 3
0
l l l
l
l
l
EI
M
T
T



(2.40)

i ako sledimo postupak kao za štap tipa k (poglavlje 2.2.1), moment na kraju 2štapa iznosi

[ ]q
~
3 3 0 3
2
2
l
∆l
EI
M − =

(2.41)
2
3g 1 ∆ + =


Vektor rotacije θ sada se može pisati u obliku

q G θ
~
0
0
0
2
2
=
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
k
M



(2.42)

gde je matrica G matrica korekcije za štap tipa g
2
koji na kraju 1 ima zglobnu, a na kraju 2
polukrutu vezu i jednaka je

(
(
(
(
(
¸
(

¸



=
2
3
2
3
0
2
3
0 0 0 0
0 0 0 0
0 0 0 0
1
g g
l
g
l
G


(2.43)

62
2.2.3 Uticaj ekscentričnih veza

Ekscentricitet čvornih veza štapa modeliran je kratkim idealno krutim elementima konačne
dužine e
1
i e
2
(slika 2.4). Za male rotacije, veza između pomeranja krajeva štapa i pomeranja
čvorova veze može se napisati u obliku

(
(
(
(
¸
(

¸

(
(
(
(
¸
(

¸


=
(
(
(
(
¸
(

¸

2
2
1
1
2
1
2
2
1
1
1 0 0 0
1 0 0
0 0 1 0
0 0 1
ϕ
ϕ
ϕ
ϕ
v
v
e
e
v
v



(2.44)

ili matrično

E)q (I q + =
~
(2.45)

gde je

(
(
(
(
¸
(

¸


=
0 0 0 0
0 0 0
0 0 0 0
0 0 0
2
1
e
e
E


(2.46)

korektivna matrica koja definiše krutu ekscentričnu vezu. Analiza zasnovana na uzimanju
pune dužine ekscentriciteta u čvorovima, može dovesti do potcenjivanja deformacije obrtanja
čvora (Wilson L. E i dr, 1984). Zbog toga uvodimo faktor redukcije krute zone z. On treba da
nadoknadi neku od deformacija koje postoje u zoni ograničenoj konačnom dimenzijom čvora.
Veza između vertikalnog pomeranja krajeva štapa i vertikalnog pomeranja čvorova veze za
slučaj ekscentričnih veza, vodeći računa i o faktoru redukcije krute zone, može se napisati u
obliku

q N E)q I N q N ) ( )( (
~
) ( ) ( x z x x x v = + = =
(2.47)

gde je ) (x N vektor interpolacionih funkcija za ekscentričnu vezu. Preporučena vrednost
faktora redukcije krute zone je z=0.5.



2.2.4 Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza

Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza može se odrediti primenom predhodno izvedenih
relacija. Polazeći od jednačina (2.23), (2.45) i (2.47) deformaciona linija štapa sa polukrutim i
ekscentričnim vezama može se izraziti kao

q N E)q G)(I I N q G (I N ) (
ˆ
)( (
~
) ) ( (x) x z x x v = + − = − =
(2.48)
63

gde je ) (
ˆ
x N vektor interpolacionih funkcija za štap sa polukrutim i ekscentričnim vezama.
Sada izraz za ) x (
ˆ
N prikažimo u drugačijem obliku

) G )(I N( GE E G I ) N( E) G)(I (I N N
1
+ = − + − = + − = x z z x z x x ) ( ) ( ) (
ˆ

(2.49)

Jednačinom (2.49) je uvedena nova korektivna matrica G
1
za štap sa polukrutim i
ekscentričnim vezama

GE) E G ( G
1
z z − + − =
(2.50)



2.2.5 Matrica krutosti štapa na savijanje u ravni

Matricu krutosti štapa sa polukrutim ekscentričnim vezama izvodimo preko deformacionog
rada štapa koji iznosi

[ ]
¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
+ + ′ ′ =

2
2 2
2
1 1
2
0
) (
2
1
θ θ k k dx x v EI A
l

) (
2 1
e e z L l + − =


(2.51)

Prvi član jednačine predstavlja potencijalnu energiju elastične deformacije štapa, a drugi i
treći član potencijalnu energiju rotacionih opruga u polukrutim vezama štapa. Kod štapa tipa
k postoje obe rotacione opruge, a kod štapa tipa g postoji jedna od dve opruge u zavisnosti
gde je polukruta veza. Jednačinu (2.51) možemo da izrazimo i u matričnom obliku

[ ] [ ] Sθ θ q N N q
T
l
T T
dx x x EI A
2
1
) (
ˆ
) (
ˆ
2
1
0
+
(
¸
(

¸
″ ″
=



(2.52)

gde je matrica S za štap tipa k

(
(
(
(
¸
(

¸

=
2
1
0 0 0
0 0 0 0
0 0 0
0 0 0 0
k
k
S


(2.53)

a za štap tipa g postoji jedna od dve vrednosti u zavisnosti gde je polukruta veza.
Imamo da je θ prema jednačinama ( 2.21) i (2.47)

q G E)q G(I q G θ
ˆ
~
= + = = z
(2.54)

gde je matrica G
ˆ

64

)
ˆ
E G(I G z + =
(2.55)

Jednačina (2.52) ima sada oblik

[ ] [ ] q G S G q q N N q
T
ˆ ˆ
2
1
) (
ˆ
) (
ˆ
2
1
0
T
l
T T
dx x x EI A +
(
¸
(

¸
″ ″
=



(2.56)

ili kad se preuredi

[ ] [ ] q G S G N N q
T
(
¸
(

¸

+
″ ″
=

ˆ ˆ
2
1
) (
ˆ
) (
ˆ
2
1
0
dx x x EI A
l
T T


(2.57)

Predhodni izraz za deformacioni rad može da se prikaže u obliku

Kq q
2
1
T
= A

(2.58)

gde je K matrica krutosti štapa na savijanje

[ ] [ ] G S G N N K
T
ˆ ˆ
) (
ˆ
) (
ˆ
0
+
″ ″
=

dx x x EI
l
T


(2.59)

U jednačini (2.59) uvedimo smenu (2.49) te imamo

[ ] [ ] G S G ) G (I N G (I N K
T
1
ˆ ˆ
" ) "
1
0
+ + + =

dx EI
l
T


(2.60)

odnosno

[ ] [ ] G S G G I N N G I K
1 1
ˆ ˆ
) ( " " ) (
0
T
dx EI
l
T T
+ +
)
`
¹
¹
´
¦
+ =



(2.61)

Ako uvedemo

[ ] [ ]dx EI
l
T
" "
0
0
N N K

=

(2.62)

gde je K
0
matrica krutosti štapa sa krutim centričnim vezama, onda matrica krutosti na
savijanje štapa sa polukrutim i ekscentičnim vezama glasi

G S G ) G (I K ) G (I K
T
1
T
1
ˆ ˆ
0
+ + + =
(2.63)

65
Pri odredjivanju matrice krutosti K vrednosti G
1,
0
K , S, G
ˆ
zavisiće od tipa štapa, tj da li je
štap tipa k ili g.



2.3 Matrica krutosti prostornog štapa

Na osnovu principa superpozicije, opšti slučaj prostornog naponskog stanja štapa u okviru
linearne analize može da se razdvoji na: aksijalno naprezanje, savijanje u ravni xoy (oko
ose z), savijanje u ravni xoz (oko ose y) i torziju oko ose x. Za prav prizmatičan štap
konstantnog poprečnog preseka (slika 2.3), elementi matrice krutosti za pojedine vrste
naprezanja su:

- za aksijalno naprezanje

12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸



=
l
EF
N
K










(2.64)

- za savijanje u ravni xoy (oko ose z)

12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

× × × ×
× × × ×
× × × ×
× × × ×
=
sz
K







(2.65)


Članovi obeleženi sa x popunjavaju se vrednostima prema jednačini (2.63).
66
- za savijanje u ravni xoz (oko ose y)


12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

× × × ×
× × × ×
× × × ×
× × × ×
=
sy
K








(2.66)

Članovi obeleženi sa x popunjavaju se vrednostima prema jednačini (2.63).

- za torziju

12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸


=
l
GI
K
x
t








(2.67)


U gornjim jednačinama E je moduo elsatičnosti štapa, G je moduo klizanja, I
x
momenat
inercije oko x ose, F površina poprečnog preseka štapa.

Matrica krutosti prostornog štapa sada je

K =K
N
+K
sz
+K
sy
+K
t
(2.68)

67
2.4 Matrica krutosti sistema

2.4.1 Trodimenzionalni model

Analiza elementa se sprovodi u pogodno izabranom lokalnom koordinatnom sistemu. Lokalni
koordinatni sistemi elemenata se obično ne poklapaju sa globalnim koordinatnim sistemom.
Zbog toga je pri formiranju globalne matrice krutosti, odnosno sistema jednačina za sistem
elemenata, neophodno izvršiti transformaciju sa lokalnog na globalni sistem koordinata.

Pretpostavimo da promenjiva koja označava broj elementa se menja od i=1,2,...,M, a
promenjiva koja označava broj čvora od j=1,2,...,N. Veza između generalisanih pomeranja u
lokalnom i globalnom sistemu koordinata elementa i data je preko matrice transformacije T
(za štap u prostoru matrica transformacije data u prilogu B) i može da se prikaže u obliku

i i i
q T q =
(2.70)

gde je
i
q vektor generalisanih pomeranja elementa u lokalnom, a q
i
vektor generalisanih
pomeranja elementa u globalnom sistemu koordinata.

Pošto nema spoljašnjeg opterećenja duž elementa, vektor generalisanih sila u čvorovima
sistema elementa i u lokalnom koordinatnom sistemu
i
R , dat je kao

i i i
q K R =
(2.71)

Smenom (2.70) u (2.71) i množenjem sa leve strane sa
T
i
T dobijamo

i i i
q K R =
(2.72)

gde je

i i
T
i i
T K T K =

i
T
i i
R T R =
(2.73)

U jednačini (2.72) K
i
je matrica krutosti i R
i
vektor generalisanih sila u čvorovima sistema
konačnog elementa i u globalnom sistemu koordinata.
Sa Q obeležimo vektor spoljašnjeg čvornog opterećenja sistema

[ ]
M j
T
Q Q Q Q … …
1
=

[ ]
n k
T
j
Q Q Q Q … …
2 1
= Q
(2.74)

a sa
*
R vektor generalisanih sila u čvorovima sistema

[ ]
* * *
1
*
M j
T
R R R R … … =

[ ]
* * *
2
*
1
*
n k
T
j
R R R R … … = R
(2.75)
68

gde je n broj generalisanih pomeranja čvora sistema. Iz uslova ravnoteže spoljašnjih i
unutrašnjih sila Q R =
*
dobija se jednačina statičke ravnoteže za ceo sistem

Kq=Q
(2.76)

gde je K matrica krutosti sistema.



2.4.2 Pseudo trodimenzionalni model

Pretpostavimo da imamo nesimetričnu skeletnu zgradu sa proizvoljnim rasporedom
vertikalnih elemenata - makroelemenata kojih ukupno ima M. Pretpostavimo da imamo i N
horizontalnih elemenata – tavanica (slika 1.3)

Odredjivanje matrice krutosti pseudo trodimenzionalnog modela ima dve faze. U prvoj fazi
se odredjuju matrice krutosti makroelemenata, a u drugoj fazi matrica krutosti cele
konstrukcije.

Pretpostavimo da se promenjiva koja označava broj makroelemenata menja od i=1,2,...,M, a
promenjiva koja označava broj tavanica od j=1,2,...,N.


Makroelement

Uslov ravnoteže makroelementa i dat je jednačinom

i i i
Q u K =
(2.77)

gde
i
K matrica krutosti,
i
u vektor horizontalnih pomeranja makroelementa i u visini
tavanica u ravni makroelementa

[ ]
iN ij i
T
i
u u u … …
1
= u
(2.78)

a
i
Q je vektor čije komponente predstavljaju spoljašnje sile u visini tavanica

[ ]
iN ij i
T
i
Q Q Q … …
1
= Q
(2.79)

koje izazivaju pomeranja elemenata definisana vektorom
i
u .
Matrica krutosti
i
K makroelementa i je kvadratna matrica reda NxN i data je u obliku
69

(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
NN,i Nj,i Nj,i ,i N
jN,i jj,i ,i j ,i j
N,i j,i ,i ,i
N,i j,i ,i ,i
i
S S S S
S S S S
S S S S
S S S S
… …



… …
… …
1
2 1
2 2 22 21
1 1 12 11
K



(2.80)

Fizičko značenje koeficijenata matrice
i
K može se uočiti sa slike 2.6.

Slika 2.6 Fizičko značenje koeficijenata matrice krutosti

Odavde se vidi da je

S
jj,i
=
ij
Q ,
ij
u =1, 0 =
in
u n=1,2,…,j-1,j+1,…,N
(2.81)

Ovako definisana matrica krutosti okvira može da se odredi na više načina. Jedan od načina
je odredjivanje matrice krutosti
i
K preko matrice fleksibilnosti D
i
, kada se iskoristi uslov da
je

i
K =D
i
-1

(2.82)

Matrica fleksibilnosti D
i
makroelementa i je kvadratna matrica reda NxN i data je u obliku
70

(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
NN,i Nj,i ,i N ,i N
jN,i jj,i ,i j ,i j
N,i j,i ,i ,i
N,i j,i ,i ,i
i
d d d d
d d d d
d d d d
d d d d
… …



… …
… …
2 1
2 1
2 2 22 21
1 1 12 11
D



(2.83)

Da bi odredili matricu fleksibilnosti zadajemo jedinične sile u nivoima pojedinih tavanica i
sračunavamo odgovarajuća horizontalna pomeranja (slika 2.7). Jedinične sile u nivoima
pojedinih tavanica zadajemo u jednom od čvorova tavanice i u pravcu odgovarajućeg
generalisanog pomeranja tog čvora tavanice.

Slika 2.7 Fizičko značenje koeficijenata matrice fleksibilnosti

Fizičko značenje koeficijenata matrice D
i
može se uočiti sa slike 2.7. Odavde se vidi da je

d
jj,i
=u
ij
, Q
ij
=1 , Q
in
=0 n=1,2,…,j-1,j+1,…,N (2.84)



Pseudo trodimenzionalni model konstrukcije

Kada smo odredili matrice krutosti makroelemenata, odredićemo matricu krutosti pseudo
trodimenzionalnog modela konstrukcije.

Uočimo makroelement i i tavanicu j. Na osnovu pretpostavke da su tavanice krute u svojoj
ravni, pomeranje tavanice j opisano je sa tri parametra: dva pomeranja u
j
i v
j
i obrtanjem φ
j

oko vertikalne ose Z globalnog koordinatnog sistema (slika 2.8). Vektor generalisanih
pomeranja tavanice j je
71

[ ]
j j j
T
j
v u ϕ = q
(2.85)



Slika 2.8 Parametri pomeranja tavanice

Položaj i-tog makroelementa definisan je pozicijom centroida makroelementa C
i
(X
i
,Y
i
) i
orijentisanim pravcem makroelementa datim uglom α
i
= ∠(X,x
i
) gde je x
i
osa lokalnog
koordinatnog sistema makroelementa i.

Horizontalno pomeranje makroelmenta i u njegovoj ravni u nivou tavanice j preko
generalisanih pomeranja tavanice j dato je kao

j i ij
u q A =

(2.86)

gde je
i
A matrica transformacije koja daje vezu između pomeranja
ij
u makroelementa i u
nivou tavanice j i generalisanih pomeranja tavanice j i data je kao

[ ]
i i i
h α α sin cos = A
(2.87)
i i i i i
α y α x h cos sin − =


Ako sa q označimo vektor generalisanih pomeranja svih tavanica

[ ]
N j
T
q q q q … …
1
=
(2.88)

sa A
i
matricu transformacije koja daje vezu između generalisanih pomeranja makroelementa
i i generalisanih pomeranja tavanica, koja je data kao
72

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
N
i i
A
A
A
A

1




(2.89)

onda je veza između generalisanih pomeranja u lokalnom i globalnom sistemu
makroelementa i data kao

q A u
i i
=
(2.90)

Veza između makroelementa i i tavanice j može se, kako je to prikazano na slici 2.8,
prikazati preko horizontalnog oslonca čiji se pravac oslanjanja u ravni tavanice poklapa sa
pravcem vertikalnog elementa. Reakcije ovoga oslonca obeležićemo sa
ij
R
.
Vektor
generalisanih sila makroelementa i u nivou svih tavanica je

i i i
u K R =
*

(2.91)

gde je

[ ]
iN ij i
T
i
R R R … …
1
= R
(2.92)

Ako u jednačini (2.91) uvedemo smenu (2.90) imamo

q A K R
i i i
=
*

(2.93)

Ako sada jednačinu (2.93) pomnožimo sa leve strane sa A
i
T
imamo

q A K A R A
i i
T
i i
T
i
=
*

(2.94)

ili u skraćenom obliku

q K R
i i
=
*

(2.95)

U gornjoj jednačini je K
i
matrica krutosti

A K A K
i
T
i i
=
(2.96)

a
*
i
R vektor generalisanih sila u čvorovima

* *
i
T
i i
R A R =
(2.97)

makroelementa i u globalnom koordinatnom sistemu. Za ceo sistem imamo da je
73


R
*
=Kq (2.98)

gde je K matrica krutosti i R
*
vektor generalisanih sila u čvorovima pseudo
trodimenzionalnog modela sistema. U gornjoj jednačini je


=
M
i
1
K K


=
M
i
1
R R
[ ]
* * *
1
*
N j
T
R R R R … … =
[ ]
3 2 1
*
R R R
T
j
= R



(2.99)

Iz uslova ravnoteže reaktivnih i aktivnih sila u svim čvorovima sistema R
*
=Q, dobija se
jednačina statičke ravnoteže za pseudo tordimenzionalni model

Kq=Q (2.100)

Vektor aktivnih sila redukovan je u nivoima pojedinih tavanica na Z osu i iznosi

[ ]
N j
T
Q Q Q Q … …
1
= [ ]
Zj Yj Xj j
M F F = Q
(2.101)


74

Poglavlje 3

Dinamički model konstrukcije sa polukrutim i
ekscentričnim vezama



3.1 Uvod

U odnosu na proračun u statičkoj analizi konstrukcija, dinamički proračun je ne samo
obimniji, već i znatno komplikovaniji. Razlog za to je veći broj potrebnih parametara i
inžinjerski mnogo neizvesnija procena ulaznih veličina.

Za rešenje problema usvojen je proračun zasnovan na metodi konačnih elemenata (MKE). U
skladu sa usvojenim postupkom, potrebno je definisati osnovne dinamičke karakteristike
sistema, odnosno treba odrediti matricu masa, matricu krutosti i matricu prigušenja
razmatranog sistema. Određivanje matrice krutosti za gredni elemenat sa ekscentričnim i
linearno polukrutim vezama definisano je u okviru predhodnog poglavlja u kojem je
razmatran sistem pri dejstvu statičkog opterećenja po teoriji prvog reda. U ovom poglavlju
izvedena je matrica masa i matrica prigušenja sistema.

Izvedeni su izrazi za spektralnu modalnu analizu na osnovu kojih mogu da se odrede direktno
maksimalne vrednosti seizmičkih uticaja za zadati pravac dejstva zemljotresa kao i ekstremne
vrednosti seizmičkih uticaja.



3.2 Matrica masa sistema

Kod dinamičkog modela bitno je izvršiti raspored masa i odrediti matricu masa sistema.
Matrica masa sistema može se dobiti na dva načina.

Prvi način je da se prvo odredi matrica masa pojedinih elemenata u lokalnom koordinatnom
sistemu. U tom smislu postoje dva prilaza: zamena raspodeljenih masa direktno
koncentrisanim masama i zamena raspodeljenih masa ekvivalentnim masama. U prvom i
drugom slučaju , broj jednačina kretanja linijskog elementa može, a ne mora da bude isti.
Kada su poznate matrice masa pojedinih elemenata, može se zatim dobiti matrica masa
sistema.

Drugi način je direktno odredjivanje matrice masa sistema. Mase se direktno koncentrišu u
odabranim čvorovima i u pravcima odabranih generalisanih pomeranja čvorova u globalnom
koordinatnom sistemu. Ova matrica masa je dijagonalna

) ( M
j
m diag =
(3.1)
75

gde je m
j
masa u pravcu generalisanog pomeranja j u globalnom koordinatnom sistemu.
Neki elementi dijagonale mogu da budu jednaki nuli.

Ovako dobijenu matricu masa sistema koristimo dalje u proračunu.



3.3 Oscilacije neprigušenog sistema

3.3.1 Jednačina kretanja trodimenzionalnog modela

Pošto smo pretpostavili da su mase direktno koncentrisane u čvorovima i u pravcima
generalisanih pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu, vektor ekvivalentnog
inercijalnog opterećenja elementa jednak je 0 vektoru, te je vektor generalisanih sila elementa
i u čvorovima sistema jednak

i i i
q K R = i=1,2,...,M
(3.2)

Ako na jednačinu (3.2) primenimo postupak iz poglavlja 2.4.1 imamo da je vektor
generalisanih sila u čvorovima sistema u globalnom koordinatnom sistemu

Kq R =
*

(3.3)

Ako se primeni D Alambert-ov princip, jednačina ravnoteže čvorova za ceo sistem elemenata
glasi

Q+J=R
*
(3.4)

gde je Q vektor spoljašnjih dinamičkih sila u čvorovima, a J vektor inercijalnih sila usled
kretanja masa koje su direktno koncentrisane u čvorovima i u pravcima generalisanih
pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu i za koje se može napisati veza

q M J − = (3.5)

Sada možemo da napišemo jednačinu dinamičke ravnoteže za ceo sistem

Q Kq q M = + (3.6)



3.3.2 Jednačina kretanja pseudo trodimenzionalnog modela

76
Kod statičke analize, kao što smo videli, na osnovu pretpostavke da su tavanice krute u
svojoj ravni, pomeranje tavanice j opisano je sa tri generalisane koordinate: dva pomeranja u
j

i v
j
i obrtanjem ϕ
j
oko referentne tačke na vertikalnoj osi Z.
77

Za dinamičku analizu, centri masa pojednih tavanica biraju se za referentne tačke. Sada su
generalisane koordinate pomeranja centara mase tavanice j u
sj,
v
sj
i obrtanje ϕ
sj
. Centar
mase tavanice j ima položaj u tački C
S

j
(X
Sj ,
Y
Sj
) (slika 3.1).


Slika 3.1 Parametri pomeranja tavanice j u koordinatnom sistemu 1 i 2


Generalisana pomeranja tavanica izražena preko generalisanih pomeranja oko referentnih
tačaka na Z osi - koordinatni sistem 1, možemo jednostavnom transformacijom izraziti preko
generalisanih pomeranja kod kojih su referentne tačke centri masa tavanica - koordinatni
sistem 2.
Pretpostavimo da se promenjiva koja označava broj makroelemenata menja od i=1,2,...,M, a
promenjiva koja označava broj tavanica od j=1,2,...,N.
Neka je q
j
vektor generalisanih pomeranja tavanice j , a q vektor generalisanih pomeranja
sistema u koordinatnom sistemu 1



[ ]
T
N
T
j
T T
q q q q … …
1
=


(3.7)

Neka je δ δδ δ
j
vektor generalisanih pomeranja tavanice j, a δ δδ δ vektor generalisanih pomeranja
sistema u koordinatnom sistemu 2

(
(
(
¸
(

¸

=
sj
sj
sj
j
v
u
ϕ
δ


[ ]
T
N
T
j
T T
δ δ δ δ … …
1
=


(3.8)


Jednačina koja daje vezu između pomeranja tavanice j u koordinatnom sistemu 1 i 2 glasi
(
(
(
¸
(

¸

=
j
j
j
v
u
ϕ
j
q
78

j j j
δ T q =
(3.9)

gde je matrica T
j
matrica transformacije generalisanih pomeranja tavanice j iz
koordinatnog sistema 2 u koordinatni sistem 1. Struktura ove matrice je

(
(
(
¸
(

¸

− =
1
1
1
sj
sj
j
X
Y
T

(3.10)


Jednačina koja daje vezu između generalisanih pomeranja sistema u koordinatnom sistemu 1
i koordinatnom sistemu 2 glasi

Tδ q = (3.11)

gde je matrica T matrica transformacije ovih pomeranja iz koordinatnog sistema 2 u
koordinatnii sistem 1. Ona je dijagonalna matrica

T=diag(Tj) (3.12)

Pošto smo pretpostavili da su u dinamičkom proračunu mase sistema koncentrisane u
centrima masa tavanica, vektor ekvivalentnog inercijalnog čvornog opterećenja jednak je 0
vektoru, te vektor generalisanih sila u čvorovima pseudo trodimenzionalnog modela sistema
ima oblik dat jednačinom (2.98). Ova jednačina data je u koordinatnom sistemu 1.
Izvršićemo transformaciju jednačine (2.98) iz koordinatnog sistema 1 u koordinatni sistem 2.
U jednačini (2.98) izvršimo smenu sa jednačinom (3.11) i pomnožimo je sa leve strane sa T
T

i dobićemo

KTδ T R T
T T
=
*

(3.13)

Ako sada uvedemo oznake

KT T K
T
S
=
* *
R T R
T
S
=

(3.14)

jednačina (3.13) prelazi u

δ K R
S S
=
*

(3.15)

*
S
R je vektor generalisanih sila u čvorovima sistema u koorinatnom sistemu 2 i iznosi

[ ]
T
SN
T
Sj
T
S
T
S
* * *
1
*
R R R R … … =
[ ]
3 2 1
*
S S S
T
Sj
R R R = R

(3.16)

a matrica K
S
je globalna matrica krutosti sistema u koordinatnom sistemu 2.
79
Na isti način na koji smo došli do jednačine kretanja trodimenzionalnog modela (poglavlje
3.3.1) dolazimo do jednačine kretanja pseudo trodimenzionalnog modela. Ona glasi

) (t
S S
Q δ K δ M = +


(3.17)

Ovde treba naglasiti
.
da je vektor spoljašnjeg opterećenja Q
S
(t) dat u odnosu na centre masa
tavanica

[ ]
T
SN
T
Sj
T
S
T
S
Q Q Q Q … …
1
=
[ ]
Zsj Ysj Xsj
T
Sj
M F F = Q

(3.18)



3.3.3 Preuređenje jednačina kretanja sistema

Matrična jednačina (3.6) ili (3.17) može da se preuredi, tako da se prvo ispišu uslovi
ravnoteže aktivnih i inercijalnih sila u pravcu nepoznatih q
n
, pa zatim poznatih pomeranja q
p
.
Uzmimo jednačinu (3.6). Preuređenjem dobija se jednačina oblika

(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

+
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

p
n
p
n
pp pn
np nn
p
n
pp pn
np nn
Q
Q
q
q
K K
K K
q
q
M M
M M




(3.19)

Odavde dobijamo jednačinu za proračun nepoznatih pomeranja

p np p np n n nn n nn
q K q M Q q K q M − − = +
(3.20)

Ako pretpostavimo da se oslonci ne pomeraju tada se nepoznata pomeranja određuju iz
jednačine:

n n nn n nn
Q q K q M = +
(3.21)



3.3.4 Kondenzacija sistema jednačina

U postupku formiranja matrice masa sistema može se desiti:

- da su neki elementi na glavnoj dijagonali jednaki nuli,
- da je količnik dijagonalnih članova matrice krutosti i matrice masa veći od neke
unapred zadate vrednosti ε, što znači da su inercijalne sile usled te mase male i mogu
se zanemariti.

ε >
ii
ii
M
K


(3.20)

80
Neka se u vektoru q generalisanih pomeranja čvorova sistema gde je sa q
1
označen vektor
pomeranja sa komponentama u pravcima pomeranja za koje postoje inercijalne sile ( bitni
stepeni slobode pomeranja), a vektor q
2
vektor pomeranja u pravcima pomeranja za koje su
inercijalne sile male ili jednake nuli (nebitni stepeni slobode pomeranja).
Tada možemo da pišemo

(
¸
(

¸

=
2
1
q
q
q

(3.23)

Matrice K
nn
i M
nn
takodje treba da se preurede i mogu da se pišu u obliku


(
¸
(

¸

=
0 0
0
11
M
M
nn

(
¸
(

¸

=
22 21
12
11
K K
K K
K
nn


(3.24)

Sada jednačinu neprigušenih oscilacija pišemo

(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

+
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

0 0 0
0
1
2
1
22 21
12
11
2
1 11
Q
q
q
K K
K K
q
q M




(3.25)

Iz druge jednačine (3.25) dobija se da je

1 21
1
22 2
q K K q

− =
(3.26)

Zamenom (3.26) u prvoj jednačini (3.25) i posle sređivanja dobija se

C C
Q q K q M = +
1 1 11

(3.27)

gde je K
C
kondenzovana matrica krutosti

21
1
22 12 11
K K K K K

− =
C

(3.28)

a
C
Q kondenzovani vektor spoljašnjeg opterećenja

1
Q Q =
C

(3.29)

Veza izmedju q
1
i q
2
je statička veza. U literaturi se mogu naći i drugi postupci
kondenzacije, koji približno uzimaju u obzir i inercijalne sile vezane za nebitne stepene
slobode.



3.3.5 Generalisani problem svojstvenih vrednosti

Matrica masa M i matrica krutosti K su odgovarajuće matrice sistema uz nepoznata
pomeranja. Ove matrice su i kondenzovane, ako je to potrebno.

Ako uočimo diferencijalnu jednačinu kretanja slobodnih neprigušenih oscilacija sistema
81

0 Kq q M = + (3.30)

interesuje nas rešenje gde se sve generalisane koordinate menjaju sinhrono i sinfazno. To je
takvo rešenje u kome sve generalisane koordinate imaju istu vremensku zavisnot i opšta
konfiguracija kretanja se ne menja sa vremenom izuzev po amplitudi.

Traži se rešenje jednačine kretanja u obliku

) cos( ) ( ϕ ω − = t t q q (3.31)

gde je q konstantan vektor reda n.

Zamenom (3.31) u (3.30) dobijamo

0 q M K = − ) (
2
ω
(3.32)

Ova jednačina predstavlja u matematičkom smislu, problem svojstvenih vrednosti para
matrica K i M. Ovaj sistem jednačina ima rešenje osim trivijalnog samo ako je determinanta
ovoga sistema jednaka 0

0 ] det[
2
= − M K ω
(3.33)

Jednačinu (3.32) sada ćemo pogodnim transformacijama svesti na linearni standardni
problem. Matricu masa M izrazimo kao

M=LL
T
(3.34)

gde je L donja trougaona matrica, a L
T
transponovana matrica matrice L. Izraz (3.34)
zamenimo u (3.32) i imaćemo

0 q LL ω K
2
= − ) (
T

(3.35)

Jednačinu (3.35) pomnožimo sa leve strane sa L
-1
, a sa desne sa

L
-T
i posle sređivanja
dobićemo

0 I)Y ω (A
2
= −
(3.36)

gde je

T − −
= KL L A
1

(3.37)
q L Y
T
=
(3.38)

Jednačina (3.36) u razvijenom obliku predstavlja karakteristični polinom n-tog reda po ω
2
.
Svi koreni ovoga polinoma predstavljaju svojstvene vrednosti. Kvadratni koreni ovih
vrednosti su svojstvene kružne frekvencije sistema. Ako su matrice K i M simetrične i
pozitivno definitne svi koreni po ω
2
su međusobno različiti, realni i pozitivni.
82
Svakoj svojstvenoj frekvenciji ω
i
odgovara svojstveni (karakteristični, modalni) vektor
i
Φ .
Modalni vektori mogu da se grupišu u kvadratnu matricu reda n, tako što predstavljaju kolone
matrice

[ ]
n
Φ Φ Φ Φ
2 1
=
(3.39)

Modalni vektori su ortogonalni na matricu masa. Ako su još i ortonormirani tada važi

I MΦ Φ =
T
, Ω KΦ Φ =
T

(3.40)

gde je

(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
2
2
2
2
1
n
ω
ω
ω




(3.41)



3.4 Oscilacije prigušenog sistema

3.4.1 Oblici prigušenja

Kod oscilacija konstrukcije, kojima se ne dovodi energija, amplitude oscilacija se vremenom
menjaju. Nekonzervativne sile koje se protive kretanju i umanjuju mehaničku energiju,
nazivaju se silama prigušenja, a pojava umanjenja energije sistema naziva se disipacija
energije ili prigušenje.

Dok su masa i krutost svojstvene karakteristike sistema, prigušenje ne može tako da se
kvalifikuje. Sile prigušenja mogu da zavise od sistema koji vibrira, kao i od elemenata van
njega. Formulisanje izraza za sile prigušenja predstavlja komplikovan problem i još zahteva
intenzivno istraživanje.

U nekim proračunima prigušenje se zanemaruje pretpostavljajući da su vrednosti otpora
prigušenja male ili da nisu značajne za neki mali vremenski interval za koji se posmatra
ponašanje sistema. Kod prinudnih oscilacija, kada frekvencija prinudnog opterećenja nije
bliska rezonantnoj frekvenciji, uticaj prigušenja se takodje može da zanemari. Sa inženjerske
strane gledišta uvođenje prigušenja u proračun nema opravdanja, jer kružne frekvencije i
drugi rezultati dinamičkog proračuna se procentualno relativno malo razlikuju za prigušen i
neprigušen sistem. Međutim, odgovor sistema razmatran preko amplituda uticaja se suštinski
menja. Ako se zahteva tačnija dinamička analiza potrebno je u jednačine kretanja uvesti i sile
prigušenja.

Najjednostavnije je pretpostaviti viskozan otpor, odnosno otpor proporcionalan brzini
kretanja. Taj tip prigušenja obično preovladava kod oscilacija u elastičnom područiju i
jednostavno ga je matematički modelirati. Model viskoznog prigušenja često se koristi za
modeliranje drugih vrsta prigušenja. Kako su za nove nepoznate proračuna usvojena
83
generalisana pomeranja čvorova linijskog sistema, sile prigušenja su proporcionalne vektoru
brzine čvorova q , te je jednačina dinamičke ravnoteže za prigušen sistem

Q Kq q C q M = + + (3.42)

gde je C matrica viskoznog prigušenja sistema.

Kod linearne analize najčešće se koristi matrica prigušenja proporcionalna matrici masa i
matrici krutosti sistema ili nekoj njihovoj linearnoj kombinaciji. Ovo omogućava da se
jednačine kretanja za neki linearni prigušeni sistem, primenom normalnih koordinata, mogu
da razdvoje.



3.4.2 Matrica prigušenja sistema

Matrica unutrašnjeg viskoznog prigušenja C se uvodi da modelira utrošak energije
izazvan nekonstruktivnim elementima zgrade i tlom ispod nje. Matrica prigušenja C
sistema određuje se direktno za celi sistem na osnovu ukupne disipativne energije
sistema u toku delovanja opterećenja.

Matricu prigušenja prikazujemo kao linearnu kombinaciju matrice masa i matrice krutosti

C=αM+βK (3.43)

gde su α i β parametri prigušenja. Dobijanje matrice prigušenja C zasniva se na pretpostavci
da je totalno prigušenje sistema jednako zbiru prigušenja koje odgovara pojedinim
svojstvenim formama vibracija sistema.

Procenu parametara prigušenja u domenu linearne dinamičke analize, moguće je odrediti
primenom principa modalne analize. Po metodi modalne superpozicije, važi jednačina
proporcionalnosti

Φ ΦΦ Φ
i
T
CΦ ΦΦ Φ
i
= 2ω
i
ξ
i
δ
ij
(3.44)

gde je ξ
i
koeficijenat prigušenja i-tog moda, a δ
ij
Kronecker-ov simbol. Ako su vektori Φ ΦΦ Φ
i

ortonormirani tada je

2
i
ω β α β
i
T
i i
T
i
+ = + = K)Φ M ( Φ CΦ Φ α
(3.45)

te iz jednačine (3.44) i (3.45) imamo

|
|
¹
|

\
|
+ =
i
i
i
βω
ω
α
ξ
2
1


(3.46)

Koeficijenti relativnog prigušenja ξ
i
za pojedine modove vibracija određuju se
eksperimentalnim putem.
84
Ako su ω
i
i ω
j
dve proizvoljne kružne frekencije za dva bilo koja međusobno nezavisna tona
vibracija, a ξ
i
i

ξ
j
odgovarajući koeficijenti prigušenja određeni eksperimentalno, tada iz dve
jednačine sa dve nepoznate po parametrima α i β prema (3.46) imamo

2 2
) ( 2
i j
j i i j j i
ω ω
ξ ω ξ ω ω ω
α


=

(3.47)
2 2
) ( 2
i j
i i j j
ω ω
ξ ω ξ ω
β


=

(3.48)

U praktičnim proračunima obično se usvaja da su dva prigušenja jednaka ξ
1

n
=ξ te imamo

1
1
2
ω ω
ω ξω
α
+
=
n
n


(3.49)
1
2
ω ω
ξ
β
+
=
n


(3.50)

Tada je prigušenje j-tog tona oscilovanja

n
n
j
j
j
ω ω
ω
ω
ω
ω
ξ ξ
+
+
=
1
1



(3.51)



3.5 Opterećenje konstrukcije

Dinamičko opterećenje konstrukcije može da bude dato kao: opterećenje nekom
proizvoljnom dinamičkom silom, seizmičkim opterećenjem datim preko dinamičkog
pomeranja oslonaca ili seizmičkim opterećenjem datim preko krive spektra pseudoubrzanja
(poglavlje 3.7.4).

Pretpostavljamo da je sistem pobuđen proizvoljnim dinamičkim silama datim u obliku
determinističkih funkcija sila, tj poznatim funkcijama. One mogu biti periodične ili
neperiodične. Mogu biti izražene analitički ili su iscrtane na osnovu podataka.

U opštem slučaju u diferencijalnoj jednačini kretanja u generalisanim kordinatama, svako
opterećenje može da bude pobuđeno drugom vremenskom funkcijom. Ako je spoljašnje
opterećenje konstrukcije pobuđeno istom vremenskom funkcijom, to može da se prikaže kao

) ( ) ( ) ( t g s t f Q = (3.52)

U jednačini (3.52) f(s) predstavlja vektor koji prikazuje prostorni raspored sila i koji je
nezavistan od vremena, dok je g(t) funkcija vremenske promene opterećenja..

Drugi čest slučaj opterećenja je seizmičko opterećenje. Ono može da bude dato preko vektora
generalisanog dinamičkog pomeranja oslonaca a(t). Ovaj vektor sastoji se od vektora
85
dinamičkog pomeranja oslonaca a
d
(t) i vektora dinamičkog obrtanja oslonaca a
φ
(t). U
proračunu se pretpostavlja da je vektor dinamičkog obrtanja oslonaca jednak nula vektoru.
Vektor dinamičkog pomeranja oslonaca a
d
(t) ima proizvoljan pravac u prostoru. Vrh vektora
a
d
(t) jedne tačke na površini zemlje za vreme zemljotresa opisuje proizvoljnu krivu u
prostoru. Vektor a
d
(t) može da se razloži u koordinatnom sistemu 123 na tri komponente te
vektor generalisanog dinamičkog pomeranja oslonaca iznosi

[ ] [ ] 0 a a a a ) ( ) ( ) ( ) ( t t t t
T
d
T T
d
T
= =
ϕ

[ ]
3 2 1
) ( a a a t
T
d
= a
[ ] 0 a = = 0 0 0 ) (t
T
ϕ



(3.53)

Pri seizmičkom opterećenju, ukupno pomeranje objekta sastoji se od pomeranja objekta kao
krutog tela q
k
(t) i relativnog pomeranja q
r
(t) (slika 3.2). Pomeranje objekta kao krutog tela
q
k
(t) jednako je vektoru generalisanog dinamičkog pomeranja oslonaca

Slika 3.2 Pomeranje objekta pri zemljotresu

Neka osa 1 koordinatnog sistema 123 u kojem je dat vektor dinamičkog pomeranja oslonaca
zaklapa ugao α sa globalno osom X objekta, a osa 3 je u pravcu ose Z (slika 3.3). Kako
trenutno razmatramo objekat kao kruto telo, svi čvorovi objekta (j=1,2,...,N) usled
seizmičkog pomeranja oslonaca imaju ista pomeranja. Ako pretpostavimo da je broj
generalisanih pomeranja čvora šest, pomeranje čvora j objekta u pravcu osa globalnog
koordinatnog sistema iznosiće

a B
0
a Γ
q
j
d
kj
=
(
¸
(

¸

(
¸
(

¸

=


(3.54)
86
(
(
(
¸
(

¸

=
1
cos sin
sin cos
α α
α α
Γ



gde je Γ vektor transformacije dinamičkog pomeranja oslonaca iz koordinatnog sistema 123
u koordinatni sistem XYZ. Vektor pomeranja svih čvorova sistema iznosi

q
k
=Ba (3.55)

gde je

[ ]
T
N
T
j
T T
B B B B … …
1
=
(3.56)


Slika 3.3 Razlaganje vektora dinamičkog pomeranja oslonaca

Pomeranje q
k
u konstrukciji izaziva inercijalne sile. Ako pretpostavimo da je vektor
spoljašnjeg čvornog opterećenja Q(t)=0, tada je jednačina dinamičke ravnoteže data kao

0 Kq q C ) q M q (M
r r
= + + +
k r

) (t a MB Kq q C q M
r r r
− = + +
) (t
k
a B q =

(3.57)

Vektor (t) a uvodi se u proračun kao niz diskretnih vrednosti snimljenog akcelerograma.
Akcelelogram može imati jednu, dve ili tri komponente. Uzimaju se akcelelogrami nekoliko
zemljotresa koji bi mogli da se jave na lokaciji objekta. Za svaki akcelelogram proračunavaju
se seizmičke veličine pa se od njih za proveru konstrukcije ili dimenzionisanje uzimaju
najnepovoljnije vrednosti. Na slici 3.4 je dat primer dva akcelelograma
87
a)


b)



Slika 3.4 Vremenski tok horizontalnog ubrzanja tla ( akcelerogram) za vreme zemljotresa u a)
Meksiku 19.09.1985 registrovan u Mexico City-ju u pravcu N90W b) Crnoj Gori 15.04.1979
registrovan u Petrovcu u pravcu NS

Seizmičko opterećenje dato preko krive spektra odgovora detaljno se obrađuje u poglavlju
3.7.4.



3.6 Proračun pomeranja i presečnih sila

Pomeranja konstrukcije koja smo dobili dinamičkim proračunom su generalisana pomeranja
masa dinamičkog modela. Sada je potrebno da nađemo generalisana pomeranja čvorova u
statičkom modelu. Da bismo to postigli potrebno je uraditi sledeće:

- Trodimenzionalni model.

Ako sa K
D
označimo matricu krutosti sistema u dinamičkom modelu koja ne mora,
ali može da bude kondenzovana ( K
D
=K
C
), Q vektor generalisanih sila dinamičkog
modela kojim opterećujemo statički model konstrukcije, a sa q
din
označimo vrednosti
izračunatih generalisanih pomeranja dinamičkog modela, imamo:

din D
q K Q =
(3.58)

Pošto je dinamički model obično jednostavniji nego statički model, ove sile treba
rasporediti u pravcima odgovarajućih generalisanih pomeranja statičkog modela, a
zatim sa tim opterećenjem izračunati generalisana pomeranja čvorova.
88

- Pseudo trodimenzionalni model

Kod pseudo trodimenzionalnog modela imamo dva koraka u proračunu:

- Prvi korak je da se nađu sile kojima se opterećuje statički model konstrukcije u
koordinatnom sistemu 1. Ako sa K
D
označimo matricu krutosti sistema u
dinamičkom modelu koja ne mora, ali može da bude kondenzovana ( K
D
=K
C
), Q
O

vektor generalisanih sila dinamičkog modela u koordinatnom sistemu 2 kojim
opterećujemo statički model konstrukcije, a sa q
din
označimo vrednost izračunatih
generalisanih pomeranja dinamičkog modela, imamo:

din D O
q K Q =
(3.59)

Ako je matrica krutosti koju smo koristili pri proračunu bila kondenzovana,
dobijene komponente vektora Q
O
, moramo rasporediti tako, da odgovaraju
generalisanim pomeranjima statičkog modela u koordinatnom sistemu 2 i taj
vektor označimo sa Q
1.

Neka je T matrica transformacije data sa jednačinom (3.12) . Tada je vektor
generalisanih sila u čvorovima Q kojima opterećujemo statički model dat
jednačinom

1
Q T Q
T −
=
(3.60)

Sa tim opterećenjem sada računamo nepoznata generalisana pomeranja q
stat
pseudo
trodimenzionalnog modela.

- Drugi korak je proračun opterećenja za svaki makroelement. Ako je
i
K matrica
krutosti makroelementa data jednačinom (2.82), A
i
vektor transformacije dat
jednačinom (2.90) tada je vektor opterećenja Q
i
makroelementa i

stat i i i
q A K Q =
(3.61)

Komponente vektora Q
i
treba rasporediti u pravcima odgovarajućih generalisanih
pomeranja statičkog modela makroelementa, a zatim sa tim opterećenjem izračunati
nepoznata generalisana pomeranja

čvorova

makroelementa i.

Kada su poznata pomeranja čvorova sistema, sa tim pomeranjima mogu da se izračunaju
presečne sile na krajevima ili duž štapa.
89
3.7 Rešavanje jednačina kretanja

3.7.1 Metode direktne integracije- α αα α Postupak

Posmatramo diferencijalnu jednačinu prigušenih prinudnih vibracija (3.42). Jednačina može
da se rešava direktnom numeričkom integracijom, što znači da pre izvršenja numeričke
integracije nije izvršena nikakva transformacija jednačina. Postupci direktne integracije
zasnivaju se na dvema idejama:

- umesto da se traži rešenje koje zadovoljava diferencijalne jednačine kretanja u bilo kom
trenutku vremena t, traži se rešenje koje zadovoljava jednačine samo u diskretnim
trenucima vremena međusobno udaljenim za neki interval vremena ∆t,

- pretpostavlja se varijacija nepoznatih pomeranja, brzina i ubrzanja unutar svakog
intervala vremena ∆t.

Postoji više metoda direktne integracije. Ovde će biti razmatran α postupak (Hilber – Huges
–Taylor)

Jednačine kretanja se posmatraju u trenutku t
n+1
= t
n
+ ∆t

M
1 + n
q + (1+α)C
1 + n
q -αC
n
q + (1+α)K

q
n+1
-αK

q
n
= Q
n+α

(3.62)

Pri tome je

Q
n+α
=Q(t
n+α
) (3.63)

gde je

t
n+α
=(1+α)t
n+1
-αt
n
=t
n+1
+α∆t (3.64)

dok se vektori pomeranja i brzine izražavaju na sledeći način

] 2 ) 2 1 [(
2
1
2
1 + +
+ −

+ ∆ + =
n n n n n
β
t
t q q q q q β
(3.65)
1 1
) 1 [(
+ +
+ − ∆ + =
n n n n
γ t q q q q γ
(3.66)

Iz jednačina (3.65) i (3.66) vektori brzine i ubrzanja na kraju intervala, znači u trenutku
t
n+1
=t
n
+∆t :
1 + n
q i
1 + n
q izražavaju se preko vektora pomeranja na kraju intervala
1 + n
q . Na taj
način dolazi se do jednačina

n n n n n
t
t
q q q q q ) 1
2
( ) 1 ) (
1 1
− ∆ − − − −

=
= +
β
γ
β
γ
β
γ


(3.67)

n n n n n
t t
q q q q q ) 1
2
1
(
1
) (
1
1
2
1
− −

− −

=
+ +
β β β


(3.68)
90
Ako se ove jednačine unesu u jednačinu kretanja (3.62) dobija se jednačina “ravnoteže”
oblika

K
*
q
n+1
= Q
*n+α
(3.69)

gde je sada

=
*
K
C M K
t t ∆
+ +

+ +
β
γ
α
β
α ) 1 (
1
) 1 (
2


(3.70)
=
+α n *
Q


+ − +

+

+
+
] ) 1
2
1
(
1 1
[
2
n n n n
t t
q q q M Q
β β β
α

+ − + +

+
n n
t
q q C ] 1 ) 1 [( ) 1 {(
β
γ
α
β
γ
α
n n
α t Kq q + − + ∆ } ) 1
2
)( 1 (
β
γ
α



(3.71)


Rešavanjem jednačine (3.69) dobija se vektor pomeranja na kraju intervala vremena, tj. u
trenutku vremena t
n+1
=t
n
+∆t. Sa dobijenim vektorom pomeranja q
n+1
se, prema jenačinama
(3.67) i (3.68) , zatim odredjuju i vektori brzine i ubrzanja na kraju posmatranog intervala.

Kada se započinje postupak numeričke integracije, tj kada se posmatra prvi interval vremena
∆t, onda su vektori pomeranja i brzine na početku prvog intervala vremena zadati početnim
uslovima kretanja

q(t = 0) = q
0

0
) 0 ( q q = = t
(3.72)

Vektor ubrzanja na početku prvog intervala vremena je takođe potreban za dobijanje rešenja
na kraju intervala. Zbog toga se početno ubrzanje izračunava iz diferencijalne jednačine
kretanja napisane za početni trenutak vremena t=0

) (
0 0 0 1 0
Kq q C Q M q − − =


S

(3.73)

α postupak predstavlja bezuslovno stabilan postupak, ako se parametri α, β i γ izaberu u
skladu sa relacijama

] 0 ,
3
1
[− ∈ α γ α = −
1
2
β α = −
1
4
1
2
( )
(3.74)


Ako usvojimo
3
1
= α , onda je γ =
5
6
i β =
4
9
. Sa ovim parametrima se efektivna matrica
krutosti (3.70) i vektor efektivnog opterećenja (3.71) dobijaju kao

C M K K
t t ∆
+

+ =
4
5
4
9
3
2
2
*

(3.75)
n n n n n n n n n
t
t t t
Kq q q q C q q q M Q Q
3
1
)
24
1
4
1
4
5
( . ]
8
1
4
9
4
9
[
2
*
− ∆ − +

+ +

+

+ =
+ +

α α


(3.76)

91
pri čemu je

t
n+α
=t
n
+2/3∆t (3.77)
)
3
2
( t t
n
n
∆ + =
+
Q Q
α

(3.78)

Brzine i ubrzanja na kraju intervala vremena, sa zadatim koeficijentima, se dobijaju iz
jednačina (3.67) i (3.68) i glase

n n n n n
t
t
q q q q q
16
1
8
7
) (
8
15
1 1
∆ − − −

=
+ +


(3.79)
n n n n n
t t
q q q q q
8
1
4
9
) (
4
9
1
2
1


− −

=
+ +


(3.80)



3.7.2 Modalna analiza

Sistem simultanih diferencijalnih jednačina (3.42) možemo transformisati u sistem
međusobno nezavisnih jednačina. Do ovakve transformacije dolazimo, ako koristimo glavne
forme sopstvenih neprigušenih oscilacija sistema, preko modalne matrice Φ ΦΦ Φ.

Izvršićemo linearnu transformaciju vektora generalisanih koordinata q(t)

q(t)=Φ ΦΦ Φη ηη η(t) (3.81)

gde je η ηη η(t) vektor novih koordinata.

Matrica Φ ΦΦ Φ je nezavisna od vremena, te je

) ( ) ( t t η Φ q = ) ( ) ( t t η Φ q = (3.82)

Unoseći jednačine (3.81) i (3.82) u jednačinu (3.42) i množeći je sa leve strane sa Φ ΦΦ Φ
T
imamo

Φ ΦΦ Φ
T
MΦ ΦΦ Φη (t) + Φ ΦΦ Φ
T
CΦ ΦΦ Φη (t) + Φ ΦΦ Φ
T
KΦ ΦΦ Φη(t) = Φ ΦΦ Φ
T
Q(t)
(3.83)

Ako su modalni vektori Φ ΦΦ Φ ortonormirani, vodeći računa o (3.40), jednačina (3.83) glasi

η (t)+C
*
η (t)+Ω ΩΩ Ωη(t)=N(t) ) ( ) ( t t
T
Q Φ N =
(3.84)

gde je

C
*
= Φ ΦΦ Φ
T
CΦ ΦΦ Φ (3.85)

simetrična matrica, ali u opštem slučaju nije dijagonalna. Ako uzmemo da je matrica
prigušenja proporcionalna matrici masa i matrici krutosti

K M C β α + = (3.86)
92
i vodeći računa o relacijama ortonormiranosti modalnih vektora (3.40), dobijamo matricu
prigušenja C
*
u dijagonalnom obliku:

Ω I KΦ Φ MΦ Φ CΦ Φ C β β α
T T T
+ = + = = α
*

(3.87)

Po metodi modalne superpozicije, važi jednačina proporcionalnosti

Φ ΦΦ Φ
i
T
CΦ ΦΦ Φ
i
= 2ω
i
ξ
i
δ
ij
(3.88)

gde je ξ
i
koeficijenat prigušenja i tog moda, a δ
ij
Kronecker-ov simbol. Tada je matrica
prigušenja C
*
data u obliku

C
*
=diag(2ξ
i
ω
i
) i=1,2,…,N (3.88)

Sistem jednačina (3.84) prelazi u skup nezavisnih jednačina po normalnim koordinatama

η
i
(t) + 2ξ
i
ω
i

η
i
(t) + ω
i
2
η
i
(t) = N
i
(t) i=1,2,…,N
(3.89)

Rešenje ove jednačine može biti dato u obliku integrala konvolucije

i
i
t
i
) t (
i
i
i
) t ( D
d ) t ( sin e ) ( N
i i
ω
τ τ ω τ
ω
η
τ ω ξ
= − − =

− −
0
1


(3.90)



3.7.3 Alternativa konvolucionom integralu

Primena rešenja jednačine (3.89) u obliku integrala konvolucije moguća je kod onih
slučajeva kod kojih je opterećenje zadato u analitičkom obliku i kod kojih je podintegralna
funkcija integrabilna. Ova dva uslova nisu ispunjena kod seizmičkih opterećenja kao i kod
one vrste opterećenja koje je definisano eksperimentalno utvrđenim nizom brojnih vrednosti
u diskretnim tačkama.

Na slici 3.5 prikazano je modalno opterećenje podeljeno na intervale dužine ∆t. Za
sprovođenje numeričkog proračuna pogodno je da dužine intervala budu međusobno jednake.
Pretpostavljamo da je promena modalnog opterećenja duž intervala linearna. Pri utvrđivanju
vrednosti pomeranja i brzine na početku jednog intervala uvažavamo vrednosti pomeranja i
brzine na kraju predhodnog intervala. Koordinatni sistem biramo tako da sa merenjem
vremena počinjemo na početku intervala.
93


Slika 3.5 Podela modalnog opterećenja na intervale

Modalno opterećenje unutar intervala ∆t je

bτ a
∆t
N N
N (τ N
i
+ =

+ =
0 1
0
)

(3.91)

Modalna jednačina postaje

η
i
(τ)+ 2ξ
i
ω
i

η
i
(τ) + ω
i
2
η
i
(τ) = a+bτ i=1,2,…,N
(3.92)

Neka su dati granični uslovi q
0
i
0
q za t=t
0
ili τ=0. Pošto je

) t ( ) t (
0 0 0 0
Φη q = ) t ( ) t (
0 0 0 0
η Φ q =
(3.93)

množeći izraze (3.93) sa leve strane sa Φ ΦΦ Φ
T
M i vodeći računa o relacijama ortonormiranosti,
početni uslovi za jednačinu (3.92) u trenutku t=t
0
ili τ=0 glase

0 0
0 Mq Φ
T
i i i
) ( = = = η τ η
0 0
0 q M Φ
T
i i i
) ( = = = η τ η
(3.94)

Rešenje jednačine (3.92) sa početnim uslovima (3.94) može da se prikaže u matričnom obliku
kao

(
¸
(

¸

+
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

= =
1
0
0 1
N
N
t t
i
i
t t
i
i
B A
η
η
η
η



(3.95)

Matrica A je matrica uvećanja i predstavlja uticaj “početnih uslova” na početku vremenskog
intervala. Matrica A je prikazana kao

,t) ,ξ (ω a
a a
a a
i i ij
=
(
¸
(

¸

=
22 21
12 11
A

(3.96)
94
pri čemu su elementi matrice A dati sa

) sin
1
(cos
2
11
t t e a
di
i
i
di
t
i i


+ ∆ =
∆ −
ω
ξ
ξ
ω
ω ξ



t e a
di
i i
t
i i


− =
∆ −
ω
ξ ω
ω ξ
sin
1
1
2
12



12
2
2
21
sin
1
a t e a
i di
i
i t
i i
ω ω
ξ
ω
ω ξ
− = ∆

− =
∆ −


(3.97)

) sin
1
(cos
2
22
t t e a
di
i
i
di
t
i i


− ∆ =
∆ −
ω
ξ
ξ
ω
ω ξ




Matrica B predstavlja uticaj spoljašnjeg opterećenja i prikazana je kao

)
22 21
12 11
t , ,ξ (ω b
b b
b b
i i ij
∆ =
(
¸
(

¸

= B

(3.98)

Elementi matrice B su dati sa

t
t
t
t
t
t
e b
i
i
di
i
i
i
di
i i
i i t
i i

+ ∆

+ − ∆
− ∆
− ∆ −
=
∆ −
3 3 2
2 3
2
11
2
] cos )
2 1
( sin
1
2 1
[
ω
ξ
ω
ω
ξ
ω
ω
ξ ω
ξ ξ
ω ξ




t
t
t
t
t
e b
i
i
i
di
i
i
di
i i
i t
i i

− + ∆

+ ∆
− ∆

=
∆ −
3 2 3
2 3
2
12
2 1
] cos
2
sin
1
1 2
[
ω
ξ
ω
ω
ω
ξ
ω
ξ ω
ξ
ω ξ




t
t t
t
t
e b
i
di di
i
i i
i
t
i i

− ∆ + ∆

+ ∆

=
∆ −
2
2
2 21
1
] cos sin
1
[
1
ω
ω ω
ξ
ξ ω
ω
ω ξ

(3.99)
t
t t
t
e b
i
di di
i
i
i
t
i i

+ ∆ + ∆


=
∆ −
2
2
2
22
1
] cos sin
1
[
1
ω
ω ω
ξ
ξ
ω
ω ξ



pri čemu je

2
1
i i di
ξ ω ω − =
(3.100)



3.7.4 Spektralna modalna analiza kod seizmičkog opterećenja

U dosadašnjim izvođenjima uvek smo tražili kompletan vremenski tok odgovora konstrukcije
za dato opterećenje. Ako znamo pomeranje konstrukcije u svakom trenutku možemo odrediti
maksimalnu veličinu pomeranja i tome pomeranju odgovarajuće unutrašnje sile. Kod
dimenzionisanja obično uzimamo maksimalne veličine dok nas kompletan vremenski tok
manje interesuje. U praksi je, obzirom na to, korisno imati na raspolaganju dijagrame sa
kojih možemo da dobijemo maksimalne veličine odgovora za različite konstrukcije. Takav
95
dijagram zovemo spektar odgovora. Spektar pokazuje maksimalne veličine odgovora (obično
pomeranja, brzine i ubrzanja) za sisteme sa jednim stepenom slobode.

Kod projektovanja ne koristimo spektar ubrzanja nekog određenog zemljotresa, nego neki
prosečan gladak spektar. Za veoma značajne objekte takav spektar se određuje na osnovu
detaljnog proučavanja mogućih karakteristika očekivanog zemljotresa na lokaciji objekta. Za
obične objekte spektri su dati u propisima (prilog C). Za ilustarciju na slici 3.6 prikazan je
spektar koji je izradio Housner (1959) na osnovu analize nekih zemljotresa registrovanih u
Kaliforniji.



Slika 3.6 Normiran Housner-ov spektar ubrzanja za prigušenje od 0 do 40% kritičnog

Kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja za spektar relativnih pomeranja S
d
,
spektar relativnih brzina S
v
i spektar apsolutnih ubrzanja S
a
važi

max
(t) q S
r d
=

max
(t) q S
r v
=
(3.101)
max
(t) q S
r a
=


Svi spektri su funkcije frekvencije i prigušenja S=S(ω,ξ).

U zemljotresnom inžinjerstvu obično se umesto spektra relativnih brzina i spektra apsolutnih
ubrzanja, upotrebljavaju spektri pseudobrzine S
pv
i pseudoubrzanja S
pa
koji su jednostavno
vezani sa spektrom relativnih pomeranja

S
pv
=ωS
d
(3.102)
S
pa=
ω
2
S
d
=ω S
pv
(3.103)

Empirijski je pokazano da za frekvencije i prigušenja običnih konstrukcija u zgradarstvu važi

S
pv
≅ S
v
S
pa
≅ S
a
(3.104)

Kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja upotreba spektra odgovora daje uvek
tačne vrednosti za maksimalnu veličinu, ako spektar tačno odgovara zadatom opterećenju.
96
Upotreba spektra kod sistema sa više stepeni slobode uvek daje približne rezultate koji su u
najvećem broju slučajeva dovoljno tačni za praktičnu primenu.

Ograničimo se na slučaj pobuđivanja konstrukcije u jednom pravcu. Ovo ograničenje
pojednostavljuje izvođenje, ali ne ograničava metodu. Pošto radimo u elastičnom područiju,
važi zakon superpozicije i rezultati proračuna za pojedine pravce pobuđivanja mogu da se
sabiraju.

Pretpostavimo da imamo pobudu (akcelerogram) u pravcu jedne od osa, na primer 1. Tada je
prema jednačini (3.53) vektor ) ( a t

[ ] 0 0 0 0 0 (t) a t
T
= ) ( a
(3.105)

Pretpostavimo da broj generalisanih pomeranja čvora iznosi šest. Uočimo čvor j. Ako je α=0
(slika 3.3) onda je prema jednačini (3.54) i (3.105)



(
(
(
¸
(

¸

=
1
1
1
Γ
)
0
0
0
0
0
1
) (t a (t a
j j

(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

= = b (t) a B



(3.106)

Ako je α=90 onda je



(
(
(
¸
(

¸

=
1
1
1
Γ
(t) a (t a
j j

(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

= =
0
0
0
0
1
0
) b (t) a B



(3.107)


Ako je pobuđivanje u pravcu ose 3 onda je

(t) a (t a
j j

(
(
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

= =
0
0
0
1
0
0
) t b ) ( a B






(3.108)

Sada matricu B datu jednačinom (3.56) možemo da izrazimo kao

[ ]
T
N
T
j
T T T
b b b b B … …
1
= =
(3.109)
97
i to je matrica kolona.

Spektar odgovora može se primeniti samo sa modalnom analizom Polazimo od jednačine
(3.57), vodeći računa o (3.106), (3.107), (3.108) i (3.109) i poštujući postupak u poglavlju
3.7.2 dolazimo do modalne jednačine, koju sada za slučaj pobuđivanja u jednom pravcu
pišemo

(t) a
T
i i i i i i
Mb Φ − = + + η ω η ω ξ η
2
i
2
(3.110)

Rešenje ove jednačine preko integrala konvolucije dato je u obliku

i
i
i
t
i
) t (
i
T
i
i
ω
(t) D
Γ d ) t ( sin e ) ( a
i i
= − − =

− −
0
τ τ ω τ
ω
η
τ ω ξ

Mb Φ


(3.111)

gde je pretpostavljeno da se radi o sistemu sa malim prigušenjem (ω ωω ω
Di
≈ ≈≈ ≈ω ωω ω
i
). Sa D
i
smo
označili integral. Γ
i
je faktor participacije definisan izrazom

i
Γ = M Φ
T
i
b
(3.112)

Maksimalna veličina količnika D
i
(t)/ω
i
po analogiji sa sistemom sa jednim stepenom
slobode, jednaka je veličini u spektru pomeranja za kružnu frekvenciju ω
i
i za prigušenje ξ
i

i
i
i i di di
ω
(t) D
) ,ξ (ω S S = =

(3.113)

Na taj način jednačinu (3.111) koja daje maksimalnu veličinu η
i
, vodeći računa o (3.112) i
(3.113), možemo napisati u obliku

di i max i
S Γ = η
(3.114)

Maksimalna generalisana pomeranja u osnovnom koordinatnom sistemu (doprinos vibracija u
tonu i) su

q
imax
=Φ ΦΦ Φ
i
η
imax
(3.115)

Maksimalna opterećenja u pravcima generalisanih pomeranja sa kojima računamo unutrašnje
sile nosača (doprinos vibracija u tonu i) u osnovnom koordinatnom sistemu su

S
i
=Kq
imax
(3.116)

Ako na jednačinu (3.116) primenimo jednačine (3.114) i (3.115) imamo

S
i
=Kq
imax
= KΦ ΦΦ Φ
i
η
imax
= MΦ ΦΦ Φ
i
ω
i
2

η
imax
= MΦ ΦΦ Φ
i
Γ
i
ω
i
2
S
di
(3.117)

a zatim na jednačinu (3.117) primenimo jednačinu (3.112) dobijamo vektor sila (doprinos
vibracija u tonu i) kojima opterećujemo nosač
98

S
i
= MΦ ΦΦ Φ
i
M Φ
T
i
bS
pai

(3.118)

Karakteristike zemljotresnog opetrećenja se za potrebe projektovanja najčešće zadaju u
obliku projektnog spektra. Projektni spektri obično odražavaju prosečne vrednosti više
spektara odgovora i daju se obično u obliku spektra pseudoubrzanja.
Sam projektni spektar je dat u bezdimenzionalnom obliku za različite kategorije tla i množi se
sa seizmičkim koeficijentom koji odražava očekivanu jačinu zemljotresa. U pojedinim
propisima se tako dobijena vrednost koriguje raznim faktorima koji zavise od predviđenog
ponašanja konstrukcije. Na taj način dobijamo S
pai
koji se koristi u gornjoj jednačini (prilog
C).

Na osnovu vektora sila S
i,
za svaki ton, tražimo uticaje (pomeranja i sile). Kombinacijom
uticaja, za pojedine tonove, posebnim metodama, tražimo maksimale i ekstremne uticaje u
konstrukciji.



3.7.4.1 Pomeranja i unutrašnje sile

Spektralno opterećenje u pravcu jedne od glavnih osa

Kao krajnji rezultat analize, potrebno je poznavati ukupan uticaj svih tonova vibracija.
Kombinaciju uticaja pojedinih tonova, kod primene spektra odgovora, moguće je načiniti
samo približno. Pošto se maksimalne vrednosti uticaja za pojedine tonove javljaju u
različitim vremenima, jednostavno sabiranje maksimalnih vrednosti uticaja pojedinih tonova
je veoma konzervativan postupak. Zbog toga se u poslednje vreme upotrebljavaju dve
metode: SRSS (Square Root of Sum of Squares) i CQC (Complete Quadratic Combination).

Pretpostavimo da spektralno opterećenje deluje u pravcu jedne od glavnih osa. Neka je
matrica
max
Q reda m x n gde je m broj sopstvenih frekvencija a n broj nepoznatih
parametara pomeranja. Neka je za ton i maksimalna vrednost za generalisano pomeranje j
max ij
q . Tada imamo

[ ]
max n max j max
max mn max m
max ij
max n max
max
q q
q
q q
q q q Q … …

… …

1
1
1 11
=
(
(
(
¸
(

¸

=


(3.119)

gde je vektor
max j
q skup vrednosti pomeranja za generalisano pomeranje j za različite tonove
oscilovanja.

Neka imamo matricu
x
F
ma
reda m x n gde je m broj sopstvenih frekvencija, a n broj
nepoznatih generalisanih pomeranja sistema. Neka je za ton i maksimalna vrednost presečne
sile u pravcu generalisanog pomeranja j
ij
f
max

99

[ ]
max n max j max
max mn max m
max ij
max n max
max
f f
f
f f
f f f F … …

… …

1
1
1 11
=
(
(
(
¸
(

¸

=


(3.120)


gde je vektor f
max j
skup maksimalnih presečnih sila u pravcu generalisanog pomeranja j za
različite tonove oscilovanja.

Sa q
max
označimo vektor maksimalnih pomeranja, a sa f
max
vektor maksimalnih presečnih
sila usled svih tonova oscilovanja

[ ]
max n max j max
T
max
q q q … …
1
= q
[ ]
max n max j max
T
max
f f f … …
1
= f

(3.121)

Kod SRSS metode vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presečnih sila usled
svih modova oscilovanja iznosi

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
x
T
x
T
q q
q q
q q
q
nma max n
jma max j
max
T
max
max n
max j
max
max
q
q
q

1 1 1

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
max n max n
max j max j
max max
max n
max j
max
max
f
f
f
f f
f f
f f
f
T
T
T

1 1 1




(3.122)


Ako sada sa ρ
ij
označimo faktore koji definišu povezanost pojedinih tonova i čija se vrednost
izračunava na osnovu izraza

2 2 2 2 2 2
2 3
4 1 4 1
8
ρ
)r ξ (ξ ) r r( ξ ξ ) r (
)r ξ r (ξ ξ ξ
j i j i
/
j j i j i
ij
+ + + + −
+
=

(3.123)

gde je
i
j
ω
ω
r = .
Ove faktore možemo da grupišemo u matricu ∆ ∆∆ ∆

(
(
(
¸
(

¸

=
mm m
ij
m
ρ ρ
ρ ρ

1
1 11
ρ ∆


(3.124)

Primenom CQC metode vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presečnih sila
usled svih modova oscilovanja iznosi
100

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
nmax
T
nmax
jmax jmax
1max
T
max
max n
max j
max
max
q
q
q
q ∆ q
q ∆ q
q ∆ q
q
T

1 1

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
nmax
T
nmax
max j
T
max j
max
T
max
max n
max j
max
f
f
f
f ∆ f
f ∆ f
f ∆ f
f
max

1 1 1




(3.125)



CQC metod ne može da se primeni u slučaju, ako imamo neprigušen sistem (ξ=0) i r=1 jer
je tada vrednost
0
0
=
ij
ρ tj. neodređena i tada moramo da primenimo SRSS metod.
Posebno je potrebno naglasiti da je u svim slučajevima moguće kombinovati samo konačne
vrednosti. Nije pravilno pomoću već kombinovanih vrednosti računati nove veličine.


Spektralno opterećenje u više pravaca

Sada imamo slučaj da seizmičko opterećenje deluje prostorno. Neka imamo spektralno
opterećenje dato sa tri spektaralne krive S
1
, S
2
, S
3
koje deluju u tri ortogonalna pravca 1,2 i
3. Neka pravac 1 zaklapa sa globalnom X osom sistema ugao α. Da bismo našli vektore
maksimalnih uticaja moramo da uradimo sledeće.

Uočimo

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
ik
max n
ik
max j
ik
max
ik
max
q
q
q

1
q
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
ik
max n
ik
max j
ik
max
ik
max
f
f
f

1
f i=1,2 k=1,2



(3.126)

gde su
ik
max
q i
ik
max
f vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presečnih sila,
prema jednačinama (3.122) i (3.125), usled spektralnog opterećenja S
i
koje za k=1 deluje pod
uglom α=0, za k=2 deluje pod uglom α=90.

Uočimo

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
i
max n
i
max j
i
max
i
max
q
q
q

1
q
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
i
max n
i
max j
i
max
i
max
f
f
f

1
f i=1,2,3



(3.127)
101
gde su
i
max
q i
i
max
f vektor rezultujućeg maksimalnog pomeranja i vektor rezultujućih
maksimalnih presečnih sila usled spektralnog opterećenja S
i.
.

Prvi korak je da izračunamo vektore
11
max
q i
11
max
f za S
1
i α=0 i vektore
12
max
q i
12
max
f za S
1
i
α=90. Rezultujući vektori
1
max
q i
1
max
f za zadati ugao α su

α α sin cos
max max max
12 11 1
q q q ± ± =

α α sin cos
max max max
12 11 1
f f f ± ± =

(3.128)

Drugi korak je da izračunamo vektore
21
max
q i
21
max
f za S
2
i α=0 i vektore
22
max
q i
22
max
f za S
2
i
α=90. Rezultujući vektori
2
max
q ,
2
max
f za zadati ugao α su

α α cos sin
max max max
22 21 2
q q q ± ± =

α α cos sin
max max max
22 21 2
f f f ± ± =

(3.129)

Treći korak je proračun vektora
3
max
q ,
3
max
f za S
3
koje deluje u pravcu globalne Z ose.

Pošto su S
1
, S
2
, S
3
statistički nezavisni, očekivane vrednosti vektora maksimalnih uticaja pri
spektralnom opterećenju u više pravaca iznose

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

+ +
+ +
+ +
=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
2 3 2 2 2 1
2 3 2 2 2 1
2 3
1
2 2
1
2 1
1
1
) q ( ) q ( ) q (
) q ( ) q ( ) q (
) q ( ) q ( ) q (
q
q
q
max n max n max n
max j max j max j
max max max
max n
max j
max
max

q

(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

+ +
+ +
+ +
=
(
(
(
(
(
(
¸
(

¸

=
2 3 2 2 2 1
2 3 2 2 2 1
2 3
1
2 2
1
2 1
1
) f ( ) f ( ) f (
) f ( ) f ( ) f (
) f ( ) f ( ) f (
f
f
f
max n max n max n
max j max j max j
max max max
max n
max j
max q
max

f







(3.130)



3.7.4.2 Ekstremna pomeranja i unutrašnje sile

Ugao za koji će uticaj j biti maksimalan nalazimo iz uslova

0 =


α
max j
q
0 =


α
max j
f


(3.131)
102
Kritični ugao je izračunat upotrebom znaka + u ( 3.128) i (3.129). Izračunati kritični ugao
iznosi

) ) q ( ) q (( ) ) q ( ) q ((
) q q q q (
) tan(
max j max j max j max j
max j max j max j max j q
jcr 2 22 2 21 2 12 2 11
22 21 12 11
2
2
− − −
+
= α

) ) f ( ) f (( ) ) f ( ) f ((
) f f f f (
) tan(
max j max j max j max j
max j max j max j max j f
jcr 2 22 2 21 2 12 2 11
22 21 12 11
2
2
− − −
+
= α



(3.132)

gde ugao sa oznakom q je kritični ugao za generalisano pomeranje j, a ugao sa oznakom f je
kritični uglao za silu u pravcu generalisanog pomeranja j.

Uočimo matrice

) (cos
u
jcr
u
diag α
α
= C ) (sin
u
jcr
u
diag α
α
= S
u=f,q (3.133)

gde matrica sa oznakom u=q sadrži kritične uglove za generalisana pomeranja, a matrica sa
oznakom u=f sadrži kritične uglove za sile u pravcima generalisanih pomeranja.

Sada izraz (3.128) možemo da napišemo u obliku

12 11 1
max
q
max
q
max
q S q C q
α α
± ± =

12 11 1
max
f
max
f
max
f S f C f
α α
± ± =

(3.134)

a izraz (3.129) u obliku


22 21 2
max
q
max
q
max
q C q S q
α α
± ± =

22 21 2
max
f
max
f
max
f C f S f
α α
± ± =

(3.135)

Sa dobijenim vrednostima u izrazima (3.134) i (3.135) računamo ekstemne vrednosti
generalisanih pomeranja i presečnih sila primenom izraza (3.130).

71











DEO II

Objektno orijentisano modeliranje i implementacija



72

92

Poglavlje 4

Objektno orijentisano modeliranje



4.1 Uvod

Softver ima za cilj da modeluje realni svet. Kod softvera postoji nekoliko pristupa modelu.
Dva najčešća načina su iz perspektive algoritama i iz objektno orijentisane perspektive.

Tradicionalni pogled na razvoj softvera ima algoritamsku perspektivu. Kod tog pristupa,
osnovni građevni blokovi softvera – moduli su procedure ili funkcije (sistem modelujemo
postupkom koji se sastoji iz koraka. Razmišljamo kako se i kada nešto radi). Ovaj pogled
usmerava nas na pitanja redosleda odvijanja aktivnosti i razlaganja većih algoritama u manje.
Kako se menjaju projektni zahtevi i kako sistem raste, sistem stvoren u algoritamskom fokusu
sve se teže održava.

Savremeni pristup razvoja softvera ima objektno orijentisanu perspektivu. U ovom pristupu
glavni gradivni delovi softverskog sistema su objekti. Objekat je bilo koji fizički objekat ili
koncept predstavljen kao apstrakcija podataka iz rečnika prostora problema ili prostora
rešenja. Svaki objekat ima svoj identitet (može mu se dati ime ili ga razlikovati na neki drugi
način), stanje (u opštem slučaju pridružuju mu se neki podaci) i ponašanje (možete izvršiti
akcije nad objektom, a on može izvršiti akcije nad drugim objektom).

Objektno orijentisan pristup razvoju softvera se dokazao u projektovanju sistema za razne
vrste problema uključujući sve nivoe veličine i komplekstnosti. Najmoderniji programski
jezici, operativni sistemi i alati su objektno orijentisani.

Kod objektno orijentisanog pristupa treba razlikovati objektno orijentisano modeliranje i
objektno orijentisano programiranje. Objektno orijentisano modeliranje (engl. object oriented
modeling, OOM) je širi pojam koji predstavlja način razmišljanja o problemu i kreiranje
apstraktnog modela problema. Objektno orijentisano programiranje (engl. object oriented
programming, OOP) predstavlja tehniku realizacije ovoga modela, a objektno orijentisani
jezici poseduju koncepte koji omogućavaju lako uobličavanje objektnog modela u računarski
program.
Kod OOM-a koncepti OOP-a i dalje važe, ali se koriste na nižem nivou apstrakcije, prilikom
same implementacije objektno orijentisanog modela.



4.1.1 Objektno orijentisano programiranje

Objektno orijentisano programiranje smišljeno je pre tridesetak godina kao odgovor na tzv.
softversku krizu. Softverska kriza je fenomen koji je nastao kada su mogućnosti računara
naglo porasle, a time su porasli i zahtevi za kompleksnim softverom. Pokazalo se da

93
organizacija velikih softverskih projekata nije više dovoljno dobra da bi bila u stanju da izađe
na kraj sa velikim zahtevima korisnika. Projektovanje, izrada i održavanje softvera postali su
preskupi, preglomazni poslovi koji su davali sve manje rezultate u odnosu na rad koji se u
njih ulagao. Greške u softveru su postajale sve ozbiljnije i teže za uočavanje i otklanjanje.

Može se izdvojiti nekoliko problema u realizaciji softvera koji su doveli do softverske krize:

- Tradicionalno programiranje podrazumeva projektovanje softvera po modulima.
Moduli često imaju prejake inetarkcije. Programski kod jednog modula više puta se
oslanja na internu realizaciju drugog modula. Programer koji realizuje jedan modul
može nenamerno da zanemari neku činjenicu na koju se oslonio programer koji je
realizovao drugi modul, a koja nema nikakvog značaja na rad modula u kome se
nalazi. Greška može nastupiti tek kada se moduli sklope u celinu.

- Često se događa da programer shvati da je već mnogo puta realizovao neku strukturu
podataka ili algoritam koji mu ponovo treba ali ga ne može ponovo upotrebiti bez
značajnih izmena. Znači, tradicionalno programirane ne obezbeđuje lak način
ponovne upotrebe softvera.

- Tradicionalno programiranje ne obezbeđuje programe koji su jasno struktuirani,
čitljivi i laki za modifikovanje. Jedna ispravljena greška u programu može da generiše
niz novih. Tradicionalno programiranje ne obezbeđuje mehanizme koji mogu da
lokalizuju realizaciju nekog dela programa i tako spreče da se izmene u nekom delu
softvera odraze na ostatak sistema.

Kako se menjaju projektni zahtevi i kako sistem raste, sistem stvoren na tradicionalan način
sve se teže održava.

Objektno orijentisano programiranje daje odgovore na nabrojane probleme. Ono nudi
mehanizme koji:

- automatski kontrolišu interakcije između delova softvera,
- omogućavaju višekratnu upotrebu već napisanih delova softvera (eng. software
reuse),
- omogućavaju da se lokalizuje realizacija nekog dela programa i tako spreči da se
izmene u nekom delu softvera odraze na ostatak sistema.

Objektno orijentisano programiranje je novi pristup realizaciji softvera kao modela realnog
sveta. To je poseban način razmišljanja pri projektovanju programa. OOP daje kao rešenje
sledeće važne koncepte:

- Apstarktni tipovi podataka (eng. abstract data type) omogućavaju korisniku da se u
programu definišu korisnički tipovi predstavljeni internom strukturom podataka
(atributi, osobine) i operacija koje se mogu vršiti. Apstrakcijom se smatra skup
objekata iz problema koji imaju neka zajednička svojstva, bitna sa stanovišta njihovog
okruženja. Apstarkcija se modeluje klasom (tip). U koliko se pravi razlika izmedju
tipa i klase objekta, najpogodnije je tretirati klasu kao implementaciju tipa.

- Enkapsulacija (engl. encapsulation; information hiding) – skrivanje detalja realizacije
neke klase. Realizacija neke klase može da bude skrivena od ostatka sistema.

94
- Korisnicima se definiše samo šta se sa klasom može raditi, a način kako se to radi
skriva se od korisnika.

- Nasleđivanje (eng. inheritance) je relacija između dve klase podataka: ako je klasa B
jedna vrsta klase A, klasa B će imati sve osobine klase A, ali će imati još neke. Za
klasu B se kaže da je naslednik klase A, tj da je izvedena iz klase A. Klasa A se tada
naziva osnovna klasa.

- Polimorfizam (eng. polymorphism) je svojstvo koje obezbeđuje izvršenje neke
operacije svojstvene izvedenoj klasi, i ako se pri tome objektu pristupa kao pripadniku
osnove klase.

Objektno orijentisano programiranje je metoda implementacije gde su programi organizovani
i vidu komunicirajućih skupova objekata, pri čemu svaki objekat predstavlja jednu pojavu
neke klase, sa hijerarhijskom organizacijom i mogućnošću nasledjivanja osobina. U takvim
programima klasa obično ima statičke osobine, dok objekti imaju dinamičke osobine, sa
dinamičkim vezanim vremenom i polimorfizmom.



4.1.2 Objektno orijentisano modeliranje i implementacija

Povećanjem složenosti aplikacija, razvoj softvera samo primenom tehnika OOP-a na nekom
klasičnom, tekstualnom objektno orijentisanom programskom jeziku pokazao se kao
nedovoljno efikasan. Metodolozi su započeli da eksperimentišu sa alternativnim pristupima
analizi i projektovanju. Zbog toga su formirane metode za OOM. Te metode podrazumevaju:

- razvoj modela softvera na višem nivou apstrakcije, korišćenjem apstraktnijih
koncepata od onih koje nudi OOP ( ali i nekih koje podržava OOP),
- specifikaciju modela pomoću vizuelnih, grafičkih notacija,
- transformaciju tako visoko apstraktnih, vizuelnih modela u implementacione forme.
Implementaciona forma je tipično programski kod na nekom klasičnom, tekstualnom
objektno orijentisanom programskom jeziku koji se dobija iz objektno orijentisanog
modela softvera.

Pojavio se veliki broj objektno orijentisanih metoda (preko 50). Međutim ni jedna od njih
nije zadovoljavala sve potrebe korisnika. Od svih metoda istakle su se tri metode: Object
Oriented Analysis and Design (OOA/D, autor Booch), Object Modeling Technique (OMT,
autor je Rumbaugh) i Object Oriented Software Engineering (OOSE, autor je Jacobson).
Iz ove tri metode nastala je jedinstvena metoda za OOM i UML jezik za modeliranje (The
Unifed Modeling Language – Objedinjeni jezik za modeliranje).

Rezultat modeliranja je da se dobije model. Model obezbeđuje šematski prikaz sistema. Svaki
sistem može se opisati sa različitih aspekata korišćenjem različitih modela. Model može biti
strukturni, naglašavajući organizaciju sistema ili dinamički naglašavajući ponašanje sistema.

U radu je posebna pažnja posvećena UML jeziku za modeliranje i to onim delovima UML
jezika koji opisuju strukturni model sistema preko dijagrama klasa.

95
Tokom faze implementacije model će se preslikati u ciljni implementacioni jezik, a to je ovde
C++. Pošto se bavimo samo strukturnim modelom, koji je dat kao dijagram klasa, on će se
preslikati u deklaracije klasa, atributa i operacija u C++-u.



4.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML

UML je standardni vizuelni jezik za OOM dominantno, ali ne isključivo, složenih
softverskih sistema. On omogućuje:

- vizuelizaciju: UML je vizuelni, grafički jezik;
- specifikaciju: pomoću UML jezika formiraju se precizni, nedvosmisleni i potpuni
modeli;
- konstrukciju: UML nije vizuelni programski jezik, ali njegovi modeli se mogu
neposredno povezati sa raznim programskim jezicima. To znači da je moguće
preslikavanje iz UML modela u programski jezik, u tabele relacionih baza;
- dokumentovanje: pomoću UML jezika mogu se dokumentovati zahtevi, arhitektura,
projekat, izvorni kod itd.



4.2.1 Osnovni elementi jezika UML

Osnovni gradivni elementi jezika UML su:

- opšta sredstva - stvari (engl. things),
- relacije (engl. relationship),
- dijagrami (engl. diagrams).

Stvari su osnovni objektno orijentisani elementi za izgradnju u UML-u. Relacije spajaju
opšta sredstava. Dijagrami grupišu zanimljive skupove opštih sredstava. Elementi za
izgradnju UML-a ne mogu se spajati na proizvoljan način. Kao i svaki jezik, UML poseduje
brojna pravila koja određuju kako treba da izgleda dobro formiran model.

Ovde će se ukratko dati opis onih elemenata jezika UML koji će se kasnije koristiti u radu.


Opšta sredstva

Postoji četiri vrste opštih sredstava. To su:

- strukturna opšta sredstva. To su imenice modela. One čine rečnik sistema koji
modelujemo. To su statički delovi modela i predstavljaju elemente koji su ili
konceptualni ili fizički. Postoji više opštih strukturnih sredstava, a jedno od njih je
klasa;
- opšta sredstva za opis ponašanja. To su dinamički delovi UML modela. Oni su
glagoli UML modela, koji predstavljaju ponašanje sistema;

96
- grupišuća opšta sredstava. To su organizacioni delovi UML modela. To su kutije na
koje model može da bude razložen. Postoji jedna osnovna vrsta grupišućih sredstava –
paket;
- anotaciona opšta sredstva. To su delovi sa objašnjenjima u UML modelu. To su
komentari koje možete da primenite za opis, rasvetljavanje i davanje primedbi o bilo
kom elementu modela. Postoji jedno osnovno opšte sredstvo koje se zove napomena
(engl. note).

Klasa (engl. class) je najvažnije strukturno opšte sredstvo svakog
objektno orijentisanog sistema. Klasa je opis skupa objekata koji dele iste
atribute, operacije, relacije i semantiku. Svaka klasa mora da ima ime da bi se
razlikovala od drugih.
Atribut je imenovana osobina klase, koji opisuje vrednost koje konkretni primerci osobine
mogu da sadrže. Klasa može i ne mora da ima atribute.
Operacija je implementacija nekog servisa kojeg može zahtevati od bilo kog objekta klase
da bi se uticalo na ponašanje.
Klasa se prikazuje posebnim pravougaonim simbolom u kome mogu postojati odeljci za ime
klase, atribute i operacije (slika 4.1)




Slika 4.1 Oznaka za klasu

Paket (engl. package) je grupišuće opšte sredstvo. Paketi se koriste za organizovanje
elemenata modela u veće blokove sa kojima možete manipulisati kao sa celinom. Svaki paket
ima ime. Paket se grafički predstavlja samo sa imenom i u obliku kao na slici 4.2


Slika 4.2 Oznaka za paket



Atributi
Ime klase
Operacije
Ime paketa

97
Relacije

Postoje četiri vrste relacija u UML-u:

- zavisnost (eng. dependency). To je semantička relacija između dva opšta sredstva za
koja važi da promena jednog (nezavisnog) opšteg sredstva može da utiče na drugo
(zavisno) opšte sredstvo. Zavisnost se prikazuje isprekidanom linijom sa otvorenom
strelicom na vrhu, koja polazi od stvari koja je zavisna i ide ka stvari od koje ova
zavisi. (slika 4.3 );

Slika 4.3 Oznaka za relaciju zavisnosti.


- asocijacija (engl. association) To je strukturna relacija koja opisuje skup veza, gde je
veza spoj između objekata. Asocijacija se grafički predstavlja punom linijom, koja
može biti usmerena, ponekad sa oznakom, a često sa drugim detaljima kao što su
mogući broj i imena učesnika u asocijaciji. (slika 4.4);


Slika 4.4 Oznaka za relaciju asocijacije

- generalizacija (engl. generalisation). To je relacija generalizacije/ specijalizacije kod
koje objekte generalizovanog elementa (roditelja) mogu zameniti objekti
specijalizovanog elementa (potomka). Potomak nasleđuje strukturu i ponašanje
roditelja. Relacija se označava punom linijom sa praznom strelicom ka roditelju.
(slika 4.5);


Slika 4.5 Oznaka za realiciju generalizacije

- realizacija (engl. realization). To je semantička veza u kojoj je jedan element ugovor
koji drugi element ispunjava (slika 4.6).


Slika 4.6 Relacija realizacije


Dijagrami

Dijagram je grafička prezentacija skupa elemenata koji predstavlja jedan pogled na jedan deo
modela. Dijagram se crta da bi se sistem vizuelizovao iz različitih perspektiva tako da je
dijagram projekcija sistema. Pošto se ni jedan kompleksan sistem ne može u celini sagledati

98
iz samo jedne perspektive, u UML-u je definisano više tipova dijagrama. Možemo da ih
podelimo na:

- strukturne dijagrame. Oni prikazuju statičke delove sistema. UML definiše pet
strukturnih dijagrama. Jedan od strukturnih dijagrama koji je od interesa za nas je
dijagram klasa;

- dijagrame za opis ponašanja. Oni opisuju dinamičke aspekte sistema. UML definiše
četiri dijagrama za opis ponašanja.

Koji će sve dijagrami biti izabrani za modeliranje zavisi od sistema koji se modelira: da li je
to jednostavna aplikacija koja se izvršava na jednom računaru, da li se radi o sistemu
klijent/server ili je to kompleksan distribuirani sistem.



4.2.2 Dijagram klasa

Dijagram klasa je strukturni dijagram i služi za modeliranje statičkog prikaza sistema. Ovi
dijagrami sadrže: klase, pakete, relacije: asocijacije , zavisnosti, nasleđivanja. Mogu da
sadrže još neka druga opšta sredstva. Svi ovi elementi opisani su u predhodnim poglavljima.

Ovde ćemo dati nešto više detalja o relaciji asocijacije i nasleđivanja.

Asocijacija je relacija između klasa. Objekti kao instance tih klasa vezani su instancama te
asocijacije. Instanca asocijacije zove se veza (engl. link). Asocijacija najčešće služi da se
preko veze objekata razmenjuju poruke.
Asocijacijom se mogu povezati dve klase. Tada je to binarna asocijacija. Moguće su i
asocijacije koje povezuju tri ili više klasa, ali su one nezgodne za realizaciju.
Kada klasa učestvuje u asocijaciji, ona igra specifičnu ulogu (engl. role). Uloga se navodi
jedinstvenim nazivom (Rola) ili parom uloga koje se pišu uz kraj asocijacije, prema klasi
koja igra tu ulogu (A, B) (slika 4.7).




Slika 4.7 Asocijacija između dve klase

Posebno obeležije asocijacije je kardinalnost – multiplikativnost (engl. multiplicity). Ona
govori koliko objekata jedne klase učestvuje u datoj asocijaciji sa objektima druge klase.
Specificira se navođenjem donje granice (minimalna vrednost, npr. 0), dve tačke (..) i gornje
granice (maksimalna vrednost, npr *, gde zvezda u tom slučaju označava nepoznat pozitivan
ceo broj (slika 4.8).
Klasa A Klasa B
Rola
A B

99



Slika 4.8 Multiplikativnost

Drugo važno obeležije asocijacije je navigabilnost (engl. navigability). Ona govori da se
polazeći od objekta sa jedne strane veze može doći do objekta sa druge strane veze date
asocijacije. Navigativnost u jednom smeru označava se otvorenom strelicom na
odgovarajućem drugom kraju asocijacije (slika 4.9).


Slika 4.9 Navigabilnost


Agregacija (engl. aggregation) je posebna vrsta asocijacije, čvršća asocijacija koja
predstavlja reelaciju “celina-deo”. Objekti klase koja predstavlja celinu sadrže objekte koji
predstavljaju delove. Agregacija se označava tako što se na liniji asocijacije stavi rombić (
<>,”diamond”) na strani celine (slika 4.10).


Slika 4.10 Agregacija

Kompozicija (engl. composition) je posebna vrsta ćvršće agregacije. Ona unosi posebnu
semantiku u relaciji celine i dela. Kod nje je strogo definisano pitanje vlasništva objekta dela
i njegovog životnog veka. Kompozicija se prikazuje kao i agregacija, samo sa ispunjenim
rombom (slika 4.10).


Slika 4.10 Kompozicija
Klasa A Klasa B
1 0..*
Klasa A Klasa B
1 0..*
Klasa A Klasa B
Rola
A B
1...* 0..1
Klasa A Klasa B
Rola
A B
1...* 0..1

100
Relacija generalizacije je relacija između opšte stvari (osnovna klasa) i posebne stvari
(izvedena klasa). Generalizacijom (ili nasleđivanjem) izvedene klase nasleđuju sve atribute i
operacije osnovne klase, a mogu (ali ne moraju) dodati i nove operacije i atribute. Izvedena
klasa može promeniti relaciju operacije iz osnovne klase, navođenjem svoje definicije
operacije kao operacija iz osnovne klase (polimorfizam).

Klasa može imati jednu (engl. single inheritance) (slika 4.11) ili više osnovnih klasa
(višestruko nasledjivanje, engl. multiple inheritance)




Slika 4.11 Jednostruko nasleđivanje

Klasa B Klasa C
Klasa A

101

4.3 Dijagrami klasa

U sledećim poglavljima dati su karakteristični dijagrami klasa. U dijagramima su navedene
samo klase bez atributa i metoda. Ovo omogućava da se uoče odnosi među klasama. Za
svaku klasu dato je objašnjenje šta predstavlja. Objašnjenje je dato kod onog dijagrama gde je
klasa definisana.



4.3.1 Dijagram klasa “Elan”

Boundary
conditions
(from Logical View)
FEConnections
(from Logical View)
Finite elements
(from Logical View)
Loads
(from Logical View)
Misclaneous
(from Logical View)
Models
(from Logical View)
Type
(from Logical View)
Util
(from Logical View)
Methodes
(from Logical View)
Functions
(from Logical View)


Slika 4.11 Dijagram klasa Elan

Na slici 4.11 prikazan je dijagram paketa. Sadržaj pojedinih paketa:

- paket Misclaneous sadrži dijagram klasa Misclaneous koji opisuje poprečne preseke,
materijale, čvorove itd.,
- paket Boundary conditions sadrži dijagram klasa Boundary conditions koji opisuje
granične uslove,
- paket FEConnections sadrži dijagram klasa FEConnections koji opisuje veze
konačnih elemenata,
- paket FE sadrži dijagram klasa FE koji opisuje konačne elemente,
- paket Functions sadrži dijagram klasa Functions koji opisuje diskretne funkcije,
- paket Loads sadrži dijagram klasa Loads koje opisuju opterećenje čvorova i konačnih
elemenata,

102

- paket Methodes sadrži dijagram klasa Methodes koji opisuje diskretne metode koje
se koriste za rešavanje diferencijalnih jednačina kretanja,
- paket Models sadrži dijagram klasa Models koji opisuje modele konstrukcija.



4.3.2 Dijagram klasa “Misclaneous “

CCentroid
CCrossSection
CDisplacement
CForce
CMaterial
CLumpedMass
CPoint
CVelocity
CDamper
CBCDDamper
(from Di splacements)
-m_ppC
1
1..n
1
1..n
CSpring
CBCDSpring
(from Di spl acements)
+ m_ppK1..6 1..6
CNode
0..n 1
-m_pMass
0..n 1
0..1
1
-m_pDamper
0..1
1
0..1
1
-m_pSpring
0..1
1
CBCDRestraint
(from Di splacements)
-m_pRestraint
0..1
1
0..1
1

Slika 4.12 Dijagram klasa Misclaneous



CCrossSection Poprečni presek konačnog elementa sa podacima o: momenatu
inercije, površine, površine smicanja ...
CForce Prostorna koncentrisana sila data preko komponenti sile u tri
ortogonalna pravca.
CDisplacement Prostorno pomeranje dato preko podataka o pomeranjima u tri
ortogonalna pravca.
CMaterial Materijal elementa dat preko podataka o: modulu elastičnosti,
modulu klizanja, gustine materijala itd.
CVelocity Prostorna brzina preko podataka o brzinama u tri ortogonalna
pravca.
CCentroid Centroid.
CLumpedMass Koncentrisana masa data preko podataka o vrednostima
angažovanosti masa u pravcima generalisanih pomeranja čvora.
CPoint Položaj materijalne tačke u prostoru dat preko koordinata.

103
CSpring Opruga data preko podatka o njenoj krutosti.
CDamper Prigušenje dato preko podatka o koeficijentu prigušenje.
CNode Čvor modela. Podaci o čvoru su njegov položaj u prostoru,
identifikacioni broj, granični uslovi (elastično oslanjanje,
prigušenje, oslonac ), masa.



4.3.3 Dijagram klasa “Boundary conditions “

CBC
CBCD
(from Displacements)
CBCDDamper
(from Displacements)
CBCDInitial
(from Displacements)
CBCDKnown
(from Displacements)
CBCDRestraint
(from Displacements)
CBCDSpring
(from Displacements)
CBCF
(from Forces)
CBCFConc
(from Forces)
CBCFElement
(from Forces)
CBCFNode
(from Forces)

Slika 4.13 Dijagram klasa Boundary conditions

CBCFNode
CForce
(from Misclaneous)
CBCF
0..1
1
#m_pConcentrate
0..1
1
0..1
1
#m_pMoment
0..1
1

Slika 4.14 Dijagram klasa Boundary conditions-Forces

104

CBCD
CDamper
(from Misclaneous)
CBCDDamper
1..n 1
-m_ppC
1..n 1
CVelocity
(from Misclaneous)
CBCDInitial
1
1
-m_pLinearVel
1
1
1
1
-m_pRotationalVel
1
1
CDisplacement
(from Misclaneous)
CBCDKnown
1
1
#m_pLinearDisp
1
1
1
1
#m_pRotationalDisp
1
1
(Vector< boolean >)
(from Mathematic)
CBCDRestraint
1..6
1
#m_pRestraint
1..6
1
CSpring
(from Misclaneous)
CBCDSpring
1..6
+ m_ppK
1..6

Slika 4.15 Dijagram klasa Boundary conditions-Displacements



CBC Apstarktna klasa graničnih uslova iz koj se izvode granični uslovi po
pomeranjima i po silama.
CBCD Apstraktna klasa iz koje su izvode klase za granične uslove po
pomeranjima.
CBCF Apstraktna klasa iz koje su izvode klase za granične uslove po silama.
CBCDRestraint Ograničenje pomeranja čvora u pravcima generalisanih pomeranja.
CBCDSpring Opruge u čvoru u pravcima izabranih generalisanih pomeranja.
CBCDDamper Prigušivači u čvoru u pravcima izabranih generalisanih pomeranja.
CBCDKnown Poznata generalisana pomeranja čvora.
CBCDInitial Inicijalna generalisana pomeranja čvora (pomeranje i brzine).
CBCFNode Poznate sile u čvorovima u pravcima generalisanih pomeranja.



105
4.3.4 Dijagram klasa “FEConnections “

CTypeFE
(from Type)
CFEC
1
1
+m_eEType
1
1
CDamper
(from Misclaneous)
CFECDamper
0..4
+m_ppC
0..4
CFECRelease
CFECEccentricity
CSpring
(from Misclaneous)
CFECSpring
0..4 1
+m_ppK
0..4 1

Slika 4.16 Dijagram klasa FEC



CFEC Apstraktna klasa veza u spoljašnjim čvorovima konačnog elementa.
CFECSpring Polukrute veze u spoljnjim čvorovima konačnog elementa date
preko krutosti opruga u pravcima generalisanih pomeranja.
CFECDamper Prigušenje veze u spoljašnjim čvorovima konačnog elementa dato
preko prigušenja u pravcima generalisanih pomeranja.
CFECRelease Otpuštanje veza u pravcima generalisanih pomeranja u spoljašnjim
čvorovima konačnog elementa.
CFECEccentricity Ekscentricitet veze u spoljašnjim čvorovima konačnog elementa.

106
4.3.5 Dijagram klasa “FE “

CFEMember3D
CMaterial
(from Misclaneous)
CCrossSection
(from Misclaneous)
CTypeFE
(from Type)
CFECRelease
(from FEConnections)
CFECSpring
(from FEConnections)
CFECEccentricity
(from FEConnections)
CFECDamper
(from FEConnections)
CNode
(from Misclaneous)
CFE
1
1
#m_pMaterial
1
1
1
1
#m_pSection
1
1
1
1
#m_eEType
1
1
0..1
1
#m_pRelease
0..1
1
0..1
1
#m_pSpring
0..1
1
0..1
1
#m_pEccentricity
0..1
1
0..1
1
#m_pDamper
0..1
1
1..n
-m_ppNode
1..n

Slika 4.17 Dijagram klasa FE



CFE Apstrakta klasa za konačni elemenat iz koje se izvode svi konačni
elementi.
CFEMember3D Prostorni štap kao konačni elemenat.

107

4.3.6 Dijagram klasa “Functions “

CDFLLoadCond
CTHForceList
CGroundAccList
CTime
Matrix
(from Mathematic)
(Vector< int >)
(from Mathematic)
CDFLGeneralDsp
0..1
1
-m_pDynamicEqGeneralDsp
0..1
1
0..1
1
-m_pFnctGeneralDsp
0..1
1
CPoint
(from Misclaneous)
CDiscretFnct
1..n
1
#m_pPoint
1..n
1
CDiscretFnctList
1..n
+m_ppFunction
1..n

Slika 4.18 Dijagram klasa Functions



CDiscretFnct Diskretna funkcija data preko niza tačaka.
CDiscretFnctList Lista diskretnih funkcija čiji broj može da bude proizvoljan.
CDFLGeneralDsp Veza između diskretne funkcije i generalisanog pomeranja.
CGroundAccList Lista vrednosti ubrzanja pri zemljotresu za tri orotogonalna pravca.
Ctime Vremenski period dejstva dinamičkog opterećenja i korak
integracije.
CDFLLoadCond Veza između diskretne funkcije i nezavisnog uslova opterećenja za
dinamičko opterećenje.
CTHForceList Veza između dinamičke sile i nezavisnog uslova opterećenja sa
vremenskim periodom dejstva i korakom integracije.

108
4.3.7 Dijagram klasa “Loads “

CLoad
CLNode
CLElement
CLoadCondition
0..1 1
-m_pNodeLoads
0..1 1
0..1
1
-m_pElementLoads
0..1
1


Slika 4.19 Dijagram klasa Loads



CLoad Apstarktna klasa za opterećenje konstrukcije.
CLNode Čvorno opterećenje.
CLElement Opterećenje konačnog elementa.
CLoadCondition Uslovi opterećenja konstrukcije dati preko opterećenja čvorova i
opterećenja konačnih elemenata.

109

4.3.8 Dijagram klasa “ Methodes“

CDIM
CDIMAlpha
CMAClassic
CMA
CStaticCondensation
CMethod


Slika 4.20 Dijagram klasa Methodes



CMethod Apstraktna klasa metoda za numeričko rešavanje dinamičkih
jednačina.
CMA Apstraktna klasa za metode modalne analize.
CDIM Apstraktna klasa za metode direktne integracije.
CMAClassic Klasična modalna analiza.
CDIMAlpha Metod direktne integracije – α postupak.
CStaticCondesation Kondezacija sistema jednačina statičkom metodom.



110
4.3.9 Dijagram klasa “ Models“

CME2DD1
CMacroElement
CPseudo3D
CSystem
CMEForP3D CMacroElementLocation
-m_pLocations
0..1 1 0..1 1
CLoadCondition
(from Load)
CModel
0..1 1
#m_pLoad
0..1 1
C3D
CNode
(from Mi scl aneous)
1..n
#m_ppNodeModel
1..n
CFE
(from Fi ni t el ement)
1..n
-m_ppNode
1..n 1..n
1..n


Slika 4.14 Dijagram klasa Models



CSystem Sistem sadrži globalne podatke za proračun kao što su tip
modela, metod proračuna pri dinamičkoj analizi, da li se
traže maksimalne ili ekstremne vrednosti...
CModel Apstraktna klasa iz koje se izvode modeli.
C3D Trodimenzionalni model konstrukcije.
CMacroElement Opšti makro element.
CMEForP3D Makro element za pseudo trodimenzionalni model sa
horizontalnim pomeranjima i obrtanjima tavanica oko
globalne Z ose.
CME2DD1 Makro element za pseudo trodimenzionalni model koji ima
krutost samo u ravni u kojoj leži i krutost mu je data u
pravcima horizontalnih pomeranja tavanica.
CPseudo3D Pseudo tordimenzionalni model.
CMacroElementLoaction Polozaj makroelementa da preko centoida makroelementa i
Ugla koji pravac makroelementa zaklapa sa globalnom X
osom.


111

Poglavlje 5

Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku
C++



5.1 Uvod

Kao što smo rekli, objektno orijentisani jezici poseduju koncepte koji omogućavaju lako
uobličavanje objektnog modela u računarski program. Pet najboljih objektno orijentisanih
jezika sa kojima je realizovan veliki broj sistema u praksi su:

- Smalltalk
- Objektni paskal
- C ++
- CLOS(Common Lisp Object Sistem) i
- Ada

Pored njih u poslednje vreme pojavio se jedan vrlo moćan objektno-orijentisani jezik pod
imenom Java koji je široko primenjen na mnogim platformama.

Jezik C++ je danas svakako najpopularniji objektno orijentisani jezik opšte namene. Pogodan
je kako za sistemsko tako i za aplikativno programiranje svih namena. Jezik C++ je sredstvo
za primenu objektno orijentisanih koncepata.

Jezik C++ nije čisto objektno orijentisani jezik. On je nastao kao naslednik jezika C, pa je
zadržao i koncepte tradicionalnog programiranja.

Jezik C++ nudi još jedan koncept koji ne spada u grupu osnovnih objektno orijentisanih
koncepata. To je koncept preklapanja operatora (engl. operator overloading). Da bi tipovi
koje je definisao programer bili sasvim ravnopravni sa ugrađenim tipovima i za njih se mogu
definisati značenja operatora koji postoje u jeziku.

Tokom faze implementacije model je preslikan u ciljni implementacioni jezik, a to je ovde
C++. Pošto se samo bavimo strukturnim modelom datim preko dijagrama klasa, on će se
preslikati u model podataka tj. u deklaracije klasa, atributa i operacija u C++-u. Deklaracije
dobijenih klasa su date na pratećem CD-u u fajlovima sa ekstenzijom h.


112
5.2 Računarski program ELAN

5.2.1 Osnovne karakteristike programa

Program služi za statički i dinamički proračun okvirnih konstrukcija.

Razvijena su dva modela za proračun prostorne okvirne konstrukcije. Jedan model je klasični
trodimenzionalni model, a drugi model je pseudo trodimenzionalni model.

Kod klasičnog trodimenzionalnog modela, konstrukcija je predstavljena linijskim konačnim
elementima povezanim u čvorovima. Osnovne nepoznate su tri translacije i tri rotacije
čvorova. Mase sistema su direktno koncetrisane u pojedinim ili svim čvorovima sistema.

Kod pseudo trodimenzionalnog modela, konstrukcija je predstavljena skupom
makroelemenata povezanih u nivoima tavanica. Osnovne nepoznate su dve translacije i jedna
rotacija tavanica. Kod ovog modela i za statičku i za dinamičku analizu osa Z je usmerena
naviše. Mase sistema koncentrisane su u centrima masa tavanica.

Kod čeličnih ramova moguće je u proračun uvesti i uticaje polukrutih i ekscentričnih veza.
Polukruta veza se tretira kao linearna.

Za konstrukciju se usvaja globalni tip prigušenja. Za zadati koeficijenat relativnog
prigušenja, za prvi ton, računaju se koeficijenti α i β i računa se matrica prigušenja sistema za
koju se pretpostavlja da je proporcionalna matrici masa i matrici krutosti sitema.

Na osnovu izračunate matrice krutosti i matrice masa sistema, mogu se odrediti frekventne
karakteristike i oblici oscilovanja sistema.

Za numeričku integraciju izabran je α postupak i postupak alternative konvolucionom
integralu.

Dinamičko opterećenje može da se zada preko vremenske funkcije sile, akcelelograma i
krive spektra pseudoubrzanja. Primenom krive spektra pseudoubrzanja mogu da se dobiju
maksimalne vrednosti uticaja za zadati pravac spektra pseudoubrzanja ili ekstremne vrednosti
uticaja.


113
5.2.2 Šema ulaznog dokumenta

GLOBAL CONTROL VARIABLE

tModel tMethod nld popt nfq nInd ξ α

tModel Tip modela:
tModel=M3D (trodimenzionalni model)
tModel=PSEUDO3D (pseudo trodimenzionalni model)
tModel=MACRO (makroelement)
tMethod Metod proračuna korišćen kod dinamičke analize:
tMethod=ALPHA_METHOD (α postupak)
tMethod=CMA_METHOD (alternative konvolucionom integralu)
Nld Broj nezavisnih uslova opterećenja.
Popt Trenutno nije u upotrebi. Staviti da je vrednost popt=0.
Nfq Broj kružnih frekvencija koje će biti izračunate. Za sada nije u upotrebi.
Ako se radi dinamički proračun staviti samo da je Nfq>0.
nInd nInd=0 računaju se ekstremne vrednosti uticaja usled primenjenog
spektara odgovora. Ako je naveden ugao α on se
zanemaruje.
nInd=1 računaju se vrednosti uticaja usled primenjenog
spektara odgovora za dati ugao α.
ξ Koeficijent relativnog prigušenja.
α Ugao koji osa 1 akcelelograma ili spektra odgovora zaklapa sa
globalnom X osom sistema. Pozitivna vrednost ugla je u smeru
suprotnom od smera kazaljke na satu. Vrednost ugla daje se u
stepenima.



PSEUDO3D
< If tModel=PSEUDO3D >

ID numNodeP3D numDiffME METotalNumb
MEID IDOfDiffME <1…METotalNumb>
nodeIDMEt <1… numNodeP3D >
X
C
Y
C
Z
C
β CMEID <1... METotalNumb>
JOINTS (SUBMODEL) <1...numNodeP3D >

ID Identifikacioni broj nosača.
numNodeP3D Broj spratova.
numDiffME Broj makroelemenata koji imaju različite karakteristike.
METotalNumb Ukupan broj makroelemenata.
MEID Identifikacioni broj makroelementa.
IDOfDiffME Identifikacioni broj makroelementa čije se karakteristike dodeljuju
makroelementu čiji je identifikacioni broj dat u MEID.

114

nodeIDMEt Dovodi u vezu čvorove PSEUDO3D modela (tavanice) i čvorove
makroelementa MEID – nodeIDME (oznaka definisana dalje u tekstu).
Za dati makroelemenat MEID navode se brojevi čvorova nodeIDME
makroelementa koji odgovaraju redom tavanicama od 1 pa naviše.
Ako makroelement nije vezan za tavanicu vrednost ovog polja je 0.
X
C
X koordinata centorida makroelementa.
Y
C
Y koordinata centorida makroelementa.
Z
C
Z koordinata centorida makroelementa.
Β Ugao koji ravan makroelementa zaklapa sa globalnom X osom.
Pozitivna vrednost ugla je u smeru suprotnom od smera kazaljke na
satu. Vrednost ugla daje se u stepenima.
CMEID Identifikacioni broj makroelementa za koji se daje položaj centroida
JOINTS
(SUBMODEL)
Podaci o čvorovima. Struktura ovog ulaza je ista kao i kod unosa
čvorova u JOINTS (SUBMODEL).
Pri navođenju položaja čvorova pseudo modela ( to su u stvari centri
masa tavanica) koordinatna osa Z mora da bude usmerena naviše.
Numeracija čvorova PSEUDO3D modela može da se daje u
proizvoljnom redosledu po visini konstrukcije.



SUBMODEL
<If tModel=PSEUDO3D then 1..numDiffME
else 1>

MODEL CONTROL BLOCK

ID numNodes numFE numMaterials numSections

ID Identifikacioni broj nosača.
numNodes Broj čvorova nosača.
numFE Broj konačnih elemenata.
numMaterials Broj linija sa različitim materijalima.
numSections Broj linija sa različitim poprečnim presecima.



STRUCTURE OF STIFFNES MATRIX
FOR MACROELEMENT
<If tModel=PSEUDO3D OR
tModel=MACRO>


NumNodeME
nodeIDME nodeIDC3D e
nx
e
ny
e
nz
e
nϕ ϕϕ ϕx
e
nϕ ϕϕ ϕy
e
nϕ ϕϕ ϕz

<1...numNodeP3D >

NumNodeME Broj čvorova modela makroelementa.
Ako makroelement pripada PSEUDO3D modelu, ovaj broj je
jednak ili manji od broja spratova.

115

nodeIDME Identifikacioni broj čvora makroelementa.
Kada makroelement pripada PSEUDO3D modelu: Na svakom
spratu M3D modela makroelementa izaberemo čvor koji će
reprezentovati sprat u PSEUDO3D modelu. Brojevi ovih čvorova
idu od 1 <= NumNodeME. Numeracija ovih čvorova po visini
modela može da se obavi u proizvoljnom redosledu. Broj čvora n
makroelementa ne mora da se poklapa sa n-tim spratom
PSEUDO3D modela.
nodeIDC3D Identifikacioni broj čvora u M3D modelu makroelementa koji
odgovara identifikacionom broju čvora makroelementa nodeIDME.
e
nx

e
ny

e
nz

e
nϕx

e
nϕy

e
nϕz

Brojevi jednačina za generalisana pomeranja u čvorovima
makroelementa u matrici krutosti makroelementa. Za svako
izabrano generalisano pomeranje u čvorovima označenim sa
nodeIDME označava se jednačina koja odgovara tom
generalisanom pomeranju. Označavanje jednačina se radi za svaki
čvor makroelementa idući od prvog čvora pa do NumNodeME, po
redosledu kako su pomeranja data u vektoru generalisanih
pomeranja čvora.

Kada je makroelement element PSEUDO3D modela, čvorovi
makroelementa imaju samo horizontalna pomeranja u ravni
makroelementa te će samo
e
nx
K0 .



JOINTS
<1...numNodes >

X Y Z ID ili ???
Rx Ry Rz Rf ff fx Rf ff fy Rf ff fz
ili ???
mx my mz mf ff fx mf ff fy mf ff fz
ili ???
Sx Sy Sz Sf ff fx Sf ff fy Sf ff fz ili ???
Cx Cz Cz Cf ff fx Cf ff fy Cf ff fz
ili ???

X Y Z

Koordinate čvorova.
ID Identifikacioni broj čvora. Označavanje čvorova ide od 1 do
numNodes u rastućem poretku.
Rx Ry Rz
Rfx Rfy
Rfz

Otpuštanje generalisanih pomeranja.
Ri=1 generalisano pomeranje čvora ne postoji.
Ri=0 generalisano pomeranje čvora postoji.
i=x, y, z, fx, fy, fz.
Ako su sva otpuštanja jednaka 0 može se umesto navođenja
podataka staviti samo ???.

116

mx my mz
mfx mfy
mfz

Angažovane mase u pravcima generalisanih pomeranja. Mase će biti
uzete u proračun samo tamo gde Ri=0.
Vrednost za masu mora da bude mi>=0.
Ako su sve koncentrisane mase jednake 0 može se umesto
navođenja podataka staviti samo ???.
Sx Sy Sz
Sfx Sfy
Sfz

Krutost opruga u pravcima generalisanih pomeranja. Opruge će biti
uzete u proračun samo tamo gde Ri=0.
Vrednost za krutost opruge mora da bude Si>=0 ili Si=B
(označava ∞).
Ako nema opruga u čvorovima može se umesto navođenja podataka
staviti samo ???.
Cx Cz Cz
Cfx Cfy
Cfz
Prigušenje u pravcima generalisanih pomeranja. Prigušivači će biti
uzeti u proračun samo tamo gde je Ri=0.
Vrednost prigušenja mora da bude Ci>=0.
Ako nema prigušenja u čvorovima može se umesto navođenja
podataka staviti samo ???.



MATERIALS
<1…numMaterials >

IDmat EYoung G ρ ρρ ρ υ υυ υ α αα α

IDmat Identifikacioni broj materijala.
EYoung Young-ov moduo elastičnosti.
G Moduo klizanja.
ρ
Gustina materijala ( za sada nije u upotrebi. Navesti 0).
υ
Poisson-ov koeficijent (za sada nije u upotrebi. Navesti 0).
α
Koeficijenat termičkog širenja materijala (za sada nije u upotrebi.
Navesti 0).



SECTIONS
<1...numSections >

IDS F Ixx Iyy Izz Ay Az th

IDS Identifikacioni broj poprečnog preseka.
F Površina poprečnog preseka.
Ixx Moment inercije poprečnog preseka oko lokalne ose .
Iyy Moment inercije poprečnog preseka oko lokalne ose y
Izz Moment inercije poprečnog preseka oko lokalne ose z.
Ay Površina smicanja poprečnog preseka u pravcu lokalne y ose.
Az Površina smicanja poprečnog preseka u pravcu lokalne z ose.
th Debljina površinskog elementa..Nije u upotrebi. Navesti da mu je
vrednost jednaka 0.


117

FINITE ELEMENTS
<1…numFE >

IDFE typeFE ID1 ID2 .... IDn IDS IDM
M1y M2y M1z M2z N Mt
Β
S1y S2y S1z S2z ili ???
e1 e2 z

ili ???
C1y C2y C1z C2z ili ???

IDFE Identifikacioni broj konačnog elementa. Ovi brojevi moraju da idu u
rastućem redosledu od 1 pa naviše.
typeFE Tip konačnog elementa. Za sada može da ima vrednost:
typeFE=MEMBER3D
ID1... Idn Identifikacioni brojevi krajnjih čvorova konačnog elementa.
IDM Identifikacioni broj karakteristika materijala.
IDS Identifikacioni broj karakteristika poprečnog preseka.
M1y M2y
M1z M2z
N Mt
Otpuštanje krajeva konačnog elementa. Važi samo za element
typeFE=MEMBER3D. Oznake 1 i 2 označavaju prvi i drugi kraj
štapa. Slova x,y,z označavaju ose lokalnog koordinatnog sistema
elementa.
Ako je vrednost 1 sila na kraju štapa ne postoji.
Ako je vrednost 0 sila na kraju štapa postoji.
Ako su sva otpuštanja jednaka 0 može se umesto navođenja podataka
staviti samo ???.
Β Ugao koji lokalna osa z štapa zaklapa sa X osom globalnog
koordinatnog sistema. Ugao se daje u stepenima. Određivanje
vrednosti ugla je dato je u prilogu B.
S1y S2y
S1z S2z
Krutost polukrute veze u krajnjim čvorovima štapa.
S>=0 ili S=B (označava ∞)
Ako su navedeni podaci za otpuštanje krajeva konačnog elementa, oni
se zanemaruju. Ako nema polukrute veze može se umesto navođenja
podataka staviti samo ???.
e1 e2 Ekscentricitet veze u krajnjim čvorovima štapa.
Ako nema ekscentriciteta u čvorovima može se umesto navođenja
podataka staviti samo ???.
z Faktor redukcije krute zone. Vrednost mora da bude u granicama
0 ≤ z ≤ 1
C1y C2y C1z
C2z
Nije trenutno u upotrebi upotrebi.
Umesto podataka staviti ???.


118

NODE LOADS ili ???

Ako nema opterećenja čvorova umesto celog ovog bloka staviti ???

totalPlaces
IDJ1 forceID
1
.... forceID
nld
<1...diffPlForces >
IDJ2 knownDspID
1
... knownDspID
nld
<1...diffPlKnownDsp>
IDJ3 initDspID
1
... initDspID
nld
<1...diffPlInitDsp>
diffPlForces diffForces
diffPlKnownDsp diffDsp
diffPlInitDsp diffInitDsp
Fx Ffy Fz Mx My Mz <1...diffForces>
ux uy uz φx φy φz <1...diffDsp>
dx dy dz dφx dφx dφx
x d

y d

z d

x dϕ

y dϕ

z dϕ

<1...diffInitDsp>


totalPlaces =diffPlForces+ diffPlKnownDsp+ diffPlInitDsp
IDJ1 Identifikacioni broj čvora koji sadrži silu.
forceID
1
...forceID
nld
Identifikacioni broj čvorne sile za dati nezavisni uslov opterećenja.
IDJ2 Identifikacioni broj čvora koji sadrži poznato pomeranje.
knownDspID
1
...
knownDspID
nld

Identifikacioni broj poznatog pomeranja za dati nezavisni uslov
opterećenja.
IDJ3 Identifikacioni broj čvora u kojem su zadati početni uslovi za
dinamičko optrećenje.
initDspID
1
...
initDspID
nld

Identifikacioni broj početnih uslova za dinamičko optrećenje za dati
nezavisni uslov opterećenja.
diffPlForces Broj linija koje povezuju identifikacioni broj čvora koji sadrži silu i
identifikacioni broj čvorne sile za dati nezavisni uslov opterećenja.
diffForces Broj linija sa čvornim silama.
diffPlKnownDsp Broj linija koji povezuje identifikacioni broj čvora koji sadrži
poznato pomeranje i Identifikacioni broj poznatog pomeranja za
dati nezavisni uslov opterećenja.
diffDsp Broj linija sa poznatim pomeranjima.
diffPlInitDsp Broj linija koji povezuje identifikacioni broj čvora koji sadrži
početne uslove za dinamičko optrećenje i identifikacioni broj
početnih uslova za dinamičko optrećenje za dati nezavisni uslov
opterećenja.
diffInitDsp Broj linija sa početnim uslovima za dinamičko opterećenje.
Fx Ffy Fz
Mx My Mz
Komponente čvornog opterećenja. Prvo opterećenje koje se navede
smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom. Kod PSEUDO3D
modela komponente sila kod statičkog opterećenja su date u odnosu
na globalnu Z osu, a kod dinamičkog opterećenja u odnosu na
centre masa tavanica.

119

ux uy uz φx φy φz Komponente poznatog pomeranja čvora. Prvo pomeranje koje se
navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom. Kod
PSEUDO3D modela komponente poznatih pomeranja kod statičkog
opterećenja su date u odnosu na tačke na globalnoj Z osi, a kod
dinamičkog opterećenja u odnosu na centre masa tavanica.
dx dy dz
dφx dφx dφx
x d

y d

z d

x dϕ

y dϕ

z dϕ

Komponente početnih uslova za dinamičko opterećenje. Prvi početni
uslov koji se navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa
redom.
Kod PSEUDO3D modela komponente početnih uslova su date u
odnosu na centre masa tavanica.



ELEMENT LOADS ili ???

Za sada nema podataka koji se unose. Staviti umesto ovoga bloka ???



FORCETH LOADS ili ???

Ako nema ovog opterećenja umesto celog ovog bloka staviti ???

Pre definisanja ovog bloka treba da bude definisan blok NODE LOADS.

nDt nTime
DISCRET FNCT
Fnct
1
... Fnct
nld


nDt Vremenski inkrement.
nTime Period vremena za koji se računa.
DISCRET FNCT Struktura bloka data dalje u tekstu.
Fnct
1
... Fnct
nld
Povezuje identifikacioni broj funkcije sa nezavisnim uslovom
opterećenja navedenom u bloku NODE LOADS. Broj podataka u
ovome redu jednak je broju nezavisnih uslova opterećenja. Ako
nezavisni uslov opterećenja nije povezan ni sa jednom funkcijom unosi
se 0.



STEADY STAY LOADS ili ???

Za sada nema podataka koji se navode. Staviti umesto ovoga bloka ???.



120

ACCELERATIONS ili ???

Ako nema ovog opterećenja umesto celog ovog bloka staviti ???.

nDt nTime
DISCRET FNCT
Fnct
1
... Fnct
6


nDt Vremenski inkrement.
nTime Period vremena za koji se računa.
DISCRET FNCT Struktura bloka data dalje u tekstu Broj diskretnih funkcija može da
bude od 1 do 3. Prva funkcija se pridružuje angažovanoj masi u smeru
generalisanog pomeranja X , druga angažovanoj masi u smeru Y , a
treća angažovanoj masi u smeru Z.
Fnct
1
... Fnct
6
Povezuje identifikacioni broj funkcije sa odgovarajućim generalisanim
pomeranjem. Kod ovoga tipa opterećenja navesti da je svih šest
komponenti jednako 0.



SPECTRUM ili ???

Ako nema ovog opterećenja umesto celog ovog bloka staviti ???.

DISCRET FNCT
Fnct
1
... Fnct
6


DISCRET FNCT Struktura bloka data dalje u tekstu. Broj diskretnih funkcija može da
bude od 1 do 3. Prva funkcija se pridružuje angažovanoj masi u smeru
generalisanog pomeranja X , druga angažovanoj masi u smeru Y , a
treća angažovanoj masi u smeru Z.
Fnct
1
... Fnct
6
Povezuje identifikacioni broj funkcije sa odgovarajućim generalisanim
pomeranjem. Kod ovoga tipa opterećenja navesti da je svih šest
komponenti jednako 0.




121

Dodatak: Objašnjenej bloka DISCRET FNCT

DISCRET FNCT

numDiscFnct
numPoints A
X
A
Y
<1...numDiscFnct>
X Y

<1... numPoints.>


numDiscFnct Ukupan broj diskretnih funkcija.
Ovaj blok podataka navodi se za svaku funkciju. Prva funkcija koja se navede smatra se da
ima identifikacioni broj 1.
numPoints

Broj tačaka diskretne funkcije.
A
X
Množitelj u pravcu X ose.
A
Y
Množitelj u pravcu Y ose.
X Y

Kordinate tačke funkcije. Pri navođenju tačaka treba voditi računa da je
X
i
<=X
i+1
.


103











DEO III

Parametarska analiza i zaključak

104

105

6. Parametarska analiza



6.1 Uvod

Parametarska analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentičnosti veza na dinamičke osobine i
seizmički odgovor konstrukcije izvršena je na dva primera: ramu u ravni i prostornom ramu.
Kao opterećenje ramova korišćeno je seizmičko opterećenje dato preko akcelelograma i
preko krivih spektra pseudoubrzanja.

Za analizu uticaja fleksibilnosti i ekscentičnosti veza na dinamičke osobine i seizmički
odgovor konstrukcije korišćeno je nekoliko vrsta dijagrama:

- dijagram: Koeficijent krutosti - Normalizovani uticaj ( Kk-u(Nk) )

Koeficijent krutosti veze dat je kao:

lk
EI
Kk
3
1
1
+
=

(6.1)

gde je k krutost veze u čvoru, a l dužina, E moduo elastičnosti i I moment inercije
štapa.

Normalizovani uticaj je dat kao

1
) (
=
=
Kk
Kk
u
u
Nk u

(6.2)

gde je u
Kk
posmatrani uticaj za Kk=Kk
i
, a u
Kk=1
je isti taj uticaj za Kk=1




- dijagram: Koeficijent ekscentričnosti -Normalizovani uticaj ( Ke-u(Ne) )

Koeficijent ekscentričnosti veze dat je kao

l
l
Ke
k
=

(6.3)

gde je l
k
dužina krute zone u čvoru, a l

dužina štapa.

Normalizovani uticaj je dat kao

106

0
) (
=
==
Ke
Ke
u
u
Ne u

(6.4)

gde je u
Ke
posmatrani uticaj za Ke=Ke
i
, a u
Ke=0
je isti taj uticaj za Ke=0.



- dijagram: Vreme – Pomeranje

Kao uticaji, u gornjim jednačinama, pojavljuju se pomeranja čvorova (U
1,
U
11,
U
19
), presečne
sile štapa 1 u čvoru 21 (M,

T
,
M
3
,

T
2
) i kružne frekvencije (Omega
i
i=1,2,3,4,5). Svi
posmatrani uticaji su posledica seizmičkog opterećenja konstrukcije datog preko:

- akcelerograma (slika 6.1),
- krivih spektra pseudoubrzanja (slika 6.2).

Pošto nas pri analizi preko dijagrama Kk-u(Nk) i Ke-u(Ne) interesuju normalizovane
vrednosti pomeranja čvorova i presečnih sila štapa, kao opterećenje mogu da se koriste
normalizovane vrednosti spektara pseudoubrzanja (slika 6.2b). Ova normalizacija je izvršena
u odnosu na maksimalnu vrednost pseudoubrzanja za svaki dijagram posebno.
Osim normalizovanog spektara pseudoubrzanja S
Ec1,
S
Ec2
, S
Yu
uveden je još i spektar Sc=1
da bi se iz proračuna eliminisao uticaj oblika krive spektra pseudoubrzanja. Normalizovani
uticaji dobijeni na ovakav način predstavljaju granične vrednost normalizovanih uticaja
usled fleksibilnosti i ekscentičnosti veza za posmatranu konstrukciju.

Vrednosti uticaja dobijene programom ELAN, upoređivane su sa vrednostima uticaja
dobijenim programom SAP90 (Wilson L.E. i dr, 1984). Dobijene vrednosti uticaja, za
granične vrednosti Kk=0 i Kk=1, su u saglasnosti. Takođe, dobijene vrednosti uticaja za
različite vrednosti Ke su u saglasnosti.

-1,5
-1
-0,5
0
0,5
1
1,5
0 2 4 6 8 10 12
t[sec]
a

(
m
/
s
/
s
)


Slika 6.1 Akcelerogram zemljotresa El Centro (A
ElC
)

107
0
1
2
3
4
5
6
0 1 2 3 4 5
T[sec]
S
p
a
[
m
/
s
/
s
]
S'Ec1
S'Ec2
S'Yu

a)


0
0,2
0,4
0,6
0,8
1
1,2
0 1 2 3 4 5
T[sec]
S
p
a
[
m
/
s
/
s
]
SEc1
SEc2
SYu
Sc

b)

Slika 6.2
a) Krive spektra pseudoubrzanja prema:
- Eurocode 8:
-S’
Ec1
- elastični spektar sa parametrima:
2
2 . 1
s
m
a = , tip tla=B, ξ=0%
-S'
Ec2
– projektni spektar sa parametrima:
2
2 . 1
s
m
a = , tip tla=B, faktor


ponašanja q=1, ξ=5%
- Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmičkim područijima:
- S'
Yu
– kategorija tla II, kategorija objekta II, tip konstrukcije 1,
seizmičko područije IX
b) Normalizovane krive spektra pseudoubrzanja sa slike a.

108
6.2 Analizirani primeri

Analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentričnosti veza na seizmički odgovor konstrukcije
urađena je na dva primera:

- simetrični ram u ravni (u daljem tekstu u oznaci 2DS),
- nesimetrični ram u prostoru ( u daljem tekstu u oznaci 3DN).

Ekscentricitet i krutost veza uzimani su u obzir samo na vezi grede sa stubom. Za zadati
koeficijent ekscentričnosti u intervalu od 0 do 0.1 sa korakom 0.02 računat je stvarni
ekscentricitet veze grede i stuba, a za zadati koeficijent krutosti u intervalu od 0.1 do 1 sa
korakom 0.1 računata je stvarna krutost veze grede sa stubom. Tako dobijene vrednosti
unošene su ulazni fajl za program ELAN i računati su traženi uticaji.

Kod oba rama usvojene su iste karakteristike poprečnih preseka i date su u tabeli 6.1:

Tabela 6.1 : Karakteristike poprečnih preseka ramova

l[m] F[m
2
] I
2
[m
4
] I
3
[m
4
]
greda 8 0.306 0.002569
stub 4 0.1224 0.001798 0.001798

Za materijal je usvojen E= 210000000 kN/m
2
.


Simetrični ram u ravni – 2DS:

Na slici 6.3 je data dispozicija 2DS. Pri proračunu uticaja korišćen je M3D model.
Mase su koncentrisane u svim čvorovima rama. Njihova vrednost je
m
kN
m
X
2
sec
20 = i
deluju samo o pravcu globalne koordinatne ose X.

Prilikom traženja uticaja, opterećenje A
ElC
, S
Ec1
, S
Ec2
, S
Yu
i S
C
dato je samo u pravcu ose 1
(slika 3.3) koja sa globalnom osom X zaklapa ugao α=0.


Nesimetrični ram u prostoru - 3DN

Na slici 6.4 je dat prostorni izgled 3DN. Osnovna kula rama ima deset spartova, dok
sporedne kule imaju šest, odnosno četiri sprata.

Pošto je za proračun korišćen PSEUDO3D model, 3DN je razložen na makroelemente.
Njihova dispozicija je prikazana na slici 6.5.

Mase su koncentrisane u težištima tavanica i vrednosti su im date u tabeli 6.2. Tavanice su
numerisane od osnove pa naviše.

109
Tabela 6.2: Vrednosti masa kod 3DN



Tavanica
(
¸
(

¸

m
kN
m
X
2
sec

(
¸
(

¸

m
kN
m
Y
2
sec


[ ]
2
sec kNm m
Z ϕ

1- 4 120 120 7263
5- 6 80 80 2133
7-10 40 40 426


Prilikom traženja uticaja, opterećenje:

- A
ElC
dato je samo u pravcu ose 1 koja sa globalnom osom X zaklapa ugao α=0,
- S
Ec1
, S
Ec2
,

S
Yu
i

S
C
dato je u pravcu ose 1 i 2. Kod ovoga opterećenja tražene su
ekstremne vrednosti uticaja (poglavlje 3.7.4.2).

110


Slika 6.3 2DS sa označenim čvorovima i štapom gde se traže uticaji


Slika 6.4 Izgled 3DN

111

Slika 6.5 Elementi PSEUDO3D modela 3DN sa označenim čvorovima i štapom gde se traže uticaji

112
6.3 Analiza dinamičkih osobina konstrukcije

Na slici 6.6 prikazano je kako koeficijent krutosti utiče na normalizovane vrednosti prvih pet
kružnih frekvencija. Najniža normalizovana frekvencija je označena sa brojem 1.

Na slici 6.6a za 2DS, može se videti da koeficijent krutosti ima veći uticaj na niže, nego na
više normalizovane kružne frekvencije, dok na slici 6.6b za 3DN, vidi se da koeficijent
krutosti ima približno isti uticaj na svih pet prvih normalizovanih kružnih frekvencija.
Sa smanjenjem koeficijenta krutosti opadaju vrednosti normalizovanih kružnih frekvencija.
Najveći pad normalizovanih kružnih frekvencija je za Kk=0.1. Kod 2DS prva
normalizovana kružna frekvencija opadne za 67%, a peta normalizovana kružna frekvencija
za 34%. Kod 3DN prva normalizovana kružna frekvencija opadne za 67%, a peta
normalizovana kružna frekvencija za 61%.

Na slici 6.7 prikazan je uticaj koeficijenta ekscentričnosti na prvu normalizovanu kružnu
frekvenciju za 2DS i 3DN. Tri krive, na svakoj slici, koje odgovaraju koeficijentima krutosti
0.1, 0.5 i 1.0 pokazuju da se prva normalizovana kružna frekvencija povećava sa porastom
koeficijenta ekscentričnosti. To je posledica činjenice da veći koeficijenat ekscentričnosti
utiče na redukciju dužinu rigle, a to ima za posledicu da cela konstrukcija postaje kruća.
Krive za različite koeficijente krutosti su veoma bliske jedna drugoj. Ovo pokazuje da je
promena prve normalizovane kružne frekvencije usled promene koeficijenta ekscentičnosti
skoro nezavisna od koeficijenta krutosti.
Na slici 6.7 se takođe vidi da je promena prve normalizovane kružne frekvencije za obe
konstrukcije mala. Za najveću razmatranu vrednost koeficijenta ekscentričnosti Ke=0.1, njeno
uvećanje iznosi približno oko 20% za sve razmatrane vrednosti koeficijenta krutosti Kk.

Promena kružnih frekvencija je značajna za seizmičku analizu. Vrednosti kružnih frekvencija
utiču na veličinu seizmičkih sila kojom se konstrukcija opterećuje pri proračunu metodom
spektralne modalne analize (poglavlje 3.7.4).

113
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
O
m
e
g
a
(
N
k
)
Omega1
Omega2
Omega3
Omega4
Omega5

a)
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
O
m
e
g
a
(
N
k
)
Omega 1
Omega 3
Omega 4
Omega 2
Omega 5

b)
Slika 6.6 Uticaj krutosti veze na normalizovane kružne frekvencije kod a) 2DS b) 3DN
1,00
1,05
1,10
1,15
1,20
1,25
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke

O
m
e
g
a
1
(
N
e
)
Kk=0,1
Kk=0,5
Kk=1,0

a)
1,00
1,05
1,10
1,15
1,20
1,25
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
O
m
e
g
a
(
N
e
)
Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0

b)
Slika 6.7 Uticaj ekscentriciteta veze na prvu normalizovanu kružnu frekvenciju za različite krutosti kod a) 2DS b) 3DN


114
Slike 6.8 i 6.9 prikazuju horizontalno pomeranje levih čvorova na svakom spratu 2DS u
prvom i drugom modu oscilovanja usled različitih koeficijenata krutosti veza.
Slika 6.8 pokazuje da se u prvom modu, modalno pomeranje na višim spratovima uvećava sa
smanjenjem koeficijenta krutosti, dok se na nižim spratovima smanjuje. Koeficijent krutosti
takođe utiče i na više modove i to različito za različite visine.
To se može videti na slici 6.9 za drugi mod oscilovanja. Sa smanjenjem koeficijenta krutosti,
prvo se na višim spratovima pomeranja povećavaju, zatim idući naniže se smanjuju, pa se
opet povećavaju.


0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
-0,10 -0,08 -0,06 -0,04 -0,02 0,00
S
p
r
a
t
Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1


Slika 6.8 Uticaj koeficijenta krutosti na horizontalna pomeranja u prvom modu za 2DS

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
-0,10 -0,05 0,00 0,05 0,10
S
p
r
a
t
Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0


Slika 6.9 Uticaj koeficijenta krutosti na horizontalna pomeranja u drugom modu za 2DS



115
6.4 Analiza seizmičkog odgovora konstrukcije


Na slici 6.10 prikazan je uticaj promene koeficijenta krutosti na normalizovana pomeranja
kod 2DS, a na slici 6.11 na normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, čvorova na tri
sprata. Normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN
su uvećana u svim posmatranim čvorovima za Kk<1.0. Za dati koeficijenat krutosti, uvećava
se normalizovano pomeranje kod 2DS i normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN, sa
uvećanjem sprata (na slici sa smanjenjem broja čvora).
Sa opadanjem koeficijenta krutosti, normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana
ekstremna pomeranja kod 3DN, se povećavaju. Mali pad normalizovanog pomeranja vidi se
kod 2DS na :

- slici 6.10a za normalizovano pomeranje U
11
sa 2.0 za Kk= 0.2 na 1.9 za Kk= 0.1 i za
normalizovano pomeranje U
19
sa 1.33 za Kk= 0.2 na 1.16 za Kk= 0.1,
- slici 6.10b za normalizovano pomeranje U
19
sa 1.69 za Kk= 0.2 na 1.55 za Kk= 0.1.

Normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, ne
prelaze granične vrednosti date dijagramima na slici 6.10d za 2DS i slici 6.11d za 3DN.

Na slici 6.12 prikazan je uticaj koeficijenta ekscentričnosti na normalizovano pomeranje kod
2DS, a na slici 6.13 na normalizovano ekstremno pomeranja kod 3DN, čvora 1 (sprat 10). Sa
slike se vidi da što je veći koeficijent ekscentričnosti, za bilo koji koeficijenat krutosti,
normalizovano pomeranje kod 2DS, odnosno normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN,
se smanjuje. Ni jedno normalizovano pomeranje kod 2DS i normalizovano ekstremno
pomeranje kod 3DN, ne prelazi granične vrednosti date dijagramima na slici 6.12d za 2DS i
slici 6.13d za 3DN.

Na slici 6.14 prikazan je uticaj promene koeficijenta krutosti na normalizovane presečne sile
kod 2DS , a na slici 6.15 na normalizovane ekstremne presečne sile kod 3DN, u oslonačkom
čvoru 21. Na dijagramima se vidi da sa smanjenjem koeficijenta krutosti normalizovane
transferzalne sile kod 2DS i normalizovane ekstremne transferzalne sile kod 3DN,
ravnomerno opadaju za sve primenjene spektre pseudoubrzanja. Normalizovani momenti
savijanja kod 2DS, odnosno normalizovani ekstremni momenti savijanja kod 3DN, sa
smanjenjem koeficijenta krutosti, a u zavisnosti od posmatrane konstrukcije i primenjenog
spektra psudoubrzanja, mogu da opadaju (slika 6.14a za 2DS i slika 6.15a za 3DN i spektar
S
Ec1
), da rastu pa opadaju (slika slika 6.14b za 2DS i spektar S
Ec2
) , da opadaju pa rastu (slika
6.15b za 3DN i spektar S
Yu
) i da rastu (slika 6.14c za 2DS i spektar S
Yu
). Ni jedna
normalizovana presečna sila kod 2DS i normalizovana ekstremna presečna sila kod 3DN, ne
prelaze granične vrednosti date dijagramima na slici 6.14d za 2DS i slici 6.15d za 3DN.

Kada se upoređuju odgovarajući dijagrami normalizovanih pomeranja (slika 6.12), odnosno
normalizovanih ekstremnih pomeranja (slika 6.13) sa odgovarajućim dijagramima
normalizovanih presečnih sila (slika 6.14), odnosno normalizovanih ekstremnih presečnih
sila (slika 6.15), a to su dijagrami koji odgovaraju istoj konstrukciji i istom opterećenju
krivom spektra pseudoubrzanja, vidi se da promena koeficijenta krutosti ima dosta većeg
uticaja na pomeranja i nego na presečne sile.

Iz gore navedenog se vidi, da oblik krivih i vrednosti uticaja, zavise od posmatrane
konstrukcije i oblika krive spektra pseudoubrzanja.

116



1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
U
(
N
k
)
U1
U11
U19

a)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
U
(
N
k
)
U1
U11
U19

b)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
U
(
N
k
)
U1
U11
U19

c)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00
Kk
U
(
N
k
)
U1
U9
U19

d)
Slika 6.10 Uticaj krutosti veze na normalizovane vrednosti pomeranja čvorova kod 2DS u pravcu X usled a) S
Ec1
b)

S
Ec2
c) S
Yu
d)S
C

117



1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
U
(
N
k
)
U1
U11
U19

a)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
(
U
)
N
k
U1
U11
U19

b)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
U
(
N
k
)
U1
U11
U19

c)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
U
(
N
k
)
U1
U11
U19

d)
Slika 6.11 Uticaj krutosti veze na normalizovane ekstremne vrednosti pomeranja čvorova kod 3DN u pravcu X usled a) S
Ec1
b)

S
Ec2
c) S
Yu
d)S
C

118



0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
e
) Kk=0.1
Kk=0,5
Kk=1,0

a)

0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
e
) Kk=0.1
Kk=0,5
Kk=1,0

b)
0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
k
) Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0

c)
0,65
0,7
0,75
0,8
0,85
0,9
0,95
1
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
e
) Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0

d)
Slika 6.12 Uticaj ekscentriciteta veze na normalizovana pomeranja čvora U
1
kod 2DS usled a) S
Ec1
b)

S
Ec2
c) S
Yu
d) S
C

119



0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
e
) Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0

a)

0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
(
U
1
)
N
e
Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0

b)
0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
e
) Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1

c)
0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1
Ke
U
1
(
N
e
) Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0

d)
Slika 6.13 Uticaj ekscentriciteta veze na normalizovane ekstremne vrednosti pomeranja čvora U
1
kod 3DN u pravcu X usled a) S
Ec1
b)

S
Ec2
c) S
Yu
d)
S
C

120



0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
F
(
N
k
)
T
M

a)

0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
F
(
N
k
)
T
M

b)
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
F
(
N
k
)
T
M

c)
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Kk
F
(
N
k
)
T
M
ss

d)
Slika 6.14 Uticaj krutosti veze na normalizovane vrednosti presečnih sila kod 2DS usled a) S
Ec1
b)

S
Ec2
c) S
Yu
d) S
C

121



0,25
0,50
0,75
1,00
1,25
1,50
1,75
2,00
2,25
2,50
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1
Kk
F
(
N
k
)
T2
M3

a)

0,25
0,50
0,75
1,00
1,25
1,50
1,75
2,00
2,25
2,50
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1
Kk
(
F
)
N
k
T2
M3

b)
0,25
0,50
0,75
1,00
1,25
1,50
1,75
2,00
2,25
2,50
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1
Kk
F
(
N
k
)
T2
M3

c)
0,25
0,50
0,75
1,00
1,25
1,50
1,75
2,00
2,25
2,50
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1
Kk
F
(
N
k
)
T2
M3

d)
Slika 6.15 Uticaj krutosti veze na normalizovane ekstremne vrednosti presečnih sila kod 3DN usled a) S
Ec1
b)

S
Ec2
c) S
Yu
d) S
C


122

Na slikama 6.16 i 6.17 dat je vremenski odgovor konstrukcije usled zemljotresnog
opterećenja. Posmatrano je pomeranje U
1
za tri različite vrednosti koeficijenta krutosti. Sa
slika se vidi da sa opadanjem koeficijenta krutosti pomeranja rastu. Porast pomeranja može
da bude značajan. Maksimalna pomeranja za Kk=0.1 su približno 4.7 puta veća nego za
Kk=1.0 kod 2DS, a kod 3DN 5 puta.

-0.2
-0.15
-0.1
-0.05
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0 1 2 3 4 5 6
t[sec]
U
1

[
m
] Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0


Slika 6.16 Vremenski odgovor 2DS usled S
ElC


-0.25
-0.20
-0.15
-0.10
-0.05
0.00
0.05
0.10
0.15
0.20
0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00
t [sec]

U
1

[
m
] Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1


Slika 6.17 Vremenski odgovor 3DN usled S
ElC

123

7. Zaključak


Predmet ovoga magistarskog rada je dinamička linearna analiza prostornih okvirnih čeličnih
konstrukcija sa polukrutim i ekscentričnim vezama greda-stub.

Na osnovu ovakovog zahteva napravljen je jedan od mogućih matematičih modela problema.
Na osnovu matematičkog modela urađena je objektno orijentisana analiza i dobijen je
objektni model. Objektni model je implementiran u računarski program ELAN. Pomoću
ovoga programa je urađena parametarska analiza.

Na osnovu parametarske analize izvedeni su određeni zaključci.

Kada posmatramo dinamičke karakteristike konstrukcije i to kružne frekvencije:

- promena koeficijenta krutosti značajno i najviše utiče na promenu najniže
frekvencije. Promena krutosti dosta utiče na promenu i ostalih frekvencija;
- promena koeficijenta ekscentričnosti utiče na promenu prve kružne frekvencije, koja
je ovde posmatrana, ali dosta manje nego promena koeficijenta krutosti.

Poznavanje stvarnih vrednosti kružnih frekvencija je značajno jer vrednosti kružnih
frekvencija, pri proračunu metodom spektralne modalne analize, utiču na vrednosti
pseudoubrzanja koja se koriste za određivanje seizmičkih sila kojima se konstrukcija
opterećuje.

Kada posmatramo dinamički odgovor konstrukcije, kod koje je opterećenje dato preko krivih
spektra pseudoubrzanja, vidimo da:

- promena koeficijenta krutosti značajno utiče na pomeranja. Sa smanjenjem
koeficijenta krutosti pomeranja se povećavaju;
- promena koeficijenta krutosti ima manji uticaj na presečne sile nego na pomeranja.
Transferzalne sile sa smanjenjem koeficijenta krutosti opadaju. Oblik dijagrama
momenata zavisi od primenjene krive spektra pseudoubrzanja;
- promena koeficijenta ekscentričnosti ima dosta manjeg uticaja na pomeranja nego
promena koeficijenta krutosti.

Oblik krive i vrednosti uticaja za posmatranu konstrukciju, pri proračunu metodom spektralne
modalne analize, zavise od oblika krive spektra pseudoubrzanja.

Kada posmatramo dinamički odgovor konstrukcije, kod koje je opterećenje dato preko
akcelerograma, vidimo da sa smanjenjem koeficijenta krutosti maksimalne vrednosti
pomeranja mogu da budu značajno uvećane.

Sa razvojem nauke matematički modeli posmatranih problema postaju sve kompleksniji i
njihova analiza bez računara postaje nemoguća. Da bi se napisao dobar program (kojim se
implementira željeni matematički model), a to podrazumeva program koji se lako održava,
proširuje i koristi danas se koriste objektno orijentisane metode analize i dizajna. Program,
koji je rezultat objektne analize i dizajna, implementira se tada u nekom od objektnih
programskih jezika. Takav je i program koji je korišćen u ovome radu.

124

Literatura


Aničić D., Fajfar P., Petrović B., Szavits-Nossan A., Tomažević M., Zemljotresno
inžinjerstvo – visokogradnja, Građevinska knjiga, Beograd 1990.
Booch G., Rumbaugh J., Jacobson I., UML Vodič za korisnike, CET, Beograd 2000.
Brčić S., Dinamika diskretnih sistema, Studentski kulturni centar, Beograd 1998.
Brčić S., Discrete Analysis of Non-Symmetric Buildings, Theoretical and Applied
Mechanics 22, pp. 1-20, 1996.
Brčić V., Dinamika konstrukcija, Građevinska knjiga, Beograd 1981.
Dimitrijević D., Tačna metoda deformacije, Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd 1981.
Ford B.W.R., Foschi O.R., Stiemer F.S., Object Oriented Finite Element Analysis,
Computer & Structures Vol 34, No 3, pp. 355-374 1990..
Harti C.V., Rubinštajn F.M., Dinamika konstrukcija, BIGZ, Beograd 1973.
Kernighan B., Ritchie M.D., Programski jezik C, Savremena administracija, Beograd
1989.
Marković Z., Analiza ponašanja polukrutih veza u čeličnim konstrukcijama, Magistarski
rad, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1995.
Marković Z., Ćorić B., Matrična analiza ravnih okvirnih nosača sa polukrutim vezama,
Izgradnja 50, pp. 461-468, Beograd 1996.
Milićev D., Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML, Mikro knjiga , Beograd
2001.
Milićev D., Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++, Mikro knjiga, Beograd
1995.
Petrović B., Odabrana poglavlja iz zemljotresnog inženjerstva, Građevinska knjiga,
Beograd 1985.
Ranković S., Ćorić B., Dinamika konstrukcija, Naučna knjiga, Beograd 1989.
Salatić R., Analiza i kontrola ponašanja čeličnih ramova pri dejstvu zemljotresa,
Doktorska disertacija, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2000.
Sekulović M., Matrična analiza konstrukcija, Građevinska knjiga, Beograd 1991.
Sekulović M., Metod konačnih elemenata, Građevinska knjiga, Beograd 1984.
Sekulović M., Salatić R., Analiza okvirnih nosača sa polukrutim ekscentričnim vezama
po teoriji drugog reda, XXII jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, pp.
147-152, Vrnjačka banja 2-7. jun 1997.
Stroustrup B., Programski jezik C++, Mikro knjiga , Beograd 1991.
Suarez E.L., Singh P.M., Matheus E.E., Seismic Response of Structure Frameworks
with Flexible Connections, 1996.
Wilson L. E., Button R.M., Three Dimensional Dynamic Analysis for Multicomponent
Earthquake Spectra, Earthquake Engineering and Structural Dynamics, Vol 10, pp. 471-
476, 1982.
Wilson L. E., Habibullah A., SAP80 – Finite Element Analysis Program on
Microcomputer, University of California, Berkely 1984.
Wilson L.E., Dovey H.H., Three Dimensional Analysis of Building Systems – TABS,
Earthquake Engineering Researche Center, Report No. EERC 72-8, College Of
Engineering University of California – Berkele 1972.
Zeglinski W.G., Han P.R.,Aitchison P.,Object Oriented Matrix Classes for Use in a
Finit Element Code Using C++, International Jurnal for Numerical Methodes in
Engineering, Vol 37, pp. 3921-937, 1994.

125


Literatura


Aničić D., Fajfar P., Petrović B., Szavits-Nossan A., Tomažević M., Zemljotresno
inžinjerstvo – visokogradnja, Građevinska knjiga, Beograd 1990.
Booch G., Rumbaugh J., Jacobson I., UML Vodič za korisnike, CET, Beograd 2000.
Brčić S., Dinamika diskretnih sistema, Studentski kulturni centar, Beograd 1998.
Brčić S., Discrete Analysis of Non-Symmetric Buildings, Theoretical and Applied
Mechanics 22, pp. 1-20, 1996.
Brčić V., Dinamika konstrukcija, Građevinska knjiga, Beograd 1981.
Dimitrijević D., Tačna metoda deformacije, Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd 1981.
Ford B.W.R., Foschi O.R., Stiemer F.S., Object Oriented Finite Element Analysis,
Computer & Structures Vol 34, No 3, pp. 355-374 1990..
Harti C.V., Rubinštajn F.M., Dinamika konstrukcija, BIGZ, Beograd 1973.
Kernighan B., Ritchie M.D., Programski jezik C, Savremena administracija, Beograd
1989.
Marković Z., Analiza ponašanja polukrutih veza u čeličnim konstrukcijama, Magistarski
rad, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1995.
Marković Z., Ćorić B., Matrična analiza ravnih okvirnih nosača sa polukrutim vezama,
Izgradnja 50, pp. 461-468, Beograd 1996.
Milićev D., Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML, Mikro knjiga , Beograd
2001.
Milićev D., Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++, Mikro knjiga, Beograd
1995.
Petrović B., Odabrana poglavlja iz zemljotresnog inženjerstva, Građevinska knjiga,
Beograd 1985.
Ranković S., Ćorić B., Dinamika konstrukcija, Naučna knjiga, Beograd 1989.
Salatić R., Analiza i kontrola ponašanja čeličnih ramova pri dejstvu zemljotresa,
Doktorska disertacija, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2000.
Sekulović M., Matrična analiza konstrukcija, Građevinska knjiga, Beograd 1991.
Sekulović M., Metod konačnih elemenata, Građevinska knjiga, Beograd 1984.
Sekulović M., Salatić R., Analiza okvirnih nosača sa polukrutim ekscentričnim vezama
po teoriji drugog reda, XXII jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, pp.
147-152, Vrnjačka banja 2-7. jun 1997.
Stroustrup B., Programski jezik C++, Mikro knjiga , Beograd 1991.
Suarez E.L., Singh P.M., Matheus E.E., Seismic Response of Structure Frameworks
with Flexible Connections, 1996.
Wilson L. E., Button R.M., Three Dimensional Dynamic Analysis for Multicomponent
Earthquake Spectra, Earthquake Engineering and Structural Dynamics, Vol 10, pp. 471-
476, 1982.
Wilson L. E., Habibullah A., SAP80 – Finite Element Analysis Program on
Microcomputer, University of California, Berkely 1984.
Wilson L.E., Dovey H.H., Three Dimensional Analysis of Building Systems – TABS,
Earthquake Engineering Researche Center, Report No. EERC 72-8, College Of
Engineering University of California – Berkele 1972.
Zeglinski W.G., Han P.R.,Aitchison P.,Object Oriented Matrix Classes for Use in a
Finit Element Code Using C++, International Jurnal for Numerical Methodes in

126
Engineering, Vol 37, pp. 3921-937, 1994.



127

Biografija

Špiro Gopčević je rođen 1960 godine u Kotoru.
Gimnaziju, prirodno-matematički smer, je završio 1979 godine u Beogradu.
1986 godine diplomirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na
konstruktivnom smeru, odseku za metalne konstrukcije.
Od 1986 do 1996 radio je u Institutu Kirilo Savić u Beogradu u Sektoru za građevinske
poslove i inženjering na mestu glavnog vodećeg istraživača, a na poslovima ispitivanja
konstrukcija. U tom periodu učestvovao je u ispitivanju više od tri stotine građevinskih
objekata.
Od 1996 do danas zaposlen je u ŽTP Beograd u Sektoru za informatiku na mestu glavnog
projektanta, a na poslovima projektovanja informacionih sistema.

Kontakt e-mail: sgopcevic@yahoo.com, spiro@ptt.yu .






Univerzitet u Beogradu Gra evinski fakultet

Špiro L. Gopčević

Dinamička analiza skeletnih zgrada sa polukrutim vezama

Magistarski rad
Rad ima 72 lista

Beograd, 2002 godine

6

Mentor:

Profesor dr Stanko Brčić, Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1. 2. 3. 4.

Članovi komisije:

Datum odbrane Magistarskog rada: Datum promocije Magistarskog rada:

7

spektralna modalna analiza. polukrute i ekscentrične veze. Na osnovu ovakvog zahteva napravljen je jedan od mogućih matematičih modela. Pomoću njega je sprovedena parametarska analiza da bi se utvrdio uticaj polukrute i ekscentrične veze na konstrukciju za dinamička opterećenja. nesimetrične prostorne skeletne zgrade. Na osnovu predhodne analize ura ena je objektno orijentisana analiza primenom jezika UML (Unified modeling language) i dobijen je model podataka. Ključne reči: linearna dinamička analiza. Naročita pažnja je posvećena spektralnoj modalnoj analizi pomoću koje mogu da se odrede maksimalne i ekstremne vrednosti uticaja u konstrukciji usled seizmičkog opterećenja. UML. Kao rezultat predhodnih analiza napravljen je računski program u jeziku C++. C++ 8 . Ekscentričnost veze predstavljena je kratkim beskonačno krutim elementima. Uticaj polukrute i ekscentrične veze u proračun je uveden preko korektivne matrice. Polukruta veza krajeva štapa modelirana je pomoću rotacionih opruga na krajevima štapa koje imaju linearnu vezu moment-rotacija. Primenom korektivne matrice modifikovana je konvencionalna matrica krutosti elementa sa krutim i centričnim vezama. Kao dinamičko opterećenje konstrukcije razmatrano je seizmičko opterećenje koje može biti zadato preko akcelelograma ili preko krive spektra pseudoubrzanja.Dinamička analiza skeletnih zgrada sa polukrutim vezama Rezime Predmet ovoga magistarskog rada je dinamička linearna analiza prostornih okvirnih čeličnih konstrukcija sa polukrutim i ekscentričnim vezama greda-stub.

The overall effect of the semi rigid and eccentric connections is introduced by the corresponding corrective matrix. direct numerical integration of differential equations of motion is being considered too. or by the corresponding spectral pseudo-acceleration. The computer code called ELAN was tested on various examples. UML. Semi rigid connections are modeled by the corresponding rotational springs at both ends of beams. As one of the most important dynamic loadings upon structures. as the most appropriate way to obtain the corresponding extreme effects of an earthquake. non-symmetric space frame buildings. which is currently considered. Considered approach to dynamic analysis of non-symmetric space frame buildings with semi rigid and eccentric connections is then analyzed from the object-oriented viewpoint.Dynamic Analysis of Frame Buildings with Semi Rigid Connections Summary The subject of this Master’s Thesis is dynamic analysis of non-symmetric space frame buildings with semi rigid and eccentric beam-to-column connections. with linear moment-rotation relationship. The corresponding mathematical model is developed in this work. C++ 9 . in order to obtain some general conclusions about the influence of semi rigid and eccentric connections upon dynamic behavior of non-symmetric 3D frame buildings. Eccentricity of connections is represented by the corresponding short infinitely rigid elements. However. It is being defined either by the corresponding accelerogram. The particular attention is being paid to the multimode spectral analysis. Key words: linear dynamic analysis. which is then used to modify the conventional stiffness matrix. for example. see. multimode spectral analysis. the corresponding computer implementation is made and the program written in C++ language and Windows environment is developed. semi rigid and eccentric connections. the Euro code EC8. the corresponding parametric analyses were made. Also. the seismic loading is considered in this thesis. As result of the considered analysis. The corresponding object-oriented decomposition and modeling of the considered problem is done using the UML (Unified Modeling Language) approach.

3 Preure enje jednačina kretanja sistema 10 .5 Matrica krutosti štapa na savijanje u ravni 21 21 23 24 27 30 30 31 33 35 35 36 42 42 42 43 43 43 46 2. Dinamički model konstrukcije sa polukrutim i ekscentričnim vezama 3.2 Pseudo trodimenzionalni model 3.1 Jednačina kretanja trodimenzionalnog modela 3.4.4 Matrica krutosti sistema 2.3.2 Odre ivanje matrica krutosti na savijanje štapa u ravni 2.2.1 Uvod 2.4.3 Matrica krutosti prostornog štapa 2.Sadržaj Sadržaj Predgovor 1 5 Deo I Matematičko modeliranje 1 Matematičko modeliranje fizičkih sistema 1.3.4 Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza 2.3.3.3 Modeliranje konstrukcije 1.2 Matrica masa sistema 3.1 Trodimenzionalni model 2.2 Pseudotrodimenzionalni model 11 11 11 13 13 14 16 16 19 20 1.1 Uvod 1.3 Uticaj ekscentričnih veza 2.1 Trodimenzionalni model 1.1 Uticaj polukrutih veza za štap tipa k 2.2.4 Modeliranje veza elemenata 1.5 Polazne pretpostavke analize 2 Statički model konstrukcije sa polukrutim i ekscentričnim vezama 2.3.3.2 Uticaj polukrutih veza za štap tipa g 2.2.2 Klasifikacija matematičkih modela 1.3 Oscilacije neprigušenog sistema 3.1 Modeliranje polukrutih veza 1.2 Modeliranje ekscentričnosti veza 1.2.1 Uvod 3.2.3.2 Jednačina kretanja pseudo trodimenzionalnog modela 3.

3.1 Oblici prigušenja 3.4 Spektralna modalna analiza kod seizmičkog opterećenja 3.3.3.1.9 Dijagram klasa “Models“ 5.α Postupak 3.7.3.4.3.3.3 Dijagrami klasa 4. Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku C++ 5.5 Dijagram klasa “FE “ 4.7 Dijagram klasa “Loads “ 4.8 Dijagram klasa “Methodes “ 4.1 Pomeranja i unutrašnje sile 3.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML 4.4 Dijagram klasa “FEConnections“ 4.4.2 Modalna analiza 3.2 Matrica prigušenja sistema 3.6 Dijagram klasa “Functions “ 4.7 Rešavanje jednačina kretanja 3.7.1 Uvod 4.1 Osnovne karakteristike programa 5.3.7.4 Oscilacije prigušenog sistema 3.1 Uvod 5.3.1 Osnovni elementi jezika UML 4.1 Metode direktne integracije.5 Opterećenje konstrukcije 3.2 Šema ulaznog dokumenta 11 .2 Ekstremna pomeranja i unutrašnje sile 46 47 49 49 50 51 54 56 56 58 59 61 65 68 Deo II Objektno orijentisano modeliranje i implementacija 4.4 Kondezacija sistema jednačina 3.3.4.3 Dijagram klasa “Boundary conditions “ 4.7.7.2 Dijagram klasa 4.6 Proračun pomeranja i presečnih sila 3.3.1.2.5 Generalisani problem svojstvenih vrednosti 3.2 Računarski program ELAN 5.3.2.1 Objektno orijentisano programiranje 4.4.2 Dijagram klasa “Misclaneous“ 4.2 Objektno orijentisano modeliranje 73 73 73 75 76 76 79 82 82 83 84 86 87 88 89 90 91 92 92 93 93 94 4.3 Alternativa konvolucionom integralu 3.3.2. Objektno orijentisano modeliranje 4.1 Dijagram klasa “Elan” 4.7.2.

Parametarska analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentričnosti veza 6. Zaključak Literatura Prilog A Prilog B Prilog C Prilog D Oznake Matrica transformacije prostornog štapa Spektri odgovora Hermite-ovi polinomi i presečne sile 125 127 129 131 135 139 Biografija 12 .Deo III Parametarska analiza i zaključak 6.4 Analiza seizmičkog odgovora konstrukcije 105 105 108 112 115 123 7.3 Analiza dinamičkih osobina konstrukcije 6.1 Uvod 6.2 Analizirani primeri 6.

. Jednačine prinudnih vibracija su rešavane na tri načina: metodom alternative konvolucionom integralu. direktnom numeričkom integracijom – α postupkom i metodom spektralne modalne analize.Predgovor Model je pojednostavljeni prikaz stvarnosti. Konvencionalne metode statičke i dinamičke analize okvirnih čeličnih konstrukcija zasnovane su na pretpostavci o idealnim čvornim vezama. Na ovako definisanom modelu. kako za slučaj slobodnih. Prvo je ura en matematički model postavljenog problema. tako i za slučaj prinudnih vibracija. koja može izazvati značajne promene uticaja u konstrukciji. To znači da su veze ili idealno krute ili idealno zglobne. ura ena je i objektno orijentisana analiza i napisan je program kojim je omogućen efikasan proračun i pomoću kojega je sprovedena odgovarajuća parmetarska analiza. a izostavlja one koji nisu bitni za dati problem. Izbor modela ima ključni uticaj na to kako se problem rešava i kako se oblikuje rešenje U savremenom projektovanju i proračunu čeličnih konstrukcija opterećenih dinamičkim opterećenjima zahteva se analiza na što realnijim računskim modelima. Pri definisanju matrice krutosti konstrukcije uključeno je i modeliranje polukrutih i ekscentričnih veza u čvorovima. Predmet ovoga magistarskog rada je dinamička linearna analiza prostornih okvirnih čeličnih konstrukcija sa polukrutim i ekscentričnim vezama greda-stub. Rešavanjem jednačina na prvi ili drugi način može da se dobije vremenski tok odgovora konstrukcije. Osim toga u vezama postoji veća ili manja ekscentričnost. formulisane su diferencijalne jednačine kretanja i metode za odre ivanje rešenja dobijenih diferencijalnih jednačina. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da su veze realno polukrute. Na osnovu predloženog matematičkog modela konstrukcije. Primena spektralne modalne analize omogućava nam da na emo maksimalne i ekstremne uticaje u konstrukciji usled seizmičkog opterećenja. Model prostorne konstrukcije definisan je na dva načina: kao klasičan trodimenzionalni model sastavljen iz konačnih elemenata i kao pseudo trodimenzionalni model sastavljen iz makroelemenata. Dobar model je onaj koji uključuje one elemente posmatranog problema koji su bitni. 13 . Jedan isti problem može se predstaviti na različite načine.

U sedmom poglavlju. Prikazane su i dve bitne osobine čeličnih veza greda-stub: fleksibilnost i ekscentričnost veze. U šestom poglavlju. o statičkom i dinamičkom modelu posmatranog problema i ima tri poglavlja. Navedena su objašnjenja za dva matematička modela konstrukcije: trodimenzionalni model i pseudo trodimenzionalni model. U četvrtom poglavlju dato je objašnjenje objektno orijentisanog programiranja i modeliranja. na osnovu parametarske analize u šestom poglavlju. Na kraju poglavlja date su polazne pretpostavke proračuna. U prilogu B objašnjeno je odre ivanje ugla β u matrici transformacije prostornog štapa. prikazane su oznake koje su korišćene u radu. a u trećem delu data je parametarska analiza i zaključak i ima dva poglavlja. napisan je program ELAN (ELastična ANaliza). U prilogu C su date krive spektra odgovora konstrukcije. primenom programa ELAN. 14 . Dat je opis formata ulaznih podataka u program.Kratak sadržaj rada Rad se sastoji iz tri dela. Dato je objašnjenje numeričkih metoda za rešavanje diferencijalnih jednačina kretanja. Prvi deo govori o matematičkom modeliranju konstrukcije. U petom poglavlju. Kod primene spektralne modalne analize dat je postupak za odre ivanje maksimalnih i ekstremnih uticaja usled seizmičkog opterećenja. Oznake koje nisu navedene u dodatku objašnjene su na mestu na kome se prvi put pojavljuju u tekstu. Izvedene su diferencijalne jednačine kretanja za trodimenzionalni model i pseudo-trodimenzionalni model. kao rezultat predhodnih analiza. U prvom poglavlju govori se šta je to matematičko modeliranje. U trećem poglavlju opisana je primena predhodno definisanog konačnog elementa u dinamičkoj analizi. sedam poglavlja i četiri priloga. Dat je kratak prikaz osnova objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML (Unified modeling language) i dat je strukturni model našeg problema u vidu dijagrama klasa. U prilogu D dati su Hermite-ovi polinomi za obostrano uklješten štap i štap uklješten samo sa jedne strane i dat je izraz za silu u proizvoljnom poprečnom preseku štapa. Drugi deo govori o objektno orijentisanom modelu i implementaciji i ima dva poglavlja. U drugom poglavlju izvedena je matrica krutosti na savijanje grednog elementa sa polukrutim i ekscentričnim vezama i to za obostrano uklješten štap i štap koji ima uklještenje samo na jednom kraju. prema našim propisima i prema Eurocode 8 . U prilogu A. Izvedena je matrica krutosti sistema trodimenzionalnog modela i pseudotrodimenzionalnog modela. ura ena je parametarska analiza ponašanja čeličnih okvirnih konstrukcija. Sam program sa izvornim kodom i primerima dat je na pratećem CD-u. u tabelarnom i grafičkom obliku. izvedeni su zaključci rada.

dr. konsultacijama i sugestijama koje mi je pružio u toku rada.Želim ovom prilikom da se zahvalim mentoru ove magistarske teze prof. podršci. 15 . Stanku Brčiću . na pomoći.

DEO I Matematičko modeliranje 9 .

10 .

onda veoma komlikovan model i velika tačnost računa ne doprinose mnogo tačnosti rezultata. 1. U zavisnosti od sagledavanja i razumevanja posmatranog procesa. Izbor odgovarajućeg modela ne zavisi samo od izbora konstrukcije nego i od opterećenja i od značaja objekta. Model treba. krutost ili prigušenje menja kroz vreme. Zbog toga je moguca i različita klasifikacija modela na bazi više različitih i medjusobno nezavisnih kriterijuma. najvažnija faza rada je izbor odgovarajućeg modela. da uključi sve najvažnije karakteristike sistema. Treba imati u vidu da tačnost rezultata uvek zavisti od tačnosti najmanje tačne faze u postupku računa.2 Klasifikacija matematičkih modela Matematički modeli posmatranog fizičkog sistema mogu da se formulišu na različite načine. i pri tom istovremeno opisuje i obuhvata sve bitne karakteristike fizičkog sistema. Ako je na primer tačnost opterećenja mala. U suprotnom je linearan. s jedne strane. Najpoželjniji matematički model razmatranog problema je onaj koji je matematički i konceptualno najjednostavniji.1 data je klasifikacija modela na osnovu nekoliko kriterijuma. Ne mora da znači da se povećanjem komplikovanosti modela i proračunske metode povećava i tačnost rezultata. a s druge strane mora biti što jednostavniji. kao što je slučaj na primer kod seizmičkog opterećenja.1 Uvod U analizi posmatranog fizičkog sistema. Pri modeliranju potrebno je da se prvo identifikuju svi parametri koji bitno odre uju ponašanje sistema i da im se dodele odgovarajuće fizičke sobine. Model za dinamičku analizu je često jednostavniji nego za statičku analizu. Često se mogu dobiti odgovarajući rezultati i veoma prostim postupcima. U tabeli 1.Poglavlje 1 Matematičko modeliranje fizičkih sistema 1. Matematički model je nelinearan ako se neki od parametara sistema: masa. Treba imati u vidu da su takvi postupci zasnovani na nizu pretpostavki i da se mogu primeniti samo kada su te pretpostavke ispunjene. Za dinamičku i statičku analizu se često upotrebljavaju različiti modeli. Za to ima veći broj opravdanja: 42 . moguće je isti fizički sistem prikazati pomoću više matematičkih modela.

Me utim u praksi često nailazimo da funkcije sile nisu poznate. Uobičajeno je da se i tako uobičajene slučajne pojave kao što su na primer zemljotresi analiziraju na bazi determinističkog pristupa. Ta rešenja su obično data u tabelama i dijagramima.- - nesigurnost podataka dinamičkog opterećenja (seizmički uticaji. krutost. udari vetra itd. U najboljem slučaju se možemo nadati da stvarna pobuda neće mnogo odstupiti od predvi ene. vetar. Ne postoji način koji bi nam garantovao da će ova pretpostavljena pobuda stvarno nastati. To su na primer: zemljotres. Zbog toga se ove pobude nazivaju slučajne pobude. Pod pojmom “deterministički” spoljašnji dinamički uticaji podrazumevamo da su funkcije opterećenja kroz vreme poznate. Tabela 1. Predvi ena pobuda više nije deterministička. a u najboljm slučaju da su samo pretpostavljene.pri-gušenje) Modeli Linearni Statički Deterministicki Ravanski (2D) Kontinualni Nelinearni Dinamički Probabilisticki Prostorni (3D) Diskretni 43 . Kontinualni modeli su praktični u slučajevima gde je moguće pomoću njih dobiti analitičko rešenje. tj pretpostavlja se da je funkcija opterećenja kroz vreme poznata . Pretpostavke su zasnovane na iskustvu ili na osnovu eksperimenata. Rešenje problema svojstvenih vrednosti može se se dobiti dovoljno tačno uz svo enje sistema na znatno manji broj stepeni slobode od broja koji je potreban za dobijanje statičkog rešenja iste tačnosti. eksplozije.krutost. Moguće je formirati modele sa proizvoljnom kombinacijom atributa – na primer linearni dinamički diskretni deterministički model u prostoru.1 Klasifikacija modela na osnovu nekih kriterijuma Faktori koji utiču na tip modela Priroda jednačina Tip opterećenja Dinamicki uticaji Raspored parametara u prostoru (masa. Klasifikacija modela na osnovu spomenutih faktora je me usobno nezavisna. prigušenje) Raspored parametara duž elementa (masa. na ponašanje konstrukcije praktično utiče samo nekoliko najnižih osnovnih tonova vibracija i na te tonove ima bitan uticaj samo manji broj stepeni slobode pomeranja čvorova. dinamička analiza traži dosta veći obim rada nego statička analiza. Diskretnim modelima se mogu modelirati proizvoljne konstrukcije i za rešavanje sistema jednačina je potrebna numerička analiza. inercijalne karakteristike konstrukcije mogu se opisati mnogo jednostavnijim modelom od onoga kojim opisujemo krutost. eksplozije).

metoda konačnih elemenata (MKE).1. ono može da se zameni konzolnim nosačem sa odgovarajućim karakteristikama (slika 1. površinske sisteme (ploče i ljuske) i trodimenzionalna tela.3.3 Modeliranje konstrukcije 1. Posle raspodele masa po čvorovima. Mase se raspore uju u čvorovima sistema. metoda konačnih traka.1 Trodimenzionalni model Postoji niz različitih metoda kojima se vrši diskretizacija posmatranog fizičkog sistema. metoda graničnih elemenata. Čvorovi sistema imaju po šest generalisanih pomeranja i to tri obrtanja i tri pomeranja. diskretizacija je izvršena MKE i to linijskim elementima-štapovima u prostoru. U našem slučaju. brojem nepoznatih generalisanih pomeranja. MKE je danas dominantni metod u savremenoj numeričkoj analizi konstrukcija. Najviše se primenjuje diferencna metoda. Na taj način formiran je računski model konstrukcije. kao i načinom aproksimacije polja osnovnih nepoznatih u elementu. Za analizu inženjerskih konstrukcija po MKE razvijeni su posebni elementi za linijske sisteme (okvirni nosači. Ako se u modelu konstrukcije pojavi zidno platno.1) Slika 1. za dinamički proračun se formira dinamički model konstrukcije. treba voditi računa koja su bitna generalisana pomeranja masa koja će na najpogodniji način opisati dinamička svojstva 44 . Kod dinamičkog modela bitno je prvo izvršiti raspored masa konstrukcije.1 Primer zidnog platna u okvirnoj konstrukciji Posle formiranja statičkog modela. tankozidni nosači). U svakoj kategoriji egzistira veliki broj konačnih elemenata koji se medjusobno razlikuju oblikom. pošto imamo okvirnu prostornu konstrukciju. Mase mogu da budu raspore ene u svim čvorovima sistema ili samo u nekim. Ovako formiran računski model koristi se za statičku analizu i naziva se statički model konstrukcije.

vetar. Pretpostavlja se da ravanski makroelementi primaju opterećenje samo u ravni u kojoj leže (slika 1.3.3) 45 . U visini spratova makroelementi su vezani sa medjuspratnim pločama . za usvojene mase u čvorovima.2). Prostorni makroelementi mogu dalje da se razbiju na ravanske makroelemente. Na primer kod simetričnog trodimenzionalnog rama koji je opterećen horizontalnim opterećenjem. zidovi sa otvorima) i prostorni (jezgro) i mogu biti proizvoljno smešteni i orjentisani u tlocrtu. Makroelementi mogu da budu ravanski (ravni okviri. kao parametri pomeranja masa mogu da se izaberu samo horizontalna pomeranja u pravcu ose X i Y (slika 1.2 Mogući dinamički model prostorne konstrukcije 1. Za tavanice se obično pretpostavlja da su beskonačno krute u svojoj ravni i da nemaju krutost upravno na tu ravan.tavanicama. iako relativno jednostavan u najvećem broju slučajeva zadovoljavajuće simulira stvarno dinamičko ponašanje zgrada. eksplozija) u poslednje vreme se u svetu najčešće upotrebljava takozvani pseudo-trodimenzionalni model koji. Na ovaj način dobija se da dinamički model konstrukcije koji ima manji broj nepoznatih pomeranja u odnosu na statički model.2 Pseudo trodimenzionalni model Za analizu zgrada kod horizontalnog opterećenja (seizmika. zidovi. Model je sastavljen iz niza elemenata koji se zovu makroelementi.konstrukcije. Slika 1. Model je diskretan. Upotrebljiv je za zgrade sa simetričnom i nesimetričnom osnovom.

Slika 1. Na primer.3 Elementi pseudo-trodimenzionalog modela Razne varijante pseudo-trodimenzionalnog modela upotrebljene su u većini komercijalnih programa koji se danas upotrebljavaju u svetu (TABS.3 Kod formiranja dinamičkog modela pseudo trodimenzionalnog modela. Kao dinamički model dobija se konzola kod koje se za generalisana pomeranja usvajaju horizontalna pomeranja i obrtanje.4 Tlocrt sprata modela sa slike 1. onda nije ispunjen uslov kompatibilnosti pomeranja u zajedničkim stubovima koji pripadaju dvema ravanskim okvirima – A. Pseudo-trodimenzionalni model je moguće kao posebnu opciju upotrebiti i u opštem programu za MKE SAP90. oko vertikalne ose koja prolazi kroz centar masa. mase konstrukcije rasporedjuju se u centrima masa tavanica. Gornji model se zove pseudo-trodimenzionalni jer kod konstrukcija u prostoru nisu ispunjeni uslovi kompatibilnosti na mestima spajanja pojedinih makroelemenata. Slika 1.4). C. ako prostorni okvir računamo kao konstrukciju koja je sastavljena od ravanskih okvira u pojedinim pravcima. svake tavanice (slika 1. COMBAT). G (slika 1.5). E. 46 .

torzije.4. kao i da većina zglobnih veza nije idealna. Veze greda-stub su izložene dejstvu momenata savijanja.6 prikazan je oblik funkcije M-θ za neke karakteristične vrste veza. dok zglobne veze pri opterećenju pokazuju odre en stepen rotacione krutosti. a θ je relativno obrtanje. Veza greda-stub je medijum koji prenosi odgovarajuće sile i momente sa elementa na element. a idealno zglobne veze horizontalnom pravom kroz koordinatni početak 47 .4 Modeliranje veza elemenata 1.1 Modeliranje polukrutih veza Prilikom idealizacije veza u čvorovima polazi se od pretpostavke da su veze idealne: krute ili zglobne. Idealno krute veze su u dijagramu M-θ prikazane vertikalnom pravom linijom koja prolazi kroz kordinatni početak. Veliki broj ispitivanja realnih veza pokazao je da većina krutih veza nije apsolutno kruta. Krute veze pri opterećenju dozvoljavaju izvesnu relativnu rotaciju na mestu veze. Veze koje po svome ponašanju predstavljaju prelaz izmedju zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute veze.Slika 1. transferzalnih i normalnih sila. tako da su od praktičnog značaja samo uticaji od momenata savijanja. gde je M momenat savijanja na mestu veze.5 Dinamički model pseudo trodimenzionalnog modela 1. U opštem slučaju ponašanje polukrute veze prikazuje se krivom M-θ. transferzalnih i normalnih sila na relativno obrtanje veze su obično zanemarljivi. Uticaji momenata torzije. Na slici 1.

Analitički modeli su zasnovani na geometrijsko-fizičkim karakteristikama svih komponenata jedne posebne veze. Polukrute veze ponašaju se drugačije pri monotonom.Web Side Plate –priključni lim na rebru Slika 1.1) Ove funkcije se najčešće zasnivaju na eksperimentalno utvr enom ponašanju veze i ustanovljenoj fizičkoj nelinearnosti veza.6 Opšti oblik funkcije M-θ Za efikasan proračun i analizu čeličnih ramova. Kako su ramovski sistemi sa polukrutim vezama fleksibilniji od 48 . Potrebno je odrediti matematičku funkciju koja uspostavlja relaciju izme u momenta M i rotacije θ na kraju elementa koji je polukruto vezan M=f(θ) (1. Matematički model je zasnovan na iznalaženju matematičke funkcije koja će najbolje predstaviti eksperimentalno dobijene podatke. U dinamičkoj analizi uticaj polukrutih veza na odgovor sistema je još izraženiji nego u statičkoj analizi. a drugu za dinamičko opterećenje. Za pretpostavljeni mehanizam deformacije veze i naponsko deformacijsko ponašanje materijala procenjuje se globalno ponašanje cele veze.Double Web Angle – veza sa dva ugaonika na rebru SWA. a drugačije pri cikličnom opterećenju. i mešoviti modeli. a prema načinu kako su formirani modeli mogu se podeliti u tri glavna tipa: analitički modeli. matematički modeli. Za isti tip veze imamo jednu krivu M-θ za statičko opterećenje. Mešoviti modeli nastali su kombinacijom analitičkog i matematičkog modela. u kojima se razmatraju polukrute veze.TSDWA.Top and Seat Double Web Angle – veza sa dva ugaonika na rebru i nožici TSA.Single Web Angle – veza sa ugaonikom na rebru WSP. sa što manje parametara koji treba da imaju odredjeno fizičko značenje. Matematički model je dobar ako je jednostavan. potrebno je usvojiti model koji može adekvatno da predstavi ponašanje polukrute veze.Top and Seat Angle – veza sa ugaonokom na gornjoj i donjoj nožici DWA.

sistema sa krutim vezama. poslednjih godina definisanje ponašanja veze je predmet mnogobrojnih naučnih istraživanja. a na slici 1. Slika 1.8 neki matematički modeli veze M-θ za ciklično opterećenje. uopšteno se može reći da se u seizmičkoj analizi kod takvih sistema dobijaju veća horizontalna pomeranja. Na slici 1.7 prikazani su neki matematički modeli veze M-θ za monotono rastuće opterećenje. 49 . Slika 1. Na slikama k predstavlja koeficijent rotacione krutosti i jednak je k=∆M/∆θ. O fleksibilnosti veza vodi se računa u mnogim aktuelnim standardima za projektovanje čeličnih konstrukcija.8 Matematički modeli veze M-θ za ciklično opterećenje Zbog velikog značaja polukrutih veza na konačne rezultate proračuna.7 Matematički modeli veze M-θ za monotono rastuće opterećenje.

tako su one tako e više ili manje ekscentrične.2 Modeliranje ekscentričnosti veza Kao što su čelične veze više ili manje fleksibilne.9 ). dok je kod ramovskih sistema on značajno manji i iznosi oko 5%. Karakteristike preseka linijskog elementa na delu ekscentriciteta u vezi nemaju iste karakteristike kao i na ostalom delu elementa. Kod rešetkastih nosača odnos ekscentriciteta i dužine štapa može da iznosi i do 20%.kao što su na primer: American Load and Resistance Factored Design-LFRD. Obično se veze sa čvornim limovima ostvaruju kod rešetlastih nosača.9 Ekscentricitet linijskih elemenata a) kod ramova b) kod rešetkastih nosača 50 . me utim u nekim slučajevima to nema opravdanja. Slika 1. To je slučaj kada su veze ostvarene preko čvornog lima. već su one značajno veće. pa se taj deo može u proračunu tretirati kao potpuno krut ( slika 1. Eurocode 3 (1992). tako da odnos ekscentriciteta i dužine linijskog elementa nije mali. British standard BS5950 (1990). Najčešće se ekscentricitet veze zanemaruje.4. 1. a kod ramovskog sistema nosača pojavljuje se u spregovima i ukrućenjima.

51 . 4. .tavanice su beskonačno krute u svojim ravnima. materijal je homogen. Bernoulli-jevoj pretpostavci da se poprečni preseci štapa ne deformišu. posledica pretpostavke 3 je da su uslovi ravnoteže (veze izme u spoljašnjih i unutrašnjih sila) linearni i posledica pretpostavke 1 je da su veze izme u statičkih i deformacijskih veličina elementa (konstitutivne veze) linearne.pretpostavka o geometrijskoj linearnosti. . . Rad se zasniva na sledećim pretpostavkama: 1. 3.5 Polazne pretpostavke analize Kako bi proračun složenog problema bio racionalan i inžinjerski prihvatljiv uvedene su neke pretpostavke koje značajno skraćuju i pojednostavljuju proračun.spoljašnji uticaji na konstrukciji dati su kao koncetrisane sile u čvorovima sistema. Posledica pretpostavke 2 je da su jednačine u vezama izme u deformacija i pomeranja linearne.kod trodimenzionalnog modela mase su direktno koncentrisane u čvorovima sistema. . Posledica pretpostavke 4 je da transferzalne sile nemaju uticaja na klizanja. Usvojene su dodatne pretpostavke: .pretpostavka o geometrijskoj linearnosti. pomeranja su mala .kod pseudo trodimenzionalnog modela: .mase su koncentrisane u nivoima pojedinih tavanica.makroelementi poseduju krutost samo u svojim ravnima. kao i da u toku deformacije ostaju ravni i upravni na deformisanu osu štapa. jer se uzima da je prosečno klizanje jednako nuli. izotropan i elastičan – pretpostavka o materijalnoj linearnosti.1. . deformacije su male . 2.dijagram M-θ linearan.

Poglavlje 2 Statički model konstrukcije sa polukrutim i ekscentričnim vezama 2. čije se koordinate poklapaju. Slika 2. Po jednom pristupu.1 Uvod Numeričko modeliranje efekata fleksibilnosti čvornih veza grede može se uvesti u diskretnu analizu okvira na različite načine. 52 .1).2).1 Vezni polukruti element Greda sa polukrutim vezama može se predstaviti i pomoću hibridnog elementa (slika 2. to se ostvaruje pomoću posebnog veznog polukrutog elementa (slika 2. Dodavanjem rotacione opruge na oba kraja grede formira se takav složeni element. Fleksibilnost veze ogleda se u razlici obrtanja fiktivnih čvorova u kojima su usvojene globalne čvorne rotacije. Eliminisanjem unutrašnjih stepeni slobode opruge i modifikovanjem matrice krutosti elementa definiše se konačni element za analizu ramova sa polukrutim vezama. a izme u njih se uvodi fiktivni element. Takav elemenat za modeliranje polukrute veze služi da reprezentuje značajne promene ugla izme u linijskih elemenata. U čvoru na spoju dva elementa uvode se dva fiktivna čvora.

Slika 2.2 Hibridni element za gredu sa polukrutim vezama 53 .

ona u isto vreme može da bude i ekscentrična. Ekscentričnost se modelira štapom beskonačne krutosti i u proračun se uvodi preko korektivne matrice koja definiše krutu ekscentričnu vezu. Za osnovna generalisana pomeranja usvojena su pomeranja i obrtanja čvorova. Matrica krutosti štapa sa polukrutim i ekscentričnim vezama izvedena je varijacionim postupkom. U ovom poglavlju razvijen je model za linearnu numeričku analizu koji uključuje u sebe efekte fleksibilnosti i ekscentričnosti veza.3. Slika 2. Broj generalisanih pomeranja ostaje isti kao i kod sistema sa krutim i centričnim vezama. q2 i vektor generalisanih pomeranja krajeva štapa q mogu da se prikažu kao T q1 = u1 qT 2 q T [ = [u = [q v1 v2 q T 2 w1 ϕ x1 ϕ y1 ϕ z1 w2 ϕ x 2 ] (2.3.1) 2 T 1 ϕ y2 ϕ z2 ] ] = [q 1 q2 … qn ] a vektor generalisanih sila u čvorovima 1 i 2 – R1. R2 i vektor generalisanih sila krajeva štapa mogu da se prikažu kao 54 . dok su pomeranja i obrtanja krajeva elementa eliminisana kondenzacijom sistema. Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza uzet je u obzir preko korektivne matrice koja u sebi uključuje efekte polukrutih i ekscentričnih veza . Elementi korektivne matrice krutosti su obično funkcije bezdimenzionalnih parametara koji odredjuju krutost veze.štap ima 12 generalisanih pomeranja krajeva. Konvencije o njihovim pozitivnim znacima date su na slici 2. Tom matricom se modifikuje konvencionalna matrica krutosti elementa sa centričnim vezama.Jedan od načina matematičkog modeliranja takve veze je preko korektivnih matrica. Osim što je veza polukruta. Linijski element u prostoru . Generalisanim pomeranjima na krajevima štapa odgovaraju generalisane sile. po šest na svakom. Generalisana pomeranja i generalisane sile štapa u prostoru Vektor generalisanih pomeranja u čvorovima 1 i 2 – q1. kojima se modifikuje konvencionalna matrica krutosti elementa sa krutim vezama.

torziju i savijanje u dve ortogonalne ravni i predstavljaju četiri nezavisna problema. moramo prvo da na emo matricu korekcije štapa kojom ćemo da modifikujemo matricu krutosti na savijanje. može da se razdvoji na: aksijalno naprezanje. 2. a zatim je odre ena matrica krutosti sistema. 55 .2) T 1 R T = [R1 2 ] R2 … Rn ] gde je n ukupan broj stepeni slobode štapa.4. Veza izme u vektora generalisanih sila R i vektora generalisanih pomeranja q štapa je data u obliku R=Kq (2. odre ena je kombinovana matrica krutosti štapa usled savijanja.T R1 = N1 Ty1 Tz1 R T 2 RT [ = [N = [R M x1 M y1 M z1 ] 2 Ty 2 Tz 2 M x2 M y2 M z2 ] (2. torzije i normalnih sila. preko koje se uzima u obzir uticaj polukrutih ekscentričnih veza.3) gde je K matrica krutosti štapa. opšti slučaj prostornog naponskog stanja štapa u okviru linearne analize.4 Štap u ravni tipa k sa polukrutim i ekscentričnim vezama. ima uticaja samo na članove matrice krutosti elementa koji se odnose na savijanje. Konačni element – štap sa polukrutim i ekscentričnim vezama i sa usvojenim generalisanim pomeranjima prikazan je na slici 2. Na osnovu principa superpozicije.2 Odre ivanje matrice krutosti na savijanje štapa u ravni Da bismo odredili matricu krutosti štapa na savijanje u ravni. Posle odre ivanja matrice krutosti štapa na savijanje. Krenućemo od štapa koji je opterećen na savijanje u jednoj ravni. Korektivna matrica. Slika 2.

Pošto je obrtanje čvorova sistema jednako zbiru obrtanja krajeva štapa ϕ i i dodatnog obrtanja θi kraja štapa nastalog kao posledica polukrute veze (slika 2.5) ϕi = ϕi +θi (2. Razmatra se linearna polukruta veza.5 Deformacija štapa tipa k jednačina (2.Fleksibilnost štapa modelirana je pomoću rotacionih opruga na krajevima.6) se može napisati 56 .4) a vektor generalisanih pomeranja u čvorovima sistema je q T = [v1 ϕ 1 v2 ϕ2 ] (2.7) N 2 ( x) N 3 ( x) pri čemu se za funkcije Ni(x) usvajaju Hermite-ovi polinomi prve vrste (prilog D).5) Veza izme u vertikalnog pomeranja ose štapa i generalisanih pomeranja čvorova na krajevima štapa može se prikazati preko interpolacionih funkcija Ni(x) v(x) = N(x) q N ( x ) = [N 1 ( x ) N 4 ( x )] (2. Formulacija elementa izvedena je tako da se može razdvojiti uticaj usled polukrute veze i uticaj ekscentrične veze.8) Slika 2.2.6) (2. . a ekscentričnost veze predstavljena je kratkim beskonačno krutim elementima. Izvedeni su izrazi za korektivne matrice za štapove tipa k i g.1 Uticaj polukrutih veza za štap tipa k Vektor generalisanih pomeranja na krajevima štapa je q T = [v1 ϕ1 v2 ϕ2 ] (2. 2.

16) 57 .9) [ v2 ϕ1 2 ] θ T = [0 θ1 0 θ2 ] (2.15) (2. Vektor θ sada može da se piše kao  θ T = 0  M1 k1 0 M2   k2  (2.14) dobijamo momente na krajevima štapa (2.13) gde je ki rotaciona krutost opruge u čvoru i štapa. 2 (2.12) (2.9) pišemo u skraćenom obliku ~ v(x) = N( x)(q − θ) Odavde se vidi da je ~ q = q −θ Izme u momenata na krajevima štapa i dodatnog obrtanja može se uspostaviti veza (2.10) jednačinu (2.  v1   0    v1   v1       ϕ  ϕ − θ  θ   ϕ 1 1 1 v( x) = N ( x)  = N( x)  = N ( x)  1  −  1    v2   v2  v   0    2         ϕ  ϕ 2  ϕ 2 − θ 2    2  θ 2   Ako uvedemo oznake ~ q T = v1 ϕ 1 (2.12) i (2.11) θi = Mi ki i = 1. Iz veze sila i pomeranja na krajevima štapa R = K 0q 6l − 12 6l   T1   12    6l 4l 2 − 6l 2l 2   M 1  = EI  q  T2  l 3 − 12 − 6l 12 − 6l      2l 2 − 6l 4l 2   6l M 2  i primenom jednačina (2.14) ~ Momente na krajevima štapa treba sada izraziti u funkciji vektora q .

 0   M1   M 1  EI 6 4l − 6 2l ~  k1   = 2   (q −  0  )    M 2  l 6 2l − 6 4l M 2  k   2  Ako jednačinu (2.17) − 6 2l  ~ q − 6 4l   (2.20) ∆ = 1 + 4 g1 + 4 g 2 + 12 g1 g 2 Vektor rotacije θ može sada da se napiše  0   M1   k  ~ θ= 1  =G q 0   M2  k   2  (2.18) uvedemo bezdimenzionalnu rotacionu krutost opruge u čvoru i koju definišemo kao gi = EI lk i i = 1.21) gde je uvedena korektivna matrica G za element tipa k sa polukrutim vezama na oba kraja 0 0 0 0   6  6 g1  2 g1  1  l ( 1 + 2 g 2 ) 4 g1( 1 + 3 g 2 ) − l g1( 1 + 2 g 2 ) G=   0 0 0 0 ∆  6g 2 6  ( 1 + 2 g1 ) 2g 2 − g 2( 1 + 2 g 1 ) 4 g 2( 1 + 3 g 1 ) l  l  58 (2.22) .19) i ako je rešimo po momentima kao nepoznatim dobijamo 2l  M 1  EI 6(1 + 2 g 2 ) 4l (1 + 3 g 2 ) − 6(1 + 2 g 2 ) ~ q  = 2 2l − 6(1 + 2 g 1 ) 4l (1 + 3 g1 )   M 2  ∆l  6(1 + 2 g 1 ) (2.17) sredimo dobijamo 4  M 1  EI  k1   + M 2  l  2  k1  2 k 2   M 1  EI 6 4l  = 4   M 2  l 2 6 2l    k2   (2. 2 (2.18) Ako u jednačinu (2.

2 Uticaj polukrutih veza za štap tipa g Štap tipa g .25) 2.S obzirom da je odre en vektor rotacije θ. Matrica korekcije za štap tipa g može se dobiti na isti način kao i za štap tipa k . a u čvoru 2 zglobna. a zatim definisati vertikalno pomeranje proizvoljne tačke ose štapa u funkciji parametara pomeranja krajeva štapa ~ ~ ~ ~ v( x) = N ( x) q = N( x)(q − θ) = N( x)(q − Gq ) = N ( x)(I − G )q Kako je za slučaj polukrutih centričnih veza (2.29) ~ Vektor q jednak je 59 .6). ima zglobnu vezu.27) Vektor interpolacionih funkcija N(x) je N ( x ) = [N 1 ( x ) N 2 ( x ) N 3 ( x ) 0 ] Vektor θ jednak je (2. Štap g1 Pretpostavlja se da je veza u čvoru 1 štapa generalisanih pomeranja na krajevima štapa je q T = [v1 ϕ1 v2 0] polukruta.26) a vektor generalisanih pomeranja u čvorovima sistema je q T = [v1 ϕ1 v2 0] (2.23) v1 = v1 v2 = v2 (2.2. u jednom od čvorova .28) θ T = [0 θ 1  0 0] = 0  M1 k1  0 0  (2. U ovom slučaju sistem je samo jednaput statički neodre en i proračun je znatno jednostavniji. Vektor (2. on se može eliminisati iz jednačine (2.24) ~ vektor q je identičan vektoru q sledi da je vektor interpolacionih funkcija za štap sa polukrutim centričnim vezama N ( x) = N ( x)(I − G ) (2.

30) Ako sada krenemo od jednačine veze sila i pomeranja na krajevima štapa (2. Vektor (2.32) Vektor rotacije θ sada se može pisati u obliku  0  M1    ~ θ =  k1  = G q  0   0    (2. a u čvoru 2 polukruta.36) Vektor interpolacionih funkcija N(x) 60 . a na kraju 2 zglobnu vezu i jednaka je 0  0 3 1 g1 3g1 G = l ∆ 0 0  0  0  Štap g2 Pretpostavlja se da je veza u čvoru 1 štapa generalisanih pomeranja na krajevima štapa je q T = [v1 0 v2 0 3 − g1 l 0 0 0  0 0  0  (2.34) zglobna. moment na kraju 1 štapa iznosi EI [3 3l ∆l 2 ∆ = 1 + 3g1 M1 = ~ − 3 0]q (2.~ q T = v1 ϕ 1 [ v2 0 ] − 3 0 − 3l 0 q 3 0  0 0 (2.2.15) imamo da je 3l  T1  3    3l 3l 2  M 1  = EI   T2  l 3 − 3 − 3l    0 0  0  (2.33) gde je matrica G matrica korekcije za štap tipa g2 koji na kraju 1 ima polukrutu vezu.31) i ako sledimo postupak kao za štap tipa k (poglavlje 2.1).35) ϕ2 ] a vektor generalisanih pomeranja u čvorovima sistema je q T = [v1 0 v2 ϕ2 ] (2.

41)  0   0    ~ θ =  0  = Gq M 2     k2  (2.39) Ako sada krenemo od jednačine veze sila i pomeranja na krajevima štapa (2. moment na kraju 2 štapa iznosi EI ~ [3 0 − 3 3l ]q ∆l 2 ∆ = 1 + 3g 2 M2 = Vektor rotacije θ sada se može pisati u obliku (2.37)  θ T = [0 0 0 θ 2 ] = 0 0 0  ~ Vektor q jednak je ~ q T = [v1 0 v2 M2   k2  (2. a na kraju 2 polukrutu vezu i jednaka je  0  1 0 G=  0 ∆ 3  l g2  0 0 0 0 0 0 3 0 − g l 2      3g  2 0 0 0 (2.2.40) i ako sledimo postupak kao za štap tipa k (poglavlje 2.43) 61 .38) ϕ2 ] (2.N ( x ) = [N 1 ( x ) 0 N 2 ( x ) Vektor θ jednak je N 3 ( x )] (2.42) gde je matrica G matrica korekcije za štap tipa g2 koji na kraju 1 ima zglobnu.1).15) imamo da je  T1  3     0  = EI  0  T2  l 3 − 3     3l M 2  0 0 −3 0 0 3 0 − 3l 3l  0  q − 3l   3l 2  (2.

48) 62 .2. Polazeći od jednačina (2.2. 2. može dovesti do potcenjivanja deformacije obrtanja čvora (Wilson L. Veza izme u vertikalnog pomeranja krajeva štapa i vertikalnog pomeranja čvorova veze za slučaj ekscentričnih veza. veza izme u pomeranja krajeva štapa i pomeranja čvorova veze može se napisati u obliku  v1  1 e1 ϕ  0 1  1 =   v 2  0 0    ϕ 2  0 0 ili matrično ~ q = (I + E)q gde je 0   v1  0  ϕ 1    1 − e2   v 2    0 1  ϕ 2  0 0 (2.46) korektivna matrica koja definiše krutu ekscentričnu vezu.47) gde je N ( x) vektor interpolacionih funkcija za ekscentričnu vezu. Analiza zasnovana na uzimanju pune dužine ekscentriciteta u čvorovima. Zbog toga uvodimo faktor redukcije krute zone z.3 Uticaj ekscentričnih veza Ekscentricitet čvornih veza štapa modeliran je kratkim idealno krutim elementima konačne dužine e1 i e2 (slika 2.23). 1984).47) deformaciona linija štapa sa polukrutim i ekscentričnim vezama može se izraziti kao ~ ˆ v(x) = N( x)(I − G )q = N( x)(I − G)(I + zE)q = N ( x)q (2.45) 0 e1 0 0 E= 0 0  0 0 0 0  0 0   0 − e2   0 0  (2.45) i (2. (2. Preporučena vrednost faktora redukcije krute zone je z=0. vodeći računa i o faktoru redukcije krute zone.5.4).44) (2. Za male rotacije. E i dr.4 Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza Uticaj polukrutih i ekscentričnih veza može se odrediti primenom predhodno izvedenih relacija.2. može se napisati u obliku ~ v( x) = N ( x)q = N ( x)(I + zE)q = N ( x)q (2. On treba da nadoknadi neku od deformacija koje postoje u zoni ograničenoj konačnom dimenzijom čvora.

a drugi i treći član potencijalnu energiju rotacionih opruga u polukrutim vezama štapa.53) a za štap tipa g postoji jedna od dve vrednosti u zavisnosti gde je polukruta veza.47) ~ ˆ θ = Gq = G(I + zE)q = Gq (2. Jednačinu (2.50) G 1 = ( −G + zE − zGE) 2.49) G1 za štap sa polukrutim i (2. ˆ Sada izraz za N( x ) prikažimo u drugačijem obliku ˆ N ( x) = N ( x)(I − G)(I + zE) = N( x )(I − G + zE − zGE) = N( x )(I + G 1 ) Jednačinom (2.5 Matrica krutosti štapa na savijanje u ravni Matricu krutosti štapa sa polukrutim ekscentričnim vezama izvodimo preko deformacionog rada štapa koji iznosi 2 l  1   A =  EI ∫ [v ′′( x )] dx + k1θ 12 + k 2θ 22  2 0    l = L − z (e1 + e2 ) (2.51) Prvi član jednačine predstavlja potencijalnu energiju elastične deformacije štapa. Kod štapa tipa k postoje obe rotacione opruge.51) možemo da izrazimo i u matričnom obliku A= l ″ ˆ ″  1 T 1 ˆ q  EI ∫ N ( x) T N( x ) dx q + θ T Sθ 2  0 2  [ ][ ] (2.2.54) ˆ gde je matrica G 63 .52) gde je matrica S za štap tipa k 0 0 0 k 1 S= 0 0  0 0 0 0 0 0  0 0  0 k2  (2.49) je ekscentričnim vezama uvedena nova korektivna matrica (2. a kod štapa tipa g postoji jedna od dve opruge u zavisnosti gde je polukruta veza.ˆ gde je N ( x) vektor interpolacionih funkcija za štap sa polukrutim i ekscentričnim vezama. Imamo da je θ prema jednačinama ( 2.21) i (2.

52) ima sada oblik A= l ″ ˆ ″  1 T 1 ˆ ˆ ˆ q  EI ∫ N( x) T N ( x) dx q + q T G T SGq 2  0 2  (2.ˆ G = G(I + zE) Jednačina (2. onda matrica krutosti na savijanje štapa sa polukrutim i ekscentičnim vezama glasi ˆ ˆ K = (I + G 1 ) T K 0 (I + G 1 ) + G T SG (2.61) K 0 = EI ∫ [N"] [N"]dx T 0 l (2.63) 64 .55) [ ][ ] (2.56) ili kad se preuredi A= l ″ ˆ ″ 1 T 1 ˆ ˆ ˆ q  EI ∫ N( x) T N ( x) dx + G T SG q 2  0 2  [ ][ ] (2.59) uvedimo smenu (2.60) odnosno  l  T ˆ ˆ K = (I + G 1 ) T  EI ∫ [N"] [N"]dx (I + G 1 ) + G T SG  0  Ako uvedemo (2.49) te imamo T ˆ ˆ K = EI ∫ [N" (I + G 1 )] [N" (I + G 1 )]dx + G T SG 0 l (2.57) Predhodni izraz za deformacioni rad može da se prikaže u obliku A= 1 T q Kq 2 (2.62) gde je K0 matrica krutosti štapa sa krutim centričnim vezama.59) 0 U jednačini (2.58) gde je K matrica krutosti štapa na savijanje l ″ ˆ ″ ˆ ˆ ˆ K = EI ∫ N ( x) T N( x) dx + G T SG [ ][ ] (2.

savijanje u ravni xoz (oko ose y) i torziju oko ose x. 65 . K 0 . S.3 Matrica krutosti prostornog štapa Na osnovu principa superpozicije.ˆ Pri odredjivanju matrice krutosti K vrednosti G1.65) Članovi obeleženi sa x popunjavaju se vrednostima prema jednačini (2. Za prav prizmatičan štap konstantnog poprečnog preseka (slika 2. opšti slučaj prostornog naponskog stanja štapa u okviru linearne analize može da se razdvoji na: aksijalno naprezanje. savijanje u ravni xoy (oko ose z). tj da li je štap tipa k ili g. G zavisiće od tipa štapa. 2.3).64) - za savijanje u ravni xoy (oko ose z) 0 0  0  0 0  0 = 0  0 0  0  0 0  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 × 0 0 0 × 0 × 0 0 0 × 2  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5  × 0 0 0 × 0 × 0 0 0 × 6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7  × 0 0 0 × 0 × 0 0 0 × 8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 11  × 0 0 0 × 0 × 0 0 0 × 12 K sz (2.63). elementi matrice krutosti za pojedine vrste naprezanja su: za aksijalno naprezanje  1  0   0   0  0 EF  0 =  l  −1   0  0   0   0  0  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 −1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0  0  0 0  0 0  0 0  0  0 0  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 K N (2.

za savijanje u ravni xoz (oko ose y) 0 0  0  0 0  0 = 0  0 0  0  0 0  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2  0 × 0 × 0 0 0 × 0 × 0 3  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4 0 × 0 × 0 0 0 × 0 × 0 5  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8 0 × 0 × 0 0 0 × 0 × 0 9  0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10  0 × 0 × 0 0 0 × 0 × 0 11 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 12  K sy (2. Matrica krutosti prostornog štapa sada je K =KN+Ksz+Ksy+Kt (2.68) 66 .. G je moduo klizanja. Ix momenat inercije oko x ose.66) Članovi obeleženi sa x popunjavaju se vrednostima prema jednačini (2. - za torziju 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2  0 0 0 0 0 0 0 0 0 3  1 0 0 0 0 0 1 0 0 4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5  0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7  0 0 0 0 0 0 0 0 0 8 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9  − 1 0 0 0 0 0 1 0 0 10  0 0 0 0 0 0 0 0 0 11 0 0 0 0 0 0 0 0 0 12  0 0 0  0  0 0  GI x 0 Kt = l 0  0 0  0  0 0  (2.63). F površina poprečnog preseka štapa.67) U gornjim jednačinama E je moduo elsatičnosti štapa.

2..70) gde je q i vektor generalisanih pomeranja elementa u lokalnom.74) Q2 … Qk … Qn ] a sa R * vektor generalisanih sila u čvorovima sistema * R *T = R 1 … R *j R *T j [ = [R … R* M * k * 1 R * 2 … R … ] R ] * n (2..1 Trodimenzionalni model Analiza elementa se sprovodi u pogodno izabranom lokalnom koordinatnom sistemu. Lokalni koordinatni sistemi elemenata se obično ne poklapaju sa globalnim koordinatnim sistemom.. Pretpostavimo da promenjiva koja označava broj elementa se menja od i=1.72) K i = TiT K i Ti R i = TiT R i (2.. Pošto nema spoljašnjeg opterećenja duž elementa. dat je kao R i = K i qi Smenom (2. odnosno sistema jednačina za sistem elemenata. a promenjiva koja označava broj čvora od j=1. Veza izme u generalisanih pomeranja u lokalnom i globalnom sistemu koordinata elementa i data je preko matrice transformacije T (za štap u prostoru matrica transformacije data u prilogu B) i može da se prikaže u obliku q i = Ti q i (2.. a qi vektor generalisanih pomeranja elementa u globalnom sistemu koordinata.. neophodno izvršiti transformaciju sa lokalnog na globalni sistem koordinata. Sa Q obeležimo vektor spoljašnjeg čvornog opterećenja sistema Q T = Q1 … Q j Q Tj = [Q1 [ … QM ] (2.73) U jednačini (2.70) u (2.N.71) R i = K iqi gde je (2..2.4.75) 67 .4 Matrica krutosti sistema 2..M. Zbog toga je pri formiranju globalne matrice krutosti.72) Ki je matrica krutosti i Ri vektor generalisanih sila u čvorovima sistema konačnog elementa i u globalnom sistemu koordinata. vektor generalisanih sila u čvorovima sistema elementa i u lokalnom koordinatnom sistemu R i .71) i množenjem sa leve strane sa TiT dobijamo (2.2.

.79) koje izazivaju pomeranja elemenata definisana vektorom u i .2 Pseudo trodimenzionalni model Pretpostavimo da imamo nesimetričnu skeletnu zgradu sa proizvoljnim rasporedom vertikalnih elemenata ...makroelemenata kojih ukupno ima M.. U prvoj fazi se odredjuju matrice krutosti makroelemenata..76) 2.2.3) Odredjivanje matrice krutosti pseudo trodimenzionalnog modela ima dve faze.. Pretpostavimo da se promenjiva koja označava broj makroelemenata menja od i=1. a promenjiva koja označava broj tavanica od j=1. a u drugoj fazi matrica krutosti cele konstrukcije.. Matrica krutosti K i makroelementa i je kvadratna matrica reda NxN i data je u obliku 68 .M. Makroelement Uslov ravnoteže makroelementa i dat je jednačinom K i u i = Qi (2. Pretpostavimo da imamo i N horizontalnih elemenata – tavanica (slika 1. u i vektor horizontalnih pomeranja makroelementa i u visini tavanica u ravni makroelementa u T = u i1 … u ij i [ … u iN ] ] (2. Iz uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila R * = Q dobija se jednačina statičke ravnoteže za ceo sistem Kq=Q gde je K matrica krutosti sistema.78) a Qi je vektor čije komponente predstavljaju spoljašnje sile u visini tavanica QiT = Qi1 … Qij [ … QiN (2.77) gde K i matrica krutosti.2.N.. (2.4.gde je n broj generalisanih pomeranja čvora sistema.

i= Qij .N (2.i … S jj.82) Matrica fleksibilnosti Di makroelementa i je kvadratna matrica reda NxN i data je u obliku 69 .i    S N 1. u ij =1.i … S1N.….2.i S j 2 .i  Ki =   S j1. Slika 2. kada se iskoristi uslov da je K i =Di-1 (2.j-1.i     S jN.i    … S NN.i   (2.i  S12 . Jedan od načina je odredjivanje matrice krutosti K i preko matrice fleksibilnosti Di.80) Fizičko značenje koeficijenata matrice K i može se uočiti sa slike 2.i … S 2 j.i … S1 j.6. S11.81) Ovako definisana matrica krutosti okvira može da se odredi na više načina.6 Fizičko značenje koeficijenata matrice krutosti Odavde se vidi da je Sjj. u in = 0 n=1.i … S Nj.i S 22 .j+1.i S Nj.….i  … S 2 N.i S  21.

i d j 2 .7 Fizičko značenje koeficijenata matrice fleksibilnosti Fizičko značenje koeficijenata matrice Di može se uočiti sa slike 2. d 11.….i   (2.i d 22 .84) Pseudo trodimenzionalni model konstrukcije Kada smo odredili matrice krutosti makroelemenata.j+1.83) Da bi odredili matricu fleksibilnosti zadajemo jedinične sile u nivoima pojedinih tavanica i sračunavamo odgovarajuća horizontalna pomeranja (slika 2.i    … d NN.i d  21. pomeranje tavanice j opisano je sa tri parametra: dva pomeranja uj i vj i obrtanjem φj oko vertikalne ose Z globalnog koordinatnog sistema (slika 2.N (2. Uočimo makroelement i i tavanicu j.i d N 2 . Qij=1 .2.7.i … d jj. Vektor generalisanih pomeranja tavanice j je 70 .i     d jN.i  Di =   d j1.i … d 2 j.i=uij .8). Slika 2.i  d 12 . Odavde se vidi da je djj.7).i … d Nj. Na osnovu pretpostavke da su tavanice krute u svojoj ravni.i  … d 2 N. odredićemo matricu krutosti pseudo trodimenzionalnog modela konstrukcije.i   d N 1.i … d 1 j.i … d1N. Qin=0 n=1.j-1. Jedinične sile u nivoima pojedinih tavanica zadajemo u jednom od čvorova tavanice i u pravcu odgovarajućeg generalisanog pomeranja tog čvora tavanice.….

85) Slika 2.86) gde je A i matrica transformacije koja daje vezu izme u pomeranja u makroelementa i u ij nivou tavanice j i generalisanih pomeranja tavanice j i data je kao A i = [cos α i sin α hi ] (2.8 Parametri pomeranja tavanice Položaj i-tog makroelementa definisan je pozicijom centroida makroelementa Ci(Xi.qT = uj vj ϕj j [ ] (2.Yi) i orijentisanim pravcem makroelementa datim uglom αi= ∠(X.87) hi = xi sin α i − y i cos α i Ako sa q označimo vektor generalisanih pomeranja svih tavanica q T = q1 … q j [ … qN ] (2. Horizontalno pomeranje makroelmenta i u njegovoj ravni u nivou tavanice j generalisanih pomeranja tavanice j dato je kao u =Aq ij i j preko (2.88) sa Ai matricu transformacije koja daje vezu izme u generalisanih pomeranja makroelementa i i generalisanih pomeranja tavanica.xi) gde je xi osa lokalnog koordinatnog sistema makroelementa i. koja je data kao 71 .

95) K i = AT K i A i a R * vektor generalisanih sila u čvorovima i (2.8.90) imamo R* = K i Aiq i Ako sada jednačinu (2.91) R T = Ri1 … Rij i [ … RiN ] (2.A1   Ai =      Ai       AN   (2. kako je to prikazano na slici 2. prikazati preko horizontalnog oslonca čiji se pravac oslanjanja u ravni tavanice poklapa sa pravcem vertikalnog elementa.96) R* = Ai R* i i T (2. Vektor generalisanih sila makroelementa i u nivou svih tavanica je R* = Ki ui i gde je (2.92) Ako u jednačini (2. Reakcije ovoga oslonca obeležićemo sa Rij .91) uvedemo smenu (2.89) onda je veza izme u generalisanih pomeranja u lokalnom i globalnom sistemu makroelementa i data kao ui = Aiq (2. Za ceo sistem imamo da je 72 .90) Veza izme u makroelementa i i tavanice j može se.97) makroelementa i u globalnom koordinatnom sistemu.93) pomnožimo sa leve strane sa AiT imamo (2.93) Ai R * = AT K i Ai q i i T (2.94) ili u skraćenom obliku R* = K iq i U gornjoj jednačini je Ki matrica krutosti (2.

101) 73 .99) [ … R* N ] R *jT = [R1 R2 R3 ] Iz uslova ravnoteže reaktivnih i aktivnih sila u svim čvorovima sistema R*=Q. U gornjoj jednačini je K = ∑Ki R = ∑ Ri 1 * R *T = R 1 … R *j 1 M M (2.98) (2.R*=Kq gde je K matrica krutosti i R* vektor generalisanih sila u čvorovima pseudo trodimenzionalnog modela sistema. dobija se jednačina statičke ravnoteže za pseudo tordimenzionalni model Kq=Q Vektor aktivnih sila redukovan je u nivoima pojedinih tavanica na Z osu i iznosi (2.100) Q T = Q1 … Q j [ … QN ] Q j = FXj [ FYj M Zj ] (2.

potrebno je definisati osnovne dinamičke karakteristike sistema. 3. Razlog za to je veći broj potrebnih parametara i inžinjerski mnogo neizvesnija procena ulaznih veličina. U prvom i drugom slučaju . U tom smislu postoje dva prilaza: zamena raspodeljenih masa direktno koncentrisanim masama i zamena raspodeljenih masa ekvivalentnim masama. Matrica masa sistema može se dobiti na dva načina. U ovom poglavlju izvedena je matrica masa i matrica prigušenja sistema.2 Matrica masa sistema Kod dinamičkog modela bitno je izvršiti raspored masa i odrediti matricu masa sistema. a ne mora da bude isti. Izvedeni su izrazi za spektralnu modalnu analizu na osnovu kojih mogu da se odrede direktno maksimalne vrednosti seizmičkih uticaja za zadati pravac dejstva zemljotresa kao i ekstremne vrednosti seizmičkih uticaja. broj jednačina kretanja linijskog elementa može.1 Uvod U odnosu na proračun u statičkoj analizi konstrukcija. matricu krutosti i matricu prigušenja razmatranog sistema. Kada su poznate matrice masa pojedinih elemenata. U skladu sa usvojenim postupkom. Prvi način je da se prvo odredi matrica masa pojedinih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu. Odre ivanje matrice krutosti za gredni elemenat sa ekscentričnim i linearno polukrutim vezama definisano je u okviru predhodnog poglavlja u kojem je razmatran sistem pri dejstvu statičkog opterećenja po teoriji prvog reda. Mase se direktno koncentrišu u odabranim čvorovima i u pravcima odabranih generalisanih pomeranja čvorova u globalnom koordinatnom sistemu. odnosno treba odrediti matricu masa. Ova matrica masa je dijagonalna M = diag ( m j ) 74 (3.Poglavlje 3 Dinamički model konstrukcije sa polukrutim i ekscentričnim vezama 3.1) . već i znatno komplikovaniji. dinamički proračun je ne samo obimniji. Za rešenje problema usvojen je proračun zasnovan na metodi konačnih elemenata (MKE). Drugi način je direktno odredjivanje matrice masa sistema. može se zatim dobiti matrica masa sistema.

3.6) (3.1 Jednačina kretanja trodimenzionalnog modela Pošto smo pretpostavili da su mase direktno koncentrisane u čvorovima i u pravcima generalisanih pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu.2) primenimo postupak iz poglavlja 2.3) Ako se primeni D Alambert-ov princip.3. te je vektor generalisanih sila elementa i u čvorovima sistema jednak R i = K iqi i=1.3 Oscilacije neprigušenog sistema 3.M (3.4...1 imamo da je vektor generalisanih sila u čvorovima sistema u globalnom koordinatnom sistemu R * = Kq (3.2. Neki elementi dijagonale mogu da budu jednaki nuli.4) gde je Q vektor spoljašnjih dinamičkih sila u čvorovima.2) Ako na jednačinu (3.2 Jednačina kretanja pseudo trodimenzionalnog modela 75 .5) 3. a J vektor inercijalnih sila usled kretanja masa koje su direktno koncentrisane u čvorovima i u pravcima generalisanih pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu i za koje se može napisati veza J = − Mq Sada možemo da napišemo jednačinu dinamičke ravnoteže za ceo sistem Mq + Kq = Q (3. 3. jednačina ravnoteže čvorova za ceo sistem elemenata glasi Q+J=R* (3... vektor ekvivalentnog inercijalnog opterećenja elementa jednak je 0 vektoru.gde je mj masa u pravcu generalisanog pomeranja j u globalnom koordinatnom sistemu. Ovako dobijenu matricu masa sistema koristimo dalje u proračunu.

kao što smo videli.Kod statičke analize. 76 . pomeranje tavanice j opisano je sa tri generalisane koordinate: dva pomeranja uj i vj i obrtanjem ϕj oko referentne tačke na vertikalnoj osi Z. na osnovu pretpostavke da su tavanice krute u svojoj ravni.

.Za dinamičku analizu.8) Jednačina koja daje vezu izme u pomeranja tavanice j u koordinatnom sistemu 1 i 2 glasi 77 .. YSj ) (slika 3.koordinatni sistem 2..1 Parametri pomeranja tavanice j u koordinatnom sistemu 1 i 2 Generalisana pomeranja tavanica izražena preko generalisanih pomeranja oko referentnih tačaka na Z osi .M... centri masa pojednih tavanica biraju se za referentne tačke.. Neka je q j vektor generalisanih pomeranja tavanice j .2. a δ vektor generalisanih pomeranja sistema u koordinatnom sistemu 2  u sj    δ j =  v sj  ϕ sj    T δ T = δ1 [ … δ Tj … δT N ] (3. Centar mase tavanice j ima položaj u tački CS j(XSj . a promenjiva koja označava broj tavanica od j=1.1). Sada su generalisane koordinate pomeranja centara mase tavanice j usj.2.koordinatni sistem 1.. Slika 3. možemo jednostavnom transformacijom izraziti preko generalisanih pomeranja kod kojih su referentne tačke centri masa tavanica . vsj i obrtanje ϕsj.N..7) Neka je δj vektor generalisanih pomeranja tavanice j. Pretpostavimo da se promenjiva koja označava broj makroelemenata menja od i=1. a q vektor generalisanih pomeranja sistema u koordinatnom sistemu 1 u j    qj = v j  ϕ j    T q T = q1 [ … q Tj … qT N ] (3.

78 .12) Pošto smo pretpostavili da su u dinamičkom proračunu mase sistema koncentrisane u centrima masa tavanica.15) R *T = R *T … R *T S S1 Sj R *T = [RS1 Sj RS 2 RS 3 ] [ … R *T SN ] (3. te vektor generalisanih sila u čvorovima pseudo trodimenzionalnog modela sistema ima oblik dat jednačinom (2.13) K S = T T KT R * = TT R * S jednačina (3.11) i pomnožimo je sa leve strane sa TT i dobićemo T T R * = T T KTδ Ako sada uvedemo oznake (3.10) Jednačina koja daje vezu izme u generalisanih pomeranja sistema u koordinatnom sistemu 1 i koordinatnom sistemu 2 glasi q = Tδ (3. Ova jednačina data je u koordinatnom sistemu 1.q j = Tj δ j (3.16) a matrica KS je globalna matrica krutosti sistema u koordinatnom sistemu 2.98) iz koordinatnog sistema 1 u koordinatni sistem 2.11) gde je matrica T matrica transformacije ovih pomeranja iz koordinatnog sistema 2 u koordinatnii sistem 1. U jednačini (2. Ona je dijagonalna matrica T=diag(Tj) (3.14) R* = K S δ S R * je vektor generalisanih sila u čvorovima sistema u koorinatnom sistemu 2 i iznosi S (3. Struktura ove matrice je Ysj  1  1 −X  Tj =  sj   1    (3. vektor ekvivalentnog inercijalnog čvornog opterećenja jednak je 0 vektoru.13) prelazi u (3.98) izvršimo smenu sa jednačinom (3.98). Izvršićemo transformaciju jednačine (2.9) iz gde je matrica Tj matrica transformacije generalisanih pomeranja tavanice j koordinatnog sistema 2 u koordinatni sistem 1.

6). tako da se prvo ispišu uslovi ravnoteže aktivnih i inercijalnih sila u pravcu nepoznatih qn.Na isti način na koji smo došli do jednačine kretanja trodimenzionalnog modela (poglavlje 3. pa zatim poznatih pomeranja qp.18) 3.17) može da se preuredi.1) dolazimo do jednačine kretanja pseudo trodimenzionalnog modela.4 Kondenzacija sistema jednačina U postupku formiranja matrice masa sistema može se desiti: da su neki elementi na glavnoj dijagonali jednaki nuli.3.21) 3. Ona glasi Mδ + K S δ = Q S (t ) (3.17) Ovde treba naglasiti. da je količnik dijagonalnih članova matrice krutosti i matrice masa veći od neke unapred zadate vrednosti ε.3.6) ili (3.20) . što znači da su inercijalne sile usled te mase male i mogu se zanemariti. Uzmimo jednačinu (3.3.19) Odavde dobijamo jednačinu za proračun nepoznatih pomeranja M nn q n + K nn q n = Q n − M np q p − K np q p (3. K ii >ε M ii 79 (3.20) Ako pretpostavimo da se oslonci ne pomeraju tada se nepoznata pomeranja odre uju iz jednačine: M nn q n + K nn q n = Q n (3. da je vektor spoljašnjeg opterećenja QS(t) dat u odnosu na centre masa tavanica QT = QT1 … QT S S Sj Q T Sj Xsj [ = [F … QT SN ] FYsj M Zsj ] (3.3 Preure enje jednačina kretanja sistema Matrična jednačina (3. Preure enjem dobija se jednačina oblika  M nn M  pn M np  q n   K nn + M pp  q p  K pn    K np   q n   Q n  = K pp  q p  Q p      (3.

27) (3.29) Veza izmedju q1 i q2 je statička veza. Ove matrice su i kondenzovane.5 Generalisani problem svojstvenih vrednosti Matrica masa M i matrica krutosti K su odgovarajuće matrice sistema uz nepoznata pomeranja.25) i posle sre ivanja dobija se M 11q 1 + K C q1 = Q C gde je KC kondenzovana matrica krutosti (3.3.24) Sada jednačinu neprigušenih oscilacija pišemo M 11   0 0  q 1  K 11 + 0 q 2   K 21   K 12   q 1  Q 1    =   K 22  q 2   0  (3. U literaturi se mogu naći i drugi postupci kondenzacije.25) dobija se da je q 2 = −K −1 K 21q 1 22 Zamenom (3. koji približno uzimaju u obzir i inercijalne sile vezane za nebitne stepene slobode. Ako uočimo diferencijalnu jednačinu kretanja slobodnih neprigušenih oscilacija sistema 80 . a vektor q2 vektor pomeranja u pravcima pomeranja za koje su inercijalne sile male ili jednake nuli (nebitni stepeni slobode pomeranja).25) Iz druge jednačine (3.26) u prvoj jednačini (3.26) K C = K 11 − K 12 K −1 K 21 22 a Q C kondenzovani vektor spoljašnjeg opterećenja Q C = Q1 (3. 3.23) K 11 K nn =   K 21 K 12   K 22  (3. Tada možemo da pišemo q  q= 1 q2  Matrice Knn i Mnn takodje treba da se preurede i mogu da se pišu u obliku 0 M M nn =  11   0 0 (3.Neka se u vektoru q generalisanih pomeranja čvorova sistema gde je sa q1 označen vektor pomeranja sa komponentama u pravcima pomeranja za koje postoje inercijalne sile ( bitni stepeni slobode pomeranja). ako je to potrebno.28) (3.

problem svojstvenih vrednosti para matrica K i M. Svi koreni ovoga polinoma predstavljaju svojstvene vrednosti.36) u razvijenom obliku predstavlja karakteristični polinom n-tog reda po ω2.33) Jednačinu (3.30) dobijamo (K − ω 2 M ) q = 0 (3.32) (3.32) i imaćemo (K − ω 2 LLT ) q = 0 (3.31) Ova jednačina predstavlja u matematičkom smislu.Mq + Kq = 0 (3. realni i pozitivni. 81 . Ovaj sistem jednačina ima rešenje osim trivijalnog samo ako je determinanta ovoga sistema jednaka 0 det[K − ω 2 M ] = 0 (3.38) Jednačina (3. Kvadratni koreni ovih vrednosti su svojstvene kružne frekvencije sistema.35) Jednačinu (3. Zamenom (3.32) sada ćemo pogodnim transformacijama svesti na linearni standardni problem.34) zamenimo u (3.37) (3.34) gde je L donja trougaona matrica. Ako su matrice K i M simetrične i pozitivno definitne svi koreni po ω2 su me usobno različiti. Matricu masa M izrazimo kao M=LLT (3.36) A = L−1KL−T Y = LT q (3.31) u (3. a LT transponovana matrica matrice L. To je takvo rešenje u kome sve generalisane koordinate imaju istu vremensku zavisnot i opšta konfiguracija kretanja se ne menja sa vremenom izuzev po amplitudi.30) interesuje nas rešenje gde se sve generalisane koordinate menjaju sinhrono i sinfazno. Traži se rešenje jednačine kretanja u obliku q(t ) = q cos(ωt − ϕ ) gde je q konstantan vektor reda n.35) pomnožimo sa leve strane sa L-1 . a sa desne sa L-T i posle sre ivanja dobićemo (A − ω 2 I)Y = 0 gde je (3. Izraz (3.

Sa inženjerske strane gledišta uvo enje prigušenja u proračun nema opravdanja. modalni) vektor Φi .4. jer kružne frekvencije i drugi rezultati dinamičkog proračuna se procentualno relativno malo razlikuju za prigušen i neprigušen sistem. Dok su masa i krutost svojstvene karakteristike sistema. uticaj prigušenja se takodje može da zanemari. Kod prinudnih oscilacija.Svakoj svojstvenoj frekvenciji ωi odgovara svojstveni (karakteristični. Ako se zahteva tačnija dinamička analiza potrebno je u jednačine kretanja uvesti i sile prigušenja.41) 3. kada frekvencija prinudnog opterećenja nije bliska rezonantnoj frekvenciji. kojima se ne dovodi energija. Najjednostavnije je pretpostaviti viskozan otpor. amplitude oscilacija se vremenom menjaju. kao i od elemenata van njega. Taj tip prigušenja obično preovladava kod oscilacija u elastičnom područiju i jednostavno ga je matematički modelirati. U nekim proračunima prigušenje se zanemaruje pretpostavljajući da su vrednosti otpora prigušenja male ili da nisu značajne za neki mali vremenski interval za koji se posmatra ponašanje sistema. Modalni vektori mogu da se grupišu u kvadratnu matricu reda n. Kako su za nove nepoznate proračuna usvojena 82 .39) Modalni vektori su ortogonalni na matricu masa.4 Oscilacije prigušenog sistema 3. prigušenje ne može tako da se kvalifikuje. nazivaju se silama prigušenja. Model viskoznog prigušenja često se koristi za modeliranje drugih vrsta prigušenja.1 Oblici prigušenja Kod oscilacija konstrukcije. odgovor sistema razmatran preko amplituda uticaja se suštinski menja. Me utim. gde je Φ T KΦ = (3. Nekonzervativne sile koje se protive kretanju i umanjuju mehaničku energiju. Sile prigušenja mogu da zavise od sistema koji vibrira. a pojava umanjenja energije sistema naziva se disipacija energije ili prigušenje. tako što predstavljaju kolone matrice Φ = [Φ1 Φ 2 Φn ] (3. Ako su još i ortonormirani tada važi Φ T MΦ = I .40) ω12  2 ω2 =         2 ωn   (3. odnosno otpor proporcionalan brzini kretanja. Formulisanje izraza za sile prigušenja predstavlja komplikovan problem i još zahteva intenzivno istraživanje.

44) gde je ξi koeficijenat prigušenja i-tog moda. (3. Matrica prigušenja C sistema odre uje se direktno za celi sistem na osnovu ukupne disipativne energije sistema u toku delovanja opterećenja. mogu da razdvoje.2 Matrica prigušenja sistema Matrica unutrašnjeg viskoznog prigušenja C se uvodi da modelira utrošak energije izazvan nekonstruktivnim elementima zgrade i tlom ispod nje.44) i (3. moguće je odrediti primenom principa modalne analize. Ovo omogućava da se jednačine kretanja za neki linearni prigušeni sistem.45) imamo (3.42) 3. Ako su vektori Φi ortonormirani tada je ΦT CΦi = ΦT (αM + βK)Φi = α + βωi2 i i te iz jednačine (3.generalisana pomeranja čvorova linijskog sistema. primenom normalnih koordinata. Kod linearne analize najčešće se koristi matrica prigušenja proporcionalna matrici masa i matrici krutosti sistema ili nekoj njihovoj linearnoj kombinaciji. Procenu parametara prigušenja u domenu linearne dinamičke analize.45)  1 α ξ i =  + βω i  ω  2 i  Koeficijenti relativnog prigušenja ξi eksperimentalnim putem.43) gde su α i β parametri prigušenja. važi jednačina proporcionalnosti ΦiTCΦi= 2ωiξiδij Φ (3. Dobijanje matrice prigušenja C zasniva se na pretpostavci da je totalno prigušenje sistema jednako zbiru prigušenja koje odgovara pojedinim svojstvenim formama vibracija sistema. sile prigušenja su proporcionalne vektoru brzine čvorova q . Po metodi modalne superpozicije.46) za pojedine modove vibracija odre uju se 83 . a δij Kronecker-ov simbol. (3.4. Matricu prigušenja prikazujemo kao linearnu kombinaciju matrice masa i matrice krutosti C=αM+βK (3. te je jednačina dinamičke ravnoteže za prigušen sistem Mq + Cq + Kq = Q gde je C matrica viskoznog prigušenja sistema.

seizmičkim opterećenjem datim preko dinamičkog pomeranja oslonaca ili seizmičkim opterećenjem datim preko krive spektra pseudoubrzanja (poglavlje 3. U opštem slučaju u diferencijalnoj jednačini kretanja u generalisanim kordinatama. Ovaj vektor sastoji se od vektora 84 .7.50) Tada je prigušenje j-tog tona oscilovanja ω1 ωn ωj ξj =ξ ω1 + ω n ωj + (3.. One mogu biti periodične ili neperiodične. Ono može da bude dato preko vektora generalisanog dinamičkog pomeranja oslonaca a(t). svako opterećenje može da bude pobu eno drugom vremenskom funkcijom.5 Opterećenje konstrukcije Dinamičko opterećenje konstrukcije može da bude dato kao: opterećenje nekom proizvoljnom dinamičkom silom.47) (3. Mogu biti izražene analitički ili su iscrtane na osnovu podataka. tada iz dve jednačine sa dve nepoznate po parametrima α i β prema (3. to može da se prikaže kao Q(t ) = f ( s) g (t ) (3. tj poznatim funkcijama. Pretpostavljamo da je sistem pobu en proizvoljnim dinamičkim silama datim u obliku determinističkih funkcija sila.46) imamo α= 2ω iω j (ω jξ i − ω iξ j ) ω 2 − ω i2 j 2(ω jξ j − ω iξ i ) β= ω 2 − ω i2 j (3.48) U praktičnim proračunima obično se usvaja da su dva prigušenja jednaka ξ1=ξn=ξ te imamo α= 2ξω 1ω n ω n + ω1 2ξ β= ω n + ω1 (3.52) f(s) predstavlja vektor koji prikazuje prostorni raspored sila i koji je nezavistan od vremena. a ξi i ξj odgovarajući koeficijenti prigušenja odre eni eksperimentalno.Ako su ωi i ωj dve proizvoljne kružne frekencije za dva bilo koja me usobno nezavisna tona vibracija.4).52) U jednačini (3. dok je g(t) funkcija vremenske promene opterećenja. Drugi čest slučaj opterećenja je seizmičko opterećenje. Ako je spoljašnje opterećenje konstrukcije pobu eno istom vremenskom funkcijom.49) (3.51) 3.

54) . Vektor dinamičkog pomeranja oslonaca ad(t) ima proizvoljan pravac u prostoru. ukupno pomeranje objekta sastoji se od pomeranja objekta kao krutog tela qk(t) i relativnog pomeranja qr(t) (slika 3.. pomeranje čvora j objekta u pravcu osa globalnog koordinatnog sistema iznosiće Γ q kj =    a d    = B j a  0  85 (3. Ako pretpostavimo da je broj generalisanih pomeranja čvora šest.2).. Vektor ad(t) može da se razloži u koordinatnom sistemu 123 na tri komponente te vektor generalisanog dinamičkog pomeranja oslonaca iznosi T a T (t ) = a T (t ) a ϕ (t ) = a T (t ) 0 d d [ ] [ ] (3.. Pomeranje objekta kao krutog tela qk(t) jednako je vektoru generalisanog dinamičkog pomeranja oslonaca Slika 3.. Kako trenutno razmatramo objekat kao kruto telo.2.3). svi čvorovi objekta (j=1.2 Pomeranje objekta pri zemljotresu Neka osa 1 koordinatnog sistema 123 u kojem je dat vektor dinamičkog pomeranja oslonaca zaklapa ugao α sa globalno osom X objekta.N) usled seizmičkog pomeranja oslonaca imaju ista pomeranja.53) a T (t ) = [a1 d T a2 a3 ] a ϕ (t ) = [0 0 0] = 0 Pri seizmičkom opterećenju. U proračunu se pretpostavlja da je vektor dinamičkog obrtanja oslonaca jednak nula vektoru. a osa 3 je u pravcu ose Z (slika 3.dinamičkog pomeranja oslonaca ad(t) i vektora dinamičkog obrtanja oslonaca aφ(t). Vrh vektora ad(t) jedne tačke na površini zemlje za vreme zemljotresa opisuje proizvoljnu krivu u prostoru.

tada je jednačina dinamičke ravnoteže data kao (Mqr + Mqk ) + Cqr + Kqr = 0 Mq r + Cq r + Kqr = −MBa(t ) q k = Ba(t ) (3.56) Slika 3.55) gde je T B T = B1 [ … B Tj … BT N ] (3.4 je dat primer dva akcelelograma 86 . dve ili tri komponente.3 Razlaganje vektora dinamičkog pomeranja oslonaca Pomeranje qk u konstrukciji izaziva inercijalne sile. Uzimaju se akcelelogrami nekoliko zemljotresa koji bi mogli da se jave na lokaciji objekta.cos α Γ =  sin α    − sin α cos α    1  gde je Γ vektor transformacije dinamičkog pomeranja oslonaca iz koordinatnog sistema 123 u koordinatni sistem XYZ. Za svaki akcelelogram proračunavaju se seizmičke veličine pa se od njih za proveru konstrukcije ili dimenzionisanje uzimaju najnepovoljnije vrednosti.57) Vektor a(t) uvodi se u proračun kao niz diskretnih vrednosti snimljenog akcelerograma. Ako pretpostavimo da je vektor spoljašnjeg čvornog opterećenja Q(t)=0. Vektor pomeranja svih čvorova sistema iznosi qk=Ba (3. Na slici 3. Akcelelogram može imati jednu.

ove sile treba rasporediti u pravcima odgovarajućih generalisanih pomeranja statičkog modela.6 Proračun pomeranja i presečnih sila Pomeranja konstrukcije koja smo dobili dinamičkim proračunom su generalisana pomeranja masa dinamičkog modela. Sada je potrebno da na emo generalisana pomeranja čvorova u statičkom modelu.09. 87 . a sa qdin označimo vrednosti izračunatih generalisanih pomeranja dinamičkog modela. Da bismo to postigli potrebno je uraditi sledeće: Trodimenzionalni model. Q vektor generalisanih sila dinamičkog modela kojim opterećujemo statički model konstrukcije. Ako sa KD označimo matricu krutosti sistema u dinamičkom modelu koja ne mora.58) Pošto je dinamički model obično jednostavniji nego statički model.1985 registrovan u Mexico City-ju u pravcu N90W b) Crnoj Gori 15.a) b) Slika 3.4. 3.4 Vremenski tok horizontalnog ubrzanja tla ( akcelerogram) za vreme zemljotresa u a) Meksiku 19. a zatim sa tim opterećenjem izračunati generalisana pomeranja čvorova.1979 registrovan u Petrovcu u pravcu NS Seizmičko opterećenje dato preko krive spektra odgovora detaljno se obra uje u poglavlju 3. imamo: Q = K D q din (3. ali može da bude kondenzovana ( KD=KC).7.04.

82). Tada je vektor generalisanih sila u čvorovima Q kojima opterećujemo statički model dat jednačinom Q = T −T Q1 (3. a zatim sa tim opterećenjem izračunati nepoznata generalisana pomeranja čvorova makroelementa i.- Pseudo trodimenzionalni model Kod pseudo trodimenzionalnog modela imamo dva koraka u proračunu: Prvi korak je da se na u sile kojima se opterećuje statički model konstrukcije u koordinatnom sistemu 1.12) . Neka je T matrica transformacije data sa jednačinom (3. moramo rasporediti tako. Kada su poznata pomeranja čvorova sistema.90) tada je vektor opterećenja Qi makroelementa i Q i = K i A i q stat (3. imamo: Q O = K D q din (3. da odgovaraju generalisanim pomeranjima statičkog modela u koordinatnom sistemu 2 i taj vektor označimo sa Q1. 88 .59) Ako je matrica krutosti koju smo koristili pri proračunu bila kondenzovana. Ako sa KD označimo matricu krutosti sistema u dinamičkom modelu koja ne mora. a sa qdin označimo vrednost izračunatih generalisanih pomeranja dinamičkog modela.60) Sa tim opterećenjem sada računamo nepoznata generalisana pomeranja qstat pseudo trodimenzionalnog modela. Drugi korak je proračun opterećenja za svaki makroelement. Ai vektor transformacije dat jednačinom (2. QO vektor generalisanih sila dinamičkog modela u koordinatnom sistemu 2 kojim opterećujemo statički model konstrukcije. Ako je K i matrica krutosti makroelementa data jednačinom (2. sa tim pomeranjima mogu da se izračunaju presečne sile na krajevima ili duž štapa.61) Komponente vektora Qi treba rasporediti u pravcima odgovarajućih generalisanih pomeranja statičkog modela makroelementa. dobijene komponente vektora QO . ali može da bude kondenzovana ( KD=KC).

65) (3.pretpostavlja se varijacija nepoznatih pomeranja.64) dok se vektori pomeranja i brzine izražavaju na sledeći način ∆t 2 q = q + ∆tq + [(1 − 2 β )q n + 2 βq n +1 ] 2 q n +1 = q n + ∆t[(1 − γ )q n + γq n +1 n +1 n n (3.7.1 Metode direktne integracije. što znači da pre izvršenja numeričke integracije nije izvršena nikakva transformacija jednačina.7 Rešavanje jednačina kretanja 3. Postoji više metoda direktne integracije. znači u trenutku tn+1=tn+∆t : q n +1 i q n +1 izražavaju se preko vektora pomeranja na kraju intervala q n +1 .65) i (3. . brzina i ubrzanja unutar svakog intervala vremena ∆t.3.42).67) (3. Postupci direktne integracije zasnivaju se na dvema idejama: .66) vektori brzine i ubrzanja na kraju intervala. Jednačina može da se rešava direktnom numeričkom integracijom.α Postupak Posmatramo diferencijalnu jednačinu prigušenih prinudnih vibracija (3.62) (3.68) 89 . Na taj način dolazi se do jednačina q n +1 = q n +1 = γ γ γ (q n =1 − q n ) − − 1)q n − ∆t ( − 1)q n β∆t β 2β 1 1 n 1 (q n +1 − q n ) − q −( − 1)q n 2 β∆t 2β β∆t (3. Ovde će biti razmatran α postupak (Hilber – Huges –Taylor) Jednačine kretanja se posmatraju u trenutku tn+1 = tn + ∆t M q n +1 + (1+α)C q n +1 -αC q n + (1+α)K qn+1 -αK qn = Qn+α Pri tome je Qn+α=Q(tn+α) (3. traži se rešenje koje zadovoljava jednačine samo u diskretnim trenucima vremena me usobno udaljenim za neki interval vremena ∆t.umesto da se traži rešenje koje zadovoljava diferencijalne jednačine kretanja u bilo kom trenutku vremena t.63) gde je tn+α=(1+α)tn+1-αtn=tn+1+α∆t (3.66) Iz jednačina (3.

C( q + q − ∆tq n ) − Kq n 2 4∆t 8 4 ∆t 4 24 3 4∆t 90 (3.76) .0] 1 3 γ= 1 −α 2 β= 1 (1 − α )2 4 (3.70) Q *n+α = Q n +α + M[ 1 q n + 1 q n + ( 1 − 1)q n ] + 2 β∆t 2β β∆t γ n γ C {(1 + α ) q + [(1 + α ) − 1]q n + β∆t β γ ∆t (1 + α )( − 1)q n } + αKq n 2β (3. prema jenačinama (3. ako se parametri α.72) Vektor ubrzanja na početku prvog intervala vremena je tako e potreban za dobijanje rešenja na kraju intervala. β i γ izaberu u skladu sa relacijama α ∈ [− . onda su vektori pomeranja i brzine na početku prvog intervala vremena zadati početnim uslovima kretanja q(t = 0) = q0 q(t = 0) = q 0 (3. u trenutku vremena tn+1=tn+∆t.Ako se ove jednačine unesu u jednačinu kretanja (3.68) .71) dobijaju kao Ako usvojimo α = K* = Q *n +α 2 9 5 K+ M+ C 2 3 4∆t 4∆t 9 9 n 1 n 5 n 1 n 1 1 = Q n +α + M[ qn + q + q ] + . tj kada se posmatra prvi interval vremena ∆t. onda je γ = i β = . zatim odredjuju i vektori brzine i ubrzanja na kraju posmatranog intervala. tj.69) dobija se vektor pomeranja na kraju intervala vremena.70) i vektor efektivnog opterećenja (3.73) α postupak predstavlja bezuslovno stabilan postupak. Sa dobijenim vektorom pomeranja qn+1 se.67) i (3. Kada se započinje postupak numeričke integracije. Sa ovim parametrima se efektivna matrica 6 9 3 krutosti (3.71) Rešavanjem jednačine (3.69) β∆t 2 γ C β∆t (3.74) 5 4 1 .62) dobija se jednačina “ravnoteže” oblika K*qn+1 = Q*n+α gde je sada K* = (1 + α )K + 1 M + (1 + α ) (3. Zbog toga se početno ubrzanje izračunava iz diferencijalne jednačine kretanja napisane za početni trenutak vremena t=0 q 0 = M −1 (Q 0 − C S q 0 − Kq 0 ) (3.75) (3.

42) možemo transformisati u sistem me usobno nezavisnih jednačina.84) (3.7.pri čemu je tn+α=tn+2/3∆t Q n +α = Q (t n + 2 ∆t ) 3 (3.67) i (3. vodeći računa o (3.78) Brzine i ubrzanja na kraju intervala vremena.83) glasi η (t)+C* η (t)+Ω η (t)=N(t) Ω gde je C* = ΦT CΦ Φ N (t ) = Φ T Q(t ) (3. te je q(t ) = Φη(t ) q(t ) = Φη(t ) (3. sa zadatim koeficijentima.42) i množeći je sa leve strane sa ΦT imamo ΦT MΦ η (t) + ΦT CΦ η (t) + ΦT KΦ η (t) = ΦT Q(t) Φ Φ Φ (3.79) (3.85) simetrična matrica. ali u opštem slučaju nije dijagonalna.77) (3. ako koristimo glavne forme sopstvenih neprigušenih oscilacija sistema.40).83) Ako su modalni vektori Φ ortonormirani.68) i glase q n +1 = q n +1 15 n +1 7 1 (q − q n ) − q n − ∆t q n 8∆ t 8 16 9 9 n 1 n = (q n +1 − q n ) − q − q 2 4∆t 8 4∆t (3. Izvršićemo linearnu transformaciju vektora generalisanih koordinata q(t) q(t)=Φη(t) Φ gde je η(t) vektor novih koordinata.81) i (3.86) .82) (3.2 Modalna analiza Sistem simultanih diferencijalnih jednačina (3.80) 3. jednačina (3. preko modalne matrice Φ.81) Unoseći jednačine (3. Ako uzmemo da je matrica prigušenja proporcionalna matrici masa i matrici krutosti C = α M + βK 91 (3. Do ovakve transformacije dolazimo. Matrica Φ je nezavisna od vremena.82) u jednačinu (3. se dobijaju iz jednačina (3.

88) (3. Pretpostavljamo da je promena modalnog opterećenja duž intervala linearna. Ova dva uslova nisu ispunjena kod seizmičkih opterećenja kao i kod one vrste opterećenja koje je definisano eksperimentalno utvr enim nizom brojnih vrednosti u diskretnim tačkama.7.84) prelazi u skup nezavisnih jednačina po normalnim koordinatama η i(t) + 2ξiωi η i(t) + ωi2 η i(t) = Ni(t) i=1.88) Sistem jednačina (3. dobijamo matricu prigušenja C* u dijagonalnom obliku: C * = Φ T CΦ = αΦ T MΦ + βΦ T KΦ = αI + β Po metodi modalne superpozicije. Za sprovo enje numeričkog proračuna pogodno je da dužine intervala budu me usobno jednake. a δij Kronecker-ov simbol.N (3. Na slici 3.….5 prikazano je modalno opterećenje podeljeno na intervale dužine ∆t.90) 3. Tada je matrica prigušenja C* data u obliku C*=diag(2ξiωi) i=1.2.87) gde je ξi koeficijenat prigušenja i tog moda.89) u obliku integrala konvolucije moguća je kod onih slučajeva kod kojih je opterećenje zadato u analitičkom obliku i kod kojih je podintegralna funkcija integrabilna. 92 . Koordinatni sistem biramo tako da sa merenjem vremena počinjemo na početku intervala.i vodeći računa o relacijama ortonormiranosti modalnih vektora (3.89) Rešenje ove jednačine može biti dato u obliku integrala konvolucije ηi = − 1 ωi ∫ N (τ )e i t −ξ i ω i ( t −τ ) sin ω i ( t − τ )dτ = Di ( t ) 0 ωi (3. Pri utvr ivanju vrednosti pomeranja i brzine na početku jednog intervala uvažavamo vrednosti pomeranja i brzine na kraju predhodnog intervala.2.40).N (3.…. važi jednačina proporcionalnosti ΦiTCΦi= 2ωiξiδij Φ (3.3 Alternativa konvolucionom integralu Primena rešenja jednačine (3.

2.92) Neka su dati granični uslovi q0 i q 0 za t=t0 ili τ=0.92) u trenutku t=t0 ili τ=0 glase ηi ( τ = 0 ) = ηi 0 = ΦT Mq 0 ηi ( τ = 0 ) = ηi 0 = ΦT Mq 0 i i (3. početni uslovi za jednačinu (3.95) Matrica A je matrica uvećanja i predstavlja uticaj “početnih uslova” na početku vremenskog intervala.Slika 3.91) Modalna jednačina postaje η i(τ)+ 2ξiωi η i(τ) + ωi2 η i(τ) = a+bτ i=1.93) sa leve strane sa ΦTM i vodeći računa o relacijama ortonormiranosti. Matrica A je prikazana kao a A =  11 a 21 a12  = aij (ωi .93) množeći izraze (3.N (3.….94) Rešenje jednačine (3.94) može da se prikaže u matričnom obliku kao ηi  ηi   N0  η  = A η  + B  N   i  t = t1  i t =t 0  1 (3.92) sa početnim uslovima (3.t) a 22   93 (3.ξ i .96) . Pošto je q 0 ( t0 ) = Φη0 ( t0 ) q 0 ( t0 ) = Φη0 ( t0 ) (3.5 Podela modalnog opterećenja na intervale Modalno opterećenje unutar intervala ∆t je N i(τ ) = N 0 + N1 − N 0 = a + bτ ∆t (3.

98) 1 − ξ i ∆t − 2ξ i 2ξ 2ξ 1 b11 = e −ξ iωi ∆t [ sin ω di ∆t − ( 2 + 3 i ) cos ω di ∆t ] + 3 i 3 2 ω i ∆t ω i ω i ∆t ω i ∆t 1 − ξ i b12 = e −ξiω i ∆t [ 2ξ i − 1 2 2 ω i3 ∆t 1 − ξ i2 sin ω di ∆t + 2ξ i 2ξ 1 cos ω di ∆t ] + 2 − 3 i 3 ω i ∆t ω i ω i ∆t (3.7.pri čemu su elementi matrice A dati sa a11 = e −ξ iωi ∆t (cos ω di ∆t + ξi 1 − ξ i2 sin ω di ∆t ) a12 = −e −ξiω i ∆t 1 a 21 = −e ω i 1 − ξ i2 ωi −ξ ω ∆t i i sin ω di ∆t (3. korisno imati na raspolaganju dijagrame sa kojih možemo da dobijemo maksimalne veličine odgovora za različite konstrukcije. U praksi je.100) 3.99) b 21 = e − ξ i ω i ∆ t b22 = e −ξ iω i ∆t pri čemu je ω ∆t + ξi 1 1 [ i sin ω di ∆ t + cos ω di ∆ t ] − 2 2 2 ω i ∆t ω i ∆t 1 − ξi 2 i ξi 1 1 [ sin ω di ∆t + cos ω di ∆t ] + 2 ω ∆t 1 − ξ i2 ω i ∆t ωdi = ωi 1 − ξ i 2 (3.4 Spektralna modalna analiza kod seizmičkog opterećenja U dosadašnjim izvo enjima uvek smo tražili kompletan vremenski tok odgovora konstrukcije za dato opterećenje.∆t ) b21 b22  Elementi matrice B su dati sa (3. Kod dimenzionisanja obično uzimamo maksimalne veličine dok nas kompletan vremenski tok manje interesuje. Ako znamo pomeranje konstrukcije u svakom trenutku možemo odrediti maksimalnu veličinu pomeranja i tome pomeranju odgovarajuće unutrašnje sile.97) 1−ξ 2 i sin ω di ∆t = −ω i2 a12 a 22 = e −ξ iωi ∆t (cos ω di ∆t − ξi 1 − ξ i2 sin ω di ∆t ) Matrica B predstavlja uticaj spoljašnjeg opterećenja i prikazana je kao b  b B =  11 12  = bij(ωi .ξi . Takav 94 . obzirom na to.

101) Empirijski je pokazano da za frekvencije i prigušenja običnih konstrukcija u zgradarstvu važi Spv≅ Sv Spa≅ Sa (3.102) (3. Za veoma značajne objekte takav spektar se odre uje na osnovu detaljnog proučavanja mogućih karakteristika očekivanog zemljotresa na lokaciji objekta. U zemljotresnom inžinjerstvu obično se umesto spektra relativnih brzina i spektra apsolutnih ubrzanja.dijagram zovemo spektar odgovora. brzine i ubrzanja) za sisteme sa jednim stepenom slobode.6 prikazan je spektar koji je izradio Housner (1959) na osnovu analize nekih zemljotresa registrovanih u Kaliforniji.6 Normiran Housner-ov spektar ubrzanja za prigušenje od 0 do 40% kritičnog Kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja za spektar relativnih pomeranja Sd. nego neki prosečan gladak spektar.104) Kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja upotreba spektra odgovora daje uvek tačne vrednosti za maksimalnu veličinu. Za ilustarciju na slici 3. spektar relativnih brzina Sv i spektar apsolutnih ubrzanja Sa važi S d = q r (t) max S v = q r (t) max S a = q r (t) max Svi spektri su funkcije frekvencije i prigušenja S=S(ω. Za obične objekte spektri su dati u propisima (prilog C). ako spektar tačno odgovara zadatom opterećenju. Spektar pokazuje maksimalne veličine odgovora (obično pomeranja.103) (3. Kod projektovanja ne koristimo spektar ubrzanja nekog odre enog zemljotresa. 95 . Slika 3. upotrebljavaju spektri pseudobrzine Spv i pseudoubrzanja Spa koji su jednostavno vezani sa spektrom relativnih pomeranja Spv=ωSd Spa=ω2Sd=ω Spv (3.ξ).

Upotreba spektra kod sistema sa više stepeni slobode uvek daje približne rezultate koji su u najvećem broju slučajeva dovoljno tačni za praktičnu primenu.109) .105) Pretpostavimo da broj generalisanih pomeranja čvora iznosi šest.106) Ako je α=90 onda je  −1   Γ = 1    1   0  1    0  B j a(t) = b j a(t ) =   a(t) 0  0    0    (3. Ako je α=0 (slika 3.3) onda je prema jednačini (3. Ovo ograničenje pojednostavljuje izvo enje.108) [ … b Tj … bT N ] 96 (3.53) vektor a(t ) a T (t ) = [a(t) 0 0 0 0 0] (3. Tada je prema jednačini (3.107) Ako je pobu ivanje u pravcu ose 3 onda je 0  0    1  B j a( t ) = b j a(t ) =   a(t) 0  0    0    Sada matricu B datu jednačinom (3. ali ne ograničava metodu. Pretpostavimo da imamo pobudu (akcelerogram) u pravcu jedne od osa. važi zakon superpozicije i rezultati proračuna za pojedine pravce pobu ivanja mogu da se sabiraju. na primer 1.54) i (3.56) možemo da izrazimo kao T B T = b T = b1 (3.105) 1   1  Γ=   1   1  0    0  B j a(t) = b j a(t ) =   a(t ) 0  0    0    (3. Pošto radimo u elastičnom područiju. Ograničimo se na slučaj pobu ivanja konstrukcije u jednom pravcu. Uočimo čvor j.

112) i (3.i to je matrica kolona.107). Sa Di smo označili integral.116) primenimo jednačine (3. (3. možemo napisati u obliku ηi max = Γ i S di (3.115) imamo (3.57). koju sada za slučaj pobu ivanja u jednom pravcu pišemo η i + 2ξ iω iη i + ω i2η i = −Φ T Mba(t) i Rešenje ove jednačine preko integrala konvolucije dato je u obliku (3. vodeći računa o (3.7.113) Na taj način jednačinu (3.ξ i ) = Di (t) ωi (3. jednaka je veličini u spektru pomeranja za kružnu frekvenciju ωi i za prigušenje ξi S di = S di (ωi . Γi je faktor participacije definisan izrazom Γ i = ΦTM b i (3.111) koja daje maksimalnu veličinu ηi.114) Maksimalna generalisana pomeranja u osnovnom koordinatnom sistemu (doprinos vibracija u tonu i) su qimax=Φiηimax Φ (3.112) Maksimalna veličina količnika Di(t)/ωi po analogiji sa sistemom sa jednim stepenom slobode.114) i (3.117) a zatim na jednačinu (3. Spektar odgovora može se primeniti samo sa modalnom analizom Polazimo od jednačine (3.117) primenimo jednačinu (3.111) gde je pretpostavljeno da se radi o sistemu sa malim prigušenjem (ωDi ≈ωi). (3. vodeći računa o (3.112) dobijamo vektor sila (doprinos vibracija u tonu i) kojima opterećujemo nosač 97 .106).115) Maksimalna opterećenja u pravcima generalisanih pomeranja sa kojima računamo unutrašnje sile nosača (doprinos vibracija u tonu i) u osnovnom koordinatnom sistemu su Si=Kqimax Ako na jednačinu (3.113).110) ηi = − ΦT Mb i ωi ∫ a(τ )e 0 t −ξ i ω i ( t −τ ) sin ω i ( t − τ )dτ = Γ i Di(t) ωi (3.108) i (3.109) i poštujući postupak u poglavlju 3.2 dolazimo do modalne jednačine.116) Si=Kqimax = KΦ iηimax = MΦ iωi2 ηimax= MΦ iΓi ωi2 Sdi (3.

za pojedine tonove. Pretpostavimo da spektralno opterećenje deluje u pravcu jedne od glavnih osa. Na osnovu vektora sila Si.4. kod primene spektra odgovora. 3. Kombinacijom uticaja. Neka je za ton i maksimalna vrednost presečne sile u pravcu generalisanog pomeranja j f ij max 98 . za svaki ton. Tada imamo Qmax  q11 max = …   qm1max  … qij max … q1n max  …  = q1max … q j max … qn max  qmn max   [ ] (3. Projektni spektri obično odražavaju prosečne vrednosti više spektara odgovora i daju se obično u obliku spektra pseudoubrzanja.1 Pomeranja i unutrašnje sile Spektralno opterećenje u pravcu jedne od glavnih osa Kao krajnji rezultat analize. Sam projektni spektar je dat u bezdimenzionalnom obliku za različite kategorije tla i množi se sa seizmičkim koeficijentom koji odražava očekivanu jačinu zemljotresa. jednostavno sabiranje maksimalnih vrednosti uticaja pojedinih tonova je veoma konzervativan postupak. a n broj nepoznatih generalisanih pomeranja sistema. Neka je za ton i maksimalna vrednost za generalisano pomeranje j q ij max . Neka je matrica Qmax reda m x n gde je m broj sopstvenih frekvencija a n broj nepoznatih parametara pomeranja. potrebno je poznavati ukupan uticaj svih tonova vibracija.7. Pošto se maksimalne vrednosti uticaja za pojedine tonove javljaju u različitim vremenima. tražimo uticaje (pomeranja i sile). Kombinaciju uticaja pojedinih tonova. moguće je načiniti samo približno. Na taj način dobijamo Spai koji se koristi u gornjoj jednačini (prilog C). Neka imamo matricu Fmax reda m x n gde je m broj sopstvenih frekvencija.119) gde je vektor q j max skup vrednosti pomeranja za generalisano pomeranje j za različite tonove oscilovanja.Si = MΦi ΦT M bSpai i (3. U pojedinim propisima se tako dobijena vrednost koriguje raznim faktorima koji zavise od predvi enog ponašanja konstrukcije. tražimo maksimale i ekstremne uticaje u konstrukciji. Zbog toga se u poslednje vreme upotrebljavaju dve metode: SRSS (Square Root of Sum of Squares) i CQC (Complete Quadratic Combination). posebnim metodama.118) Karakteristike zemljotresnog opetrećenja se za potrebe projektovanja najčešće zadaju u obliku projektnog spektra.

Fmax  f11 max  = …  f m1 max  … f ij max … f1n max   …  = f1 max … f j max … f n max f mn max   [ ] (3. ωi Ove faktore možemo da grupišemo u matricu ∆ ωj  ρ11 ∆=   ρm1  ρij ρ1m    ρmm   (3. a sa fmax vektor maksimalnih presečnih sila usled svih tonova oscilovanja qT = q1 max … q j max … qn max max T f max [ = [f 1 max … f j max … f n max ] ] (3.124) Primenom CQC metode vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presečnih sila usled svih modova oscilovanja iznosi 99 .123) gde je r = .122) Ako sada sa ρij označimo faktore koji definišu povezanost pojedinih tonova i čija se vrednost izračunava na osnovu izraza ρij = 8 ξi ξ j (ξ i + rj ξ j )r 3 / 2 ( 1 − r 2 )2 + 4ξi ξ j r( 1 + r 2 ) + 4(ξi2 + ξ 2 )r 2 j (3.120) gde je vektor f j max skup maksimalnih presečnih sila u pravcu generalisanog pomeranja j za različite tonove oscilovanja. Sa qmax označimo vektor maksimalnih pomeranja.121) Kod SRSS metode vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presečnih sila usled svih modova oscilovanja iznosi q max  q1 max   q1Tmax q1 max          q j max  =  q Tmax q jmax  =     j      T  q   n max   qn max qnmax  f max  f1 max   f1T f1 max  max          f j max  =  f jTmaxf j max  =          T  f   n max   f n maxf n max  (3.

126) ik gde su q ik i f max vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presečnih sila. za k=2 deluje pod uglom α=90. usled spektralnog opterećenja Si koje za k=1 deluje pod uglom α=0. Uočimo q ik max  q1ikmax      = q ikmax  j     q ik   n max  ik f max  f1ik  max     =  f jik  max      f ik   n max  i=1. max prema jednačinama (3. Neka imamo spektralno opterećenje dato sa tri spektaralne krive S1. Nije pravilno pomoću već kombinovanih vrednosti računati nove veličine. S3 koje deluju u tri ortogonalna pravca 1.2 (3. Spektralno opterećenje u više pravaca Sada imamo slučaj da seizmičko opterećenje deluje prostorno.2 k=1. Da bismo našli vektore maksimalnih uticaja moramo da uradimo sledeće.122) i (3. 0 Posebno je potrebno naglasiti da je u svim slučajevima moguće kombinovati samo konačne vrednosti.125).127) 100 .125) CQC metod ne može da se primeni u slučaju.3 (3.2 i 3. Neka pravac 1 zaklapa sa globalnom X osom sistema ugao α. ako imamo neprigušen sistem (ξ=0) i r=1 jer 0 je tada vrednost ρij = tj. neodre ena i tada moramo da primenimo SRSS metod.q max  q1 max   q1Tmax∆ q1max           q j max  =  q T ∆ q =    jmax jmax       q   q T ∆q  n max   nmax nmax  fmax  f1 max   f1Tmax∆f1 max            f j max  =  f T ∆f =    j max j max       f   f T ∆f  n max   nmax nmax  (3. S2.2. Uočimo qimax  q1i max      =  q ij max      qi   n max  i f max  f1imax      =  f ji max      fi   n max  i=1.

S2.i gde su q imax i f max vektor rezultujućeg maksimalnog pomeranja i vektor rezultujućih maksimalnih presečnih sila usled spektralnog opterećenja Si.130) f max  f q max   ( f ) +( f ) +( f )           ( f 1 )2 + ( f 2 )2 + ( f 3 )2  =  f j max  = j max j max j max          1 2 2 2 3 2  f n max     ( f n max ) + ( f n max ) + ( f n max )  1 2 1 max 2 1 max 2 3 2 1 max 3. f max za S3 koje deluje u pravcu globalne Z ose.128) 21 22 Drugi korak je da izračunamo vektore q 21 i f max za S2 i α=0 i vektore q 22 i f max za S2 i max max 2 α=90. Rezultujući vektori q1 i f max za zadati ugao α su max q1 = ±q11 cos α ± q12 sin α max max max 1 11 12 f max = ±f max cos α ± f max sin α (3. S3 statistički nezavisni.129) Pošto su S1. Prvi korak je da izračunamo vektore 11 12 q11 i f max za S1 i α=0 i vektore q12 i f max za S1 i max max 1 α=90.7. f max za zadati ugao α su max 2 21 q max = ±q max sinα ± q 22 cos α max 2 21 22 f max = ±f max sinα ± f max cos α 3 Treći korak je proračun vektora q 3 .. očekivane vrednosti vektora maksimalnih uticaja pri spektralnom opterećenju u više pravaca iznose 1  q1 max   ( q1 max )2 + ( q12max )2 + ( q13max )2          = q j max  =  ( q1j max )2 + ( q 2 max )2 + ( q 3 max )2  j j         qn max   ( q1 )2 + ( q 2 )2 + ( q 3 )2     n max n max n max  q max (3. Rezultujući vektori q 2 .4.131) .2 Ekstremna pomeranja i unutrašnje sile Ugao za koji će uticaj j biti maksimalan nalazimo iz uslova ∂q j max ∂α =0 ∂f j max ∂α =0 101 (3. max (3.

a ugao sa oznakom f je kritični uglao za silu u pravcu generalisanog pomeranja j.129).135) računamo ekstemne vrednosti sila primenom izraza (3. a matrica sa oznakom u=f sadrži kritične uglove za sile u pravcima generalisanih pomeranja.Kritični ugao je izračunat upotrebom znaka + u ( 3.128) i (3.132) f tan( 2α jcr ) = gde ugao sa oznakom q je kritični ugao za generalisano pomeranje j.134) f 1 max = ±C f f 11 α max ±S f f 12 α max a izraz (3. Uočimo matrice u Cα = diag (cos α u ) jcr u S α = diag (sin α u ) jcr u=f. Izračunati kritični ugao iznosi tan( 2α q ) = jcr 2( q11max q12max + q 21 q 22 ) j j j max j max (( q11max )2 − ( q12max )2 ) − (( q 21 )2 − ( q 22 )2 ) j j j max j max 2( f j11 f j12 + f j21 f j22 ) max max max max (( f j11 )2 − ( f j12 )2 ) − (( f j21 )2 − ( f j22 )2 ) max max max max (3.133) gde matrica sa oznakom u=q sadrži kritične uglove za generalisana pomeranja.130).135) Sa dobijenim vrednostima u izrazima (3.129) u obliku 2 q 21 q q max = ±Sα q max ± Cα q 22 max 2 f 21 f 22 f max = ±Sα f max ± Cα f max (3.134) i (3. generalisanih pomeranja i presečnih 102 .q (3. Sada izraz (3.128) možemo da napišemo u obliku q q q1 = ±Cα q11 ± Sα q12 max max max (3.

DEO II Objektno orijentisano modeliranje i implementacija 71 .

72 .

Poglavlje 4 Objektno orijentisano modeliranje 4.1 Uvod Softver ima za cilj da modeluje realni svet. Objektno orijentisano modeliranje (engl. prilikom same implementacije objektno orijentisanog modela. 4. ali se koriste na nižem nivou apstrakcije. a objektno orijentisani jezici poseduju koncepte koji omogućavaju lako uobličavanje objektnog modela u računarski program. Dva najčešća načina su iz perspektive algoritama i iz objektno orijentisane perspektive. Kod OOM-a koncepti OOP-a i dalje važe. Kod objektno orijentisanog pristupa treba razlikovati objektno orijentisano modeliranje i objektno orijentisano programiranje. Tradicionalni pogled na razvoj softvera ima algoritamsku perspektivu. Kod tog pristupa. OOP) predstavlja tehniku realizacije ovoga modela. Kod softvera postoji nekoliko pristupa modelu. object oriented modeling. a on može izvršiti akcije nad drugim objektom). stanje (u opštem slučaju pridružuju mu se neki podaci) i ponašanje (možete izvršiti akcije nad objektom. Razmišljamo kako se i kada nešto radi). object oriented programming.1 Objektno orijentisano programiranje Objektno orijentisano programiranje smišljeno je pre tridesetak godina kao odgovor na tzv. Kako se menjaju projektni zahtevi i kako sistem raste. osnovni gra evni blokovi softvera – moduli su procedure ili funkcije (sistem modelujemo postupkom koji se sastoji iz koraka. Najmoderniji programski jezici. Objektno orijentisano programiranje (engl. OOM) je širi pojam koji predstavlja način razmišljanja o problemu i kreiranje apstraktnog modela problema. sistem stvoren u algoritamskom fokusu sve se teže održava.1. Pokazalo se da 92 . softversku krizu. Svaki objekat ima svoj identitet (može mu se dati ime ili ga razlikovati na neki drugi način). Objekat je bilo koji fizički objekat ili koncept predstavljen kao apstrakcija podataka iz rečnika prostora problema ili prostora rešenja. U ovom pristupu glavni gradivni delovi softverskog sistema su objekti. Ovaj pogled usmerava nas na pitanja redosleda odvijanja aktivnosti i razlaganja većih algoritama u manje. Objektno orijentisan pristup razvoju softvera se dokazao u projektovanju sistema za razne vrste problema uključujući sve nivoe veličine i komplekstnosti. operativni sistemi i alati su objektno orijentisani. Softverska kriza je fenomen koji je nastao kada su mogućnosti računara naglo porasle. a time su porasli i zahtevi za kompleksnim softverom. Savremeni pristup razvoja softvera ima objektno orijentisanu perspektivu.

U koliko se pravi razlika izmedju tipa i klase objekta. Jedna ispravljena greška u programu može da generiše niz novih. - Kako se menjaju projektni zahtevi i kako sistem raste. software reuse). Tradicionalno programiranje ne obezbe uje mehanizme koji mogu da lokalizuju realizaciju nekog dela programa i tako spreče da se izmene u nekom delu softvera odraze na ostatak sistema. Moduli često imaju prejake inetarkcije. Projektovanje. sistem stvoren na tradicionalan način sve se teže održava. omogućavaju da se lokalizuje realizacija nekog dela programa i tako spreči da se izmene u nekom delu softvera odraze na ostatak sistema. Znači. Realizacija neke klase može da bude skrivena od ostatka sistema. izrada i održavanje softvera postali su preskupi. čitljivi i laki za modifikovanje. Apstrakcijom se smatra skup objekata iz problema koji imaju neka zajednička svojstva.organizacija velikih softverskih projekata nije više dovoljno dobra da bi bila u stanju da iza e na kraj sa velikim zahtevima korisnika. omogućavaju višekratnu upotrebu već napisanih delova softvera (eng. bitna sa stanovišta njihovog okruženja. Može se izdvojiti nekoliko problema u realizaciji softvera koji su doveli do softverske krize: Tradicionalno programiranje podrazumeva projektovanje softvera po modulima. Tradicionalno programiranje ne obezbe uje programe koji su jasno struktuirani. Apstarkcija se modeluje klasom (tip). osobine) i operacija koje se mogu vršiti. Objektno orijentisano programiranje daje odgovore na nabrojane probleme. najpogodnije je tretirati klasu kao implementaciju tipa. - Često se doga a da programer shvati da je već mnogo puta realizovao neku strukturu podataka ili algoritam koji mu ponovo treba ali ga ne može ponovo upotrebiti bez značajnih izmena. encapsulation. preglomazni poslovi koji su davali sve manje rezultate u odnosu na rad koji se u njih ulagao. Ono nudi mehanizme koji: automatski kontrolišu interakcije izme u delova softvera. Greške u softveru su postajale sve ozbiljnije i teže za uočavanje i otklanjanje. Programski kod jednog modula više puta se oslanja na internu realizaciju drugog modula. Programer koji realizuje jedan modul može nenamerno da zanemari neku činjenicu na koju se oslonio programer koji je realizovao drugi modul. To je poseban način razmišljanja pri projektovanju programa. Enkapsulacija (engl. OOP daje kao rešenje sledeće važne koncepte: Apstarktni tipovi podataka (eng. Objektno orijentisano programiranje je novi pristup realizaciji softvera kao modela realnog sveta. Greška može nastupiti tek kada se moduli sklope u celinu. abstract data type) omogućavaju korisniku da se u programu definišu korisnički tipovi predstavljeni internom strukturom podataka (atributi. tradicionalno programirane ne obezbe uje lak način ponovne upotrebe softvera. a koja nema nikakvog značaja na rad modula u kome se nalazi. 93 - . information hiding) – skrivanje detalja realizacije neke klase.

Pojavio se veliki broj objektno orijentisanih metoda (preko 50). Zbog toga su formirane metode za OOM. grafičkih notacija. U radu je posebna pažnja posvećena UML jeziku za modeliranje i to onim delovima UML jezika koji opisuju strukturni model sistema preko dijagrama klasa.1. 4. vizuelnih modela u implementacione forme. Rezultat modeliranja je da se dobije model. Implementaciona forma je tipično programski kod na nekom klasičnom. a način kako se to radi skriva se od korisnika. tj da je izvedena iz klase A. autor je Jacobson). dok objekti imaju dinamičke osobine. tekstualnom objektno orijentisanom programskom jeziku koji se dobija iz objektno orijentisanog modela softvera. - Objektno orijentisano programiranje je metoda implementacije gde su programi organizovani i vidu komunicirajućih skupova objekata. sa hijerarhijskom organizacijom i mogućnošću nasledjivanja osobina. Te metode podrazumevaju: razvoj modela softvera na višem nivou apstrakcije. razvoj softvera samo primenom tehnika OOP-a na nekom klasičnom. sa dinamičkim vezanim vremenom i polimorfizmom. Za klasu B se kaže da je naslednik klase A. Nasle ivanje (eng. Object Modeling Technique (OMT. Iz ove tri metode nastala je jedinstvena metoda za OOM i UML jezik za modeliranje (The Unifed Modeling Language – Objedinjeni jezik za modeliranje). U takvim programima klasa obično ima statičke osobine. Metodolozi su započeli da eksperimentišu sa alternativnim pristupima analizi i projektovanju. Me utim ni jedna od njih nije zadovoljavala sve potrebe korisnika. autor je Rumbaugh) i Object Oriented Software Engineering (OOSE. 94 . korišćenjem apstraktnijih koncepata od onih koje nudi OOP ( ali i nekih koje podržava OOP). klasa B će imati sve osobine klase A. Od svih metoda istakle su se tri metode: Object Oriented Analysis and Design (OOA/D. Svaki sistem može se opisati sa različitih aspekata korišćenjem različitih modela. Polimorfizam (eng. Model obezbe uje šematski prikaz sistema. pri čemu svaki objekat predstavlja jednu pojavu neke klase. Model može biti strukturni. specifikaciju modela pomoću vizuelnih. i ako se pri tome objektu pristupa kao pripadniku osnove klase. Klasa A se tada naziva osnovna klasa. naglašavajući organizaciju sistema ili dinamički naglašavajući ponašanje sistema. tekstualnom objektno orijentisanom programskom jeziku pokazao se kao nedovoljno efikasan. polymorphism) je svojstvo koje obezbe uje izvršenje neke operacije svojstvene izvedenoj klasi. transformaciju tako visoko apstraktnih.2 Objektno orijentisano modeliranje i implementacija Povećanjem složenosti aplikacija. ali će imati još neke. inheritance) je relacija izme u dve klase podataka: ako je klasa B jedna vrsta klase A. autor Booch).- Korisnicima se definiše samo šta se sa klasom može raditi.

Tokom faze implementacije model će se preslikati u ciljni implementacioni jezik, a to je ovde C++. Pošto se bavimo samo strukturnim modelom, koji je dat kao dijagram klasa, on će se preslikati u deklaracije klasa, atributa i operacija u C++-u.

4.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML
UML je standardni vizuelni jezik za OOM softverskih sistema. On omogućuje:
dominantno, ali ne isključivo, složenih

vizuelizaciju: UML je vizuelni, grafički jezik; specifikaciju: pomoću UML jezika formiraju se precizni, nedvosmisleni i potpuni modeli; konstrukciju: UML nije vizuelni programski jezik, ali njegovi modeli se mogu neposredno povezati sa raznim programskim jezicima. To znači da je moguće preslikavanje iz UML modela u programski jezik, u tabele relacionih baza; dokumentovanje: pomoću UML jezika mogu se dokumentovati zahtevi, arhitektura, projekat, izvorni kod itd.

4.2.1 Osnovni elementi jezika UML
Osnovni gradivni elementi jezika UML su: opšta sredstva - stvari (engl. things), relacije (engl. relationship), dijagrami (engl. diagrams).

Stvari su osnovni objektno orijentisani elementi za izgradnju u UML-u. Relacije spajaju opšta sredstava. Dijagrami grupišu zanimljive skupove opštih sredstava. Elementi za izgradnju UML-a ne mogu se spajati na proizvoljan način. Kao i svaki jezik, UML poseduje brojna pravila koja odre uju kako treba da izgleda dobro formiran model. Ovde će se ukratko dati opis onih elemenata jezika UML koji će se kasnije koristiti u radu.

Opšta sredstva
Postoji četiri vrste opštih sredstava. To su: strukturna opšta sredstva. To su imenice modela. One čine rečnik sistema koji modelujemo. To su statički delovi modela i predstavljaju elemente koji su ili konceptualni ili fizički. Postoji više opštih strukturnih sredstava, a jedno od njih je klasa; opšta sredstva za opis ponašanja. To su dinamički delovi UML modela. Oni su glagoli UML modela, koji predstavljaju ponašanje sistema;

-

95

-

grupišuća opšta sredstava. To su organizacioni delovi UML modela. To su kutije na koje model može da bude razložen. Postoji jedna osnovna vrsta grupišućih sredstava – paket; anotaciona opšta sredstva. To su delovi sa objašnjenjima u UML modelu. To su komentari koje možete da primenite za opis, rasvetljavanje i davanje primedbi o bilo kom elementu modela. Postoji jedno osnovno opšte sredstvo koje se zove napomena (engl. note).

Klasa (engl. class) je najvažnije strukturno opšte sredstvo svakog objektno orijentisanog sistema. Klasa je opis skupa objekata koji dele iste atribute, operacije, relacije i semantiku. Svaka klasa mora da ima ime da bi se razlikovala od drugih.
Atribut je imenovana osobina klase, koji opisuje vrednost koje konkretni primerci osobine mogu da sadrže. Klasa može i ne mora da ima atribute. Operacija je implementacija nekog servisa kojeg može zahtevati od bilo kog objekta klase da bi se uticalo na ponašanje. Klasa se prikazuje posebnim pravougaonim simbolom u kome mogu postojati odeljci za ime klase, atribute i operacije (slika 4.1)

Ime klase

Atributi

Operacije

Slika 4.1

Oznaka za klasu

Paket (engl. package) je grupišuće opšte sredstvo. Paketi se koriste za organizovanje elemenata modela u veće blokove sa kojima možete manipulisati kao sa celinom. Svaki paket ima ime. Paket se grafički predstavlja samo sa imenom i u obliku kao na slici 4.2
Ime paketa

Slika 4.2 Oznaka za paket

96

Relacije
Postoje četiri vrste relacija u UML-u: zavisnost (eng. dependency). To je semantička relacija izme u dva opšta sredstva za koja važi da promena jednog (nezavisnog) opšteg sredstva može da utiče na drugo (zavisno) opšte sredstvo. Zavisnost se prikazuje isprekidanom linijom sa otvorenom strelicom na vrhu, koja polazi od stvari koja je zavisna i ide ka stvari od koje ova zavisi. (slika 4.3 );

Slika 4.3 Oznaka za relaciju zavisnosti. asocijacija (engl. association) To je strukturna relacija koja opisuje skup veza, gde je veza spoj izme u objekata. Asocijacija se grafički predstavlja punom linijom, koja može biti usmerena, ponekad sa oznakom, a često sa drugim detaljima kao što su mogući broj i imena učesnika u asocijaciji. (slika 4.4);

Slika 4.4 Oznaka za relaciju asocijacije generalizacija (engl. generalisation). To je relacija generalizacije/ specijalizacije kod koje objekte generalizovanog elementa (roditelja) mogu zameniti objekti specijalizovanog elementa (potomka). Potomak nasle uje strukturu i ponašanje roditelja. Relacija se označava punom linijom sa praznom strelicom ka roditelju. (slika 4.5);

Slika 4.5 Oznaka za realiciju generalizacije realizacija (engl. realization). To je semantička veza u kojoj je jedan element ugovor koji drugi element ispunjava (slika 4.6).

Slika 4.6 Relacija realizacije

Dijagrami
Dijagram je grafička prezentacija skupa elemenata koji predstavlja jedan pogled na jedan deo modela. Dijagram se crta da bi se sistem vizuelizovao iz različitih perspektiva tako da je dijagram projekcija sistema. Pošto se ni jedan kompleksan sistem ne može u celini sagledati

97

Oni prikazuju statičke delove sistema. multiplicity). relacije: asocijacije . Specificira se navo enjem donje granice (minimalna vrednost. pakete. Objekti kao instance tih klasa vezani su instancama te asocijacije. npr. gde zvezda u tom slučaju označava nepoznat pozitivan ceo broj (slika 4. Asocijacijom se mogu povezati dve klase. Možemo da ih podelimo na: strukturne dijagrame.7). ali su one nezgodne za realizaciju. B) (slika 4. Tada je to binarna asocijacija. Oni opisuju dinamičke aspekte sistema. Moguće su i asocijacije koje povezuju tri ili više klasa. 98 . npr *.. Jedan od strukturnih dijagrama koji je od interesa za nas je dijagram klasa.iz samo jedne perspektive. prema klasi koja igra tu ulogu (A. Instanca asocijacije zove se veza (engl. 4. dijagrame za opis ponašanja. zavisnosti. Rola Klasa A A B Klasa B Slika 4. ona igra specifičnu ulogu (engl. Svi ovi elementi opisani su u predhodnim poglavljima. Asocijacija najčešće služi da se preko veze objekata razmenjuju poruke. - Koji će sve dijagrami biti izabrani za modeliranje zavisi od sistema koji se modelira: da li je to jednostavna aplikacija koja se izvršava na jednom računaru.7 Asocijacija izme u dve klase Posebno obeležije asocijacije je kardinalnost – multiplikativnost (engl. 0). Mogu da sadrže još neka druga opšta sredstva.2. u UML-u je definisano više tipova dijagrama. da li se radi o sistemu klijent/server ili je to kompleksan distribuirani sistem.) i gornje granice (maksimalna vrednost. Ovi dijagrami sadrže: klase. UML definiše četiri dijagrama za opis ponašanja. role). dve tačke (.2 Dijagram klasa Dijagram klasa je strukturni dijagram i služi za modeliranje statičkog prikaza sistema.8). nasle ivanja. Uloga se navodi jedinstvenim nazivom (Rola) ili parom uloga koje se pišu uz kraj asocijacije. Asocijacija je relacija izme u klasa. Ovde ćemo dati nešto više detalja o relaciji asocijacije i nasle ivanja. Ona govori koliko objekata jedne klase učestvuje u datoj asocijaciji sa objektima druge klase. link). Kada klasa učestvuje u asocijaciji. UML definiše pet strukturnih dijagrama.

* Klasa B Slika 4.10).1 B Klasa B Slika 4.10)... Klasa A 1 0. Ona unosi posebnu semantiku u relaciji celine i dela.”diamond”) na strani celine (slika 4.. Ona govori da se polazeći od objekta sa jedne strane veze može doći do objekta sa druge strane veze date asocijacije. composition) je posebna vrsta ćvršće agregacije.* A 0.10 Agregacija Kompozicija (engl. čvršća asocijacija koja predstavlja reelaciju “celina-deo”.... navigability). Navigativnost u jednom smeru označava se otvorenom strelicom na odgovarajućem drugom kraju asocijacije (slika 4.9).9 Navigabilnost Agregacija (engl.10 Kompozicija 99 . Kompozicija se prikazuje kao i agregacija.1 B Klasa B Slika 4. Kod nje je strogo definisano pitanje vlasništva objekta dela i njegovog životnog veka. Objekti klase koja predstavlja celinu sadrže objekte koji predstavljaju delove.Rola Klasa A 1.* A 0. Agregacija se označava tako što se na liniji asocijacije stavi rombić ( <>. Rola Klasa A 1. aggregation) je posebna vrsta asocijacije.8 Multiplikativnost Drugo važno obeležije asocijacije je navigabilnost (engl.* Klasa B Slika 4. samo sa ispunjenim rombom (slika 4... Klasa A 1 0.

single inheritance) (slika 4.11 Jednostruko nasle ivanje 100 . Izvedena klasa može promeniti relaciju operacije iz osnovne klase.Relacija generalizacije je relacija izme u opšte stvari (osnovna klasa) i posebne stvari (izvedena klasa). a mogu (ali ne moraju) dodati i nove operacije i atribute.11) ili više osnovnih klasa (višestruko nasledjivanje. engl. multiple inheritance) Klasa A Klasa B Klasa C Slika 4. Generalizacijom (ili nasle ivanjem) izvedene klase nasle uju sve atribute i operacije osnovne klase. navo enjem svoje definicije operacije kao operacija iz osnovne klase (polimorfizam). Klasa može imati jednu (engl.

U dijagramima su navedene samo klase bez atributa i metoda.11 prikazan je dijagram paketa.11 Dijagram klasa Elan Na slici 4. Za svaku klasu dato je objašnjenje šta predstavlja. čvorove itd. Objašnjenje je dato kod onog dijagrama gde je klasa definisana. paket FEConnections sadrži dijagram klasa FEConnections koji opisuje veze konačnih elemenata. 101 .. paket Loads sadrži dijagram klasa Loads koje opisuju opterećenje čvorova i konačnih elemenata.4. paket FE sadrži dijagram klasa FE koji opisuje konačne elemente. 4. Sadržaj pojedinih paketa: paket Misclaneous sadrži dijagram klasa Misclaneous koji opisuje poprečne preseke.1 Dijagram klasa “Elan” Functions (from Logical View) Methodes (from Logical View) Boundary conditions (from Logical View) Loads (from Logical View) Models (from Logical View) Util (from Logical View) Misclaneous (from Logical View) Finite elements (from Logical View) FEConnections (from Logical View) Type (from Logical View) Slika 4. Ovo omogućava da se uoče odnosi me u klasama. paket Functions sadrži dijagram klasa Functions koji opisuje diskretne funkcije. paket Boundary conditions sadrži dijagram klasa Boundary conditions koji opisuje granične uslove.3 Dijagrami klasa U sledećim poglavljima dati su karakteristični dijagrami klasa.3. materijale.

.n CLumpedMass -m_pMass 0. Prostorno pomeranje dato preko podataka o pomeranjima u tri ortogonalna pravca. Prostorna koncentrisana sila data preko komponenti sile u tri ortogonalna pravca. Koncentrisana masa data preko podataka o vrednostima angažovanosti masa u pravcima generalisanih pomeranja čvora.1 CBCDDamper (from Di splacements) + m_ppK 1. površine smicanja .2 Dijagram klasa “Misclaneous “ CPoint CCrossSection CForce CDisplacement CCentroid CNode 1 1 1 0. gustine materijala itd..- paket Methodes sadrži dijagram klasa Methodes koji opisuje diskretne metode koje se koriste za rešavanje diferencijalnih jednačina kretanja.. Položaj materijalne tačke u prostoru dat preko koordinata.1 1 (from Di splacem ents) -m_pDamper 0.3.12 Dijagram klasa Misclaneous CCrossSection CForce CDisplacement CMaterial CVelocity CCentroid CLumpedMass CPoint Poprečni presek konačnog elementa sa podacima o: momenatu inercije. površine..1 -m_pRestraint CBCDRestraint (from Di splacements) CMaterial -m_pSpring CVelocity CBCDSpring 0. Materijal elementa dat preko podataka o: modulu elastičnosti. modulu klizanja.. 102 . paket Models sadrži dijagram klasa Models koji opisuje modele konstrukcija.. Centroid..n CDamper Slika 4. Prostorna brzina preko podataka o brzinama u tri ortogonalna pravca.. 4.6 CSpring 1 -m_ppC1.

1 Slika 4. 4.1 CForce #m_pMoment (from Misclaneous) 0.CSpring CDamper CNode Opruga data preko podatka o njenoj krutosti.3 Dijagram klasa “Boundary conditions “ CBC CBCF (from Forces) CBCFNode (from Forces) CBCD (from Displacements) CBCDKnown (from Displacements) CBCDSpring (from Displacements) CBCFConc (from Forces) CBCFElement (from Forces) CBCDInitial (from Displacem ents) CBCDRestraint (from Displacements) CBCDDamper (from Displacements) Slika 4. Podaci o čvoru su njegov položaj u prostoru.3. masa. Čvor modela.13 Dijagram klasa Boundary conditions CBCF 1 1 CBCFNode #m_pConcentrate 0. granični uslovi (elastično oslanjanje. Prigušenje dato preko podatka o koeficijentu prigušenje.14 Dijagram klasa Boundary conditions-Forces 103 .. prigušenje.. identifikacioni broj. oslonac ).

.6 CSpring (from Misclaneous) Slika 4. Poznata generalisana pomeranja čvora. Prigušivači u čvoru u pravcima izabranih generalisanih pomeranja. Apstraktna klasa iz koje su izvode klase za granične uslove po silama. Apstraktna klasa iz koje su izvode klase za granične uslove po pomeranjima.CBCD CBCDDamper 1 -m_ppC 1.n CDamper (from Misclaneous) 1 CBCDKnown 1 #m_pRotationalDisp 1 1 #m_pLinearDisp CDisplacement (from Misclaneous) CBCDRestraint 1 CBCDSpring CBCDInitial 1 -m_pRotationalVel CVelocity 1 (from Misclaneous) 1 1 -m_pLinearVel #m_pRestraint 1. 104 . Inicijalna generalisana pomeranja čvora (pomeranje i brzine).15 Dijagram klasa Boundary conditions-Displacements CBC CBCD CBCF CBCDRestraint CBCDSpring CBCDDamper CBCDKnown CBCDInitial CBCFNode Apstarktna klasa graničnih uslova iz koj se izvode granični uslovi po pomeranjima i po silama. Opruge u čvoru u pravcima izabranih generalisanih pomeranja. Ograničenje pomeranja čvora u pravcima generalisanih pomeranja.6 (Vector< boolean >) (from Mathematic) + m_ppK 1. Poznate sile u čvorovima u pravcima generalisanih pomeranja...

4 CDamper (from Misclaneous) CFECRelease CFECEccentricity Slika 4..3. Polukrute veze u spoljnjim čvorovima konačnog elementa date preko krutosti opruga u pravcima generalisanih pomeranja.4 Dijagram klasa “FEConnections “ +m_eEType CTypeFE (from Type) 1 CFEC 1 CFECSpring 1 CSpring +m_ppK (from Misclaneous) 0. 105 .. CFECEccentricity Ekscentricitet veze u spoljašnjim čvorovima konačnog elementa. Prigušenje veze u spoljašnjim čvorovima konačnog elementa dato CFECDamper preko prigušenja u pravcima generalisanih pomeranja.4 CFECDamper +m_ppC 0.4.16 Dijagram klasa FEC CFEC CFECSpring Apstraktna klasa veza u spoljašnjim čvorovima konačnog elementa. Otpuštanje veza u pravcima generalisanih pomeranja u spoljašnjim CFECRelease čvorovima konačnog elementa.

.5 Dijagram klasa “FE “ #m_pRelease 0.4.3...17 Dijagram klasa FE CFE CFEMember3D Apstrakta klasa za konačni elemenat iz koje se izvode svi konačni elementi.1 #m_pSpring CFE 1 1 1 11 1 1 0... 106 . Prostorni štap kao konačni elemenat.n CNode (from Misclaneous) #m_eEType #m_pSection CCrossSection (from Misclaneous) #m_pDamper 0.1 #m_pEccentricity CFECRelease (from FEConnections) CFECSpring (from FEConnections) CFECEccentricity (from FEConnections) 1 #m_pMaterial CMaterial (from Misclaneous) 1 CTypeFE (from Type) 1 -m_ppNode 1.1 0.1 CFECDamper (from FEConnections) CFEMember3D Slika 4.

Veza izme u dinamičke sile i nezavisnog uslova opterećenja sa vremenskim periodom dejstva i korakom integracije.n 1 Matrix (from Mathematic) 0. Lista vrednosti ubrzanja pri zemljotresu za tri orotogonalna pravca.3.1 (Vector< int >) (from Mathematic) CGroundAccList CTHForceList Slika 4.6 Dijagram klasa “Functions “ +m_ppFunction CDiscretFnct 1. 107 ...4.. Veza izme u diskretne funkcije i generalisanog pomeranja. Veza izme u diskretne funkcije i nezavisnog uslova opterećenja za dinamičko opterećenje..n CPoint (from Misclaneous) CDFLLoadCond CDiscretFnctList 1 -m_pFnctGeneralDsp 0. Lista diskretnih funkcija čiji broj može da bude proizvoljan.18 Dijagram klasa Functions CDiscretFnct CDiscretFnctList CDFLGeneralDsp CGroundAccList Ctime CDFLLoadCond CTHForceList Diskretna funkcija data preko niza tačaka.1 -m_pDynamicEqGeneralDsp 1 CDFLGeneralDsp CTime #m_pPoint 1. Vremenski period dejstva dinamičkog opterećenja i korak integracije.

1 1 CLoadCondition Slika 4. 108 .19 Dijagram klasa Loads CLoad CLNode CLElement CLoadCondition Apstarktna klasa za opterećenje konstrukcije.1 -m_pElementLoads 1 CLNode -m_pNodeLoads 0.3.4.. Čvorno opterećenje..7 Dijagram klasa “Loads “ CLoad CLElement 0. Opterećenje konačnog elementa. Uslovi opterećenja konstrukcije dati preko opterećenja čvorova i opterećenja konačnih elemenata.

8 Dijagram klasa “ Methodes“ CStaticCondensation CMethod CMA CDIM CMAClassic CDIMAlpha Slika 4. CDIM Klasična modalna analiza. CDIMAlpha CStaticCondesation Kondezacija sistema jednačina statičkom metodom.3.4. Apstraktna klasa za metode modalne analize.20 Dijagram klasa Methodes CMethod Apstraktna klasa metoda za numeričko rešavanje dinamičkih jednačina. CMAClassic Metod direktne integracije – α postupak. 109 . CMA Apstraktna klasa za metode direktne integracije.

CMacroElement Makro element za pseudo trodimenzionalni model sa CMEForP3D horizontalnim pomeranjima i obrtanjima tavanica oko globalne Z ose.9 Dijagram klasa “ Models“ CLoadCondition (from Load) #m_pLoad 0.. metod proračuna pri dinamičkoj analizi. Apstraktna klasa iz koje se izvode modeli. CModel Trodimenzionalni model konstrukcije. CPseudo3D CMacroElementLoaction Polozaj makroelementa da preko centoida makroelementa i Ugla koji pravac makroelementa zaklapa sa globalnom X osom. da li se traže maksimalne ili ekstremne vrednosti.1 1 CModel CSystem 1. Pseudo tordimenzionalni model.14 Dijagram klasa Models CSystem Sistem sadrži globalne podatke za proračun kao što su tip modela.1 CME2DD1 Slika 4..4...3..n CNode (from M iscl aneous) #m_ppNodeModel CPseudo3D C3D -m_ppNode 1.n CMacroElement CMEForP3D 1 -m_pLocations CMacroElementLocation 0. Makro element za pseudo trodimenzionalni model koji ima CME2DD1 krutost samo u ravni u kojoj leži i krutost mu je data u pravcima horizontalnih pomeranja tavanica... C3D Opšti makro element. 110 .n CFE (from Fi nit el ement) 1.

on će se preslikati u model podataka tj.1 Uvod Kao što smo rekli. Deklaracije dobijenih klasa su date na pratećem CD-u u fajlovima sa ekstenzijom h. atributa i operacija u C++-u. On je nastao kao naslednik jezika C. Pogodan je kako za sistemsko tako i za aplikativno programiranje svih namena. Jezik C++ je sredstvo za primenu objektno orijentisanih koncepata. Pet najboljih objektno orijentisanih jezika sa kojima je realizovan veliki broj sistema u praksi su: - Smalltalk Objektni paskal C ++ CLOS(Common Lisp Object Sistem) i Ada Pored njih u poslednje vreme pojavio se jedan vrlo moćan objektno-orijentisani jezik pod imenom Java koji je široko primenjen na mnogim platformama. operator overloading). Tokom faze implementacije model je preslikan u ciljni implementacioni jezik.Poglavlje 5 Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku C++ 5. 111 . Pošto se samo bavimo strukturnim modelom datim preko dijagrama klasa. Jezik C++ nije čisto objektno orijentisani jezik. pa je zadržao i koncepte tradicionalnog programiranja. To je koncept preklapanja operatora (engl. objektno orijentisani jezici poseduju koncepte koji omogućavaju lako uobličavanje objektnog modela u računarski program. u deklaracije klasa. a to je ovde C++. Da bi tipovi koje je definisao programer bili sasvim ravnopravni sa ugra enim tipovima i za njih se mogu definisati značenja operatora koji postoje u jeziku. Jezik C++ je danas svakako najpopularniji objektno orijentisani jezik opšte namene. Jezik C++ nudi još jedan koncept koji ne spada u grupu osnovnih objektno orijentisanih koncepata.

Kod čeličnih ramova moguće je u proračun uvesti i uticaje polukrutih i ekscentričnih veza.1 Osnovne karakteristike programa Program služi za statički i dinamički proračun okvirnih konstrukcija.5. Osnovne nepoznate su tri translacije i tri rotacije čvorova. 112 . konstrukcija je predstavljena skupom makroelemenata povezanih u nivoima tavanica. Za konstrukciju se usvaja globalni tip prigušenja. Dinamičko opterećenje može da se zada preko vremenske funkcije sile. konstrukcija je predstavljena linijskim konačnim elementima povezanim u čvorovima. Kod klasičnog trodimenzionalnog modela. Kod ovog modela i za statičku i za dinamičku analizu osa Z je usmerena naviše. mogu se odrediti frekventne karakteristike i oblici oscilovanja sistema. Polukruta veza se tretira kao linearna. Primenom krive spektra pseudoubrzanja mogu da se dobiju maksimalne vrednosti uticaja za zadati pravac spektra pseudoubrzanja ili ekstremne vrednosti uticaja. Za numeričku integraciju izabran je α postupak i postupak alternative konvolucionom integralu. akcelelograma i krive spektra pseudoubrzanja.2 Računarski program ELAN 5. za prvi ton. Na osnovu izračunate matrice krutosti i matrice masa sistema. Za zadati koeficijenat relativnog prigušenja. računaju se koeficijenti α i β i računa se matrica prigušenja sistema za koju se pretpostavlja da je proporcionalna matrici masa i matrici krutosti sitema. Kod pseudo trodimenzionalnog modela. Mase sistema su direktno koncetrisane u pojedinim ili svim čvorovima sistema. a drugi model je pseudo trodimenzionalni model.2. Razvijena su dva modela za proračun prostorne okvirne konstrukcije. Osnovne nepoznate su dve translacije i jedna rotacija tavanica. Mase sistema koncentrisane su u centrima masa tavanica. Jedan model je klasični trodimenzionalni model.

5.2.2 Šema ulaznog dokumenta GLOBAL CONTROL VARIABLE
tModel
tModel

tMethod nld popt

nfq

nInd

ξ α

tMethod

Nld Popt Nfq nInd

ξ α

Tip modela: tModel=M3D (trodimenzionalni model) tModel=PSEUDO3D (pseudo trodimenzionalni model) tModel=MACRO (makroelement) Metod proračuna korišćen kod dinamičke analize: tMethod=ALPHA_METHOD (α postupak) tMethod=CMA_METHOD (alternative konvolucionom integralu) Broj nezavisnih uslova opterećenja. Trenutno nije u upotrebi. Staviti da je vrednost popt=0. Broj kružnih frekvencija koje će biti izračunate. Za sada nije u upotrebi. Ako se radi dinamički proračun staviti samo da je Nfq>0. nInd=0 računaju se ekstremne vrednosti uticaja usled primenjenog spektara odgovora. Ako je naveden ugao α on se zanemaruje. nInd=1 računaju se vrednosti uticaja usled primenjenog spektara odgovora za dati ugao α. Koeficijent relativnog prigušenja. Ugao koji osa 1 akcelelograma ili spektra odgovora zaklapa sa globalnom X osom sistema. Pozitivna vrednost ugla je u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu. Vrednost ugla daje se u stepenima.

PSEUDO3D
ID numNodeP3D numDiffME MEID IDOfDiffME nodeIDMEt XC YC ZC β CMEID JOINTS (SUBMODEL)
ID numNodeP3D numDiffME METotalNumb MEID IDOfDiffME

< If tModel=PSEUDO3D >

METotalNumb
<1…METotalNumb> <1… numNodeP3D > <1... METotalNumb> <1...numNodeP3D >

Identifikacioni broj nosača. Broj spratova. Broj makroelemenata koji imaju različite karakteristike. Ukupan broj makroelemenata. Identifikacioni broj makroelementa. Identifikacioni broj makroelementa čije se karakteristike dodeljuju makroelementu čiji je identifikacioni broj dat u MEID.

113

nodeIDMEt

XC YC ZC Β

CMEID JOINTS (SUBMODEL)

Dovodi u vezu čvorove PSEUDO3D modela (tavanice) i čvorove makroelementa MEID – nodeIDME (oznaka definisana dalje u tekstu). Za dati makroelemenat MEID navode se brojevi čvorova nodeIDME makroelementa koji odgovaraju redom tavanicama od 1 pa naviše. Ako makroelement nije vezan za tavanicu vrednost ovog polja je 0. X koordinata centorida makroelementa. Y koordinata centorida makroelementa. Z koordinata centorida makroelementa. Ugao koji ravan makroelementa zaklapa sa globalnom X osom. Pozitivna vrednost ugla je u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu. Vrednost ugla daje se u stepenima. Identifikacioni broj makroelementa za koji se daje položaj centroida Podaci o čvorovima. Struktura ovog ulaza je ista kao i kod unosa čvorova u JOINTS (SUBMODEL). Pri navo enju položaja čvorova pseudo modela ( to su u stvari centri masa tavanica) koordinatna osa Z mora da bude usmerena naviše. Numeracija čvorova PSEUDO3D modela može da se daje u proizvoljnom redosledu po visini konstrukcije.

SUBMODEL

<If tModel=PSEUDO3D then 1..numDiffME else 1>

MODEL CONTROL BLOCK
ID numNodes numFE numMaterials numSections

ID numNodes numFE numMaterials numSections

Identifikacioni broj nosača. Broj čvorova nosača. Broj konačnih elemenata. Broj linija sa različitim materijalima. Broj linija sa različitim poprečnim presecima.

STRUCTURE OF STIFFNES MATRIX FOR MACROELEMENT
NumNodeME nodeIDME nodeIDC3D enx eny enz enϕx enϕy enϕz
NumNodeME

<If tModel=PSEUDO3D OR tModel=MACRO>

<1...numNodeP3D >

Broj čvorova modela makroelementa. Ako makroelement pripada PSEUDO3D modelu, ovaj broj je jednak ili manji od broja spratova.

114

nodeIDME

nodeIDC3D enx eny enz enϕx enϕy enϕz

Identifikacioni broj čvora makroelementa. Kada makroelement pripada PSEUDO3D modelu: Na svakom spratu M3D modela makroelementa izaberemo čvor koji će reprezentovati sprat u PSEUDO3D modelu. Brojevi ovih čvorova idu od 1 <= NumNodeME. Numeracija ovih čvorova po visini modela može da se obavi u proizvoljnom redosledu. Broj čvora n makroelementa ne mora da se poklapa sa n-tim spratom PSEUDO3D modela. Identifikacioni broj čvora u M3D modelu makroelementa koji odgovara identifikacionom broju čvora makroelementa nodeIDME. Brojevi jednačina za generalisana pomeranja u čvorovima makroelementa u matrici krutosti makroelementa. Za svako izabrano generalisano pomeranje u čvorovima označenim sa nodeIDME označava se jednačina koja odgovara tom generalisanom pomeranju. Označavanje jednačina se radi za svaki čvor makroelementa idući od prvog čvora pa do NumNodeME, po redosledu kako su pomeranja data u vektoru generalisanih pomeranja čvora. Kada je makroelement element PSEUDO3D modela, čvorovi makroelementa imaju samo horizontalna pomeranja u ravni makroelementa te će samo

enxK0 .

JOINTS
X Y Z Rx Ry mx my Sx Sy Cx Cz
X Y Z ID Rx Ry Rz Rfx Rfy R fz

<1...numNodes >

ID Rz mz Sz Cz

Rfx Rfy m fx m fy Sfx Sfy Cfx Cfy

Rfz m fz Sfz Cfz

ili ili ili ili ili

??? ??? ??? ??? ???

Koordinate čvorova. Identifikacioni broj čvora. Označavanje čvorova ide od 1 do numNodes u rastućem poretku. Otpuštanje generalisanih pomeranja. Ri=1 generalisano pomeranje čvora ne postoji. Ri=0 generalisano pomeranje čvora postoji. i=x, y, z, fx, fy, fz. Ako su sva otpuštanja jednaka 0 može se umesto navo enja podataka staviti samo ???.

115

Ako nema opruga u čvorovima može se umesto navo enja podataka staviti samo ???. MATERIALS IDmat EYoung IDmat EYoung G <1…numMaterials > G ρ υ α ρ υ α Identifikacioni broj materijala.numSections > F Ixx Iyy Izz Ay Az th Identifikacioni broj poprečnog preseka. Navesti 0). Površina smicanja poprečnog preseka u pravcu lokalne z ose. Krutost opruga u pravcima generalisanih pomeranja. Moment inercije poprečnog preseka oko lokalne ose . Vrednost za krutost opruge mora da bude Si>=0 ili Si=B (označava ∞). Navesti da mu je vrednost jednaka 0. Ako nema prigušenja u čvorovima može se umesto navo enja podataka staviti samo ???. Navesti 0). Poisson-ov koeficijent (za sada nije u upotrebi. Ako su sve koncentrisane mase jednake 0 može se umesto navo enja podataka staviti samo ???. Prigušenje u pravcima generalisanih pomeranja. Opruge će biti uzete u proračun samo tamo gde Ri=0.. Prigušivači će biti uzeti u proračun samo tamo gde je Ri=0. Vrednost prigušenja mora da bude Ci>=0. 116 . Young-ov moduo elastičnosti. Navesti 0). Površina smicanja poprečnog preseka u pravcu lokalne y ose. Vrednost za masu mora da bude mi>=0.mx my mz mfx mfy m fz Sx Sy Sz Sfx Sfy Sf z Cx Cz Cz Cfx Cfy Cf z Angažovane mase u pravcima generalisanih pomeranja. Površina poprečnog preseka. Gustina materijala ( za sada nije u upotrebi. Debljina površinskog elementa. Koeficijenat termičkog širenja materijala (za sada nije u upotrebi. Moment inercije poprečnog preseka oko lokalne ose y Moment inercije poprečnog preseka oko lokalne ose z. Moduo klizanja.Nije u upotrebi. Mase će biti uzete u proračun samo tamo gde Ri=0... SECTIONS IDS IDS F Ixx Iyy Izz Ay Az th <1.

Ako nema polukrute veze može se umesto navo enja podataka staviti samo ???.. Idn IDM IDS M1y M2y M1z M2z N Mt <1…numFE > IDS IDM ili ili ili ??? ??? ??? Β S1y S2y S1z S2z e1 e2 z C1y C2y C1z C2z Identifikacioni broj konačnog elementa. S>=0 ili S=B (označava ∞) Ako su navedeni podaci za otpuštanje krajeva konačnog elementa. Ako su sva otpuštanja jednaka 0 može se umesto navo enja podataka staviti samo ???. Faktor redukcije krute zone.FINITE ELEMENTS IDFE typeFE ID1 ID2 . Identifikacioni broj karakteristika poprečnog preseka. Važi samo za element typeFE=MEMBER3D. Slova x. 117 . oni se zanemaruju. Identifikacioni broj karakteristika materijala. Krutost polukrute veze u krajnjim čvorovima štapa. Vrednost mora da bude u granicama 0≤ z≤1 Nije trenutno u upotrebi upotrebi. Ugao se daje u stepenima. Za sada može da ima vrednost: typeFE=MEMBER3D Identifikacioni brojevi krajnjih čvorova konačnog elementa. Ekscentricitet veze u krajnjim čvorovima štapa. Oznake 1 i 2 označavaju prvi i drugi kraj štapa.z označavaju ose lokalnog koordinatnog sistema elementa. Ako je vrednost 0 sila na kraju štapa postoji. Ugao koji lokalna osa z štapa zaklapa sa X osom globalnog koordinatnog sistema... Tip konačnog elementa. Ako je vrednost 1 sila na kraju štapa ne postoji. Otpuštanje krajeva konačnog elementa. Ako nema ekscentriciteta u čvorovima može se umesto navo enja podataka staviti samo ???. Odre ivanje vrednosti ugla je dato je u prilogu B. IDn M1y M2y M1z M2z N Mt Β S1y S2y S1z S2z e1 e2 z C1y C2y C1z C2z IDFE typeFE ID1. Umesto podataka staviti ???.y.. Ovi brojevi moraju da idu u rastućem redosledu od 1 pa naviše..

initDspIDnld diffPlForces diffForces diffPlKnownDsp diffDsp diffPlInitDsp diffInitDsp Fx Ffy Fz Mx My Mz =diffPlForces+ diffPlKnownDsp+ diffPlInitDsp Identifikacioni broj čvora koji sadrži silu. Komponente čvornog opterećenja. Broj linija koje povezuju identifikacioni broj čvora koji sadrži silu i identifikacioni broj čvorne sile za dati nezavisni uslov opterećenja.... Identifikacioni broj čvora u kojem su zadati početni uslovi za dinamičko optrećenje.. forceIDnld IDJ2 knownDspID1.. Identifikacioni broj poznatog pomeranja za dati nezavisni uslov opterećenja. Kod PSEUDO3D modela komponente sila kod statičkog opterećenja su date u odnosu na globalnu Z osu. knownDspIDnld IDJ3 initDspID1.. Broj linija sa početnim uslovima za dinamičko opterećenje. Broj linija koji povezuje identifikacioni broj čvora koji sadrži početne uslove za dinamičko optrećenje i identifikacioni broj početnih uslova za dinamičko optrećenje za dati nezavisni uslov opterećenja..diffForces> <1..diffInitDsp> totalPlaces IDJ1 forceID1 .diffPlKnownDsp> <1.diffPlInitDsp> <1..... Broj linija koji povezuje identifikacioni broj čvora koji sadrži poznato pomeranje i Identifikacioni broj poznatog pomeranja za dati nezavisni uslov opterećenja..forceIDnld IDJ2 knownDspID1. a kod dinamičkog opterećenja u odnosu na centre masa tavanica. Identifikacioni broj čvora koji sadrži poznato pomeranje.. 118 . Prvo opterećenje koje se navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom.. knownDspIDnld IDJ3 initDspID1.. Identifikacioni broj čvorne sile za dati nezavisni uslov opterećenja. Identifikacioni broj početnih uslova za dinamičko optrećenje za dati nezavisni uslov opterećenja.diffDsp> <1.NODE LOADS ili ??? Ako nema opterećenja čvorova umesto celog ovog bloka staviti ??? totalPlaces IDJ1 forceID1 .... Broj linija sa čvornim silama.. initDspIDnld diffPlForces diffForces diffPlKnownDsp diffDsp diffPlInitDsp diffInitDsp Fx Ffy Fz Mx My Mz ux uy uz φx φy φz dx dy dz dφx dφx dφx dx dy dz dϕx dϕy dϕz <1... Broj linija sa poznatim pomeranjima...diffPlForces > <1..

Fnctnld Vremenski inkrement. Fnctnld nDt nTime DISCRET FNCT Fnct1 . Komponente početnih uslova za dinamičko opterećenje.. Broj podataka u ovome redu jednak je broju nezavisnih uslova opterećenja. Kod PSEUDO3D modela komponente poznatih pomeranja kod statičkog opterećenja su date u odnosu na tačke na globalnoj Z osi. Prvo pomeranje koje se navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom. 119 . ELEMENT LOADS ili ??? Za sada nema podataka koji se unose. Staviti umesto ovoga bloka ???. Kod PSEUDO3D modela komponente početnih uslova su date u odnosu na centre masa tavanica.. STEADY STAY LOADS ili ??? Za sada nema podataka koji se navode.. Povezuje identifikacioni broj funkcije sa nezavisnim uslovom opterećenja navedenom u bloku NODE LOADS. Staviti umesto ovoga bloka ??? FORCETH LOADS ili ??? Ako nema ovog opterećenja umesto celog ovog bloka staviti ??? Pre definisanja ovog bloka treba da bude definisan blok NODE LOADS. Struktura bloka data dalje u tekstu. Prvi početni uslov koji se navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom.ux uy uz φx φy φz dx dy dz dφx dφx dφx dx dy dz d ϕ x d ϕ y dϕ z Komponente poznatog pomeranja čvora. nDt nTime DISCRET FNCT Fnct1 . a kod dinamičkog opterećenja u odnosu na centre masa tavanica.. Ako nezavisni uslov opterećenja nije povezan ni sa jednom funkcijom unosi se 0. Period vremena za koji se računa.

Povezuje identifikacioni broj funkcije sa odgovarajućim generalisanim pomeranjem.. Fnct6 SPECTRUM ili ??? Ako nema ovog opterećenja umesto celog ovog bloka staviti ???. Fnct6 DISCRET FNCT Struktura bloka data dalje u tekstu. Fnct6 nDt nTime DISCRET FNCT Vremenski inkrement.. a treća angažovanoj masi u smeru Z. nDt nTime DISCRET FNCT Fnct1 . Period vremena za koji se računa. Kod ovoga tipa opterećenja navesti da je svih šest komponenti jednako 0. Broj diskretnih funkcija može da bude od 1 do 3. Povezuje identifikacioni broj funkcije sa odgovarajućim generalisanim pomeranjem. Fnct1 . Prva funkcija se pridružuje angažovanoj masi u smeru generalisanog pomeranja X . a treća angažovanoj masi u smeru Z. druga angažovanoj masi u smeru Y ... DISCRET FNCT Fnct1 . Fnct1 .. druga angažovanoj masi u smeru Y .ACCELERATIONS ili ??? Ako nema ovog opterećenja umesto celog ovog bloka staviti ???. Kod ovoga tipa opterećenja navesti da je svih šest komponenti jednako 0. Prva funkcija se pridružuje angažovanoj masi u smeru generalisanog pomeranja X . Struktura bloka data dalje u tekstu Broj diskretnih funkcija može da bude od 1 do 3.. Fnct6 120 ...

numPoints Broj tačaka diskretne funkcije. AX Množitelj u pravcu X ose..> numDiscFnct Ukupan broj diskretnih funkcija. Prva funkcija koja se navede smatra se da ima identifikacioni broj 1.numDiscFnct> <1. Pri navo enju tačaka treba voditi računa da je Xi<=Xi+1.Dodatak: Objašnjenej bloka DISCRET FNCT DISCRET FNCT numDiscFnct numPoints AX AY X Y <1. 121 . X Y Kordinate tačke funkcije. numPoints.... AY Množitelj u pravcu Y ose. Ovaj blok podataka navodi se za svaku funkciju.

DEO III Parametarska analiza i zaključak 103 .

104 .

E moduo elastičnosti i I moment inercije štapa. Normalizovani uticaj je dat kao 105 .Normalizovani uticaj ( Kk-u(Nk) ) Koeficijent krutosti veze dat je kao: Kk = 1 3EI 1+ lk (6.6. Normalizovani uticaj je dat kao u ( Nk ) = u Kk u Kk =1 (6. Parametarska analiza 6.1 Uvod Parametarska analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentičnosti veza na dinamičke osobine i seizmički odgovor konstrukcije izvršena je na dva primera: ramu u ravni i prostornom ramu. a uKk=1 je isti taj uticaj za Kk=1 dijagram: Koeficijent ekscentričnosti -Normalizovani uticaj Koeficijent ekscentričnosti veze dat je kao ( Ke-u(Ne) ) Ke = lk l (6. a l dužina. Kao opterećenje ramova korišćeno je seizmičko opterećenje dato preko akcelelograma i preko krivih spektra pseudoubrzanja.2) gde je uKk posmatrani uticaj za Kk=Kki. a l dužina štapa.1) gde je k krutost veze u čvoru. Za analizu uticaja fleksibilnosti i ekscentičnosti veza na dinamičke osobine i seizmički odgovor konstrukcije korišćeno je nekoliko vrsta dijagrama: dijagram: Koeficijent krutosti .3) gde je lk dužina krute zone u čvoru.

2.5 t[sec] 2 4 6 8 10 12 Slika 6. Normalizovani uticaji dobijeni na ovakav način predstavljaju granične vrednost normalizovanih uticaja usled fleksibilnosti i ekscentičnosti veza za posmatranu konstrukciju. za granične vrednosti Kk=0 i Kk=1. u gornjim jednačinama.1 Akcelerogram zemljotresa El Centro (AElC ) 106 . SYu uveden je još i spektar Sc=1 da bi se iz proračuna eliminisao uticaj oblika krive spektra pseudoubrzanja. i dr.1). upore ivane su sa vrednostima uticaja dobijenim programom SAP90 (Wilson L.u ( Ne) == u Ke u Ke= 0 (6. U11. Pošto nas pri analizi preko dijagrama Kk-u(Nk) i Ke-u(Ne) interesuju normalizovane vrednosti pomeranja čvorova i presečnih sila štapa.4) gde je uKe posmatrani uticaj za Ke=Kei .2).2b). Svi posmatrani uticaji su posledica seizmičkog opterećenja konstrukcije datog preko: akcelerograma (slika 6. a uKe=0 je isti taj uticaj za Ke=0. Dobijene vrednosti uticaja.3. kao opterećenje mogu da se koriste normalizovane vrednosti spektara pseudoubrzanja (slika 6. su u saglasnosti. presečne sile štapa 1 u čvoru 21 (M. Vrednosti uticaja dobijene programom ELAN. Ova normalizacija je izvršena u odnosu na maksimalnu vrednost pseudoubrzanja za svaki dijagram posebno. T. dobijene vrednosti uticaja za različite vrednosti Ke su u saglasnosti. M3. dijagram: Vreme – Pomeranje Kao uticaji. T2 ) i kružne frekvencije (Omegai i=1. krivih spektra pseudoubrzanja (slika 6.4. Osim normalizovanog spektara pseudoubrzanja SEc1. U19 ).5 -1 -1. 1984).5).E.5 1 a (m/s/s) 0. SEc2. Tako e. pojavljuju se pomeranja čvorova (U1. 1.5 0 0 -0.

2 a) Krive spektra pseudoubrzanja prema: .2 107 .8 0.Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područijima: .4 0.6 0. faktor s ponašanja q=1. ξ=0% s2 m -S'Ec2 – projektni spektar sa parametrima: a = 1. tip tla=B. seizmičko područije IX b) Normalizovane krive spektra pseudoubrzanja sa slike a.2 0 0 1 2 T[sec] 3 4 5 SEc1 SEc2 SYu Sc b) Slika 6.2 1 Spa[m/s/s] 0.S'Yu – kategorija tla II. tip tla=B.2 2 .Eurocode 8: m . ξ=5% .6 5 Spa[m/s/s] 4 3 2 1 0 0 1 2 T[sec] 3 4 5 S'Ec1 S'Ec2 S'Yu a) 1. tip konstrukcije 1. kategorija objekta II. -S’Ec1 .elastični spektar sa parametrima: a = 1.

1 sa korakom 0.3DN Na slici 6.001798 I3[m4] 0. nesimetrični ram u prostoru ( u daljem tekstu u oznaci 3DN). Tavanice su numerisane od osnove pa naviše.306 0.1: Tabela 6.001798 Za materijal je usvojen E= 210000000 kN/m2. Pri proračunu uticaja korišćen je M3D model. Za zadati koeficijent ekscentričnosti u intervalu od 0 do 0. Nesimetrični ram u prostoru .02 računat je stvarni ekscentricitet veze grede i stuba.2. SEc2. SYu i SC dato je samo u pravcu ose 1 (slika 3. odnosno četiri sprata. Tako dobijene vrednosti unošene su ulazni fajl za program ELAN i računati su traženi uticaji.1224 I2[m4] 0. Prilikom traženja uticaja. dok sporedne kule imaju šest.002569 0. SEc1.4 je dat prostorni izgled 3DN.3) koja sa globalnom osom X zaklapa ugao α=0. Simetrični ram u ravni – 2DS: Na slici 6.3 je data dispozicija 2DS. Kod oba rama usvojene su iste karakteristike poprečnih preseka i date su u tabeli 6. Pošto je za proračun korišćen PSEUDO3D model.1 računata je stvarna krutost veze grede sa stubom. Njihova dispozicija je prikazana na slici 6.5. opterećenje AElC . a za zadati koeficijent krutosti u intervalu od 0. Ekscentricitet i krutost veza uzimani su u obzir samo na vezi grede sa stubom. Osnovna kula rama ima deset spartova.2 Analizirani primeri Analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentričnosti veza na seizmički odgovor konstrukcije ura ena je na dva primera: simetrični ram u ravni (u daljem tekstu u oznaci 2DS). 108 .1 : Karakteristike poprečnih preseka ramova greda stub l[m] 8 4 F[m2] 0. 3DN je razložen na makroelemente. Njihova vrednost je m X = 20 m deluju samo o pravcu globalne koordinatne ose X.1 do 1 sa korakom 0.6. kN sec 2 i Mase su koncentrisane u svim čvorovima rama. Mase su koncentrisane u težištima tavanica i vrednosti su im date u tabeli 6.

Tabela 6. 109 .7.4 5. .2: Vrednosti masa kod 3DN Tavanica 1.4.6 7-10  kN sec 2  mX    m  120 80 40  kN sec 2  mY    m  120 80 40 mϕZ kNm sec 2 7263 2133 426 [ ] Prilikom traženja uticaja. SEc2 . SYu i SC dato je u pravcu ose 1 i 2.AElC dato je samo u pravcu ose 1 koja sa globalnom osom X zaklapa ugao α=0.SEc1. Kod ovoga opterećenja tražene su ekstremne vrednosti uticaja (poglavlje 3.2). opterećenje: .

4 Izgled 3DN 110 .Slika 6.3 2DS sa označenim čvorovima i štapom gde se traže uticaji Slika 6.

5 Elementi PSEUDO3D modela 3DN sa označenim čvorovima i štapom gde se traže uticaji 111 .Slika 6.

7 se tako e vidi da je promena prve normalizovane kružne frekvencije za obe konstrukcije mala. 0. Vrednosti kružnih frekvencija utiču na veličinu seizmičkih sila kojom se konstrukcija opterećuje pri proračunu metodom spektralne modalne analize (poglavlje 3. a peta normalizovana kružna frekvencija za 34%. Sa smanjenjem koeficijenta krutosti opadaju vrednosti normalizovanih kružnih frekvencija. na svakoj slici.1.1. Na slici 6. Najniža normalizovana frekvencija je označena sa brojem 1. njeno uvećanje iznosi približno oko 20% za sve razmatrane vrednosti koeficijenta krutosti Kk.6 prikazano je kako koeficijent krutosti utiče na normalizovane vrednosti prvih pet kružnih frekvencija. Na slici 6. dok na slici 6. Tri krive. Na slici 6.1. Promena kružnih frekvencija je značajna za seizmičku analizu. koje odgovaraju koeficijentima krutosti 0.7.7 prikazan je uticaj koeficijenta ekscentričnosti na prvu normalizovanu kružnu frekvenciju za 2DS i 3DN. Krive za različite koeficijente krutosti su veoma bliske jedna drugoj. nego na više normalizovane kružne frekvencije. a peta normalizovana kružna frekvencija za 61%. To je posledica činjenice da veći koeficijenat ekscentričnosti utiče na redukciju dužinu rigle. Kod 3DN prva normalizovana kružna frekvencija opadne za 67%. vidi se da koeficijent krutosti ima približno isti uticaj na svih pet prvih normalizovanih kružnih frekvencija.6b za 3DN. može se videti da koeficijent krutosti ima veći uticaj na niže. Kod 2DS prva normalizovana kružna frekvencija opadne za 67%. Za najveću razmatranu vrednost koeficijenta ekscentričnosti Ke=0. 112 .4).0 pokazuju da se prva normalizovana kružna frekvencija povećava sa porastom koeficijenta ekscentričnosti. Ovo pokazuje da je promena prve normalizovane kružne frekvencije usled promene koeficijenta ekscentičnosti skoro nezavisna od koeficijenta krutosti.5 i 1.6.3 Analiza dinamičkih osobina konstrukcije Na slici 6.6a za 2DS. Najveći pad normalizovanih kružnih frekvencija je za Kk=0. a to ima za posledicu da cela konstrukcija postaje kruća.

5 Kk=1.5 0.1 Kk=0.00 0 0.4 0.3 0.9 Omega(Nk) Omega2 Omega3 Omega4 Omega5 Omega(Nk) 1.6 Uticaj krutosti veze na normalizovane kružne frekvencije kod a) 2DS b) 3DN 1.8 0.5 0.0 0.7 0.02 0.15 1.4 0.08 0.15 1.4 0.7 0.10 1.06 0.0 Kk Omega1 0.1 0.1 Kk=0.9 1.05 1.9 1.00 0 0.1.3 0.25 1.7 0.02 0.6 0.8 0.2 0.25 1.0 a) b) Slika 6.08 0.04 Ke 0.1 Kk=0.04 Ke 0.6 0.6 0.5 0.3 0.6 0.5 0.0 Kk Omega 1 Omega 3 Omega 4 Omega 2 Omega 5 a) b) Slika 6.1 Kk=0.0 Omega(Ne) 1.2 0.20 Omega1(Ne) 1.06 0.1 0.0 0.10 1.7 0.4 0.7 Uticaj ekscentriciteta veze na prvu normalizovanu kružnu frekvenciju za različite krutosti kod a) 2DS b) 3DN 113 .8 0.05 1.8 0.3 0.9 0.20 1.5 Kk=1.

5 Kk=1.9 Uticaj koeficijenta krutosti na horizontalna pomeranja u drugom modu za 2DS 114 . To se može videti na slici 6. prvo se na višim spratovima pomeranja povećavaju.9 prikazuju horizontalno pomeranje levih čvorova na svakom spratu 2DS u prvom i drugom modu oscilovanja usled različitih koeficijenata krutosti veza.02 0 0.0 Slika 6. pa se opet povećavaju.10 -0.9 za drugi mod oscilovanja.8 i 6. Sa smanjenjem koeficijenta krutosti.05 0.Slike 6.00 0. 10 9 8 7 Sprat 6 5 4 3 2 1 -0.04 -0.8 pokazuje da se u prvom modu.10 -0. modalno pomeranje na višim spratovima uvećava sa smanjenjem koeficijenta krutosti.08 -0.8 Uticaj koeficijenta krutosti na horizontalna pomeranja u prvom modu za 2DS 10 9 8 7 Sprat 6 5 4 3 2 1 -0.06 -0.00 Kk=0. Slika 6.5 Kk=1 Slika 6.10 Kk=0. dok se na nižim spratovima smanjuje.05 0 0. zatim idući naniže se smanjuju.1 Kk=0. Koeficijent krutosti tako e utiče i na više modove i to različito za različite visine.1 Kk=0.

6.4 Analiza seizmičkog odgovora konstrukcije
Na slici 6.10 prikazan je uticaj promene koeficijenta krutosti na normalizovana pomeranja kod 2DS, a na slici 6.11 na normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, čvorova na tri sprata. Normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN su uvećana u svim posmatranim čvorovima za Kk<1.0. Za dati koeficijenat krutosti, uvećava se normalizovano pomeranje kod 2DS i normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN, sa uvećanjem sprata (na slici sa smanjenjem broja čvora). Sa opadanjem koeficijenta krutosti, normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, se povećavaju. Mali pad normalizovanog pomeranja vidi se kod 2DS na : slici 6.10a za normalizovano pomeranje U11 sa 2.0 za Kk= 0.2 na 1.9 za Kk= 0.1 i za normalizovano pomeranje U19 sa 1.33 za Kk= 0.2 na 1.16 za Kk= 0.1, slici 6.10b za normalizovano pomeranje U19 sa 1.69 za Kk= 0.2 na 1.55 za Kk= 0.1.

Normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, ne prelaze granične vrednosti date dijagramima na slici 6.10d za 2DS i slici 6.11d za 3DN. Na slici 6.12 prikazan je uticaj koeficijenta ekscentričnosti na normalizovano pomeranje kod 2DS, a na slici 6.13 na normalizovano ekstremno pomeranja kod 3DN, čvora 1 (sprat 10). Sa slike se vidi da što je veći koeficijent ekscentričnosti, za bilo koji koeficijenat krutosti, normalizovano pomeranje kod 2DS, odnosno normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN, se smanjuje. Ni jedno normalizovano pomeranje kod 2DS i normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN, ne prelazi granične vrednosti date dijagramima na slici 6.12d za 2DS i slici 6.13d za 3DN. Na slici 6.14 prikazan je uticaj promene koeficijenta krutosti na normalizovane presečne sile kod 2DS , a na slici 6.15 na normalizovane ekstremne presečne sile kod 3DN, u oslonačkom čvoru 21. Na dijagramima se vidi da sa smanjenjem koeficijenta krutosti normalizovane transferzalne sile kod 2DS i normalizovane ekstremne transferzalne sile kod 3DN, ravnomerno opadaju za sve primenjene spektre pseudoubrzanja. Normalizovani momenti savijanja kod 2DS, odnosno normalizovani ekstremni momenti savijanja kod 3DN, sa smanjenjem koeficijenta krutosti, a u zavisnosti od posmatrane konstrukcije i primenjenog spektra psudoubrzanja, mogu da opadaju (slika 6.14a za 2DS i slika 6.15a za 3DN i spektar SEc1 ), da rastu pa opadaju (slika slika 6.14b za 2DS i spektar SEc2) , da opadaju pa rastu (slika 6.15b za 3DN i spektar SYu) i da rastu (slika 6.14c za 2DS i spektar SYu). Ni jedna normalizovana presečna sila kod 2DS i normalizovana ekstremna presečna sila kod 3DN, ne prelaze granične vrednosti date dijagramima na slici 6.14d za 2DS i slici 6.15d za 3DN. Kada se upore uju odgovarajući dijagrami normalizovanih pomeranja (slika 6.12), odnosno normalizovanih ekstremnih pomeranja (slika 6.13) sa odgovarajućim dijagramima normalizovanih presečnih sila (slika 6.14), odnosno normalizovanih ekstremnih presečnih sila (slika 6.15), a to su dijagrami koji odgovaraju istoj konstrukciji i istom opterećenju krivom spektra pseudoubrzanja, vidi se da promena koeficijenta krutosti ima dosta većeg uticaja na pomeranja i nego na presečne sile. Iz gore navedenog se vidi, da oblik krivih i vrednosti uticaja, zavise od posmatrane konstrukcije i oblika krive spektra pseudoubrzanja. 115

10 9 8 7 U(Nk) 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 U(Nk) U1 U11 U19

9 8 7 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 U1 U11 U19

a)
10 9 8 7 U(Nk) 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 U(Nk) U1 U11 U19 10 9 8 7 6 5 4 3 2

b)

U1 U9 U19

1 0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00 Kk

c) d) Slika 6.10 Uticaj krutosti veze na normalizovane vrednosti pomeranja čvorova kod 2DS u pravcu X usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d)SC

116

10 9 8 7 U(Nk) 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 (U)Nk U1 U11 U19

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 U1 U11 U19

a)
10 9 8 7 U(Nk) 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 U(Nk) U1 U11 U19 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 Kk

b)

U1 U11 U19

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

c) d) Slika 6.11 Uticaj krutosti veze na normalizovane ekstremne vrednosti pomeranja čvorova kod 3DN u pravcu X usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d)SC

117

65 0 0.04 Ke 0.90 U1(Nk) 0.75 0.1.5 Kk=1.9 0.65 0 0.1 U1(Ne) Kk=0.1 Kk=0.06 0.85 0.70 0.65 0 0.0 0.04 Ke 0.06 0.00 0.65 0 0.80 0.1 Kk=0.02 0.0 1.85 0.80 0.08 0.04 Ke 0.12 Uticaj ekscentriciteta veze na normalizovana pomeranja čvora U1 kod 2DS usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC 118 .7 0.06 0.1 c) d) Slika 6.5 Kk=1.00 0.1 Kk=0.08 0.95 0.1 Kk=0.8 0.90 U1(Ne) 0.00 0.85 0.95 0.70 0.70 0.1 U1(Ne) Kk=0.75 0.1 Kk=0.02 0.85 0.0 1 0.02 0.75 0.80 0.90 0.5 Kk=1.0 a) 1.04 Ke b) Kk=0.02 0.95 0.75 0.06 0.95 0.5 Kk=1.08 0.08 0.

0 1.90 U1(Ne) 0.1 U1(Ne) Kk=0.95 0.70 0.85 0.95 0.00 0.70 0.1 Kk=0.00 0.65 0 0.04 Ke 0.06 0.04 Ke 0.90 0.75 0.75 0.1 c) d) Slika 6.5 Kk=1.02 0.08 0.95 0.90 U1(Ne) 0.02 0.95 0.75 0.00 0.08 0.08 0.02 0.85 0.80 0.5 Kk=1.85 0.85 0.08 0.90 0.06 0.1.1 Kk=0.02 0.04 Ke b) Kk=0.5 Kk=1.06 0.1 Kk=0.70 0.70 0.06 0.65 0 0.1 (U1)Ne Kk=0.04 Ke 0.00 0.80 0.1 Kk=0.1 Kk=0.75 0.13 Uticaj ekscentriciteta veze na normalizovane ekstremne vrednosti pomeranja čvora U1 kod 3DN u pravcu X usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC 119 .0 0.80 0.65 0 0.80 0.65 0 0.0 a) 1.5 Kk=1 1.

1 0.2 0.2 1.7 0.5 Kk 0.2.8 1.9 1.9 1.0 0.0 1.5 Kk 0.0 1.6 2.2 0.4 0.4 0.2 0.4 0.6 1.0 2.6 0.3 0.4 0.0 1.14 Uticaj krutosti veze na normalizovane vrednosti presečnih sila kod 2DS usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC 120 .4 0.8 0.4 1.0 c) d) Slika 6.5 Kk 0.9 1.8 0.2 2.2 0.9 1.2 0.0 0.8 1.4 2.4 2.4 0.6 2.1 0.8 0.0 0.4 1.4 0.6 2.6 0.2 0.2 2.4 1.2 0.3 0.8 0.6 1.0 0.5 Kk b) F(Nk) T M F(Nk) T M ss 0.2 2.2 2.2 0.6 1.7 0.8 0.8 1.6 0.2 1.8 0.8 2.4 0.6 0.4 2.7 0.2 1.8 2.6 0.8 1.4 1.0 F(Nk) F(Nk) T M a) 2.0 1.3 0.3 0.6 1.6 2.8 0.8 2.1 0.0 T M 2.6 0.8 2.1 0.2 1.7 0.8 0.4 2.6 0.6 0.

00 0.75 F(Nk) 1.25 0.9 1 T2 M3 F(Nk) 2.25 1.50 2.00 1.00 1.6 0.25 0.50 1.8 0.4 0.25 1.75 1.3 0.5 Kk b) T2 M3 0.25 0.5 Kk 0.7 0.8 0.25 2.3 0.15 Uticaj krutosti veze na normalizovane ekstremne vrednosti presečnih sila kod 3DN usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC 121 .9 1 T2 M3 a) 2.75 0.50 0.4 0.6 0.75 0.00 1.50 0.2 0.50 1.3 0.50 2.1 0.4 0.25 1.7 0.50 2.7 0.9 1 T2 M3 2.25 2.75 (F)Nk 1.6 0.5 Kk 0.1 0.2.50 1.00 0.25 2.50 2.5 Kk 0.8 0.6 0.00 0.00 0.75 0.9 1 c) d) Slika 6.50 0.3 0.75 0.00 1.50 0.7 0.1 0.25 1.2 0.4 0.25 2.1 0.75 F(Nk) 1.25 0.2 0.8 0.2 0.50 1.

05 0.Na slikama 6.1 -0.16 i 6.20 0. Porast pomeranja može da bude značajan.2 t[sec] 0 1 2 3 4 5 6 Kk=0.1 Kk=0. Sa slika se vidi da sa opadanjem koeficijenta krutosti pomeranja rastu.0 kod 2DS.17 Vremenski odgovor 3DN usled SElC 122 .00 6.00 5.00 2. a kod 3DN 5 puta.5 Kk=1 Slika 6.00 -0.25 t [sec] 1.0 Slika 6.00 3. Maksimalna pomeranja za Kk=0.00 4.5 Kk=1.16 Vremenski odgovor 2DS usled SElC 0.1 U1 [m] 0.10 -0.15 -0.20 -0.15 0.1 Kk=0.05 U1 [m] 0.15 -0.17 dat je vremenski odgovor konstrukcije usled zemljotresnog opterećenja.05 -0.1 su približno 4.05 0 -0. 0. Posmatrano je pomeranje U1 za tri različite vrednosti koeficijenta krutosti.10 0.15 0.2 0.00 Kk=0.00 -0.7 puta veća nego za Kk=1.

kod koje je opterećenje dato preko krivih spektra pseudoubrzanja. koja je ovde posmatrana. implementira se tada u nekom od objektnih programskih jezika.7. Takav je i program koji je korišćen u ovome radu. kod koje je opterećenje dato preko akcelerograma. Kada posmatramo dinamički odgovor konstrukcije. Program. 123 . promena koeficijenta ekscentričnosti ima dosta manjeg uticaja na pomeranja nego promena koeficijenta krutosti. Na osnovu parametarske analize izvedeni su odre eni zaključci. Oblik dijagrama momenata zavisi od primenjene krive spektra pseudoubrzanja. vidimo da: promena koeficijenta krutosti značajno utiče na pomeranja. utiču na vrednosti pseudoubrzanja koja se koriste za odre ivanje seizmičkih sila kojima se konstrukcija opterećuje. pri proračunu metodom spektralne modalne analize. zavise od oblika krive spektra pseudoubrzanja. koji je rezultat objektne analize i dizajna. vidimo da sa smanjenjem koeficijenta krutosti maksimalne vrednosti pomeranja mogu da budu značajno uvećane. promena koeficijenta ekscentričnosti utiče na promenu prve kružne frekvencije. Kada posmatramo dinamičke karakteristike konstrukcije i to kružne frekvencije: promena koeficijenta krutosti značajno i najviše utiče na promenu najniže frekvencije. Transferzalne sile sa smanjenjem koeficijenta krutosti opadaju. Objektni model je implementiran u računarski program ELAN. proširuje i koristi danas se koriste objektno orijentisane metode analize i dizajna. Na osnovu ovakovog zahteva napravljen je jedan od mogućih matematičih modela problema. Sa razvojem nauke matematički modeli posmatranih problema postaju sve kompleksniji i njihova analiza bez računara postaje nemoguća. Poznavanje stvarnih vrednosti kružnih frekvencija je značajno jer vrednosti kružnih frekvencija. ali dosta manje nego promena koeficijenta krutosti. Da bi se napisao dobar program (kojim se implementira željeni matematički model). Na osnovu matematičkog modela ura ena je objektno orijentisana analiza i dobijen je objektni model. Sa smanjenjem koeficijenta krutosti pomeranja se povećavaju. pri proračunu metodom spektralne modalne analize. a to podrazumeva program koji se lako održava. Promena krutosti dosta utiče na promenu i ostalih frekvencija. Oblik krive i vrednosti uticaja za posmatranu konstrukciju. Pomoću ovoga programa je ura ena parametarska analiza. Kada posmatramo dinamički odgovor konstrukcije. promena koeficijenta krutosti ima manji uticaj na presečne sile nego na pomeranja. Zaključak Predmet ovoga magistarskog rada je dinamička linearna analiza prostornih okvirnih čeličnih konstrukcija sa polukrutim i ekscentričnim vezama greda-stub.

Matheus E. Analiza i kontrola ponašanja čeličnih ramova pri dejstvu zemljotresa. Fajfar P. Object Oriented Finite Element Analysis.L.R. Dinamika konstrukcija. pp. Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ritchie M.. Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++.. Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu.. Sekulović M. BIGZ.. College Of Engineering University of California – Berkele 1972. 147-152. Petrović B. Beograd 1991. Button R. Marković Z. Magistarski rad. 461-468. SAP80 – Finite Element Analysis Program on Microcomputer.D. Beograd 1985. 124 .. Dinamika konstrukcija.. Beograd 2000. Beograd 1981. Brčić V.. Habibullah A. Ford B. Stiemer F. 1996. Kernighan B.. 3921-937. Salatić R... No 3. Suarez E. Theoretical and Applied Mechanics 22. Beograd 1998. Rumbaugh J.. Tačna metoda deformacije. Beograd 1995. Zeglinski W... Wilson L. Studentski kulturni centar. Gra evinska knjiga.. Rubinštajn F. Beograd 1973. pp. Savremena administracija. Harti C.R. Izgradnja 50... Naučna knjiga. Tomažević M.. Brčić S. 1982.V.. Marković Z...G. EERC 72-8. Sekulović M. Gra evinska knjiga. 355-374 1990. Earthquake Engineering Researche Center. Booch G. Jacobson I.. Mikro knjiga . Gra evinska knjiga. 1996. Milićev D... Matrična analiza konstrukcija.. Petrović B. pp.... Wilson L. Dinamika diskretnih sistema. Metod konačnih elemenata.E. Sekulović M. Seismic Response of Structure Frameworks with Flexible Connections. Beograd 1996. CET.. Singh P.. Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML... pp. 471476. Ćorić B. Wilson L. Beograd 1984... Computer & Structures Vol 34. pp.. Gra evinska knjiga. Beograd 1981. Beograd 2000. Analiza okvirnih nosača sa polukrutim ekscentričnim vezama po teoriji drugog reda. Mikro knjiga. Vrnjačka banja 2-7. Zemljotresno inžinjerstvo – visokogradnja. Han P..M.Aitchison P. University of California.R.Object Oriented Matrix Classes for Use in a Finit Element Code Using C++.... Programski jezik C. Vol 37. Three Dimensional Dynamic Analysis for Multicomponent Earthquake Spectra. International Jurnal for Numerical Methodes in Engineering.. Milićev D. Stroustrup B. Matrična analiza ravnih okvirnih nosača sa polukrutim vezama.. Mikro knjiga . Dovey H. Earthquake Engineering and Structural Dynamics. Three Dimensional Analysis of Building Systems – TABS.. Berkely 1984.M.. Vol 10. UML Vodič za korisnike. E. Dimitrijević D. Odabrana poglavlja iz zemljotresnog inženjerstva. 1-20. Brčić S. Report No.. Szavits-Nossan A.W. Beograd 1990.M. Doktorska disertacija. Dinamika konstrukcija.. Foschi O..S. Programski jezik C++. Beograd 1989. Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ranković S. Discrete Analysis of Non-Symmetric Buildings. Salatić R. Analiza ponašanja polukrutih veza u čeličnim konstrukcijama. Beograd 2001..H. Ćorić B. Gra evinska knjiga. jun 1997.E. Beograd 1995.Literatura Aničić D. Beograd 1989. pp. XXII jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike. Beograd 1991. 1994. E.

Booch G. Dimitrijević D.V. Beograd 1990. No 3... pp. Beograd 2001. Gra evinska knjiga. Beograd 1981. Ćorić B.. Naučna knjiga. Milićev D. Singh P.. Zemljotresno inžinjerstvo – visokogradnja.. Habibullah A. jun 1997. Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu.W.. Marković Z. Gra evinska knjiga. Marković Z. Beograd 1991. Salatić R. Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++. College Of Engineering University of California – Berkele 1972. Analiza ponašanja polukrutih veza u čeličnim konstrukcijama. Salatić R.. BIGZ.. EERC 72-8. Matrična analiza konstrukcija.. Beograd 1996.. Wilson L. Theoretical and Applied Mechanics 22. Tačna metoda deformacije. Mikro knjiga.M.E. Dinamika konstrukcija.Literatura Aničić D. 1996.M. Dovey H. Sekulović M.G. Brčić V... Wilson L. Kernighan B. Milićev D. Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML. International Jurnal for Numerical Methodes in 125 . Dinamika konstrukcija. Seismic Response of Structure Frameworks with Flexible Connections. Foschi O.. Button R. 1996.. Beograd 1973. Programski jezik C.R... E. pp. Jacobson I. Beograd 1995. E.. Stiemer F. Savremena administracija..H.. Tomažević M. Han P. Object Oriented Finite Element Analysis. Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu...... Beograd 1991. 355-374 1990. 461-468. Suarez E. Discrete Analysis of Non-Symmetric Buildings. Earthquake Engineering and Structural Dynamics. Beograd 1985. pp. Szavits-Nossan A. Harti C... Doktorska disertacija. Ćorić B.Aitchison P. Dinamika diskretnih sistema. Report No. Gra evinski fakultet Univerziteta u Beogradu..M.. CET.. Three Dimensional Analysis of Building Systems – TABS. Beograd 1995.. Sekulović M. Computer & Structures Vol 34. Mikro knjiga . pp. Beograd 2000. Three Dimensional Dynamic Analysis for Multicomponent Earthquake Spectra.. Gra evinska knjiga. Ford B... Matrična analiza ravnih okvirnih nosača sa polukrutim vezama. University of California. Metod konačnih elemenata.. Programski jezik C++. Gra evinska knjiga. Rumbaugh J. Earthquake Engineering Researche Center. Odabrana poglavlja iz zemljotresnog inženjerstva. Vol 10. Analiza i kontrola ponašanja čeličnih ramova pri dejstvu zemljotresa.. Beograd 1989. Beograd 1998. Izgradnja 50. Beograd 1984. 147-152. Beograd 2000. Berkely 1984. pp..Object Oriented Matrix Classes for Use in a Finit Element Code Using C++... Studentski kulturni centar. Ranković S. Stroustrup B. Vrnjačka banja 2-7. Rubinštajn F. Ritchie M.. Beograd 1981.. 1982.L. Mikro knjiga . 1-20.. UML Vodič za korisnike. Petrović B. Sekulović M. Zeglinski W.E..R.. Dinamika konstrukcija. Brčić S. Analiza okvirnih nosača sa polukrutim ekscentričnim vezama po teoriji drugog reda.D. XXII jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike.S. Wilson L. Gra evinska knjiga.. Fajfar P. SAP80 – Finite Element Analysis Program on Microcomputer.. Matheus E. Beograd 1989. Petrović B.R. Brčić S.. Magistarski rad. 471476.

3921-937. 126 . Vol 37.Engineering. pp. 1994.

Od 1986 do 1996 radio je u Institutu Kirilo Savić u Beogradu u Sektoru za gra evinske poslove i inženjering na mestu glavnog vodećeg istraživača. spiro@ptt. a na poslovima projektovanja informacionih sistema. Od 1996 do danas zaposlen je u ŽTP Beograd u Sektoru za informatiku na mestu glavnog projektanta. Gimnaziju. prirodno-matematički smer. 127 . 1986 godine diplomirao je na Gra evinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na konstruktivnom smeru.com.Biografija Špiro Gopčević je ro en 1960 godine u Kotoru.yu . a na poslovima ispitivanja konstrukcija. je završio 1979 godine u Beogradu. Kontakt e-mail: sgopcevic@yahoo. odseku za metalne konstrukcije. U tom periodu učestvovao je u ispitivanju više od tri stotine gra evinskih objekata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful