Traktor

Sistem za dovod goriva
Sastoji se iz: - rezervoar za gorivo - taložnik - AC pumpa – pumpa niskog pritiska - Grubi i fini prečistač goriva - Pumpa visokog pritiska (Boš-pumpa) - Brizgaljke (po jedna iznad svakog cilindra)

Pumpa visokog pritiska šalje gorivo do brizgaljki i kroz njih u cilindre. a zatim ulazi u pumpu visokog pritiska. Na svom putu gorivo prolazi kroz taložnik koji se nalazi odmah uz pumpu niskog pritiska. . Iz pumpe niskog pritiska gorivo odlazi do grubog i finog prečistača.Gorivo iz rezervoara usisava pumpa niskog pritiska.

. Kućište je podeljeno na dva dela (spoljna i unutrašnja komora). ono visokim pritiskom savlađuje oprugu i kroz rupice na prstenastom kanalu siska ubrizga gorivo u cilindre. Na poklopcu se nalazi i oduška za ulazak vazduha. komore. opruga vraća sve poluge u početni položaj i povećava pritisak u komori čime otvara potisni ventil i gorivo odlazi do prečistača. Gorivo ulazi odgore u taložnik i pada nadole. . Pumpa niskog pritiska je membranska. Za sredinu membrane je vezana zajednička nazubljena poluga koja obrće košuljice elemenata i reguliše dovod goriva u elemente (pumpice). . Kada gorivo dođe u brizgaljku.Vazdušni regulator se sastoji iz kućišta. bregaste osovine pumpe. Brizgaljka se sastoji od tela. stvara vakum i otvara usisni ventil te gorivo uazi u komoru. Prečistači goriva se sastoje od posude. spojne cevi. a pri tom prolazi kroz fino sito. a deli ih membrana regulatora. Ima zadatak da izdvoji vodu i grublje nečistoće iz goriva. klipa. Pumpa za dovod goriva tj. U finom prečistaču gorivo ulazi sa strane i dolazi na dno pa se penje uz spiralni papirni uložak. Iz prečistača gorivo odlazi do pumpe visokog pritiska. Pri usisavanju pumpe gorivo naglo menja pravac i odlazi nagore. Na dnu imaju slavinu za ispuštanje prljavštine.Svaki element predstavlja malu klipnu pumpicu. Na izlasku iz rezervoara postoji slavina kojom se može zatvoriti dovod goriva do pumpe i motora. regulatora (vazdušni ili centrifugalni) i priključaka. graničnika i opruge. prenosne (laktasta) poluge. membrane. dovodne i prelivne cevi. . košuljice.Blok je izrađen u jednom komadu od mašinskog liva i u njemu je ugrađeno onoliko elemenata koliko motor ima cilindara. a preko njega je košuljica sa zupčastim segmentom koji je uzubljen sa zajeničkom zupčastom polugom. ona savlada oprugu i podigne polugu membrane naviše čime se membrana savija. poluge membrane (vučna poluga). navrtke za podešavanje. a u finom prečistaču uložak je spiralan od papira impregniranog sa smolom. Sastoji se od membrane. poklopca i uloška. Dno rezervoara ima mali ispust što predstavlja rezervu. Kada breg dođe na laktastu polugu. Regulisanje se vrši tako što se pomeranjem leptira (papučicom za gas) reguliše intenzitet i smer protoka vazduha kroz usisnu granu koja je u vezi sa spoljnom komorom. potisnog ventila i priključka za odvodnu cev. siska i igle. Sastoji se iz cilindra. ručice i usisnog i potisnog ventila.Rezervoar je izrađen od čeličnog lima i odozgo ima otvor za punjenje sa sitom. leptira u usisnoj grani. Pumpa visokog pritiska ili pumpa za ubrizgavanje je najprecizniji i najskuplji uređaj na dizel-motoru. Pritisak ili podpritisak vazduha pomera membranu regulatora a sa njom i zajedničku nazubljenu polugu. Kada pritisak iz pumpe .Centrifugalni regulator radi na principu centrifugalne sile koja vuče tegove sa oprugama na kraju jedne šipke koja je navučena na bregastu osovinu. Kada breg pređe laktastu polugu. U grubom prečistaču gorivo prolazi kroz specijalni filter papir u vidu harmonike. Sastoji se od bloka. Taložnik je staklena čašica sa finim sitom i poklopcem. opruge. Cilindar ima rupice na sredini kroz koje ulazi gorivo iz kanala bloka. Na bloku su smešteni svi delovi pumpe za ubrizgavanje. elemenata. opruge. Nad cilindrom je potisni ventil sa jakom spiralnom oprugom koji vodi do cevi za odvod do brizgaljke. Pogon dobija od bregaste osovine. pa se voda i druge teže primese tako talože na dno.

a deo goriva koji prodre pored igle odlazi u prelivnu cev. Drugim vodom odlazi do pumpe visokog pritiska. Pritiskom na pedalu kvačila pomera se aksijalni ležaj koji preko poluga odvaja potisnu ploču od srednje lamele. pumpe za ulje. opruga. Voda kruži kroz blok motora. Kvačilo se sastoji iz: središnje ploče (lamele). To je jednostepeno kvačilo. Jedan par diskova kotroliše prenos snage na menjač. te se prenos uključuje. rezervoara za vodu (gornji i donji) i vodova. Pumpa i ventilator dobijaju pogon od radilice motora. potisne ploče. Uređaj za podmazivanje se sastoji od sita. pumpi visokog pritiska i prema ležajevima bregaste osovine). a trećim vodom ulje odlazi na ležajeve bregaste osovine i klackalice ventila. Ako pedalu dvostepenog kvačila pritisnemo do pola isključićemo prenos na menjač traktora i . poluga (klackalice). menjač i zadnji prenos. Povratak ulja se vrši slobodnim padom – ulje se cedi u karter. Prvim vodom ulje dolazi do bloka motora. razvodnih cevi (prema motoru. pa se slobodnim padom spušta do radilice i sa radilice odlazi u karter. aksijalnog ležaja (šetalice) i pedale kvačila. Kada se voda ugreje iznad 65stepeniC termostat se širi i otvara put ka gornjem rezervoaru i hladnjaku. Hladna voda iz donjeg rezervoara biva uvučena od strane pumpe i ona se šalje kroz blok motora. a potom se lamela odvaja od zamajca čime se prenos prekida.opadne opruga vraća iglu (koja je bila izdignuta) koja začepi rupice na na prstenastom kanalu siska. ali kod nekih manjih mašina može biti izvedeno po principu zapljuskivanja. a odatle u razvodne cevi i motor i druge delove za podmazivanje. Dvostepeno kvačilo se ugrađuje na nove modele traktora i ima dve središne ploče i dve potisne ploče. Rezervoar za ulje je u karteru motora odakle zupčasta pumpa uvlači ulje i šalje ga u filter. Sistem za podmazivanje Podmazivanje može biti pomoću pumpe za ulje. Uređaj za hlađenje Sastoji se od hladnjaka (saće). kanala i manometra (u kabini traktora). ventilatora. centrifugalne pumpe. Otpuštanjem pedale kvačila opruge vraćaju potisnu ploču i srednju lamelu priljubljuju uz zamajac. prečistača za ulje. U hladnjaku se pomoću ventilatora voda hladi i sliva u donji rezervoar (duži put) Transmisija Transmisija se sastoji iz tri dela: kvačilo (spojnica). termostata. prolazi pored termostata i vraća se u pumpu (kraći put). a drugi par kontroliše prenos snage na pumpu hidraulike i priključno vratilo.

Redukavan broj obrtaja se dobija preko 2 zupčanika na reduktoru. izlazno vratilo. Glavno vratilo je tada sastavljeno i prenosi snagu motora na izlazno vratilo i time na točkove. Blokadom diferencijala omogućavamo da se izbegne proklizavanje i omogući veća vučna snaga pri radu sa priključnim mašinama. a mali na zupčanik zadnjeg dela vratila. Taj zupčanik je uzubljen sa zupčanikom na pomoćnom vratilu tako da se i pomoćno vratilo stalno okreće. pomoćno menjačko vratilo. Menjač služi za promenu broja obrtaja izlaznog vratila sa kojih se pogone točkovi i da menja smer obrtanja. a između njh dva konusna zupčanika koja se nalaze na poluosovinama točkova. Neutralni položaj (isključeno) označava da je priključno vratilo isključeno (ne okreće se). a sa glavnog i do točkova. odnosno veću vučnu silu. preko pomoćnog i reduktorskog vratila na drugi deo glavnog vratila i time na točkove. a hidraulika i priključno vratilo i dalje rade. glavno menjačko vratilo. Postoji još i međuosovina na kojoj se nalazi jedan zupčanik. Kada se uključuje reduktor. . Diferencijal je sastavljen od jednog velikog zupčanika koji je nazubljen sa strane i uzubljen je sa konusnim zupčanikom glavnog vratila. Princip rada: Zupčanik na spojničkom vratilu se okreće stalno dok je spojnica uključena i traktor stoji ako je menjač u „ler“ (nultom) položaju. Na tom velikom zupčaniku nalaze se dva nosača za 2 mala konusna zupčanika – trkači – postavljena jedan naspram drugog. Kada isključimo spojnicu i ubacimo u brzinu zapravo uzubljujemo jedan zupčanik sa glavnog vratila na pomoćno vratilo i time obezbeđujemo prenos na glavno vratilo. a kada se ručica menjača pomeri za hod unazad onda se uzupči i sa glavnim vratilom menjača i snaga se prenosi na točkove. Na njemu se nalaze uzdužni žljebovi i jedan poprečni radi osiguranja. Priključivanje mašina se vrši sa kardanskim vratilom. glavno vratilo se rastavlja na svoja dva dela i prenos se vrši od spojničkog vratila. Taj zupčanik je stalno uzupčen sa pomoćnim vratilom menjača. U gornjem položaju (direktni) ručice priključno vratilo se užljebljuje sa pomoćnim vratilom menjača i tako dobija pogon direktno od motora pa ima konstantan broj obrtaja bez obzira na brzinu kretanja traktora. Priključno vratilo je povezano polugama sa ručicom koja ima tri položaja. Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu traktora i služi za prenos snage na priključne mašine. On služi za hod unazad. međuosovina (rikverc). U donjem položaju (preko menjača) zupčanik priključnog vratila se uzubljuje na zupčanik izlaznog vratila i tada dobija pogon preko menjača (transmisije) pa ima isti broj obrtaja kao i točkovi. Reduktorom obezbeđujemo sporohodno kretanje (brzine od 1 do 3). diferencijala i kućišta. Veliki je uzubljen na prednjem delu glavnog vratila. reduktorsko vratilo. Kada je reduktor isključen na ovaj način se mogu dobiti brzine od četvrte do šeste. Radi tog cilja u menjaču se nalazi nekoliko vratila: ulazno (spojničko) vratilo. Kada je diferencijal uključen omogućeno je da se točkovi imaju različit broj obrtaja jedan od drugog.on prestaje da se kreće. Pritiskom pedale kvačila do kraja isključujemo prenos snage na sve delove traktora. Zadnji prenos se sastoji iz konusnog zupčanika koji se nalazi na kraju glavnog vratila menjača.

Komandni uređaj se sastoji od dve ručice – ručica za položaj (A) i ručica za kontrolu vuče (B).Prečistača ulja . donje (vučne). topling (gornja uporna) Hidraulika Fergusona je najsloženija. Ručicom B zadajemo radni otpor.ventil sigurnosti . Otpor na koji nailazi hidraulik se pri nekim operacijama (npr oranje) može menjati pa se radi kvaliteta rada i zadati otpor mora menjati.Hidraulik Hidraulik se sastoji od: .komandnog uređaja . hidraulika će nailaziti na manji radni otpor i . Pumpa za ulje može biti i zupčasta. ima pumpu sa 4 klipa i ona je smeštena u centralnom kućištu traktora iza menjača. te koristi ulje iz kućišta. Kada plug naiđe na mekše zemljište. Pumpa hidraulika dobija pogon od pomoćne osovine menjača preko ekscentrične osovine (slično radilici) koja pokreće klipove.pumpe hidraulike .cilindra podizača (radni cilindar) .poluga: podizne.razvodni ventil (razvodnik sa 3 ventila) . Ručicom A regulišemo podizanje i spuštanje poluga hidraulika (u prvom delu kvadranta) a u drugom delu kvadranta regulišemo brzinu reagovanja hidraulika (FAST i SLOW).Rezervoara za ulje .

grejač i dr. Regulaciju dubine rada podešavamo sa ručicom B. Njegova uloga je da prekine vod ukoliko je struja u akumulatoru većeg napona nego u dinamu. reglera i automatskog prekidača. Uređaj za dovod vazduha i izduvavanje Sastoji se od prečistača vazduha. Zatim ulje nastavlja svoj put do razvodnog ventila koji kontrolišemo pomoću ručice za položaj (A). a pri padu napona jezičak se odvaja i struja teče direktno. Kada vazduh dođe u dodir sa uljem. a kada je ručica A u donjem položaju ulje se vraća u rezervoar. Princip rada: U rezervoaru za ulje nalazi se prečistač preko koga ulje ulazi u pumpu (zupčasta). Automatski prekidač je smešten na strujnom vodu od dinama do akumulatora. Kada je ručica A u neutralnom položaju ulje se zaustavlja. Sve ćelije su uronjene u rastvor sumporne kiseline. U bloku motora se razvodi ventilima do cilindara. a tako isto i pozitivne. farovi. dinama (ili alternator). sirena. Pogon dobija od radilice preko lančanika ili remenice. a potrošači prazne. Sa njim su povezani dinamo i potrošači. Akumulator se sastoji iz šest osnovnih elemenata – ćelija.automatski će spuštati plug dublje i obratno. on naglo menja pravac i prolazi kroz filtar od čelične vune i razvodnim cevima (usisna grana) dolazi do bloka motora. Regler pri povećanju napona usmerava struju da teče preko otpornika. usisne cevi preko koje se vazduh spušta u posudu sa uljem. Dinamo je jedini proizvođač električne struje u traktoru. kolektora. žmigavci. Kako bi napon bio konstantan koristi se regler. Električni uređaji na traktoru Ovde spadaju akumulator. usisne i izduvne cevi. Usled različitog broja obrtaja u toku rada motora dinamo proizvodi struju različitog napona. Akumulator služi kao rezervoar električne energije. Dinamo ga puni. a povezan je električnim vodom za akumulator. Za dobro prečišćen vazfuh potrebno je da svi spojevi budu dobro zaptiveni i da ima dovoljno ulja u prečistaču. a nakon sagorevanja izbacuje kroz izduvnih cevi napolje. Pumpa šalje ulje cevima do sigurnosnog ventila koji obezbeđuje maksimalni pritisak i sprečava preopterećenje. alnaser (električni pokretač). Svaka ćelija ima isti broj pozitivnih (PbO) i negativnih ploča (Pb) naizmenično postavljenih jedna uz drugu. Sve negativne ploče su povezane u jedinstven izvod. ugljenih četkica. Prečistač se sastoji od kapice na čijem donjem delu se nalazi sito. a između njih se obično nalazi po jedna tanka rešetkasta pregrada od plastične mase. statora. Kada je ručica u gornjem položaju razvodni ventil propušta ulje dalje do radnog cilindra gde potiskuje klip koji je uvezi sa ramenima hidraulike i ona pokreću podizne poluge i donje vučne poluge. Okretanjem ključa se uspostavlja veza čime dolazi do . Sastoji se iz rotora. Alnaser je zapravo elektromotor i sastoji se istih delova kao i dinama.

Prvo se osovina rotora alnasera uzupči sa zamajcem.paljenja motora. 9) regulacioni . 7) otvor za sipanje ulja.4) navrtka za regulisanje regulatora. Za pokretanje motora pri hladnom vremenu koristi se grejalica koja je smeštena u usisnoj grani motora i ručna pumpa za gorivo. Slika 42 . 8) nastavak za reglazu hoda zupcaste poluge. Sistet za napajanje i ubruzgavanje: 1) bregasto vratilo pumpe VP . Dodatna oprema traktora Automatska poteznica (kuka) omogućava automatsko prikačivanje i otkačivanje priključnih mašina i prikolica pomoću hidrauličnog podizača.3) zavojna opruga . 5) centrifugalni regulator 6) poluga za podesavanje broja obrtaja. a zatim dolazi do pokretanja zupčanika.2) valjkasti podizac. Sastoji se od nosača kuke i same kuke. Gorivo se ispušta na spiralnu grejalicu i pri tom se pali i usisava u motor.

a time i potiskivanje goriva. 21) casica sa f ilterom. koje uslovljava zatvaranje potisnog ventil (7). 30) ulozak filtera. 10) zupcasti segment . 26) cev za gorivo iz pumpe do filtera. 13) propusni ventil. Taj postupak se ciklicno ponavlja. Zahvaljujuci tome. Kada klip promeni smer. pocinje potiskivanje goriva u cilindar. zavojna opruga (6) vrsi pritisak na klip i uslovljava njegovo kretanje prema GMT. Pomeranjem klipa prema gornjem polozaju stvara se potpritisak. u cilindru iza klipa dolazi do potiskivanja goriva. uslovljavajuci zatvaranje usisnog ventila. cime se realizuje potiskivanje goriva. zavrsava se usisavanje goriva. Prilikom pokretanja bregastog vratila (sl 42 pod 1). a za njom i klip (14) u cilindru (13). . pri cemu se pomera klipnjaca (12).16) granicnik hoda zupcaste poluge . Kada klip stigne u krajnji polozaj.tuljak. Pomeranjem klipa prema GMT gorivo ispunjava cilindar i kada klip stigne u krajnji polozaj.23) klip elemenata. a otvaranje potisnog. U sistemu za napajanje i ubrizgavanje ne sme biti vazduha. a istovremeno ispred ventila stvara se potpritisak. Gorivo se sada krece pod pritiskom. RUCNO AKTIVIRANJE PUMPE Za vreme aktiviranja pumpe potrebno je deo (11) odviti (sl. Ovaj postupak se ciklicno ponavnja. 24) navrtke za regulisanje zazora izmedju valjkastog podizaca. Istovremeno. ekscentar brega pokrece klipnjacu. 28) prelivni ventil. koji uslovljava otvaranje usisnog ventila (9). 14) cev za gorivo. 15) zavrtanj za ispustanje goriva. 19) merac ulja. koji savladjuje napon zavojne opruge (10). 29) kuciste filtera. 43). zavojna opruga na klipnoj poluzi deluje na vodjicu klizaca (sl 43 pod 3) uslovljavajuci da se klizac pomera na gornju stranu sledeceg ekscentra. 25) cev za dovod goriva iz rezervoara.17) rucica pumpe NP . Pritiskom na rucicu (11) dolazi do pomeranje klipa. a zatim ga povuci u krajnjem gornjem polozaju. zavrsava se usisavanje. i to obezbedjuje otvaranje ventila (9). 22) cilindar elemenata . odnosno dolazak goriva u cilindar.18) mesto za prirubnicu bregastog vratila. 20) pumpa NP. 31) cev za dovod goriva u pumpu VP. U trenutku kada se klip pomera prema GMT. sto uslovljava zatvaranje usisnog (8) a otvaranje potisnog (9) ventila. jer njegovo prisustvo onemogucava potiskivanje goriva pod pritiskom.11) zupcasta poluga. 12) zaptivak.

rotacione Linijske pumpe se cesce primenjuju dok se rotacione primenjuju tek u poslednje vreme. Kada motor postigne maksimalan broj obrtaja.tela (spoljni deo) . Zahvaljujuci ovom zakretanju. Na slici 42. pod dejstvom pumpe niskog pritiska dospeva u filter pomocu cevi za gorivo (26). Prema rezimu rada. . i naziva se fini filter . Gorivo za dizel motore. pod odredjenim pritiskom.43 pod 30 kao sastavni deo sistema za napajanje. prikazana je linijska pumpa visokog pritiska namenjena za sestocilindricni motor. NJegov je zadatak da sve cestice mehenickog porekla zadrzi i da ne dozvoli da dospu u uredjaj za ubrizgavanje. dvorezimski i viserezimski.dizel-elemenata (klip i kosuljica cilindra) .centrifugalnog regulatora . tada se se tegovi centrifugalnog regulatora.cevi visokog pritiska Centrifugalni regulator ima zadatak da obezbedi normalan rezim rada motora.zupcaste pumpe . moze biti: jednorezimski. posredno.Filter za gorivo prikazan je na sl. rasiriti i preko poluge (8) izvrsice se zakretanje klipa u dizel-elementu za odredjen broj stepeni. Postoje dve vrste pumpi: . PUMPA VISOKOG PRITISKA Pumpa visokog pritiska ima zadatak da ubrizga odredjenu kolicinu goriva u cilindre.linijske .brezuljkastog vratila . u odredjeno vreme i po odredjenom rasporedu. regulise broj motora. pod dejstvom centrifugalne sile. a iz filtera u pumpu visokog pritiska pomocu cevi. na taj nacin sto se pomocu njega. Na slici 42 moze se videti da centrifugalni regulator (5) nalazi na jednom kraju bregastog vratila (1) i da je preko poluga spojen sa zupcastom letvom (11). koji se sastoji od: .

ona se vraca preko cevi (35). odnosno otvore.smanjuje se kolicina goriva koja se ubrizgava. u cilindru (22) prema GMT. ono dolazi u brizgaljku (33) i kroz odgovarajuci otvor. a podizaca (2). gorivo se ubrizgava u prostor za sagorevanje. Na taj nacin se automatski broj obrtaja motora svodi u dozvoljene granice. preko odgovarajuce prirubnice. ventil se otvara i gorivo pod pritiskom odlazi u cev visokog pritiska (14). primoravajuci ga da se krece pravolinijski. . postoje dva konstruktivna resenja: centrifugalni i pneumatski. Pomeranjem klipa pravolinijski. Prema principu rada regulatora. ugradjuje na manje motore namenjene za putnicka vozila i traktore. Pneumatski se uglavnom. u cilindru se potiskuje (prethodno usisano) gorivo. koje vrsi pritisak na propusni ventil (13). RAD PUMPE Za vreme okretanja bregastog vratila motora. Ukoliko u brizgaljku dospe veca kolicina goriva. uslovljeno je obrtanje i bregastog vratila pumpe (1). S obzirom na to da se gorivo nalazi pod odgovarajucim pritiskom. Obicno su pomocu ove cevi sve brizgaljke medjusobno spojene. a podizac deluje na klip elementa (23). Zbog okretanja bregastog vratila pumpe dolazi do pomeranja podizaca (2).

b . . 45 prikazano sukcesivno. U zavisnosti od polozaja ovih kanala prema otvorima u cilindru (A) i ( B ). a za kretanje klipa dizel elementa u cilindru realizuje se pomocu zupcaste poluge (sl. RAD DIZEL ELEMENTA Na slici 45 prikazan je rad dizel elementa sa kosim kanalom. 44 pod 11) i zupcastog elementa (10). Kod ove konstrukcije elementa na klipu postoje tri vrste kanala: radijalni (E). a istovremeno se krece i kruzno za odredjen ugao. d . Funkcionisanje dizel elementa je na sl.dole). Pravolinisko kretanje realizuje se zahvaljujuci bregovima na bregastom vratilu pumpe visokog pritiska. zavisise koja ce kolicina goriva biti ubrizgana u datom trenutku. kosi ( D ) i vertikalni ( C ). Moze se videti da se klip dizel elementa (23) u cilindar (22) krece pravoliniski (gore . Radijalni i vertikalni su spojeni pomocu kosog kanala. pozicijama a.DIZEL ELEMENT Na slici 44 prikazan je kompletan dizel element. c .

preko podizaca. do brizgaljke (33). b ) Pod dejstvom brega bregastog vratila. tako da se gorivo sada nalazi u zatvorenom prostoru. a pritisak povecava i zahvaljujuci tome. 42 pod 14). u cilindar ulazi gorivo na otvor (A). vrsi se pomeranje klipa prema GMT i klip kretanjem zatvara otvore (A) i ( B ). kako je strelicom prikazano. gorivo vrsi pritisak na propusni ventil. Na slici 45 vidi se da se vartikalni . i popunjava ceo prostor iznad klipa. pomocu koje se vrsi ubrizgavanje goriva u prostor za sagorevanje. koji se otvara i omogucava odlazak goriva u cevi visokog pritiska (sl. sve do propusnog ventila (13).a ) K ada se klip (23) pomera u cilindru (22) prema DMT. Daljim kretanjem klipa gorivo se potiskuje.

Propusni ventil ima zadatak da obezbedi zatvaranje cilindra sa gornje strane i da takvo stanje odrzi sve dotle dok pritisak u potisnom vodu ne bude veci od napona opruge . 45F). Zakretanje klipa vrsi se pomocu tuljka (sl. Propusni ventil otvara se pod dejstvom goriva. gorivo se ubrizgava u za to odredjenu pretkomoru. BRIZGALJKA Brizgaljka ima zadatak da obezbedi ubrizgavanje u prostor za sagorevanje. Karakteristika brizgaljki namenjenih za motore sa direktnim ubrizgavanjem je u tome sto se pomocu njih vrsi ubrizgavanje goriva pod vecim pritiskom. Konstruktivno resenje brizgaljke uskladjeno je sa konstrukcijom motora. Pumpa visokog pritiska salje gorivo pod odredjenim pritiskom koji dalje vrsi pritisak na iglu brizgaljke (5). koji iznosi 150-250 bara. 44-10) koji je jednim krajem u vezi sa delom klipnjace (sl. koja vrsi pritisak na iglu. Prikazana je na slici 46. koja zavise od konstrukcije motora. Zupcasti segment je u vezi sa nazubljenom letvom (11).003 mm.kanal (S) nalazi neposredno do otvora (A). koja je spojena sa komorom za sagorevanje. a pod d) ne postoji ubrizgavanje. Pod s) prikazano je delimicno ubrizgavanje. . a zazor izmedju klipa i igle brizgaljke je istog reda i velicine kao i kod dizel elementa. a drugi kraj je u vezi sa zupcastim segmentom. odnosno oblikom prostora za sagorevanje. Kod motora sa direktnim ubrizgavanjem goriva za dizel motore ubrizgava se direktno u prostor za sagorevanje. Zazor izmedju klipa i cilindra dizel elementa veoma je mali i iznosi 0. odnosno vertikalni kanal u vezi sa otvorom (V) i gorivo izlazi van dizel elementa. kao sto je strelicom prikazano. Pored navedene brizgaljke postoje razna druga konstruktivna resenja. podize i na taj nacin realizuje se ubrizgavanje goriva.postavljene sa gornje strane ventila. pritisak pod kojim dolazi gorivo mora biti veci nego sto je sila zavojne opruge (2). Po analogiji prethodnog objasnjenja. ali sa njim nije u vezi. Na slici 44 pod 13 prikazan je detalj propusnog ventila sa oprugom.001-0. jer je kosi. Da bi se ovo ostvarulo. daljim zakretanjem klipa smanjuje se kolicina ubrizganog goriva. Sa ovakvim polozajem klipa u odnosu na otvore A i V obezbedjuje se ubrizgavanje maksimalne kolicine goriva. koje se krece pod pritiskom. Kod motora sa indirektnim ubrizgavanjem. koja je u vezi sa komandom za gas. Brzina i nacin ubrizgavanja goriva kod dizel motora zavise od konstruktivnog oblika brizgaljke i brega u pumpi.

Pritisak ubrizgavanja goriva za dizel motor zavisi od konstrukcije motora. pomocu kojih se zagreva vazduh.900oS . Grejaci se ukljucuju samo kada je motor hladan. Sto je veci stepen kompresije kod dizel motora to se vazduh za vreme takta sabijanja zagreva na visu temperaturu. . ali je pravilo da pritisak pod kojim se ubrizgava gorivo mora biti znatno veci od pritiska u cilindru. Kod motora sa direktnim ubrizgavanjem gorivo se ubrizgava pod pritiskom od oko 250 bara . koji se krece u granicama od 80 do 150 bara . Pretkomorni motori imaju elektricne grejace. Tako npr. pri stepenu kompresije 14:1 vazduh se zagrejava na temperaturi od oko 800oS . radi brzeg i boljeg samozapaljenja radne smese. Kod motora sa podeljenim prostorom za sagorevanje gorivo se ubrizgava pod znatno nicim pritiskom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful