1.

Funkcije n promenljivih
2. Diferencijal funkcije vise promenljivih
3. Parcijalni izvodi I reda
4. Diferencijabilnost funkcije n promenljivih
5. Parcijalni izvodi višeg reda
6. Parcijalni izvodi složenih funkcija
7. Preslikavanje u više dimenzija. Jakobijan
8. Implicitno zadata funkcija
9. Tejlorova formula
10. Lokalni ekstremumi
11. Karakter stacionarnih tačaka
12. Određivanje znaka kvadratne forme
13. Silvesterov kriterijum
14. Uslovni ekstremumi
15. Definicija glatke krive i glatke povrsi.Tangentna ravan i normala
16. Definicija integrala na metričkom prostoru (podela, mera, ćelija)
17. Osobine integrala
18. Krivolinijski integral I vrste (po luku)
19. Krivolinijski integral II vrste (po koordinatama)
20. Veza između krivolinijskog integrala I i II vrste
21. Definicija dvojnog integrala
22. Svođenje dvojnog integrala na dvostruki na proizvoljnoj oblasti
23. Trojni integral i integral na Rn
24. Nesvojstveni integral
25. Grin-Rimanova formula – dokaz
26. Smena promenljive u višestrukom integralu
27. Γ funkcija i Β funkcija
28. Površinski integral I vrste
29. Izražavanje površinskog integrala preko dvojnog
30. Orijentacija površi
31. Definicija povrsinskog integrala II vrste
32. Veza između površinskog integrala I i II vrste
33. Svođenje površinskog integrala I vrste na dvojni
34. Štoksova formula
35. Formula Ostrogradskog
36. Elementi skalarnog polja /*Teorij a polj a* /
37. Elementi vektorskog polja /*Teorij a polj a* /
38. Prostorni izvodi /*Teorij a polj a* /
39. Divergencija /*Teorij a polj a* /
40. Rotor /*Teorij a polj a* /
41. Štoksova formula i formula Gaus-Ostrogradskog u vektorskom obliku /*Teorij a polj a* /
42. Klasifikacija vektorskih polja /*Teorij a polj a* /
43. Potencijalno polje /*Teorij a polj a* /
44. Solenoidno polje, Laplasovo polje /*Teorij a polj a* /
45. Algebarska struktura i metrika kompleksne ravni
46. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja, Argument
47. Multiformne funkcije, Logaritamska funkcija
48. N-ti koren kompleksnog broja
49. Koši-Rimanovi uslovi, Regularna, Analitička funkcija
50. Definicija kompleksnog integrala
51. Koši - Gursaova teorema
52. Osnovna integralna formula
53. Kompleksni funkcionalni red, Stepeni redovi
54. Loranov red, Primeri
55. Nule regularnih funkcija
56. Izolovani singulariteti, vrste izolovanih singulariteta
57. Teorema o ostacima
58. Pravila nalaženja ostataka
59. I, II i III Žordanova lema
60. Dirihleova teorema, Razvoj funkcije u Furijeov red na [a, b]
61. Razvoj funkcije u kosinusni red, razvoj funkcije u sinusni red
62. Furijeov integral
63. Laplasova transformacija - definicija, primeri, osobine (sve teoreme), periodične funkcije,
konvolucija i osobine














































1. Funkcije n promenljivih

x=(x
1
,x
2
,...x
n
) eR
n
- uređena n-torka.
(R
n
,+,-) vektorski prostor. x,yeR
n
tako da važi:
x+y=(x
1
+x
1
,x
2
+y
2
, ...., x
n
+y
n
) (sabiranje vektora)
ox=( ox
1
, ox
2
, ..., ox
n
) (množenje skalarom)
Metrika - rastojanje između 2 tačke u R
n
:
( )
1
2
2
1
( , )
n
k k
k
d x y x y
=
| |
= ÷
|
\ .
¿
.
Norma -
1
2
2
1
n
k
k
x x
=
| |
=
|
\ .
¿
.
D: R
n
sa definisanom normom čini normirani vektorski prostor.
D: Pod f-jom od n promenljivih podrazumevamo preslikavanje ƒ nekog skupa DcR
n
u skup R f:D÷R. F-ja f
dodeljuje proizvoljnom elementu xeD jedan i samo jedan element yeR i piše se y = f(x) = f(x
1
, x
2
, ... , x
n
).

2. Diferencijal funkcije vise promenljivih

Za f-ju f(x) kažemo da je neprekidna u tački o ukoliko oeD i ) ( ) ( lim o
o
f x f
x
=
÷
.
Neka je data tačka o (o1, o2,,... on); df(o)=df(x)|
x=o
=
i
n
i i
i
n
i i
x d
x
f
x
x
f
¿ ¿
= =
c
c
= A
c
c
1 1
) ( ) ( o o
.
Za n=2 df(x
0
, y
0
) = dy
y
y x f
dx
x
y x f
c
c
+
c
c ) , ( ) , (
0 0 0 0
; grad f =
|
|
.
|

\
|
c
c
c
c
y
f
x
f
, ,grad f (o)=
|
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
n
x
f
x
f
x
f ) (
,...
) (
,
) (
2 1
o o o
.
T: Ako je f diferencijabilna, ako x÷f(x) u tački o, tada ona u toj tački ima konačne parcijalne izvode po
svim promenljivim i važi da je f(x+o)-f(o) = df(o) + o( h ), h÷0.
T: Ako u nekoj okolini tačke o - parcijalni izvodi f-je f po svim promemljivim i neprekidni su tada je f-ja f
neprekidna u tački o.

Pretpostavimo da je data f-ja ƒ:R
n
÷R (neN) i fiksirana tačka
1
( ,..., )
n
n
a a a R = e i takođe da je ƒ definisana
u bar nekoj okolini tačke a, ta okolina neka je K(a,c
0
) gde je c
0
konstanta>0. Za f-ju ƒ kažemo da ima prvi
totalan diferencijal u tački a ako postoje konstante -A
k
eR ( ) 1 k n s s takve da važi jednakost
1
1 1 2 2 1 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ( , ,..., ) ... ( )
n
k k
k
n n n n n
A h
f a h a h a h f a a a Ah A h A h e µ
=
+ + + ÷ = + + + +
¿
1 4 4 4 2 4 4 4 3
, gde je
(i) ( )
2 2 2
1 2 1
... ,...,
n n
h h h h h µ = + + + = (ii) f-ja : , R R e
+
÷ takva da je ispunjen sledeći us.:
0
( )
lim 0
µ
e µ
µ
÷ +
= ;
Ako je sve tako, tada se ova suma
1
n
k k
k
A h
=
¿
naziva 1. tot. difer. f-je ƒ u tački a , i ta suma se označava
1 1
1
( ) ( ,..., )
n
d f a d f a a = .
Napomena: U slučaju da se dimenzija prostora svede na n=1, ovaj pojam je uveden tako da se u tom slučaju
totalan diferencijal redukuje na totalan diferencijal f-je jednog realnog argumenta.

3. Parcijalni izvodi I reda

Pretpostavimo da je data f-ja ƒ:R
n
÷R (neN) i fiks. Tač.
1
( ,..., )
n
n
a a a R = e i takođe da je ƒ definisana u bar
nekoj okolini tačke a, ta okolina neka je K(a,c
0
) gde je c
0
konst.>0. Za f-ju ƒ kažemo da ima 1.totalan difer.
u tački a ako postoje konst. -A
k
eR ( ) 1 k n s s takve da važi jednakost
1
1 1 2 2 1 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ( , ,..., ) ... ( )
n
k k
k
n n n n n
A h
f a h a h a h f a a a Ah A h A h e µ
=
+ + + ÷ = + + + +
¿
1 4 4 4 2 4 4 4 3
, gde je
(i) ( )
2 2 2
1 2 1
... ,...,
n n
h h h h h µ = + + + = (ii) f-ja : , R R e
+
÷ takva da je ispunjen sledeći uslov:
0
( )
lim 0
µ
e µ
µ
÷ +
=
Ako je sve to tako, tada se ova suma
1
n
k k
k
A h
=
¿
naziva 1.totalan difer. f-je ƒ u tački a , i ta suma se označava
1 1
1
( ) ( ,..., )
n
d f a d f a a = .
Napomena: U slučaju da se dimenzija prostora svede na n=1, ovaj pojam je uveden tako da se u tom slučaju
totalan diferencijal redukuje na totalan diferencijal f-je jednog realnog argumenta.

Ako je f diferenc. u (x
0
, y
0
) onda - parc. izvodi po x i y u (x
0
, y
0
) i važi jednakost: Ax| + Ay|÷0 tada je
f(x
0
+Ax,y
0
+Ay)-f(x
0
,y
0
) = ) (
) , ( ) , (
0 0 0 0
y x y
y
y x f
x
x
y x f
A + A + A
c
c
+ A
c
c
o .

4. Diferencijabilnost funkcije n promenljivih

Neka je u nekoj oblasti D def. f-ja vise promenljivih (x
1
, x
2
, ..., x
n
)÷f(x
1
, x
2
, ..., x
n
) i
neka je data tacka A(a
1
, a
2
, ..., a
n
).
D1: Razlike f(X)-f(A)=f(x
1
,x
2
,...,x
n
)-f(a
1
, a
2
,...,a
n
)=Af(A) naziva se totalni prirastaj f-je u tacki A. Razlike
(x
i
-a
i
)= A(x
i
) nazivaju se prirastajima nezavisno promenljive x
i.

D2: Kaze se da je funkcija diferencijabilna u tacki A ako se totalni prirastaj f-je f u tacki A moze prikazati
kao
) , ( ) ( ) (
1
A X X w x p A f
k
n
i
k
µ + A = A
¿
=
, p
k
su numer. koef, a w je funkcija koja ima osobinu da je
¿ ¿
= =
> ÷
÷ = A = = =
n
k
k k
n
k
k
A X
a x x A X A w X w
1
2
1
2
) ( ) , ( , 0 ) ( ) ( lim µ . Prirastaj Af(A) je zbir dva izraza, prvi se
naziva totalni difer. f-je u tacki A, oznacava se df(A). Ako pretpostavimo da su Ax
k
beskonacno male
velicine tada je
k
n
i
k
x p A
¿
=1
linearna kombinacija prirastaja, tj istog reda je kao i prirastaj. Drugi sabirak je
beskonacno mala velicina viseg reda nego prvi sabirak i 0 ) ( lim =
> ÷
X w
A X
. bog toga se glavni difer.
k
n
i
k
x p A
¿
=1
-
naziva i glavna vrednost prirastaja funkcije.


5. Parcijalni izvodi višeg reda

k n k
k n k
n n
k
n
n n
dy dx
y x
f
k y x f dy
x
f
dx
x
f
f d
y d
y
f
x d
x
f
x d
y x
f
dy
y
f
dx
x
f
y d
y
f
x d
x
f
dy
y
f
d dx
x
f
d dy
x
f
dx
x
f
d f d
÷
÷
=
c c
c
|
.
|

\
|
=
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
+
c c
c
+
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
+
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
=
¿
) ( ) ( ) , ( ) (
2
) ( ) ( ) (
0
2 2 2
2
2
2
2
2
2
2
2 2 2

Ako su x i y nezavisne promenljive onda d
2
x=0 i d
2
y=0,
2 2
) ( dy
y
dx
x
f d
c
c
+
c
c
=
T: Švarcova teorema: Ako su mešoviti parc. izvodi
y x
f
c c
c
2
i
x y
f
c c
c
2
definisani u okolini tačke (x
0
, y
0
) i
neprekidni u toj tački tada važi jednakost
x y
x f
y x
x f
c c
c
=
c c
c ) y , ( ) y , (
0 0
2
0 0
2
.

6. Parcijalni izvodi složenih funkcija

u=u(x,y,z)
) ( 2 ) ( ) ( ) (
2 2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 2
dzdy
y z
u
dxdz
z x
u
dxdy
y x
u
dz
z
u
dy
y
u
dx
x
u
u dz
z
dy
y
dx
x
u d
c c
c
+
c c
c
+
c c
c
+
c
c
+
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
+
c
c
=
T: O invarijantnosti diferencijala: (u,v)÷f(u,v), f-ja je difer. u nekoj tački (u
0
,v
0
) i neka su u i v dif. f-je
argumenata x i y u tački (x
0
,y
0
) i neka je u
0
=u(x
0
,y
0
) i v
0
=v(x
0
,y
0
), tada je difer. u tački (x
0
,y
0
) koji odgovara
priraštaju Ax i Ay jednak dv
v
v u f
du
u
v u f
v u df
c
c
+
c
c
=
) , ( ) , (
) , (
0 0 0 0
0 0

* )) , ( ), , ( ( ) , ( dy f dx f df y x v y x u f v u f f
y x
+ = = =
* * ) ( ) ( ) ( ) ( dy v f u f dx v f u f dy v dx v f dy u dx u f dv f du f df
y v y u x v x u y x v y x u v u
+ + + = + + + = + =
Iz * i ** sledi
y v y u y x v x u x
v f u f f v f u f f + = + = .
Funkcija n promenljivih, z=f(u
1
(x
1
,x
2
..x
n
), u
2
(x
1
,x
2
..x
n
),...)
i
k
k
n
i i
x
u
u
f
x
z
c
c
c
c
=
c
c
¿
=1


7. Preslikavanje u više dimenzija. Jakobijan

Neka su f-je f
1
,f
2
,...f
n
funkcije od n nezavavisno promenljivih x
1
,x
2
,...x
n
def. na domenu DcR
n
i to tako da je
y
1
=f
1
(x
1
,...x
n
), y
2
=f
2
(x
1
,...x
n
)...y
n
=f
n
(x
1
,...x
n
). Ovom relacijom definisano je preslikavanje koje svakoj tački
D x x x
n
e ) ,..., (
1
pridružuje tačku
n
n
R y y y e ) ,..., (
1
. Ako f-je f
1
,f
2
,...f
n
imaju neprekidne parc. izvode po
svim promenljivima, matrica (**) naziva se Jakobijeva matrica preslikavanja.
(
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

=
(
(
(
(
¸
(

¸

c
c
c
c
c
c
c
c
) (
) (
, .. 1
, .. 1
1
1
1
1
n
n
n
n n
n
x x D
f f D
Dy
Df
Dx
Df
x
f
x
f
x
f
x
f
(**)
Jakobijeva matrica ima ulogu izvoda preslikavnja, ako je u=f(x) i x=f(t); dimy=m, dimx=n, dimt=k, tada
možemo reći da je kao izvod složene funkcije Jakobijeva matrica
nxk
t
x
mxn
x
y
mxk
t
y
D
D
D
D
D
D
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

=
(
¸
(

¸

. Ako su x i y istih dimenzija onda su ovo kvadratne matrice pa se njihove
determinante nazivaju Jakobijan. J=det
(
¸
(

¸

x
y
D
D


8. Implicitno zadata funkcija

Posmatramo f-ju F(x,y)=0, diferencijabilna f-ja 2 promenljive.
dF(x,y)=0 0 , , 0 = ÷ =
c
c
c
c
÷ = =
c
c
+
c
c
·
y
y
x
F
F
F
y
F
x
F
dx
dy
dy
y
F
dx
x
F

F(x
1
,x
2
...x
n
)=0, dF(x,y)=0;
¿ ¿ ¿
= = =
= =
c
c
c
c
+
c
c
· =
c
c
c
c
+
c
c
·
n
i
n
i
i
i i
i
n
i i i
i
i
n i dx
x
y
y
F
x
F
dx
x
y
y
F
dx
x
F
1 1 1
, 1 , 0 ) ( 0
) 0 ( 0 =
c
c
c
c
c
c
÷ =
c
c
¬ =
c
c
c
c
+
c
c
y
F
y
F
x
F
x
y
x
y
y
F
x
F
i
i i i

T:Teorema o egzistenciji implicitno zadate f-je:Neka je dat sistem jednačina S: F
1
(x
1
,..,x
n
,y
1
,...y
m
)=0,
F
2
(x
1
,..,x
n
,y
1
,...y
m
)=0, ..., F
m
(x
1
,..,x
n
,y
1
,...y
m
)=0 i neka je T
0
=(x
0
1
,..,x
0
n
,y
0
1
,..,y
0
m
) jedno njegovo resenje.
Pretpostavimo da su f-je F
1
,..F
m
definisane, neprekidne i diferencijabilne u nekoj okolini tačke T
0
pri čemu
je Jakobijan u svim tackama te okoline 0
) (
) (
, .. 1
, .. 1
=
m
m
y y D
F F D
, tada postoje jedinstveno određene f-je f
1
, .. f
m
, tako
da u nekoj

okolini tačke T
0
važi y
i
=f
i
(x
1
,..,x
n
), i= m , 1 .

9. Tejlorova formula

Za f-je jedne nezavisno promenljive x÷f(x) koja je u tački x=a difer. n+1 puta, Tejlorov razvoj je
x a x a x a f d
n
a f d
k
a f x f
n k
n
k
A = ÷ < < ÷ +
+
+ + =
+
=
¿
1 0 )), ( (
)! 1 (
1
) (
!
1
) ( ) (
1
1
u u

T: Neka je x÷f(x) definisana u nekoj oblasti DcR
n
i n+1 diferenc. u nekoj okolini tacke a (aeR
n
), tada je
i i i i
n
n n
k
n
k
a x x dx a x a f d
n
R R a f d
k
a f x f ÷ = A = < < ÷ +
+
= + + =
+
=
¿
1 0 )), ( (
)! 1 (
1
) (
!
1
) ( ) (
1
1
u u
Za funkciju dve promenljive f(x,y) početak Tejlorovog razvoja: a= ) , ( | o
1 0 ) ( ), ( (
)! 1 (
1
) , ( )) ( ) ( (
!
1
.... )) )( (
) , (
) (
) , (
) (
) , (
(
! 2
1
) (
) , (
) (
) , (
) , ( ) , (
1
2
2
2
2
2
2
2
< < ÷ + ÷ +
+
=
+ ÷
c
c
+ ÷
c
c
+ ÷ ÷
c c
c
+ ÷
c
c
+ ÷
c
c
+ ÷
c
c
+ ÷
c
c
+ =
+
u | u | o u o
| o | o | o
| o
|
| o
o
| o
|
| o
o
| o
| o
y x f d
n
R
R f y
y
x
x n
y x
y x
f
y
y
f
x
x
f
y
y
f
x
x
f
f y x f
n
n
n
n


10. Lokalni ekstremumi

D: Ako postoji okolina U
0
tačke X
0
, za koju je Af(X
0
)=f(X) - f(X
0
)>0 XeU
0
, f-ja f ima lokalni minimum u
tački
X0.
Ako je funkcija Af(X
0
)=f(X) - f(X
0
)<0 ima lokalni maksimum u X
0.

T: Ako funkcija ima sve parc. izvode u tački a u kojoj ima lokalni ekstremum tada je grad f(a)=0
( 0
) (
,...
) (
1
=
c
c
c
c
n
x
a f
x
a f
).
Dokaz. Lokalni max u tački a, postoji okolina U, U={xeR
n
| |x
i
-a
i
|<c}, f(x)sf(a). Fiksiramo prvu
komponentu i posmatramo f-ju.
x÷g(x)=f(x,a2,...an). Postoji g’(x)=
1 1
1
|
) (
a x
x
a f
=
c
c

(Fermaova t-ma), g’(x)= 0 ) ( ) ,... 2 ( 0
) (
, 0
) (
= ¬ = =
c
c
=
c
c
a gradf n i
x
a f
x
a f
i i
(svi parc. izvodi u toj tacki su 0)
D: Tačke X
1
, X
2
, X
n
, u kojima su parc. izvodi po svim promenljivim=0 nazivaju se stacionarne. Za ove
tačke kažemo da su kandidati da budu lokalni ekstremumi, jer su u njima ispunjeni potrebni uslovi da budu
ekstremumi. To znači da postoje dopunski uslovi da bi u njima bili ekstremumi. Ako f-ja u nekoj oblasti ima
parcijalne izvode =0 tada će ona imati ekstremne vrednosti samo u toj oblasti gde su stacionarne tačke.
D: Sedlasta tačka - kad u stac. tački nije lokalni ekstremum.

11. Karakter stacionarnih tačaka
i
12. Određivanje znaka kvadratne forme

D: Tačke X
1
, X
2
, X
n
, u kojima su parcijalni izvodi po svim promenljivim =0 nazivaju se stacionarne tačke.
grad f(a)=0
0
) (
,...
) (
1
=
c
c
c
c
n
x
a f
x
a f

U okolini tačke a: , ||) (|| ) ( 2 / 1 ) ( ) (
2 2
a x a x o a f d a f x f ÷ ÷ + + =
df(a)=0.
Znak f(x)-f(a) zavisi od d
2
f(a). Ako je za ¬x=0 d
2
f(a)>0, tada f-ja ima lokalni min u tački a, ako je za ¬x=0
d
2
f(a)<0, tada f-ja ima lokalni max u tački a.
Ako d
2
f(a) menja znak u a, tj ako u svakoj okoline tački a postoje tačke u kojima je d
2
f(a)<0 kao i d
2
f(a)>0
onda f-ja nema ekstremuma u toj tački (sedlasta tačka). Ako je d
2
f(a)=0, ne može se ništa reći o karakteru
stac. tačke već se moraju posmatrati difencijali višeg reda ili direktno A
2
f(a) u toj tački.
n n n n n nn
n
i
j i
n
j j i
dx dx A dx dx A dx A dx A dx A dx dx
x x
a f
a f d
1 , 1 2 1 12
2 2
2 22
2
1 11
2
2
... ) ( ... ) ( ) (
) (
) (
÷ ÷
+ + + + =
c c
c
=
¿¿

Za n=2 Bdxdy dy C dx A a f d 2 ) ( ) ( ) (
2 2 2
+ + = A=F
xx
(a) B+F
xy
(a) C =F
yy
(a)
F(x,y)=Ax
2
=2Bxy+Cy
2
= ) ) (
2
1 (
2 2
x
y
A
C
x
y
A
B
Ax + + ;
1° A=0, B=0 F=Cy
2
, znak zavisi samo od y;
2° A=0, BK0 F=y(2Bx+Cy);
3° AK0 F=
) ) (
2
1 (
2 2
x
y
A
C
x
y
A
B
Ax + +
nema realnih resenja, diskrim<0
0 0 0 0
4 4
2 2
2
2
> > ¬ > ¬ < ÷ · < + ·
A
C
i AC B AC AC B
A
C
A
B
¬ ¢(t)>0 sgnF=sgnA=sgnC.
Zaključak:
1°D=B
2
-AC<0 A>0 (C>0) - min a ako je A<0 (C<0)- max;
2° D>0, kvadratna forma menja znak i funkcija u toj tački nema ekstremne vrednosti (sedlasta tačka);
3° D=0=B
2
-AC tada se funkcija ¢ anulira u nekoj tački t
0
pa su potrebni diferenc. višeg reda.

13. Silvesterov kriterijum

F(x1,x2,...xn) =
2 2
1 11
...
n nn j i
n
i
n
j
ij
x A x A x x A + =
¿¿
.
Kvadratna forma je pozitivno definitna ako je F(x)>0 za ¬xeR
n
, a negativno definitivna ako je F(x)<0 za
¬xeR
n
. Kvadratna forma je pozitivno definitna ako su svi glavni minori determ |A
ij
| pozitivni, a negativno
definitivna ako su glavni minori |A
ij
| alternativnog znaka s tim da je A
11
<0.
2
2
1
2
1
2
2
2
| |
n n
n i
x
f
x x
f
x x
f
x
f
Aij
c
c
c
c
c
c
c
= Simetrična determinanta. Hesijan.
Silvesterov kriterijum: Ako je kvadratna forma pozitivno definitna u nekoj tački f-ja u toj tački, ima min,
a ako je negativno definitivna u toj tački, ima max.
Ukoliko su svi gl. minori ove determ različiti od 0 ali forma nije ni poz. ni neg. def. tada f-ja nema
ekstremnih vrednosti u toj tački. Međutim ako je bar 1 od gl. minora=0, Silvesterov kriterijum nije odluciv.

14. Uslovni ekstremumi

Kod njih se pored funkcije daje 1 ili više veza između nezav. promenljivih. x ÷f(x), xeR
n
. Uslov je
¢
1
(x)=0,...¢
k
(x)=0, 1sk<n. To je k uslova, sve moraju biti dif. sa parc. izvodom prvog i drugog reda.
Jednačine moraju biti nezavisne.
Langranžov metod: z=f(x,y), ¢ (x,y)=0, x÷f(x,y(x))
0 ) ( 1 0 ) ( 1 0
)) ( , (
= '
c
c
+ ·
c
c
· = '
c
c
+ ·
c
c
· = x y
y x
x y
y
f
x
f
dx
x y x d ¢ ¢
Ako ovo posmatramo kao sistem koji ima
netriv. rešenje (1,y’(x)), tada determinanta ovog sistema mora biti =0

) , ( ) , ( 0
y x y
f
x
f
y x
y
f
x
f
c
c
c
c
=
c
c
c
c
=
c
c
c
c
c
c
c
c
¢ ¢
ì
¢ ¢
. Da bi tačka bila stacion. mora zadovoljavati uslove: 0 =
c
c
÷
c
c
x x
f ¢
ì ,
0 ) , ( , 0 = =
c
c
÷
c
c
y x
y y
f
¢
¢
ì
Lagranžova metoda parametara - multiplikatora: Da bismo odredili ekstremum f(x,y), ¢ (x,y)=0
posmatra se pomoćna f-ja F(x,y,ì)=f(x,y)- ì¢ (x,y) i određujemo njene stacionarne tačke koje su iste kao i
kod ¢ : 0 ) , ( 0 0 0 ; 0 0 = · =
c
c
=
c
c
÷
c
c
· =
c
c
=
c
c
÷
c
c
· =
c
c
y x
F
y y
f
y
F
x x
f
x
F
¢
ì
¢
ì
¢
ì
U opštem slučaju, u stacionar. tačkama ispitujemo određenost kvadratne forme diferencijala drugog reda
pomoću fje F tj d
2
F
z=f(x
1
, X
n
) ¢
1
(x)=0, ¢
k
(x)=0
F(x
1
,.... X
n
, ì
1
, ì
k
)=f(x
1
,.... X
n
)- ì
1
¢
1
(x)-... ì
k
¢
k
(x).
) ( 0 ) ( ) ( 0 k x n
x
F
i
i
= =
c
c
¢ , n+k j-na.
¿¿
÷ < ÷ >
c c
c
=
n
i
j i
n
j j i
dx dx
x x
F
F d max 0 min, 0
2
2


15. Definicija glatke krive i glatke povrsi.Tangentna ravan i normala

Prosta kriva je ona koja nigde ne seče samu sebe (osim u krajnjoj tački). Za krivu C kažemo da je prosta ako
važi:
| | ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
1 2 1 2 1 1 1 2 2 2
, , , , , , t t a b t t x t y t z t x t y t z t ¬ e = ¬ =

Za krivu C zadatu u parametarskom obliku j-na x=x(t), y=y(t), z=z(t) kažemo da je glatka ako su ispunjeni
sledeći uslovi:
1°f-je x,y,z su neprek. po t,
2°izvodi z y x & & & , , su neprek. i postoje na I,
3° zbir kvadrata izvoda >0. Ako se kriva C može predstaviti kao unija konačno mnogo segmenata I i J na
kojima je kriva glatka i x,y,z neprek. na I, tada kažemo da je kriva deo po deo glatka na I.
Glatka kriva je glatka ako se u svakoj tački može postaviti tangenta.
Glatke površi - Neka je S površ u prostoru data j-nom S: F(x,y,z)=0 i
1°neprekinda i diferenc. na S,
2° sa neprekidnim izvodima Fx, Fy, Fz za svaku tačku S i
3°Fx2+Fy2+Fz2>0, tada kažemo da je površ S glatka.

Na osnovu osnovne osobine gradijenta, da je to vektor normale na ekviskalarnu povrs, izvodimo jednačinu
tangente ravni i normale na površ čija je jednačina data u implicitnom obliku f(x,y,z)=0. Pretpostavimo da je
ova površ ekviskalarna površ funkcije u= f(x,y,z) kada je u=0. Ako tačka M
0
(x
0
,y
0
,z
0
) čiji je vektor položaja
r
0
i koji pripada ovoj površi, vektor normale je grad f u toj tački, tako da su jedn. tangetne ravni i normale
z
f
z z
y
f
y y
x
f
x x
gradf r r z z
x
f
y y
x
f
x x
x
f
gradf r r
c
c
÷
+
c
c
÷
+
c
c
÷
¬ + = ÷
c
c
+ ÷
c
c
+ ÷
c
c
¬ = ÷
÷ ÷ ÷ ÷
0 0 0
0
0 0 0
0 ) ( ) ( ) ( 0 ) ( .

16. Definicija integrala na metričkom prostoru (podela, mera, ćelija)


Neka je x÷f(x) R [a,b]
a<b, a=x
0
<x
1
<...<x
n-1
<x
n
=b A
1
=[ a=x
0
,x
1
]
,
A
2
=[ x
1
,x
2
]
,
A
n
=[ x
n
,b], biramo tacku ç
i
eA
i
i=1,...n.
Π=Π (A
1,
A
2,..
A
n
; ç
1,
ç
2...
ç
n
). Norma podele je ||Π||= ) x - (x max
1 - i i
i 1 n s s
.
Formirajmo
) )m(A ( ) x - )(x ( b]) [a, , S(f,
i
1
1 - i i
1
¿ ¿
= =
= = H
n
i
i
n
i
i
f f ç ç , m je mera od A
i
, dužina intervala A
i

D: Rimanov integral f-je f(x) na intervalu [a,b] je granična vrednost integr. suma koja se dobija kada f÷∞,
pri čemu norma podele ÷0. Ukoliko takva gran. vrednost postoji i nezavisna je od načina na koji se podele
konstruišu: c o o c < ÷ H ¬ < H H ¬ > - > ¬ · =
}
) ] , [ , , ( | ) )( 0 )( 0 ( ) ( I b a f S dx x f I
b
a


D: Definicija mere: Neka je X dati neprazni skup i neka je m realna f-ja definisana na nekoj familiji
skupova u koji su cX pri čemu je m(AB)=m(A)+m(B) za svaka 2 disjunktna skupa tako da je ABcu,
tada se f-ja m naziva mera a ova njena osobina aditivnost.

D: Neka je u familija podskupova od X za koju važ
1° x eu,
2° ako A i Beu¬A·Beu
3° za ¬Aeu postoji konačo mnogo disjunktnih skupova A
i
e u tako da je A'=A
1
A
2
..A
k
. Familija u se
naziva poluprstenom a svaki neprazan i različt skup od X skup iz poluprstena u naziva se ćelija.

D: Dijametar ćelije A, diamA =sup d(x,y), d je metrika, x,yeA. Norma podele je najveći dijam. neke ćelije
||Π||=
i
i 1
A max
n s s

D: Integralna suma. Neka je X neprazan skup na kome su definisani metrika d, polupsten u i mera m, pri
čemu pretpost. za ¬o>0 -Π tako da je ||Π||<o. Neka je f realna f-ja def. na skupu X. Za proizvoljnu podelu
Π=Π (A
1,
A
2,..
A
n
ç
1,
ç
2...
ç
n
) def integralnu sumu ) )m(A ( X) , S(f,
i
1
¿
=
= H
n
i
i
f ç . Ako postoji realan broj I tako
da za c o o c < ÷ H ¬ < H H ¬ > - > ¬ ) ] , [ , , ( | ) )( 0 )( 0 ( I b a f S tada se broj I naziva integral f-je f u odnosu na
meru m i pisemo
}
=
x
x dm x f I ) ( ) ( . Ako I postoji kažemo da je funkcija integrabilna u skupu X po meri m.
D: Donja i gornja Rimanova suma.
¿ ¿
= =
-
= H = H
-
n
i
i i
n
i
i i
A m M x f S A m m x f S
1 1
) ( ) , , ( , ) ( ) , , ( gde je
0 ) ( ); , ( sup ); , ( inf
,
,
> = =
e
e
i
Ai y x
i
Ai y x
i
A m y x f M y x f m
T: Ograničena f-ja f je integr. na X po nenegat. meri 0 ) ( >
i
A m , akko -I tako da je I S S = =
-
÷ H
-
÷ H 0 || || 0 || ||
lim lim
nezavisno od podele Π. Ako ova jednakost važi onda je
}
=
x
x dm x f I ) ( ) (
17. Osobine integrala

T: Ako je f(x)÷1 tada je njen integral jednak meri skupa X
}
=
x
X m x dm ) ( ) ( 1 .
Dokaz: mA A A m A m A m x f S
i
n
i
i
n
i
i
= = = = H
¿ ¿
= =
) ... ( ) ( ) ( 1 ) , , (
1
1
1

T: Integral je linearni operator def na skupu integr. f-ja. Ako su f i g integrabilne f-je na X po meri m onda
je of+|g integrabilno o,|eR i vazi
} } }
+ = +
x x x
x dm x g x dm x f x dm x g x f ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )) ( ) ( ( | o | o .
T: Ako je f-ja integrabilna na X, onda je integrabilna na svakom skupu AcX i ako je A=BC, gde su
B·C=0, tada
} } }
+ =
B C A
x dm x f x dm x f x dm x f ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( o
T: m(x)>0 i f-ja integrabilna na X, osf(x)s|
} }
s s
X X
x dm x f x dm x f x m ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( | o ÷
} }
s e s
X X
dm x g x dm x f X x x g x f ) ( ) ( ) ( : ), ( ) ( , vazi i nejednakost | ) ( || ) ( | | ) ( ) ( | x m d x f x dm x f
X X
} }
s
T: Ako je f-ja integrabilna na prostoru X , tada je f-ja ograničena.
T: O srednjoj vrednosti. Neka je f-ja neprekidna na X, tada postoji ) ( ) ( ) ( ) ( x m f x m d x f X
X
ç ç = e
}

18. Krivolinijski integral I vrste (po luku)

Neka je C glatka kriva data u parametarskom obliku x=x(t), y=y(t), z=z(t), os t s|.
Sve tačke krive C su u prostoru X u kome važi Euklidska metrika. Početna tačka luka je A=o, a krajnja B=|.
Pod celom podrazumevamo bilo koji luk T
i
T
i+1..

Mera - dužina luka, tako definisana mera je nenegativna i nezavisna od orijentacije krive ) (
1 i i i
T T m s
÷
= A
)
.
Podela Π: A=T
0
,T
1
, T
n
=B unutar svake ćelije ) (
1 i i
T T
÷
)

fiksiramo ) (
1 i i i
T T x
÷
e
)
Formiramo
i
1
s ) ( C) , S(f, A = H
¿
=
n
i
i
x f ,As je mera na luku AB. Krivolinijski integral I
vrste(po luku)
}
C
ds z y x f ) , , ( .
Izračunava se dt z y x t z t y t x f ds z y x f
dt
dx
x z y x
dt
ds
C
2 2 2 2 2 2
)) ( ), ( ), ( ( ) , , ( , & & & & & & & + + = ¬ = + + =
} }
|
o


19. Krivolinijski integral II vrste (po koordinatama)

Neka je C glatka kriva data u parametarskom obliku x=x(t), y=y(t), z=z(t), os t s|. Sve tačke krive C su u
prostoru X u kome važi Euklidska metrika. Početna tačka luka je A=o, a krajnja B=|. C je orijentisan u
smeru u kome parametar t raste. Ćelije su iste kao kod kriv. int. I vrste.
D: Mera: T
1
(x
1
,y
1
,z
1
) T
2
(x
2
,y
2
,z
2
). T
1
i T
2
su kranje tačke ćelije - luka T
1
T
2
1 2 2
) ( x x T T m ÷ =
)

i 1 - i i i 1 - i i i
1
, ) ( C) , S(f, T T x x x x x x f
n
i
i
)
e ÷ = A A = H
¿
=
.
Krivol.integ. po koordinatama x,y,z
} } }
C C C
dz z y x f dy z y x f dx z y x f ; ) , , ( ; ) , , ( ; ) , , (

} } } }
+ +
C C C C
dz z y x R dy z y x Q dx z y x P dz z y x f dy z y x f dx z y x f ) , , ( ) , , ( ) , , ( ; ) , , ( ; ) , , ( ; ) , , ( .
Izračunava se
} }
+ + = + +
|
o
dt z t x R y t x Q x t x P dz z y x R dy z y x Q dx z y x P
C
) ' ),...) ( ( ' ),...) ( ( ' ),...) ( ( ( ) , , ( ) , , ( ) , , (
Napomena.Ako se promeni orijentacija krive, integral menja znak ) ( ) (
1 2 2 1 2 1
x x x x T T m ÷ ÷ = ÷ =
)


20. Veza između krivolinijskog integrala I i II vrste

Ako su o, |, ¸ uglovi koje tangenta u proizvoljnim tackama kribe C zaklapa sa koordin. osama, tada je
dx=cosodt,
dy=cos|dt,
dz=cos¸dt.
cos
2
o+cos
2
|+cos
2
¸=1.
} }
+ + = + +
C C
dt R Q P Rdz Qdy Pdx ) cos cos cos ( ¸ | o
Dakle krivol. integr po koordinatama sveli smo na kriv. po luku. Izmenom orijentacije luka, prvi integral
menja znak, a kod drugog se menja znak podintegralne f-je jer svi kosinusi promene znak jer vektor tangente
promeni smer.

21. Definicija dvojnog integrala

Neka je u prostoru u oblasti R
2
zadata zatv. i ogran. oblast D. Granica te oblasti je deo po deo glatka. Pod
ćelijom o podrazumevaćemo podobl. oblasti D koja je takođe deo po deo glatka. Za meru ćelije uzećemo
m(o) - površinu ćelije. Podelu H čine disjunktne ćelije o
i
čija je Uo
i
=D. Biramo tačku po tačku u svakoj
ćeliji. Za f-ju f(x,y) na D def. integralnu sumu ) )m( , ( D) , S(f,
i
1
o
¿
=
= H
n
i
i i
y x f . Integral koji se dobija je
dvojni integral f-je.
}}
D
dxdy y x f ) , ( , specijalno za f(x,y)=1÷ P dxdy V dxdy y x f
D D
= =
}} }}
, ) , (

22. Svođenje dvojnog integrala na dvostruki na proizvoljnoj oblasti

Neka je dat pravougaink R: {(x,y)|asxsb, csysd}
D: Dvostruki integral. Ako je fukcija x÷F1(x)=
}
d
c
dxdy y x f ) , ( integrabilna na seg [a,b], tada se
} } } } }
= = =
b
a
d
c
b
a
d
c
b
a
dy y x f dx dx dy y x f dx x F I ) , ( ) ) , ( ( ) (
1 1
naziva dvostruki integral.
T: Ako je f-ja (x,y)÷f(x,y) integrabilna na pravougaoniku P=[a,b] x [c,d], ako je ¬xe[a,b], y÷f(x,y)
integrabilna na [c,d],tada postoji dvostruki integral
} }
b
a
d
c
dy y x f dx ) , ( i jednak je dvojnom integralu po P.
} } }}
=
b
a
d
c P
dydx y x f dy dx y x f ) , ( ) , (

T: Ako je f-ja f neprekidna na pravougoniku abcd tada je dvojni integral
} } } } } } } } }}
= = = =
a
c
b
d
b
a
d
c
d
c
b
a
b
a
d
c P
dx y x f dy dy y x f dx dydx y x f dydx y x f dy dx y x f ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
T: Izračunavanje po proizvoljnoj oblasti. Neka je D ograničena oblast pravama x=a, x=b i krivama
y=g1(k), y=g2(x), gde su g1 i g2 neprekidne na [a,b], g1(x)sg2(x) za ¬xe[a,b]. Ako je f integr. na D i ako je
za ¬xe[a,b] y÷f(x,y) integr. na [g1(x),g2(x)] tada je . ) , ( ) , ( ) , (
) ( 2
) ( 1
) ( 2
) ( 1
} } } } }}
= =
b
a
x g
x g
b
a
x g
x g D
dy y x f dx dydx y x f dy dx y x f
Dokaz:
c je najmanja vrednost g1(x), xe[a,b], d je najveca vrednost g2(x) xe[a,b]. P=[a,b] x [c,d]
f*(x,y)=f(x,y), (x,y) e D i f*(x,y)=0, (x,y) eP\D. f* je integr. na D(P).
dy dx y x f dy dx y x f dy dx y x f dy dx y x f
D D P D D P DU P
}} }} }} }}
= + =
=
) , ( * ) , ( * ) , ( * ) , ( *
\ ) \ (

} } } } } }
= = + + =
) ( 2
) ( 1
) ( 2
) ( 1 ) ( 2
) ( 2
) ( 1
) ( 1
) , ( ) , ( * ) , ( * ) , ( * ) , ( * ) , ( *
x g
x g
x g
x g
d
x g
x g
x g
x g
C
d
c
y x f y x f dy y x f dy y x f dy y x f dy y x f
dx dy y x f dy dx y x f dy dx y x f dy dx y x f
b
a
x g
x g P
b
a
d
c P
} } }} } } }}
= = =
) ( 1
) ( 1
) , ( ) , ( ) , ( * ) , ( *
Analogno . ) , ( ) , ( ) , (
) ( 2
) ( 1
) ( 2
) ( 1
} } } } }}
= =
b
a
x g
x g
d
c
y h
y h D
dy y x f dx dydx y x f dy dx y x f

23. Trojni integral i integral na Rn

D: Neka je Dc R
3
, mera ćelije - njena zapremina. ) )m( , , ( D) , S(f,
i
1
W z y x f
n
i
i i i ¿
=
= H . Ako je f-ja
(x,yz)÷f(x,yz) integrabilna na paralelopipedu R:[a,b] x [c,d] x[p,q], osnovni zadatak je da se trojni integral
}}}
=
D
dxdydz z y x f I ) , , ( prikaže u obliku trostrukog integrala, tj. da mu se rastave granice.
..... ) , , ( ) , , ( ) , , (
} } } } } } }}}
= = =
d
c
q
p
b
a
b
a
d
c
q
p D
dx z y x f dz dy dz z y x f dy dx dz dxdy z y x f
I ovde važi teorema kao kod dvojnog integrala: Ako je f-ja integrabilna u paralelopipedu R, tada su integral I
i svi trostruki integrali medjusobno jednaki. Trojni integrali po proizvoljnoj oblasti. Fine oblasti D-
ograničena površina koja je glatka, ili je deo po deo glatka. z1(x,y), z2(x,y). (x,y)eG,
z1(x,y) szs z2(x,y) . ) , , ( ) , , (
) , ( 2
) , ( 1
} }} }}}
=
y x z
y x z G D
dz z y x f dxdy dz dxdy z y x f


24. Nesvojstveni integral

D: Integral je nesvojstven ukoliko je oblast integracije neograničena ili ukoliko je podintegralna f-ja
neograničena.
D: Neka je D neograničena oblast u R
2
, čija je granica deo po deo glatka kriva. Neka je f(x,y) f-ja definisana
na D integrabilna na svakoj konačnoj podoblasti BcD. Posmatrajmo niz oblasti D
n
sa osobinom da svaka
oblast D
n
sadrži oblast K
n
· D gde je K
n
krug poluprečnika n sa centrom u koord. početku. Ako za bilo
kakav niz oblasti D
n
postoji ista granična vrednost
}}
=
· ÷
Dn
n
I dxdy y x f ) , ( lim onda kažemo da nesvojstveni
integral na D ima vrednost I i pisemo I dxdy y x f dxdy y x f
Dn D
n
= =
}} }}
· ÷
) , ( ) , ( lim
D: Neka je D beskonačna traka na R
2
x=a, x=b, y=c i neka je f(x,y) integrabilna na svakoj podoblasti
BcD.Neka postoji
} }
· b
a c
dy y x f dx ) , ( , onda postoji i nesvojst. dvojni integral
}} } }
=
·
D
b
a c
dxdy y x f dy y x f dx ) , ( ) , (

25. Grin-Rimanova formula – dokaz



x
y
D
a
b
c
d
( ) Y x
( )
0
y x



Veza između dvojnog po oblasti D koju obuhvata kontura L i krivolinijskog integrala II vrste tj po
koordinatama po zatvorenoj i orijentisanoj konturi L.
T: Neka je
2
D R c ograničena sa jednom ili više deo po deo glatkih kontura. Pretpostavimo da su P(x,y) i
Q(x,y), kao i njihovi parcijalni izvodi, neprekidne na elem. oblasti D koju ograničava orijentisana kontura L,
tada važi (1)
}} }
c
c
÷
c
c
= +
D L
dxdy
y
P
x
Q
dy y x Q dx y x P ) ( ) , ( ) , ( . Elementarna oblast znači da vertik. ili horiz. linija
seče konturu L najviše u dve tačke. Na levoj strani jednakosti (1) imamo kriv. integral koji je dobijen iz
integr. suma u kojima se uzimaju vrednosti P i Q samo na konturi L. Na desnoj strani je dvojni integral po
oblasti D koju obuhvata kontura L.
Dokaz. Pomatrajmo elementarnu oblast D koju obuhvata kontura L. Horiz. prave y=c i y=d dodiruju konturu
L u tačkama C i E, a vertik prave u t A i B. Luk ACB dat je jednačinom y= y
1
(x) a luk AEB jednačinom
y= y
2
(x). Pođimo od dvojnog integrala
}}
c
c
D
dxdy
y
P
=I
1
. Transformišemo ga u krivolinijski integral
I
1
=
} } } } }
÷ = =
c
c
b
a
b
a
x y
x y
b
a
b
a
dx x y x P dx x y x P
x y
x y
y x P dx dy
y
P
dx )) ( , ( )) ( , (
) (
) (
) , (
1 2
1
2
) ( 2
) ( 1
, ako u poslednja dva integrala
umesto y
1
i y
2
stavimo y, tada se ova dva određena integrala svode na dva krivol. pri čemu umesto granica a
i b moramo staviti lukove ACB i AEB.
} } } } }
÷ = ÷ ÷ = ÷
ACB L BEA ACB AEB
dx y x P dx y x P dx y x P dx y x P dx y x P ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( . Dakle dokazali smo da vazi
}} }
=
c
c
D L
dxdy y x P dxdy
y
P
) , ( . Na sličan način dokazuje se
}} }
=
c
c
D L
dxdy y x Q dxdy
y
Q
) , ( . Sabiranjem levih i
desnih strana poslednjih jednakosti dobija se Grin-Rimanova formula. Proverimo važenje ove teorema kada
oblast nije elementarna. Neka su A i B tačke na konturi L u kojima vertikalne linije dodiruju L. Ako A i B
spojimo sa duži, oblast D je podeljena na dve elementarne oblasti D
1
i D
2
za koje važi Grin-Rimanova teor.
}} } }} } }} } } }} } } }} }
= ¬ + = + ¬ = + = +
D L D BEA D ACB AB D BEA BA D AEB
2 1 2 1


26. Smena promenljive u višestrukom integralu
Kod visestrukih integrala mogu biti ili komplikovane podint. funkcije ili slozena oblast po kojoj se integrali.
Oba ova problema mogu se resiti smenom.
Dvojni integrali. Dat je dvojni integral. Treba uvesti nove promenljive u i v x=x(u,v), y=y(u,v), pri cemu
vazi da je preslikavanje tacaka iz ravni xy u ravan uv uzajamno jednoznacno. Kada se uvedu nove
promenljive onda se D preslikava u D’, a podint. funkcija se transormise na (u,v)÷f(x(u,v),y(u,v)). Kako
transformisati dxdy. Ovaj izraz je nastao od povrsine celije o
i
u granicnom procesu o
i
÷0. Ovaj problem se
resava preko Jakobijana
}}
= =
c
c
c
c
c
c
c
c
D
dudv J v u y v u x f I
v u D
y x D
v
y
u
y
v
x
u
x
| | )) , ( ), , ( (
) , (
) , (

Trojni integrali. Slicno kao kod dvojnih, ovde je smena pomocu x=x(u,v,w), y=y(u,v,w), z=z(u,v,w)
}}} }}}
= =
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
'
| | )) , , ( ), , , ( ), , , ( ( ) , , (
D D
dudvdw J w v u z w v u y w v u x f dxdydz z y x f J
w
z
v
z
u
z
w
y
v
y
v
y
w
x
u
x
u
x


27. Γ funkcija i Β funkcija

D: F-ja x÷I(x) definiše se pomoću
}

÷ ÷
> = I
0
1
0 , ) ( x dt t e x
x t
Int. je Eulerov integral druge vrste.
} }

÷ ÷

÷ ÷
=
· +
+ ÷ = = I =
· +
÷ = = I
0 0
1
0
) 1 ( ) 2 ( 1
0
) 1 ( t e dt te e dt e
t t t t

T: Gama funkcija je jedno rešenje funkcionalne jednačine I(x+1)=x I(x).
Dokaz:
) (
0
) 1 (
0 0
x x e dt t e x t e dt t e x
t x t x t x t
I = +
· +
= = + I
÷

÷

÷ ÷
} }

T: Za 0<x<1 važi
x
x x
t
t
sin
) 1 ( ) ( = ÷ I I
D: Funkcija (p,q)÷B(p,q) definisana pomoću 0 , , ) 1 ( ) , (
1
0
1 1
> ÷ =
}
÷ ÷
q p dx x x q p B
q p
je Beta f-ja, integral je
Eulerov int I vrste. Ako uvedemo smenu x=1-t, dobijamo
}
÷ ÷
÷ =
1
0
1 1
) 1 ( ) , ( dt t t q p B
q p
, tj B(p,q)=B(q,p), tj B je
simetrična funkcija u odnosu na promenljive. p i q. Gama i Beta funkcije su povezane:
} }

÷ ÷

÷ ÷
= I = I
0
1
0
1
, ) ( , ) ( dy y e q dx x e p
q y p x
množenjem levih i desnih strana dobija se
= I I ) ( ) ( q p
} }

÷ ÷ + ÷

0
1 1 ) (
0
dxdy y x e
q p y x
. Smenom x=u(1-v), y=uv, za koju je J=u, prvi kvadr. se preslikava na
0su<+·, 0svs1, tako da dvojni int. postaje ) , ( ) ( ) 1 ( ) ( ) (
1
0
1 1
0
1
q p B q p dv v v du u e q p
p q q p u
+ I = ÷ = I I
} }
÷ ÷

÷ + ÷
.
Time je dokazana sledeća teorema
T: Između beta i gama f-ja postoji veza
) (
) ( ) (
) , (
q p
q p
q p B
+ I
I I
= .
}
÷ > =
2 /
0
1 , cos sin ) , (
t
q p xdx x q p I
q p
. Smenom sinx= t , dobija se
}
÷
+
÷
+
÷ =
1
0
1
2
1
1
2
1
) 1 (
2
1
) , ( dt t t q p I
q p

Odatle,
}
+ +
= =
2 /
0
)
2
1
,
2
1
(
2
1
cos sin ) , (
t
q p
B xdx x q p I
q p

28. Površinski integral I vrste
( , )
( , )
( , )
( , )
uv
x x u v
y y u v
z z u v
u v D
=
=
=
e

Celija o je ograniceni deo povrsi S cija je granica deo po deo glatka kontura. Mera celije je njena povrsina.
Formiramo integralnu sumu
1
( , , ) ( ) ( )
n
i i
i
S f S f P m o
=
H =
¿
Integral koji proizilazi iz ovoga je povrsinski integral prve vrste.
Ako je
i
o ortogonalna projekcija celije
i
o na tangentnu ravan, konstruisanu u tacki Pi i neka je m(
i
o )
mera takve projekcije moze se pokazati da se navedeni integral dobija koriscenjem integralne sume
1
( , , ) ( ) ( )
n
i i
i
S f S f P m o
=
H =
¿

29. Izražavanje površinskog integrala preko dvojnog

S:
( , )
( , )
( , )
( , )
uv
x x u v
y y u v
z z u v
u v D
=
=
=
e

Svakoj podeli oblasti S na celije
i
o
odgocara podela oblasti Duv na celije
i
o *, pri cemu su
i
o slike celija
i
o * pri datom preslikavanju.
2 2 2
( ) ( *)
i i i i i
m A B C m o o = + + · , gde su Ai , Bi , Ci izracunati u nekoj tacki celije
i
o *.
Integralna suma je
2 2 2
1 1
( , , ) ( ) ( ) ( ) ( *)
n n
i i i i i i i
i i
S f S f P m f P A B C m o o
= =
H = = + +
¿ ¿

( ) ( )
2 2 2 2
( , , ) ( , ), ( , ), ( , ) ( , ), ( , ), ( , )
S Duv D
f x y z dS f x u v y u v z u v A B C dudv f x u v y u v z u v EG F dudv = + + = ÷
}} }} }}


S: z=z(x,y)
( )
2 2
( , , ) , , ( , ) 1
S Duv
f x y z dS f x y z x y p q dxdy = + +
}} }}

Specijalno ako je f(x,y,z)=1 onda
2 2 2 2 2 2
( ) 1
S Duv Duv Dxy
m S dS A B C dudv EG F dudv p q dxdy = = + + = + = + +
}} }} }} }}

30. Orijentacija površi

Ako se površ podeli na ćelije, onda se kontura koja je granica svake pojedinačne ćelije može orijentisati na 2
načina, pri tome kriva koja je zajednička granica 2 susedne ćelije može biti orijentisana u istom smeru u obe
ćelije ili u različitom smeru.Pokazuje se da u slučaju dvostrane površi uvek postoji takva orujentacije ćelija
da su granice susednih ćelija orijentisane u suprotnom smeru. Orijentacijom konture koja je granica jedne
ćelije, definišemo smer normale u svakoj tački te ćelije po principu desne zavojnice. Ako je površ zadata
parametarskim jednačinama ( ( , ),..., ( , ) ) x x u v u v Duv = e onda se podela na ćelije I njihovaorijentacija može
odrediti primenom iste procedure u u-v ravni, a zatim preslikavanjem vratiti na površ S i tu orijentisati.
Naime, u uv ravni imamo samo dve moguće orijentacije konture, pozitivnu ili negativnu. Ako se oblast Duv
podeli na ćelije čije se granice zatim orijentišu ili sve pozitivno ili sve negativno, dobiće se i orijentacija
ćelije na površi S.
Ako je površ zadata eksplicitnom jednačinom z=f(x,y) , orijentaciju je moguće definisati I tako što se utvrdi
da normala površi zaklapa sa z osom ili svuda oštar ili tup ugao, tj. cos 0, cos 0 ¸ ¸ > s . U slučaju zatvorenih
površi govorimo o spoljašnjoj i unutrašnjoj strani površi. Neka je S orijentisana površ i neka su njene ćelije
kao i kod površinskog integrala I vrste(svaki deo površi S ograničen prostom deo po deo glatkom
konturom). Pored toga, pretpostavićemo da su ćelije dovoljno malog dijametra, da normala u svakoj tački
ćelije zaklapa ugao sa y osom čiji je kosinus nepromenljivog znaka, tk. ili je cos 0 ¸ > ili je cos 0 ¸ s (u
svakoj tački ćelije).
Mera ćelije σ (σ’ – ortogonalna projekcija σ (na xy ravan)):
( '), cos 0
( ) ( '), cos 0
0, cos 0
m
m m
o ¸
o o ¸
¸
> ¦
¦
= ÷ <
´
¦
=
¹

Integralna suma za ovakvu podelu i meru je :
1
( , , ) ( , , ) ( ')
n
i i i i
i
S f S f x y z m o
=
H = ± ·
¿
gde znake uzimamo prema pravilu za meru.

31. Definicija povrsinskog integrala II vrste
(po koordinatama)
( ) , ,
S
f x y z dxdy
}}


Najjednostavniji slučaj: tada je normala na S orijentisana tako da ili je
cos 0 ¸ > svuda na S ili je cos 0 ¸ s svuda na S. U tom slučaju navedena
integralna suma je integralna suma za dvojni integral od f(x,y,z(x,y)) za
Dxy, pa je :
( ) ( ) , , , , ( , )
xy
S D
f x y z dxdy f x y z x y dxdy = ±
}} }}

Pri čemu se uzima + ako se integrali po gornjoj strani,a – u suprotnom
slučaju.

( ) ( ) ( ) , , , , , ,
S
P x y z dydz Q x y z dzdx R x y z dxdy + +
}}

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) , , , , , , , , , , , ,
S S
P x y z dydz Q x y z dzdx R x y z dxdy P x y z dydz Q x y z dzdx R x y z dxdy
÷ +
+ + = ÷ + +
}} }}

Ako je S: z=z(x,y)
(cos , cos , cos ) n o | ¸ =
r

2 2 2 2 2 2
1
cos , cos , cos
1 1 1
p q
p q p q p q
o | ¸ = ÷ = =
+ + + + + +


32. Veza između površinskog integrala I i II vrste


1
( , , ) ( ) ( ')
n
i
i
S f S f Pi m o
=
H = ± ·
¿

Ćelije su dovoljno male da je cosγ=const.
Ako je ( )
i
P o površina ćelije
i
o , onda je ( ') ( ) cos
i i i
m P o o ¸ =
Zato je
1 1
( , , ) ( ) ( ) cos ( ) cos ( )
n n
i i i i
i i
S f S f Pi P f Pi P o ¸ ¸ o
= =
H = ± · = · ·
¿ ¿

T:Neka je S orijentisana glatka površ I neka su P,Q,R definisane, neprekidne fje na S. Tada je:
( )
2 2 2
cos cos cos
S S S
PA QB RC
Pdydz Qdzdx Rdxdy P Q R dS
A B C
o | ¸
+ +
+ + = + + = ±
+ +
}} }} }}

gde su
2 2 2 2 2 2 2 2 2
cos , cos , cos ,
A B C
A B C A B C A B C
o | ¸ = ± = ± = ±
+ + + + + +
pri čemu se
znak kod ovih uglova bira tako da cos cos cos o | ¸ , , budu kosinusi uglova koje normala na površ S zaklapa
sa koordinatnim osama. A, B i C se dobijaju iz normale:
( ) ( )
, , n grad f x y z Ai Bj Ck = = + +
r r r
r

33. Svođenje površinskog integrala I vrste na dvojni

Neka je glatka povrs S zadata parametarskim jendacinama
( , )
( , )
( , )
( , )
uv
x x u v
y y u v
z z u v
u v D
=
=
=
e

Tada je
2 2 2 2 2 2 2 2 2
cos , cos , cos ,
A B C
A B C A B C A B C
o | ¸ = ± = ± = ±
+ + + + + +

Pri cemu se u sva tri slucaja istovremeno uzima znak + ili – sto zavisi od orijentacije povrsi. Ako je
usvojeno da normala na povrsi ima smer vektora (A,B,C) onda se svuda uzima znak +, a gde je smer
normale (-A,-B,-C) svuda se uzima znak -.
Primenom prethodne teoreme dobijamo da je
( )
2 2 2
cos cos cos
S S S
PA QB RC
Pdydz Qdzdx Rdxdy P Q R dS dS
A B C
o | ¸
+ +
+ + = + + = ±
+ +
}} }} }}

A dalje primenom veze povrsinskog integrala prve vrste i dvojnog imamo da je ovo jednako
2 2 2
2 2 2
( )
Duv Duv
PA QB RC
A B C dudv PA QB RC dudv
A B C
+ +
± + + = ± + +
+ +
}} }}



34. Štoksova formula

Ako je kriva u prostoru orijentisana tako da pri njenom obilasku oblasti površ koja je njome zatvorena na
licu uvek ostaje sa leve strane, kažemo da je kriva orijentisana pozitivno u odnosu na orijentaciju površi.
Pokazuje se da važi sledeće pravilo: ako je normala površi S ) , , ( C B A n ÷ ÷ ÷ =
µ
onda pozitivna orijentacija
krive C odgovara negativnoj orijentaciji krive I. Ako je S orijentisana glatka površ zadata parametarskim j-
nama čija je granica glatka, pozitivno orijentisana zatvorena kriva C i ako su P, Q i R neprekidne na SC
kao i njihovi parc. izvodi, tada je:
= ÷ + ÷ + ÷ = + +
}} }
dxdy Py Qx Rx Pz dydz Qz Ry Rdz Qdy Pdx
S C
) ( ) ( ) (
. / / /
cos cos cos
/ / / dS
R Q P
z y x
R Q P
z y x
dxdy dzdx dydz
S S
}} }}
c c c c c c = c c c c c c =
¸ | o


35. Formula Ostrogradskog

1 2 3
S S S S =


Neka je VeR
3
deo prostora ograničen površi S. Ako su P, Q i R
sa parci. izvodima neprek. na VS, tada je
( ) ( )
}}
+ +
S
dzdx z y x Q dydz z y x P , , . .
( )
}}} |
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
= +
V
dxdydz
z
R
y
Q
x
P
dxdy z y x R , , , , ¬površ. integral
spolj. strane površi.
Dokaz:
x
y
z
V
D
0
( , ) z z x y =
1
S
2
S
3
S
( , ) z Z x y =
( ) ( )
0
( , )
0
( , )
( , , ( , ) , , ( , ) )
xy xy
Z x y
V D z x y D
R
R
dxdydt dz dxdy R x y Z x y R x y z x y dxdy
z
t
| |
c
c
= = ÷ = |
c |
c
\ .
}}} }} } }}

( ) ( ) ( ) 0 , , , , , ,
3 1 2
= = + =
}} }} }}
dxdy z y x R dxdy z y x R dxdy z y x R
S S S
jer je cos¸=0 ( k n
µ
µ
±
3
),
.
3 2 1
}} }} }} }}}
+ + =
c
c
S S S V
Rdxdy Rdxdy Rdxdy dxdydz
z
R
Slično: dxdydz
x
P
V
}}}
c
c
i dxdydz
y
Q
V
}}}
c
c
.


36. Elementi skalarnog polja

(x,y,z)|÷f(x,y,z) = f( r
µ
); k z j y i x z y x r
µ µ µ
µ
+ + = = ) , , ( ;
1) ekviskalarno polje: f(x,y,z) = const.;
2) gradijent: k
z
f
j
y
f
i
x
f
z
f
y
f
x
f
f
µ µ µ
c
c
+
c
c
+
c
c
=
|
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
, , ;
; ) ( ; ) ( ; ); , , ( f g g f g f g f g f f gradf
z y x
V + V = · V V ± V = ± V V =
c
c
c
c
c
c
= V

; ) ( )) , , ( ( g g f y z x g f V ' = V

37. Elementi vektorskog polja

( ) ( ) ( ) ( ) ( ), , , ( , , ; , , , , ,
1
z y x a z y x a z y x a z y x r a r =
µ µ
o
µ µ
o
µ

( ) ( ) ( ) ( ) ( )k z y x a j z y x a i z y x a z y x a z y x a
µ µ µ
, , , , , , ) , , , , ,
3 2 1 3 2
+ + = , oblast def. ovakve f-je je vektorsko polje.
1) vektorske linije polja su krive u čijoj je svakoj tački vektor tangente kolinearan sa linijama vekt. polja a
µ
:
( ) · = × = 0 , , ,
µ
µ µ µ
r d a dz dy dx r d
( ) ( )
= =
z y x a
dy
z y x a
dx
, , , ,
2 1

( ) z y x a
dz
, ,
3
= , opšte rešenje ovog sis. dif. j-na je
( ) ( ) ¬ = =
2 1
, , , , , C z y x F C z y x F familija površi;
2) solenoid - skup vektorskih linija koje prolaze kroz sve tačke neke konture koja se nalazi u vektorskom
polju.

38. Prostorni izvodi

1° grad. skal. polja ( ) ( )
}}
÷
=
S
D
D
S d r f r gradf
µ
µ µ
1
0
lim ;
2° divergencija ( ) ( ) S d r a r a div
S
D
D
µ
µ µ µ µ
}}
÷
=
1
0
lim ;
3° rotor ( ) ( )
}}
× =
÷
S
D
D
r a S d r a rot
µ µ
µ
µ µ
1
0
lim .
39. Divergencija


( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ... ... ;
2 1 2 1
+ + = + + + = + b div C a div C b C a C div b div a div b a div
µ
µ
µ
µ
µ
µ
µ
µ
;
( ) ( ) ( ) . lim lim , , ), , , (
0 0
3 2 1
gradf C S d r f C S fd C z y x f C div C C C C
S S
D D
· = = = · =
}} }}
÷ ÷
µ µ
µ
µ µ µ µ µ
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
3 2 1 3 2 1 3 2 1
grada k grada j grada i a k div a j div a i div a k a j a i div a div
µ µ µ µ µ µ µ µ µ
µ
+ + = + + = + + =
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
= k
z
a
j
y
a
i
x
a
k k
z
a
j
y
a
i
x
a
j k
z
a
j
y
a
i
x
a
i
µ µ µ µ µ µ µ µ µ µ µ µ
3 3 3 2 2 2 1 1 1
;
;
3 2 1
a
z
a
y
a
x
a
a div
µ µ
· V =
c
c
+
c
c
+
c
c
=
40. Rotor

1° ( ) ... ...
2 1 2 1
+ + = + + b rot C a rot C b C a C rot
µ
µ
µ
µ
;
2° ( ) ( ) f C f C f C z y x f C
3 2 1
, , , , = ·
µ
, ( ); , ,
3 2 1
C C C C =
µ

( ) ( ) ( )
}} }}
÷ ÷ ÷
× ÷ = ×
÷
= × =
S
D D
S
D
S fd
D
C S fd C
D
f C S d
D
f C rot
µ µ µ µ µ µ µ
1
lim
1
lim
1
lim
0 0 0
¬ ( ) . gradf C f C rot × ÷ = ·
µ µ

( ) ( ) ( ) ( )= + + = + + =
3 2 1 3 2 1
a k rot a j rot a i rot a k a j a i rot a rot
µ µ µ µ µ µ
µ

=
|
|
.
|

\
|
c
c
÷
c
c
+ |
.
|

\
|
c
c
÷
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
÷
c
c
= × ÷ × ÷ × ÷ = k
y
a
x
a
j
x
a
z
a
i
z
a
y
a
grada k grada j grada i
µ µ µ µ µ µ
1 2 3 1 2 3
3 2 1

.
3 2 1
a a rot
a a a
z y x
k j i
µ µ
µ µ µ
× V = =
c
c
c
c
c
c
=

41. Štoksova formula i formula Gaus-Ostrogradskog u vektorskom obliku

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) z y x R z y x Q z y x P a dxdy dzdx dydz S d dz dy dx r d , , , , , , , , , , , , , , = = =
µ
µ
µ
;
} }} } }}
· = · ¬
c
c
c
c
c
c
= + +
C S C S
S d a rot r d a
R Q P
z y x
dxdy dzdx dydz
Rdz Qdy Pdx
µ
µ µ µ
- Štoksova formula.
}} }}} }} }}}
= ¬
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
= + +
S V S V
dV a div S d a dxdydz
z
R
y
Q
x
P
Rdxdy Qdzdx Pdydz
µ
µ
µ
- formula Gaus -
Ostrogradskog.

42. Klasifikacija vektorskih polja

1) Ako je za neke tačke polja 0 , 0
µ
µ µ
= = a rot a div , onda je to potencijalno polje;
2) 0 , 0
µ
µ µ
= = a rot a div - solenoidno polje;
3) 0 , 0
µ
µ µ
= = a rot a div - Laplasovo polje;
4) 0 , 0
µ
µ µ
= = a rot a div - složeno polje.

43. Potencijalno polje

) , , ( ) , , ( z y x grad a potencijal z y x ¢ ¢ = ÷
µ
ovakvo polje je uvek potenc.
Dokaz:
2
2
2
2
2
2
, , ,
z y x
a div
z y x
a
c
c
+
c
c
+
c
c
=
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
=
¢ ¢ ¢
¢ ¢ ¢
µ
z y x
z y x
k j i
a rot
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
=
¢ ¢ ¢
µ
.Razvojem determin.
zakljucujemo da su sve komponente rot a
µ
=0, tj a
µ
=grad¢·a
µ
=d¢, rot a
µ
=dGa
µ
=dG(d¢)=(dGd)¢= 0
div a
µ
=d(d¢)=dd¢=d¢=0. Polje je potenc. i
a
µ
=grad¢ ¬ = ·
c
c
=
c
c
=
c
c
= ) , , ( ) , , ( , ) , , ( , ) , , (
3 2 1
z y x
z
z y x a
y
z y x a
x
z y x a ¢
¢ ¢ ¢

[
}
+ = ) , ( ) , , (
0
1
z y dx z y x a
x
x
,
C dz z y x a dy z y x a dx z y x a z y x
z
z
y
y
x
x
+ + + =
} } }
) , , ( ) , , ( ) , , ( ) , , (
0
3
0
2
0
1
¢
44. Solenoidno polje, Laplasovo polje

Solenoidno polje
D: Polje a za koje je u svakoj tački div a = 0 i bar u jednoj tački rot a = 0, naziva se solenoidno polje.
T: Ako se polje a može prikazati u obliku
a = rot b ,
tada je ono solenoidno.
Vektorsko polje b , iz koga je izvedeno solenoidno polje, naziva se vektorskim potencijalom.
Dokaz. Ako vektorska funkcija b ima projekcije b
1
, b
2
, b
3
, tada je
. ) ( ) ( ) (
1 2 3 1 2 3
k
y
b
x
b
j
x
b
z
b
i
z
b
y
b
b rot a
c
c
÷
c
c
+
c
c
÷
c
c
+
c
c
÷
c
c
= =
U zagradama su redom projekcije a
1
, a
2
, a
3
polja a , tako da iz formule za divergenciju dobijamo da je
div a = div rot b = 0.
S druge strane imamo



rot rot b =




Razvojem ove determinante nalazimo projekcije rot a , tj. rot rot b , odakle se vidi da je u opštem slučaju rot
rot b = 0, čime je dokaz završen.
NAPOMENA: Solenoidno polje se može definisati na drugi način: Polje a definisano pomoću a = rot b ,
naziva se solenoidno polje. Naime, važi teorema obrnuta Teoremi 1: Ako je div a = 0, tada je a = rot b .
T: Fluks vektora a u solenoidnom polju isti je kroz sve preseke solenoida.
Dokaz. Na slici je prikazan solenoid S
3
koji ima poklopce S
1
i S
2
. Na taj način dobijamo zatvorenu površ S.
Na telo koje je obuhvaćeno zatvorenom površi S možemo primeniti formulu Ostrogradskog. S obzirom da je
div a = 0, fluks vektora a kroz zatvorenu površ S jednak je
. 0
3 2 1
}}} }}
= = · = u + u + u = u
D S
S S S
dD a div d a o
U svim tačkama solenoida S
3
vektor a je ortogonalan sa normalom na površ solenoida, tako da je 0
3
= u
S
.
Iz gornje jednakosti ostaje .
1 2 S S
u ÷ = u Međutim, prema datoj slici fluks vektora a kroz S
1
je ulazni, a kroz
S
2
izlazni. Prema tome, fluksevi kroz S
1
i S
2
su jednaki, čime je dokaz završen.
Laplasovo polje
D: Vektorsko polje a kod koga je u svakoj tački div a = 0 i rot a = 0 naziva se Laplaceovo polje.
D: Kaže se da je funkcija (x, y, z)÷ f (x, y, z) harmonijska ako zadovoljava Laplaceovu parcijalnu
diferencijalnu jednačinu
i
o
ox
ob
3
oy
ob
2
oz
j
o
oy
ob
1
oz
ob
3
ox
k
o
oz
ob
2
ox
ob
1
oy
. 0
2
2
2
2
2
2
= A =
c
c
+
c
c
+
c
c
f
z
f
y
f
x
f

T: Komponente Laplaceovog polja su harmonijske funkcije.
Dokaz. Jednačina div a = 0 se može prikazati u obliku
(1) . 0
3 2 1
=
c
c
+
c
c
+
c
c
z
a
y
a
x
a

Iz jednačine rot a = 0 dobijamo tri skalarne jednačine
(2) , 0
2 3
=
c
c
÷
c
c
z
a
y
a

(3) , 0
3 1
=
c
c
÷
c
c
x
a
z
a

(4) , 0
1 2
=
c
c
÷
c
c
y
a
x
a

Ako jednačinu (1) diferenciramo po x, imamo
. 0
2
3
2
2
2
2
2
1
2
=
c
c
+
c
c
+
c
c
z
a
y
a
x
a

Ako jednačinu (4) diferenciramo po y i (3) po z, dobijamo

,
2
1
2
2
2
y
a
y x
a
c
c
=
c c
c
,
2
1
2
3
2
z
a
z x
a
c
c
=
c c
c

pa smenom mešovitih parcijalnih izvoda u gornju jednačinu, nalazimo
. 0
1 2
1
2
2
1
2
2
1
2
= A =
c
c
+
c
c
+
c
c
a
z
a
y
a
x
a

Na sličan način dolazimo do jednačina Aa
2
= 0 i Aa
3
= 0. Ovim je dokaz teoreme završen.

45. Algebarska struktura i metrika kompleksne ravni

Neka se posmatra par (x,y)eC i posmatraju se operacije
+ : (x
1
,y
1
)+(x
2
,y
2
)=(x
1
+x
2
,y
1
+y
2
)
· : (x
1
,y
1
)·(x
2
,y
2
)=(x
1
·x
2
-y
1
·y
2,
x
1
·y
2
+x
2
·y
1
)
Tada je (C,+,·) polje sa neutralnim elementom za sabiranje (0,0), a za množenje (1,0) .
Uređeni par (0,1) je imaginarna jedinica i.
i
2
=(0,1)·(0,1)=(-1,0)=-1
Imaginarna jedinica je rešenje x
2
+1=0 koja nije rešiva u polju realnih brojeva, ali u polju kompleksnih jeste.
Kompleksan broj možemo zapisati kao (x,y)=(x,0)+(0,y)=x(1,0)+y(0,1)=x·1+ y·i
Dva kompleksna broja su jednaka ako i samo ako Z
1
=Z
2
·ReZ
1
= ReZ
2
. ImZ
1
= ImZ
2
z=x+iy¬z
-1
=x-iy
z=x+iy¬z
-1
=x/(x
2
+y
2
)-iy/(x
2
+y
2
);
z z = ;
|
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
· = + = +
2
1
2
1
2 1 2 1 2 1 2 1
; ;
z
z
z
z
z z z z z z z z ;
2
2
2
1
2
2 2
) ( ) ( ; a y a x a z z z z y x z ÷ + ÷ = ÷ · = ÷ + =


46. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja, Argument

u
u u
i
re i r z = + = ) sin (cos
r y r x y x r e e i e i e
i i i i
/ sin / cos 1 1 sin cos sin cos
2 2 2
= = + = + = ÷ = ÷ = + =
÷ +
u u u u u u
t t u u

z
1
, z
2
: | z
1
· z
2
|= r
1
· r
2

Arg(z
1
· z
2
)=Argz
1
+Argz
2
;
z
1
z
2
=r
1
e
iArgz
1
·r
2
e
iArgz
2
;
|z
1
/z
2
|=r
1
/r
2;
e
iu
1
= e
iu1
·u
2
=u
2
+2kt,
e
i2kt
=1 (-t,t] u=argz·cosu=Rez . sinu=Imz . ue(-t,t]

47. Multiformne funkcije, Logaritamska funkcija

D: ; log iArgz z Logz + = (zeC, z=0);
z = z e
iArgz
; u=argz ¬ Argz=u+2kt, (keZ);
z =re
iu
¬ Logz=Log(re
iu
)=logr + i(u+2kt),
Logz=log z + iargz

48. N-ti koren kompleksnog broja

z=re
iu
,
( ) ( )
|
.
|

\
| +
+
+
= · = = =
+
+ +
n
k
i
n
k
r e e e e z
n n
k
i r
n
k i r
n
Logz
n
n
t u t u
t u
t u
2
sin
2
cos
1 2
log
1
2 log
1 1
/ 1
¬
; 1 ,.... 0 ,
2
sin
2
cos ÷ = |
.
|

\
| +
+
+
= n k
n
k
i
n
k
r z
n n
t u t u


49. Koši-Rimanovi uslovi, Regularna, Analitička funkcija

Ako je f(x)=u(x,y)+iv(x,y) diferencijabilna u tački z
0
=x
0
+iy
0
onda f-je u i v imaju parcijalne izvode u tački
(x
0
,y
0
) i važe jednakosti:
( ) ( ) ( ) ( )
x
y x v
y
y x u
i
y
y x v
x
y x u
c
c
÷ =
c
c
c
c
=
c
c
0 0 0 0 0 0 0 0
, , , ,
· .
dx
v
y
u
i
dy
v
x
u c
÷ =
c
c c
=
c
c

Dokaz: ako je f-ja diferencijabilna tada postoji ( )
( ) ( )
=
÷ +
= '
÷
h
z f h z f
z f
h
0 0
0
0
lim

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
=
÷ ÷ + + +
=
+ ÷ + +
÷ ÷
h
y x iv y x u y h x iv y h x u
h
iy x f iy h x f
h h
0 0 0 0 0 0 0 0
0
0 0 0 0
0
, , , ,
lim lim
( ) ( ) ( ) ( )
h
y x v y h x v
i
h
y x u y h x u
h h
0 0 0 0
0
0 0 0 0
0
, ,
lim
, ,
lim
÷ +
+
÷ +
÷ ÷
( )
( ) ( )
x
y x v
i
x
y x u
z f
c
c
+
c
c
= '
0 0 0 0
0
, ,

D: Za funkciju koja je diferencijabilna u kompl. ravni kažemo da je analitička (regularna). F-ja je
regularna i tački z
0
ako je diferenc. u toj tački. Posebno f-ja f je regularna u tački z=· ako je f-ja f(1/t)
regularna u tački t=0. F-ja je regularna u otvorenoj oblasti D ako je regularna u svakoj tački te oblasti (ili
ako ima izvod u svakoj tački te oblasti). Za f-ju f kažemo da je analitička u nekoj oblasti D ako ima izvod u
svakoj tački te oblasti sa eventualnim izuzetkom u kon. broju tačaka. Ove tačke oblasti se nazivaju
singulariteti.


50. Definicija kompleksnog integrala

( ) ( ) ( ) t iv t u t g + = , ( ) ( ) ;
} }
+
|
o
|
o
dt t v i dt t u
D: Neka je u komplexnoj ravni data kriva L: z=z(t), te|o,||, z(t)=x(t)+ iy(t), x=x(t), y=y(t). Za komplexnu
f-ju f(z)=f(x+iy)=f definisanu i neprekidnu na L uvodimo integral ( ) ( ) ( ) ( ) .
} }
· =
|
o
dt t z t z f dz z f
L
& u=Ref(z),
v=Imf(z) ¬ ( ) ( )
} }
· + =
|
o
iv u dz z f
L

( ) ( ) ( ) | | ( ) ( )
} } }
+ + ÷ = + + ÷ = +
|
o
|
o
|
o
. dt x v y u i dt y v x u dt x v y u i y v x u dt y i x & & & & & & & & & &

51. Koši - Gursaova teorema

Neka kontura C zatvara oblast D u kompl. ravni i neka je f-ja f regularna u D i f'(z) neprekidna u D. Tada je
( ) . 0 =
}
C
dz z f
Dokaz: Pod ovim pretpost. u i v i njihovi parc. izvodi su neprek. f-je u D pa možemo primeniti Grin
Rimanovu teoremu: f=u+iv
( ) ( )( ) ( ) ( ) ( )
} } } }
+ ÷ = + + =
C C C C
dx y x v i dy y x v dx y x u idy dx iv u dz z f , , , ( ) ; , dy y x u +
}} }} |
|
.
|

\
|
c
c
÷
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
÷
c
c
÷
D D
dxdy
y
v
x
u
dxdy
y
u
x
v
što je jednako 0 zbog C-R uslova.
T: Velika Koši - Gursaova teorema - Neka je f regularna u jednostruko povezanoj oblasti D ograničenoj deo
po deo glatkom konturom C, tada je ( ) . 0 =
}
C
dz z f Uopštenje K-G teoreme za višestruko povezanu oblast:
Ako je f reg. u višestruko povezanoj oblasti ograničenoj deo po deo glatkim konturama C,C1,C2,...,Cn pri
čemu su sve konture orijentisane u poz. smeru, tada je ( ) ( ) .
1
¿
} }
=
=
n
k
C C
k
dz z f dz z f Specijalno:
( ) ( ) ( )
} } }
+ =
2 1
C C C
dz z f dz z f dz z f .

52. Osnovna integralna formula

Neka je f regul. f-ja jednostruko povezane oblasti D, ograničene deo po deo glatkom konturom. Tada za
¬aeD važi ( )
( )
}
÷
=
C
dz
a z
z f
i
a f
t 2
1
·
( )
( ) a if dz
a z
z f
C
t 2 =
÷
}
.
Dokaz: Formiramo pomoćnu f-ju g(z): g(z) = (f(z)–f(a))/(z–a), z=a, g(z) = f'(a), z=a. Ako je f reg.,
zaključujemo da je g neprekidna u svim tačkama oblasti D. Isto tako postoji maximum: ( ) . max M z g
D z
=
e

Može da se nađe disk { } r a z z D
r
< ÷ = , a sa ¸
r
ćemo označiti baš kružnicu { } r a z z
r
= ÷ = ¸ ,
( ) ( )
} }
=
r
dz z g dz z g
C ¸
, ( )
( ) ( ) ( )
( )
} } } }
÷
÷
÷
=
÷
÷
=
r r r r
a z
dz
a f dz
a z
z f
dz
a z
a f z f
dz z g
¸ ¸ ¸ ¸
, i
a z
dz
r
t
¸
2 =
÷
}
pa je ( ) =
}
r
dz z g
¸

( )
( ) a if dz
a z
z f
r
t
¸
2 ÷
÷
=
}
(**), ( ) ( ) ( ) 0 2 0 ÷ · = s s = s
} } } }
i M dz M dz z g dz z g dz z g
r r r
C
t
¸ ¸ ¸
kada r÷0,
( ) ( )
( )
( )
( )
( ). 2 2 (**) 0 lim
0
a f i dz
a z
z f
a f i dz
a z
z f
dz z g dz z g
C C
r
r r
· =
÷
· · =
÷
¬ = =
} } } }
÷
t t
¸ ¸


53. Kompleksni funkcionalni red, Stepeni redovi

Za red
¿
) (z f
n
kažemo da uniformno konvergira u oblasti DcC ako za ¬c >0 postoji NeN tako da je
ostatak ovog reda posle n-tog člana po modulu manji od c u svim tačkama.
T: Za funkcionalni red koji konvergira u svakoj tački zeD i cija suma reda
n
n
S S
· ÷
= lim , gde je
¿
=
=
0 n
n
f Sn , a
x pripada području konvergencije, važi:
1. Neka za (¬zeD)|f
n
(z)|sC
n
, C
n
eR
+
takvi da je
¿ n
C konvergentan tada je i polazni red uniformno
konvergentan (Weierstrassov kriterij)
2. Ako su f
n
regularne funkcije i ako red uniformno konvergira tada je F(z) regularna na D
3. Ako je red uniformno konvergentan i funkc. g(z) ogrančena. na D tada je
¿

=0
) ( ) (
n
n
z f z g uniformno
konvergentan na D (Abelov kriter)
4. Ako je red unif. konvergentan na D (ili nekoj krivoj L na D) tada se može integraliti član po član
( ) ( ) ( )
¿
} }
¿
}

=
= =
0 n
n
L
n
L
dz z f dz z f dz z F

Stepeni redovi
. ) (
0
C C a z C
n
n
n
n
e ÷
¿

=

T: Ako stepeni red konvergira u nekoj tački Zo, tada on apsolutno konvergira u svakoj tacki Z tako da je |Z-
Zo|<|Zo-a|.
D: Poluprečnik konvergencije stepenog reda - poluprečnik najvećeg kruga unutar kog red konvergira
R=sup{reR| ( )
¿

=
< ÷ ÷
0
} | | .
n
n
n
r a z konv a z C .
R=
n
n
C | | lim
1

*Unutar diska |z-a| <R red konvergira apsolutno;
*Na svakom disku |z-a|sr<R red konvergira uniformno;
*U oblasti |z-a| >R - divergira;
*Na samoj kružnici |z-a|=R red može i da konvergira i da divergira.

54. Loranov red, Primeri

Posmatrajmo f-ju f(z) koja je regularna na prstenu r<|z-a|<R (0sr<Rs+·). Na takvom disku def. teoremu
T: Neka je f regularna u prstenu G={zeC|r<|z-a|<R}, aeC, (0sr<Rs+·). Tada za svako zeG važi
( )
( ) ( )
¿ ¿ ¿

=

÷· =

=
÷
÷ = ÷ +
÷
=
0 1
) (
n n
n
n
n
n
n
n
n
a z C a z C
a z
C
z f gde su
( )
}
I
+
÷
= ds
a s
s f
i
C
n n 1
) (
2
1
t
I proizvoljna kontura koja
pripada prstenu G.
( )
¿

=
÷
÷ 1 n
n
n
a z
C
- glavni deo L. reda.
( )
¿

=
÷
0 n
n
n
a z C - pravilni deo L. reda.
T: Teorema o Tejlorovom redu. Ako je funkcija regiularna u oblasti |z-a|<R moze se u ovoj oblasti razviti
red oblika ( )
n
n
n
a z
n
a f
z f ÷ =
¿

=1
) (
!
) (
) ( .
Primedba: Na osnovu ovih teorema zaključujemo da ako je f-ja regularna u tački a njen L. red svodi se na
Tejlorov red, drugim recima L red ima samo pravilni deo. Ako je funkcija regularna u tački a koeficijenti
pravilnog dela se izražavaju preko integrala, ali ne preko izvoda (jer oni ne postoje) pa se pravilni deo opet
svodi na Tejlorov red.
T: Terema o jedinstvenosti L. razvoja. Ako je funkcija regularna na r<|z-a|<R i važi relacija (0sr<Rs+·) i
ako se u tom disku može razviti konv. red ( )
¿

÷· =
÷ =
n
n
n
a z C z f ) ( tada je ovaj red L.red.
Primeri:
¿

=
=
÷
0
1
1
n
n
z
z
(|z|<1)
) 2 )( 1 (
1
) (
÷ ÷
=
z z
z f a) G1={z||z|<1} b) G2={z| 1<|z|<2} c) G2={z| 2<|z|}.
a)
¿ ¿ ¿

=
+

=

=
÷ = ÷ =
÷
÷
÷
=
÷
+
÷
÷ =
0
1
0 0
)
2
1
1 ( )
2
(
2
1
)
2
1 ( 2
1
) 1 (
1
) 2 (
1
) 1 (
1
) (
n
n
n
n
n
n
n
z
z
z
z
z z z
z f
b)
¿ ¿

=

=
÷ |
.
|

\
|
÷ =
÷
÷
÷
=
÷
÷
÷
÷ = < · <
0 0
)
2
(
2
1 1 1
)
2
1 ( 2
1
)
1
1 (
1
) 2 (
1
) 1 (
1
) ( 1
1
| | 1 : 2
n
n
n
n
z
z z
z
z
z
z z
z f
z
z G
c) G3: |z|>2 ( )
1
0 0 0
1
1 2 )
2
(
1 1 1
)
1
1 (
1
)
1
1 (
1
) (
+

=

=

=
÷ = + |
.
|

\
|
÷ =
÷
+
÷
÷ =
¿ ¿ ¿
n
n
n n
n
n
n
z z z z z
z
z
z
z
z f 1 |
2
| 1 |
1
| < <
z z

*
) 2 (
1
) 1 (
1
) (
÷
+
÷
÷ =
z z
z f Razviti po stepenima I. z-1 i II. z+3
I. t z t z z
z z z z z
z f
n
n
= ÷ < ÷ ÷ ÷
÷
÷ =
÷ ÷
+
÷
÷ =
÷ ÷
+
÷
÷ =
¿
=
1 | 1 | ) 1 (
) 1 (
1
) 1 ( 1
1
) 1 (
1
) 1 1 (
1
) 1 (
1
) (
1

.....
) 1 (
1 1
) ( +
÷
+ ÷ =
t t
z f
II. =
+ ÷
÷
+ ÷
=
÷ +
+
÷ +
÷ =
) 3 ( 5
1
) 3 ( 4
1
) 5 ) 3 (
1
4 ) 3 (
1
) (
z z z z
z f
1 | 3 | ) 3 )(
5
1
4
1
(
5
) 3 (
5
1
4
) 3 (
4
1
0
1 1
0 0
< + + ÷ =
+
÷
+
¿ ¿ ¿
=
+ +
= =
z z
z z
n
n
n n
n
n
n
n
n
n




55. Nule regularnih funkcija

D: Neka je f-ja regularna u tački a i neka je f(a)=0. Kažemo da je a nula reda k f-je f ako je
f(a)=f'(a)=f''(a)=...f
(k-1)
(a)=0,
a f
(k)
(a)=0 .
Za nulu reda 1 kažemo da je prosta ako f-ja nije identički =0 onda red nule z=a mora biti konačan
T: Neka je f-ja regularna |z-a|<R i neka je nula reda K
1
važi:
1. f(z)=(z-a)
k
g(z), g(z) je regularna u disku |z-a|<R
2.
) (
) ( '
) ( lim
z f
z f
a z k
a z
÷ =
÷
. Po ovoj formuli se može naći red nule.
3. Ako f-ja nije identički=0 tada postoji o>0 tako da u disku |z-a|<o nema drugih nula osim a.

56. Izolovani singulariteti, vrste izolovanih singulariteta

D: Neka je f regularna f-ja u , 0 , 0 > < ÷ < c c a z a nema izvod u tački a, kažemo da f-ja f ima u tački a
izolovani singularitet: a je izolovani singularitet ako je f diferencijabilna u svim tačkama c-okoline osim u
samoj tački a.
D: Kažemo da f-ja ima izol. singul. u · ukoliko f-ja f(1/t) ima singul. u tački t=0.
D: Svaka f-ja koja ima izol. singul. u tački a u toj tački mora imati u prekid. Stoga izol. singul. klasifikujemo
prema vrsti prekida:
1) otklonjiv singul. ako je ( ) , lim C z f
a z
e
÷

2) pol ako je ( )
( )
, 0
1
lim lim
|
|
.
|

\
|
= · =
÷ ÷
z f
z f
a z a z

3) esencijalni ako ( ) z f
a z÷
lim ne postoji (konačan ili beskonačan).
T: Veza između Loranovog reda i singulariteta. Neka je f regularna u oblasti { } R a z C z G < ÷ < e = 0 gde
je z=a izol. singul. Posmatrajmo L. red f-je ( ) ( )
¿

· ÷
÷ =
n
n
a z C z f , tada:
1) z=a je otklonjiv singul. akko su svi koeficijenti u glavnom delu L. razvoja jednaki 0, tj L. red
( ) ( )
¿

=
÷ =
0 n
n
n
a z C z f ;
2) z=a je pol akko glavni deo sadrži bar jedan ili samo konačno mnogo članova različitih od nule;
3) z=a je esencijalni singul. akko glavni deo L. reda sadrži beskonačno mnogo članova različitih od nule.

57. Teorema o ostacima

D: Koeficijent C
-1
u glavnom delu po stepenima z-a u disku |z-a|<R naziva se ostatak f-je f(z) u z=a.
1
) ( Re
÷
=
= C z f s
a z
a računa se po formuli
}
=
÷
C
dz z f
i
C ) (
2
1
1
t
gde je C bilo koja kontura u oblasti prstena u
kojoj L. red konvergira.
T: Neka je f-ja analitička u oblasti D koja je ograničena konturom C, pri čemu je na C f-ja regularna, u
oblasti D ima singularitete z1, z2,...Zm, tada je
¿
}
=
=
=
m
k
z z
C
z f s i dz z f
k
1
) ( Re 2 ) ( t , gde je C pozitivno orijentisana
sama kontura.
Dokaz:
Oko svakog singulariteta z
k
opisujemo kruz. c
k
dovoljno malog poluprečnika |z-z
k
|=r
k
takvu da je f regularna
u oblasti 0<|z-z
k
|<r
k
.
¿ ¿ ¿
} }
=
=
=
=
=
= ÷
= = =
m
k
z z
m
k
z z
m
k
r z z C
z f s i z f s i dz z f dz z f
k k
k k
1 1 1
| |
) ( Re 2 ) ( Re 2 ) ( ) ( t t


58. Pravila nalaženja ostataka

1) Ostatak u konačnoj tački jednak je nuli ako je f-ja u toj tački regularna ili ima otklonjiv singularitet; za
tačku z=· ovo pravilo ne važi;
2) Ako je tačka a pol reda k, tada je
1
)) ( ) (( lim
)! 1 (
1
) ( Re
÷
÷ ÷
÷
÷
=
k k
a z a z
z f a z
k
z f s
k
;
3)Za f-ju f(z) koja je analitička (ima konačno mnogo singulariteta) zbir svih ostataka u proširenoj
kompleksnoj ravni je jednak nuli
n
m
k
z z z
z z z z f s z f s
k
,.... , 0 ) ( Re ) ( Re
2 1
1
= +
¿
=
· = =


59. I, II i III Žordanova lema

I lema: neka je f analitička funkcija u oblasti D
R
i regularna na granici te oblasti osim u tački z
0
gde može
imati pol I reda. Ako je ( ) ( ) A z f z z
z z
= ÷
÷
0
0
lim tada je ( ) A i dz z f
R
C
R
o =
}
÷0
lim .
dokaz: ( ) ( ) ( ) ( )
( )
; ,
0 0
0 0
z z
z g
z z
A
z f z z A z f z z
÷
+
÷
= ÷ ÷ ÷ ( ) ( )
0
0 z z z g ÷ ÷ ,
( )( ) ( ) c o o c < ¬ < < ÷ > - > ¬ z g R z z
0
0 0 , ( ) +
÷
=
} }
R R
C C
z z
dz
A dz z f
0

( ) ( )
( )
; 0 , ;
0
0 0 0 0
z z
R
R
z z
dz
dz
z z
z g
z z
dz z g
z z
dz z g
R R R R
C C C C
÷ ÷ =
·
=
÷
s
÷
s
÷ ÷
+
} } } }
co co
o
c c drugi int. (
( )
}
÷
R
C
z z
dz z g
0
)
iščezava kada z÷z
0
;
} }
=
·
·
=
(
¸
(

¸

· =
· = ÷
=
÷
o
o
0
0
0
. Ai dt
e R
e iR
A
dt e iR dz
e R z z
z z
dz
A
it
it
it
it
C
r

II lema: neka su ispunjeni uslovi iz prethodne leme. Ako je ( ) ( ) A z f z z
z
= ÷
· ÷
0
lim i zeD
·
tada je
( ) A i dz z f
R
C
R
o =
}
· ÷
lim .
III lema: neka je D
R
oblast na slici gde je z0=0, a poluprave koje zatvaraju odblast D
R
su pozitivan i
negativan deo x-ose. Ako su ispunjeni uslovi iz leme I i ako je ( ) 0 lim =
· ÷
z f
z
i Imz>0 tada je
( ) . 0 lim =
}
· ÷
dz z f e
imz
z

dokaz: za c>0 postoji R
0
tako da je ( ) c < z f za svako Imz>0,
0
R z > . Neka R>R
0
, tada vršimo
transformaciju:,
( )
( )
( )
( )
} } }
· = · =
(
¸
(

¸

· =
< < · =
= =
+ ·
t
u u u
t
u
u
u
u
u
t u u
0
sin cos
0
0 ,
i imR i i e R im
i
i
C
imz
R
e iR d e e R f e iR
d e iR dz
e R z
dz z f e I
i
R
( ) ( ) ,
0
sin cos
u u
u
t
u u u u u
d e e R f e e iR d e e R f
i i mR imR i i
}
· · = · ·
÷
( ) < · s
}
÷
u
t
u u
d e R f e R I
i mR
R
0
sin


} }
÷ ÷
=
2
0
sin
0
sin
2
t
u
t
u
u c u c d e R d e R
mR mR
(smena t–u=o), po J. nejedn. ,
2
sin u
t
u > (ue(0,t/2)) pa je
t
u
u
u
t
u
mR
mR
e e
mR
mR
2
sin
2
sin
÷
÷
< ¬ ÷ s ÷ .
·
÷
· = <
}
÷
mR
R d e R I
mR
R
2
2 2
2 /
0
2
t
c u c
t
u
t
( ) ( ). 0 1 1
2
2
· ÷ ÷ s ÷ =
|
|
.
|

\
|
÷ ·
÷
· ÷
R
m
e
m
e
mR
mR
ct ct
t
t


60. Dirihleova teorema, Razvoj funkcije u Furijeov red na [a, b]

Neka je F(x) neprekidna f-ja na [-t,t] izuzev možda u konačno mnogo tačaka tog intervala u kojima može
imati prekide prve vrste i ako u istom intervalu ima konačno mnogo ekstremuma onda Fur. red funkcije F(x)
na intervalu (-t,t) konvergira ka f-ji S(x), tako da je F(x)=S(x) za xe(-t,t) u kojima je f-ja F(x) neprekidna
i = ) (
0
x S
2
) 0 ( ) 0 (
0 0
+ + ÷ x F x F
u svim tačkama x
0
u kojima f-ja ima prekid prve vrste.
Opšti slučaj [-l, l]
[-t,t]÷[-l, l] t
l
x
t
= ¬ + + =
¿

=
l
x
n b
l
x
n a
a
x F
n
n
n
t t
sin cos
2
) (
1
0

... 1 , 0 ; cos ) (
1
= =
}
÷
n dx
l
x
n x F
l
a
l
l
n
t
... 2 , 1 ; sin ) (
1
= =
}
÷
n dx
l
x
n x F
l
b
l
l
n
t

Specijalno ako je F(x) parna na [-l, l]: ... 1 , 0 ; cos ) (
2
, 0
0
= = =
}
n dx
l
x
n x F
l
a b
l
n n
t

l
x
n a
a
x F
n
n
t
¿

=
+ =
1
0
cos
2
) ( . Ako je F(x) neparna na [-l, l]:
... 2 , 1 ; sin ) (
2
, 0
0
= = =
}
n dx
l
x
n x F
l
b a
l
n n
t
l
x
n a
a
x F
n
n
t
¿

=
+ =
1
0
cos
2
) ( . Na segmentu [a,b]:
.
2
sin ) (
2
...
2
cos ) (
2
dx
a b
x n
x F
a b
b dx
a b
x n
x F
a b
a
b
a
n
b
a
n
÷ ÷
=
÷ ÷
=
} }
t t

a b
x n
b
a b
x n
a
a
x F
n
n
n
÷
+
÷
+ =
¿

=
t t 2
sin
2
cos
2
) (
1
0
.

61. Razvoj funkcije u kosinusni red, razvoj funkcije u sinusni red

U kosinusni red
¦
¹
¦
´
¦
÷ s s ÷ ÷
< < ÷
s s
=
a x b x F
a x a
b x a x F
x G
); (
; 0
); (
) ( G(x) je parna. Na [-b,b] mozemo razviti G(x)
0 =
n
b ) cos ) ( 0 (
2
cos ) (
2
cos ) (
1
0 0
dx
b
x
n x F
b
dx
b
x
n x G
b
dx
b
x
n x G
b
a
b
a
a b b
b
n
t t t
} } } }
+ = = =
÷

= + = ¬
¿
·
=
n
n
n
a
a
b
x
n a x F ;
2
cos ) (
0
1
t
dx
b
x
n x F
b
b
a
t
}
cos ) (
2

U sinusni red
¦
¹
¦
´
¦
÷ s s ÷ ÷
< < ÷
s s
=
a x b x F
a x a
b x a x F
x G
); (
; 0
); (
) ( G(x) je neparna G(-x)=-G(x). Na [-b,b] mozemo razviti G(x)
0 =
n
a ) sin ) ( sin 0 (
2
sin ) (
2
sin ) (
1
0 0
dx
b
x
n x F dx
b
x
n
b
dx
b
x
n x G
b
dx
b
x
n x G
b
b
b
a
a b b
b
n
t t t t
} } } }
+ = = =
÷

= = ¬
¿
·
=
n
n
n
b
b
x
n b x F ; sin ) (
1
t
dx
b
x
n x F
b
b
a
t
}
sin ) (
2


62. Furijeov integral

[-l,l]
f(x)=
l
x
k b
l
x
k a
a
k
k
k
t t
sin cos
2
1
0
+ +
¿
·
=
. Ako pustimo da l÷+·, šta se dešava?
dt
l
t
k t f
l
b dt
l
t
k t f
l
a dt t f
l
a
l
l
k
l
l
k
l
l
t t
} } }
÷ ÷ ÷
= = = sin ) (
1
; cos ) (
1
; ) (
1
0
. Pretpostavimo da je f-ja t÷f(t) apsolutno
integrabilna na R, odnosno
}
·
· ÷
+· < dt t f | ) ( | .
dt
l
x t k
t f
l
dt t f
l
dt
l
x k
l
t k
l
x k
l
t k
t f
l
dt t f
l
x f
k
l
l
l
l
k
l
l
l
l
) (
cos ) (
1
) (
2
1
] sin sin cos cos )[ (
1
) (
2
1
) (
1 1
÷
+ = + + =
¿
} }
¿
} }
·
=
÷ ÷
·
=
÷ ÷
t t t t t
l l
k
l l
k k k k
t
e e e
t
e
t
e
t
e = ÷ = A = = =
+1 2 1
; ;.....;
2
;
dt x t t f d x f dt t f
l
l d dt x t t f dt t f
l
x f
l
l
k
k
k
l
l
l
l
) ( cos ) (
1
) ( , 0 ) (
2
1
) ) ( cos ) ( (
1
) (
2
1
) (
1
1
÷ = = · ÷ ÷ + =
} } }
¿
} }
·
· ÷
·
÷
·
=
÷ ÷
e e
t
e e
t
Dalje je,
} } } }
·
· ÷
·
· ÷
· ·
= = + = dt t t f B dt t t f A d t B d t A x f e e e e e e e
t
e e e
t
sin ) ( ) ( cos ) ( ) ( sin ) (
1
cos ) (
1
) (
0 0
.
63. Laplasova transformacija - definicija, primeri, osobine (sve teoreme),
periodične funkcije, konvolucija i osobine

Pojam originala
D: Originalom se naziva svaka kompleksna funkcija realne promenljive t (t÷f(t)) koja ispunjava sledeće
uslove:
a) ¬t <0, f(t)=0 - kauzalnost
b) ekponencijalna ograničenost: - konstante M i s
0
takve da ¬t |f(t)|sMe
sot
c) F-ja je integrabilna na svakom konačnom intervalu sadržanom u intervalu [0,a], a<·.
Da bismo istakli da je je f-ja kauzalna, definiše se Heavisideova funkcija l÷h(l):
¦
¹
¦
´
¦
>
=
<
=
0
0 2 / 1
0 , 0
) (
l l
l
l
l h
D. Laplasove transormacije: Ako je f(t) original, Laplasova transormacija F(s) f-je f(t) je

0
( ) ( )
st
F s e f t dt
·
÷
=
}
.
;
1
. ;
1
)) (cos( ;.
1
1
sin ;
1
1
sin )) (sin( .
1
1 ;
1
1 )) ( (
2 2
0
2
0
÷
÷
+
=
+
÷
+
= = ÷ = =
} }

÷

÷
s
s
e
s
s
t L
s
t
s
tdt e t L
s s
dt e t h L
t st st
Osobine L. t.
1) Linearnost )) ( ( ) ( ) ) ( ( ) ) ( (
1 1
0 0
1 1
t f L c dt t f e c dt t f c e t f c L
k
n
k
k
n
k
k
st
k
n
k
k k
st
n
k
k k ¿ ¿
} }
¿ ¿
= =
·
÷
·
=
÷
=
= = =
2) Teorema o sličnosti L(f(t))=F(s)÷L(f(at))=1/a·F(1/a), a=0. Dokaz:
} }
·
÷
·
÷
= = = =
0 0
) (
1
) (
1
)) ( ( , , ) ( )) ( (
a
s
F
a
d f e
a
at f L at dt at f e at f L
a
s
st
t t t
t

3) Teorema o diferenciranju originala L(f(t))=F(s)÷L(f’(t))=sF(s)-f(0)
Dokaz:
} }
·
÷ ÷
·
÷
+ ÷ = +
·
= =
0 0
) ( ) 0 ( ) (
0
) ( ) ( ' )) ( ' ( s sF f dt t f e s t f e dt t f e t f L
st st st
. Ovu formulu mozemo prosiriti i na drugi
izvod: ) 0 ( ' )) 0 ( ) ( ) 0 ( ' )) 0 ( ) ( ( ) ))' ( ' (( )) ( ' ' (
2
f sf s F s f f s sF s t f L t f L ÷ ÷ = ÷ ÷ = = .
Opsti slučaj: ) 0 ( ... ) 0 ( ' ) 0 ( ) ( )) ( (
1 2 1 ) ( ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷ =
n n n n n
f f s f s s F s t f L
4) teorema diferenciranja slike ) ( ) 1 ( )) ( ( ) ( )) ( ( s F t f t L s F t f L
n n n
÷ = ÷ = .
Primer:
2
2 2 ' ' 2
) 2 (
1
)'
2
1
( ) (
2
1
) ( ) ( )) ( ( ) ( ' )) ( (
÷
=
÷
÷ = · ÷
÷
= = ÷ =
s s
e t L
s
e L s F t f t L s F t tf L
t t
1
! 1
) 1 ( ) 1 ( ) (
+
= |
.
|

\
|
÷ = · =
n
n
n n n
s
n
s
t L t L

5) teorema o integraciji originala
s
s F
d f L s F l f L
l
) (
) ( ( ) ( )) ( (
0
= ÷ =
}
t t .
) (
1
) (
1
0
) ( ) ) ( ( ) ( (
0 0 0 0 0
s F
s
dl l f e
s
d f
s
e
dt d f e d f L
sl
l st l
sl
l
= ÷ +
· ÷
= =
} } } } }
·
÷
÷ ·
÷
t t t t t t
6) teorema o pomeranju ) ( )) ( ( ) ( )) ( ( a s F t f e L s F t f L
at
÷ = ÷ = .
i
e e
t
a s
n
t e L
s
t e L
t i t i
n
n at t
2
sin
) (
!
) (
) 3 (
2
) (
1 2
3
e e
e
÷
+
÷
=
÷
=
÷
=
7) teorema o kašnjenju ) ( )) ( ( ) ( )) ( ( s F s t f L s F t f L
st
t
÷
= ÷ ÷ = .
8) L. Transormacija periodicne f. f(t+T)=f(t) tada je
}
÷
÷
÷
=
T
su
sT
du u f e
e
t f L
0
) (
1
1
)) ( ( .
KONVOLUCIJA FUNKCIJA.
Definicija. Neka su funkcije f(t) i g(t) originali. Integral:
}
t t ÷ · t
t
0
d ) t ( g ) ( f

naziva se konvolucija funkcija f i g. Konvolucija se označava sa:
) t ( g ) t ( f -
,
) t )( g f ( -
ili
g f -
.
Osobine konvolucije.
Komutativnost:
) t ( f ) t ( g ) t ( g ) t ( f - = -

Distributivnost:
h f g f ) h g ( f - + - = + -
,
f h f g f ) h g ( - + - = - +

Asocijativnost:
) h g ( f h ) g f ( - - = - -

Laplasova transformacija konvolucije.
Neka je:
) p ( F )) t ( f ( L =
i
) p ( G )) t ( g ( L =
. Tada je:
) p ( G ) p ( F )) t )( g f (( L · = -
.

56. Izolovani singulariteti, vrste izolovanih singulariteta 57. Teorema o ostacima 58. Pravila nalaženja ostataka 59. I, II i III Žordanova lema 60. Dirihleova teorema, Razvoj funkcije u Furijeov red na [a, b] 61. Razvoj funkcije u kosinusni red, razvoj funkcije u sinusni red 62. Furijeov integral 63. Laplasova transformacija - definicija, primeri, osobine (sve teoreme), periodične funkcije, konvolucija i osobine

1. Funkcije n promenljivih
x=(x1,x2,...xn) Rn - uređena n-torka. (Rn,+,-) vektorski prostor. x,yRn tako da važi: x+y=(x1+x1,x2+y2, ...., xn+yn) (sabiranje vektora) x=( x1, x2, ..., xn) (množenje skalarom)
1

 n 2 2 Metrika - rastojanje između 2 tačke u Rn: d ( x, y )     xk  yk   .  k 1 
1

 n 2 2 Norma - x    xk  .  k 1  D: Rn sa definisanom normom čini normirani vektorski prostor. D: Pod f-jom od n promenljivih podrazumevamo preslikavanje ƒ nekog skupa DRn u skup R f:DR. F-ja f dodeljuje proizvoljnom elementu xD jedan i samo jedan element yR i piše se y = f(x) = f(x1, x2, ... , xn).

2. Diferencijal funkcije vise promenljivih
Za f-ju f(x) kažemo da je neprekidna u tački  ukoliko D i lim f ( x)  f ( ) .
x 

n f ( ) f ( ) Neka je data tačka  (1, 2,,... n); df()=df(x)|x==   xi   d xi . i 1 xi i 1 x i

n

 f ( ) f ( ) f ( )   f f   ,  ,grad f ()=   x y   x , x ,... x  .     1 2 n  T: Ako je f diferencijabilna, ako xf(x) u tački , tada ona u toj tački ima konačne parcijalne izvode po svim promenljivim i važi da je f(x+)-f() = df() + o( h ), h0.

Za n=2 df(x0, y0) =

f ( x0 , y0 ) f ( x0 , y0 ) dx  dy ; grad f = x y

T: Ako u nekoj okolini tačke   parcijalni izvodi f-je f po svim promemljivim i neprekidni su tada je f-ja f neprekidna u tački . Pretpostavimo da je data f-ja ƒ:RnR (nN) i fiksirana tačka a  ( a1 ,..., an )  R n i takođe da je ƒ definisana u bar nekoj okolini tačke a, ta okolina neka je K(a,0) gde je 0 konstanta>0. Za f-ju ƒ kažemo da ima prvi totalan diferencijal u tački a ako postoje konstante AkR 1  k  n  takve da važi jednakost

f (a1  h1 , a2  h2 ,..., an  hn )  f (a1 , a2 ,..., an )  A1h1  A2 h2  ...  An hn   (  ) , gde je 1 4 4 42 4 4 43 n  Ak hk
k 1

(i)   h  h  ...  h   h1 ,..., hn  (ii) f-ja  : R  R, takva da je ispunjen sledeći us.: lim
2 1 2 2 2 n
n

 0 

( )  0; 

Ako je sve tako, tada se ova suma  Ak hk naziva 1. tot. difer. f-je ƒ u tački a , i ta suma se označava
k 1

d f (a )  d f (a1 ,..., an ) . Napomena: U slučaju da se dimenzija prostora svede na n=1, ovaj pojam je uveden tako da se u tom slučaju totalan diferencijal redukuje na totalan diferencijal f-je jednog realnog argumenta.

1

1

3. Parcijalni izvodi I reda
Pretpostavimo da je data f-ja ƒ:RnR (nN) i fiks. Tač. a  ( a1 ,..., an )  R n i takođe da je ƒ definisana u bar nekoj okolini tačke a, ta okolina neka je K(a,0) gde je 0 konst.>0. Za f-ju ƒ kažemo da ima 1.totalan difer. u tački a ako postoje konst. AkR 1  k  n  takve da važi jednakost

. bog toga se glavni difer. A) . prvi se naziva totalni difer..xn)-f(a1. i ta suma se označava d 1 f (a)  d 1 f (a1 . ovaj pojam je uveden tako da se u tom slučaju totalan diferencijal redukuje na totalan diferencijal f-je jednog realnog argumenta. Drugi sabirak je n beskonacno mala velicina viseg reda nego prvi sabirak i lim w( X )  0 .. an )  A1h1  A2 h2  . hn  (ii) f-ja  : R   R. Razlike (xi-ai)= (xi) nazivaju se prirastajima nezavisno promenljive xi. Prirastaj f(A) je zbir dva izraza.. . . d 2 f  (   dx  dy ) 2 x y .. 5. Ako pretpostavimo da su xk beskonacno male n velicine tada je  p x k i 1 k linearna kombinacija prirastaja. f-ja vise promenljivih (x1. y0) i važi jednakost: x + y0 tada je f ( x0 . koef. tj istog reda je kao i prirastaj. y0 ) f ( x0 .. a w je funkcija koja ima osobinu da je i 1 n X  A lim w( X )  w( A)  0. an ) . Ako je f diferenc..... x y 4. Napomena: U slučaju da se dimenzija prostora svede na n=1. an  hn )  f (a1 . u (x0...an)=f(A) naziva se totalni prirastaj f-je u tacki A. .  ( X . f-je u tacki A... an)..... x2. Parcijalni izvodi višeg reda d 2 f  d( f f f f f f dx  dy)  d ( )dx  d ( )dy  d 2 x  d 2 y  x x x y x y 2 f 2 2 f 2 2 f 2 f f dx  2 dy  2 d x  d 2x  d 2 y 2 x y xy x y dn f ( n n f f n  f dx  dy) n f ( x.  An hn   (  ) .. takva da je ispunjen sledeći uslov: lim n ( ) 0  0   Ako je sve to tako. X  A  p x k i 1 k - naziva i glavna vrednost prirastaja funkcije.. y0 ) f(x0+x... f-je ƒ u tački a . xn) i neka je data tacka A(a1. Diferencijabilnost funkcije n promenljivih Neka je u nekoj oblasti D def...x2.. y )    k  k nk (dx) k (dy ) n k x x k  0   x y Ako su x i y nezavisne promenljive onda d 2x=0 i d2 y=0.  hn   h1 .totalan difer.. gde je 1 4 4 42 4 4 43 n  Ak hk k 1 2 2 (i)   h12  h2  . a2 . a2... D1: Razlike f(X)-f(A)=f(x1.. A)   x k  k 1 2 n  (x k 1 k  ak ) 2 . p k su numer..y0) = x  y   ( x  y ) . xn)f(x1.. a2.y0+y)-f(x0... oznacava se df(A).. y0) onda  parc.. izvodi po x i y u (x0.. a2  h2 . tada se ova suma A h k 1 k k naziva 1. D2: Kaze se da je funkcija diferencijabilna u tacki A ako se totalni prirastaj f-je f u tacki A moze prikazati kao n f ( A)   pk xk  w( X )  ( X .f (a1  h1 .. x2.

tada možemo reći da je kao izvod složene funkcije Jakobijeva matrica  Dy   Dy   Dx          .v0) i neka su u i v dif.2 f 2 f i definisani u okolini tačke (x0. Ako f-je f1. f-je argumenata x i y u tački (x0.. )  n  1    (**) f n f n   Dx   Dy   D ( x1.) 7.v). n  yi i 1 i i 1 xi i 1 i i .f2... z=f(u1(x1.xn)..x2. u2(x1. Parcijalni izvodi složenih funkcija u=u(x.xn). dF(x..v)f(u. xy yx T: Švarcova teorema: Ako su mešoviti parc.y0) koji odgovara f (u 0 .. dimy=m.. tada je difer.y. i  1.. ako je u=f(x) i x=f(t).y0) i neka je u0=u(x0.. izvode po svim promenljivima. diferencijabilna f-ja 2 promenljive..xn)=0..fn imaju neprekidne parc..y0) i v0=v(x0. y0) i xy yx  2 f ( x0 .. Fy  0 F x y dx Fy y n n F F n y F F y F(x1. v0 )  du  dv u v f  f (u. v0 ) priraštaju x i y jednak df (u 0 . J=det  y   Dx  8.. na domenu DRn i to tako da je y1=f1(x1..  f1 f1   x x   Df   Df   D( f1. Jakobijan Neka su f-je f1..x2. f-ja je difer. y n )  R n . Implicitno zadata funkcija Posmatramo f-ju F(x. u nekoj tački (u0. v( x.z)     2u  2u  2u  2u  2u  2u d 2 u  ( dx  dy  dz ) 2 u  2 (dx) 2  2 (dy) 2  2 dz 2  2( dxdy  dxdz  dzdy) x y z x y z xy xz zy T: O invarijantnosti diferencijala: (u..x2.x2.. y ).. v)  f (u ( x..xn). dimx=n. y2=f2(x1..xn def. Ovom relacijom definisano je preslikavanje koje svakoj tački x( x1 .xn).y0).. )            x1 xn    Jakobijeva matrica ima ulogu izvoda preslikavnja. y 0 ) neprekidni u toj tački tada važi jednakost  . dimt=k.. y )) df  f x dx  f y dy * df  f u du  f v dv  f u (u x dx  u y dy)  f v (v x dx  v y dy )  ( f u u x  f v v x ) dx  ( f u u y  f v v y ) dy * * Iz * i ** sledi f x  f u u x  f v v x f y  fuu y  fvv y . y 0 )  2 f ( x0 .   x   x .....y)=0  dx  dy  0. xn .f2. F F F F dy dF(x.. xn )  D pridružuje tačku y( y1 ..xn ).. f n. Ako su x i y istih dimenzija onda su ovo kvadratne matrice pa se njihove  Dt  mxk  Dx  mxn  Dt  nxk D  determinante nazivaju Jakobijan. izvodi 6.yn=fn(x1. Preslikavanje u više dimenzija..   dxi   x dxi  0   ( x  y x )dxi  0.y)=0. matrica (**) naziva se Jakobijeva matrica preslikavanja..fn funkcije od n nezavavisno promenljivih x1.y)=0. n z f u k  xi i 1 u k xi Funkcija n promenljivih. u tački (x0.... v0 ) f (u 0 ...

 )  2 f ( .. tada je n 1 1 f ( x )  f ( a )   d k f ( a )  Rn Rn  d n1 f (a   ( x  a ))..  ) f ( ...y1. za koju je f(X0)=f(X) .f(X0)>0 XU0..n)  gradf (a)  0 (svi parc.an).. Tejlorov razvoj je n 1 1 f ( x)  f (a )   d k f (a )  d n1 f (a   ( x  a )). u nekoj okolini tacke a (aRn).F x F F y y F  0  i (  0) F xi y xi xi y y T:Teorema o egzistenciji implicitno zadate f-je:Neka je dat sistem jednačina S: F1(x1. Ako je funkcija f(X0)=f(X) .. . 11. y )  f ( . izvodi u toj tacki su 0) xi xi D: Tačke X1. n+1 puta... Pretpostavimo da su f-je F1. Lokalni ekstremumi D: Ako postoji okolina U0 tačke X0..xn.ym)=0.f(X0)<0 ima lokalni maksimum u X0.xn)... F2(x1. postoji okolina U. f (a ) xg(x)=f(x... tački nije lokalni ekstremum.y1.y01. ( ( x   )  ( y   )) n f ( .y) početak Tejlorovog razvoja: a= ( . i= 1. Fiksiramo prvu komponentu i posmatramo f-ju. x1 xn Dokaz. ) da u nekoj okolini tačke T0 važi yi=fi(x1. ) je Jakobijan u svim tackama te okoline  0 .  0 ). neprekidne i diferencijabilne u nekoj okolini tačke T0 pri čemu D( F1.. tako D ( y1....kad u stac..xn..Fm definisane. izvode u tački a u kojoj ima lokalni ekstremum tada je grad f(a)=0 f (a) f (a) ( ..y1. Fm. Fm(x1.x0n.ym)=0 i neka je T0=(x01...  ) 1   ( x   )( y   ))  . m .y0 m) jedno njegovo resenje. Tejlorova formula Za f-je jedne nezavisno promenljive xf(x) koja je u tački x=a difer.  )  Rn xy n! x y 1 Rn  d n 1 f (   ( x   ).  0 (i  2..  ) f ( x. tada postoje jedinstveno određene f-je f1...  ) 1  2 f ( .. U={xRn| |xi-ai|<}. f(x)f(a)..0    1 x  a  x k! (n  1)! k 1 T: Neka je xf(x) definisana u nekoj oblasti DRn i n+1 diferenc.0    1 dxi  xi  xi  ai (n  1)! k 1 k! Za funkciju dve promenljive f(x..  )  (x   )  (y  )  ( (x  )2  ( y   )2  2 2 x y 2! x y  2 f ( ... ..a2. Postoji g’(x)= | x1  a1 x1 f (a) f (a) (Fermaova t-ma).. f-ja f ima lokalni minimum u tački X0.ym)=0.. g’(x)=  0. T: Ako funkcija ima sve parc. u kojima su parc. 9.. D: Sedlasta tačka . y m. izvodi po svim promenljivim=0 nazivaju se stacionarne.. jer su u njima ispunjeni potrebni uslovi da budu ekstremumi.  ) f ( .. To znači da postoje dopunski uslovi da bi u njima bili ekstremumi. Xn.. Karakter stacionarnih tačaka .    ( y   ) 0    1 (n  1)! 10...xn.. fm.. Lokalni max u tački a... Za ove tačke kažemo da su kandidati da budu lokalni ekstremumi.. Ako f-ja u nekoj oblasti ima parcijalne izvode =0 tada će ona imati ekstremne vrednosti samo u toj oblasti gde su stacionarne tačke. X2...

. df(a)=0. višeg reda. BK0 F=y(2Bx+Cy). tačke već se moraju posmatrati difencijali višeg reda ili direktno 2f(a) u toj tački... 3 D=0=B2-AC tada se funkcija  anulira u nekoj tački t0 pa su potrebni diferenc. B=0 F=Cy2.. Kvadratna forma je pozitivno definitna ako je F(x)>0 za xRn. Ukoliko su svi gl. grad f(a)=0 f (a ) f (a ) . 2 f 2 f 2 x1 xn x Simetrična determinanta... n n  2 f (a) d 2 f ( a )   dxi dx j  A11 (dx1 ) 2  A22 (dx 2 ) 2 .n dxn 1 dxn i j x i x j 2 Za n=2 d f ( a)  A(dx) 2  C ( dy) 2  2 Bdxdy A=Fxx(a) B+Fxy(a) C =Fyy(a) y y F(x.. A Zaključak: 1D=B2-AC<0 A>0 (C>0) . X2.. 13. A x A x 1 A=0. 2 2 14. Hesijan. Određivanje znaka kvadratne forme D: Tačke X1.x2. Uslovni ekstremumi .. 2 A=0. tada f-ja ima lokalni min u tački a.max. Ako je za x0 d2f(a)>0. kvadratna forma menja znak i funkcija u toj tački nema ekstremne vrednosti (sedlasta tačka). ima max.xn) =  Aij xi x j  A11 x1  . znak zavisi samo od y. a negativno definitivna ako je F(x)<0 za xRn. minori ove determ različiti od 0 ali forma nije ni poz. ni neg. a negativno definitivna ako su glavni minori |Aij| alternativnog znaka s tim da je A11<0. Međutim ako je bar 1 od gl. tj ako u svakoj okoline tački a postoje tačke u kojima je d2f(a)<0 kao i d 2f(a)>0 onda f-ja nema ekstremuma u toj tački (sedlasta tačka). | Aij | 2 i  f 2 f xn x1 xn 2 Silvesterov kriterijum: Ako je kvadratna forma pozitivno definitna u nekoj tački f-ja u toj tački.i 12. minora=0. 2 D>0. u kojima su parcijalni izvodi po svim promenljivim =0 nazivaju se stacionarne tačke.Ann ( dxn ) 2  A12 dx1 dx2  .. 0 x1 xn U okolini tačke a: f ( x)  f (a)  1 / 2d 2 f (a)  o(|| x  a ||) 2 x  a. tada f-ja nema ekstremnih vrednosti u toj tački. Silvesterov kriterijum n i n j F(x1.min a ako je A<0 (C<0). Xn. Silvesterov kriterijum nije odluciv. ne može se ništa reći o karakteru stac. Ako je d 2f(a)=0.. a ako je negativno definitivna u toj tački.y)=Ax2=2Bxy+Cy2= Ax 2 (1  2 B  C ( ) 2 ) . Ako d2f(a) menja znak u a.Ann xn .An 1. def.. Znak f(x)-f(a) zavisi od d2f(a). ako je za x0 d2f(a)<0. tada f-ja ima lokalni max u tački a. Kvadratna forma je pozitivno definitna ako su svi glavni minori determ |Aij| pozitivni. ima min. 3 AK0 F= Ax 2 (1  2 B y  C ( y ) 2 ) nema realnih resenja. diskrim<0 A x A x 4 B 2 4C  2   0  B 2  AC  0  AC  B 2  AC  0 i A A C  0  (t)>0 sgnF=sgnA=sgnC.

Xn) 1(x)=0. Xn. 3 zbir kvadrata izvoda >0.z neprek.  (x.. z  t2     Za krivu C zadatu u parametarskom obliku j-na x=x(t). sve moraju biti dif.y’(x)).z0) čiji je vektor položaja r0 i koji pripada ovoj površi. mora zadovoljavati uslove:   0. y )  0 kod  : x x x y y y  U opštem slučaju.)=f(x..11(x)-.y) i određujemo njene stacionarne tačke koje su iste kao i F f  F f  F 0   0.Kod njih se pored funkcije daje 1 ili više veza između nezav. z=z(t) kažemo da je glatka ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1f-je x. y=y(t).z) kada je u=0. To je k uslova. tada kažemo da je površ S glatka.. izvodimo jednačinu tangente ravni i normale na površ čija je jednačina data u implicitnom obliku f(x. tačkama ispitujemo određenost kvadratne forme diferencijala drugog reda pomoću fje F tj d2F z=f(x1. Langranžov metod: z=f(x. sa parc..z su neprek. z  t1     x t2  .  (x. 1. y ( x)) f f    0  1  y ( x)  0  1  y ( x)  0 Ako ovo posmatramo kao sistem koji ima dx x y x y netriv. z su neprek.k(x)=0.. F  0 (n)  i ( x)  0 (k ) ...y. Da bi tačka bila stacion. tako da su jedn. Za krivu C kažemo da je prosta ako važi:  t1 . Uslov je 1(x)=0..Neka je S površ u prostoru data j-nom S: F(x.  0  max xi x j 15. da je to vektor normale na ekviskalarnu povrs.y. vektor normale je grad f u toj tački. Ako se kriva C može predstaviti kao unija konačno mnogo segmenata I i J na kojima je kriva glatka i x. xf(x.y)..y(x)) d ( x. Xn). k(x)=0 F(x1. Definicija glatke krive i glatke povrsi. y )  0 y y Lagranžova metoda parametara . promenljivih.y). Jednačine moraju biti nezavisne. (x.. xRn. y  t1  .y)=0 posmatra se pomoćna f-ja F(x.   2izvodi x.Tangentna ravan i normala Prosta kriva je ona koja nigde ne seče samu sebe (osim u krajnjoj tački). t2   a ... izvodom prvog i drugog reda.z)=0 i 1neprekinda i diferenc. tada determinanta ovog sistema mora biti =0 f f f f   f  x y  0 ( . xi n i n j d 2 F   2F dxi dx j  0  min.y. po t. tada kažemo da je kriva deo po deo glatka na I. na S. x f(x). n+k j-na.y0. y  t2  .y. Na osnovu osnovne osobine gradijenta.y). Fz za svaku tačku S i 3Fx2+Fy2+Fz2>0. Glatke površi . Glatka kriva je glatka ako se u svakoj tački može postaviti tangenta. 2 sa neprekidnim izvodima Fx.y. 1k<n. kk(x). u stacionar.  ( x. rešenje (1. tangetne ravni i normale . )   ( . y.multiplikatora: Da bismo odredili ekstremum f(x. 0  0  0   ( x. Ako tačka M0(x0.y)=0. Pretpostavimo da je ova površ ekviskalarna površ funkcije u= f(x.. Fy.z)=0. na I. k)=f(x1. b   t1  t2   x  t1  . i postoje na I.y.   x y x y x x x y f    0. ) .

b]  I )   a D: Definicija mere: Neka je X dati neprazni skup i neka je m realna f-ja definisana na nekoj familiji skupova  koji su X pri čemu je m(AB)=m(A)+m(B) za svaka 2 disjunktna skupa tako da je AB. 1. Definicija integrala na metričkom prostoru (podela. akko I tako da je lim S   lim S   I || || 0 || || 0 nezavisno od podele Π. 2. pri čemu norma podele 0. ćelija) Neka je xf(x) R [a.x1].b] je granična vrednost integr. Norma podele je ||Π||= max(x i .b]. n).[a. za >0 Π tako da je ||Π||<. dužina intervala Ai D: Rimanov integral f-je f(x) na intervalu [a. An=[ xn. na skupu X. Ako postoji realan broj I tako i 1 da za (  0)(  0)( )    | S ( f . X)   f ( i )m(Ai ) . An1.<xn-1<xn=b A1=[ a=x0. x n i 1 n i 1 D: Donja i gornja Rimanova suma. Familija  se naziva poluprstenom a svaki neprazan i različt skup od X skup iz poluprstena  naziva se ćelija. m je mera od Ai . . Norma podele je najveći dijam. Neka je f realna f-ja def.yA... Osobine integrala .. S  ( f .[a .. D: Dijametar ćelije A. neke ćelije ||Π||= max A i 1 i n D: Integralna suma. y ). . S  ( f . A2=[ x1.  . Ukoliko takva gran. Ako ova jednakost važi onda je I   f ( x) dm( x) x 17.. Ako I postoji kažemo da je funkcija integrabilna u skupu X po meri m. m( Ai )  0 x ... y ).[ a .x2]. n) def integralnu sumu S(f. D: Neka je  familija podskupova od X za koju važ 1 x. Za proizvoljnu podelu n Π=Π (A1.x i-1 ) . vrednost postoji i nezavisna je od načina na koji se podele b konstruišu: I   f ( x)dx  (  0)(  0)( )    | S ( f . 2.y). 2 ako A i BAB 3 za Apostoji konačo mnogo disjunktnih skupova Aitako da je A'=A1A2. y Ai T: Ograničena f-ja f je integr. y Ai x .n. tada se f-ja m naziva mera a ova njena osobina aditivnost. An . d je metrika. biramo tacku iAi i=1. a=x0<x1<. A2. b])   f ( i )(x i .x i-1 )   f ( i )m(Ai ) . mera. diamA =sup d(x.... Neka je X neprazan skup na kome su definisani metrika d.Ak. pri čemu pretpost. .. 1 i n Formirajmo n i 1 n i 1 S(f. Π=Π (A1.  .b] a<b.. polupsten i mera m.. meri m( Ai )  0 .  ( r  r 0 ) gradf  0  f f f ( x  x0 )  ( y  y 0 )  ( z  z 0 ) x x x   r  r 0  gradf  x  x0 y  y 0 z  z 0   . suma koja se dobija kada f∞. b]  I )   tada se broj I naziva integral f-je f u odnosu na meru m i pisemo I   f ( x)dm( x) . x)   M i m( Ai ) gde je mi  inf f ( x. f f f x y z 16. na X po nenegat. x. M i  sup f ( x.. x)   mi m( Ai ). A2.  .

z )ds .y1. int. y. z )dy  R( x. x x x T: Ako je f-ja integrabilna na X.  t . x    f ( x. y=y(t).luka T1T2 m(TT2 )  x2  x1 n  S(f.  f ( x. z)dy. y..T1. z=z(t). z)dy. y=y(t). Početna tačka luka je A=.  Mera .  f ( x. Krivolinijski integral I vrste (po luku) Neka je C glatka kriva data u parametarskom obliku x=x(t). i 1 Krivol. z)dx. y.z1) T2(x2. Početna tačka luka je A=. y.y2.dužina luka. z)dz. Tn=B unutar svake ćelije (Ti 1Ti ) n  fiksiramo xi  (Ti 1Ti ) Formiramo S(f.  t . I vrste. C ds dx         x2  y2  z2 . a krajnja B=. z )dz. C)   f ( xi )xi xi  xi-1  xi . Pod celom podrazumevamo bilo koji luk T iTi+1. Ako su f i g integrabilne f-je na X po meri m onda je f+g integrabilno . tada postoji   X   f ( x)d m( x)  f ( )m( x) X 18. . T1i T2 su kranje tačke ćelije . onda je integrabilna na svakom skupu AX i ako je A=BC. z=z(t).. y . y. z )dx  Q( x. C C  f ( x. z)dx. y.  Podela Π: A=T0.y. tada  f ( x)dm( x)   f ( x)dm( x)   f ( x)dm( x) A B C T: m(x)0 i f-ja integrabilna na X. vazi i nejednakost |  f ( x )dm( x) |  | f ( x)|| d m( x) | X X X X T: Ako je f-ja integrabilna na prostoru X .z2). Sve tačke krive C su u prostoru X u kome važi Euklidska metrika. f(x) m( x)   f ( x)dm( x)    f ( x)dm( x)  X X f ( x)  g ( x). tada je f-ja ograničena. x)  1m( Ai )   m( Ai )  m( A1  . T: O srednjoj vrednosti. y. x n i 1 n i 1 Dokaz: S ( f . .s je mera na luku AB.  P( x. y. a krajnja B=. z ) ds   f ( x (t ). C je orijentisan u smeru u kome parametar t raste. Neka je f-ja neprekidna na X. Krivolinijski integral I i 1 vrste(po luku) Izračunava se  f ( x. .  f ( x. z (t )) x 2  y 2  z 2 dt dt dt C   19. tako definisana mera je nenegativna i nezavisna od orijentacije krive si  m(Ti 1Ti ) . C C C C Izračunava se . po koordinatama x.  f ( x. y. Sve tačke krive C su u prostoru X u kome važi Euklidska metrika. z)dz . Ćelije su iste kao kod kriv.integ.R i vazi  (f ( x)  g ( x))dm( x )   f ( x)dm( x)    g ( x)dm( x) . y.  D: Mera: T1(x1.Ai )  mA T: Integral je linearni operator def na skupu integr. xi  Ti-1Ti . Krivolinijski integral II vrste (po koordinatama) Neka je C glatka kriva data u parametarskom obliku x=x(t). y (t ).. C)   f ( xi )s i . x  X :  f ( x)dm( x)   g ( x)dm . f-ja.z C  f ( x.T: Ako je f(x)1 tada je njen integral jednak meri skupa X  1dm( x)  m( X ) . gde su BC=0.

na [g1(x). Pod ćelijom  podrazumevaćemo podobl. dz=cosdt. y ) dydx   dx  f ( x.  f ( x. prvi integral menja znak. y ) dx a c c a a c c d T: Izračunavanje po proizvoljnoj oblasti. yf(x. y)dxdy  V . y )dydx P a c T: Ako je f-ja f neprekidna na pravougoniku abcd tada je dvojni integral b d d b b d a b  P f ( x.. Ako je fukcija xF1(x)=  f ( x. y)dxdy    f ( x.) z' )dt  Napomena.. po luku.  dxdy  P D D D 22. 21. specijalno za f(x. integr po koordinatama sveli smo na kriv.b].) x'Q( x(t ).. y )dydx    f ( x.b].. Za f-ju f(x. na D i ako je b g 2( x ) b g 2( x ) za x[a. y. x=b i krivama y=g1(k).y)|axb..b]. gde su g1 i g2 neprekidne na [a. Integral koji se dobija je i 1 dvojni integral f-je. Ako je f integr. y ) dy naziva dvostruki integral.Ako se promeni orijentacija krive. Biramo tačku po tačku u svakoj n ćeliji. z )dz   ( P ( x(t ). Svođenje dvojnog integrala na dvostruki na proizvoljnoj oblasti Neka je dat pravougaink R: {(x..d].površinu ćelije. Izmenom orijentacije luka. a a c a c T: Ako je f-ja (x. Podelu  čine disjunktne ćelije i čija je Ui=D. a kod drugog se menja znak podintegralne f-je jer svi kosinusi promene znak jer vektor tangente promeni smer. oblast D.) y ' R ( x(t ). y )dydx   dx a g 1( x )  f ( x. Granica te oblasti je deo po deo glatka.g2(x)] tada je  D f ( x..b] x [c. integralnu sumu S(f. C  Pdx  Qdy  Rdz   ( P cos  Q cos   R cos )dt C Dakle krivol. y) dy) dx  dx  f ( x. g1(x)g2(x) za x[a. y )dxdy integrabilna na seg [a.y) integrabilna na pravougaoniku P=[a. y. y)dy. y)dxdy . . tada se c b b d b d I1   F1 ( x) dx   (  f ( x. y) dxdy    f ( x. oblasti D koja je takođe deo po deo glatka. yi )m( i ) . dy=cosdt. a c  f ( x. D)   f ( xi .y) integr. cos2+cos2+cos2=1.  uglovi koje tangenta u proizvoljnim tackama kribe C zaklapa sa koordin. y)dxdy   a g 1( x )  f ( x.y) na D def. y) dy   dy  f ( x. y=g2(x). i ogran. z )dx  Q( x. Veza između krivolinijskog integrala I i II vrste Ako su .  P( x.b] yf(x..b]. tada je dx=cosdt. integral menja znak m(T1T2 )  x1  x2   ( x2  x1 ) C  20.y)=1  f ( x. z )dy  R( x. Neka je D ograničena oblast pravama x=a. Za meru ćelije uzećemo m() . y )dy i jednak je dvojnom integralu po P. y.d]. osama. ..tada postoji dvostruki integral b d  dx  f ( x. cyd} d D: Dvostruki integral. ako je x[a.y) b d integrabilna na [c. Definicija dvojnog integrala Neka je u prostoru u oblasti R2 zadata zatv. .y)f(x.

Trojni integrali po proizvoljnoj oblasti. čija je granica deo po deo glatka kriva. y )dxdy  I n  Dn D D: Neka je D beskonačna traka na R x=a. y )dxdy    f ( x. y. Nesvojstveni integral D: Integral je nesvojstven ukoliko je oblast integracije neograničena ili ukoliko je podintegralna f-ja neograničena. Trojni integral i integral na Rn D: Neka je D R3.njena zapremina. y )   f ( x.d] f*(x. yi .b] x [c..yz)f(x.y)G. z )dz. (x. na D(P). tj. Grin-Rimanova formula – dokaz y d Y (x) D c a y0 ( x ) b x .q].. z )dxdydz   dx  dy  f ( x.y)=f(x. y )dxdy P  DU ( P \ D ) D P\D D d g1( x ) g 2( x ) d g 2( x ) g 2(x)  f * ( x. y )dxdy   f * ( x. P=[a. y.Neka postoji  dx  f ( x. y )  f ( x. mera ćelije .yz) integrabilna na paralelopipedu R:[a. onda postoji i nesvojst. y )dy   f * ( x.y) z z2(x. y. x[a. Neka je f(x. D: Neka je D neograničena oblast u R2. Ako je f-ja i 1 n (x. Posmatrajmo niz oblasti Dn sa osobinom da svaka oblast Dn sadrži oblast Kn D gde je Kn krug poluprečnika n sa centrom u koord. y.y) P\D. početku.b]. D)   f ( xi . y=c i neka je f(x. y. y )dxdy   f ( x. da mu se rastave granice. z 2( x . y) dxdy  I onda kažemo da nesvojstveni n  Dn integral na D ima vrednost I i pisemo lim  f ( x. f* je integr. y)dydx   dx  f ( x. zi )m(Wi ) . Fine oblasti Dograničena površina koja je glatka. z2(x. tada su integral I i svi trostruki integrali medjusobno jednaki.y)=0. (x.b]...y). D b d q d q b  D f ( x. y )dxdy   f * ( x.y). D c h1( y ) a g 1( x ) 23. y)dy   f * ( x. osnovni zadatak je da se trojni integral I   f ( x.d] x[p.y) integrabilna na svakoj podoblasti b  b  2 BD.  f * ( x. a c p c p a I ovde važi teorema kao kod dvojnog integrala: Ako je f-ja integrabilna u paralelopipedu R.y) f-ja definisana na D integrabilna na svakoj konačnoj podoblasti BD.y)  D f ( x. d je najveca vrednost g2(x) x[a. y ) z1(x. y )dydx P a g 1( x ) d h 2( y ) b g 2( x ) Analogno  f ( x. .y)  D i f*(x.y). y)dxdy    f ( x.b] x [c. y )dy .Dokaz: c je najmanja vrednost g1(x). y )dxdy   f * ( x. y)dy   f * ( x. z )dxdydz prikaže u obliku trostrukog integrala. 24. y )dxdy   f * ( x. S(f. dvojni integral a c  dx  f ( x. z1(x. z )dz   dy  dz  f ( x. y)dxdy P a c   f ( x. x=b. (x. z )dxdydz   dxdy G z1( x . z )dx . y )dxdy a c D 25. y)dy   f ( x. y )dy   f * ( x. y)dy. ili je deo po deo glatka. Ako za bilo kakav niz oblasti Dn postoji ista granična vrednost lim  f ( x. y ) c C g 1( x ) g 2(x) g 1( x ) g 1( x ) b d b g 1( x )  f * ( x. y.

y) i Q(x. ili horiz.v. y )dx  Q ( x. v) D u v Trojni integrali. Slicno kao kod dvojnih. w). AEB      BA D1 BEA   AB    D2  ACB   BEA      D1 D2     L D 26.v. y) I  f ( x(u .v)). a vertik prave u t A i B. Horiz. y )dx   AEB ACB BEA ACB P( x. neprekidne na elem. oblasti D koju ograničava orijentisana kontura L.v). Na levoj strani jednakosti (1) imamo kriv. Transformišemo ga u krivolinijski integral y D b y 2( x ) I1=  dx a b b y ( x) b P dy   dxP( x. v).v. v. Q P tada važi (1)  P( x.y). v)) | J | dudv  y y D(u . Sabiranjem levih i D L D L P Q desnih strana poslednjih jednakosti dobija se Grin-Rimanova formula. Kada se uvedu nove promenljive onda se D preslikava u D’. z (u . a podint. y (u . y )dxdy . integral koji je dobijen iz integr. v. suma u kojima se uzimaju vrednosti P i Q samo na konturi L. w)) | J | dudvdw v v w D D' z z z u v w . y )dxdy . Na sličan način dokazuje se  y dxdy   Q( x. tada se ova dva određena integrala svode na dva krivol. y)dx    P( x. y )dx    P( x.y(u. y)dx   P( x. funkcija se transormise na (u.Veza između dvojnog po oblasti D koju obuhvata kontura L i krivolinijskog integrala II vrste tj po koordinatama po zatvorenoj i orijentisanoj konturi L.w) x x x u u w y y y  J  f ( x. Kako transformisati dxdy. Ovaj izraz je nastao od povrsine celije i u granicnom procesu i0.v). Neka su A i B tačke na konturi L u kojima vertikalne linije dodiruju L. y. Ako A i B spojimo sa duži. pri čemu umesto granica a i b moramo staviti lukove ACB i AEB. Pretpostavimo da su P(x. Proverimo važenje ove teorema kada oblast nije elementarna. Oba ova problema mogu se resiti smenom. oblast D je podeljena na dve elementarne oblasti D1 i D2 za koje važi Grin-Rimanova teor.w). Luk ACB dat je jednačinom y= y1(x) a luk AEB jednačinom P y= y2(x). Pomatrajmo elementarnu oblast D koju obuhvata kontura L. z )dxdydz   f ( x(u . Dat je dvojni integral. T: Neka je D  R 2 ograničena sa jednom ili više deo po deo glatkih kontura. y)dx . ovde je smena pomocu x=x(u. funkcije ili slozena oblast po kojoj se integrali. kao i njihovi parcijalni izvodi. Na desnoj strani je dvojni integral po oblasti D koju obuhvata kontura L. Pođimo od dvojnog integrala  dxdy =I1. w). y=y(u. y1 ( x))dx . Smena promenljive u višestrukom integralu Kod visestrukih integrala mogu biti ili komplikovane podint. linija x y L D seče konturu L najviše u dve tačke. y )dy   (  )dxdy . Elementarna oblast znači da vertik.v). y=y(u.  P( x. Dvojni integrali. y ) 2   P( x.w). Ovaj problem se resava preko Jakobijana x x u v  D( x. Dakle dokazali smo da vazi L  y dxdy   P( x. y (u .v)f(x(u. v. y2 ( x))dx   P( x. Treba uvesti nove promenljive u i v x=x(u. ako u poslednja dva integrala  y y1 ( x) a y1( x ) a a umesto y1 i y2 stavimo y. Dokaz. prave y=c i y=d dodiruju konturu L u tačkama C i E. pri cemu vazi da je preslikavanje tacaka iz ravni xy u ravan uv uzajamno jednoznacno. z=z(u.

v ) y  y(u . v) (u. se preslikava na  1 u p  q 1 0u<+. y=uv. ) 2 2 2 28. q ) . q )   (1  t ) p 1 t q 1dt . 0  množenjem levih i desnih strana dobija se 0  ( p ) ( q )   0 0 e ( x  y ) x p 1 y q 1dxdy . tako da dvojni int. q  1 . p. q)   /2  ( p ) ( q ) . v) z  z (u. S )   f ( Pi )m( i ) Integral koji proizilazi iz ovoga je povrsinski integral prve vrste.  (1)   e t dt  e t 0     1 (2)   te t dt  e t (t  1) 1 0 0 0 T: Gama funkcija je jedno rešenje funkcionalne jednačine (x+1)=x (x). je Eulerov integral druge vrste. q )   t 20 (1  t ) q 1 1 2 dt Odatle. 0 Time je dokazana sledeća teorema T: Između beta i gama f-ja postoji veza B( p. p i q. (q )   e  y y q 1dy. za koju je J=u. integral je 1 Eulerov int I vrste. Γ funkcija i Β funkcija  D: F-ja x(x) definiše se pomoću  ( x)   e 0 t x 1 t dt . q )   x p1 (1  x) q1 dx.q)B(p. q )   sin 0 p x cos xdx  /2 q 1 p. 0v1.q) definisana pomoću B ( p . x  0 Int. postaje  ( p)(q )   e u 0 du  v q1 (1  v) p1 dv ( p  q ) B( p. tj B(p. Mera celije je njena povrsina. . v)  Duv Celija  je ograniceni deo povrsi S cija je granica deo po deo glatka kontura. Gama i Beta funkcije su povezane:    ( p )   e  x x p1dx. q )   sin 0 p x cos q xdx  1 p 1 q 1 B( . tj B je 0 simetrična funkcija u odnosu na promenljive.q)=B(q. Dokaz:     t x t t x t x  ( x  1)   e t dt  e t  x  e t dte  x( x) 0 0 0 T: Za 0<x<1 važi  ( x)(1  x)   sin x 1 0 D: Funkcija (p. Smenom sinx= t . Površinski integral I vrste x  x(u . Ako uvedemo smenu x=1-t. ( p  q ) 1 p 1 1 2 I ( p.p). Formiramo integralnu sumu n S ( f . prvi kvadr. konstruisanu u tacki Pi i neka je m(  i ) . dobija se I ( p.27. I ( p. Smenom x=u(1-v). dobijamo B( p . q  0 je Beta f-ja. i 1 Ako je i ortogonalna projekcija celije  i na tangentnu ravan.

v)  S Duv A2  B 2  C 2 dudv   f  x (u . v ).Pokazuje se da u slučaju dvostrane površi uvek postoji takva orujentacije ćelija da su granice susednih ćelija orijentisane u suprotnom smeru. Pored toga. v). (u . onda se kontura koja je granica svake pojedinačne ćelije može orijentisati na 2 načina. cos   0  . v). cos   0. S )   f ( Pi )m( i )  f ( Pi ) Ai2  Bi2  Ci2 m( i *)  f ( x.. pri cemu su  i slike celija  i * pri datom preslikavanju. Orijentacijom konture koja je granica jedne ćelije. y (u. . cos   0 . cos   0 0.y) . z(u. Mera ćelije σ (σ’ – ortogonalna projekcija σ (na xy ravan)):  m( '). pretpostavićemo da su ćelije dovoljno malog dijametra. . y. Neka je S orijentisana površ i neka su njene ćelije kao i kod površinskog integrala I vrste(svaki deo površi S ograničen prostom deo po deo glatkom konturom). a zatim preslikavanjem vratiti na površ S i tu orijentisati. Ako je površ zadata parametarskim jednačinama ( x  x(u . Izražavanje površinskog integrala preko dvojnog S: x  x(u . v ) y  y (u .mera takve projekcije moze se pokazati da se navedeni integral dobija koriscenjem integralne sume n S ( f . Ako je površ zadata eksplicitnom jednačinom z=f(x. z ( x. z)dS   f  x.y. v)  Duv Svakoj podeli oblasti S na celije i odgocara podela oblasti Duv na celije  i *. y (u . dobiće se i orijentacija ćelije na površi S. S )   f ( Pi )m( i ) i 1 29. v).y)  f ( x. y. cos   0  m( )   m( '). orijentaciju je moguće definisati I tako što se utvrdi da normala površi zaklapa sa z osom ili svuda oštar ili tup ugao.. v)  Duv) onda se podela na ćelije I njihovaorijentacija može odrediti primenom iste procedure u u-v ravni. da normala u svakoj tački ćelije zaklapa ugao sa y osom čiji je kosinus nepromenljivog znaka. pri tome kriva koja je zajednička granica 2 susedne ćelije može biti orijentisana u istom smeru u obe ćelije ili u različitom smeru. Orijentacija površi Ako se površ podeli na ćelije. z)dS   f  x(u. v) z  z (u. m( i )  Ai2  Bi2  Ci2  m( i *) . definišemo smer normale u svakoj tački te ćelije po principu desne zavojnice. Bi . v )  EG  F 2 dudv D S: z=z(x. pozitivnu ili negativnu. v) (u. U slučaju zatvorenih površi govorimo o spoljašnjoj i unutrašnjoj strani površi. Ako se oblast Duv podeli na ćelije čije se granice zatim orijentišu ili sve pozitivno ili sve negativno. v).. Integralna suma je n i 1 n i 1 S ( f . z (u. u uv ravni imamo samo dve moguće orijentacije konture. gde su Ai . Ci izracunati u nekoj tacki celije  i *. tj. tk..z)=1 onda m(S )   dS  S  Duv A2  B 2  C 2 dudv   Duv EG  F 2 dudv   Dxy 1  p 2  q 2 dxdy 30. ili je cos   0 ili je cos   0 (u svakoj tački ćelije). Naime. y )  S Duv 1  p 2  q 2 dxdy Specijalno ako je f(x. y.

z  dxdy    f  x. y. y. y. A. i 1 31. y. S )   f ( Pi)  m( i ') i 1 Ćelije su dovoljno male da je cosγ=const. . Veza između površinskog integrala I i II vrste n S ( f . S )    f ( xi . y. . B i C se dobijaju iz normale: r r r r n  grad  f  x. y. neprekidne fje na S. Svođenje površinskog integrala I vrste na dvojni Neka je glatka povrs S zadata parametarskim jendacinama . yi . S )   f ( Pi )  P( i ) cos  i   f ( Pi )  cos  i  P( i ) T:Neka je S orijentisana glatka površ I neka su P. cos   q 1 p  q 2 2 . cos  . . U tom slučaju navedena integralna suma je integralna suma za dvojni integral od f(x. z  dydz  Q  x. zi )  m( i ') gde znake uzimamo prema pravilu za meru. Definicija povrsinskog integrala II vrste (po koordinatama)  f  x. y.y)) za Dxy. pri čemu se A2  B 2  C 2 A2  B 2  C 2 A2  B 2  C 2 znak kod ovih uglova bira tako da cos   cos   cos  budu kosinusi uglova koje normala na površ S zaklapa sa koordinatnim osama. z  dzdx  R  x. z  dzdx  R  x. y.z(x. y.y) p r n  (cos  . z ( x. cos   1 1  p2  q2 32. y )  dxdy S Dxy Pri čemu se uzima + ako se integrali po gornjoj strani.  P  x. onda je m( i ')  P( i ) cos  i n i 1 n i 1 Zato je S ( f . z  dxdy    P  x. y. y. cos    . z  dxdy S S Ako je S: z=z(x. z  dydz  Q  x. z  dzdx  R  x. cos  ) 1 p  q 2 2 cos    .Integralna suma za ovakvu podelu i meru je : n S ( f . y.R definisane.Q.y. y. Ako je P ( i ) površina ćelije  i . z  dxdy S Najjednostavniji slučaj: tada je normala na S orijentisana tako da ili je cos   0 svuda na S ili je cos   0 svuda na S. z  dxdy S  P  x.a – u suprotnom slučaju. cos    . Tada je: PA  QB  RC  Pdydz  Qdzdx  Rdxdy    P cos   Q cos   R cos   dS    A2  B 2  C 2 S S S A B C gde su cos    . z  dydz  Q  x. pa je :  f  x. z    Ai  Bj  Ck 33.

tada je:  Pdx  Qdy  Rdz   ( Ry  Qz)dydz  ( Pz  Rx)  (Qx  Py )dxdy  C S dydz dzdx dxdy cos     / x  / y  / z    / x S cos   / y Q cos   / z dS . v) z  z (u. y.C ) onda pozitivna orijentacija krive C odgovara negativnoj orijentaciji krive . izvodima neprek.-B. z dxdydz površ.  Pokazuje se da važi sledeće pravilo: ako je normala površi S n  ( A. Dokaz: . Q i R neprekidne na SC kao i njihovi parc. y. Formula Ostrogradskog z S3 S  S1  S 2  S3 z = Z ( x. pozitivno orijentisana zatvorena kriva C i ako su P. y .  x y . a gde je smer normale (-A.B. Primenom prethodne teoreme dobijamo da je PA  QB  RC  Pdydz  Qdzdx  Rdxdy    P cos   Q cos   R cos   dS    A2  B 2  C 2 dS S S S A dalje primenom veze povrsinskog integrala prve vrste i dvojnog imamo da je ovo jednako PA  QB  RC   A2  B 2  C 2 dudv    ( PA  QB  RC )dudv 2 2 2 A B C Duv Duv 2 2 2 2 2 2 2 Tada je cos    A . v)  Duv .z dydz  Qx. cos    B . v ) y  y(u .C) onda se svuda uzima znak +. y )  P Q R   R x. Ako su P. Q i R sa parci. na VS. Štoksova formula Ako je kriva u prostoru orijentisana tako da pri njenom obilasku oblasti površ koja je njome zatvorena na licu uvek ostaje sa leve strane. kažemo da je kriva orijentisana pozitivno u odnosu na orijentaciju površi. z dzdx  S S1 x D z = z0 ( x. tada je  Px. strane površi. B.x  x(u . v) (u. integral   V  spolj. izvodi. A  B C A  B C A  B2  C 2 Pri cemu se u sva tri slucaja istovremeno uzima znak + ili – sto zavisi od orijentacije povrsi. Ako je usvojeno da normala na povrsi ima smer vektora (A. R P Q R S P 35. cos    C 34. Ako je S orijentisana glatka površ zadata parametarskim jnama čija je granica glatka.-C) svuda se uzima znak -. z dxdy    . y ) S2 V y Neka je VR3 deo prostora ograničen površi S.

. C3 ). y. . y.z) = const. . z dxdy   R  x.    a 2  x. z  F  x. y. y .         C  (C1 . Elementi vektorskog polja     r  a r . Elementi skalarnog polja      (x. div C  f  x. y. z . polja a :     dx dy dz . z0 ( x. polja gradf r   lim D 0 D 0 1 D  f r dS .skup vektorskih linija koje prolaze kroz sve tačke neke konture koja se nalazi u vektorskom polju. y ..y. dy. y. y. y )  R  x. Slično:  x dxdydz i  y dxdydz . z )  a1 x. ( f  g )  f  g .  1) vektorske linije polja su krive u čijoj je svakoj tački vektor tangente kolinearan sa linijama vekt. S      1 2 divergencija diva r   lim D  a r dS .  x y z  x y z        ( . z  a 3  x. y. Prostorni izvodi  1 grad. V S1 S2 S3 V V R P Q 36. z dxdy   R  x.z)f(x.    1 3 rotor rota r   lim D  dS  a r  .. y)  R dxdydt     R dz dxdy   ( R  x. 2) solenoid . y.y. 1) ekviskalarno polje: f(x. C 2 .y. y. S2 S1 S3  z dxdydz   Rdxdy   Rdxdy   Rdxdy. y. dif. y. skal. r  ( x. y. F  x. z dxdy  0 jer je cos=0 ( n3  k ). y. y. oblast def. a  dr  0     a1  x. z   lim  CfdS  C lim  f r dS  C  gradf . y. gradf  f . a  x.  x. opšte rešenje ovog sis. y ))  f ( g )g . y. z   C 2  familija površi. z   C1 .z) = f( r ). z   (a1  x. y. dz .   i  j k. z . . y ) Dxy      R  x. ( f  g )  fg  gf .  f f f  f  f  f  2) gradijent: f  . z . y ) )dxdy   t z   V Dxy  z0 ( x .. Z ( x.  C1diva   C 2 div b  . x y z 37. z . ovakve f-je je vektorsko polje. D 0 S S 39.         D 0           diva   div i a1  j a 2  k a3  divi a1   div j a 2   div k a 3  i grada1  j grada2  k grada3 S D 0 S     . z i  a 2  x. z  a2  x. z k .. z   a  x. y . 38. y. ). div C1a  C 2 b  . f ( g ( x. z )  xi  yj  zk . Z ( x. j-na je dr  dx. a3  x. z  j  a3  x. Divergencija         div a  b  diva   div b .

rota  0 . diva          rota     Dokaz: a   x y z . 43.  x y z a1 a2 a3               41.Štoksova formula. z  .   40. dz . Štoksova formula i formula Gaus-Ostrogradskog u vektorskom obliku    dr  dx. z .   2 C  f  x.         1 1  1 rot Cf  lim  dS  Cf  lim C  fdS  C  lim  fdS  rot C  f  C  gradf .    2) diva  0. y. dydz dzdx dxdy      Pdx  Qdy  Rdz    x  y  z  C a  dr   rota  dS . a  P  x. dS  dydz. y. rota  0 . y. D 0 D D 0 D D 0 D S S        rota  rot i a1  j a 2  k a 3  rot i a1   rot  j a 2   rot k a3      a a    a a    a a    i  grada1  j  grada2  k  grada3   3  2 i   1  3  j   2  1  k   y z   z x   x y         i j k       rota    a.složeno polje.solenoidno polje. rot a =dG a =dG(d)=(dGd)= 0  div a =d(d)=dd=d0.  C S S P Q R  P Q R      Pdydz  Qdzdx  Rdxdy    x  y  z dxdydz   adS   divadV .  .. z   C1 f . C3 f  . C 2 . 42.Razvojem determin.. dzdx.. C 3 .. Potencijalno polje   ( x. R  x. y. C  C1 . y.    4) diva  0. Q x.  C1rota  C 2 rotb  . i j k 2 2 2     . . tj a =grad a =d.Laplasovo polje. y. onda je to potencijalno polje. Polje je potenc.    3) diva  0. x y z   a  a  a k   k 3 i  3 j  3   x y z    k .  . i . dy. z . C 2 f . Klasifikacija vektorskih polja    1) Ako je za neke tačke polja diva  0. Rotor     1 rot C1a  C 2 b  . y z   x  x 2 y 2 z 2    x y z      zakljucujemo da su sve komponente rot a =0. a  a  a   a  a  a  i  1 i  1 j  1 k   j 2 i  2 j  2  x y z   x y z    a  a a  diva  1  2  3    a. z ) ovakvo polje je uvek potenc. rota  0 . z )  potencijal a  grad ( x. rota  0 .formula Gaus    S V  S V Ostrogradskog. dxdy.

y. tada je b b b b b b a  rot b  ( 3  2 )i  ( 1  3 ) j  ( 2  1 ) k. Vektorsko polje b . Iz gornje jednakosti ostaje  S 2    S 1 . y. Dokaz. S D U svim tačkama solenoida S 3 vektor a je ortogonalan sa normalom na površ solenoida. Naime. b 2. S druge strane imamo i  j  y b2 z b 1 z b 3 x b 2 x k  z b 1 y rot rot b = b3 y x Razvojem ove determinante nalazimo projekcije rot a . a kroz S2 izlazni. a2. tada je a = rot b . a 2 ( x. a =grad  a1 ( x. D: Kaže se da je funkcija (x. T: Ako se polje a može prikazati u obliku a = rot b . y. Dokaz. y. b 3. Laplasovo polje D: Vektorsko polje a kod koga je u svakoj tački div a = 0 i rot a = 0 naziva se Laplaceovo polje. Na telo koje je obuhvaćeno zatvorenom površi S možemo primeniti formulu Ostrogradskog. Na taj način dobijamo zatvorenu površ S. fluks vektora a kroz zatvorenu površ S jednak je    S 1   S 2   S 3   a  d    divadD  0. Laplasovo polje Solenoidno polje D: Polje a za koje je u svakoj tački div a = 0 i bar u jednoj tački rot a  0. naziva se solenoidno polje. z )   z   ( x. naziva se solenoidno polje. y. z) harmonijska ako zadovoljava Laplaceovu parcijalnu diferencijalnu jednačinu . z )   x x . prema datoj slici fluks vektora a kroz S1 je ulazni. a3 polja a . z ) . z )dy   a3 (x. y. z )   y . y. tako da iz formule za divergenciju dobijamo da je div a = div rot b = 0. z )dz  C x0 y0 z0 44. odakle se vidi da je u opštem slučaju rot rot b  0. fluksevi kroz S1 i S2 su jednaki. T: Fluks vektora a u solenoidnom polju isti je kroz sve preseke solenoida. z) f (x. y . z )    a1 ( x. Ako vektorska funkcija b ima projekcije b 1. Solenoidno polje. y z z x x y U zagradama su redom projekcije a1. y. y. z )dx   ( y. z )dx   a 2 (x. Prema tome. tako da je  S 3  0 . čime je dokaz završen. tada je ono solenoidno. NAPOMENA: Solenoidno polje se može definisati na drugi način: Polje a definisano pomoću a = rot b . Međutim. S obzirom da je div a = 0. čime je dokaz završen. rot rot b . a3 ( x. tj. važi teorema obrnuta Teoremi 1: Ako je div a = 0. y. naziva se vektorskim potencijalom. x0 x y z  ( x. z )   a1 (x. Na slici je prikazan solenoid S3 koji ima poklopce S1 i S 2. iz koga je izvedeno solenoidno polje.

Ovim je dokaz teoreme završen. imamo  2 a1  2 a2  2 a3   2  0.) polje sa neutralnim elementom za sabiranje (0. Argument z  r (cos  i sin  )  re i . Algebarska struktura i metrika kompleksne ravni Neka se posmatra par (x. y z a1 a3 (3)   0. z1 z 2  z1  z 2 . x y Ako jednačinu (1) diferenciramo po x.y2)=(x1+x2. dobijamo  2 a2  2 a1  2 a3  2 a1  .y)=x(1. Kompleksan broj možemo zapisati kao (x.0). x 2 y z Na sličan način dolazimo do jednačina a 2 = 0 i a 3 = 0.2 f 2 f 2 f    f  0.   z  x 2  y 2  z  z  z.0) . z x a2 a1 (4)   0. Uređeni par (0.+.1) je imaginarna jedinica i. 45. i2=(0. ali u polju kompleksnih jeste. xy y 2 xz z 2 pa smenom mešovitih parcijalnih izvoda u gornju jednačinu. z  z.1)(0. Jednačina div a = 0 se može prikazati u obliku a1 a2 a3    0. x 2 y 2 z Ako jednačinu (4) diferenciramo po y i (3) po z.1)=(-1.y)=(x. z  a  ( x  a1 ) 2  ( y  a 2 ) 2 46. nalazimo  2 a1  2 a1  2 a1  2  2  a1  0.y1)(x2.0)+(0.0)+y(0.y1)+(x2. a za množenje (1. x 2 y 2 z 2 T: Komponente Laplaceovog polja su harmonijske funkcije.y2)=(x1x2-y1y2.  1 z  2 2   z1   z   2  .y)C i posmatraju se operacije + : (x1.1)=x1+ yi Dva kompleksna broja su jednaka ako i samo ako Z1=Z2ReZ1= ReZ2 ImZ1= ImZ2 z=x+iyz-1=x-iy z=x+iyz-1=x/(x2+y2)-iy/(x2+y2). x1y2+x2y1) Tada je (C. z z1  z 2  z1  z 2 . Trigonometrijski oblik kompleksnog broja.0)=-1 Imaginarna jedinica je rešenje x2+1=0 koja nije rešiva u polju realnih brojeva.  . (1) x y z Iz jednačine rot a = 0 dobijamo tri skalarne jednačine a3 a2 (2)   0.y1+y2)  : (x1. Dokaz.

(zC.. Ove tačke oblasti se nazivaju singulariteti. y 0  u v u v (x0. Definicija kompleksnog integrala   g t   u t   ivt  . y 0   iv x0  h. F-ja je regularna i tački z0 ako je diferenc. x y y x x dy y dx f z0  h  f z0  Dokaz: ako je f-ja diferencijabilna tada postoji f  z 0   lim  h0 h f  x0  h  iy0   f  x0  iy0  u  x0  h. F-ja je regularna u otvorenoj oblasti D ako je regularna u svakoj tački te oblasti (ili ako ima izvod u svakoj tački te oblasti). y 0  lim  lim  h 0 h 0 h h u x0  h. N-ti koren kompleksnog broja z=rei. y0  v x0 . Logaritamska funkcija D: Logz  log z  iArgz. ravni kažemo da je analitička (regularna).e i  cos  i sin  e i  cos  i sin  e i  1 e i 2  1 r  x 2  y 2 z1. |z1/z2 |=r1/r2. z1z2=r1eiArgz1r2eiArgz2 . y0  v x0 .  u t dt  i  vt dt. Koši-Rimanovi uslovi.y) diferencijabilna u tački z0=x0+iy0 onda f-je u i v imaju parcijalne izvode u tački u  x0 . y0  vx0  h. ei1= ei12=2+2k. z = z eiArgz. Multiformne funkcije.. y0   v x0 . n n   49.y0) i važe jednakosti:  i    i  . Logz=log z + iargz 48.y)+iv(x. k  0. y 0  u  x0 . Posebno f-ja f je regularna u tački z= ako je f-ja f(1/t) regularna u tački t=0. 1 Logz 1 z1/ n  e n n  en  log r  i   2 k   1  en log r e i   2 k n   2k   2k    r n  cos  i sin  n n   1   2k   2 k   z  n r  cos  i sin . ei2k=1 (-. broju tačaka. (kZ). y0   u  x0 . y0  lim  i lim f  z 0   i h 0 h 0 h h x x D: Za funkciju koja je diferencijabilna u kompl. Za f-ju f kažemo da je analitička u nekoj oblasti D ako ima izvod u svakoj tački te oblasti sa eventualnim izuzetkom u kon. u toj tački. y0   iv x0 . y0  v x0 ..] cos  x / r sin   y / r 47. z2: | z1 z2|= r1 r2 Arg(z1 z2)=Argz1+Argz2 . y0   u  x0 . Regularna.n  1. =argz  Argz=+2k. z =rei  Logz=Log(rei)=logr + i(+2k). y0  u x0 ..   . Analitička funkcija Ako je f(x)=u(x. z0). 50.] =argzcos=Rez  sin=Imz  (-.

Cn pri čemu su sve konture orijentisane u poz..Gursaova teorema .     C  g z dz   g z dz . f-je u D pa možemo primeniti Grin Rimanovu teoremu: f=u+iv  f z dz   u  iv dx  idy    u x. C C C C    x  y dxdy    x  y dxdy što je jednako 0 zbog C-R uslova. g(z) = f'(a).. y dx  vx. C Dokaz: Pod ovim pretpost. y=y(t).  2i pa je za r z  a r z  a r z  a r  g z dz   dz  2if a  (**). u i v i njihovi parc. C1 C2 52. r 0 za C r r z  a C 53.Neka je f regularna u jednostruko povezanoj oblasti D ograničenoj deo po deo glatkom konturom C. z=a. y dy  i  vx. ograničene deo po deo glatkom konturom. Stepeni redovi . Tada je  f z dz  0. Kompleksni funkcionalni red. tada je  C f  z dz    f  z dz.  g z dz   r r r f z   f a  f z  dz dz dz   dz  f a  .   za    r f z  C r r r f z  f z  lim  g  z dz  0   g  z dz  (**)  dz  2i  f a    dz  2i  f a . zaključujemo da je g neprekidna u svim tačkama oblasti D. smeru. Koši .  2i C Dokaz: Formiramo pomoćnu f-ju g(z): g(z) = (f(z)–f(a))/(z–a). x=x(t). Tada za 1 f z  f z  aD važi f a    z  a dz  C z  a dz  2if a  .Gursaova teorema Neka kontura C zatvara oblast D u kompl. u=Ref(z). Uopštenje K-G teoreme za višestruko povezanu oblast: C Ako je f reg.C2.D: Neka je u komplexnoj ravni data kriva L: z=z(t).. a sa r ćemo označiti baš kružnicu  r  z z  a  r . izvodi su neprek. tada je  f  z dz  0. Isto tako postoji maximum: max g z   M . ravni i neka je f-ja f regularna u D i f'(z) neprekidna u D.  L v=Imf(z)    f z dz   u  iv    L             x  iy dt   ux  vy   i uy  vx dt   ux  vy dt  i  uy  vx dt. Osnovna integralna formula Neka je f regul. t. Za komplexnu  f-ju f(z)=f(x+iy)=f definisanu i neprekidnu na L uvodimo integral    f z dz   f z t   z t dt. y dy. Ako je f reg.    51.         D D  v u   u v  T: Velika Koši . u višestruko povezanoj oblasti ograničenoj deo po deo glatkim konturama C. Specijalno: k 1 Ck n C  f z dz   f z dz   f z dz . za. 0   g  z dz   g  z dz   g  z  dz  M  dz  M  2i  0 kada r0. f-ja jednostruko povezane oblasti D.. y dx  ux. z(t)=x(t)+ iy(t). zD Može da se nađe disk Dr  z z  a  r .C1...

ali ne preko izvoda (jer oni ne postoje) pa se pravilni deo opet svodi na Tejlorov red. *U oblasti |z-a| >R . reda.divergira. CnR+ takvi da je  C n konvergentan tada je i polazni red uniformno konvergentan (Weierstrassov kriterij) 2. Primeri Posmatrajmo f-ju f(z) koja je regularna na prstenu r<|z-a|<R (0r<R+). | z  a | r} . *Na samoj kružnici |z-a|=R red može i da konvergira i da divergira. T: Ako stepeni red konvergira u nekoj tački Zo. reda. važi: 1.glavni deo L. Na takvom disku def. Ako je funkcija regularna u tački a koeficijenti pravilnog dela se izražavaju preko integrala. T: Teorema o Tejlorovom redu. Ako je red unif.poluprečnik najvećeg kruga unutar kog red konvergira R=sup{rR|  C n  z  a  n 0  n konv. drugim recima L red ima samo pravilni deo. aC. Ako je red uniformno konvergentan i funkc. n! n 1 Primedba: Na osnovu ovih teorema zaključujemo da ako je f-ja regularna u tački a njen L. a n  n 0 x pripada području konvergencije. D: Poluprečnik konvergencije stepenog reda . . Tada za svako zG važi    C n 1 f (s) n n f (z)    C n  z  a    C n z  a  gde su C n  n  s  a n1 ds  proizvoljna kontura koja 2i  n 1 z  a  n 0 n   pripada prstenu G.pravilni deo L. g(z) ogrančena. teoremu T: Neka je f regularna u prstenu G={zC|r<|z-a|<R}. n 1  C z  a  n n 0  n . 54. T: Za funkcionalni red koji konvergira u svakoj tački zD i cija suma reda S  lim S n . Neka za (zD)|fn(z)|Cn. konvergentan na D (ili nekoj krivoj L na D) tada se može integraliti član po član  F z dz    f n z dz    f n z dz L L n 0  Stepeni redovi  C n 0 n ( z  a) n Cn  C.  Cn  z a n . Loranov red. na D tada je  g ( z ) f n ( z ) uniformno n 0 konvergentan na D (Abelov kriter) 4. *Na svakom disku |z-a|r<R red konvergira uniformno. Ako je funkcija regiularna u oblasti |z-a|<R moze se u ovoj oblasti razviti  f ( n ) (a) red oblika f ( z )   z  a n . gde je Sn   f n . tada on apsolutno konvergira u svakoj tacki Z tako da je |ZZo|<|Zo-a|. Ako su fn regularne funkcije i ako red uniformno konvergira tada je F(z) regularna na D  3.Za red f n (z ) kažemo da uniformno konvergira u oblasti DC ako za  >0 postoji N tako da je ostatak ovog reda posle n-tog člana po modulu manji od  u svim tačkama. R= 1 lim n | C n | *Unutar diska |z-a| <R red konvergira apsolutno. (0r<R+). red svodi se na Tejlorov red.

kažemo da f-ja f ima u tački a izolovani singularitet: a je izolovani singularitet ako je f diferencijabilna u svim tačkama -okoline osim u samoj tački a. Primeri:  1 1   z n (|z|<1) f ( z )  a) G1={z||z|<1} b) G2={z| 1<|z|<2} c) G2={z| 2<|z|}. g(z) je regularna u disku |z-a|<R f '(z) 2. Kažemo da je a nula reda k f-je f ako je f(a)=f'(a)=f''(a)=. Nule regularnih funkcija D: Neka je f-ja regularna u tački a i neka je f(a)=0. 56. a f(k)(a)0 . u tački a u toj tački mora imati u prekid. t (t  1) 1 1 1 1 II. Ako f-ja nije identički=0 tada postoji >0 tako da u disku |z-a|< nema drugih nula osim a..T: Terema o jedinstvenosti L.red. singul. z a f (z) 3. u  ukoliko f-ja f(1/t) ima singul.   0. D: Kažemo da f-ja ima izol.. Ako je funkcija regularna na r<|z-a|<R i važi relacija (0r<R+) i ako se u tom disku može razviti konv. 1  z n 0 ( z  1)( z  2)   1 1 1 1 1  z 1 a) f ( z )        z n   ( ) n   (1  n1 ) z n z ( z  1) ( z  2) (1  z ) 2(1  ) n0 2 n 0 2 2 n 0 2 n 1 1 1 1 1 1   1  1  z b) G 2 : 1 | z |  1 f ( z )             ( )n 1 z z ( z  1) ( z  2) z n 0  z  2 n 0 2 z (1  ) 2(1  ) z 2 n    1 2 1 1 1 1 1 2 1 c) G3: |z|>2 f ( z )           ( ) n   2 n  1 n1 | | 1 | | 1 1 1 z z z n 0  z  z n 0 z z n 0 z (1  ) z (1  ) z z 1 1 * f (z)    Razviti po stepenima I..f(k-1)(a)=0. razvoja. f ( z )       ( z  3)  4 ( z  3)  5) 4  ( z  3) 5  ( z  3)   1 ( z  3) 1 ( z  3) 1 1  4n  5  5n   ( 4 n1  5n 1 )( z  3) n | z  3 | 1 4 n 0 n 0 n 0 n n 55.. u tački t=0. singul. singul. klasifikujemo prema vrsti prekida: . k  lim ( z  a ) . f ( z )         ( z  1) n | z  1 | t z  1  t ( z  1) ( z  1  1) ( z  1) 1  ( z  1) ( z  1) n 1 1 1 f (z)     . Izolovani singulariteti. D: Svaka f-ja koja ima izol. f(z)=(z-a)kg(z). a nema izvod u tački a. vrste izolovanih singulariteta D: Neka je f regularna f-ja u 0  z  a   . Stoga izol... red f ( z )  n    C z  a  n  n tada je ovaj red L. z+3 ( z  1) ( z  2) 1 1 1 1 1 I. Po ovoj formuli se može naći red nule. Za nulu reda 1 kažemo da je prosta ako f-ja nije identički =0 onda red nule z=a mora biti konačan T: Neka je f-ja regularna |z-a|<R i neka je nula reda K1 važi: 1. z-1 i II.

z a T: Veza između Loranovog reda i singulariteta. red konvergira. pri čemu je na C f-ja regularna. C  f ( z ) dz   k 1 | z  z k | rk  f ( z ) dz   2i Re s f ( z )  2i  Re s f ( z ) k 1 k 1 58. reda sadrži beskonačno mnogo članova različitih od nule. 1 2) Ako je tačka a pol reda k. tj L. g z   0 z  z0 . I. f  z    . Neka je f regularna u oblasti G  z  C 0  z  a  R gde je z=a izol. tada: n     1) z=a je otklonjiv singul.. razvoja jednaki 0. akko su svi koeficijenti u glavnom delu L..  z a   3) esencijalni ako lim f  z  ne postoji (konačan ili beskonačan). singul. II i III Žordanova lema I lema: neka je f analitička funkcija u oblasti DR i regularna na granici te oblasti osim u tački z0 gde može imati pol I reda. 3) z=a je esencijalni singul. ako je lim f z   C.. z  ak (k  1)! z a 3)Za f-ju f(z) koja je analitička (ima konačno mnogo singulariteta) zbir svih ostataka u proširenoj kompleksnoj ravni je jednak nuli m  Re s f ( z)  Re s f ( z )  0 k 1 z  zk z  z1 . akko glavni deo L.. T: Neka je f-ja analitička u oblasti D koja je ograničena konturom C. 1 Re s f ( z )  C 1 a računa se po formuli C 1   f ( z)dz gde je C bilo koja kontura u oblasti prstena u z a 2i C kojoj L. 57.. Pravila nalaženja ostataka 1) Ostatak u konačnoj tački jednak je nuli ako je f-ja u toj tački regularna ili ima otklonjiv singularitet. Dokaz: Oko svakog singulariteta zk opisujemo kruz. z a   1 2) pol ako je lim f  z     lim  z a f  z   0 . gde je C pozitivno orijentisana k 1 z  zk sama kontura.1) otklonjiv singul.z n 59. tada je  C f ( z )dz  2i  Re s f ( z ) . Posmatrajmo L.Zm. u m oblasti D ima singularitete z1. z z0 R 0 CR A g z  dokaz:  z  z 0  f z   A  z  z 0 . red f-je f  z    C n  z  a  . z  z0 z  z 0 . z2. red f z    Cn z  a  . tada je Re s f ( z )  lim (( z  a) k f ( z )) k 1 . z 2 . Ako je lim  z  z 0  f  z   A tada je lim  f  z dz  iA .. ck dovoljno malog poluprečnika |z-zk |=rk takvu da je f regularna m m m z  zk z  zk u oblasti 0<|z-zk|<rk. Teorema o ostacima D: Koeficijent C-1 u glavnom delu po stepenima z-a u disku |z-a|<R naziva se ostatak f-je f(z) u z=a. n n 0  2) z=a je pol akko glavni deo sadrži bar jedan ili samo konačno mnogo članova različitih od nule. za tačku z= ovo pravilo ne važi..

l]: 2 n1 l . b] Neka je F(x) neprekidna f-ja na [-.   0 z  z 0 .. po J. n  0. Neka R>R0. dokaz: za >0 postoji R0 tako da je f  z    za svako Imz>0. drugi int. A  z  R lim CR  f z dz  iA . ((0. tada vršimo transformaciju:. Ako je F(x) neparna na [-l..) konvergira ka f-ji S(x). 2 Opšti slučaj [-l. red funkcije F(x) na intervalu (-. I R  2 R  0 e d   2 R    2mR   2 mR      mR   e  2  1    0 R   . l 2 x  F ( x) cosn l dx.. (  ) z  z0 z  z0 z  z0 R z  z0 CR CR CR CR    z  z 0  R  e it  dz iR  e it   A dt  Ai . z  z0 CR  R    g z    .. bn  l l F ( x) sinn l dx. sin   0  2mR   e  mR sin   e   2 mR   2  .) u kojima je f-ja F(x) neprekidna F ( x0  0)  F ( x0  0) i S ( x0 )  u svim tačkama x0 u kojima f-ja ima prekid prve vrste. tako da je F(x)=S(x) za x(-.    z  R  e i . l 0 l l l Specijalno ako je F(x) parna na [-l. 0       I R  R  e mR sin  f R  e i d  0      mR sin  2 R  e 0 d  2 R  e mR sin d (smena –=). z  III lema: neka je DR oblast na slici gde je z0=0. Razvoj funkcije u Furijeov red na [a. nejedn.. l]: bn  0. n  0.   m 1 e m     60..2. Dirihleova teorema.  0  0 z  z 0  g z dz . n  1. l]  a l x x [-.][-l.0      i I R   e imz f  z dz    iR  e imRe  f R  e i e i d  iR  e imRcos i sin     i CR  dz  iR  e d  0 0    f R  e i e i d  iR  e imR cos   e mR sin  f R  e i e i d .1. l] x  t F ( x)  0   a n cos n  bn sin n  2 n1 l l  an  1 x 1 x l F ( x) cosn l dx. Ako su ispunjeni uslovi iz leme I i ako je lim f  z   0 i Imz>0 tada je lim  e z  imz f  z dz  0. a poluprave koje zatvaraju odblast DR su pozitivan i negativan deo x-ose.] izuzev možda u konačno mnogo tačaka tog intervala u kojima može imati prekide prve vrste i ako u istom intervalu ima konačno mnogo ekstremuma onda Fur. Ako je lim  z  z 0  f  z   A i zD tada je iščezava kada zz0.  z  z 0  dz  iR  e it dt  R  e it Cr 0 II lema: neka su ispunjeni uslovi iz prethodne leme./2)) pa je   mR sin     /2 2 mR  . a n  F ( x)  a0  x   an cosn . CR  f z dz  A  z  z CR dz  0  g z  dz g  z dz R  g  z dz  dz       .1. z  R0 .

. ak  l l f (t ) cos k l dt. odnosno l l   | f (t ) | dt   . n  1. f ( x)   d  f (t ) cos  (t  x)dt  2l l  k 1 l 2l l  1  f ( x)  Dalje je.a n  0.b] mozemo razviti G(x)  F ( x). l l 1 1  kt kx kt kx 1 1  k (t  x) f (t )dt    f (t )[ cos cos  sin sin ]dt   f (t )dt    f (t ) cos dt l 2l  l k 1 l l l l l 2l l l k 1 l l  2 k  1  .  2  .. Furijeov integral [-l.  .b] mozemo razviti G(x)  F ( x). f ( x)  1 1 A( ) cos t d   B ( ) sin t d   0 0     A( )    f (t ) cos t dt B ( )   f (t ) sin t dt .2..  k   k 1   k  l l l l l l l    1 1 1 1 f ( x)   f (t )dt   (  f (t ) cos  k (t  x )dt ) d k l   f (t ) dt  0.  k  . a  x  b  G ( x)   0. Ako pustimo da l+.. Na segmentu [a.. bn   F ( x) sin n dx b ba b b b a b  F ( x)   bn sinn n 1 62. Na [-b. 2 n1 ba ba 61. Na [-b.  b  x   a  an  0 bn   1 x 2 x 2 x x bG( x) sinn b dx  b  G( x) sinn b dx  b (  0 sinn b dx   F ( x) sinn b dx) b 0 0 a b x 2 x .  a  x  a G(x) je parna. l 0 b l F ( x)  a0  x   an cosn . bk  l l f (t ) sin k l dt . ba a a F ( x)  a0  2nx 2nx   an cos  bn sin . razvoj funkcije u sinusni red U kosinusni red  F ( x)... an   F ( x) cosn dx b 2 ba b b b a b  F ( x)   an cosn n 1 U sinusni red  F ( x).l] f(x)= a0  a0  x x   ak cos k  bk sin k . Razvoj funkcije u kosinusni red..b]: 2 n1 l an  2 2 nx 2 2nx  F ( x) cos b  a dx.  a  x  a G(x) je neparna G(-x)=-G(x). bn  b  a  F ( x) sin b  a dx.  b  x   a  bn  0 a n   1 x 2 x 2 x bG ( x) cosn b dx  b  G ( x) cosn b dx  b ( 0   F ( x) cosn b dx) b 0 0 a b x a0 2 x  . šta se dešava? 2 k 1 l l 1 1 t 1 t l f (t )dt.. a  x  b  G ( x)   0. bn  b 2 x  F ( x) sinn l dx.. Pretpostavimo da je f-ja tf(t) apsolutno l  l l l integrabilna na R.

.definicija. Primer: 1 1 1 L(tf (t ))   F ' ( s ) L(t 2 f (t ))  F '' ( s ) L(e 2t )   L(t  e 2 t )  ( )'  s2 s 2 ( s  2) 2 n! 1 L(t n )  L(t n 1)  (1) n    n1 s s l n 5) teorema o integraciji originala L( f (l ))  F ( s )  L(  f ( )d  0 l  l F ( s) .. s s s 1 s 1 s 1 s 1 0 0   Osobine L. Laplasova transformacija . a<. Laplasove transormacije: Ako je f(t) original. t..e t  . a0. 2 n! e it  e  it L(e 3t t )  L(e at t n )  sin t  ( s  3) 2 ( s  a ) n 1 2i 7) teorema o kašnjenju L( f (t ))  F ( s)  L( f (t   ))  s  s F ( s) . definiše se Heavisideova funkcija lh(l):  0.kauzalnost b) ekponencijalna ograničenost:  konstante M i s0 takve da t |f(t)|Mesot c) F-ja je integrabilna na svakom konačnom intervalu sadržanom u intervalu [0. Da bismo istakli da je je f-ja kauzalna. s 1 F ( s) s L(  f ( ) d   e  sl  ( f ( )d )dt  0 0 0 e s  st l  f ( )d 0  s   e 0 0  1   sl f (l )dl  6) teorema o pomeranju L( f (t ))  F ( s)  L(e f (t ))  F ( s  a) .. 1  . f(t)=0 . at . primeri. Ovu formulu mozemo prosiriti i na drugi 0 0 0 izvod: L( f ' ' (t ))  L(( f ' (t ))' )  s ( sF ( s )  f (0))  f ' (0)  s 2 F ( s )  sf (0))  f ' (0) . sin t  2 . 0 1 1 1 1 s s L( h(t ))   1e  st dt  .63. l  0  h(l )  1 / 2 l  0  l l 0  D. Opsti slučaj: L( f ( n ) (t ))  s n F ( s)  s n1 f (0)  s n  2 f ' (0)  .L(cos(t ))  2 . Laplasova transormacija F(s) f-je f(t) je  F ( s )   e st f (t )dt .  f n1 (0) 4) teorema diferenciranja slike L( f (t ))  F ( s )  L(t n f (t ))  (1) n F n ( s) . osobine (sve teoreme). konvolucija i osobine Pojam originala D: Originalom se naziva svaka kompleksna funkcija realne promenljive t (tf(t)) koja ispunjava sledeće uslove: a) t <0. periodične funkcije. n k 1  n k 1 n k 1  n k 1 1) Linearnost L( c k f k (t ))   e  st ( ck f k (t ))dt   ck  e  st f k (t )dt   ck L( f k (t )) 0 0 2) Teorema o sličnosti L(f(t))=F(s)L(f(at))=1/aF(1/a). at   . Dokaz: s   1  1 s L( f ( at ))   e  st f (at )dt . L( f ( at ))   e a f ( )d  F ( ) a0 a a 0 3) Teorema o diferenciranju originala L(f(t))=F(s)L(f’(t))=sF(s)-f(0) Dokaz:    L( f ' (t ))   e  st f ' (t )dt  e  st f (t )  s  e  st f (t )dt   f (0)  sF ( s ) . L(sin(t ))   e  st sin tdt  2 .a].

f(t+T)=f(t) tada je L( f (t ))  KONVOLUCIJA FUNKCIJA. Neka su funkcije f(t) i g(t) originali.8) L. ( f  g)( t ) ili f  g . ( g  h )  f  g  f  h  f Asocijativnost: ( f  g)  h  f  (g  h) Laplasova transformacija konvolucije. Transormacija periodicne f. Konvolucija se označava sa: f ( t )  g( t ) . Integral: t 1 e  su f (u )du . Komutativnost: f ( t )  g( t )  g( t )  f ( t ) Distributivnost: f  (g  h )  f  g  f  h . Definicija. Osobine konvolucije. . 1  e  sT  0 T  f ( )  g( t  ) d 0 naziva se konvolucija funkcija f i g. Neka je: L( f ( t ))  F(p) i L( g( t ))  G(p) . Tada je: L(( f  g)( t ))  F(p )  G(p ) .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful